Биљана Ђорђевић Biljana Djordjević

ТРИ ЛИЦА ТРАДИЦИОНАЛНЕ THREE FACETS OF TRADITIONAL КЕРАМИЧКЕ ПРОИЗВОДЊЕ POTTERY MAKING У СРБИЈИ IN

2011 Издавач Publisher Народни музеј у Београду National Museum in Belgrade www.narodnimuzej.rs www.narodnimuzej.rs

Одговорни уредник Editor in Chief Татјана ЦВЈЕТИЋАНИН Tatjana CVJETIĆANIN

Аутор каталога и изложбе Author of the catalogue and the exhibition Биљана ЂОРЂЕВИЋ Biljana DJORDJEVIĆ

Рецензент Review др Љиљана ГАВРИЛОВИЋ Dr. Ljiljana GAVRILOVIĆ

Превод Translation Малена СТОЈЧЕВ Malena STOJČEV

Лектура и коректура Proof-reading Оливера КОВАЧЕВ Olivera KOVAČEV

Ликовно и графичко уређење Design Весна ПАНАЈОТОВИЋ Vesna PANAJOTOVIĆ

Припрема за штампу Prepress Александар СЕКУЛИЋ Aleksandar SEKULIĆ

Фотографије Photographs Аца ЂОРЂЕВИЋ Aca DJORDJEVIĆ Небојша БОРИЋ Nebojša BORIĆ Биљана ЂОРЂЕВИЋ Biljana DJORDJEVIĆ

Цртежи Drawings Бојана ДИМИТРОВСКИ Bojana DIMITROVSKI

Карте Maps Гордана ГРАБЕЖ Gordana GRABEŽ

Штампа Print Dosije Studio Dosije Studio

Тираж Circulation 500 500

ISBN ISBN 978-86-7269-122-1 978-86-7269-122-1 Реализација изложбе Realisation of the exhibition Народни музеј у Београду National Museum in Belgrade

Визуекни идентитет изложбе Visual identity of the Exhibition Гордана ГРАБЕЖ Gordana GRABEŽ

Техничка реализација Technical realisation Горан БОГОЈЕВИЋ Goran BOGOJEVIĆ Мирослав ВАСИЋ Miroslav VASIĆ Горан ИСИДОРОВИЋ Goran ISIDOROVIĆ

Фотографија “Ле Корбизјеова грнчарија” Photo “Le Corbusier Pottery” Jérôme BAILLY by Jérôme BAILLY

Изложба и каталог реализовани су средствима и уз Exhibition and catalogue supported by подршку Министарства културе, информисања Ministry of Culture, Media and Information и информационог друштва Републике Србије, Society of Republic of Serbia as part of the National у оквиру програма Националног комитета за Committee for the Intangible Cultural нематеријално културно наслеђе. Heritage Programme Долазим да ти причам о вазама, сељачким вазама, народној грнчарији. [...] Прошли смо кроз земље у којима сеоски уметници мајсторски повезују боју и линију, и линију са обликом, и били смо болесни од зависти!

Ле Корбизје „Путовање на Исток“, 1911.

Je viens pour te parler de vases, de vases paysans, de poterie populaire. […] Nous nous savions traverser des terres où le paysan artiste harmonise magistralement la couleur à la ligne, et la ligne à la forme; et nous étions malades de convoitise!

Le Corbusier “Le Voyage d’Orient”, 1911 Каталог својим садржајем употпуњује изложбу истог назива, која представља пратећу активност Прве међународнеТри лица конференције традиционалне керамичке производње у Србији

(10–12. јун 2011, Народни музеј у ТрадиционалноБеограду). Иако нијегрнчарство реч само – опоглед каталогу из предмета, већетноархеолошког и о прегледу техника угла. Научна и технологија истраживања израде и тих заштита предмета, нематеријалног сматрали смонаслеђа да својом концепцијом и улогом одговара овој категорији. Највећи део изнетих ставова су резултат пројекта , на којем се од 2005. континуирано ради у Народном музеју у Београду.Неопипљива Зато јебаштина: ово прилика етноархеолошка да захвалим Ациистраживања Ђорђевићу на дугогодишњемтрадиционалних поузданом технологија и преданом керамике ангажовању на поменутом пројекту, као и Драгољубу Златковићу без кога поход на Стару планину не би дао праве резултате. Посебну захвалност за помоћ, стрпљење и подршку, пружену не само овог пута, дугујем проф. др Марици Шупут и проф. др Александру Палавестри, чији су драгоцени савети допринели да све што је у овој књизи добро, буде још боље.

The catalogue is a textual completion of the exhibition under the same title being a joint activity of the First International ConferenceThree Facets of the Traditional Pottery Manufacture in Serbia (10th to 12th June 2011, National Museum in Belgrade).Traditional Not merely Pottery a catalogue Making - theof objects Ethnoarchaeological but also a survey Point of of View.techniques Scientific and technologiesResearch and applied Safeguarding in making of Intangiblethese objects, Heritage we are convinced the catalogue with its concept and function would answer the requirements of this category. The majority of statements here were accomplished within the frame of the project: , carried on by the National Museum in Belgrade since 2005. I avail myselfIntangible of this opportunity Heritage: toEthnoarchaeological express my gratitude Researches to Aca Djordjević of Traditional who has Technologies been for many of Ceramicyears reliably Production and devotedly engaged in the project as well as to Dragoljub Zlatković who was most helpful in the Stara Planina Mt campaign. I am also indebted to Prof. Dr. Marica Šuput and Prof. Dr. Aleksandar Palavestra for their help, patience and support they offered not only now. Their most valuable suggestions contributed to the higher quality of all what is good in this book. ŽENSKA KERAMIKA FEMALE POTTERY

MUŠKE CREPULJE - AKTIVNI CENTAR MALE BREAD BAKING PANS - ACTIVE CENTERS

MUŠKE CREPULJE - UGAŠENI CENTRI MALE BREAD BAKING PANS - ABANDONED CENTERS

BEOGRAD

KLJUČ

NEGOTIN STRAGARI

ZAJEČAR

RAŽANJ

VRNJAČKA KRUŠEVAC TEMSKA OREOVICA NIŠ GOSTUŠA POKREVENIK DOJKINCI PAKLEŠTICA PIROT JELOVICA ODOROVCI NOVI PAZAR PERTLAŠ SENOKOS SLAVINJA SAMODREŽA LESKOVAC

OBILIĆ PRIŠTINA VRANJE KLINA

DJAKOVICA

PRIZREN КЕРАМИКА РАЂЕНА РУКОМ HAND MADE POTTERY

crepulja

У традиционалној керамичкој Bread baking pan ( ) – a shallow продукцији у Србији, као најархаичнији clay vessel used primarily for open fire производ појављује се црепуља baking of bread belongs to the most – плитка посуда од глине која archaic objects of Serbian traditional првенствено служи за печење хлеба на pottery production. Bread baking pans отвореном огњишту. Израда црепуља making has always been part of female припада збиру женских активности activities in a household. However, even у оквиру домаћинства. Међутим, овај nowadays in some parts of central Serbia тип посуда у појединим деловима these vessels are made by men either by централне Србије и данас израђују и hand or on a manual potter’s wheel. In мушкарци, било да је реч о обликовању either case, these vessels are produced for без употребе витла, било на ручном the market. лончарском витлу. У оба случајa реч је о занатским производима намењеним продаји.

7 Женска керамика Female pottery женска керамика female pottery

Под појмом The term “implies that „подразумевамо ону врсту керамичког kind of pottery work and products рада и производа у чијој изради which includes work of women while учествују само жене, а тек изузетно cooperation with men is very rare: се јавља сарадња мушкараца: жене women dig the clay, women prepare it, копају земљу, жене је припремају, жене women manually shape products, without моделују производе својим рукама, а potter’s wheel, women dry and bake без грнчарског кола, жене их саме и them” (Filipović 1951:1). суше и пеку“ (Филиповићженске 1951: керамике 1). female pottery The most prominent place among Међу производима all products certainly најистакнутије место belongs to the bread baking pan and its свакако заузима occurrence can still be noted in the црепуља, чије се territory of east and присуство и south Serbia. данас може By the mid-twentieth забележити century the production на простору of bread baking pans источне и was already abandoned јужне Србије. and information about treading of bread baking pans Црепуља, Гостуша Сама израда the production process – “Crepulja”, Gostuša црепуља напуштена је још as the process is commonly гажењу црепуља средином XX века, па called, can be found only in a о процесу рада – , rather limited ethnographic literature како се тај поступак у народу назива (Filipović 1951; Milošević 1937: 201-202; – можемо нешто више сазнати из Petrović P. Ž. 1936: 21-23; Petrović P. невелике етнографске литературе Ž. 1936a: 25-41; Stojanović 1981: 199- (Филиповић 1951; Милошевић 1937: 202; Tomić 1965: 39-48; Tomić 1970: 201-202; Петровић П. Ж. 1936: 21- 43-54; Tomić 1983: 18-23, 76-78, 239- 23; Петровић П. Ж. 1936а: 25-41; 241; Zlatković 2009: 73-80), in ethno- Стојановић 1981: 199-202; Томић lingustic and anthropological-linguistic 1965: 39-48; Томић 1970: 43-54; Томић studies (Ćirković 2005) as well as in 1983: 18-23, 76-78, 239-241; Златковић ethnoarchaeological researches recently 2009: 73-80), проучавања у области undertaken in the territory of east and етнолингвистике и антрополошке south Serbia (Djordjević 2005; Djordjević, лингвистике (Ћирковић 2005), као и Nikolov 2011).female етноархеолошких истраживања која Making of bread baking pans may се, однедавно, спроводе на простору be considered to generally occur in the источне и јужне Србије (Djordjević Balkans which can be testified by cross- 2005; Djordjević,женских Nikolov 2011). cultural analyses of the region carried out1 Израда црепуља може се already in the first half of the last century. сматрати општебалканском појавом, It is common knowledge that until the што потврђују и крос-културне mid-twentieth century, in addition to

анализе овог подручја спроведене 1 Serbia, bread baking pans belonged још у првој половини прошлог века. to usual kitchen ware particularly in Црепуља, Покревеник Познато је да су све до средине XX века, mountain areas of Rumania, Bulgaria, “Crepulja”, Pokrevenik осим у Србији, црепуље представљале Macedonia, Greece, Albania and незаобилазни кухињски инвентар Montenegro where open fire hearths had и у областима Румуније, Бугарске, still been in use ((Tomić 1983: 18; Mojsić Македоније, Грчке, Албаније и Црне 1936: 48-50; Trifunovski 1978: Горе, посебно планинским, у којима 127-132; Chausidis, Nikolov су се задржале куће са отвореним 2006: 97-160; Efstratiou огњиштем (Томић 1983: 18; Мојсић 1992: 311-327; 1936: 48-50; Трифуновски 1978: 127-132; Vukmanović 1937). Čausidis, Nikolov 2006: 97-160; Efstratiou From the 1992: 311-327; Вукмановић 1937). morphological У морфолошком смислу, постоје point of view, два основна типа: црепуље без there exist two рупе и оне са рупом у средини дна. basic forms: bread Небушене црепуље карактеристичне baking pans without су за источне крајеве Балканског a perforation and

полуострва,2 укључујући источну those with perforation Србију, док су црепуље које су in the centre of the израђиване у јужној и западној bottom. Unperforated bread 9 Србији, на Косову, Метохији и у Црној baking pans are characteristic for the Гори перфориране. У изузетним eastern parts of the Balkan2 Peninsula, случајевима, најчешће у граничним east Serbia included, while baking pans подручјима (околина Врања, made in south and west Serbia, in Kosovo, Лесковца, Призрена) израђивала се Metohija and in Montenegro are always и једна и друга варијанта црепуља. perforated. Both variants of bread baking У том погледу нема разлике између pans occurred exceptionally and primarily појединих етничких група у истој in boundary areas (surroundings of

Марица Митић, области (Филиповић 1951: 18; Vranje, Leskovac and Prizren). There were Паклештица Ћирковић 2005: 203). У околини no differences in this respect related to Marica Mitić, Новог Пазара жене су израђивале ethnical groups living in the same area Pakleštica мушке небушене црепуље, док су такозване (Filipović 1951: 18; Ćirković 2005: 203). црепуље увек биле с рупом In the Novi Pazar surroundings women male (Филиповић 1951: 19). used to make unperforated bread baking pans, and the so called bread baking Сви разлози за бушење рупе на pans were always perforated (Filipović црепуљи, који се у литератури наводе, 1951: 19). искључиво су практичне природе и своде се на лакше руковање загрејаном Literature explains occurence of црепуљом, као и хлебом који се у њој perforations in the bread baking pans пече (Филиповићженских 1951: 19). by practical reasons, i.e. easier handling of hot pans and of bread baked in them Начин израде црепуља, (Filipović 1951: 19). female односно њихов производни процес, од Олга Стојановић, екстракције глине, преко транспорта, Methods applied in making bread Јеловица Olga Stojanović, припреме и обликовања, до сушења и baking pans, i.e. their processing from Jelovica употребе, сасвим је једноставан, ако се clay extraction, including transportation, тај термин уопште може употребити preparation and shaping up to drying and кад је о технологији керамике реч. use, are actually quite simple if that term Одсуство било каквих помагала is acceptable when referring to pottery при раду, осим људских руку, чини technology. Absence of tools and use of га рудиментарним и, самим тим, human hands only make the process a погодним предметом етноархеолошких rudimentary one and thereby suitable истраживања. topic of ethnoarchaeological researches. Чињеница да је реч о кућној радиности,3 This is a handicraft3 sporadically која се спорадично спроводи у carried out in relatively closed village релативно затвореним сеоским environments and adaptatability to the срединама, као и неопходно потребно clay used is required which all explains прилагођавање карактеристикама numerous local variants present in обрађиване глине, објашњава бројне the making of female bread baking локалне разноликости у изради pans both in relation to technological женских црепуља, како у технолошком procedures and to the customs and поступку, тако и у обичајима и rituals occasionally associated with their

ритуалима што повремено прате production (Filipović 1951: 2; Zlatković4 њихову израду (Филиповић 1951: 2; 2009: 73-80; Ćirković 2005: 190-208).

Златковић 2009:4 73-80; Ћирковић Bread baking pans process can take 2005: 190-208). one or several days. This depends on Поступак израде црепуља траје од the distance and accessibility of clay једног до више дана. То зависи од mines but also on characteristics of the близине и приступачности мајдана available clay. Variances occuring in the из кога се глина доноси, али и од basic phases of pans making with regard њених карактеристика. И варијетети to characteristics of the clay used: clay у свим основним фазама израде extraction, preparation, shaping, drying,

црепуља: екстракција глине, припрема, differ not only from one village to another5 обликовање, сушење, разликоваће се butTreading also between of bread groupsbaking ofpans women. не само од села до села већ и од групе is carried до групе жена, у зависности5 од одлика out mainly during warm weather periods, глинеГажење коју црепуља користе. i.e. in spring or early autumn, when there обављало се углавном are no major field works. This gives time

у топлим месецима, у пролеће или for the baking pans to dry well6 before рану јесен, када нема великих пољских being used for the first time. This activity

радова, како би било довољно времена is often connected to church festivals, 7

да се црепуље6 добро осуше пре прве however not always and not everywhere. употребе. Ова активност везује се There are regions where this tradition tread bread baking pans често, мада не увек7 и свуда, за неки was not observed and women would црквени празник. У неким крајевима get together to овакви се обичаји нису поштовали, regardless of festivals and in accordance 11 газиле црепуље 8 па су се жене окупљале да би with their households’ needs. The entire

и мимо празника, у зависности8 process would last up to a week’s time. од потреба њихових домаћинстава. Search for adequate clay mine is the Целокупан процес могао је да траје и first step in bread baking pans process. до недељу дана. Mines lie usually in the vicinity of villages

Црепуља, Гостуша Проналазак одговарајућег мајдана although some may be several kilometres “Crepulja”, Gostuša глине први је корак у изради away. A village could use clay from various црепуља. Мајдани се најчешће налазе mines, which would later у непосредној близини села, мада create local differences in the clay могу бити удаљени и по неколико preparation process. километара. Једно село могло се Clay would be extracted from a mine снабдевати из више различитих by digging. To reach good quality clay мајдана, што касније утиче на локалне sometimes required digging out several разлике у процесу припреме глине за metres deep holes. Clay would be taken обликовање црепуља. back in bags and sacks which people Глина се из ових мајдана вадила carried either on their shoulders or on копањем. Копале су се рупе дубоке и horses and carts. Use of transportation по неколико метара да би се дошло means depended on accessibility до квалитетне глине. Глина се до of a mine but aso on availability of куће доносила најчешће у торбама и transportation means. џаковима на леђима или натоварена Clay had to be adequately prepared before на коње или кола, у зависности modelling. It was ground first, sometimes од приступачности, односно sieved and winnowed of any impurity неприступачности терена, као и which could affect the modelling. The доступности средстава за транспорт. cleaning process – indispensable for any Пре моделовања, глина је морала на kind of clay work regardless of techniques одговарајући начин да се припреми. applied – would start already during Прво је сушена, у неким случајевима mining by removing bigger stones and и просејавана, како би се потпуно roots and would continue when treading очистила од свих нечистоћа које би clay. The cleaned clay would then be могле да ометају моделовање. Поступак spread out or gathered in heaps9 on flat чишћења – неопходан код сваког surfaces to be treaded later, and water рада с глином без обзира на то која was poured over it. The water could be ће техника моделовања касније бити either warm or cold depending on the примењена – започињао је на самом specific characteristics of the clay used. месту копања, где су одстрањивани The “ageing” of clay could last from one крупнији комади камења и корење, ако hour to several days. During treading га је било, а настављан је током гажења temper would be added. глине. Очишћена глина распростирана Ageing depended on the characteristics је или скупљана на гомилу на равној9 of the raw material used which also површини на којој ће се газити, а referred to the tempering, moment when потом преливана водом која је могла the temper should be added and the time бити хладна или топла, у зависности needed for treading. од специфичности сировине која се обрађује. Глина је „кисељена“ од једног сата до више дана. Током гажења додаване су јој различите примесе.

Карактеристике коришћене сировине Слама у структури црепуље из Темске диктирале су и дужину кисељења, Straw in the structure of the примесе које су јој додаване, тренутак “crepulja” from Temska у којем ће се додати и време потребно за гажење.

Ретко када су црепуље прављене Pure clay was not used for bread baking од чисте глине. Најчешће су јој pans. Goat’s or horse’s hairs, pig’s bristle,

додавани козја или коњска длака, tow,10 straw, chaff, soot, dung and even свињске чекиње, кучина, слама, salt (Filipović 1951: 49; Zlatković 2009:

плева,10 чађ, сточна балега, па чак и 76) were used as temper. These additions со (Филиповић 1951: 49; Златковић were often combined: goat’s hair and tow; 2009: 76). Често су се ове примесе pig’s bristle, tow and chaff; hairs (pigs’ комбиновале, па су заједно стављане: or horse’s) and chaff; goat’s hair and козја длака и кучина; свињска длака, dung etc. Combinations were many and кучина и плева; длака (свињска или depended in the first place on the clay коњска) и плева; козја длака и балега composition and availability of adequate итд. Комбинације су многобројне, а tempers. All ingredients had to be crushed зависиле су како од састава глине into pieces first. 13 тако и од расположивости погодних Groups of women would usually tread додатака. Сви додаци претходно the clay moving in rounds as if dancing, су уситњавани. in slow and rhythmic steps while using one leg to tread the clay and the other to Глину су, најчешће, газиле жене у групи lean on. After a time the clay would be Гажење глине, крећући се укруг, као да играју коло, с реконструкција turned over, gathered into a heap and the тим што су једном ногом газиле глину, Treading of clay, whole procedure would be repeated. In reconstruction а другом се ослањале на подлогу, many cases clay was treaded in an uneven чинећи то полако и ритмично. После number of times, most often nine. извесног времена глина је превртана и сакупљана на гомилу, а поступак се The prepared clay body would then be понављао. Глина је, у великом броју devided into number of lumps equalling случајева, гажена непаран број пута, the number of women engaged. Each of најчешће девет. the women would then transfer her lump to the place where the bread baking pans Тако припремљена глинена маса, would be modelled. The pans would be спремна за обраду, дељена је на left to dry. The size of bread baking pan онолико делова колико је жена was decided by its maker and depended Моделовање црепуље, учествовало у гажењу. Свака од жена реконструкција on the household needs. Modelling of “crepulja”, узимала је свој део и преносила га на reconstruction место на којем ће моделовати црепуље, Only experienced women would model где ће оне и остати све док се не осуше. the clay. The entire process was made by Колике ће бити црепуље индивидуална hand, without any tool. Clay body for pans је одлука и зависила је од потреба was first shaped flat as a pie. The rim was сваке куће. then built by holding the ends of the clay with one hand (usually the left one) and Моделовањем су се бавиле само with the right one pulling the clay body искусне жене. Цео поступак се обављао or pushing it from the centre to the ends рукама, без употребе било каквог so as to form a frame, i.e. walls of a bread алата. Пошто се маса за црепуљу baking pan. The right palm would either формирала као погача, према будућем be open or forming a fist. Only seldom облику посуде формиран је обод, тако walls of a pan would be made by adding a Положај руку, што је једном руком (најчешће левом) реконструкција new batch of clay formed11 as a roller and придржавана ивица, а другом – десном, Hand position, pressed into the bottom. reconstruction глинена маса подизана или је од средине потискивана ка периферији, Pan dimensions were not standardised како би се направио оквир, односно or uniform. Wall thickness could measure зид црепуље. При томе, десни длан је from 3 to 5 cm. Height of the vessel could или испружен или скупљен у песницу. be 7 to 13 cm depending on the size of the Изузетно, зид црепуље прављен је baking pan. The height of a vessel could

додавањем новог комада глине у 11 vary for a whole centimetre depending форми ваљка који је утискиван у дно. on the skills of its maker. The diameter of the bottom could range from 25 to 60 cm depending on the desired size of the bread baking pan.

The finished pan would be then burnished Цветанка Петрова, by wet hands using clean water or was Славиња Cvetanka Petrova, coated with rarified mud. This could also Slavinja be done with watered dung in order to avoid cracking of the vessel.

The drying process could last from several days to several months. The decision Црепуље, Покревеник whether the pans would be sun dried, “Crepulje”, Pokrevenik put in a room with strong air circulation or with no circulation at all depended primarilyFemale on the characteristics of the clay.

Димензије црепуља нису биле bread baking pans were not baked стандардизоване, нити уједначене. before their first use as was the case with Дебљина зида кретала се од 3 до 5 cm. other kitchen ware used in the region. Висина посуде износила је 7 до 13 cm, Their first use was actually the beginning у зависности од величине црепуље. Верица Симова, Сенокос of their firing. Every next use would Verica Simova, Senokos На једном суду висина зида могла је improve their strength. However, this да варира и до једног сантиметра, све was not good enough and if unskillfully у зависности од вештине жене која га made these vessels would often break. је правила. Пречник дна, у зависности Once broken, the bread baking pans were од жељене величине црепуље, могао је not restored, they were discarded. If the бити од 25 до 60 cm. woman was not experienced enough 15 Готова црепуља је глачана влажним bread baking pan would break during the рукама, чистом водом или је first heating. This was maybe the most премазивана ретким блатом, али и delicate moment of the process. This can разређеном балегом, да не би пуцала. also be the reason why bread baking pans, being degradable, are seldom found in Сушење црепуље трајало је од archaeological contexts. неколико дана до неколико месеци. Да ли ће се црепуље сушити на сунцу и у простору у којем је јако струјање ваздуха или управо обрнуто, поново је зависилоЖенске од карактеристика глине.

црепуље се нису пекле пре прве употребе, као што је то рађено са свом осталом посудном керамиком с којом се срећемо на овим просторима. Вршници Њихово прво коришћење је заправо Lids и почетак њиховог печења. Свако следеће коришћење чинило их је све vršnik чвршћим. То, ипак, није довољно, па су The bread baking lid – was made of се зато недовољно вешто направљене the same clay as the pans themselves. Its црепуље често ломиле. Поломљене form was a semi-globular or conical one. црепуље нису поправљане, већ су Diameter was always greater than the бацане. У недовољно искусним рукама diameter of the pan in order to fully cover црепуља је пуцала већ приликом првог the pan. The lid wall was about 5 cm thick жарења, што је можда и најосетљивији which made it heavier and more massive тренутак у њеној изради. То је, than the pan itself. To ease the handling, вероватно, и разлог што се, као лако the upper part of the lid was either разградиве, црепуље тешко проналазе perforated or a handle was added. у археолошким контекстима.вршник sač This type of lids must have been replaced Поклопац за црепуље – , by iron covers called in the beginning прављен је од исте глине као и саме of the twentieth century in greater part црепуље. Био је полулоптастог of Serbia since recent researches showed или коничног облика. Пречник му that none of interviewed persons in the је обавезно био већи од пречника region of Stara Planina Mt. and Kosovo црепуље, како би је у потпуности and Metohija remembered to have ever

покрио. Зид вршника био је дебљине made clay lids, although the ethnographic12 од око 5 cm, што га је чинило још literature offers different information. гломазнијим и тежим од црепуља. Да The lids were longest made in the regions би руковање било олакшано, of Ključ and Negotinska Krajina where вршници су у горњем делу бушени или this type of lid was made and stayed им је додавана дршка. Овакви вршници in use until the 1960s in the villages замењени су металним сачевима у inhabited by Carani Vlachs (Aromani) већем делу Србије вероватно још (Tomić 1983: 18). почетком прошлог века, јер се, у It is only in ethnographic collections новијим истраживањима, нико од that clay13 lids can nowadays (and rarely) саговорника са подручја Старе планине sač be seen since they were replaced with и Косова и Метохије не сећа да су metal covers – long ago. се икад правили, иако етнографска 12 литература даје другачије податке. There was another interesting object Најдуже су се одржали на подручју made out of the same clay and in the same topka Кључа и Неготинске крајине, где су time as the bread baking14 pans. The object се све до шездесетих година was a support - most often shaped прошлог as truncated cone, its века height was 8 to 10 израђивали cm and its purpose и користили was to provide good Топке у селима support for the Supports која су bread baking pan or насељавали any vessel placed on Власи the hearth whereof Царани (Томић 1983: 18). three samples used to be made (Filipović 1951: 81-96; Tomić 1983: 20). Their Данас се вршници могу видети само у13 form was almost identical to the weaving етнографским збиркама (и то ретко) weights although their function was quite јер су давно замењени металним different. поклопцима – сачевима. Besides bread baking pans, lids and Још један врло занимљив предмет 17 израђиван је од исте глине и у исто топке време кад14 и црепуља. То су подупирачи – , најчешће у облику зарубљене пирамиде, оптималне висине 8 до 10 cm, чија је сврха била да обезбеде стабилан ослонац црепуљи или неком другом суду који се ставља на огњиште, због чега су увек прављена најмање три примерка (Филиповић 1951: 81-96;

Томић 1983: 20). Својим обликом оне су Загревање црепуље на огњишту, реконструкција готово идентичне ткачким теговима, Heating of “crepulja” in the hearth, reconstruction иако им је функција сасвим друкчија.

Поред црепуља, вршника и топки, за које би се могло рећи да supports which could be defined as a set, представљају један ансамбл, на ширем in the eastern parts of the Balkans clay источнобалканском простору од исте was used for making other vessels as глине су се правили и други предмети well (Filipović 1951: 96-106; Chausidis, (Филиповић 1951: 96-106; Čausidis, Nikolov 2006: 97-160). In Serbia, Nikolov 2006: 97-160). То није био however, this is not the case and even clay случај у Србији, где се чак ни израда covers making is not remembered any more. вршника од глине више не памти. Before being used, the inside of bread Црепуље су пре употребе окретане baking pans was turned towards the отвором према огњишту и постављане hearth, placed on supports and heated on на топке и дуго загреване на „јакој “big fire”, i.e. in hot embers until the pans ватри“, односно врелом жару, док whitened. Once heated, the dough would не побеле. Тако загрејана посуда, у be put in the pan and the pan returned to the hearth – directly in embers or on коју је спуштено тесто, враћана је на vršnik огњиште, директно на жар или на supports over embers. Then previosuly топке испод којих је жар. Потом је heated lid – would be placed on била поклопљена, такође претходно the pan and covered with embers. This загрејаним, поклопцем – вршником kind of bread baking can still be seen at који је прекриван жаром. Овакав начин places across the Balkan Peninsula. The печења хлеба још увек се, понегде, practice never changed regardless of the може видети на читавом простору Балканског полуострва, и он се кроз историју није мењао без обзира на то да ли се радило о комбинацији керамичких посуда и керамичких поклопаца, керамичких посуда и

металних поклопаца, или металних15 посуда и керамичких поклопаца. У том погледу нема разлике ни у коришћењу женских и мушких Црепуља са уписаним црепуља (Јоксимовић 1909: 495-496; крстом, Покревеник vessels used, either as combination of “Crepulja” with depressed Петровић П. Ж. 1936: 24; Вукмановић cross, Pokrevenik 1937: 134; Gavazzi 1978: 115). clay pans and clay lids, or clay pans and15 metal lids, or metal pans and clay lids. Да израда женских црепуља није There is no difference in the use of female само последица сиромаштва and male bread baking pans (Joksimović и немогућности да се набави 1909: 495-496; Petrović P. Ž. 1936: 24; савременије и квалитетније посуђе, Vukmanović 1937: 134; Gavazzi 1978: 115). говори и податак да су чак и жене газиле црепуље грнчара који су израђивали посуде Making of female bread baking pans на ножном витлу has not been result only of poverty and (Филиповић 1951: 5). И данас ће свако unavailability of more modern and higher quality ware. This is supported by the ко је пробао хлеб испечен у оваквој tread fact that even wives of potters who used црепуљи с носталгијом причати о bread baking pans његовом непоновљивом укусу. to work with kick wheels, would (Filipović 1951: 5). Велики број обичаја, ритуала и табуа Those who have tasted bread baked in везан је за израду женских црепуља. bread baking pans always have nostalgic Они се разликују од области до области memories of its unrepeatable taste. и чешћи су на простору Бугарске и Македоније (Филиповић 1951: 125- There are many customs, rituals and 155) него у Србији, што показују taboos connected with making female најновија истраживања на подручју bread baking pans. They vary from area to Старе планине и на Косову и Метохији, area and are more often found in Bulgaria где је велики број испитаница навео and Macedonia (Filipović 1951: 125- 19 да током гажења црепуља нису 155) than in Serbia. Recent researches

практиковани никакви16 ритуали, нити carried out in the area of Stara Planina је било посебних табуа. Међутим, Mt. and in Kosovo and Metohija proved оно што је у етнографској литератури this statement. Quite a lot of interviewed забележено говори супротно. Ту се, women said that there existed no rituals

као обавезни, помињу многи магијски or particular taboos related16 to treading и обредни аспекти у изради црепуља: clay for bread baking pans. Ethnographic одређено време за копање глине literature though offers opposite (везивање за неки верски празник), information. It records as obligatory одређени дани за прављење црепуља many magic and ritual aspects of bread (увек исти дан у недељи: среда – baking pans process: specific time for посебно празник Руса који пада у тај digging out clay (connected with religious

дан, четвртак17 – посебно „Заклопни festivals), particular days when the pans четвртак“, недеља, или дан када је пун should be made (always the same day месец), ограничења и обреди у вези in a week – Wednesday – particularly

с култом мртвих (забрана прављења the Rusa festival observed17 on that day,

црепуља у кући у којој је неко умро18 – Pentecost Thursday, Sunday or the day од четрдесет дана до једне године; of the full Moon), limitations and rituals

мрвљење19 хлеба над местом које ће се related to the cult of the dead (bread

копати;20 ритуално певање уз копање baking pans are not to be made in homes

глине ), правила везана за жену, пре of deceased persons – 18period spanning свега њену полност и репродуктивну from 40 days to a year; crumbling of газиле функцију (учешће само девојака, bread19 was not allowed on the digging 20 девојака и жена које су као site; ritual chanting during digging clay, гажења девојке, само жена, ритуална чистота, rules related to women and their fertility Гостуша забрана за трудне жене итд.), and reproduction functions in the first Gostuša had treaded правило непарног броја (окупљање place (only girls were allowed, girls and непарног броја жена; непаран број women who as girls, only to tread одлазака по глине – најчешће три women, ritual purity, pregnant women пута; доношење глине с три места; were not allowed etc.), rule of odd гажење глине три пута по три круга, numbers (gathering of uneven number of укупно девет пута; прављење непарног women; uneven number of clay digging броја црепуља итд.). Ово су само неке – most often three times; bringing clay од магијских, ритуалних и обредних from three sites; treading clay three times радњи које су, у појединим селима, each in three rounds, totalling to nine пратиле израду црепуља. times; making an uneven number of bread baking pans etc.). Mentioned are just few Разлике у подацима прикупљеним of magic, ritual procedures and у првој половини XX и на почетку rites associated with pan making in XXI века можда се могу објаснити гажењу certain villages. драстично мањим бројем особа црепуља које могу дати исказ о Differentth data recorded in the first halfst of Црепуља, Покревеник “Crepulja”, Pokrevenik , узрастом испитаница као и the 20 and at the beginning of the 21 могућношћу заборављања детаља због centuries are explainable by drastically bread baking pans велике временске дистанце у односу на reduced number of persons who can treading упражњавање ове активности. provide information on С тим у вези је и могућност намерног , age of interviewed women and изостављања детаља због којих the memory flaws due to a long time since

испитанице из21 неког разлога this type of pans making was used. This осећају стид. can also refer to the possible intentional

omitting information due to shame21 an Црепуље се могу сматрати једним interviewed woman may feel. од најархаичнијих примера утилитарне керамике који се у Bread baking pans can be considered готово неизмењеном облику јавља to be one of the most archaic forms of од праисторије до данашњих дана на utilitarian pottery whose shape remained балканском простору. Сви поменути almost unchanged from the prehistoric елементи огњишног ансамбла – until the present times in the Balkan црепуља, вршник и топке – које и данас region. All mentioned elements of a можемо видети по планинским селима hearth set – bread baking pan, lid and југоисточне Европе, проналазе се, support – can still be seen in mountain мада не тако често, превасходно због villages of south-east Europe and are

њихове трошности, при археолошким22 found – although not often, primarily

ископавањима, претежно насеља, од due to their fragility – in archaeological22 неолита до средњег века. excavations of settlements mainly dating from the Neolithic to the Middle Ages. У неолитским насељима централног

Балкана присуство црепуља 23 Bread baking pans are recorded in the забележено је на више локалитета. Neolithic settlements of the central 21 Само мањи део тих налаза је Balkans on a 23 публикован, јер црепуље, као number of sites. хронолошки неосетљиве, Only smaller part код истраживача of the finds had културноисторијске been published оријентације нису so far, since the побуђивале већу пажњу. bread baking Десанка Антић То је случај и са осталим pans being из Гостуше и њене црепуље периодима који обилују chronologically Desanka Antić from Gostuša атрактивном посудном insensitive and her bread baking pans керамиком, било да24 је items were реч о праисторији или not of greater времену римске доминације interest for из којег су нам углавном познати cultural history oriented researchers. археолошки налази који се везују This is also the case with abundant and

за карактеристичне војне и урбане attractive utilitarian pottery24 either from villa rustica целине, или већа сеоска имања the prehistoric periods or from those типа , док о аутохтоним dominated by the Romans. The latter сеоским целинама засада готово да period offered archaeological finds нема података. Додатни проблем characteristic for military and urban villa rustica представља неуједначена settlements as well as for larger village и недовољно прецизно установљена homesteads of type. There is археолошка терминологија, која при however almost no data related to original том није у довољној мери усаглашена village settlements. Additional problem с етнографском терминологијом poses un-uniformed and insufficiently која прецизно дефинише функцију precise archaeological terminology сваке посуде. На тај начин долази not being in congruence with the до неспоразума, па се посуде које би ethnographic terminology which precisely својом формом могле одговарати defines functions of each type of vessels. функцији црепуље често називају This causes misunderstandings and often зделама или ђувечима, иако за ову vessels which should be defined as bread другу функцију нису довољно дубоке. baking pans according to their function are called bowls or cooking pots (casserole) in Поклопци у функцији вршника, spite of being rater shallow for cooking. vršnik

односно предмета за поклапање хлеба These bread baking lids ( ) i.e. током печења (без обзира да ли је objects for covering the bread during хлеб постављен на загрејану камену baking (it is not relevant if the bread is плочу, директно у жар или претходно placed on a heated stone slab, directly into стављен у црепуљу) још су ређи од the embers or put first in a bread baking црепуља. Међу многобројним налазима pan) are even more scarce than the bread поклопаца на праисторијским baking pans. A comprehensive analysis локалитетима, пажљивом анализом of structure, form, size and context of the структуре, облика, величине и numerous finds of lids on prehistoric sites

контекста налаза, вероватно би се could define a number of those lids25 which могао издвојити известан број оних would answer these requirements.

који су задовољавали25 управо Particularly difficult to interpret are ову функцију. objects shaped as cones or truncated Посебан проблем у тумачењу функције cones which are often found on појављује се код предмета у облику archaeological sites and literature denotes купе или зарубљене пирамиде them as weights (Truhelka 1901: 258- preklad који су чест археолошки налаз, а у 261, T. XIX-XXI; Krstić 1996: 143-151) литератури се наводе најчешће као and sometimes as trivets ( ) (Stalio тегови (Truhelka 1901: 258-261, Т. XIX- 1968: 91; Kapuran 2009: 111, Fig. 55; topka XXI; Крстић 1996: 143-151), а нешто Petrović B. 2010: 31, sl. 137). The third ређе као огњишни преклад (Сталио possible function – that of support ( ) 1968: 91; Капуран 2009: 111, сл. 55; for vessels used for cooking or roasting Петровић Б. 2010: 31, сл. 137). Њихова food on open fire – is now completely топке трећа могућа функција – функција forgotten, although ethnologists would26 , односно подупирача за посуде date its actual origin into prehistory,

у којима се термички обрађује храна and the hearth function of the27 support на отвореном огњишту – потпуно је consider its primary function.

заборављена, иако етнолози порекло26 The existence of hearth pottery was топке виде управо у праисторији, more reliably documented by researches а употребу на огњишну сматрају 27 of medieval sites (Vasić 1906: 43-45; њиховом примарном функцијом. Ljubinković 1970: 181-183, T. V; Bajalović У истраживањима средњовековних – Hadži-Pešić 1981: 35, Fig. 43), and the локалитета присуство огњишне archaeological terminology became more 23 Црепуља и хлебна пећ Спаске Јовановић, Гостуша “Crepulja” and oven of Spaska Jovanović, Gostuša керамике боље је документовано precisely related to the ethnographic (Васић 1906: 43-45; Љубинковић one. It was not better understanding of 1970: 181-183, Т. V; Бајаловић – Хаџи- technology and functions of the material Пешић 1981: 35, сл. 43), а археолошка used that influenced the process but терминологија чвршће повезана с the intention of researchers to establish етнолошком. Разлог томе често није grounds for ethnically based correlations боље технолошко или функционално through formal, morphological analogies познавање материјала, већ жеља of pottery objects (Janković 2001: 141- истраживача да се на тај начин, 161) which is an unacceptable attempt преко формалних, морфолошких to bring into correlation different levels аналогија керамичких предмета, of meaning. Understanding technology of успоставе корелације на нивоу етничке medieval pottery is of great importance припадности (Јанковић 2001: 141- for exploring one aspect of everyday life. 161), што представља недопустив Medieval pottery is also a significant покушај повезивања различитих source for numerous modern pottery значењских нивоа. Познавање technologies and techniques which технологије средњовековне грнчарије can shed more light as to their genesis. свакако је од великог значаја за Nevertheless, uncritical association of the боље разумевање једног аспекта “obvious” same as the unselective or most свакодневног живота тог времена. selective use of information may lead to Средњовековно грнчарство је, такође, far-fetched results. The often mentioned значајан извор информација о пореклу study of Milenko Filipović on female многих савремених грнчарских pottery of Balkan people well supports техника и технологија које могу the statement that form and production боље да осветле њихову генезу. Ипак, methods of hearth pottery in particular некритичко повезивање „очигледног“, can not be related to ethnicity као и неселективно или обрнуто, врло of the craftswomen. селективно преузимање података, најчешће доводи до исфабрикованих резултата. Да се баш када је о огњишној керамици реч не могу доводити у везу ни форма ни начин израде са етничком припадношћу, најбоље говори већ више пута помињана студија Миленка 25 Male bread baking pans

Филиповића о женској керамици male балканских народа. Мушке црепуље Making of bread baking pans without potter’s wheel belongs to more мушких recently emerging crafts, resulting from Израда црепуља без грнчарског the need, i.e. demand for this type of витла свакако је занат новијег датума, vessels and mainly in regions where проистекао из потребе, односно women have not engaged in this kind of потражње за овом врстом посуда manufacture or stopped doing it (Filipović превасходно у областима у којима се 1951: 6, 107-112;female Tomić 1983:male 20-21). жене нису, или више нису, бавиле овом As different from ones, делатношћу (Филиповић 1951: 6, 107- bread baking pans are made by masters 112; Томић 1983:женских 20-21).мушке – artisans. These pans are made either За разлику од , црепуље without potter’s wheel (central Serbia, израђују мајстори црепуљари, било Kosovo) or on a hand-wheel (western да их обликују без грнчарског точка Serbia). Pans are marketed which (централна Србија, Косово), било да led to specialised and more precise Црепуље Војкана то чине на ручном витлу (западна manufacture. These pans have good Радојевића, Рујиште forms, equal thickness of walls, they are Vojkan Radojević’s bread Србија). Намењене су продаји, што baking pans, Rujište значи специјализацију у послу, па отуд more skillfully processed and are lighter и већу прецизност у њиховој изради. and stronger since they are fired before Ове црепуље су правилног облика, the first use. All the pans are perforated уједначене дебљине зидова, боље in the centre (Filipović 1951: 18). обрађене, лакше и чвршће, будући да Methods applied are basically the same су пре употребе печене и све имају as those used by women: clay is brought рупу у средини (Филиповић 1951: from the near by mines (two kinds of 18). Начин израде мушких црепуља, у clay are usually mixed, one of them rich основним цртама, готово је истоветан with quartz sand), watered, treaded ономе који жене практикују: глина се and shaped manually in the same place довози из оближњих мајдана (често where the pans would dry. Before firing, се мешају две врсте глина од којих and firing is mandatory for male bread је једна обавезно богата кварцним baking pans, pans are reinforced by wire песком), прелива водом, гази и ручно in order to increase their strength and обликује на месту на којем ће остати resistivity. This kind of bread baking pans да се суши. Пре печења, а печење је is still manufactured in the village Rujište обавезно код израде мушких црепуља, near Ražanj (Petrović P. 1936a: 32-37; ојачавају се жицом како би им се Stanković, 2007: 28-29). Bread baking

повећала чврстина и отпорност. Такве pans made by menth were manufactured се црепуље и данас израђују у селу until the mid-20 century in the village Рујиште код Ражња (Петровић П. Ж. Vrnjci near Kraljevo (Tomić 1958: 207- 1936а: 32-37; Станковић 2007: 28- 214), Kotraža near Kragujevac (Tomić Црепуља, Злакуса 29). До средине прошлог века израда 1953: 170-176), in Rasina, Upper Nišava “Crepulja”, мушких црепуља практикована River valley, in Mlava River valley, , је и у селу Врњци код Краљева surroundings of Brus, on the Pešter (Томић 1958: 207-214), Котражи код Highlands, in Samodreža and Obilić in Крагујевца (Томић 1953: 170-176), у Kosovo, Djakovica in Metohija (Tomić Расини, Горњем Понишављу, Млави, 1983:20) and in the village Prčevo, also Стигу, околини Бруса, на Пештеру, in Metohija. There this practice survived у Самодрежи и Обилићу на Косову, little longer, until the end of the 1970s Ђаковици у Метохији (Томић 1983: (Kullashi 1984: 415-420). 20) и селу Прчево, такође у Метохији, In addition to the mentioned ones, male где се задржала нешто дуже, до краја bread baking pans include the so-called седамдесетих година прошлог века Užice bread baking pans which are still (Kullashi 1984: 415-420). made on manual potter’s wheel in the village Поред поменутих, у мушке црепуље Zlakusa. The centre of this production used спадају и такозване ужичке црепуље, to be in the28 village (Joksimović 1909: Црепуља из етно-збирке које се и данас граде на ручном 485-497). Bread baking pans from Roge Анђелке и Драгана Василова, Височки лончарском витлу у Злакуси, а чији were modelled from the same raw material Одоровци “Crepulja” from the ethno- је центар израде некада био у селу28 and in the same way as the Zlakusa collection of Andjelka Роге (Јоксимовић 1909: 485-497). ware which will be discussed in the and Dragan Vasilov, Рошке црепуље моделоване су од исте following chapter. Visočki Odorovci сировине и на исти начин као и сва Bread baking pans have never been made остала злакуска лончарија, о чему ће on a kick wheel. бити речи у наредном поглављу.

Црепуље се никада нису израђивале на ножном витлу. 27 КЕРАМИКА РАЂЕНА РУКОМ HAND MADE POTTERY

НАПОМЕНЕ REFERENCES

1) Женска 1) Ženska keramika kod balkanskih naroda керамика код балканских народа Обимна студија Миленка Филиповића (Female , која и данас Pottery with Balkan Peoples), a comprehensive представља основну литературу за проучавање study of Milenko Filipović still makes the essential израде црепуља, настајала је током прве part of literature related to bread baking pans. половине XX века. Објављена је 1951. године, у It was written in the first half of the twentieth време када је ова активност убрзано нестајала. century and published in 1951 when this kind of Током друге половине прошлог века, радова activity was increasingly disappearing. The second на тему женске керамике готово да није било. half of the last century noted almost no studies Малобројни стручни текстови нису пратили related to female pottery. Few expert papers did not динамику повлачења нити су детаљније follow the dynamics of the disappearing process анализирали разлоге нестанка ове активности, 2) nor have they analysed what caused it or why this 2) али се нису бавили ни разлозима њеног дужег activity persevered in some areas. опстанка у појединим областима. They occur in Bulgaria and Macedonia as well Има их и у Бугарској и Македонији (на западу до (westwards to Šar Planina Mt. and Skopska Crna Шар-планине и Скопске Црне горе; на северу до 3) Gora; northwards to the Vardar and South Morava 3) развођа Вардара и Јужне Мораве), Филиповић rivers watershed), Filipović 1951:18. 1951: 18. “This is women’s obligatory job, the same as „То је женама обавезан посао, као што им је 4) knitting of stockings, weaving, washing, kneading 4) обавезно да знају плести чарапе, ткати, прати, and cooking are” (Petrović P. Ž. 1936: 21). месити и кувати јело“ (Петровић П. Ж. 1936: 21). The most comprehensive description of bread Најисцрпнији опис начина израде црепуља baking pans technology with their numerous са многобројним варијантама може се наћи у variants is given in the already mentioned study већ поменутој студији М. Филиповића (1951). of M. Filipović (1951). It should be noted though Међутим, Филиповићеви детаљни описи израде that detailed descriptions of bread baking pans црепуља и обичаја везаних за њих односе се, process and related customs given by Filipović пре свега, на подручја која је лично посетио, а referred to the regions he personally had visited, то је првенствено Скопска котлина, односно primarily that of Skopje valley, i.e. Skopska Crna bread baking pans treading

Скопска Црна гора. Начин рада какав су жене из Gora. Methods used in источне Србије и са Косова по сећању износилегажење as reconstructed in interviews published in the last црепуљау обављеним интервјуима у последњих десетак ten years based on memories of women from east година, показује да се у тим областима 5) Serbia and Kosovo prove to significantly differ in 5) у појединостима доста разликовало од details from those described by Filipović. оног описаног код Филиповића. 6) “Every home has its own customs, not to speak of a 6) „Свака кућа је башка адет, не камо ли село” village” (Filipović 1951: 2, f. 1). (Филиповић 1951: 2, фуснота 1). It is surprising that ethnographic literature Изненађује податак који се провлачи кроз (Filipović 1951: 130-135) notes that clay for bread етнографску литературу (Филиповић 1951: 130- baking pans used to be dug in some ofth the villages 135), али је потврђен и најновијим теренским as late as St. Demetrius Day, i.e. the 8 of November. истраживањима, да се глина за црепуље у 7) This, however, has been corroborated by the recent 7) појединим селима копала и до Митровдана, field researches. 8. новембра. It is forbiddentreading to do bread any workbaking in pansthe fields on many Загажење време црепуља многих верских празника био је of the religious feasts which left people free to забрањен рад у пољу, па је то била прилика за engage in . Theseth feasts . Најчешће навођени празници most often refer thto: St. Jeremiah’s Day (14 of May),th су: Св. Јеремија (14. мај), Видовдан (28. јун), St. Vid’s Day (28 June) and St. Elisha’s Day (27 односно Св. Јелисије (27. јун) када се ишло по 8) June) when clay used to be taken to the village, but 8) глину, али и јесењи празници све до also the autumn feasts lasting until St. Demetrius’ Day. Св. Димитрија. Recorded examples of women who would carry Забележени случајеви жена које су саме или out the entire process alone or in cooperation with у сарадњи са својом мајком (село Петрлаш, their mothers (village Petrlaš, Stara Planina Mt.) Стара планина), односно мужем (село Зебинци, or husbands (village Zebinci in the surroundings околина Новог Брда на Косову, в. Ћирковић of Novo Brdotreading in Kosovo, pans see Ćirković 2005: 196) 2005: 196),гажењу обављале црепуља цео процес, говори у corroborate the assumption that gathering of прилог претпоставци да је разлог за окупљање 9) women for was caused by practical 9) жена при био првенствено reasons only and not ritual ones. практичне, а не ритуалне природе. It could be just a flat surface – on a meadow or Негде је то само равна површина – на ливади, at the side of a road, next to the courtyard or in a или скраја пута, уз двориште или у дворишту 10)woman’s courtyard – and in some areas the clay једне од жена – а у неким крајевима се глина would be spread on a textile mat (Filipović 1951: 50). 10)простире на текстилну подлогу (Филиповић “A bit of salt can do. Salt helps keeping the 1951: 50). temperature steady, preventsCrepulja/crepna pans to crack whenfrom „Сол може мало. Сол одржава после за theheated.”, Neolithic Zlatica until Ćirković present (1938), times in village South-East Dojkinci, температура, да неЦрепуља/црепна пуца кад се пали.“, од неолита Златица EuropePirot municipality (Project Ћирковићдо данас на (1938), простору село југоисточне Дојкинци, општинаЕвропе. ПиротУтилитарна (Пројекат и обредна функција , 2010 campaign). “We put a smidgen of salt for the pans to hold better”, Letica (1945) village , кампања 11)Oreovica, Pirot municipality (Zlatković 2009: 76). 2010). „Туримо малко сол боље да се држу Both examples are from Stara Planina Mt. црепњете“, Летица (1945), село Ореовица, 12)Statement given by an interviewee from the village 11)општина Пирот (Златковић 2009: 76). Оба Dojkinci on Stara Planina Mt. наведена примера су са Старе планине. Clay lids in Serbia are attributed to the areas of 12)Исказ једне од испитаница из села Дојкинци на Rasina, Sredačka Župa, surroundings of Priština, Старој планини. Negotinska Krajina and Ključ. Their manufacturing Вршници од глине се у Србији везују за подручје was recorded in Rumania and Bulgaria as well as 29 Расине, Средачку жупу, околину Приштине, in Macedonia (Filipović 1951: 73-78; Tomić 1983: Неготинску крајину и Кључ. Њихова израда 18). In the western parts of the Balkans clay lid је регистрована и у Румунији и Бугарској, forms became very refined and were produced као и у Македонији (Филиповић 1951: 73- by professional potters until recently (Vinski – 78; Томић 1983: 18). На подручју западног 13)Gasparini 1954: 119-122; Gavazzi 1978: 114-124; Балкана вршник се развио у софистицирану Petrić 1979: 351-363). 14) форму чијом су се израдом доскоро бавили They aretopka not found in majority of museums in Serbia. професионални лончари (Vinski-Gasparini 1954: Term as it was used in the Skopje valley and 13)119-122; Gavazzi 1978: 114-124; Petrić 1979: 351- 363). in the surroundings of Prizren was introduced into 14) ethnographic literature by Milenko Filipović. He Већина музејатопке у Србији их нема у својим збиркама. pop,opted popče, for this starče term from among a list of different Термин , који је био у употреби у Скопској locally used terms since these other terms like котлини и у околини Призрена, у етнографску used in east Serbia, where their литературу увео је Миленко Филиповић. Он manufacture was traditional, may havepopovčići other се определиопоп, попче, баш за старче овај међу многобројним, meaningspop as well (Filipović 1951: 81-96). On the различитим локалним терминима, јер остали, starčeStara Planina Mt. they are still called (the као нпр. , који су се користили 15)term and its derivatives mean “priest”, and у источној Србији где су традиционално comes from “an old man”). израђивани,поповчићи имају и друго значење (Филиповић In certain regions lids are not used for bread 15)1951: 81-96). На Старој планини их и данас baking. Instead the dough is covered with embers зову . or either cabbage or spinach beet leaves are put У неким крајевима се поклопци уопште нису 16)between the dough and the embers (Trojanović користили при печењу хлеба, већ се тесто 1896: 29). директно прекривало жаром или се прво For Kosovo and MetohijaCrepulja/crepna see Ćirković from2005: the 190- 16)покривало лишћем купуса, односно зеља, па 208. For Stara Planina Mt. data were gained during потом прекривало жаром (Тројановић 1896: 29). Neolithic until present times in south-east Europe. Utilitarianresearches andrelated ritual to functions За Косово и Метохију в. ЋирковићЦрепуља/ 2005: 190- црепна208. За Старуод неолита планину до данас подаци на су простору добијени 17) , in 2009 and југоисточнетоком истраживања Европе на пројекту 2010 campaigns. 17) “Pentecost Thursday” is the last of nine Thursdays , у кампањама 2009. и 2010. 18)starting with the Great and Holy Thursday „Заклопни четвртак“ је последњи од девет (Filipović 1951: 132). 18)четвртака, почевши од Великог четвртка One year ban was registered in east and south (Филиповић 1951: 132). Serbia, in Kosovo in the surroundings of Prizren Ограничење од годину дана забележено је 19)where this taboo was observed both by Serbian and у источној и јужној Србији, као и на Косову Albanian women (Filipović 1951: 126). у околини Призрена, где су се тог табуа M. Filipović associated with chthonic cults the 19)придржавале и Српкиње и Албанке (Филиповић ritual crumbling of bread on the spot where the 1951: 126). clay would be dug only in case there were ants Обичај мрвљења хлеба над местом где ће 20)in the hole and the custom was recorded only in копати глину за црепуље, али само ако у њој Nerodimlje in Kosovo (Filipović 1951: 136). има мрава и само у Неродимљу на Косову “Chants should help to chase away or calm souls 20)М. Филиповић повезује са хтонским култом of the dead which are probably gathered on the (Филиповић 1951: 136). spot and which will take revenge if disturbed and „Песмом треба у првом реду да се уклоне или annoyed. Chants should invoke successful work умире душе мртвих, које су можда ту скупљене and good quality of the soil. On the other hand, и које ће, узнемирене и озлојеђене, да се свете. chants and dances should beat rhythm and create Песмом треба да се дочарају и успешан рад и good mood during work which is very difficult добар квалитет земље. С друге стране, песма и 21)and occasionally even dangerous”, says Milenko коло треба да послуже давању ритма и уношењу Filipović (1951: 137). 21)доброг расположења у рад, који је заиста веома This assumption can not be substantiated but тежак, а често и опасан“ (Филиповић 1951: 137). can often be “deciphered” from their faces during Ова се претпоставка не може доказати, али се interviewing as can be corroborated by video често може „прочитати“ на њиховим лицима 22)footing of researches on Stara Planina Mt. in the током разговора, што показује и видео- autumn of 2010. 22)материјал снимљен током истраживања на There is a bread baking pan found in the grave 37 Старој планини у јесен 2010. that belongs to the church of the Mother of God Познат је један случај црепуље као гробног in Donja (Upper Timok River region) прилога у гробу 37 у цркви Св. Богородице у as piece of grave goods and this find has not been Доњој Каменици (област Горњег Тимока), који 23)interpreted yet (Jovanović 1997: 304-305; Petrović, 23)до сада није објашњен (Јовановић 1997: 304- Jovanović 1997: kat. br. 25). 305; Петровић, Јовановић 1997: кат. бр. 25). Vinča – Винча Forfragments example for Vinča reconstruction – Belo . of theUnpublished past Нпр.– фрагменти Винча – Бело за реконструкцију брдо. Материјал прошлости material, displayed at the exhibition непубликован, изложен на изложби (authors 24)M. Ignjatović, N. N. Tasić and S. Djuričić). Also in: 24)(аутори М. Игњатовић, Н. Н. Тасић и С. Ђуричић). Nikitović 1986: 41, T. III/4. Видети такође: Никитовић 1986: 41, Т. III/4. 25)For information on the Bronze and Iron Ages of the 25)За бронзано и гвоздено доба централног Central Balkans see: Truhelka 1901: T. XII/11. Балкана видети: Truhelka 1901: Т. XII/11. One could consider as possible examples the finds Као потенцијални вршници могли би се from the Neolithic site Aradac in (Stalio навести примерци са неолитског локалитета 1970: T. 4/5) or those from a prehistoric pile Арадац у Банату (Сталио 1970: Т. 4/5) или из 26)dwelling settlement in Donja Dolina in Bosnia and 26)праисторијског сојеничког насеља из Доње Herzegovina (Truhelka 1901: T. XXV/1). Долине у БиХ (Truhelka 1901: Т. XXV/1). “It is important to note that the same kind of „Значајно је да се такви исти предмети у objects is abundantly present in prehistoric sites изобиљу налазе у преисториским налазиштима and that there is no museum collection in Central и да нема ни једне музејске збирке у Средњој и and South-East Europe which does not keep these 27) topka 27)Југоисточној Европи а да у њој нема тих топки“ supports” (Filipović 1951: 81). (Филиповић 1951: 81). “Specific product of female pottery is – small, „Особит производ женске керамике су топке, bulky support which is placed under bread baking мали здепасти подметачи који се подмећу под pans, roasting tins and other dishes in the hearth црепуље, тепсије и друге судове на огњишту, 28)but is used in many other ways as well.” (Filipović 28)а налазе и разноврсну другу примену.“ 1951: 81). (Филиповић 1951: 81). It should be noted that the bread baking pans Треба напоменути да су се црепуље израђивале were produced in other centres of manual wheel и у другим центрима ручног витла у Србији production in Serbia, but are presently closed, such који су данас угашени, као што је то, на пример, as those in Novi Pazar (Petrović P. Ž. 1937: 17). Нови Пазар (Петровић П. Ж. 1936: 17)

31 BEOGRAD

KORENITA LOZNICA

ZLAKUSA

PRIBOJ

PRIJEPOLJE

NOVI PAZAR

DJAKOVICA RUČNO VITLO - AKTIVNI CENTAR HAND-WHEEL - ACTIVE CENTER

RUČNO VITLO - UGAŠENI CENTRI HAND-WHEEL - ABANDONED CENTERS КЕРАМИКА РУЧНОГ ВИТЛА HAND-WHEEL POTTERY

На ручном витлу традиционално Utilitarian pottery, which was chiefly је израђивана посудна керамика used for thermal treatment of food, i.e. for намењена претежно термичкој обради cooking and roasting, was traditionally хране, односно кувању и печењу. Ређе made on hand-wheel. Other kinds of су прављене посуде друге намене. vessels were less often manufactured. Ручно витло карактеристична је појава Hand-wheel is a characteristic feature for за западну Србију и западни Балкан western Serbia and western parts of the у целини (Поповић Ц. Ђ. 1959: 25-59; Balkans in general (Popović C. Dj. 1959:

Поповић Ц. Ђ. 1960: 34-37;1 Томић 1965: 25-59; Popović C. Dj. 1960: 34-37;1 Tomić 40-42; Томић 1983: 24-33). 1965: 40-42; Tomić 1983: 24-33).

33 Све до средине XX века издвајала су Until the mid-twentieth century there се четири центра у Србији у којима existed four excelling centres in Serbia се лончарија израђивала на ручном where the pottery was made on hand- витлу: коренитски, ужички, пазарски и wheels: Korenita, Užice, Novi Pazar ђаковички. and Djakovica.

Најархаичнији тип ручног витла The most archaic type of a hand-wheel израђиван је и коришћен у Ђаковици. was manufactured and used in Djakovica. Реч је о непокретном дрвеном витлу, The wooden wheel was immovable, with са непомерљивом осовином укопаном fixed shaft buried in the ground. The у земљу. Котур, односно део витла turntable i.e. part of the wheel where the на којем је радна површина, био је pots were made was shaped as truncated истесан у облику зарубљене купе, cone, fitted into the shaft and also buried углављен у осовину и такође мало a bit in the ground. The total height of укопан, па је његова укупна висина the wheel was only 5 to 6 cm and the износила само 5-6 cm, тако да је лончар potter had to be sitting on the ground при раду морао да седи на земљи to do his work (Tomić 1958: 199, Fig. 1; (Томић 1958а: 199, сл. 1; Томић 1983: Tomić 1983: 29). Clay was dug out from 29). Глина је узимана на брду Чабрат the hill Čabrat, in vicinity of Djakovica. које се налази у непосредној близини Small quantities of clay would be brought Ђаковице. Доношена је у мањим back and processed while still contaning количинама, још увек влажна и одмах moisture. Quarzite sand, extracted from прерађивана. Додаван јој је кварцни the river Erenika, would be added to песак, узиман покрај реке Ереника, у the clay in 2:1 or 1:1 ratio depending размери 2:1 или 1:1, у зависности од on manufacturing requirements. The потребе. Израђивани су различити manufactured pot forms were various, облици посуда, као што су лонци с such as one-handle pots of different size, једном дршком различитих величина и and used for cooking large quantities намене – за кување великих количина of food, heating water or laundry work; јела, за грејање воде и прање веша; bowls without handles and with lids шерпа без дршки с поклопцем, шира which were wider and shallower than и плића од лонца, која такође служи the pots used for cooking; pans without за кување јела; тава, без дршки или с handles or with one handle only used for једном дршком, за печење меса у roasting meat in bakeries; pans with two пекари; тепсије с две дршке за печење јела у пекари и разливање млека, односно скупљање кајмака; мангал, посуда која је служила за загревање просторија и ћуп за чување зрнасте хране као и туршије. Специфичност ђаковичких посуда била је њихова карактеристична црна боја, која је добијана од чађи. Чађ је скидана са широких оџака отворених огњишта сеоских кућа и припремана тако што Чађ у оџаку сеоске куће Soot in the peasants’ би се количина од око 15 kg потопила у house chimney казан с водом. После два до седам дана, чађава вода пресипана је у корито, па јој је додавана кључала вода. У тако handles for baking meals in bakeries and припремљену смесу спуштани2 су, само for pouring out milk, i.e. for skinning milk за тренутак, полуусијани3 судови to get cream; braziers, vessels used for тек извађени из пећи. Тако каљени warming up rooms and jars for keeping судови трајно су задржавали црну grain food and pickles. Djakovica vessels боји, а сматрало се да је храна из њих were characteristic for their peculiar укуснија. Ипак, били су порозни, па black colour gained from soot. Soot would су у њима, пре прве употребе, више be taken from wide chimneys over open пута прокувавани млеко4 или лој да hearths in peasants’ houses and about не пропуштају течност. Ђаковички 15 kg of soot would then be soaked in a лонци подмиривали су потребе већег cauldron containing water. It would take дела Косова и Метохије (Томић 1958a: two to seven days before the water with 197-205; Томић 1960: 5-20, сл. 1; Томић soot would be poured in a trough and 1983: 24, 28, 30). boiling water would be added2 to it. In the

Нешто развијенијег облика било prepared mixture half-heated3 vessels just је ручно витло из села Коренита у taken out of the kiln would be dipped Подрињу. Његов горњи део био је in shortly. Vessels hardened in this way сличан ђаковичком витлу, али је био would keep their black colour and the углављен у покретно постоље. food was considered to be more tasty if 35 Иако нешто више (20-25 cm), при cooked in them. However, these vessels раду на њему лончар је ипак морао were porous and in order to make them да седи на земљи (Томић 1983: 25). waterproof milk or lard were cooked

Глина коришћена за израду лонаца in them several4 times before using the у Коренити мешана је с кварцним first use. The major part of Kosovo and песком у односу 2:1. Лонци су печени Metohija were supplied by pots from Грумен калцит обарисани Nugget of calcite на отвореној ватри. Усијани су вађени Djakovica (Tomić 1958: 197-205; Tomić обари из ватре и каљени ( ) у 1960: 5-20, Fig. 1; Tomić 1983: 24, 28, 30). каши од кукурузног брашна ( ) и Hand-wheels from village Korenita in the враћани у ватру да брашно огори, па Drina River valley were more developed. су тако добијали сивоцрну боју. Посуде Its upper part was similar to the Djakovica из Корените су биле најтањих зидова one, but was set into a movable stand. и најлакше. Осим лонаца, произвођене Somewhat higher (20-25 cm), it was still су чиније за кисело млеко и чиније за mandatory for the potter to sit on the разливање млека. Судови из Корените ground whilst working (Tomić 1983: 25). продавали су се у Јадру, Поцерини и Clay used for pots in Korenita used to be Мачви. Њихова производња престала mixed with quarzite sand in 2:1 ratio. је пре више од шездесет година (Томић Pots were baked in bonfires. After being 1960: 5-20, сл. 2; Томић 1983: 24, 27-30). heated they were taken from the fire obara Најразвијенији тип ручног витла, and hardened in the gruel of maize flour такозвано коло са крстачом, користио ( ), then returned to the fire again to се у околини Новог Пазара, Пријепоља allow for the flour to char thus achieving

и Ужица, а5 и данас се користи the grey-black colouring of the pots. у Злакуси. Vessels from Korenita had most thin walls 6 and were the lighest of pots produced Околина Новог Пазара такође је elsewhere. Besides pots there were представљала важан центар који made dishes for sour milk and dishes је својим производима снабдевао for skinning milk. Vessels from Korenita подручје Санџака, Полимља, Топлице и used to be sold in the Jadar River valley, делом Косово. Новопазарски мајстори surroundings of the Cer Mt. and in Mačva. су на ручном витлу израђивали лонце, This production ceased more than sixty углавном без дршки, црепуље, мангал years ago (Tomić 1960: 5-20, Fig. 2; Tomić и таве са савијеним дршкама које су 1983: 24, 27-30). прелазиле обод. Посуде су израђиване од песковите глине из села Охоља, која је већ у себи садржала зеленкаст, ситнозрни пешчар тако да јој примесе нису биле потребне. И овде је глина узимана у малим количинама, односно онолико колико се у току једног дана може обрадити. Квашена је врелом водом, па ударана дрвеним млатцом и остављана да одстоји 24 сата. После обликовања, посуде су сушене три до пет дана у затвореном простору. Судови су печени Калцит у лежиштут на отвореној ватри, а после печења Calcite in the bed су обарисани у кукурузној каши и The most developed hand-wheel, the so враћани у ватру да поцрне. Занимљиво called wheel with cross-shaped support је да је сваки пазарски грнчар имао was used in the surroundings of Novi своју карактеристичну шару и по њој је Pazar, Prijepolje5 and Užice and is still used in Zlakusa. познавао своје лонце (Петровић П. Ж. 6 1936: 12-25; Томић 1983: 24, 26, The surroundings of Novi Pazar excelled 28-30, 79-84). as important production centre which Пријепољски центар са селима Кучин supplied the area of Sandžak, Lim River и Џурово код Пријепоља и Машићи valley, Toplice and partly Kosovo. Artisans код Прибоја није се одликовао from Novi Pazar used to make hand- квалитетним лонцима. Од недовољно wheeled pots without handles, bread пластичне глине којој је додаван baking pans, braziers and pans with калцит у односу 1:1 могли су се curved handles stretching over the rim. направити само веома груби судови They used sandy clay from the village дебелих зидова. У Кучину је глина Oholje for their pots. This clay contained копана у самом селу, сушена на сунцу, fine-grained sandstone which made па уситњавана у ступи, просејавана, addition of ingredients unnecessary. Only па квашена млаком водом. Затим small quantities of clay were extracted, sufficient for one day’s work. It was је, пошто би јој била додата врста mlatac (калцит), гажена ногама. Готови судови moistured with hot water, beaten by wooden bats ( ) and left to age for 37 24 hours. After shaping, vessels were Užice allowed to dry in closed room three to Požega five days. Pots were fired in bonfires, hardened in maize gruel after the firing and returned to fire to achieve black colouring. It is notable that every potter POTPEĆE in Pazar developed his own decorative ZLAKUSA pattern which allowed him to make his ROGE production distinguishable (Petrović P. Ž. 1936: 12-25; Tomić 1983: 24, 26, 28-30, 79-84).

The centre with villages Kučin сушени су најмање два дана и то у три and Džurovo near Prijepolje and Mašići етапе. Прво су полагани око тихе ватре near Priboj was not excelling in high један до два сата, после чега су додатно quality of the pots. Insufficiently plastic обрађивани. Затим су остављани да clay was added calcite in 1:1 ratio which се суше 24 сата, док не побеле, па allowed only rough thick-walled vessels још толико изнад ватре, после чега to be made. Clay from Kučin was dug in stupa се приступало печењу. Печени су the village itself and left to dry in the sun, на отвореној ватри, а после печења then crushed in mortars ( ), sieved vrsta каљени у раствору ражаног или and moistured with luke-warm water. јечменог брашна. Израђивани су лонци, After the addition of calcite ( ) the црепуље, саксије за разливање млека и clay would be tread by feet. Finished пржуље за сушење жита и печење меса. pots would be left for at least two days Пријепољска лончарија никада није and were dried in three stages. They успела да освоји шире тржиште јер се would be placed around low fire first оно поклапало са територијом на којој and left there for one or two hours after су продавани и далеко квалитетнији which additional trimming was done. For ужички производи (Филиповић 1952: another 24 hours the vessels would be left 507-509; Томић 1983: 24, 26, 28-30). to dry and once whitened they would be put above the fire for 24 hours and finally У такозвани Ужички центар керамичке the pottery would be fired. The firing was производње на ручном витлу, осим done on open bonfires and after the Злакусе, улазила су и села Потпеће, Роге, Рупељево и засеок Терзићи у firing, the hardening was achieved by непосредној близини Злакусе, као и dipping pots in solution of rye or barley saksijа село Врана код Ариља. flour. The production included pots, bread baking pans, dishes ( ) for skinning Село Злакуса последња је локација milk and frying pans for drying corn and међу њима, као и у западној Србији roasting meat. Prijepolje pottery never уопште, на којој се још увек примењује cornered markets as its market area израда лончарије на ручном витлу.

Панорама Злакусе и Потпећa View of Zlakusa and Potpeće Сáмо село нема одговарајуће сировине overlapped with the territory supplied за израду керамике. Глина се довози with far higher quality products from из Врањана, села удаљеног око 18 Užice (Filipović 1952: 507-509; Tomić km од Злакусе, а калцит из суседног 1983: 24, 26, 28-30). Рупељева. И глина и калцит једнако су The so-called Užice centre of hand-wheel важни у изради злакуске лончарије, јер pottery production included beside су у маси за израду посуда заступљени Zlakusa also the villages of Potpeće, Roge, у односу 50:50%. Код већих лонаца Rupeljevo and the hamlet Terzići which размера се мења на 60:40% у корист are very close to Zlakusa as well as the калцита. Више камена него глине, то village Vrana near . је једна од основних карактеристика ових производа. The Zlakusa village is the last place of them all, but also of all of western Serbia, Екстракција сировина донедавно је where pottery is still made on била врло архаична. Глина се вадила из hand-wheels. јама које су отваране сваке године 39 изнова. Да би се до квалитетне глине дошло морао је бити скинут слој дебљине и 2 до 3 m. Копало се највише до 8 m у дубину због опасности

од одрона. За копање је коришћен7 Мајдан калцита – широки откоп, Рупељево једноставан ручни алат – крамп. Calcite mine – broad excavation, Rupeljevo Транспортована је запрежним колима, што нимало није био лак посао док нису направљени савремени, The village itself has no adequate raw асфалтни путеви. material for pottery production. Clay is brought from Vranjani, a village at Напуштени мајдан Калцит је копан, такође једноставним калцита, Рупељевo 18 km distance from Zlakusa, and the Abandoned calcite mine, ручним алатом, у брду Врстине које calcite from the neighbouring Rupeljevo. Rupeljevo припада оближњем селу Рупељево. Тај Both the clay and the calcite are equally део посла захтевао је велику физичку important for the Zlakusa pottery making снагу, али и велику умешност како 50:50% mixture for the clay body. In case би се пронашла права „жила“ која ће of larger size pots this ratio is changed „поцепати“8 стену баш како лончару to calcite increase of 60:40%. More одговара. И калцит је на исти начин stone than clay make one of the basic довожен до Злакусе. Калцит је печен characteristics of these products. на ватри како би омекшао и постао The extraction of raw material was done погодан за туцање посебним9 дрвеним тучком са металним врхом. Истуцан in most archaic way until recently. Clay калцит просејаван је, при чему је was dug out of pits opened every year. To reach high quality clay, it was necessary вођено рачуна о гранулацији погодној10 за врсту посуде којој је намењен. to erase even 2 to 3 m thick layers of soil. The digging would reach up to 8 m deep

Глина је припремана тако што је due to possible rockslides. Digging7 was уситњавана и потапана у воду у done by simple hand tools – picks. It was којој би стајала 24 сата. Пошто би transported by horse drawn carts which „одлежала“, сувишна вода је одливана, was very hard job until modern, asphalt а глина простирана на велико платно roads were built. Печени калцит Fired calcite Simple tools were used for digging out calcite from the hill Vrstine which lies in на којем ће the village бити гажена, Rupeljevo. претходно This part помешана са required уситњеним great калцитом. physical Мајдан глине, Врањани strength Током припреме, Clay mine, Vranjani and great глина се skill непрестано since the right “vein” had to be found to8 чисти од органских и неорганских “cut” the rock exactly in the right place. нечистоћа које би могле сметати Transfer of calcite to Zlakusa was also приликом израде посуде или је done by carts. Calcite would be fired to be угрозити током печења. Случајно easily crushed9 with special wooden metal заостале нечистоће биће извађене и topped bat. The crushed calcite would током моделовања. Добро умешена then be sieved to obtain the right size of глина одваја се у гомиле смештене тако granules needed10 for the planned да буду надохват руке мајстору при type of vessel. обликовању посуде. Прекрива се, данас најлоном, а некада платном, како би The clay would then be tempered by задржала влажност. crushing and soaking in water for 24 hours. The clay that Посуде се моделују на ручном витлу. “aged” for 24 hours Традиционално витло је прављено од after the redundant дрвета. Састојало се од диска (радне waters would be површине) пречника 33 cm, дебљине 5 Гажење глине poured off would be laid Treading of clay cm, насађеног на осовину висине 22 cm, on a big piece of cloth and која пролази кроз крст чији су краци potter would tread it after повезани с радном11 плочом стубићима the crushed calcite was висине 14 cm. Цела конструкција mixed in. усађена је на основу, такође од дрвета,12 која витлу обезбеђује стабилност. The organic and inorganic Основна и најчешћа форма која се на impurities овакав начин израђује у различитим 41 1 2

3 4 5 6

7 8 9 10

11 12

Моделовање лонца на ручном витлу, Милан Савић, Злакуса 1996 Pot modelling on hand-wheel, Milan Savić, Zlakusa 1996 величинама јесте лонац, па ће начин are permanently removed during израде посуда на ручном витлу у селу preparation of the clay as they could Злакуса бити кроз израду лонца hamper the process of pottery making и приказан. or of the firing. Any remaining impurity would be cleansed during the modelling Комадом глине у облику диска – на of clay. Well tread clay is separated into витлу претходно посутом ситним lumps to be reached easily during shaping калцитом да се дно не би залепило of vessels. Nowadays the lumps are – почиње градња лонца. Почетак суџука covered by plastic covers, in the past cloth зида „извлачи“ се из дна. Градња се was used, to keep the moisture. наставља додавањем ваљака ( ) који се спирално утискују у претходни Pots are thrown on hand-turned wheels. ниво зида. При сваком узимању глине Originally the wheels were made of лончар, пре него што формира ваљак, wood. A wheel consists of a disc (working руком измеси комад глине томе surface) having diameter of 33 cm, намењен, што је такође прилика да се thickness of 5 cm and it rests on a 22 cm заостале нечистоће избаце из глине. long shaft going through a cross the Када постигне жељену висину почиње arms of which are connected11 to the disc да бочилом, дрвеним заобљеним by 14 cm long supports. The entire предметом, с унутрашње стране construction is fixed to the wooden base12 уједначава дебљину зида придржавајући which provides stability to the wheel. га са спољне стране, а све то док се The basic and most frequent vessel form витло, које је претходно завртео, окреће. manufactured by this method in various Затим се глади и уједначава њена sizes is the pot. Therefore, hand-wheel спољна страна, посуда се украшава и method of making vessels in the village додају дршке. Zlakusa will be illustrated by pot building.

Готов суд се одлаже на сушење на The building of a pot starts by placing a отвореном (на сунцу или у сенци) или disc shaped clay batch on the wheel which у затвореном простору, у зависности previously has to be sprayed with crushed од годишњег доба и тренутних calcite to avoid sticking of the clay to the sudžuk временских прилика. disc. The “pulling” begins from the bottom up. Then the coils ( ) are spirally Када посуда достигне чврстину коже, pressed into the already built desired приступа се обради. 43 Обрађена посуда се носи у сушару height of the wall. The potter kneads each

у којој остаје неколико сати на о 13 batch before making a coil out of it. This температури између 100 и 200 С, is also an opportunity to clean out the last како би се извукла сва хемијски везана remaining impurities. When the needed bočilo вода. Фаза сушења у сушари била је height is attained the potter applies a од изузетне важности код печења на wooden round tool, a sort of a rib ( ), Сушење на отвореном отвореној ватри, јер би недовољно on the inside of the pot to achieve uniform Drying in the open осушене посуде одмах попуцале у thickness of the wall. While the wheel is контакту са отвореним пламеном. turning, the potter supports the outside of the pot. Печење на отвореној ватри

традиционалан је начин14 печења The burnishing and smoothing of the жижаница лончарије у Злакуси. Ватриште exterior side of the pot, applying of ( ) се обично постављало decoration and adding handles make у близини радионице. На равном further steps. или благо удубљеном простору The pot is then dried in the open (in a приближних димензија 3x2 m sunny or in a shadowy space) or in a постављају се облице од closed room depending on the period of висококалоричног дрвета на које the year and on weather conditions. се стављају посуде припремљене за печење. Простор између посуда такође When the leather hard condition is се попуњава дрветом, што омогућава achieved the pot is treated further. циркулацију ваздуха и равномерније печење. Читава конструкција прекрије The prepared pot is left in a drying room се облицама и грањем и запали. to spendo 13 several hours between 100 and Сушење у сушари Претпоставља се да се температура 200 C to allow the chemically bound Drying in the drying room water to evaporate. The drying phase која се на тим „ломачама“ оразвијала кретала између 700 и 800 С. Ове was extremely important for bonfire processing as the insufficiently fired вредности потврђене су и недавно15 спроведеним експериментом. vessels would immediately crack in Вештина лончара огледала се у contact with open fire. способности да тачно процени када žižanica Bonfire is a traditional14 method used for је посуда печена и да је баш у том pot firing in Zlakusa. Stoke pit ( ) тренутку извади из ватре. То је био lies usually in the vicinity of a workshop. Печење на жижаници, Лука, Петар и Веселин Шуњеварић, Злакуса 1996 тренутак када посуда побели. Читав Round logs of calorific firewood are Firing in bonfire, поступак печења трајао је око сат до placed on a flat or slightly depressed Luka, Petar and Veselin Šunjevarić, Zlakusa 1996 сат и по. Ваљано испечене посуде биле space approx. 3x2 m large and the vessels су доброг квалитета, а препознавале су prepared for firing are stocked on the се по чврстини и звонком звуку. Биле logs. Space between the vessels is filled су познате и по томе што није било with wood enabling the air to circulate потребно обарисати их. thus providing even firing. The whole construction is then covered with logs and Традиционални облици посуда који се branches and the fire is set on. Supposedly у Злакуси и данас праве су намењени the temperature in this “bonfires”o used искључиво кувању и печењу хране. to be between 700 and 800 C. This has То су лонци различитих запремина од been recently15 proved correct during an једног до сто литара, црепуља, experiment. It was entirely up to the пржуља и други. potter’s skill to estimate whether the pot Међу напуштеним формама налазе се is well fired and when to take it out of the оне посуде чија је употреба постала fire. The right moment is when the pot сувишна, као што су мали лонци без turns white. The firing process would last дршке које су користили пастири у about one hour or an hour and a half. Well пољу, саксија за разливање млека, fired pots are of good quality and known лончић за кување ракије и катраница. for their strength and clear tone when tapped. They were also known for not Ново време, донело је нове захтеве needing additional hardening. тржишта, али је и самим мајсторима дало нове идеје, па се међу Traditional forms of vessels produced асортиманом злакуских лончара могу at Zlakusa are designed primarily for cooking and baking of food. The range of видети и форме као што су имитација crepulja pots varies from 1 to 100 litres capacity dry cooker-а или „тањирача“ pržulja за роштиљ. and includes bread baking pans ( ), frying pans ( ) etc. Употреба злакуских производа данас је све већа јер се показало да је укус хране The forms which are abandoned now која је у њима спремљена бољи од оне include those which are not in use any 45 more such as small handless pots Напуштене форме saksija Abandoned forms used by shepherds, pots for skinning milk ( ), pots for boiling brandy or vessel for keeping tar. скуване у стандардним, металним посудама, а при том се злакуска New times brought new requirements лончарија сасвим добро прилагођава but also led to new ideas and the Zlakusa савременим условима и без проблема potters now provide new forms such as употребљава на електричном или imitations of dry cookers or flat плинском штедњаку. barbecue plates.

У литератури, и археолошкој и Demand for Zlakusa pottery is now етнолошкој, ручно витло се често increasing since customers prefer the назива „примитивним“ (Поповић Ц. taste of food prepared in them to that Ђ. 1959: 28-59; Бирташевић 1970: 94), cooked in standard, metal vessels. Zlakusa а области у којима се оно користи pottery has proved to be well adapted „изолованим од нових културних to modern cooking requirements, i.e. to струјања“ (Бирташевић 1970: 93). Када electric or gas stoves. је о средњем веку реч, често се почетак појаве посуда рађених на ножном витлу објашњава „преласком на савршеније витло“ (Бирташевић 1970: 94-95). Истраживања су, међутим, показала да ножно витло, иако је Нове форме „савршенија“ справа у односу на ручно, New forms није нужно и погодније за обликовање одређених врста глине, нити посуде израђене на њему могу задовољити увек све функције које се од кухињске Both the archaeological and ethnological керамике очекују. literatures use term “primitive” when hand-wheel is concerned (Popović C. Као што је већ речено, кухињско Dj. 1959: 28-59; Birtašević 1970: 94), посуђе произведено на ручном витлу and describes areas where it is used првенствено је везано за употребу у as “isolated from new cultural flows” директном контакту с ватром, односно (Birtašević 1970: 93). When the Middle жаром, било да је реч о употреби Ages are concerned, the occurence of у затвореном, или на отвореном vessels thrown on kickwheel is often простору. То подразумева неуједначену explained by the “transition to a more изложеност топлотном извору и articulated wheel” (Birtašević 1970: 94- неједнако загревање појединих 95). Researches have proved, however, делова посуде. Због тога овакве that in spite of a kickwheel to be “more посуде,захтевају да буду израђене developed” instrument it does not mean од материјала који такав третман it is more appropriate for shaping certain допушта, а то су глине богате каменом kinds of clay, or that vessels thrown on – кварцом, кварцним песком, калцитом it can fulfill all functions kitchen ware is – или се у њих ти елементи накнадно expected to have. додају. Ове примесе, чија гранулација As already said kitchen ware made on не сме бити претерано ситна, чине hand-wheel is mainly intended to be глинену масу непогодном за обраду на placed directly on fire, both in the open Лонац са траговима ножном витлу из више разлога. Један употребе and closed spaces. This implies that од њих је оштрина камена који би при Pot with traces of use exposure to heating source would not брзом окретању витла лончару секао be well-balanced and different parts руке. Други разлог је често квашење of a vessel would be unequally heated. посуде код рада на ножном витлу, Therefore such vessels must be made претерано за потребе обликовања of material suitable for this на ручном витлу. Трећи, можда type of treatment. The најзначајнији, јесте тежина глинене adequate material масе која се користи при моделовању would be clays rich на ручном витлу. У случају злакуских with rocks – quartz, лонаца однос глине и калцита је, као quartzite sand, and што је већ речено, 50:50%, односно calcite – or these 60:40% у корист калцита. Тако тешким ingredients should посудама приликом брзог окретања be added to the clay. ногом центрифугална сила не би 16 These ingredients, дозволила да се задрже на витлу. whose granulation Ручно витло није „заостала варијанта“ should not be too fine, ножног витла, ни у средњем веку, а ни make the clay body данас, мада би свакако могла бити unusable on a kick wheel 47 for several reasons. One of them would be the sharpness of gravels which would hurt the potter’s hand as the wheel is turning fast. Also the vessel thrown on a kick wheel requires frequent moisturising and this is not a procedure appropriate његова претеча. for hand-wheel. The third, maybe the Чињеница да most important reason, is the weight of ручно витло већ the clay body used in modelling vessels on вековима егзистира a hand-wheel. The ratio of clay and calcite паралелно с ножним, is 50:50% with Zlakusa pottery as already на једном релативно said, i.e. 60:40% in favour of calcite. The ограниченом centrifugal forces would not allow that географском heavy vessels stay on the disk during16 fast простору, потврђује turning of the wheel by kicking. претпоставке да је материјал тај који Hand-wheel was not a “backward variant” у великој мери of the kick wheel in the Middle Ages and it диктира начин рада. То потврђује и is not the case nowadays, but it could have територијална распрострањеност easily been its predecessor. The fact that ручног витла на Балканском hand-wheel existed for centuries parallel полуострву, која одговара простирању with the kick wheel within a relatively Моделовање поклопца, песковите глине или калцита који limited geographic area corroborates Милан Савић, assumptions that methods of work are Злакуса 2005 се глини додаје ради постизања to a great extent conditioned by the Lid modelling, одговарајућег квалитета. Milan Savić, material used. This is also supported by Zlakusa 2005 Ваља напоменути, такође, да се на geographic distribution of hand-wheel ножном витлу не праве савршенији in the Balkan Peninsula which is in модели посуда какви се израђују correlation with the distribution of sandy на ручном витлу. Разлике у изради clay or of the calcite added to the clay повезане су најчешће с њиховим as temper. функционалним разликама. То је случај чак и када су у питању лонци, који су It should be noted also that on a kick део асортимана и једне и wheel the quality of vessels is not higher than that achieved on a hand-wheel. друге продукције. Лонци моделовани Differences are на ручном витлу првенствено су rather related намењени употреби на отвореном to their different огњишту и традиционално се functions. This refers везују за сеоска домаћинства, док су even to the pot making лонци израђени на ножном витлу which both methods provide. превасходно део градског кухињског Hand wheeled pots are primarily мобилијара. Ипак, употреба ове две designed to be out on an open hearth врсте посуђа често се прожимала. and are traditionally related to rural Ужички лончари снабдевали су својим households. The pots thrown on a kick производима велики део централне wheel belong mainly to urban kitchen Србије, док су пиротски грнчари ware. The use of these two kinds of насељавали и просторе западне Србије, vessels often goes hand in hand. The где је стоно посуђе израђивано на Užice potters supplied with their products ножном витлу такође било тражено. greater part of central Serbia, and Pirot potters used to settle in west Serbia Порекло савремене балканске where there was greater demand for table лончарије израђене на ручном витлу, ware thrown on a kick wheel. по морфолошкој сличности, али и по начину израде, и археологија и Archaeology and ethnology most often етнологија најчешће повезује са connect the origins of contemporary средњовековном, односно словенском Balkan hand wheeled pottery to the огњишном керамиком (Гарашанин mediaeval, i.e. Slavic hearth ware due to 1955: 26; Поповић Ц. Ђ. 1959: 28; morphological similarities but also on Поповић Ц. Ђ. 1960: 35; Бирташевић the basis of production methods used 1970: 93-95). Неки аутори сматрају (Garašanin 1955: 26; Popović C. Dj. 1959: да порекло словенског лончарства 28; Popović C. Dj. 1960: 35; Birtašević треба тражити у прапостојбини 1970: 93-95). There are authors who Словена (Петровић П. Ж. 1936: 28; surmise the origin of Slavic pottery should Јанковић 2001: 157-159), док су други be looked after in the ancient homeland of мишљења да је досељено словенско the Slavs (Petrović P. Ž. 1936: 28; Janković становништво преузело знања и 2001: 157-159), but also those who are вештине и наставило традицију of opinion that after having settled in a аутохтоног становништва certain territory Slavic peoples 49 на територијама које је населило took over the know-how and art of the (Ложар 1939, према Поповић Ц. Ђ. autochthonous peoples and continued 1959: 28; Гарашанин 1955: 27). their traditions (Ložar 1939, according to Popović C. Dj. 1959: 28; Garašanin 1955: 27). Сличност словенских назива за црепуљу, лонац, врсту, обару Similarity of Slavic terms for bread baking итд. не доказује да је „ова pan, pot, calcite, hardening etc. does народна радиност несумњиво not allow for the conclusion that “this словенског порекла“ (Петровић traditional handiwork is indubitably of П. Ж. 1936: 28), већ само то да Slavic origin” (Petrović P. Ž. 1936: 28), but Традиционални су се и Словени у својој постојбини only for the fact that the Slavs engaged дрвени алат Traditional wooden tools бавили израдом керамике (Поповић Ц. in making pottery in their historical Ђ. 1959: 32). Да су у областима које су homeland (Popović C. Dj. 1959: 32). It is у Европи населили затекли богату и beyond doubt that they met with rich and разноврсну керамичку производњу, не diverse pottery production in the areas of може се спорити. То доказују огромне Europe they settled in. This is proved by количине керамике из праисторијских vast remains of pottery from prehistoric периода од неолита до гвозденог periods spanning from the Neolithic to the доба и времена римске доминације, Iron Age and period of Roman dominance који репрезентују сва до тада стечена representing previously mastered body знања и све освојене технике у of knowledge and techniques in pottery изради керамичких посуда. Форме production. Forms which are considered које се сматрају карактеристичним characteristic for Slavic pottery, such за словенску керамику, као што as bread baking pans and pots, reached су црепуља и лонац, стекле су свој their optimum functionality level функционални оптимум стотинама centuries before the Middle Ages and година пре средњег века и спадају were part of the common kitchenware у основне облике кухињских посуда forms back to the prehistoric times. If још од праисторије. Лонац, на пример, pot is taken for example and it is even обликом и данас препознатљив, чија nowadays recognizable for its form – its ће се карактеристична профилација characteristic profile of rounded belly заобљеног трбуха и разгрнутог обода and everted rim had been worked on for кристалисати столећима (Medović centuries (Medović 1978: T. XX/3; Sladić 1978: Т. XX/3; Sladić 1986: 32, Т. 29/1-3), 1986: 32, T. 29/1-3) only to reach у периоду римске доминације достигао in the period of the Roman domination је своју карактеристичну форму у its characteristic form in many variants великом броју варијанти, како у случају which refers both to the autochthonous аутохтоне керамике (Brukner 1981: Т. ceramics (Brukner 1981: T. III/4, 6, 8) III/4, 6, 8), тако и код оне романизоване and to the romanised one (Cvjetićanin (Цвјетићанин 2006: 91, 94; Raičković 2006: 91, 94; Raičković 2007: T. V-VII).

2007: Т. V-VII). С црепуљом17 је то био When the bread baking pan is concerned17 случај још много раније. Орнаменти, the process happened much earlier. пак, који се сматрају типично Ornaments, which are considered to be словенским, као што су валовница, of typical Slavic origin, such as wavy line, урезани чешљасти орманемт или incised combing or “pressed band” also „гњетена трака“, такође имају своје have predecessors and genesis in earlier претече и своју генезу у претходним periods (Popović D. 1981: T. XXII; Jevtić периодима (Popović D. 1981: Т. XXII; 1983: T. XXVII/7, XXIX/3, 5; Stojić 1986: T. Поклопац из Потпећа, Jevtić 1983: Т. XXVII/7, XXIX/3, 5; 19; Garašanin 1996: B. Ia; Sladić 1986: 36, крај XIX века Lid from Potpeće, Stojić 1986: Т. 19; Garašanin 1996: B. 37, 40, T. XXXVI/1, XXXVII/9, XXXVIII/1, end of 19th century Iа; Sladić 1986: 36, 37, 40, Т. XXXVI/1, XLIII/9). As for the use of wheel, its first XXXVII/9, XXXVIII/1, XLIII/9). Што се occurence in the territory of the present употребе витла тиче, први трагови на day Serbia was noted in the Iron Age територији данашње Србије појављују already, more precisely in the sixth се у периоду гвозденог доба, тачније century BC. Although the objects у VI веку п. н. е. Иако је претежно реч were mainly imported, there are о импорту, постоје индиције да је у indications that in some of the неким подручјима било и локалне areas local production existed

производње (Djordjević-Bogdanović18 (Djordjević-Bogdanović18 1994: 1994: 39-52). Будућа истраживања 39-52). It could be expected свакако би могла да потврде ову that future researches would претпоставку. Како су прва у историји corroborate this assumption. позната витла била ручног типа, Having in mind that first historically односно, како је микроскопским known wheels were of hand-wheel type анализама установљено да су прве на i.e. that microscopic analysis established витлу рађене посуде „грађене“ онако for fact that the first wheel thrown vessels како се то и данас у Злакуси чини, were “built” in the same way as it is still сасвим је могуће да су и прва done in Zlakusa, it may be well grounded 51 праисторијска, као и средњовековна, to assume that the first prehistoric as well али и сеоска витла из римског периода as the medieval wheels including the rural била управо овог типа (Courty, Roux type of Roman wheels were of this type 1995: 17-50). exactly (Courty, Roux 1995: 17-50).

Ручно витло представља не само Hand-wheel is not only a technological технолошку степеницу у развоју step forward in development of керамичке прозводње већ и pottery production but also represents технолошки оптимум када је реч о technological optimum for a certain tipe одређеној врсти кухињских посуда of kitchen ware made of specific kind of направљених од специфичне clay, i.e. of combination of clay, quartzite врсте глине, односно комбинације and calcite or quartz. Such a combination глине и калцита или кварца. Таква of raw materials technologically poses комбинација сировина у технолошком certain requirements which are to be смислу има одређене захтеве и они precisely answered. морају доследно да се испуњавају.

Вађење лонаца печених на отвореној ватри, Лука Шуњеварић, Злакуса 1996 Taking out of pots from bonfire, Luka Šunjevarić, Zlakusa 1996 КЕРАМИКА РУЧНОГ ВИТЛА HAND-WHEEL POTTERY

НАПОМЕНЕ REFERENCES

1) 1)

На простору Босне и Херцеговине (околина Hand wheel pottery used to be made in the Бихаћа, околина Цазина, околина Санског territory of Bosnia and Herzegovina (surroundings Моста, Орубица, Мркоњић Град, Ивањска, of Bihać, surroundings of Cazin, surroundings of околина Добоја, Модрича, околина Горњег Sanski Most, Orubica, Mrkonjić Grad, Ivanjska, Вакуфа и Бугојна, Вишњица, Лијешево, околина surroundings of Doboj, Modriča, surroundings Вишеграда и др.), Хрватске (Ракаљ у Истри, of Gornji Vakuf and Bugojno, Višnjica, Liješevo, Цриквеница, Калуђеровац, Потравље, околина surroundings of Višegrad etc.) of Croatia (Rakalj Сиња, Иж, Јелса), Црне Горе (околина Берана) и in Istria, Crikvenica, Kaludjerovac, Potravlje, Албаније (Гојан и Варка) такође је израђивана surroundings of Sinj, Iž, Jelsa), of Montenegro лончарија на ручном витлу (Поповић Ц. Ђ. 1959: (surroundings of Berane) and Albania (Gojan and 2) 25-59; Поповић Ц. Ђ. 1960: 31-37), а понегде се Varka) (Popović C. Dj. 1959: 25-59; Popović C. Dj. то и данас чини (Svoboda 2004: 90-93). 2) 1960: 31-37), and there are places where this kind Из постојеће литературе се, нажалост, не може of pottery is still produced (Svoboda 2004: 90-93). сазнати како су ђаковички лончари знали у ком Regretfully the available literature does not help тренутку треба посуде извадити из пећи. Није understanding how did potters from Djakovica било добро извадити их недовољно загрејане, know exactly when the vessels should be taken јер су такве пуцале у додиру с чађавом водом, from the kiln. If taken out when the heating was not 3) али исто тако ни оставити их до белог усијања done they would crack while dipped in sooty water, (Томић 1958а: 201). 3) but it was also not good if the vessels reached the У Ђаковици су, за разлику од осталих центара white phase (Tomić 1958a: 201). ручног витла у Србији, коришћене пећи које In Djakovica, as different from other hand-wheel одозго нису биле затваране, већ покриване centres in Serbia kilns were not closed on top but фрагментима лончарије или комадима лима covered with pottery shards or pieces of metal што је олакшавало вађење усијаних лонаца. sheet which made drawing of heated vessels easier. Велики ћупови нису печени у пећи, већ на Big jars were not fired in kilns but in bonfires after отвореном и то тако што би пробушен ћуп (?) the perforated jar (?) was turned upside down and изврнули и стављали га на цигле. Испод њега placed on bricks. Underneath logs were placed and 53 4)су полагана дрва, а дрвима би га и покрили и 4)the jar was also covered with wood and the fire lit заложили ватру (Томић 1958а: 200). (Tomić 1958a: 200). сакиз sakiz Ћупови за туршију и судови за држање течности Jars used for pickles and vessels for storing liquids 5) некада су се премазивали врстом воска – , 5) would be coated with – kind of wax imported који је доношен из Солуна (Томић 1983: 201). from Thessalonica (Tomić 1983: 201). То је уједно и витло какво се, у више варијанти, This is kind of wheel that is also used in Spain 6) појављује у Шпанији и Португалији (Djordjević- 6) and in Portugal in various variants (Djordjević- Bogdanović 2003: 73-80; Djordjević 2011). Bogdanović 2003: 73-80; Djordjević 2011). Ту спадају засеоци Рајевићи, Жуњевићи, Знуша, Included are hamlets Rajevići, Žunjevići, Znuša, Трње, Хамзићи, Дедилово, Отес, Војсиловићи, 7) Trnje, Hamzići, Dedilovo, Otes, Vojsilovići, Belanička 7) Беланичка и Шалиновићи на Рогозни (Томић and Šalinovići on Rogozna (Tomić 1983: 24, 26). 1983: 24, 26). Nowadays clay is extracted by machines. However 8) Данас се глина вади машински, али још увек има 8) there are still people who prefer to do it by their лончара који воле својом руком да je ископају. own hands.

Данас се калцит разбија динамитом у 9) Calcite layers are now broken by dynamite from a 9) широком откопу са којег је претходно broad excavation cleansed from the waste. 10) рашчишћена јаловина. Unfired, crushed calcite is now ground by machines. 10) Данас се непечен, уситњен калцит Milan Savić (1930), the oldest active potter in меље машински. Zlakusa, told us that pots were of higher quality if По казивању Милана Савића (1930), најстаријег made with calcite that was fired and crushed by активног лончара у Злакуси, лонци прављени pestle. In earlier times two sieves and three levels с калцитом који је претходно печен и уситњен of granulation existed. The finest granulation was тучком били су квалитетнији. Некада су used for smaller pots, slightly coarser “sieved” one постојала два сита и три степена гранулације. for bigger pots and for other vessels (bread baking Најситнија врста користила се за мање лонце, 11)pans, frying pans…) coarser sieved calcite мало крупнија „исијана“ за веће лонце, а у was added. 11)остале посуде (црепуље, пржуље...) ишла је Dimensions could vary because the wheels were крупније просејана врста. made by hand. For bigger pots wheels could have Ове димензије могле су да варирају јер је discs of about 40 cm, and other dimensions would реч о ручној изради. За израду лонаца веће remain the same as for smaller wheels. Another запремине коришћена су витла чија је радна possibility was to add additional plate of required површина била око 40 cm, док су све остале diameter to the upper disc of a standard size wheel. димензије биле исте као и код мањих. Друга 12)For throwing ellipsoid vessels a plate of required могућност промене величине радне површине size and form should be added to the wheel. јесте додавање плоче одговарајућег пречника 13) In order to achieve stability and durability metal на горњи диск витла стандардне величине. wheels are used in Zlakusa. Приликом израде посуда елипсастог облика, Temperature in the drying room has never been 12)такође се на витло поставља плоча одговарајуће величине и одговарајућег облика. 14)measured and the potters do not always agree on the right temperature. 13)Данас се због стабилности и трајности ручна витла у Злакуси израђују од метала. Bonfire is not used anymore. Fortunately, the kiln building started only in 2000. Not every potter Температура у сушари до сада није мерена, а accepted the new method,in vivo and the kilns were built сами лончари нису јединствени successively. It offered an excellent opportunity for у њеној процени. researchers to monitor introduction of a 14)

Данас је печење на отвореној ватри напуштено. 15)new technological method, its experimental stage and Срећом, пећи су почеле да се граде тек 2000. adopting optimal use of newly acquired know how. године. Нису их сви лончари прихватили The experiment carried out at the Faculty of одједном, већ су грађене сукцесивно, токомin Applied Art in kilns with controlled temperature vivoнеколико наредних година. За истраживаче, heights proved that quality of the sampleso fired at то је идеална прилика да присуствују temperatures between 600 and 750 C matched усвајању новог технолошког поступка, 16)those of the well fired pots from Zlakusa.o Pots fired експерименталној фази и проналажењу at temperatures higher than 750 C were flaking. оптималног начина коришћења 15) I was present when this happened during the новостечених знања. 17) Colony of Fine Art Ceramics in Zlakusa in 1996. Експеримент изведен на Факултету примењене 18) This was discussed in more detail in previous chapter. уметности, у пећима са контролисаном температуром, показао је да су узорцио печени Analysis of chemical composition of samples taken на температурама између 600 и 750 C имали both from wheel thrown ceramics and from the особине добро печених злакуских посуда, а ода hand-made one from the site Pilatovići near Požega 16)су они печени на температурама изнад 750 С indicated the clays might have come from the same почињали да се љуспају. place. Results of these analyses have not been published yet. Лично сам присуствовала таквом догађају на 17)Уметничкој колонији керамике у Злакуси 1996. године. 18) О томе је било више речи у претходном поглављу. Анализе хемијског састава узорака керамике рађене на витлу и оне рађене руком са локалитета Пилатовићи код Пожеге показали су сродност глина које би могле потицати са истог места. Резултати ових анализа још увек нису публиковани.

55 SENTA BEZDAN SOMBOR OSTOJIĆEVO

KIKINDA

ZRENJANIN TEMERIN BAČ

VRŠAC SALAŠ ZEMUN NOĆAJSKI BEOGRAD ŠABAC POŽAREVAC OBRENOVAC PETROVAC NA MLAVI BRZA PALANKA ARANDJELOVAC VALJEVO NEGOTIN TOPOLA SVILAJNAC

ZAJEČAR POŽEGA ČAČAK PARAĆIN

ALEKSINAC KRUŠEVAC

NIŠ VELIKI BELA SUVODOL PROKUPLJE PALANKA NOVI PAZAR PIROT KOSOVSKA LESKOVAC VLASOTINCE MITROVICA VLADIČIN HAN PRIŠTINA VRANJE SURDULICA NOŽNO VITLO - AKTIVNI CENTRI KICK WHEEL - ACTIVE CENTERS BUJANOVAC GNJILANE TRGOVIŠTE NOŽNO VITLO - UGAŠENI CENTRI KICK WHEEL - ABANDONED CENTERS PRIZREN КЕРАМИКА НОЖНОГ ВИТЛА KICK WHEEL POTTERY

Грнчарство ножног витла најмлађи Pottery thrown on a kick wheel is the је, и технолошки најразвијенији, вид youngest and technologically most керамичке продукције у Србији. Реч advanced kind of ceramic production је о потпуно професионализованом, in Serbia. This craft has been highly традиционално мушком послу. professionalized and traditionally made by men only. У Србији је, у време свог пуног процвата у XIX веку, било During its peak in the nineteenth century искључиво градски pottery in Serbia was an urban craft. занат. Током XX века, In the twentieth century the changes с промењеним in the way of living in urban

57 начином живота у градским settlements and decreasing demand for срединама, као и с опадањем потребе pottery products were main reasons for за грнчарским производима, све више pottery to become confined to villages. се повлачило на село. Истовремено The number of active potters was also је опадао и број грнчара, па у Пироту, in a decreasing line. There were 40 свакако најзначајнијем грнчарском pottery workshops recorded in the mid- центру у Србији, у којем је средином nineteenth century in Pirot which was the XIX века било 40 радионица (Томић most important pottery centre in Serbia 1983: 36; Петковић 1988: 17-24), данас (Tomić 1983: 36; Petković 1988: 17-24)

нема ниједне у којој се грнчарија 1 and nowadays there is not one workshop

израђује на традиционалан начин. using traditional methods1 in pottery manufacture. Некада су пиротска грнчарија и вештина пиротских мајстора надалеко

били познати, и то не само2 у Србији већ и ван њених граница. Почетком XX века, преко сто грнчарских радионица западно од Велике Мораве држали су Пироћанци (Барјактаровић 1953/54: 1-5; Томић 1953а: 83-107; Томић 1982:

21; Петковић 1988: 27-29),3 а слична је ситуација и данас. Иако је у самом Пироту грнчарски занат практично нестао, он се још увек одржава у Грнчарија околним селима, као што су Велики Веље Ђорђевића, Зајечар Суводол или Понор, али су квалитет Velja Djordjević’s pottery, тих посуда и разноврсност производа Zaječar знатно сиромашнији него што би се то од колевке српског грнчарства очекивало. Нешто је боља ситуација у Белој Паланци чија се производња Pottery from Pirot and skills of its artisans

типолошки везује за пиротску (Томић were far-famed2 both in Serbia and

1983: 36-38; Лаковић 1992: 219-238;4 beyond. In the beginning of the twentieth Паламаревић, Лаковић 1993). century Pirot craftsmen owned over Други важан центар грнчарства у hundred pottery workshops located west

Србији била је јужноморавска област5 from Velika Morava River (Barjaktarović са Врањем и оближњим селима. Данас 1953/54: 1-5; Tomić 1953a: 83-107; су у самом Врању још увек активне Tomić 1982: 21; Petković 1988: 27-29),

две радионице, док у селу Шапранце and the3 situation still remains to be код Трговишта, у којем је између два similar. Albeit the pottery craft almost светска рата било чак 40 грнчара, ради disappeared in Pirot proper it is still

само један, а ни он нема6 наследника surviving in the neighbouring villages Радионица Боже Илића, Шапранце (Томић 1983: 36, 40). such as Veliki Suvodol or Ponor. However, Boža Ilić’s workshop, the quality of the ware, and the diversity Šaprance За оба центра, и пиротско- of the assortment are much less diverse белопаланачки и јужноморавски, than could be expected of this cradle of карактеристична је иста врста посуда. Serbian pottery. The situation is slightly То су пре свега посуде за течност: better in Bela Palanka whose production тестије, за воду и бардаци, за ракију. is typologically associated with the Pirot За ракију су израђивани и ибрици, one (Tomić 1983: 36-38; Laković 1992:4 чутуре, пљоске и посуде у облику малог7 219-238; Palamarević, Laković 1993). бурета за служење ракије на столу. Обручаста пљоска у виду ђеврека више Another significant centre of pottery је служила за украс. За служење вина in Serbia was the area around the

користио се полузатворени бокал са Južna Morava River with Vranje5 and изливником – шепендер (Пирот) или neighbouring villages included. There are гостара (Зајечар). У облику бокала two workshops still active in Vranje. Only моделоване су и такозване варалице one potter works in the village Šaprance – посуде са скривеним системом near Trgovište and there is noone to за проток течности. За кување су inherit his trade in comparison to 40

коришћени лонци са једном дршком artisans working here between the6 two Тестије, Нови Пазар, за огњиште или шпоретски лонци и World Wars (Tomić 1983: 36, 40). Пожега, Бела Паланка, шерпе с дршкама као Велики Суводол Both centres, that in Pirot- Jugs for water, Novi Pazar, и ђувечи. Готова Bela Palanka and in the Južna Požega, Bela Palanka, јела ношена су Veliki Suvodol Morava River valley produce радницима у the same type of ware. поље у посудама These include liquids званим containing vessels: jugs 59 Бардаци, Зајечар, testija Шапранце bardak Jugs for brandy, Zaječar, рукатка или котлајка. За чување хране for water ( ) and jugs for brandy Šaprance ibrik користили су се ћупови различитих ( ). As brandy containers ewers величина. Од стоног посуђа израђиване ( ), water-bottles, flasks and pots in

су зделе, тањири и сланици. За shape of a small barrel7 for serving brandy казане за печење ракије прављени were manufactured. Doughnut shaped су поклопци с лулом, а за оџак flasks were used more as decorative šepender чункови. Израђивани су и свећњаци element. Wine was served in jugs with gostara за свакодневну употребу и за славску half-closed lids and a spout – свећу, као и кадионице. Неретко, (Pirot) or (Zaječar). The so- прављене су и антропоморфне и called tricksters – vessels with hidden зооморфне посуде различите намене, system of liquids flow – were shaped as дечје играчке, музички инструменти, pitchers. Cooking ware included pots првенствено окарина, пиштаљке у with one handle when used in hearths

облику малих8 посуда или птичица, or pots and saucepans with handles for и касице. cooking stoves as well as casseroles. rukatka kotlajka Meals used to be taken to workers in the Посебну стилску групу чинила је field in vessels called or . грнчарија из Новог Пазара и са Food was stored in variously sized jars. Косова која се својим одликама Tableware included bowls and dishes, разликовала од пиротске и врањске plates and salt-cellars. Lids with spouts грнчарије. Развијала се под јаким for brandy stills and stovepipes for турским утицајем, подражавајући chimneys were manufactured. There were скупе металне судове. Подражавање also candlesticks made for everyday use металног посуђа ишло је дотле да slava and those for celebration of family patron је на неким примерцима моделован days ( ) including censers. Often „украс“ у облику главе ексера. Форме various purpose anthropomorphic and карактеристичне за ову стилску 9 групу биле су: кондир, тава, дубока zoomorphic vessels were manufactured питос здела – чанак, лонац с две дршке, as well as children’s toys, musical мангал, велики ћуп – , тестије с instruments, ocarina most often, whistles тролисним ободом, тестије с две дршке shaped as small8 vessels or birds and и др. Грнчарија ове групе израђивана piggy banks. је само за локално тржиште Pottery from Novi Pazar and Kosovo (Томић 1983: 41-43). belongs to a particular style group and its У Војводини, све до Првог forms differed from the ones produced светског рата, није била широко in Pirot and Vranje. This pottery was Тестија, Нови Пазар распрострањена локална керамичка strongly influenced by Turkish ware Jug for water, Novi Pazar производња, већ се грнчарија emulatiing expensive metal ware. махом довозила из других делова Emulation of metal vessels was so Аустроугарске монархије. Зато није meticulous that some vessels even had чудно да је и домаћа продукција nailhead shaped “decoration”. This style kondir čanak била под утицајем увозне робе, group includes mostly9 forms such as: претежно мајолике. После 1918. у beaker ( ) , pan, deep bowl ( ), pithos Војводини почињу да се насељавају pot with two handles, brazier, big jar и грнчари Пироћанци, који ће унети ( ), water jug with trefoil rim, нове елементе у панонску грнчарију, two-handled water jug etc. Pottery from али ће се, у великој мери, и сами њој this group was only locally marketed прилагодити, пратећи (Tomić 1983: 41-43). захтеве тржишта. Local pottery production was not widely Сасвим другачија од широко spread in Voyvodina until the World распростањене глеђосане керамике War I, and the needed ware was usually била је црна грнчарија која је imported from other parts of the Austro- Бокал, Војводина Jug, Voyvodina произвођена у Бездану и Остојићеву. Hungarian Empire. This explains why Карактеристична црна боја постизана the home production was under influence је редукционим печењем. of imported ware, mostly of maiolica vessels. Potters from Pirot began to Растућа индустријска производња settle in Voyvodina after 1918 and посуђа од различитих материјала they introduced new elements in the између два светска рата није Pannonian pottery manufacture. дозволила значајнији развој грнчарске However, they did adapt to the Pannonian 61 производње у Војводини, иако pottery as they tried to answer су за то постојали добри услови. market demands. Грнчари су се, зато, у великом Black pottery manufactured in Bezdan броју, преоријентисали на израду and Ostojićevo was quite different from такозване техничке грнчарије – the widely distributed glazed pottery. Its каљева за пећи и плочица за фасаде. peculiar black colour was achieved by То није био случај и са пиротским reduction firing. грнчарима, који су традиционално били окренути посудној керамици The increase of industrial production of с чијом су производњом наставили, ware made of various materials in the онако како је то војвођанско period between the two World Wars тржиште захтевало. Неки облици did not allow for pottery production in карактеристични за просторе јужно Voyvodina to develop more vigorously од Саве и Дунава нестали су, други in spite of favourable conditions. This су се трансформисали, а појавили су was the reason for potters to turn to се и сасвим нови облици преузети the so-called “technical pottery” – из средњоевропског грнчарства. manufacture of glazed stove and façade Карактеристичне форме за војвођанско tiles. Nontheless, the Pirot potters грнчарство су: бокал с левком – за воду, traditionally produced utilitarian ware бокал с левком и преградом на ободу and continued with it following the – за вино, различите посуде за млеко Voyvodina market demands. Some of the – мали бокал без сиска, лончић, шоља, forms characteristic for area south of the посуда за прављење путера и двојанка Sava River and the do not exist за ношење млека у поље. Израђивани немачко ђувече any more, others were transformed and су и ћупови кратког врата с дршкама entirely new forms were introduced taken на рамену, – издужени over from the Central European pottery Бокал за вино, Зајечар, Jug for wine, Zaječar суд за печење теста, зидни сланици tradition. Typical forms for Voyvodina и појила за живину. Као посебну pottery were: jugs with spouts – for water, специфичност војвођанског грнчарства jugs with spout and rim partition – for треба истаћи модле за колаче, које wine, various vessels for milk – small jugs dvojanka су се израђивале у калупима, а део without a spout, small pots, cups, vessels су традиције средњоевропског for making butter, and – vessel грнчарства (Томић 1983: 43-46). for bringing milk to pesants in the fields. Short-neck jars with handles attached Оно што је заједничко за све to shoulders, центре ножног витла у Србији јесу German Моделовање на ножном nemačko витлу, Божа Илић, основни технолошки поступци у casseroles djuveče Шапранце изради: од екстракције глине – по ( Modelling on kick wheel, Boža Ilić, Šaprance правилу из најближе околине, ) – преко припреме – током које elongated је глина уситњавања, чишћена, vessels for квашена и формирана у компактну baking, wall salt- масу погодну за обликовање, cellars моделовања посуда из једног and troughs for watering poultry were комада глине, до печења на високим also manufactured. Cake moulds are температурама искључиво у пећима и specific feature of Voyvodina pottery. украшавања – енгобирањем, сликањем, They were made by casting and belonged зграфито техником, рељефним to Central European pottery tradition украсом, и глеђосање. (Tomić 1983: 43-46).

Није постојало правило које се посуде Basic technological procedures are глеђошу а које не, па се исте форме common for all kick wheel thrown pottery могу срести и у једном и у другом centres in Serbia: extraction of clay – as a облику. Ипак, неглеђосане посуде rule from the nearest place, preparation рађене на ножном витлу много су – the crushing of clay, cleaning, watering ређе, јер је глеђ, која је осим естетске and shaping into compact workable Лонац, Зајечар имала и важну функционалну улогу, mass, firing on high temperatures only in Pot, Zaječar била једна од њених основних kilns and decoration – engobe, painting, карактеристика. Глеђосали су се судови sgraffito technique, relief decoration and за течност: бардаци, ибрици, чутире glazing which is both a decorative and и пљоске за ракију, бокали, тестије functional element. за воду – али најчешће само до пола There was no definite rule as to which јер је порозност посуде, а то је једна vessels should be glazed and which not од главних одлика посуда рађених на and the same form exists in both glazed ножном витлу, обезбеђивала10 свежину and non-glazed variant. However, the воде која се у њима држала – затим, unglazed ware thrown on a kick wheel is судови за чување хране – ћупови rather rare. This is explainable by the fact различитих величина, стоно посуђе, that glaze provided, besides its 63 као и посуђе за кување хране на aesthetic role, proper quality of vessels шпорету и у рерни – лонци, шерпе which was one of its basic caracteristics. и ђувечи. Коришћене су, а и данас се Generally, vessels used for liquids were користе, жута, зелена и мрка глеђ. glazed: brandy jugs, ewers, water-bottles Плава кобалтна глеђ није коришћена у and brandy flasks, jugs, water jugs – Србији јужно од Саве и Дунава having only half of the surface glazed (Томић 1983: 38). since the porosity, which was one of basic characteristics of the10 kick wheeled ware, Лонац са једном дршком – грне, по kept the water fresh – also vessels for којем је грнчарски занат и добио storing food – jars of all sizes, tableware име, употребљаван је на огњишту и and vessels used for cooking food on a није глеђосан. У источној Србији и у stove or in ovens – pots, saucepans and Бели лонац, Зајечар и крајевима уз Саву и Дунав израђивани лонац са белом енгобом, casseroles. Yellow, green and brown glaze су и такозвани бели лонци, од беле Бела Паланка had been and still is used. Blue cobalt White pot, Zaječar and pot глине отпорне на ватру, чија се with white engobe, glaze has not been used in Serbia south профилација донекле разликовала Bela Palanka from the rivers Sava and the Danube од пиротских, али је функција била (Tomić 1983: 38). grne иста – кување на отвореној ватри, односно огњишту. Бели лонци били су Pot with one handle – , from grnčarstvo украшени чешљастим орнаментом which the name of this craft is derived који се данас може видети на ( ) was placed on hearths and неглеђосаним лонцима у Зајечару, али was not glazed. In eastern parts of Serbia и у Белој Паланци. and in areas along the Sava River and the Danube so-called white pots were Велики лонци и велики ћупови били manufactured from white flameproof clay. су карактеристика јужноморавске Their shapes slightly differed from the грнчарије, али их је било и у Пироту. питоси Pirot pots but their function was the same Ћупови – cooking ( ) on open запремине и fire, i.e. in до 150 литара Ћупови – питоси, hearths. Музеј Понишавља, Пирот коришћени су White Jars – pithoi, као спремнице Museum of Ponišavlje, Pirot pots were за жито, брашно, decorated остављање купуса и паприке за зимницу, by combing ornament and this kind of превирање грожђа и справљање боја decoration can still be seen on unglazed (Томић 1983: 40). pots in Zaječar as well as in Bela Palanka.

Као и код претходно описаних техника Big pots and jars were typical elements – руком рађених црепуља и лончарије of pottery manufactured in the Južna pithoi ручног витла, и код израде посуда на Morava River valley, but they were made ножном витлу уочава се континуитет in Pirot as well. Jars ( ) up to 150 од тренутка усвајања одређених litres capacity were used for storing corn, знања и вештина – конструкција flour, cabbage and paprika for winter, for витла, специфичан начин моделовања, fermentation of grapes and preparation of глеђосање посуда итд. – до данашњих paints (Tomić 1983: 40). дана. Стилске разлике у облицима As is the case with previously described посуда и декорацији не негирају techniques – hand made bread baking постојање тог континуитета, већ pans and hand-wheel pottery – the указују на прихватање различитих kick wheel throwing reflects continuity утицаја који су, у зависности од from the moment necessary body of историјских околности, на одређеној Пљоска, Зајечар knowledge and skills were acquired – Flask for brandy, Zaječar територији били присутни. wheel construction, particular modelling За грнчарско витло, које се на простору methods, glazing etc. – up to present централног Балкана стидљиво times. Style differences regarding појавило још у VI веку п. н. е. (Đorđević- forms and decoration do not Bogdanović 1994: 39-52), још увек не invalidate this continuity. They можемо са сигурношћу рећи којег је rather indicate acceptance of типа било, односно која је техника different influences existing моделовања примењивана – грађење in a territory as result of или извлачење – што је, у технолошком historical circumstances. смислу, много важније од податка о It is still uncertain which његовом облику,11 брзини или начину type of potter’s wheel покретања. У српској археологији shyly appeared in the влада мишљење да је ножно или брзо territory of the central витло на простор централног Балкана Balkans in the sixth стигло с продором Келта, у време century BC already њиховог насељавања у Подунављу 65 (Todorović 1974: 63; (Đorđević-Bogdanović 1994: Зделе, Шапранце, Jovanović B. 1987: 39-52), i.e. which technique Бела Паланка, Зајечар 845). Исправност was used – making or pulling Bowls, Šaprance, Bela Palanka, Zaječar ове претпоставке, – and this is technologically будућа истраживања more important than тек треба да потврде. information about its form,11 speed or method of operation. У време римске доминације Serbian archaeology holds that kick i.e. моделовање на витлу једна је од fly wheel arrived to the central Balkans најраспрострањенијих техника with the Celts during their settling in керамичке производње. Претпоставља the Danube valley (Todorović 1974: 63; се – иако сама витла нису нађена Jovanović B. 1987: 845). The accuracy of будући да су, највероватније, била this hypothesis still remains to be proved од дрвета – да се у великом броју by further research. случајева радило о ножном, односно брзом витлу (Brown 1976: 75-77). In the times of Roman dominance wheel Романизација аутохтоне керамике throwing was most widespread technique са простора данашње Србије, како на used in pottery manufacture. Supposedly простору јужно од Саве и Дунава, тако they were kick wheels, i.e. fly wheels у њеном панонском делу, одвијала се mostly (Brown 1976: 75-77) since there постепено. Она се огледа и кроз шире has been no wheel unearthed presumably прихватање ножног витла на локалном due to decay of their wooden structure. нивоу (Brukner 1981; Цвјетићанин Romanisation of the indigenous pottery 2001, 2006; Raičković 2007). manufacture in the territory of the present-day Serbia both in areas south of Политичке промене до којих је the Sava River and the Danube and in its дошло на прелазу из касне антике Pannonian part was developing gradually. у средњи век значајно су утицале и It is testified by wider local acceptance of на свакодневни живот становника the kick wheel (Brukner 1981; Cvjetićanin централног Балкана, како оних 2001, 2006; Raičković 2007). аутохтоних, тако и новопридошлих, што се недвосмислено одразило и на Political changes at the turn of the Late керамичку производњу. После дуже Roman period and the Middle Ages паузе, поновна појава керамике рађене exerted significant impacts on everyday на ножном витлу везује се за време lives of inhabitants in the central Balkans, стабилизације српске државе на овом both of indigenous and of the newcoming простору – односно за XII-XIII век ones, which in return had influenced (Бирташевић 1970: 94; Бајаловић – pottery production. Reinstatement of kick Хаџи-Пешић 1982: 6). wheel thrown pottery after long pause is associated with the period of stabilisation Иако и овога пута долази до значајних of the Serbian state in the territory – i.e. прекида у масовној примени одређених with the twelfth-thirteenth centuries технолошких поступака у локалним (Birtašević 1970: 94; Bajalović – Hadži- оквирима, карактеристике касније Pešić 1982: 6). средњовековне продукције, поред неоспорних исламских утицаја, кроз Although there were significant breaks византијско наслеђе показују да до in massive use of certain technological суштинског прекида у производњи procedures on the local level, на ширем подручју Балкана није characteristics of the later mediaeval ни дошло, већ су се њени центри production in spite of unquestionable измештали, развијали различитим presence of Islamic influences, document интензитетом и прилагођавали through the Byzantine heritage захтевима тржишта, водећи грнчарску that there was no essential cease of производњу на Балкану до техника, production in the wider Balkan area. форми и декорације12 које су Instead, the centres of this production и данас заступљене. moved, experienced various level of development and adapted to Континуитет се огледа и the market demands guiding у одређеним начинима pottery production in the украшавања, па је чешљасти Balkans to techniques, forms орнамент, на пример, and decorations12 which are који и данас краси лонце Котлајка, Београд present now. “Kotlajka”, Belgrade који се израђују уз Саву и Дунав, забележен још Continuity is evident код Скордиска који су in certain patterns of насељавали управо ову decoration also. The територију (Sladić 1986: combing ornament which 40). То, наравно, не значи still embellishes pots да су данашњи житељи produced in areas along српског Подунавља the Sava River and the 67 директни потомци Скордиска, али Danube was registered already with the може значити да је један локални Scordisci who lived in this area (Sladić израз нашао пут од тог времена, 1986: 40). However, this should not lead

преко локалне римске керамике,13 на to conclusion that the actual inhabitants коју је келтска имала утицај, све of the Serbian part of the Danube valley до данашњих дана. А како је и сама were direct descendants of Scordisci, келтска, односно керамика Скордиска but may allow for assumption that local резултат суживота са староседелачким forms of expression travelled through

становништвом и прожимања култура, times via Roman13 pottery influenced by то нам омогућава да14 истражујемо the Celtic one to the present days. And дубље у прошлост. having in mind that even the Celtic, i.e. Пиштаљка, Београд Whistle, Belgrade Scordicsi pottery was outcome of living Глеђосана керамика се на централном together with the indigenous peoples and Балкану не појављује пре доласка permeation of cultures, 14we can explore Римљана (у првој половини, односно even more distant past. средином II века у Горњој Мезији), а онда постаје важан начин обраде Glazed ceramics does not appear in површине керамичких посуда, мада the central Balkans before the Roman у почетку искључиво луксузне робе times (first half, i.e. mid-second century (Цвјетићанин 2001). Производња in Upper Moesia) and then it becomes глеђосаних посуда, чији је интензитет an important element in treatment of варирао, па је средином III века pottery vessels surfaces which was практично нема, обновљена је и limited to luxurious ware in the beginning интензивирана у IV веку у много ширем (Cvjetićanin 2001). Production of glazed обиму, да би средином VI века сасвим pottery varied in intensity and it is almost Кадионица, Београд нестала. У рановизантијском периоду non-existent by the mid-third century, Censer, Belgrade производи се и дистрибуира само only to be reinstated and intensified in the спорадично (Цвјетићанин 2006: 207). fourth century and to disappear again by mid-sixth century. It was only sporadically Ове осцилације и прекиди у manufactured in the Early Byzantine производњи глеђосане керамике period (Cvjetićanin 2006: 198). на простору централног Балкана говоре о променама у потребама и These fluctuations and cessations in укусу становништва – које могу бити production of glazed pottery in the central последица различитих чинилаца, али Balkans testify to the changes in the needs не и о дисконтинуитету15 у преношењу and taste of the population which could знања и вештина. be result of various factors but not to discontinuity15 and transfer of knowledge У средњем веку на централном and skills. Балкану глеђосана керамика поново се појављује, после дужег одсуства, тек у In the Middle Ages glazed pottery XI веку и то под утицајем византијске reappeared in the central Balkans in the керамике, у почетку као импорт, а eleventh century after longer period of потом и у оквиру локалне производње absence. It was now under Byzantine (Бирташевић 1970: 97; Bajalović – influence as import in the beginning Кадионице спремне за печење, Hadži-Pešić 1981: 97). По доласку and later as part of local production Велики Суводол Censers ready for firing, Турака у Србију, запажа се постепено (Birtašević 1970: 97; Bajalović – Hadži- Veliki Suvodol преузимање примата такозване Pešić 1981: 97). Since the last quarter османске керамике, од последње of the fifteenth century with the arrival четвртине XV века, у облицима of Turks in Serbia the so-called Ottoman и декорацији, али уз неоспоран ceramics took gradually precedence утицај затечене, традиционалне over existing forms and decoration. средњовековне керамике, као и However, the impact of domestic, средњоевропске у областима уз Саву и traditional medieval pottery as well as of Дунав (Bikić 2003: 157-166). the central European traditions in areas along the Sava River and the Danube was Прожимање различитих традиција, unquestionable (Bikić 2003: 157-166). њихово преплитање и стапање током векова – од аутохтоних праисторијских, Permeation of different traditions, келтских, римских, словенских, their intertwining and merging during византијских, средњоевропских и centuries – from the autochthonous турских до данашњих дана, prehistoric, Celtic, Roman, Slavic, иако се не могу пратити у Byzantine, central European and Turkish континуитету у локалним оквирима, ones to the present times, cannot be на ширем простору централног viewed as permanent development Балкана, односно територији данашње under local conditions, across the central Србије, добијају на значају и потврђују Balkans i.e. in the territory of present да једном савладане технике, day Serbia. They do become important једном стечена знања и вештине and confirm the understanding that once настављају да живе кроз историју mastered techniques and skills continue 69 прилагођавајући се тренутним укусима their life throughout history by adapting и потребама. to current taste and needs.

Глеђосано посуђе данас је у The utilitarian value of glazed pottery has великој мери изгубило своју significantly fallen. Vessels used for water употребну вредност. Посуде за and brandy, those most representative воду и ракију – тестије и бардаци, examples of kick wheel throwing are најрепрезентативнији примерци now acquired only for decoration and керамике ножног витла, купују се само the survival of traditional pottery making у декоративне сврхе, па је опстанак is at stake. Quality of the ware and their традиционалног грнчарства у Србији assortment have been in a descending озбиљно доведен у питање. Квалитет line for decades and it is only the посуда и њихова разносврсност већ matter of time when we shall have to су деценијама у опадању, а питање је understand that the last extinguished fire тренутка када ћемо бити принуђени in potter’s kiln would take away the last да констатујемо како су гашењем preserved body of knowledge and skills of последње грнчарске пећи у заборав traditional pottery making in Serbia. отишла и последња знања и вештине традиционалног грнчарства у Србији.

Грнчарија Боже Илића, Шапранце Boža Ilić’s pottery, Šaprance КЕРАМИКА НОЖНОГ ВИТЛА KICK WHEEL POTTERY

НАПОМЕНЕ REFERENCES

1) 1)

Приликом теренских истраживања 2009. During field explorations in 2009 we registered године забележили смо само једну грнчарску only one potter’s workshop in Pirot and there only радионицу у самом Пироту у којој се производи 2) moulded ware was produced including mainly 2) искључиво раде у калупима, а реч је, углавном, о souvenirs for tourists visiting Mt. сувенирима за златиборске туристе. Potters from Pirot used to settle, and they are still Пиротских грнчара је било, а има их и данас, living in Šumadija, western Serbia, Voyvodina, Sava у Шумадији, западној Србији, Војводини, River valley, Dinara area and in places where there Посавини, Динарској области и свуда где 3) existed no local tradition in pottery making 3) није било локалне традиционалне грнчарске (Tomić 1982: 23). производње (Томић 1982: 23). Majority of few remaining potters in Serbia come Међу малобројним преосталим грнчарима 4) from Pirot or from villages in the surroundings у Србији већина је пореклом из Пирота или of Pirot. 4) из села из његове најближе околине која су There are two potters in Bela Palanka and their традиционално била грнчарска. production is more diverse and of higher quality У Белој Паланци активна су два грнчара чија је 5) than the ware produced in the surroundings 5) продукција разноврснија и квалитетнија од оне of Pirot. у околини Пирота. Niš with villages Grkinje and Leskovac until recently Ниш са селом Гркиње и Лесковац, који су engaged in pottery production and under greater доскоро такође имали развијену грнчарску 6) influence of the pottery from the Pirot-Bela Palanka производњу, били су више под утицајем area (Stojanović 1963: 73-85; Tomić 1983: 40). 6) пиротско-белопаланачног грнчарства Every statement we made both in this paper (Стојановић 1963: 73-85; Томић 1983: 40). including the footnotes which is related to Све констатације, и у тексту и у напоменама, current situation in Serbian potteryIntangible is result Heritage: of везане за актуелну ситуацију у грнчарству Ethnoarchaeologicalfield researches within Researches the frame of of Traditional the National Србије резултат су теренских истраживања у Museum in Belgrade project оквиру пројекта Народног музеја у Београду 71 Неопипљива баштина: етноархеолошка Technologies of Ceramic Production истраживања традиционалних технологија керамике 7) which is being carried on since 2005. 8) 7) , на којем се континуирано ради од On diversity of brandy pots see Nikolić 2010. 2005. године. According to typological systematisation of the 8) О разноврсности посуда за ракију више у collection of the Ethnographic Museum in Belgrade, Николић 2010. 9) the Pirot potters used to make 70 kinds of different Према типолошкој систематизацији збирке vessels and objects (Tomić 1983: 36). Етнографског музеја у Београду, пиротски Particularly favoured were the so-called Chanakale 9) грнчари су израђивали 70 врста различитих beakers following the form of beakers used for посуда и предмета (Томић 1983: 36). bringing “holy water” from pilgrimage to Kaba Посебно је био омиљен такозвани чанакалски and saving it for the sick and the dying. Beakers кондир рађен по угледу на кондире у којима се manufactured in the central Balkans were different са Ћабе доносила „света вода“ која се чувала за from the original Chanakale ones and from each болеснике и самртнике. Кондири који су се на 10)other. Their manufacture ceased in the period централнобалканском простору израђивали between the two World Wars (Tomić 1983: 42). разликовали су се и од оригиналних Water jugs used to be coated with white slip and 10)чанакалских и међу собом. Њихова израда 11)glazed (Tomić 1983: 38). This method used in the престаје између два светска рата (Томић 1983: 42). Middle Ages can still be seen (Birtašević 1970: 100). Често су тестије преливане прво белом енгобом, When the Balkans are concerned the coiling of па потом глеђосане (Томић 1983: 38), што се vessels is considered to be hand-wheel made, 11)и данас може видети, а практиковано је и у and pulling walls from a clay lump to be kick средњем веку (Бирташевић 1970: 100). wheel thrown. This however does not apply to the На Балкану се, додуше, градња посуде од entire Balkan region even, since in several places ваљака поистовећује са ручним витлом, а in Bosnia and Herzegovina: Ivanjska, Ularice, моделовање извлачењем из једног комада Sivša and Omanjska shaping by pulling on hand- глине са ножним витлом. То, међутим, није wheel was registered (Popović C. Dj. 1960: 33). правило ни на читавом балканском простору, 12)Similar examples were registered in Spain as well јер је у неколико места у Босни и Херцеговини: (Djordjević-Bogdanović 2003: 79). th th Ивањска, Уларице, Сивша и Омањска V. Bikić wrote that the 16 and 17 centuries забележено моделовање техником извлачења, pottery from the territory of Belgrade “represents али на ручном витлу (Поповић Ц. Ђ. 1960: 33), by its features, a transitional stage between the 12)а такви случајеви констатовани су и у Шпанији Late Middle Ages production and the new age (Djordjević-Bogdanović 2003: 79). ceramics which brings together old models, За грнчарију XVI и XVII века са територије 13)elaborated forms and advanced technology”, Београда В. Бикић зато каже: „Целокупним Bikić 2003: 158. карактером она представља прелазну етапу On mutual influence between the Scordisci pottery између продукције позног средњег века 14)and Roman pottery see in Sladić 1986: 41-47, and и керамике новог доба, која обједињује Brukner 1981. 13)старе моделе, развијене облике и напредну технологију.“, Bikić 2003: 158. In his analysis of the pottery made by Scordisci, Sladić wrote that Celts generally accepted О узајамном утицају керамике Скордиска и influences but also exerted their own impact and 14)римске керамике више у Sladić 1986: 41-47 и these mutual influences originated many forms of Brukner 1981. 15)pottery which makes distinguishing between the У анализи керамике Скордиска, М. Сладић каже indigenous and Celtic ware difficult (Sladić 1986, 51). да су Келти углавном прихватали утицаје, али “We note that the area where glazed potteryth th и реципрочно узвраћали, па су из тих узајамних appears as specific phenomenon of the 4 -5 утицаја настали многи керамички облици, те 15)да је зато тешко поуздано издвојити шта је centurynd is exactly that territory where during the келтско, а шта домородачко (Sladić 1986: 51). 2 century workshops for glazed ceramics existed. „Подручје на којем се глеђосана керамика јавља Although the continuity with the Early Roman као специфичан феномен IV-V века, управо production has not been established, it is possible је она територија на којој су, током II века, that the recognition of technique, considering биле активне радионице за израду глеђосане the conservativeness of pottery production , керамике. Иако није установљен континуитет could be one of the reasons for its fast spreading” са раноцарском продукцијом, могуће је да (Cvjetićanin 2006: 198-199, English edition). је препознавање технике обраде површине, с обзиром на конзервативност грнчарске делатности, могао да буде један од разлога за њену брзу раширеност.“ (Цвјетићанин 2006: 207).

73 LITERATURE ЛИТЕРАТУРА

Bajalović – Hadži-Pešić 1981 Božović/ Божовић 1988 Keramika u Гласник srednjovekovnoj Srbiji музеја Косова XV-XVI M. Bajalović Hadži-Pešić, Б. Божовић, Израда црепуља у селу Бубе, [Les ceramiques en Serbie au Božović/ Божовић 2005, Приштина, 235-239. Moyen Age, résumé 141-148], Monografije 8, Savez arheoloških društava Jugoslavije, Muzej grada Косовско-метохијски зборник 3 BajalovićBeograda. – Hadži-Pešić/ Бајаловић – Хаџи-Пешић 1982 Б. Божовић, Женска керамика у Бубама (Рогозна), , BrownБеоград, 1976 207-212. М. Бајаловић Хаџи-Пешић, КерамикаГрнчарство у у Србији Roman crafts средњовековној Србији [Pottery in medieval Serbia, summary pp. 8-9], у: D. Brown, Pottery, in: (D. Strong, Barjaktarović/(С. Ћелић ур.), Барјактаровић Галерија САНУ, 1953/54 Београд, 5-8. BruknerD. Brown 1981 eds.), Duckworth. Rimska keramika u jugoslovenskom Гласник Етнографског института II-III delu provincije Donje Panonije М. Барјактаровић, Аранђеловачки лончари, O. Brukner, , [Roman ceramic BikićБеоград, 2003 1-5. ware in the Yugoslav part of the Province of Lower Gradska keramika Beograda Pannonia, summary pp. 169-190] Dissertationes et Monographiae XXIV, Pokrajinski zavod za zaštitu V. Bikić, (16-17. vek) Chausidis,spomenika Nikolov/ kulture Čausidis, SAP Vojvodine, Nikolov SADJ, 2006 Beograd. [Belgrade ceramics in the 16th-17th century, summary pp. 175-187], Arheološki institut, Birtašević/Posebna izdanja Бирташевић 39, Beograd. 1970 N. Čausidis, G. Nikolov, Crepna i vršnik. Mitološko- semiotičkaStidia analiza Mythologica [Crepna Slavica and vrshnik,IX Zbornik Muzeja Mythological–semiotic analysis, summary pp. 144- primenjeneМ. Бирташевић, umetnosti Технологија 14 српске 145], , средњовековне керамике, Ljubljana, 97-160. , Beograd, 93-101. Courty, Raux 1995 Djordjević, Nikolov 2011

M.A. Courty, V. Roux,Journal Identification of Archaeological of Wheel B. Djordjević, G. Nikolov, Bread-baking pan ScienceThrowing22 on the Basis of Ceramic Surface Features (crepulja/crepna) from Neolithic to present and Microfabrics, Proceedingsin South-East of Europe. the Fifth The Italian beginning Conference of on Cvjetićanin/ ,Цвјетићанин 17-50. 2001 Ethnoarchaeology,ethnoarchaeological Rome, cooperation May 2010 in the region, Глеђосана керамика Горње Мезије Djordjević 2011 (in print). Т. Цвјетићанин, [Glazed pottery from Upper Moesia, Cvjetićanin/summary pp. Цвјетићанин 79-137], Народни 2006 музеј у Београду. Las tecnologías tradicionalesI Congreso Internacionalde cerámica Sobre Касноантичка глеђосана Estudiosy sus orígenes Cerámicos europeos Homenaje como a potencial la Dra. Mercedes керамика. Глеђосана керамика Прве Мезије, Vegasetnoarqueologico, ПриобалнеТ. Цвјетићанин, Дакије, Средоземне Дакије и Дарданије Late Efstratiou, Cádiz, 1992 1-5. Noviembre 2010 (in print) Roman glazed pottery. Glazed pottery from Moesia Prima, Dacia, Народни Ripensis, музеј Dacia у Mediterranea Београду / and Dardania N. Efstratiu, Production andOrigini. distribution Preistoria e protostoriaof a ceramic delle type civiltà in Highland antiche Rhodope: XVI an Ćirković/ Ћирковић, National Museum2005 in Belgrade. ethnoarchaeological study, Терминологија црепуљарства Filipović/ Филиповић 1951 , 311-327. код Срба на Косову и Метохији Женска керамика код балканских С. Ћирковић, народа , Универзитет у M. Филиповић, Београду, Филолошки факултет (непубликована [Primitive Ceramics Made by Women Đorđević-Bogdanovićмагистарска теза / 1994M.A. Thesis, unpublished). Among the Balkan Peoples, summary pp. 159-161], САН, посебна издања књ. CLXXXI, Етнографски Garašanin/институт Гарашанин књ. 2, Београд. 1955 B. Đorđević-Bogdanović,Balcanica XXV The Chronology of the First Local Use of the Potter’s Wheel in the Central Годишњак Музеја града Београда II DjordjevićBalkans, 2005 , Beograd, 39-52. М. Гарашанин, Нова разматрања о словенској керамици, , GarašaninБеоград, 1996 21-30. B. Djordjević, SomeUnderstanding ethnoarchaeological people through their potterypossibilities in the pottery technology The Yugoslav Danube investigations, M.Basin Garašanin, and the NeighbouringDie kulturelle Regionsund chronologische in the 2nd , Proceedings of the 7th EuropeanTrabalhos Meeting de stellungMillenium der B.C. Mediana-Gruppe, Arqueologiaon Ancient ceramics 42 (EMAC’03) (M.I. Prudêncio, M.I. Dias, J.C. Waerenborgh eds.), (N. Tasić ed.), Institut for Balkan Djordjević/ Ђорђевић, 61-69. 2007 GavazziStudies 1978 of SASA, Belgrade, 201-218. Vrela i sudbine narodnih tradicija – kroz prostore, vremena i ljude Ethnoarchaeological research as a Method of M. Gavazzi, Protection of Traditional Ceramics Technologies / , Etnološke studije i prilozi ConditionЕтноархеолошка of the Cultural истраживања and Natural као Heritage вид заштите in the Janković/iz inozemnih Јанковић izdanja, 2001 Zagreb 1978. Balkanтрадиционалних Region Vol. технологија 1 керамике,

, , Proceedings of the Regional Ђ. Јанковић, О традиционалном српском Conference held in Kladovo October 2006 грнчарству у позномЗборник средњем Етнографског веку [On музеја у (M. Popović-Živančević ed.), Belgrade, 87-99. БеоградуTraditional 1901-2001 Serbian Pottery in the Middle Ages, summary p. 161], , Београд, 141-161. 75 Jevtić 1983 Ljubinković/ Љубинковић 1970 Keramika starijeg gvozdenog doba na centralnobalkanskom području M. Jevtić, Некропола цркве Св. ЗборникПетра код Народног Новог Пазара музеја VI [The Early Iron Age [La nécropole de l’église Saint-Pierre près de Novi Pottery of the Central Balkan region, summary pp. Pazar, résumé p. 230], , 53-59], Centar za arheološka istraživanja, knj. 2, MedovićБеоград, 1978 169-230. Joksimović/Filozofski fakultetЈоксимовић Univerziteta 1909 u Beogradu. Naselja starijeg gvozdenog doba Етнолошка u jugoslovenskom Podunavlju и етнографска грађа P. Medović, Ж. Јоксимовић, Ужичке црепуље, [Die relative , Српски етнографски chronologie der siedlungen der Älteren Eisenzeit Jovanovićзборник, B. књ.1987 13, СКА, Београд, 485-497. im Jugoslawien Donaugebiete, zusammenfassung, s. 81-112], Dissertationes et Monographiae, SADJ, Praistorija jugoslavenskih zemalja Milošević/Beograd. Милошевић 1937 B. Jovanović, Keltska kultura u Jugoslaviji. Istočna grupa, , knjiga V, JovanovićSarajevo, S./ 815-854. Јовановић С. 1997 M. Милошевић, О изради црепуља у селу Валакоњу (СрезGlasnik Бољевачки) Etnografskog [La fabrication muzeja u des Beogradupots au village XII Valakonje – arrondissment Boljevac, АрхеологијаС. Јовановић, источне Средњовековне Србије некрополе од résumé p. 202], IX до XV века на територији Горњег Тимока, Mojsić/ Мојсић, Beograd,1936 201-202. (М. Лазић ур.), Kapuran/Београд Капуран – Доњи Милановац, 2009 303-311. Архитектура из позног бронзаног и И. Мојсић, О изради црепуља у Џвану у околини старијег гвозденог доба у басену Јужне Мораве Крушева у Јужној Србији, [Ausarbeintung des А, Капуран, irdenen Deckels zum Brot-backenПрилози imпроучавању Dorfe Džvan , нашеin der народне Umgebung керамике von Kruševo in Südserbien, Центар за археолошка Lateистраживања, Bronze and књига Early Iron zusammenfassung s. 50], Age23, Филозофски Architecture in факултет the Južna Универзитета Morava Basin у , Етнографски музеј у Београду / A. Kapuran, Nikitović/Београду, Никитовић посебна издања 1986 6, Београд, 48-50. , Centre for Archaeological Research, Vol. 23, Faculty of Krstić/Philosophy, Крстић University 1996 of Belgrade. Л. Никитовић, Резултати сондажних истраживања на локалитету Аниште у ЗборникБресници радова [Résultats Народног des sondages музеја XVI dans le site В. Крстић, Керамички тегови из НародногГласник САД archéologique d’Anište à Bresnica, résumé p. 46], 12музеја у Београду [Clay Weights from Belgrade , National Museum, summary p. 151], Nikolić/Чачак, Николић 35-46. 2010 Kullashi, Београд, 1984 143-151. Судови за ракију и вино

Н. Николић, , Народни S. Kullashi, Punimi i çerepëve në fshatin PërçevëGlasnik Palamarević,музеј Крагујевац. Laković/ Паламаревић, Лаковић 1993 muzeja[Making Kosova of earthenware XIII-XIV dishes for baking bread Грнчарство Врања in the village of Prçevo, summary p. 420], Laković/ Лаковић 1992, Priština, 415-420. О. Паламаревић, И. Лаковић, , Peruničić/Народни Перуничић музеј, Врање. 1936 Врањски гласникИ. Лаковић, XXIV-XXV Грнчарски занат у Врању [Le métier du potier à Vranje, résumé p. 238], Б. Перуничић, О изради лонаца у Злакуси код , Врање, 219-238. ПрилозиУжичке Пожеге проучавању [La fabrication наше народне de pots керамике au village Zlakusa près de užička Požega, résumé p. 47], , Raičković 2007 Keramičke posude Zanatskog centra Етнографски музеј, посебна издања 6, iz Viminacijuma Petković/Београд, Петковић 42-47. 1988 A. Raičković, Пиротска грнчарија , Arheologija i prirodne nauke, posebna izdanja 3, Centar za nove tehnologije, М. Петковић, , Музеј SladićArheološki 1986 institut Beograd. PetrićПонишавља, (1979) Пирот. Keramika Skordiska

Zbornik Cetinjske krajine (Ivan Lovrić i njegovo M. Sladić, [The pottery of doba)M. Petrić, 1 Lončarska tradicija u Cetinjskoj krajini, the Scordisci, summary pp. 59-66], Centar za arheološka istraživanja, knjiga 6, Filizofski fakultet Petrović B./, Sinj, Петровић 351-363. Б. 2010 Stalio/Univerziteta Сталио u1968 Beogradu. Асфалтна база у Земуну, насеље раног гвозденог доба Asfaltna Baza in Zemun, Неолит централног Балкана Б.Early Петровић, Iron Age Settlement Б. Сталио, Насеље и стан неолитског периода, [ [Agglomeration et , Monographies 15, habitation de la periode Neolithique, resumee pp. Belgrade City Museum, summary pp. 247-249], Stalio/VII-XI], Сталио Народни 1970 музеј, Београд, 77-106. Petrovićмонографије P. Ž./ Петровић 15, Музеј П. града Ж. 1936 Београда, Београд.

ЗборникБ. Сталио, Народног Арадац: музеја„Каменити VI виногради“ П. Ж. Петровић, О народнојПрилози керамици проучавању у [Aradac: „Kameniti vinogradi“, résumé p. 80], нашедолини народне Рашке керамике [Traditional Pottery in the Raška Stanković/ Станковић 2007 , Београд 1970, 73-84. Valley, summary p. 25], Магазин , Етнографски музеј у PetrovićБеограду, P. Ž./ пос. Петровић издања П.6, Београд,Ж. 1936a 12-25. Д. Станковић, За хлеб од седам кора, , Stojanović/А.Д. Политика, Стојановић Београд. 1963

П. Ж. Петровић, О народнојПрилози керамици проучавању у Лесковачки зборник III нашеисточној народне Србији керамике [Traditional Pottery in Eastern Р. Стојановић, Грнчарски занат у Лесковцу, Serbia, summary p. 41], Stojanović/ Стојановић 1981, Лесковац, 73-85. , Етнографски музеј у PopovićБеограду, C. Dj./ пос. Поповић издања Ц.6, Београд,Ђ. 1959 25-41. Р. Стојановић, Израда црепуља у селу Брза [La Лесковачкиconfection des зборник couvercles XXI en terre pour la cuisson Ц. Ђ. Поповић, Техника примитивног du pain dans le village de Brza, résumé p. 202], лончарства у Југославији [ÜberГласник die technik Земаљског Stojić 1986 , Лесковац, 199-202. музејаder primitiven у Сарајеву, töpferein in Jugoslawien, Gvozdeno doba u basenu Velike Morave zusammenfassung s. 57-59], н.с. св. XIV, Етнологија, M. Stojić, Popovićсарајево, C. Dj./ 25-59. Поповић Ц. Ђ. 1960 [Die Eisenzait im becken der Velika Morava, zusammenfassung s. 109-121], Centar za Етнолошки arheološka ispitivanja, knj. 8, Filozofski fakultet прегледЦ. Ђ. Поповић, 2 Неки задаци и проблеми у Univerziteta u Beogradu, Zavičajni muzej проучавању народног лончарства, SvobodaSvetozarevo. 2004 Popović D. 1981, Београд. Keramika starijeg gvozdenog doba u Diana 9 Sremu Učešće Dijana centra u međunarodnoj radionici D. Popović, „Keramika – naši korijeni“, Sarajevo, 2003, , [Die keramik der Älteren Eisenzeit in Syrmien, Beograd 2003/2004, 91-93. zusammenfassung s. 43-52], SADJ, Zavod za zaštitu spomenika kulture, Sremska Mitrovica, Beograd. 77 Todorović 1974 Skordisci. Istorija i kultura of pottery – main characteristics, summary pp. 70- J. Todorović, [Skordisci Trifunovski/73], Збирке Трифуновски I, Етнографски 1978 музеј у Београду. – history and Culture, summary pp. 231-279], Monumenta Archaeologica 2, Institut za izučavanje Tomić/istorije Томић Vojvodine, 1953 SADJ, Novi Sad – Beograd. Ј. Ф. Трифуновски, ЦрепуљарствоBuletin у de l’Institut EthnographiqueГостиварском крају de l’Académie [Fabrication Serbe des de couvercles Sciences en Гласник Етнографског etterre des dans Arts la region de Gostivar, Гласник музејаП. Томић, у Београду Црепуљарство XVI у селу Котража у Етнографаског института XXVII Шумадијској Јасеници, , t XXVII, résumé p. 131-132], Tomić/ Томић 1953a , Београд, 170-176. , Trojanović/Београд, 127-132. Тројановић 1896 Старинска српска јела и пића П. Томић, ДанашњаГласник аранђеловачка Етнографског грнчарија музеја у Београду[Modern pottery XVI of Arandjelovac, summary С. Тројановић, , pp. 107-109], TruhelkaСрпски 1901 етнографски зборник, СКА, Београд. Tomić/ Томић 1958, Београд, 83-107. Гласник Glasnik Zemaljskog muzeja XIII/2- Етнографског музеја XXI 3Ć. Truhelka, Prehistorička sojenica u koritu Save П. Томић, Црепуљарство у селу Врњцима, kod Donje Doline, Tomić/ Томић 1958а , Београд, 207-214. Vasić/, Sarajevo, Васић 1906227-287. Гласник Етнографског музеја XXI П. Томић, Црна грнчарија у Ђаковици, СтаринарМ. Васић, Старосрпска I налазишта у Србији. Tomić/ Томић 1960 , Београд, 197-204. Прилози за познавање старе српске културе, Vinski-Gasparini, Београд, (1954) 39-88. Гласник Етнографског музејаП. Томић, 22-23 О типовима грнчарског кола и керамике у Србији, PeristilK. Vinski-Gasparini, Neke pojave kontinuiteta Tomić/ Томић 1965, Београд, 5-20. s područja arheologije u našim krajevima, , Zbornik radova za historiju umjetnosti i Етнолошки преглед 6-7 Vukmanović/arheologiju, Вукмановић svezak I, Zagreb, 1937 119-127. П. Томић, Народна керамика у Југославији, Tomić/ Томић 1970 , Београд, 39-48. J.Л. Вукмановић, О изради црепуља и печењу хлеба у ГласникЦрмници Етнографског [Sur la confection музеја des у potsБеограду et la П. Томић, Црепуље и вршници у североисточној XIIcuisson du pain à Crmnica (Monténégro), résumé Србији, са освртом на ове судове и у другим p. 135], крајевима Југославије [“Crepulja” et “vršnik” – Zlatković/, Београд, Златковић 133-135. 2009 recipients de terre pour la cuisson du pain dans le Nord-Est deГласник la Serbie Етнографског (y compris des музеја appréciations 33 sur les autres régions de la Yougoslavie), résumé Д. Златковић, ИзрадаЕтно-културолошки црепуља на Старој зборник p. 53-54], , XIIIпланини [Making bowls – crepulja at Stara Planina, Tomić/Београд, Томић 43-54. 1982 summary p. 80], , Сврљиг, 73-80. Грнчарство у Србији П. Томић, Грнчарство у Србији [Pottery in Serbia, summary p. 30], у: (С. Ћелић Tomić/ур.), ГалеријаТомић 1983 САНУ, Београд, 10-29. Грнчарство у Србији

П. Томић, [The development Етно-збирка Анђелке и Драгана Василова, Височки Одоровци Ethno-collection of Andjelka and Dragan Vasilov, Visočki Odorovci CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд xx xx

ЂОРЂЕВИЋ, Биљана, 19xx- Три лица традиционалне керамичке производње у Србији / [аутор каталога Биљана Ђорђевић ; превод Малена Стојчев; фотографије Аца Ђорђевић, Небојша Борић, Биљана Ђорђевић] = Three facets of traditional pottery making in Serbia / [author Biljana Djordjević ; translation Malena Stojčev ; photographs Aca Djordjević, Nebojša Borić, Biljana Djordjević]. - Београд : Народни музеј = Belgrade : National Museum, 2011 (Београд : Доситеј Студио). - 80 стр. : фотогр. ; 22 x 22 cm

Упоредо срп. текст и енгл. превод. - Податак о аутору преузет из колофона. - Текст штампан двостубачно. - Тираж 500.

ISBN 978-86-7269-122-1

а) Народни музеј (Београд)