Prvi Organr Narodne Vlasti Na Romaniji
Total Page：16
File Type：pdf, Size：1020Kb
. Prvi organr narodne vlasti na Romaniji Drago Borovcanin Posljednjih godina povecao se Ьгој radova istoricaгa i praV'nika о razVIit•ku -narodne vlasti Ш о pojedinim aspek•tima njene djelatnosti и tokи narodnooslobodila·ckog rata i revolиcije naroda Jиgosl avije . Bez obzira na to ta tematika nije jos ni izdaleka ~scrpljena, а pogo tovo •nisи izиcene i obradene specfficnosti razvitka vlasti ti p'ojedi nim krajevima, osobito и prvim godinama иstanka. О stvaranjи , razvojи i гаdи organa narodne vlasti иop<Ste, а po sebno и Bosni i Hercegovini, pisao је prof. dr Hamdija Cemerlic1 ). Оп је s politicko-pravnog stanovista obradio postanak i ra-zvoj n a гodne vlasti и Bosni i Hercegovini za VI'ijeme citavog narodnooslobo dilackog rata, djelatnost NOO-a na kиltиrn·o-prosvjetnom polju, n« polju organizacije i razvoja zdravstvene i socijalne slи zbe, na ishrani NOV i odredenih kategorija sta,novnistva, na razvij a jи privrede i orgal1'izacionoj izgradnji NOO-a. U svojim radovima prof. dr Cemeг lic se, иglavnom, koгisti arhivskom gradom koja је nastala 1942. godiпe i kasnije. Malo је Ш nikako koristena grada nastala na pocetktt ustanka 1941. godine, jer i ono malo sto је ima nije Ьilo sredeno i pristupacno. Zato је razumljivo da ni вastanak i razvoj vlasti na jednom uzem ustanickom podrucjи kakvo је 1941. godine bilo Roma nija nije m'ogao Ьiti sire obraden. О tome se detaljnije ne govori пi и radu Veselina E>uretica. Jco ji ј е pisao о stvaгa nju -narodne vlasti u Bosni i Hercegovini do ') Dosada su obja"l'l ~eпi sJijedeci l'ado"l<i pгuf. d1· СеmсгШ:а: ,,Postanak i 1·azvoj nю·odne vlasti u BiH za v1·ijeme NOB«, Godisnjak Istorijskog drust va EiH, 1951, str. 53-94; »Razvoj organa pravosuda u BiH u toku NOB«, Godi snjak Ђ·avnog fakulteta. Sarajevo 1955, stl·. 281-302; »Kulturno-prosvjetnn djelatnost narodnooslob odila ёkih o-dbora«, Godisnjak Istorijskog drustva BiH. 1955, VII, str. 103-118, »Rad n·Jrodnooslobodilackih odbora na ishrani NOV i odredenih kategorija stanovnist1;a oslobodene teritorije Bosne i Hercegovine<:. Godi~njak Pravnog fakulteta, Sarajevo 1956, IY, stг. 411- 441; >>O rganizaciona izgradnja NOO«, Godisnjak Pravnog fakultetэ . Sarajevo 1955, strana 301~33 1: .> Organizacija i гazvoj zdravstvene sluzbe NOO u Bosni i Hercegovin i za vri jeшe NOB«, Godi!:injak Pravnog fakultete~ u Sa1-ajevu, 1958, VI, str. 201-220. 1 »Privredna djelatn ost NOO u BiH«, Gudisnjak PlЋ\Inog fakulteta, Sarajevo }962. Х, sћЋnа 261- 284. 26 1 2 II zasjedanja AVNOJ-a ). O.n је ovom praЬlemu prisao prateci pr'O ces i stvaranje narodne vlasti па pojedinim sirim podгuCjima Bosne i Hercegovine. О pripremama, pocetku i razvoju ustanka na Romaniji pisao ј е Abdиlah Sarajlic, potpиkovnik ЈNЛЗ) . Njegov prilaz ovom proЬlemu , imao је, иglavnom , vojni karakter. On prati razvoj vojnih jedinica ' i s tim и v:ezi razvoj иstanka i stva.ranje slobocLne teritorije na · роd - rисји Romanije i Glasiюca. U ovom kracem radи namjeravam da ·obradim formiranje i dje latnost odredenih organa vlasti na иzem podrиcju slobodne teritorije na Romaniji 1941. godine da Ьih istakao politioko-pravne specificnost i ovih demokratsko-revolиcioпarnih institиcija , provjerio ranije izne sene ci1njenice i popиn i o praznine. Kad sam и pocetkи dao osvrt na pripreme, pacetak i razvoj иstanka prvih mjeseci 1941. godine, imao sam za ci]j da citaocu dam predstavu и kojim иslovima dolazi do stvaranja prvih organa vlasti na tom podrиcju . Za ovaj rad koristio sam se istorijskom gradom objavljenom и Zbornikи dokиmenata i podataka о .narodnooslab-odilackom ratи jиgo sJovenskih naroda. Pregledao sam i gradu и Arhivи Institиta za pro џcava nje istol'ije radnickog pokreta u Sarajevu. Kako је mali broj originalnih d·okumenata za potpuno rasvjetljavanje ovog problema, koristio sam se objavljenim i neobjavljenim sjecanjima ucesnika NOR, а obavio sam i razgovor sa vise иcesnika u dogadajima 1941. godine .na Romaniji, sto mi је omogucilo da mnoga sjecanja i podatke kojim sam se koristio provjerim i utvrdim njihovu vjerodostojnost. , · Ustanak na Њomaniji роеео је 31. jula 1941. godine. Ali, pri preme za иstaii1ak pocinju mnogo ranije. Odmah poslije kapИиlacij e stare Jugoэlavije organizacija КРЈ (celija) na podrucju Glasinca pocela је , и skladu sa direktivama СК КРЈ, vrsiti intenzivne pгi preme za pocetak narodnog иstanka. Partijsku organ.izacijи su sati njavali: Mirko Borovcanin, Grujo Novakovic, Danilo Dokic, Mikajilo Obrenovic, Marko Ecimovic, Milanko Vitomir, Dako Macar, Aleksa Ecimovic, Janko Jolovic, Masan Dokic, Rajko Odovic, Pero Kos-oric, Rade Bш· ovcani•n, Drago Jankovic, Spaso Markov-ic, Grujo Borovca n.in i Sa~o Preda~). Sekretar partijske organizacije Ьiо ј е Mirko Borov canin5). Pripreme za иstanak sи se sastojale и politickoj mabilizaciji masa. U tom pravcu tumacena је po'litika okupatora, koji је oimao za cilj da raspirivanjem nacionalne i vjerske mrznje >Sto vise razje- ' ) V. Dиretic је objavio radove pod nasJovom: »Stvaranje prvih organ<J. narodne vlasti и Hercegovini«, Vojnoistorijski glasnik br. 6/1964; »Stvaranje prvih oтgana narodne vlasti и Zapadnoj Bosni«, PriJozi Institиta za radnick i pokret u Sarajevu, br. 1, 1965. godine. 3 ) А. Sarajlic ј е objavio svoje radove pod naslovom: » Ustanak na Roma niji i razvitak Romani~skog partizanskog odreda 1941. godine«, Glasnik Isto r ijskog drustva BiH, III, 1951, str. 95-168; »Borba Romanijskog parti.zanskog bataljona na Crvenoj stijeni«, Vojnoistorijski glasnik, 1951, 2, str. 126-130. »Ustanak na Rornaniji«, Vojni glasnik, 1952, 1, str. 73-96. ' ) Prerna sjecanju Mikajila Obrenovica i Masana Dokica i na osnovu Zapisa iz oslobodilackog rata Rodoljuba Colakovica, knjiga П , stra na 210, t »Svjetlost «, Sarajevo 1948. godine. ·,. ") Uhvacen od ttstasa и pocetku ustanka i odveden u logor. а zatirn ubljen. 262 dini nase narode i tako olaksa svoj polozaj. Ljиdima је savjet·ovarю da ne idи •na rad и Njemackи, da sabotirajи proizvod njи ро sиmskim radilistima i na d1·иgim poslovima koji slиze okиpat orи i tako mtl onemogиcavajи n·ormalnи eksploataciju nasih prirodnih bogatstava. U'jedno је objasnjavana i иloga domacih izdajnika. Posebna akti,; ll.ost partijske organizacije Ьila је usmjerena na prikиpljanje orиzja, mиnicije, vojnih иniformi i pripremanje lj'lldi za neposrednu orи za·nи borbu. Komunisti stt objasnjavali narodи da ј е ЬшЬа jedini izlaz iz tako teske sitиacije koja је ·nastala okupacijom nase zemlje, а jedinstvo svih narodnih snaga i bratstvo s vih naroda osnovni uslo,т uspjeha и •borЬi. Aktivnost clanova Partije i paгtijske organiza~ije kao cjeHne doprinijeli sи da Partija doЬije veliki иticaj u naгodu i da komunisti doЬivaju sve jacu podrsku. Tako sи komиnisti, simpa tizeri Partije i veci Ьгој ostalih gradana spremno docekali dan иstanka. Napad Njemacke na Sovjetski Savez ubrzao је pripreme za иstanak. Narodne mase sи imale риnо povjerenje i vidjele ve'liku zalogи и postojanju socijalisticke zemlje, Sovjetskog Saveza, i anti fasistickih snaga sirom svijeta. 'Го иvjerenje Ьilo је tako veliko da је kod najveceg dijela stanovnistva vladalo misljenje da се rat Ьiti brzo zavrsen, odnoono da се S'ovjetski Savez izvojevati роЬјеdи nad fasi stickom Njemackom za nekoliko mjeseci. Mjere koje је predиzela oгga·nizacija КРЈ na Glasnicи dopri nijele sи da Pгoglas СК К.РЈ i poziv na иstanak Ьиdи pozitivno prim1jeni kod vecine lj иdi na Romaniji. Poslije Proglasa СК КРЈ aktivnost komunista i drиgih napred nih ljudi postaje jos Zivlja i konkretnija. Rad partijske organizacije na Glasincи i svakog njenog cla-na, opsta sitиacija и zeшlji, kao i cinjenica da је Sovjetski Savez иsао и rat, doprinijeli su Ъrzem okиpljanjи ljиdi и borЬi protiv okupatora i njegovih slиga. Mase sи tako dosle do saznanja da samo partija kakva је КРЈ moze tl vгijeme stvaranja kvislinskih drzavnih tvorev1na и Jugoslav'iji da осиvа jedinstvo naroda i da kao jedina jugoslovenska politioka snaga vodi Ьоr'Ьи do lronacne pobjede. Budиci da је partijska organizacija vec razvila zapa.Zenи aktiv·· nost i stekla veliko povjerenje kod naroda Glasinca i Romanije, 10. јиlа 1941. godine iz Sarajeva na Roma!lliju izla'Zi P avle Goraniп Ilija6). On је trebao da osta'Пe na Glasincи, da organizиje pripreme za ustanak i da njim neposredno rukovodi. Kad sи pripreme za ustanak usle и zavrsnи fazи, а pri'Ьlizavao se i dan pocetka иstanka , pocetkom jula 1941. godine izasli sи na Romanijи iz Sarajeva: Slo bodan Princip Selj·o, Hasan Brkic Асо, Slavisa Vajner Cica, Oskar Danon Jovo i Branko Milutinovic Obren. Юdmah ро izlaskи istaknиtih komиnista iz Sarajeva odrzan је sastanak partijske organizacije, kojem su prisustvovali svi clanovi Partije sa Glasinca i oni koji sи dO.Sli iz Sarajeva. Na sastanku је ") Vidi: Zapisi iz na1·odnooslobodilal:kog rata od Rodoljuba Colakovica. knjiga П, str. 209, Svjetlost 1948. godine i Memoaгsku gradu u Institutu za istoriju radnickog pokreta Sarajevo, dolrumenat br. 9665 (dalje: IRP Sarajevo. MG. dokumenat br. .......... ). 263 razmatrana politiCka situacija na podrucju Glasnica i Romanije, aa1alizirana aktiv.nost partijske orga'llizacije i njenih clanova na pri premama za ustanak i donesen zakljucak da se formira •stab Roma nijskog partizanskog odreda. Odmah su imenovani i clanovi Staba: Slavisa Vajner Cica, komandant, Oskar Danon i Danilo Dokic, za mjenici komanda~nta, Pavle Goranin Ilija, politicki komesar i Mikajilo 7 Obrenovic, clan Staba odreda ). Pored toga, na sastanku је zaklju ceno da clanovi Partije odmah podu u sela, objasne odluke СК КРЈ о dizanju ustanka i zakljucke partijske organizacije о formiranju Staba Romaпijskog odreda i da prenesu poziv partijske organizacije najboljim aktivistima da s oruzjem podu na zh'orno mjesto radi otpocinjanja ustanka. Sastanak ustanika ,zakazan је na Cavcevu polju na Romaniji, ра је komunistima stavljeno u zadatak da odre denog dana dodu s ljudima na to mjesto. Naredпa dva-tri dana na Romaniji se, pored clanova КР, pri kupljaju i drugi ljudi koji su blli spremпi da se bore protiv okupa tora.