MINISTARKA PO JAGO[U „Dosta Je Bilo Komedije, A

POZORI[NE NOVINE BROJ 113 MART 2004. GODINA XII CENA 50 DINARA

BRANISLAV JASNA HANA MLADEN TIBOR JERINI] \URI^I] [IGULA POPOVI] KI[

@eljan sam O~aravaju}a Oma` Masla~ak i Vodio predstave, autoriteta donkihotkinja Fasbinderu masla~ak igrao i pamtio

SMISAO BAVLJENJA GLUMOM JE U ISTINI Specijalni dodatak: POZORI[NA SCENA U BALTI^KIM ZEMLJAMA

O teatarskoj stvarnosti Estonije, Letonije i Litvanije MINISTARKA PO JAGO[U „Dosta je bilo komedije, a

sad na zbilj!” – kao da go-

vori Jago{ Markovi} dok

vazda sme{nog Nu{i}a

„prepravlja” u dramati~a-

ra koji se ne mo`e gledati

bez maramice i {mrcanja

PONOVO POSE]ENA ITAKA, ILI KAKO IZBE]I OSVETU

Ako me smatraju uspe{nim glumcem, pored Dejana Mija~a i naravno Ljubomira Mucija Dra{ki}a (koji mi je otkrio pozori{te i uveo me u njega), postoji jo{ jedan ~ovek koji je zaslu`an za to – moj profesor Predrag Kako ~itati drame Jovana Hristi}a ili, trijumf tri~avosti Baj~eti}, ka`e Nenad Jezdi} HRONIKA POZORI[NIH ZBIVANJA

profesija na svetu. Ja je iskreno mrzim, va. Svaki odnos je komplikovan, jer sva- skom dramskom. U Beogradu je, zapra- jer mi je uzela ceo ìvot, ukrala mi je ki ~ovek ubija ono {to najvi{e voli.“ A o vo, na proputovanju. Odmah su ga pitali du{u! Zbog glume sam propi{ao krv!“ svom politi~kom anga`manu veli: „Imali da li zna ko je ministar kulture. Nije ZAPISI IZ SNOVA Mira Banjac, dobitnica Zlatnog }ura- smo veliku è| za slobodom, bili smo znao. Kaè: „Ne moè ni jedan ministar na za ìvotno delo festivala Dani komedi- prva generacija koja je posle uàsa da bude dobar ili lo{, ako ~itav sistem ne je u Jagodini, govori bez strasti: „Treba fa{izma bila gladna promena. U doga- finkcioni{e. To se vidi i ose}a u kulturi. na}i ravnoteù, napraviti selekciju onog |aje 1968. u{li smo svim srcem. Bili smo Ceo sistem ovde mora da se uspostavi Zorica Paši¯ iza nas, ru`nog i lepog. Ru`no ostavljam fascinirani smelo{}u da se zatraì slobo- nanovo. Treba nam ovde jo{ puno izbora, istoriji, uzimam lepo. Ne dozvoljavam da da i ~uje neka druga politi~ka istina koja a izme|u toga toliko je neiìvljenih ìvota me tro{i ne{to {to je na 'ler'. Ne ostra{- tih izabranih ljudi.“ Pitali su ga {ta na- a premijeri je bilo mnogo zna- Beogradskog dramskog, sre|ivanja nove nema veze sa konformizmom. Danas }ujem se u politici. Treba se sporazumeti znam da mladi svuda u svetu imaju ideju merava, a on je odgovorio {ta ne name- ~ajnog sveta. Fotoreporeteri su, sale u Zvezdari, dovr{i rekonstrukciju sa svojim vremenom.“ da sklone cinike sa vlasti.“ rava: „Ovde skoro ne}u praviti novu Nuglavnom, fotografisali Bogoljuba Pozori{ta na Terazijama i Malog po- Da li su i pozori{ta u sporazumu sa Kari}a, {efa srpskih industrijalaca, koji zori{ta „Du{ko Radovi}“ i, koliko moè, [igula priznaje da se ve} umorila od predstavu. Ne vidim svoju gluma~ku vremenom kada je re~ o komediji? „Ni- budu}nost u Srbiji, zato nisam prihvatio je pratio }erku Danu. Aplauz na kraju okrpi Kalemegdan do jeseni. Onda nek' jedno, a naro~ito nacionalna pozori{ta, teatra i da èli ne{to novo. A Manojlovi} ni jednu ponudu, zato sam pesimista.“ bio je snaàn i topao, prijateljski, skoro bude {ta }e biti.) ne igra doma}u komediju! – kaè Dra- se 12 godina odmarao od pozori{ta da bi Tako je obi~no u prole}e, ro|a~ki. Reditelj se s merom, ~ak U srpskim teatrima kao da je neko gana Bo{kovi}, selektorka Dana komedi- mu se, iz Pariza, vratio. Igra u predstavi uzdràno, naklonio publici. Glumica je zati{je. U Srpskom narodnom pozori{tu u je. – Odgovorno tvrdim da je na delu Molijer, jo{ jedan ìvot, u Jugosloven- a u Srbiji. klekla pred gledaoce i zahvaljivala se Novom Sadu za direktora Drame posta- svesna (pre nego nesvesna) kulturna di- sklopljenih ruku, kao na molitvi. Izneto vljen je glumac Radoje ûpi}, umesto verzija. Dràva je osnovala nacionalne je na scenu mnogo lepog i skupog cve}a. reditelja Predraga [trpca. Na mesto di- teatre da bi negovali ba{tinu, a oni to U skladu sa Statutom SDUS-a, Predsedni{tvo Posle je bio koktel. rektora vr{a~kog pozori{ta „Sterija“, uop{te ne rade. U nacionalnim teatrima Saveza dramskih umetnika Srbije (SDUS) Moglo se ~uti da je predstava „felin- umesto novinara Milenka Gvozdi}a, do- nema ni Nu{i}a, ni Sterije, ni Gli{i}a. zakazuje ijevska“ i „beketovska“, da „odraàva {ao je glumac Ivan \or|evi}. Ni jedno po- Kad je re~ o savremenoj komediji, mi od na{ mentalitet“, da su „scenska sredstva zori{te nije promenilo ime, a nije bilo ni na{ih studeneta dramturgije ne dobijamo X REDOVNU IZBORNU SKUP[TINU moderna, ~ak nadrealisti~ka“, da bi pi- fizi~kih nasrtaja. Istina, „Kurir“ je 6-7. ni jednu komediju! Ultimativno sam SAVEZA DRAMSKIH UMETNIKA SRBIJE sac, tj. Branislav Nu{i}, „bio odu{evljen“, marta objavio, a dràvna televizija dan, rekla da ne}u repertoar po svaku cenu. da je glumica „predodre|ena za tu ulogu dva kasnije komentarisala doga|aj, da je Ako nema predstava, nema festivala.“ za 24. maj 2004.godine, u 11 sati, jer nije morala da ide dalje od svoje vrlo „radnicu JKP Parking servis napao Bo{kovi}ka je videla 15-ak predstava (u u Pozori{tu Atelje 212 u Beogradu ubedljive prirode“, da su glumici „legli“ glumac Danilo Lazovi} udariv{i je Pirotu, Ni{u, Kragujevcu i Kru{evcu ne scenografija i kostim u pink tonovima, uz rukom po oku, potom je seo u sivi 'volvo', igraju uop{te komediju, ni doma}u ni Predlog Dnevnog reda Skup{tine: napomenu da taj pink nije slu~ajan, da, i registarskih tablica BG 577-808, i odve- stranu!), a za festivalski program oda- da... zao se u nepoznatom pravcu“. Sve se to brala je 7. Naravno, re~ je o premijeri Nu{i}eve odigralo u Ulici savski trg, nedaleko od 1. Otvaranje i izbor radnih tela Skup{tine: Gospo|e ministarke na sceni Narodnog @elezni~ke stanice u petak 5. III, oko - izbor ~lanova Radnog predsedni{tva pozori{ta, u reìji Jago{a Markovi}a, a s 19.30. Policija nije krenula u poteru za Sve je isto - izbor zapisni~ara i overiva~a zapisnika Radmilom @ivkovi} u naslovnoj ulozi. Lazovi}em. Vest nije demantovana. Da li u mom kraju - izbor ~lanova Izborne i Verifikacione Predstave su, kaù, rasprodate do kraja je to isti glumac koji je fizi~ki nasrnuo na komisije aprila. Ko, pak, bude imao sre}e, a i volje, balerinu Jelenu [anti}, partnerku u mo}i }e da u aprilu na sceni nacionalnog predstavi Nastasja Filipovna? I dok svi ho}e promene i reforme, 2. Razmatranje i usvajanje Izve{taja o radu teatra gleda ~ak dve Gospo|e ministarke, Nenad Proki}, upravnik Bitef teatra, za Saveza u prethodne dve godine beogradsku i gostuju}u, Narodnog po- 15. ro|endan ovog pozori{ta tvrdi da se 3. Razmatranje i usvajanje Finansijskog zori{ta iz Sombora. Ovu drugu reìrao je Slavija i Jagodina „oni u srì nisu promenili“, nego da su se izve{taja za 2002. i 2003. godinu Gori~in Stojanovi}, a ulogu @ivke tuma~i promenila samo vremena. „Neki ljudi su 4. Predlog i usvajanje Kodeksa profesionalne Biljana Keskenovi}. Zabeleèno je da Slavija teatar istrajava u svojim na- poku{avali da nas u~aure i odvoje od etike ~lanova Saveza reditelj nije odoleo „nepresu{nosti izazo- stojanjima da „rekonstrui{e“ biv{i jugo- sveta. Mi smo, ipak, ostali na svojim 5. Predlog i usvajanje izmena i dopuna Statuta va“ pa je, po njegovoj zamisli, na sceni slovenski pozori{ni prostor. Festival Sla- nogama. Trudi}emo se da, kao i do sada, Saveza Gospo|a ministarka @ivka na{ih dana, vija 2004: u~estvuju pozori{ta iz Make- uvek prvi prepoznajemo ono {to je novo i 6. Predlozi kandidata za Predsednika Saveza, „iz salona ovovremenih novobogata{a“. donije, Bugarske, Albanije, Federacije vredno.“ program rada kandidata i izbor Predsednika U Zvezdara teatru je trupa The [ta je pitanje? Koju }e Gospo|u mi- BiH, Engleske i Hrvatske. Poslednjeg Saveza dana festivala i dan posle igran je Balka- Kuguars – Dragan Jovanovi}, Bogdan nistarku izabrati Ivan Medenica, selek- 7. Predlog, izbor i verifikacija drugih organa tor Sterijinog pozorja? nski {pijun. Kova~evi}evu komediju re- Dikli}, Nikola \uri~ko, Dejan Mati}, ìrao je Mustafa Nadarevi}, u zagreba~- Rade Markovi} i Slobodan-Boda Nin- Saveza (verifikacija ~lanova Predsedni{tva kom pozori{tu „Kerempuh“ (nekada{- kovi} – na op{te zadovoljstvo odigrala Saveza, izbor ~lanova Suda ~asti i izbor Vreme za promene njem „Jazavcu“). Iako kritika posle 200. predstavu Sme{ne strane muzike. ~lanova Nadzornog odbora) premijere nije bila blagonaklona, pred- Oni koji su prisustvovali tvrde da su 8. Razno Branislav Le~i} je odloìo „radnu stava je do sada odigrana vi{e od 50 puta Kuguarsi kao novi i prori~u im jo{ 200 *** uniformu“, tj. tamno odelo, uvek novu i, kaù, mnogo se dopada publici. Redi- predstava. Kad moè Buba u uhu do ko{ulju i odgovaraju}u kravatu i po~eo telju Nadarevi}u zameralo se {to je situ- 3.000 puta, {to ne bi i oni? Predsedni{tvo SDUS-a upu}uje {mekerski da se obla~i: savr{ena ko`na aciju preneo „u na{e vrijeme (na isteku Hana [igula i Miki Manojlovi} bili JAVNI POZIV ^LANOVIMA jakna, majica, utegnute pantalone... Klintonovog mandata), u zagreba~ku su najzapaènije gluma~ke zvezde u Odli~no i 10 godina mla|e izgleda. Moè obitelj“. Ilija ^vorovi} je postao ènsko, februaru na mart. [igula je iz Pariza u da najkasnije do mu se, nije vi{e ministar kulture. Sada je ulogu igra Elzabeta Kuki}, ona je tram- Beograd stigla kao filmska, Fasibindero- na redu Dragan Kojadinovi}. On }e da vajdìka koja umesto Staljinove skriva va glumica, da bi otvorila Fest. Kaù da 10. maja 2004. godine nosi tamna odela i bele ko{ulje u Titovu sliku, a mu` joj Lojze (o~igledno je tog prvog dana li~ila na Lakija, bila je dostave svoje predloge kandidata za kontrastu s terakot cipelama, i tako to. Slovenac) preuzima ènske poslove... malo nervozna, po{to joj se izgubio prt- Predsednika SDUS-a Razumljivo, iako je majstor za medije – U ìriju Slavije 2004. bili su @elimir ljag. Festival je otvorila s dve re~enice. (po{tom ili li~no na adresu SDUS-a: negda{nji je novinar i biv{i direktor Ore{kovi}, reditelj iz Zagreba, Mirjana Zapravo, predstavila se kao pozori{na Studija B – kultura, ona za koju ima Markovinovi}, direktorka Sterijinog po- glumica (filmove na snima ve} 10 godi- 11000 Beograd, Studentski trg 13/VI) na) u Jugoslovenskom dramskom s au- malo novaca i volje, mora}e da mu bude zorja, i Filip David, knjièvnik. Me|u Pravo da predlaù imaju svi ~lanovi SDUS-a i na prvom mestu. Ho}e li Kojadinovi} mnogim gostima bio je Radko Poli~, glu- torskom predstavom Zapis iz snova, u~initi kulturni iskorak? Ko su bili mac iz Ljubljane. [ta kaè Rac o situaci- vrstom intimne i ìvotne ispovesti. Pred- Predsedni{tvo teku}eg mandata. njegovi prethodnici u vremenu od kada ji u Sloveniji? „Lo{a je! Zaposlen sam u stava je i svojevrsni oma` reditelju Ra- se bavimo demokratijom? pozori{tu, dakle dràvni sam ~inovnik, i jneru Mariji Fasbinderu. Zavr{ena je Predsedni{tvo SDUS-a du`no je da evidentira Po|imo redom: Miodrag \uki}, Nada imam malu platu. Glumci su poslednja pesmom Lili Marlen koja je publiku sve pristigle predloge u nazna~enom roku i Popovi}-Peri{i}, @eljko Simi}, Branislav rupa na svirali! Neki neuki producent, digla na noge. Po{to je nervoza pro{la, pribavi u pisanom obliku izjavu predloènih Le~i}. Nagradno pitanje za milione: po kome dràva daje pare za film, moè da [igula je bila dostupna novinarima. Sa- kandidata da prihvataju kandidaturu, te da ~emu su ostali upam}eni? Po liku ili zaradi 10 puta vi{e od mene koji igram znali su da joj je najva`nije, otkako kona~nu listu kandidata dostavi svim prisutnim delu? Kad je pozori{te u pitanju, puna su glavnu ulogu. E, to ne dam. To i ne treba Fasbindera nema, da nastoji da u svemu ~lanovima na Skup{tini, na kojoj }e se izabrati im usta bila zakona o pozori{tu koji je bio da ~udi kad znamo da, po najnovijim {to radi bar deo posveti njemu, da ga Predsednik SDUS-a. u prednacrtu, u fijoci, u ormanu, na putu istraìvanjima, 80 % Slovenaca uop{te ne oìvi makar i u se}anju, jer zahvaljuju}i *** prema poslanicima, izgubljen, na|en, ~ita knjige, a mnogi ne pogledaju ni njemu – zajedno su snimili 15 filmova i Predsedni{tvo SDUS-a, tako|e, poziva igrali u pozori{tu – postoji u umetnosti. traì se... Kako }e se Kojadinovi} sna}i sa novine. Vlada fama o obrazovanim Slo- ~lanove da dostave i svoje inicijative i predloge pozori{tem? Verovatno isto kao i njegovi vencima, a to je – predrasuda. Mi smo Nikada sebe nije videla kao zvezdu i prethodnici. [ta sad o pozori{tu kad je samo deo globalisti~kog koncepta koji trudila se da privatno bude {to neprimet- za budu}i rad Saveza. goreo Hilandar! upropa{}ava svet, a umetnost najvi{e trpi nija. Mislila je da je njen ìvot neintere- *** U svakom slu~aju, stigla je nova jer se ukida bogatstvo razlika. I dru- santan za publiku. Ali... „Kod mnogih Svim ~lanovima SDUS-a bi}e blagovremeno vlast, valja o~ekivati nove upravnike {tvena klima ide naruku politi~arima èna postoji problem ~emu da posvete dostavljeni li~ni pozivi uz predloèni materijal pozori{ta. Ne treba sumnjati da }e to biti koji su svi odreda ljugavci i foliranti. svoj ìvot, kojoj ideji, kad pro|e mladost. iz Predloga Dnevnog reda. i najve}a promena. (Treba se moliti Bogu Sloveniju je zahvatio talas nacionalizma Mo`da sam tek danas, u svojim 60-im da Gorica Mojovi}, najve}i beogradski koji polako prerasta u fa{izam. Po{to je godinama, potpuno rastere}ena da ko- pozori{ni zadu`binar, dovr{i ono {to je cenzura u medijima ogromna, glas ra- na~no kaèm ko sam. @ivot je ono {to Za PREDSEDNI[TVO SDUS-a po~ela, da, posle zavr{ene gradnje Jugo- zumnih ljudi se ne ~uje.“ Kako stoje sanjamo, a Zapis iz snova je neka vrsta Branislav Mili}evi} – Kockica, predsednik slovenskog dramskog i rekonstrukcije stvari sa glumom? „Gluma je najgluplja poziva da ne odustanemo od svojih sno-

LUDUS 113 2 FESTIVALI, NAGRADE... Crtice iz pozori{nog `ivota

agradu 33. festivala Dani kome- stavi Frederik). Priznanje joj je uru~eno dije u Jagodini - „Zlatni }uran“ za na sve~anosti kojom je obeleèn Dan Nìvotno delo dobila je Mira BDP-a 20. II. Banjac. Nagrade za umetni~ka ostvarenja u U takmi~arskom programu, od 20. predstavama na sceni BDP-a u protekloj do 27. III, u~estvuje 7 predstava u selek- godini dobili su Milica Zari} i Dragan ciji Dragane Bo{kovi}, koja se odlu~ila Petrovi}. Za autorski doprinos prilikom isklju~ivo za doma}e komade. To su Pop rekonstrukcije zgrade BDP-a izuzetno je ]ira i pop Spira Stevana Sremca u reìji dodeljena Specijalna povelja, a dobio je Juga Radivojevi}a (Pozori{te na Terazi- tim arhitekata BDP-a na ~elu sa Zora- jama), Nu{i}evi komadi Gospo|a mini- nom Risti}em. starka u reìji Gor~ina Stojanovi}a (Na- Dan BDP-a obeleèn je i premijerom rodno pozori{te Sombor) i Pokojnik u drame Masla~ak i retard po tekstu i reìji Dejana Pen~i}a Poljanskog (Naro- reìji Mladena Popovi}a. dno pozori{te Uìce), Sterijina Pokon- Doajen ni{kog glumi{ta \or|e Vu- direna tikva u reìji Ksenije Krnajski koti} ovogodi{nji je dobitnik Nu{i}eve (Srpsko narodno pozori{te), @aklina nagrade koja se 15. put dodeljuje u Bandeka Stevana Koprivice u reìji Sla- okviru Nu{i}evih dana u Smederevu, a venka Saletovi}a (Kult teatar i Favi), bi}e mu uru~ena 20. IV. Tad }e biti pred- Kako snimiti porno film Strahinje Mit- stavljena i knjiga o Vukoti}u koju je pri- ri}a u reìji Vladimira Lazi}a (Pozori{te redio Slobodan Krsti}. „Bora Stankovi}“, Vranje) i Dogodilo se Drama Porazgovarajmo o ìvotu i na Balkanu @eljka Huba~a u reìji Dra- smrti mladog poljskog pisca K{i{tofa gana Ostoji}a (Narodno pozori{te Kikin- Bizja premijerno je izvedena, u prisustvu da). autora, u Bitef teatru. Reditelj je Nenad Selektorka je istakla da je izborom Proki}. èlela da podstakne povratak doma}e Na sceni Peti sprat Narodnog pozo- komedije na scene nacionalnih pozori{ta ri{ta u Beogradu bila je premijera Ti{ina u kojima je „na delu namerna ili ne- treznih rediteljke Kinge Mezei, koja je s namerna kulturna diverzija, te se igraju Katom \armati adaptirala prozu Geze svi mogu}i irski ili engleski komadi“, âta, dok je na sceni „Ra{a Plaovi}” dok Narodno pozori{te u Ni{u nema na obeleèn jubilej – 200. izvo|enje pred- repertoaru Ivkovu slavu, u Leskovcu, na stave Tesla ili prilago|avanje an|ela primer, Zonu Zamfirovu, a u Vr{cu ni Stevana Pe{i}a u reìji Du{ana Mi- jedan Sterijin tekst. hailovi}a. Kragujeva~ki Teatar „Joakim Vuji}“ Srpsko narodno pozori{te priredilo je dodelio je svoje najvi{e priznanje, statue- Festival savremenog doma}eg teatra pod tu „Joakim Vuji}“ za ukupan doprinos nazivom Nevinost – projekat tri. Tokom razvoju pozori{ne umetnosti u Srbiji 6 festivalskih dana, od 1. marta, izvedene Predragu Ejdusu. Na sve~anosti na Dan su premijere Sigurna ku}a Marije Sto- kragujeva~kog pozori{ta, 15. II, godi{nju janovi} u reìji @anka Tomi}a, Kome nagradu dobio je ~lan doma}eg ansam- verujete? Jelene \or|evi} u reìji Dari- bla Miodrag Pejkovi}. Prsten sa likom jana Mihajlovi}a i Zubi Aleksandra Joakima Vuji}a pripao je reditelju Jugu Novakovi}a u reìji Predraga [trbca. Radivojevi}u. Upravni odbor SNP-a postavio je za Na Dan pozori{ta premijerno je izve- novog direktora Drame glumca Radoja dena predstava Milo{ Veliki po tekstu ûpi}a, dok je Skup{tina op{tine Vr{ac Ma{e Jeremi} u reìji Neboj{e Bradi}a. za direktora Narodnog pozori{ta „Steri- Glavna godi{nja nagrada BDP-a od ja” imenovala glumca Ivana \or|evi}a. ove godine nosi ime Nagrada „Tanja U Pozori{tu mladih u Novom Sadu Lukjanova“, a prvi dobitnik je Vesna izvedena je premijera An|eli Vavilona, Pozori{te „Pu`“ obeleìlo je u febru- Ta~ka oslonca Jovana I. Rajkovi}a i u predstavi San letnje no}i, dok su Go- îp~i} (za ulogu Gospo|ice @or` u pred- po komadu Mata Mati{i}a u reìji Nena- da Gvozdenovi}a. aru 27. ro|endan stotim izvo|enjem Ne- Crvena knjiga o srpskom pitanju – Pro- di{nje pohvale dobili ansambl Drame U Narodnom pozori{tu u Uìcu To- valjale princeze, po tekstu Branka Mi- padanje i vaskrs srpskih liberala Eduar- SNP-a za realizaciju „Pokondirene tikve“ mislav Trifunovi} je reìrao dramu U li}evi}a u reìji Slobodanke Aleksi}. S da Daj~a. u reìji Ksenije Krnajski, ansambl Opere naviljcima Petra Pecija Petrovi}a, a tom predstavom „Pu`“ u martu gostuje u ^lanica Ateljea 212 Marina Koljuba- SNP-a za operu „Vojvoda od Rajhstata“, Sekretarijat za \or|e Milosavljevi} svoju dramu Porfi- Modeni, Bolonji, Raveni i Kastel Franku, jeva preminula je po~etkom marta u 54. te ansambl Baleta za „Majerling“. rogeneza. na poziv Teatra Redò Emilija. godini. Povodom aktuelne situacije na Ko- Drama êlik Radoja ûpi}a (pra- U „Puù“ je bila i premijera Baron Dvadeset osmog marta u Srpskom sovu Predsedni{tvo Saveza dramskih kulturu izvedena ove sezone u Somboru) posta- Lagi{a Branka Mili}evi}a (po motivima narodnom pozoristu u Novom Sadu sve- umetnika Srbije izdalo je saop{tenje s vljena je i na scenu teatra Kult u reìji Barona Minhauzena) u reìji Milice ~ano je obeleèn Dan SNP-a. Tom pri- molbom upu}enom na{im pozori{tima da Predraga Todorovi}a. Kralj. likom uru~ena su najve}a priznanja koja Skupštine grada sadràj saop{tenja bude pro~itan pre U Narodnom pozori{tu Republike U Pozori{tu „Bo{ko Buha“ premijer- svojim ~lanovima dodeljuje ova ku}a. po~etka predstava. Saop{tenje za javnost: Srpske u Banja Luci premijerno je izve- no je izvedena predstava Na slovo na Zlatnu medalju „Jovan Ðor|evi}“ dobili „Pozori{te je u isti mah i ve}e i manje od dena Nu{i}eva Vlast u adaptaciji i reìji slovo Du{ka Radovi}a u reìji Alise Sto- su Jasna Ðuri~i}, prvakinja Drame, Dra- ìvota. Ve}e, jer je u stanju da svojom Beograda Katarine Petrovi} iz Beograda. janovi}. Tekst nekada popularne TV seri- gan Vlalukin, prvak Baleta, i Miodrag umetno{}u nadma{i sam ìvot, a manje JDP je u martu gostovao u Skoplju s je za scenu je adaptirala Jelena Mijovi}. Milanovi}, prvak Opere. Srebrna meda- tri predstave u reìji Slobodana Unkov- jer od antike do danas nije uspelo da usrdno dariva Tako|e, u Buhi, premijeru je imao i Goli lja „Jovan Ðor|evi}“ dodeljena je Jeneu ukine zlo ovog sveta. A ova na{a stvar- skog – [ine Milene Markovi}, Galeb ktalj u reìji Juga Radivojevi}a. Baranjaiu, vo|i drugih violina, Bron- nost je prepuna stradanja i zla. Ali, ako êhova i Bure baruta Dejana Dukovskog, U Pozori{ta lutaka „Pinokio“ bila je zane medalje „Jovan Ðor|evi}“ pripale neko od vas, gledalaca, ve~eras posle svoje jedine a u Ljubljani s predstavama Skup Mari- premijera bajke Karijus i Baktus nor- su Branki Kvrgi}, blagajnici bileta, na Drì}a u reìji Jago{a Markovi}a i ve{kog autora Turbjerna Egnera u reìji Gospavi Vukovi}, glavnom majstoru predstave iz pozori{ta iza|e bolji, misija Molijer – jo{ jedan ìvot, po Bulgakovu i Stevana Bodroè. „Pinokio“ je sa etno ènske garderobe. Godi{nje nagrade na{e umetnosti }e biti ispunjena. S tom Molijeru, u reìji Du{ana Jovanovi}a. pozorišne bajkom Tamo daleko Amele Vu~enovi} „Dimitrije Mita Ruì}“ dobili su Draginja nadom vam se obra}amo, osu|uju}i sva- Dve drame Ljiljane La{i} – Jasmin ki oblik nasilja i zla.“ na stranputici u reìji Vladimira Lazi}a i gostovao u Cirihu. Voganjac za ulogu Titanije u predstavi Teatar Levo je obeleìo 28 godina od San letnje no}i i Miroslav Fabri za ulogu Na 33. festivalu „Dani komedije“ u Slobodne ène balkanske u reìji Na|e Jagodini odrànom od 27.3. do 3.4. novine. Janjetovi}, u produkciji teatra Slavija, premijere Rastibu|ilizovanih klejbe- Vratila u istoj predstavi. Godi{nja nagra- zabli, koje su do sada izvedene 1.446 da „Draga Spasi}“ pripala je Svitlani 2004.g. predstava Pop ]ira i pop Spira izvedene su na turneji u vi{e gradova u Pozori{ta na Terazijama osvojila je Australiji. puta. Dekar za ulogu Ledi Magbet u operi „Ludus“ U Ateljeu 212 gostovala je predstava Udruènje dramskih pisaca Srbije Magbet Verdija u reìji Darijana Mihaj- nagradu Mija Aleksi} za najbolju pred- Nik{i}kog pozori{ta Pretis lonac Jordana objavilo je 17. knjigu edicije Savremena lovi}a, Branislavu Vukasovi}u za ulogu stavu, Jug Radivojevi} je nagra|en za Cvetanovi}a u reìji Dragana Milinko- srpska drama (u saradnji s pozori{tem Rigoleta u istoimenoj Verdijevoj operi u najbolju reìju, statuu ]urana je dobila uzvra}a s vi}a. Moderna garaà i Kulturno-prosvetnom rediteljskoj postavci Voje Soldatovi}a. Ana Zdravkovi} za ulogu Jule i nagrada U Centru za kulturu Tivat premijer- zajednicom Beograda). [tampani su Godi{nja nagrada „Marina Olenjina“ za najbolju mladu glumicu pripala je blagodarnoš}u. no je izvedena drama Nade Bukili} Jele- Masla~ak i retard Mladena Popovi}a, dodeljena je Milutinu Petrovi}u za ulogu Jeleni Jovi~i}. Po oceni publike predstava na Savojska u reìji Roberta Raponje. Crvenkapa u nebajci Sonje Bogdanovi}, Pekara u baletu Maks i Moric. Godi{nje je zauzela drugo mesto Naslovnu ulogu igra Dubravka Vukoti}, Divlja~ je pala Miladina [evarli}a, nagrade dobila je i Sneàna Horvat, asi- sa ocenom 4,66. a u predstavi u~estvuje i Milena Dravi}. Nu`na odbrana Dragana T. Tomi}a, stent kostimografa za realizaciju kostima (Servis „Ludus“)

3 LUDUS 113 Svetski dan pozori{ta

I, kona~no, iskreno verujem da je pozori{te svetlost koja ljudskom bi}u POZORI[TE, PRARODITELJ SVIH UMETNOSTI obasjava put, svetlost koja ~ini organsku vezu sa gledaocem. Ta komunikacija Svetski dan pozori{ta, koji je Me|unarodni pozori{ni komad. Naravno, pod uslovom nanele godine, da zajedni~kim krikom me|u nama izvor je topline – bez obzira da je pravi dramski autor. odbacimo sve okolnosti i prilike koje su da li je re~ o pozori{nom komadu na pozori{ni institut (ITI) pokrenuo 1961, obe- Sre}om, savremeno pozori{te oslo- spre~ile da se na{ ljudski potencijal i hartiji ili o njegovom bodilo se tradicionalnih formi, zahvalju- ostvari. izvo|enju na sceni. leàvaju svake godine, 27. marta, svi nacio- ju}i pozori{tu apsudra, siroma{nom pozori{tu i eksperimentalnom avangar- nalni centri ITI. Povodom ovog pozori{nog dizmu, novim talasima koje su pokrenuli Pirandelo, [o, Breht i mnogi drugi. I praznika organizuju se mnoge pozori{ne danas se zaista retko sre}e dramski autor FATIJA EL ASAL – DRAMSKI PISAC koji pi{e po staroj tradicionalnoj formuli. Biografija autorke Poruke sve~anosti od kojih je najzna~ajnija ~itanje U svom pozori{nom prvencu (@ene za Svetski dan pozori{ta bez maski), odlu~ila sam se za „pozori{te Me|unarodne poruke koju uvek pi{e, a po u pozori{tu“, ve} prihva}enu formulu u Fatija El Asal je napisala 120 dramskih dela za radio (1957. prvi komad), modernim dramama. Komad je po~injao pozivu Me|unarodnog pozori{nog instituta, krikom, pitanjem, jer sam ose}ala da, 57 televizijskih serija, emitovanih u udarnim terminima, i 6 drama koje su duboko u sebi, nosim re~i stare desetine izvedene u najzna~ajnijim egipatskim pozori{tima (prvi komad Klackalica, svetski ugledna pozori{na li~nost. godina, mo`da ~ak i stotine. 1969). Mnogi od njenih drama bave se temama vezanim za dru{tvene, verske Mo`da je do{lo vreme da se poro|ajni i politi~ke probleme egipatskog dru{tva, a posebno èna. Jedna od njenih bolovi koji su obuzimali i najdublji deo komada, Nema èna, izvo|ena je u Kairu 2003. godine. Fatija El Asal moje du{e, oslobode i oìve moju re~? Fatija El Asal je autor i vrlo iskrene i smele Moju re~... moju strast... moje detinjstvo... autobiografije pod naslovom Uterus ìvota (4 moje dete... Slu{am taj glas u kome nema toma), u kojoj ne iznosi samo te{ko}e kroz koje je ozori{te je praroditelj svih umet- kom umetni~kom delu, poruka umetnika àlopojki i uzdaha. To nije glas skru- sama pro{la kao devoj~ica i èna, ve} i tegobe, od nosti. To je istina i nju niko ne uvek je stremila ose}anju ljudske pra- {enih i poniènih, koji se kao eho preno- 1943. do danas, s kojima se susre}u mnoge ène u Pmoè osporiti. Zato sam pozori{tu vi~nosti, zrelosti izraza i autenti~nosti. sio s generacije na generaciju. U ljudskoj Egiptu. Po{to su je u desetoj godini ispisali iz {kole, posvetila svoju pravu i jedinu strast. Bilo bi stoga pogre{no poverovati da bi i istoriji svest nosi ogromni teret progona i robovanja . zadesila ju je sudbina mnogih mladih devojaka i Uvek sam bila ube|ena da se po- jedan od ovih faktora mogao imati pred- Odbila sam da stavim na hartiju i èna egipatskog konzervativnog dru{tva toga zori{ni pisci izdvajaju plemenito{}u ljud- nost u odnosu na druge. jednu re~enicu koja ne proisti~e iz naj- doba (ekscizija, rani brak). Udata za pisca i poli- skih ose}anja. Njihova poruka stoga Kaè se da je pozori{ni komad umet- dubljeg dela moga bi}a, koja ne izraàva ti~kog aktivistu Abdalaha El Toubija, ima moè pomo}i ljudima da se uzidignu i ni~ko delo zasnovano na ~vrstoj struk- istinu o èni i njenoj mo}i davanja. Zato muèvljevu podr{ku da nastavi {kolovanje. prevazi|u sebe, da se oslobode svega {to turi, o~i{}enoj od svega suvi{nog, na po- sam svoje pero zaklela da ne napi{e ni Zahvaljuju}i svom knjièvnom talentu i odlu~noj ih pritiska i ekspoloati{e i tako im po- stojanom i saètom dijalogu, daleko od borbi za bolji odnos prema èni, u svojoj zemlji postaje jedna od vode}ih mogne da dosegnu odre|eni stepen dosto- svake raspri~anosti. Kaè se, tako|e, da redak koji bi izraàvao slabost ili frus- traciju, da odbije da me slu{a ako ku- knjièvnih i dru{tvenih li~nosti. janstva. se to nikako ne slaè sa prirodom ène, Hap{ena 1982. po{to je prihvatila politi~ki anga`man svoga muà, pi{e kavi~luk nadvlada istinu. Zamolila sam Da bi mogli ispuniti tu svoju misiju i koja ne moè da se oslobodi svoga ega i, dramu Zatvor za ène. Komad je doìveo ogroman uspeh i danas je u Egiptu svoje pero i da mi pomogne da oìvim sve uticati na ljude, pozori{ni pisci moraju u kao takva, nesposobna je da se u pot- jedan od relevantnih i na radiju i na televiziji. potpunosti da ovladaju svojim zanatom i punosti izrazi objektivno. Tako se kaè! one ène ~iji ìvot i ja delim, da im se Predsednica je Udruènja egipatskih knjièvnica, predsednica Progre- stilom umetni~kog izraàvanja. Bez toga Na to odgovoram: èna koja pod grudima pribliìm i da postanem njihov glasno- sivne unije èna i ^lan Upravnog odbora Unije egipatskih èna filmskih radni- njihova poruka }e oti}i u vetar, bez traga devet meseci nosi novi ìvot, itekako je govornik. Tako potpuno ogoljene mogle ka i glasa, i ne}e doma{iti svoj cilj. U sva- sposobna da stvori ~vrst i koherentan bismo da stanemo jedne naspram drugih, i da se oslobodimo sve te r|e koju su LUDUS „KEREMPUH“ U BEOGRADU U Teatru Slavija je l6. i l7. III gostovalo godina radi s Gluma~kom druìnom „Hi- strion”, dobitnik je vrhunskih priznanja Satiri~no kazali{te „Kerempuh” iz Zagreba. Hrvatskih dramskih umetnika i omiljeno MO@ETE KUPITI... je lice Hrvatske TV. Igrali su jo{ Anita Kao zvani~ni u~esnici IV Slavija festivala Mati} i Du{ko Gruborovi}. Ina~e, u kazali{tu ”Kerempuh“ je Zagrep~ani su prikazali Balkanskog {pijuna l988. izveden Radovan Tre}i u reìji U B e o g r a d u u k n j i ` a r a m a : Dejana Mija~a. Po dolasku u Beograd, Du{ana Kova~evi}a u adapataciji i reìji ansambl je odrào konferenciju za {tam- Mustafe Nadarevi}a pu gde je, o~ekivano, glavna zvezda bio Mustafa Nadarevi} – da je susret s no- Beopolis (Makedonska 22), vinarima organizovan posle predstave Branka Krilovi¯ raspoloènje bi sigurno bilo druga~ije, jer Na{ dom, (Knez Mihailova 40), zvezde predstave su ipak drugi glumci. „Pavle Bihali“, (Srpskih vladara 23), alkanski {pijun je premijerno u prekidaju}i predstavu aplauzima. Sude}i No, Nadarevi} je dovoljno sna`no Zagrebu izveden 4. oktobra 2003, i po najburnijim reakcijama, najspontani- obeleìo prethodni pozori{ni i filmski Bod onda je odigran 58 puta, {to ja veza prisutnih s novim Kova~evi}em ìvot da ga nije lako zaboraviti, bez obzi- Plato (Akademski plato 1), zna~i da se igra i nekoliko puta mese~no. tuma~enjem uspostavljena je melodijama ra na to {to dugo ovamo nije dolazio. Dolazak u Beograd je prvi izlazak Hr- nekada{nje, zajedni~ke zemlje, sa Titom, Dovoljno je bilo re}i mu da je u Beogradu Stubovi kulture, (Trg Republike 5), vatskog {pijuna van Hrvatske, a posle ~ija slika je glumila u predstavi. Skandi- bio omiljen, pa da se opusti i priseti rani- Beograda sledi mu odlazak u Be~, pa – ralo se ~ak i melodijama koje u novije jih godina, „kada su Beograd i Zagreb „[koligrica“, (Gospodar Jevremova 33), dalje. Za{to „hrvatskog” {pijuna? Zato vreme nisu u modi a ni politi~ki poèljne. ~e{}e razmenjivali gostovanja. Beograd {to je Balkanski {pijun Kova~evi}a depo- Adapatator Nadarevi}, koji je za sebe je u Zagrebu doìvljavao ovacije, Zagreb Zadu`bina Ilije M. Kolarca (Studentski trg zicioniran, ijekaviziran, kajkaviziran, uzeo ulogu \ure, Mili~inog brata, osa- u Beogradu tako|e, ponekad i nezaslu- pa i bosanizovan. Tamo gde je u origina- vremenio je [pijuna i pohrvatio tako {to ène”. lu Ilija ^vorovi}, sada je Milica [afranek, ga je locirao u Zagreb, a kako i tamo isto- Na pitanje o ijekaviziranju [pijuna 5), drusna Bosanka, ne toliko komi~nog, ko- rija brzo hoda, za svaki slu~aj je na- odgovora da zagreba~ki glumci ne znaju liko primitivnog idioma i uprosta~ene pravio kontekst za „upad” najnovijih dobro glumiti komediju na srpskom, Bookwar (SKC, Kralja Milana 48); gestikulacije. Tek negde u osnovi tog, politi~kih likova u dramu. Za sad su to jednom su to poku{ali u reìji Ljubomira najblaè re~eno povr{nog razumevanja Mesi}, Ra~an, Picula, sutra ko zna ko. Dra{ki}a, pa je ispalo {ega~enje. Mo`da Kova~evi}a, u interpretaciji ina~e dobre Gluma~ki deo posla obavljen je dobi mogli, eventualno igrati u originalu glumice Elizabete Kuki}, nazire se neiz- bro, a zadovoljstvo je bilo gledati Edu be`ni uzor – Bata Stojkovi}. Mo`da zato Vuji}a u ulozi Lojze [afranek, dakle Mi- Gospo|u ministarku. Nadarevi} je za- U N o v o m S a d u u k n j i ` a r a m a : {to je Milica-{pijnuka data vi{e u mu- li~inog muà. Vukao je jadni Lojza celu àlio {to nisu eventualno dobili poziv za {kom, no u ènskom klju~u. Tamo gde je stvar pristojnijim, blago purgerskim gostovanje u daleko ve}im Jugosloven- Kova~evi} psihologizirao i patologizirao obrisima, tamo gde su ostali vikali on je skom dramskom ili Narodnom pozori{tu. „Solaris“ (Sutjeska 2), – Nadarevi}, ide na vic i periferni detalj. ti{ao, briljantno se drào normale ~oveka Nema razloga da bude nezadovoljan. Potpuno nova vrsta publike u Slavija okruènog ljudskom i dru{tvenom glu- Naprotiv. Za dve ve~eri dobili su ovacija teatru (i koliko se da zaklju~iti, ona koja po{}u. Zasluèno je Edo Vuji} progla{en koliko dugo nisu, a nihova predstava je Most (Zmaj Jovina 22); ne zna ba{ dobro legendarno izvo|enje s najboljim glumcem beogradskog festi- upravo za Slavija Batom Stojkovi}em) glasno je uìvala, vala. Vuji} je od l988. u „Kerempuhu”, 10 teatar.

LUDUS 113 4 Anketa „Ludusa“ NA KRAJU ]EMO SVI BITI ZADOVOLJNI O ugovorima u na{em pozori{tu danas govore Svetozar Cvetkovi}, glumac i upravnik Ateljea 212, Predrag Ejdus, glumac, i Slobodan Ninkovi}, glumac i predsednik Sindikata glumaca Srbije

Olivera Miloševi¯

no o ~emu se godinama u nazad ranje ~ak i u slu~aju da ne radimo ni{ta. govorilo kao neophodno u regu- Mislim da to nije dru{tvo u kojem treba Olisanju odnosa i statusa zaposlenih da ìvimo, mislim da to treba da bude u pozori{tima od ove godine bi trebalo da sistem koji }e biti zasnovan na kvalitetu, po~ne da bude sprovo|eno u delo. Zakona i da to budu kriterijumi za dobijanje o pozori{tu po svoj prilici ne}e biti, ali }e posla, a da oni koji ne èle time da se se na osnovu postoje}eg Zakona o radu u bave sebi na|u drugi posao. Veoma je ovoj oblasti pre}i na ugovorne odnose. To nezgodno da sada nekoga ko ima 25 nosi tranziciona pitanja i probleme: godina radnog staà stavite pred svr{en tehnolo{ki vi{kovi, socijalni programi, ~in i kaète mu da od sutra vi{e nije za- uslovi i na~ini po kojima }e se potpisivati poslen. Ali po{to kora~amo ka evropskom i sprovesti ugovori i da li i kada bolji na~inu, zapo{ljavanja prinu|eni smo da Predrag Ejdus (Foto: \or|e Tomi}) materijalni poloàji onih koji u pozori{tu to tako i uradimo. To }e se tek za nekoliko rade i zara|uju. Evo, od upu}enih, godina pokazati kao dobar na~in funk- odgovora na neka osnovna pitanja : cionisanja. Imam, me|utim, li~ne stra- Ko je u pozori{tu tehnolo{ki vi{ak? hove. Ne mislim da }e to biti tako jedno- Predrag Ejdus: To je staro pitanje o stavno sprovesti i da }e pro}i bez trauma, kojem, koliko pamtim, razgovaramo sko- ali postoji na~in i sistem da se to ipak ro 20 godina. Stari sistem je davno sprovede. prevazi|en, a novi nikako da usvojimo Slobodan Boda Ninkovi}: U pozo- jer ni na jednoj ni na drugoj strani nije ri{tima ima vi{ak zaposlenih i to su ljudi postojala dobra volja. To najpre treba da koji svoj posao ne rade kako valja. Treba se reguli{e na nivou dràve, dakle za- pre po~etka realizovanja tog posla na- konski, a onda na nivou gradskih i praviti analizu poslovanja svih sektora u regionalnih vlasti, privatnih i poluprivat- pozori{tima. U ime Sindikata glumaca nih varijanti. Taj ugovorni odnos je, Srbije, u ovom trenutku, mogu da tvrdim najverovatnije, sada pred nama. înjeni- da glumci te{ko mogu da do|u pod ca je da u pozori{tima ima vi{ka za- definiciju tehnolo{kog vi{ka. Naprotiv, poslenih, ali nije samo to razlog {to na{u mislim da ima potrebe za otvaranjem oblast treba druga~ije postaviti. U svim novih radnih mesta za glumce, kao {to umetni~kim institucijama problem je postoji potreba za otvaranjem novih zaparloènost, zatim samozadovoljnost i scena koji }e pruìti priliku svima pod- samodovoljnost, problem je javno mne- jednako da startno krenu. To ko }e koliko nje, odnos finansijera prema tim institu- sko~iti o tome }e odlu~ivati kvalitet cijama, pa {ta je to {to dràva èli od veli- svakog glumca pojedina~no. U razgovo- kih i zna~ajnih institucija, koje su to rima s predstavnicima Skup{tine grada institucije, zbog ~ega one treba da budu, Beograda koji pokazuju da vode jednu ili su bile a vi{e nisu... Tu ima ~itav niz politiku koja ima nameru da stvarno nekih nere{enih stvari koje moraju da reguli{e ovu oblast, napravili smo Svetozar Cvetkovi} (Foto: \or|e Tomi}) budu re{ene. Ovo {to predstoji je tek prvi gluma~ki sindikat da bi zajedno postavili korak koji na{ kulturni ìvot treba da pravila igre. Od njih traìmo ta~ne uslo- usmeri u pravcu koji }e li~iti na onaj ve, da se zna red i da moèmo svi svoju kojim ide savremeni svet. Tehnolo{kog energiju da usmerimo ka onome {to najvi{ka ima. On je godinama taloèn. Na{a vi{e volimo i najbolje znamo, a to je na{ profesija je surova. Nikada mi nije bilo gluma~ki posao. Jedan od potpisnika jasno kako je mogu}e da neko sebe zove sprovo|enja pojedina~nog kolektivnog umetnikom a da ni{ta ne stvori godina- ugovora na nivou Beograda je i na{ ma. Svuda u svetu je ogromno nadme- Sindikat. To je preduslov za po~etak raz- tanje i konkurencija. Zato svest na{ih govora o prelasku na ugovore. Pokrenut umetnika moramo da pospe{imo tako da je i socijalni program i ta nova sistemati- stalno stvaraju i da ne misle da ako su zacija i regulisanje tehnolo{kog vi{ka ili stvorili neko delo da je to kraj. To stvara kako se jo{ kaè – racionalizacija. Mi- kvalitet i to je jedan od odgovora na slim da je ideja inicirana iz Skup{tine pitanje za{to ugovori. Sticajem okolnosti grada u redu, ali vrlo pa`ljivo treba sam dugi niz godina pod ugovorima, i razmisliti o svemu, probati da budemo mislim da je to dobro za glumce. To realni, da ne donosimo re{enja na pre~ac, govorim i mojim studentima. Ne valja ve} da se postave ~vrsti zakonski okviri kada su glumci stalno vezani za jedan kako ne bi dolazili u situaciju da kako ansambl. kome padne napamet menjamo pravila Svetozar Cvetkovi}: Tokom ove go- igre. Da svaka nova garnitura donosi dine bi, posle mnogo i{~ekivanja, trebalo neke novine. To mora da bude jedan da po~nemo da realizujemo ugovorne konstantno ure|en prostor koji se ne}e odnose. Postavljene su i ~vrste osnove, menjati. socijalni program koji bi pokrio strah Ko je taj koji odre|uje ko je tehno- ljudi da ne}e imati sigurnost. Mislim da lo{ki vi{ak? je to neka vrsta la`ne sigurnosti koja Ejdus: To je validno pitanje. Taj neko omogu}ava kakva-takva primanja i kako }e po unapred da postupa po posta- kvu-takvu socijalno i zdravstveno osigu- vljenim pravilima igre. To su umetni~ki Slobodan Boda Ninkovi}

5 LUDUS 113 Susreti rukovodioci koji kod nas tek treba da se pre|emo i na sistem koji je ve} sasvim ti do finijih selekcija. Taj proces ne moè zori{nom svetu sresti nekoga ko }e re}i moèmo mirnije i kvalitetnije da radimo stvaraju. Ovde je nestao umetni~ki me- odoma}en u pozori{tima na Zapadu, a to da se zavr{i za godinu, dve, mora prvo da je ikad ìveo od svoje plate. Ali }ete jo{ svoj posao, te prestanemo da gubimo nad`ment. Posle Mire Trailovi}, Jovana je da ako se projekat priprema mesec da se pokaè kao dobar. U pozori{tima, teè sresti nekoga ko }e re}i da se odri~e energiju i vreme na ono {to nam nije ]irilova, ili nekih od ranije te{ko da bih dana, onda se izvodi recimo dva meseca, kao i u dru{tvu, vlada prava uravnilov- te plate od koje ne moè da ìvi. To je posao. [to se socijalnog programa ti~e, on mogao da vam navedem nekoga ko se ako ima interesovanja putuje, predstava jedna vrsta nekakve sigurnosti za one ka. Radio ne radio svira ti radio. Ima nije fenomenalan. Korektan je, ~ak iznad time ozbiljno bavi i koji se samo time se kada se izigra gasi i radi nova. Ugov- koji rade i koji imaju svoje porodice. Zato mnogo ljudi koji mnogo i kvalitetno rade, onog {to je ve} propisano drugim struka- bavi. To u umetni~kom smislu moraju ori se sklapaju na nekoliko meseci, po traju, a nisu posebno motivisani u mate- }e im biti te{ko da se toga odreknu, a ne ma. Obezbe|uje to da niko u pozori{tu biti zna~ajne li~nosti i sa trajnom, a ne projektu. Oni propisuju pravila igre i rijalnom smislu. Znam po sebi. Razlike dobiju ne{to vi{e. Prelazak na ugovore }e ne}e ostati na ulici. Oni koji su 5 godina privremenom takvom vokacijom. Oni pravila pona{anja i pravila posla u kom su male. U nacionalnom teatru, u kojem zna~iti bolji materijalni poloàj jer }e se moraju biti pod jednim veoma o{trim u~estvuju. To su modusi u kojima }emo treba da budu zaista najve}i umetnici po dogovoru kojeg imamo s osniva~ima, pred penzijom ne}e ulaziti u ugovorne sudom javnosti, zatim pod nadzorom sredstva odvajati za to, ona }e biti manje se kretati. nema velikih razlika. Jedan Kostjukov, obaveze. Bi}e za{ti}eni. Njima }e biti umetni~kih sindikata, zatim pred sudom oporezovana u odnosu na li~ne dohotke Ninkovi}: Sve je jo{ otvoreno i ima recimo, morao bi da ima bar 15 puta ve}u ponu|eno da pod povoljnijim uslovima onih koji daju novce za pozori{te. Ta sada stalno zaposlenih, pa }e ve}i deo vi{e predloga. Mislim da }e sve po~eti da platu od ~ista~ice. Tako je u svetu. Pa on odu u penziju, uz nov~anu nadoknadu. prizma bi trebalo za te ljude da zna~i da funkcioni{e od naredne sezone, i to ako sredstava biti upu}en na ugovore. Da, jako izo{tre sopstvene kriterijume i da je jedini, nema takvih kao {to je on, i to Za neumetni~ke slu`be }e postojati ponu- budemo sve uradili tako da zadovoljava bi}e bolji materijalni status onih koji prave ansamble po programu. Mislim da moraju svi da shvate, pa i oni iz njegove da prekvalifikacije i dokvalifikacije, pro- obe strane. U opticaju }e biti ugovori po rade. Ne mogu da pretpostavim da li }e to biti su{tina. bran{e. Se}am se da sam video umet- znatno. To zavisi od konkurencije i mena slu`be i sli~no. Zna}e se ta~no ko projektu, na godinu, dve, ili vi{e. To na Cvetkovi}: To }e na osnovu ta~no ni~ki spisak Jugoslovenskog dramskog trì{ta. Treba probati, napraviti test. {ta treba da radi i na koji na~in. Obim vi{e odnosilo bi se na baletske, operske i propisanih pravila igre raditi umetni~ki odmah po osnivanju, i spisak umetni~kih Direktor Jugoslovenskog dramskog i ja posla }e biti precizno obuhva}en i ljudi }e muzi~ke ansamble, jer je nerealno od rukovodioci. To ne}e biti jednostavno. dodataka. Razlike izme|u tad mladog smo pristali da na{a pozori{ta budu na biti angaòvani koliko njihov obim posla Konkretno, u slu~aju Ateljea – u kojem je njih o~ekivati neke relevantne umetni~ke glumca koji je tek do{ao u Pozori{te i probi, ali ljudi nisu pokusni kuni}i da se u pozori{tu zahteva. To ne zna~i da }e oko 120 zaposlenih, kako racionalizovati rezultate posle godinu dana. Prelazak na Mate Milo{evi}a bio je 1:15. Tad su se igrate njihovim i ìvotima njihovih po- imati manje prihode. Naprotiv. Sada- stvari. Ali, ako u|ete u ma koje evropsko ugovore je dobra ideja jer je stimulativna uvaàvale razlike, ne zbog sujete i para; rodica. Zato sve valja raditi veoma pozori{te koje izgleda kao bilo koje na{e i za glumce i pozori{ta. Obostrani u pitanju je bio odnos izme|u razli~itih oprezno, korak po korak. {njim sistemom zapo{ljavanja za stalno – jer danas na{a pozori{ta po svom izgle- anga`man }e biti mnogo ve}i, kao i kvaliteta. Ekstra rezultat se mora i Ninkovi}: Moramo da skinemo famu zaposlene optere}eni smo poreskim oba- du, strukturi i opremljenosti pariraju interes, a time }e i rezultat biti kvalitetni- ekstra stimulisati. Po~etkom 90-ih sam oko toga. Ovo je posao kojim se bave ljudi vezama koje gutaju veliki novac, a on bi evropskim pozori{tima – nigde nema vi- ji. Naravno, uz tehniku regulisanja treba kratko vreme bio direktor Drame u Naro- koji imaju dara, tako bi bar trebalo da mogao da bude korisnije upotrebljen. Ta {e od 25 zaposlenih. [to ne zna~i da }e definisati i kontrolu sprovo|enja ugovo- dnom pozori{tu, radio analizu i video da bude, i to uglavnom jeste tako. Mi imamo praksa nije izmi{ljena kod nas ve} se Atelje otpustiti 95, ali to zna~i da }emo ra. To je najva`nije. Jer smo skloni tome je od 60 ~lanova ansambla samo 15 glu- zaista kvalitetne i darovite glumce, ali se pokazala dobra u svetu. Ljude ugovori, imati bar 90 ljudi s ugovorima koji }e ih da i veoma dobre dogovore pogre{no maca igralo. Zna~i da je ansambl lo{e ~esto zanemaruje ~injenica da mi od tog obavezivati da maksimum svojih poslova osim neizvesnosti i konkurencije, teraju protuma~imo i pogre{no sprovedemo. posla pre svega ìvimo. Pored toga {to rade na najbolji na~in, i da za to budu koncipiran. Bilo je i reditelja koji po 5, 6 na stalni anga`man, a to nama nedosta- Da li }e ugovori pobolj{ati materijal- svoj posao oboàvamo i bavimo se njime adekvatno pla}eni, a ne da ne rade i da godina nisu ni{ta reìrali, a primali su je. Za godinu–dve koliko sam angaòvan ni poloàj glumaca? iz ljubavi, od tog posla ìvimo i normalno budu mizerno pla}eni. Mislim da je to platu. Pa, bilo je jeftinije dovesti Pitera u Sindikatu shvatio sam da su glumci Ejdus: Mnogo je ljudi iz esnafa koji Bruka da jednom reìra. Neophodno je je da o~ekujemo da moèmo od toga da glavni cilj onoga {to sledi i na kraju }emo poprili~no neinformisani i o svojim oba- to podràvaju, ali se i pla{e. Mislim da postaviti trì{te. ûo sam da u Njujorku ìvimo. Trenutno smo u situacji da zbog svi biti zadovoljni. vezama i pravima. Zato je na{ moto da Jedini i osnovni kriterijumi za potpi- svi u pozori{tima treba da budu pod ima 50.000 glumaca, a igra samo dve do materijalne situacije nekvalitetno obav- po{tuju}i profesiju – po{tujemo sebe. sivanje ugovora, {to se umetnika ti~e, ugovorima, i umetni~ki i neumetni~ki tri hiljade, ostali rade razne poslove i ljamo posao, jer smo prinu|eni da jurimo bi}e pre svega kvalitet. Bi}e to na dve ili sektori. Ne mislim da }e na{ poloàj, bar ~ekaju {ansu. To je surovo, ali je tako. s posla na posao i to onda stvara konfu- Ljudi ne znaju, neinformisani su i otuda tri sezone, pa da se posle ugovor produì u prvi ~as, da se popravi na bolje. Cvetkovi}: [to se ti~e konkurencije, ziju koja ne ide u korist kvaliteta. Bude- neopravdani strah. A mi i sve ovo radimo ili raskine. Drugi mogu}i na~in je ugovor Verovatno }e najpre oti}i ekstremi. Oni ona }e mo`da da bude bolnija no sada. mo li uspeli da ovo s ugovorima uradimo da bi ljudima u na{oj profesiji po projektu. Mislim da bi trebalo da koji dugo nisu radili, a kasnije }e dolazi- Danas je lagodnije. Te{ko da }ete u po- kako valja, do}i }emo u situaciju da bilo bolje. OMA@ FASBINDERU Hana [igula je bila go{}a Beograda

Aleksandra Jakši¯

ovina na 32. FEST-u je, po re~ima promeni, do{le smo do Zapisa iz snova. umetni~kog direktora Miroljuba Hana ne ìvi kao zvezda (iako to jeste), a NVu~kovi}a, tendencija ovog festi- tome u prilog govori da je napisala svoje vala da se umreì sa drugim umetni~kim intimne snove, svoje ko{mare. Ona ih je de{avanjima u gradu. Tako je ove godine, prvo snimila a potom smo ih preto~ili u osim koncertnih manifestacija, izvedena predstavu“, kaè Pustamante. i pozori{na predstava Hane [igule, dame Na sceni je pijanista za klavirom, koja je i otvorila FEST. Iako je njena Hana i platno na kojem gledamo projek- filmska biografija impozantna [igula se cije snova. Snove, kojih ima sedam, glu- skoro deset godina nije pojavila na film- mica obja{njava a povezuje ih pesma. I skog platnu, te je taj period iskoristila da sve li~i na neku vrstu kabarea iako su na jo{ neki na~in usmeri svoju krea- snovi ~esto ko{mari poput onog da nosi tivnost. Tako je nastala predstava Zapisi mrtvo dete u torbi. Na platnu vidimo iz snova (Protocol of Dreams) koju je sa mladu Hanu iz 1979, kada su i nastali pozori{nom trupom Batiskaf iz Fran- video zapisi, a ispred njega je ona danas. cuske (gde ova nema~ka umetnica ìvi Predstava je, ina~e jako intimna i her- Snovi kao osoben klju~ podsvesti: Hana [igula (Foto: \or|e Tomi}) poslednjih godina) izvela na sceni JDP-a. meti~na, svojevrstan susret pro{log i de{avalo. Materijal koji nam donose sno- po~ela u teatru sa Fasbinderom. Igrala je svoju karijeru i njen razvoj a Fasbinder Rediteljka komada je Kubanka Alisija sada{njeg, onog {to je glumica bila nekad vi veoma je bogat. Veliki argentinski Antigonu. „Po{to nisam iz porodice koja Pustamante. Umetnice su se upoznale na i onog {to je sad. „Ideja na{e predstave je centralna figura u njoj“, dodaje [igula. pisac Borhes rekao je svojevremeno da su ima umetni~ku tradiciju nisam sama Kubi pre decenije na snimanju TV serije ide u pravcu jednog od zna~enja re~i pro- Po{to je pesma sastavni deo komada po Markesu (Alisija je glumica ali i tocol tj. redosleda po kom se neke stvari „snovi najstariji oblik umetnosti“. Zato je mogla da identifikujem i izrazim umet- na kraju predstave Hana je otpevala i svako od nas umetnik, i pesnik i pisac i nika kojeg nosim u sebi. Morao je neko rediteljka u muzi~kom teatru u Havani). odvijaju. A ovde je to zapisnik snova. Po- Lili Marlen, pesmi koja je, po njenim slikar... Tako|e sam shvatila da materijal da me otkrije, a Fasbinderu se javilo da Beogradska publika je imala priliku da stojao je period u mom ìvotu kada sam re~ima, emanirala odre|enu magiju to- vidi jedno od poslednjih izvo|enja ovog se svakog jutra budila sa snom u misli- koji je proistekao iz mojih snova moè }u biti zvezda u njegovim filmovima. kom rata i koja je pevana s obe strane – i komada, a samim tim i zatvaranje [i- ma. Onda sam po~ela da ih zapisujem. biti povezan sa nastankom pesama, koje Napustila sam {kolu glume (i sada se gulinog bavljenja teatrom, jer se glumica Kasnije sam re{ila da te snove ostavljam sam prvi put izvela pre sedam godina. Ta vi{e ose}am kao neka vrsta medijuma a okupatora i okupiranih. Njena ljubav vra}a filmu. u trajnom zapisu na video traci. Svakog povezanost daje specifi~an kontinuitet ne glumice) u kojoj sam se i srela sa prema pesmi usmerena je i ka Brehtu: „Saradnja sa Hanom, njena ma{ta i dana snimala sam samu sebe dok pre- koji predstavu ~ini specifi~nom“, obja- njim. On je reìrao pozori{ne predstave „Pevaju}i njegove pesme to je vi{e dijalog njena kreativnost, je jedan od poklona pri~avam snove. Nedavno sam uzela taj {njava Hana [igula. kao filmove i mnoge svoje filmove kao izme|u mene i njega jer on postoji u Zapisi iz snova su i svojevrstan pozori{ne predstave da bi neke stvari koji se ~oveku pruì. Po{to glumcima materijal i montirala sedam snova u mojoj svesti i imao je veliki uticaj na me- obi~no reditelji odre|uju {ta treba da trajanju od 5 do 7 minuta, tako da oni oma` Fasbinderu iako je samo jedan od istakao. Trudim se da se u svemu {to ne. Pripadam prvoj generaciji posle rade, na ovoj predstavi smo se trudili da predstavljaju osoben klju~ moje pod- snova posve}en njemu (a reditelj je na- radim delom obra}am njemu jer sam izrazimo sve {to èlimo, ono {to smo svesti. Tako|e, pomislila sam da bi dru- pisao esej o glumici koji ima naslov Hana zbog njega postojala. A sada kada njega fa{izma koja je bila gladna takvih stva- imale autenti~no u sebi. Sanjaju}i o drugima bilo inspirativno da u|u u ponore [igula, ne zvezda nego slaba osoba kao nema poku{avam da ga na neki na~in ri“, kaè poznata ga~ijem svetu, jer ovaj ne moè da se tog mog sveta i da vide {ta se tu zapravo mi). [igula je svoju gluma~ku karijeru oìvim. Pri tom, u komadu pominjem glumica.

LUDUS 113 6 Intervju @ELJAN SAM AUTORITETA „Saop{tavati misli, jednog i drugog Ko- ju. Lazi} je gledao na{u ispitnu predstavu na drugoj godini i pozvao nas va~evi}a, [najdera, Nu{i}a, Vide Ognjenovi} ~etvoro da igramo kod njega. Do{li smo ili Simovi}a, pa to je stvarno dar koji si u na prvu probu i pretrnuli od straha. Tu su jo{ bili Milan Puzi}, Slavka Jerini}, ìvotu mogao da zasluì{ samo ~udom“, Vuka Dun|erovi}... Tanja i ja smo shva- tili da to nisu uloge kojima bi trebalo da kaè glumac Narodnog pozori{ta Branko se predstavimo. Izlazi{ u javnost i treba neko da te vidi u ulozi koja nije tog Jerini} kapaciteta niti kvaliteta. Odbili ste prvu ponu|enu ulogu? Mikojan Bezbradica To je bio {ok. Mirko Miloradovi}, u to vreme bio direktor Drame, pozvao nas je i rekao: „Jeste li ludi, deco, mi ho}emo da eposredno posle diplomiranja, S Tanjom Bo{kovi} koja je iz Aran- oformimo mladi ansambl...“ Mi kaèmo 1975. godine s Brehtovim ko- |elovca, Goricom Popovi}, koja je kao i ja – ne. Nmadom Gazda Puntila i njegova iz Kragujevca, a tu je bila i Ljilja Dra- Posle nekog vremena, a pre tvog sluga mati“ u Ateljeu 212, Branko Jerini} gutinovi}, ro|ena u Prokuplju. Nju sam zvani~nog dolaska u nacionalni teatar, s je podario svoj potpis na vernost Narod- poznavao i pre no {to je upisala Aka- Tanjom si zaigrao na sceni „Kruga“. Bio nom pozori{tu. I danas, skoro 3 decenije demiju, jer joj se ro|ena sestra udala u je to va{ debi? kasnije, ostao je odan nacionalnom te- Kragujevcu. S Goricom je interesantna Bilo je to 6 meseci kasnije. Posle od- atru u kojem je ostvario niz zna~ajnih stvar, za koju mislim da je u gluma~kom bijanja uloga pozvao nas je Oliver Vik- uloga. Igra u 4 predstave, od kojih je svetu nezabeleèna: s njom sam 16 godi- torovi} i rekao da za nas dvoje ima uloge najsveìja Gospo|a ministarka. No, vra- na bio u istom odelenju, 8 godina u u predstavi Znam Dabli fejsa Boìdara timo se u 1971, kad je u klasi profesora osnovnoj {koli, 4 u srednjoj, a toliko i na Ljumovi}a, poznatijeg kao Zuba. Premi- Predraga Baj~eti}a upisao Fakultet fakultetu. Posle smo se razi{li; ona se jera je bila 19. I 1974. To je bila dramskih umetnosti u Beogradu. jedno vreme veoma uspe{no bavila fantasti~na parodija. „Moja klasa je bila tzv. ènska u rokenrolom, pa profesurom, a onda je Parodija, na {ta? kojoj je bilo 10 èna i 6 mu{karaca, {to pre{la u Atelje 212. Na Nu{i}evo Sumnjivo lice. Komad nije uobi~ajeno, jer je procenat uglavnom se de{avao na Divljem zapadu. Jerotije bio obrnut. U klasi su bili Tanja Bo{- Nu{i} na Panti} nije bio sreski na~elnik, ve} kovi}, Ljilja Dragutinovi}, Gorica Po- Edvard Plant – {erif. Aleksa @unji}, Trideset godina na sceni: Branko Jerini} (Foto: Mi{a Mustapi}) povi}, Radmila @ivkovi}, Jelica Srete- Divljem zapadu sreski {pijun, je bio Mudra svraka, Indi- janac. Tanja i ja smo dobili uloge koje su novi}, Tanja Milovanovi}, Azra êngi}, ako nema ili ne{to ne zna, onda je govo- onda preko njih i njihovom zaslugom, Jadranka Stilin, Zlata Numanagi} i Rad- ekvivalent Marici i \oki Promincli, a Odmah si do{ao u Narodno pozo- rio svojim karakteristi~nim lalinskim moj identitet prenosi ovde u ovo pozori{te mila Ple}a{, a od mu{karaca, Miralem ri{te, gde si ve} skoro 30 godina, no pre zvali smo se Liz i Cisko. Bila je to beskra- jno divna, {armantna i duhovita komedi- naglaskom: „Mom~e, ja }u se to raspitati, i na ove uloge koje radim. Zup~evi}, koji je bio superioran, najbolji toga... pa }u ti ovih dana re}i“. Tim ljudima student na klasi, Branko \uri}, Rade Prvu ulogu smo Gorica, Tanja, [trlji} ja, izvo|ena 70-ak puta, uvek pred pu- Koju ulogu sanja{? nim gledali{tem. Buca Mirkovi} je na- najvi{e dugujem. Vukoti}, Milan [trlji}, Dragoljub Krsmi} i i ja dobili ve} na tre}oj godini kod A reditelji? Imam samo pisca o kojem sanjam ja. Jedno vreme s nama je bio i Branko Dragoslava Lazi}a u komadu koji je pisao sjajnu kritiku, ali je umesto Tanje celog ìvota – êhova. To je po mom Bo{kovi}, napisao Gorica Popovi}. Od reditelja i pisaca, bez konkurenci- Zogovi} koji je sada, kako ~ujem, ljuti trebalo da se igra na „Krugu 101“, a mi{ljenju najve}i dramski pisac. [ta god Kako je Tanja reagovala? je, na prvom mestu je Vida Ognjenovi}. biznismen u Meksiku. Izme|u sebe se zvao se Poloàj ìvota u na{em vre- Otr~ala je sutradan do redakcije, sva Evo ustajem i kaèm: Vida Ognjenovi}, u êhovu da me sna|e, meni je svejedno. nismo posebno druìli, niti bili veliki menu. Tako ne{to. To su bili monolozi, uzbu|ena, jer bila je jo{ studentkinja, jer to ime ne mogu sede}i da izgovorim. Ima li, ipak, uloge koju bi voleo da prijatelji i sli~no.“ autenti~ne ispovesti koje su izlazile u iza{la s prvom predstavom, a oni joj Ta osoba je ~udo boìje. Nema {ta ona ne odigra{? U tom okruènju, sa kim si naj~e{}e ljubljanskom „Delu“, a Buca Mirkovi} ih zna, nema energije koju ne poseduje, pogre{ili ime. Da bi ispravili gre{ku, U Ujka Vanji – i Vanju i Astrova, u bio? je skupio i od njih napravio dramatizaci- znanja koje kod nje nije mogu}e proveri- napravili su reportaù o mladoj glumici Galebu – Sorina i doktora Dorna. Koliko Tatjani Bo{kovi} i tako se malo izvadili. ti, nema pitanja na koji ne zna odgovor. god na prvi pogled to bili suprotni likovi, Premijera je bila na Bogojavljenje. Moja Moja je sre}a {to sam imao njeno po- pokojna majka je uvek tvrdila da to nije verenje u 8 – 9 predstava, od Mefista to su uloge koje su najbliè mom mental- bez veze. No, meni kao deklarisanom 1984. do Je li bilo kneève ve~ere 1992, itetu i gluma~kom ose}aju. ateisti je to bilo svejedno. Onomad, 19. I kad je ona, na moju àlost, oti{la iz ovog Koja ti je uloga do sada najbolje 2004. zvao sam Tanju i rekao: „Taj~i, pozori{ta. To je poslednji autoritet koji legla? sam u ovom pozori{tu imao, i kome sam danas nam je 30 godina neto kako smo Knjaz Milo{, sigurno. Komad Vo`d se iskreno klanjao. u{li u pozori{te“. Na àlost, Oliver Vik- Kara|or|e i knjaz Milo{ je napisao torovi} je 10-ak dana pre na{eg jubileja Igra{ u 4 predstave – Velikoj drami, @arko Komanin. To mi je stvarno leglo, umro. Umiru samo plemeniti, a ostaju da Sabirnom centru, Nevjesti od vjetra i ìve kreteni, idioti i mazge. Gospo|i ministarki. Da li je to malo, s iako nisam imao pojma da }e to da me Diplomirao si i... obzirom na tvoje iskustvo? sna|e. Stra{no sam bio sre}an {to sam u Nije. To su moje 4 slave, kojima U Gospo|i ministarki te je sna{ao Narodnom zatekao fantasti~nu plejadu mese~no palim sve}u. Uzmimo samo Jago{ Markovi}... imena: Sini{a Kova~evi}, Du{an Ko- glumaca. U to vreme ~ika Ra{a Plaovi} Sre}a da se sretnem s tom spodobom, je jo{ igrao Ko{tanu; zna~i moglo je tu da va~evi}, Slobodan [najder i Branislav individuom, protuvom, koja se zove Jago{ se „krade“, da se gleda {ta radi velikan, Nu{i}. Malo li je? Uzbudljivo je ve} i genije, pedagog. Bio je tu i Mihajlo izgovoriti ta imena, shvatiti njihov opus, Markovi} – a sve to kaèm u najlep{em Viktorovi}, Petar Bani}evi}, Du{an Bula- {ta su kad i kako pisali i biti direktan smislu – je neverovatna. To mi li~i na ji}, Bogi} Bo{kovi}, moj ro|ak Ciga Jeri- u~esnik u njihovim predstavama. Da je pri~u kad do|e dobar |ak, pokvasi ni}... Oni su imali potrebu da nas u~e. sre}e da se jo{ igra neka Vida Ognjenovi} sun|er i obri{e sve {to je na {kolskoj tabli Oni te prime u ku}u, i ugoste svim {to i Ljubomir Simovi}, meni vi{e nije pisalo. A onda iz te table, kada po njoj potrebno. Saop{tavati te misli, jednog i imaju i znaju. To je bila elita. Da ne po~ne da pi{e Jago{, odjednom po~nu da govorim o Milo{u @uti}u. drugog Kova~evi}a, [najdera, Nu{i}a, Vide Ognjenovi} ili Simovi}a, to je dar iska~u vampiri, sandàme, tatabe, koji si u ìvotu mogao da zasluì{ samo vukodlaci, ìvotinjke koje ti se oka~e na Jago{eva energija ~udom. nos pa ih vu~e{, a one krvare i arlau~u, Zadovoljan si? ptice, zmije, zmajevi i sve {to moè{ da Kakvo te se}anje veè za njega? Posle ovoliko godina rada i ìvotnog smisli{, pa jo{ i 6 puta na kub, pa jo{ 30 iskustva znam da sam vi{e nau~io o Za mene je bio i ostao najmo}niji puta na kub i jo{ 600 puta toliko... glumac Narodnog pozori{ta koga sam glumi nego u glumi. Mislim da sam u video. ûdo od ~oveka. A privatno? Od ovom poslu strahovito sre}an ~ovek. Ali, Energija koju on isijava, kojom te roka u fantasti~no blagorodne du{e i li~nosti, do mene u pozori{tu nema bez moje divne glavu, jetru, dìgericu, stomak i plu}a, to Profesionalni debi: Branko Jerini} i Tanja Bo{kovi} kao Cisko i Liz u predstavi vrhunskog intelektualca koji je za sve i supruge Sneàne i mojih divnih sinova na svetu nije Znam Dabli fejsa. sva{ta imao fantasti~no obja{njenje, a Janka i Pavla. Oni su moj identitet, pa se vi|eno.

7 LUDUS 113 Susreti FEMA – OÂRAVAJU]A DONKIHOTKINJA Ima otvorenih, neokaljano zanesenih Sne¦ana Mileti¯ ljudi. Malo, ali ih ima. I oni se znaju scenama, a one su svuda iste i ako je ono Femu, tek premijeru i nekoliko repriza, zbog ~ega si na njih stao dobro, nije bitno ali kad sve podvu~em i saberem – moja me|usobno, njihova je li ona u Novom Sadu, Beogradu, Pod- Fema je donkihotkinja. Nisam to ni imena se ne moraju gorici, Tivtu ili nekom tre}em mestu“, osvestila do ovog momenta. I{la sam u kaè prvakinja Srpskog narodnog susret njenom donkihotstvu, mo`da ba{ glasno izgovarati ili pozori{ta Jasna \uri~i}, koja je nedavno zato {to ga i sama nosim, jer sam povre- pisati velikim, ~ak ni odigrala Femu u Pokondirenoj tikvi tako meno tako depresivna, jer imam svest o o~aravaju}e da }e se ta uloga svrstati u tome da to nije cenjen princip, da je to malim slovima na vrh dosada{njih ostvarenja ove glumice. princip koji ti ne ostavlja mnogo. Mo`da „To bi trebalo da bude normalan, sam se toga nekad malo i bojala, ali stranama novina. sastavni deo na{eg gluma~kog posla, da danas vi{e ne, ~ak da uìvam u tome. Oni se nalaze, sre}u, idemo s jedne scene na drugu, smenjuje- Pitam se samo povremeno: za{to i dalje mo se, rotiramo, radi sveìne novih ideja, smatram da je donkihotovski put jedini prepoznaju i rade radosti, smisla. Verujem da se jedino tako ispravan, uprkos ~injenici da je svet sve zajedno, povremeno, glumac moè menjati, postajati bolji, vi{e li{en donkihotovske dimezije. Sre- osetljiviji za svoj posao. Samo se iz }om, ima tako otvorenih, neokaljano ali je i to dovoljno, razli~itosti javlja dijalog a time i kvalitet. zanesenih ljudi. Malo, ali ih ima. I oni se Dve godine nisam igrala ni{ta novo u znaju me|usobno, njihova imena se ne kaè Jasna \uri~i}, Novom Sadu i zbog te moje te`nje da moraju glasno izgovarati ili pisati najnovija Sterijina vidim i igram i ne{to drugo i negde velikim, ~ak ni malim slovima na stra- drugde, niko me ovde nije ni zvao. No, s nama novina. Oni se nalaze, sre}u, pre- Fema i dobitnica ove distance mogu da kaèm da mi zato poznaju i rade zajedno, povremeno, ali je nije ào, jer za te dve godine nije ura|eno Zlatne medalje „Jo- i to dovoljno. ni{ta zna~ajno, pogotovo ne u sferi mog Na àlost, onih drugih je mnogo vi{e. van \or|evi}“ Srp- gluma~kog interesovanja, s izuzetkom Na nesre}u, i oni se znaju, pronalaze i Disko svinja, dobre i po{tene predstave.” prave druge jake, {tetne saveze, tako da, skog narodnog po- s jedne strane, postoje ljude koji su zori{ta Jedini ispravan put zaokupljeni svojim poslom, sopstvenim Nova Fema: Jasna \uri~i} (Foto: Branko Lu~i}) edukacijom i nadgradnjom, te nemaju e} duè vreme sve manje radim na vremena za kancelarije, hodni~ke raz- naju da su negde duboko u sebi zapravo Reperi zatrpani „Pre godinu dana premijerno sam u govore, dok su s druge strane oni koji odustali. To razumem, da odustane{, to je mati~noj sceni. Pre Feme, premi- beogradskom Narodnom pozori{tu igrala jeru sam imala pre vi{e od dve imaju vremena samo za to, ali ne i za po{teno, ali je druga stvar opravdavam li sme}em V Vi{njik u reìji Aleksandra Popovskog. svoj posao, ~iji su deo samo nominalno ili to. Istina je surova – ne mogu svi da godine, igrala sam u Gospodi Glembaje- Spremali smo ga, s pauzama, 3 meseca i po diplomi. Ovi drugi pre~esto dolaze do istraju u svojoj borbi i traènju. To je tako vima. Vi{e ne znam je li to svesno ili to je vrsta pozori{ta od koje me svrbe „Pro{lih godina mi je uskra}eno vi{e pozicije vlasti, a ima me|u njima i ljudski. ôvek mora da ima svest o sebi, nametnuto, ili oboje istovremeno. Zato tabani, koja mi zadovolji potrebu za celu radosti, zadovoljstva, usavr{avanja, le- glumaca i reditelja, ima ih i u upravama svest da je pogre{io, pogre{no izabrao, da radim izvan Novog Sada, na drugim sezonu, nadoknadi {to ne igram vi{e. pih trenutka, napredovanja. Krivo mi je pozori{ta, i zato ovo i govorim. Oni sa nije greh vratiti ulogu. Nismo mi ma{ine, Vi{e mi nije va`no da igram svake ve- svojim klikama unose jo{ ve}u zbrku u {to se kod nas u pozori{tu stvarnost tako ~eri, da idem iz uloge u ulogu. Bitno mi je kompjuteri u koje ubaci{ program. Mi ulep{ava, {to na{a realnost u pozori{tu ionako veliki haos, jo{ vi{e zamagljuju smo glumci. I sve sam uverenija da se to Ministarstvo za da imam ne{to, makar i jedno, vredno i situaciju, stvaraju paralelnu stvarnost i nije ta~na, ve} je proizvod falsifikovanja zna ili ne zna, da to ima{ ili nema{, i da dragoceno {to me gluma~ki ispunjava. u nju uvla~e ljude koji imaju, pogre{ne, ~injenica ljudi za koje ne znam otkuda se to ne sti~e i ne u~i. Ili jesi, ili nisi.” kulturu Ima uloga koje se ne odbijaju, ~ak i ako si ~esto izopa~ene vizije pozori{ta.” su stigli. Bojim se da smo i {to smo sve mislio da ti ta uloga gluma~ki ne pripa- dalje od istine, {to se i dalje za kvalitet Srbije mo`da da. To sam osetila kad su me pozvali da Politi~ki momenat progla{ava ne{to {to to sigurno nije, {to igram Femu. @enskih uloga, dobrih po- Za{to sam na sceni moè bez se ne{to {to ne valja pre}utkuje, {to se to- gotovo, nema mnogo ni u svetskoj litera- predstave leri{e osrednjost. Retki veoma retko sme- „Ludusa“, ali turi, a dobra ènska uloga, mlad reditelj, „Kakva su mi iskustva sa Akademi- ju glasno da kaù da ne{to ne valja, i ako Ksenija Krnajski – mislila sam done}e je? Tamo sam ve} 4 godine asistent na „Nisam imala ni primisao politike se to i kaè, onda to obi~no bude iza }o- ne{to novo, to mi je bilo dovoljno pro- „Ludus“ ne glumi, kod profesora Mi{e Janketi}a. dok sam spremala ulogu. ôvek sam {ka. Ne moè sto ljudi da vodi pozori{te! vokativno da prihvatim ulogu. Ispostavi- Imam 10 studenata. Mladi su izgubljeni, ovog vremena i nosim njegovo nasle|e. Mora da ga vodi jedan ~ovek. Predstava lo se da je ona, ma koliko sam ranije moè bez nejasno im je mnogo toga, to su deca koja Ovo je Fema s vizijama – o sebi i ostali- je kolektivni ~in, koji opet kontroli{e sumnjala da je za mene, ipak moja. su rasla u haosu, stasali su i sad su reditelj, dok pozori{te mora da vodi jedna Dobro se ose}am u njoj, zavolela sam je ma, koje bi trebalo da joj (kao i svima prilo`ni{tva potpuno zbunjeni i upla{eni. Niko od njih njima) u~ine ìvot boljim i smislenijim. osoba. U pozori{tu ne mogu svi o svemu jako. Trudim se da je zavoli i publika, da nije bio nigde, nije video gotovo ni{ta, ih „navu~em” na nju, da i njih o~ara. No, kao po pravilu, drugi nisu imali ni da se pitaju, da svi sve znaju ili da se, jo{ Ministarstva za pogotovo nije vide ne{to dobro, i to je veli- svoje li~ne, ni kolektivne vizije, ili su im gore, prave da znaju, ne mogu svi biti Femu ba{ volim, a glumac, iako bi to ki problem – kad nema{ reper. Dana{nja kulturu Srbije. morao, ne uspe da zavoli svaki lik. Na one bile pogre{ne, i otuda na{a Fema ima vlasnici prava na imanje mi{ljenje, a pozori{na ponuda, ~ast izuzecima, neo- veze s nama i na{im politi~kim tre- neki ljudi prosto moraju da se boje jer, mati~nu scenu se nisam vratila s uku- prostivo je jadna i zato mogu da kaèm nutkom: izm|u nas povremeno, ~ak vrlo naàlost, samo tako, s bi~em za le|ima, „Vrednost dara som gor~ine. Da sam je imala, sigurno se da oni ni{ta nisu ni videli {to bi im bilo retko, ispliva neko, s nekom dobrom mogu da funkcioni{u – kao ljudi i kao ne bih vratila. Uvek sam se trudila da se uzor. Na ~asovima mnogo pri~amo o etici, idejom, ponudi je. Retki je odmah pri- radnici tog pozori{ta.” nije mera dara; sa~uvam od gor~ine, jer je nezdrava, i za o tome za{to su tu, za{to su upisali hvate i zdu{no po~nu da ~ine sve da je „Reperi postoje, ali ih treba prona}i, i razum i za du{u. Scena je scena, ìvot glumu? Se}am se da je i moj pokojni pro- njegova mera ostvare. Neki odustanu odmah, drugi je za to ti danas treba duplo vi{e snage. glumca je svuda isti. Ja jesam odrasla na fesor Branko Ple{a mnogo sati odvojio ovoj sceni, u ovom pozori{tu, veoma pak prihvate i podràvaju tek nekoliko Nekad je sve bilo kao na tacni: znalo se vrednosti ba{ na pri~u o etici, a mene je oduvek volim i cenim neke ljude. Moje drage nerviralo {to nas gu{i time. Htela sam da sati. Uglavnom su svi kratkog daha, jer {ta gledati, {ta pro~itati. Sad se to retko garderoberke, frizerke, portire, to su ljudi je uvek lak{e vratiti se u svoj glib. Samo de{ava; mora{ po sme}u da kopa{ da bi je vrednost pri~amo o glumi. Danas vidim koliko je koji ti daju do znanja da si kao kod ku}e. zna~ajan razgovor o tome za{to sam tu – retki ne pristaju na blato, imaju vere, na{ao reper. Ako nema{ snage, propao si. Oni se se}aju, pamte...” koju ima za na sceni, koja mi je misija, jer gluma je traè dalje i ne odustaju jer znaju da Reper i danas moè{ sresti u vidu bilo misija. Jedino mesto gde si ceo i svoj je nam je ovo jedini ìvot i da vredi da ga ~ega, ~oveka ili dela, jer reper za glumca darivanoga“, Neokaljano scena, i na njoj treba da govori{. Tu treba ìvimo punim plu}ima. Zato mi je veoma moè biti u bilo ~emu, u bilo kojoj umet- zaneseni ljudi da se pokaè{ u punom sjaju, to je va`no ne samo {ta radim u pozori{tu – nosti, u ljudima... Reperi se uporno mo- kaè stara pozori{te, a ostalo je ìvot u pozori{tu. uostalom kao i u ìvotu – ve} i s kim raju traìti jer se oni sklanjaju od trendo- Bitno je da me ta deca razumeju, da radim. Zato ne znam gde }u sutra biti i va, preglasnih ljudi, kulturnog diletan- tamilska „Koliko je u meni Feminog donkihot- razgovaramo. Pri~amo i o tome kako nije raditi, ni kada }e to biti, a ni ho}e li biti. tizma, oni menjaju adrese, nisu na udar- stva? Don Kihot je jedan od mojih omi- greh odustati, a to bi trebalo da znaju i Nadam se da ho}e, nije mi va`no gde, nim mestima. Oni su, pa gotovo prakti~no mudrost. ljenih likova, neko ko mi daje smisao, on starije kolege, oni koji su na pola puta da samo da bude, ali do tada ne dam da me u andergraundu. Mo`da su je moj ìvotni princip. Malo sam igrala odustanu, koji nemaju hrabrosti da priz- umaraju i smaraju koje~ime.” tamo oduvek samo i bili.“

LUDUS 113 8 Intervju

Ovo je va{e prvo rediteljsko isku- nagradi. Ovo je moje drugo u~e{}e na tom stvo... konkursu, prvi put nisam dobio nagra- Obi~no upravnici pozori{ta prego- du, konkurisao sam s Niìnskom, ali je MASLAÂK I MASLAÂK varaju s rediteljima na duge staze. A u ìri preporu~io tekst pozori{tima, pa moj Beogradskom dramskom je postojao slo- primer negira da se nagra|eni tekstovi Sticaj okolnosti je da se trend poklopio s dugo nakon zavr{etka Bube. Ali postoji bodan termin tako da je bilo {teta odmah ne igraju. [to se ti~e dileme da li je dobro drugi tekst koji me je uàsno uzbudio i ne krenuti s probama. Reditelji za koje osvojiti nagradu ili ne, mislim da je to inspirisao, Plastelin mladog ruskog pisca smo bili zainteresovani i Neboj{a Bradi} i uvek dobro, i da je to stimulans. Nagrada mojim senzibilitetom, trend i ja samo se Sigarjeva. Ako sam negde na{ao inspi- ja, bili su zauzeti, pa smo se dogovorili, svakome zna~i, bilo kao verifikacija raciju, onda je to bilo u tom isto~noevrop- skoro iz muke, da to radim ja. Bio sam validiteta, bilo {to godi sujeti, ili {to }e mu skom delu savremene drame. svestan u {ta ulazim, znam kakav odnos pobolj{ati li~ni budèt. Svako na|e jednostavno sudarili, kaè Mladen Popovi}, ima publika, a naro~ito kriti~ari, prema razlog da voli nagradu koju je osvojio; Od politike se piscima koji se dohvate reìje svog teksta. no, ljudi umeju da budu i zavidni. Ne pisac i reditelj Zato sam se maksimalno trudio da ~itam verujem onima koji kaù da im nagrada ne moè pobe}i tekst kao reditelj koji ga prvi put ~ita. ni{ta ne zna~i. Bave}i se formom izbacio sam mnogo Mogu}e je da }e Masla~ak otkriti Sonja ¬iri¯ stvari koje je nemogu}e uraditi na sceni. publici glumce Dubravku Kovjani} i Kaète da Masla~ak nije trendovski Mislim na indikacije koje govore, na pri- Marka Janji}a. pisan... Imao sam Dubravku pred o~ima dok a Novoj sceni Beogradskog dram- postupak je i u Masla~ku. U startu ti mer, da pacovi pretr~avaju preko scene, Samo deluje trendovski, ali pre svega sam pisao tekst. Znam je 10 godina, skog pozori{ta nedavno je izvede- likovi nisu simpati~ni, de~ko ima usta |ubre koje sa spratova pada na scenu, zbog teme. Ali, ako ~itate te tekstove najbolja je prijateljica moje }erke. U~e- na drama Masla~ak i retard Mla- koja bi trebalo ribati riba}om ~etkom sneg koji pada na njene tek popupele N vide}ete da imaju autorski pe~at u smislu grudi... Traìo sam rediteljska re{enja da stvovao sam u njenoj radosti kad je pri- dena Popovi}a, najbolji dramski tekst na koliko psuje, ali kako vreme prolazi pu- prepoznatljivosti rukopisa. Ko je ~itao se sve {to je indikacija ne vidi, ali da se mljena u novosadsku Akademiju u klasi poslednjem konkursu za nagradu „Bra- bliku hvata ta njegova te{ka muka, Bubu, pa posle uzeo Masla~ka, a ne zna oseti na sceni. Poku{ao sam i da inter- Bore Dra{kovi}a, gledao njene predstave nislav Nu{i}“. odrastanje bez igde ikoga, upu}enost ko je autor, rekao bi da ga je sigurno veni{em kao reditelj te da od teksta koji je u Somboru i Uìcu i video da je izuzetno Pre Masla~ka i retarda na scenama isklju~ivo na retardinu devoj~icu i njena surov i crn napravim predstavu koja darovita i da je {teta da je ne vidi Beo- Beograda, Sarajeva i Ljubljane vi|ene su isklju~iva upu}enost na njega, on nema napisao Mladen Popovi}. Naime, ostaje ono {to izlazi iz ~oveka i {to tekst brani ne}e biti ni{ta manje crna ali }e govoriti grad. Nisam imao dileme da ona igra dve drame Mladena Popovi}a, Niìnski i majku; ona je istina ima ali je ta majka Masla~ka. A Marka znam jer je gene- od uticaja trenda. Sticaj okolnosti je da se o ljubavi. Mislim da sam u tome uspeo, Buba. Najnoviju, prvi put, Popovi} pot- naziva kreten~inom i sli~nim pogrdnosti- racija moje }erke na Fakultetu dramskih trend poklopio s mojim senzibilitetom, da ta njihova mala ljubavna pri~a tako i pisuje i kao reditelj. ma. Prosto, tokom predstave, likove koji deluje na publiku. umetnosti i igrao je u njenoj ispitnoj Kao i Buba, i Masla~ak je o posebnoj su na po~etku nesimpati~ni, publika na prosto smo se trend i ja sudarili. predstavi. Bilo mi je potrebno dvoje mla- grupi mladih, kojoj je neophodna pomo} kraju mora da zavoli. To je dramatur{ki I va{a drama, a i gotovo sve savre- dih koji su lepi i deluju ne`no, a presud- zajednice da bi opstali. trik. mene koje su na repertoaru, ukazuje da Nagrada no je {to su daroviti. Ne mogu da kaèm Tekst je logi~no iza{ao iz Bube i iz U Masla~ku je o~igledna brutalnost pisci vi{e nisu okupirani politi~kim i svakome prija da nam je bilo lako dok smo radili, ali drame koju sam zapo~eo da pi{em pre pretvarena u estetiku – danas ~est na~in dnevnim doga|anjima, da ih zanima smo svi uìvali dva meseca. Oni su ra- Masla~ka i retarda, onda se desio Ma- da se prikaè dramska pri~a. pojedinac, ili, kao u va{em slu~aju, poje- zli~iti, Dubravku sam zavitlavao da je sla~ak, pa }e prethodno zapo~eti tekst biti Sli~na svar se desila i s Bubom. To je dinac u odnosu na zajednicu i obrnuto. Sve vi{e se u javnosti omalova- glumac-filozof, dok je Marko intuitvac. tre}i nenamerno zapo~ete trilogije o pri~a o bratu i sestri koji ~eznu za lju- Kada je Buba izvo|ena u Sloveniji àvaju nagrade, pa laureat nije siguran Ali toliko su se dopunjavali da je bilo da li je po njegov rad dobro ili lo{e {to je mladima danas i ovde... bavlju, ne doìvlavaju je, i to se okon~ava rekao sam da je to politi~ki tekst bez re~i divno. nagra|en. tragi~no. Naime, koliko god one izgledale o politici. Tekst je zavr{en neposredno Zbog svedene scenografije predstava Nagrada „Branislav Nu{i}“ nema deluje mobilno, da li }ete gostovati po Dira me crno, ja pi{em ljubavne pri~e. To je pros- pred izbore 2000, pisan je u mra~nom raspoloènju kada se ~inilo da je nemo- veliki autoritet u javnosti. Ona ima veliko drugim scenama? to moj senzibilitet. Ti mladi ìve svuda ime, ali ni blizu renome kakav bi se njihova sudbina gu}e da nam se desi promena. I u tekstu Takva scenografija nije ra|ena zbog oko nas, a mi ih ne prepoznajemo, ne o~ekivalo od jedine nagrade za neizvede- gostovanja ve} zbog prostora Nove scene. se ose}a politika u drugom planu, likovi volimo da ih prepoznajemo i da se suo- nu dramu. Ali, ako dobijete nagradu jed- Du{an Ota{evi} se odlu~io da napravi stalno ponavljaju, na primer, „mi nismo Za{to ba{ o mladima? ~imo s njihovim problemima. Masla~ak noglasno me|u 40-ak tekstova, to je veri- scenografiju u naznaci socijalnog miljea, Zato {to me dira njihova sudbina. nije trendovski pisan, ali se uklapa u nikada nigde bili“. Ne volim tekstove koji fikacija, to ve} zna~i da niste potpuno pa se sve de{ava u |ubri{tu gde u pozadi- Kad se starijima desi nedostatak ljubavi, trend evropske drame. U Ljubljani, posle se bave politikom. Osnova mojih tekstova pogre{no uradili posao, da ste na dobrom ni blistaju bilbordi reklamiraju}i ono do komunikacije, brige, onda znamo da su premiejre Bube u Mesnom gledali{~u, u je ljubavna pri~a, ali te{ka ljubavna putu. Problem s „Nu{i}em“ je {to nagra- ~ega ta deca nemaju {anse da do|u. sve to {to nedostaje verovatno nekada nekim novinama je pisalo da sam srpski pri~a. Te{ka je zbog okolnosti u kojima |eni tekst ~esto ostane u fioci, a naravno Ota{evi} je to uradio majstorski. I}i }emo imali. Ali kad neko u ìvotu startuje s po- Rejvenhil, a ja sam, zavitlavaju}i se, likovi ìve, a koje su uticale i na nas. Ma da svaki tekst treba da doìvi verifikaci- na gostovanja, prvo u Kru{evac, a bi}e ih zicije da nema ni{ta od onoga {to èli i rekao – ne, on je engleski Popovi}. Rej- koliko se mi trudili, od politike se ne ju na sceni. I mogu}e da zbog toga posto- jo{. To je i misija ove predstave bez ~ega mu je ìvot gotovo nemogu}, venhilov [oping end faking sam pro~itao moè pobe}i. ji odre|eni negativni stav prema toj da je vidi {to vi{e ljudi. onda je to problem kojim se treba baviti. Pogotovo u na{oj dru{tvenoj situaciji: likovi iz Masla~ka su deca od 12, odnosno 13 godina, u drami ih pratimo tokom jedne godine njihovog ìvota, {to }e re}i da ako ta dva lika postoje, a postoje – svuda oko nas su deca ro|ena 90-ih ~ije je odrastanje sadràvalo uàsne inflacije, bombardovanje, zatvorenost – pa zbog svega toga nije ~udno {to ti likovi ~ine {to ~ine, {to nemaju nikakav optimizam ì- votni, jer prosto im mi nismo ni{ta ostavili za {ta bi mogli da se zaka~e. To je, dakle, problem kojim se treba baviti. Ovaj tekst bi se najpravilnije mogao nazvati Masla~ak i Masla~ak, jer smo retardi svi mi koji smo u publici i dozvoljavamo da nam se takve stvari de{avaju. Va{i likovi pripadaju socijalnim manjinama, nisu tipi~ni mladi oko nas. Uvek sam bio od onih koji sva ma- njinska prava podràvaju, po~ev od nacionalnih, verskih, seksualnih, zdrav- stvenih... Mislim da svi imaju pravo na ìvot. Videli smo dokle nas je to doveo suprotan stav. U mojoj drami devoj~ica je retardirana a de~ak nije; nadimak Re- tard su mu dali u {koli. No, opet da se vratim na Bubu. I tamo sam èleo da imam likove koji u startu nisu prijatni gledaocima. U Bubi je to devojka na granici prostitucije i njen mla|i brat homoseksualac, njen mladi} je tipi~an mafija{ iz 90-ih a ljubavnik, bratovljev {ef je mafija{. Ti uàsno neprijatni likovi, osvoje na kraju simpatije publike. Sli~an Dobitnik nagrade „Branislav Nu{i}“: Mladen Popovi} (Foto: \or|e Tomi})

9 LUDUS 113 Doma}a scena OBRA^UN KOJI SE UVEK IZNOVA PRO@IVLJAVA NA SCENI

Posle premijere predstave Porazgovarajmo nacima, uglavnom gubitnicima koji traè Pri postavljanju ovog komada Nenad mu je glumcu veoma te{ko da oìvi. Mo- izlaze iz te{kih ìvotnih situacija. I iako Proki} je re{io da prevod pretrpi male rala sam da odre|ujem lica sa kojima su njegove drame pesimisti~ne nazire se razgovaram telefonom ne bi li publici o ìvotu i smrti u Bitef teatru promene. Naime, u novoj poljskoj dra- trun nade. Junaci ove drame su Majka, maturgiji se psuje a psovanje uvek ima do~arala i te karaktere. Pritom, te{ko je Otac i Sin. Oni su predstavnici dve ge- oznaku lokaliteta. Zbog pribliàvanja braniti ovakve likove“. Ove te{ko}e su, po Aleksandra Jakši¯ neracije u vremenu tranzicije. Pravi ì- pi{~evim re~ima, imali i glumci u Polj- teksta na{em podneblju „getoizaciju“ vot svakog od njih se odvija van porodice. skoj. U pitanju je druga~iji na~in izra- Komunikacija me|u njima je tipi~na za prevoda su uradile Jelena i Milena Bo- àvanja od klasi~nog pozori{ta, glumci a se poljsko pozori{te nalazi u za- niz proma{enih epizoda i momenata. gavac, tj. prebacile su tekst u novobeo- mahu (setimo se Lupine postavke epohu – sve se odvija telefonom tj, kako nemaju na {ta da se oslone, nalaze se lice Tekst je suroviji nego {to ljudi jesu, reditelj kaè, telefon je glavni lik ove gradski àrgon. Prilagodile su ga da bi se u lice sa stvarno{}u. na BITEF-u), videli smo i u novoj D prikazuje problem porodice, braka u {to jasnije iskazalo {ta je pisac rekao, da drame. I glavni problem je kako ste}i Toma{ Man, reditelj praizvedbe dra- predstavi Bitef teatra Porazgovarajmo o izmenjenom svetlu, onakavog koji kao novac, jer on omogu}ava èljeni ìvot. bi likovi prodisali i bili {to prijem~iviji. me Porazgovarajmo o ìvotu i smrti, ìvotu i smrti K{i{tofa Bizja. Reìju potpisuje Nenad Proki} a igraju Danica Maksimovi}, Fe|a Stojanovi}, @arko La- zi}, i u alternaciji balerine Bojana Mla- denovi} i Olga O}an. U ovom teatru se nadaju da }e objaviti i antologiju savremene poljske drame. K{i{tof Bizjo (arhitekta) je kao pisac debitovao ovim komadom 2000. godine. S pozori{tem je uspostavio vezu kada je u zgradi Savremenog pozori{ta u [}e}inu iznajmio prostor za svoj projktantski biro. Iznerviran pozori{nim repertoarom odneo je tekst svoje prve drame upravnici kojoj se komad dopao te ga je stavila na repertoar. Do sada je objavio i drame Toskini, Lament, Sme}e koje se tako|e izvode u poljskim pozori{tima, a pi{e i prozu. „U poljskoj dramaturgiji se de- {ava novi talas, ne{to druga~iji od zapa- dnoevropske jer imamo druga~ije probleme. Do 90-ih poljska drama i pozori{te su bili veoma politizovani jer je to bio jedan od na~ina borbe protiv komunizma. A kada je komunizam propao nastala je praznina jer su stariji pisci izgubili neprijatelje sa kojima su se borili. U 'novom' poljskom pozori{tu reditelji su najpre radili komade sa zapada a sada se pojavio i doma}i tekst“, kaè Bizjo. Drama Porazgovarajmo o ìvotu i smrti pripada talasu in your face dramaturgije. „U pitanju je sceni~an tekst, su{tinski aktuelan na prostoru biv{ih komunisti~kih zemalja koje je potom uhvatila tranzicija, dru{tveno izlom- Poljska drama Porazgovarajmo o ìvotu i smrti u Bitef teatru ljenih zemalja koje imaju veliku glad ka institucija nije kompatibilan savre- Samo na trenutak }e ih prenuti bolest Danicu Maksimovi}, Majka u ko- tako|e gost na beogradskoj premijeri, zapadu. Ova drama je ja~i pandan Sari menom svetu“, obja{njava Proki}. majke (koja, po ideji Danice Maksimovi}, madu, je iznenadilo da neko ko ìvi u primetio je da su K{i{tofovi tekstovi psi- Kejn, ona in your face dramaturgiji daje Kao tipi~nog predstavnika mlade izgovara da je dobila rak u prijatelji~inu pozori{tu doìvljava teatar na drugi na- hodrame, da u njima nije u pitanju obra- dodatnu ja~inu i tragiku. Zato sam uba- generacije ovog pisca zanima forma koju ~in: „Bizjo je napisao ono {to do sada ni- telefonsku sekretaricu!). I to je zrnce ~un sa umetno{}u ve} sa samim sobom, i cio jo{ jedan lik, simbol vi{ih ljudskih naziva konstrukcija a manje fabula. sam videla na sceni. Cela drama se kvaliteta koji se vremenom zagube, kroz Zbog toga se opredelio za kamerno nade. Ali od ovakvih junaka suvi{e je zasniva na mitolo{kim partijama i neko- da to glumci moraju svaki koji }emo na kraju sagledati ìvot kao pozori{te koje odgovara njegovim ju- o~ekivati radikalne promene... liko istih dijaloga. Takvu monolo{ku for- put da proìve na sceni.

Teatar u {umi {kolovanjem i prepu{tanjem „teroru sli~- da li njihovo taninsko dejstvo moè telegram sau~e{}a porodici, drìm nosti”, opona{anju i negiranju autorstva. pobolj{ati predstavu, ali za nas su trave govor na sprovodu i dajem izvinjenje Zato nam je ponovo potrebna avangarda veoma zna~ajan uvertirni ~in. Predanost publici zbog nenadanog ~ina. A onda GRE[KA NA SCENI koja ima smelosti da na~ini iskorak. svetu biljaka koje nas nenametljivo {a- brzo tr~im iza zavese, uzimam kantu Gre{ka u svemu moè biti pridodata manski vode po daskama. Osveìti svoje sa vodom i polivam po Dragani. Ona sve{}enje prisustva gre{ke na koji je slu~ajno sedeo u tre}em redu, elementarnost za izlazak iz lavirinta u~e{}e u teatru, ne biti isti, samom sebi cikne i kaè: „Kreativno sebe, sceni osnovni je uvid na{e po- zaustavio je probu i rekao: „Evo nam stvarala~ke nemo}i. Gre{ka daje nesi- dati novi ton kako bi mogao da uìva{ u kreativno iz sebe...” – tekst koji je zori{ne aktivnosti. Tek pomo}u naslov: ]elava peva~ica”. Gre{ka je trebalo i ja da kaèm. Budim se i O gurnost a nesigurnost se (sama po sebi) inspirativnim impulsima, a ne reproduk- nje saznajemo da delo moè biti ople- osnov svake umetnosti jer nas odvaja od vra}am u tok predstave. Niko nije pretvara u estetiku. Igrati sam za sebe, tivnim. Majstor Ekart je kazivao: „Do- menjeno i aktivirano iznad autorskih ta{tine i ube|enosti u tvrdo jezgro estet- primetio introjekciju mojih li~nih dozvoliti da neuhvatljivo kreira delo. zvoli da se Bog ponovo rodi u tvojoj du{i.” namera. Trudimo se da gre{ku ne skog. Autor nije sigurna promocija problema vezanih za smrt. Mnogi su de{avanja ve} hrabrosni propustilac Iracionalne naznake su ponekad mnogo Umetnost nije zaokruèno delo ve} mi posle rekli da je to bila sjajna stvaramo, ve} da je dopustimo. Njeno ja~e nego na{e sigurnosne pretpostavke i otvoreno tumaranje po trajanju. spontano zna~enje znak je da smo i mi neizvesnog. Umetnost je ponavljanje scena, a ja sam bio zadovoljan da mi nezapam}enog. znanja iz zanata. Gertruda Stejn je govo- U na{oj predstavi Teatar o teatru je sa~uvana koli~ina novca koju sam (akteri) ìvi. Gre{ke su ~esto znak izne- Zade{ena alternativa u proteklih rila da za jedno pozori{no delo nije po- pome{ao sam scene. Dragana Jovanovi}, ve} bio odvojio za venac. na|enja, znak nadgradnje i osveènja dvadesetak godina donela je pozitivno trebna ~ak ni publika. Igra{ sam za sebe; glumica, legla je na pod o~ekuju}i da to Gre{ke me uzbu|uju. Zato ih samog pozori{nog dela. Zar Jonesko zna~enje u vremenu umetni~kog zastoja. ostvaruje{ samoteatar. u~inim i ja – tako je sledilo po dramskom volim. Ne vodimo mi njih ve} one nas. nije naslov svoje kultne predstave Delovala je ~ak kao lek ili podsticaj za Pijemo gorke ~ajeve pred svaku predlo{ku – a ja sam pomislio da je Ne prizivamo ih, ali ako se pojave, upravo tako sa~inio. Nekoliko dana izle~enje obamrle i neinventivne situaci- izvedbu. Trave od hajdu~ice i ki~ice po- umrla. Ne snalaze}i se ba{ najbolje dobro do{le su! pred premijeru glumac je, umesto spre- je. Ali, alternativa se isto tako umrtvila maù nam da aktiviramo sopstvenu mar{irao sam oko nje a kroz glavu mi je ma~ica, rekao peva~ica. Dramski pisac budnost o celokupnosti sveta. Ne znamo prostrujalo: dolazi crveni krst, ja pi{em Boìdar Mandi}

LUDUS 113 10 Strana scena

zbog toga poznati istori~ar Maks Galo posredstvom radio stanice France Culture preporu~io ovu predstavu za gledanje. OD RAZDRAGANOSTI DO EGZOTIZMA Ako je Kova~evi} i ovde najavljen kao U Parizu je sa uspehom izvedena predstava majka ~ije re~i poga|aju najtananije Predstava veliki, i najve}i srpski dramski pisac, za ose}aje u ~ovekovoj du{i. Ne prepoznati sjaj ovog dramskog teksta veoma su to, stvar je talenta, a ne tek obi~an pro- s preporukom zaslu`ni i prevodioci Anne Renoue i Profesionalac Du{ana Kova~evi}a u kopro- pust. Ipak, igra humornih i tragi~nih Vladimir Cejovi}. A svoj ne mali doprinos momenata nije potpuno nestala, pa se Profesionalac Du{ana Kova~evi}a je ovom pozori{nom ~inu koji je nastao kao dukciji dva {vajcarska teatra publika smejala na paradokse realnosti ipak bio vaàn pozori{ni i kulturni do- koprodukcija Pozori{te Le Poche iz @e- komunizma i tek nadolaze}eg postkomu- ga|aj (premda je to ostao vi{e na nivou neve, i Teatra Vidy iz Lozane, dali su i Branko Maširevi¯ nizma, kao {to je mogla da oseti transfor- teksta nego same scenske igre), jer su scenograf i dizajner svetla Peter Wilkin- macije i tragizam glavnih junaka, pose- blagotvorni i mali pomaci kada je re~ o son, te glumci Jacques Michel (Luka bno policajca Luke Labana koji na kraju tome da neko za nas sazna. Ovaj komad Laban), Christian Gregori (Teodor Teja heatre aux Abesses je malo, lepo Kova~evi}evog teksta doveli do scene na poru~uje da nije u~inio vi{e zla nego {to je ot{krinuo vrata za novu borbu protiv Kraj), Anne-Laurre Luisoni (Marta) i pozori{te na Monmartru, mitskom kojoj se, prema njenim re~ima, jo{ bolje zaborava, ali i protiv egzotizma, koji su je morao. Patric Mamie (Ludak). Tdelu Pariza koji je bio dekor tolikih moè osetiti napon i iskliznu}a izme|u Ovda{nja publika, koja uglavnom neophodni na svakom mestu gde se jo{ Sino} sam opet sreo prijatelje, vra- filmova, izme|u ostalog i ûdesne sud- realnosti, autora i njegovog dela. Ona je u (pozitivisti~ki i pragmatski) veruje da veruje u danas tako poniène pojmove }ali su se s predstave. S njima je bio i Grk bine Amelije Pulen, koji je slavi ove ovom komadu prepoznala i pitanje pam- sve zna o tu|em zlu, mogla bi da se zapi- kao {to su istina, sloboda, ~ovek. Kao {to kao i njegova devojka Francuskinja, koji ~etvrti dodao poseban {arm i novi zvuk. }enja i transmisije, kojima se mnogo ta o toj poruci malih ~inovnika jedne epo- je uvek iznova nu{no boriti se protiv su mi priznali da su kupili knjigu s Pozori{te se nalazi u istoimenoj ulici, bavi, posebno u na{e vreme, kada se he, jer i od nje itekako zavisi kakva }e svo|enja epoha na crno i belo, jer to sluì na~i~kanoj kafeima, pa se tokom druge zbog odlu~nog pozitivizma i okruùju}eg biti ukupna sudbina pojedinca u ovom samo za nove ideolo{ke zloupotrebe, tekstom Profesionalca jer im se komad polovine januara, kada se svake ve~eri pragmatizma teì zaboravljanju pro{lo- kakvih je danas premnogo da bismo se licemerju koje se svalilo na na{a ple}a, a mnogo dopao. Pri~ao sam im o beograd- davao Profesionalac Du{ana Kova~e- sti. Zbog svega toga, rediteljka je verno ose}ali dobro u modernim demokratija- koje je itekako bilo prisutno u gledanju skim predstavama koje sam gledao vi}a, ovde redovno ~uo na{ jezik (re~ pratila tekst, ostavljajuci Teju Kraja vi{e ma. Ljudskost je danas mogu}e prona}i i na celokupne doga|aje na nekada{njem (~etiri), citirao pismo majci da bih im „na{“ ovde ~esto zamenjuje preciznije nervoznim, a Luku Labana vi{e teatral- sakupljati zrnce po zrnce, i to ne uvek na skrenuo pa`nju na blagost koja je izbri- odre|enje ne~ijeg ta~nog porekla), a ne nim no {to je neophodno. Ali, tu nije jugoslovenskom prostoru. Ako i ovde, ali mestima gde se jo{ do ju~e verovalo da sana iz predstave. Bili su razdragani, retko bi mi i neki poznanici mahnuli i problem. On je mnogo ve}i, tj. postaje i bilo gde na svetu, bude {to vi{e onih koji zemlja bolje ra|a. Ljudskost je ponovo kao {to je red kada se iza|e iz pozori{ta. do~ekali pitanjem: „Ide{ u pozori{te“? iritiraju}i kada je u pitanju va`na mu- ne u~ine vi{e zla no {to su primorani, to postala tajastveni fenomen, koji ponekad Bio sam, jednom, jer me je zanimalo zi~ka podloga zbivanja na sceni, jer je bi mogla da bude pukotina izme|u sveto- izbija iz tamne strane odre|ene epohe [teta je {to su ùrili na metro. Hteo sam, toliko toga: kako }e ovda{nja publika, ne utisak – i to ne samo potpisnika ovih va u kojoj se ra|a ne{to veli~anstveno, (budu}i da je u njoj bila ili talac ili hrabri naime, da ih pozovem na na{u doma}u ra~unaju}i na{e, osetiti tragi~nu dubinu redova, ve} i mnogih upu}enih gledalaca kao {to su nada ili vera. A u tim prostori- odmetnik), dok je sjaj nekih dru{tava rakiju. Nije od ujaka Ivana, pojedina~nih sudbina velikih istrorijskih (naravno, pre svega na{ih) – da je to ma bismo se ve} mogli sretati kao ljudi. moè samo preina~avati. Verovatno je i ali je iz Sombora. epoha, da li }e prepoznati tranformacije, jednostavno ~ist proma{aj. drame i porive koji su se odvijali u obi~- Balkanska muzika, ne samo zbog nim ljudima u doba komunizma, o kome Bregovi}a, Cigana i Kusturi~inih filmova se danas govori u gotovim formulama? (u kojima itekako ima povla|ivanja Kako }e se probijati kroz velove humor- egzotizmu) danas se ~uje po mnogim nog i uvek lak{e razumljivog, do tra- kafeima ~etvrti Oberkampf, koja je dobila gi~nog i duboko ljudskog, koji su ~esto ime po ulici istog naziva, gde se nalaze prekriveni naslagama predrasuda i me- mnogi alternativni, odnosno manje skupi dijski veoma negovanim egzotizmom, ali kafei, koji su neka vrsta kontre onim za kome su se odavali i mnogi umetnici da turiste oko [anzelizea i drugih {ik kraje- bi imali „prolaz“? va Pariza. Na{a etno muzika ~uje se i na Iza{ao sam iz pozori{ta razo~aran, ùrkama na kojima nema nikoga od na- ne zato {to sam voleo i bio vezan za onu {ih, jer je lagano u{la u ritam mladih, beogradsku predstavu (spadam u one za otvorenih za sve {to im se ~ini zanimljivo koje Beograd nije centar sveta i merilo i novo. [teta {to neka bolja muzika nije svega), ve} {to je jo{ jednom, iako ne u mogla da odigra svoju ulogu! celoj predstavi, pobedio upravo egzoti- Najslabiji deo predstave je onaj koji zam koga sam se toliko pla{io. je trebalo da bude jedan od najosetljivi- jih, a to je pismo Tejine majke. Ona se pojavljuje u vidu neuspele ruske lutke, i Poznajete li u mrtva~kom sanduku, sa suvi{nim ge- tu|e zlo stikulacijama i poluartikulisanim zvuci- ma, jer je tu rediteljka podlegla isku{enju egzotizma, ako ne sopstvenog, a ono pu- Rediteljka Laurence Calame srela se blike za koju veruje da mu je vi{e nego s Profesionalcem najpre na {vajcarskom sklona. To pismo ne pi{e primitivna oso- radiju, da bi je bogatstvo i vi{ezna~nost ba iako je „iz provincije“, ve} bri`na Profesionalac u Parizu (Foto: Isabelle Meister) Pri~a „Ludusa“

odijelu sijevnula je kroz so~iva mojih ... Da li su krtice slijepe, jer su neka- njima sam naslu}ivao adresu Petrovog o~iju, prelomila se u sje}anju i stigla do da davno isuvi{e toga vidjele, a srce se putovanja. svijesti kao uspravljena bista nekog vi- bojalo da sve to izbroji... Mo`da...... PETROVA SOBA zionara {to se nadima iznad sitnih kora- Nisu se otvorile Petrove usne ni onda Nekoliko godina kasnije, ispri~ao mi kada mu je upravnik pozori{ta... uz ra- je jedan poznanik Isuvi{e duga kratka pri~a ka zami{ljenih i povijenih prolaznika. ]utljiv je bio Petar, ali je ìvo pri~ao fale preglasnog pijanstva kolega... izre- ... jer od kad sam oti{ao u penziju, citovav{i izvje{ta~enim glasom koliko }e prijatelja vi{e nemam... koji je vr{io o~ima. Dok su se o~i uàsavale i smijale, im nedostajati, uru~io paketi}... ru~ni obdukciju jedine Petrove „imovine”, da Dejan Ðonovi¯ ~udile i rugale, usne su strpljivo ~ekale sat... kojim je do prije nekoliko trenutaka mu je u desnoj {aci prona|ena koverta... mudrost. Kao da nisu bile na istom licu. nepotrebno mahao. Ni kada je prepoznao izgu`vana ba{ kao {to je bila izgu`vana ao ~okot zapu{tene vinove loze... Mo`da bi stidljive ~estice pra{ine ... Gledaoci su obarali pogled pred Petrovim udaranje svoga srca u tom jo{ neotvo- i Petrova sre}a... U njoj se nalazila jedna koja se, ne znaju}i kojim putem uàsnute, bezglavo bjeè}i ... poku{ale ogledalima, ne èle}i da se suo~e sa renom poklonu... ni kada sam ga ne- ulaznica... zar nije obi~aj da uz po- Kda krene dugo odmara u ~vorovi- da se sklone ispred prodornog Sun~evog svojom tamom. Sve dok jednog jutra, ili spretno ispratio do taksija, nije Petar zivnicu idu dvije... i pozivnica za premi- ma, nekad ludo ustremi ka suncu, a ne- pogleda, da je ono ikad navra}alo u Pe- bolje re}i no}i, Sunce u njima nije po- otkrio bar{unasti bariton... ~uvan za jeru predstave ... pozori{ta, na kojoj je kad samoubila~ki zemlji strmoglavi, kao trovu sobu. ûo sam samo srce svog ru~- traìlo, kao hiljadama puta do sada, [ekspira i êhova... pisalo: da je u korijenu ne{to zaboravljeno... nog ~asovnika. On me podsje}ao na ra- smisao svog sjaja. ... POZIVAMO VAS DA SVOJIM krivudala je u mom oku lijeva Petrova zliku izme|u mene i Petra. Kroz mozak Najprije optuùju}i ih za pretjerano Na pretijesnoj pozornici Petrove sobe PRISUSTVOM UVELIÂTE ruka. mi je prostrujala bezna~ajna mudrost, podavanje snu, a zatim sve gr~evitijim traè}i svoje malo sunce, gurali su se i P R E M I J E R U preskakali jedan preko drugog Hamlet, POZORI[NE PREDSTAVE Pomislio sam da je nemogu}e da se koja nikome nikad ne}e nedostajati... `mirkanjem, poku{avaju}i pokretima Estragon, Oberon, Ibi, Sigizmund... Jeka @IVOT JE SAN ba{ ni{ta ne pomjera u ovom sku~enom ... Igra je odloèn zastoj... kapaka da vrati Sunce u ìvot, shvatao je mno{tva glasova na razli~itim jezicima KALDERONA DE LA BARKE, sanduku ìvota. Ni Volframova nit ... ona Nisam vjerovao da je uop{te vi{e bilo Petar da }e ubudu}e morati da gleda po- ponovo me vratila u Petrovu sobu. Njego- U RE@IJI ... postaje ìvlja nakon smrti sijalice ... ni va`no kada }e se saznati da je Petar na- najvi{e u{ima. Njima je, iz usta gazda- vo lice bilo je zaronjeno u jastuk. Tijelo i ... i Petar je obukao odijelo i kre- ~ar{av ... koji gotovo uvijek poku{ava da pustio sobu. rice, vidio mjesec dana kasnije rje{enje o krevet ~vrsto zagrljeni sakrili su desnu nuo... pobjegne iz sopstvene izgu`vanosti svo- Slika njegovog potrbu{ke ispruènog invalidskoj penziji koje mu je pro~itala ruku... ~ijim prstima je znao satima da (Dejan \onovi} je glumac jim uglastim vrhom... tijela zaglavljenog u jedinom i dotrajalom gazdarica. svira na liri pau~ine u uglu... Me|u Gradskog pozori{ta u Podgorici)

11 LUDUS 113 Portret VODIO PREDSTAVE, IGRAO I PAMTIO Inspicijent Tibor Ki{ skoro ~etiri decenije samo {to nisam uredno zapisivao aneg- dote koje su me snalazile u pozori{tu. u SNP-u Verujem da bi pasionirani ljubitelji pozori{ta uìvali u njima. Na àlost, nisam ... Sne¦ana Mileti¯ bio marljiv, no mo`da se odvaìm ”

vi reditelji koji kao gosti do|u da Tibor Ki{ je u{ao u svet pozori{ta jo{ Nije lako uskakati... rade u Srpsko narodno pozori{te po~etkom 60-ih godina kada je dospeo u Straè da inspicijent na predstavi Omladinski klub umetnosti. Tu je, 1964. „Sve svoje tekstove znam – a trenu- bude ba{ Tibor Ki{. Za skoro ~etiri po~eo kao amater, a kad je otvoren ob- tno vodim 8 predstava: Meru za meru, decenije, koliko je u ovoj ku}i (sam ovih novljeni Dramski studio SNP-a prijavio Mre{}enje {arana, Oàlo{}enu porodicu, dana odbrojava jo{ hiljadu dve stotite se i izme|u oko 300 kandidata bio prim- Kuba libe, San letnje no}i, Sumnjivo pedeset i nekoliko dana do penzije – ljen na klasu koju su vodili Ljubica lice, Gospodu Glembajeve, Kome verujete radio je sa 61 rediteljem, od Dimitrija Ravasi i asistent Stevan [alaji}. Drugu – ali nije to isto kao kad mora{ da ih \urkovi}a, Miroslava Belovi}a, Predraga klasu, prise}a se Ki{, vodio je Dejan izgovori{ na sceni i zato mi nije bilo sve- Baj~eti}a, Branka Ple{e, Steve @igona, Mija~, a asistent mu je bio Rade Kojadi- jedno kad me je pokojni Dragutin Kolesar novi}. Du{ana Jovanovi}a, @elimira @ilnika, pitao da li bih te ve~eri usko~io u ulogu Egona Savina, Kokana Mladenovi}a, jer se glumac nije pojavio. Rekao sam Slobodana Unkovskog, Ljup~a Georgi- „Klju~” ga u~inio „da”, a trema me je do ve~eri progutala. evskog i Jago{a Markovi}a, do ovih inspicijentom Kad sam najzad iza{ao na scenu – ona je mladih... Kao inspicijent imao je 100 nestala i sve je bilo u redu dok nisam premijera. U nekim predstavama igrao je video garderoberke, frizere i gomilu mog i manje uloge, u neke je uskakao, u „Na àlost, nisam pro{ao u drugu sveta koji je bio na~i~kan oko scene. Bili drugima je „igrao” njegov automobil, u godinu. Naime, u ono vreme sve je bivalo su znatièljni da vide ho}e li sve dobro pro}i. Sve je, sre}om, bilo dobro. Pamtim tre}oj je igrala njegova labradorka (kao u po klju~u, pa sam imao nesre}u da bu- jo{ jedno zabavno uskakanje koje je, ta- Klopci), a me|u ekipe nekih predstava u dem u tom klju~u „otpalih”. Umesto ku}i, ko|e, dobro pro{lo: glumac nije do{ao na SNP-u upisale su se i njegova po}erka i oti{ao sam u vojni odsek i narednih predstavu pa sam zamoljen da odigram k}erka, koja je danas ponosna {to joj je u godinu i po dana proveo u Strumici. Iz vojske sam stigao 1967, pamtim 9. III, a njegovu ulogu; iza{ao sam a na sceni me Ma~ki na usijanom limenom krovu deda samo 4 dana kasnije po~eo sam da radim je do~ekao Du{an Jak{i} koji je, videv{i bio – Petar Kralj. Zahvaljuju}i SNP-u bio u SNP-u. Posao su mi na{li majka i o~uh me, po~eo da se smejulji, i {to sam se vi{e je u Moskvi, Pragu, Be~u, Bratislavi, koji su brinuli {ta }u posle vojske pa su trudio – Jak{i} se vi{e cerekao. Bio sam Krakovu, Temi{varu... pitali Ivana Hajtla, s ~ijom su se porodi- zbunjen, posle mi kaè da mu je bilo (Foto: Branko Lu~i}) Iako }e u njegovoj mati~noj ku}i sve com druìli, moè li ne{to pomo}i. Kako sme{no jer me je prvi put u ìvotu video kolege za Ki{a re}i je da je s vremenom je prethodnog meseca pozori{te ostalo bez bez nao~ara! U me|uvremenu sam uska- cena saradnja s kolegom na tonu i ratu zbog njih. Varaju se. Mi smo tu zbog na „vi”, da vrlo ceni tu|e vreme i voli da inspicijenta, Hajtl mi je predloìo taj kao jo{ nekoliko puta, i kao glumac, i kao sveti. Tako se „pokrivamo”. Naravno, glumaca, a oni zbog ljudi koji dolaze u cene i njegovo (neki su se smejali kad je posao i ja sam do danas veran ovoj ku}i. inspicijent. Ne znam {ta je teè; ne ka- uvek moè da se desi ne{to nepredvi|eno, pozori{te. Ako njih nema da padne kulisa, da metak koji treba da jo{ u februaru zamolio za slobodan dan), Ne àlim. Pitam se samo katkad gde bi èm da je inspicijentu te{ko kao i glumcu {ta smo mi?!” da po{tuje precizan i do tan~ina dogo- me ìvot odveo da sam zavr{io Dramski kad usko~i u predstavu, ali nam nije ni pukne – zakasni, pukne kad ne treba, voren posao – „Kad nije tako – sve od studio. Iako ga nisam zavr{io, imao sam mnogo lak{e. Mnogo je va`no da sraste{ s pukne sajla na cugu... i tada sve dobija mene otpada”, priznaje – odmah potom ponuda da igram, ali bih tada stigao u predstavom, oseti{ je izutra, vidi{ njene drugi pravac, ali i to je pozori{ni ìvot.” }e re}i da on u svakom trenutku ume da Sombor, Vr{ac ili Zrenjanin, pa sam odu- {rafove. Onda gre{aka ne moè da bude. Kaè da mu je te{ko da izdovji omi- ispri~a vic ili anegdotu na temu koja je stao. Hteo sam da ostanem u Novom A kad usko~i{ – to ~ita{ iz tu|ih bele{ki, ljeni tekst ili omiljenog pisca. Uvek mu je Ministarstvo za upravo aktuelna. Sadu. Kad bolje razmislim, àlim danas sve je druga~ije i onda je posebno drago- bilo presudno ko izgovara tekst, kako ga glumac izgovara. Onih koji zaista umeju kulturu da govore bilo je u svim generacijama i svi tekstovi, kad ih takvi izgovaraju, su Srbije mo`da dobri. „Ovi mladi {to nam sad dolaze puni moè bez su entuzijazma, vredni su i rade, iako je „Ludusa“, ali to pozori{te koje oni prave od mene jako daleko. Ne znam kome uop{te ovakvo „Ludus“ ne na{e pozori{te repertoarski odgovara, ali dobro. Neka tih mladih, drago mi je da moè bez veruju, da ho}e, da se bore. Meni je uvek lako da sara|ujem s vrednima i borcima. prilo`ni{tva Uvek ima{ ovakvih i onakvih glumaca i reditelja, kao {to je i svih nas ovakvih i Ministarstva za onakvih. U novije vreme lepo sam sara- |ivao s mladim Darijanom Mihajlovi}em, kulturu Srbije. a pre toga i s Kokanom Mladenovi}em. No, kad sve saberem, najbolje sam se „Vrednost dara razumeo s Dejanom Mija~em. Znamo se dugo, kao da ve} pomalo ~itamo misli nije mera dara; jedan drugom. Na pitanje ima li specijalnih pri- njegova mera prema uo~i predstave, ili premijere, Ki{ vrednosti kaè: „Nema potrebe za posebnim pri- premama. Sat ili sat i po pre predstave je vrednost pregledam scenu, a onda se usudim i da odem do garderobe, da vidim da li su svi koju ima za stigli. Naravno, uvek brinem da se glumac ne povredi, recimo da u Snu letnje darivanoga“, no}i ne upadne u bazen. Ali, one prave treme, od koje se oduzimaju noge, ruke i kaè stara glava, nema kada je sve ura|eno na vreme.” tamilska „Publika je svetinja”, kaè Tibor. „Tu smo zbog nje i zato me uvek zabrinu i mudrost. iznenade oni koji to ne shvataju, a ima ih Kao Buhin Kepa: Tibor Ki{ (Foto: Branko Lu~i}) koji misle da su ve}i od publike, da je ona

LUDUS 113 12 Doma}a scena MINISTARKA PO JAGO[U „Dosta je bilo komedije, a sad na zbilj!” – divljenje, jedino {to vreme u~ini svoje pa sve {to je pro{lost veli~a se bez mere i kao da govori Jago{ Markovi} dok vazda kriterijuma. Na kraju, tako }e biti i s Mi- nistarkom XXI veka; i pozitivne i nega- sme{nog Nu{i}a „prepravlja” u dramati~ara tivne kritike sli}e se u naklono se}anje. Ko je Radimili @ivkovi} uzor? Niko, jer... „Tu ulogu radim iz sebe, nemam uzora koji se ne moè gledati bez maramice i {to se glume ti~e, i {to se ovog lika ti~e. Toliko je to istinita drama, toliko smo to {mrcanja mi, toliko je na{eg mentaliteta u njoj. Iako je Nu{i}ev komad jedno op{te mesto Branka Krilovi¯ u odnosu na vlast i to {ta ~ovek èli od vlasti. Dobro je {to se zove Gospo|a mi- Radmila @ivkovi} kao Gospo|a ministarka e bi ~udilo da se kroz koji mesec mrak, ìvot to su boje na pijaci, ima i nistarka, va`no je ono „gospo|a” upravo Radmila @ivkovi} pojavi vitka i puno}e ìvljenja, i lepote, i paradajza i zato {to je to jedna po{tapalica koja se nim izvo|enjima, dakle ne odstupa od Marketing Narodnog pozori{ta dao je Nlagana jer stepen potro{nje, fi- paprika, i ljutih paprika... zato kad koristi bez dovoljno svesti o pravom Nu{i}a. [ta bi glumica tome dodala? maksimum, ostao je na visini zadatka. zi~ke i psihi~ke, koja se od nje zahteva u familija treba da peva ja kaèm, ‘ajde sad zna~enju te re~i. Ovo je komad koji naj- Kada se vlast jednom zavu~e pod Kako, to znaju samo oni. U „klin~u” Ministarki prevazilaze sve normalne i ~o~eci i keremeci... gde ste videli Srbe da bolje govori {ta sve moè da se izmesti iz koù, ~ovek, bez obzira na to {to ni u snu izme|u prethodne i nove garniture zvan- ica, uspeli su da podmire dobar deo suje- gluma~ke podvige. To ti je Jago{! Ima da istu pesmu pevaju?” na{eg mentaliteta. A to {to na{oj pred- nije sanjao da to moèda mu se desi, vrlo ta i pomahnitalih strasti. Za izdava~ku se satre{, da se cepa{ i para{, da pla~e{ i Najve}u „prepravku”, gotovo kem- stavi prethodi ~etiri, pet izvo|enja na te{ko odustaje od nje. Ako se slu~ajno delatnost Narodnog, ovo je bio nov izazov. povsku transformaciju prolazi gospo|a istoj sceni pa, nije lako ni roditi se posle dogodi vlast, pa se zatim dodgodi da ne orgija{, da se ume}e{ u cipelu dva broja Uz 75 godina Gospo|e ministarke u Ksenija Jovanovi}. U pink haljini, s velikih ljudi...” ostane u vlasti, jedina èlja u ìvotu mu manju, da se samospaljuje{ od muke... pa nacionalnom teatru obajvljen je zbornik crnom perikom uvija kukovima, pod- Jago{ Markovi} i Radmila @ivkovi}, je da ponovo sebe uspostavi u – vlasti. To opet da vaskrsne{. Tako on zami{lja Jelice Stevanovi} na istu temu, a ponovo vriskuje i ~a{ice pretvara u parampar- je neko ~udo, bolest. Verovatno je to Nu{i} „elan vital” srpskog istrajavanja u glu- to je kao ono – nameri se junak na juna- je {tampana i knjiga Petra Volka o @anki ~ad. i napisao zato da bi upozorio, makar bu- posti i pameti, a ~ije je oli~enje upravo ka: mora da je bila borba? Stoki}. Predstavu prati iscrpan program „Oni mene zanimaju onakvi kakvim du}a pokoljenja. Pa hajde da poku{amo, @ivka Popovi}. Ima bre da istrajemo! A Nije borba, pre je to jedinstvo. Sa- koji su priredili Jovan ]irilov i @eljko ih doìvljavam pod masakama koje nose. da vidimo da li }e to upozorenje, makar {to smo nikakvi, {to smo o~erupani i ra|ivali smo ve} u pripremi Amadeusa, Huba~ i koji baca novo svetlo na razba- Nije to prepravljanje, to je nastojanje da malo, da se primi. nesretni... to nam je {to nam je. Nemci zatim u Hasanaginici. Susret s njim ru{enu biografiju Branislava Nu{i}a. svako da neko svoje novo lice. Da ne{to imaju Majku hrabrost, Italijani Filu- ozna~io je preokret u mom ìvotu i profe- Pesnik i pisac Nu{i}, tako|e je okusio novo iz sebe izvu~e. Moram ja, moraju i siji. Od Hasanaginice imam ta~no obja- Ministarka u vlast i politiku u najneverovatnijim obli- menu Marturano, [panci Bernardu oni. Obe}avam samo jedno: poruka pred- cima i to po vi{e puta u nekim ulogama; Albu, a mi, @ivanu Popovi}. To smo mi, stave ne}e biti: mi smo sme}e, vi ste {njen svet glume i moj unutra{nji svet. Narodnom bivao je pisar, konzul, {ef vojne policije, pa kako se ono kaè, ako vam se lice ne sme}e, mi smo nedostojni ìvljenja, mi Jasnije vidim sebe i svoj posao. Meni i komesar po{ta i telegrafa, nekoliko puta dopada ogledalo nije krivo. smo gramzivi, prosti, vlastoljubivi i zato Jago{u je lako, ali je drugima te{ko da pozori{tu penzioner. S te ta~ke gledi{ta, oni koji su, Molijer, Rosini, Simovi}, pa Nu{i} – umrimo u ne~asnom muku. Ja ne mislim nas prate. Nemamo nikakvih problema, zanimljiva je ta rediteljska putanja {to kaù, nameri se ludak na ludaka. To u ve~eri beogradske premijere 2004. tako!” Gospo|a ministarka Jago{a Mar- zauzimali glavne loè, bili su sitni igra~i Jago{a Markovi}a u Narodnom pozori{tu. su neke ekstremne energije. Mi dugo pri- kovi}a izvedena je uz nezapam}enu u pejzaù nove vlasti. Aktuelna pozo- To je ~itav opus. Svake 4 godine jedna ~amo o tome. Jago{ je dugo radio na medijsku podr{ku i sa svim obele`jima ri{na ministarka i njen „menadèr” od- predstava u nacionalnom teatru. Imao je @ivka sa pi{toljem tekstu, a ja sam nausumce, list po list, velikog doga|aja, pozori{nog pa i dru- nosno reditelj mogu biti vi{e nego zado- samo 22 godine kada je reìrao fan- ~itala i nalazila ideje. Dobijala sam od {tvenog. Karte su rasrodate mesecima voljni. U odnosu na pro{la iskustva, kako tasti~ne U~ene ène, sam se se}a da je Sve se moglo traìti od Radmile njega dozvolu da ma{tam, a ono {to ja unapred, a prodato je i narednih nekoliko se moè pro~itati iz raznih pisanija, imao „frku” od gluma~kih veli~ina, ali je @ivkovi}, samo ne da se divi prethodnica- izma{tam on ume da fantasti~no sabere i meseci. Rediteljska harizma, relativna pro{li su carski. Zamereno im je manje prevazi{ao sve (uklju~uju}i i sitne ma, @anki Stoki}, Nevenki Mikuli}, izdigne na jedan vi{i nivo. apstinencija od intervjua i svakodnevnih nego {to je ukusno. Na kraju kakav je to godine), majstorskim ~itanjem Molijera. Ljubinki Bobi}, Oliveri Markovi}. U I u dramatur{koj verziji Jovana izjava, Jago{u Markovi}u su doneli Nu{i} i njegova Ministarka ako ba{ Danas, s 37 obra}a se Nu{i}u s kojim je pravu je; neke od njih nije videla ni u ]irilova, Ministarka na kraju, s pros- status najtraènije pozori{ne persone i nikome ne idu ve} imao sjajno iksustvo u Sumnjivom ìvotu ni na slici, a nisu sve ni bile za cenijuma, ima isti tekst kao i u prethod- stvorile jo{ ve}u tenziju oko premijere. – uz vodu? licu Somborskog pozori{ta. Ali ne da bi napravio aktuelan politi~ki komad – na kraju, politi~ka titula u naslovu drame zvu~i kao najbanalniji pleonazam – sramota je danas i re}i „ministar” ili „ministarka” i da nije re~ o Nu{i}u, svaki normalan ~ovek bi se stideo. „Ja se uop{te ne bavim time u ovom komadu” – kaè Jago{, „ni slova, ni zere o tome. Ne bavim se ~ak ni vlastolju- bljem. Nu{i} kaè u predgovoru da je tu obi~na, ~estita doma}ica, @ivana Popovi} zate~ena u ìvotu gde je najve}i doga|aj uspela ili neuspela haljina, ili kuglof. Odjednom se ne{to desi i èna – fijukne. Dakle, vlastoljublje sigurno nije.” Na lestvici majstora apsurda za Markovi}a je Nu{i} odmah iza Beketa i Joneska, te mu je draè da ga reìra od dva pomenuta lika. „Razlika je {to Nu{i} ne afirmi{e smrt ve} ìvot. Sjajan je esej Jovana ]irilova iz 1965. iz kojeg je jasno da stra{no jeste, ali mra~no nije; nije mnogo ni sme{no, ali je bezmerno du- hovito, a duhovitost je skuplja kategorija. U svakom slu~aju, mi }emo preìveti, zato @ivka i kaè, nemojte da me olaja- vate, danas-sutra, mo`da }u opet biti ministarka! Ne moète u XXI veku Mi- nistarku reìrati kao vodvilj. Ovo je Bal- kan, Srbija, mi smo dovde u tom sadràju ìvotnom, u mirisima koji su i lepi, ali su te{ki za udisanje. A mi stalno plivamo, neprestano izlazimo na povr{inu, i u tome nismo uvek sre}ni. Ovo je ìvotna ministarka. A ìvot nije geg, nije ni mrkli Odjednom se ne{to desi i èna fijukne: Gospo|a ministarka

13 LUDUS 113 Portret SMISAO BAVLJENJA GLUMOM JE U ISTINI

Ako me smatraju uspe{nim glumcem, Mikojan Bezbradica pored Dejana Mija~a jo{ mogao da zamastim... Ima slikara E on je maher za to skriveno. Dobio sam koji rade i s jakim bojama, jarkim potez- super kritiku i sve je bilo fenomenalno, i naravno Ljubomira ima u debelim slojevima – tako i ja volim jer sam znao da s njim to mogu da – a opet, zahvaljuju}i Mija~u, nau~io izvu~em, jer je to moja zona i to lik u ime Mucija Dra{ki}a (koji sam da postignem, kako on kaè, ve- kojeg umem da rasu|ujem. A onda li~anstveni trenutak neponovljivosti. Da dolazi Leda gde igram tog Aurela. Jao, to {to uradim na sceni, bude tad i tu, da ~ove~e, taj komad smo radili na Aka- mi je otkrio pozori{te asocira, podse}a, pobudi interesovanje, demiji, ali meni nije jasno {ta on sad ho}e probudi ma{tu u publici koja se prepoz- sa mnom. Njegova temeljitost, to pozna- i uveo me u njega), na, ali kao da je preslikana, ve} je to vanje Krleè, ose}anje za tekst – to je moje, jedinstveno. Opet moram da citiram neverovatno. Taj tekst i jeste komedija, O sli~nostima nedelje – da na jo{ neki drugi na~in postoji jo{ jedan ~o- Mija~a – s njim sam najvi{e radio, i ne nije samo salon, nije samo hrvav{tina i do|em do osobine potrebne za konobara, verujem da }e se u mom ìvotu neko dru- manir, nego su to ipak ìvi ljudi. On je u i manama a da ne budu sli~ne onima kod Lenija. Pa gi ostaviti tako snaàn pozori{ni utisak – uslovno re~eno sterilnoj atmosferi izvu- opet, nije ni to stra{no, ako je dovoljno vek koji je zasluàn „Ho}u da na tvom prvom ulasku znam kao neverovatne nijanse, istinitosti, Ube|en sam da }e uvek biti onih, istinito, ako je mogu}e i svakako prepoz- ko si“. To je najdragocenije u glumi. To je ljudske laì, dvoli~nosti i gluposti. Toj natljivo. Mo`da sam se malko zaleteo, iz za to – moj profesor ne{to najdragocenije {to glumcu moè da ulozi se veoma radujem – neka zvu~i i me|u kolegama ali i ljubiteljima pozo- nekih svojih egzistencijalnih razloga, jer se ponudi, a da uspe da to i savlada na gordo – ali se kao glumac radujem kad je ri{ta, koji }e da kaù: ma da, to je on, od Predrag Baj~eti}, ka- sceni. igram. Mislim da je to ne{to najprecizni- njega smo to i o~ekivali. Za svaku ulogu sam pritisnuo sebe i poterao mnogo, a je, najtemeljitije i najisplaniranije {to koju dobijem, uvek poku{avam da ulo- sad pla}am tu cenu. Goran Markovi} je èleo da u filmu è Nenad Jezdi} sam do sada uradio u pozori{tu. Zaista ìm novu snagu i dovijam se na razne O kelneru sam uloìo trud u to, i Mija~ je to i zahte- na~ine da bih bio druga~iji. Ako makar Kordon igram Duleta, kojeg je docnije vao od mene. Se}am se probe koja je odigram i jednu re~ druga~ije, no {to se igrao Nikola \uri~ko. E sad, dolazimo do e} punih 10-ak godina, Nenad Ima kelnera i kelnera, ali meni nije trajala bezmalo ceo dan. To je tre}i ~in – od mene o~ekuje, smatram to kao uspeh. misti~ne, ali svakodnevne pozori{ne pri- Jezdi}, ~lan Ateljea 212, gradi glu- pijanstvo i ludilo koje mi zapravo najvi{e ~e. U to vreme Atelje je imao turneju po ma~ku karijeru podjednako uspe- bilo dovoljno da moj lik jednostavno svira Recimo, kad smo spremali Ameriku... s V i prija. Umem to da odigram tehni~ki nevericom sam pitao Mija~a da li je to {to Sloveniji, a po{to nam se termini nisu na toj ìci, da je surov, nepokolebljiv, da {no na tri medija. [ira javnost ga je doterano, ali ima trenutaka kada ose}am poklapali dogodilo se da ipak prihvatim zapazila kao Bodu Tajsona u tv seriji uvek o~ekuje bak{i{, da usluì, isprati radim u predstavi dovoljno. Odgovorio mi svaku re~. I to je ono {to ja postignem, {to ulogu Ilije @arkovi}a Seljaka, jer je ona Porodi~no blago, a uspe{an niz nastavio ljude i ide dalje. To, zapravo, negde, i je: „Dobro mili, da li ti ne{to zameram, jeste Amerika, i to mi je mo`da od svega Mija~ postigne: s Aurelom imam ose}aj traìm? Ne!“ Oduvek sam imao ose}anje podrazumevala manje dana snimanja. je i na filmu ulogama Pendule u Tri sigurnosti koju nemam u svakoj ulozi i u palme za dve bitange i ribicu, Lemija u najta~nije u ovom komadu. Postoji izve- da moram da budem druga~iji, ali ne Priznajem, moja opservacija je bio ba{ sna restoranska konvencija i kafansko svakom igranju. Tada mogu i jelovnik u smem da kaèm da uvek u tome i uspe- taj lik. Diskutovao sam s Goranom o toj Mrtav 'ladan i Ilije @arkovi}a Seljaka u ime tog lika da pro~itam i imam ose}aj da Markovi}evom vi{estruko nagra|ivanom pravilo. Zna~i, ne kao kod nas da se jede vam. ulozi, ~ak mu i odigrao scene koje su bile i pije na crtu, a onda u pola ru~ka da se znam ko je taj ~ovek. Svaki se glumac tek duhovite. Ni{ta vi{e – duhoviti seljak ostvarenju Kordon. igranjem upoznaje s likom koji tuma~i, a Kad se zagledam u sebe i svoje glu- Paralelno, je igrao i na nekoliko beo- rasprede diskusija u trajanju od dva ma~ke inspiracije vidim da Leni u Po- izgubljen u Beogradu. Posle dobijam sata, nego – do{li ste, ru~ajte, platite, kroz igranje mu se otvori i nova inspi- gradskih scena, ali i u unutra{njosti. racija i tema za odre|enu ulogu. To je i vratku i kelner u Americi, poseduju tekst i prepoznam ta~no napisanu scenu i Prvenstveno u Ateljeu, Zvezdara teatru, ostavite 20 % bak{i{a i idite da bih dalje sli~an mir. To im je mana, i to mi malo precizno definisan odnos. To je scena na mogao da radim. Jer, ja radim za proce- najzanimljivije i najuzbudljivije u ovom Jugoslovenskom dramskom, a ~esto i u poslu. smeta. Mo`da sam imao malo vremena – keju, kada s Oliverom Markovi} sedim na Beogradskom dramskom pozori{tu, gde nat. Mo`da nisam konobar, ve} doktor jer su obe premijere bile u razmaku od 3 klupi. filozofije, glumac, pravnik ili ekonomi- Ta~no je da sam ~esto igrao sirove, je gostovao s kru{eva~kim teatrom u nadobudne, pa i priglupe likove. Neki od ]osi}evim Korenima. Prethodnih godina sta, ali zahvaljuju}i suludim uslovima ìvota u Americi, sada sam konobar i njih su na izvestan na~in i bili moja je sara|ivao s mnogim rediteljima, ali pro{lost u periodima uzrastanja, i to ba{ najbitniji pe~at ostvario je u predstavama svoj posao radim dosledno. To na kraju i jeste najizrazitiji opis Amerike u komadu u Valjevu. Bio sam prek, agresivan i kao Dejana Mija~a. Skoro svaka Mija~eva klinac pun slabosti koje sam kasnije inscenacija postala je nezamisliva bez Biljane Srbljanovi}. Naravno, tu su i ostali protagonosti koji nose pri~u, ali ispovedio kroz uloge. Bio sam kavga- Jezdi}a: Leda, ûdo u [arganu, Divlji dìja, {i{ao se na kratko, nije mi prijala med, Rodoljupci, Amerika, drugi deo. mislim da je lik kelnera ta~an, ta~no je napisan i – mogu}. A najva`nije je da se nepravda, voleo sam da vite{ki isterujem Bila je subota, a sat iznad Brankinog pravdu, a vi{e od svega sam voleo da je ja {anka otkucavao je tek neki minut posle stvar u pozori{tu u~ini mogu}nom. Ako delim, ali, s druge strane, nikad nisam jedanaest ~asova. Ljubazno se izvinio {to su stvari sumnjive, polumogu}e ili i{ao u krajnosti, lopovluk i narkomaniju. je malo zakasnio, a onda smo u nekoliko nemogu}e, to nije dobra predstava. re~enica napravili okvirni dogovor na temu „o ~emu }emo“, koje smo se uglav- O Mija~u, drugi put O Predragu nom i pridràvali. Baj~eti}u Volim njegovu autenti~nost, nepo- O Mija~u, prvi put novljivost, preciznost u izrazu, on zna {ta Iz takve sredine i takvog odrastanja ho}e i od po~etka to i traì. Tu i tamo nas do{ao sam na Akademiju gde zahvalju- Nemam pozori{no iskustvo koje ima izmu~i, mrcvari, proba ume da traje, pa ju}i èlji da se istina o mom ìvotu Mija~, jo{ nemam slobodu, sigurnost kao se ~ini da to {to sada traì nije traìo ju~e, uspostavi na druga~iji na~in, spoznajem glumac i pozori{ni stvaralac, dakle si- a onda shvati{ da on stra{no plasti~no istinu da zaista ne znam ni{ta. Zaista ne gurnost u kvalitet ne~ega koje on ima; dolazi do verbalne i fizi~ke definicije znam ni{ta, kao ~ovek. Ako me smatraju mnogo je predstava uradio i ta~no zna lika. U~ini ti se da ti je to na probama uspe{nim glumcem, pored Dejana Mija~a {ta je hteo. I ne samo s njom, ve} i s ostal- traìo ju~e, a u su{tini je to uvek isto, i, naravno, Ljubomira Dra{ki}a, koji mi im. A kad jasno vidimo i defini{emo re- samo na drugi na~in pobu|uje glum~evo je otkrio pozori{te i uveo me u njega, diteljsko-gluma~ki cilj pred sobom, tada emotivno pam}enje i emotivno iskustvo. postoji jo{ jedan ~ovek koji je zasluàn za gluma za mene postaje uìvanje. Mija~ Ima tu jo{ ne{to, iako ba{ ne volim da to – moj profesor Predrag Baj~eti}. On mi je pruìo pozori{nu radost i ostavio na koketiram s tim, i nekome }e mo`da zvu- nas je, prve dve godine, na rigidan i strog mene najsna`niji pozori{ni utisak. Po- ~ati kao nepotizam, no Mija~ je odrastao na~in suo~avao s tim koliko nemamo zvao me je i u po~etku se pojavila skepsa: u Valjevu, u kojem sam se rodio i odra- pojma, koliko smo neobrazovani i otkud da sad radim tako ne{to. Mo`da stao. Mislim da tu postoji jedinstven duh i nespremni. Koliko je gluma – iako stvar sam se malo uzneo, pogordio, ali je dobro ravan karakteristi~na za sve Valjevce. dara i iskonskih ose}anja koje ~ovek nosi Mo`da je to pitanje jezika, pa je ta sfera {to sam napravio takvu ulogu. Dobro i sa sobom kroz ceo ìvot – temeljita stvar zbog jedne jedine probe koja se dogodila nedefinisana i nemu{ta za druge, a mi koju treba analizirati, o kojoj treba neposredno posle pretpremijere kada je ba{ na taj na~in uspostavljamo redi- Mija~ odrào kratak kurs o glumi. Za teljsko-gluma~ku komunikaciju. diskutovati, kojom se valja baviti, oko jedan ~as je saèo 4 godine rada na Aka- Pre nekoliko sezona radili smo Divlji koje se mora truditi. Profesor je napravio demiji – od lika do njegovog podraàva- med. Moj lik bio je tipski opredeljen kao psihoanalizu za svakog od nas posebno, i nja, preko emocionalnog se}anja i isku- ruralan: seljak, konjokradica, {irok, na osnovu nje nas vodio kroz {kolovanje. stva kojeg dajemo liku. Za sat je pro{ao masne, jake boje... To se sre}e u Valjevu, Mene je rano prepustio pozori{tu, ve} od sve te lagane faze gluma~kog sazrevanja to je ne{to {to u tom gradu postoji i {to druge godine. Su{tinu bavljenja ovim i obrazovanja. Zadovoljan sam i sre}an sam ja hteo da nama{tam na jedan pot- poslom sam spoznao tek u teatru. Aka- {to sam makar i to ~uo. puno peti na~in. Me|utim, on me je opet demija je jedno, a pozori{te ne{to sasvim Da nemam poverenje u njega, imao osedlavao i sve vreme sedeo na grba~i. U peto. Ono ima svoje termine, rokove, bih ose}anje da mi ne{to fali, da sam tu podtekstu uvek ima ne~eg {to skrivamo. zakonitosti i vrlo stroge datosti. Najva`nije je da se stvar u pozori{tu u~ini mogu}om: Nenad Jezdi}

LUDUS 113 14 Video sam da taj lik ne}e samo biti O porodici obi~an seljak, ve} }u poku{ati da ga ljudski oplemenim, i to upravo u toj sceni, kada on od sve svoje brige i muke, pot- Pro{le godine, u svega nekoliko me- puno nepoznatoj osobi, u neo~ekivanom seci imao sam ~ak 4 premijere – trenutku ispovedi svoj bol. Taj emotivni Rodoljupci, Strah i njegov sluga, Po- momenat je potreban da bi se odigrala ta vratak i Amerika, drugi deo, a nedavno scena, i to me je najvi{e i inspirisalo da sam odigrao i petu – Dèpovi puni ka- prihvatim ulogu. Veoma me radovala ta scena, i mislim da je to najtemeljitije, menja. Veoma sam umoran, ali je to sla- najemotivnije i najuzbudljivije {to sam tki umor jer znam zbog ~ega i koga to do sada uradio na filmu. To je jo{ jedno moram da radim. To je jedina stvarna moje svedo~anstvo i èlja da mi se i na istina o mom ìvotu, a ostalo je efemerno. filmu dogodi Mija~ev veli~anstveni tre- Sve ovo traje, pa }e da prestane, i vi{e ga nutak neponovljivosti. No, po svojoj slane}e biti, ali moj stvarni pe~at, znak i bosti sam èleo da uradim jo{ jednu ìvotni ìg je moja porodica. Tri k}eri i scenu, puniju, sna`niju, pa i vla`niju. supruga. To je moj hram, u ìvotnom i Namerno upotrebljavam tu re~. Ali duhovnom smilsu, i na svaki na~in se Goranu je odgovarala ve} utvr|ena dinamika i ostao je taj prvobitni dubl. trudim da odgovorim na tu obavezu. Mojoj sujeti je godilo kada mi je Goran Umoran sam, ali ~ovek i postoji da bi priznao da mu je ta scena bila jedna od radio i borio se. Bez truda boljih koje je snimio u karijeri. ne biva ni{ta. Nenad Jezdi}

Svi koji su bili raspoloèni da o tome govore, a to su naj~e}e bili u~esnici iz O SAVREMENOM POZORI[TU ZA DECU Hrvatske, Rumunije, Bugarske i Poljske, uglavnom su poziciju pozori{ta za decu i Forum dramskih pisaca iniciran je ski spada u realisti~ku socijalnu dramu s Od 18. do 20. III, u Opatiji je odràn prvi mlade u svojoj zemlji ocenili kao nezado- sa èljom da se ukaè posebna pa`nja malim brojem lica. Tematski, obra|uju voljavaju}u. Utisak je svih u~esnika novoj, sveòj dramaturgiji za decu, ne bi probleme s kojima se suo~ava savremeno zvani~ni skup pozori{nih stvaraoca za decu i skupa da je pozori{te za decu i mlade li se tako podstakla dalja produkcija orig- dete, od kojih su se kao najzna~ajniji po- mlade u okviru projekta „Epicentar“ inalnog dramskog stvarala{tva, u kojem kazali problemi vezani za posledice vrlo potcenjen umetni~ki rod, za {ta su savrememo pozori{te za decu i mlade, po odrastanja u ratnom okruènju (A boy „krivi” podjednako i sami umetnici, i mi{ljenju ve}ine u~esnika skupa, osku- with a family album i Blue eyes), i za javnost, koja od tog pozori{ta zahteva da deva. U okviru Foruma svoje dramske porast broja samoubistava me|u omladi- bude neumetni~ko uveseljavanje dece. Ana Ðorëvi¯ tekstove za decu i mlade predstavilo je nom (Electric angel). Pored ovkvih tek- Svi su se slagali oko tvr|enja da je ukupno 8 autora. Na taj na~in u~esnici stova, skupu su predstavljena i komadi pozori{te za decu neophodno podi}i na picentar (ili Theatre Centre For za decu i mlade u svakoj dràvi pomenu- skupa imali su mogu}nost da se upozna- koji formalno pripadaju ànru bajke vi{i umetni~ki nivo, tj. da pred njega Children and Young People In tog regiona. ju s dramama: The sand-pit (Michal (Emperor’s new clothes i Long live pea- treba staviti iste one estetske zahteve koji ECentral And Southeastern Europe) Prvi skup „Epicentra” odràn u Walczak iz Poljske), Electric Angel ce), ali koji se svojim stilom oslanjaju na vaè za pozori{te odrasle. Opatiji okupio je oko 20 pozori{nih re- osnovan je u Zagrebu na inicijativu po- (Radu Macrinici iz Rumunije), Elin iskustva savremenog dramskog stva- Rezultat prvog skupa trebalo bi da ditelja i pisaca iz Nema~ke, Poljske, zori{ta Mala scena u Zagrebu i ASSI- (Theodora Dimova iz Bugarske), Blue rala{tva. bude stvaranje mreè koja bi omogu}ila Hrvatske, Srbije i Crne Gore, Rumunije, Eyes (Jeton Neziraj iz Srbije i Crne Gore, TEJ-a Hrvatske, a podràn od strane Pored Foruma dramskih pisaca, u bliù saradnju pozori{nih stvaraoca za Bugarske, Albanije i Turske. Prema za- Kosovo), Long live peace (Hasan Erkek Opatiji je odràn i simpozijumu na temu Pakta za stabilnost jugoisto~ne Evrope i decu i mlade iz Centralne i Jugoisto~ne misli inicijatora ovog skupa, Ivice [i- iz Turske), The Streetwalkers (Ivana Dru{tvena stvarnost i pozori{te za decu. Gete Instituta u Zagrebu, kao „mesto Evrope, i to putem interaktivnog veb mi}a, glumca, reditelja, osniva~a pozo- Sajko iz Hrvatske), A boy with the Tom prilikom svoje pisane radove pred- okupljanja” umetnika iz centralne i portala, objavljivanja magazina, knjiga i ri{ta Mala Scena iz Zagreba, i predsedni- familiy album (Zinka Kiseljak iz Hrvat- stavili su Aleksandra Rembovska iz jugoisto~ne Evrope posve}enih pozori{tu ka ASSITEJ-a Hrvatske, trodnevno ske), Emperor’s new clothes (Dubravko Poljske (Kako tragamo za poljskim kataloga, kao i pruànja finansijske za decu i mlade. Projekat bi trebalo da druènje obuhvatilo je Forum dramskih Torjanac iz Hrvatske). [ekspirom?) i Danijela Miskov iz Rumu- podr{ke ~lanovima „Epicentra” u ostva- ovim umetnicima omogu}i me|usobnu pisaca (namenjen afirmaciji novih dram- Svim navedenim tekstovima je za- nije (Pozori{te za decu i mlade u Rumu- rivanju umetni~kih projekata. Konkret- saradnju, razmenu informacija i neop- skih tekstova za decu i mlade) i Simpozi- jedni~ko {to svaki ponaosob predstavlja niji). Ostali u~esnici skupa spontano su nije informacije uskoro }e biti dostupne hodnu pomo}, a sa ciljem da se omogu}i jum na temu Dru{tvena stvarnost i po- doprinos modernom dramskom pisanju izlagali svoje vi|enje stanja pozori{ta za na zvani~nom sajtu „Epicentra” umetni~ki i produkcioni razvoj pozori{ta zori{te za decu i mlade. za decu i mlade. Ve}ina stilski i ànrov- decu i mlade u zemljama iz kojih dolaze. (www.theatre-epicentre.org). Pozori{na poetika u Srba (8) GLUMA KAO SAMOSTALNA UMETNI^KA GRANA Pozori{te udara u moralne ìce. A svet se samo zabavnih komada i lakrdija, o ~e- Ustanove dru{tvene su obroci sada- Raspiku}i, Alpijskom caru - o Rajmun- mu je re~ u predgovoru prve zbirke {njosti. [ta biva i {ta je? To su najva`nija dijadama, o @ilvernijadama nisam hteo grozno materijalizovao. Niko vi{e ne}e da pozori{nih kritika u Srba, objavljene pre pitanja i zna~e toliko koliko: {ta ima ni govoriti. Recenzije nisu pisane po 125 godina, iz koje donosimo karakte- danas za ru~ak? I pozori{te je jedan propisanoj {emi. Ovo nije dramaturgijski pije iz platonskog pehara. Sve je po{lo risti~ne odlomke. obrok. Kako }e nahraniti krv, kakvih bukvar, ve} slikanje jedne strane na{eg ''Ho}e li ovo biti istorija ìvota jedne sastavnih delova ima u toj hrani – to dru{tvenog ìvota. Tako o predstavlja- |avoljijem (tragom) ustanove koja je te sre}e da se narodna nema kad da misli pozori{ni gostioni~ar. ~ima nije gotovo ni{ta govoreno. Nije se zove? Je li pozori{te {kola? Ili je stvar On vam spremi jelovnik-repertoar, pa imalo kad za to. A glumci na{eg Naro- dnog pozori{ta- ~ast im - jo{ su ponajbolji vetislav Vulovi} (1847-1898), isto- stalnu umetni~ku granu, a glumcima rasko{a i presitosti? A zar nije stvar birajte. Dajte da se jede! A kako se vama rasko{a i {kola, nauka, vojska, zakono- ~ini ovo jelo? No, da ste ovoga povi{e faktori njegovi. A o njima i ovako, osobito ri~ar knjièvnosti i knjièvni kri- preporu~uje slobodnu psiholo{ku studiju, davstvo, trgovina – sve? [ta je progres? spremili, ovo ho}emo svi... Zar moè {to o glumicama, dosta govore i na{i politi~ki ti~ar, zasnovao je sistematsku srp- uz pomo} fantazije, invencije, kao i prou- listovi (sic!). S Rasko{. Jest! I ìvot je rasko{... drugo biti pozori{na recenzija? ~avanja pisca i njegovog dela. Podsticao Ja se najvi{e bojim onih {to }e re}i: sku knjièvnu kritiku oslobo|enu dog- Ta zar ne vidite da je vasiona ko- Pozori{te je stvor za zabavu i uì- mati~nosti filozofske estetike i tzv. ''filo- je glumce da prona|u u delu gra|u i {to }e nam ta knjiga, od kakve je ko- povod za svoja umetni~ka nadahnu}a, da medija? Pozori{ta je bilo pre svoju stva- vanje. Kome je do veselja, a te{ko tome risti?... êsto su ove recenzije bile prilika lo{ke kritike''. Svoj kriti~ki pravac oprav- ri... Pozori{te udara u moralne ìce. A kome je uvek do kukanja, neka se pro- dano je nazvao prirodnom kritikom. glume ''slobodno, prirodno i ubedljivo'' i da se re~e pone{to, {to se ina~e ne bi ''bez patetike''. U napisima o pozori{tu svet se grozno materijalizovao. Niko vi{e veseli. Kritika je pozori{no }eretanje Pozori{nu kritiku pisao je, najpre, u listu reklo, a {to vredi ~uti i zapamtiti. êsto je imao je stroga merila, ali je pisao s puno ne}e da pije iz platonskog pehara. Sve je posle kola i umora od igre. Ko ima kad, pala misao, vredna da se uzme na um u „Radenik“ (1872), potom u „Istoku“ duha, ~esto satiri~no. Ostala je upam}ena po{lo |avoljijem (tragom). Vera, ljubav, neka malo i pro}ereta, dobro je... Ja ìvotu, i dotaknuto ono {to ina~e boli bez (1872-1875) i „Otad`bini“ (1875). Svoje njegova opaska kako je pozori{te izvesne bratstvo, zavi~aj, srce, na~elo – sve je za molim ~itaoca da ne traì u ovim ~lanci- utehe... I ako ~italac na|e i jedno takvo odabrane radove o pozori{noj umetnosti ve~eri bilo pose}eno tako {to je bilo dup- cekin. Ma ''ide li svet na bolje ili na ma ni{ta vi{e no {to moè i u pozori{tu mesto, i jednu takvu misao, neka mi {tampao je u knjizi Iz pozori{ta (Beo- kom prazno. U zna~ajno doba traènja gore''? Treba li ga ustavljati? Treba li na}i. Dela o kojima sam ovde govorio, po- oprosti nekoliko trenutaka, izgubljenih grad, 1879). umetni~ke fizionomije Narodnog pozo- zasla|ivati vodu progresa? Treba li le~iti najzabavnija su (sa) na{eg pozori{nog na ~itanju, jer je, sigurno, mnoge bes- U svojim kritikama uneo je mnoge ri{ta u Beogradu 70-ih godina XIX veka, svet? A ko je bolan? Onaj koji vi~e, ili repertoara. Po njima se moè suditi o plodnije misli i mnogo skuplje platio''. novine. Vulovi} tretira glumu kao samo- Vulovi} se bori protiv lakih, povr{nih, onaj na koga se vi~e?... dobroti njegovoj. O Seljaku milioneru, Priredio Zoran T. Jovanovi}

15 LUDUS 113 Balti~ko pozori{te POZORI[NA SCENA U BALTI^KIM ZEMLJAMA O teatarskoj stvarnosti Estonije, Letonije i Litvanije

LITVANIJA mladim glumcima i rediteljima. Broj predstava na repertoaru se kre}e od 10 do 20 sa ~etiri do {est premijera u sezoni. Od ukupnog broja stanovnika Lit- U ovom pozori{tu su se oku{ali naj- vanije, vi{e od pola miliona ~ini po- poznatiji litvanski reditelji, od kojih su zori{nu publiku. Dràva u~estvuje sa neki poput Jonasa Vaitkusa i Rimasa 79% u finansiranju pozori{ta, 15% Tuminasa bili na mestu umetni~kih di- donose blagajne, dok 6% sredstava poti~u rektora. Od 1990. godine mlada generaci- iz drugih izvora. Osim institucionalnih, ja reditelja poput Oskara Kor{unovasa dràva u velikoj meri podràva i neza- dobija priliku da reìra u Nacionalnom visne projekte. pozori{tu, {to od tada postaje redovna U Litvaniji trenutno postoji jedanaest praksa. Tako je ove sezone pruèna prili- pozori{nih kompanija koje finansira ka reditelju Povilasu Laurinkusu, mladoj dràva. Ali one koje finansiraju gradske nadi litvanskog pozori{ta, kome je vlade ili rade po principu komercijalnih poveren komad Marka Rejvenhila „Po- pozori{ta ~ine ve}inu i ima ih oko laroidi”. tridesetak. Postoji i manji broj trupa koje, kao i ostala pozori{ta, slede model reper- Oskaras Kor{unovas toarskog teatra. U ovoj zemlji je naro~ito popularan amaterizam, tako da moè da Theater - OKT se podi~i sa oko 1500 amaterskih pozo- Kralj Edip je u~estvovao na 43. MESS-u ri{ta. OKT je u svakom smislu re~i nezav- Posle II svetskog rata, Vilnjus je isno pozori{te. Osnovao ga je pre pet godi- rektor pozori{ta, dobitnik je nagrade ostvaruje na blagajni. Narodno Pozori{te postao centar pozori{nih zbivanja, pored na reditelj Oskaras Kor{unovas. On pri- Malo pozori{te Viljnusa „Salzburger Festspiele” u Salcburgu za ima dve sale – Glavnu dvoranu, koja kojeg su danas zna~ajni jo{ i Kaunas, pada mla|oj generaciji litvanskih redite- „New Directors project”. prima 800 gledalaca i Gluma~ku dvo- Klaipeda i Panevezys. Ve} nekoliko godi- lja, koji se probio ve} u dvadesetprvoj „The Small Theatre of Vilnius“ je Me|utim, interesovanje Letonaca za ranu (100), sa mogu}no{}u transforma- na za redom, Viljnus je doma}in interna- godini, pri ~emu se njegov razvojni put jedinstven primer u litvanskom pozo- neverbalni teatar, kao i za klasi~nu cije gledali{ta. cionalnog teatarskog festivala „LIFE” bitno razlikuje od R. Tuminasa i E. ri{tu. Reditelj Rimas Tuminas nakon dramsku literaturu veoma je slabo. Misija ovog pozori{ta je da promovi{e koji se odràva u maju mesecu. Nekro{iusa. Kor{unovas vidi pozori{te uspe{ne predstave „There shall be no Naro~ito su popularni mjuzikli, ~ak su letonske pisce. Iz tih razloga pozori{te Viljnus Youth Theatre – Pozori{te kao konfrontaciju sa stvarno{}u i njego- death” („Smrti ne}e biti”) osniva sa na repertoaru dràvnih pozori{ta, kojima organizuje brojne konkurse za doma}e mladih iz Viljnusa promovisalo je jednog vo pozori{te je od po~etka okarakterisano osamnaest glumaca ove predstave trupu je to neophodno da bi zaradila ve}e tekstove, a najve}i deo repertoara se sa- od najzna~ajnih reditelja dana{njice, kao spoj profesionalizma i provokacije, kako u Litvaniji, tako i u svetu – Eimun- koja }e otvoriti vrata „Malog pozori{ta iz prihode. U dva velika pozori{ta u Rigi – stoji od klasi~nih i modernih letonskih preciznosti i estetskog izazova; uvek radi Vilnjusa” marta 1990. godine. Zbog toga „Daile” i u Nacionalnom pozori{tu, posto- tasa Nekro{iusa. sam (nikada nije dozvoljavao starijim dramskih tekstova. Pored prikazivanja su ovaj teatar nazivali detetom nezavisne ji struja reditelja koja poku{ava da se novih tekstova, uprava pozori{ta se trudi rediteljima da mu diriguju {ta da radi) i epohe. Ove godine, pozori{te je dobilo suprotstavi teatarskoj konvencionalnosti po svemu (i svima) sude}i, bio je senzaci- i da promovi{e mlade reditelje. Jedan od KO JE KO svoju zgradu u centru grada i otvaranje i stagnaciji i prokr~i put kvalitetnijim najzapaènijih mladih reditelja je Reg- ja od samog po~etka. @elja da se beskom- se planira za po~etak 2004. godine. oblicima pozori{ta, na primer anga- U LITVANSKOM promisno suo~i sa realno{}u, dovela ga je nas Vaivars, kontraverzni umetnik koji u Prostor nedovr{ene zgrade posluìo òvanjem mladih reditelja. Me|utim, svojim predstavama (@an @ene „Slu- POZORI[TU do reìja predstava kao {to su „Roberto je Tuminasu kao kreativna radionica poku{aji jo{ uvek nisu urodili plodom Cuko” B.M.Koltes-a (1998), „Shopping {kinje” i V. [ekspir „Bura”) implementira zahvaljuju}i kojoj je kasnije nastala (izme|u ostalog i zbog toga {to se Na- elemente „body art” –a, razli~itih svet- and fuching” Marka Ravenhilla (1999), predstava „êkaju}i Godoa”, Semjuela cionalno pozori{te trenutno renovira, te je koje su i danas na repertoaru pozori{ta losnih, muzi~kih i dramskih efekata, Eimuntas Nekro{ius – Beketa. U repertoar su jo{ uklju~ene i repertoar suèn). stvaraju}i poseban estetski doìvljaj. pozori{ni reditelj Oskaras Kornu{ovas (OKT-a). slede}e predstave: „Vi{njik” A.P.êhova, Trenutno postoji deset pozori{ta u Publiku ovog teatra danas ~ini mla- „Revizor” Gogolja, „Sluga dvaju gospo- Letoniji, od kojih dràva finansira {est – da generacija, koju zanima multidiscipli- dara” K.Goldonija, „Maskarada” M.J. Nacionaolno pozori{te i Operu, Rusko Regnas Vaivars – Ro|en 1952. godine. narno pozori{te, a ne ~istota ànra ili Ljermontova (sve u reìji R.Tuminasa), a Dramsko pozori{te, „Daile” i New Riga glumac i pozori{ni U vreme kada su Pozori{te mladih besprekorno po{tovanje dramskog teksta. u planu za slede}u sezonu su „Mada- theatre, kao i lutkarsko pozori{te u Rigi. smatrali jednim od najzna~ajnijih kako u Oni su svesrdno prihvatili eksperimente gaskar” savremenog litvanskog pisca Ugovori u svim pozori{tima potpisu- reditelj balti~kim zemljama, tako i {irom Evrope, koji u predstavu uklju~uju sve vrste Mariusa Iva{keviciusa, „Tri visoke ène” ju se na godinu dana. E. Nekro{ius bio je u njemu stalno an- umetnosti – muzi~ku, filmsku, video i E.Olbija, kao i „Porodi~ne pri~e” Biljane Ro|en 1973. godine. gaòvan kao reditelj, gde sti~e prvu vizuelnu umetnost. Srbljanovi}. Letonsko narodno Kao glumac igra Otela i Aljo{u u slavu. Zatim se uklju~uje u rad Me|u- Na repertoaru su „Kralj Edip” Sofok- „Bra}i Karamazovima”. la, „Romeo i Julija”, „Crave” Sare Kejn, pozori{te narodnog pozori{nog festivala „LIFE” u Anèlika Cholina U reìji se rukovodi idejom da je re~ Litvaniji. U 1998. godini osniva nezavis- „Paraziti” i „Vatreno lice” Mariusa von impuls put ka vi{em metafizi~kom isku- ni umetni~ki centar pod nazivom „Tvr- Mayenburga, „Majstor i Margarita” M. Dance Theatre stvu. Bulgakova, kao i „Maly{” litvanskog Letonsko narodno pozori{te otvoreno |ava umetnosti”. Dobitnik je brojnih je 1919. godine, na mestu gde je godinu Poznat je publici po nekonvencional- pisca Mariusa Iva{keviciusa. nagrada u Litvaniji i svetu, kao {to su dana ranije progla{ena je nezavisnost nim predstavama, ~ak je posle premijere nagrada Evropske pozori{ne unije („No- Ovo pozori{te osnovala je trenutno najzna~ajni koreograf u Litvaniji Anè- Letonije. predstave „Saloma” O.Vajlda u Novom va stvarnost u evropskom pozori{tu”) ili Oskaras Kor{unovas Finansiranje pozori{ta je veoma pozori{tu u Rigi stekao slavu kao Nacionalna nagrada Litvanije za po- lika Cholina 2000. godine. Pozori{te je otvorilo vrata predstavom „Tango in FA” specifi~no. Dràva subvencioni{e pozo- „reditelj skandala”. Reìrao je jo{ i zori{na dostignu}a u periodu od 1994. do ri{ta samo sa 25%, dok se 70% prihoda „Slu{kinje” @.@ene-a, „Alisu u zemlji 1997. godine. Ro|en 1969. u Viljnusu. (na muziku Astora Piazzolle). Poslednja predstava E. Nekro{iusa je Trenutno je profesor glume na Aka- Nema stalnih ~lanova trupe, ve} „Otelo” u produkciji venecijanskog Bije- demiji u Viljnusu. A.Cholina za svaki projekat bira profe- nala. Nekro{ius je poznat po tome {to za Od 1990. – 1999. godine je stalni sionalne igra~e, glumce i ljude bez glavne uloge u svojim predstavama bira reditelj Narodnog pozori{ta. ikakvog igra~kog iskustva kombinuju}i ljude koji nisu glumci po profesiji – kao 1999. godine osniva Oskaras Ko- elemente re~i i pokreta. Svojim pred- na primer rok zvezdu za „Hamleta” ili {unovas Theatre – OKT. stavama privukla je veliku pa`nju primabalerinu Egle Spokaite koja igra Dobitnik je: Litvanske nacionalne pozori{ne publike i gostuje na brojnim Dezdemonu u „Otelu”. nagrade „Christopher” za reìju predsta- evropskim festivalima. va „Shopping and fucking” M.Raven- hilla i „Sna letnje no}i” V. [ekspira; LETONIJA Litvansko Nacionalno nagrade Evropske pozori{ne unije („No- pozori{te va stvarnost u evropskom pozori{tu”) – 2001. godine; U letonskom pozori{tu publika se Osnovano je 1940. godine. Danas je Dobitnik je i nagrade Montblanc u deli po interesovanjima. Pozori{te koje repertoar sastavljen od zna~ajnih klasika Salzburgu 2002. godine za predstavu najvi{e o~arava letonsku intelektualnu pozori{ne ba{tine, dela pisaca XX veka „Majstor i Margarita”, kao i nacionalne elitu, kao i mlade je New Riga Theatre. (Sofokle, V. [ekspir, S. Beket, R. Harvud, nagrade za kulturu i umetnost iste Skoro svaka predstava je rasprodata i F. Dostojevski, itd..), ali naravno pre godine, koju dodeljuje litvansko Mi- pozori{te }e uskoro zapo~eti evropsku svega litvanskih pisaca sa naglaskom na nistarstvo kulture. turneju. Alvis Hermanis, umetni~ki di- Kralj Edip

LUDUS 113 16 Balti~ko pozori{te

~uda” L.Kerola, multimedijalnu operu sira ga dràva uz podr{ku malog broja „Rolstein on the Beach“ („Rol{tajn na sponzora. Repertoar ovog pozori{ta ~ine plaì”), „Konzulat” G. Stefanovskog. „Simbelin” V.[ekspira , „Pepeljuga”, ^lan je eksperimentalne pozori{ne „Sneàna i sedam patuljaka”, „Pal~i- trupe „Nepodno{ljivo pozori{te” („The ca”,„Mali pu`“, itd... Pored repertoara za unbearable theatre”) u kojoj glumci i decu imaju i lutkarske predstave za reditelji zajedno istraùju kreativne odrasle poput „Simbelina” i „Operu za 3 na~ine izraàvanja. gro{a” B.Brehta. Ovo pozori{te je organizovalo IX Daile Theatre susrete Balti~kih lutkarskih pozori{ta u Rigi 1999. godine. Osnovano je jo{ 1920. godine i najve}e je u Letoniji (glavna sala moè da ESTONIJA primi 1.000 gledalaca). Pored ove dvo- rane ima jo{ dve. U sezoni se na sve tri scene odràva izme|u 15 i 19 premijera. Pozori{te u Estoniji polako prerasta Dràva u~estvije samo sa ~etvrtinom u u „kulturnu razglednicu”, kako {to se finansiranju, tako da se ono samo izdr- ti~e izdvajanja iz dràvnog budèta za àva od prihoda sa blagajne. Ovo po- ovu kulturnu delatnost, tako i za obi~no zori{te se razlikuje od ostalih u Letoniji stanovni{tvo. Iako nekome verovatno po velikoj produkciji savremenih drama deluje sme{no {to je parametar kulturnih evropske i svetske dramaturgije. U nje- potreba Estonaca odlazak u pozori{te (a mu moète videti produkcije komada ne u bioskop, muzej ili na koncerte), Terence Mac Neily-a „Master Class”, Pa- njima je to sasvim normalno. Naime, trik Marbera „Closer” („Bliè”). Veliki Estonci su nacija koja ide u pozori{te broj predstava na repertoaru pozori{ta skoro dvaput ~e{}e od Nemaca, Letonaca ~ine mjuzikli i komedije. ili Rusa i tako predstavlja drugu po redu zemlju u Evropi (posle Islanda) po od- Mala scena predvi|ena je za istinske Litvanski Hamlet u reìji Nekro{iusa na 37. BITEF-u pozori{ne gurmane, koji se interesuju za lascima u pozori{te. Vi{e od polovine intelektualno, multidisciplinarno i ekspe- stanovnika bar jednom godi{nje poseti rimentalno pozori{te. Ova scena otvara pozori{te. svoja vrata mladim rediteljima me|u U vreme kada je Estonija pripadala kojima su D`.D`.Dìlindèrs, Valdis SSSR-u, pozori{te je bilo sredi{te bunta Liepin{, Dainis Gaidelis, kao i Letoncima protiv totalitarizma i ljudi su po~eli da ga koji ìve i rade u inostranstvu. Glavno pose}uju (izme|u ostalog jer su zbog obele`je pozori{ta „Daile” je da nastoji da oskudice u svemu ostalom mogli skoro uspostavi ravnoteù izme|u tradicije i jedino da tro{e platu na pozori{te). U to novih trendova u teatru. vreme je pozori{na publika ~inila ~itavu dana{nju populaciju od milion i po stanovnika. D`.D`.Dìlindèrs U Estoniji se pozori{te bazira na -pozori{ni reditelj teorijama Max Reinhardta i Konstantina Stanislavskog. [ezdesetih godina nasta- jali su pozori{ni pravci koji su se ugledali Jedan od najpopularnijih mladih na rad Grotovskog, Brehta, Bruka i reditelja u Letoniji. ^lan je nezavisne Artoa. trupe „Nepodno{ljivo pozori{te”. Posle sticanja nezavisnosti 1991. Karakteri{e ga ru{enje tradicional- godine, Estonija se suo~ila sa problemom nih vrednosti. manjka publike. Zbog toga su pozori{ta Reìrao je rok-operu „Faust”, (1999) morala da se okrenu komercijalnom u Dailes pozori{tu u Rigi, koja je naro~ito repertoaru, da se ne bi zatvorila. kod mlade publike nai{la na odjek. Pred- U Estoniji postoje dràvna, gradska loàk je prva verzija Geteovog Fausta. (kao Tallina Linnateater - gradsko po- Muzi~ki seè od hard-roka do fanka, od zori{te Talina) i privatna pozori{ta, od baroknog muziciranja i pevanja u stilu kojih devet finansira dràva. Pozori{na Rejmondsa Paula do srpskih horskih politika Estonije zasnovana je na decen- Hamlet pesama. tralizaciji, {to podrazumeva da Mini- starstvo kulture pomaè gostovanja po uzdizanja duha nacije, ali je posle stica- Tallina Linnateater 1999. godine), „Romeo i Julija”, „Tri New Riga Theatre gradovima u unutra{njosti, tako da oni nja nezavisnosti izgubilo svoju politi~ku musketara ” A. Dime, „Platonov” A. ê- nisu isklju~eni iz pozori{nih zbivanja u ulogu. Danas se ovo pozori{te rukovodi hova i „Zlo~in i kazna” F. Dostojevskog. Talinu. Jedno od pozori{ta u Talinu je i samo po merilima kvalitetne umetnosti, Pozori{te grada Talina osnovao je E. Nüganen je odabrao ekipu veoma Kada je 1992. godine zatvoreno Rusko dramsko pozori{te. Iako je reper- 1965. godine ~uveni estonski reditelj Vol- Pozori{te mladih, isti prostor posluìo je ali sa druge strane (po{to pozori{te zavisi mladih glumaca i reditelja za rad u po- toar na ruskom jeziku, izvode se i isklju~ivo od dràvne kase), politi~ari demar Panso. zori{tu, koje je pored tradicionalnih pred- kao zgrada za „New Riga Theatre” - tekstovi iz klasi~nog estonskog reper- Ovo pozori{te imalo je velikih proble- Novo pozori{te Rige. Ovaj teatar zapo~eo treba da odlu~e da li }e ga (i koliko) stava otvoreno i za eksperimente. toara. Njegovu publiku uglavnom ~ine finansirati. ma sa zgradom, tako da su prakti~no je rad prvo po projektima, da bi se tek ljudi ruske nacionalnosti. Pored toga, dobili pravu scenu tek 1999. godine. Do 1998. godine oformio gluma~ki ansambl, vredi pomenuti da Talin ima jo{ i dva tada su se predstave igrale na improvizo- „Midwinter Night's koji sada broji sedamnaest glumaca. mjuzik-hola i dva plesna pozori{ta. Ve- Estonsko narodno vanim mestima – u potkrovlju uru{ene Njegov rad je usredsre|en na eksper- Dream” festival like sale su obi~no namenjene komerci- zgrade („Romeo i Julija”), u podrumu imentalne forme, istraìvanja novog po- pozori{te jalnim projektima, koji privla~e veliki {est metara pod zemljom („Opera za tri zori{nog jezika i neuobi~ajne upotrebe deo publike, dok su manje orijentisane gro{a”), u dvori{tu, itd... Na repertoaru Svake druge godine pozori{te orga- scenskog prostora. Pored malobrojnih na eksperimentalno pozori{te. Dràvna Narodno pozori{te je pro{lo kroz se nalaze klasi~na dela, kao i moderne nizuje festival „Midwinter Night's klasi~nih postavki komada, moète vide- pozori{ta su poslednjih godina shvatila nekoliko faza i promenilo nekolicinu Dream” (San zimske no}i), koji je osno- ti „Henrika IV” L.Pirandela (2000) u drame (Hamlet, Bra}a Karamazovi, â- da je izuzetno profitabilno prikazivanje imena, ali je uvek predstavljalo stub van 2000. godine. Na petodnevnom Festi- reìji Peterisa Krilovsa, zatim produkcije robni breg, êkaju}i Godoa, itd..). Naro- predstava leti, pod otvorenim nebom, {to estonske kulture i arhitekture. Ove go- ~ita pa`nja je posve}ena mladim Eston- valu, koji se zavr{ava 31. decembra, protkane mo}nim vizuelnim metaforama je publika oberu~ke prihvatila. Privatna kao {to su „Skroderdienas Silmacos” dine ono slavi osamdesetogodi{njicu po- skim piscima, na primer Jaan Tätte, koji izvode se najbolje evropske predstave, a pozori{ta, kao i trupe nemaju veliki broj stojanja. Estonsko Narodno pozori{te je je glumac u pozori{tu, ali se bavi i pisa- gradsko pozori{te se predstavlja sop- (Dani tkalaca u Silmaci), „Idiot” F.N. posetilaca, a ni podr{ku Ministarstva Dostojevskog (1999), „The Snake” („Zmi- povezano sa imenom Voldemara Pansoa, njem drama. Trenutno su na repertoaru stvenom produkcijom. Trajanje je oko 5 kulture. Naime, Ministarstvo im daje koji je pored toga {to je poznati reditelj, pozori{ta njegova tri teksta: „Bungee dana, a svaki put se zavr{ava 31. decem- ja”) Mir~a Elijade u reìji Viestursa samo 1% pomo}i, a ona nisu u stanju da vi{e radio kao producent i menadèr u Jumping”, „Losers” („Luzeri”), „The bra. Selektor Festivala 2002. godine, bio Kair{sa, itd.. Ovo pozori{te u~estvuje u ostvare velike prihode na blagajnama, nekoliko pozori{ta. Njegove produkcije bridge” („Most”). je Andres Laasik, koji je ujedno reìrao brojnim pozori{nim festivalima kao tako da im preti izumiranje. Jedno od reprezentativni teatarski uzorak svoje najstarijih pozori{ta ovog tipa „Von Krahl kreirale su imid` ovog pozori{ta 60-tih i predstavu za Tallina Linnateater. Ovog zemlje. theatre” se izdràva od restorana i bara. 70-tih godina. Danas njegovi studenti i Elmo Nüganen puta su gostovale predstave iz Nema~ke Ovo pozori{te ne pravi komercijalne studenti njegovih studenata rade pod -reditelj (Volksbühne), „Theatre of Nations” iz Letonsko lutkarsko predstave i orijentisano je na eksperi- istim krovom, u Narodnom pozori{tu. Rusije, „Patravadi Theatre” sa Tailanda, pozori{te mentalno pozori{te. Priit Pedajas, umetni~ki direktor pozo- „Actoriones” iz Gr~ke i „Riksteatern” iz Pozori{te je odigralo zna~ajnu ulogu ri{ta, student je poslednjih Drama Studia Umetni~ki direktor pozori{ta je Elmo [vedske. Slede}i Festival planiran je u tokom perioda kada je Estonija bila u u klasi Voldemara Pansoa. Nüganen, jedan od najzna~ajnijih re- terminu od 27. do 31. decembra 2004. Osnovano je 1944. godine. Prose~an sastavu SSSR, pod odre|enom vrstom Repertoar ~ine dela [ekspira, Moli- ditelja u Estoniji. Poznat je po reìjama godine. broj premijera u sezoni je deset, a finan- ruske represije u pogledu razvoja i jera, Kalderona, Friela, Bergmana, itd.. „Hamleta” (kojom je i otvoreno pozori{te Priredila Jovana Popovi}

17 LUDUS 113 Doma}a scena KAO DA NEKO UMESTO TEBE DEFINI[E TVOJ @IVOT U Ateljeu 212 je izvedena premijera Piran- se vrlo brzo ra|a skrhanost, poti{tenost, bol. Iako je emancipacija od sveta neisti- na i pritvornosti uzvi{en ~in, u odre- Pretplatite se na delovog Henrika IV u reìji Du{an Petrovi}a |enom smislu to se moè okarakterisati i kao beg od ìvotnih problema, kao kukavi~luk: „To moè biti kukavi~luk, ali LUDUS Nataša Anëlkovi¯ kukavi~luk je isto ljudska osobina. Nije to ne{to {to bih ja osudio. To moè biti i Godišnja pretplata za SCG - 500,00 din. re desetak godina Du{an Petrovi} od laì, neiskrenosti i neistine, sa kojima vrlina ako ga ne krije{ i ako ga priznaje na maloj sceni Ateljea 212 po- nije èleo da ìvi. je{. On je osobina i ne mora biti po svaku Pstavio komad ôvek, zver i vrlina Tihomir Stani} je precizno do~arao cenu negativna, kao {to hrabrost ne mora Dinarski teku}i ra~un: Lui|ija Pirandela. Ovoga puta reditelj je sve ove prelaze, stavljaju}i akcenat na uvek biti pozitivna. Ja u razmi{ljanjima Savez dramskih umetnika Srbije 255-0012640101000-92 (Privredna banka Beograd A.D.)

NOVO! PRIMAMO PRETPLATE IZ INOSTRANSTVA

Godi{nja pretplata - 15,00 EVRA

Devizni `iro ra~un: 5401-VA-1111502 (Privredna banka Beograd A.D.)

umesto tebe unapred definisao tvoj ìvot. nismo mnogo razmi{ljli, jednostavno smo Mnoge replike u ovom komadu ja sam slu{ali Pirandela...“, kaè Stani}. izgovarao potpuno spontano, li~no. Moj Katarzi~ni momenti kada Henrik IV privatni odnos sa porodicom, okruè- ubija svog protivnika i konkurenta ba- njem, moj ìvot i situacije, potpuno su rona Belkredija (Miodrag Krstovi}), vr- adekvatne dramskoj situaciji u kojoj se hunac su predstave. One otelotvoruju nalazi taj lik. Ako taj dvorac, taj azil u Tihomir Stani} kao Henrik IV u Ateljeu 212 (Foto: Vukica Mika~a) pirandelovsku sliku sveta u kojoj se ludi- koji se lik sklonio poistovetimo sa pozori{tem, a to i Pirandelo ~ini, onda je to lo ima razumeti kao emanacija istine, odlu~io da se bavi drugim Pirandelovim scene kada kod Henrika IV dolazi do ni{ta nisam definisao, a nije ni Pirande- uloga koja se sama igra, onda je to slika kao maska koja se svesno navla~i da bi komadom, Henrikom IV. Jedna od va`ni- odre|ene vrste hrabrosti, bunta, borbe- lo. Za mene, ovo je jedan od onih likova mog ìvota. O filozofskom aspektu, o zna- se svetu ta istina jih Pirandelovih tema – ìvot kao po- nosti protiv svojih (ne)prijatelja, iz kojih sa kojima se identifikuje{. Kao da je neko ~enjskom aspektu, o zanatskom aspektu, predo~ila. zori{te, predstava u predstavi – ovde dobija sloèniji oblik jer ukazuje koliko duboki i komlikovani mogu biti psiholo{ki procesi u ~oveku koji odbija da prihvati realnost koja ga okruùje, pa se ÔVEK S RU@OM zato povla~i u svoj izolovani svet. Koktel posle premijere Grade}i predstavu kao dramu jednog ~oveka, Petrovi} je igru glumaca razvijao Na nedavnoj premijeri Gospo|e ministarke u Narodnom, na{ao se, {to bi se reklo, tout Belgrade. Ne ba{ tout, {to se ti~e Ministarstva za kulturu, ali profesori su do{li; tako da oni predstavljaju polifoni glas |aci profesora (a budu}i profesori i oni su do{li; kriti~ari, doajeni, teatrolozi u ostavci) teatra su do{li; najstariji, srednji (mada ne i osrednji), kao i mladi glumci, tako|e koji ima zadatak da isprovocira ispolja- su do{li; arbitri, artisti, modeli, „fanovi“ i najzad, ljubitelji koktela, s penom i bez nje... Svi su do{li. Nije ovo ba{ pravilo za Narodno, ne zato {to mu ne{to fali, ve} {to se, vanje najdubljih du{evnih nemira sa- u slu~aju ovog teatra, podrazumeva slu`bena pose}enost, a sve {to se podrazumeva, ~esto biva iznevereno. krivenih u liku Henrika IV. Na neki Predstava atraktivna, potresna, iznedrena u pravom trenutku (vlada se netom formirala, a „ministarka“ daruje koncesije) – sve stilski ~isto. Publika reaguje iz na~in prenagla{ena uznemirnost i bol „utrobe“, Olivera Katarina poja~ava individualan aplauz na repliku: „Srpskog oca moè svako da psuje, ali ovo je ENGLESKI OTAC!“ Radikalno aplaudira, ali ostaje Markize Matilde (u tuma~enju Tanje usamljena, mada prime}ena i ~ujna. Bo{kovi}) pri susretu sa Henrikom IV, Rada @ivkovi}, u naslovnoj ulozi, maestralno se penje na simboli~nu stolicu s „tri nivoa“ i – komedija je tu. Jago{ Markovi} – snuje. Ako se za nekoga moè re}i da ~ovekom koga je dvadeset godina ranije forsira „andergraund“, tj. da se nalazi u „sendvi~u“ izme|u dva „podrumsko-bodrumska“ sveta, onda se za Jago{a mo}e ustvrditi kako je uvek – i nikad iznevereno – volela, samo je potvrda o nepostojanim i izme|u dva nanosa obla~nih nebesa – u snatrenju koje rukovodi zbiljom, fantazmom, kretanjem, mirovanjem i – porukom. Rada @ivkovi} leti u nebesa, a vlast se surva- la`nim ose}anjima koja su njega i va u provaliju s nemu{tim ministrom, koji habitusom priznaje da je, u stvari, ba{ niko, ali se dostojanstveno li{ava vlasti, znaju}i i sam da }e vulgarnost, pra}ena nagnala da se povu~e iz takvog sveta. metaforom nezlobive, a ipak opake ministarke, ponovo udariti u opojni, strastveni ples „mrtvoìvnika“. Oslu{kuju}i samog pisca, reditelj je To je Jago{eva Ministarka, s najbru{enijim dragim kamenom Olge Odanovi} u ulozi Dare. Toj Olgi, dolepotpisana imenakinja ~estita. Mada je to bio i li~ni show zajedno s ansamblom dopustio da lik neodoljive Olge. Uistinu, opet li~ni prikaz Pere-pisara, napravio je i Rade Markovi}, verovatno iz ideje reditelja koji bi da „skrajne“ srpsko birokratsko udvorni{tvo s Henrija IV bude osnovni pokreta~ radnje, vekovne scene zbilje. Uvaàvaju}e sentimentalni odnos prema gospo|ama Kseniji Jovanovi} i Milki Luki} nam ne dopu{ta da komentari{emo njihove zadatke, no ipak njeno polazi{te i ishodi{te. On dvadeset moramo re}i kako se obe ve}ma „vukle“ ka realizmu, dok su ostali prete`no „povla~ili konop“ ka stilizaciji. godina ìvi u liku kojeg je tuma~io kao Bilo kako bilo – a ovaj se potpisnik koliko god moè uzdràva od presuditeljskoh ideja – predstva je rasko{na, mudra i ìve}a, mada bi zli jezici, dopiru}i do Eustahi- pozori{ni glumac. Najpre, posle povrede jeve trube ovog intrignta, hteli da je ospore, s posebnim naglaskom na „podeli“ i DODELI uloge glumici Radi @ivkovi}. Mo`da im je zasmetala njena mentalna bujnost, usled pada s konja, nesvesno, a posle pozivaju}i se na – fizi~ku. izvesnog vremena kada mu se razum i A sada se, na koktelu, pojavljuje na{ „junak“ iz naslova, oboàvalac po vokaciji, redovan i posve}en. U ruci mu je odnegovana, jo{ uvek oro{ena, kao krv crvena prisebnost vra}aju, svesno i voljno. Taj ruà. Njegov pogled preti da se pretvori u fle{-ma{inu! On i{~ekuje primadonu da joj uru~i pateti~ni, ali iskreni kompliment, u obliku „imena ruè“, iako se adresa za hermeti~ni svet u koji je sebe smestio cve}e zove – Rada. No, adresa se dugo, ve} fatalno, ne pojavljuje na koktelu. Kao i maestro Jago{. Mi lukaviji znamo da je glumica u kafani na IV spratu. Svedok nam je samo je na~in da se, s jedne strane, izru- lift, bez boy-a. Ali, ~ovek s ruòm to ne}e da sazna. On, jedini neoptere}en zavi{}u i „umetni~kom berzom“ – ~eka i, najzad, odlazi stavljaju}i cvet u ~a{u kisele vode. Na guje i podsmehne realnom svetu koji je koktelu prire|enom u ~ast – sumnji~avih. oko njega a, s druge, on je i vrsta uto~i{ta Olga Stojanovi}

LUDUS 113 18 Esej „Ludusa“

u stvaranju preduslova stabilnosti, reda i skladnosti prirode. Tako se kona~no uspostavlja novi krug podraàvalaca: REDITELJSKO ÎTANJE I KI^ ODNOS predmet – aristokratija buròazije – umetnik – sitna buròazija – naturalizo- bi}a, i umesto da u svojoj prirodi stvara ih smatram dostojnim dru{tvenog op{te- Skroman doprinos estetskoj teoriji van gradski proleterijat. ~oveka, postaje on samo odraz svoga nja sa mnom. A tako se dogodilo da ni Lepota koja postoji sama po sebi na posla, svoje nauke. Ali ni sam oskudni ostalo vajmarsko dru{tvo nije zaostajalo ovaj na~in se materijalizuje, i njoj se fragmentarni udeo koji pojedine ~lanove Spasoje ¤. Milovanovi¯ za mnom, pa su glumci i glumice ubrzo suprodstavlja korisno, koje vremenom vezuje za celinu ne zavisi od formi koje dobili ~astan pristup u najbolje krugove. oni sebi samoaktivno daju (jer kako bi se dostiè svoju najvi{u sferu kao tuma~enje vi mi ìvimo u prelaznom dobu Iz svega toga morala se u njima razviti „Rediteljevo ugura- njihovoj slobodi mogao poveriti jedan simbola predmeta, koji opet „stvara kada se vi{e ne priznaje nikakav velika unutra{nja i spoljna kultura.” vanje u umetnost” mehanizam, tako ve{ta~ki i koji se pla{i subjekt koji }e biti u stanju da duk~ije, Sautoritet, dolazio on od strane poli- (Gete Ekermanu, 1825) bolje i potpunije razume predmete i svetlosti?)... U gr~koj kulturi... speku- tike, crkve, umetnosti ili nauke. Dana{nji Odjednom je dato pravo umetniku na proizvode koje stvara” (Marks). ~ovek nalazi se na prolazu kroz pustinju, lacija se nije snizila do sitni~arenja... Ve} s Demokritovom spoznajom le- obja{njenje Apsoluta imalo ograni~enje u Jednom uspostavljena istina, lako kada je napustio staru postojbinu, koja Grcima je davala forme sveujedinjuju}a pote kao „predmeta boànskog razuma“, naru~iocu, koji je uspeo da izbori primat primenljiva i ono najbitnije – vidljiva i ga vi{e ni u ~emu ne zadovoljava, a jo{ priroda, a nama ih daje sverazdvajaju}i odnosno kao sveobuhvatnim kosmi~kim razum”. nije stigao u obe}anu zemlju. redom, umetnost se defini{e kao podra- Vladeta Jeroti} Buròazija i njen glavni predsta- àvanje skladnosti, reda i stabilnosti koja vnik, „mali ~ovek”, koliko i aristokratija, je uspostavljena u Apsolutu kao determi- vo|eni sitnosopstveni~kim nagonom, Uvodne napomene nanti svega op{teg. tako su se odjedanput zatekli u haoti~no MARIJA CRNOBORI Sve do XVIII veka dominantne estet- razjedinjenom vremenu, nepripremljeni Priredio Aleksandar Milosavljevi} ske teorije, u ve}oj ili manjoj meri, za- cena: 400 dinara Pre no se krene u dokazivanje teo- za sopstvenu brutalnost i meku{tvo. dràvale su se na ovom ishodi{tu, ko- No, ~ovekova uro|ena potreba za reme rediteljsko ~itanje je u osnovi ki~ MATA MILOŠEVI] riste}i ga u razotkrivanju zna~enja lepog skladno{}u, redom i stabilno{}u, kao i odnos, mora}e za po~etak da se objasni Priredile: u umetnosti i njenom uticaju na red i istovremen nagon za podraàvanjem pod-naslov ove svojevrsne intrige, zavr- mr Ksenija Šukuljevi} - Markovi} zlame, tra~a i pretencioznosti. skladnost u neposrednom vremenu sop- takve harmonije, u ~asu uspostavljanja stvenog ~ovekovog bivstvovanja, a koje i Olga Savi} Skroman doprinos ne zna~i ni{ta novih sistema vrednosti i na~ina vredno- cena: 400 dinara drugo do nesigurnost u ispravnost stavo- se potvr|uje kao oru|e za sluènje Apso- vanja, zrcalila je istovremeno buròaziju LJILJANA KRSTI] va, zate~eno predznanje, svrsishodnost lutu i Njegovoj mudrosti. i aristokratiju u istovetnim iskrivljenim Priredila Ognjenka Mili}evi} razmi{ljanja, ali u isto vreme predstavlja Istovremeno, traènje i prepozna- ogledalima. Podraàvaju}i jedini druge, cena: 400 dinara i podrazumeva sopstveno pravo su|enja. vanje reda, skladnosti i stabilnosti, kao u neposrednoj borbi za opstanak i pre- Kao estetsku teoriju shvati}emo sva- izraza boànskog razuma, nakon neu- ìvljavanje, nastaje nova klasa – ari- PETAR KRALJ ki govor koji se, s namerom da ne{to speha neposredne demokratije, u~vrstio stokratija buròazije, spremna da u svoje Priredila Ognjenka Mili}evi} sistematizuje i uvode}i u igru filozofske je verovanje da su mogu}a samo dva redove primi svakog ko „poseduje sred- cena: 400 dinara pojmove, bavi pojmovima koji se odnose oblika vrhovne, izvr{ne i zakonodavne stva proizvodnje i ìvota” (Engels). na lepotu, umetnost i uslove stvaranja i vlasti – predstavni~ka demokratija i Nova vladaju}a klasa proizvodi OLIVERA MARKOVI] procenjivanja umetni~kih dela, veze monarhija, u kojima je, u oba slu~aja, masovno dru{tvo (sitna buròazija, natu- Priredio Feliks Pa{i} izme|u umetnosti i drugih aktivnosti i preovla|uju} ukus i vrednovanje u ruka- ralizovani gradski proleterijat, koji na- cena: 400 dinara umetnosti i morala, koje se, zatim, od- ma nasledne, bogom dane, aristokratije. staju kao zasebna podani~ka grupa) koje nose na fukciju umetnika, pojmove pri- Umetni~ki obrazovana i negovana, goto- u njoj vidi vrh skladnosti, i samim tim RADE MARKOVI] jatnog, ukrasnog, pojmove stila, na su- vo asketizovana i samozadovoljna, ona je obavezu podraàvanja. Njen ~lan se po- Priredio Zoran T. Jovanovi} dove ukusa i kritiku tih sudova, teoriju i stvarni u~esnik ili naru~ilac, u mnogim staje „prolaze}i kroz filter obrazovanja, a cena: 400 dinara praksu tuma~enja tekstova, verbalnih i slu~ajevima i jedini konzulment, umet- karakteri{e se raspoloìvo{}u prihoda i STEVAN [ALAJI] neverbalnih, ili, pak, na pitanje her- ni~kog dela. potrebom za vidljivim napredovanjem; Priredio Petar Marjanovi} meneutike, budu}i da ona ukr{ta ranije Buròaska revolucija je, svojim po- ono {to nije vidljivo ne postoji.” (A. Mol, cena: 400 dinara probleme iako se ne odnose samo na kli~em „Niko nije ro|en s mamuzama na Ki~, Gradina 1973). A kao vidljivo napre- MIRA BANJAC pomenute estetske pojave.” (Umberto nogama” – kao izrazom novog usposta- dovanje odre|uje se nagomilavanje pose- Priredio Zoran Maksimovi} Eko, Umetnost i lepo u estetici srednjeg vljanja reda, a koji se odnosi na jednom dovanja ve} pomenutih sredstava proi- cena: 400 dinara veka, Svetovi,1992) utvr|en podraàvala~ki odnos Apsoluta i zvodnje i ìvota, koje ~oveku donosi punu Istorija estetike defini{e XX vek kao sveop{teg smisla Ideje koju Apsolut stva- neizvesnost i nesigurnost, u kome se VLASTIMIR \UZA STOJILJKOVI] stole}e bez obuhvatnih i op{tih pregleda i ra prema svom uzoru, uspela da ovako uvek iznova mora dokazivati i u kome je Priredio Zoran T. Jovanovi} sistema, ali s mnogobrojnim i mno- uspostavljen Apsolut „spusti do ~izama”, ve}ina njegovih tekovina, od najmateri- cena: 400 dinara govrsnim podteorijama i ras~lanjavanji- a onda ga je bilo lako baciti i pod njih. jalnijih do najduhovnijih, uvek izloèna ma. Sude}i po prvim godinama, to plu- Postavilo se prakti~no pitanje „prava na opasnosti novih rizika. Takav strah je ralisti~ko-empirijsko nastrojenje prenosi BRANKA VESELINOVI] ~izme”, kao izrazu dominacije u o~uvan- doveo do nedostatka slobodnog vremena se i u XXI vek. Priredio Zoran T. Jovanovi} ju golog ìvota i produènju vrste („~i- za potpunu posve}enost spekulativnom Iole upu}eniji ~italac seti}e se da je cena: 400 dinara zma glavu ~uva” – ili ideologija), koje su razmi{ljanju i tzv. lenjosti duha. upravo XX vek ustoli~io reditelja kao do- na ovaj ili onaj na~in postale jedino meri- S obzirom na to da je vidljivo jedino minantnu figuru svega umetni~kog, do- STEVO @IGON lo vrednosti, sa svojom estetsko-teori- merilo, to se i umetnost vi{e ne uzdiè zvoljavaju}i da reìja, kao samostalna, Priredio Zoran T. Jovanovi} jskom podr{kom: ”Estetsko iskustvo ne nova i nepoznata umetnost, sublimira kao oru|e za sluènje Apsolutu, ve} se cena: 400 dinara pripada nikakvom neprikosnovenom {e- sveop{te znanje i svest o svetu i umet- Apsolut ogleda u ljudskom obliku a u stom ~ulu, nego pragmati~no izvire iz ni~kim delima, lepoti, moralnoj harmoni- ~oveku se vide njegova ograni~enja i istog onog prostog semenja iz kojeg PORUD@BENICA ji, metafizi~kom sjaju, te da taj novo- rascepkanost u vremenu i prostoru. To izviru sve ve{tine ili znanja, i isto tako uspostavljeni svet ose}anja mi moèmo pokazuje da „on nije sposoban da pre- Neopozivo poru~ujem pouze}em slede}a izdanja Saveza dramskih umetnika Srbije: shvatiti samo pod uslovom da s mnogo dobiva kriti~ke i misaone elemente... Po- nese zna~enje Apsolutnog. Ideal se zato 11. Marija Crnobori ...... primeraka ljubavi prodiremo u mentalitet i senzi- {to nastaju iz na{ih potreba i iskustava... mora traìti u umetnosti, a ne u prirodi. 12. Mata Miloševi} ...... primeraka makoliko bile visoke i raznovrsne, one su Jer umetnost je drugi put ro|ena priroda, 13. Ljiljana Krsti} ...... primeraka bilitet nove umetnosti i novog umetnika. 14. Petar Kralj ...... primeraka Tako je kontiunirani filozofsko- uvek apstrakcija uma, mentalne kon- priroda predodre|ena otkri}ima genija... 15. Olivera Markovi} ...... primeraka umetni~ko-sve{teni~ko-nau~ni~ki sukob, strukcije” (Didro). U snazi umetnikovog duha u njegovom 16. Rade Markovi} ...... primeraka od predplatonovske Gr~ke do na{ih dana, Nasuprot ovakvom predrevolucio- ~inu stvaranja ima doista ne{to bogoliko. 17. Stevan [alaji} ...... primeraka narnom stavu, nekoliko godina kasnije, Kad kaèmo, dakle, da je umetnost Ideal, 18. Mira Banjac ...... primeraka o su{tini lepote i pravu na nju, dobio poli- 19. Vlastimir \uza Stojiljkovi} . . . primeraka tikansko razre{enje u vidu reditelja, [iler je u 6. Pismu o estetskom vaspita- to zna~i da je ona, zato {to izvire iz 10. Branka Veselinovi} ...... primeraka razobli~enog u rediteljskom vi|enju, ~i- nju ~oveka, kao neposredni o~evidac ove pesnikove ma{te, uzdignuta iznad sirove 11. Stevo @igon ...... primeraka tanju, tuma~enju i uspostavljenju odno- revolucije, dao dramati~nu sliku moral- i obi~ne date ~njenice” (Hegel). Poru~ene knjige i PTT troškove plati}u poštaru prilikom preuzimanja sa, naravno potvr|eno aksiomom – re- nog stanja savremenog ~oveka, sagle- Otuda novi uspostavlja~i merila, u diteljeva je poslednja. danim u sopstvenoj veri da svi}e doba uro|enoj potrebi za Idealom, uvode u Naru~ilac: No, istovremeno, kao mogu}i estetski nove dràve, koja }e biti organ ljudske svoje redove umetnika, obilatno nagra- sistem XX veku se name}e teorija ki~a, slobode: ”Ve~no prikovan samo za pojedi- |uju}i proizvodnju njegovog duha: „Ali Adresa: ni mali odlomak celine, ~ovek se sam nastojao sam da i celi gluma~ki stale` kao kritika svega ne-umetni~kog i ne- Telefon: lepog, bez stvarnih pretenzija da usavr{ava samo kao deo; slu{aju}i ve~no uzdignem u spolja{njem ugledu, uvode}i uspostavi estetske standarde u vremenu samo monoton {um to~ka koji on okre}e, najbolje glumce i koji najvi{e obe}avaju Savez dramskih umetnika Srbije, Beograd, Studentski trg 13/VI, 631 464, 631 522, 631 592; u kojem se razvija. nikada on ne razvija harmoniju svog u svoje krugove i time pokazao svetu da

19 LUDUS 113 shodno tome razumljiva, koja, os svog ja) – postao deo umetnosti pozori{ta. U posledicu ima lenjost duha, u povratnoj prapo~etka, izdiè tragediju (u slobod- prilog ovome ide i istorijska ~injenica o sprezi naru~ilac – obja{njiva~ / podra- nom tuma~enju –pozori{te) na pijadestal vojvodi Meiningenu (1826-1914), kao àvalac – korisnik obja{njenja dolazi do najzna~ajnije umetnosti: ”Podraàvanje izrazitom objedinjuju}em aristokratsko- „nastanka i prodora ki~a” (Grinberg), buròasko-umetni~kom predstavniku i dostiè svoj cilj i proizvodi ìvo bi}e kad koji podrazumeva ”odnos” (Mol) nastao u prvom reditelju kakvim ga poznaje sa- je njen plod dobra tragedija” (Aristotel), interakciji ~oveka i predmeta, sa svojim LUDUS vremena teatrologija. estetskim i socijalnim svojstvima. jer ona unutar svoje kombinatorne mo}i Na ovaj na~in, ovaj „ra~unski poslo- drì na okupu vi{e delova no sve druge vo|a”, no{en krilima buròaske revoluci- Tekst drame i tekst predstave, iliti forme umetnosti, omogu}ila je da se poje, postaje dominantna figura svega „rediteljsko ~itanje je u osnovi ki~ odnos” MO@ETE KUPITI... zori{te uporedi s imperijom ~iji su ~lanovi umetni~kog, zahtevaju}i da reìja, kao Prou~avaju}i problem ki~a, u svojoj politi~ke zajednice. Kako pozori{te, u samostalna, nova i nepoznata umetnost, studiji pod naslovom Fenomenologija ve}oj ili manjoj meri, podraàva ~oveka sublimira sveop{te znanje i svest o svetu ki~a – prilog antropolo{koj estetici Ludvig Gic defini{e odliku ki~a kao „ra- U B e o g r a d u u k n j i ` a r a m a : onakvim kakav jeste, to se i u njemu i umetni~kim delima, lepoti, moralnoj harmoniji, metafizi~kom sjaju, te da taj spoloènje iz druge ruke”, obja{njavaju}i oduvek javljala potreba za nekim koji }e novo-uspostavljeni svet ose}anja kori- da Ki~ nastoji da raspoloènje skrati materijalizovati uro|enu potrebu za Beopolis (Makedonska 22), snik moè shvatiti samo pod uslovom da samo na ono {to je bitno u njima i da ih skladno{}u, redom i stabilno{}u. veruje u nepogre{ivost ste~enog reditelj- rastereti svega onog {to je sporedno.A da Otuda je razumljivo {to je tek u Na{ dom, (Knez Mihailova 40), skog prava na obja{njenje Apsoluta. pri tom nema pojma o tome {ta je tu bit- vremenu uspostavljanja vladavine aris- U isto vreme, s novim sistemom no, a {ta sporedno i suvi{no. Tako|e, u „Pavle Bihali“, (Srpskih vladara 23), tokratske-buròazije, bez obzira {to je vrednosti, sredinom XIX veka, usred epo- poku{aju tuma~enja fenomena ki~a, M. oduvek morao da postoji neko ko je he industrijske revolucije, industrijal- Plato (Akademski plato 1), obavljao osnovne rediteljske zadatke, izacije i urbanizacije, i usled nedostatka Ili} zapaà da je ki~ agresivan, nasrtljiv i reditelj – „ra~unski poslovo|a” (Vujakli- dovoljno slobodnog vremena, a koje za nametljiv: „on ne trpi umerenost niti kriti~nost. On zahteva da mu se veruje i Stubovi kulture, (Trg Republike 5), bi{e od toga: da mu se bezuslovno poko- „[koligrica“, (Gospodar Jevremova 33), rava... Svaka istinska kreacija ne samo Kad poèlite da kupite knjigu, ponesite sa {to dozvoljava subjektu da se od nje Zadu`bina Ilije M. Kolarca (Studentski trg 5), sobom ovaj kupon! pone{to i udalji nego mu ~ak diskretnije ili imperativnije sugeri{e potrebnu dozu Bookwar (SKC, Kralja Milana 48); kriti~nosti i proveravanja. Sa ki~om stva- Knjiàra BOOKWAR - SKC, ri stoje obrnuto: on deluje optere}uju}e i ~itaocima „Ludusa“ daje popust opojno:ki~ u ve}oj meri dozvoljava slobodu pristupa nego slobodu odstupanja. U N o v o m S a d u u k n j i ` a r a m a : od 10 do 30% Stvarala~ki proces se zapo~inje inten- zivno ali se nikada ne dovodi do kraja i na sva izdanja ne dovr{ava potpuno, slede}i princip – „Solaris“ (Sutjeska 2), Studentski kulturni centar, otvorenog dela (Umberto Eko), dok ki~ ne Most (Zmaj Jovina 22); dozvoljava alternative niti odstupanja od Kralja Milana 48, 11000 Beograd re{enja koja on sam uvodi”. TAJNA MASKE OTKRIVA TAJNE POZORI[TA Maske menjaju raspoloènja, izgled, pa se i mart se bavi istraìvanjem fenomena. com An|elijom Markovi} traje ve} 15 posle hemijskog ~i{}enja. Kad sam si{la Tajnu zna{, ali ne do kraja. Predstave su godina. Posve}ena izradi maski, ona im u podrum da uzmem stvari za predstavu, maglovite i tajnovite, ali sadrè kristalno se prepu{ta, po~inje da ih razume i da ih ugledala sam otvorena vrata i razbijeni pomeraju. One odabiraju umetnike, kao ~iste trenutke-mizanscene-susrete. Re- ~uje. êsto pominje da je imala komu- katanac. Praznina na polici, gde je sta- konstruisanje ideje u konstrukciju ideje nikaciju s maskom. Na jednoj probi je jala kutija s maskama, i praznina gde je njihove tvorce kroz scene konstruisanja okvir je za na- konstatovala da maske poprimaju izgled stajala torba za predstavu, ubedile su me {eg procesa rada. Kada sam zavr{avala lica glumaca, {to je bilo uo~ljivo, iako su da je sve nestalo. Naravno, izlo`be ne}e knjigu Fenomenologija pokretom znala svih 5 maski bile od koè. Maske menja- biti, a maske za predstavu koja se igra Nela Antonovi¯ sam da sam jo{ ne{to htela da napi{em. ju raspoloènja, izgled, pa se ~ak i ponovo pravi An|elija. Zaboravila sam da istaknem zna~aj pomeraju. Maske odabiraju umetnike, Oti{le su tajne iz svih mojih predsta- aske su instruktori tajne i ko- ske omogu}avaju komunikaciju nema- maske za ~itanje scenske poetike feno- kao njihove tvorce. va, oti{le su maske. Bile su sve vreme riste svoje performativno magi- terijalnog i materijalnog sveta, a onda mena, bez obzira {to su maske svuda na Nedavno sam od Divne Vuksanovi} vodi~i ulaska u fenomen, bez obzira na Mjsko znanje vekovima. Ube|ene tako stvorena realnost stvara nove vizije. zidovima u mom stanu i u podrumu iz dobila njene pri~e Avanture sa stvarima njihovu nepokretnost. Razmi{ljala sam o su da mogu da podare neku vlastitu mo}, Rituali su posledica mo}i maske. ranijih predstava. Makar na momenat u u kojima autorka postavlja filozofska pobuni maski iz podruma. Godinama su instiktivnu mudrost ili za{titu. Maska i U odlu~uju}em trenutku vremena svakoj predstavi koristim masku kao pitanja i predlaè razmi{ljanje o nama bile u zatvoru. Maske govore o vremenu, igra su misti~no oru|e za put otkrivanja maska ulazi u pozori{te. Ona nepredvidi- sredstvo za otkrivanje tajne fenomena. samima s druge strane realnosti. Kako ali imaju nepredvidivu budu}nost. Usle- tajne. U koaliciji sa telom one metamor- vo uti~e na gestualnost na sceni jer po- Na telu ona izraàva sugestivnost i ka- materijalni svet vidi duhovni svet. Odu- dio je odlazak. Maska simbolizuje skri- kriva mimiku lica, bilo da se radi o fozi~no dominiraju na sceni i prevazilaze tarzi~nost. {evljena, odlu~ila sam da radim radio- vanje i mo`da su se sakrile. O~ekivala telesni apsolutizam. Komunikativnost anti~koj tragediji, komediji del, arte ili sam nemogu}e, ali nisu se vratile do Maske, kao likovni fenomen, mo`da nice i performanse prema nekim pri- maske je, me|utim, vezana za telo. Telo japanskom No teatru. Savremeno pozo- danas. U urbanoj kulturi na{e civilizaci- ne nastaju iz estetskih razloga niti imaju ~ama i da to posvetim zaboravljenim ima nadmo} nad maskom: upotrebljava ri{te kroz otvoren proces bavi se feno- je maska je postala vaàn ~inilac za- svesnu kreativnu nameru, a vremenom maskama. Tako je po~ela moja avantura je kao stvar, kao rekvizit na sceni, skla- menima. Psiholo{ke li~nosti koje su ka- bavnog ìvota. Nadam se da su odbegle su postigle svoj cilj. Umetnost izrade sa stvarima – maskama, ali imala je i nja je u neku kutiju u fundusu ili rakteristika postmodernog teatra krajem maske sada pokreta~i de~je ma{te u igri i maski kroz vekove razlikovala se i za- nastavak. U kutiji u podrumu moje podrum. Odloènim maskama je dosad- dvadesetog veka, mogu se jednostavno da nisu zavr{ile u nekoj kanti za |ubre. visila od pronalazaka materijala, razvoja zgrade u Gandijevoj ulici ~uvala sam no. Nepokretnost, nestrpljivost, neozna- ukloniti maskom. Tada je ulazak u fe- Maske imaju svoje tajne koje vode u nauke i tehnologije. Bez obzira na istori- godinama maske iz svih predstava ~avanje, gubljenje neposrednih telesnih nomen mogu}. Maska je nesumljivo od ~etvorodimenzioni pozori{ni kontinuum. jski razvoj dru{tva za maske ne postoje Mimarta. êkale su na izlo`bu u maju kontakata... Tada po~inje njihova agoni- velikog zna~aja za razvoj postdramskog Ako su maske sada u estetskoj praznini, granice: ni jezi~ke, ni politi~ke, ni kul- mesecu ove godine, povodom dvadeset u fenomenu, onda radim pravu stvar za ja, smrt ili odlazak. teatra u kome otvoren proces dovodi do turne, ni geografske, ni vremenske... Ono godina rada pozori{ta. Kostimi i maske iz pozori{te budu}nosti. Tajna maske otkri- Oto Bihalji-Merin u delu Maske aformativno kreativnog {irenja i do uspo- {to je univerzalno jesu emocije koje neka predstave Crna soba, koja je na reper- va tajne pozori{ta na sceni, sveta isti~e da maska skriva, zastra{uje, stavljanja sistema atrakcija u predstavi. maska izaziva. Moja saradnja s umetni- toaru Bitef teatra, bili su sloèni u torbu, ali i van nje. udvostru~uje, razdvaja i spaja. Za primi- Neutralna maska ima autorefleksiju na tivna dru{tva maska je veza sa sakral- edukaciju glumca da koristi svoje fizi~ko nim. Ona je veza s vi{im silama. Um je i energetsko telo, ali edukuje i gledaoce. nosilac razvoja duhovne misli, a maska Neverbalna komunikacija otvara nove se stavlja na glavu. U simbiozi plesnog mogu}nosti istraìvanja ne samo po- rituala i maske, plesa~ vekovima zame- zori{ta nego i u~enja o ìvotu. Maska njuje svoj duh sa nekim drugim. Sve podràva istraìvanje autodramaturgije iluzije pojavnog sveta, sve metamorfoze tela. dru{tava u vremenu, svi dodiri i komuni- Jedan od na~ina istraìvanja u po- kacije sa prirodom i bogom, simbolizuju zori{tu je teatar pokreta. Jedino telom maske. Vizije pretvorene u rituale i ma- moè da se u|e u fenomen. Teatar Mi- Teatar Mimart

LUDUS 113 20 Esej „Ludusa“ PONOVO POSE]ENA ITAKA, ILI KAKO IZBE]I OSVETU Pone{to o dramama Jovana Hristi}a ke, vodostanja. I kad padne krvava za- vesa, zastava je ve} odavno pala. Ijon pita Tiresiju: „Mogu li sada da nastavim svoju pesmu?“ [lager je vaàn, i tira` jo{ Bo¦o Koprivica va`niji – `rtva, Edip je tu samo da popuni prazno mesto. Ostalo je mrak. Orest je trijumf slu`benika u kra- ovan Hristi} u trilogiji îste ruke, U odnosu Devojke i Oresta, uz rizik ljevskoj palati. Pospanog slu`benika. Orest, Sedmorica, kako bismo ih da- {amanskog ~itanja, prepoznajem {mek Trijumf Egista, ~oveka koji se kupa. Nije Jnas ~itali koristi obrasce klasi~ne Beograda iz ranih pedesetih. Mladi Hri- re~ o ritualnom kupanju. Ceo komad gr~ke drame. Ali, njegova lica znaju da sti} objavio je zbirku pesama Dnevnik o Egist provodi u kupatilu. Do doru~ka s je uàsno te{ko le}i u svoju biv{u krv. Ulisu. „Ogromna dosada neostvarenih Orestom. Doru~ak je onaj lo{ citat. Ne ti~u Hristi}ev Orest pokazuje spremnost na èlja raste kao neki biser / Koji se {koljka ga se ni doru~ak, ni ljubav, ni mr`nja, ni osvetu, ali ne i okrutnost anti~kih juna- gr~evito pla{i da ne ispljune“, a ceo Beo- prezir Klitemnestre, ni Elektra, ni Orest, ka. Nije to Orest iz Sofoklove Elektre. grad i Ivo Andri} dolazili su na Kalemeg- ni otac Tijest iz drugog komada. Drama Orestovo novo upoznavanje Arga – dan da gledaju ko{arka{ice Zvezde i se tako i zavr{ava. Orest i Pilad odlaze na ~esme, trga, devojke na trgu, pijace, ku- Ljubicu Ota{evi}. Na Crvenom krstu to je novu plovidbu, osveta je presko~ena, a patila i pomirenost sa sudbinom Elektre vreme Zlo~ina i kazne, Staklene mena- Egist }e: „Pa dobro... ja idem da se ku- – sti{avaju njegovu odlu~nost. I Pilad èrije, Kolombe, Smrti trgova~kog putni- pam.“ (Orestov Horacio) u nekoliko navrata pi- ka, Legende. Boksera i golubara. To je trijumf oglodanog sapuna. ta: „Je li osveta greh?“. I hor se pita: Lica u Orestu govore jednostavno, Reklamne poruke. „Ima li kazna svoj kraj?“. I ja se pitam: ~isto, brzo, poeti~no. I druge poeti~nosti. Savonarola i njegovi prijatelji je Za{to je Orest iz îstih ruku odustao od Taj jezik mogao bi biti obrazac onog stila, drama o palom an|elu. O la`nom pro- osvete? koji se jo{ od Slobodana Jovanovi}a, i jo{ roku. O tragikomi~noj sudbini njegovih Zbog citata i plovidbe. Zbog lo{eg dalje i pre, poku{ava odrediti kao beo- sledbenika. Pravovernih i heretika. citata i duge plovidbe. Klitemnestra je gradski stil. Mera tog stila je jezik i na~in Uspon i pad Savonarole komentari{u dobila stara~ke pege na rukama a Egist Jovana Hristi}a. Strasna mera. U poeziji, glasnik, kurva, gubavac i dèlat. Dok se podgojio i brada mu je posedela. Oni su u drami, u eseju, u ìvotu. Onog mladi}a verni sledbenici ginu s prorokovim ime- „jedno meso koje se pokre}e samo od koji je u îstim rukama napisao da „ovde nom na usnama, Savonarola usni san o sebe.“ Oni su lo{, pregojen citat. samo mrtvi znaju istinu“. beloj, u{tirkanoj postelji. I pi{e pismo Znam da je Hristi}ev Orest za vreme majci. I pre no {to ga gubavac i dèlat plovidbe od Megare do Napulja (znam ja Kako ~itati drame odvedu, Savonarola je u{ao u legendu. da je Brindizi, ali volim Napulj...), od Postao je vlasnik legende. A gubavac na Napulja do Aleksandrije, od Aleksandrije Jovana Hristi}a ili, kraju drame ovako kaè: „Amin. U ovoj do Arga – ~itao Vergilijevu smrt Her- trijumf tri~avosti pustinji, ljudima je potreban glas proro- mana Broha. A za{to Vergilijevu smrt, ka, kao {to je {akalima potreban urlik ne znam. predvodnika.“ Dante veli da su u Vergilijevo vreme U drami îste ruke to je trijumf Ijo- Ovo je vreme gube i hijena. Njihovo brodovi plovili brzinom od tri ~vora na na. Pesnika, saputnika, nazdravi~ara, je carstvo. sat. Pa se odlu~nost na osvetu Hristi}evog spikera, specijalnog savetnika, komenta- Drama Sedmorica, kako bismo ih Oresta pretvorila u razgovor o plovidbi i tora. Ijon podsti~e Edipa na incest da bi danas ~itali je trijumf skup{tine, naro- pri~e pune ga|enja i srama.“ I to je naj- odlazi, po dubini scene, naga u more. Ovu vinu. O Katulu i falernskom vinu. A on imao gra|u za svoje poeme, feljtone, dnog ve}a, debelog mesa, onih koji }e bolja replika koju je Antigona izgovorila pri~u dugujem Predragu Baj~eti}u, dokle? Do nove plovidbe. A za{to do nove biografije, antologije o..., autobiografije, osvaja~e proglasiti za oslobodioce. Eteo- plovidbe, ne znam. Pa poznaj samog ogledne poeme na brodu, romane, vre- kle i Polinik u borbi za presto zadali su na sceni od Sofokloa do Hristi}a. reìseru Terase. sebe; Apolon nije ~itao Frojda: menske prognoze, prise}anja, memoare, jedan drugom po jedan udarac. Precizan Vreme je prose~nosti. San o samoubistvu i moru je moj san „I nije mislio na ~udovi{ta koja krije- marketinge, izgubljeno-na|eno, kursne i bratski, smrtonosni. Hristi}eva Terasa (ova je drama iz detinjstva. S finog peska u mirno more, mo u sebi. liste; ona traì njega, on traì nju, hidro- Antigona, ta meni uvek prepateti~na izvan ove pri~e, mada je terasa deo svake kanikule su i more je samo sa sobom. Hteo je da kaè ne{to vrlo jedno- meteorolo{ke izve{taje, istorijske horo- i peripateti~na sestra, ostala je bez posla. dobre pri~e) zavr{ava se samoubistvom Obala je irska i pusta. Apsolutno pusta. A stavno: da moramo skope, naknadne dnevnike, mudre izre- Bez uloge. Ona kaè: „I to je kraj ove Olge. Velika glumica Neda Spasojevi} za{to irska? Zbog Hjustona i Besta. Ipak, znati Gde nam je mesto. A to shvatimo jednom u ìvotu. Ne moraju se ~itati mudre knjige, ne mora se Pronicati u poloàje i puteve zvezda. Ve} dok ~ekamo na zeleno svetlo da pre|emo ulicu Dok se ujutro gledamo u ogledalu, postane nam jasno: Dalje vi{e ne}emo i}i, gotovo je. I nemoj pitati srebrnolukog boga: 'Za{to samo dovde?' Na suvi{na pitanja odgovora ionako nema“. Orest Jovana Hristi}a moè se ~itati i kao drama o dobrovoljnim izgnanicima. Onih koji bejahu, koji behu napustili Arg. Ili Beograd, grad – oduzmi D, ~itaj naopa~ke i dobi}e{ Arg. Ho}e li se vratiti na trg, u kino, na igrali{te, u pozori{te, na ~esmu? Jer svi mi (i ja, i ja) koji smo gledali seobe, i nove seobe, svi smo mi pomalo Klitemnestre, i Egisti. Svi smo mi pomalo Dunav, mutne vode. Traìmo nove ulice, adrese na lo{ vic li~e. Svi smo mi iznova ubojice i izbeglice. Ovo je imitacija ìvota iz Puste zemlje i otud ova lo{a rima. Dok dlanom o dlan, ni{ta. O, vapor, o ti, o ja. Vratite se makar do Malog Kalemegdana. Dragan Lubarda jo{ uvek, izme|u Partizanovog i Zvezdi- nog igrali{ta, daje gol oksfordom po ki{i i dijagonali. Samo to vi{e nismo mi, nego neka ~udovi{ta. Jovan Hristi}

21 LUDUS 113 Esej „Ludusa“ zbog Bote. Sad je kasno za tako lepu sevnu poput gusenice {to silazi niz nebo i I zato se samo na Sredozemlju mogla Savonarola i njegovi prijatelji Jovana 9. Samo more ne ~eka smrt. Bio je smrt. Takvu smrt valja zasluìti: „Is~e- Konzul posr}u}i, za ~asak ugleda nad roditi apsolutna lepota. Zato {to je nema i Hristi}a u Jugoslovenskom dramskom. po~etak leta i Hristi} mi je u redakciji zavala je njegova du{a... slu{aju}i kako sobom obris Popokatepetla zaki}enog zato {to – kada se stvori – ne traje dugo: Zapamtio sam zauvek repliku Domenika, „Knjièvnih novina“ (onih „KN“) pri~ao se sneg meko slaè preko ~itavog smaragdnim snegom i natopljenog pre nego {to je beda razjede i proguta, koga je igrao Pljaka Kosti}: „Izgleda tako kako je ranih 50-ih trenirao vaterpolo na univerzuma...“ To su Dablinci. sjajem. [ef opali jo{ dva puta, hici su bili ona traje samo jedan tren. I zato {to traje lako i lepo umreti na latinskom... ja ne Dor}olu. Kupatilo i bazen u Du{anovoj sa razmakom, navla{ni. Gromovi gru- To je slika pejzaà kad je na posle- samo jedan tren, ne ostaje joj drugo do da znam taj jezik.“ ulici. Pri~ao je o bra}i Mato{i}, Severinu nu{e u planini... Oslobo|en konj se prope; dnju plovidbu krenuo Jovan Hristi}. bude apsolutna.“ Radivoj Kora} postigao je svoj dvehi- Bjeli}u, treneru Njegovanu, a ja }u sa sti- Dodatak, ili je li to neka stara grozni- zamahuju}i glavom, obrnu se i nji{te}i Jo{ ~ujem Hristi}a kako govori ovaj ljaditi ko{, preciznije dvehiljade prvi u dom (pred Hristi}em sam imao neku vr- ca koju je februar zaboravio u mojim zaroni u {umu. esej u kasnu avgustovsku no} na pjaceti utakmici protiv Francuza. Bilo je pro{lo 2 stu blagog stida, to je esetska kategorija) kostima: Konzul je u prvi mah osetio ~udno u staroj Budvi. Te no}i setili smo se minuta i 15 sekundi od po~etka utak- olak{anje. Sad shvati da je pogo|en. Pade kako volim stihove iz Tri pjesni ljuvene. 1. U izvedbama drama Jovana Hri- jednog odeljka iz Hiperborejaca Crnjan- mice. Utakmica Jugoslavija – Francuska na koleno, zatim zastenjav{i licem u I, eto, kraj: sti}a (u Beogradu i Zagrebu) ~lanove skog: „I morti. I morti“. U kom Crnjanski 85:66, odigrana je 21. I 1965. na Saj- travu. 'Hriste', primeti zbunjen, ovo je „Kapi ki{e na tek ozelenelom li{}u, Hora igrali su i takvi glumci, ah, kakvi veli da je u starom italijanskom pozori{tu mi{tu. Premijera Savonarole Jovana neka 'prljava' smrt.“ Pena na talasima {to dolaze sa pu- glumci – Bekim Fehmiju (takvu zvezdu publika pozivala na naklon i „ubijene“ Hristi}a bila je ju~e. 5. Ko je de~ak iz îstih ruku? ~ine, od glumca jo{ nismo imali) i Ivica Vi- na sceni. Traìli su : „I morti, i morti.“ 7. îtaju}i tekstove Jovana Hristi}a De~ak, biv{i de~ak, je Jovan Hristi}, godi- dovi}. Bili su mladi lavovi. Ko nije imao leto, jedno kraljevsko o pozori{tu i gledaju}i, tri decenije, kako Koà suha od vetra u granama boro- na 1939: 2. Kao moto za neki sre|eniji tekst o leto, taj nije ni ìveo. Ludilo je èlja da se taj aristokrat ulazi u pozori{te, najvi{e va, „U gradu je stra{na vru}ina, voleo Jovanu Hristi}u stavi}i njegove stihove: to leto ponovi. sam nau~io o pozori{tu. Njegov anti~ki, Dodir grudi na kamenu toplom od bih da padne malo ki{e, pa da pu{tam „Zaboravi}emo na more, misle}i na 6. U januaru 1965. bio sam na {kol- plav osmeh lebdi ovim gradom. podnevnog put brodove.“ skom raspustu u Beogradu. Do{ao sam 8. Samo kako veli Hristi} u jednoj sunca, Zaboravi}emo na put, misle}i na De~ak }e odrasti i napisa}e nekoliko Usne slane od mora smirenog u eseja u slavu Mediterana, koji mogu u}i da vidim dvehiljaditi ko{ Radivoja Ko- pesmi: more.“ predve~erje, 3. Jovana Hristi}a upoznao sam ra- u najstroìju antologiju o Homerovom ra}a u reprezentaciji „Jugoslavije“. Pre „Osmehnute pri~e jo{ mogu da pri- Reci, du{o moja, zar ti to nije nih 70-ih u redakciji „Nolita“. Kod ured- moru. Sveti Donat, O smrti mornara, podne fudbal na snegu u dvori{tu {kole ~aju samo lekari. nika Milo{a Stamboli}a. Bio sam objavio Mojra i Mojre, êmu putovati, No}ni „Janko Veselinovi}“, sankanje u Kapetan Kad kaù bolesniku da je smrt, dovoljno u ~asopisu „Knjièvnost“ tekst o romanu ìvot Sredozemlja, Zapis sa Lastova, Mi{inoj ulici, posle podne Rio Bravo u daleko, daleko, Za ~itav jedan ìvot, za ~itav na{eg velikog pisca. Ne ba{ neàn tekst. Odisej, pomorac, Po Gr~koj sa Pausani- bioskopu „Drina“, a uve~e u pozori{te. A ona ~eka u hodniku.“ jedan ìvot?“ Kao i tekst o romanu na{eg drugog ve- jom. I ôvek Sredozemlja o jednom letu: likog pisca. Ne`niji jo{. I Stamboli} je „Poku{ajte da ot{krinete zatvorene mislio da imam gotov rukopis u fioci pa '{kure' ili da provirite kroz 'grilje' i ne}e da mi objavi knjigu. A ja sam mislio na biti retka ku}a po kojoj }ete videti da se Adu, Nabokova i leto {to dolazi. Pita me vu~e neki mikrocefalni idiot ili mon- Hristi} gde sam na{ao re~enicu Bernarda goloidni debil, kreten staklasta pogleda Berensona: „îm se odvojimo od kon- ~iji udovi gr~evito i haoti~no poigravaju- kretnog, te{ko }emo mo}i da izbegnemo jednom re~i, stvorenje koje ste zami{ljali krasnore~ivost i praznoslovlje.“ U Va{oj da moè biti samo ~edo mraka, vlage i knjizi Oblici moderne knjièvnosti. zime. Ponekad s ve~eri, majke izvedu u Nisam hteo da laèm da sam ~itao Beren- {etnju te proizvode Mediterana i oni pro- sona. Hristi} se lako nasme{io i ja sam |u ulicama u smiraj sunca kao nali~je dobio propusnicu za knjièvni Beograd. lepote koju smo do{li da traìmo. Nisam to tada znao. (...) 4. U „Nolitu“ je godine 1966. obja- Ali za svako od te mr{ave, blede, vljen roman Pod vulkanom Malkolma krivonoge dece koja se nisu ni nagrejala Laurija. U prevodu Branka Vu}i}evi}a i s sunca ni nadisala vazduha, postoji jedno predgovorom Jovana Hristi}a. Taj ~u- (i samo jedno) leto u kome }e svako od desni roman o pijanstvu, o aristokrat- njih izrasti u mladi}a ili devojku bo- skom samouni{tavanju jednog konzula, o ànske lepote. I tada ih vidimo kako {e- ljubavi, o àlcu fa{izma – kultna je knjiga moje rane mladosti. Te godine „Parti- taju obalom ili ska~u u more, nehajni, zan“ je izgubio u finalu Kupa {ampiona nemarni, razdrljenih ko{ulja i raskop- od „Reala“ iz Madrida (2:1), i ja sam ~anih bluza, golih nogu i ruku, jer je u~e}i Pod vulkanom naizust spasao sveta du`nost lepih da ne kriju svoju glavu. Igrao sam Konzula pre Albera lepotu. U ìvotu svakog od njih, ta lepota Finija. Kako je lepo bazati bez cilja po traje samo jedno leto, samo za jedno leto gradu koji jo{ spava, bos i pijan u belom jedan mladi} ili jedna devojka jesu lanenom odelu. Malkolm Lauri kao Afrodita ili Apolon. Rajanova k}i, kao irski talas: „Munja (...) Jovan Hristi}

opstanka civilizacije. Povezanost svega i op{ta mudrost zapravo su glavne poruke Natja{astre, a one su boànskog porekla. NATJA[ASTRA – POZORI[NA BIBLIJA Nije svakome dato da razmi{lja na isti U Narodnom pozori{tu u Beogradu pred- zliku od prethodne ~etiri koje su bile nas u nju uvode, njeni glavni elementi, na~in, nije svakome dozvoljeno da se zabranjene za niè kaste. Po legendi, ose}anja, prikazivanja stanja, scenski bavi umetno{}u. To su samo retki i privi- peta Veda nastala je u vreme kada su se pokreti, drànje glumca na sceni, a na- legovani koji ba{ zbog toga imaju teàk stavljena nova knjiga za pozori{nike ljudi isuvi{e predavali ~ulnim uìvanji- ravno i kostim, {minka i maska. [ta je zadatak – da prodru, shvate i doku~e i ma i tonuli u porok i niska ose}anja, {to najva`nije? Natja{astra name}e odgovor na pravi na~in, po Natja{astri, dobro i ih je u stvari ~inilo nesre}nima. Tako je – sve. Sve je podjednako va`no i zataji li ta~no odabranih ve{tina, to prenesu ge- nastala potreba za “zabavom koja bi bila samo jedan od ovih elemenata ne}e biti neracijama. Celom svetu. Aleksandra Jagodi¯ i auditivna i vizuelna”. Bogovi su tada prave razmene emocija izvo|a~ - publi- Natja{astra, koju je priredio Rado- podarili ljudima podraàvanje radnje i ka, ne}e biti dobre predstave. Svaki slav Lazi}, a ~iju je skra}enu verziju a je umetnost nasu{na potreba, Pitamo se {ta mi danas imamo zajed- ljudskog pona{anja pomo}u razli~itih kamen, ma koliko izgledao maju{an, ima adaptirala i sa engleskog prevela dr Ilea- bila i ostala, svih ljudi koje civi- ni~ko sa indijskom umetno{}u i mudro- emocija i opisima raznolikih situacija. svoju ulogu, smisao i svrhu u ogromnoj na ]osi}, delo je pisano na sanskritu, koje Dlizacija pamti, i da je njena mud- {}u? Kona~no, Indija je daleko od nas. Po{to nisu bili vi~ni pozori{noj ve{tini palati umetnosti, a prema indijskoj je protuma~io i za nas ostavio Manomo- rost i filozofija, koliko god se trudili, osta- [ta je to {to nas ~ini bliskima? Bogovi su pozvali Bharatu i tako je na- mudrosti, najve}a od svih je pozori{na, hon Ghost, da bi pred nas, zajedno sa pri- la zapravo nedoku~iva, potvr|uje i knji- Umetnost. Umetnost stvaranja. stalo prvo pozori{te i predstava o sukobu jer sjedinjuje sva otkri}a, sve ve{tine, re|iva~em, otvorio put umetnosti i ve~- znanja i joge. Tu su i re~, i ples, i muzika, ga Natja{astra – pozori{na Biblija o Umetnost razumevanja i povezanosti bogova i demona. Tako je nastalo prvo nosti. On govori prvenstveno o stvaranju pozori{te. i ti{ina, i radost, i tuga, i {um... Tu je filo- postanku klasi~nog indijskog pozori{ta i svih pojava i stvari {irom planete. I njena u pozori{tu, ali njegova poruka je mnogo drame. Pojavila se prvo u pisanom obli- filozofija i svrha. Natja{astra poru~uje Ako jo{ uvek nije sasvim jasno {ta je zofija. {ira. Umetnosti i stvaranje su su{tina ku u II veku nove ere, ali se smatra da je da je umetnost jedna i jedinstvena. Njeni to ~ime nas ova knjiga danas privla~i, Kada govorimo o filozofiji, ~esto se ìvota. Pitanja: {ta, kako, za{to, koliko, uistinu nastala u usmenoj tradiciji u III koreni poti~u iz najdavnijih civilizacija i zavirimo dublje u Natja{astru, postavlja- zapitamo jesu li to velike i nedolu~ive veku pre Hrista. Prirpisuje se Bharata putem tradicije, potrebe i èlje da se ju}i pitanja: Za{to? Kako? Ko? U ime stvari? Naprotiv. To su sitnice, naizgled dokle, kada i u ime ~ega, ostaju nema Muni, {to zna~i Bharata glumac, a delo objasni postojanje uop{te, traje i traja}e ~ega? Dokle? Delo nam najpre detaljno neva`ne, a toliko potrebne. To je pove- pred lepotama stvaranja i ve} stvorenog. Natja{astra je u prevodu Priru~nik za do kraja sveta. Dokle god ljudi budu otkriva, posle legende o poreklu drame i zanost sveta, religija, umetnosti, delanja, Zato, ako slu~ajno pomislimo, da svet glumce. imali potrebe ne{to da kaù. pozori{ta, i detaljan opis pozori{ne zgra- pa i pozori{ta. Praistorijskog, indijskog, mo`da po~inje od nas i da nije va`no Mo`da }e na prvi pogled izgledati [ta je zapravo Natja{astra i zbog de. Jesmo li se ikada (a mora}emo pri- na{eg. To je potreba iskazivanja stanja i kako }emo iza}i na scenu ìvota i po- ~udno da se autor, Radoslav Lazi}, re- ~ega je toliko zanimljiva i za nas danas? znati da nismo) zapitali koliko va`nosti i ose}anja jo{ kod pe}inskog ~oveka putem zori{ta, posavetujmo se s Natja{astrom. ditelj, esteti~ar i dramski pedagog, odlu- Prema re~ima samog pisca, ovo delo je simbolike ima mesto gde }e se igrati neka crteà ìvotinja i prirode koja ga okru- Ona je Biblija. Ona je iskonsko razu- ~io da priredi skra}enu verziju ba{ naj- boànskog porekla i predstavlja petu predstava, koliko je podjednako va`no i ùje, pa do stanja dana}njeg, koji ra- mevanje i stvaranje. starije indijske teorije drame i pozori{ta. Vedu, posve}enu svim ljudima, za ra- vreme njenog odràvanja, radnje koje zmi{lja o problemu ratovanja, gladi i Svetlost.

LUDUS 113 22 EX YU

mana Foma Gordejev. Re~ je o pra}enju tri generacije gra|ansko-trgova~ke porodice kroz koju se otkrivaju porodi~ni PAS PRIPOVEDA^ odnosi, ali i prizma istorijskih doga|aja. Kazali{ne novosti iz Hrvatske „înilo mi se da je problematika ranog kapitalizma, koja se u Rusiji tih godina ajstor kratkih duhovitih pri~a iz Pas, èna i mu{karac protagonisti su javljala, za na{e prostore savremena“, XIX veka, u kojima se kroz de- istoimene predstave u reìji glumca Zija- rekao je Sviben, napomenuv{i da se Gor- Mtalj sagledavaju karakteri, soci- ha Sokolovi}a (ovaj je komad reìrao i na ki nezasluèno malo izvodio na hrvat- jalne pojave i odnosi me|u ljudima, Sceni „Ra{a Plaovi}” Narodnog pozori{ta skim pozornicama. sigurno je Anton Pavlovi~ êhov. Ton i u Beogardu) premijerno izvedene na Jedno od klju~nih dela hrvatske ko- karakteristiku humoreski preneo je i na pozornici Teatra Exit. Inspirirana prozn- mediografije i kulture Dundo Maroje jedno~inke odnosno, kako ih je nazivao, im tekstom îsta ljubav Yaela Hedaya, „{ale u jednom ~inu“. Jedna od tih „{ala“ nema~ka spisateljica Sibylle Berg na- Marina Drì}a uskoro }e po prvi put moje i Prosidba koja je premijerno izvedena pisala je dramu Pas, èna, mu{karac }i pogledati i Amerikanci. Teatar Hartke u dvorani Dru{tvenog doma Tre{njevka (praizvedenu 2001. godine) u kojoj te- u ovogodi{njoj sezoni postavi}e Dunda u Zagrebu. Komad je izvela pozori{na matizuje neka od op{tih mesta na{e sva- Maroja na engleskom jeziku. Reditelj trupa Lectirum na ~elu s rediteljem kodnevice. predstave je Naum Panovski, profesor Vladimirom Geri}em. U kratkom prizoru Junaci drame su simpati~ni gubitnici Porodi~na i istorijska drama: Vasa @eleznova i drugi dolaska Lomova kod ne ba{ ljubljenog reìje na Ameri~kom katoli~kom sveu- iz na{eg susedstva – èna i mu{karac ~ili{tu. Prevod je ra|en u modernom go- suseda ûbukova, kako bi zaprosio zato~eni u realnim prostorima svojih njegovu k}er Nataliju Stjepanovnu, ê- vornom ameri~kom engleskom, u nameri sama~kih stanova i u imaginarnim pro- hov ostvaruje komiku neprestanim obrti- da se delo jedne kulture prenese u drugu. storima neusli{enih ùdnji. Njihovom ma i izneverenim o~ekivanjima ~italaca prvom susretu svedo~i jo{ jedan samac – „@eleli smo i mislim da smo uspeli na- odnosno gledalaca. Naime, do ~ina pro- pas. I upravo njegova prisutnost ~ini po praviti razumljiv prevod koji govori i sidbe nikada ne dolazi jer Ivan i Natalija mnogo ~emu banalnu situaciju dru- dana{njoj publici i komunicira s njom“, uvek uspeju da se pore~kaju oko na izgled banalnih i apsurdnih tema. No, u ga~ijom i neobi~nom u strukturi dramske rekao je Panovski. Panovski je odabrao tim se temama otkrivaju i problemi ru- naracije. Pas je ovde u funkciji pripove- Drì}a jer smatra da on najbolje moè skog (ali i univerzalnog) dru{tva: prisva- da~a koji gledaocima obja{njava odnose uspostaviti vezu s ameri~kom publikom: janje tu|eg zemlji{ta ili principijelno svo- izme|u likova, komentari{e trauma- „Dundo Maroje pokazuje da je pohlepa ti~nost njihove zbilje i defini{e stanje jatanje bezna~ajne zemlje, potcenjivanje za novcem pogubna u ~emu se mogu na{e savremenosti u kojoj se sve teè tu|eg vlasni{tva i sl. Karakteri su na- prepoznati ljudi i s jedne i s druge strane ~injeni na granici karikaturalnosti, a pronalazimo i sve lak{e gubimo. Bez psa okeana“. svaki preterani gest podcrtava osnovnu i pri~a o dvoje „brodolomaca“ koji se karakteristiku lika i time izaziva smeh. prepoznaju nakon nekoliko uzaludnih U zagreba~kom Satiri~kom kazali{tu poku{aja, ne bi imala smisla, kao {to ni „Kerempuh“ izvedena je 50. predstava Kraj je u reìjskom konceptu osmi{ljen pas, zena – Zato~rnici u ùdnji: Pas, èna, mu{karac ~inom prosidbe, koja se nazna~ava otva- drama ne bi imala stvarno opravdanje Balkanskog {pijuna, Du{ana Kova~evi}a ranjem {ampanjca i dono{enjem ven~a- scenskog uprizorenja. Pas je omogu}io re{enja, ve} postavlja pitanja“, rekao je Maksima Gorkog Vasa @eleznova i drugi u adaptaciji i reìji Mustafe Nadarevi}a nice na scenu, no êhovljevi likovi ostaju dramski zaplet, a redatelj Sokolovi} Sokolovi}. u reìji Zlatka Svibena a u dramatizaciji (beogradska publika je videla ovo ostva- nemi. êhov prepu{ta sudbinu svojih „re{io“ je narativnost dramskog prikaza Slave}i desetogodi{njicu postojanja Lade Ka{telan. Tom predstavom bi}e pro- renje na Slavija festu). likova nerazja{njenoj tajni – ìvotu. videom. Na platnu se projektuju slike iz predstavama To samo Bog zna i Pas, slavljeno 30 godina umetni~kog rada Drama Nemo}nik u pameti dubro- Praizvedba predstave Peto jevan|e- ìvota koje se nastavljaju na pozornici. U èna, mu{karac Teatar Exit nastavlja, tj. glumice Branke Cvitkovi}. Predstava je va~kog molijeriste Marina Tudi{evi}a, po lje, u reìji Branka Brezovca, odràna je toj suigri razli~itih medija ostvaruje se vra}a se scenskim propitivanjima opse- sastavljena od nekoliko dela Gorkog – motivima Molijerovog Umi{ljenog bole- u Kampnagel Theaterfabriku u Hambur- odre|ena dinamika, ali i za~udnost {to sivnih motiva s kojima se svakodnevno prve verzije drame Vasa @eleznova iz gu. Predstava je prikazana povodom 59 predstavi pripisuje nove perspektive. suo~avamo. 1910, pojedinih poglavlja romana Delo snika, prikazana je 150. put u Kazali{tu godina od kada su oslobo|eni logora{i iz „Ovo je angaòvana predstava o Druga ovosezonska premijera Hr- Artamonovih, fragmenata iz druge vari- Komedija. Au{vica, a u okviru priredbi i izlo`bi koje umetnosti, pozori{tu i ìvotu koja ne nudi vatskog narodnog kazali{ta u Zagrebu je jante Vase @eleznove, te prizora iz ro- Priredila Aleksandra Jak{i} za temu imaju zlo~ine nema~ke vojske u Drugom svetskom ratu. Premijera }e u Hrvatskoj biti 3. aprila u Zagreba~kom kazali{tu mladih. Dramu Peto jevan|elje [EKSPIROVA BURA KAO PANK PREDSTAVA napisao je Slobodan [najder po motivima Pozori{ne novosti iz Makedonije maca, 2 koreografa, dok je Goran Traj- dnevni~ke proze Ilije Jakovljevi}a Konc- kovski (Anastasia) napisao muziku. Ovaj logor na Savi, pisane za vreme logoro- ovodom retrospektive svojih predst- ga interpretira kreativnim. Njegova ~uven ep star 5.000 godina pri~a pri~u o vanja u usta{kom logoru Stara Gradi- va u Skoplju reditelj Slobodan predstava postaje oma` @eni – simbolu Gilgame{u koji traì magi~nu biljku {ka, kao memento potisnutoj pro{losti. U PUnkovski je izjavio: „Dugo sam ìvota, ljubavi i nade, pokreta~ke energi- besmrtnosti tj. ep je potraga za besmr- reìji je najavljen odmak od pre|a{njih razmi{ljao o tome kako se u Skoplju malo je u svakom novom po~etku. Bitoljski tno{}u uop{te. Egzistencijalni problem zna o mojim inostranim reìjama, i uvek teatar ovom predstavom sugerira publici Brezov~evih predstava koje je radio u Gilgame{a podse}a na Kafkine i Kamieve sam èleo da prikaèm taj deo mog rada nadu u budu}nost. Tri sestre, utopljene u ZKM-u. „To se odnosi, pre svega, na dru- likove. „Ep je predstavljen kroz uspe{nu skopskoj publici koja me je podràvala i moru svojih fantazija {alju poruku dramatizaciju koja je uspela da osvetli ga~iji postupak u radu, jer ova predstava volela. Mislim da }e gledanjem ovih „Hajde da ìvimo” u boci, drè}i se za ru- svakodnevna ljudska pitanja i ~ovekovo nije spektakularnog tipa, ve} intimisti- izvedbi publika iskusiti divnu avanturu ke i tr~e}i ka izasku sunca. Poruka traganje za ciljem”, kaè Projkovski. ~kog i introspektivnog, {to zna~i da vi{e duha i imati dodira s potpuno druga~ijom reditelja je da na|emo energiju u sebi U Bitolju pripremaju i komad Ve~- veruje glumcu i tekstu“, objasnio je Bre- estetikom i energijom“. samima. Scenograf i kostimograf je nost i dan po ~uvenom dramskom tekstu zovec. Glavna tema predstave je strah, a Albanska drama pri Nacionalnom Angelina Atlagi}. Milorada Pavi}a u reìji Martina Ko- êhov i reditelj Tri sestre Aleksandar [najder je naglasio kako }e se prvi put u teatru imala je premijeru komada Ka A Popovski }e postaviti i svog prvog ~ovskog. Popovski Hrvatskoj pitati ko su usta{e zaista bile i sebi, po motivima kratkih pri~a Kima [ekspira na sceni Turske drame Nacio- Grad [tip je progla{en za makedon- iznose preko teatra. Iako postoji program za{to su ~inile to {to su ~inile te }e se tako Mehmetia u reìji Gerg Prevazia, gosta iz nalnog teatra. Re~ je o Buri. „Posle ê- sku prestonicu kulture u 2004, pa }e u za ostvarenje nacionalnih interesa u otvoriti polemika s hrvatskom pro{lo{}u i Tirane. U pitanju je plesni teatar u kome hova dosta mi je elegije. Bura ima akciju, njemu biti predstavljen bogat program se oslikavaju socijalni i istorijski fe- magiju, jedinstvo vremena i mesta, a duh pitanju je samo nabrajanje naslova koji njenim odnosom prema sada{njosti. „Ka- koji }e uklju~iti oko 120 doga|aja iz svih nomeni, rituali, odnosi mu{karac – èna, predstave je Ariel, ba{ kao pra{ak za oblasti kulture. Pozori{ni program }e biti treba da se postave do kraja godine. Dra- ko mi dana{nji moèmo ìveti s tom nji- uticaji medija, rata, la`ne sada{njosti i pranje ve{a koji }u staviti u ma{inu. Ovo oboga}en i gostovanjima inostarnih tea- maturg Bogomil \uzel kaè da se reper- hovom ba{tinom – to su pitanja Ilije Ja- iskrivljenog morala. }e biti pank predstava”, kaè Popovski. tara na ohridskom letnjem festivalu. toari prave po principu reditelj predloì kovljevi}a, a i na{a“, zaklju~io je [najder Aleksandar Popovski je imao jo{ Po reditelju [ekspirova pri~a o Prosper- Osim ovih stranih predstava, [tip }e po- tekst a uprava popuni repertoar. A jedan isti~u}i kako je u drami poku{ao rekon- jednu premijeru êhova, Tri sestre u NT ovom ostrvu korespondira s Make- nuditi i izvedbe svih doma}ih pozori{ta i od najzna~ajnijih makedonskih reditelja struisati likove koji su u Jakovljevi}evom Bitolj, kao {to je „Ludus“ najavio. „Likovi donijom koja je „oaza mira”. Komad koji pobedni~ke komade sa festivala u Pri- Aleksandar Popovski dodaje da je u delu napisani u {ifrovanom obliku. Da bi su uhva}eni u situaciju i{~ekivanja je zami{ljen kao multisenzitivno tea- lepu i Strumici. A jedan od najatraktivni- Sloveniji imao potpuno druga~ije iskustvo. Naime, tamo umetni~ki direktor i se na publiku {to bolje preneli ose}aji nekih velikih promena. Sli~no je i danas tarsko iskustvo gde zvuci i muzika ople- jih pozori{nih doga|aja, po re~ima orga- ovde. Svi ~ekaju da se ne{to desi. Narod menjuju slike bi}e osnov nekonvencio- nizatora, }e biti gostovanje beogradskog pozori{ni dramaturg u skladu sa redite- komada scena je u ogledalima, a deo ljevim senzibilitetom predlaù projekte. publike na pokretnom gledali{tu igra s o~ekuje istinske promene u vremenu u nalnog pristupa koji ima reditelj. Tako|e, Ateljea 212 s predstavom Gorana Ste- kojem nemamo prave odgovore”, kaè ne}e biti ni standardne scenografije. A fanovskog Everyman/Svako u reìji „U Makedoniji repertoarska politika zvu- glumcima, dok je druga polovina posma- reditelj Popovski. Osnova njegove kon- Aco }e uskoro voditi radionicu o Magbetu \ur|e Te{i}. ~i kao termin nekog dalekog mesta. U tra. Tim se ogledanjem problematizuje cepcije je ùdnja, u svim segmentima u London National Theatre. I u makedonskim pozori{tima, kao u ovom momentu na{ teatar ima jedan mo- odnos stvarnosti i snova koji je klju~an predstave, koju nagla{ava unutra{nji Skopska Turska Drama imala je pre- beogradskim, se pitaju gde se dede reper- to – preìvljavanje, a od repertoarske za ovu dramu. U ulozi Ilije Jakovljevi}a nemir sestara. Popovski ne osu|uje taj mijeru Gilgame{a u reìji Atile Klincea. toarska politika. Angaòvanih pozori- politike ostala je samo politika”, obja- nastupaju u alternaciji Galliano Pahor i nemir sakriven iza Olgine racionalne Direktor Drame Dejan Projkovski rekao {nih predstava nema, a do publike dolaze {njava Popovski. Frano Ma{ovi}. pedanterije ili Irininih de~jih igara, ve} je da je predstava spektakl sa 26 glu- samo politi~ke poruke koje reditelji Priredila Aleksandra Jak{i}

23 LUDUS 113 EX YU TAUFER SE VRATIO LEKCIJI Vesti iz slovena~kog gledali{~a Vaclava Havela, Audijenciju i Protest, koje je reìrao Du{an Mlakar. amo desetak dana posle premijere u cija smiruje patnju nemogu}nosti volje- Na velikoj sceni Mestnoga gledali{~a francuskom pozori{tu Gennevillier- nja. ljubljanskog postavljena je pretposlednja Ssu u Cankarovom domu u Ljubljani A kada ve} pominjemo Rasina, Pe- premijera sezone Dom Bernarde Albe (jedan od koproducenata komada) izve- senti priprema Fedru na sceni Drame {panskog pesnika i dramati~ara Federi- dena je predstava Fransoa Mi{ela Pesen- Slovenskog narodnog gledali{~a. ka Garsie Lorke, u reìji Borisa Kobala. tija. Dok se u francuskoj izvodila od U Slovenskom mladinskom gledali{- Pri~a je o pet k}eri i njihovoj majci zdru- naslovom Vrt uìvanja po Bo{ovoj slici, u ~u Vito Taufer je postavio Joneskovu ènih posle smrti supruga/oca u skladu Sloveniji je prikazana kao Paesin: neka- „komi~nu dramu” Lekcija. Ovaj tekst je sa starim {panskim obi~ajem àlosti gde da smo znalii pevati, prema rediteljevom jedan od najizvo|enijih i najharizma- se }erke moraju isklju~iti iz spoljnog pore|enju stvaranja predstave sa sedi- ti~nijih Joneskovih antikomada (ili dra- sveta. Lorka je dramu, koja je po njegov- mentacijom pejza`nog mramora, u ~ijim ma apsurda). Lekcija se doti~e pitanja im re~ima na krajnje realisti~an na~in ìlama nastalim mineralizacijom lomo- komunikacije i morala u slobodnom sve- govorila o ènama iz {panskih sela osvr- Izme|u genijalnosti i mentalne nestabilnosti: Dokaz va, kada je izrezan u plo~e i ugla~an, ~ini tu a sam autor ju je nazivao „tragedijom nuv{i na „andaluzijsku seksualnost“, se da vidimo slike pejzaà, gradova, jezika”. Taufer po drugi put reìra ovu zavr{io dva meseca pre smrti 1936. dvoraca... Predstava je struktuirana po- dramu (prva reìja je bila njegov diplom- Druga premijera na maloj sceni put muzi~kog komada s 15 minuta uver- ski ispit). „Ovo je enigmati~an teskt, MGL-a je prva slovena~ka izvedba dra- tire u dramsku radnju sa zgusnutim mo- zahtevan za razumevanje i postavljanje i me Broj engleske spisateljice Caryl tivima koji }e se potom razviti u sat vre- iz njega smo poku{ali izvu}i ono sa ~im Churchill u reìji Ire Ratej. Pri~a se vrti mena same predstave. U na~elu uvodni se sre}emo svaki dan. Profesor koji se oko 60-ogodi{njeg oca Salterja, koji ima deo ~ine intervencije gostiju predstave – iìvljava nad studentima da bi zadovoljio 40-ogodi{njeg sina Bernarda. Na po~e- likovnih umetnika, plesa~a, glumaca. svoje niske nagone tako je prepoznatljiva tku drame gledalac je upu}en da je pre desetak godina, poti{ten zbog smrti ène, Svrha je da se svaki put iznova destabi- figura. Ta situacija deluje i komi~no i otac zanemarivao svoje du`nosti. Po{to lizuje dramaturgija celine. A sam komad tragi~no ahteli smo je ispri~ati tako da je sina po{alje od ku}e starac osmisli ~ine 7 likova, 4 mu{karca i 3 ène zgr- svi razumeju”, kaè reditelj. njegovu kopiju Bernarda 2 koji postane ~eni u svojoj individualnosti, a me|uso- Prvih dana marta u Pre{ernovom o~ev ljubimac. bno ih ni{ta ne povezuje. Kao u Rasino- gledali{~u po~ela je po 34. put Nedelja Novi projekat ljubljanske Drame vom pozori{tu, gde svako ùdi za onom slovena~ke drame. Ovaj festival posve}en osobom koja mu izmi~e i jedino rezigna- SNG-a je Chateron Alfreda de Vinjia u je najboljim predstavama doma}ih tek- reìji Diega de Brea. Ovaj komad je jedno stova nastalih u protekloj godini. U tak- od vrhunskih ostvarenja francuske ro- mi~arskom delu bi}e izvedeno sedam manti~ne drame. U prostom, neposred- Ne rasplinuti se u bezna~ajnosti: Pesentijeva predstava u Ljubljani komada: Koà grupe autora (reìja Jer- nom i pesni~ki mo}nom slogu predsta- nej Lorenci, SLG Celje); Dominik Smole vljen je idealizovan Tomas Chateron, se odraziti na problem genijalnosti i lu- A na sceni Drame SNG Maribor bila Krst pri Savici (reìja Meta Ho~evar, genijalan mladi}, koji je pre deset godina dosti koje je protagonistkinja Ketrin je premijera Bertolta Brehta Dobri ~ovek SNG Drama Ljubljana); Tanja Viher pisao poeziju. Romanti~na sudbina mu je nasledila od preminulog oca koji je ìvot iz Se~uana u reìji Ivane Vuji}. Pri~a je o [tefka, Milan (reìja Matja` Latin, SNG namenila samoubistvo u krajnjem siro- posvetio matematici. Komad govori o tri boga koji do|u na zemlju s namerom Drama Maribor); Sa{a Pav~ek îsti ma{tvu ali sa posmrtnom slavom. Vinji je odnosima me|u ljudima koji su na grani- da na|u dobrog ~oveka. Put ih navede u vrelec ljubezni (reìja Du{an Jovanovi}, Tomasa postavio arhetipom nerazumnog ci izme|u genijalnosti i mentalne nesta- mesta{ce Se~uan gde je jedina kandi- SNG Drama Ljubljana); Bina [tampe datkinja za „dobrog ~oveka” mlada pro- romanti~nog pesnika koji je danas sino- bilnosti. Umetni~ki direktor ovog teatra, @mavc Cesarjeve preobleke (reìja Miha stitutka... nim za umetnike. Tina Kosi, kaè da je imala dva razloga Alujevi~, SNG Drama Maribor); Ervin U Slovenskom ljudskom gledali{~u Na velikoj sceni Lutkovnega gleda- za postavljanje ovog teksta na repertoar: Fritz Mirakel o sveti Neì (reìja Vinko (SLG) u reìji Janeza Lapajneta (ina~e li{~a Ljubljana (LGL) izvedena je pred- Möderndorfer, SLG Celje); Andrej Ro- filmski reditelj koji se prvi put oprobao u pozori{te mora da prati trendove koji se stava Medved Pu (Vini Pu) u reìji Ma- zman – Roza Obuti ma~ek (reìja Vito pozori{tu) izveden je komad Dokaz, javljaju u ameri~koj i evropskoj drama- tjaà Pograjca. Taufer, [pas teater Menge{). oven~an Pulicerovom nagradom 2001, turgiji i uloge u ovom komadu pruàju Slovena~ko glumi{te je zauvek na- Slovensko stalno gledali{~e u Trstu ameri~kog autora Davida Auburna. Do- mogu}nost za mo}ne gluma~ke kreacije pustio Fran~ek Drofenik (1931-2004). Ivana Vuji} je u Sloveniji reìrala Brehta premijerno je izvelo dve jedno~inke kaz je igra o ljubavi i nepoverenju koji }e glumaca ovog pozori{ta. Priredila ALEKSANDRA JAK[I] REVIZOR IZ EVROPSKE UNIJE [ta se doga|a u pozori{tima Bosne i Hercegovine Narodnom pozori{tu u Mostaru u nezadovoljnih, gladnih radnika. Pri~u sezona Narodnog pozori{ta Republike toku su probe za premijeru ko- „za~injenu” dozom mita i korupcije sa Srpske u Banja Luci. A kasnilo se zbog Umedije Kidaj od svog muà, koju svih strana. Reditelj Dritero Kasapi je renoviranja teatra. Originalan tekst ove prema tekstu Reja Kunija originalnog u~inio ovaj komad, kako kaè, „aktuelni- drame izgubljen je tokom Prvog svetskog naslova Hulja reìra Sulejman Kupuso- jim nego {to bi to mnogi voleli”. Glumci rata. Nikola Pejakovi} rekonstruisao je vi}. Premijerno izvo|enje zbog hladne su, svako na poseban na~in, ispri~ali ko- tekst na osnovu bele{ki koje su prona- sale mostarskog pozori{ta desi}e se na mi~nu i ironi~nu pri~u o stanovnicima |ene u Narodnom pozori{tu u Beogradu prole}e. „Napravili smo bitne izmene na provincijskog gradi}a koji do~ekuju Re- 1974. godine. Njegova koncepcija zasno- tekstu. Predstava je ovaj put potpuno vizora iz Evropske unije. „Kasapijev Re- vana je na tragikomediji o gra|anskom osavremenjena, na tragu onih stvari koje vizor u adaptaciji Almira Ba{ovi}a je ìvotu, koja je kroz prisutnost malogra- sam po~eo sa Bubom u uhu u Pozori{tu ogoljen i gorak, to je tu`na {ala o provin- |an{tine u sudaru sa modernijim poima- mladih u Sarajevu, dakle, radnja se cijskom duhu, etabliranoj filistarskoj njem ìvota pretvorena u komediodramu. de{ava me|u nama. Neka lica u komedi- klasi, na{em podani~kom mentalitetu i „Poku{ao sam da Boji}ev tekst ra{- Reditelj Gospo|a Olge u NP Sarajevo: Nikola Pejakovi} ji sam bukvalno postavio kao ve} pozna- kompleksu inferiornosti. Prepoznajemo ~lanim i u toku rada ponovo sastavim, te ta lica iz politi~kog ìvota BiH, koja nas situacije, scene i karaktere iz na{ih isku- da ubacim svoje ideje i uklopim ih sa nog teatra 55 u Sarajevu. Re~ je o sati- premijera, gostovanja i izlo`bi, po~inje neprekidno maltretiraju svojim buda- stvenih susreta s ovda{njim terorom poli- mogu}nostima glumaca. Predstava se, ri~nom komadu, koji poku{ava oslikati 25. marta. Tada }e se tuzlanskoj pozori{noj publici predstaviti ansambl teatra la{tinama i dvostrukim moralom”, na- ti~ke gluposti, korumpiranosti i nekom- na izvestan pozori{ni na~in, razlikuje od vreme koje je iza nas, ali od kojeg se i Gavela iz Zagreba sa predstavom Lati- petentnosti”, isti~e umetni~ki upravnik teksta“, rekao je Pejakovi}. danas ne moèmo odvojiti. Kabare sadrì gla{ava Kupusovi}, uz poruku da je svim novicz, Atelje 212 iz Beograda sa ûdom gra|anima BiH u ovakvom vremenu po- Drame NP Sarajevo Dino Mustafi}. „Po- U NP RS u martu je planirana pre- izbor tekstova iz „Feral Tribunea”, koji su nastali u periodu od 1992. do 1994. u [arganu, a na Svetski dan pozori{ta, treban smeh. zori{te moè biti savest dru{tva. Zato mijera komada Vlast, ra|enog prema 27. marta, NP Sarajevo sa Pti~icama. Na „Ludus“ je pomenuo da je Gogoljev sam hteo da napravim predstavu koja na tekstu Branislava Nu{i}a, a na reper- godine. Ovo je, ina~e, prvi put da se na sceni pozori{ta u BiH izvodi predstava sam dan jubileja tuzlanskog teatra, 30. Revizor u Narodnom pozori{tu Sarajevo najdirektniji i najtransparentniji na~in toaru }e se na}i i Tramvaj zvani èlja. marta, bi}e odràna premijera predstave kabaretskog tipa. Hasija Bori}, autor otvorio festival Sarajevska zima. A po{to pokazuje realnost koju preìvljavamo”, Ovaj teatar je rekonstrukcijom dobio i Karabeg Nedàda Ibrisimovi}a u reìji su kritike komada dobre evo jo{ nekih kaè Kasapi. Malu scenu „Petar Ko~i}” koja je sve~ano komada, i Ibrahim Alibegovi}a su na Gradimira Gojera. Glavnu ulogu ostvari}e detalja. Sarajevska publika uz smeh Iako davno najavljena premijera otvorena 29. marta premijerom Banovi- sceni odigrali oko trideset likova. Muharem Osmi}, koji }e uz ovu premi- prati Gogoljevu pri~u, punu prepozna- predstave Gospo|a Olga, ra|ene prema }evog komada Petar Ko~i} u reìji @eljka Narodno pozori{te Tuzla u 2004. obe- jeru obeleìti i 35 godina gluma~kog tljivih likova iz svakodnevice – sni- tekstu Milutina Boji}a, a u reìji Nikole Stjepanovi}a. leàva vredan jubilej – 55 godina od rada. Istovremeno NP Tuzla priprema i shodljivih politi~ara, nadobudnih {efova Pejakovi}a, izvedena je poslednjih dana Predstava Feral Tribune Cabare osnivanja. Program ove godi{njice, u premijeru drame Koko{ka. policije, neodgovornih direktora bolnica, februara. Njome je otvorena ovogodi{nja premijerno je izvedena na sceni Kamer- okviru kojeg }e biti odràno nekoliko Priredila ALEKSANDRA JAK[I]

LUDUS 113 24 Pozori{te i muzika ROK NASTUPI KAO PARATEATARSKI FENOMENI O grupi Oasis iz teatarskog ugla isanog psihodeli~nog popa iz {ezdesetih godina (Byrds), dok su naredna tri (Be Here Now, Standing on The Shoulder of Ana Tasi¯ Giants, Heathen Chemistry) donela neu- bedljivu reciklaù blistavih momenata sa tvaranje nedodirljivog mita od gru- jsku grandioznost, Boo Radleys fantaz- prve dve plo~e. Pesme Oasisa jesu apo- pe Oasis jedan je od tipi~nih pri- magori~ne kolaè, Tindersticksi ele- teoze radni~koj klasi koje reflektuju de- Smera specifi~ne dru{tvene neprav- gantne, minimalisti~ke i filmi~ne lju- kadentne snove adolescenata i svedo~e o de koja se sastoji u tome da pojedini au- bavne pesme, dok Oasis, iako uvek treti- duboko ukorenjenoj letargiji ~itave ge- tori, iz komercijalnih, politi~kih i ostalih rani kao najve}i i najuspe{niji repre- neracije koja je odrasla na socijalnoj sekundarnih razloga, bivaju apsolutno zentanti ove grupe, osim nekoliko solid- pomo}i. Tekstove defini{e sentimentalna favorizovani na ra~un umetnika koji su nih melodi~nih singlova, na polju sa- retorika i svesno odbacivanje „intelektu- bazi~no zna~ajniji, autenti~niji i vredniji vremene kulturne produkcije nisu alizacije”, karakteristi~ne za „novi talas” od njih ({to budu}nosti ostavlja nerealnu ostavili posebno relevantan trag. iz osamdesetih godina, dok je muzika od sliku pro{losti). Me|u muzi~kim sastavi- po~etka bila determinisana pozerskom ma koje su u devedesetim godinama pro- artificijelno{}u vokalnog performansa Pesme i scensko Liama Galagera, uobli~enog po ugledu {log veka konstituisali novi talas „inva- na Iana Browna, peva~a man~esterskog zije” britanskog popa, Suede su dali izvo|enje kultnog benda The Stone Roses. goti~ku veli~anstvenost i romanti~arski Scensko izvo|enje pesama Oasis na manifestovan weltschmerz, Radiohead Prva dva albuma Oasisa, Definitely sli~an na~in je obeleèno afinitetima pre- emotivno intenzivne himne dru{tvenim Maybe (1994) i (What’s The Story) Mor- ma spektaklu i megalomaniji, referen- otpadnicima, Pulp vajldovski cinizam, ning Glory (1995) prezentovala su kom- tnim na teatarske projekte vestendovskog teatralnost i ironi~nu retro stilizaciju, binaciju nekanalisane pank energije tipa. Njihove predstave markiraju pre- Divine Comedy aristokratsku simfoni- (New York Dolls, Sex Pistols) i redefin- terani svetlosni efekti, ~iji je cilj da publiku zasene svojom monumentalno{}u. êsto praktikovana upotreba ekrana u pozadini scene uglavnom je banalna i bespotrebna, jer se na njemu prevashod- SCENOGARFIJA, SCENSKI no emituju kli{etizirani i transparentni komentari (npr. tokom pesme „Live Fo- rever” prikazuju se portreti preminulih KOSTIM I SCENSKA LUTKA pop ikona, Elvisa Prislija, Dìmija Hendriksa, Dòna Lenona, Boba Marlija, Beogra|ani }e u galeriji Progres od 25. 3. {to je u su{tini ukalupljena i izli{na ilu- Liam Galager, Oasis stracija). Centralni izvo|a~ ne pokazuje „proìvljavanje” emocija koje odre|uje do 16. 4. imati prilike da vide radove stu- kovna umetnost (Demijen Hirst), muzika U enormnom korpusu savremenih dominantan broj koncerata pop mu-zi- (Britpop), moda (Stela Mekartni, Alek- scenskih umetnosti, slu~aj Oasis je ilu- denata Fakulteta primenjenih umetnosti ~ara, ve} na sceni nastupa kao arogan- tna ma~o persona, koju karakteri{u pre- sandar Mekvin). Kategori~an zahtev za strativan primer neizostavne va`nosti forsirana i izve{ta~ena bezose}ajnost, uspostavljanjem konekcije sa omladin- sektora za public relations, odnosno glo- odseka scenografije i kostima kapricioznost, vulgarnost i ograni~eno skom (sub)kulturom u vezi je sa ~injeni- maznoj funkciji marketinga u procesu samooboàvanje. Drugim re~ima, Liam com da je osamdesetih godina oponiranje afirmacije b(r)enda. Oasis su svoju stva- je ponesen ulogom rok zvezde u kojoj se sistemu vladanja Gvozdene lejdi bio prin- rala~ku prose}nost prikrivali atraktiv- cenogarfija je vaàn element „ve} dve decenije sistematski neguje nalazi, {to je valjda najinferiornija opcija cipalan razlog postojanja ve}ine smi- nim skandalima koji su punili prostore osnove klasi~nog i savremenog stva- svakog pozori{nog de{avanja. scenske igre. slenih pop grupa (new wave i „novi ro- tabloida, dok je sa druge strane ~injenica SOna je aktivni u~esnik i likovni rala{tva u lutkarskom teatru i pred- mantizam”, The Smiths, Madchester) da su oni bili otelotvorenje romantizo- stavlja jedinstveno mesto u ovom delu tuma~ doga|aja. Rediteljskim dovo|e- koji su imali jaku podr{ku izuzetno vane pri~e tipa „ameri~kog sna”, o ljudi- Evrope, gde se formiraju budu}i krea- Toni Bler, njem u odnos glumca, scenogarfije, brojne publike (glasa~a). Odnos izme|u ma sa socijalnih margina koji zahvalju- tori lutaka. Kroz studijski nastavu, kostima, muzike, nastaje ~in iz koga je nova „cool” levica Blera i Oasisa bio je profitabilan za obe ju}i nagla{enoj individualnosti uspevaju seminare, kroz otvorenu katedru na te{ko izdvojiti bilo koji segment i po- strane: Bler je uz njihovu pomo} izgradio da se popnu na dru{tveni vrh i postanu kojoj gostuju ugledni animatori, vr- i Oasis smatrati ga kaop zasebnu celinu. Stu- sliku (dru{tvenu ulogu u teatralizo- njegova elita, bila idealan instrument u hunski umetnici lutkarstva, reditelji, denti scenografije se u~e da kroz anal- vanom sistemu) moderne, agilne, seksi- masovnom osvajanju publike. U dru{tvu teoreti~ari i istori~ari lutkarstva, stu- izu dela tragaju za nevidljivim znaci- Katalizator beatifikacije Oasisa bili pilne i cool osobe hjugrantovskog tipa, ~iji izgled oblikuju masovni mediji èljni denti projektuju i realizuju lutke za su njihovi javni aktovi socijalizacije sa u ma koji }e ih dovesti do su{tine. Kroz idealnog oponenta opsoletnim adminis- senzacija i mitomanije koji }e prodati scenu u razli~itim ànrovima, tehni- to vreme (1995-96) sve popularnijom individualni postupak, neguju}i li~ni tracijama Ta~erke i Dòna Mejdèra, {to njihove proizvode, delo per se naj~e{}e izraz, rade na projektu od teksta do kama i stilovima (japanske klasi~ne laburisti~kom strankom vo|enom Toni- je uticalo na to da bude izabran za novog figurira kao irelevantno, dok je fokus makete, a kada se stvore uslovi i do fi- lutke Bunraku, sicilijanske lutke, jem Blerom, koja je pretendovala da sme- lidera dràve, dok su Oasis postali naj- dakle na pojavnosti ~ija tendenciozna nalne realizacije. Svoje radove, izme|u Vajang – lutke pozori{ta senki iz Indo- ni preduga~ak diktat ta~erovske politike. prodavaniji britanski izvozni artikal, a velelepnost maskira fakat da (u slu~aju ostalih, izlaè i Vesna Popovi} ~ija je nezije i dr)“, dodaje teatrolog Radoslav Bler pripada nizu politi~ara koji su pre pesma Wonderwall nezvani~na nacio- Oasis) bitnog zna~aja ili autenti- scenska re{enja beogradska pozori{na Lazi}. svojih zvani~nih politi~kih funkcija imali nalna himna. ~nosti zapravo i nema. publika ve} imala prilike da vidi u Priredila Aleksandra Jak{i} scenskog iskustva (Ronald Regan, Ar- ... ârdaku ni na nebu ni na zemlji i no- nold [varceneger ) koje je kasnije kon- tribuiralo stvaranju uverljivosti dru- vosadskoj izvedbi Disko svinja. {tvenih nastupa. Bler je sedamdesetih Studenti Odseka kostim su se pred- godina, pre no {to se po~eo baviti poli- stavili u dva segmenta – scenskog ko- tikom, bio peva~ rok grupe „Ugly Ru- stima i kreiranju lutke. Na presti`noj mours” ~ija je muzika stvarana u senci me|unarodnoj izlo`bi Kvadrijenale fascinacije kapitalnim izvo|a~ima {ezde- scenografije, kostimografije i pozori{ne setih i sedamdesetih (Stones, Jimi Hen- arhitekture u Pragu 2003. beogradski drix, Grateful Dead, Fleetwood Mac, studenti su se predstavili projektima Doobie Brothers), dok je Blerov imid` bio kostima i maski za Aristofanove Ma- mimikrija figure Mika Dègera, ener- ske koje izlaù i u Progresu. Drugi deo gi~nog i neprilagodjenog buntovnika. izlo`be ~ini projekat Kralj Lir ra|en u U vreme formiranja svog dru{tvenog saradnji sa budu}im scenografima. Sa- lika, Bler je redovno pose}ivao i u~estvo- vremeno koncipirani kostimi prilago- vao u pop muzi~kim manifestacijama |eni su scenogarfiji osmi{ljenoj u (dodela nagrada „Q” i „NME”, prijemi, eksterijeru kalemegdanskih zidina. koncerti...), zastupaju}i „novi” entuzi- Deo izlo`be koji je posve}en lutki jazam promovisan parolom „Cool Britan- obuhvata retrospektivu radova od nia” koja je opisivala glavne tokove 1993. do 2003. Na Odseku kostim se umetni~ke produkcije (film (Trejnspot- ing), pozori{te (Rejvenhil, Kejnova), li- Noel Galager, Oasis

25 LUDUS 113 OD POZORI[TA DO FILMA I NATRAG Sekretarijat za Sa Festa 2004: film Dogvil Larsa fon Trira scenske igre. Prisustvo kamere i mogu}- (Element zlo~ina, Evropa, Idioti, Kroz kulturu nost krupnih planova snimanja obezbe- talase, Plesa~ u tami), zbog posebne |uje puno iskori{}avanje potencijala vrste subverzivne inventivnosti i na realisti~nosti glume, suptilnosti mimike i formalnom i na idejnom planu, film Dog- Skupštine grada psiholo{ki utemeljenih detalja, {to je vil zauzima specijalno mesto u istoriji Ana Tasi¯ nedvosmislena prednost filmsko/televiz- ijskog na~ina izraàvanja (u teatru, zbog dramskih umetnosti. Zapanjuju} progres Beograda oncept „Dogme” koji su 1995. pro- kada policija za njom pokrene odlu~niju daljine gledaoca od scene, ne mogu imati tehnologije otvorio je ogromne mogu}- movisali autori (u prvom redu) potragu. Ljudi postepeno demaskiraju u toj meri snaàn efekat). nosti za manipulacije sa hi-tec dizajnom; KTomas Vinterberg i Lars fon Trir, svoju brutalnost, mr`nju, sadisti~ke ten- Kompletan (tro~asovni) film sni- ipak, reditelj bira totalnu negaciju po- usrdno dariva filmovi Proslava, Idioti, Mifuneova dencije, hipokriziju, plitkoumnost, ljubo- mljen je na jednom prostoru (sceni), ~ije vr{nog bogatstva oblika koje nudi post- poslednja pesma, kinematografski je moru, mizantropiju, otkrivaju}i da se su razli~ite lokacije (ulice, objekti, moderna blokbasterska kultura, oprede- pandan ideji „siroma{nog pozori{ta” ko- Dogvil ni minimalno ne razlikuje od detalji) nazna~ene belim natpisima, a liv{i se za uslovnost artificijelnog mini- svoje jedine ju je u teatru XX veka zastupalo vi{e tipi~ne ljudske skupine. gledaocima je omogu}eno da jednim po- malizma. Istorija umetnosti XX veka stvaralaca: @ak Kopo, Jeì Grotovski, Pi- Dogvil moèmo interpretirati kao gledom obuhvate celu zajednicu. Crnim obeleèna je razmenom uticaja izme|u pozorišne ter Bruk, Dùlijan Bek, Dòzef âjkin... dijalektiku izme|u maksima Starog i zidom je ozna~eno doba no}i, belim-dan, teatra i filma: filmska umetnost je svoje kredom nacrtana figura psa i natpis U zvani~nim okvirima „Dogme” sni- Novog zaveta. Grejs (grace – eng. milost, prve, trapave i neartikulisane korake „pas” zamenjuju „ìvog” psa, dok je ba- mljeno je 35 filmova; njena poetika je dobro~instvo) je prototip boànske milosti izme|u ostalog formirala sluè}i se ostavila markantne tragove na „autor- i beskrajne dobrote, otelotvorenje osnov- {ta obeleèna sa nekoliko linija koje novine. dvomilenijumskim pozori{nim isku- ski” filmski izraz, dok se kasniji Trirovi nog principa Novog zaveta koji zastupa ozna~avaju `bunje. Kada èle da pokaù stvom, dok je pozori{te pod velikim utica- filmovi Plesa~ u tami i Dogvil, Vinerber- ideju bezuslovnog oprosta. Grejsin anti- da otvaraju vrata, glumci simuliraju „Ludus“ gov Kad ima ljubavi, Tikverov Princeza pod je njen otac, mo}ni gangster (James pokrete njenih otvaranja po{to ona nisu jima filma, televizije i digitalnih medija i ratnik, Vilbur ho}e da se ubije Lone Caan) koji se kao svojevrsni rezoner na fizi~ki prisutna (kao ni zidovi ku}a). Ova ~esto modifikovalo svoj jezik u potrazi za [erfig, Bojlovi Kurva i Usisavao sam go sceni pojavljuje na samom kraju, nastu- vrsta uslovnosti, minimalizma i hiper- savremenijim modelima ekspresije. Stili- uzvra}a s u raju... mogu tretirati kao specifi~na paju}i kao nosilac starozavetnih na~ela stilizovanosti jasno i direktno upu}uje na zovano{}u i svedeno{}u forme autor dela perioda post-Dogme, koja podra- sprovedenih u radikalnoj formi. Njegov Brehtov teatarski model, detaljno Dogvila eksplicitno vra}a filmski izraz zumevaju inherenciju njenih osnovnih beskompromisan stav („Psi mogu da se zami{ljen i obja{njen u teoriji i donekle na njegove pozori{ne prapo~etke u koji- blagodarnoš}u. postulata, ali u preispitanom i redefi- nau~e korisnim ve{tinama, ali ne ako im ostvaren u praksi. ma traga za nisanom vidu (realisti~nost likova i po- oprostimo svaki put kada slede svoju esencijom. stavke kao najvi{i cilj, neophodnost sni- prirodu”), kombinovan s Grejsinim otre`- Me|unatpisi manja kamerom iz ruke, zabrane: la`ne njuju}im iskustvom dovodi do neo~eki- radnje, kori{}enja posebnih rekvizita na vano o{trog finala, ~ije odigravanje od kao podnaslovi lokacijama snimanja, snimanja zvuka gledaoca zahteva maksimalnu razbori- odvojeno od slike, upotrebe muzike ako tost u formiranju mi{ljenja. Trir ne daje se njen izvor ne nalazi u kadru...). Film kona~ne odgovore niti zauzima strane, i Svrha Brehtove „za~udnosti” i „one- Dogvil (2003), inspirisan songom Pirate tim putem, dakle, inicira aktivnu partici- obi~avanja” stvarnosti je spre~avanje Jenny iz Brehtove Opere za tri gro{a, paciju publike u procesu stvaranja gledaoca u njegovoj instinktivnoj identi- fikaciji s likovima koje glumci predstav- prvi je deo „ameri~ke” trilogije koja }e se zna~enja, ne dozvoljavaju}i joj opciju ljaju na sceni (filmskom platnu/tv ekra- u celini baviti kriti~kim analizama mo- intelektualne lenjosti i osobenog kulturnu). Ideja verfremdung efekta je fiksi- dernog zapadnog sveta, tj. univerzalno nog eskapizma. ranje gledao~eve nepristrasnosti u po- relevantnim sociolo{ko-antropolo{ko- smatranju igre, podsticanje njegove ra- eti~kim studijama dru{tvenih odnosa. Dogvil cionalnosti i kriti~ke opservacije do- Radnja Dogvila se de{ava 30-ih go- ga|aja na pozornici. Motivi zbog kojih je dina pro{log veka u Americi, i njen gla- kao snimljena Breht osmislio koncept „otu|enja” bili su vni akter je prelepa Grejs (Nikol Kidman) predstava politi~ke prirode: svet i na izgled nor- koja, beè}i od grupe gangstera, dolazi malne situacije prikazivao je kao zado Dogvila, malog mesta na Stenovitim po Brehtu ~udne i oneobi~ene da bi kod publike planinama. Zahvaljuju}i persuazivnim probudio (marksisti~ku) èlju da ih sposobnostima Toma Edisona (Paul Be- promeni. Analogno tome, primarna svr- Dogvil ttany), samoproklamovanog pisca i filo- Zbog ikonoklasti~ne forme film aso- ha neuobi~ajene forme Dogvila je usme- zofa kojeg Grejs prvo upoznaje, zajednica cira na snimljene pozori{ne predstave ravanje publike na kriti~ku recepciju pristaje da joj pruì probni dvonedeljni predvi|ene za prikazivanje na tv, pri slike dru{tva koja se prikazuje, i, impli- azil. Zbog bezrezervne predusretljivosti, ~emu je reditelj autoritativni medijator citno, evaluaciju savremenog zapadnog poniznosti, blagonaklonosti i po`rtvo- izme|u scene i publike, koji izborom sveta kojeg defini{u posedovanje mo}i i vanosti, izgleda da se Grejs dopadne planova, detalja, uglova, na~ina kretanja zloupotreba mogu}nosti kontrole nad stanovnicima Dogvila, ali stvari i na kamere i montaòm name}e li~an stav i inferiornijima. povr{ini po~inju da uzimaju novi smer donekle suàva {irinu posmatranja ìve Ekvivalentno Brehtovoj zamisli kori{}enja me|unatpisa, Trir koristi pod- naslove za svaki „~in” odvijanja radnje (ima ih 9, plus prolog): svaki od njih oba- Pretplatite se na ve{tava publiku o najva`nijim momenti- ma predstoje}ih zbivanja, tako da ona ne moè da se „zaprepasti”, i na taj na~in „saìvi” s akterima na sceni automatski LUDUS gube}i neophodnu kriti~ku distancu. Postojanje naratora (~iji glas – John Hurt Godišnja pretplata za SCG - 500,00 din. – nastupa u off-u) i veli~ina njegove uloge imaju epsku funkciju i didakti~ke tendencije. Naratorovi uvodi i komentari Dinarski teku}i ra~un: sluè i u odràvanju dinamike radnje, i, po{to on zvu~i kao pripoveda~ bajke, Savez dramskih umetnika Srbije filmu daju sarkasti~ne tonove karakte- 255-0012640101000-92 risti~ne za brehtovski stil „naivnog plebejskog realizma” (muzi~ki lajtmotiv (Privredna banka Beograd A.D.) filma, Vivaldijeva kompozicija Nisi Do- minus, koja prati naratorove re~i tako|e akcentuje tu vrstu pseudo naivnosti). Li- kovi su izuzetno promi{ljeno i komplek- NOVO! sno postavljeni, s naglaskom na diver- PRIMAMO PRETPLATE IZ INOSTRANSTVA genciju njihovih realnih karaktera i slika koje oni o sebi èle da prezentuju. U Godi{nja pretplata - 15,00 EVRA tom smislu je koncepcija Tomovog lika ilustrativna: on se kre}e izme|u maske bezazlenog idealiste i filantropa koju Devizni ìro ra~un: nastoji da predstavi i stvarne cini~ne 5401-VA-1111502 prora~unatosti i koristoljublja. Iako Triru u oblikovanju umetni~kog (Privredna banka Beograd A.D.) dela nikada nije falilo ni smelosti, ni slobode, niti afiniteta prema provokaciji

LUDUS 113 26 Dnevnik TIT ANRONIK ME\U FOTELJAMA Luksembur{ki dnevnik Subota je. Svi zapadnoevropski gra- dovi su tihi tokom vikenda. Ali ovaj grad Jovan ¬irilov je preterao s mirom. Jedva sam na{ao nekog da upitam gde je Veliki teatar. Tom nazivu u starom vojvodstvu li~i stara razumevanja za Bitef da sara|uje s osni- Beograd – Amsterdam – barem neobarokna zgrada. Kad ono, re~ va~em – Beogradom, kao i uvek do sada. Luksemburg, 13. III 2004. je o staklenom monstrumu, iz 60-ih, koji Sino} sam bio na festivalu „Slavija“ Ove godine imamo priliku da dobijemo se 5 godina rekonstruisao. Prvi stariji (tre}i put, kamerni, ali internacionalni). prvorazredne predstave, ali nisu jeftine, gospodin je samo slegnuo ramenima. Ne Gledao sam predstavu Kraljice Darka jer ve}inom spadaju me|u gornju trpezu zna gde je. Dama mi je pokazala zgradu Luki}a u reìji Ka}e Dori}. @ene, kroz svetske produkcije. Recimo novi Lepa`, odmah preko puta velikog raskr{}a, ta- pesmu i igru, pri~aju ènske muke o bla- jedan od genija koga nismo jo{ imali na ko|e u rekonstrukciji. Umalo me neko go zamaskiranoj prostituciju. Posle Bitefu. Narednog vikenda gledam nje- vozilo nije pregazilo, jer u op{tom mrt- dugog vremena sretam Ka}u. Poslednji govu predstavu po Operi za tri gro{a pod vilu, nisam pretpostavio da }e najzad put sam je video kad je prolazila za nazivom Busker’s Opera, koju je na- pro}i ba{ kad ja prelazim - na crveno. Beograd u bekstvu od sarajevske tragedi- pravio nedavno u njegovoj rodnoj Kana- Kako li me je samo voza~ o{inuo pogle- je u daleke azijske zemlje. Sada smo mi, di. U prevodu ne{to kao Mangupska ope- dom! Nije se prekrstio samo zato {to nije pozori{nici, opet zajedno. Brzo se mi, ra. Brehtovi naslednici nisu bili raspo- hteo da ostavi volan, tako ga je gr~evito srodne du{e, ponovo posle ratova spo- loèni da daju Lepaù o~ev komad na drào. razumemo. Na ovom festivalu, Beogra- uobi~ajenu totalnu Lepaòvu dekonstru- Imao sam malu nelagodu, ne znaju}i |ani, Bosanci, Hrvati, Slovenci, Bugari, kciju. Izgleda da mu je baza Gejova Pro- da li }u na}i pravu osobu koja ima moju Ma|ari i Englezi. I prvi put u Beogradu sja~ka opera. ulaznicu. Valjda mi se ne}e destiti da albanski Alabanac iz Tirane. Igra So- Putujem s amsterdamskog aerodro- prevalim toliki put, a da ne vidim pred- krata, druga~ije no legendarni Ljuba. ma vozom 6 sati do Luksemburga. I to stavu. Svako prema potrebama svoje sredine, a prvi put u ìvotu. U vozu ~itam dramu U monstruozno velikom staklenom da i nije svestan koliko su im predstave Nedozvane Mom~ila Nastasijevi}a i nje- foajeu zaustavio sam prvog koga sam ponikle svaka sa svog tla i iz svog dobra gove eseje, bele{ke, dnevnike, nejednake ugledao. Ispade da je ~lan minhenskog i zla. vrednosti, ali va`ne da se pronikne ko je pozori{ta. Odveo me je do pozori{ne kan- Ustajem divlja~ki rano. Oko ~etiri i {ta je upravo ovaj sjajni pesnik s naj- tine. Za stolovima su sedeli nema~ki ~la- ujutro. Cilj puta mi je predstava Ka- boljom me|uratnom urbanom dramom, novi tehnike. Odmah sam ih prepoznao. mmerspiele iz Minhena koju sam pre- koju nijedan reditelj kome sam nudio, Danas, kad u svetu i kod nas vidi{ u tea- poru~io uvek otvorenom za saradnju Gete Johan Simons reditelj Anatomija Tita Fall of Rome jedan [ekspirov komentar dok sam bio upravnik u JDP, nije hteo da tru ljude zgodnije od glumaca, znaj da su Institutu u Beogradu, s ~im se odmah to dekorateri, tonmajstori i rasvetljiva~i. je reìra, ili je bar oklevao. I Mija~, i Minhenska predstava ima dug na- reka. Kaè da su politi~ari u ovom volj- saglasila njihova centrala. Predstava je Tehni~ari su danas urbanji od glumaca, Savin, i Jago{, i Rale... Osim Vidi, ali ona slov Anatomija Tita Fall of Rome jedan na Berlinskim festivalskim nedeljama koji u duhu vremena moraju biti {to vodstvu veoma reakcionarni. Bahati. ode u Oslo, a ja iz JDP-a. Izgleda da }u [ekspirov komentar (ba{ tako, bez inter- jedna od glavnih predstava, a to zna~i zarozaniji, umorni i nenegovani, jer tek Primer je {to niko ne prodaje svoje jedna od najboljih ove sezone u pozori{no morati ja da je se poduhvatim. Valjda }u punkcije i usred nema~kog na engleskom tad nisu filistri. âst izuzecima i – da- oronula ku}e u kojima vi{e ne stanuju i, bogatoj Nema~koj. Premijera je novem- umeti. Fall of Rome – Pad Rima). To je tipi~an mama. kako nema zakona o eksproprijaciji, ~e- bra. Zna~i da je nova. Kaù da se festi- Do malog, skromnog hotela „Pije- Hajner Milerov komentar na klasi~nu Raspitivao sam se za Katarinu [naj- kaju i po 10 godina bolju cenu. Ne ùre s vali grabe za nju. mont“ u Luksemburgu vozi me mladi temu, nema~ki op{tiran, intelektualan, der. Opisali su je kao damu ranh srednjih prodajom. On ìvi na francuskoj strani, Retko se igra, jednom mese~no, jer je Portugalac. Ima ih 14 %. Dolazili su kao ali podatan dobrom reditelju. godina, u crnom, a blondinku. Samo nisu jer je tu kupio jeftiniju ku}u. Treba mu tuma~ naslovne uloge Andre Jung veoma gastarbajteri 70-ih i tu ostali. Kaè da se Duhoviti Holn|anin Johan Simons rekli da je nao~ita osoba. manje od sata da do|e do Luksemburga. zauzet. Idem da je vidim {to pre da Luksemburàni lepo pona{aju prema smislio je osnovnu duhovitost – smestio Ubrzo sam naleteo na nju. Prepoz- Pri~a da je zvani~ni jezik luksembur{ki, moèmo da preduzmemo korake da bude njima. Bogati kakvi su, po{tuju to {to im je radnju me|u redove fotelja u pozori{tu, nao sam je po opisu. S njom je Jelena bila varijanta nema~kog, a bio je franucksi. prikazana na Bitefu. Valjda }e novi sa- doseljenici s Pirinejskog ostrva rade crne ali ne s nama u parteru, ve} na sceni, u kontaktu kad je organizovala ovaj put. Zna ga, u~i ga u {koli i govori mla|a ge- stav na{eg Ministarstva kulture imati poslove. kao dekor. To je ozbiljan tour de force, Pokazalo se da su svi, i gosti iz Mineha i neracija. Nisu ga govorili stariji ili su to kako Francuzi zovu izazov. Odgonetku doma}ini iz Luksemburga, srda~ni i koo- za{to je to moj imenjak Johan uradio na}i ~inili lo{e. Na izlasku iz grada pokazuje perativni. }emo na naslovnoj strani programa pred- mi dva solitera sagra|ena u ~ast i potrebe ôveka katkad osvoji jedina re- stave. Reprodukovan je poluprazan par- sve~anog prijema novih ~lanova Evrop- ~enica. U slu~aju g|e [najder ona je ter moskovskog Teatra na Dubrovke, koji ske zajednice (Slovenci, pribalti~ke ze- glasila: „Posle predstave do|ite svakako su bil 2002. i zauzeli ~e~enski teroristi i mlje i dr). na prijem u ovu kantinu, bez obzira na to svi u njemu, pored ne{to talaca, stradali. U Hagu jedva nalazim sprat gde ìve da li vam se predstava svi|a“. Vidi se po koji le{. Krvava pri~a koja Slobodan Blagojevi} i Hamdija Demi- Upoznala me je s redilteljem Joha- odgovara temi tragedije Tit Andronik. rovi}. Stan pun diskova – dèz, klasika u nom Simonsom. U~inio mi se poznat. Na Sjajni nema~ki glumci u obi~nim sa- najre|im izvo|enjima. Podsetio sam se s kraju posete sam shvatio da sam ga ve} vremenim odelima mu~e se izme|u se- divljenjem Dvornikovi}evih akvarela sretao i da smo imali njegovu predstavu di{ta. Uspostavljaju kontakte, napadaju koje je Slobodan dobio, mislim od Dvor- na Bitefu pre 3 godine – holandsku pred- jedno drugo, mu~e se, ubijaju, kao u nikovi}eve }erke. stavu Glasovi, koji oni zovu Dva glasa. To [ekspirovoj tragediji u vi|enju Hajnera Slobodan mi je dao klju~ za shvata- je monodrama o japijima, u izvo|enju Milera (davna{njeg gosta Bitefa) i nje Nastasijevi}evih traganja za koreni- Vilema, uklju~uju}i i prostitutku za Johana Simonsa. Publika koja mi se ma. On to zove bezrodsvo. I kao Rade imu}ne japije. Se}ate li je se? U Toarmini onako povr{no u~inila veoma gra|an- Konstantinovi} dokazuje da je re~ o sam bio kratko s Johanom. Impresionirao skom, precizno je regovala na sve re- traganju za univerzalnim korenima u me je dvostruko: kad sam spoznao da kao diteljske i verbalne duhovitosti teksta. na{em jeziku. Mom~ilo definitivno pripa- saradnika u predstavi imaju filozofa, i Mislim da predstava nosi novi, do sada da moderni. A o njega se do dana dana- kada su primali nagradu te otpevali tekst nevi|en, ton na Bitefu, a to i jeste smisao {njeg otimaju tradicionalisti i modernisti. i imena nagra|enih. Simons ima bitefovskih traganja. reputaciju reditelja koji bi bio holandski Na prijemu sa skomnim ali dobrim Kopkalo me je to pitanje roda ve} nede- Jago{ Markovi}, sa smelom ma{tom, pun sendvi~ima, g|a [najder je u {ali pri- ljama. To je va`no i za na{u najbolju me- ìvotnosti i opravdanih bizarnosti. pretila Simonsu da }e ga dovestii na Bitef |uratnu urbanu dramu Nedozvani. U foajeu teatra ugledah starog po- silom ili milom. Re~e – bi}e milom. Mnogo mi je Slobodan pomogao svojim znanika sa Sterijninog pozorja Pola Ari- Luksemburg – Hag, 14. III davno napisanim esejom na tu temu. asa iz Brisela. Tako se iznenadio kad me Taksistu sam zamolio da me vodi na Na àlost, zaboravio sam svoj ~uveni je ugledao da se sve vreme dok nismo u{li luksembur{ki aerodrom kroz centar. Pri- fotoaparat-idiot u Hagu. Zato nemam u dvoranu smejao od iznena|enja to me ~ao mi je da se bogata buròazija spu{ta dobre fotke s predstave Parter moskovskog teatra koji su zauzeli ~e~enski teroristi: na programu minhenske predstave je na{ao u zaba~enom Luksemburgu. u nekada siroma{ne ku}e na obalama iz Luksemburga.

27 LUDUS 113 Kalendar MART 2004. Pozori{ne novine

YU ISSN 0354-3137 [TA PRIVLAÎ PUBLIKU U POZORI[TE COBISS.SR-ID 54398983 Izlazi jednom mese~no drame. Odli~no su mu leàle uloge Krle- da je finansijski oja~a. Pozvan je za di- (osim u julu i avgustu) ìnih likova Silberbranta, Kriòveca, rektora Drame u SNP-u, ali ga je smrt Tira`: 2000 primeraka Jelena Kova÷evi¯ Apatrida.. Drni} je ro|en u Br~kom 1907. uhvatila pre no {to mu je ostao vidljiv Desilo se da je kao dete prisustvovao Sa- trag, Prvi broj objavljen 5. XI 1992. Pre 10 godina Pre 35 godina Savezu sindikata Jugoslavije. Bilo je rajevskom atentatu. Od po~etka marta 1994. cena karte u Izdaje odre|eno da tre}inu sredstava prikupe Srem~eva Zona Zamfirova oduvek je beogradskom Narodnom pozori{tu izu- pozori{nici – dinar po svakoj prodatoj Povratak Ingmara Bergmana na Savez dramskih umetnika Srbije izazivala burnu reakciju publike. „Ne- zetno je jeftina. Ispred pozori{ta su redovi vi|ena predstava“, pisala je kritika po- ulaznici. Dom po projektu Leona Kabilja, scenu polovinom marta 1984. bio je do- Beograd, Studentski trg 13/VI za promotivnu kartu od 1 dinara. Premi- ~etkom marta 1969, povodom premijere Andrije Mendelsona i Dobrivoja Barlov- ga|aj sezone u [vedskoj. Reìrao je ve- Telefoni: 011/631-522, jera Pigmaliona vratila je Kseniju Jova- (25. II) u Srpskom narodnom pozori{tu u ca bio je kao iz ma{te: 50 jednokrevetnih lelepnog Kralja Lira u svom teatru Dra- 631-592 i 631-464; fax: 629-873 novi} na scenu, u lepoj ulozi g-|e Higins. Novom Sadu. Reìja je poverena gostu- komfornih soba, dvorana s malom pozor- matenu, od tri i po sata i s ekipom od 60 Predstavu je reìrao Jovica Pavi}. http://www.sdus.org.yu juj}em reditelju iz Valjeva, Miodragu Ga- nicom, sale za druènje, {edrvan sa zla- glumaca. Zatekao ga je vi{eminutni Premijera drame Bez tre}eg Milana e-mail: [email protected] ji}u, a igrali su Ljubica Ravasi (be}aru{a tnim ribicama, i ispred Doma, spomenici aplauz a stokholmski Lir, Jarl Kule po- Begovi}a, hrvatskog me|uratnog pisca, PIB 100040788 Doka), Toma Jovanovi} (Mane), Mirko Steriji i Nu{i}u. zdravio ga je: „Dobrodo{ao ku}i, Ingma- iza{la je 3. III 1994. kao samostalni Teku}i ra~un: 255-0012640101000-92 Petkovi} (Manula}), Vitomir Ljubi~i} Po prvi put u dugoj tradiciji Fran- re!“ Naime, 8 godina ranije u pozori{te je projekat Dragane Mrki} i Neboj{e [ur- (Hadì Zamfir) i Verica Milo{evi} u na- cuske komedije (Comédie Française) 10. (Privredna banka a.d.) upala poreska policija i izvela Bergmana lana. Neboj{a je glumu u~io u Sarajevu, slovnoj ulozi. III 1969. jedan glumac dobio je i ostvario Devizni ra~un: 5401-VA-1111502 s probe zbog utaje poreza. La`na afera je u klasi Emira Kusturice. Radnju su Povodom proslave 100 godina beo- ulogu van svoje ku}e, istovremeno dok u (Privredna banka a.d.) ubrzo razotkrivena, no povre|eni Berg- pomerili iz Zagreba 1926, u Beograd gradskog Narodnog pozori{ta, 5. marta njoj radi. „ôvek sa hiljadu lica“, Rober man nije èleo da se vrati u [vedsku. 1994. I sve je funkcionisalo. objavljeni su rezultati ponovljenog Kon- Hir{ prihvatio je ulogu Artura Uija u Predsednik kursa za dramu Narodnog pozori{ta. TNP-u. Kritika je prvenstveno osu|ivala Branislav Mili}evi} upravnika Morisa Eskanda, jer je dopus- 25.000 „novih“ dinara dobio je Ivan tio da se prekr{i pravilo ku}e koja Studen za tekst Vo`d. Odluku su doneli Glavni i odgovorni urednik izgra|uje glumce i ~uva njihov eksklu- Zoran Glu{~evi} (predsednik ìrija), Hu- Aleksandar Milosavljevi} zivitet. Pariske novine pisale su da je go Kljan, Bora Gli{i}, Stanislav Baji}, [email protected] upravnik kapitulirao: nije hteo da izgubi Velimir Luki}, Milenko Misailovi}, Gojko va`nog glumca, ali je izgubio Francusku Mileti} (upravnik NP). Komad je premi- Redakcija komediju. jerno izveden 30. VI iste godine, u reìji [aba~ko Narodno pozori{te polovi- Svetlana Bojkovi}, Jovan ]irilov, Bore Gligorovi}a. nom marta 1969. pokrenulo je Malu Ivana Dimi}, Aleksandra Jak{i}, Prvih dana marta 1969, na sednici scenu. Ona je mogla da nikne u fabri~koj Ma{a Jeremi} (zamenik glavnog i Udruènja dramskih umetnika Srbije, hali, menzi, seoskoj {koli – va`no je bilo odgovornog urednika), Svetislav odlu~eno je da se podigne Dom veterana da omogu}i bliski razgovor s publikom. Jovanov, Jelena Kova~evi}, Branka scene. Predlog predsednika Udruènja, Prvi komad bili su Daktilografi Mjuraja Krilovi}, Ivan Medenica, Olivera Slavka Simi}a nai{ao je na potvrdan [izgala. Otvaranje nove scene deo je Milo{evi}, Darinka Nikoli}, Tanja odgovor u Skup{tini Grada, u Sekreteri- proslave 120-godi{njice od prve {aba~ke jatu za kulturu Republike Srbije i u predstave i ~etvrt veka posleratnog po- Petrovi}, Gor~in Stojanovi}, Anja Su{a, zori{ta. Petar Tesli}, \or|e Tomi} (fotografija), U Nacionalnoj biblioteci u Budim- Maja Vukadinovi} Ministarstvo za pe{ti prona|en je najstariji tekst o Ka- ra|or|u Crni \or|e (1812) ma|arskog Sekretar redakcije kulturu Ingmar Bergman autora Baloga. Plakat predstave od 12. XI Radmila Sandi} 1812. prona{ao je tada asistent Akademi- Srbije mo`da Druga beogradska premijera Erd- Za neke je vikend u Londonu 11. i je za pozori{te, film i RTV, Alojz Ujes, a Grafi~ki dizajn i priprema za {tampu manovog komada Samoubica odràna je 12. III 1994. bio posebno vru}. 35 autora moè bez tekst je suflerski primerak. Komad je 10. III 1984. u Beogradskom dramskom u~estvovalo je u prvom 24-~asovnom AXIS studio, Beograd prvo bio zabranjen za izvo|enje, a potom „Ludusa“, ali pozori{tu (prva, u JDP-u 25. X 1971). S takmi~enju u originalnom pisanju. Gru~o e-mail: [email protected] odobren. Joakim Vuji} je preradio dramu velikim uspehom delo je postavio Dejan klub u Sohou obezbedio je medijsku prat- „Ludus“ ne i izveo je u Novom Sadu 1815. Nova pre- Mija~, a glavne uloge poverio je glumci- nju, kompjutere za rad, hranu za u~e- rada igrana je u revolucionarnoj 1849. u WEB administrator ma \uzi Stojiljkovi}u, Vesni \api}, Ta- moè bez Budimpe{ti i Be~u. Otkri}e je prezento- snike i „umerene koli~ine {ampanjca“. Vojislav Ili} tjani Lukjanovoj, @iki Milenkovi}u, Mio- Pu{enje u radnom prostoru bilo je za- prilo`ni{tva vano 28. III 1969. Pre 20 godina dragu Popovi}u Debi, Ljiljani La{i}. Uz branjeno. Organizatori su isticali da su Dizajn logotipa „LUDUS“ Ministarstva za Sedmog marta 1984. prvi put u nas hor veterana sa songovima, zdravicama i neka dela svetske knjièvnosti napisana \or|e Risti} pojanjem, postavljena je moralna dilema za dva (@ivotinjska farma) i tri dana kulturu Srbije. jedno pozori{te se pojavilo na televiziji sa reklamom. Atelje 212 u EPP poruci po- da kad ~ovek pristane da bude manipuli- (Kandida). Redizajn logotipa „LUDUS“ „Vrednost dara zvalo je na predstavu Marija se bori sa ran, od `rtve postaje krivac. 25. marta 1994, neposredno pred AXIS studio an|elima, ~ija je premijera sledila 11. III. Veliko je interesovanje za komediju Me|unarodni dan pozori{ta, SDUS je uz nije mera dara; Bio je to veliki povratak Mire Stupice na Du{ana Kova~evi}a Balkanski {pijun u podr{ku Kiwanis Cluba, svetskog hu- [tampa sezoni 1983/84. Zagreba~ka verzija Tea- manitarnog kluba, organizovao gala njegova mera scenu u glavnoj ulozi u Kohutovom ko- Preduze}e za grafi~ko izdava~ku madu. Igrali su i Renata Ulmanski (koja tra u gostima izvedena Relje Ba{i}a izve- koncert u hotelu „Hayatt“. Prihod je bio delatnost i usluge d.o.o. BRANMIL, dena je u Domu kulture „Vuk Karadì}“ namenjen obnovljenom Fondu solidar- vrednosti je i prevela dramu), \or|e Jelisi}, Dara Beograd, Borisa Kidri~a 24 Dòki}, Mira Banjac, a reìrao je Lju- 11. III 1984. Balkanskog {pijuna igrao je nosti dramskih umetnika Srbije. SDUS je je vrednost bomir Dra{ki}. Fabijan [ovagovi}, a uz njega Marija na aukciji ponudio kostime u svom vlas- Re{enjem Ministarstva za informacije Kon, Renata Jurkovi}, Stjepan Bahert, ni{tvu, iz Kraljevi}a Marka koji je nosio koju ima za U ve~e tog dana umro je glumac Republike Srbije Ludus je upisan u Boìdar Drni}, prvak beogradskog Naro- Relja Ba{i}. Ljuba Tadi}, rad Boàne Jovanovi}, i Registar sredstava javnog darivanoga“, dnog pozori{ta i kratko vreme JDP-a. U zagreba~koj bolnici je 26. III 1984. kultni kostim Zorana Radmilovi}a iz iznenada preminuo reditelj Nikola Peca Kralja Ibija, rad Vladislava Lalickog. informisanja pod brojem 1459 kaè stara [kolu glume zavr{io je u Zagrebu. Izme- |u dva rata igrao je na scenama u Splitu, Petrovi}. Bilo mu je 49 godina. U Zagreb Predsednik Saveza, Svetlana Bojkovi}, Na osnovu Mi{ljenja Ministarstva tamilska Osijeku, Zagrebu, Novom Sadu, Pred rat je pozvan da bi u „Jazavcu“ reìrao jubi- glavni pokreta~ akcije, zaloìla se da se kulture Republike Srbije pozori{ne stiè u Beograd. Pro{ao je kroz sve faze larnu predstavu, po{to je jedan od osni- jednake svote jednokratno uplate svim novine Ludus oslobo|ene su poreza na mudrost. na{eg pozori{ta: salonski repertoar, mo- va~a tog pozori{ta. Reìrao je u Somboru penzionisanim promet dernu dru{tvenu dramu, intelektualne i uspeo da podigne umetni~ki nivo ku}e i kolegama.

LUDUS 113 28