75 Godina Organizovanog Planinarstva U V O J V O D I N I

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U V O J V O D I N I

NOVI SAD, 2000. godine

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI

Izdava č

PLANINARSKO-SMU ČARSKI SAVEZ VOJVODINE Masarikova 25 21000 Novi Sad

Glavni i odgovorni urednik:

Milivoj Erdeljan

Stru čni saradnici: dr Borislav Stevanovi ć, dr Milan Breberina, Lazar Popara, Radivoj Kova čevi ć, Oto Jan, Cvetko Savin, Dezider Rot, Aleksandar Damjanovi ć

Tehni čki urednik Milorad Obradovi ć

Lektor i korektor

mr Aleksandar Je čmenica

Štampa: MAXIMA, Petrovaradin

Tiraž: 300

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI

Veruj vo jedinu i vo jed i vo inu ravnicu - mater moju i zapljuvanu i svetu, tu Vojvodinu u soli, u hlebu i u vinu, i ne verujem joj, veru joj njenu i krv joj somotsku i prokletu a slepa čki joj se molim dok mi na usni r đa i rže i miriše blagoslovena kao pri čest i zrno aprilske kiše i dok me kolje pod grlom njen dah ljut kao vile, pa teme i čelo škropi beli cvet bagremova, i dok se rvem sa žitom, dok zvezde po meni mile, a ona rominja i tinja i survava se sa krova sva toržestvena i roždestvena od lepote i rugla i kao srce mokra i kao srce okrugla. Jao ravnico, zloslutnico! Zlatna sa čmo u sisi! Jao svevišnja moja iz birtija i crkava! Ti, dušo, što isplažena i bosonoga visiš i pozla ćena i pla ćena, i detinjasta i lukava, a tako sasvim sveta i zlikova čka i lomna, i kao nebo niska, i kao nebo ogromna.

Miroslav Anti ć Vojvodina

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI

Na ovom mestu želimo da zahvalimo slede ćim prijateljima na pomo ći u izdavanju ove knjige:

Emilu Polovini, Milivoju Kiždobranskom, Ivani Markovi ć, Dragoljubu Ostoji ću, Teodoru Andrejevi ću, Živanu Radišiću, Ljubomiru Popovu, Lajošu Balintu, An đeliji Nastasi ć, Snežani i Rajku Cvijanovi ću, Ištvanu Salai, Vladimiru Popinu, Nikoli Štrbenku, Borivoju Veljkovi ću, Jovanu Paunovi ću, Mariji Jerkov-Plavšić, Miroslavu Ven čelovskom, Miroslavu Radovi ću, Božidaru Bati Gruji ću, Aleksandru Damjanovi ću, Zoranu Mileti ću, Đuri Mla đenu, Valteru Ga čufu, Rakeli Vukajlov, Josipu Matuskom, Dragoljubu Gojkovu, Jovanu Mrkšiću, Goranu Ferlanu, Lambros Hudeludisu, Darku Jan, Nadi Damjanovi ć

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI

Uvodna reč

Vremena i mogu ćnosti za neko veliko slavlje niti imamo niti sebi trenutno možemo dozvoliti. Ipak smo smatrali da moramo da uprili čimo ovu knjigu u znak priznanja svima onima koji su doprineli širenju planinarske ideje i ja čanju naše organizacije.

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI

Dr Radivoj Simonovi ć

MOJE PLANINARENJE

Ro đen u Starim Ledincima u školu sam pošao u Sr. Kamenici. Prvi moj izlet bio je 1866, kad je deda Jojki ć išao u Loznicu da nagovori ujaka dr Mladena Jojki ća da se vrati u Novi Sad. Išli smo na našim kolima preko Venca i Iriga u Klenak pa u Šabac i dalje preko Ma čve. U Šapcu su bili turski vojnici. Se ćam se kako je moj otac silazio sa kola da izmeri presek i obim kakvog golemog hrasta pose čenog ukraj puta. Bili smo i u Smrdan Bari (današnja Kovilja ča). Kad sam bio u gimnaziji moj otac je bio “epitrop” manastira Rakovca i Beo čina pa sam i ja tamo odlazio. U Rakovcu sam iz hronike kalu đera Ilije Parivodskog prepisao kako je manastir podigao Raka komornik sremskog despota, na mestu gde je ubio jelena. To sam dao Đor đu Rajkovi ću kod koga sam bio na kostu i kvartiru. Kad sam jedared preko brda išao iz Rakovca u Ledince video sam “Crkvicu”, isposni čku ćeliju koju je jedan kalu đer izdubio u steni. Se ćam se i natpisa u ćeliji: “Tišina i mir u pustinji vlada Vražda i nemir to je život grada.” Jedared sam išao iz Kamenice starim iriškim drumom preko Paragova na Venac, pa sam na Kraljevoj stolici našao dva groba i kameni krst na kome je pisalo da su tu dva trgovca Novosa đana ubili razbojnici. Jedne godine sam na Vidovdan sa đacima pešačio preko Ledinaca na slavu i natrag. Profesor Aleks. Popovi ć prou čavao je geologiju Fruške gore, pa zamoli moga oca da me pusti o ferijama s njime da idem. Išli smo 1875. i 1876. i prtili torbe pune kamenja. Bili smo prvo u Slankamenu, pa smo kod Zagrada iz stene na dunavskoj obali iskucali mnogo petrefekata, pa u potoku kod Remetice. Pregledali smo majdane u Ledincima i Rakovcu, kaju u Beo činu, majdane u Ležimiru itd. Profesor Popovi ć osladio mi je prirodne nauke, a otac me nagovori da u čim medicinu. Kao đak u Be ču pravio sam leti izlete u Vinervald. Kao vojni lekar u Hercegovini 1887-1891. postao sam pravi turista tj. planinar. Karaule na crnogorskoj granici morao sam obilaziti i po najve ćoj zimi i po najve ćem snegu kad se ne može jašiti. Leti sam botinizirao po hercegova čkim planinama na Čemernu, Lebršniku, Volujku i Zelengori, u Gackom polju i Nevesinju i u dolini Neretve oko Mostara. Biljke sam slao u Be č i Grac. Na Morinama nedaleko od Svatovskog groblja otkopao sam jedan srednjevekovni “bogumilski” grob, na kome je bio golem ste ćak, ali osim kostiju i uglja nisam našao baš ništa. U Gornju Drežnicu, duboku tektonsku dolinu izme đu Čabulje i Strmoglavice, išao sam sa sudskom komisijom da otkopamo jednog ubijenog. U Hercegovini sam po čeo fotografisati pošto sam ta čno prou čio optiku i 6

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI kemiju. Posle toga bila je velika pauza od deset godina. Bio sam zauzet lekarskom praksom tako da nisam mogao nikuda ići.

Dr Radivoj Simonovi ć (1858-1950) 1901. i 1902. bio sam sa jednim bolesnikom u Topuskom, pa da ne blenem celi dan u parku, ponesem fotografski aparat 13/18 pa sam po okolini pešačio i slikao narodnu nošnju, selja čke ku će, drvene crkve i neke lepe starinske drvene krstove na groblju. 1903. od straha da ne postanem šećeraš, otidem u leto sa aparatom u Primorje. Iz Abacije i Crkvenice brzo pobegnem jer nije bilo originalnih motiva za slikanje. U Senju ostanem dva dana, pa sednem na la đu za Obrovac da tamo, daleko od moderne kulture, tražim originale. Na pijaci u Obrovcu sve sam kliktao od radosti kad sam video onu divnu starinsku narodnu nošnju, onakvu kakva je bila oko 1530. godine kad je taj narod ispred Turaka ovamo pobegao. Pla ćao sam po 20 krajcara svakom ko se dao slikati. Od Starog Grada kroz Paklenicu iza đem na vrh Velebita pa si đem u Liku u Medak. Kad sam se vra ćao iz Like pa preko Alana došao na Vrhprag i video divne Tulove grede i užasno primitivne sto čarske “stanove”, onake kakvi su bili pre 2000 godina i za vreme OMIRA, ja sam se sasvim zaljubio u Velebit. Ostao sam dve nedelje u Obrovcu pa obilazio okolna brda i sela i slikao, a sve sam slike odmah u Obrovcu izradio. 1904-1914. bio sam na Velebitu još sedam puta; u Fruškoj gori šest puta, na Prenju 4 puta; u Kninu i okolini 3 puta; me đu ba čkim Šokcima 3 puta; na Čvrsnici i Strmoglavnici 2 puta; u Đakovu i okolini 2 puta; u banatskoj Crnoj gori kod Rekaša 2 puta; na Dinari, na Triglavu, na Čabulji, u Žumberku, u Marindolu i me đu Krašovani po jedared. I rat me je zatekao gore na Velebitu, gde je slu čajno jedan seljak došao iz Primorja i doneo vest da će biti rata sa Srbijom. Batrgaju ći se no ću preko kamenja sišao sam dole na more u Stari Grad, pa barkom sa veslima u Jablanac i la đom u Novi pa na Rijeku, gde su na železnici bili već mobilizirani 7

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI vojnici. 1915-1921 nisam nikuda išao osim u Bajski Trokut. 1922. bio sam sa profesorom Cviji ćem u Baranji do Ižipa i slikao Šokice. 1923-1938. bio sam na Velebitu 8 puta; na Durmitoru 4 puta; u Rugovskoj klisuri 3 puta; na Prokletijama 2 puta (od Gusinja i De čana); u Žumberku tri puta; na Biokovu, Prenju, Visočici, Leliji, Čemernom, Volujku, Trnova čkom jezeru, na Bio či, Goranskom, Pivi i Nikšiću; na Sinjajevini, Beogradskom i Šiškom jezeru kod Kolašina, na Komovima, Belim stenama kod Jasenka, Zvorniku, Ma čkovom kamenu, u Ivanjici i na Javoru, u Jajcu i Mrkonji ć Gradu, u Banjskoj kod Kosovske Mitrovice, u Ibarskoj dolini do Rožaja, na Rugovskim planinama, u Makedoniji od Skoplja na Tetovo - Ohrid - Bitolj - Prilep - Veles itd po jedared. Kao što vidite, išao sam mnogo, ali još nisam bio svuda - i ne ću ni biti. Zašto sam postao planinar? Jedared me na Velebitu jedan seljak zapitao:” Kuda ideš, gospodine?” - a ja bih mu odgovori:”Napred!” - “A šta tražiš?” - “Šta na đem!” Opet na Velebitu jedared, kad smo došli u jedan pove ći dolac, gde ima više stanova, čuo sam kako sa druge strane dolca neko vi če i pita:” Kakvi su to opet dokonjaci došli?”. No ja kada sam planinario nisam nikada išao bez plana samo napred, a nisam bio ni dokonjak, nego radnik. Evo zašto sam išao u planine: 1. da se duševno odmorim. Kad čovek mesecima celi dan pa i no ću, i sve svecem i nedeljom, samo le či bolesnike i no ću još mora da prevr će medicinske knjige i u či nove lekove, onda je to užasan duševni umor. Zato je slavni profesor Biarts preporu čivao svakom lekaru da se osim medicine bavi i ne čim drugim radi razonode, i botanizira, da se bavi lepim veštinama itd; 2. da o čuvam zdravlje. Najviše sam se bojao da ne postanem šećeraš, jer zbog velike prakse nisam išao peške nego na koli od bolesnika do bolesnika. Zato sam išao da pešačim dnevno 15 kilometara i više, da se penjem po 1000 m i više. Na suncu sam se mnogo znojio i pio vode pa sam telo o čistio od otrova. Pošto od mnogo vode obljutavi želudac pili smo mnogo kave crne, teja i limunade. Na planini sam i manje jeo!; 3. da uživam pre svega u samom sebi što mogu još marširati i pentrati se, da se divim lepoti i raznolikosti planinarske prirode, da uživam u razgovoru sa čestitim seljacima i čobanima, da se čudim kako taj svet ima male potrebe, i kako ume sam sebi da stvori sve što god mu treba za život, da tražim lepe i zanimljive motive za fotografisanje, da slikam moje nove poznanike, njihove stanove i život, pa da posle i kod ku će uživam, kad god gledam te slike. 4. da koristim nauci ako što mogu. 1904. god. ponudio sam se Jugoslovenskoj akademiji da slikam na Velebitu ili Lici ako što treba, pa su me uputili u selo Smiljan kod u čitelja Stipca, te sam slikao ku će i ljude. 1904. i 1905. god. slikao sam Fra-Maruna u kninskom muzeumu i na otkopanom starom groblju u Piramatovcu rimske i starohrvatske lobanje itd. 1905 god. upoznam se na Rijeci sa d-rom Havaš Režeom iz Pešte, pa kad je čuo da idem u Obrovac i da fotografiram, on me zamoli da otidem i slikam Novi Grad i odeždu, koju je ugarska kraljica Jelisaveta vezla kada je bila tamo zatvorena. Pa me još zamoli ako mogu u Zadru u 8

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI crkvi Sv. Simeona da na činim snimak dve velike slike na zidu levo i desno, kako je kraljica Ugarske Jelisaveta otkinula prst Sv. Simeona pa joj pozlilo, i kako je posle došla pa da vrati prsten svecu. Ni jedan zadarski fotograf nije se uzdao da se te dve tavne slike mogu fotografirati a ja sam od svake slike pravio tri snimka s raznim ekspozicijama i jedan ispade sasvim dobro. Profesoru Cviji ću slikao sam karst, šiljaste stene i stene izglodane od erozije s brazdama, škrape na Velebitu i Prenju, gips kod Vrlike, i mnoge stanove i čobane. Cviji ć me je animirao da mu napišem članak sa mojim nazorima o škrapama i sa mojim slikama. Profesoru d-ru Arpadu Degenu u Pešti slikao sam floru i vegetaciju Velebita, Gentiana, Simffiandra, Sibirca kroatica, okljaštrene jele i bukve, paljevinu od ciklona i od sitine polomljena drva, bolesne jele i bukve itd. Nosio sam mu herbar da mi pregleda a za njegovo monumentalno delo “Flora Velebitica” dao sam mu 150 slika. Dr Verde Aladar iz Pešte dobio je za knjigu “Bacsbodrog varmegye” slike Šokica iz Ba ča i Vajske, a 1908 god. pozvao me je u Sontu da i tamo slikam Šokice. Sa dr-om Nikom Župani ćem slikao sam 1907. u Marindolu (Bojanci Marindol, srpske naseobine iz 1586 god. i danas su Srbi pravoslavne vere) ku će i ženske i narodnu nošnju, a 1913. tipove zaboravljenih Bugara. Etnografija me je najviše zanimala. Kada sam pisao o tipovima srpskog naroda, našao sam kako Porfirogenit kaže da su Hrvati, pozvani protiv Avara poubijali, a jedan deo poštedili i s njima se posle pomešali pa se i sada (950. god.) poznaju me đu Hrvatima oni koji su avarskog porekla (et Avaros cognoscuntur). Po Lici, po Velebitu u severozapadnoj Dalmaciji tražio sam ja takve potomke od Avara, i za 35 godina našao sam u Lici samo jednog Hrvata i u Obrovcu jednog Srbina, za koje ja mislim da im se na licu ogleda da su avarskog porekla. Interesantne i originalne selja čke ku će našao sam u Hrvatskom Zagorju, u Žumberku, u Baniji, u Marindolu, u Banatskoj Crnoj gori iza Rekaša, u Sremu, kod ba čkih i baranjskih Šokaca, u Srbiji oko Ivanjice i na Javoru, u Bosni oko Jajca itd. Originalnu starinsku narodnu nošnju žensku i mušku našao sam najviše na Velebitu oko Obrovca i manastira Krupe, u Dalmaciji u Bukovici i oko Vrljike i Knina, u Konavlju, u Bosni oko Jajca I Mrkonji ć-Grada, kod Srba u banatskoj Crnoj gori u Petrovu Selu i Star čevu, kod Krašovana, u Makedoniji, i me đu ba čkim i baranjskim Šokcima. Slike sam dao muzejima u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu, Banjaluci i Cetinju. Sto čarstvo je vanredno interesantno, jer na Velebitu i Dinari, pa sve do Durmitora, Komova, Rugovsko-rožajskih planina i do Prokletija, i danas onakvo kakvo je bilo pre 2000 godina i za doba Omira. Mene su specijalno zanimali primitivni čobanski stanovi, pa sam išao i na Triglav poglavito zato da vidim ondašnje stanove.

Kako sam planinario ?

Na male etnografske izlete u Banat, Ba čku, Srem, Slavoniju i u okolinu Zagreba, išao sam o Uskrsu, i o Duhovima obi čno na dva najviše tri dana. Na 9

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI velike izlete išao sam u leto ve ćinom izme đu 10/VII i 10/VIII jer je onda najverovatnije da će i na planini biti lepo vreme, a kiše i gromova sam se bojao. Najduže sam planinario 1909. god. i to osam dana na Velebitu, pet dana na Triglavu, pa osam dana na Prenju s putovanjem na železnici tamo i ku ći, svega 30 dana. Pre polaska prou čio sam onaj kraj kuda sam hteo i ći. Karst i njegove pojave prou čavao sam 1888 god. u Hercegovini, a posle sam čitao Cviji ća i Grunda. Ako nisam imao ništa štampano, ja sam uzeo vojnišku kartu 1:75 000 pa sam prou čavao teren, unapred odredio kuda ću i ći, gde ću no ćivati, šta ću slikati, na koje ću se vrhove penjati itd. Prema položaju stena unapred sam odredio u koje doba su osvetljene da ih onda slikam. Nikad nisam išao “kao Martin u Zagreb”. Uvek sam gledao da imam saputnika, da ne idem sam. Najviše me je pratio pok. Ilija Šarini ć, u čitelj iz Švice. S njime sam bio od 1904-1928. po Velebitu, po Dalmaciji, na Dinari, na Biokovu, po Hercegovini i na Triglavu. G. dr Josip Poljak, profesor iz Zagreba išao je sa mnom od 1924. Sinjajevini, Komovima i na Prokletiji. Kao stru čnjak geolog on mi je mnoge sve do danas po Velebitu, Hercegovini i Crnoj Gori na Durmitoru, stvari tuma čio što ja ne bih mogao razumeti. G. dr Miroslav Hirc, profesor iz Zagreba, dobar zoolog, išao je sa mnom od 1924-1932. G. dr Karlo Bošnjak, profesor iz Zagreba išao je sa mnom od 1929- 1936. On je studirao floru i vegetaciju. G. dr Bošnjak ugledao se na saksonskog kralja koji se jašući na konju popeo na Biokovo. On je postao osniva č planinarske kavaljerije, jer ve ć više od 10 godina ide na planine jašeći po ravnom i uz brdo. Meni je još 1929. platio konja da se na konju popnem na Volujak u visinu preko 2100 metara. I kada sam došao gore bio je konj umoran i zaduvan, a ja ni brige. Meni se to tako dopalo da od to doba i ja planinarim konju na le đa gde god se može. Time je prona đeno sredstvo da i starci od 80 god. mogu planinariti. I Dušan Jelki ć, u čitelj iz Be čeja išao je od 1930-1937. sa mnom na razne izlete. I dr Miroslav Crkvenoc, lekar iz Zagreba, 1928-1932, bio je dobar lovac: jedared je ubio vuka na Durmitoru. I dr Fran Kušan, urednik Hrvatskog planinara od 1935- 1936. Uvek sam vodio sa sobom vo đe koji znaju put i nosa če za prtljag, a kad sam nosio šator, dva fotografska aparata, herbar, apoteku, zimske ogrta če i mnoge konzerve, trebala su mi dva tovarna konja za prtljag. Ako smo išli kudgod gde konji ne mogu pro ći, poslali smo konje obilaznim putem da nas do čekaju na mestu gde ćemo no ćiti. Spavali smo u ku ći, u stanu, pod šatorom, na senu, pored stene, na travi, a jedared i na kamenju. Izbegavao sam opasna mesta! Vrlo retko sam išao onamo gde se može strmoglaviti, samo jedared na Prenju i na Triglavu; ali sam više puta bio na mestu gde odvaljen kamen sa stene može ubiti. Na jednom mestu u Biokovu ubio je odvaljen kamen jednu devojku dva dana pre nas. Na Bio ču kod Jaramaza ubio je kamen kozu blizu stana, baš kada smo tu no ćili. U Prenju 1909. pod Lupoglavom zašli smo u krš gde su se odvaljivale stene i jedva smo se iskobeljali. Na vrhove sam se penjao uvek sa najlakše strane.

Moj rad na unapre đenju planinarstva 10

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI

Bosanskoj vladi napisao sam 1906-1908. god. članke o putovanju po Prenju i Čvrsnici i dao vrlo lepe slike za Bošnjak kalendar. Za to sam dva leta dobio kartu da mogu na bosanskim železnicama putovati prvom klasom sasvim besplatno. O putu na Biokovo napisao sam članak za list Prirodu u Zagrebu. O planinarenju po Velebitu i uopšte izašlo je više mojih članaka u Hrvatskom planinaru. Na poziv gosp. Vase Staji ća napisao sam 1923. raspravu Đaci planinari. Za Li čki kalendar 1937. napisao sam članak o sto čarstvu na Velebitu i u Lici i priložio slike.

Moji najlepši doživljaji su kad na đem nešto novo, lepo, što još niko nije video pa slikam i sliku dam stru čnjaku koji mi prizna da moj rad ima i nau čne vrednosti; ili kad me kogod odlikuje time što mi pošalje knjigu sa mojim slikama kao na pr. 1905. Jugoslovenska akademija Zbornik za narodni život i obi čaje. 1906. dr Havas: Dalmacija. 1908. Vende Aladar: Bacs Bodrog varmegye. 1938. Ma đarska akademija nauka knjigu dr Degen: Flora Velebitica sa mojim slikama. Kad Srpsko geografsko društvo priredi izložbu mojih slika. Kad debatujem sa prof. Cviji ćem o škrapama pa me nagovori da napišem članak o škrapama i ilustrujem pa on to u Glasniku štampa itd. Moji najteži doživljaji su kad neko na putu strada. 1907. u srednjem Velebitu jedan čoban je pao strmoglavice, razbio glavu i ležao u nesvesti pa su me molili da mu pomognem. Kost na glavi mu nije pukla, samo koža na temenu, a pod kožom je bilo zemlje, suva lišća, trave i mravi, pa sam mu ja to oprao, sastrugao nožem i očistio, ali nisam mogao zašiti, jer je bilo inficirano. Ocu kažem da ga nosi u Zadar u bolnicu. Kada sam 1926. opet tuda naišao raspitao sam se i doznao da se izle čio i da je živ. 1908. god išao sam sa dva druga i tri nosa ča stramputicom na severni Prenj. Kada smo bili u pola strane morali smo silaziti dole da slikam mladu bukovu šumu koju je ledena usov (lavina) povalila i ogulila. Kad smo se vratili i došli i seli

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI

Simonovi ćeva stapina u Velebitu

(1929. god. bezimeni vrh u Velebitu u znak zahvalnosti za doprinos istraživanju Velebita prozvan njegovim imenom)

izme đu dva severna vrha, jedan moj saputnik bled kao krpa zastane pa povikne: “Doktore! Ne mogu dalje, umre ću, spasavaj ako možeš!”. Odmah je morao sesti pa se od coffeina i digalena oporavilo srce, ali dalje nismo smeli i ći. Morali smo tu preno ćiti u visini od 1800 m na velikom vetru u jednoj vrta či punoj snega, a niko nije imao ogrta ča. Turci naseku mnogo suve krekovine i nalože golemu vatru. Večerali smo hleba i tvrdih jaja i svi su spavali sedeći kraj vatre, a ja ni trenuo nisam nego sam celu no ć kuvao sa snegom kavu pa smo posle svake kave okrenuli drugu stranu prema vatri. Čim je svanulo si đemo u Lu čine gde nas je čekao veliki prtljag, pa pij vru ća mleka, i peci jagnje na ražnju! God. 1909. pokisli smo grozno na Velebitu pa smo sišli u Ravni Dabar i tamo smo presvukli suve košulje i sušili se i grejali se do pono ći. God. 1912. izradio sam i oprao u Ilidži 24 plo če, divne snimke sa Velebita, pa kad sam ih poneo da se suše, pokliznem, padnem i sve snimke do jedne razbijem. God. 1930. kad smo išli u Pišče pred Durmitorom, jednom konju odroni se zemlja pod nogom i tri puta se prevrne dok se na jednom jasenovom panju ne zaustavi. Konju su bila le đa dole, a noge gore pa nije mogao da ustane, a od straha drhtao je kao prut, morali smo ga rastovariti pa dizati. God. 1932. pokvarili smo na Velebitu od mleka i vode svi želudac tako da smo morali slati u primorje da nam donesu 10 litara vina. Ve će nesreće ina če nije bilo.

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI

Vasa Staji ć

MOJE PLANINARENJE

Vrlo rado se odazivam pozivu ovog uredništva (Vesnik br.1-7/38), da govorim o svom planinarenju, iako ovo ne će biti vesela neka istorija. Ovo je meni dobrodošla prilika da ispravim jednu neta čnost za koju ne mogu da primim odgovornost. U Narodnoj enciklopediji se kaže da sam ja “za čeo i organizovao fruškogorsku turistiku", a u Spomenici kojom su ovih dana prijatelji pozdravili moju šezdesetogodišnjicu samo što se izri čito ne potvr đuju gornje re či, jer se kaže da meni pripada glavna zasluga što je 1924. godine došlo i do organizovanja turisti čkog pokreta u Fruškoj gori i Vojvodini. Znam, ljudi smo, i u jubilarnom raspoloženju možemo podneti i malo više tamjana nego što smo, strogo i pravedno mereno, zaslužili. Zato, ne ću ovde ni dati neki zvani čan demanti, nego ću novim naraštajima pripovedati dosta neveselu istoriju naše mladosti i njen toliko negativan stav prema planini i planinarenju.

Rekao bi čovek, za moj odnos prema planini morala je osobito povoljna biti tvrdoglava moja odluka da školovanje ne nastavim u Kikindi, gde mi je udova mati živela kod svoje bra će, nego da do đem u Karlovce, gde ću prvi put ugledati planine i visove više nego što su humke na terenu Mokrina i Kikinde Blizanice ili i sama Kin đa. Došao sam u Brankove Karlovce, a i nepismeni moji rodaci su znali napamet Brankovu želju, pa su izlazili na Stražilovo da je vide ostvarenu. Brankovi stihovi, pravilno shva ćeni bar od jednog profesora, trebali su od nas stvoriti planinare. To se, medutim, nije desilo ni sa mnom, niti i sa jednim mojim sau čenikom, starijim ili mla đim. Niko od nas nije 30, 20 pa ni 10 puta godišnje izašao u Frušku, i niko nije išao do njena venca, pa da se isti dan vrati; kroz Frušku se išlo u Neradin, u Irig; išlo se roditeljima, ili školskom drugu u goste; išlo se preko planine koja se ispre čila izmedu nas i mete naše, a nije se išlo radi planine. U dušama gimnazista nesmetano je dremalo uverenje: dosta je jedanput godišnje iza ći na Stražilovo, a jedanput oti ći čak do Vrdnika-Ravanice. A Branko, a njegovi planinarski stihovi? Nama je srpski jezik predavao čovek zaslužan, koji je uveo Vukov pravopis (i južno nare čje) u karlova čku gimnaziju. Njega su Brankove re či "šeta ja po gore" interesovale kao slu čaj, u kom je Branko upotrebio arhai čni oblik resavskog ili kosovopoljskog dijalekta, a ne kao poziv u planinu. Brankov poziv niko nije čuo, ni botani čar, ni zoolog; a geolog nam je pokazivao drvene modele kristala; nije nas vodio u Frušku onako, kako je Šandor V. Popovi ć d-ra Simonovi ća. Mapu Fruške gore nam niko nije pokazao, niko se nije preda mnom 13

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI pohvalio da je bio na Crvenom čotu, niko nije spomenuo Crni čot, Vilin kamen, Vilinu vodicu, niti se ko pohvalio da poznaje venac Fruške od Vel. Remete do Privine glave. Posle godišnjeg izleta u Vrdnik dugo se pripovedalo kako smo bili izgubili put u planini, ali smo bili zadovoljni što iz toga ipak nije nastala nikakva nesre ća. Tako sam proveo sedam godina u potkrilju Fruške, a nisam postao planinar ni ja, niti ikoji od sau čenika. Zato i kad sam promenio okvir života, pa kroz Gorski Kotar stigao pod Velebit, izlazio sam u ve černje šetnje na Nehaj i peo se na podgorje Velebita, ali do Vratnika a još manje do Plitvica nisam stigao. Iz Pešte izlazio sam u budimska brda onoliko koliko su 1847. izlazili Mileti ć i Jovan Đordevi ć. Na Švabenberg se nisam popeo, pa ni na Adlersberg, na kom su studenti pre sto godina za pesnika krunisali Simu Milutinovića. Prošao sam i kroz Pariz, proveo mesec dana u Firenci, stigao u Leipzig, a nisam postao planinar. Iz Leipziga, svaki dan nedelje sam izlazio u okolinu, pešačio i prelazio po 20-30 kilometara dnevno, ali je to bila šetnja po ravnici, po onom vrtu Saksonske, kakav je oko Leipziga, a nije bilo planinarenja. Zato, i kad sam stigao u Pakrac, i više hodio po Psunju, na Omanovac se nisam popeo.

Neka vrsta planinarenja nastala je godine 1905. u Pljevljima. Za moja plu ća, Pljevaljsko polje (850 m nad morem) kao da je bilo previsoko, a ja sam zimu 1904- 05. uglavnom bolovao. Ali, krajem februara sam se po čeo bolje ose ćati; u želji da poznam onaj narod, i onaj kraj čiji zna čaj za naše nacionalno pitanje je tada Cviji ć jako naglašavao, pošao sam u okolinu: najpre do Trlice, pa na Miletino brdo, pa na Kraljevu goru. Ne obziru ći se na austrijski konzulat i garnizon, ni na Sulejman- pašu i tursku mu vojsku, obilazio sam srpska sela, no ćivao kod dobrih Srba, kazuju ći im dobre vesti o Srbiji i njenu spremanju za oslobo đenje i ujedinjenje svih Srba. Moji su se izleti dopali i nekim u čenicima, najviše Crnogorcima, od kojih je Tripko Žugi ć, danas advokat u Beogradu. Pošli su i oni sa mnom, tvrde ći da u planini od mene više nau če nego li na času. Da li smo tada ve ć bili pravi planinari? Pravi planinari nismo bili. Nismo bili planinarski obu čeni; nismo imali nikakva turisti čka znanja, niko nam nije ni spomenuo turisti čki korak ili planinarsku higijenu; i nismo tražili samo planinu, nego uvek i još nešto. Sa Glišom Elezovi ćem sam se popeo na vrh Ljubišnje (2239 m nad morem), ali samo zato što je tuda vodio put u Bobovo, gde smo imali prijatelja Đuricu Bojovi ća, od koga smo hteli doznati: koliko je ozbiljan ustanak Srba sa desne strane reke Tare. Otud, kad sam se u leto 1905. našao pod Durmitorom, mene ništa nije zvalo da se penjem do Ćirove pe ćine; otud, kad sam isto leto prelazio Komove, bio sam na Belim vodama, ali na najviše visove nisam išao:

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI

Vasa Staji ć (1877-1947) na njima nije bio nikakav Đurica Bojovi ć, ni Lazar So čica, s kojim bih želeo razgovarati. I kad sam istog leta bio na sve gotov, samo da bih se od Berana vratio u Pljevlja preko Bijelog Polja, ni to nisam činio kao turista, nego zato što sam na austrijskoj specijalnoj karti video oko Bijela Polja belu prazninu. Što je za Austriju terra incognita, mislio sam, neka ne bude i za Srbiju. Tako i kad sam u leto 1906. preko Metaljke na Fo ču, preko Gata čkag Polja i Čemerna izašao na Jadran, pa pešačio našom obalom do Bojane, sve je to imalo još jedan zadatak: da nostrifikujem svoju kulturu, da poznam pomorske i zagorske zemlje Nemanji ća, privredni i uopšte kulturni njihov život; i na Lov ćen sam se peo samo zbog Njegoša. Svejedno, ja sam za te dve godine pešice prošao mnoge hiljade kilometara, i prešao mnoge visove, odmarao se kraj mnogih izvora, i više no ći proveo u planini, pod savardakom ili pod šumskim drve ćem, slušaju ći svu no ć zloslutno jaukanje ćuka.

III

U Somboru, kamo sam stigao 1907, trebao sam poznati prava planinara, valjda najboljeg planinara kod Srba, d-ra Radu Simonovi ća, i trebao sam sa njim ići po Velebitu. Poznao sam ga, i mnogo smo prijateljski razgovarali, o etnografiji i geografiji, ali na Velebit nisam pošao. Jugoslovenska misao je od mene drugo trazila. Hteo sam autopsijom da poznam naše granice prema Nemcima i prema Italijanima. Leto 1908, 1909 i 1910 bilo je tome posve ćeno. Pešačio sam po Sloveniji, duž So če i po Istri. Peo se i na Triglav, ali samo do Kredarice i do Vodnikove ku će, pohodio Prešernovu ku ću u Vrbi i grob mu u Kranju sve to kao divlji turista, sam kao kurjak. Iz Vuzenica sam, preko Pohorja, prešao u Slovengradec, o kom sam tada zabeležio da je lucus a non lucendo, iako sam odseo

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI u Narodnom domu, a onda preko Velenja i Žalca, duž re čice Pake, pešačio krajem koji mi se osobito dopao. U svoju sam beležnicu 1908. upisao da mi se Velenje učinilo najprijatnije letovalište, ni ne slute ći da ću, trideset godina kasnije, toliko puta letovati u njegovoj blizini, u Topolšici. I ovoga puta, više sam tražio čoveka, nego planinske visove, pohodio škole u kojima su, sve na nema čkom jeziku, u čila deca Slovenaca, interesovao se o opštinama i čija je ve ćina u njima; u Celju čitao Deutsche Wacht, uplašila me onde Deutsches Haus; zabeležio da je u Celju jedno nema čko imanje prešlo u slovena čke ruke, i tugovanku nema čkog lista kako Nemci iz inozemstva, valjda iz Reicha, ne primaju nikakvu pomo ć za borbu s nadmo ćnim protivnikom koji je snabdeven bogatim nov čanim sretstvima. I žurio sam u Ljubljanu, da se onde upoznam sa G. Rastom Pustoslemšekom, da radim u njenim bibliotekama, da nabavim slovena čku literaturu.

Potom poduža pauza, sve do prole ća 1923. Tada sam, sa svojim učenicima iz Novog Sada po čeo svakog praznika izlaziti u Frušku goru. O Uskrsu 1923. išao sam sa Srpskim planinarskim društvom iz Beograda na Rudnik i na Ostrovicu, a o Duhovima na Rtanj. Vo đa nam je bio dr Dušan Spirta-Mitrovi ć, glavni moj u čitelj u planinarenju. Ipak, glavno je bilo redovno izletanje u Frušku goru, koju smo tada poznali celu, od Krušedola do Privine glave i Šida. Bile su tada u Novom Sadu dve grupe fruškogorskih planinara. Jednu, gra đansku, vodio je dr Pavlas, a drugu, đačku sam ja vodio. Prijatelj Gaja Gra čanin je posredovao izme đu dve grupe. D-r Spirta-Mitrovi ć je predložio da se organizujemo kao novosadska filijala Srpskog planinarskog društva. Ja sam pristajao uz njegov predlog, ali je gra đanska grupa valjda mislila da će ime Srpskog planinskog društva u Novom Sadu izazvati i druge nacionalne grupe da se posebno organizuju,pa bi to ve ć u po četku rascepkalo mlad jedan pokret. Uvideo sam da imaju pravo, a i sam sam bio protivan obeležavanju planine nacionalnim imenom, te smo se organizovali pod našim dragim imenom Fruška gora. Tako sam, pre nego što sam ostario, ipak nekih pet godina bio pravi planinar, peo se i do Aljaževa stolpa na Triglavu, i do Ljubotena na Šar-planini, sudelovao u obrazovanju Saveza planinarskih društava Kraljevine Jugoslavije, pa čak i Asocijacije slovenskih planinskih društava. Godine 1931. došla je bolest koja mi je zabranila i uživanje mora i pešačenje po planini, dve velike moje ljubavi. Ali još uvek, svakako za nevolju (“za nevolju dok ne nadem bolju" kaže šalajska pesma), ja sam skoro zvani čni pisac fruškogorske turistike, o njoj i pišem i predajem.

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI

Petar De đanski

O PLANINARSTVU PRE PRVOG SVETSKOG RATA

Prvi planinar u Novom Sadu bio je dr Dušan Spirta, zubni lekar, sa kojim sam se upoznao 1910. godine i otada stalno išao s njim na izlete po Fruškoj gori. S po četka bili smo sami, a kasnije se uklju čio Đura V. Jovanovi ć, činovnik Centralnog kreditnog zavoda, zatim V. Sr đanov, bibliotekar Matice srpske, Nikola Antolkovi ć, knjigovo đa knjižare “Natoševi ć”, Žarko Slep čevi ć, činovnik osiguravaju ćeg društva “Dobrotvor”, Aleksandar Petrovi ć, Bogdan Bojki ć, Đura Vukadinovi ć - Bata, svi činovnici centralnog kreditnog zavoda, Ivan Radanov, dentista, dr Radivoj Kaleni ć, zubni lekar, Stevan Mirilovac, trgovac, dr Ivan Kobal, direktor zadružne banke, i dr. Ovom našem muškom društvu priklju čile su se i žene: Ruža, supruga dr D. Spirte, Zora, supruga dr R. Kaleni ća, Blanka, supruga pisca ovih redova, Aglaja i Mirka Milisavljevi ć, činovnice centralnog kreditnog zavoda, Bosiljka Brzakova, blagajnica knjižare “Natoševi ć” i dr. Sve su to bili planinari pre I svetskog rata. Kako u ono vreme nije bilo autobusa, kamiona, kao ni drugih prevoznih srestava, izlete smo obavljali pešice. Svrha našeg planinarenja bila je da pored uživanja u lepotama Fruške gore, upoznamo i sve njene objekte, kao što su: manastiri, razne ruševine, potoci, izvori i naselja u kojima žive Sremci. Obišli smo sve obližnje manastire u kojima smo pored dragocene i bogate riznice videli i druge interesantnosti. Tako smo u manastiru Krušedolu videli krevet Kralja M. Obrenovi ća i celo dvorsko posu đe. U manastiru Ravanica videli smo kov čeg sa odrom - plaštom cara Lazara. Obišli smo sem gornjh manastira još i manastire: Beo čin, Malu i Veliku Remetu, oba manastira Hopovo, Bešenovo, Rakovac i Grgeteg. Pohađali smo i razne ruševine kao na primer: Vrdni čku kulu, Ledina čku kulu, “Crkvicu” u rakova čkoj šumi u kojoj je još onda bio sa čuvan natpis užljebljen u bregu 1747. godine: “Vražd i nemir to je život grada, a tišina i mir u pustinji vlada” sa potpisom: jeromohah rakova čki Stefan Parivodski. Pose ćivali smo stari spomenik Branka Radi čevi ća na Stražilovu, “Vezirac” kod Bukovca i drugi. U letnjim danima našeg planinarenja zabavljali smo se ispitivanjem i prikupljanjem raznih biljaka. U čitelj po tom pitanju bio nam je dr Spirta. On je znao opisati svaku gljivu i biljku i tuma čiti kakve su koristi od njene upotrebe. Od izvora poha đali smo: Hajdu čki izvor, Star čev izvor, Kalinov izvor, Sedam izvora, Hladnu vodu, Dobru vodu, Parin izvor, Izvor ispod bukve, Vilinu 17

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI vodu, Kalu đericu i druge. Sa ovih izleta vra ćali smo se svojim ku ćama svagda sa pesmom i iski ćeni raznim poljskim cve ćem, pa smo skretali pažnju stanovnika onih mesta kroz koja smo prolazili, jer je u to vreme planinarenje za te ljude bilo neobi čno i čudnovato. U zimskim danima bavili smo se sankanjem i smu čanjem. Za sankanje nam je najpogodniji bio put od Banstola do karlova čkog mosta, a za smu čanje “Kruša” (na ovom mestu je sada podignuto naselje Ledinci-Novi). Kako u to vreme nije bilo drugih planinara sem nas, nismo se ni sa kim sretali u šumi, sem ponekad sa ponekim prolaznikom, seljakom, od koga smo mogli čuti kako se koje brdo zove, kuda koji put vodi, gde se koji izvor nalazi itd. Naš vo đa dr D. Spirta vodio je o svim našim izletima dnevnik, u koji je beležio imena u česnika, vremenske prilike, razna zapažanja, pre đenu kilometražu, itd. Taj svoj dnevnik čitao nam je, s vremena na vreme, dok smo u debelom hladu leškarili, a mi smo ga rado slušali i stavljali svoje, obi čno šaljive primedbe. U prole će 1914. godine dr. D. Spirta morao je oti ći u Vrnja čku Banju radi le čenja. Njegovim odlaskom prestalo je i redovno planinarenje. Jedan po jedan je izostao, pa sam naposletku ostao ja sam. Tako sam 28. juna 1914. god. vra ćaju ći se sam sa izleta, hteo kao i obi čno pre ći preko željezni čkog mosta koji spaja N. Sad sa Petrovaradinom. Na ulazu zadrža me jedan vojnik i zatraži legitimaciju. Ovo me jako iznenadilo pošto se u ono vreme niotkoga nije tražila legitimacija. Kad rekoh vojniku da legitimaciju nemam , zadovoljio se sa zapisom moga imena i adrese, zatim me zapitao otkuda idem, šta sam u šumi radio i šta imam u ruksaku. Pretresao me je skroz i najzad pustio da pre đem preko pontonskog mosta. Kad sam prešao u N.Sad doznao sam da je izvršen atentat u Sarajevu na austrijskog prestolonaslednika Ferdinanda, te mi je odmah bilo jasno to moje legitimisanje, a uskoro je došlo i do posledica: bio sam pozvan na saslušanje u “Grencpoliciju”. Tu sam bio ispitivan sa kim sam išao u Frušku goru, šta smo radili i zašto smo beležili pojedina stabla sa krstom. (Ovo me je pitanje naro čito iznenadilo i zaplašilo). Na svako pitanje sam odgovorio, a beleženje sa krstom bila je naša markacija. “Ne”, vele “Vi ste beležili ta stabla radi orijentacije Srbijancima”. Posle saslušanja pušten sam ku ći. Tako je prva etapa našeg planinarenja po Fruškoj gori, izbijanjem Prvog svetskog rata, bila završena.

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI

Dr Dušan Spirta - Mitrovi ć Petar De đanski (1876-1930) (1881-1971)

Jovan Grossinger Kosta Kapamadžija (1864-1952)

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI Dr Milan S. Breberina

PLANINARSKO DRUŠTVO "FRUŠKA GORA" U NOVOM SADU

I Po završetku I svetskog rata planinarski pokret u Novom Sadu i takav kakav je bio, neorganizovan i zasnovan na ljubavi prema Fruškoj gori pojedinih gra đana i njihovim spontanim odlascima u prirodu, bio je iz više razloga paralisan. Pre svega, Fruška gora nije bila bezbedna zbog pojave razbojni čkih bandi, ostataka tzv. zelenog kadra. Zeleni kadar, odnosno kako-tako organizovane grupe vojnih begunaca, u Sremu se pojavio još septembra 1917. godine, i to u donjem Sremu u selima Sur činu i Kupinovu, da bi se kasnije proširio na ceo Srem, a najviše na Frušku goru, gde je, prema nekim podacima, bilo čak oko 5 000 zelenokadrovaca sredinom 1918. godine. Još u vreme rata ovi ljudi su vršili čitav niz razbojni čko-plja čkaških poduhvata po fruškogorskim putevima i naseljima, da bi ta aktivnost doživela kulminaciju septembra i oktobra meseca 1918. godine. Demoralisana austrougarska vojska u povla čenju više nije bila u stanju da kontroliše situaciju, a novoformirane vlasti se, još uvek, nisu snalazile. Tako je krajem oktobra napadnuta čak i kasarna u samom Novom Sadu. Na Selištu, danas često pose ćenom mestu od strane fruškogorskih planinara, iznad sela Bukovca kod Petrovaradina, boravilo je u to doba 25 naoružanih i dobro organizovanih zelenokadrovaca pod vo đstvom Milivoja Debelja čkog. Oni su bili i veseljaci, pa su nabavili kazan i pekli rakiju. I u okolini drugih fruškogorskih sela je bilo ovakvih grupa, naro čito iznad Sremske Kamenice, gde je bilo i Novosa đana. Ostacima ovih dezerterskih grupa se osladio plja čkaški život, pa se i u 1919. godinu ušlo sa opasnošću u kretanju Fruškom gorom, odnosno nemogu ćnošću bavljenja planinarenjem. Poslednji fruškogorski razbojnik je ubijen od strane žandara u prole će 1919. godine (u blizini Stražilova), pa su novosadski planinari svoj prvi posleratni izlet u Frušku goru uprili čili 8. juna 1919. godine, a prisutni su bili dr Dušan Spirta, Đura Jovanovi ć i Petar De đanski sa svojim sinom Nikolom. Me đutim, ve ć slede će godine dr Dušan Spirta prelazi da živi u Beograd i planinarski pokret, čiji je "spiritus movens" on bio, u Novom Sadu biva zatomljen. Tome je doprinela i činjenica da su neki od najaktivnijih predratnih planinara stradali u ratu (npr. Vojin-Voša Sr đanov je poginuo kao rezervni oficir austrijske vojske na italijanskom frontu). U takvoj situaciji Petar De đanski, kao jedan od najoduševljenijih sledbenika dr Dušana Spirte, zapo činje svojevrsnu agitaciju i animaciju svojih prijatelja, drugova i poznanika za planinarenje. Prvi mu se priklju čio Kosta Kapamadžija, zamenik direktora Narodne banke, zatim advokati dr Ignjat Pavlas, dr Milorad Popov i dr Kosta Majinski, lekari dr Sima Aleksi ć, dr Nikola Vu čkovi ć (stomatolog) i dr Miloš Ćiri ć, činovnici Đura V. Jovanovi ć (bio u grupi planinara sa dr D. Spirtom još pre I svetskog rata), Leša Petrovi ć, Mladen Stanojevi ć i Gaja 20

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI Gra čanin, inženjeri Đuka Mihajlovi ć i Kamenko Ćiri ć, sudski pripravnik Stevan Ćiri ć i drugi. Nešto kasnije se priklju čuje još ve ći broj Novosa đana, me đu kojima su bili i: penzionisani general Jovan Niki ć, činovnik Fedor Georgijevi ć, advokat dr Raduško Ilij ć, apotekar Jovan Grosinger, trgovac Rudolf Sajdl, profesor Vasa Staji ć, trgovac - kasnije činovnik Josif Pakvor, u čenik Dragutin Koler, ing.Juraj Gasparini na čelnik Tehni čke uprave Dunavske banovine, sudije dr Vladimir Belaj čić i Pavle Klinovski, trgovci Lazar i Paja Mirosavljevi ć i mnogi drugi. Ovom društvu su se priklju čile i pripadnice lepšeg pola, mahom supruge navedenih planinara, ali i druge: Olga Davidovac, Ankica Đuki ć, Katica Košuti ć, An đa Kujovi ć, Irina Dimšić, Mara i Isidora Nikoli ć, Bojana Francuz, Bela Jakovljevi ć, Ana Bošan, Mara Ol ćan, Ljubica Eški ćevi ć i mnoge druge. Svi ovi planinari, kako je u svojim uspomenama zabeležio Petar De đanski, bili su raznih profesija (advokati, lekari, trgovci, zanatlije, činovnici, radnici, penzioneri, đaci), a učestvovali su na izletima s vremena na vreme. Me đutim, iz te velike grupe prijatelja prirode, vremenom je stasalo jezgro organizovanog planinarskog pokreta ne samo Novog Sada, ve ć i cele Vojvodine. Kao što je u prethodnom poglavlju ve ć re čeno, iz Beograda je stigla inicijativa (pod uticajem dr Dušana Spirte), da se u Novom Sadu formira podružnica beogradskog Srpskog planinarskog društva (SPD). Ova inicijativa je i ostvarena 13. maja 1923. godine na Iriškom vencu tokom dogovorenog susreta planinara Beograda i Novog Sada, ali se rodilo mrtvoro đen če. Naime, postojala je realna opasnost da će sam naziv Srpsko planinarsko društvo, u mešovitoj nacionalnoj sredini, kakav je tada Novi Sad bio još više nego danas, izazvati formiranje i drugih planinarskih društava na nacionalnoj osnovi (nema čko, ma đarsko, jevrejsko itd.). Ve ćina novosadskih planinara je bila za neko neutralno ime, tipa "turisti čko" ili "planinsko" društvo, sa čime se, izgleda, nije slagao Vasa Staji ć (mada je svoje neslaganje, kasnije, negirao), koji je i izabran za predsednika novosadske sekcije SPD. Stoga novosadski ogranak beogradskog Društva, u stvari, nije nikada ni zaživeo, što se može videti iz sa čuvanih zapisnika sa sednica Upravnog odbora Srpskog planinarskog društva. Tako npr. na sednici od 3. decembra 1923. dr Dušan Spirta iznosi, da "postoji u Novom Sadu spor izme đu Pavlasa i Staji ća. Rešava se da se ima napisati obojici i tražiti izmirenje spora". Na sednici Upravnog odbora SPD, održanoj u stanu dr Dušana Spirte u Beogradu 26. februara 1924. godine, konstatuje se: "Pošto sekcija u Novom Sadu ne pokazuje nikakvih znakova života, rešava se, da se ima rešiti pitanje novosadske sekcije prilikom izleta u Frušku goru-Novi Sad". Ipak, ovaj spor izme đu novosadskih planinara i Vase Staji ća nije ostavio posledice i Vasa Staji ć je do kraja ostao veran ne samo planinarskom pokretu ve ć i novoformiranom planinarskom društvu "Fruška gora". Konstatacija da "sekcija u Novom Sadu ne pokazuje nikakvih znakova života" bila je samo delimi čno ta čna. Sekcija, stvarno, nije bila aktivna, ali planinari Novog Sada su bili i te kako aktivni i redovno su odlazili u Frušku goru. Tako postoji sa čuvan jedan zapis, reklo bi se Vase Staji ća, u kojem se kaže "godine 21

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI 1923. sun čali smo se 1. decembra na Kraljevoj stolici; jedna fotografija pokazuje nam grupu izletnika golih do pojasa". S druge strane, dr Dušan Spirta, kao dokazani planinar-idealista, o čigledno, nije imao nikakvih hegemonisti čkih težnji, ne samo zbog toga što su ga, prema uspomenama njegovih savremenika, krasile najlepše ljudske osobine i izuzetna povu čenost i skromnost, ve ć i prema sa čuvanim nekim njegovim dopisima Vasi Staji ću iz kojih proizlazi da su njegove namere u vezi sa osnivanjem i radom novosadske sekcije SPD bile krajnje plemenite i vezane za njegov afinitet prema Novom Sadu, a bez ikakvih politi čkih primisli. O tome svedo či, izme đu ostalog, i njegova dopisnica upu ćena iz Beograda Vasi Staji ću 13.VIII 1924. godine - "U subotu 16. o.m. železnicom ćemo do Vrdnika i otud po mese čini na Venac, gde ćemo preno ćiti, ako bude lepo pod vedrim nebom. U nedelju ćemo Vencem do Stražilova i otud u Karlovce, da hvatamo u 5, 31 voz za Beograd. Molio bih Vas lepo da izvestite Novosa đane o tome i da ih pozovete, da u što ve ćem broju do đu na taj bratski sastanak, da se vidimo i prebrojimo, a trebalo bi jednom i nastaviti novosadsku sekciju". Ipak, osnovano se može pretpostaviti, da je razlog za odbijanje "beogradske inicijative" bila i želja Novosa đana, da imaju svoje, samostalno, planinarsko društvo, a ne da budu ispostava beogradskih planinara. Uostalom, poznato je, da se baš u to vreme, sredinom 1923. godine, u SPD vodila velika diskusija o na činu rada i finansiranja planinarskog pokreta. Dr D. Spirta, ina če blagajnik Društva, i A. Risti ć predlagali su da se sekcijama u unutrašnjosti dozvoli ve ća samostalnost i odobri jedna tre ćina članskih uloga za materijalno potkrepljenje rada. Pobedila je, me đutim, struja na čijem čelu su bili potpredsednik, kasnije predsednik SPD Stanoje Nedeljkovi ć i sekretar B.Markovi ć, koja je insistirala na potpunoj centralizaciji finansijskog poslovanja, a da podružnice u unutrašnjosti budu prakti čno "pomo ćna snaga za izlete u njihov kraj". Ovakvi stavovi, svakako, nisu mogli da privuku Novosa đane, organizovanje preno ćišta i ishrane kada članstvo iz Beograda dolazi na ve ć su ih, štaviše, odbili i naveli da razmišljaju o sopstvenom planinarskom društvu, koje bi bilo ustanovljeno na druga čiji na čin od beogradskog. Ponukani, stoga, inicijativom iz Beograda, novosadski planinari na brojnim izletima diskutuju o mogu ćem vidu samostalnog organizovanja planinarstva u Novom Sadu. Definitivna odluka o osnivanju društva pala je na Masnoj ćupi, mestu kod istoimenog fruškogorskog izvora u blizini sela Bukovca, šestog maja 1924. godine. Prisutni su bili, kako je zabeležio Petar De đanski, slede ći planinari: dr Ignjat Pavlas, ing. Đuka Mihajlovi ć, Mladen Stanojevi ć, Petar De đanski, Kosta Kapamadžija, dr Milorad Popov, dr Kosta Majinski, Leša Petrovi ć, Đura V.Jovanovi ć, dr Sima Aleksi ć, dr Miloš Ćiri ć, dr Nikola Vu čkovi ć i Gaja Gra čanin. O na činu razmišljanja tadašnjih naših kolega planinara i razlozima koji su ih rukovodili za osnivanje sopstvenog planinarskog društva ostavio je zabeleške Petar De đanski i vredi se potsetiti ovih neumrlih, izvornih ideja i principa novosadskih 22

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI planinara :"...planinarstvo nije samo li čna pasija i razonoda, ve ć ono ima i svoj socijalni, higijenski i kulturni zna čaj...Prava vrednost planinarenja i jeste u tome da čoveku omili lepote prirode, oja ča telo, umiri rastrzane živce i osveži životnu radost...Me đutim, u planinu ne smemo unositi politiku i polemiku, priroda ne poznaje i ne priznaje ni verske, ni socijalne, ni politi čke, ni nacionalne razlike me đu položaj, u prirodi, u planini svi su ljudi jednaki, ravnopravni. Cilj planinara je: da omladinu i druge navikava na život, rad u planinama, da vaspitava osobine kao što su: druželjublje, skromnost, upornost, prisebnost, umešnost, snalažljivost, spremnost, otpornost i izdržljivost... Da bi se u svemu ovome i drugi mogli osvedo čiti i u tome uživati, odlu čili smo, da osnujemo svoje planinarsko društvo, da u članstvo može da stupi svako moralno lice bez obzira na pol, zanimanje, veru, narodnost i politi čko opredeljenje, samo ako uživa gra đanska prava. Ali, da planinar bude u pravom smislu planinar, mora biti uvek, pa i na izletu, skroman, ljubazan, u čtiv, predusretljiv i uvi đavan. Ne sme nikada da bude ohol, tvrdoglav, grub i neu čtiv, jer priroda ne daje nikome pravo na neograni čenu slobodu. Ono što pristojnim i dobro vaspitanim ljudima nije dopušteno u gradu, nije dozvoljeno ni u slobodnoj prirodi".

Dr Ignjat Pavlas Dr Milorad Popov (1886 - 1942)

Ovakve zaklju čke su osniva či još na Masnoj ćupi zape čatili me đusobnim ljubljenjem i odmah, na licu mesta, izabrali privremenu upravu: predsednik dr Ignjat Pavlas, a sekretari dr Nikola Vu čkovi ć i Gaja Gra čanin. Nastavili su da održavaju "sednice" u šumi tokom izleta, sastavljaju ći pravila Društva. Pošto su me đu najaktivnijim planinarima bili ugledni pravnici - sudije i advokati, strogo je vo đeno ra čuna o svakom detalju rada budu ćeg planinarskog društva. Nakon odgovaraju ćih priprema, kona čno je održana i Osnovna Glavna Skupština 12. septembra 1924. godine u maloj sali Gradske ku će na Trgu slobode u 23

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI Novom Sadu. Prisutne su bile 24 osobe, a skup je otvorio advokat dr Ignjat Pavlas,

Potpisnici osniva čkih pravila Društva "Fruška gora" 24 24

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI vo đa planinarskog pokreta, starešina novosadskih sokola i jedan od najuglednijih Novosa đana tog vremena, koji je za predsednika osniva čke skupštine predložio najstarijeg prisutnog, penzionisanog generala Jovana Niki ća. Pro čitana su i pretresena društvena pravila, koja je sastavio Gaja Gra čanin. Dosta se diskutovalo oko naziva Društva, jer su postojala dva predloga: "Fruška gora" (dr Ignjat Pavlas) i "Planinsko društvo u Novom Sadu" (dr Nikola Vu čkovi ć i Vasa Staji ć). Na kraju je doneta odluka da zvani čan naziv društva bude: Planinsko društvo "Fruška gora" u Novom Sadu.

Prvi Upravni odbor Duštva je imao slede ći sastav: Predsednik: Dr Ignjat Pavlas, advokat, I potpredsednik: Dr Vladimir Belaj čić, predsednik Okružnog suda u Novom Sadu II potpredsednik: Dr Milorad Popov, kraljevski javni beležnik, I sekretar: Dr Nikola Vu čkovi ć, zubni lekar, II sekretar: Gaja I. Gra čanin, činovnik finansijske direkcije, Blagajnik: Kosta Kapamadžija, zamenik direktora Narodne banke u Novom Sadu, Tehni čki direktor: Ing. Đor đe D. Mihajlović, Nadzorni odbor: Jovan Grosinger (apotekar), Jovan Niki ć i Petar De đanski O osnivanju Društva "Fruška gora" postoji i trag sa sednice Upravnog odbora Srpskog planinarskog društva u Beogradu, koja u zapisniku nije datirana, ali je održana posle 4.IX 1924, gde, izme đu ostalog, stoji: "G. Vasa Staji ć javlja da se novosadska grupa otcepila i obrazovala "Fruškogorsko planinarsko društvo", motivišući potrebu otcepljenja plemenskim nazivom SPD". Tako je osnovano prvo planinarsko društvo u Novom Sadu i Vojvodini, nukleus i matica planinarskog pokreta i prethodnik današnjeg Planinarskog saveza Vojvodine. II Novosadski planinari su odmah ispoljili izuzetne organizacione sposobnosti i široko razvili mnogostranu aktivnost, koju je teško i nabrojati. Rad na podizanju planinarskih domova je bio izvanredno uspešan. Godine 1926. u Fruškoj gori podignut je planinarski dom (dve ku će) na Zmajevcu, a slede će godine na Osovlju. Pre njih je u Srbiji podignut samo, od katranisanog kartona, planinarski dom na Avali 1924. godine. Fruškogorski domovi su radili cele godine i nudili pun pansion po popularnim cenama. Oba doma su uništena u II svetskom ratu, ali novosadski planinari ih ponovo podižu nakon rata, na istim mestima. Krajem 1934. godine je izgra đen, a po četkom 1935. godine zapo čeo sa radom Turisti čki dom na Iriškom vencu, objekat hotelskog nivoa usluga sa centralnim grejanjem.

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI

Dom na Zmajevcu I ovaj objekat je uništen u II svetskom ratu. Na Iriškom vencu je podignuta Izletni čka stanica, na mestu gde se danas nalazi benzinska pumpa sa restoranom. Domovi su podizani i van Fruške gore, pošto je Društvo, kao što će se iz kasnijeg teksta videti, izvanredno razvilo svoju delatnost po Dunavskoj banovini, koja je obuhvatala i dobar deo Šumadije, a i celoj tadašnjoj Jugoslaviji. Tako su podignuti domovi na Bukulji, Rudniku i Ma čkovom kamenu. Ovde je interesantno da se napomene, da su novosadski planinari imali potpuno druga čiji odnos prema svojim podružnicama u unutrašnjosti od

Dom na Osovlju 26

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI beogradskih planinarskih kolega. Naime, u finansiranju izgradnje planinarskih domova na Bukulji, Rudniku i Ma čkovom kamenu ulagani su svi prihodi društvenih podružnica i povereništava iz okoline ovih mesta, dok je sama Središnja uprava preduzela mere da ove fondove oja ča dobijanjem dobrovoljnih priloga i pomo ći sa raznih strana, u čemu je imala uvek odli čnog uspeha. Na taj na čin lokalne podružnice društva "Fruška gora" ne samo da nisu materijalno zloupotrebljene, ve ć su, štaviše i stimulisane na kvalitetan rad. Formiranje brojnih povereništava i podružnica širom Vojvodine, ali i izvan nje, važan je i zna čajan uspeh u radu Planinskog društva "Fruška gora" u Novom Sadu. Osnovano je preko 50 ovakvih "isturenih odeljenja", i to prvo u Rumi 1925. godine, potom 1926. u Sremskim Karlovcima, godine 1927. u Sremskoj Mitrovici, Subotici i Velikom Be čkereku (danas Zrenjanin), 1928. u In điji i Somboru, 1931. u Kuli itd., tako da je praktično svako, iole zna čajnije, mesto u Vojvodini, a često i manja sela, imalo svoju podružnicu. Od mesta izvan Vojvodine, podružnice društva "Fruška gora " su osnovane u Gornjem Milanovcu, Aran đelovcu, Beogradu, Bijeljini, Vukovaru, Zvorniku, Iloku, Kragujevcu, Krupnju, Loznici, Mladenovcu, Osijeku, Rudniku, Smederevu, Fo či i Šapcu. Na taj na čin je Društvo bilo omasovljeno i po broju članova bilo tre će planinarsko društvo Jugoslavije . Tako je broj članova Društva permanentno rastao, od prvobitna 24 na Osniva čkoj skupštini 1924. godine, na 1775 članova 1930. godine, i 8 430 članova 1934. godine. Samo u Novom Sadu su na dan 31.XII 1935. godine bila 2373 člana. Uo či II svetskog rata broj članova je nešto opao, tako da su 1940.godine bila 5123 člana. O zna čaju Društva "Fruška gora" re ći će nam nešto više i slede ća tabela, koja pokazuje broj članova i broj planinarskih domova svih planinarskih društava Kraljevine Jugoslavije 1940. godine:

NAZIV DRUŠTVA BROJ BROJ PLAN. ČLANOVA DOMOVA Slovena čko planinsko društvo 10751 63 Hrvatsko planinarsko društvo 7449 41 Društvo "Fruška gora" Novi Sad 5123 6 Srpsko planinarsko društvo Beograd 2394 5 "Morava" Niš i "Južna Srbija" Skoplje 957 4 Društva u Bosni 1500 17

Ovi podaci nedvosmisleno govore o masovnosti, popularnosti i velikoj aktivnosti društva "Fruška gora", pa se mirne duše mogu otkloniti primedbe upu ćene ovom Društvu nakon II svetskog rata, da je bilo vo đeno od ljudi "koji su zauzimali neprijateljski stav prema radni čkoj klasi i naprednoj omladini u čaurivši se u uske buržoaske, intelektualne krugove, me đu ostalima je na čelu društva bio i izdajnik i narodni neprijatelj Gaja Gra čanin. To je bio uzrok, da i ova organizacija nije postigla šireg zamaha u radništvu i omladini". Uostalom, u posleratnom 27

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI periodu, samo izme đu 1961 i1966. bilo je više planinara u Vojvodini nego u doba "Fruške gore", a u 1997. godini bilo ih je svega 2 502! Središnja uprava Društva je rad podružnica podsticala i pažljivo pratila, aktivne i uspešne pohvaljivala, a neaktivne kritikovala. Tako je npr.u izveštaju sa XII redovne glavne skupštine Društva, održane 12.VII 1936. godine, istaknut uspešan rad na mnogim korisnim akcijama podružnica u Sremskoj Kamenici, Beloj Crkvi, Aran đelovcu i Zvorniku, a kritikovana pasivnost podružnica u Irigu, Vrdniku, Rudniku, Kragujevcu, Topoli i Vršcu. U uspešnom radu u pove ćanju članstva i "aktivnom turizmu" istakle su se, tada, podružnice u Petrovgradu (danas Zrenjanin), Kikindi, Starom Be čeju, Novom Vrbasu, Ba čkoj Topoli, Senti, Beo činu, Pan čevu, Rumi i Tovariševu. Ozna čavanje planinarskih puteva u Fruškoj gori još je jedna od niza aktivnosti gde su Novosa đani imali velikog uspeha. Ovu akciju je zapo čeo tehni čki direktor "Fruške gore" ing. Đor đe - Đuka Mihajlovi ć, postavljanjem smerokaznih tabli, ali se taj na čin pokazao lošim jer su table često uništavane od strane varvarski nastrojenih prolaznika (ni danas nije bolje stanje!). Stoga je na čelnik Turisti čke sekcije Josif Pakvor organizovao od 1930. godine markiranje staza na klasi čan na čin, bojenjem odgovaraju ćih oznaka po drve ću duž staze, pa je sredinom tridesetih godina bilo markirano oko 500 km planinarskih staza u Fruškoj gori. Markacije su bile specifi čne i razli čite od klasi čnih, kružnih crveno-

Dom na Iriškom vencu belih, koje su se koristile, a i danas se koriste, u Jugoslaviji. Radi se naime o popre čnim obojenim trakama, gornja i donja bele a u sredini odgovaraju ća boja. Svaka staza ima svoju boju i na raskrsnicama planinarskih puteva. Prakti čno, nema ni potrebe za postavljanjem smerokaznih tabli. Na taj na čin je Fruška gora postala najbolje markirana planina u Srbiji i jedino se ona mogla meriti, u tom pogledu, sa 28

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI sloven čkim planinama. Ovaj, u Jugoslaviji karakteristi čan na čin markiranja samo za Frušku goru, novosadski planinari su zadržali i do danas, čak se i staze markiraju istim bojama kao pre šezdesesetak godina, što je za svaku pohvalu. Godine 1931. Društvo "Fruška gora" je izdalo planinarsku kartu Fruške gore u razmeri 1:75 000, što je još više olakšalo orijentaciju planinara. Izdava čka delatnost "Fruške gore" tako đe je bila plodna. Sem navedene karte Fruške gore, izdat je ogroman broj reklamno-propagandnih brošura, izdate su knjige o Sremskim Karlovcima, monografija o reci Drini, bezbroj razglednica, a izdavana su i dva časopisa, koji su, istini za volju, izlazili neredovno: "Putnik" (1932-1940) i "Vesnik Planinarskog društva Fruška gora" (1931-1940). Urednik je bio Gaja Gra čanin. Foto-sekcija "Fruške gore" je postigla zna čajne rezultate. Brojne fotografije, koje su bile na visokom umetni čkom nivou, objavljivane su i prikazivane na razli čite na čine - u turisti čkim časopisima, dnevnoj štampi i na izložbama, kao i u vidu razglednica.. Celu kraljevsku zadužbinu na Oplencu je fotografski obradio 1931. godine dr Milorad Popov i objavio uspelu brošuru sa fotografijama Od 20-30.X 1933. je u okviru Novosadske

Dr Vladimir Belaj čić Gaja Gra čanin smotre održana prva jugoslovenska izložba planinarske fotografije. Foto sekcija je snimila i više filmova o razli čitim delovima Jugoslavije, a najuspeliji su bili filmovi o splavarenju Drinom, ukupno tri filma, od kojih je najuspeliji onaj tre ći, snimljen 1939. godine, koji je, ujedno, prvi jugoslovenski film u boji. Na Svetskoj izložbi u Parizu 1937. godine, kolekcija fotografija društva "Fruška gora" osvojila je prvo mesto i dobila Veliku nagradu (Grand prix). Na fotografijama su bili isklju čivo motivi sa Fruške gore. Uticaj "Fruške gore" na razvoj turizma nije bio zanemarljiv. Ovome je doprinela klju čna činjenica da je Društvo bilo akcionar Turisti čkog preduze ća 29

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI "Putnik", najve ćeg i najzna čajnijeg takvog preduze ća u Jugoslaviji, te njegov glavni i jedini zastupnik za Dunavsku banovinu. Dugogodišnji sekretar "Fruške gore" Gaja Gra čanin ubrzo po osnivanju Društva postao je direktor "Putnika" u Novom Sadu, pa je i to bio jedan od bitnih činilaca u tesnoj saradnji ove dve organizacije. Tako je "Fruška gora" obezbedila za svoje članove brojne povlastice kod kupovine železni čkih karata ("Putnik" je jedini bio ovlašćen da prodaje železni čke karte sem same Državne železnice), a uvedeni su i tzv. šetni vozovi Novi Sad-Beo čin (1.IV-30.XI) i Beograd-Vrdnik (1.V-30.IX), kao i šetni brodovi Beograd - Novi sad - Ilok i Novi Sad - Vukovar. Društvo "Fruška gora" je i pionir u splavarenju Drinom, koje su zapo čeli u leto 1934. godine, da bi kasnije svake godine organizovali po nekoliko takvih, višednevnih (5 - 8 dana) izleta i to od Fo če do Zvornika. Rezultat ove uspele aktivnosti su i, ve ć navedeni, monografija "Drina" prof. D. J. Deroka i tri dokumentarna filma. Uprava "Fruške gore" je nastojala da stvori podmladak i preko omladine razgrana društvenu delatnost, pa je organizovana i Omladinska sekcija na čijem čelu je prvo bio Vasa Staji ć, a docnije Branko Baji ć, advokatski pripravnik, ina če član Komunisti čke partije i kasniji narodni heroj. Stoga je Omladinska sekcija često služila i kao paravan za sastanke SKOJ-a, organizuju ći masovne planinarske akcije, kao što su Prvi omladinski planinarski dan na Stražilovu 25.VI 1939. i opšti omladinski logori u Fruškoj gori (prvi 15- 31.VIII 1939. kod manastira Beo čin, a drugi na Testeri 21.VII - 10.VIII 1940). Oba ova logorovanja su snimljena na film. Organizovanje omladine u Omladinsku sekciju "Fruške gore" po čelo je da zahvata celu Vojvodinu i naro čito uspešno je bilo u Kikindi, gde je na čelnik Omladinske sekcije bio Toma Granfil. Treba ista ći, da su novosadski planinari intenzivno planinarili, pre svega po svojoj Fruškoj gori, ali i po svim planinama Jugoslavije, posebno Šumadije, gde je Društvo imalo svoje domove, kao i u manjim grupama po inostranstvu (Grosglokner, Grosvenediger, Mon Blan). Svakog vikenda, bez obzira na vremenske prilike, bilo je planinara u Fruškoj gori (moramo se podsetiti da je tada subota bila radni dan i da su saobra ćajne veze sa drugim delovima države bile neuporedivo lošije i sporije nego što je to danas slu čaj). Da bi se sva ova silna aktivnost, u našem članku jedva dodirnuta, mogla nesmetano odvijati, bila je neophodna agilna, umna i okretna uprava. Predsednici "Fruške gore" bili su: dr Ignjat Pavlas od osnivanja Društva 1924. do 1932. godine, kada se zahvalio na funkciji zbog brojnih obaveza u organizaciji "Soko", a na mestu predsednika ga je nasledio dr Milorad Popov, advokat i javni beležnik, da bi tu funkciju preuzeo 1938. godine dr Vladimir Belaj čić, predsednik Okružnog suda u Novom Sadu. Potpredsednici Društva su bili dr Milorad Popov, dr Vladimir Belaj čić i Jovan Grosinger, poznati novosadski apotekar, a glavni sekretar je sve vreme bio Gaja Gra čanin, izuzetno agilan i sposoban čovek s jedne strane, a veseljak i duša Društva s druge strane. Podrazumeva se da je bilo još mnogo drugih aktivnih članova, koji su vršili i odre đene odgovorne funkcije u "Fruškoj gori", kao što je bio Josif Pakvor, 30

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI na čelnik Turisti čke, odnosno Planinarsko-izletni čke sekcije i član Privredno- kontrolnog odbora, koji je bio i obnovitelj planinarskog pokreta u Novom Sadu nakon II svetskog rata, zatim dr Nikola Vu čkovi ć, dr Sima Aleksi ć i mnogi drugi. Činjenica da su u Središnjoj upravi Društva bili, mahom, pripadnici društvene elite Novog Sada, ve ć po definiciji konzervativno nastrojeni, ne zna či da je Društvo bilo otu đeno od omladine i pripadnika radni čko-zanatskih profesija, što smo ve ć dokumentovali, nego da je strogo vo đeno ra čuna o kvalitetu rada, da se planinarstvo ne svede samo na sedenje u šumi uz ispijanje piva, pijano pevanje i paljenje roštilja, ve ć da mu se da odre đena kulturna dimenzija (štampanje časopisa i knjiga, snimanje filmova, podizanje planinarskih domova, ure đenje planinarskih puteva, izdavanje planinarskih karata), što je tražilo obezbe đivanje ogromnih finansijskih sredstava, te krajnje ozbiljno i profesionalno gazdovanje tim sredstvima, što nije mogao svako da uradi. U nekim slu čajevima su članovi Uprave davali čak i li čne meni čne garancije za podizanje nov čanih zajmova kod banaka, a za opštekorisni rad Društva. Rezultati tog rada su bili, kao što je gore izneseno, vrhunski. Drugi svetski rat je surovo prekinuo rad Planinarskog društva "Fruška gora". Sve što su uradili i izgradili tokom prethodnih 17 godina bilo je uništeno, a što je najgore, mnogi planinari su i izgubili svoje živote. Ipak, planinarski pokret je obnovljen po završetku rata, u novim društvenim uslovima, a svoj zna čajan udeo u obnovi su dali baš nekadašnji članovi "Fruške gore": Josif Pakvor, dr Milorad Po- pov, Pavle Klinovski, Petar De đanski, Kosta Kapamadžija, Kamenko Ćiri ć i drugi. Današnje generacije novosadskih planinara u svom radu nemaju obavezu samo prema predstoje ćim generacijama, koje dolaze, ve ć i prema generacijama koje su nestale i koje su svu svoju ljubav prema prirodi i najlepši deo sebe ugradile u našu voljenu, jedinu i neponovljivu Frušku goru.

Dr Nikola Vu čkovi ć Ankica Niki ć (1892-1964) 31

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI

Milivoj Erdeljan

OSNIVANJE DRUŠTVA “PRIJATELJ PRIRODE” U VRŠCU

U magistratskoj zgradi u Vršcu 7. marta 1929. god. održava se osniva čka skupština Društva “Prijatelj Prirode”. Osniva čkoj skupštini prisustvovali su: Milan Aleksandrovi ć (šef Finansijske uprave u penziji), Viljem Vencel (direktor Pu čke banke), Bogdan Dimitrijevi ć (gradski veliki beležnik), Adam Đerman (direktor filijale Narodne banke), Stanko Ivan čić (direktor Trgova čke banke), Edo Konjevi ć (direktor Pu čke banke), Jakog Levi (veterinar), Trifun Nika (u čitelj), Mihajlo Petrovi ć (predsednik gradskog siro čadskog stola), Stevan Popovi ć (rentijer), Bogdan Predi ć (činovnik filijale Narodne banke), Mihajlo Rajter (u čitelj), Živadin Rakovi ć (u čitelj), Franc Sladek (šeširdžija), Petar Tec (potpukovnik u penziji), Viljem Fridrih (vinogradar), Ernest Hauzer (staratelj gradskog siro čadskog stola i opštinski sudija), Anton Šisler (posednik bioskopa). Na Skupštini za prvog predsednika društva izabran je Bogdan Dimitrijevi ć. Za ostale članove Upravnog odbora izabrani su: Petar Tec (blagajnik), Viljem Fridrih (poslovo đa), Bogdan Predi ć (perovo đa), Adam Đerman, Viljem Vencel, Stanka Ivan čić, Eda Konjevi ć, Mihajlo Petrovi ć, Mihajlo Rajter, Franja Sladek, Ernest Hauzer i Anton Šisler. Osnovni zadatak društva bio je opravka, održavanje i ulepšavanje svih putanja i puteva na Kulinom predgorju, zatim na Kuli, Turskoj glavi, Kamenolomu, sve do Prevale u gradskoj šumi. Pored ovih aktivnosti, jedna od najve ćih bila je 1938. uvo đenje elektri čnog osvetljenja do Crkvice. Prema pri čanju tadašnjih članova, od kojih su neki bili i me đu prvim članovima PSD “Vršačka kula”, postojali su i mnogi drugi planovi, a jedan koji je i vredan pomena je izgradnja uspinja če od Gradskog parka do Kule. Ne nailaze ći na razumevanje šireg članstva, kao ni meštana, taj projekat nije ostvaren. Zna čajan izlet vredan pomena iz tog vremena je “voz iznena đenja”, koji je pošao iz Novog Sada, prikupljao članove na usputnim stanicama i najzad se zaustavio u Vršcu, a da niko od u česnika nije znao cilj puta. Još 1932. godine bilo je pokušaja da se Društvo fuzioniše sa novosadskim društvom “Fruška gora”, ali je to ostvareno tek na Skupštini 20. januara 1940.godine. Podružnica kao simbol svoga nastojanja da se populariše “Vršačka gora”, kao jedno od retkih uzvišenja u ravnim severnim krajevima naše zemlje, nosi naziv Vršačka gora. Upravu čine: Bogdan Dimitrijevi ć (predsednik), Radoslav Stojanovi ć (potpredsednik), Zdravko Mijatovi ć (sekretar), Milan Pavlovi ć (blagajnik). 12. i 13. maja 1940. članovi podružnice izvršili su prvo markiranje Vršačkih planina, od parka pri izlazu iz grada preko Vršačke kule, Lisi čije glave pa sve do Guduri čkog vrha. Sa po četkom rata prestaje i rad Društva. 32

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI

Prva markirana sraza na Vršačkom bregu (12/13. maj 1940)

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI

Milivoj Erdeljan

OSNIVANJE PODRUŽNICE DRUŠTVA “PRIJATELJ PRIRODE” U NOVOM SADU

Prema uzoru mati čnog austrijskog radni čkog sindikalnog planinarskog društva “Naturfreunde” iz Be ča, u Sarajevu se 4.IV 1905. osniva Društvo “Prijatelj prirode”, koje je bilo centrala za Jugoslaviju . 1930 centala za Jugoslaviju preba čena je na podružnicu u Zagreb ali organi vlasti 1931. god. zabranjuju rad, kako centrale u Zagrebu, tako i svih podružnica Društva “Prijatelj prirode” u celoj Jugoslaviji. 27. marta 1932. u Sarajevu je ponovo obnovljeno tj. preregistrovano Društvo “Prijatelj prirode”, ali ovoga puta kao centrala za Jugoslaviju. Odmah po osnivanju dolazi do osnivanja i podružnice u Novom Sadu. Doduše u arhivama su prona đene slike sa izleta Društva "Prijatelj prirode" iz Novog Sada u Vu čjem dolu na Fruškoj gori još iz 1927. god, ali su to verovatno bili simpatizeri tog društva.

AMBLEM DRUŠTVA PRIJATELJ PRIRODE

Prvi predsednik i jedan od osniva ča podružnice društva bio je Dimitrije (negde se pominje i kao Radivoj) Kozlova čki, dok su ostali članovi uprave bili Luka Milivojevi ć, Ivan Hajdu, Andrija Miler i dr. Drušvo je odmah po osnivanju odlu čilo da izgradi “društvenu turisti čku ku ću” na Čardaku (danas planinarski dom pod Glavicom) i 1931. godine je zapo četa izgradnja. Do 1935. godine dom je doveden pod krov, ali kako je 1935. zabranjen rad Društva, tek 1938. dom je osposobljen za upotrebu. Zalaganjem Paje Živkovi ća i Luke Milivojevi ća i uz podršku PD “Fruške gore” u 1937. god. Društvo ponovo obnavlja rad osnivanjem “Radni čko-turisti čke

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI zajednice - Novi Sad”. Društvo 1938. god. broji 85 članova da bi 1940. brojalo preko 300 članova. Društvo je pored izleta po Fruškoj gori (Stražilovo, Zmajevac, Osovlje, Iriški venac), i markiranja planinarskih staza, organizovalo razne zabave u N. Sadu. Čuveni su bili godišnji karnevali, a prihod sa tih zabava upotrebljavan je za potrebe Društva, a najviše za izgradnju doma. Društvo prestaje sa radom decembra 1940. godine, kada je zabranjen rad društva po nalogu vlasti. Bilo je pokušaja da se 1931/32. godine osnuje sekcija društva “Prijatelj prirode” u Subotici, ali organi vlasti nisu dozvolili rad te sekcije.

Planinarski dom pod Glavicom

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI

Milivoj Erdeljan

ZIMSKO SPORTSKI KLUBOVI

Pri društvu “Fruška gora” osnovana je Zimsko sportska sekcija. Na čelnik sekcije je dr Radivoj Kaleni ć, sekretar sekcije je Bogdan Ga ćeša, a tehni čki vo đa za smu čarstvo je Josif Pakvor. Sekcija u Novom Sadu okupljala je preko 100 članova, dok je broj smu čara u Novom Sadu preko 300 lica (u toku sezone 1930/31. godine). Pored mnogobrojnih skupnih smu čarskih izleta u Frušku goru, pri kojima je sekcija organizovala i izvodila besplatnu obuku po četnika u smu čanju, sekcija je priredila i jedan veliki broj izleta u Kranjsku goru i Rudnik. Sekcija je organizovala 21.II 1932. god. na divnom i sun čanom danu, a pod izvanredno povoljnim snežnim prilikama, prve doma će smu čarske utakmice u Fruškoj gori. Takmi čilo se na tri dužine 1500, 4500, i 12000 m. U utakmici na 1500 m u čestvovalo je 25 takmi čara. U grupi za po četnike prvi je došao Nikola Dussig iz Novog Sada, drugi Eden Neupauer iz Novog Sada. U grupi za uvežbavanje smu čara, prvi je došao Kosta Popov iz Novog Sada, drugi dr Ljubiša Raki ć iz Sr. Karlovaca. U grupi za dobre smu čare prvi je stigao ing. Richard Harting iz Novog Sada, drugi Josif Štolc iz Novog Sada, tre ći Laza Maširevi ć iz Sr. Karlovaca. U damskim utakmicama na 1500 m prva je došla Šarika Feješ. U utakmicama na 4500 m za po četnike (od Zmajevca do Iriškog venca) učestvovalo je 8 u česnika. Prvi je došao Geza Sajdl iz N. Vrbasa, drugi Saša Popov iz Novog Sada. U najinteresantnijim utakmicama, na najdužoj i najlepšoj relaciji od 12000 m za uvežbane smu čare od Zmajevca do Ivkovi ćevog vinograda pred Sremskom Kamenicom u čestvovalo je 28 takmi čara. Prvi je došao Mihajlo Klavora iz Zemuna, drugi Karlo Tišov iz Zemuna i tre ći Nikola Orth iz Novog Sada. U toku sezone 1934. sekcija je primila na sebe i izvela organizaciju prvenstvenih utakmica Beogradskog zimsko sportskog podsaveza u takmi čenju dama na daljinu, zatim slalom utakmicu juniora i seniora i štafetne utakmice juniora i seniora. Pored toga sekcija je održala i tre ću doma ću skijašku utakmicu Društva. Sve utakmice održane su u okolini Venca i Zmajevca. Odlukom Društva “Fruška gora” 1935. izvršena je temeljna reorganizacija društvenog rada na unapre đenju zimskog sporta. Preporu čeno je svim mesnim organizacijama Društva da svaka u svom mestu gde postoje uslovi za to osnuje samostalni zimsko sportski klub, koji će u doti čnom mestu raditi u najprisnijoj vezi sa mesnom organizacijom Društva “Fruška gora”, ali po propisima svojih posebnih pravila i sa posebnom upravom. U Novom Sadu je osnovana Zimsko-sportska zajednica Društava “Fruška gora”, sa zadatkom da objedini celokupnu zimsko sportsku aktivnost u društvenoradnom podru čju, da vrši opštu propagandu zimskog sporta i zimske turistike, da prire đuje te čajeve i utakmice i da vrši sve ostale poslove u cilju 36

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI razvoja i unapre đenja zimskoga sporta. Za predsednika zajednice izabran je dr Vladimir Belaj čić, potpredsednici dr Ignjat Pavlas i dr Radivoj Kaleni ć, a za glavnog sekretara dr Dimitrije Jankovi ć. Na osnovu ove organizacione osnove, formirani su još u toku zimsko sportske sezone 1935/36 g. zimsko sportski klubovi u N. Sadu (uprava: dr Radivoj Kaleni ć - Svetozar Mališevi ć) i u Kikindi (uprava: ing. Trifunac - dr Teodorovi ć), dok su predradnje za organizaciju klubova izvršene još u Vrbasu, Zrenjaninu, Somboru, Sremskoj Mitrovici, Vršcu i Rumi. Naro čito je vredan pomena uspešan rad zimsko sportskog kluba u Kikindi, koji je iz svojih sredstava u neposrednoj blizini Kikinde izgradio jedan brežuljak, koji za snežnih dana odli čno služi za obuku u skijanju članova kikindskog kluba. Ovo je svakako redak slu čaj da se u beskrajnoj ravnici podiže vešta čki breg za skijašku obuku. Zajednica organizuje veoma pose ćene smu čarske izlete na Jahorinu, Kopaonik, Komnu, Planicu, Semmering, a tako đe i zimsko-sportsko ve če u domu na Iriškom vencu. Sigurno je interesantno pomenuti da je za 20 dana božićnih ferija 1939. g. u okolini doma na Vencu i u samom domu prose čno bilo 150 do 200 smu čara, a na sam prvi i drugi dan pravoslavnog božića bilo ih je svakog dana oko 400. Na III redovnoj skupštini zimsko sportskog kluba u Novom Sadu održanoj 3.I 1939. izabrana je nova uprava u sastavu: dr Radivoj Kaleni ć (predsednik), dr Đor đe Kluka (potpredsednik), Đuro Beker (sekretar), Petar Nakarada (blagajnik), dr Nikola Vu čkovi ć i ing. Danilo Sagmajster. U Subotici 1933. godine osniva se Smu čarski klub “Grani čar”. Osniva či kluba su bili: Ant. G. Brankovi ć, potpukovnik, Spira M. Babovi ć, kapetan, Novica Š. Samardžić, poru čnik, Jus. T. Salkovi ć, niži voj. činovnik i Ivan A. Kemeprle, pešadijski narednik.

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI Milivoj Erdeljan

POSLERATNI RAZVOJ PLANINARSTVA U VOJVODINI

Po završetku II svetskog rata osniva se Fiskulturni odbor Vojvodine (FOV), a pri njemu Planinarski odbor (PO-FOVa). Po zapisniku sa sastanka Planinarskog odbora od 28.V 1946. članovi tog odbora bili su: Sava Mili ć, Pavle Klinovski, Piroška Bodi, Katica Vukomanovi ć, Stevan Dostan, Novica Ćiri ć, Ratko Ćiri ć i dr. Po tadašnjim pravilima FOV Planinarski odbor nije imao svog predsednika, ve ć sa strane FOV svog referenta, a to je bio Zoltan Helender. Zadatak odbora je bio da se pri fiskulturnim društvima (FD “Radni čki", FD "Slavija", FD “Egyseg", FD "Sloga", FD "Zrinjski" i dr.) osnivaju planinarske sekcije.

F. D. "Egyseg"

Po nalogu vlasti predratna planinarska društva (PD “Fruška gora" i PD "Prijatelj prirode") dužna su da se priklju če fiskulturnim društvima, odnosno da se uklju če u rad planinarskih sekcija pri fiskulturnim društvima. To kod predratnih planinarskih društava nije naišlo na odobravanje, tako da su se dešavale česte i duge prepiske na relaciji planinarskih i fiskulturnih društava. Da bi se razrešio nastali problem, Planinarski odbor izra đuje pravilnik za unapre đenje planinarstva u Vojvodini. Dobar deo svojih aktivnosti Odbor je usmerio nabavljanju potrebne opreme i obilasku planinarskih objekata. Često su realizovali pešačenja, a bilo je i drugih kulturnih aktivnosti. U toku septembra 1946. u planinarskom domu na Iriškom vencu Planinarski odbor održava svoju Skupštinu po nalogu FOV, koji je nezadovoljan dotadašnjim preduzetim aktivnostima za razvoj planinarstva u Vojvodini. Na Skupštini se Josif Pakvor bira za predsednika planinarskog odbora, Radivoj 38

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI Radanov za potpredsednika, a Novica Ćiri ć za sekretara. Ostali članovi odbora su: Pavle Klinovski, Ladislav Pristai, Kalman Feldvari, Josip Gumhold-Josipovi ć, Đura Ili ć, Luks-Markovi ć, Vol čevi ć, Slavko Petrovi ć (iz Vršca), Josip Ertl, Bakov, Zlatko Miler, Mondovi ć, dr Miroslav Lederer. Referent ispred FOV je Milan Ercegan.

Josif Pakvor Slavko Petrovi ć (1900 - 1979) (1903 - 1996)

Po odluci FOVa u toku 1947. god. dolazi do pripajanja smu čara Planinarskom odboru, tako da on prerasta u Planinarsko-smu čarski odbor FOV. Odbor intezivno radi na osnivanju planinarskih odbora pri gradskim fiskulturnim odborima u Subotici, Somboru, Vršcu, Be čeju, Zrenjaninu, Rumi, Šidu, Sremskoj Mitrovici, Staroj Pazovi, Ba čkoj Palanci i dr. 12. XII 1947. se formira Gradski planinarsko-smu čarski odbor pri Fiskulturnom odboru Novog Sada u sastavu: Desanka Zvonimir, Aleksandar Pap, Antun Almaj, Miroslav Sosbeger, Ana Pajkert, Irena Gerhard, Petar Veliki, M. Tursi ć i Đor đe Ćur čić. Zajedno sa šumskim gazdinstvom "Fruška gora" odbor radi na raščišćavanju terena na Iriškom vencu za smu čarski teren. U toku 1947. god. Sreski narodni odbor u Novom Sadu je doneo odluku o predaji imovine PD "Prijatelj prirode" i PD "Fruška gora" Planinarsko-smu čarskom odboru FOVa. Pored organizovanih šetnji, odbor organizuje i 1947. i 1948. do ček nove godine u planinarskom domu na Iriškom vencu. U 1948. god. ispred FOV imenuje se Vasa Markovi ć za stru čnog referenta. Nastavlja se sre đivanje objekata na Fruškoj gori, dolazi do renoviranja doma na Ravni. Pored toga organizuje se putovanje na Šar-planinu i izletni čki voz do Paragova ili Beo čina. Dolazi tako đe do markiranja, čišćenja i ure đivanja planinarskih staza, a uklju čuju se u pošumljavanje Fruške gore. U 1948. god u Vojvodini je bilo 1520 39

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI

Katica Vukomanovi ć Sava Mili ć

Novica Ćiri ć Ladislav Pristai (1909 - 1980) planinara. Planinarski dom na Iriškom vencu se predaje Sreskom odboru Rume. Na sednici Planinarsko-smu čarskog odbora FOV od 12. II 1948 god. donose se pravila za osnivanje planinarskih društava i formira se Inicijativni odbor budu ćeg planinarskog društva u sastavu: Pakvor, Radanov, Klinovski, Ćiri ć i dr Lederer. Prva osniva čka skupština PTD “Fruškogorski venac” Novi Sad održana je 4. III 1948. uz prisustvo 249 delegata. Drugo zasedanje Skupštine ovog društva održano je 1. VI 1948. kad je usvojen naziv društva i Statut društva. Za prvog predsednika društva izabran je Novica Ćiri ć, a za sekretara Dobrivoj Anti ć. Zatim dolazi do osniva čkih skupština PD “Zmajevac ”, u Vrdniku 1. IV 1948. i PD “Iriški 40

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI venac” na Iriškom vencu 15. X 1948.

Špira Paklar Todor Nikoli ć (1909 - 1979) Po nalogu FISAV na sednici od 4. X 1948. dolazi do razdvajanja Smu čarskog i Planinarskog odbora i pretvaranja dosadašnjeg odbora u Inicijativni odbor Pokrajinskog odbora za Vojvodinu Saveza planinara Srbije. Kompletno rukovodstvo iz raspuštenog odbora prelazi u Inicijativni odbor. Dana 30. I 1949. g. održava se osniva čka Skupština Pokrajinskog odbora za Vojvodinu Saveza planinara Srbije, gde je Vasa Markovi ć izabran za predsednika, Radivoj Radanov za potpredsednika a Josip Ertl za sekretara. Sastav Upravnog odbora je uglavnom ostao stari (Šosbeger, Ani čić, Anti ć, Pristai, Čavi ć, Feldvari, Zvonari ć, Klinovski, Ili ć, Pakvor, Martinovi ć) poja čan Milanom Arseni ćem iz Vršca, Todorom Nikoli ćem iz Vrdnika i Stevanom Hergerom iz Novog Slankamena. U toku 1949. godine formiraju se PD "Vršačka kula" u Vršcu, PD "Stražilovo" u Sremskim Karlovcima, PD "Dr Radivoj Simonovi ć" u Somboru i PD "Kovin" u Kovinu. Te godine u Pokrajini su bila 2674 registrovana planinara. Pokrajinski odbor intenzivno radi na dobijanju doma na Vršačkom bregu u zgradi " Čika Laza", blizu Crvenog krsta i na renoviranju doma na Osovlju. Pored organizovanih izleta po Fruškoj gori i Vršačkom bregu, organizuju se izleti po Deliblatskoj peščari, Bukulji, Kosmaju, Rudniku, a uvodi se "Dan planinara". Tako đe se penju na Triglav, po Velebitu, Durmitoru i Kopaoniku. Tu su tako đe i višednevna taborovanja na Bohinjskom jezeru i kod Opatije. Zahvaljuju ći zalaganju PD "Fruškogorski venac" dolazi do osposobljavanja napuštenih planinarskih ku ćica na Malom Kisa ču, blizu Popovice. Osposobljene su još tri ku ćice od strane grupe "Orlovac" pri GIONSAPV a od strane planinarske grupe "Gaj" pri "Žitoprometu" iz Novog Sada osposobljena je još jedna ku ćica. Dobivena je baraka kod Hajdu čke česme koja će služiti kao planinarsko sklonište. Pored toga, obezbe đeno je dosta opreme 41

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI (cipela, vin đaka, planinarskih košulja, ranaca, šatora).

Vasa Markovi ć Pavle Klinovski (1894 - 1977)

Planinarski dom na Stražilovu Na Skupštini koja je održana 17. XII 1949. u planinarskom domu na Iriškom vencu je izabran nov Upravni odbor: Stevan Babi ć (predsednik), Gustav Ivkovi ć (I potpredsednik), Radivoj Radanov (II potpredsednik), Josip Ertl (I sekretar), Josif Pakvor (II sekretar), Laslo Terenji (referent za podmladak i pionire), Pavle Klinovski (referent za kulturu i istorijske spomenike), Đura Ili ć 42

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI (referent za domove), Vera Čavi ć (referent za statistiku i evidenciju), Svetislav Parabucki i Laza Petrovi ć (referent za propagandu i vaspitni rad), Dobrivoje Anti ć (referent za kadrove) i Dušan Markovi ć (blagajnik). Novoizabrano rukovodstvo intezivno radi na osnivanju i prerastanju inicijativnih odbora u planinarska društva tako da se 1950. god. osnivaju se slede ća društva: PD “Železni čar" u In điji, PD "Apatin" u Apatinu, PD "Klisura" u Sremskoj Mitrovici, PD "Dr Laza Markovi ć" u Irigu, PD "Bela Stena" u Pan čevu, PD "Subotica" u Subotici, PD "Bela Crkva", u Beloj Crkvi, PD "Ba čka" u Ba čkoj Topoli, PD "Rakovac" u Novom Sadu, PD "Senta" u Senti, PD "Borkovac" u Rumi, PD "Zanatlija” u Novom Sadu, PD "Orlovac" u Novom Sadu i PD "Crveni čot" u Petrovaradinu. Pored ve ć izgra đenih domova intenzivno se radi na izgradnji doma na Zmajevcu i renoviranju domova na Vilinim vodicama i na Širokom bilu. Zaslužni planinari koji su doprineli razvoju planinarstva u Vojvodini 1949. proglašeni od strane Pokrajinskog odbora starim planinarima: 1. Dr Radivoj Simonovi ć 38. Radivoj Radanov 2. Draga Bani ć 39. Ksenija Ili čić-Hercl 3. Đor đe Dalj čev 40. Dragoljub Ostoji ć 4. Sofija Dimitrijevi ć 41. Josip Ertl 5. Stjepan Luckars 42. Dr Milan Simonovi ć 6. Jovanka Kantor 43. Josip Ploh 7. Nikola Kozoderovi ć 44. Ilija Ćuruvija 8. Dezider Margani ć 45. Vilim Jeržabek 9. Nevenka Luckars 46. Josip Gumhold-Josipovi ć 10. Imre Paščik 47. Mirko Romi ć 11. Paula Kantner 48. Antun Almaji 12. Petar De đanski 49. Jakob Carin 13. Dr Milorad Popov 50. Vladimir Polji čak 14. Kosta Kapamadžija 51. Obrad Jurišić 15. Mihajlo Kuzman 52. Zora Konstantinovi ć 16. Dr Ivan Prodan 53. Nuša Pajkert 17. Sava Mili ć 54. Ana Faršak 18. Pavle Klinovski 55. Edgar Hrabovski 19. Ognjeslav Čerevicki 56. Duško Radovanov 20. Petar Vermeš 57. Franja J. Šubert 21. Miroslav Šozbeger 58. Rudolf Udvari 22. Inž Kamenko Ćiri ć 59. Franja F. Šuberet 23. Petar Von čina 60. Dragutin Fridrix 24. Josif Pakvor 61. Smilja Romi ć 25. Đor đe Ili ć 62. Antun Štimac 26. Petar Veliki 63. Josip Vajgand 27. Dušan Barjaktarevi ć 64. Jelena Vajgand 28. Oto Canbauer 65. Katica Bogišić 43

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI 29. Ladislav Petrovi ć 66. Andrija Sabo 30. Šandor Varo 67. Josip Mušić 31. Oskar Čerge 68. Elza Mol čko 32. Dušan Markovi ć 69. Martin Černeli ć 33. Dr Ivan Francuski 70. Dr Franja Veseli 34. Vladimir Hadži 71. Vjekoslav Veseli 35. Dr Bogdan An đelić 72. Oto Zdou č 36. Ladislav Pristai 73. Antun Krklec 37. Tereza Stanek Povodom praznika Dana Republike 29. novembra 1950. organizovano je orijentaciono (tada zvano patrolno) takmi čenje vojvo đanskih planinara na Fruškoj gori (prvo u tadašnjoj Jugoslaviji). Učestvovalo je 28 ekipa sa ukupno 75 u česnika. Plasman ekipa je bio slede ći: I - mesto: PD "Dr Radivoj Simonovi ć" u Somboru; II - mesto: PD "Fruškogorski venac" u Novom Sadu; III - mesto: PD "Senta" u Senti. U Apatinu tamošnje planinarsko društvo je priredilo izložbu planinarske fotografije, a na Fruškoj gori se organizuje no ćni marš do Popovice. Na Stražilovu je 10. II 1951. održana Skupština Pokrajinskog odbora, gde je za predsednika izabran predsednik Pokrajinskog ve ća Narodne omladine, jer se očekivalo da on može da doprinese bržem razvoju planinarstva. Sastav Upravnog odbora je bio slede ći: Dušan Seki ć (predsednik), Radivoj Radanov (potpredsednik), Duško Dragin čić (potpredsednik), ing. Jefta Jeremi ć (potpredsednik), Josip Ertl (sekretar), Đor đe Raki ć (zamenik sekretara), Josif Pakvor (na čelnik), Aleksandar Mondovi ć (zamenik sekretara), Ladislav Pristai (referent za finansijsko-materijalno poslovanje), Franja Doža (referent za objekte), Pavle Klinovski (referent za kulturno-personalni rad), Lazar Maširevi ć (referent za gra đevinsku delatnost), Andrija Miler (referent za rekvizite), Sonja Pešić (referent za pionire), ing. Voja Vasili ć, Antun Almaj i Obrad Juri ć. U Nadzorni odbor izabrani su: Stevan Babi ć, Đura Ili ć i Petar De đanski. U 1951. godini u Vojvodini je bilo adaptirano i osposobljeno sedamnaest planinarskih domova: - dom na Iriškom vencu (Fruška gora) - PSSV, - ku ća na Širokom bilu (Vršačka brda) - PD "Vršačka kula" u Vršcu, - turisti čki dom na Stražilovu (Fruška gora) - PSSV, - paviljon Čardak pod Stražilovom (Fruška gora) - PSSV, - ku ća na Vilinim vodicama (Fruška gora) - PD "Crveni čot" u Petrovaradinu, - ku ća "Prijatelj prirode" na Čardaku (Fruška gora) - PSSV, - preno ćište na Testeri (Fruška gora) - PSSV, - planinarsko naselje na Popovici (devet ku ćica) i centralni dom.

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI

Dom na Iriškom vencu

Stevan Babi ć Radivoj Radanov (1916- 1988) * • - Autor oba crteža je Đuro Mla đen

U toku 1951. god. bilo je 6567 planinara i osnovana su slede ća planinarska društva: PD "Stara Pazova" u Sremskoj Pazovi, Narodni izlet "Fruška gora" u Novom Sadu, PD "Mali I đoš" u Malom Iđošu, PD "Avala" u Kuli, PD “Osovlje" u Beo činu, PD "Železni čar" u Novom Sadu, PD "Popovica" u Novom Sadu, PD "Zrenjanin" u Zrenjaninu, PD "Triglav" u Be čeju i PD "Fruška gora" u 45

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI Sremskoj Kamenici. Na Stražilovu 9. i 10. II 1952. održana je Skupština, gde je Stevan Babi ć izabran za predsednika, za potpredsednike Jefta Jeremi ć i Duško Dragin čić, a za sekretara Josip Ertl. Ostali sastav Upravnog odbora je takore ći nepromenjen. Interesantno je pomenuti da je izabrani predsednik Stevan Babi ć, sudija, po čeo da planinari tek po izboru na tu funkciju. Ostali članovi Upravnog odbora su bili: Pavle Klinovski, Josif Pakvor, Franja Doža, Dragoljub Ostoji ć, Petar De đanski, Ladislav Pristai, Antun Almaj, Petar Ili ć, Željko Vlatkovi ć i Voja Vasili ć. U toku ove godine intezivno se renoviraju i izgra đuju domovi na Osovlju i u Čortanova čkoj šumi, dok se dom pod Glavicom predaje PD "Zanatlija" u Novom Sadu. Osnivaju se planinarska društva: Narodna omladina "Lola Ribar” u Novom Sad i PD "Vu čevo" u Zmajevu . Na Stražilovu 4. IV 1953. održava se Skupština gde je ponovo za predsednika izabran Stevan Babi ć, za potpredsednike Jefta Jeremi ć i Josip Ertl, a za sekretara Željko Vlatkovi ć. Ostali članovi Upravnog odbora su: Ivan Francuski, Svetislav Parabucki, Franja Rot, Radivoj Radanov,

Bogdanka Igniji ć Ljubomir Demšar (1905-1991) (1932-1985) Bata Radosavljevi ć, Duško Dragin čić, Josip Gumhold-Josipovi ć. Ubrzo je na Stražilovu održan plenum (14. IV 1953.), gde je odlu čeno da slede će godine treba sve čano obeležiti 30 godina organizovanog planinarstva u Vojvodini. Osnovan je i odbor za obeležavanje u sastavu: Petar De đanski, Bata Radosavljevi ć, Duško Dragin čIć, Pavle Klinovski i Dragoljub Ostoji ć. Novi statut usvojen je na Skupštini održanoj 10. IV 1954, po kojem je naš savez registrovan kao Pokrajinski odbor Planinarskog saveza Srbije za Vojvodinu. Upravni odbor preimenovan je u Izvršni odbor, a ostalih bitnih promena nema. Po četvrti put za predsednika je izabran Stevan Babi ć, za potpredsednika Ivan

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI Francuski, a za sekretara ponovo Željko Vlatkovi ć. Ostali članovi Izvršnog odbora su: Petar De đanski, Josip Gumhold-Josipovi ć, Franja Rot, Dragoljub Ostoji ć, Bogdan An đeli ć, Dimitrije Jankovi ć, Aleksandar Mondovi ć, Svetislav Parabucki, Jefta Jeremi ć, Pavle Klinovski. Rad odbora se u 1954. uglavnom bazirao na proslavi 30. godišnjice planinarstva u Vojvodini. Centralna proslava se održala 25 i 26. IX 1954 na Popovici, gde je održan omladinski slet sa 280 u česnika.

Planinarski dom "Fruškogorski venac" na Popovici (crtež Oto Jana)

Amblem Sleta na Popovici povodom obeležavanja 30 godina organizovanog planinarstva u Vojvodini

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI Na Iriškom vencu 26. i 27. III 1955. održana je Skupština gde je za sekretara izabran Josip Ertl, dok je Izvršni odbor ostao nepromenjen. U toku 1955. god. osnovana su: PD "Poštar" u Novom Sadu, PD "Jugodent" u Novom Sadu i PD "Srem" u Šidu, dok PD "Subotica" menja ime i registruje se kao PD "Sever", u Subotici. Na plenumu održanom na Stražilovu 15. i 16. X 1955. nošeni idejom otvaranja Slovena čke transverzale, odlu čeno je da se osmisli I otvori Fruškogorska transverzala; nosilac posla je PD "Crveni čot" u Petrovaradinu. Na Skupštini održanoj 23. i 24. III 1956. na Iriškom vencu, potvr đeno je poverenje prethodnom rukovodstvu, uz izbor novog sekretara Radivoja Radanova. Intezivno se radi na omasovljavanju društava, nabavci opreme, školovanju kadrova. Vojvo đanski planinari su nosioci orijentacionih takmi čenja. 1. V 1956. je otvorena Fruškogorska transverzala, sa 14 kontrolnih ta čaka (Kozarica, Stražilovo, Glavica, Ir. venac, Popovica, Zmajevac, Testera, Đipša, Ležimir, Ravanica, Osovlje i Grgeteg). U toku prve godine postojanja prešlo ju je 45 planinara. Dana 23. i 24. III 1957. na Iriškom vencu održana je Skupština na kojoj je usvojen novi statut, po kojem je naš savez postao Pokrajinski odbor Vojvodine. Upravni odbor je izabran u slede ćem sastavu: Stevan Babi ć (predsednik), Ivan Francuski (potpredsednik), Radivoj Radanov (sekretar), Aleksandar Mondovi ć (na čelništvo), Stevan Pavli ć (na čelništvo), Zvonko Knjižar (na čelništvo), Oto Jan (zadužen za rad sa omladinom), Dragoljub Ostoji ć (propaganda), Smilja Popov (propaganda), Franja Rot (komisija za domove), Velimir Jovanovi ć (komisija za domove), Dušan Uroševi ć (komisija za domove), Lazar Maširevi ć (komisija za domove), Bogdan An đeli ć (sanitet) i Dezider Rot (za finansijsko-ekonomske poslove). Te godine je bilo 6285 planinara u Vojvodini. Naglo je poraslo interesovanje za alpinizam, tako da Vojvo đani po prvi put u čestvuju na te čajevima za alpiniste. Na Iriškom vencu održava se zimski tečaj za planinarske vodi če sa 19 učesnika. Fruškogorska transverzala je opravdala svoje postojanje, jer ju je te godine obišlo 108 planinara iz cele Jugoslavije. Organizuje se prole ćni dan planinara u Deliblatskoj peščari i sabori na Vršačkom bregu i Pali ću. U 1957. planinarima bili su na raspolaganju slede ći planinarski objekti: - planinarski dom na Širokom bilu (Vršački breg) - PD "Vršačka kula", - pl. dom "Kozarica" u Čortanova čkoj šumi - PD "Železni čar", In đija, - pl. dom "Stražilovo" (Fruška gora) - PD "Stražilovo", S. Karlovci, - pl. dom "B. Radi čevi ć" (Fruška gora) - PD "Stražilovo", S. Karlovci, - pl. dom pod Glavicom (Fruška gora) - PD "Zanatlija", Novi Sad, - pl. dom na Paragovu (Fruška gora) - PD "Jugodent", Novi Sad, - pl. dom na Iriškom vencu (Fruška gora) - PSSV, - pl dom na Belegišu (Fruška gora) - PD "Penzioner", Novi Sad, - pl. dom na Osovlju (Fruška gora) - PD "Osovlje", Beo čin, -pl. dom na Zmajevcu (Fruška gora) - PD "Zmajevac", Vrdnik, - pl. domovi na Popovici: - PD "Popovica", Novi Sad, 48

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI

KARTA FRUŠKOGORSKE TRANSVERZALE 1956. god.

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI

Planinarski dom na Vilinim vodicama (crtež Oto Jana)

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI - PD "Crveni čot", Petrovaradin, - PD "Penzioner", Novi Sad, - PD "Železni čar", Novi Sad, - PD "Fruškogorski venac", Novi Sad, Pokrajinski odbor Vojvodine održava 20. IV 1958. god Skupštinu i bira novo rukovostvo po novom statutu na četiri godine. Upravni odbor je izabran u slede ćem sastavu: Stevan Babi ć (predsednik), Ivan Francuski (potpredsednik zadužen za finansijska pitanja), Josip Ertl (potpredsednik zadužen za smu čarstvo), Radivoj Radanov (sekretar), Stevan Pavli ć (zamenik sekretara), Aleksandar Mondovi ć (na čelnik), Dragoljub Ostoji ć (za na čelništvo), Sava Vlalukin (za upravljanje objektima), Emilija Petkovi ć (za zdravstvena pitanja), Oto Jan (u na čelništvo za alpinizam), Ivan Gumhold-Josipovi ć (u na čelništvo), Dušan Uroševi ć (za izgradnju objekata), Franja Rot, Lazar Maširevi ć i Nikola Šturc. Zbog li čnih poslova ubrzo su Aleksandar Mondovi ć i Nikola Šturc zamenjeni Pavlom Gre čnikom i Milošem Smaji ćem. U nadzorni odbor izabrani su Milan Dun đerov, Stevan Breberina i Ljubomir Stojanovi ć. Članstvo se kretalo: 1958 - 7085 1959 - 7605 1960 - 8119 1961 - 8580 Savez se aktivno uklju čio u akcije saveznog i republi čkog zna čaja, tako da je odziv vojvo đanskih planinara na sletovima (Savezni slet na Sutjesci, Savezni slet na Belim zemljama, Slet planinara na Malom Jastrepcu, Republi čki slet planinara Srbije na Rtnju) bio na zavidnom nivou.

Dragoljub Ostoji ć Lazar Raki ć (1908 - 1998) (1900 - 1989) Vojvo đanski planinari osvajaju Olimp u Gr čkoj (1958) i Mon Blan u 51

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI Francuskoj 1960. Pored toga tu su još tabori na Ohridskom jezeru, kampovi na moru i sabori na Fruškoj gori, Vršačkom bregu i u tavankutskoj šumi. Naši planinari obilaze i tek osnovane transverzale (Kopaoni čku, Prokletijsku i Ustani čku).

Đor đe Dalj čev Sava Vlalukin (1904 -1987) (1908 - 1993)

1959. dolazi i do osnivanja prve alpinisti čke sekcije pri PD “Stražilovu” u Sremskim Karlovcima, a u stopu ih prate alpinisti čki pripravnici iz PD “Fruškogorskog venca" u Novom Sadu, PD “Zrenjanin” u Zrenjaninu i PD “Železni čar” u In điji. Alpinizam je naro čito postao atraktivan kod starijih i iskusnijih planinara. Da bi se što kvalitetnije i što bolje sara đivalo sa društvima, u toku 1959. dolazi do formiranja sreskih planinarskih saveza u: Novom Sadu, Somboru, Subotici, Sremskoj Mitrovici, Pan čevu i Zrenjaninu. U 1959. osnivaju se PD "Jelenak" u Pan čevu, PD “Gora” u Vrbasu, PD “Sremski partizan” u Erdeviku, PD "Majevica" u Titelu. U 1960. osnivaju se: PD "Severna Ba čka" u Tavankutu i PD "Mladost" u Ba čkoj Palanci, dok se u 1961. osniva još 7 društava: PD "Krivaja" u Pa čiru, PD “Grani čar" u Bajmoku, PD "Vihor" u Novom Sadu, PD "Izvor" u Somboru, PD "Narodni u čitelj" u Subotici, PD "Fruška gora" u Kikindi i PD "Zorka" u Subotici. Na podru čju Vojvodine u ovom periodu ima 15 planinarskih objekata, od toga samo su dva preko cele godine snabdeveni i potpuno opskrbljeni (na Vencu i na Osovlju), a pet ih ima doma ćina doma (na Popovici, Zmajevcu, Vršačkom bregu, Kozarici i Glavici). Nažalost po nalogu Narodnog odbora sreza Novi Sad aprila 1960. PD "Stražilovo" u Sremskim Karlovcima je predalo svoje objekte na Stražilovu ugostiteljskoj mreži Narodnog odbora Sremskih Karlovaca. Na Skupštini održanoj 23. VI 1962. na Osovlju zahvalilo se prethodnom 52

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI rukovodstvu i izabrano je novo: Vladimir Popin (predsednik; PD “Orlovac "; Novi Sad), Radivoj Radanov (potpredsednik; PD "Orlovac", Novi Sad), Lazar Raki ć (potpredsednik; PD "Orlovac", Novi Sad), Milorad Mili ć (sekretar; PD “Orlovac ", Novi Sad), Oto Jan (PD "Železni čar", Novi Sad), Sava Vlalukin (PD "Orlovac", Novi Sad), Dragoljub Ostoji ć (PD "Fruškogorski venac", Novi Sad), Vojislav Popadi ć (PD "Orlovac", Novi Sad), Radivoj Kova čevi ć (PD "Stražilovo", Sremski Karlovci), ing. Dušan Uroševi ć (PD “Orlovac", Novi Sad), Pavle Gre čnik (PD "Jugodent", Novi Sad), Jelisaveta Gutalj (PD "Fruškogorski venac", Novi Sad) i pet predsednika sreskih saveza U Nadzorni odbor su izabrani: Stevan Breberina, dr Ivan. Francuski i ing. Milan Dun đerov, a u Sud časti: Vasa Du čevi ć, Milan Fenjac i Emilija (Beba) Petrovi ć. Na ovoj skupštini dolazi do spajanja Planinarskog i Smu čarskog odbora u jedan. Usvojen je i novi statut po kojemu prerastamo u PLANINARSKO- SMU ČARSKI SAVEZ VOJVODINE. Naš savez 1962. ima 8230 članova, dok 1963. prelazimo deset hiljada tj. ta čno 10163. Naro čito se pove ćalo članstvo me đu omladinom, tako da dolazi do organizovanja omladinskog sleta na Katanskim livadama. Osnivaju se i nova društva: PSD "Železni čar", Vršac; PSD "Jahorina", Subotica; PSD "Šator", Pan čevo; PSD "Igman", Subotica; PSD "Tehni čar", Subotica; PSD "Stevica Jovanovi ć", Zrenjanin i PSD "Poštar", Subotica. Po odluci PSSV Fruškogorska transverzala prelazi u nadležnost Saveza i dolazi do izmene njene trase, tako da umesto 14 kontrolnih ta čaka ima 22. Posebno u ovom periodu akcenat je dat na školovanje kadrova, tako je 1963. održan na čelni čki te čaj na Osovlju, a 1962. izveden je tečaj u Sloveniji gde su instruktori bili Kova čevi ć, Matuski, Apatovi ć i Maleti ć, kojem je prisustvovalo 13 pripravnika. Na Skupštini održanoj 28. VI 1964. u Novom Sadu (u SOFKI), izabran je novi Upravni odbor u sastavu: Vladimir Popin (predsednik), Ištvan Salai (potpredsednik), Lazar Raki ć (potpredsednik), Milorad Mili ć (sekretar), Radivoj Kova čevi ć, Julijana Malacko, Teodor Andrejevi ć, Dragoljub Ostoji ć, Marija Hilken, Lajoš Kalai, Vladimir Budimski, Miloš Puzi ć, ing. Dušan Uroševi ć, Srbislav Mihajlovi ć, Đurica Šikoparija, Eržebet Šili ć, Andrija Malobabi ć, Slavko Suknovi ć, Bogdanka Igniji ć, Aleksandar Nikoli ć, Miloš Smaji ć i Đor đe Skuratov. U Nadzorni odbor su izabrani: Radivoj Radanov, Živka Čeli ć i Stevan Breberina; kao zamenici: Milan Jerkovi ć i Boža Mašić. U Sud časti izabrani su Sava Vlalukin, Jelisaveta Gutalj i Oto Jan, kao zamenici Andrija Šipoš i Jelena Mijatovi ć. Nažalost nije vo đena najta čnija evidencija o prodaji markica u PSSV, ali ipak se prodaja otprilike kretala ovako: 1964 - 8740 ; 1965 - 9622. ; 1966 opet se u izveštajima pojavljuje 9622. Savez je svoju aktivnost u ovom periodu bazirao na otvaranju Fruškogorske transverzale i održavanju jubilarnog sleta i raznim savetovanjima sa problematikom domova. Doduše društva u Vojvodini su se veoma masovno 53

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI uklju čivala u savezne i republi čke akcije, a 1965. Vojvo đani su osvojili i krov Evrope u organizaciji PSD "Ba čka" u B. Topoli.

Amblem Sleta u Čortanova čkoj šumi održanog povodom obeležavanja 40 godina organizovanog planinarstva u Vojvodini

Vladimir Popin Ištvan Salai

Pošto je obeležavanje 40. godina organizovanog planinarstva u Vojvodini bila najvažnija akcija, odlu čeno je da se obeleži sletom u Čortanova čkoj šumi 19. i 20. IX 1964. Odre đen je i štab sleta: Vladimir Popin, Teodor Andrejevi ć, Radivoj Kova čevi ć, Dragoljub Ostoji ć, Milorad Mili ć, Zdravko Đaji ć i Vojislav Popadi ć Na sletu je u češće uzelo 300 planinara, a njegovom otvaranju prisustvovali su i osniva či Planinarsko-turisti čkog društva "Fruška gora" Petar De đanski, An đa Kujevi ć i Kosta Kapamadžija. 19. IX 1964. sa Petrovaradinske tvr đave preko

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI doma pod Glavicom, manastira Grgeteg i manastira Krušedol do čortanova čke šume krenuli su prvi transverzalci po novoj Fruškogorskoj transverzali.

KARTA FRUŠKOGORSKE TRANSVERZALE 1964. god.

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI . Pored alpinizma, koji u ovom periodu malo stagnira, orijentaciona takmi čenja su se raširila po svim društvima. Naro čito uspeha na takmi čenjima ima PSD “Stražilovo” u Sremskim Karlovcima, koji su bili i republi čki prvaci i PSD “Zrenjanin” u Zrenjaninu. Pošto su u Smu čarski odbor uklju čeni i "Partizan" Vojvodine, Ferijalni savez, Udruženje nastavnika fizi čkog vaspitanja i dr., ovaj odbor doživljava svoj procvat i vojvo đanski smu čari se sve češće i sve zapaženije pojavljuju na takmi čenjima. U Sremskim Karlovcima održava se Skupština Saveza 11. XII 1966. Tom prilikom izabran je novi Izvršni odbor: Ištvan Salai (predsednik), Cvetko Savin (potpredsednik), Milan Kiždobranski (potpredsednik), Miloš Puzi ć, Vladimir Budimski, Franja Rot, Lovro Ciprijanovi ć, Janka Ljudevit, dr Srbislav Mihajlovi ć, Ferenc Mikloš, Ladislav Velja ča, Ljubomir Demšar, Slobodan Đor đevi ć, Tereza Šikloš, Marko Josimovi ć, Stevan Holovka, Ernest Pipan, Zdravko Đaji ć i Ivan Sabo. U Nadzorni odbor imenovani su: Teodor Andrejevi ć, Dragoljub Ostoji ć, Desa Filipovi ć, a kao zamenici Radivoj Radanov i Lazar Raki ć. U Sud časti izabrani su: Sava Vlalukin, Milan Vlaisavljevi ć i Teodor Tim čenko. Članstvo prema izveštaju Saveza u Vojvodini kretalo se 1967 - 7763 ; 1968 - 6760 i 1969 ponovo se ponavlja u izveštajima 6760. Rad Saveza odvijao se pod otežanim okolnostima sa minimalnim finansijskim sredstvima, a s tim i planinarska organizacija nije se mogla razvijati u onoj meri kako se to o čekivalo i želelo. Nažalost otu đen je i dom na Osovlju, koji je dat Naftagasu, a i ostali planinarski objekti su zanemareni. Planinarska aktivnost odvijala se po društvima, ali ipak na Prole ćnom danu planinara Vojvodine na Vršačkom bregu okupilo se preko sto planinara. 1967. Agata Trajs iz PSD "Zrenjanina" stiže do 4810 m, odnosno na vrh Mon Blana. Na Skupštini održanoj 14. IV 1969. za predsednika je izabran Milan Kiždobranski, a za sekretara Stevan Holovka. Na Skupštini održanoj 22. IV 1972. za predsednika je ponovo izabran Milan Kiždobranski, a u Izvršni odbor izabrani su: Stevan Mesaroš (potpredsednik), Milan Šašić (potpredsednik), Nikola Štrbenk (sekretar), Miloš Novi čić, Stevan Holovka, Đula Čizmadia, Sime Curko, Ljiljana Gacin, Božidar Gruji ć, Jovan Vojnovi ć, Josip Kardoš, Laza La đarac, Stevan Ćiri ć, Josip Matak, Petar Ninkovi ć, Stanislav Banjeglovi ć, Cvetko Savin, Slobodan Đor đevi ć, Ladislav Velja ča i Ljubomir Demšar. U Nadzorni odbor izabrani su: Teodor Andrejevi ć, Tinka Gajin i Katica Vukomanovi ć, a u Sud časti: Radivoj Radanov, Dragoljub Ostoji ć i Ljubinka Boškovi ć. U ovom periodu pokušava se i donekle uspeva da se prebrodi problem finansijskih sredstava, tako da dolazi do veoma bogate aktivnosti. Tu su dobro organizovani prole ćni i jesenji dani planinara Vojvodine na Deliblatskom pesku, Vršačkom brdu, Iriškom Vencu i Lipova či. Dolazi do bu đenja pojedinih društava 56

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI (PSD "Železni čar", Šid i PSK "Avala", Kula), a osniva se i prvi smu čarski klub "Vojvodina" u Novom Sadu. Na svim akcijama, susretima i sletovima (Savezni slet na Platku, Igmanski marš, Sutjeska "73, Kozari) Vojvo đani se pojavljuju u velikom broju. Šidski planinari 1975. se penju na Mon Blan. Vojvo đani su bili organizatori XII prvenstva planinara Jugoslavije u orijentaciji na Andrevlju od 11. do 13. X 1974. PSD "Stražilovo" u Sremskim Karlovcima je 1973 uprili čilo prvi Stražilovski kup.

50. god. organizovanog planinarstva u Vojvodini -AMBLEM proslave

Radi podsticanja mladih za uklju čivanje u planinarstvo i njihovo adekvatno školovanje, Savez uvodi zvanje pionir-planinar. Tako po usvojenim pravilima i kriterijumima dodeljuju se zlatna, srebrna i bronzana zna čka pionir- planinar. Glavni pokreta č i nosilac ovog izuzetno velikog projekta su bili Sava Jerkov iz PSK “Hajduk” Kula i Radivoj Kova čevi ć. Savez je povodom 50-godišnjice organizovanog planinarstva dodelio 1974 god.: Jubilarnu ZLATNU zna čku Saveza slede ćim planinarskim duštvima i planinarima:

PSD "Akademac", Novi Sad PSD "Fruška gora", S. Kamenica

1. dr Jovan Petrovi ć 1. Branislav Mari ć 2. Vladimir Vrebac PSD "Avala", Kula 3. Jovan Vlahovi ć 4. Ivica Avramovi ć 1. Sava Jerkov 5. Zoran Boji ć 6. Pavle Cinder

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI

ZNA ČKA PIONIR - PLANINAR

PSD "Ba čka", B. Topola PSD "Fruškogorski venac", Novi Sad

1. Lajoš Voj čena 1. Dragoljub Ostoji ć 2. Janoš Celuška 2. Rudolf Barberi ć 3. Janoš Tot Haršanji 3. Šandor Varo 4. Ferenc Mikloš 4. Maksim Smaji ć 60 5. Lajoš Balint 5. Vasilije Laušev 6. Lazar Popara PSD "Bela stena", Pan čevo 7. Dušan Markovi ć - Luks

1. Herbert Kranjc PSD "Jelenak", Pan čevo

PSD "Borkovac", Ruma 1. Danica Opa čić 2. Sava Davidovi ć 1. Petar Maksimovi ć 3. Slobodon Đor đevi ć 4. Vojin Kovjani ć PSD "Zorka", Subotica 5. Nada Milosavljevi ć 6. Radosav Štuli ć 1. Ladislav Velja ča 7. Slavica Vavlin 2. Kata Vukov 8. Bratislav Stojanovi ć 3. Mihajlo Rotmai 9. Dragica Đur đerov

PSD "Crveni čot", Petrovaradin PSD "Jugodent", Novi Sad

1. Antun Almaj 1. Andrija Šipoš 2. Svetolik Buljoševi ć 2. Pavle Gre čnik 3. Ivan Josipovi ć-Gumhold 58

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI 4. Vasilije Zvezdin PSD "Penzioner", Novi Sad 5. Josip Matak 6. Mihajlo Andrejev 1. Petar Has 7. Ilija Ćuruvija 2. Zora Kapamadžija 8. Ernest Prpan 3. Kosta Kapamadžija 9. Živan Marinkov 4. Pavle Klinovski 10. Zvonko Galovi ć 5. Milorad Ćiri ć 6. Katica Košuti ć PSD "Orlovac", Novi Sad 7. Julija Gava 8. An đelka Kujovi ć 1. Teodor Andrejevi ć 9. Kristina Pani ć 2. Toša Atanaskovi ć 10. Jordan Jevtovi ć 3. Jovica Bogdanovi ć 11. Aleksandar Glavaški 4. Vlada Budimski 12. Milica Has 5. Sava Vlalukin 13. Mita Živanovi ć 6. ing. Milan Dun đerov 14. Pavle Đuki ć 7. dr Đor đe Baji ć 15. Boža Mašić 8. Ljudevit Janka 16. Jovan Bošnjak 9. Marija Janka 17. Triva Veselinovi ć 10. dr Feodor Kiseli čki 18. Josip Vukmanovi ć 11. Milan Kiždobranski 19. Radmila Dijin 12. Milorad Mili ć 20. Milenko Živkov 13. Jovan Nešić 21. Jovan Vojnovi ć 14. Radivoj Radanov 22. Novica Ćiri ć 15. Lazar Raki ć 23. Ruženka Mundar

PSD "Vršačka kula", Vršac PSD "Zmajevac", Vrdnik

1. Ljubomir Demšar 1. Stanka Seni ć 2. Kosta Filipovi ć 2. Marko Vukajlovi ć 3. Vlaisavljevi ć Milan 3. Dika Radovanovi ć 4. Aleksandar Kusovac 4. Mihajlo Lesjak 5. Žarko Ilki ć 6. Valter Ga čuf PSD "Železni čar", Vršac 7. Stanko Peca 1. ing. Slobodan Markov PSD "Poštar", Novi Sad 2. Ljubica Markov 3. Rade Radi čevi ć 1. Milorad Topi ć 4. Kalman Šaru 2. Đula Čizmadia

PSD "Železni čar", Novi Sad PSD "Zrenjanin", Zrenjanin

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI 1. Dimitrije Peri ć 1. Bogdanka Igniji ć 2. Ivanka Peri ć 2. Cvetko Savin 3. Božidar Gruji ć 3. Veljko Cvejanov 4. Stevan Nešin 4. Slobodan Stefanovi ć 5. Stevan Kardoš 5. Vojislav Ribar 6. Josip Kardoš 6. Vladimir Ribar 7. Tinka Gajin 7. Agata Trajs 8. Oto Jan 9. Ka ća Ortak PSD "Železni čar", Šid 10. Milan Šolaji ć 11. Angelina Jani čić 1. Dragoljub Babi ć 12. Branko Stojinov 2. Stanislav Banjeglavi ć 13. Ljubinka Boškovi ć 3. Venjamir Bulj čik 14. Vera Pinter 4. Miroslav Ven čelovski 15. Vasilije Du čevi ć 5. Mladen Lon čari ć 16. Stevanka Keli ć 17. Stevan Pavli ć Planinarsko-smu čarska društva: 18. Borko Nikoli ć 19. Miloš Došić 1. "Crveni čot", Petrovaradin 2. "Fruška gora", S. Kamenica

PSD "Stražilovo", Sremski Karlovci 3. "Fruškogorski venac", 4. "Jelenak", Pan čevo 1. Radivoj Kova čevi ć 5. "Jugodent", Novi Sad 2. Stevan Holovka 6. "Orlovac", Novi Sad 3. Josip Matuski 7. "Penzioner", Novi Sad 4. dr Dimitrije Jankovi ć 8. "Stražilovo", S. Karlovci 5. ing. Lazar Mašinovi ć 9. "Vršačka kula", Vršac 6. Đor đe Vukovi ć 10. "Zmajevac", Vrdnik 11. "Zorka", Subotica PSD “ Severna Ba čka", Subotica 12. "Zrenjanin", Zrenjanin 13. "Železni čar", Novi Sad 1. Đuro Babi ć 14. "Železni čar", Šid 15. "Opš. savez - Subotica PSD "Šator", Pan čevo 16. "Opš. savez - Novi Sad

1. Feodor Tim čenko

OSK "Vojvodina", Novi Sad 1. Mr. Aleksej Gava 3. Miloš Novi čić 2. Mr. Milan Šašić 4. Nikola Grubor

Obavezni smo, iako je spisak dobitnika Jubilarne zlatne zna čke 60

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI poduga čak, da poimence svakog pomenemo, jer ne smemo dozvoliti da ih zaboravimo. Centralna proslava povodom 50 godina planinarstva u Vojvodini održana je 12. IX 1974. na Zmajevcu, gde je prisustvovalo 400 gostiju. U sklopu obeležavanja jubuleja Vojvo đani su 30. VIII 1974. (pun autobus) izveli uspon na najviši vrh Prokletija Đerovicu 2656. Članstvo se kretalo po broju prodatih markica: 1970 - 5580 ; 1971 - 5479 ; 1972 - 4724 ; 1973 - 5270 ; 1974 - 5383 ; 1975 - 5480 U domu Elektrovojvodine 1. II. 1976. održana je redovna izborna skupština, gde se zahvalilo prethodnom rukovodstvu na veoma uspešnom radu i preporodu Saveza izabrano je novo rukovodstvo u sastavu: Radivoj Kova čevi ć (predsednik), Stevan Holovka (potpredsednik), Radivoj Miškov (potpredsednik), Aleksandar Bjelobaba (sekretar), Jovan Radoš, Vladimir Vrebac, Jovica Bogdanovi ć, Ivan Josipovi ć, Sr đan Boguli ć, Božidar Gruji ć, Dragoljub Simovi ć, Rade Radi čevi ć, Branislav Stojanovi ć, Miroslav Ven čelovski, Sava Jerkov, Živorad Popov i Mihajlo Rotman. U Nadzorni odbor izabrani su: Janka Ljudevit, Novica Ćiri ć, Milorad Topi ć, Bogomir Ognjanovi ć i Uroš Čudomirovi ć, a u Sud časti: Sava Jerkov, Venjemir Bulj čik i Slobodan Markov. Članstvo prema broju prodatih markica kretalo se: 1976 - 6341 ; 1977 - 6329 ; 1978 - 7186 ; 1979 - 6255 ; 1980 - 7095 i 1981 - 6660. Savez daje akcenat na rad sa pionirima i omladincima, tako da se organizuju razni tabori i susreti pionira i omladinaca na Stražilovu, Vršačkom bregu, Tavankutu, Pali ću i Kuli. Tu su još susreti podmlatka na Kozari, Kalniku, Mavrovu, Pohorju i drugim mestima. Tako dobar rad sa podmlatkom je doprineo da je podeljeno 145 bronzanih, 65 srebrnih i 29 zlatnih zna čaka planinara pionira. Pored toga dolazi do organizovanja i prve planinarske radne akcije Kula "79. Tom prilikom je izgra đen planinarski dom. Vršački planinari osmislili su stazu po Vršačkom bregu, markirali je i 1976. otvorili Vršačku transverzalu. Ona ima šest kontrolnih ta čaka i to: Hotel Srbija, Vršačka kula, planinarski dom na Širokom bilu, Lisi čija glava, Guduri čki vrh (najviši vrh Vojvodine) i manastir Mesi ć. Planinari Šida 1977. otvaraju transverzalu Sremski front koja je markirana po zapadnim obroncima Fruške gore i ima osam kontrolnih ta čaka. Savez pored svojih standardnih akcija prole ćnog i jesenjeg dana organizuje akcije na Triglav (1975., 1978) i Olimp (1977, i 1978), a organizovano se uklju čuje i u akcije republi čkog i saveznog zna čaja. U ovom periodu smu čari i orijentirci izuzetno su napredovali i u takmi čarskom i u stru čnom kadru. Tada je osmišljen i zapo čet (1978. god.) Neštinski (Dunavski) kup u orijentaciji, koji sada predstavlja jedno od najpriznatijih i najcenjenijih orijentacionih takmi čenja. Smu čari broje 34 u čitelja smu čanja, 43 instruktora i jednog trenera za smu čarsko tr čanje.

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI

Karta transverzale "Sremski front" 67

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI

Karta Vršačke transverzale

Planinarski dom "Crveni čot"

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI

Karta I planinarskog maratona na Fruškoj gori 1978. god. Rukovosdsvo PSD "Železni čar" u Novom Sadu 1978. osmišljava

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI jedinstveni maraton u planinskim uslovima, a što je možda i najvažnije, svako ko pre đe stazu maratona do predvi đenog vremena smatra se pobednikom maratona. Planinarski maraton na Fruškoj gori je danas najveća i najmasovnija planinarska akcija u Jugoslaviji. Vojvo đani stižu do Mon Blana, Kilimandžara, a sam predsednik Saveza učestvuje u VII jugoslovenskoj himalajskoj Ekspediciji EVEREST "79.

Oto Jan Cvetko Savin (1932-2011)

Ladislav Velja ča Teodor Andrejevi ć (1910-1987)

U Subotici i Neštinu 1978. osnovana su dva nova društva PSD " Đuro Salaj" (posebno je razvijen alpinizam) i PSD "Neštin" koji se ubrzo preregistruje u 65

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI orijentacioni klub. U Novom Sadu osniva se PSD "Grafi čar", u Ba čkom Monoštru "PSD Kazuh" i u Sirigu PSK "Sirig". U Novom Sadu 9. V 1982. održana je redovna izborna skupština gde je izabran Izvršni odbor u sastavu: Božidar Gruji ć (predsednik; PSD "Železni čar", Novi Sad), Radivoj Kova čevi ć (sekretar; PSD "Stražilovo", Sremski Karlovci), Nikola Štrbenk (OSK "Vojvodina", Novi Sad), Siniša Jan čić, Valter Ga čuf (PSD "Vršačka kula", Vršac), Mihajlo Eždenci i Ilija Kneževi ć (PSD "Zmajevac", Vrdnik). U Nadzorni odbor izabrani su: Bogoljub Ognjanovi ć, Živorad Popov i Milka Krsti ć, kao zamene Milorad Topi ć i Stevan Gavrilovi ć. U Sud časti izabrani su Miroslav Ven čelovski, Blažo Tripunovi ć i Zdenka Petrik. Savez je sa ovim rukovodstvom održao još tri skupštine i to 11. VI 1983. (Novi Sad; SOFKA), 13. V 1984 (Stražilovo) i 11. I 1986 (Novi Sad), kada je usvojen novi Statut Saveza. Vojvo đani 1983. organizuju svoju prvu ekspediciju Damavand 83. Zatim Vojvo đani odlaze na Atlas, Ararat, Kavkaz, Mon Blan, Mattehorn, Pamir.

Milan Kiždobranski Feldvari Kalman (1914 - 1990)

Dolazi do osmišljavanja novih akcija, organizovanog uspona na Guduri čki vrh (najviši vrh Vojvodine), šetnje oko Pali ćkog jezera i izložbe planinarske fotografije u Ba čkoj Topoli. Nosioci orijentacionih takmi čenja u Jugoslaviji, upravo su bili Vojvo đani, tako da imamo državne i republi čke prvake. Malo Sremsko mesto Neštin je prednja čilo u razvoju orijentacionog sporta, a za njima odmah su Karlov čani, Titeljani, Novosa đani i Šiđani. Članstvo se kretalo: 1982 - 5574; 1983 - 6852; 1984 - 6310. - 1985 -6323; 1986 - 7345; 1987 - 7368. Nije zanemareno ni školovanje kadrova, tako da se gotovo svake jeseni 66

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI organizuju te čajevi za vodi če izleta na Fruškoj gori (te čajeve vodio Oto Jan). U SOFKI u Novom Sadu 17. IV 1988. održana je Skupština Saveza i tom prilikom izabrano je predsedništo u sastavu: dr Borislav Stevanovi ć (predsednik), Kosta Borišev (sekretar), Nikola Štrbenk, Lajoš Balint, Milka Krsti ć, Slavko Pap, Palko Holi ć, Milan Šestan, Slobodan Markov i Miroslav Radovi ć. U Nadzorni odbor izabrani su: Milivoj Kiždobranski, Arpad Buš, Đor đe Ćur čić, Milan Savulji ć i Biljana Krsti ć. Kako sam predsednik Saveza u svojoj pismenoj ostavci 1990. kaže: "Ne može se re ći da nije bilo rada, ali je on bio u klasi čnim okvirima birokratije I administracije"

Radivoj Kova čevi ć Sava Jerkov (1936-2003) (1931 - 1982) Na Popovici 22. IV 1990. Skupština Saveza izabrala je novo predsedništvo: Nikola Štrbenk (predsednik; OSK "Vojvodina", Novi Sad), Kosta Borišev (sekretar), Petar Ninkovi ć (PSD "Zmajevac", Vrdnik), Lajoš Balint (ŽPSD "Ba čka", Ba čka Topola), Slavko Pap (PSK "Hajduk", Kula), Emil Polovina (PSD "Zorka", Subotica), Milan Šestan (PSD "Stražilovo", Sremski Karlovci), Milan Radusin (PSD "Vršačka kula", Vršac) i Miroslav Radovi ć (PSD "Crveni čot", Petrovaradin). U prvoj godini rukovodstvo je donelo bezbroj raznih akata i planova, ali do njihove realizacije nažalost nije došlo, jer novca za realizaciju nije bilo. Upravo u toj formi je održana i skupština na Pali ću 28. IV 1991. sa puno obe ćanja bolje re čeno želja. Nažalost dolazi do gubljenja veza izme đu Saveza i društava, tako da sva inicijativa prelazi na društva. Vojvo đanski planinari stižu do Kilimandžara, Glozgloknera, Kavkaza, Anda, Rile, Olimpa. Prava navala Vojvo đana je bila na transverzale, tako da je bilo planinara iz Vojvodine koji su obišli i preko 50 transverzala. 67

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI Smu čarstvo, a donekle i orijentacija stagnira. Na redovnoj izbornoj skupštini Saveza održanoj 23. III 1994. na Popovici izabrano je novo rukovodstvo sa zadatkom da pokrene rad Saveza i povrati mu mesto koje mu pripada. U nov Upravni odbor izabrani su: Aleksandar Damjanovi ć (predsednik; PSD "Železni čar", Novi Sad), 70

Božidar Bata Gruji ć Dr Borislav Stevanovi ć

Lambros Hudeludis (potpredsednik; PSD "Jelenak", Pan čevo), Milivoj Erdeljan (sekretar; PSD "Zanatlija", Novi Sad), Milan Radusin (PSD “Vršačka kula " Vršac), Kristijan Molnar (ŽPSD "Dr Radivoj Simonović", Sombor), Borivoje Veljkovi ć (PSD “Poštar", Novi Sad) i Mitar Bala ć (PSD "Laza Markovi ć", Irig). U Nadzorni odbor izabrani su: Ljubica Gra čanin, An đelija (Seka) Nastasi ć i Milivoj Kiždobranski, a u Ve će časti: Duško Savanovi ć, Fara Dorel i Dušan Žigi ć. Rukovodstvo Saveza glavni akcenat stavlja na obeležavanje 70. godišnjice organizovanog planinarstva u Vojvodini, obnovu Fruškogorske transverzale (otvorena 1996), organizaciju Sleta planinara Vojvodine (18 -20. VIII 1995. u Ba čkoj Topoli, 1 - 4. VII 1997. u Somboru), osmišljavanje novih akcija (Susret planinara u čast Dana žena, Uspon na Đerovicu, Musalu), organizovanje izleta povodom godišnjica naših zaslužnih planinara, prikupljanje arhivske gra đe o planinarstvu u Vojvodini, izradu odgovaraju ćih priznanja Saveza i obezbe đivanje nov čanih sredstava za nesmetan rad Saveza (od sponzora i donatora).

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI

Karta Planinarskog maratona na Fruškoj gori 72

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI

Karta Fruškogorske transverzale 1996

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI

Nikola Štrbenk Aleksandar Damjanovi ć

Amblem II sleta planinara Amblem III sleta planinara Vojvodine - Ba čka Topola; Vojvodine - Sombor ; 1995. 1997. Povodom 70. godišnjice organizovanog planinarstva u Vojvodini Savez je uprili čio u Matici srpskoj 17. XI 1994. sve čanu akademiju kojoj je prisustvovalo 180 gostiju. Tom prilikom dodeljene su diplome zaslužnim planinarima i to:

1. Teodoru Andrejevi ću 9. Mari Popovi ć 2. Kalmanu Feldvari 10. Pece Vaci 3. Karolju Vince 11. Hedi Ravnik 4. Dragoljubu Ostoji ću 12. Cvetku Savinu 5. Radivoju Kova čevi ću 13. Borku Nikoli ću 6. Kalman Šaru 14. Kristini Gaji ć 7. Slobodanu Đor đevi ću 15. JanošuTot Harkanji 8. Božidaru Gruji ću 16. osniva čima ŽPSD"Jelenak"Pan čevo 17. Matici srpskoj 71

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI Savez je održao sa ovim rukovodstvom još tri sednice Skupštine 19. VIII 1995. u Ba čkoj Topoli, 6. IV 1996. u Novom Sadu i 19. IV 1997. u Novom Sadu. Vojvo đani u ovom periodu odlaze na Himalaje (Mera Peak 6437 m), Kalapatar 5545 m, Aconcagvu 6960 m, Kavkaz, Uhuro peak 5895 m, Mont Blan 4807 m.

Amblem proslave 70. god. IV slet planinara Vojvodine planinarstva u Vojvodini Zmajevac 1998. god.

U Zrenjaninu 1997. u okviru V susreta planinara na Carskoj bari postavljena je prva vešta čka stena u Vojvodini. U Vojvodini u ovom periodu planinarima su na raspolaganju slede ći planinarski domovi: dom na Stražilovu, dom pod Glavicom, dom “Dr Radivoj Simonovi ć” na Popovici, dom “Železni čara” na Popovici, dom “Orlovac” na Popovici, dom “Medicinar” na Popovici, dom "Milan Grozdi ć” u Kuli, dom Stramputica, dom Kozarica, dom na Širokom bilu, dom na Zmajevcu, dom Kupusina kod Sombora. Planinarski dom na Iriškom vencu je izdat, dok je dom “Crvenog čota” na Popovici u izgradnji. U sudskom sporu oko povra ćaja domova su PSD "Borkovac" u Rumi i PSD "Jugodent" u Novom Sadu. Pravi procvat doživljava Planinarski maraton na Fruškoj gori, tako da 1997. ima 5676 u česnika. Tako đe dolazi i do izmene staze maratona, tako da je sada maratoncima na raspolaganju sedam staza (bebi maraton, pripravni čki, dva mala, dva srednja i veliki maraton). Na Skupštini održanoj 6. XII 1997. zahvalilo se predhodnom rukovodstvu na uspešnom radu i zavidnom doprinosu za povratak PSSV na mesto koje mu pripada. Na Skupštini je u skladu sa novim zakonom o sportu usvojen nov Statut i izvršena transformacija. Izabrano je novo rukovodstvo u sastavu: Aleksandar Damjanovi ć (predsednik; PSD "Železni čar", Novi Sad), Lambros Hudeludis (potpredsednik; ŽPSD "Jelenak", Pan čevo), Milivoj Erdeljan (sekretar; PD "Zanatlija", Novi Sad), Feliks Krivošija (PSD "Zorka", Subotica), Živan Radišić 72

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI (PSD "Železni čar", Novi Sad), Ljubomir Popov (ŽPSD "Zrenjanin", Zrenjanin) i Milan Radusin (PSD "Vršačka kula", Vršac). U Nadzorni odbor izabrani su: Emil Polovina, Ljubica Gra čanin i Marko Eri ć, a u Ve će časti izabrani su: An đelija Nastasi ć, Đuro Mla đen i Savin Cvetko. Tragi čno preminulog Milana Radusina (23. III 1998) u Upravnom odboru zamenjuje Čedomir Veki ć iz PSD “Vršačke kule” u Vršcu. Pored osmišljavanja i realizovanja novih akcija (Susret planinara na Zasavici, Dositejevim stazama, No ćni uspon na krov Vojvodine /Guduri čki vrh/), Savez je po čeo da proglašava najaktivnije društvo u Savezu, realizovao planinarsku ligu, Vojvo đanski planinarski put. Ne smemo nikako a da ne spomenemo da su se 1998. prvi Vojvo đani, Goran Ferlan i Dragan Ja ćimovi ć, popeli na vrh preko 8000 metara, na Čo O Ju 8201 m, a Dragan Ja ćimovi ć 26.5.2000. i na Mont Everest. Na Skupštini Saveza održanoj 28.avgusta 1999. godine u Novom Sadu, odlu čeno je na osnovu izuzetnih zasluga za razvoj i afirmaciju planinarstva u Vojvodini da se za svog po časnog člana proglasi Radivoj Kova čevi ć, a za stare

Milan Šestan Milan Radusin (1953-1994) (1952 - 1998) /zaslužne/ članove proglašeni su:

74. Teodor Andrejevi ć PSD “Orlovac”, Novi Sad; 75. Feldvari Kalman PSD “Zanatlija”, Novi Sad; 76. Janoš Tot Harkanji ŽPSD “Ba čka”, B.Topola; 77. Karolj Vince PSD “Zanatlija”, Novi Sad; 78. Franja Janik PSD ”Zanatlija”, Novi Sad; 79. Mane Cvetanovski PSD “Penzioner”, Novi Sad; 80. Miroslav Ven čelovski PSD “Železni čar”, Šid; 81. Dezider Rot PSD “Železni čar”, Novi Sad; 73

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI 82. Cvetko Savin ŽPSD “Zrenjanin”, Zrenjanin; 83. An đelija Nastasi ć ŽPSD “Dr Radivoj Simonovi ć”, Sombor; 84. Radivoj Kova čevi ć Subotica; 85. Božidar Bata Gruji ć PSD “Železni čar”, Novi Sad; 86. Milanka Kolarski PSD “Železni čar”,N. Sad; 87. Zdravko Đaji ć PSD “Železni čar”, In đija; 88. Arpad Buš ŽPSD “Ba čka”, Ba čka Topola; 89. Lajoš Balint ŽPSD “Ba čka”, Ba čka Topola; 90. Janoš Celuška ŽPSD “Ba čka”, Ba čka Topola; 91. Katica Vukomanovi ć Novi Sad; 92. Oto Jan PSD “Železni čar”, Novi Sad; 93. Milivoj Kiždobranski PSD “Železni čar”, Novi Sad; 94. Nada Damjanovi ć PSD “Železni čar”, Novi Sad; 95. Aleksandar Damjanovi ć PSD “Železni čar”, Novi Sad; 96. Ilija Petrovi ć PSD “Poštar”, Novi Sad; 97. Vinko Tominac PSD “Jugodent”, Novi Sad; 98. Petar Ninkovi ć PSD “Zmajevac”, Vrdnik; 99. Jovan Lakatoš PSD “Dr Radivoj Simonovi ć”, Sombor 100. Svetozar Vukojevi ć PSD “Zrenjanin”, Zrenjanin 101. Agata Aran đelovi ć PSD “Zrenjanin”, Zrenjanin 102. Josip Matuski PSD “Stražilovo”, Sremski Karlovci; 103. Sava Apatovi ć PSD “Stražilovo”, Sremski Karlovci; 104. Marko Vukajlovi ć PSD “Zmajevac”, Vrdnik; 105. Đor đe Vukovi ć PSD “Stražilovo”, S. Karlovci; 106. Petar Janjatovi ć ŽPSD “Dr Radivoj Simonovi ć”, Sombor 107. Vladimir Vrebac Sremska Kamenica; 108. Josip Du ćak OK “Stražilovo”, Sremski Karlovci; 109. Emil Polovina PSD “Zorka”, Subotica; 110. Radmila Po čuča PSD “Zorka”, Subotica; 111. Siniša Jan čić PSD “Zorka”, Subotica 112. Mihalj Rotmai PSD “Zorka”, Subotica 113. Ilija A čanski PSK “Hajduk”, Kula; 114. Milorad Topi ć PSD “Poštar”, Novi Sad; 115. Petar Nem čevi ć PSD “Poštar”, Novi Sad; 116. Borivoje Veljkovi ć PSD “Poštar”, Novi Sad; 117. Živoslav Oli čkov PSD “Poštar”, Novi Sad; 118. Milorad Nikoli ć PSD “Poštar”, Novi Sad; 119. Marko Josimovi ć PSD “Poštar”, Novi Sad; 120. Dimitrije Živanac PSD “Poštar”, Novi Sad; 121. Đula Šejpeš PSD “Poštar”, Novi Sad; 122. Đula Čizmadija PSD “Poštar”, Novi Sad; 123. Zdravko Lasica PSD “Poštar”, Novi Sad; 124. Živorad Vuksanovi ć PSD “Poštar”, Novi Sad; 74

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI 125. Milan Stoilovi ć PSD “Poštar”, Novi Sad; 126. Franc Cevc PSD “Naftaš“, Novi Sad; 127. Milica Aranicki PSD “Penzioner”, Novi Sad; 128. Desa Bošnjak PSD “Penzioner”, Novi Sad; 129. Miloš Ševi ć PSD “Penzioner”, Novi Sad; 130. Mara Vukovi ć PSD “Penzioner”, Novi Sad; 131. Marica Gulin PSD “Penzioner”, Novi Sad; 132. Mile Vujkov PSD “Penzioner”, Novi Sad; 133. Ana Jerkov PSD “Penzioner”, Novi Sad; 134. Lazar Stoj čev PSD “Dr Lazar Markovi ć”, Irig; 135. Venjamin Bulj čik PSD “Železni čar”, Šid; 136. Dragoljub Babi ć PSD “Železni čar”, Šid; 137. Rajko Miloševi ć PSD “Železni čar”, Šid; 138. Stevan Dejanovi ć PSD “Železni čar”, Šid; 139. Zdenko Par čevi ć PSD “Železni čar”, Šid; 140. Valter Ga čuf PSD “ Vršačka kula”, Vršac; 141. Dušan Omorac PSD “ Vršačka kula”, Vršac; 142. Tereza Omorac PSD “ Vršačka kula”, Vršac; 143. Aksentije Đuri ć PSD “Železničar”, Vršac; 144. Žarko Ilki ć PSD “Železni čar”, Vršac; 145. Rade Radi čevi ć PSD “Železni čar”, Vršac; 146. Slobodan Markov PSD “Železni čar”, Vršac; 147. Ljubica Markov PSD “Železni čar”, Vršac; 148. Aleksandar Mondovi ć Novi Sad; 149. Varga Nandor Ba čko Gradište; 150. Zoran Navratil Zrenjanin; 151. Ljubica Gra čanin PSD “Zmajevac”, Vrdnik; 152. Lajoš Dudaš ŽPSD “Ba čka”, Ba čka Topola; 153. Cvetin Ristanovi ć PSD “Poštar”, Novi Sad; 154. Milan Breberina PSD “Poštar”, Novi Sad;

Na Skupštini je donešena odluka, na inicijativu Milana Breberine, da se povodom obeležavanja 75 godina organizovanog planinarstva uVojvodini bezimeni vrh 531 m, drugi vrh Fruške gore po visini proglasi za Pavlasov čot, po prvom predsedniku Društva “Fruška gora” u Novom Sadu. Povodom obeležavanja 75 godina organizovanog planinarstva u Vojvodini na Vršačkim planinama na Širokom bilu održan je V slet planinaraVojvodine (24/26.IX 1999.) a u Sterijinom pozorištu u Vršcu je održana sve čana akademija 30. oktobra 1999. godine.

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI

Amblem proslave 75. god. planinarstva u Vojvodini

V slet planinara Vojvodine Vršac 1999. god.

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI

Lazar Popara i Milivoj Erdeljan

ORGANIZOVANO BAVLJENJE ALPINIZMOM

Po četni čki koraci u razvoju alpinizma u Vojvodini datiraju iz vremena izme đu dva svetska rata kada se Vojvo đani penju po Slovena čkim Alpima kao članovi Društva “Fruška gora” ili kao pojedinci. Sigurno su najzna čajniji pomena usponi na Triglav 2863 m: Vasa Staji ć (1908. god.), Ivo Davidovac (1908. god.), dr Radivoj Simonovi ć (1909. god.), članovi Društva “Fruška gora” (19/20.7.1925. god.), Bogdanka Ignjiji ć (1928. god.),Tibor Sekelj (23.8.1938. god.), Panajot Miodragovi ć (preko 10 puta), članovi Društva “Fruška gora” (1938. god.). Tako đe sigurno treba pomenuti 1931 godinu kada 6 članova Društva “Fruška gora” odlazi na Triglav, a zatim na Grossvenediger i Grossglockner. Pri Planinarskom savezu Jugoslavije 24.2.1951. godine osniva se Koordinaciona komisija za alpinizam sa zadatkom da razvija alpinizam u pojedinim republikama, tj. da organizuje te čajeve za instruktore alpinizma. Individualno bavljenje alpinizmom u Vojvodini po činje još po četkom 50-tih godina i vezano je za aktivnosti Fe đe Balabanova iz Novog Sada i bra čnog para Pani ć iz Banata koji vrše uspone u Slovena čkim stenama. Godine 1957. Marjan Brni ć i Milan Latkovi ć, PSD “Stražilovo” u Sr. Karlovcima u čestvuju na alpinisti čkom te čaju u Si ćeva čkoj klisuri. Staž alpinisti čkog pripravnika priznat je samo Brniću, koji je ujedno i najmla đi alpinista pripravnik Vojvodine, dok se Latkovi ć razboleo u toku te čaja. Od 19. do 25. 1. 1958. godine u Si ćeva čkoj klisuri održan je alpinisti čki te čaj u organizaciji PSS na kojem u čestvuju Zdravko Erdeljan i Cvetko Savin iz ŽPSD “Zrenjanin” u Zrenjaninu koji uspešno završavaju te čaj. U martu 1958. godine alpinisti čki odsek Beograd organizuje zimski alpinisti čki te čaj u Gozd Matuljku na kome u čestvuju Radivoj Kova čevi ć, Stevan Holovka i Fedeo Kolesar. U drugoj polovini marta 1958. godine na Prokletijama Radivoj Kova čevi ć završava uspešno zimski te čaj službe spasavanja. U 1958. godini pri PSD “Stražilovu” iz Sr. Karlovaca bilo je 5 alpinisti čkih pripravnika i jedan alpinista, koji su izvršili uspone na Kablaru, Vukanu, Kamniškim i Julijskim Alpima i u steni Kominite na Vitoši u Bugarskoj. Krajem marta i po četkom aprila 1959. godine u organizaciji PSD “Stražilova” u Sr. Karlovcima sa instruktorima iz PSS organizovan je po četni čki alpinisti čki te čaj. Teoretski deo održan je na Fruškoj gori, a prakti čni deo na Kablaru i Si ćeva čkoj klisuri. Po završetku te čaja staž alpinisti čkog pripravnika priznat je: Vladimiru Jovi čiću, Zdenku Valeku, Josipu Šenku, Antoniju Jovanovi ću, Ivanu Gumholdu, Zvonku Josipovi ću, Milanu Latkovi ću, Vukici Kneževi ć, Josipu Matuskom, Savi Apatovi ću Milanu Petrovi ću, Zvonimirki Cveji ć, Dragutinu Benešeku, Ljiljani Vukeli ć i Mariji Josipovi ć. PSS u toku 1959. godine organizuje sedmodnevni te čaj na Gornjaku za napredne alpinisti čke pripravnike, gde u čestvuje 10 članova iz “Stražilova” od kojih 8 kao 77

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI te čajci (Sava Apatovi ć, Marijan Brni ć, Josip Matuski, Zdenko Valek, Marija Josipovi ć, Ljubica Brni ć, Slavica Blaževi ć), a 2 kao instruktori na te čaju (Radivoj Kova čevi ć i Stevan Holovka). U martu alpinisti čki odsek Beograd organizuje zimski alpinisti čki tabor u Bivaku IV u Sloveniji na kome u čestvuje Radivoj Kova čevi ć.

Stevan Holovka Josip Matuski

16. juna 1959. pri PSD “Stražilovo” u Sr. Karlovcima formirana je alpinisti čka sekcija. U toku 1959. članovi alpinisti čke sekcije u Karlovcima penju u stenama Prokletija, Dolkovoj Špici, Križu, Stenaru, Škrlatici, Severnoj steni Triglava (10 smeri), Kablaru, Si ćeva čkoj klisuri (5 uspona), Gornjaku (66 smeri), Mojstrovki (dva uspona). Na Suvoj planini 1960. godine PSS organizuje po četni čki zimski alpinisti čki te čaj na kome u čestvuje 6 članova iz Karlovaca, dok je jedan član ovog odseka bio instruktor. U martu 1960. godine PSS organizuje te čaj za usavršavanje alpinista na Velom polju pod Triglavom, na kome u čestvuju dva člana “Stražilova” i tom prilikom su izvršili zimski uspon na Triglav. Alpinisti čki odsek u Sr. Karlovcima sa instruktorom Vladimirom Jovi čevi ćem organizuje po četni čki letnji alpinisti čki te čaj na kome u čestvuje 7 članova tog odseka. Isti odsek sa instruktorom Stevanom Holovkom organizuje te čaj za usavršavanje alpinista na Gornjaku na kome u čestvuje 5 članova odseka, a ispenjane su 123 smeri. Po zahtevu PSS Karlov čani organizuju po četni čki alpinisti čki te čaj u Požarevcu. Letnji te čaj službe spasavanja 1960 godine u Si ćeva čkoj klisuri završava Vladimir Jovi čevi ć (PSD “Stražilovo”, Sr. Karlovci). Slobodan Maleti ć i Josip Matuski (PSD “Stražilovo”, Sr. Karlovci) su bili 1960. godine pomo ćni instruktori letnjeg alpinisti čkog te čaja koji je organizovan za Novosa đane u Kamniškim Alpima. U avgustu 1960. godine grupa od 6 članova Odseka izvršila je 8 uspona na vrhovima preko 3000 m u masivu Ectalskih Alpa u Austriji. Poseban uspeh predstavlja uspon na Mon Blan 4807 m koji je izvršila 78

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI grupa iz Odseka. Tom prilikom se istakla Zvonimirka Kova čevi ć, koja je tako postala druga Jugoslovenka koja je savladala Mon Blan. Vrh je osvojen 13.9.1960. godine u 13 h. Osvojili su ga: Radivoj Kovačevi ć, Josip Matuski, Sava Apatovi ć, Zvonimirka Cveji ć-Kova čevi ć. U radu Odseka u Sr. Karlovcima isti ču se: Radivoj Kova čevi ć, Stevan Holovka, Slobodan Maleti ć, Josip Matuski, Marjan Brni ć i Zvonimirka Cveji ć-Kova čevi ć. U dolini Vrata (Slovenija) 1962. godine Slobodan Maleti ć i Josip Matuski (PSD “Stražilovo”, Sr. Karlovci) završavaju te čaj za alpinisti čkog instruktora. Od 1-10.8.1962. godine organizuje se Prvi alpinisti čki kurs u organizaciji PSS Vojvodine pod rukovodstvom Radivoja Kova čevi ća. Taj te čaj se izvodio u masivu Kamniških Alpa u steni Planjave. Na toj steni su idealni uslovi za obuku po četnika zbog bogatog izbora smeri raznih težina i profila gde je bilo mogu će savladati kompletnu Ašenbrenerovu tehniku penjanja, koja je tada bila otkri će za “ravni čarske” alpiniste. Alpinsti čki pripravnici postali su Nikola Miletin, Boško Vujkov, Vlada Budimski i Mihajlo Brki ć iz Novog Sada, Zdravko Đaji ć iz In đije, Vladimir Slavujevi ć i Giga Milenovi ć iz Šida. Instruktori su bili Josip Matuski i Slobodan Maleti ć. Posle tog te čaja dolazi do formiranja pri PSD “Železni čar” u In điji alpinisti čke sekcije koja ubrzo prerasta u odsek. Njen na čelnik je Zdravko Đaji ć, a najaktivniji članovi su Mirko Markovi ć i bra ća Đaji ć (Zvonko i Zdravko). Penjanje vrše u Kamniškim alpama u stenama Planjave, Ojstrice, Jalovca, Triglavskom masivu, Prenju, Prokletijama, Velebitu, Si ćeva čkoj klisuri, Ov čarsko-kablarskoj klisuri, Pelisteru i Komovima. Najzna čajnija akcija odseka je uspon na Grossglockner 1963. godine (naveza bra ća Zvonko i Zdravko Đaji ć i Mirko Markovi ć), kao deo priprema za uspon na Mon Blan 1964. Životni putevi su im se razišli, pa je naveza ostala sa jednim čovekom koji je dospeo do masiva Mon Blana gde su ostale nedosanjane gorda piramida Materhorna i severna strana Ajgera. Zdravko Đaji ć je osniva č druge alpinisti čke škole u Vojvodini 1962. godine, kroz koju je prošlo 10 alpinista-po četnika i oko 25 planinara visokogoraca. Dva člana PSD “Stražilovo” u Sr. Karlovcima 1963. godine završavaju zimski alpinisti čki te čaj na Vršiću (Slovenija). Tako đe alpinizam pobu đuje interesovanje u Zrenjaninu i Ba čkoj Topoli. 1967. godine Agata (tada Trajs) Aran đelovi ć se penje na Mon Blan kao najmla đa Jugoslovenka (imala je osamnaest godina). Krajem šezdesetih dolazi do stagnacije alpinisti čkih aktivnosti, da bi po četkom sedamdesetih dolaskom novih mladih planinara-visokogoraca alpinizam ponovo doživeo procvat. Od 1 do 10 jula 1972. godine organizuje se letnji alpinisti čki te čaj na Durmitoru (Žabljaku). Te čaj završavaju Rade Perko (PSD “Stražilovo, Sr. Karlovci), Josip Kardoš (PSD “Železni čar”, N. Sad) i iz PSD “Fruška gora” u S. Kamenici Lazar La ćarac, Gordana Luki ć i Vladimir Vrebac. Na Taboru alpinista Srbije u Si ćeva čkoj klisuri 29.11.1972. u čestvovali su La ćarac, Vrebac i Perko. Zimski alpinisti čki te čaj na Ljubotenu (Šara) od 23.2. - 2.3.1973. završili su Vrebac i La ćarac. 17.12.1973. godine formirana je Alpinisti čka sekcija “Novi Sad”. 22 i 23. juna 1974. Vrebac i La ćarac su na alpinisti čkom seminaru u Ov čar- Banji, a za prvomajske praznike u Paklenici na Taboru alpinista Jugoslavije. Tako đe 1974. 79

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI godine Vladimir Vrebac u čestvuje od 20. do 28. jula na letnjem alpinisti čkom taboru na Prokletijama, a tri člana sekcije za novembarske praznike su na Zboru alpinista Srbije. Za majske praznike 1975. godine Vrebac u čestvuje na Taboru u Si ćeva čkoj klisuri, a od 14. do 21.3.1976. je na zimskom alpinisti čkom taboru na Vršiću (Slovenija). Na alpinisti čkom Taboru na Štavnama na Komovima (17- 20.6.1976.) Vladimir Vrebac ispenjao je četiri smeri od toga jedan prvenstveni smer u severnom vrhu Ku čkog Koma (“Vojvo đansko-srbijanska” smer), dok za deset dana u avgustu 1976. u Severnoj triglavskoj steni šest smeri, a na zimskom alpinisti čkom taboru BiH na Prenju ispenjao je tri zimske smeri i jedan prvenstveni smer u Zelenoj glavi (“VM” smer). U čestvovaju ći na alpinisti čkom taboru Jugoslavije u Šamoniju (Francuska) (24-30.7.1977.) Vrebac osvaja Mon Blan i Materhorn iz Cermata jugozapadnom stranom. Na Prvom susretu alpinista železni čara Jugoslavije na Mosoru od 27- 30.11.1976. u čestvuju dva člana PSD “Železni čar” u Šida. U Šidu je bila vrlo specifi čna situacija, pošto je “Železni čar” Šid pobratimsko društvo sa “Železni čarom” u Celju, Šiđani veoma često u čestvuju na po četni čkim alpinisti čkim te čajevima koje organizuju pobratimi iz Slovenije, ali uglavnom se tu i završavala sva alpinisti čka aktivnost Šiđana. Izuzetak je Miroslav Ven čelovski koji je završio oba (zimski i letnji) te čaja i penjao se po liticama Slovenije i u Si ćeva čkoj klisuri, Ov čarsko-Kablarskoj klisuri i na Prokletijama Sigurno je važno pomena da je Vladimir Vrebac od 20 do 28.7.1974. godine na Prokletijama završio letnji te čaj Gorske službe spasavanja i da je 1977 - 1980 pri komisiji za GSS pri PSSV postojala jedna GSS stanica. Po četkom 1979. godine, sa alpinizmom se po činje baviti nova generacija planinara: Zoran Navratil, Lazar Popara iz Novog Sada, Varga Nandor iz Be čeja, Đor đe Gruji ć iz Be čeja i Edit Weissenbeck (kasnije Varga) iz Ba čkog Gradišta i drugi. Februara 1979. godine Lazar Popara završava zimski alpinisti čki te čaj na Ljubotenu u Makedoniji, a od 16-26.7.1979. godine ledni čki te čaj u Chamonixu u Francuskoj u okviru kojeg vrši i uspon na (Mon Blan, 4807 m). Iste godine letnji alpinisti čki te čaj završava i Đor đe Gruji ć . Od 9-16.2.1980. godine u Kamiškoj Bistrici Lazar Popara završava istovremeno i letnji i zimski (ubrzani) alpinisti čki te čaj. U specijalizovanoj alpsko-izvi đačkoj jedinici JNA u Škofjoj Loki, Lazar Popara od 11.7.1980-11.8.1981. godine ponovo prolazi kroz alpinisti čku obuku i tamo dobija zvanje “alpinisti čki pripravnik”. 4.1.1981. godine Zoran Navratil, Nandor Varga, Đor đe Gruji ć i Edita Weissenbeck izvršili su zimski uspon na Triglav (2864 m). Ova grupa u dve naveze, izvršila je niz zimskih uspona po Sloveniji na Ojstricu, Grintavac, Kranjsku Rinku, Jezersku Ko čnu, Križ, Visoki Kanin. Vrše uspone i na Durmitoru: Bobotov kuk, Terzin bogaz, Veliki i Mali me đed. Pod letnjim uslovima po Hortijevom smeru, penju se na Jalovec (Julijski Alpi), Kašarskim smerom na Milo čev tok (Durmitor), Severnim razom na Malu Mojstrovku (Julijski Alpi) a u 80

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI Paklenici penju Centralni kamin, Akademski smer, Kaminsku smer itd. Lazar Popara u ovo vreme penje po Sloveniji: Vernar, Jezerski stog, Koštrunovec, Mala Ti čarica “Ceklinova smer”, Lu čka Baba (Brana), Robi čje (Meniskusov žljeb). Po četkom 1982. godine na Komni u Sloveniji Zoran Navratil, Nandor Varga i Edita Weissenbeck završavaju zimski alpinisti čki te čaj. 11.5.1983. godine reaktiviran je rad Komisije za alpinizam PSSV. Zbog potreba, pri komisiji se formira i Potkomisija za gorsku službu spasavanja 20.9.1983. Pri PSD “Železni čar” u Novom Sadu, 5.4.1984. godine formirana je Alpinisti čka sekcija “Novi Sad”. Pri Savezu planinarskih društava grada Novog Sada, formirane su: 19.4.1984. godine Komisija za alpinizam SPDG i 15.11.1984. godine Komisija za ekspedicije SPDG. Ove Komisije su bile aktivne do 1994. godine kada prestaje aktivnost SPDG. Pri ŽPSD “ Đuro Salaj” u Subotici, 16.2.1985. godine formirana je Alpinisti čka sekcija “Subotica”. Sekcija je bila aktivna do 1988. godine. U njoj su se isticali: Nesto Stanti ć (osniva č sekcije), Jelisaveta Hajnal, Marija Fribert, Snežana Hajnal, Andraš Hajnal, Atila Lihtental, Gordana Skenderovi ć, Olivija Puzi ć i dr. Tokom 1987. godine u Subotici se formira i Alpinisti čki klub “Pauk”. Klub je bio privatni u vlasništvu Neste Stanti ća. Podataka o eventualnoj aktivnosti nema. Po četkom 90-tih godina u Subotici pri PSD “Zorka” pojavljuje se nova generacija planinara zainteresovanih za alpinizam. Isti ču se: Feliks Krivošija, Iso Plani ć, Luhovi ć Andor, Skenderovi ć Lidija (završila zimski alpinisti čki te čaj marta 1997. na Stolu kod Bora), Velkovski Mihajlo. Iako još nije formirana sekcija, ova ekipa beleži veoma zna čajne rezultate. Luhovi ć Andor završava zimski alpinisti čki te čaj marta 1997. na Stolu kod Bora, a letnji 1997, pa je 1997. godine dobio zvanje “alpinisti čki pripravnik”.

Slobodan Maleti ć Zdravko Đai ć 81

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI

U periodu 1983-1999. godine održani su letnji i zimski alpinisti čki te čajevi u Sloveniji: na Komni, Vršiču, u Crnoj Gori: na Durmitoru i Komovima; u Hrvatskoj u Paklenici; u Bosni i Hercegovini: na Vlašiću, Romaniji, Prenju; u Makedoniji na Matki; u Srbiji su se održavali na Stolu kod Bora i u Ov čar-Banji. Kroz te čajeve su prošla 92 u česnika. Na seminarima o lavinama, u organizaciji Republi čkog SUP Slovenije, prošlo je: iz Novog Sada 26 u česnika, iz Subotice 3 učesnika, iz Sombora 1 u česnik i iz Zrenjanina 1 u česnik. U ovom periodu sti ču zvanja:

“ALPINISTI ČKI PRIPRAVNIK”: AS “Novi Sad ”: Lazar Popara, Zoran Navratil, Nandor Varga, Edit Weissenbeck, Zoltan Pele, Miloš Bokorov, Dragana Todi ć, Aleksandar Grajzer, Petar Janjatovi ć, Dušan Živki ć, Lidija Leksa, Miroslav Mareš, Zoran Markovi ć, Nataša Šponja, Đor đe Gruji ć , Igor Martinovi ć, Dragiša Đuri ć, Miroslav Drin čić, Milena Janji ć, Zlatomir Vasili ć, Robert Horvat, Želimir Bari ć;

Vladimir Vrebac Dušan Omorac

AS “Subotica”: Nesto Stanti ć, Jelisaveta Hajnal, Marija Fribert, Snežana Hajnal, Andraš Hajnal, Olivija Puzi ć. PSD “Vršačka kula” u Vršcu: Dušan Omorac, Miloš Lazarevi ć i Tereza Omorac; ŽPSD “Jelenak” u Pan čevu: Lambros Hudeludis, Novica Jovanovi ć, Goran Đur đevi ć; “ALPINIST” PSSV AS “Novi Sad ”: Zoran Navratil, Nandor Varga, Zoltan Pele, Lazar Popara 82

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI i Petar Janjatovi ć. (Stevan Mrkušić je došao sa zvanjem iz Sarajeva); AS “Subotica ”: Nesto Stanti ć ; “ALPINISTI ČKI INSTRUKTOR”: Zoran Navratil iz Novog Sada i Nesto Stanti ć iz Subotice. U ovom periodu su se kooptirali u radu alpinisti čki instruktori: Slobodan Jovanovi ć i Branislav Jovanovi ć. Svojim usponima u inostranom gorju naši alpinisti su postali prvi Vojvo đani ili prvi Jugosloveni na mnogobrojnim vrhovima u Turskoj, Iranu, Maroku, na Pamiru, na Centralnom Kavkazu, Keniji itd. Najve ći broj osvojenih vrhova u masivu Centralnog Kavkaza imaju Lazar Popara, Zoran Markovi ć i Dragomir Raleti ć. Ženski visinski rekord drži Tereza Omorac iz Vršca sa usponom do 6100 m u Himalajima na Mera Peak-u 6437 m 12.4.1996 godine., dok muški rekord drže Goran Ferlan iz Rume i Dragan Ja ćimovi ć iz Pan čeva usponom tako đe u Himalajima na Čo O Ju 8201 m 27.9.1998. godine. Oni su ujedno i prvi Jugosloveni iz sadašnje Jugoslavije koji su osvojili jedan od vrhova preko 8000 metara. (Dragan Ja ćimovi ć je 26.5.2000. osvojio Mont Everest.) U ovom intervalu ostvarena je bogata saradnja, preko Komisije za alpinizam PSSV i Koordinacione komisije za alpinizam PS Jugoslavije, sa slede ćim subjektima: - Upravlenie alpinizma iz Moskve (SSSR) - 30.8.1990. za Kavkaz; - Aljpinistkaja u čebno sportivna baza “Ailama” u Gruziji za Kazbek 6.12.1989.; - Respublikanski ukrainski klub aljpinistov - 4.1.1991. za Pik Lenina; - Sportivni klub aljpinistov KGS VDFSO profsojuzov iz Kijeva -31.12.1991. U martu 1999. godine u organizaciji Alpinisti čkog odseka u Nikšiću održan je zimski alpinisti čki te čaj na Durmitoru. Na te čaju uzimaju u češća: Sonja Dun đerski (PSD "Zanatlija", N. Sad), Slavica Čakovac (PSD “Naftaš“, N. Sad), Dušan Savanovi ć (PSD “Naftaš“, N. Sad), Mirko Žarkovi ć (PSD “Naftaš“, N. Sad), Robert Horvat (PSD "Naftaš", N. Sad), Biljana Korhner (PSD “Naftaš“, N. Sad), Petar Utornik (PSD “Naftaš“, N. Sad), Dušan Momi ć (PSD “Naftaš“), N. Sad, Branislav Mihajlovi ć (PSD “Železni čar”,N. Sad), Stanislava Sovilj (PSD "Železni čar", N. Sad), Jasna Lon čar (PSD “Železni čar”, N. Sad), Goran Popržen (PSD "Poštar", N. Sad). Od 10. do 18. jula na Škr čkim jezerima na Durmitoru je održan letnji alpinisti čki te čaj na kome su u čestvovali: Jelena i Goran Popržen (PSD "Poštar", N. Sad), Stanislava Sovilj (PSD "Železni čar", N. Sad), Biljana Korhner (PSD "Naftaš“, N. Sad), Rade Momirov (PSD “Naftaš“, N. Sad), Dejan Vuksan (PSD “Naftaš, N. Sad), Zoran Bojovi ć (Subotica), Borislav Popovi ć (Subotica), Viktor Steinfel (Subotica) i Mirjana Kajtazi (Subotica).

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI E K S P E D I C I J E

Ekspedicionizam u Vojvodini po činje osnivanjem Komisije za ekspedicije SPDG 15.11.1984. godine u Novom Sadu i u okviru Komisije za alpinizam PSSV i Alpinisti čke sekcije “Novi Sad”.

I vojvo đansko-makedonska ekspedicija DAMAVANT ‘83 od 14. jula do 4. avgusta 1983. godine

Organizator: Komisija za ekspedicije Planinarskog saveza Srbije i Komisija za alpinizam PSS Vojvodine. Izvo đač ekspedicije: Komisija za alpinizam PSSV, PD “Dra čevo”, Dra čevo u saradnji sa Alpine federation of Kayseri. Vo đa ekspedicije: Lazar Popara - PSD “Železni čar” u Novom Sadu. Učesnici: U ekspediciji je u čestvovalo ukupno 16 u česnika (7 iz Vojvodine). Osvojeni vrhovi: Erciyesin Dogu Dorugu - 3891 m (Toros, Turska); Ana Doruk - 3917 m (Toros, Turska); Damavand Koh - 5671 m (Elburs, Iran). Ispenjano je: U masivu Ercijes Dagi (Turska) 23 čovek smeri.

II vojvo đanska ekspedicija ELBURS ‘84 od 1. do 25. jula 1984. godine

Organizator : Komisija za alpinizam PSS Vojvodine i ŽPSD “ Đuro Salaj” u Subotici. Izvo đač ekspedicije: ŽPSD “ Đuro Salaj” u Subotici. Vo đa ekspedicije: Lazar Popara - PSD “Železni čar” u Novom Sadu Učesnici: U ekspediciji je u čestvovalo 39 u česnika (12 iz Vojvodine). Osvojeni vrhovi: Damavand Koh - 5671 m ( Elburs, Iran); Amal Kuh - 4840 m (Elburs,Iran); Ararat - Buyuk Argi Dagi - 5165 m (Armensko gorje, Turska). Ispenjano je: U Iranu je ispenjano 5 čovek smeri, od kojih su tri smeri prvenstvene. U Turskoj su ispenjane dve prvenstvene čovek smeri.

III vojvo đanska ekspedicija ATLAS ‘85 od 6. do 31. jula 1985. godine

Organizator: Komisija za ekspedicije Saveza planinarskih društava grada Novog Sada i Komisija za alpinizam PSS Vojvodine. Izvo đač ekspedicije: Komisija za ekspedicije Saveza planinarskih društava grada Novog Sada. Tehni čki organizator: Lazar Popara - PSD “Železni čar” u Novom Sadu. Vo đa ekspedicije: Aleksandar Damjanovi ć - PSD “Železni čar” u N. Sadu Učesnici: U ekspediciji je u čestvovalo 30 u česnika (12 iz Vojvodine). Osvojeni vrhovi: Valeta - 3428 m (Siera Nevada, Španija); Mulhacen - 3481 m 84

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI (Siera Nevada, Španija); Ybel Toubkal - 4165 m (Visoki Atlas, Maroko); Toubkal West - 4040 m (Visoki Atlas, Maroko); Melloy - 4045 m (Visoki Atlas, Maroko).

IV vojvo đanska ekspedicija KAVKAZ ‘89 od 21. aprila do 4. maja 1989. godine

Organizator: Koordinaciona komisija za alpinizam PS Jugoslavije, Upravllenie po alpinizmu SSSR i KA PSS Vojvodine. Izvo đač ekspedicije: Alpinisti čka sekcija “Novi Sad” pri PSD “Železni čar” N. Sad Vo đa ekspedicije: Lazar Popara - PSD “Železni čar: u Novom Sadu Učesnici: U ekspediciji je u čestvovalo 10 u česnika (iz Vojvodine 6 u česnika). Nijedan vrh nije osvojen. Ispenjane smeri: U masivu Centralnog Kavkaza - Elbrusa u SSSR ispenjane su 3 čovek smeri.

V vojvo đanska ekspedicija PAMIR ‘89 od 29. juna do 27. jula 1989. godine

Organizator: PS Srbije, Komisija za alpinizam PSS Vojvodine i VDFSOP Sportivnim klubom Kijevskogo gorodskogo soveta Kijeva. Izvo đač akcije: Komisija za alpinizam PSS Vojvodine. Organizacioni vo đa: Lazar Popara - PSD “Železni čar” Novi Sad. Tehni čki vo đa: Muhamed Gafi ć - PD “Bjelašnica” Sarajevo. Učesnici: U ekspediciji je u čestvovalo 10 u česnika. Osvojeni vrhovi: Pik Lenjina - 7134 m (Pamir, SSSR);

VI vojvo đanska ekspedicija KAVKAZ ‘89 od 14 do 28 jula 1989. godine

Organizator: Komisija za alpinizam PSS Vojvodine, Koordinaciona komisija za alpinizam PS Jugoslavije, U čebno metodi česki centar Elbrus Kavkaza. Izvo đač ekspedicije : Komisija za alpinizam PSS Vojvodine Vo đa ekspedicije: Lazar Popara - PSD “Železni čar” Novi Sad. Učesnici: U ekspediciji je u čestvovalo 5 u česnika (3 iz Vojvodine). U ekspediciji u čestvovala TV ekipa Novog Sada - Petar Antonijevi ć i Vladimir Gosari ć. Osvojeni vrhovi: nijedan. Ispenjani smeri: U masivu Centralnog Kavkaza - Elbrus SSSR ispenjano 8 čovek smeri.

VII vojvo đanska ekspedicija KAVKAZ ‘90 od 6. do 20. maja 1990. godine 85

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI

Organizator: Komisija za alpinizam PSS Vojvodine i Federacija alpinizma KBASSR Nalj čik u SSSR, Goskomsport Minsk u SSSR. Izvo đač ekspedicije: Komisija za alpinizam PSS Vojvodine. Vo đa ekspedicije: Lazar Popara - PSD “Železni čar” Novi Sad. Učesnici: U ekspedicije je u čestvovalo 5 u česnika ( 1 iz Vojvodine). Osvojeni vrhovi: Zapadni Elbrus - 5642 m (Centralni Kavkaz, SSSR). Ispenjani smeri: U masivu Centralnog Kavkaza - Elbrus, SSSR ispenjano je 12 čovek smeri. Izvršen je spust na skijama sa vrha zapadnog Elbrusa.

VIII vojvo đanska ekspedicija PAMIR ‘90 od 23. jula do 18. avgusta 1990. godine

Organizator: Komisija za alpinizam PSS Vojvodine, Goskomsport BSSR Minsk u SSSR. Izvo đač ekspedicije : Komisija za alpinizam PSS Vojvodine. Organizacioni vo đa: Lazar Popara - PSD “Železni čar” Novi Sad. Tehni čki vo đa: Matjaž Jamnik - AO “Šmarna gora” Ljubljana. Učesnici: U ekspediciji u čestvovalo 13 u česnika (2 iz Vojvodine). Osvojeni vrhovi: Pik Četverih - 6400 m (Pamir, SSSR); Pik Korženjevska - 7105 m (Pamir, SSSR). Ispenjani smeri: U masivu Pamir (Pik Korženjevska) u SSSR ispenjano 2 čovek smeri.

IX vojvo đanska ekspedicija KAVKAZ ‘91 od 12. do 25. aprila 1991. godine

Organizator: Komisija za alpinizam PSS Vojvodine i Kijevski gradski klub alpinista i skalolazov Kijev. Izvo đač ekspedicije: Komisija za alpinizam PSS Vojvodine. Vo đa ekspedicije: Lazar Popara - PSD “Železni čar” Novi Sad. Učesnici: U ekspediciji u čestvovala 4 u česnika (1 iz Vojvodine). Osvojeni vrhovi: Donguz Orun Čeget Kara Baši - 3769 m (Centralni Kavkaz, SSSR); Azau Čeget Kara - 3404 m (Centralni Kavkaz, SSSR); Kezgenbaši - 4011 m (Centralni Kavkaz, SSSR). Ispenjani smeri: U masivu Centralnog Kavkaza, SSSR ispenjano 2 čovek smeri.

X vojvo đanska ekspedicija KAVKAZ ‘91 od 12. do 27. jula 1991. godine

Organizator: Komisija za alpinizam PSS Vojvodine. Izvo đač ekspedicije: Komisija za alpinizam PSS Vojvodine. 86

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI Vo đa ekspedicije: Lazar Popara - PSD “Železni čar” Novi Sad. Učesnici: U ekspediciji je u čestvovalo ukupno 11 u česnika (7 iz Vojvodine). Osvojeni vrhovi: Azau Čeget Kara Baši - 3404 m (Centralni Kavkaz, SSSR); Isto čni Elbrus - 5621 m (Centralni Kavkaz, SSSR). Ispenjani smeri: U masivu Centralnog Kavkaza ispenjano 19 čovek smeri.

XI vojvo đanska ekspedicija KAVKAZ ‘92 od 3. jula do 18. jula 1992. godine

Organizator: Komisija za alpinizam PSSV, Alpinisti čka sekcija “Novi Sad” pri PSD “Železni čar” Novi Sad. Izvo đač ekspedicije: Komisija za alpinizam PSS Vojvodine. Vo đa ekspedicije: Lazar Popara - PSD “Železni čar” Novi Sad. Učesnici: U ekspediciji je u čestvovalo 14 u česnika (12 iz Vojvodine). Osvojeni vrhovi: Azau Čeget Kara Baši - 3404 m (Centralni Kavkaz, Rusija); Zapadni Elbrus - 5642 m (Centralni Kavkaz, Rusija); Isto čni Elbrus 5621 m (Centralni Kavkaz, Rusija); Jugozapadni Elbrus - 5600 m (Centralni Kavkaz, Rusija). Ispenjani smeri: U Centalnom Kavkazu ispenjano 29 čovek smeri.

XII vojvo đanska ekspedicija KAVKAZ ‘93 od 16. aprila do 1. maja 1993. godine

Organizator: Komisija za alpinizam PSS Vojvodine, Alpinisti čka sekcija “Železni čar” Novi Sad i PSD “Železni čar” Novi Sad. Izvo đač ekspedicije: Komisija za alpinizam PSS Vojvodine. Vo đa ekspedicije: Lazar Popara - PSD “Železni čar” Novi Sad. Učesnici: U ekspediciji je u čestvovalo 11 u česnika (6 iz Vojvodine). Osvojeni vrhovi: Čeget - 3200 m (Centalni Kavkaz, Rusija); Azau Git če Čeget Kara Baši - 3404 m (Centralni Kavkaz, Rusija). Ispenjani smeri: U Centalnom Kavkazu ispenjano 6 čovek smeri.

XIII vojvo đanska ekspedicija KAVKAZ ‘94 od 23. jula do 4 avgusta 1994. godine

Organizator: Komisija za alpinizam PSS Vojvodine. Izvo đač ekspedicije: Alpinisti čka sekcija “Novi Sad” pri PSD ”Železni-čar” Novi Sad. Vo đa ekspedicije: Lazar Popara - PSD “Železni čar” Novi Sad. Učesnici: U ekspediciji u čestvovalo 7 u česnika (svi iz Vojvodine) Osvojeni vrhovi: Zapadni Elbrus - 5642 m (Centralni Kavkaz, Rusija). Ispenjani smeri: U masivu Centralni Kavkaz u Rusiji ispenjano je 15 čovek smeri.

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI XIV vojvo đanska ekspedicija KAVKAZ ‘95 od 21. jula do 10. avgusta 1995. godine

Organizator: Komisija za alpinizam PSS Vojvodine. Izvo đač ekspedicije: Komisija za alpinizam PSS Vojvodine. Vo đa ekspedicije: Lazar Popara - PSD “Železni čar” Novi Sad. Učesnici: U ekspediciji je u čestvovalo 14 u česnika (13 iz Vojvodine). Osvojeni vrhovi: Čeget Kara - 3200 m (Centalni Kavkaz, Rusija); Azau Git če Kara Baši - 3404 m (Centralni Kavkaz, Rusija); Zapadni Elbrus - 5642 m (Centralni Kavkaz, Rusija); Nepoznati vrh - 3450 m (Centralni Kavkaz, Rusija). Ispenjani smeri: Ispenjano je ukupno 43 čovek smeri.

Sigurno je za pohvalu ista ći da je u vojvo đanskim ekspedicijama učestvovalo 267 u česnika (127 iz Vojvodine), da je osvojeno 69 vrhova preko 3000 m i da je ispenjano 397 čovek smeri, a od tog broja 55 prvenstvenih.

ME ĐUNARODNE EKSPEDICIJE:

- “Ararat ‘88” od 15.-28.2.1988. god. Zoltan Pele. Osvojio je vrh Buyuk Agri Dagi 5135 m.

JUGOSLOVENSKE EKSPEDICIJE:

- “Everest ‘79” - (VII jugoslovenska himalajska ekspedicija) Radivoj Kova čevi ć. Učestvovao kao novinski izvešta č. - “Lhotse ‘81” - (VIII jugoslovenska himalajska ekspedicija) Petar Antonijevi ć. Učestvovao kao TV izvešta č. - “VI YU ekspedicija Kavkaz ‘86” od 26.7 - 16.8. 1986. godine - Zoran Navratil i Lazar Popara. - “I YU ekspedicija Pamir-Alaj ‘88” od 28.6-21.7.1988. godine - Lazar Popara, Zoltan Pele, Miloš Bokorov i Komarov Dragomir.

ME ĐUDRUŠTVENE EKSPEDICIJE:

- “Kilimanjaro ‘89” od 11-24.1.1989. Petar Janjatovi ć, Dragomir Petrov, Lambros Hudeludis, Aleksandar Damjanovi ć. - “ I niška alpinisti čka espedicija ANDI 92” od 2.1-3.2.1992. Petar Janjatovi ć - “Donguzorun ‘96” od 10.7-1.8.1996. Dragomir Raleti ć i Lazar Popara "Andi '99" od 31.1-25.2.1999. - Biljana Korhner (PSD "Naftaš", N. Sad).

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI

Zoran Navratil Nandor Varga

DRUŠTVENE EKSPEDICIJE

- “Donguzorun ‘97” od 3.8-22.08.1997. Jelena Kova ček, Zoran Markovi ć i Lazar Popara. TREKKINZI:

- “Ararat ‘85” od 4-22.8.1985. Nandor Varga, Edit Varga, Lazar Popara, Jelisaveta Adžić, Milivoj Nastasi ć, Nada Nastasi ć, Đer đ Brankovi ć, Đor đe Gruji ć, Stanko Peca, Kalman Šaru.

Nesto Stanti ć Edit Varga Weissenbeck 89

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI

Na kraju ovoga poglavlja, i ako nije direkno povezano sa ovom temom, interesantno je pomenuti i prvo dosada poznato ukazivanje pomo ći u planini od strane vojvo đanskih planinara. 17.8.1939. godine na Julijskim Alpima, blizu Vodnikove ko če, pao je nema čki alpinista u jednu provaliju duboku preko deset metara. Tom prilikom je pretrpeo teške ozlede slomivši desnu ruku i zadobio ozlede teže prirode na glavi i levoj ruci. Pošto je alpinista donesen u Vodnikovu ko ču, a kako se u njoj nalazila članica Društva “Fruška gora” N. Sad dr Nada Mici ć-Pakvor, ina če lekar, odmah mu je ukazana hitna lekarska pomo ć.

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI Borislav Stevanovi ć

O SPORTSKOJ ORIJENTACIJI

Sportska orijentacija, orijentacioni kros, orijentaciono planinarenje kao sportska grana razvili su se u skandinavskim zemljama, čija priroda, šume, mo čvare, kamene ravni, stene, brežuljci, doline, jame omogu ćavaju da od prirodnih orijentacionih sklonosti stanovništva nastane novi sport. U norveškom gradu Bergenu 20 juna 1887· godine održano je prvo zvani čno takmi čenje u orijentaciji. Nekoliko godina kasnije takmi čenja po činju da se održavaju u Finskoj, zatim Švedskoj, gde uskoro postaje nacionalni sport. Posle drugog svetskog rata orijentacija prestaje da bude rezervisana samo za nordijce i brzo se širi po Evropi, od SSSR-a do Švajcarske i Engleske. U Danskoj se 1961. godine osniva Me đunarodni savez za orijentacioni sport IOF. Od 1964. godine zapo činje ciklus svetskih prvenstava koja se održavaju svake druge godine. Osim ovoga organizuju se u okviru IOF-a drugi oblici orijentacionih takmičenja: no ćna, skijaška, štafetna. Tako u svetu u jednoj godini održi se skoro hiljade manjih i ve ćih takmi čenja za oba pola i uzrasta od 7·do 77·godina života u preko trideset razli čitih takmi čarskih kategorija. Prve podatke o orijentacionom tr čanju kod nas beleži 1939. godine časopis "Atletika" koji u uvodnom delu kaže: "Ljudi gube sve više sposobnost za orijentaciju u prirodi, njihov je na čin života tako mehanizovan i kre će se jednoli čno kao po izvesnoj kolote čini da sposobnost orijentacije u prirodi mora zakržljati. Najgore prolaze u tom pogledu gradski ljudi". Zatim ukazuje na prednosti orijentacionog tr čanja: "Orijentaciono tr čanje je bez sumnje izvanredan trening trka ča jer povezuje hodanje i tr čanje a osim toga i gledanje i posmatranje kraja, vodi sa borilišta u prirodi na polje, šume a tu može svako mnogo da nau či o poznavanju prirode”. Prve vežbe iz orijentacije i pronalaženja karakteristi čnih ta čaka i kota obavljaju 1940. i 1941. godine članovi Sokolskog planinarsko- turisti čkog društva u Sremskim Karlovcima na terenima Stražilova. Sportska orijentacija se kod nas posle II svetskog rata po čela razvijati pedesetih godina kao pojedina čno takmi čenje u okviru DTV "Partizan", da bi ubrzo prešla u planinarsku organizaciju. Prvo orijentciono takmi čenje u Vojvodini i Jugoslaviji se održalo 29.11. 1949. povodom proslave Dana Republike u Fruškoj gori. Sve do sedamdesetih odvijalo se u formi ekipnih takmi čenja, gde je ekipa, osim pronalaska kontrolnih ta čaka, imala zadatak iz osnova topografije, rešavanje testova prve pomo ći i bivakovanja, ga đanja iz vazdušne ili malokalibarske puške. Tek odlaskom vojvo đanskih orijentiraca iz novosadskog "Akademika” i sremskokarlova čkog "Stražilova" u Bugarsku i Švedsku i dolaskom nordijaca 1971. na Frušku goru, zapo činje nagli razvoj pojedina čnih orijentacionih takmi čenja. Osniva se komisija za orijentaciju pri PSSV na inicijativu Radivoja Kova čevi ća , Nikole Štrbenka i Stevana Holovke , kao prvi korak ka posebnom 91

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI vrednovanju orijentacionog sporta u okviru planinarske organizacije. Zbog nedostatka kartografskog materijala, ali i zbog snažnog otpora nekih konzervativnih krugova van naše pokrajine, u planinarskoj organizaciji Jugoslavije zaostajemo u razvoju za susednim zemljama. Tek 1981. godine švedski i ma đarski crta či karata iz Pe čuja dolaze u Neštin i izra đuju standardne sportske karte prema me đunarodnim normama. Veliki rad i entuzijazam u Komisiji za orijentaciju PSJ (Kova čevi ć, Zatezalo, B. Stevanovi ć) doprinose da i naša zemlja bude 1982. godine primljena u članstvo IOF-a. Organizuju se velika me đunarodna takmi čenja na Fruškoj gori, JASA - Dunavski kup, Kup Sintelona, Kup Dnevnika, Stražilovski kup. U čestvujemo na pet balkanijada, tri svetska prvenstva za seniore, svetskim prvenstvima za juniore, veterane i studente. Od kraja marta, kada po činje takmi čarska sezona pa do po četka novembra, održi se oko desetak takmi čenja koja se vrednuju za Vojvo đansku ligu ili su u okviru kupa Srbije ili Jugoslavije. 1993. godine se osniva Jugoslovenski savez za orijentacioni sport koji čine planinarska društva koja se bave orijentacijom ili specijalizovani klubovi sa teritorije Vojvodine, Srbije i Crne Gore.

SPORTSKA KARTA

Do sredine 70-tih godina za orijentaciona takmi čenja su se upotrebljavale stare vojne topografske karte JNA u razmeri 1: 50000 (po Parizu) ili karte još starijeg datuma na kojima se grebenski put Fruškom gorom još uvek nazivao "Eugenov put". Grebeni su često na njima bili skoro "romanti čno" zaobljeni, a razmak izme đu izohipsi tako jasno odeljen poput školskih modela. Planinarski savez Vojvodine je za potrebe svojih takmi čenja kupovao kod Vojnogeografskog instituta (VGI) u Beogradu odre đen broj sekcija. Pojavom novih topografskih karata JNA 1: 50000 i 1: 25000 po Grini ču, ura đenih prema novom premeru, stare sekcije VGI prestaju da se štampaju i one traju još koliko do tada odštampani kontingent, tako da mnogih listova ve ć nema, naro čito terena na kojima se održao i najve ći broj takmi čenja (sekcija Srem. Karlovci 3, Ba čka Palanka 3, 4). Pored toga one ne mogu nikako zadovoljiti zahteve modernih ekipnih takmi čenja gde dolazi do razdvajanja članova koji sada traže mnogo suptilnije kontrolne ta čke van postoje ćih komunikacija, izvora, karakteristi čnih vrhova. Do tada klasi čni traseri staza Kova čevi ć, Holovka, Stanko Peca, Oto Jan uz mla đeg Vrebca i Ven čelovskog, kao vrsni topografi po činju sa postavljanjem kontrola na blagim uvalama, greben čićima i tek uo čljivim "drhtajima izohipsi". Komisija za orijentaciju PSSV se obra ća VGI u Beograd za dobijanje na korišćenje novih karata kao korak ka daljoj popularizaciji i podizanju kvaliteta orijentacionih takmi čenja, ali bez odgovora. Januara 1978. godine u dogovoru sa Pokrajinskom geodetskom upravom komisiji za orijentaciju je omogu ćeno korišćenje osnovne državne karte u razmeri 1: 5000 sa ekvidistancijom na 5 metara za izradu specijalnih sportskih karata koje ne bi sadržavale: koordinatnu mrežu, nazive apsolutne kote i objekte koje nije dozvoljeno uneti. Dobijanjem ovakvih karata 92

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI takmi čenja postaju maksimalno ravnopravna za sve u česnike jer što više informacija sadrži karta o odre đenom zemljištu, to manje uti če slu čajnost ili sre ća na krajni ishod trke. Tako se 20. maja 1978. godine na takmi čenju za Stražilovski kup pojavljuje karta razmere 1: 15000/5m, crno-bela, nereambulisana na kojoj je bilo posebno nazna čeno ”Izra đeno na osnovu saglasnosti PGU br. X-953-29/78 i SNO br. X-91187/78-10". Slede ćeg prole ća se izra đuje karta Popovice u razmeri 1: 15000 sa ekvidistancom na 10 metara. Iako nereambulisana, crno belom tehnikom štampana, ru čnim bojenjem delova oko bori ća, livade oko penzionerskog doma, jezera, nekoliko ja čih izvora i potoka, ona je odavala utisak višebojne karte po standardima IOF-a, kakve smo vi đali po inostrantstvu. Prva višebojna karta u razmeri 1: 20000/10m je odštampana 13/14. maja na jedan “ čudnovat na čin” uz pomo ć Radivoja Kova čevi ća , tadašnjeg novinara "Dnevnika" i Franje Pekanovića, grafi čara i standardnog prvotimca “Stražilova” za potrebe Stražilovskog kupa. Karta je ugledala svetlost dana u poslednji (ali pravi) čas u samo jutro prvog pojedina čnog takmi čenja u Vojvodini. Nažalost ovaj no ćni rad se odrazio na slabiji otisak braon boje i sa vrlo malim brojem primeraka, pa se na njoj održalo samo nekoliko takmi čenja. Pou čeni ovim primerima, članovi PSD "Stevan Pisarevi ć" u Ba čincima za svoje no ćno takmi čenje uve ćavaju novu vojnu kartu razmere 1: 50000 na razmeru 1: 25000 a ve ć ujesen iste godine Miroslav Ven čelovski za orijentaciono takmi čenje "Dan oslobo đenja Šida" izra đuje na sito štampi višebojnu sportsku kartu na kojoj je prvi put ura đena i manja reambulacija takmi čarskog terena. Ve ć naredne godine, 1979. godine, novoosnovani planinarsko-orijentacioni klub "Neštin" za potrebe održavanja takmi čenja "Dunavski kup" štampa u ofset štampi kartu Rohalj baza, razmere 1: 20000/5m. Iako je na njoj nazna čeno "reambulirao" Borislav Stevanovi ć, to je bilo samo grubo predstavljanje prohodnosti proseka, dok nove komunikacije i brojni reljefni detalji nisu bili uneti. Prekretnicu u razvoju pravih karata za orijentaciona takmi čenja po svetskim standardima predstavlja dolazak dva švedska crta ča karata, koji su ve ć uradili karte okoline Zagreba, u Neštin februara 1981. godine. Iako je podloga bila osnovna državna karta terena izme đu Sviloša i Rohalj baza, ona nije sadržavala postoje će komunikacije, što je od Šve đana zahtevalo celodnevni rad bez mogu ćnosti obu čavanja doma ćih kadrova. Ve ć po četkom marta komisija za orijentaciju PSSV stupa u kontakt sa ma đarskim savezom za orijentacioni sport, koji preporučuje poznati Pe čujski klub za obuku naših crta ča karata. Predrag Zatezalo, Franja Pekanovi ć, Slavko Vlajkovi ć, Borislav Stevanovi ć i Đula Šejpeš na kra ćem kursu sti ču osnovna znanja koja nadopunjuju zajedni čkim radom sa Pe čujcima Gebelešom, Zolarekom, Palatinskim i Horvatom na proširenju karte Sviloša po četkom aprila 1981. god. Ova pe čujska škola crtanja koju krasi izvanredna preciznost i detaljnost u radu postaje temelj neštinske odnosno vojvo đanske škole reambulacije, koja će do danas izraditi preko dvadeset visokokvalitetnih karata u zemlji i inostranstvu. Pe čujci još nekoliko puta dolaze u Neštin i pružaju veliku pomo ć oko izrade karata Letenke, Ciganskog logora, Jano čkog kišeleza. Osposobljeni doma ći kadrovi izdaju na osnovu samostalnog terenskog rada i 93

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI pripreme za štampu, 1983. kartu Janoka, 1984 Radovanca, Glavice, Glibovca i Kameni čkog parka. S obzirom da su reambulatori bili ujedno i vrhunski takmi čari koji se ve ć u zimskom prole ćnom periodu intezivno pripremaju za takmi čarsku sezonu, kada je i period terenskog rada, vojvo đanski klubovi su još nekoliko puta angažovali strane crta če iz Švajcarske, Češke, Ma đarske i Ukrajine. Jedan naporan i dugotrajan proces je bila i priprema listova za štampanje, za koju se ve ć 1982. godine osposobio do sada neprevazi đeni Slavko Asak iz Neština, a kome se ubrzo pridružio i Mile Stevanovi ć iz Šida. Zahvaljuju ći ovome, ova dva naša vrhunska crta ča uz pomo ć Todora Ali đuki ća odlaze u Italiju gde rade karte oko Bolcana, Vi ćence. 1990. godine austrijski časopis za orijentaciju je pisao: " tri Srbina su radila italijanima tako kvalitetne karte po celoj zemlji da je broj orijentiraca od 300 porastao na 1700 registrovanih takmi čara".

Miroslav Ven čelovski Stanko Peca

PREGLED SPORTSKIH KARATA IZDATIH U PERIODU 1975 - 1997.· GODINA

Godina Naziv Razmera Reambulacija izdanja 1975 Stražilovo 1: 20000/10 F. Pekanovi ć, F. Kova čevi ć 1978 Popovica 1: 15000/10 P. Zatezalo 1978 Stražilovo 1: 10000/5 P. Zatezalo 1979 Rohalj baze 1: 20000/5 B. Stevanovi ć 1979 Stražilovo 1: 25000/10 B. Vukovi ć 94

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI Godina Naziv Razmera Reambulacija izdanja 1980 Sviloš 1: 25000/10 B. Stevanovi ć, S. Vlajkovi ć, S. Ali đuki ć 1980 Lipova ča 1: 25000/10 M. Ven čelovski 1981 Sviloš 1:15000/5 MTSZ 1981 Letenka 1: 10000/10 M. Ven čelovski 1981 Glavica 1: 15000/10 V. Vrebac 1981 Radovanac 1: 10000/5 P. Zatezalo, Đ. Šejpeš, SOFT 1982 Kulina 1: 10000/5 M. Ven čelovski 1982 Letenka 1: 10000/5 MTSZ 1982 Stražilovo 1: 5000/5 B. Stevanovi ć 1983 Janok 1: 15000/5 Asak, Stevanovi ć, Vlajkovi ć 1983 Radovanac 1:10000/5 Šejpeš, Zatezalo 1983 Glibovac 1:10000/5 B. Stevanovi ć, Volf, Du ćak, Šari ć, Tomaševi ć 1983 Kameni čki park 1:2500/2 Šejpeš 1983 Glavica 1: 10000/5 Vrebac 1983 Jabuka 1: 10000/10 M. Ven čelovski 1983 Matora šuma 1: 10000/5 B. Stevanovi ć 1984 Vizi ć 1: 10000/5 Asak, Stevanovi ć 1984 Lipova ča 1: 10000/5 M. Stevanovi ć. 1985 Đipša 1: 15000/5 B. Stevanovi ć, Vlajkovi ć, Asak 1985 Paragovo 1: 10000/5 Vrebac 1985 Popovica 1: 10000/5 M. Stevanovi ć., Zatezalo, Du ćak 1986 Lipova ča 1 1: 10000/5 M. Stevanovi ć. 1986 Sviloš Ugljara 1: 15000/5 M. Stevanovi ć. 1986 Stražilovo 1: 10000/5 dopuna Glibovac (M. Stevanovi ć., Radovanovi ć S., Cavi ć ) 1986 Hajdu čki breg 1: 10000/5 dopuna B. Stevanovi ć 1987 Stražilovo 1: 10000/5 dopuna Šari ć M., B. Stevanovi ć, P. Čavi ć 1987 Sviloš Ugljara 2 1: 15000/5 B. Stevanovi ć, Ali đuki ć, D. Asak,. MTSZ 1987 Brankovac 1: 10000/5 Šejpeš, Ursi ć, Ristanovi ć 1987 Molovin 1: 10000/5 B. Stevanovi ć, Ali đuki ć, M. Ven čelovski 1988 Lipova ča2 1: 15000/5 M. Stevanovi ć. 1989 Markov do 1: 15000/5 Radovanovi ć, S. M. Stevanovi ć. B. Stevanovi ć, Milanov, Škori ć 1990 Jano čka cerija 1: 15000/5 dopuna Asak D., Ali đuki ć, B. 95

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI Godina Naziv Razmera Reambulacija izdanja Stevanovi ć 1991 Papratski do 1: 10000/5 Kop čok, Feldi, Stevanovi ć, B. Milanov 1991 Savina voda 1: 10000/5 Feldi, Sivokonj, Msojed, Geev 1991 Rohalj baze 1:10000/5 Zantai, Milanov, B. Stevanovi ć 1994 Popovica 1:10000/5 Tomaš 1994 Srebro 1: 10000/5 Tomaš 1995 Pali ć 1: 10000/10 Krivošija 1995 Mala Testera 1: 10000/10 B. Stevanovi ć, Du ćak 1997 Paragovo 1: 10000/5 B. Stevanovi ć, Glinski 1997 Glavica 2 1: 15000/5 B. Stevanovi ć, Feldi, Du ćak

ORIJENTACIONI SPORT U VOJVODINI

Period 1949 - 1972.

Orijentaciona takmi čenja koja su se kod nas po čela razvijati posle II svetskog rata u okviru društvene organizacije za telesno vaspitavanje “Partizan” vrlo brzo prelaze pod okrilje planinarske organizacije. Ve ć 29. novembra 1949. godine se na Popovici održava propagandno orijentaciono patrolno takmi čenje koje će naredne godine biti u zvani čnom programu pokrajinskog odbora Planinarskog saveza AP Vojvodine. Sve se to odvijalo u okviru rada planinarskih društava na vanarmijskom vaspitanju pri čemu je svaka patrola koja je uzela u češće morala grupno da pre đe za odre đeno vreme razna odstojanja, izvrši izvi đanje, prona đe zadate objekte (kontrolne ta čke) i podnese izveštaj. Na prvom zvani čnom takmi čenju u orijentaciji za Dan republike 1950. godine, koje je ujedno i prvo zvani čno takmi čenje u SFRJ, nastupilo je 28 patrola sa ukupno 75 učesnika. U ukupnom plasmanu najbolje se plasirala ekipa društva “Dr Radivoj Simonovi ć” iz Sombora, zatim “Fruškogorski venac”, Novi Sad, tre ći su bili planinari orijentirci iz Sente, a zatim slede “Borkovac”, Ruma, “Klisura”, Sr. Mitrovica, “Crveni čot”, Petrovaradin itd. Takmi čenje za Dan republike će biti narednih petnaest godina najzna čajnija smotra vojvo đanskih orijentiraca i vremenom će se razviti od patrolnih do ekipnih sa pet ili tri člana i razvrstavati na nekoliko takmi čarskih kategorija. Ona će tražiti, sem znanja u čitanju karte, rešavanju zadataka i odli čnu fizi čku spremnost jer je upravo taj 29. novembar znao da bude pun vremenskih iznena đenja. 1953. godine, samo tri dana pred odlazak na takmi čenje, mnogi su se još kupali na Dunavu da bi ih na sam dan takmi čenja do čekao sneg. Te godine se takmi čarska staza kretala od Popovice ka Zmajevcu pa preko manastira Hopovo i 96

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI kote 502 do centralnog doma na Iriškom vencu. Najuspešnija je bila ekipa PD “Orlovac”, Novi Sad, koju su činili pripadnici padobranskih jedinica JA pod vo đstvom Slavoljuba Đuki ća koji će kasnije postati i general major. Drugo mesto je pripalo prvoj ekipi "Stražilova" u sastavu: Stevan Holovka i Vladimir i Gligorije Konstantinovi ć, a tre će drugoj postavi karlov čana koju su činili: Radivoj Kova čevi ć, Josip Šanta, Miša Polovina i Rade Jovi čić. Na samom po četku 1953-će godine, održalo se u čast Kongresa NFJ, i skijaško patrolno orijentaciono takmi čenje koje će biti za četak čitavog niza skijaških takmi čenja u Fruškoj gori tokom zimskih meseci. Ova takmičenja će ujedno biti i kvalifikaciona za prvenstvo Srbije i često će imati i ve ći zna čaj od onih klasi čnih planinarskih. Mnoga društva su ve ć naredne godine morala da održe svoja kvalifikaciona, pa sreska, da bi na vojvo đanskom samo tri najuspešnije ekipa otišle na završno orijentaciono planinarsko takmi čenje na skijama na Kopaonik. Ve ć naredne, 1954. godine, broj orijentacionih takmi čenja znatno raste, pa će se u okviru proslave prvoga maja i pohoda planinara Vojvodine organizovati takmi čenje, a sve u okviru pripreme za dva velika sleta. Na sletu planinara Srbije na planini Tari me đu najzna čajnijim akcijama u programu zauze će planinarsko orijentaciono takmi čenje koje će se održati 5. i 6. jula. U dopisu poslatom svim društvima još 8. juna 1954. piše: “Start ekipa je na sletištu. Prijave za u čestvovanje treba izvršiti preko kancelarije Saveza najdalje do 1. jula. Po dolasku na slet 4. jula, vo đa ekipa sa uputom društva, treba da se javi komisiji za takmi čenje. Članovi ekipe moraju biti iz jednoga društva. U programu Vam dostavljamo propozicije za takmi čenje, koje treba dobro prou čiti. Napominjemo da u pogledu opreme treba da se ekipe pridržavaju propozicija, jer će nedostatak pojedinih stvari povu ći diskvalifikaciju cele ekipe. Uslov za takmi čenje je da društvo uplati članarinu Savezu za ovu godinu. Tri prvoplasirane ekipe dobijaju nagrade, a naredne tri pohvalnice” i sledi velikim slovima: “ PLANINARI U ČESTVUJMO U ORIJENTACIONOM TAKMI ČENJU, JER JE TO SMOTRA NAŠIH DOSTIGNU ĆA. NE BI TREBALO DA BUDE NI JEDNO PLANINARSKO DRUŠTVO ČIJA EKIPA NE ĆE U ČESTVOVATI U OVOM TAKMI ČENJU S planinarskim pozdravom, Na čelnik: Sekretar: dr Dragomir Stoj čevi ć dr Ljilja Kušić

Od 23. do 28.7.1954. godine se održava III Slet planinara Jugoslavije na Platku u okviru proslave 80-te godišnjice planinarstva u Jugoslaviji, gde će se održati orijentaciono takmi čenje a od društava se zahteva da formiraju dobre ekipe. Ve ć septembra meseca u okviru omladinskog sleta planinara Vojvodine na Popovici se dostavljaju pozivi za orijentaciono takmi čenje za Dan Republike. Najavljuju se “ispravljene propozicije sa prošlogodišnjeg takmi čenja”, da će se takmi čenje održati bez obzira na vremenske prilike i da je Upravni odbor PSS za Vojvodinu ve ć sastavio rukovostvo takmi čenja: 97

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI a) Komisija za sastav zadataka: Pavle Klinovski, Radivoj Radanov, Željko Vlatkovi ć; b) Komadant takmi čenja: Ivan (Duca) Gumhold; Zamenik komadanta: Koloman Karati; c) Komisija za ocenjivanje zadataka: dr An đeli ć Bogdan, Herbert Kranjc, Milan Dun đerov, Đura Dalj čev i ing. Dušan Uroševi ć; U čast Dana Republike je planinarsko društvo “Rtanj” pri TVŠ u Beogradu organizovalo orijentaciono takmi čenje na kome su u čestvovala društva iz Makedonije, Hrvatske i Slovenije. U izveštaju PSS stoji: “Ovo takmi čenje koje je istovremeno organizovano i na Fruškoj gori, pokazuje da su na čelništva nekih organizacija u stanju da se uhvate i za najteže zadatke i da ih reše na opšte zadovoljstvo”. Uprava za vanarmijsko vaspitavanje Jugoslovanske armije izdaje 1954. godine brošuru pod nazivom “Orijentacija u prirodi i orijentacioni kros” u kojoj se izme đu ostalog kaže: “potreba za upoznavanjem širokih slojeva naroda sa orijentacijom, naro čito zahteva da se velika pažnja posveti omladini. Izvan škole i Armije razne dobrovoljne organizacije kod nas preuzimaju mere popularisanja “orijentacije” u jednom novom, sportskom vidu. U mnogim zamljama to rade skautske organizacije i u novije vreme posebni savezi “orientiringa”. Na taj na čin povezuju ći “orijentaciju” sa takmi čenjem, daje se ve ći podsticaj i postiže šire interesovanje kod omladine za ovaj rad.“Nakon upoznavanja sa osnovnim elementima sadržaja karte, kompasa i njihovom upotrebom dalje se navodi: “Osnovni smisao “orijentacije” kao sporta je što preciznije i što brže orijentisanje na karti i terenu, povezano sa što bržim kretanjem. Takmi čenja su samo sredstva za ocenu uvežbanosti (utreniranost), a daju podsticaja da se čovek usavršava. Nema mnogo sportova gde tako vidno mogu da se ocene fizičke i intelektualne sposobnosti u jedan mah, kao što je slu čaj u orijentacionom krosu”. Autori su u daljoj analizi takmi čenja i naveli kategorije u česnika čija je podela na sedam grupa bila vo đena po polu i starosti, usponu na terenu i deonicama izme đu kontrolnih ta čaka tako da se na takmi čenju bori samo ona grupa koja spada u istu kategoriju. Sama takmi čenja su podeljena u dve osnovne grupe i to na takmičenja u orijentaciji gde se ne ocenjuje brzina kretanja ve ć samo preciznost orijentacije i na takmi čenja u raznim vidovima orijentacionog krosa (pojedina čno, ekipno, štafetno, no ćna i zimska) gde se meri preciznost u orijentisanju i brzina rešavanja svih zadataka u kretanju. Prva vrsta takmi čenja služi, pre svega, kao priprema za teže zadatke, a druga vrsta takmi čenja ima uglavnom tri varijante u zavisnosti od pripreme takmi čara: orijentacioni kros bez karte i busole, orijentacioni kros sa kartom i orijentacioni kros sa kartom i busolom. Sva ova takmi čenja mogu da budu individualna ili ekipna, a izvode se uglavnom na nepoznatom terenu. Uprava za vanarmijsko vojno vaspitavanje je tražila da sve organizacije telesno-vaspitne (planinarske, izvi đačke, državne ustanove gde se sprovodi fizi čko vaspitavanje) koje sprovode ili žele da sprovode takmi čenja u raznim vidovima orijentacije, imaju svoje nastavne planove, svoje kalendare, ali treba da budu uskla đena i 98

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI povezana kako uopšte, tako i po ovom posebnom pitanju. Dalje se kaže: “Bilo bi besmisleno da prvenstvo jednoga grada organizuje zasebno svaka organizacija za svoje članove, jer su ovo takmi čenja koja moraju jedinstveno da se sprovode i da pravo nastupa na njima imaju svi oni koji žele da se takmi če bez obzira na organizaciju kojoj pripadaju.” Zatim se preporu čuje na čin treninga u prirodi po neravnom terenu, ali i to da se mora dobro poznavati orijentacija sa kartom i busolom. Zato se traži često treniranje, barem svaki drugi dan, ali da se na trening ide sa kartom i busolom uz često menjanje terena. A na takmi čenju je potrebno da takmi čarsku stazu koja odgovara tvojoj kategoriji, lako savladaš u tr čanju bez pauze.” Autori su uvideli specifi čnost razvoja orijentacije kako kod izvi đača tako i planinara, kao vida takmi čenja, smatraju ći da kod nas ne postoji potreba za stvaranje tako samostalne organizacije, kao što je to slu čaj u Švedskoj, ali je tražena jedinstvena metodologija rada, treninga i takmi čenja prvenstvenog karaktera. U svojim prvim koracima od istorijskog 29. novembra takmi čenje u orijentaciji u okviru planinarske organizacije je u prvom planu tražilo od patrola, a kasnije ekipa da uz dobro rukovo đenje kompasom i detaljna čitanja karte što pre savladaju zadatu stazu. Težeći sve više ka specifi čnosti ubacuju se brojni elementi drugih grana planinarstva (pružanje prve pomo ći, GSS, podizanje šatora, poznavanje flore i faune) udaljavaju ći se od navedenih preporuka. Te 1954. godine teku organizacione pripreme za najzna čajnije orijentaciono takmi čenje u Vojvodini i Srbiji povodom proslave 29. novembra. U propozicijama koje su dostavljene svim planinarskim društvima pokrajine i republike se omogu ćavalo u čestvovanje u konkurenciji pet takmi čarskih kategorija i ekipama izvidnika, br đana, saveza boraca, strelja čkim družinama i pripadnicima saveza rezervnih oficira. Takmi čarske ekipe su sastavljene od tri člana umesto od pet kako je bilo u predhodnoj godini, ali zato svaka ekipa mora da ima barem jednu kompletnu planinarsku opremu koja se sastoji od: ranca, busole, karte-sekcije, čuture, jedne vi đakne, jednog ćebeta, najnužnijih sredstava prve pomo ći, noža, porcije , jednog obroka suve hrane, sveske, olovke, bojice i uglomera. S obzirom da dužinu takmi čarskih staza, koje su za seniore bili pravi mali planinarski maratoni i nije se mogla davati neka ve ća primedba za ovakav sastav ekipne opreme. Takmi čenja su se retko održavala tokom godine, vo đe ekipa su imale fizi čku pripremljenost zahvaljuju ći samo planinarskim aktivnostima. Ostala dva člana ekipe bivali su bili drugari iz škole ili korzoa za koje će takmi čenje prestavljati veliki izazov što je često dovodilo do iscrpljivanja, velikog premora i povreda. I ako ste uspeli da pro đete stazu (možda i tr čeći, ali pri tome da vas protivnik “tužibaba” neprimeti) ispod zadatog vremena, jer ste dobar orijentirac i pripremljenen za takmi čenje, vi ste se pred ciljem porali “šćućuriti” u duboko grmlje čekaju ći poslednji minut pred strogo zadato vreme takmi čarske komisije kako vas nebi diskvalifikovali što ste došli ranije. No sve do proglašenja 99

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI pobednika, ostajete u neizvesnosti, kako je komadant takmi čenja ili njegov zamenik ocenio skicu i kartu pre đenog puta. Malo opušteniji ćete biti ako je neko iz vašeg društva delegiran u rad takmi čarske komisije. U “duhu vremena” vaše primedbe na ceo sistem takmičenja, su bili samo mali kuloarski razgovori, a ako su i dospeli do organizatora odmah bi stizao čvrst i precizan odgovor: “mi tražimo u prvom redu ta čno, a ne brzo izvo đenje zadataka. To proizilazi iz duha samog planinarstva i planinarenja kao takvog. Planinarstvo ne poznaje takmi čenja, takmi čenje u obi čnom sportskom smislu i nema tu postizanja bodova, brzine, rekorda. To su planinarstvu strani pojmovi, neuskladivi s biti i sadržajem planinarenja. Tako se ni planinarsko orijentaciono kretanje i ne sme pretvoriti u bilo kakvu trku.” Da li ste smeli još odgovoriti da je vreme izuzetno važan faktor, jer nije svejedno koliko vremena treba da se planinar sna đe, orijentiše na terenu, da bi baš odre đenim putem stizao do cilja, što bi zna čilo podrivanje duha našeg planinarstva. I pored svega broj orijentacionih takmi čenja i zainteresovanosti za njih raste u Vojvodini, Srbiji i celoj zemlji. Tako u svom planu rada za 1958. godinu pokrajinski savez je ve ć imao u kalendaru četiri takmi čenja i to: u zimskom periodu kvalifikacije za zimsko orijentaciono takmi čenje gde su tri prvo plasirane ekipe sticale pravo na u čestvovanje na Zimskom prvenstvu Srbije; zatim u prole će orijentaciono takmi čenje u čast Dana mladosti; u letnjem periodu jedno na sreskom nivou i naravno u jesen za 29. novembar, najve ćea smotra dostignu ća u orijentaciji vojvo đanskih planinara. Po čelo je i sa odlascima na druga takmi čenja van Vojvodine, na brojne planinarske sabore koje su organizovana u Srbiji i tradicionalno orijentaciono takmi čenje na Avali povodom proslave Dana oslobo đenja Beograda. Najve ći doga đaj te 1958. godine je bio slet planinara Jugoslavije koji se održavao na Velebitu i gde su vojvo đanska društva bila iz Zrenjanina, Novog Sada (Penzioner, Orlovac, Fruškogorski venac, Zanatlija), Crveni čot iz Petrovaradina, Stražilovo iz Sremskih Karlovaca, Triglav iz Be čeja, Deliblatska peščara iz Kovina. Održano je i orijentaciono takmi čenje na kome su nastupile 14 ekipa iz Hrvatske, 6 ekipa iz Srbije sa Vojvodinom i 1 ekipa iz Makedonije. Ovo je bio po četak nezvani čnih prvenstava Jugoslavije u orijentaciji, a veliki slet planinara Jugoslavije u Jajcu održan 29/30.11.1963. prestavlja će i po četak takmi čenja za prvenstvo države. Tokom 1959. godine vojvo đanska planinarska društva su nastupala na 10 orijentacionih takmi čenja. Takmi čarsku sezonu su otvorila dva zimska orijentaciona takmi čenja na smu čkama i to na Zmajevcu 15.2. i 22.2.1959. Finalna trka ovog vida orijentacije izuzetno popularne pedesetih godina kod vojvođana se održala od 28.2. do 3.3. na Popovici. Tri prvoplasirane ekipe su ve ć slede će nedelje bile na snežnim padinama Gobelje, Karamana, Jarma u borbi za naslov najboljih orijentiraca u Srbiji. 4. jula 1959. godine održalo se letnje orijentaciono takmi čenje za prvenstvo Srbije, a nedelju dana kasnije i sresko kvalifikaciono na Popovici. Od 5. do 8. septembra vojvo đanski orijentirci su se obreli na tradicionalnom saboru planinara Srbije na Go ču. Krajem septembra karlov čani će 100

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI

Aleksandar Mondovi ć Dezidar Rot se otisniti put Slovenije i u Jasenicama 27.9.1959. godine u čestvovati na orijentacionom takmi čenju “Memorijal Milovanovi ća”. Za svako takmi čenje, uz poziv ste imali i propozicije koje, da bi pokazale “specifi čnost” ili nešto sli čno tome, takmi čarska komisija je uvek imala poneke male “finese” koje mla đe vo đe takmi čarskih ekipa nisu uo čavale. U propozicijama letnjeg orijentacionog takmi čenja za prvenstvo Srbije povodom 4. jula se govori da se za pronalaženje svake kontrolne ta čke dodeljuje 100 bodova, a nepronalaženje više od jedne kontrolne ta čke povla či diskvalifikaciju. Na sreskim orijentacionim takmičenjima ne vrši se diskvalifikacija za neprona đenu kontrolnu ta čku. Za pronalaženje svih kontrolnih ta čaka dodeljuje se još 100 bodova. Zatim sledi čitav niz bodovanja bilo pozitivnih ili negativnih i to: ulazak na odre đenu kontrolnu stanicu pod zadatim azimutom i kretanje izme đu dve ta čke po azimutu donosi 30 bodova. Odstupanje levo ili desno od datog ugla donosi gubitak od 1 boda za svakih 5 stepeni. Odstupanje od 5 stepeni ne smatra se greškom. Ukazivanje prve pomo ći sa spašavanjem i transportom se ocenjivalo od 0 - 50 bodova, kao i skica /kroki/ pre đenog puta. Neosporno je da su ove propozicije stimulisale pronalaženje kontrolnih ta čaka što je osnova takmi čenja i ako je ekipa uspešno savladale stazu i ušla pod odre đenim uglom, dobijala 100 poena za svaku na đenu KT, i dodatni bonus sa još 100 i onda je dovoljna greška u spašavanju povre đenog ili slabija ocena skice puta, da sve predhodno bude uzalud. Sve ovo će kasnije izazvati burne diskusije prilikom godišnjih konferencija društava i izveštaja o radu. Tako beležimo da je na godišnjoj skupštini PSD “Stražilovo” u Sr. Karlovcima održane 10.1.1960. u diskusiji Gligorije - Giga Konstatinovi ć je postavio pitanje zašto je takmi čarska

101

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI

Grigorije Konstantinovi ć Kalman Šaru

komisija na orijentacionom takmi čenju održanog 29. novembra umanjila jednoj našoj ekipi 100 bodova i zašto našem društvu nije dodeljen šator kao što je trebalo prema propozicijama. Radivoj Kova čevi ć iznosi neke činjenice pri bodovanju prilikom ovoga takmi čenja i time dopunjava predhodnog diskutanta: ”I pored svega karlov čani u svoj plan rada za 1960. godinu predlažu: “Takmi čenja treba da su odraz rada na svim poljima planinarstva. Tu treba da se pokaže ono što smo uradili u jednom periodu. Zato za naše članove u okviru društva treba svakog meseca organizovati po jedno probno takmi čenje, što bi bila jedna vrsta treninga za ve ća pokrajinska i republi čka takmi čenja. U čast oslobo đenja Karlovaca organizovati za naše članove jedno nagradno orijentaciono takmi čenje, a isto tako i u čast Dana JNA. Na tradicionalno takmi čenje vojvo đanskih planinara u Fruškoj gori u čast Dana republike poslati što ve ći broj ekipa i to naro čito onih najmla đih. Za zimsko orijentaciono takmi čenje na Besnoj kobili u martu po mogu ćstvu poslati dve ekipe ukoliko se kvalifikuju, jednu stariju i jednu mla đu koja će kroz napornija takmi čenja sticati potrebnu rutinu.” Mnoga društva ali i sreski savezi i pokrajinski savezi uo čavaju da treba da do đe do nekih promena u sistemu takmičenja pa se tako u jednom pismu svim planinarskim društvima novosadskog sreza na čelnik Dezider Rot obra ća: “Prilikom takmi čenja koje je održano u okviru sleta planinara novosadskog sreza, takmi čarska komisija nije mogla, a da ne konstatuje da je ve ćina takmi čarskih ekipa imala samo po jednog člana kvalifikovanog za potpuno izvršavanje zadatka, dok su ostali članovi ekipa manje ili više samo popunjavali broj članova ekipe da bi se uopšte mogli prijaviti po broju na startu. Ovaj savez smatra da ovim na činom takmi čenja nije u potpunosti udovoljen cilj organizacije istih, jer kona čno ponavljamo, cilj takmi čenja je izme đu ostalog i to da se svaki takmi čar osposobi za samostalno vo đenje ekipe i time postigne potreban kvalitet za u češće na 102

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI republi čkim i saveznim takmi čenjima. Sobzirom da se približava datum održavanja tradicionalnog orijentacionog takmi čenja u čast 29. novembra u Fruškoj gori, potrebno bi bilo da društva u svom okviru organizuju kondiciona takmi čenja u cilju uvežbavanja svojih članova, odnosno ekipa. Ukoliko bi u cilju instruktaže bilo kojem društvu bio potreban instruktor, neka se obrati direktno na ovaj savez koji bi im potrebnog instruktora osigurao. Nadalje, ukoliko postoji interesovanje za održavanje kondicionog takmi čenja dve nedelje pre takmi čenja u čast 29. novembra, molimo društva da do 1. novembra prijave ovom savezu broj ekipa po kategorijama u cilju organizovanja.” Za takmi čarsku sezonu 1960. godine pripremljene su i nove propozicije. Broj takmi čarskih kategorija je sveden na tri: omladinsku, pionirsku i člansku koje će imati staze od 5, 15 i 20 km. Ukoliko bi se prijavila ženska ekipa za nju se odre đuje posebna dužina staze. Omladinsko i pionirsko takmi čenje je dnevno dok je za članove no ćno i dnevno. Start seniora je obavezno no ću, a samo takmi čenje ne sme trajati duže od 20 časova ukoliko je odre đeno vreme prelaska staze, a sama staza ne sme biti duža od 70 km. Sem standarnih elemenata orijentacionog kretanja potrebno je i ukazati pomo ć povre đenom drugu, podi ći šator, pre ći deo staze pod strogim azimutom i naravno nacrtati skicu puta. Novost je bila da se izme đu dve kontrolne ta čke postavi odre đen broj kontrolnih kapija. Rastojanje izme đu dve kontrolne ta čke ne sme biti duži od 2000 m i taj deo se mora preći brzinski. Pri tome, na kontrolnim kapijama, smeštenim na strogom azimutu, se nalazila oznaka koju je činilo belo platno sa crvenom trakom postavljeno dijagonalno i jedna metalna kutija (“ čikmeže”) u kojoj ste ubacivali na startu dobijene kontrolne papire. Ovde po činje “dodatna igra” me đu takmi čarskim ekipama gde neke ubace sve svoje kontrolne kartone u jednu limenku, druge uspešno u sve, a neki dovitljiviji sa štapom na kome je pri čvršćena lepljiva traka su iste izvla čili i odbacivale kontrolne papire od jakih konkurenata. I kada je sve to prošlo i ako ste za svaku prona đenu kontrolnu ta čku na ovako teškom i iscrpljuju ćem orijentacionom maratonu dobili po 100 poena na kraju može opet da odlu či skica pre đenog puta. Po novim propozicijama u odnosu na prethodne, skica je bila pod ve ćim stimulansom i najbolja je nosila 200 bodova. Te godine veliki prelazni pehar su Karlov čani predali svojim "ljutim protivnicima” iako su seniori "Stražilova" osvojili prvo mesto jer su takmi čari Fruške gore bili uspešniji u drugim kategorijama. 1961-a godina osta će zabeležena u istoriji vojvo đanske orijentacije jer je po prvi put na Glavici, avgusta meseca održan Memorijal dr Radivoja Simonovi ća. Odmah nakon Memorijala dr Radivoja Simonovi ća održava se orijentaciono takmi čenje povodom jesenjeg dana planinara Vojvodine 02. i 03.09. sa startom na Katanskim livadama i ciljem na Osovlju. Ve ć 30.09. se na Zmajevcu okuplja veliki broj planinara u okviru II sabora planinara Srema gde se održava takmi čenje koje u svojim propozicijama dozvoljava i mešovite sastave ekipe i ne predvi đa diskvalifikaciju onih koji ne prona đu manje od jedne kontrolne ta čke. Na pokrajinskom prvenstvu održanom za tu godinu u čestvovalo je 23 103

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI ekipe iz novosadskog sreza i 12 ekipa iz Sremskih Karlovaca. Održano je 28. i 29. na Iriškom vencu i Osovlju. U pionirskoj konkurenciji Fruškogorski venac je učestvovao sa 3 ekipe a Železni čar i Orlovac sa po dve ekipe. Kod omladinaca takmi čari Fruškogorskog venca, Jugodenta i Železni čara bili su svrstani u po 2 ekipe a Orlovac je nastupio sa jednom. U no ćnom takmi čarskom delu za seniore je Fruška gora iz Sremske Kamenice imala dve ekipe a Orlovac, Jugodent, Železni čar i Fruškogorski venac jednu kao i na dnevnom delu. Ovoga puta Novosa đani nisu bili zadovoljni postignutim plasmanom u odnosu na Karlov čane i Kameni čane s obzirom da imaju dobar kadar i povoljne uslove za uzdizanje članstva, što su istakli u svom izveštaju sreskom na čelništvu. Ne na ovom, nego i na drugim brojnim takmi čenjima nije bilo ljudi koji ne bi bili u stanju organizovati jednu uspešniju sportsku priredbu. Mnogi pokušavaju čak i na takmi čenjima koja se tradicionalno održavaju, uneti nešto novo i napraviti pri tome da bude svega i sva čega. Desi se tako da i u one retke prilike, gde se okupe planinari iz brojnih planinarskih društava, budu druženja pokvarena prepirkama o pobedniku, gde se umesto tradicionalne srda čnosti i drugarstva, potencira klubaštvo i lokalizam. Pri odre đivanju broja kaznenih bodova za pojedine ta čke propozicija treba voditi ra čuna o mnogim stvarima. Ne sme se dogoditi da ga đanje uti če na kona čni poredak. Ne preporu čuje se da rešavanje zadataka, kao što je pravljenje skice puta, gde bi proizvoljno tuma čenje vrednosti rešenog zadatka moglo dovesti do nesporazuma. Kao i u svakom sportu i u orijentacionom takmi čenju takmičar mora ta čno znati šta uti če na njegov kona čni poredak i mora biti siguran da ne će biti ošte ćen. Sve one brojne propuste organizatora, propozicija, koje su uvek u prvom planu imale neke elemente GSS-a, streljaštva, rukovode ći forumi ne će prihvatiti i pokušaće prebaciti krivicu na takmi čare koji jure planinom bezglavo. Tako i naše veliko i uspešno planinarsko društvo u mnogim granama planinarstva PSD Stražilovo će u svojoj premorenosti zbog brojne problematike oko bivšeg doma, koga je morala predati drugom i zapo četi gradnju novog, najve ći deo svog izveštaja za 1963 godini posvetiti kritici orijentacionih takmi čenja. “Govori se kako su takmi čenja u planinarskoj organizaciji neophodan vid rada, jer kako bi se kona čno znalo koliko je koje društvo radilo, što od nas traži zajednica. Takmi čenja su nekada doduše bila sasvim druga čija, tako da se čovek kroz takmi čenja mogao i diviti prirodi, a sada se uglavnom svodi na jurnjavu i samo delimi čno znanje čitanja karte”. Naš poznati planinar, alpinista i orijentirac Josip Matuski kao član ovoga društva je imao jedno drugo mišljenje. “U izveštaju na čelništva suviše pažnje se obra ća orijentacionim takmi čenjima kao na nešto što nama nije potrebno. Me đutim ne bi se složio sa ovom konstatacijom, jer su takmi čenja u stvari rezultat rada sa članovima u obu čavanju po karti, sa kompasom i u brzini savla đivanja terena. Da bi naše ekipe mogle da se takmi če na republi čkom i državnom takmi čenju moramo da pro đemo kroz sva niža takmi čenja jer je to uslov da se dalje takmi čimo. Ostala takmi čenja koja se organizuju van ovoga služe nam za trening ekipa. Mislim da nema potrebe da se toliko govori kao

104

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI o ne čem što ne valja jer naši rezultati pokazuju da smo u red sa najboljim društvima u zemlji zapravo baš zahvaljuju ći takmi čenjima”. Najveći doga đaj 1962 godine je bio slet planinara Srbije koji se održao od 4-8 jula na Beljanici u okviru koga su se održala i orijentaciona takmi čenja u kategoriji pionira, omladinaca i članova za naziv prvaka Srbije. U članskoj kategoriji najbolje se plasirala ekipa Fruške gore iz Sremske Kamenice koja je zauzela šesto mesto, ekipa PSD "Železni čar" iz In đije plasirala se na osmo mesto, "Lipova ča" iz Šida na deseto mesto. Ekipa PSD "Stražilova" iz Sremskih Karlovaca je bez ikakvog razloga odustala od takmi čenja dok je ekipa PSD Jugodent diskvalifikovana. U omladinskoj kategoriji četvrto mesto je zauzela ekipa PSD "Stražilova" iz Sremskih Karlovaca u sastavu Jasna Maširevi ć kao vo đa i članice Milka Kosanovi ć, Verica Stoji ć, Radmila Jovi čić i Mirjana Maširevi ć i to kao jedina ženska postava me đu dvadeset muških ekipa. U pionirskoj kategoriji prvo mesto je pripalo ekipi pionira iz Sremskih Karlovaca predvo đenoj Đor đem Vukovi ćem. 1963. godine vojvo đanska planinarska društva su u čestvovala čak na 11 orijentacionih takmi čenja i to: na Avali, gde su organizatori bili planinari beogradskog Železni čara, pionirskom prvenstvu Vojvodine, sedmom sletu planinara Srbije na Šar planini, četvrtom susretu planinara Srema na Kozarici, saboru planinara na Gu čevu, saboru planinara na Kosmaju, tradicionalnom noćnom takmi čenju u čast dana oslobo đenja Beograda, opštinskom takmi čenju na Popovici i Vencu, sreskom takmi čenju "Memorijal dr Radivoj Simonovi ć" , orijentacionom takmi čenju na Kozarici i tradicionalnoj smotri vojvo đanskih orijentiraca povodom obeležavanja Dana republike na Osovlju. Te godine održaće se i prvo zvani čno orijentaciono takmi čenje za prvenstvo Jugoslavije 27-29. novembra u Jajcu u okviru centralne proslave dvadesetogodišnjice II zasedanja AVNOJ-a ali bez vojvo đanskih orijentiraca. Propozicije za savezno orijentaciono takmi čenje nakon široke diskusije po republi čkim savezima su ipak donele jedan novi korak u smislu vrednovanja elementa orijentacije kao što je čitanje karte i rad sa kompasom dok su posebni zadaci kao što je pitanje iz prve pomo ći donosilo u slu čaju negativnog odgovora jedan negativan poen kao i za svaki metak koji je pogodi izvan kruga na meti. Na Fruškoj gori je 3 i 4 jula 1966. održan IV slet planinara železni čara Jugoslavije na kojem je prisustvovalo 360 planinara, železni čarskih planinarskih društava iz Zagreba, Ljubljane, Beograda, Niša, Maribora, Sarajeva, Novog Mesta, Novog Sada, In đije i Vršca. Pored uobi čajenog programa održano je i orijentaciono takmiženje na kojem je prvo mesto zauzelo društvo iz Vršca. Pored pobednika najozbiljniji konkurent za prvo mesto su bili orijentirci iz In đije koji su šezdesetih godina “palili i žarili” po vojvo đanskim i srbijanskim takmi čenjima. Na ekipnom prvenstvu Vojvodine za 1966-tu, titulu najboljih osvojili su članovi PSD ”Poštar” iz Novog Sada u sastavu Stojilovi ć, Topi ć, Mili ć, Vukadinovi ć, Vuji čić i Nem čevi ć. Osvajanjem drugoga mesta na orijentacionom prvenstvu Srbije u konkurenciji 17 ekipa kvalifikovale su se za ekipno prvenstvo 105

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI Jugoslavije. Radilo se u mnogim društvima širom Vojvodine i svaki rezultat je vredno beležen i o tome izveštavana na čelništva. Iz izveštaja Miše

Jasna Maširevi ć Miša Andrejev

Andrejeva, člana Crvenog čota iz Petrovaradina o rezultatima izdvajamo: “Nas su zapamtili Slovenci na taborovanju na Pohorju, gde je osvojeno peto mesto u veoma napornom takmi čenju. Pamte nas i mnogi, sa prvog no ćnog patrolnog takmi čenja na Avali na kojem je u čestvovala naša ekipa sa izvanrednim osmim mestom od ukupno 36 ekipa. O velikom naporu, može se samo govoriti, ali tako upornih takmi čara, sa toliko volje i upornosti, toliko tehni čkog znanja, teško je bilo sakupiti. Naš izbor je bio sretan. Možda bi trebalo i dalje nastojati da kvalitetnim ekipama širimo ugled naše organizacije i da tim putem pozitivno uti čemo na masovnost. Veliki uspeh predstavlja, osvojeno drugo mesto na otvorenom orijentacionom takmi čenju pionira, u čast proslave Brankovog kola. Naša zlatna ekipa tada je po čela da se stvara. To su bili Andrija Maraš, Milan Šuvak i Igor Kristi ć. Kruna njihovog uspeha je osvajanje prvog mesta u opštini. Mislim da je nepotrebno opisivati radost ovih takmmi čara, i nas nekoliko, koji smo delili njihovo opravdano oduševljenje”. 1969. godine nastupa jedna izuzetno poletna i snažna ekipa, koja će u narednom periodu u činiti ogroman korak na modernizaciji orijentacionog sporta i orijentacionih takmi čenja. U okviru sleta planinara Srbije na Radanu održano je i republi čko prvenstvo u orijentaciji u kome su prvo mesto zauzeli planinari – studenti Novosadskog univerziteta, pripadnici društva “Akademik” ( Đor đe Vukovi ć, Franja Pekanovi ć i Predrag Zatezalo). I zatim sledi istorijska pri ča o “Mutavoj karti”. 1971. godine održava se Evropsko studentsko prvenstvo u Sent Andreji u Ma đarskoj gde nastupaju Đor đe Vukovi ć i Predrag Zatezalo. Đor đe zauzima 7. 106

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI mesto i taj rezultat još niko nije oborio od naših studenata u narednim prvenstvima. Iste godine u jesen na Stražilovu se obrelo pedeset Švedskih orijentiraca predvo đeni neumornim propagatorom orijentiringa P.O. Bengstonom. PSSV sa svojim predsednikom Milanom Kišdobranskim i UPSD “Akademik” su im priredili takmi čarsku stazu u pojedina čnoj orijentaciji na potezu Stražilovo-Kurjakovac- Velika Remeta-Grgeteg-Radanovac-Brankov grob na vojnoj topografskoj karti 1:50000. Ve ć naredne godine ovi vrsni vojvo đanski majstori karte i busole su se obreli na najve ćem svetskom orijentacionom takmi čenju O-Ringen me đu 15000 učesnika. Sem ovoga, osta će im i nezaboravan prijem kod švedskog princa Gustava. 1972. godine pored tradicionalnog no ćnog orijentacionog takmi čenja “Proboj sremskog fronta”, Ekipnog prvenstva Vojvodine, Dana železni čara, "Memorijala dr Radivoja Simonovi ća" održava se po prvi put i takmi čenje za “Trofej Akademika”. Ceo razvoj orijentacionog sporta u Vojvodini u okviru svoje matice Planinarsko-smu čarskog saveza se ne razlikuje od razvoja u drugim evropskim zemljama, jer su upravo planinarski i planinarsko-turisti čki savezi bili okosnica budu ćeg savremenog orijentacionog sporta. Zastoj šezdesetih, zbog čvrstog otpora čelnika Planinarskog saveza Jugoslavije, u čini će ogroman korak unazad u odnosu na izraziti rani po četak 1949. godine i savremena i sigurno “vizionarska” upustva koje će dati Uprava za vanarmijsko vaspitanje 1954. Tek 1969. godine smo nastupili na jednom pojedina čnom takmi čenju, a organizovali 1971. godine samo za šve đane. Moderni “orijentiring” ve ć tada okupljao hiljade takmi čara kako u zemljama “zapadnog” tako i “isto čnog” bloka.

107

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI “MUTAVA” KARTA

Još jedna od uobi čajenih turisti čkih poseta Sofiji i u prolazu bulevarom Tolbuhina, pozdrav starim prijatelju iz Bugarskog turisti čkog saveza, drugu Kotevu, done će leta 1969. godine istorijsku prekretnicu u razvoju orijentacionog sporta u Vojvodini i Srbiji. Tog posetioca , legendarnog vojvo đanskog planinarstva, istraživa ča i novinara, drug Kotev će odvesti na kra ći izlet u Velin grad gde se održavalo “orijentaciono stizanije” socijalisti čkih zemalja pod nazivom “Družba i mir”. Naš posetioc zajedno sa reprezantavticima Sovjetskog saveza, Isto čne Nema čke, Čehoslova čke, Poljske, Rumunije, Ma đarske i Bugarske, krenu će na trening sa nekom “ čudnom“ i “nemom“ kartom, razmere 1:10000 da potraži koju crveno belu prizmu. Taj znatiželjni putnik nebeskih visina, ali i zaljubljenik u kartu i busolu, je niko drugi do, prepozna ćete - Radivoj Kova čevi ć Frajlih. Prvi časovi kretanja, kako mi je pripovedao Radivoj, ratne 99-te behu “kao u košmaru koji te zadesi nakon

Milorad Topi ć Marjan Brni ć ludih sremskih no ći“. Stalno bi odlazio negde dalje od tražene kontrole, pa se vra ćao, pa opet malo bolje zagledao u tu mutavu kartu koja i pored mnoštva crtica, izohipsi, rupa ama baš ništa nije kazivala“. Nije naš proslavljeni as navikao da kontrola i kontrolor nisu lepo postavljeni kod Perine pe ćine, a može malo i pred sam ulaz pa da oni što re đe do đu u Frušku i da je mimoi đu. Ili lepo, na koti 303, pa na Jegerovom izvoru ili kod ku ćice na Vilinoj vodici ili tu, u kestenovima pored Vage. Tu je Radivoj shvatio koliko nas još uvek planinarske gojzerice u kojima smo se takmi čili u orijentaciji po brdima usporavaju, koliko su nam noge teške da krenemo trasom kojom su Skandinavci a za njima i mnogi drugi u svetu, odavno pošli. Na tom takmi čenju u Bugarskoj, ukazao mu se jedan novi horizont iiskrslo

108

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI jedno novo pitanje: zašto ne bismo i mi tako mogli?. Zar ne bismo i mi u našem sistemu ekipnog takmi čenja da u ekipi od tri člana organizujemo i pojedina čno takmi čenje pa bismo zapravo u ekipi imali tri “vo đe“ - tri odli čna znalca orijentacije. Iste godine, ve ć s jeseni, pristiže na adresu PSSV poziv za orijentaciono takmi čenje u Bugarskoj povodom proslave velike oktobarske revolucije, pod nazivom “Kup Pobede“. Na put polaze Đor đe Vukovi ć, vrsni vo đa ekipa "Stražilova" iz Sr. Karlovaca i Akademika iz N. Sada sa svoja dva člana: Franjom Pekanovi ć i Predragom Zatezalom, sa trenerom i vo đom puta Radivojem Kova čevi ćem. U tom vozu za Sofiju, Rada je morao da održi i jedan skra ćeni kurs iz topografije još neiskusnom tre ćem članu (pratiocu) ekipe, a aktivnom srednje prugašu Vojvodine, Predragu Zatezalu. Intezivni kurs iz orijentacije se odigrava pod zamra čenim prozorima kupea drugog razreda “balkan ekspres “-a, jer se naša zastarela pedesetica i nova specijalna sportska desetica morala skrivati od “državnih organa“ čiji propisi nisu dozvolili ni iznošenje ni unošenje bilo kakvog kartografskog materijala, sem turisti čkih i auto karti. Prvi nastup naših orijentiraca na pojedina čnom “nordijskom“ takmi čenju nije prošao sa trofejom u vidu fenjera... Đor đe, izvanredno kondiciono spreman i lucidan majstor u tuma čenju svake izohipse se plasirao na 11. mesto i kao najbolji strani takmi čar osvojio veliki pehar koji i danas krasi njegovu bogatu kolekciju sportskih trofeja.

Đor đe Vukovi ć Predrag Zatezalo (1947-2011) Ve ć slede će godine u bugarskom gradu Varni, na obali Crnoga mora obreo se Đor đe Vukovi ć uz sponzorstvo udruženja lovaca i ribilovaca iz Sr. Karlovaca na nezvani čnom pojedina čnom i štafetnom prvenstvu Evrope u orijentaciji. Nije imao vremena za uživanje na Zlatnim pjascima nego je na treninzima sa čehoslova čkim reprezentativcima prikupljao nova znanja u taktici i 109

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI tehnici nordijske orijentacije. Od 76 takmi čara iz 43 evropske zemlje u najja čoj takmi čarskoj kategoriji M-21E, Đor đe osvaja 21. mesto. Ve ć za dva dana u najatraktivnijem delu prvenstva, u trcištafeta, zapo činje velika Đor đetova drama. Rezervni takmi čari koji nisu nastupili u prvim reprezentativnim postavama svojih štafeta, sastavi će kombinovane štafete. Zapažen svojim rezultatom na pojedina čnoj trci, Đor đe se nalazi u postavi sa Čehom i Dancem. Danac kao prva postava izvanredno tr či i bolje od svojih drugova iz nacionalne štafete stiže na cilj prvi, predaju ći sa te pozicije štafetu Čehu. Čeh će nešto slabije tr čati i tre ćem članu Đor đu Vukovi ću predati palicu tek sa sedmom mestu. Na prvu kontrolu, Đor đe stiže sam, veruju ći da je velika grupa trka ča, što je samo nekoliko minuta pre njega krenula, ve ć odmakla. No kontrolor sa radošću saopštava “Batko kterisem“. Neveruju ći Đor đe uzima od kontrolora spisak takmi čara i utvr đuje da je zaista stigao prvi. Trku nastavlja u velikom stilu ne prepuštaju ći po četno vo đstvo sve do predposlednje i do poslednje kontrole, smeštene tik uz cilj sa koga je dopirala muzika i glas spikera. Odlu čuje se za varijantu prolaska kroz gustiš umesto zaobilaznicom oko njega koja je bila četiri puta duža, ra čunaju ći da će u ovoj tamno zelenoj zoni prona ći neki koziji prolaz, kakve je kod nas nalazio, skratiti put i osigurati pobedu. Nažalost od “tajnog tunela“ nije bilo ništa i uz velike muke, kroz trnje premošćava ovu deonicu. I pored ove odiseje po šipražju, njegova čelna pozicija se pomerila samo za dva mesta u odnosu na vode ćeg sovjeta i drugog čehoslovaka. Ali maleri se nastavljaju. Na ciljnoj deonici, gde se u samom finišu trke retko dešavaju drame koje vi đamo na atletskim stazama, rezigniranog Vukovi ća pristiže reprezentativac Ma đarske. I pored gromkog navijanja prisutne publike “Gundi, Gundi, Gundi.. “jer je Đor đe li čio na tada najpopularnijeg bugarskog fudbalera Georgija Asparuhova Gundija, Mađar je na liniji cilja bio za patiku bolji.

PERIOD OD 1973-1998. GODINE

U jesen 1972. godine, Radivoj Kova čevi ć i Đor đe Vukovi ć obnavljaju rad PSD "Stražilovo" i odmah zapo činju sa kursom iz topografije za novopridošle i nekadašnje članove. Svaki povoljan zimski vikend korišćen je za održavanje treninga na starim topografskim kartama razmere 1: 50000. U po četku, naj češći klasi čni orijentacioni punktovi kao što su Žagerov majdan, Vezirac, Mišelu čki bunker, Vilina vodica, Simon breg, vrlo brzo bivaju zamenjeni kontrolnim ta čkama postavljenim na tek uo čljivim greben čićima, malim uvalama i vrhovima, daleko od prepoznatljivih napadnih ta čaka. Ovako pripremljen tim vo đa ekipe koji je vrlo lako popunjavao "pratiocima" iz redova karlova čke omladine ve ć na samom po četku prole ćne takmičarske sezone 25. 3. 1973 (Trofej Akademika) iznena đuje odli čne vo đe takmi čarskih ekipe iz Sremske Kamenice (Vladimir Vrebac, Ivan Ili čić, bra ća Detar), Pan čeva (Bratislav Stojanovi ć, Radoslav Štuli ć, Velimir Kova čevi ć), Šida (Miroslav Ven čelovski), Novoga Sada (Jovan Kardoš, Jovan 110

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI Radoš, Pavel Urban, Milan Šolaji ć, Toma Šnajder, Bora Veljkovi ć, Rada Juri ć i drugi), Vršca (Rade Radi čevi ć, Milan Radusin, Stanko Peca), “Avale” u Kuli (Sava Jerkov, Dimitrije Jurišić, Milan Savulji ć), “Crvenog čota” (Boris Pipan, Miša Andrejev, Tihomir Zvezdin) u Petrovaradinu. Upravo ova godina izuzetno stimulativno deluje na brojna planinarska društva u Vojvodini koja su negovala orijentaciju što će rezultirati dugogodišnjom dominacijom Vojvo đana kako u Srbiji tako i u Jugoslaviji. Za takmi čarima nisu zaostajali ni postavlja či staza Radivoj Kova čevi ć, Stevan Kika Holovka, Stanko Peca, Oto Jan, Vladimir Vrebac, Jovan Kardoš, Miroslav Ven čelovski i drugi, koju su pratili savremena kretanja, postavljaju ći kontrolne ta čke na zanimljivim reljefnim detaljima izuzetno ta čno, što se odrazilo na kvalitet takmi čenja i podizanja nivoa u tehnici orijentacije. Upravo su zato staze dvodnevnih kvalifikacionih ekipnih takmi čenja za Prvenstvo Vojvodine bili snažan filter za ekipno prvenstvo države kao najzna čajnije manifestacije na polju orijentacije sve do kraja osamdesetih godina. Staza ekipnog prvenstva Pokrajine za 1973. godinu se prostirala od Stražilova preko Velike Remete, Elektrovojvodine, Novog Hopova, Vrdnika do cilja na Zmajevcu. Drugoga dana koji je uvek bio nešto kra ći, staza je od Zmajevca vodila u pravcu Kozarske lipe, prema Rimu, Dumbova čkom potoku, Malom gradcu do Zmajevca. Naredne godine na Vršačkim planinama komisija koja je trasirala stazu (Milan Kiždobranski, Nikola Štrbenk, Stevan Holovka, Stanko Peca) prebacila je sve takmi čarske ekipe na startnu poziciju u manastir Mesi ć. Sama staza se pružala na svega nekoliko kilometara od rumunske granice pa preko Guduri čkog vrha do Malog središta gde se bivakovalo. Drugoga dana takmi čenja kontrolne ta čke su se nalazile na potezu Bonen plate, Vršački vrh, Vršačka kula sa ciljem kod prostorija planinarskog društva u Vršcu. Sem zajedni čkog prelaska staze, članovi ekipe su se morali i razdvajati i samostalno pronalaziti svoje kontrolne ta čke. Upravo onaj rad u " Stražilovu" zapo čet u zimu sedamdeset druge godine na školovanju kadrova se odrazio na to da je ovo društvo bilo i najspremnije da sa nekoliko članskih ekipa nastupi na pokrajinskim prvenstvima i kvalifikuje se za Jugoslovenski šampionat. Iako su aktuelene politi čke promene u jednom trenutku omogu ćavale da se i tri ekipe iz Pokrajine mogu kvalifikovati, kao iz republika, samo su Jugodent, Orlovac, novosadski Železni čar i Neštin iskoristili ove mogu ćnosti i uzeli u češće na narednim prvenstvima Jugoslavije. Ekipa PSD "Stražilovo" je osvojila dva puta naslov prvaka Jugoslavije, tri puta bila druga i četiri puta tre ća, Neštinci su osvojili jednom naslov prvaka države a dva puta bili tre ći, dok je novosadski “Železni čar” poneo naslov najbolje ekipe u državi 25. oktobra 1998. godine. Godine 1975. se održava na Stražilovu prvo pojedinačno orijentaciono takmi čenje na novoj višebojnoj karti 1: 20000/10 gde je 28 takmi čara uzelo u češće. Traseri staze su bili ujedno i pioniri nordijskog stila orijentacije Franja Pekanovi ć i Predrag Zatezalo. I pored brojnih ekipnih takmi čenja kao što su Trofej “Akademika”, Proboj Sremskog fronta, Dan železni čara, "Memorijal dr Radivoja 111

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI Simonovi ća", Dan JNA, prole ćni i jesenji dan planinara Vojvodine koji su se održavali na Fruškoj gori, Deliblatskoj peščari, Vršačkim planinama, pojedina čni vid takmi čenja zauzima sve ve ći zna čaj i vrlo brzo sti če veliki broj pristalica. Za mla đe kategorije su se prire đivala posebna prvenstvena takmi čenja pa je tako u okviru jesenjeg dana planinara Vojvodine održanog 10. oktobra 1976. na Vršačkim planinama održano i zvani čno prvenstvo Vojvodine u orijentaciji u kategoriji pionira prvo mesto osvojila je ekipa "Železni čara I"-Vršac sa 775 poena u sastavu: Saša Mari ć, Jelena Markov i Mirjana Mihajlovi ć, drugo mesto ekipa "Vršačke kule II" Vršac sa 769 poena u sastavu: Zoran Đuki ć, Zoran Kalmar i Zlatibor Peca , tre će mesto sa 768 poena ekipa "Stražilova" iz Sremskih Karlovaca u sastavu: Predrag Tomaševi ć, Goran Kova čevi ć i Milan Cveti čanin, četvrto mesto ekipa "Železni čara" Šid ogranak Erdevik sa 664 poena a peto mesto ekipa vršačkog "Železni čara" sa 640 poena.

Mile Stevanovi ć Josip Du ćak

Kod devoj čica prvo mesto je pripalo ekipi "Železni čara" u Vršcu - 716 poena u sastavu Ana Farkaš, Slavica Blagojevi ć i Mirjana Foljanski, drugo mesto Vršačkoj kuli" i tre će "Avali II" iz Kule. Zadatak takmi čara je bio da pojedina čno reše testove iz prve pomo ći, planinarske topografije i planinarske geografije i da u što boljem vremenu pro đu stazu 4 kontrolne ta čke. Na tre ćem sastanku organizatora takmi čenja u pojedina čnoj orijentaciji koji je održan 15. 10. 1977. na Medvednici je odlu čeno da se u1978. godini od svih takmi čenja odabere ·6 najkvalitetnijih i boduje za pojedina čnu me đurepubli čku ligu, a tako đe da se na osnovu najbolje trojice plasiranih takmi čara iz svakoga društva napravi redosled 4 najuspešnije trke, s tim da se mora nastupiti jednom ili više puta u drugoj republici ili pokrajini. Jedino pokrajinsko takmi čenje koje je uvršteno bio je Stražilovski kup, a ve ć naredne i Dunavski kup, koje je organizovao novoosnovani planinarsko- orijentacioni klub "Neštin" u Neštinu. Prva titula pojedina čkog prvaka države 112

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI

pripala je Josipu Du ćaku, a zahvaljuju ći četvrtom mestu Đor đa Vukovi ća i petom Borislava Stevanovi ća Karlov čani su proglašeni i za najbolje društvo. Zanimljivo je da je od 371 takmi čara tada nepoznati član PSD "Železni čar" u Šidu Mile 113

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI Stevanovi ć zauzeo deseto mesto a Kuljanin Rade Kova č je bio dvadestpeti. Du ćak i naredne godine osvaja naslov najboljeg da bi od 1980. godine nastupila dominacija Mile Stevanovi ćta sve do po četka devedesetih, kada se na tronu najboljeg u državi smenjuju vojvo đanski orijentirci Todor Ali đuki ć (Neštin) i Zoran Škori ć (Novi Sad). 1979-ta godina osta će zabeležena po prvom zvani čnom Predrag Zatezalo, Đor đe Vukovi ć, Josip Du ćak i Borislav Stevanovi ć reprezentativnom nastupu naših takmi čara (Du ćak, B. Stevanovi ć, Vukovi ć) u okviru reprezentacije Srbije na dvome ču protiv Štajerske u Lajbinicu (Austrija). Iste godine, na jesen, na terenima Rohalj baza održan je revanš, gde je pobedi muške selekcije republike doprineo Mile Stevanovi ć osvajanjem prvog mesta i Đor đe Vukovi ć osvajanjem tre ćeg. Od 1980-te godine i neka tradicionalna ekipna takmi čenja prerastaju u pojedina čna kao Dan Železni čara na Popovici, Proboj Sremskog fronta na Erdevi čkoj Kulini uz tradicionalni Dunavski i Stražilovski kup. Josip Du ćak uzima učešće u reperezentaciji Jugoslavije uz selektora Borislava Stevanovi ć na prvoj Balkanijadi u rumunskom gradu Klužu. Planinari novosadskog Orlovca organizuju 28. oktobra na terenima Popovice tradicionalno takmi čenje povodom Dana Oslobo đenja Novoga Sada. Ekipno prvenstvo države je te godine održano na Petehovcu uz velike greške postavlja ča staze pa je na kraju plasman odlu čen za zelenim stolom. Broj pojedina čnih orijentacionih takmi čenja se sve više uve ćava tako da ih je tokom 1982. godine na teritoriji Jugoslavije bilo 18 a samo u Vojvodini 8. 1983-ća godina obeležiće visokokvalitetna takmi čenja u našoj pokrajini na modernim sportskim kartama me đunarodnog nivoa. Neštinci dobijaju pokrovitelja za svoj Dunavski kup u mo ćnoj sporstkoj asocijaciji i industriji JASA-a (Varaždin), novosa đani uz Naftagas su organizatori dvodnevnog kupa Jugoslavije na terenima Fruške gore izme đu doma Elektrovojvodine i Grgetega. Okosnicu državnog tima čine Josip Du ćak i Mile Stevanovi ć kod seniora i Katica Brnja i Slavica Ba ča kod seniorki koji uz saveznog trenera Predraga Zatezala i Borislava Stevanovi ća nastupaju na Balkanijadi u Razgradu (Bugarska) i 10. Svetskom prvenstvu u ma đarskom gradu Zalaegeršegu. Krajem maja meseca se u austrijskom gradu Klagenfurttu održava dvome č orijentiraca ovoga grada sa reprezentacijom orijentiraca Novoga Sada za koji su nastupili Duško Radoj čić, Bogdan Bjelobrk , Vlada Matuski , Đula Šejpeš i Mile Ko čić. 1985. godine predsednik komisije za orijentaciju PSSV Predrag Zatezalo je analizirao probleme orijentacionog sporta u Vojvodini "Prošle godine je vojvo đanska liga bila bodovana samo u kategoriji seniora M-21A. Uzrok tome je šarolikost kategorija i čest prelazak takmi čara iz jedne kategorije u drugu. Komisija je donela odluku da se u toku 1985 godine uvede 9 obaveznih kategorija i to: M-13, Ž-13, M-15, Ž15, M-17, Ž-18, M-19A, M19B, M35. Komisija je odlu čila, a to se mora u činiti ako želimo da orijentaciono tr čanje bude priznato kao sport, da se uvede, po čev od 1986 godine: - registarcija svih takmi čara - obavezni lekarski pregled - školovanje trenerskog i sudijskog kadra - ujedna čavanje kvaliteta svih takmi čenja u ligi SAPV". 114

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI U SAP Vojvodini danas deluju tri samostalna kluba OK "Neštin", OK "Novi Sad", KOS "Šid" kao i desetak planinarskih društava koji neguju orijentaciono tr čanje. Od njih su najaktivniji PSD "Stražilovo", PSD "Hajduk" Kula, PSD "Železni čar" Šid, PSD "Železni čar" i PSD "Poštar" Novi Sad, PSD "Ba čka"Ba čka Topola, PSD "Vršačka kula". 1984-ta godina osta će zabeležena u istoriji i jugoslovenske i vojvo đanske orijentacije jer je na tre ćoj balkanijadi u rumunskom gradu Svintu Georgi, Mile Stevanovi ć osvojio naslov vicešampiona Balkana. Ve ć naredne godine na Svetskom prvenstvu u Australijskom gradu Bendigo Mile Stevanovi ć osvaja 59. mesto od 83 u česnika.

Todor Ali đuki ć Slavko Asak

Zacrtani plan rada komisije za orijentaciju PSSV se odrazio na podizanju kvaliteta i masovnom u češću takmi čara. Kroz takmi čenja za ligu Vojvodine za 1985 godinu, koja su obuhvatila trke za: Kup Radio Šida, Memorijal Save Jerkova, Proboj Sremskog fronta, Kup Sintelona, Kup Dnevnika, Memorijal dr Radivoja Simonovi ća, Kup Oslobo đenja Novoga Sada i Stražilovski kup prošlo je 230 orijentiraca a 122 takmi čara su bodovana jer su uzela u češće na više od 4 trke. Najbolji u pokrajini za takmi čarsku sezonu 1995 po kategorijama su bili: M-19A 1. Josip Du ćak (OK “Novi Sad”) 2. Duško Radoj čić (OK “Novi Sad”) 3. Slavko Asak (OK “Neštin M-19B

1. Duško Janji ć (KOS “Šid”) 2. Aleksandar Krsti ć (PSD “Stražilovo”) 3. Petar Nem čev (PSD “Stražilovo”) 115

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI

M-35

1. Cvetin Ristanovi ć (PSD “Poštar”) 2. Dragan Aleksi ć (PSD “Železni čar”) 3. Borislav Stevanovi ć (OK “Neštin”)

M-17

1. Predrag Čavi ć (PSD “Stražilovo”) 2. Zoran Škori ć (OK “Neštin”) 3. Saša Radomirovi ć (OK “Neštin”)

Reprerzentacija Vojvodine u orijentaciji na me đunarodnom takmi čenju Etveš Lorand kup, Budimpešta 1981. godine

M-15

1. Đor đe Kolarov(OK “Neštin”) 2. Vujadin Žagar (OK “Novi Sad”) 3. Dejan Peri ć (OK “Neštin”)

M-13

116

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI 1. Aleksandar Ristanovi ć (PSD “Poštar”) 2. Vladimir Matuski (PSD “Stražilovo”) 3. Zoran Janoševi ć (KOS “Šid”)

Ekipni plasman seniora:

1. OK “Novi Sad” (Radoj čić, Du ćak, Zatezalo) 2. OK “Neštin” (Asak S., Samac, Milanov) 3. KOS “Šid” ( Stankovi ć , Ili ć , Miloševi ć) 4. PSD “Stražilovo” (Vukovi ć, Volf, Šari ć) 5. PSD “Hajduk” (Jurišić, Dan čuk, Užar)

Ž-18

1. Slavica Ba ča (OK “Neštin”) 2. Katica Brnja (OK “Neštin”) 3. Stanka Popovi ć (OK “Neštin”)

Ž-15

1. Jasmina Matuski (PSD “Stražilovo”) 2. Nevena Joji ć (OK “Novi Sad”) 3. Vera Puljarevi ć (OK “Novi Sad”)

Ž-13

1. Biljana Kovačevi ć (OK “Neštin”) 2. Zorica Petljanski (OK “Neštin”) 3. Sanja Du ćak (OK “Novi Sad”)

Po četak takmi čarske sezone za 1986 godinu obeležila su dva uspešna takmi čenja na terenima oko manastira Đipša na novoj karti 1:15000/5m, i to Meorijalom Save Jerkova, čime su Kuljani obeležili uspomenu na velikana vojvo đanskog planinarstva i orijentacije i Proboj Sremskog fronta, tradicionalnim takmi čenjem šidskih planinara. Ekipno prvenstvo Vojvodine kao kvalifikaciono za prvenstvo Jugoslavije održano je na Andrevlju 27. aprila kako bi se kvalifikovane ekipe dobro pripremile za državni šampionat. U čestvovalo je 60 takmi čara iz 8 društava raspore đenih u 3 kategorije: seniori, juniori i žene. Van konkurencije na stazi za po četnike nastupili su i mladi planinari iz Novog Sada, Vrdnika, Neština i Sremskih Karlovaca. Plasman ekipa po kategorijama:

Juniori u patroli po dva člana na stazi dugoj 7 km sa 7 KT: 1. “Neštin” (Asak, Kolarov) 1:57 117

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI 2. “Novi Sad I” (Janus, Torbica) 2:48 3. “Fruška gora” (Putnik, Lihvar ček) 2:59

Žene u patroli po dve članice na stazi dugoj 5 km sa 4 KT: 1 “Stražilovo” (Kobac, Matuski) 1:07 2 “Novi Sad” (A. Zatezalo , M. Zatezalo ) 2:40 3 “Neštin” (Kova čevi ć, Petljanski) 2:22 (-2KT)

Seniori u patroli sa po tri člana na stazi dugoj 16 km sa 15 KT: 1 “Neštin I” (Ali đuki ć, Asak, Samac) 2:56 2 “Stražilovo II” (Du ćak, Volf, Vukovi ć) 4:12 3 “Novi Sad” (Radoj čić, Bjelobrk, Ko čić) 4:28 Nakon nastupa na tri takmi čenja za vojvo đansku ligu, talentovani juniori Zoran Škori ć, Todor Ali đuki ć, Predrag Čavi ć i Rade Janus odlaze pod rukovostvom selektora Danilov Dragana na Evropsko juniorsko prvenstvo koje se održavalo od 3-8. 1986. u ma đarskom gradu Pe čuju. Poput juniora okosnicu studentske selekcije Jugoslavije ponovo čine Vojvo đani Slavko Asak, Slobodan Milanov, Duško Radoj čić i Bogdan Bjelobrk pod stru čnim nadzorom Stevanovi ća i Danilova koji uzimaju u češće na 12. svetskom studentskom prvenstvu u ma đarskom gradu Miškolcu od 22-26.8. 1986. godine. Iako se orijentacioni sport nije našao u okviru registrovanih sportskih disciplina koje će biti zastupljene na balkanskim igrama za 1986. godinu, rumunska turisti čko-alpinisti čka federacija organizuje te godine nezvani čnu balkanijadu na kojoj je uzelo u češće pet zemalja. Naš tim su sa činjavali Todor Ali đuki ć (“Neštin”), Bogdan Bjelobrk (“Novi Sad”), Josip Dućak (Sremski Karlovci) pod rukovodstvom tada uspešnog trenera “Stražilova” Nenada Lon čarskog. Pojedina čno nisu mogli dosti ći rezultat iz1984. godine ali su u trci štafeta zauzeli tre će mesto. Po četak takmi čarske sezone za 1987. godinu obeležili su karlova čki i novosadski orijentirci u češćem na pet trka u Ma đarskoj: Sobaria kup, Zala kup i Me ček kup. Najmla đi su bili i najuspešniji: Mario i Bojan Horvat, Dragana i Ivana Lon čarski, Aleksandar Ristanovi ć. Dana 23-24. 1995. održano je dvodnevno me đunarodno orijentaciono takmi čenje JASA Dunavski kup i Kup “Dnevnika” na novoj karti Sviloš-Ugljara, a 29. 8 Kup Sintelona na Letenki i 30. 8 Kup “Foruma” na novoj karti oko Brankovca i manastira Beo čin. Kako se pove ćavao broj međunarodnih takmi čenja kod nas to je zahtevalo intezivan trenerski rad i visoku pripremu takmi čara svih kategorija, koji su jedino mogli ispuniti specijalizovani klubovi, što će usloviti stagnaciju orijentiraca pri sekcijama u planinarskim društvima. Tako po četak 1989. karakteriše postojanje 5 registrovanih klubova i to: OK “Stražilovo", OK “Neštin", OK “Titel", OK “Šid" i OK “Novi Sad". Osim ovih klubova orijentacija se negovala i u još nekoliko planinarskih društava, što se, s 118

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI obzirom na tretman i kvalitet može zanemariti. Godine 1989. se radilo masovno u "Stražilovu" i "Neštinu" a donekle i u "Titelu" (Gečevski), koji nažalost nije imao zanimljivijih terena za orijentacioni sport i obuku najmla đih. Teško je bilo proceniti broj aktivnih takmi čara, ali im je broj iznosio tek oko 200 s obzirom na masovnost krajem sedamdesetih i sredinom osamdesetih. Da bi se stanje popravilo,

Duško Radoj čić Zoran Škori ć pripremljen je program školovanja kadrova u saradnji sa Fakultetom za fizi čku kulturu u Novom Sadu. To je trebalo da prati: 1. ulazak orijentacionog sporta u porodicu kategorizovanih sportova od strane SOFK-e Jugoslavije; 2. osnivanje sopstvenog saveza za orijentacioni sport Jugoslavije, koji bi objedinjavao administrativno, tehni čki i stru čno aktivnosti na saveznom nivou; 3. organizovanje rada novoosnovanog saveza na sli čnom principu kao što je organizovan u uspešnim savezima u inostranstvu na profesionalnom nivou. U avgustu mesecu 1989. godine održaće se 13. svetsko prvenstvo u Švedskoj, gde će Mile Stevanovi ć kao najbolji jugoslovenski takmi čar zauzeti 45. mesto od 58 takmi čara, na stazi dugoj 17,7 km sa usponom od 680 m i 24 kontrolne ta čke. Njegovo vreme prolaska staze je bilo 120, 58 a prvaka sveta Šve đanina Martensona 96, 16 minuta, što ilustruje sveukupno stanje i kvalitet u zemlji. Na jugoslovenskom nivou dominiraju i dalje naši orijentirci uz sve ve ću konkurenciju takmi čara iz Hrvatske. Nažalost, JU liga postaje preglomazna i koncentrisana na takmi čenja u Hrvatskoj i Sloveniji na čiji odlazak su trebala velika materijalna sredstva. Te godine beležimo slede će rezultate vojvo đanskih orijentiraca u JU ligi M-21A I Mile Stevanovi ć (Šid), M45 II Đula Šejpeš (Poštar), M-16 I Vlada Matuski (Stražilovo), III Aleksandar Ristanovi ć (Poštar), M-14 III Igor Du ćak (Stražilovo), Ž-35 III Ankica Malinovi ć (Novi Sad), Ž-14 II Golubovi ć Ivana (Stražilovo). 119

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI Na ekipnom prvenstvu države koje je organizovano na terenima planine Bistra oko Mavrovskog jezera ekipa Neština (Grujo Dani čić, Slobodan Milanov i Zoran Škori ć) je osvojila po prvi put naslov prvaka države. Tek zapo četa politi čka previranja, po četkom devedestih godina na prostorima bivše Jugoslavije, snažno su se odrazila na polju daljeg napretka orijentacionog sporta. Neštinci 31. marta 1990 godine obeležavaju novi republi čki praznik 28. mart održavanjem štafetnog prvenstva Srbije. Sva vojvo đanska društva su bila ve ćinom koncentrisana na svoja takmi čenja na Lipova či, Stražilovu i Đipši i retko odlazila u druge krajeve. Poslednji velik skup jugoslovesnkih orijentiraca se održava na Andrevlju u okviru 26. ekipnog prvenstva Jugoslavije, gde trijumfuju Karlov čani u sastavu Đor đe Vukovi ć, Josip Du ćak i Predrag Čavi ć. I pored velike ekonomsko-politi čke krize dolazi do izdavanja novih sportskih karata terena oko Rohalj baza, Glavice, Papratskog dola. Najve će me đunarodno orijentaciono takmi čenje kod nas, Dunavski kup se ne održava avgusta 1991. godine, kao ni sva takmi čenja tokom te jeseni zbog ratnih doga đaja. U periodu nakon raspada Jugoslavije dolazi do velikih organizacionih promena pa se u prole ća 1993 godine u Beogradu osniva jugoslovenski savez za orijentacioni sport. Broj takmi čenja u Vojvodini se sveo na Dunavski, Stražilovski i Kup Novoga Sada i nekoliko takmi čenja lokalnog karaktera u jesenjeg dana planinara Vojvodine (Mala testera, Glavica, Popovica).

Ekipa PSD "Stražilovo" u Sremskim Karlovcima na startu 7 YASSA Dunavskog kupa ( Đor đe Vukovi ć,Predrag Tomaševi ć, Šari ć Mirko i Volf Ivan) 120

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI

I dalje okosnicu državnog tima koji je nastupao na svetskom vojnom prvenstvu 1996. u Sankt Peterzburgu, kao i na juniorskom evropskom prvenstvu 1997. u Rumuniji, veteranskom svetskom u Minesoti (SAD) i Balkanijadi 1998. (Arad, Rumunija) čine vrsni vojvo đanski orijentirci: Zoran Škori ć, Duško Radoj čić, Bauer Dragiša, Du ćak Igor, Vlada Matuski (Novi Sad), Todor Ali đuki ć, Kereševi ć Milica (Neštin), Borislav Stevanovi ć, Josip Du ćak i Krivi čić Dragan (Stražilovo). U ovom periodu je održan ve ći broj te čaja za po četnike sa željom da se broj novih orijentiraca me đu članovima planinarske organizacije pove ća. Me đutim, kontinuitet u radu nakon izvršene obuke nije bio nastavljen pa se ostalo bez brojnih talentovnih pionira, pionirki, juniora, juniorki iz Ledinaca, Ba čke Topole, Vrdnika, Sombora, Novoga Sada, Šajkaša. PSD "Zorka" u Subotici je kontinuirano radila na školovanju najmla đih iz topografije, ali nedovoljan broj u češća na orijentacionim takmi čenjima je doveo do osipanja brojnih darovitih orijentiraca. Bez skromnosti možemo re ći CEO SVET U FRUŠKOJ! Prva istorijska poseta švedskog karavana orijentiraca bila je novembra 1971. godine, predvo đena neumornim propagatorom orijentacionog tr čanja Peo Bengstonom. Njemu su doma ćini, članovi UPSD "Akademik" u Novom Sada (Vukovi ć, Pekanovi ć i Zatezalo), sa predsednikom PSSV Milanom Kiždobranskim, priredili takmi čarsku stazu na terenima Stražilova na staroj vojnoj karti 1: 50000/20m. Od tada pa do danas je fruškogorskim orijentacionim stazama prošlo preko 300 stranih majstora karte i busole iz 21 zemlje sveta. Gosti su nam bili takmi čari iz Bugarske, Rumunije, Makedonije, Češke, Slova čke, Poljske, Austrije, Italije, Švajcarske, Velike Britanije, Rusije, Litvanije, Ukrajine, Danske, Švedske, Finske, Norveške, SAD, Australije, Japana. Karavan nordijskih orijentiraca pod vo đstvom Peo Bengstona je gostovao i 1997. na Stražilovu ali ovoga puta takmi čarska staza se kretala po novoj karti i 1984. godine na terenima Hajdu čkog brega i Popovice. Svoje zimske pripreme pred nastupaju ću takmi čarsku sezonu 1984. obavili su na terenima Andrevlja u organizaciji KO PSSV, Norvežani Morten Berglija, svetski prvak za 1983. godinu, i tre ćeplasirani sa ovoga prvenstva Tore Sagvolden. Održane su i dve trening trke na Svilošu i Neštinu sa našim kandidatima za državni tim. Na velikoj konferenciji za štampu koja je prire đena u novosadskom SPENS-u Morten Berglija je izjavio: "Skandinavija je kolevka orijentiringa a ljubav prema njemu se sti če od malena. Tako sam kao sedmogodišnjak uz oca naučio prve tajne kretanja kroz šumu, koriste ći se kartom i busolom. Ku ća nam je bila tik uz šumu i čim prekora čim prag pogled me je vukao prema njoj. Kada sam se osamostalio odlazio sam sve dublje u goru". 1988. godine na peti Kup “Dnevnika” u orijentaciji koji se održavao u maju na terenima Ciganskog logora, dolazi i dvoje reprezentativaca Australije Stiv Kej i Nikol Klentok, koji su se i pored umora našli na pobedni čkom postolju. Oni su izjavili: "Prevalili smo dug put, promenili i godišnje doba, ali sve se to zaboravi u ovako divnom ambijentu, koji nas je posebno impresionirao zelenilom, lepim prijemom i izuzetno gostoljubivim doma ćinima. Ovo je bila prilika da saznamo više o Jugoslaviji i verujemo da ćemo, 121

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI ako ne dogodine, do ći na sedmi Kup “Dnevnika”. Ve ć naredne godine na takmi čenjima za Kup “Sintelona” i Kup “Foruma”, stiže pravi karavan od 60 zaljubljenika u kartu i busolu iz češkog grada Brna. Ina če stalni i redovni gosti brojnih takmi čenja u Vojvodini od po četka osamdesetih pa sve do devedesetih godina su bili ma đarski orijentirci iz Pe čuja.

Feliks Krivošija Katica Brnja

Slavica Ba ča Ankica Malinovi ć

122

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI Orijentaciona takmi čenja u Vojvodini 1972 - 1999. godine

Datum Naziv Mesto Organizator održavanja takmi čenja održavanja 14.5.1972. Trofej Akademika Glavica PSD “Akademik” Novi Sad 11.6.1972. Prvenstvo Manastir Beo čin PSSV Vojvodine 3.11.1972. Poseta Stražilovo PSD “Akademik” Skandinavaca Novi Sad 25.3.1973. Trofej Akademika Stražilovo PSD “Akademik” Novi Sad 7/8.4.1973. Proboj Sremskog Lipova ča PSD “Železni čar” fronta Šid 22.4.1973. Dan Železni čara Vršačke planine PSD “Železni čar” Vršac 23/24.4.1973. Ekipno prvenstvo Stražilovo PSSV Vojvodine Zmajevac 30.9.1973. Memorijal Popovica PSD “Fruška gora” “R. Simonovi ć” S. Kamenica 20/21.10.1973 Dan oslobo đenja Stražilovo Planinarski savez Novog Sada Novog Sada 11.11.1973. Jesenji dan Popovica PSD “Fr. venac” planinara Novi Sad 9.12.1973. Stražilovski kup Stražilovo PSD “Stražilovo” S. Karlovci 31.3.1974. Trofej Akademika Stražilovo PSD “Akademik” Novi Sad 13/14.4.1974. Proboj Sremskog Lipova ča PSD “Železni čar” Fronta Šid 20/21.4. 1974. Prvenstvo Vršačke planine PSSV Vojvodine 28.4. 1974. Dan Železni čara Popovica PSD “Železni čar” Novi Sad 8.9. 1974. Stražilovski kup Stražilovo PSD “Stražilovo” S. Karlovci 23.9. 1974. Memorijal Glavica PSD “Fruška gora” “R. Simonovi ć” S. Kamenica 8.12.1974. Dan oslobo đenja Berkasovo PSD “Železni čar” Šida Šid 23.3.1975. Prole ćni dan Vršačke planine PSSV 123

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI Datum Naziv Mesto Organizator održavanja takmi čenja održavanja planinara 12/13.4. 1975. Proboj Sremskog Lipova ča PSD “Železni čar” fronta Šid 20.4.1975. Dan Železni čara Popovica PSD “Železni čar” Novi Sad 24/25.6.1975. Ekipno prvenstvo Zmajevac PSSV Vojvodine 6.7. 1975. Slet Železni čara Zmajevac PSD “Železni čar” Jugoslavije Novi Sad 13.9. 1975. Stražilovski kup Stražilovo PSD “Stražilovo” S. Karlovci 21.9.1975. Memorijal Glavica PSD “Fruška gora” “R. Simonovi ć” S. Kamenica 25.10.1975. Dan oslobo đenja Glavica Planinarski savez Novog Sada Novog Sada 18.4.1976. Dan Železni čara Popovica PSD “Železni čar” Novi Sad 15.5.1976. Stražilovski kup Stražilovo PSD “Stražilovo” S. Karlovci 13.6. 1976. Ekipno prvenstvo Osovlje PSSV Vojvodine 14/15.8. 1976. Kup Ba činaca Ba činci PSD “Sava Pisarevi ć”, Ba činci 29.9. 1976. Memorijal Glavica PSD “Fruška gora” “R. Simonovi ć” S. Kamenica 30.4.1977. Radni čke igre Stražilovo Planinarski savez Novog Sada 9/10.4. 1977. Proboj Sremskog Lipova ča PSD “Železni čar” fronta Šid 1.5. 1977. Radni čke igre Stražilovo PSSV 14.5. 1977. Stražilovski kup Stražilovo PSD “Stražilovo” S. Karlovci 16.6. 1977. Ekipno prvenstvo Manastir PSSV Vojvodine Beo čin 25.9. 1977. Memorijal Popovica PSD “Fruška gora” “R. Simonovi ć” S. Kamenica 1.10. 1977. Dan oslobo đenja Vršačke planine PSD Vršačka kula” Vršca Vršac 22.10. 1977. Dan oslobo đenja Popovica Planinarski savez Novog Sada Novog Sada 124

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI Datum Naziv Mesto Organizator održavanja takmi čenja održavanja 3.11. 1977. Trka P.O. Stražilovo PSSV Bengston (Švedska) 20.11. 1977. Memorijal Stražilovo PSD “Grafi čar” “Branka Baji ća” Novi Sad 2.4.1978. Dan Železni čara Popovica PSD “Železni čar” Novi Sad 8/9.4. 1978. Proboj Sremskog Lipova ča PSD “Železni čar” fronta Šid 20.5.1978. Stražilovski kup Stražilovo PSD “Stražilovo” S. Karlovci 18.6. 1978. Ekipno prvenstvo Iriški venac PSSV Vojvodine 20.8. 1978. Kup Ba činaca Ba činci PSD “Sava Pisarevi ć”, Ba činci 24.9. 1978. Memorijal Glavica PSD “Fruška gora” “R. Simonovi ć” Novi Sad 2.12. 1978. Dan oslobo đenja Biki ć do PSD “Železni čar” Šida Šid 24.12. 1978. Dan JNA Popovica PSSV 18.3.1979. Prole ćni dan Lug OK “Neštin” orijentiraca Neštin 8.4. 1979. Dan Železni čara Popovica PSD “Železni čar” Novi Sad 15.4. 1979. Proboj Sremskog Lipova ča PSD “Železni čar” Fronta Šid 21.4. 1979. Dunavski kup Rohalj baze OK “Neštin” Neštin 22.4. 1979. Stražilovski kup Stražilovo PSD “Stražilovo" S. Karlovci 27.5. 1979. Ekipno prvenstvo Iriški venac PSSV Vojvodine 23.9. 1979. Memorijal Glavica PSD “Fruška gora” “R. Simonovi ć” S. Kamenica 28.10. 1979. Dvome č Rohalj baze PSSV Srbija - Štajerska 22.12. 1979. Dan JNA Popovica PSSV 13.4.1980. Dan Železni čara Popovica PSD “Železni čar” Novi Sad 20.4.1980. Dunavski kup Sviloš OK “Neštin” 125

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI Datum Naziv Mesto Organizator održavanja takmi čenja održavanja Neštin 27.4. 1980. Proboj Sremskog Ljuba PSD “Železni čar” fronta Šid 22.06. 1980. Ekipno prvenstvo Sviloš PSSV Vojvodine 13.9. 1980. Kup Ba činaca Ba činci PSD “Sava Pisarevi ć”, Ba činci 28.10. 1980. Dan oslobo đenja Popovica PSD “Orlovac” Novog Sada Novi Sad 22.12. 1980. Dan JNA Popovica PSSV 12.4.1981. Proboj Sremskog Erdevik PSD “Železni čar” fronta Šid 18/19. 4.1981. YASSA Dunavski Sviloš OK “Neštin” kup Neštin 12.6. 1981. Trofej Srema Letenka PSD “Železni čar” Šid 26.9. 1981. Memorijal Glavica PSD “Fruška gora” “R. Simonovi ć” S. Kamenica 18.10. 1981. Dan oslobo đenja Radovanac KOS “Naftagas” Novog Sada Novi Sad 10.4.1982. Proboj Sremskog Erdevik PSD “Železni čar” fronta Šid 17.4. 1982. Dan Železni čara Popovica PSD “Železni čar” Novi Sad 24/25.5. 1982. YASSA Dunavski Letenka OK “Neštin” kup Neštin 25.9. 1982. Memorijal Glavica PSD “Fruška gora” “R. Simonovi ć” S. Kamenica 16.10. 1982. Trofej Srema Jabuka PSD “Železni čar” Šid 23.12. 1982. Dan JNA Popovica Planinarski savez Novog Sada 3.4.1983. Proboj Sremskog Vizi ć PSD “Železni čar” fronta Šid 16.4. 1983. YASSA Dunavski Neštin OK “Neštin” kup Neštin 17.4. 1983. Dan Železni čara Popovica PSD “Železni čar” Novi Sad 30.4. 1983. Kup Jugoslavije Radovanac PSSV 1.5. 1983. 126

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI Datum Naziv Mesto Organizator održavanja takmi čenja održavanja 10.9. 1983. Trofej Srema Jabuka PSD “Železni čar” Šid 24.9. 1983. Memorijal Glavica PSD “Fruška gora” “R. Simonovi ć” S. Kamenica 25.9. 1983. Stražilovski kup Stražilovo PSD “Stražilovo” S. Karlovci 16.10. 1983. Dvome č N. Sad Planinarski savez Klagenfurt Novog Sada 22.10. 1983. Memorijal Glavica PSK “Hajduk” “Save Jerkova” Kula 23.10. 1983. Dan oslobo đenja Radovanac Planinarski savez Novog Sada Novog Sada 12.11. 1983. Radni čke igre Kameni čki park Planinarski savez Novog Sada 29.11. 1983. Stazama fruš. Sviloš OK “Neštin” partizana Neštin 18.12. 1983. Dan JNA Popovica Planinarski savez Novog Sada 11.3. 1984. Kup Neština Janok OK “Neštin" Neštin 11.4. 1984. Vojvodina Sviloš PSSV - Norveška 21.4. 1984. Proboj Sremskog Letenka PSD “Železni čar” fronta Šid 14.4.1984. YASSA Dunavski Vizi ć OK “Neštin” kup Neštin 8.9.1984. Kup Sintelona Vizi ć OK “Neštin” Neštin 9.9.1984. Kup Dnevnika Janok OK “Neštin” Neštin 23.9. 1984. Memorijal Glavica PSD “Fruška gora” “R. Simonovi ć” S. Kamenica 20.10. 1984. Dan oslobo đenja Radovanac Planinarski savez Novog Sada Novog Sada 30.3. 1985. Kup Radio Lipova ča OK “Šid” Šida Šid 31.3. 1985. Memorijal Lipova ča PSK “Hajduk” “Save Jerkova” Kula 14.4. 1985. Proboj Sremskog Rohalj baze PSD “Železni čar” fronta Šid 127

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI Datum Naziv Mesto Organizator održavanja takmi čenja održavanja 1.5. 1985. Orijentacioni Fruška gora PSSV maraton 25/26.5. 1985. YASSA Dunavski Đipša OK “Neštin” kup Neštin 31.8. 1985. Kup Sintelon Đipša OK “Neštin” Neštin 1.9. 1985. Kup Dnevnika Đipša OK “Neštin” Neštin 22.9. 1985. Memorijal Glavica PSD “Fruška gora” “R. Simonovi ć” S. Kamenica 12.4.1986. Memorijal Đipša PSK “Hajduk” “Save Jerkova” Kula 13.04. 1986. Proboj Sremskog Đipša PSD “Železni čar” fronta Šid 27.04. 1986. Ekipno prvenstvo Andrevlje PSSV Vojvodine 25.5. 1986. YASSA Dunavski Ciganski logor OK “Neštin” Neštin kup 28.9. 1986. Memorijal Glavica PSD “Fruška gora” “R. Simonovi ć” S. Kamenica 26.10. 1986. Kup oslobo đenja Popovica Planinarski savez Novog Sada Novog Sada 21.12. 1986. Dan JNA Paragovo PSSV 23/24.5.1987. YASSA Dunavski Sviloš OK “Neštin” kup Neštin 20.6. 1987. Ekipno prvenstvo Letenka PSSV Vojvodine 29.8. 1987. Kup Sintelona Letenka OK “Neštin” Neštin 19.9. 1987. Kup Šida Lipova ča OK “Šid” Šid 20.9. 1987. Memorijal Paragovo PSD “Fruška gora” “R. Simonovi ć” S. Kamenica 9.4.1988. Proboj Sremskog Matora šuma PSD “Železni čar” fronta Šid 24.4. 1988. Ekipno prvenstvo Mošin grob PSSV Vojvodine 21.5. 1988. YASSA Dunavski Sviloš OK “Neštin” kup Neštin 22.5. 1988. Kup Dnevnika Sviloš OK “Neštin” 128

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI Datum Naziv Mesto Organizator održavanja takmi čenja održavanja Neštin 11.06. 1988. Memorijal Pinkija Brankovac PSD “Poštar” Novi Sad 27.8. 1988. Kup Sintelona Ciganski logor OK “Neštin” Neštin 28.8. 1988. Kup Foruma Brankovac PSD “Poštar” Novi Sad 24.9. 1988. Kup Šida Lipova ča OK “Šid" Šid 22.10. 1988. Kup Novog Sada Stražilovo OK “Novi Sad” Novi Sad 23.10. 1988. Stražilovski kup Stražilovo OK “Stražilovo” S. Karlovci 8/9.4.1989. Stražilovski kup Glavica OK “Stražilovo” S. Karlovci 10.6. 1989. Ekipno prvenstvo Popovica PSSV Vojvodine 11.6. 1989. Ekipno prvenstvo Stražilovo OK “Stražilovo” Srbije S. Karlovci 24.6. 1989. Trofej Srema Lipova ča PSD “Železni čar” Šid 25.6. 1989. Kup Šida Lipova ča OK “Šid” Šid 26.8. 1989. YASSA Dunavski Vizi ć OK “Neštin” kup Neštin 27.8. 1989. Kup Dnevnika Vizi ć OK “Neštin” Neštin 24.9. 1989. Kup Novog Sada Stražilovo OK “Novi Sad” Novi Sad 31.3.1990. Trofej Srbije Vizi ć OK “Neštin” Neštin 28.4. 1990. Proboj Sremskog Lipova ča PSD “Železni čar” fronta Šid 24.8. 1990. YASSA Dunavski Đipša OK “Neštin” kup Neštin 15/16.9. 1990. Ekipno prvenstvo Andrevlje PSSV Vojvodine 31.3.1991. Trofej Srbije Vizi ć OK “Neštin” Neštin 13.4.1991. Proboj Sremskog Lipova ča PSD “Železni čar” 129

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI Datum Naziv Mesto Organizator održavanja takmi čenja održavanja fronta Šid 17.5.1992. Štafetno prvenstvo Mošin grob OK “Neštin” Jug. Neštin 30.8. 1992. Kup Jugoslavije Glavica OK “Stražilovo” S. Karlovci 21.9. 1992. Ekipno prvenstvo Glavica PSSV Jugoslavije 4.4.1993. Štafetno prvenstvo Rohalj baze OK “Neštin” Jug. Neštin 18.4. 1993. Kup Neština Janok OK “Neštin” Neštin 28.8. 1993. Dunavski kup Markov do OK “Neštin” Novi Sad 29.8. 1993. Stražilovski kup Glavica OK “Stražilovo” S. Karlovci 10.9. 1993. Kup Novog Sada Beo čin OK “Novi Sad” (Ju-kup) Novi Sad 3.4.1994. Stražilovski kup Bukova čke OK “Stražilovo” ledine S. Karlovci 16.4. 1994. Štafetno prvenstvo Đipša OK “Neštin” Jug. Neštin 3.9. 1994. Dunavski kup Papartski do OK “Neštin” Neštin 24.10. 1994. Ekipno prvenstvo Popovica PSSV Jugoslavije 29/30.10. 1994. Kup Novog Sada Popovica OK “Novi Sad” Novi Sad 28.3.1995. Kup Novog Sada Glavica OK “Novi Sad” Novi Sad 9.4. 1995. Stražilovski kup Stražilovo OK “Stražilovo” S. Karlovci 16.4. 1995. Prole ćni kup Andrevlje PSD “Kesten” Vojvodine Ledinci 2.9. 1995. Dunavski kup Letenka OK “Neštin” Neštin 17.9. 1995. Kup Jugoslavije Letenka OK “Neštin” Neštin 27.9. 1995. Kup Subotice Pali ć PSD “Zorka” Subotica 23.10. 1995. Prvenstvo Glavica PSSV 130

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI Datum Naziv Mesto Organizator održavanja takmi čenja održavanja Vojvodine 24.3.1996. Prolešni kup Glavica OK “Novi Sad” Novog Sada Novi Sad 31.3. 1996. Kup Neština Rohalj baze OK “Neštin” Neštin 21.4. 1996. Prole ćni dan Mala Testera PSD “Kesten” planinara Voj. Ledinci 26.5. 1996. Ekipno prvenstvo Popovica PSSV Vojvodine 8.9. 1996. Dunavski kup Letenka OK “Neštin” Neštin 20.10. 1996. Prvenstvo Glavica PSSV Vojvodine 30.3.1997. Prole ćni kup Paragovo OK “Novi Sad” Novog Sada Novi Sad 4.4. 1997. Kup Šida Privina glava OK “Šid” Šid 20.4. 1997. Prole ćni dan Mala Testera PSD “Kesten” planinara Voj. Lesdinci 7.9. 1997. Dunavski kup Ciganski logor OK “Neštin” Neštin 29.3.1998. Prole ćni kup Stražilovo PSSV Vojvodine 26.10. 1997. Prvenstvo Stražilovo PSSV Vojvodine 26.4. 1998. Kup Paragovo OK “Novi Sad” Novog Sada Novi Sad 24.5. 1998. Trofej Stolovi OK “Stražilovo” Fruške gore S. Karlovci-PSSV 29.8. 1998. Stražilovski kup Paragovo OK “Stražilovo” S. Karlovci 12.9. 1998. Kup Vrdnika Zmajevac PSD “Zmejevac” Vrdnik 19.9. 1998. Dunavski kup Papartski do OK “Neštin” Neštin 25.10. 1998. Ekipno prvenstvo Popovica PSSV Jugoslavije 5.9.1999. Dunavski kup Letenka OK “Neštin” Neštin 24.10.1999. Ekipno prvenstvo Popovica PSSV 131

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI Datum Naziv Mesto Organizator održavanja takmi čenja održavanja Jugoslavije Ekipe iz Vojvodine na prvenstvima u orijentaciji PSJ (Savezna orijentaciona takmi čenja)

Datum Mesto Ekipa iz Sastav ekipe Vojvodine 1. 29/30.11.1963. Jajce 2. 28/29.11.1964. Go č 3. 2/3.10.1965. Mrzlica 4. 8/9.10.1966. Platak 5. 7/8.10.1967. Osogovo 6. 12/13.10.1968. Bjelasica 7. 11/12.10.1969. Vlašić 8. 10/11.10.1970. Jastrebac 9. 9/10.10.1971. Pokljuka 10. 14/15.10.1972. Papuk Vukovi ć, Du ćak, 11. 13/14.10.1973. Mavrovo “Stražilovo” III B. Stevanovi ć Zatezalo, 12. 12/13.10.1974. Andrevlje “Stražilovo” I Pekanovi ć, B. Stevanovi ć 13. 11/12.10.1975. Cviljen Vukovi ć, 14. 17/18.9.1976. Veruša “Stražilovo” II Du ćak, B. Stevanovi ć Vukovi ć, 15. 17/18.9.1977. Jahorina “Stražilovo” II Du ćak, B. Stevanovi ć 16. 16/17.9.1978. Mali Jastrebac 17. 14/15.9.1979. Snežnik 18. 20/21.9.1980. Petehovac 19. 19/20.9.1981. Prilep Vlajkovi ć, 20. 18/19.9.1982. Andrevlje “Neštin” III Asak, M. Stevanovi ć. 21. 16/17.9.1983. Brezovica “Stražilovo” II Vukovi ć, Šari ć, Volf 22. 15/16.9.1984. Kolašin “Stražilovo” II Vukovi ć,

132

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI Šari ć, Volf 23. 14/15.9.1985. Bjelašnica “Novi Sad”II Radoj čić, Ko čić, Du ćak “Novi Sad” III Radoj čić, Ko čić, 24. 20/21.9.1986. Rudnik M. Stevanovi ć. “Stražilovo” II Tomaševi ć, Du ćak, Volf 25. 26/27.9.1987. Ležimir “Neštin” I Asak, Milanov, Ali đuki ć 26. 17/18.9.1988. Sljeme “Stražilovo” II Vukovi ć, Du ćak, Čavi ć “Neštin” I Asak, Škori ć, 27. 16/17.9.1989. Mavrovo Dani čić “Stražilovo” II Tomaševi ć, Volf, Du ćak “Stražilovo” I Vukovi ć, 28. 15/16.9.1990. Andrevlje Du ćak, Čavi ć “Stražilovo” III Zbu čnovi ć, Krivi čić, Janus “Stražilovo” II Vukovi ć, 29. 14.9.1992. Glavica Du ćak, Čavi ć “Novi Sad” III Radoj čić, Ko čić, Škori ć 30. 6.9.1994. Lipova čka šuma “Neštin” I Krivokapi ć, “Stražilovo” Du ćak, Čavi ć “Železni čar” I Markovi ć, Pani ć, Ko čić 31. 24.10.1998. Popovica “Stražilovo” II Krivi čić, Du ćak, Čavi ć “Novi Sad” III Radoj čić, Matuski, Škori ć “Novi Sad” I Radoj čić, 32. 24.10.1999. Popovica Škori ć, Matuski “Stražilovo” II Du ćak, Šari ć, Mati ć

133

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI

Nikola Štrbenk

Smučarstvo u Vojvodini

Vojvodina nema mnogo terena pogodnih za smu čarski sport, ali su Fruška gora i Vršački breg oduvek privla čili ljubitelje ovog lepog sporta. Izme đu dva rata, ta čnije 1935. god., na Iriškom vencu održana su i prva smu čarska takmi čenja. Organizator je bio Beogradski zimski podsavez (osnovan 1931), a na priredbi je učestvovalo preko 120 takmi čara iz Beograda i Novog Sada. Nadmetalo se u disciplinama tr čanja i u slalomu. Pobednik u slalomu - ujedno i prvom takmi čenju u ovoj disciplini u Srbiji - bio je Ivan Silinger, član novosadskog društva “Fruška gora” koje je imalo još nekoliko zapaženih pojedinaca na tom takmi čenju. U Vojvodini smu čanje postaje organizovano po čev od 1947. god. Te godine u januaru je formiran Smu čarski odbor Vojvodine. Ovim korisnim sportom po čela se, pored školske i studenske, baviti i radni čka omladina koja čini i ve ćinu članstva planinarsko-smu čarskih društava. Na inicijativu Smu čarskog odbora Vojvodine, januara 1947. održan je na Iriškom vencu i prvi organizovan smu čarski te čaj koji je trajao dve nedelje. Njegovi polaznici bili su pobornici daljeg razvoja smu čarstva u Vojvodini. Godine 1948. osnovana je i prva smu čarska sekcija pri PD “Fruškogorski venac” koja je imala čak 250 članova. Novosa đani su iste godine nastupali i na prvenstvu Srbije na Kopaoniku, istina, uz skromne rezultate. Ipak, smu čarske sekcije se osnivaju i u ostalim društvima: 1949. god. u Crvenom čotu (Petrovaradin), zatim u Vršcu, Vrdniku, Sremskim Karlovcima i Pan čevu. Iste godine je Pokrajinski smu čarski odbor objedinio rad sekcija. Marta 1949. godine održano je veoma uspelo prvenstvo Novog Sada na terenima Popovice, na kojem je u čestvovalo oko 40 takmi čara. Posle toga po čela je inicijativna gradnja i osposobljavanje planinarskih domova na Popovici, jer bez njih smu čari nisu mogli da se razmahnu, tako da je Popovica postala u neku ruku centar ovog sporta. U ovoj akciji ogromnu pomo ć smu čarima pružila je Armija, tako da su mnogi objekti bili osposobljeni baš zahvaljuju ći radu i trudu starešina i vojnika JNA. Gotovo istovremeno, ta čnije od 1948. godine smu čarstvo dobija zamah i na Vršačkom bregu, gde je izgra đeno nekoliko objekata i omasovljeno članstvo. Pedesetih godina smu čarski sport je ve ć jak, a 1950. godine održano je i prvo prvenstvo Vojvodine na Iriškom vencu, na kojem je u čestvovalo oko 80 takmi čara iz čitave Vojvodine. Tek posle toga Vojvo đani su po čeli da beleže i zna čajnije rezultate u saveznoj konkurenciji. Osvojili su titule prvaka Srbije, a najuspešniji bili su Štrbenk, Spernjak, Krstonošić, Čizmadija i Goldmajer. Prvu titulu državnog prvaka u istoriji vojvo đanskog smu čarstva osvojio je 1955. godine Nikola Štrbenk, tada još omladinac, u klasi čnoj kombinaciji. Ovaj takmi čar je zatim nastavio da beleži odli čne rezultate u smu čarskom tr čanju, pa je u toj disciplini postao i državni reprezentativac. Branio je boje Jugoslavije na studentskom prvenstvu sveta u 134

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI Šamoniju 1960. godine, a zatim me đunarodnim priredbama u Mojstrani, Bohinju i na Vitoši (Bugarska), Delnicama itd. Najve ći uspeh u doma ćoj konkurenciji bile su mu dve pobede na Mavrovskom memorijalnom kupu, i nastupi na državnom prvenstvu, gde je osvajao visoke plasmane. Novi zamah u masovnosti vojvo đansko smu čanje dobija od 1966. godine, kada je steklo veliku popularnost me đu mladima. U mnogim gradovima postaje stalni oblik zimske aktivnosti koja se, zbog pogodnijih vremenskih uslova održava u slovena čkim centrima. U organizovanju obuke smu čara po četnika i u stalnim masovnim akcijama najdalje su otišli pregaoci ovog sporta u Novom Sadu. U ovom gradu je 1969. godine formirana stru čna organizacija Zbor u čitelja smu čanja koja je veoma brzo narasla na četu od 30-40 dobrih poznavalaca ove veštine, uglavnom pedagoga fizi čkog vaspitanja. U saradnji sa Opštinskim savezom za fizi čku kulturu, školama, predškolskim ustanovama i turisti čkim organizacijama, članovi Zbora su pomogli da hiljade mladih, od predškolske dece do studenata, nau če veštinu skijanja i postanu poklonici ovog sporta. I ove aktivnosti održane su uglavnom u centrima Slovenije, jer je u periodu 1970-1974. godine u Vojvodini bilo veoma malo snega. Pionirskim radom u novosadskoj organiziciji u čitelja i trenera smu čanja istakli su se Aljoša Gava, Đula Čizmadija i Milan Šašić, ranije atletski reprezentativac, koji je bio i autor modernog, novog i jedinstvenog metoda za obuku smu čara po četnika, za koji je dobio mnogo priznanja. Prvi smu čarski klub u Vojvodini osnovan je 1970. godine u Novom Sadu. Brzo je okupio veliki broj mladih koji su na prvenstvima Srbije i Jugoslavije postizali veoma zapažene rezultate. Omladinski smu čarski klub Vojvodina pravilno se orijentisao na smu čarsko tr čanje, kao najpogodniji oblik aktivnosti s obzirom na geografske karakteristike Vojvodine, pa su omladinci ovog kluba triput osvojili naslov prvaka Srbije, a najzapaženije pojedina čne rezultate imali su Đuni ć, Nini ć, Vukadin, Geza Forga č. Najve ći uspeh postiže klub 1974. godine, kada štafeta mladih članova 3 x 10 km (Vukadin, Pavi čevi ć i Forga č) na prvenstvu SFRJ u Ravnama u Sloveniji osvaja tre će mesto. U periodu (1970 -1986) me đu članovima novosadske “Vojvodine” bilo je i nekoliko veoma talentovanih takmi čara alpskog smu čanja: omladinka Tinde Kova č, Mirjana Lazi ć i Đor đe Munjin koji su na republi čkim prvenstvima osvojili plasman od I do III mesta, a istovremeno su, zahvaljuju ći postignutim uspesima, nastupali kao članovi SR Srbije na tradicionalnim trome čima s reprezentacijama SR Crne Gore i SR Makedonije. Sem novosadskog Smu čarskog kluba “Vojvodina”, aktivnošću u obuci smu čara se isticao i PSD “Jelenak” u Pan čevu, za čiji je razvitak veoma zaslužan veteran vojvo đanskog smu čanja Slobodan Đor đevi ć. Ve ćina akcija Jelenka odvijala se na terenima Tare, a ra čuna se da je u ovom društvu veštinu smu čanja nau čilo blizu 1500 mladih. Promene u na činu života stanovnika grada, popularizacija rekreacije i čežnja za uživanjima u čarima prirode uvrstili su smu čanje u veoma masovan sport. 135

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI Mnogi Vojvo đani, ne samo iz redova omladine, teže da deo svog godišnjeg odmora provedu u smu čarskim aktivnostima, rekreativnim i takmi čarskim, tako da smu čarski pokret u Vojvodini broji danas hiljade poklonika, koji nemaju takmi čarskih ambicija, ali su savladali korisnu veštinu kretanja po snegu.

Ekipa štafete iz 1974. godine

136

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI

Milivoj Erdeljan

137

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI

Podružnice i povereništva društva “Fruška gora ”u Novom Sadu

14.5.1926. Ilok 4.10.1932. Senta 4.7.1926. Irig * 2.12.1932. Srbobran 27.4.1927. Zrenjanin 21.12.1932. Beo čin 19.5.1927. Ruma 22.12.1932. Stari Be čej * 16.5.1927. Subotica * 13.1.1933. B. Palanka 19.6.1927. Sremski Karlovci * 20.2.1933. Pan čevo 31.10.1927. Sremska Mitrovica 25.2.1933. Šid 14.4.1928. Vrbas 12.6.1933. Odžaci 5.6.1928. Stara Pazova * 19.6.1933. Mladenovac 14.6.1928. In đija * 16.7.1933. Osijek 29.11.1928. Sombor * 25.11.1933. Zvornik 5.4.1931. Gornji Milanovac * 30.11.1933. Čerevi ć 24.11.1931. Kula 6.7.1934. Beograd 8.1.1932. Rudnik Ka čarevo 22.3.1935. Bijeljina 30.1.1932. Beška 24.7.1935. Titel 20.1.1932. Vrdnik 13.7.1935. Tovariševo 25.3.1932. Vršac 9.11.1935. Smederevo 31.3.1932. Ba čka Topola 31.12.1935. Šabac 6.4.1932. Topola 18.2.1936. Crvenka 6.4.1932. Kragujevac 24.4.1036. Br čko 1.5.1932. Sr. Kamenica * 12.6.1936. Krupanj 6.6.1932. Kanjiža * 10.11.1937. Borovo * 29.6.1932. Kikinda * 14.7.1938. Višegrad 5.7.1932. Bela Crkva * 27.7.1938. Tuzla 9.7.1932. Aran đelovac * 18.8.1938. Ustipra ča 17.7.1932. Bezdan * 23.9.1938. Goražde 2.8.1932. Apatin 10.11.1938. Fo ča 20.1.1932. Vinkovci

NAPOMENA: Stanje decembra 1938. godine * Podružnice

138

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI PLANINARSKA DRUŠTVA, PODRUŽNICE I POVERENIŠTVA DRUGIH DRUŠTAVA OSNOVANI U VOJVODINI

1. 1878/79 Povereništvo Hrvatskog pl. društva u Rumi (T. Mallin) 2. 13.5.1923 Podružnica Srpskog pl. društva (Vasa Staji ć) 3. 12.9.1924 PTD “Fruška gora, Novi Sad ( Ignjat Pavlas) 4. 7.3.1929 Društvo “Prijatelj prirode”, Vršac (Bogdan Dimitrijevi ć) 5. 1931/32 Sekcija Društva “Prijatelj prirode”, Subotica 6. 1932 Podružnica “Prijatelj prirode”, N. Sad ( Dimitrije Kozlova čki) 7. 8.7.1933 Društvo “Priroda”, Ruma 8. 4.3.1948 PSD “Fruškogorski venac”, Novi Sad (Novica Ćiri ć) 9. 1.4.1948 PSD "Zmajevac", Vrdnik (Špiro Paklar) 10. 15.10.1948 PSD "Iriški venac", Iriški Venac 11. 1.1.1949 PSD "Vrša čka kula",Vršac (Slavko Petrovi ć) 12. 29.11.1949 PSD “Dr Radivoj Simonovi ć", Sombor ( Đor đe Dalj čev) 13. 4.12.1949 PSD "Deliblatska peš čara", Kovin 14. 12.2.1950 PSD "Železni čar", In đija 15. 24.4.1950 PSD "Apatin", Apatin (Branislav Bini ć) 16. 26.4.1950 PSD "Klisura", S. Mitrovica 17. 26.4.1950 PSD “Dr Laza Markovi ć", Irig 18. 13.5.1950 PSD "Bela stena", Pan čevo 19. 29.5.1950 PSD "Subotica", Subotica; od 1955 PSD "Sever" 20. 7.6.1950 PSD "Bela Crkva", Bela Crkva 21. 9.6.1950 PSD "Ba čka", Ba čka Topola 22. 6.8.1950 PSD "Senta", Senta 23. 15.9.1950 PSD "Borkovac", Ruma (Branislav Anti ć) 24. 29.10.1950 PSD "Zanatlija", Novi Sad (Stevan Đompari ć) 25. 9.11.1950 PSD "Orlovac", Novi Sad (Željko Vlatkovi ć) 26. 13.12.1950 PSD "Crveni čot", Petrovaradin 27. 28.7.1950 PSD "Penzioner", Novi Sad, do 10.2.1954 PSD “Rakovac” (dr Ivan Prudar) 28. 5.1.1951 PSD "Stara Pazova", Stara Pazova 29. 2.1951 PSD "Stražilovo", S. Karlovci (dr Dimitrije Jankovi ć) 30. 5.2.1951 NAR. IZLET "Fruška gora", Novi Sad 31. 24.2.1951 PSD "Mali I đoš", Mali I đoš 32. 8.3.1951 PSD "Avala", Kula, od 1976 PSK "Hajduk" 33. 16.3.1951 PSD "Osovlje", Beo čin (društvo ugašeno 24.4.1970) 34. 18.4.1951 PSD "Železni čar", Novi Sad (Petar Van čina) 35. 26.4.1951 PSD "Popovica", Novi Sad, od 82.PSD “Medicinar” 36. 3.6.1951 PSD "Zrenjanin", Zrenjanin (Pavle Drobac) 37. 12.11.1951 PSD "Triglav", Be čej 38. 1951 PSD "Fruška gora", S. Kamenica 39. 2.2.1952 Nar.omladina "Lola Ribar", Novi Sad 139

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI 40. 7.2.1952 PSD "Vu čevo", Zmajevo 41. 6.9.1955 PSD "Poštar", Novi Sad (Smilja Popov) 42. 27.5.1955 PSD "Jugodent", Novi Sad 43. 16.11.1955 PSD "Železni čar", do 18.1.1970. PSD "Srem", Šid (Petar Jurkovi ć) 44. 1959 PSD "Jelenak", Pan čevo (Vojin Kovjani ć) 45. 1959 PSD "Majevica", Titel 46. 1959 PSD "Gora", Vrbas 47. 1959 PSD "Sremski partizan", Erdevik 48. 1960 PSD "Severna Ba čka", Tavankut 49. 1960 PSD "Mladost", B. Palanka 50. 8.2.1961 PSD “Zorka”, Subotica (Ladislav Veljača) 51. 1961 PSD “Vilina vodica”, Kula 52. 1961 PSD "Narodni u čitelj", Subotica 53. 1961 PSD "Krivaja", Pa čir 54. 1961 PSD "Grani čar", Bajmok 55. 1961 PSD "Vihor", Novi Sad 56. 1961 PSD "Izvor", Sombor 57. 27.4.1961 PSD "Fruška gora", Kikinda (Jovanka Unguran) 58. 6.3. 1962 PSD "Železni čar", Vršac (Anton Anzeršek) 59. 1962 PSD "Šator", Pan čevo 60. 1962 PSD "Jahorina", Subotica 61. 1962 PSD "Igman", Subotica 62. 1962 PSD "Tehni čar", Subotica 63. 1962 PSD "Poštar", Subotica 64. 1962 PSD "Stevica Jovanovi ć", Zrenjanin, od 1967. pripojeno ŽPSD “Zrenjanin“, Zrenjanin 65. 20.11. 1963 PSD “Akademik”, Novi Sad (Slavko Sunkovi ć) 66. 16.1.1977 PSD “Sava Pisarevi ć”, Ba činci (Duško Racanovi ć) 67. 28.11.1978 PSD " Đuro Salaj", Subotica 68. 1978 PSD "Neštin", Neštin (dr Borislav Stevanovi ć) 69. oko 1978 PSD "Grafi čar", Novi Sad (Radivoj Kova čevi ć) 70. 6.3.1981 PSK "Sirig", Sirig (Rade Mom čilovi ć) 71. oko 1982 PSD "Kazuk", B. Monoštor 72. 15.3. 1984 PSD "Agronom", Novi Sad (dr Svetimir Dragojevi ć) 73. 5. 1984 PSD "Kesten", Ledinci ( Đor đe Vojnovi ć) 74. oko 1987 PSD "Junakovi ć", Apatin 75. 11.5.1994 PSD "Naftaš", Novi Sad (Dušan Savanovi ć) 76. 20.6.1997 Društvo “Ljubitelji prirode”, Senta (Roža Peter) 77. 6.12.1998 "Everest 98", Pan čevo (Milan Đurica) 78. 18.4.2000 PSD “Železni čar”, Pan čevo (Svetlana Teofanov) 79. 14.9.2000. PSD “Fruškogorski venac - GRAS”, Novi Sad Legenda: u zagradi je ime prvog predsednika društva 140

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI KRETANJE ČLANSTVA U VOJVODINI 1924 - 0238 1958 - 7086 1978 - 7186

1925 - 0811 1959 - 7588 1979 - 6255

1926 - 1025 1960 - 8019 1980 - 7095

1927 - 1319 1961 - 8580 1981 - 6660

1928 - 1805 1962 - 8230 1982 - 5574

1929 - 1845 1963 - 10163 1983 - 6852

1930 - 1773 1964 - 8740 1984 - 6310

1931 - 1884 1965 - 9622 1985 - 6323

1932 - 2800 1966 - 9622 1986 - 7345

1933 - 3358 1967 - 7763 1987 - 7368

1934 - 3635 1968 - 6760 1988 - 6780

1935 - 3797 1969 - 6760 1989 - 6800

1936 - 4084 1970 - 5580 1990 - 4754

1937 - 5140 1971 - 5479 1991 - 4040

1938 - 5842*(do 31.10.) 1972 - 4724 1992 - 2190

1939 - 5123 1973 - 5270 1993 - 2014

1948 - 1520 1974 - 5385 1994 - 2832

1949 - 2674 1975 - 5480 1995 - 3255

1951 - 6567 1976 - 6341 1996 - 2637

1957 - 6285 1977 - 6329 1997 - 2502

1998 - 2615

141

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI

SKUPŠTINE SAVEZA (kontinuitet sa PD “Fruška gora”)

12.9.1924. Novi Sad 1. 2.5. 1925. 25. 26/27.3.1955 Iriški venac 2. 1926. 26. 23/24.3.1956 Iriški venac 3. 1927. 27. 23/24.3.1957 Iriški venac 4. 1928. 28. 19/20.4.1958 5. 30.4.1929. 29. 23.6.1962. Osovlje 6. 1930. 30. 28.6.1964. Novi Sad (SOFKA) 7. 14.6.1931. 31. 11.12.1966. Osovlje 8. 24.4.1932. Zmajevac 32. 14.6.1969. Sremski Karlovci 9. 28.5.1933. 33. 23.4.1972. Novi Sad 10. 24.6.1934. Iriški venac 34. 1.2.1976. Dom Elektrovojvodine 11. 30.6.1935. Iriški venac 35. 9.5.1982. Novi Sad (SOFKA) 12. 26.7.1936. Sr. Kamenica 36. 11.6.1983. Novi Sad (SOFKA) 13. 29.8.1937. Iriški venac 37. 13.5. 1984 Stražilovo 14. 29/30.10.1938 Novi Sad 38. 11.1.1986. Novi Sad . 15. # 39. 17.4.1988. Novi Sad (SOFKA) 16. 1940. 40. 22.4.1990. Popovica 17. .9.1946. Iriški venac 41. 28.4.1991. Pali ć 18. 12.12.1947. Novi Sad 42. 20.3.1994. Popovica 19. 30.1.1949 43. 19.8.1995. Ba čka Topola 20. 17.12.1949 Iriški venac 44. 6.4.1996. Novi Sad 21. 10.2.1951. 45. 19.4.1997. Novi Sad 22. 9/10.2.1952. Stražilovo 46. 6.12.1997 Novi Sad 23. 4.2.1953 Stražilovo 47. 28.8.1999. Novi Sad (SSV) 24. 10.4.1954 Iriški venac 48 8.4.2000. Novi Sad (SSV)

NAPOMENA: # - Nije održana u znak protesta zbog po četka II svetskog rata, ali je na 16 skupštini naglašeno da je ova skupština istovremeno i 15. 142

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI

RUKOVODSTVA PLANINARSKO-SMU ČARSKOG SAVEZA VOJVODINE (kontinuitet sa PD “Fruška gora”)

datum predsednik potpredsednik sekretar 12.9.24. -? Ignjat Pavlas Vladimir Belaj čić Nikola Vu čkovi ć Milorad Popov Gaja Gra čanin ?-24.4.32. Ignjat Pavlas Jovan Grossinger Gaja Gra čanin Vladimir Belaj čić 24.4.32- Milorad Popov Jovan Grossinger Gaja Gra čanin 17.11.38. Vladimir Belaj čić 17.11.38 - 1941 Vladimir Belaj čić Milorad Popov Gaja Gra čanin Jovan Grosinger 9.46.-30.1.49. Josip Pakvor Radivoj Radanov Novica Ćiri ć 30.1.49.- Vasa Markovi ć Radivoj Radanov Josip Ertl 17.12.49. 17.12.49.- Stevan Babi ć Gustav Ivkovi ć Josip Ertl 10.2.51. Obrad Juri ć Radivoj Radanov 10.2.51.-9.2.52. Dušan Seki ć Duško Dragin čić Josip Ertl Jefta Jeremi ć Radivoj Radanov 9.2.52.-4.4.53. Stevan Babi ć Jefta Jeremi ć Josip Ertl Duško Dragin čić 4.4.53.-10.4.54. Stevan Babi ć Jefta Jeremi ć Željko Vlatkovi ć Josip Ertl 10.4.54.- Stevan Babi ć Ivan Francuski Željko Vlatkovi ć 26.3.55. 26.3.55.- Stevan Babi ć Ivan Francuski Josip Ertl 23.3.56. 23.3.56.- Stevan Babi ć Ivan Francuski Radivoj Radanov 20.4.58. 20.4.58.- Stevan Babi ć Ivan Francuski Radivoj Radanov 23.6.62. Josip Ertl 23.6.62.- Vladimir Popin Radivoj Radanov Milorad Mili ć 28.6.64. Lazar Raki ć 28.6.64.- Vladimir Popin Ištvan Salai Milorad Mili ć 11.12.66. 11.12.66.- Ištvan Salai Milan Stevan Holovka # 143

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI 14.6.69. Kiždobranski Savin Cvetko # 14.6.69.- Milan Kiždobranski Milan Šaši ć Stevan Holovka 22.4.72. Stevan Mesaroš 22.4.72.-1.2.76. Milan Kiždobranski Milan Šaši ć Nikola Štrbenk Stevan Mesaroš 1.2.76.-9.3.82. Radivoj Kova čevi ć Stevan Holovka Aleksandar Bjelobaba 9.3.82.-17.4.88. Božidar Gruji ć Radivoj Kova čevi ć 17.4.88.- Borislav Stevanovi ć Kosta Borišev 20.4.90. 20.4.90.- Nikola Štrbenk Kosta Borišev 20.3.94. 20.3.94.- Aleksandar Lambros Milivoj Erdeljan 28.8.99. Damjanovi ć Hudeludis 28.8.99.- Aleksandar Ljubomir Popov Milivoj Erdeljan Damjanovi ć

Napomena:# ne postoji dokumentacija - po izjavi Savin Cvetka i Salai Ištvana

NADZORNI ODBOR

1924- Jovan Grossinger Jovan Niki ć Petar De đanski -1932. Slavko Rogulji ć Mirko Domac Mladen Stanojevi ć Kosta Majinski Đor đe Vojnovi ć 1932- Slavko Rogulji ć Mladen Stanojevi ć Mirko Domac 1935. Kosta Majinski Branko Petrovi ć 1935- Branko Petrovi ć Mladen Stanojevi ć Vjekoslav 1938. Kalvaris Kosta Majinski Đor đe Debelja čki 1938- Branko Petrovi ć Mladen Stanojevi ć Boža Pravica 1941. Kosta Majinski Đor đe Debelja čki 1951- Stevan Babi ć Đura Ili ć Petar De đanski 1952. 1955- Sergije Petrov Stevan Breberina 1957- Sergije Petrov Milan Dun đerov Zrni ć 1958. 144

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI 1958- Stevan Breberina Milan Dun đerov Ljubomir 1962. Stojanovi ć 1962- Stevan Breberina Ivan Francuski Milan Dun đerov 1964. 1964- Radivoj Radanov Stevan Breberina Živka Čeli ć 1966. 1966- Radivoj Radanov Dragoljub Ostoji ć Teodor 1969. Andrejevi ć 1969- Teodor Andrejevi ć Tinka Gaji ć Fe đa Kiseli čki 1972. 1972- Teodor Andrejevi ć Tinka Gaji ć Kajka 1976. Vukomanovi ć 1976- Janka Ljudevit Novica Ćiri ć Bogomir 1982. Ognjanovi ć Milorad Topi ć Uroš Čudomirovi ć 1982- Živorad Popov Milka Krsti ć Bogomir 1988. Ognjanovi ć Milorad Topi ć Stevan Gavrilovi ć 1988- Milivoj Kiždobranski Đor đe Ćur čić Milan Savulji ć 1990. Arpad Buš Biljana Krsti ć 1990- Milivoj Kiždobranski Arpad Buš Petar Ninkovi ć 1994. 1994- An đelija Nastasi ć Arpad Buš Milivoj 1995. Kiždobranski 1995- An đelija Nastasi ć Ljubica Gra čanin Milivoj 1997. Kiždobranski 1997- Polovina Emil Ljubica Gra čanin Marko Eri ć

VE ĆE ČASTI

1962-1964. Vasa Du čevi ć Emilija Petrovi ć Milan Fenjac 1964-1966. Sava Vlalukin Jelisaveta Gutelj Oto Jan 1966-1969. Sava Vlalukin Milan Vlaisavljevi ć Teodor Timčevi ć 1969-1972. Sava Vlalukin Dragan Babi ć Petar Ninkovi ć 1972-1976. Radivoj Radanov Dragoljub Ostoji ć Ljubinka Boškovi ć 1976-1982. Sava Jerkov Venjamin Bulj čik Slobodan Markov 1982-1988. Miroslav Blažo Tripunovi ć Zdenka Petrik Ven čelovski 1994-1997. Dušan Savanovi ć Fara Dorel Dušan Žigi ć 1997- An đelija Nastasi ć Savin Cvetko Đuro Mla đen 145

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI PLANINARI TRANSVERZALCI IZ VOJVODINE

Br. Ime i prezime Društvo I II III sr. st. st. st.

1. Cvetko Savin ŽPSD "Zrenjanin", Zrenjanin 149 91 2. Slobodan Stefanovi ć ŽPSD "Zrenjanin", Zrenjanin 174 3. Borivoj Veljkovi ć PSD "Poštar", Novi Sad 296 4. Lazar Popara PSD "Železni čar", Novi Sad 361 5. Pere Vaci PSD "Zorka", Subotica 387 180 88 13 6. Jelisaveta Adži ć PSD "Jugodent", Novi Sad 501 305 7. Vinko Tominac PSD "Jugodent", Novi Sad 506 271 8. Dragan Vujakovi ć PSD "Jugodent", Novi Sad 507 9. Kalman Feldvari PSD "Jugodent", Novi Sad 508 10. Iboja Džigurski-Na đ PSD "Poštar", Novi Sad 564 304 11. Slavuj Ninkov PSD "Železni čar", Novi Sad 592 12. Nada Damjanovi ć PSD "Železni čar", Novi Sad 616 278 171 64 13. Aleksandar Damjanovi ć PSD "Železni čar", Novi Sad 617 279 172 65 14. Milivoj Erdeljan PSD "Zanatlija", Novi Sad 624 15. Kalman Šaru PSD Vrša čka kula, Vršac 625 296 176 16. Đor đe Mikala čki PSD "Železni čar", Novi Sad 630 17. Milorad Obradovi ć PSD "Železni čar", Novi Sad 653 294 175 63 18. Milan Bun čić PSD "Železni čar", Novi Sad 654 287 177 19. Dragan Aleksi ć PSD "Železni čar", Novi Sad 666 293 169 20. Smilja Ratkovi ć PSD "Železni čar", Novi Sad 671 21. Katalin Matijevi ć PSD "Jugodent", Novi Sad 679

VOJVO ĐANSKE EKSPEDICIJE

1. 14.7 - 4.8. 1983 - DAMAVAND '83 2. 1.7 - 25.7. 1984 - ELBURS '84 3. 6.7 - 31.7. 1985 - ATLAS '85 4. 21.4 - 4.5. 1989 - KAVKAZ '89 5. 29.6 - 27.7. 1989 - PAMIR '89 6. 14.7 - 28.7. 1989 - KAVKAZ '89 7. 7.5 - 21.5. 1990 - KAVKAZ '90 8. 23.7 - 18.8. 1990 - PAMIR '90 9. 12.4 - 25.4. 1991 - KAVKAZ '91 10. 12.7 - 27.7. 1991 - KAVKAZ '91 11. 3.7 - 18.7. 1992 - KAVKAZ '92 12. 16.4 - 1.5. 1993. - KAVKAZ '93 13. 19.7 - 6.8. 1994. - KAVKAZ '94 14. 21.7 - 11.8. 1995. - KAVKAZ '95 146

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI ZNA ČAJNI USPONI VOJVO ĐANSKIH PLANINARA

HIMALAJI Mont Everest 8848 m

26.5.2000. Dragan Ja ćimovi ć Pančevo

HIMALAJI - Čo O Ju 8201 m

27.9.1998. Goran Ferlan PSD “Borkovac”, Ruma 27.9.1998. Dragan Ja ćimovi ć Pan čevo

PAMIR - Pik Lenin 7134 m

31.7.1990. Lambros Hudeludis ŽPSD "Jelenak", Pan čevo

CORDILLIERI CENTRAL - Aconcagva 6951 m

13.2.1944. Tibor Sekelj Subotica 25.2.1945. Tibor Sekelj Subotica 19.1.1992. Petar Janjatovi ć ŽPSD “Dr R.Simonovi ć”, Sombor 12.12.1996. Goran Ferlan Ruma 12.12.1996. Dragan Ja ćimovi ć Pan čevo

HIMALAJI - Mera Peak 6437 m

12.4.1996. Hudeludis Lambros ŽPSD "Jelenak", Pan čevo 12.4.1996. Tereza Omorac * PSD "Vrša čka kula", Vršac * - stigla do 6100 m, ženski visinski rekord Vojvodine

HIMALAJI - Island Peak 6160 m

29.4.1998. Jovan Lakatoš ŽPSD “Dr R. Simonovi ć”, Sombor 29.4.1998. Miodrag Jovovi ć PSD “Železni čar”, Novi Sad

KILIMANJARO - Uhuru Peak 5895 m

3.11. 1962. Tibor Sekelj Subotica 25.10.1976. Radivoj Kova čevi ć PSD "Stražilovo", Sr. Karlovci 16.1.1989. Lambros Hudeludis ŽPSD "Jelenak", Pan čevo 16.1.1989. Petar Janjatovi ć ŽPSD “Dr R. Simonovi ć", Sombor 2.2.1991. Tereza Omorac PSD "Vrša čka kula", Vršac 2.2.1991. Jovan Opa čić ŽPSD "Jelenak", Pan čevo 147

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI 2.2.1991. Bojana Ergover ŽPSD "Jelenak", Pan čevo 2.2.1991. Lambros Hudeludis ŽPSD "Jelenak", Pan čevo 30.1.1997. Lia Stankovi ć PSD "Poštar", Novi Sad 20.1.1998. Milan Grgurov ŽPSD “Dr R. Simonovi ć”, Sombor 20.1.1998. Miljan Zekovi ć PSD “Zorka”, Subotica

KILIMANJARO - Gilmans point 5715 m

1939. Tr čko Koloman Zrenjanin 3.11. 1962. Tibor Sekelj Subotica 25.10.1976. Radivoj Kova čevi ć PSD "Stražilovo", Sr. Karlovci 16.1.1989. Lambros Hudeludis ŽPSD "Jelenak", Pan čevo 16.1.1989. Petar Janjatovi ć ŽPSD “Dr R. Simonovi ć", Sombor 16.1.1989. Dragomir Petrov PSD "Železni čar", Novi Sad 2.2.1991. Tereza Omorac PSD "Vrša čka kula", Vršac 2.2.1991. Jovan Opa čić ŽPSD "Jelenak", Pan čevo 2.2.1991. Bojana Ergover ŽPSD "Jelenak", Pan čevo 2.2.1991. Lambros Hudeludis ŽPSD "Jelenak", Pan čevo 18.1.1997. Jovan Lakatoš ŽPSD “Dr R. Simonovi ć”, Sombor 18.1.1997. Ivan Sabadoš Sombor 18.1.1997. Biljana Gari ć Sombor 30.1.1997. Lia Stankovi ć PSD "Poštar", Novi Sad 30.1.1997. Borislav Stankovi ć PSD "Poštar", Novi Sad 20.1.1998. Milan Grgurov ŽPSD “Dr R. Simonovi ć”, Sombor 20.1.1998. Miljan Zekovi ć PSD “Zorka”, Subotica

ELBURS - Damavand koh 5671 m

26.7.1983. Nandor Varga PSD "Železni čar", Novi Sad 26.7.1983. Edita Weissenbeck PSD "Železni čar", Novi Sad 26.7.1983. Miloš Bokorov PSD "Železni čar", Novi Sad 26.7.1983. Zoltan Pele ŽPSD "Zrenjanin", Zrenjanin 9/10.7.1984 . Lazar Popara PSD "Železni čar", Novi Sad 9/10.7.1984. Petar Janjatovi ć PSD "Železni čar", Novi Sad 9/10.7.1984. Snežana Hajnal ŽPSD “ Đuro Salaj”, Subotica 9/10.7.1984. Atila Lihtental ŽPSD “ Đuro Salaj”, Subotica 9/10.7.1984. Milica Miladinovi ć PSD "Železni čar", Novi Sad

CENTRALNI KAVKAZ - Zapadni Elbrus 5642 m

6.8.1986. Zoran Navratil PSD "Železni čar", Novi Sad 30.6.1990. Dušan Omorac PSD "Vrša čka kula", Vršac 30.6.1990. Lambros Hudeludis PSD "Jelenak", Pan čevo 148

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI 12.7.1992. Lambos Hudeludis PSD "Jelenak", Pan čevo 31.7.1994. Feliks Krivošija PSD "Zorka", Subotica 31.7.1994. Dragan Veselica PSD "Železni čar", Novi Sad 4.8.1995. Lia Stankovi ć PSD "Poštar", Novi Sad 4.8.1995. Borislav Stankovi ć PSD "Poštar", Novi Sad 4.8.1995. Zoran Markovi ć PSD "Železni čar", Novi Sad 4.8.1995. Dragomir Raleti ć PSD "Železni čar", Novi Sad

CENTRALNI KAVKAZ - Isto čni Elbrus 5621 m

30.6.1990. Andraš Hajnal PSD “Vrša čka kula”, Vršac 17.8.1991. Stevan Mrkuši ć PSD "Železni čar", Novi Sad 12.7.1992. Tereza Omorac PSD "Vrša čka kula", Vršac 12.7.1992. Dušan Omorac PSD "Vrša čka kula", Vršac 12.7.1992. Lambros Hudeludis ŽPSD "Jelenak", Pan čevo

HIMALAJI - Kalapatar 5545 m

1979. Radivoj Kova čevi ć PSD “Grafi čar”, Novi Sad 13.4.1996. Svetozar Vukojević ŽPSD "Zrenjanin", Zrenjanin 4.1996. Goran Ferlan Ruma .4.1996. Dragan Ja ćimovi ć Pan čevo 3.4.2000. Goran Ferlan PSD “Borkovac”, Ruma 3.4.2000. Dragan Ja ćimovi ć Pan čevo

CORDILLIERI CENTRAL - Manso 5500 m

8.2.1944. Tibor Sekelj Subotica

SIERRA MADRE - Popokatepetl 5452 m

1953. Tibor Sekelj Subotica

CORDILLIERI CENTRAL - Catedral 5450 m

2.1944. Tibor Sekelj Subotica

SIERRA MADRE - Ikstaksiuatl 5286 m

1953. Tibor Sekelj Subotica

MONT KENIA - Nelion 5199 m

149

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI 11.2.1991. Lambros Hudeludis ŽPSD "Jelenak", Pan čevo

ARMENSKO GORJE - Ararat 5165 m

19.7.1984. Petar Janjatovi ć PSD "Železni čar", Novi Sad 2.1988. Zoltan Pele PSD "Železni čar", Novi Sad 30.8.2000. Lazar Popara PSD "Železni čar", Novi Sad 30.8.2000. Feliks Krivošija PSD “Zorka” Subotica 30.8.2000. Iso Plani ć PSD “Zorka” Subotica

HIMALAJI Pokalole 5100 m

3.4.2000. Goran Ferlan PSD “Borkovac”, Ruma 3.4.2000. Dragan Ja ćimovi ć Pan čevo

MONT KENIA - Pont Lenana 4895 m

8.2.1991. Tereza Omorac PSD “Vrša čka kula”, Vršac 8.2.1991. Lambros Hudeludis ŽPSD “Jelenak”, Pan čevo

SAVOJSKI ALPI - Mont Blanc 4807 m

1924. Todor Cveji ć Bege č 13.9.1960. Radivoj Kova čevi ć PSD "Stražilovo", Sr. Karlovci 13.9.1960. Josip Matuski PSD "Stražilovo", Sr. Karlovci 13.9.1960. Sava Apatovi ć PSD "Stražilovo", Sr. Karlovci 13.9.1960. Zvonimirka Cveji ć- PSD "Stražilovo", Sr. Karlovci Kova čevi ć 18.8.1965. Mikloš Ferenc ŽPSD "Ba čka", Ba čka Topola 18.8.1965. Šiman Varmuža ŽPSD "Ba čka", Ba čka Topola 18.8.1965. Arpad Buš ŽPSD "Ba čka", Ba čka Topola 18.8.1965. Laslo Buš ŽPSD "Ba čka", Ba čka Topola 18.8.1965. Andraš Verbosi ŽPSD "Ba čka", Ba čka Topola 18.8.1965. Lajoš Balint ŽPSD "Ba čka", B. Topola 29.7.1967. Agata Trajs ŽPSD "Zrenjanin", Zrenjanin 26.7.1977 . Vladimir Vrebac PSD “Fruška gora”, Sr. Kamenica 22.7.1979. Lazar Popara PSD “Železni čar”, Novi Sad 12.8.1979. Stevan Mrkuši ć PSD "Železni čar", Novi Sad 29.8.1979. Dragan Malinovi ć PSD "Železni čar", Novi Sad 29.8.1979. Dušan Savanovi ć PSD "Železničar", Novi Sad 18.8.1975. Miroslav Ven čelovski PSD "Železni čar", Šid 18.8.1975. Stevan Dejanovi ć PSD “Železni čar”, Šid 18.8.1975. Zvonko Salamon PSD “Železni čar”, Šid 150

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI 29.8.1979. Pavel Urban PSD "Orlovac", Novi Sad 29.8.1979. Zoran Živani ć PSD "Železni čar", Novi Sad 29.8.1979. Nenad Andonov PSD "Železni čar", Novi Sad 29.8.1979. Milorad Nikoli ć PSD "Poštar", Novi Sad 29.8.1979. Marko Josimovi ć PSD "Poštar", Novi Sad 4.8.1981. Cvetko Savin ŽPSD "Zrenjanin", Zrenjanin 12.8.1981. Edita Varga PSD “Železni čar”, Novi Sad 12.8.1981. Nandor Varga PSD “Železni čar”, Novi Sad 12.8.1981. Đer đ Brankovi ć PSD “Železni čar”, Novi Sad 12.8.1981. Đor đe Gruji ć Be čej 3.7.1985. Laslo Barna ŽPSD "Ba čka", Ba čka Topola 3.7.1985. Atila Barna ŽPSD "Ba čka", Ba čka Topola 8.1987. Lambros Hudeludis ŽPSD "Jelenak", Pan čevo 11.8.1989. Ven čelovski Miroslav PSD “Železni čar”, Šid 11.8.1989. Stevan Dejanovi ć PSD “Železni čar”, Šid 11.8.1989. Palko Holi č PSD “Železni čar”, Šid 11.8.1989. Pavel Pavlov PSD “Železni čar”, Šid 11.8.1989. Niko Stankovi ć PSD “Železni čar”, Šid 11.8.1989. Pavel Hrenka PSD “Železni čar”, Šid 12.8.1991. Tereza Omorac PSD "Vrša čka kula", Vršac 12.8.1991. Dušan Omorac PSD "Vrša čka kula", Vršac 12.8.1991. Živorad Popov ŽPSD "Zrenjanin", Zrenjanin 12.8.1991. Svetozar Vukojevi ć ŽPSD "Zrenjanin", Zrenjanin 12.8.1991. Lambros Hudeludis ŽPSD "Jelenak", Pan čevo 21.8.1997. Milorad Jovovi ć PSD "Železni čar", Novi Sad 13.8.1997. Goran Ferlan Ruma 13.8.1997. Dragan Ja ćimovi ć Pan čevo 24.7.1998. Jasmina Popov PSD “Železni čar”, Novi Sad 24.7.1998. Ankica Malinovi ć PSD “Železni čar”, Novi Sad 24.7.1998. Dragan Malinovi ć PSD “Železni čar”, Novi Sad 24.7.1998. Zoran Škori ć PSD “Železni čar”, Novi Sad

PAMIR - ALAJ - Badigin 4660 m

8.7.1988. Zoltan Pele PSD “Železni čar”, Novi Sad

PENINSKI ALPI Monte Rosu 4634 m

1980. Đor đe Gruji ć Be čej

PENINSKI ALPI - Matterhorn 4478 m

7.1977. Vladimir Vrebac PSD “Fruška gora”, Sr. Kamenica 151

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI 1980. Đor đe Gruji ć Be čej 30.8.1986. Atila Barna ŽPSD "Ba čka", Ba čka Topola 30.8.1986. Laslo Barna ŽPSD "Ba čka", Ba čka Topola

VALIJSKI ALPI - Punta parrot 4436 m

7.1985. Nandor Varga PSD “Železni čar”, Novi Sad 7.1985. Đor đe Gruji ć Be čej

PAMIR - ALAJ - Pik 4342 m

7.7.1988. Lazar Popara PSD “Železničar”, Novi Sad

VALIJSKI ALPI - Ludwigshohe 4341 m

7.1985. Nandor Varga PSD “Železni čar”, Novi Sad 7.1985. Đor đe Gruji ć Be čej

VALIJSKI ALPI - Schwarzenhorn 4321 m

7.1985. Nandor Varga PSD “Železni čar”, Novi Sad 7.1985. Đor đe Gruji ć Be čej

CENTRALNI KAVKAZ - Pik Š ćurovski 4262 m

9.8.1986. Zoran Navratil PSD “Železni čar”, Novi Sad

VALIJSKI ALPI - Castor 4226 m

7.1985. Nandor Varga PSD “Železni čar”, Novi Sad 7.1985. Đor đe Gruji ć Be čej

PAMIR - ALAJ - Pik 4217 m

2.7.1988. Zoltan Pele PSD “Železni čar”, Novi Sad 160 2.7.1988. Miloš Bokorov PSD “Železni čar”, Novi Sad 2.7.1988. Dragomir Komarov PSD “Železni čar”, Novi Sad

VALIJSKI ALPI - Piramide Vincent 4215 m

7.1985. Nandor Varga PSD “Železni čar”, Novi Sad 7.1985. Đor đe Gruji ć Be čej 152

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI

BERNSKI ALPI - Jungfrau 4167 m

1966. Cvetko Savin ŽPSD “Zrenjanin”, Zrenjanin

VISOKI ATLAS - Ybel Toubkal 4165 m

3. 1978. Slobodan Maleti ć PSD “Stražilovo”, Sr. Karlovci 3. 1978. Milan Šestan PSD “Stražilovo”, Sr. Karlovci 3. 1978. Josip Matuski PSD “Stražilovo”, Sr. Karlovci 1979. Petar Bolozan ŽPSD “Zrenjanin”, Zrenjanin 1979. Nenad Milakovi ć ŽPSD “Zrenjanin”, Zrenjanin 1979. Slobodan Popov ŽPSD “Zrenjanin”, Zrenjanin 1979. Velomir Bojani ć ŽPSD “Zrenjanin”, Zrenjanin 20.7.1985. Milica Miladinovi ć PSD "Železni čar", Novi Sad 20.7.1985. Ljiljana Todi ć PSD "Železni čar", Novi Sad 20.7.1985. Dragana Todi ć PSD "Železni čar", Novi Sad 20.7.1985. Petar Janjatovi ć PSD "Železni čar", Novi Sad 20.7.1985. Miloš Bokorov PSD "Železni čar", Novi Sad 20.7.1985. Dragomir Komarov PSD "Železni čar", Novi Sad 20.7.1985. Tibor Santo PSD "Železni čar", Novi Sad 20.7.1985. Zoltan Pele PSD "Železni čar", Novi Sad 20.7.1985. Milan Grgurov ŽPSD “Dr R. Simonovi ć", Sombor 21.7.1985. Nada Damjanovi ć PSD "Železni čar", Novi Sad 21.7.1985. Aleksandar Damjanovi ć PSD "Železni čar", Novi Sad

ALPI - Dezekren 4160 m

1967. Agata Trajs ŽPSD “Zrenjanin”, Zrenjanin

CENTRALNI KAVKAZ - Čeget tau čan 4110 m

1.8.1986. Lazar Popara PSD “Železni čar”, Novi Sad 1.8.1986. Zoran Navratil PSD “Železni čar”, Novi Sad

ALPI - Monch 4099 m

1966. Cvetko Savin ŽPSD”Zrenjanin”, Zrenjanin

Grand Paradiso 4061 m

29.4.1991. Dušan Omorac PSD “Vrša čka kula”, Vršac 29.4.1991. Miloš Lazarevi ć PSD “Vrša čka kula”, Vršac 153

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI

SAVOJSKI ALPI - Aig. de Bionnasay 4052 m

11.8.1981. Nandor Varga PSD “Železni čar”, Novi Sad 11.8.1981. Varga Edita PSD “Železni čar”, Novi Sad 11.8.1981. Đor đe Gruji ć Be čej 11.8.1981. Đer đ Brankovi ć PSD “Železni čar”, Novi Sad

VISOKI ATLAS - Toubkal West 4040 m

20.7.1985. Zoltan Pele PSD “Železni čar”, Novi Sad 20.7.1985. Ljiljana Todi ć PSD “Železni čar”, Novi Sad

SAVOJSKI ALPI - Dome de Rochefort 4015 m

30.7.1984. Nandor Varga PSD “Železni čar”, Novi Sad 30.7.1984. Đor đe Gruji ć Be čej

SAVOJSKI ALPI - Aig. ou Dent Geant 4013 m

29.7.1984. Nandor Varga PSD “Železni čar”, Novi Sad 29.7.1984. Đor đe Gruji ć Be čej

SAVOJSKI ALPI - Aig. de Rochefort 4001 m

30.7.1984. Nandor Varga PSD “Železni čar”, Novi Sad 30.7.1984. Đor đe Gruji ć Be čej

PAMIR - ALAJ - Obzornjaja 4000 m

12.7.1988. Miloš Bokorov PSD “Železni čar”, Novi Sad 12.7.1988. Dragomir Komarov PSD “Železni čar”, Novi Sad

VISOKE TURE - Grossglockner 3798 m 1954. Radivoj Radanov PSD “Orlovac”, Novi Sad 1962. Jene Molnar ŽPSD “Zrenjanin”, Zrenjanin 1963. Zdravko Đaji ć PSD “Železni čar”, In đija 1963. Zvonko Đaji ć PSD “Železni čar”, In đija 1963. Mirko Markovi ć PSD “Železni čar”, In đija 12.8.1965. Mikloš Ferenc ŽPSD “Ba čka”, Ba čka Topola 12.8.1965. Šiman Varmuža ŽPSD “Ba čka”, Bačka Topola 12.8.1965. Arpad Buš ŽPSD “Ba čka”, Ba čka Topola 12.8.1965. Laslo Buš ŽPSD “Ba čka”, Ba čka Topola 154

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI 12.8.1965. Andraš Verbosi ŽPSD “Ba čka”, Ba čka Topola 12.8.1965. Lajoš Balint ŽPSD “Ba čka”, Ba čka Topola 1969. Agata Trajs ŽPSD “Zrenjanin”, Zrenjanin 6.1972. Milan Dun đerov PSD “Orlovac”, Novi Sad 6.8.1979. Edita Varga PSD “Železni čar”, Novi Sad 6.8.1979. Nandor Varga PSD “Železni čar”, Novi Sad 6.8.1979. Đor đe Gruji ć Be čej 10.8.1984. Milorad Nikoli ć - Džek PSD “Poštar”, Novi Sad 10.8.1984. Jovan Pavkov - Pale PSD “Poštar”, Novi Sad 10.8.1984. Marko Josimovi ć - Čiča PSD “Poštar”, Novi Sad 1987. Lambros Hudeludis ŽPSD “Jelenak”, Pan čevo 9.8.1987. Zoltan Pele PSD “Železni čar”, Novi Sad 9.8.1987. Petar Janjatovi ć PSD “Železni čar”, Novi Sad 6.7.1990. Nataša Šponja PSD “Železni čar”, Novi Sad 6.7.1990. Dragan Petrov PSD “Železni čar”, Novi Sad 6.7.1990. Dragan Tomi ć PSD “Železni čar”, Novi Sad 6.7.1990. Petar Janjatovi ć ŽPSD “Dr R. Simonovi ć”, Sombor 6.8.1996. Jasmina Popov PSD “Železni čar”, Novi Sad

DOBITNICI SPARTAKOVE NAGRADE

1968. - Igniji ć Bogdanka - ŽPSD “Zrenjanin”, Zrenjanin 1979. - Kova čevi ć Radivoj - PSD “Stražilovo”, Sremski Karlovci 1980. - PSD “Stražilovo”, Sremski Karlovci 1985. - OK “Neštin”, Neštin 1986. - PSD “Železni čar”, Novi Sad 1990. - Janik Ferenc, PSD “Zanatlija”, Novi Sad 1992. - Hudeludis Lambros - ŽPSD “Jelenak”, Pan čevo 1992. - Štrbenk Nikola - OK “Vojvodina”, Novi Sad 1993. - Milivoj Nastasi ć - PSD “Železni čar”, Novi Sad

155

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI

LITERATURA:

Putnik 1/1932; 2/1934; 3/1935; 4/1936; 1/1940; 2/1940; 3/1940; 4-6/1940. Vesnik Društva “Fruška gora” Jubilarni bilten PSSV 1964; Godišnjak PSS 1950; Arhiv Sportskog Saveza Vojvodine; Vojvo đanski muzej; Arhiv Grada Novog Sada; Arhiv Foto kino saveza Vojvodine; Biblioteka Matice Srpske; Rukopisno odelenje Matice Srpske; Arhiv Vojvodine. Naše planine 9 - 10/1974; Naše planine 5-6/1978;

156

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI

I na kraju, ove naše knjige, kojom smo u činili pionirske korake u zapisivanju naše planinarske prošlosti, koji smo izdali u cilju dalje nadgradnje, završili bi je re čima našeg velikana dr Vladimira Belaj čića izre čenim sada ve ć davne 1927. godine:

“ Planinarstvo nije samo li čna razonoda, privatna pasija”, - to možemo i u ovoj prilici naročito ista ći i naglasiti. “Ono ima i svoj važan socijalni i kulturni zna čaj. Turizam kao puki sport i utakmica u nadbijanju rekorda prevaljenih daljina, savladanih vratolomnih uspona i osvojenih visina, nikada ne bi došao do onog priznanja i ugleda kojeg danas uživa, kad ne bi služio ciljevima ljudskog društva i čove čanske kulture. Kad planinar ili planinarke sa rancem na le đima i štapom u ruci napuštaju ranim jutrom u polutamu uvijene varoške ulice i lakim korakom hrle u goru, da sa koje uzvisine pozdrave rumeni Istok, da sa vrha koga pogledom zagrle daleke vidike koji se gube u celovu Neba i Zemlje; da lutaju ći preko brda i dolina, polja i livada, kroz lisnate šume i grozdane vinograde, provedu jedan ili više dana u slobodi, u prirodi, oni možda nisu uvek ni svesni onog paradoksa, da, beže ći iz mnogoljudne varoši, utonule još u jutarnji san, izdvajaju ći se iz šireg društva, šire ljudske zadnice, - koja će taj dan da provede - valjda - u trci za sitnim interesima svakidašnjice ili kafanskoj besposlici, - da služe baš ciljevima ljudskog društva i zajednice. U današnjem društvenom poretku ogromna ve ćina ljudi pretežni deo svojih i društvenih i telesnih sila troši isklju čivo u svrhu održavanja svoje fizi čke jedinke i njezinog produženja - porodice odnosno dece. Činovnik vek svoj provede rešavaju ći više-manje neinteresantne akte, zanatlija proizvode ći, trgovac prodaju ći više manje korisne i potrebne stvari, a ratar hraneći druge, i sve zato, da bi mogli prehraniti sebe i svoje. Ovo robovanje samome sebi, ovo podjarmljivanje duše telu, ovo zatvaranje duha u tesnu čauru besadržajnog fizi čkog postojanja, u dubokoj je opreci sa osnovom ljudske prirode, u koju je neiskorenjivo usa đena težnja za Totalitetom, za Univerzalitetom, težnja za Bezgraničnim i Ve čnim. Ostavljanje svakidašnjih briga kod ku će i trenutni njihov zaborav, izlazak iz tesnih ulica i uskih vidika u široku, prostranu Prirodu, gde nas svaki korak nosi više i bliže bezgrani čnom plavetnilu Neba, pruža sve šire horizonte i dalje perspektive; kupanje duha u lepotama pejsaža, prelivanji-ma boja i harmonijama oblika; utapanje duše u beskona čno sfere koje nas okružuju, koje u nama evocira 157

75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI ose ćaj dodira sa Bezgrani čnim i Ve čnim, - odgovaraju osnovnoj težnji, koja je božanskog porekla i od iskona u nama usa đena. Emancipovanje duha od prolaznoga i efemernoga, njegovo uzdizanje iznad svakidašnjice, njegovo osvajanje, komad po komad, bezgrani čnog prostora, njegovo obra ćanje idejama Lepotama i Dobrote, dovodi do svesti o identitetu li čnoga “ja” i Univerzuma, i zadovoljava neutaživu našu težnju za Ve čnim. U gori, u planini, ljudi su bliži Nebu i Prirodi, i odatle onaj opemenjuju ći njihov uticaj na ljudsku dušu, odatle ugodno i prijatno ose ćanje u njihovom krugu. Posle časova provedenih u gorama, čovek se vra ća ku ći kao preobražen, oplemenjen, prožet sveš ću da u ljudskom životu ima i ne čeg uzvišenijeg i lepšeg, trajnijeg i vrednijeg od sitnih briga i borbi, od jurnjave za prolaznim materijalnim uspesima i li čnom koristi. - Tu je objašnjenje onom paradoksu da se čovek, nakon što je proveo izvesno vreme izvan društva, vra ća u nj sa više društvenog ose ćanja, sa više soci- jalnosti i ljubavi prema bližnjem nego ih je imao pre polaska. I tako planinari, u blagotvornom ovom dodiru sa Prirodom, snaže ći svoje telo i oplemenjuju ći svoju dušu, oplemenjuju i društvo kome pripada-ju, pa apstrahiraju ći od razvijanja i širenja društvenosti uopšte, u tome u glavnom i jeste socijalna funkcija planinarstva.””

158