& M D IS ЪМсаЛ- Managfjneut Development Institute of Singapore in Tashkent Ministry of Higher and Secondary Special Education of U.Z.b6K.lSTAI>J the Republic of

INTERNATIONAL TOURISM CONFErENCE PROCEEDINGS

ITC 2014 MDIS TASHKENT 15-16™ o f O c T G B E R 2014 &MDIS Ъ М ^ г Management Development Institute ol Singapore in Tashkent

Conference Proceedings

Contemporary Aspects of Global Tourism Industry and Specific Features of Tourism Development in Uzbekistan 15-16th of October 2014

Материалы конференции

Современные аспекты глобальной индустрии туризма и специфика ee развития в Узбекистане 15-16 Октября 2014 г.

Конференция маърузалари туплами

Халкаро туризм индустрияси замонавий жих,атлари ва Узбекистонда туризм ривожланишининг узига хос хусусиятлари 2014 йил 15-16 октябр

ITC 2014 Tashkent

1 УДК 338.48 + 379.85 ББК 65.433 С76

International Tourism Conference Proceedings: Contemporary Aspects of Global Tourism Industry and Specific Features of Tourism Development in Uzbekistan. - Tashkent: Management Development Institute of Singapore in Tashkent, 2014. 292 pages. ББK 65.433

Published by «YANGI FAZO Print» Design: Usmon Kamolov Editing: Sia EngKee, Qobiljon Yunusov, Shafieh Dorry, Asror Nigmonov, Lola Yuldasheva, Umidakhon Narimanova

This proceedings can be freely used and copied for non-commercial purposes, provided that the source is acknowledged. For ordering additional copies of the publication, please contact [email protected] Electronic version of this proceedings is available through www.mdis.uz/conference © Management Development Institute of Singapore in Tashkent, 2014

ISBN - 978-9943-11-234-6

и Conference Background

International tourism plays a crucial role in economic development of many countries. Particularly in Uzbekistan, tourism is an important economic sector, and for the purpose of sustaining the tourism industry, concerted efforts in the development of tourism infrastructure can be seen. For example, new and modern hotels are built; historical and scenic places are refurbished; recreational facilities and transportation provisions are enhanced. All these improvements create extensive and favorable conditions to attract international travellers, promote the country's tourism industry, and extend the cooperation with foreign tourism industry partners. The marketing projects, mega-info-tours organised by the national company Uzbektourism, have seen to produce good results in promoting tourism industry in the country. The implementation of such large-scale projects has further developed and enhanced the tourism services in the country including hotel and transportation services. This enhancement will certainly benefit the country's economic growth thereby upgrading the wellbeing of people. The aim of the conference is to address the issues of tourism’s roles in Uzbekistan. The conference organisers invited papers relevant to hospitality and tourism management, specifically addressing the following four main areas: 1. Contemporary aspects of global tourism industry 2. Specific factors affecting tourism development in Uzbekistan 3. Human resources and development in tourism industry 4. Economic impact of tourism on investment and employment During the conference, academia and business representatives delivered, and at the same time, gained valuable knowledge by sharing their findings with the invited guests, faculty members and fellow students. Through the exchange of ideas and feedback received, participants would improve their research work and might possibly publish their work in international journals. Moreover, the event provided students with the opportunity to present their research work in a real conference setting and granted them the chance to gain experience in a professional environment. These proceedings present the papers selected, which were reviewed by the Conference Expert Group among the submissions by students, academia and practitioners from Uzbekistan, and abroad.

in Conference Organising Committees

Organising Committee 1. Dr. Jasur Salikhov, Rector MDIS Tashkent (Chair) 2. Ms. Victoriya Tursunova, General Manager MDIS Tashkent 3. Mrs. Dildora Ishankhodjaeva, Senior Manager MDIS Tashkent 4. Mr. Nosirjon Sobirov, Senior Manager MDIS Tashkent 5. Ms. Umidakhon Narimanova, Senior Manager MDIS Tashkent 6. Mr. Ozodbek Kamildjanov, Senior Manager MDIS Tashkent

Conference Working Group 1. Mr. Asror Nigmonov, Manager Research and Consultancy Centre MDIS Tashkent 2. Ms. Lola Yuldasheva, Assistant Senior Manager International Department MDIS Tashkent 3. Mrs. Munojat Isomidinova, Manager Student Services Unit MDIS Tashkent 4. Mr. Ibrohimjon Nazirov, Assistant Manager Student Services Unit MDIS Tashkent 5. Mr. Ramziddin Artikov, Head of IT Department MDIS Tashkent 6. Mr. Alisher Kutbitdinov, Assistent Manager IT Department MDIS Tashkent 7. Mr. Usmon Kamolov, Multimedia Specialist MDIS Tashkent

Expert Group 1. Dr. Sia EngKee, Dean MDIS Tashkent 2. Mr. Qobiljon Yunusov, Lecturer MDIS Tashkent 3. Ms. Shafieh Dorry, Lecturer MDIS Tashkent

MDIS Tashkent Student Support Team 1. Oqilbek Avazov 7. Sodiqjon Tursunov 2. Rakhmatjon Ismoilov 8. B akhtiyor Yuldashev 3. Murodjon Turgunov 9. Sukhrob Murodov 4. Jamshid Alimboev 10. Bobur Nasimov 5. Shakhzoda Yusupjanova 11. Diyora Ruzmetova 6. Dilshoda Karimbekova 12. Kamola Bobojonova

iv CONTENT

Background to the Conference...... iii Conference Organising Committees...... iv

1. Contemporary Aspects of Global Tourism Industry...... 1 Economic Impact of Tourism on Investment and Employment in Singapore Carol PILLAI...... 1 Innovative Determinants of a New Tourism Stage Viktor GERASYMENKO & Pavlo PETRYCHENKO...... 10 Tourism Problems in Eurasian Economic Community Abbas SHERMUKHAMEDOV & Guzal ABIROVA...... 14 Инновационный и инвестиционный менеджмент в сфере туризма Луиза АШУРЗОДА...... 17 Ички туризмнинг дунё буйича мухимлиги Зафаржон БЕКНАЗАРОВ ва Аскарбек ГАЙДАРОВ...... 20 Малайзияда халкаро туризм ривожланишининг узига хос жихатлари Илхом БЕРДИЯРОВ...... Ошибка! Закладка не определена. Халкаро Туризм Саноатининг Замонавий Жихдтлари: Бирлашган Араб Амирликлари (БАА) мисолида Сулхия ГАЗИЕВА...... 29 Электрон туризм имкониятлари ва уларни куллашнинг узига хос хусусиятлари Ортикжон ХУРРАМОВ...... 35 Халкаро туризмни ривожлантириш имкониятлари Замира КАРИМОВА...... 40 Туристик тадбирларни ташкиллаштиришда турист ассоциацияларнинг урни Мохинур КУРБАНОВА...... 45 Особенности развития сферы туризма в странах снг Нигора МАХМАСОБИРОВА...... 48 О создании туристических зон вдоль великого шелкового пути...... Аббас ШЕРМУХАМЕДОВ...... 52

v Иктисодиётда туризм сохдсининг ривожланишида малакали мутахассисларнинг урни ва ютуклари Зокир СОДИ^ОВ ва Нилуфар БОТИРОВА...... 55 Using ‘Business-to-Customer’ in Tourism Bobur SHERMUKHAMEDOV & Feruza SIDIKOVA...... 59 Современное состояние и перспективы развития туризма в Малайзии Лола СУЛТАНОВА...... 63 Туризм сохдсини ривожлантириш имкониятлари ва истикболлари Феруза ЗОКИРЖОНОВА...... 67 Халкаро туризм ривожланишининг узига хос жихдтлари Зокир СОДЩОВ...... 71

2. Specific Factors Affecting Tourism Development in Uzbekistan...... 75 Practical Ideas on Developing and Promoting Qobiljon YUNUSOV...... 75 Our Path to Higher, More Quality and Stable National Tourism Nigina ABDULLAEVA, Islomjon ABDUMUHTOROV & Radmila RASULEVA...... 79 Social Programes and the Role of Tourism in its Development Shakhnoza ABDULLAEVA...... 83 ^оракалпогистон Республикасида кадимий ёдгорликлардан туристик манба сифатида фойдаланиш муаммолари Рустем АДИЛЬЧАЕВ, Бахддыр ЖИЕМУРАТОВ ва Тимур НУРЫМБЕТОВ...... 87 Community Empowerment for Cultural Tourism and Heritage Protection in Uzbekistan Laziz KHUJAKULOV...... 91 Узбекистонда туризмни ривожлантириш омиллари ва шарт шароитлари Аваз АЛИМОВ ва Муяссар КУРБАНОВА...... 101 Узбекистонда туризм инфратузилмасини ривожлантириш ва сервис хизматларини такомиллаштириш йуллари Еайрат БЕРДИЕВ...... 105 Узбекистонда экологиктуризмнинг ривожланиш истикболлари Юлдуз ЭРГАШЕВА ва Ахмаджон ХАЛМИРЗАЕВ...... 111

vi Узбекистонда халкаро туризмни ривожлантиришнинг устувор йуналишлари Уктам ЖИЯНОВ...... 116 Факторы развития туризма в Узбекистане Шавкат ХАМДАМОВ...... 122 Агротуризм и его развитие в Узбекистане Пазлиддин ХАШИМОВ и Татьяна КИМ...... 125 Узбекистонда экологик туризмни ривожлантиришнинг инновацион йули Нилуфарбегим ХАЙРУЛЛАЕВА...... 128 Узбекистон туризмининг ривожланишида инновацион омилнинг ахдмияти Муяссар КУРБАНОВА...... 132 Развитие туризма в Узбекистане: состояние, проблемы и перспективы Алла МАКУШИНА...... 136 Хумбузтепа археологик ёдгорлигини сайёх,лик марказига айлантириш Бахрам САДУЛЛАЕВ ва Машариб АБДУЛЛАЕВ...... 141 Узбекистонда халкаро туризмнинг ривожланиши Ахмад СОЛИЕВ...... 145 Миллий туризмнинг ривожланиш хусусиятлари Нилуфар БОТИРОВА...... 148 Туризм саноатининг мамлакатимиздаги ривожи Жахонгир ТУРСУНОВ...... 152 Факторы, влияющие на развитие туризма в Республики Узбекистан Надира ЮЛДАШЕВА...... 156

3. Human Resources and Development in Tourism Industry...... 161 The Role of Service Quality in Tourism Industry Umidakhon NARIMANOVA...... 161 О подготовке кадров для сферы туризма Шахноза АКРАМОВА...... 166 Education for Sustainable Tourism Management Victoria LEVINSKAYA...... 170 Роль туризма в развитии нации

vii Александра ГИРИЧЕВА...... 178 Совершенствование системы интеграции образования и практики в сфере туризма Зулфия АДЫЛОВА...... 182 Туризм саноатининг янги йуналишлариниривожлантиришда кадрлар тайёрлашнинг иктисодий таъсири Сухроб ДАВЛАТОВ ва Аслиддин АБДУЛЛАЕВ...... 186 Employment in Tourism Sphere Shaira DJABBAROVA...... 191 Бухоро давлат университетида туризм таълими Аброр ЖУРАЕВ...... 195 Бухоро вохдсида туризм сохдси учун кадрлар тайёрлашни такомиллаштириш масалалари ^алим ХДМРОЕВ...... 200 Human Resources and Development in Tourism Industry in Uzbekistan Timur KHUSNUTDINOV...... 206 Tourism Industry: Education Problems and Perpectives Dilfuza SULTANOVA & Mokhira SHERMUKHAMEDOVA...... 210 Развитие туризма как важный фактор повышения занятости населения в Республике Узбекистан Нодирбек ТУЛА...... 216

4. Economic Impacts of Tourism on Investment and Employment...... 220 Factors Affecting Tourism Development in Uzbekistan Shokhrukhjon ANVAROV, Jakhongir KHAKIMOV &.Shafieh DORRY ...... 220 The Effects of Tourism on Quality of Life of the Population Surayo OTAKUZIEVA...... 225 Туризмнинг ижтимоий-иктисодий мох,ияти Омилхон ИСМАИЛОВ...... 227 Travel and Tourism: Economic Impact Analysis Nozima MAKHUDOVA...... 232 Economic Impacts of Tourism on Investment and Employment Umida KARIMOVA &_Shafieh DORRY...... 239

viii Туризм ва замонавий иктисодий сиёсат Аскарбек ГАЙДАРОВ...... 243 Узбекистонда маданий ва тарихий туризмниривожлантиришнинг иктисодий самарадорлиги Улугбек МАНСУРОВ...... 247 Вопросы привлечения инвестиций в индустрию туризма Узбекистана Хилола ОЧИЛОВА...... 251 Sustainable Development of Uzbekistan Tourism for Economic Growth Khabibullo PIRMATOV...... 257 Туристический потенциал как фактор экономического роста Узбекистана Аваз АЛИМОВ, Назира АЗИЗОВА и Муяссар КУРБАНОВА...... 260 Узбекистонда туризмнинг мамлакат экспорт самарасини оширишдаги роли Камола РИЗАЕВА...... 264 Туризмни ривожлантириш ва иш билан банд килишда инвестициялардан фойдаланиш Норбой УЗОРОВ, Жаконгир ^ОСИМОВ ва Севара ИКРОМОВА...... 268 Халкаро туризмнинг миллий иктисодиётни ривожланишига таъсири Бунёджон КОБИЛОВ...... 273 The Importance of English Language Skills in Tourism Sector Feruza ATAMURODOVA...... 278

ix 1. Contemporary Aspects of Global Tourism Industry

Economic Impact of Tourism on Investment and Employment in Singapore Carol PILLAI*

Abstract This paper aims to illustrate the economic impact of Tourism on Investment and Employment in Singapore. It demonstrates how tourism has contributed to employment and the amount of investment received. In particular, this paper attempts to examine the indirect and induced impacts and contributions to the Singapore economy.

Introduction The Singapore tourism sector currently contributes about 5.3 percent of Singapore’s gross domestic product and supports about 150,000 jobs. Making up at $19.1 billion in 2013, the direct contribution is estimated to rise to 5.8 percent in 2014, according to the World Travel and Tourism Council. Over the long term, this amount is forecasted to raise an average of 3.4 percent per annum to $28.3 billion in the next ten years. The tourism sector in Singapore has seen robust growth in the last 10 years. Tourism receipts and international visitor arrivals have reached an all-time high with estimates for 2012 performance registering S$23 billion in tourism receipts and visitor arrivals at 14.4 million. From 2002 to 2012, our tourism receipts have grown at a compounded annual growth rate of 10% and visitor arrivals at a growth rate of 6.6%. Chart below shows the growth rate in the last 10 years.

ж Carol Pillai, Head of School, Hospitality and Management, Management Development Institute of Singapore

1 Defining the Economic Contribution of Travel and Tourism Travel and Tourism is an important economic activity in most countries around the world. As well as its direct economic impact, the industry has significant indirect and induced impacts. Over the last 2 decades, Travel and Tourism has played a more and more important role in the economic development of many countries. Increased travel across the globe has been driven by growth in real incomes; greater amounts of leisure time; improved and highly accessible transportation systems; ongoing globalization of business linkages, including supply chains; highly effective communications systems that facilitate marketing and a significant number of new tourism services.

2 Direct Contribution The direct contribution of Travel and Tourism to GDP reflects the internal spending on Travel and Tourism. GDP generated by industries that deal directly with tourist, including hotels, travel agents, airlines and other passenger transport services, as well as the activities of restaurant and leisure industries that deal directly with tourist. It also includes government spending on Travel and Tourism services directly linked to visitors, such as cultural (eg museums) or recreational (eg national parks). The direct contribution of Travel and Tourism to GDP is calculated to be consistent with the output, as expressed in National Accounting, of tourism characteristic sectors such as hotels, airlines, airports, travel agents and leisure and recreation services that deal directly with tourists. The direct contribution of Travel and Tourism to GDP is calculated from total internal spending by “netting out” the purchases made by the different tourism sectors. This measure is consistent with the definition of Tourism GDP, specified in the 2008 Tourism Satellite Account: Recommended Methodological Framework (TSA: RMF 2008). In Singapore, the direct contribution of Travel and Tourism to GDP in 2013 was SGD19.1bn (5.3% of GDP). This is forecast to rise by 5.8% to SGD20.3bn in 2014. This primarily reflects the economic activity generated by industries such as hotels, travel agents,

3 airlines and other passenger transportation services (excluding commuter services). However, it includes the activities of the restaurant and leisure industries directly supported by tourists. The direct contribution of Travel and Tourism to GDP is expected to grow by 3.4% pa to SGD28.3bn (5.3% of GDP) by 2024.

Source: World travel and Tourism Council

Total Contribution The total contribution of Travel and Tourism includes its wider impacts (ie the indirect and induced impacts) on the economy. The indirect contribution includes the GDP and jobs supported by: - Travel and Tourism investment spending - an important aspect of both current and future activity that includes investment activity such as the purchase of new aircraft and construction if new hotels; - Government collective spending with helps Travel and Tourism activity in many different ways as it is made on behalf of the community at large - eg. Tourism marketing and promotion, aviation, administration, security services, etc. - Domestic purchases of goods and services by the sectors dealing directly with tourists - including, for example, purchase of food and cleaning services by hotels, fuel and catering services by airlines, and IT services by travel agents.

4 The induce contribution measures the GDP and jobs supported by the spending of those who are directly or indirectly employed by the Travel and Tourism industry. The total contribution of Travel and Tourism to GDP including wider effects from investment, the supply chain and induced income impacts was SGD39.7bn in 2013 (10.9% of GDP) and is expected to grow by 5.5% to SGD41.8bn (11.1% of GDP) in 2014. It is forecast to rise by 3.4% pa to SGD58.2bn by 2024 (11% of GDP)

SINGAPORE: TOTAL CONTRIBUTION OF TRAVEL & TOURISM TO GDP

Source: World travel and Tourism Council

Travel and Tourism’s contribution to Investment Capital investment includes spending by all sectors directly involved in Travel and Tourism. As more people travel, additional tourism infrastructure is built to service the needs of the tourists. The more visitors go to a destination, the more hotels, restaurants and ancillary tourism services are needed. The benefits of the Travel and Tourism related investments are further multiplied through the economy to the suppliers that support the industry. This also constitutes investment spending by other industries on specific tourism assets such as new visitor accommodation and passenger transport equipment, as well as restaurant and leisure facilities for specific tourism use. In 2011, an estimated US$650bn in capital investment, or 4.5% of total global capital investment, was driven by Travel and Tourism. The bulk of this is related to individual investments in facilities that directly benefit tourists, such as the construction of hotels and

5 resorts. Travel and Tourism may also drive infrastructure improvements that benefit local residents and the wider economy in addition to tourists. The development of restaurants, bars, cafes, retail outlets and other tourism related businesses can help improve the quality of life for local residents by expanding the choices available to them. Moreover, Travel and Tourism may help to motivate the development of collective investments in public utilities and transportation infrastructure including roads, airports, harbours, electricity, sewage and communications infrastructure. In Singapore, Travel and Tourism is expected to have attracted capital investment of SGD16.2bn in 2013. This is expected to rise by 5.4% in 2014, and rise by 6.7% pa over the next ten years to SGD32.6bn in 2024. Travel and Tourism’s share of total national investment will rise from 19.7% in 2014 to 22.7% in 2024.

Source: World travel and Tourism Council

Travel and Tourism’s contribution to Employment Travel and Tourism is one of the leading job creators in the world. The industry employs more than 98 million people directly, representing over 3 percent of all employment. When indirect and induced impacts are included, the industry contributes to around one in every eleven jobs worldwide according to the world economic forum. Furthermore, the outlook for the industry is relatively positive: job growth in Travel and Tourism is forecast to average 1.9 percent per year

6 over the next decade, compared with 1.2 percent annual growth forecast for total jobs in the global economy.

Direct Contribution Direct contribution to employment is the number of direct jobs within the Travel and Tourism industry. This includes employment by hotels, travel agents, airlines and other passenger transportation services (excluding commuter services). It also includes the activities of restaurant and leisure industries directly supported by tourists, example the integrated resorts. Travel and Tourism generated 147,000 jobs directly in 2013 (4.3% of total employment) and this is forecasted to grow by 3.8% in 2014 to 152,500 (4.4% of total employment). By 2024, Travel and Tourism will account for 178,000 jobs directly, an increase of 1.6% pa over the next 10 years.

Source: World travel and Tourism Council

Total Contribution The total contribution of Travel and Tourism to employment including wider effects from investment, the supply chain and induced income impacts was 295,500 jobs in 2013 (8.7% of total employment). This is forecast to rise by 2.5% in 2014 to 303,000 jobs (8.7% of total employment). By 20247, Travel and Tourism is forecast to support 325,000 jobs (8.1% of total employment), an increase of 0.7% pa over the period.

7 SINGAPORE: TOTAL CONTRIBUTION OF TRAVEL & TOURISM TO EMPLOYMENT

Source: World travel and Tourism Council

Source: World travel and Tourism Council

Conclusion In conclusion the total contribution of Travel and Tourism to GDP is twice as large as its direct contribution as it supports broader economic development. Travel and Tourism is one of the

8 most important industries in terms of absolute size of employment and output, and industrial linkages are strong and widely dispersed. The industry can also drive domestic investment and attract foreign direct investment as well as create employment, generate income, and provide additional benefits to local residents. The industry cuts across and is linked to many other industries in the economy, generating additional demand in a wide range of services and professions. It is a significant part of many national and regional economies around the globe, and supporting its expansion can be an integral part of a broader economic development strategy for both developed and developing nations as well as a potential tool for generating employment.

References 1. Singapore Tourism Board, 2013. Navigating the next Phase of Tourism Growth 2013. 2. Ministry of Trade and Industry, 2010. Economic Survey of Singapore 2010 3. World Economic Forum 2013, The Travel and tourism Competitive Report 2013 4. World Travel and Tourism Council (2014). Travel and Tourism Economic Impact research 2014

9 Innovative Determinants of a New Tourism Stage

>k Viktor GERASYMENKO & Pavlo PETRYCHENKO

Although mobile technologies and social networking are the main technological aspects of contemporary tourism development, a number of other significant innovations should be mentioned which are transforming the tourism industry and determining its further development:

Dynamic tour packaging Tour packaging basic functions can be successfully implemented in a complex tour operating automation systems. Tour packaging constructors provide tourist with the desired level of personalization, flexible and comprehensive service even with a set of standard offerings. This innovation gains approval both from travel agents and tourists and contributes to the online booking systems development at their pursuit of universality and interpenetration.

Dynamic pricing Dynamic pricing mechanisms in real time assess changes in offer and demand automatically adjusting offer pricing parameters. In the case of high demand and limited offer prices rise. With insufficient demand and cheaper competitors proposals prices will go down. Companies benefit from a full load of capacities, the tourists from a wider range of price offers and significant savings opportunities by the advance reservation.

Travel agent’s paid consultations New technologies transform the existing tourism system by passing some traditional travel agents functions to information systems. However, this does not diminish the role and importance of professional advice and professional assistance. As in other areas, such services must be properly paid. Google Inc. launched a service of paid video conferences with experts. As explained by Udi Manber - Google VP Engineering, Helpouts system opens the door to information held by experts. *

* Viktor Gerasymenko, Prof. PhD, Head of the Tourism Economy and Management department, Odessa National Economic University Pavlo Petrychenko, PhD, Associate Professor of the Tourism Economy and Management department, Odessa National Economic University

10 Automated control systems One of the most annoying factors in tourism are numerous controls at the border, at the hotel, entertainment and other centers. Sharing of biometric passports and facial recognition systems can greatly simplify these formalities. The system of automatic passport control, which helps to avoid the queues at passport control by automatically comparing the passport photo processed by the reader with the passenger's face scanned by camera is put into practice. Great addition of automatic passport control is electronic travel authorization.

Socio-ecologic tourism business model Overcoming the barrier of one billion international tourist arrivals per year, the world tourism industry is aware of the responsibility for the environmental and cultural heritage losses. Apart from the introduction of environmental standards in the practice of management, some companies develop systems which calculate ecological level of tour. The basis for its calculation can be, for example, the expected level of CO emissions. It is important to provide tourists the opportunity of selecting and evaluating alternatives making its recreation nature-friendly.

Interactive tourist service The opportunity to communicate interactively with customers undoubtedly will reflect on the level of consumer loyalty and, as a consequence, in the competitive position of the company. Interactive sensory systems are already widely entered our daily life, however, are not adequately reflected in tourism. Nevertheless, there is a wide range of opportunities for their use in accommodating tourists, in restaurants, transport companies and travel agencies.

New methods of marketing promotion There is a trend of declining consumer loyalty when selecting tourist services suppliers, for example, particular brand loyalty when choosing a hotel. Thus retaining customers becomes a prerequisite for success. One of existing solutions is the use if customer relationship management (CRM) systems. It is desirable to use the CRM-system as a part of a complex automation system, but for small companies can suite separate solutions. The main principle is to integrate data from different sources into a single database.

11 Privacy trading Internet companies like Google and Facebook develop tourists’ free Internet access projects in exchange to providing the personal data. Obtained users information will be used in more effective advertising targeting. Partially this data will be available for customers’ service companies for better understanding. Jointly Cisco and Facebook propose hotels, restaurants and other organizations to provide visitors with free internet in exchange for geolocation marks on Facebook.

Tourism Artificial Intelligence After some predictions in the next ten years most of office workers will be replaced by machines. Artificial intelligence is able to solve time-consuming clerical tasks, read documents and understand their meaning, provide simple solutions. Many online stores already consider customer orders using automated facilities. This process also challenges tourism professionals as analytical tools, mobile Internet devices, applications and cloud Internet services will be improved to the extent to surpass human abilities. Artificial intelligence will be able to act as well as an electronic assistant, as a travel agent: will prompt us where to go on vacation recognizing our words and emotions and continuously looking for the best online deals for travel.

Brain-computer interfaces Further artificial intelligence and electronic assistants’ development will be reached by the use of based on electroencephalography Brain-Computer Interfaces (BCI) which registers the electrical brain activity. Obtained in this manner information can facilitate, for example, the choice of travel destinations. BCI technology also can be used for mental control of external devices like cars, boats or airplanes. There are excellent opportunities for operating smartphones, tablets or Google Glasses. Receiving and processing person's emotional state and level of attention data is also very interesting. Some Internet companies for maintaining their business models have a need for information about users’ actions, preferences and motions in order to sell this data to marketers. Marketers will use the BCI-devices data for measuring attention level and emotional reactions of focus groups to advertisements and products.

12 Tourist Center Integrated Management Systems Modern tourist centers gradually turn into giant gadgets. Meeting the tourists’ needs requires infrastructure development and introduction of smartcities technologies. It includes different systems: informing, ticket and tourist related services sales, tourist discount card registration, e- government (remote paperwork, paying taxes, voting), environmental monitoring, intelligent energy consumption.

Driverless vehicles While Brain-Computer Interfaces are on developing stage, computer based transport management technology is actively implemented in practice. In particular, Google driverless car has just Start and Stop buttons instead of steering wheel, pedals and transmission. Computer driving, according to the developer, is safer than human one. Stop button is supposed to be used mainly for not planned and for the "panic" stop. Google driverless car can be ordered by a special application for smartphones. It is also used to enter the desired destination. The car itself will pick passengers, build route and take them to the selected address without any human intervention, which will surely make tourists transfer more comfortable and safe. Especially if this service is supplemented by automatic excursion.

References 1. Buhalis, D., and R. Wagner. (2013). “E-destinations: Global Best Practice in Tourism Technologies and Applications.” In ENTER 2013 Proceedings, Innsbruck, edited by L. Cantoni and Z. Xiang. Wien: Springer-Verlag, pp. 119-30. 2. Cohen, E. & Cohen, S.A. (2014). A mobilities approach to tourism from emerging world regions. Current Issues in Tourism, DOI: 10.1080/13683500.2014.898617. 3. Pavlo Petrychenko. (2014). Travel mobile technologies. Retrieved from http://novosti- turbiznesa.info/article/mobilnye tehnologii v puteshestvii.html

13 Tourism Problems in Eurasian Economic Community

>k Abbas SHERMUKHAMEDOV & Guzal ABIROVA

Today, in the new millennium, all civilized world defines the new perspectives, new strategy of its development. This problem gets a special value for new independent states, in particular for Uzbekistan. In this context an objective estimation of results and achievements of reforming the economy and transformations in the society, formation of guidelines and priorities of further development strategy becomes a characteristic phenomenon not only for Uzbekistan, but also for many other countries. One of the main vectors of activity of Uzbekistan is maintenance of dynamic socio-economic development of the country, on the one hand and on the other - use of economic potentials of neighboring countries. Researches of integration process of Eurasian Economic Community (EurAsEC), tendencies of development and features of its model are important. Eurasian Economic Community is one of examples of globalization of economy at the expense of the state influence of other countries - participants that is quite characteristic for the international associations of this type. As of today it becomes urgent to develop the international tourism actively, especially within the limits of EurAsEC. Tourism management in CIS countries exists practically for a long time already, but its theory is developed rather poorly. The set of publications, a variety of approaches in the description of various aspects of tourism management, empirical and research work in this direction indicate the importance of the given discipline and confirm growing practical value of tourism management. We have entered market economy during the period when in the international market there were already essential changes in tourism. Tourism all over the world became one of the most considerable economic sectors, and for some developing states - a basis of their existence (Thailand, Cyprus, Malaysia, etc.). Besides, in many countries of the world the tourist sphere gives workplaces and opportunities for professional growth approximately for 350 million workers and employees. Thus the volume of employment of the given sphere increases almost twice faster, than in other spheres of services.

Abbas T. Shermukhamedov, professor, Guzal R. Abirova, senior teacher, Tashkent Branch of Russian Economic University after G.V. Plekhanov

14 Management development in tourism was influenced at all times by economic, social, technical and technological and also by factors of culture and change of personal values. On the one hand, unsatisfied requirement for travel is connected with desire to eliminate obstacles on this way. For this reason travel should be provided by consumer ability. On the other hand the one who has necessary money resources for this can afford travel. Besides economic, social factors are very important in tourism and it is necessary to solve a number of problems of social orientation: transport, roads, organization of lodging for the night, food, residence and many other things - all what the consumer of tourist services uses on a certain territory. It is an issue of creating corresponding tourist infrastructure within the limits of EurAsEC. Components of tourist product demand their management, i.e. a set of technical means and technologies used at formation of tourist product, makes the group of technical and technological factors. Factors of culture and change of personal values of tourists play a paramount role in the system of tourism management. In the field of management before the tourist organizations there is today twofold problem: to introduce market relations to the work practice in full, i.e. to fill tourism management by the market content, to adapt know-how in the field of tourism to the conditions of new century, i.e. to consider world changes in full in this respect. In tourism development within the limits of EurAsEC it is possible to allocate six types of tourism in the system of its management: tourism for the purpose of rest, tourism for the purpose of culture studying, where the tourists travelling with the informative purpose visit the places of special religious value more often; public tourism where trips for the purpose of visiting relatives, acquaintances and friends act as public tourism, and also club tourism. Club tourism differs that those who travel integrate into groups consciously. Joining of groups occurs in the presence of entertaining or sports program people are interested in; sports tourism; economic tourism where tourists make trips of professional and commercial interest: visit of stock exchanges, exhibitions, fairs etc. Political tourism which is subdivided into diplomatic tourism, participation in the congresses, and also tourism connected with political events and actions. At first sight it can seem that between forms and types of tourism there is no big distinction. The difference is in the fact that types of tourism differ in motivation of those who travel, i.e. in internal factors, and forms of tourism - in external causes and effects that is very important for management. Labor in management of tourism is specific and differs from activity of employees of other branches essentially, though at first sight it is possible to assume that management of

15 tourist region within the limits of EurAsEC and tourist organization is based on the same basis, as management of any enterprise of "person-person" system. What layer of clients one should focus on? How is offered service created? What turn one should expect next year? What investments one should do? All this and many other general issues are basically not specific to management of tourist organizations, but nevertheless play a considerable role in this sphere. The problem of management tourism is not only in revealing these general tendencies and laws of its development, but also in finding its specific features. According to it is necessary to define, how deeply and in what direction the administrative tool should develop, to solve those specific problems correctly which are inherent to the tourist organizations. And in this sense coordination of tourist business within the limits of EurAsEC is important. If the first feature of tourism is in the fact depth of its penetration and complexity of interrelations between its components, the second feature of tourism as object of management is possible to present in the form of not clear and difficult-to-measure purposes. Accurate and measurable purposes - accumulation of values, cash movement, and profit are characteristic for management of private tourist enterprises which focus on gaining profit in their activity. Such purposes do not exist for management of tourist organizations neither at enterprise level, nor at region level. The peculiarity of tourism is in the strong influence from the interested clients. Each tourist enterprise carries out its activity in an environment of various interested persons and clients. Along with all groups of population interested in tourism development, and also participating in tourist activity, the tourist organization, as well as any other enterprise co­ operates with creditors, political structures, city management, tourists and suppliers. The tourist organization can counterbalance interests between various groups, involved in service process faster if in its activity it is guided by standard norms, priorities and conceptions about values and has large-scale goals on further development of the region.

16 Инновационный и инвестиционный менеджмент в сфере туризма Луиза АШУРЗОДА* С древнейших времен туризм объединял народы нашей планеты. Люди отправлялись в путешествия для открытия новых земель, познания мира, развития торговли, установления культурных и дипломатических связей. Важнейшую роль в этом процессе в силу своего расположения на перекрестке караванных торговых путей, культур и цивилизаций сыграл регион Центральной Азии (Каримов 2014). В условиях жесткой конкуренции первостепенной задачей любой туристской фирмы является, безусловно, завоевание лидирующего места на туристском рынке, получение и увеличение прибыли. Одним из способов обратить внимание потребителей на свой туристский продукт является предложение рынку нового продукта, отличного от продукта конкурентов. Инновация базируется именно на новшестве или нововведении, называемом новацией.В мировой экономической литературе «инновация» интерпретируется как превращение потенциального научно-технического прогресса в реальный, воплощающийся в новых продуктах и технологиях нововведение. Термин «инновация» как новая экономическая категория введен в научный оборот австрийским ученым Й. Шумпетером. В своей работе «Теория экономического развития» (1911) он впервые рассмотрел вопросы новых комбинаций изменений в развитии и дал полное описание инновационного процесса. Выделил пять типичных изменений, с которыми имеет дело менеджер: - использование новой техники, новых технологических процессов или нового рыночного обеспечения производства (в процессе купли продажи); - внедрение продукции с новыми свойствами; - использование нового сырья; - изменения в организации производства и его материально- технического обеспечения; - появление новых рынков сбыта. Позднее, в 1930-е годы, он рассматривал инновацию как изменение с целью внедрения и

* Ашурзода Л.М., преп. Филиал ФГБОУ ВПО «Российский Экономический Университет им. Г.В. Плеханова» в г. Ташкенте.

17 использования новых видов потребительских товаров, новых производственных и транспортных средств, рынков и форм организации в промышленности. В настоящее время инновация определяется как конечный результат инновационной деятельности, получивший воплощение в виде нового или усовершенствованного продукта, внедренного на рынке, нового или усовершенствованного технологического процесса, используемого в практической деятельности, либо в новом подходе к услугам. Инновации могут быть: - технологические; - производственные; - экономические; - торговые; - социальные; - в области управления. В современной экономике роль инноваций значительно возросла. Это вызвано тем, что в рыночной экономике инновации представляют собой метод конкуренции, так как инновация ведет к снижению себестоимости, цен и росту прибыли, созданию новых потребностей, притоку денег, повышению имиджа (рейтинга) производителя новых продуктов, открытию и захвату новых рынков, в том числе и внешних. Инновация как процесс или продукт может стать одной из главных статей дохода туристской организации, оказывая существенное влияние на увеличение ее прибыли. Товар с новыми свойствами, производство и сбыт которого добавляются к существующему ассортименту, обычно называют новым продуктом. Простые усовершенствования существующих изделий сюда не входят. Новые изделия могут быть или принципиально новым продуктом или комбинацией новых приспособлений, механизмов, без изменения самого продукта. Общеизвестно, что переход от одного качества к другому требует затрат ресурсов (энергии, времени, финансов и т.д.). Процесс перевода новации (новый порядок, новый обычай, новый метод, изобретение, новое введение) в инновацию также требует затрат различных ресурсов, основными из которых являются инвестиции и время. Цели процесса инновации в сфере туризма можно свести к следующим: - нахождение нового решения туристской задачи — создание изобретения;

18 - проведение научно-исследовательских и опытно-конструкторских разработок по созданию нового туристского продукта; - параллельная подготовка и организация реализации туристского продукта; - внедрение нового туристского продукта на рынок; - закрепление на новых рынках путем постоянного совершенствования технологии, повышения конкурентоспособности туристского продукта. Инновационный менеджмент в сфере туризма - совокупность принципов, методов и форм управления инновационными процессами инновационной деятельностью, занятыми этой деятельностью организационными структурами и их персоналом. Для него, как и для любой другой области менеджмента характерны:

1. постановка цели и выбор стратегии;

2. планирование реализации стратегии; 3. определение потребности в ресурсах для реализации инновационного проекта; 4. руководство, контроль и анализ, корректировка действий. Новизна инноваций оценивается по технологическим параметрам, а также с рыночных позиций. В зависимости от технологических параметров инновации подразделяются на продуктовые и процессные. Продуктовые инновации включают применение новых материалов новых полуфабрикатов и комплектующих; получение принципиально новых продуктов. Именно эта сфера экономики, может быть, более всех остальных, ориентируется потребителя, его запросы, интересы и требования. Как исключительно развитая отрасль, туриндустрия способствует сближению народов и стран, содействует появлению новой глобальной культуры, впитывающей в себя духовные сокровища древних и современных цивилизаций.

Использованная Литература: 1. Выступление Президента Республики Узбекистан Ислама Каримова на открытии 99-й сессии Исполнительного совета Всемирной туристской организации ООН

19 Ички туризмнинг дунё буйича мухимлиги Зафаржон БЕКНАЗАРОВ ва Аскарбек ХАЙДАРОВ

Республикамизда туризм сиёсатини шакллантириш, иктисодиётни урганиш, уни ташкил этиш ва бошкариш мухим масалалардан бири булганлиги сабабли, у иктисодиёт учун зарур булган тармоклардан бирига айланмокда. Ички ва халкаро туризм сиёсатини шакллантириш, бу сохани урганиш, мутахассислар тайёрлаш гоят мухим масала булиб колди. Шунинг учун хам туризм сохаси буйича ёш мутахассисларни тайёрлаш, уларни бозор иктисодиёти туфайли юзага келадиган муаммоларни хал килишга жалб этиш ва шу оркали Узбекистонни хам халкаро ва ички туризми ривожланган мамлакатга айлантириш мухим вазифадир. Халкаро ва ички туризмнинг таркалиш улчамлари, халкаро туризмнинг мохиятида ва унинг келгуси йуналишларида аникланади. Ички туризмни дунё буйича мухимлиги, халкаро туризм, ички туризм харажатлари, туризм даромадлари, ташки туризм, миллий туризм, демографик узгаришлар, ахоли бошига тугри келадиган харажатлар билан таксимланади. Хозирги пайтда юртимизда 50 мингдан зиёд уринга эга булган 500 дан ортик мехмонхона, мотель ва кемпинглар сайёхларга халкаро стандартлар буйича хизмат курсатмокда. Узбекистонда 550 та сайёхлик компанияси-туроператорлари фаолият юритмокда, мамлакатимиздаги тарихий объектлар, архитектура ва шахарсозлик обидаларининг аксариятини камраб олган 110 та халкаро сайёхлик йуналиши буйича хизмат курсатилмокда. Шуни алохида таъкидлаш керакки, юкори тезликда харакатланадиган “Афрасиёб” поезди катнай бошлагандан буён юртимизда чет эллик сайёхлар сони сезиларли даражада купайди. Бухоро ва ^арши шахарларигача юкори тезликда харакатланиш учун мулжалланган темир йул тармокларини электрлаштириш ва куриш буйича лойихалар амалга оширилмокда. Бу эса туризм ривожи учун янги имкониятлар яратади. Узбекистонда сунги 5 йилда умумий киймати карийб 3 миллиард долларлик инвестициялар хисобидан узунлиги 2600 километр булган замонавий автомабиль

Бекназаров Зафаржон, Аскарбек Х,айдаров.Тошкент Молия института, ‘Тазначилик иши”кафедраси, катта укитувчи.

20 йулларини куриш ва реконстукция килиш ишлариамалга оширилди, шунингдек, кемпинглар, ёнилги куйиш шахобчалари, овкатланиш ва маиший хизмат курсатиш масканларини уз ичига олган куплаб йул буйи инфратузилма объектлари барпо этилди. Биз туризмни оддий килиб айтганда бизнес деб уисоблашимиз мумкин, чунки у инсон учун уозирги кунда энг керакли соуа уисобланади, деган эди Мексика Президенти Густаво Дмаз Ордаз. Ички туризмни асосан замонавий менежерлар бошкаришади. Замонавий менежмент уудудга тариф беришда уудудни ракобатли бирлик деб тасаввур килиши керак ва исътемолга йуналтирилган фикрлашдан фойдаланиш керак. Бутун уудуднинг ишлаб чикариш аппарати факат исътемолчининг талаби булган хизматлар мажмуасини ишлаб чикариши ва бу хизматлар мажмуаси хизматлар максади деб тасвирланиши мумкин. Хизматлар занжири исътемолчининг нуктаи назаридан хизматларини алоуида элементларга ажратувчи таулилий куролдир. Исътемолчи корхонанинг турли хизмат элементларидан фойдаланганда уларни шу уудуднинг хизмати ва хизмат сифати деб бауолайди. Худуднинг ракобатбардош бирлик сифатидаги стратегик максади уудуднинг узок муддатли ракобатбардошлигини таъминлашдир. Сайёулик фаолияти соуаси 4 та блокдан иборат: коммуникация ва маусулотни сотиш; сайёулик анжуманларини утказиш; сайёулик иншоатларини фойдаланишга топширишга тайёрлаш; сайёулик инфратузилмасини режалаштириш. Худуддаги сайёуларга хизмат курсатиш куйидаги ташкилотлар орасида таксимланади: Хокимиятлар (шауар даражасида); Меумонхона мажмуалари ва овкаталанишни ташкил килувчилар вакиллари; Туроператорлар ва воситачилар; Транспорт ташкилотлари. Сайёулик ташкилотларини урганиб куйидаги саволларга жавоб берамиз. 1. Улар кандай масалаларни уал килади? 2. Сайёулик ташкилотларининг кандай турлари мавжуд? Сайёулик ташкилотлари сайёулик сиёсатини шакллантиради, яъни улар сайёулик учун фойдали булган асос булувчи шу соуа чегаравий шартларни яратиш ва кул остидаги уудудлар ривожланишини рагбатлантириш керак. Сайёулик ташкилотлари хусусуий ёки давлат бирлашмалари шаклида булиши мумкин. Улар уз фаолиятларини учта даражада

21 олиб борадилар, миллий (федерал), вилоят ва шахар (хокимият). Сайёхлик ташкилотининг махсус шакли бу реклама маркази. Давлат сайёхлик ташкилоти бу учта даражадаги сиёсий ташкилотдир. Хусусий сайёхлик ташкилотлари хам уз фаолиятларини учта даражада амалга оширади, лекин улар нодавлат ташкилотлари томонидан тузилган ва бошкарилади, Айрим лолларда бу ташкилотлар уз манфаатларини ягона иттифок доирасида бирлаштиришади. Масъулият ва мажбуриятларини таксимлаш буйича турли даражадаги сайёхлик ташкилотларини орасида куйидаги функцияларни ажратиш мумкин: - Таклиф функцияси энг куйи погонадаги ташкилотларга юкланган, улар хизматидан фойдаланувчилар билан ишлашади ва махсулотларни яхши билишади. - Манфаатларнинг химоя функцияси хар бир даражада бажарилиши керак; - Маркетинг функцияси хар бир худуднинг машхурлиги, ахамияти, обруси ва молиявий имкониятларидан келиб чиккан холда бажарилади; - Етакчи тимсолини яратиш ва саклашни хар бир даражадаги ташкилотлар бажариши керак. Эски ташкилий структура куйи боскич мансабларга буйсинишга асосланиб фикрлаган ва купинча иктисодий эмас балки сиёсий карорларни акс эттирган. Янги сайёхлик ташкилотлари бозор муносабатлари нуктаи назаридан келиб чикиб иш тутишмокда. Шундай килиб сайёхлик ташкилотлари бозор муносабатлари шароитида сотиш мумкин булган сайёхлик хизматларини яратувчи бошкарув органи ва хусусий ташкилотлардан иборат. Сайёхлик корхоналари бирламчи ва иккиламчи хизмат курсатувчи корхонага булинади. Биринчи турга куйдагилар киради: Туроператорлар ва турвоситачилар; махсус хизмат транспорт корхоналари; мехмонхона корхоналари; Иккинчи турга куйдагилар киради: овкатланиш корхоналари; умумий фойдаланиш транспорт корхоналари; Туроператорлар ялпи сайёхлик махсулоти уз номидан, уз хисобидан таклиф килади ва таваккаликни уз буйнига олади. Ялпи сузи иккита белгини ифода этади: сафар мажмуаси бир неча хизматдан иборат ва умумий нархда сотиладиган тупламдан иборат; сафар андозали, тайёр ва алохида махсулот хисобланади.

22 Турвоситачи улчамлари, фаолият худуди, режасининг кенг куламлиги ва чукур камраб олиши, иктисодий максадларга кура синфларга ажратилади. Бирламчи хизмат курсатувчи сайёхлик корхоналарининг иккинчи гурухига сайёхларни ташишга ихтисослашган транспорт корхоналари киради. Мехмонхона корхоналари — мехмонхоналар - истисноли даражада сайёхларни жойлаштиришдан оладиган даромади хисобига иш юритадиган бирламчи хизмат курсатувчи гурух корхоналаридир.

23 Малайзияда халкаро туризм ривожланишининг узига хос жихатлари

____ >н Илхом БЕРДИЯРОВ

Халкаро иктисодий муносабатларнинг ривожланиб боришида хизматлар сохаси алохида урин тутади. Бугунги кунга келиб халкаро туризм хизмати халкаро даражада курсатилаётган хизматлар орасида энг самарали тармоклардан бири сифатида эътироф этилмокда. Унинг молиявий натижалари алохида мамлакатларнинг тулов баланслари улуши ошгани сари купрок таъсир курсатмокда. Халкаро туризм мамлакатларнинг иктисодий усишига, экспорт салохиятига ва ахолини иш билан таъминлаш масаласига ижобий таъсир курсатмокда. Бирлашган Миллатлар Жахон Сайёхлик Ташкилоти (ЮНВТО-United Nations World Tourism Organization (UNWTO)) маълумотларига кура, 2014 йилнинг биринчи ярмида халкаро туристлар сони 4,6% га ошиб, 517 миллион кишини ташкил этган. Бу курсаткич 2013 йилнинг мос даврига нисбатан 22 миллион кишига куп хисобланади (UNWTO). Халкаро туризмни ривожлантириш борасида юртимизда хам кузга куринарли ишлар амалга оширилди. Бу амалга оширилган ишлар натижасида халкаро туризм сохасида муайян ютукларга хам эришилмокда. Бу хакда Президент И.Каримовнинг жорий йилнинг 1-3 октябрь кунлари Самарканд шахрида утказилган БМТ Жах,он сайё^лик ташкилоти ижроия кенгаши 99-сессиясининг очилиш маросимидаги нуткида хам яна бир бор таъкидлаб утилди. Унда жумладан шундай дейилади: “Мамлакатимизга 2013 йилда дунёнинг 70 дан ортик давлатидан сайёхлар ташриф буюрди ва уларнинг йиллик сони 2 миллиондан ошди. Утган икки йил мобайнида бу курсаткич 43 фоизга усди, жорий йилнинг биринчи ярмида эса 1 миллиондан ортик чет эллик сайёх юртимизга ташриф буюрди. 2013 йилда сайёхлик хизматлари экспорти хажми 615 миллион доллардан зиёдни ташкил этди. Бугунги кунда туризм сохасида 200 мингдан ортик киши мехнат килмокда, бу тармокнинг мамлакатимиз ялпи ички махсулотидаги улуши 2 фоиздан ошди. Узбекистонда 550 та сайёхлик компанияси - туроператорлари фаолият юритмокда, мамлакатимиздаги тарихий объектлар, архитектура ва шахарсозлик

Бердияров Илхом Хайруллаевич, Тошкент ислом университети, Халкаро иктисодий муносабатлар кафедраси укитувчиси

24 обидаларининг аксариятини камраб олган 110 та халкаро сайёклик йуналиши буйича хизмат курсатилмокда. Бу йуналишларнинг 65 таси тарихий-маданий мерос объектлари, 30 таси табиий-рекреацион, 15 таси согломлаштириш туризми элементларини уз ичига олган экологик йуналишлардир. Х,озирги пайтда юртимизда 50 мингдан зиёд уринга эга булган 500 дан ортик мекмонхона, мотель ва кемпинглар сайёкларга халкаро стандартлар буйича хизмат курсатмокда” (Каримов 2014). Ушбу курсаткичларни янада яхшилаш ва Узбекистонни жакон туризм марказларидан бирига айлантиришда бу борада жаконда етакчи урин тутадиган ва халкаро туризм жадаллик билан ривожланиб бораётган давлатлар тажрибасидан фойдаланиш муким кисобланади. Бу йуналишда Осиё мамлакатларидан булган Малайзияда катта тажриба тупланган. Жанубий-Шаркий Осиё мамлакатлари орасида Малайзияда жорий йилнинг биринчи ярмида халкаро туризмнинг уртача усиш суръатлари 7%ни ташкил этган. 2013 йилда Малайзияга 25,72 миллион турист ташриф буюрган, бу курсаткич 2000 йилда 10 миллион кишини ташкил этган эди. Мамлакат Ялпи ички максулотида туризмнинг улуши уртача 7%ни ташкил этади, аколи бандлигини таъминлашда эса бу соканинг улуши сунги йилларда 6,6%дан иборат булмокда ва иктисодиётга жалб этилган жами инвестицияларнинг 9,4%и туризм киссасига тугри келмокда. Халкаро туризм оркали келаётган даромадлар кажми доимий усиш тенденциясига эга. 2010 йилда туризм оркали топилган даромад микдори 17,8 млрд. А^Ш долларини ташкил этган булса, 2013 йилда бу курсаткич 20 млрд. А^Ш долларидан ортиб кетган. Ушбу курсаткичлар Малайзияда халкаро туризмнинг жадал ривожланаётганлигининг исботи булади ва бу мамлакат тажрибасини урганиш камда ундан самарали фойдаланиш имкониятларини топишга ундайди. Малайзиянинг туризм сокасидаги стратегик вазифаларидан бири бу-мамлакатда туризмни баркарор равишда ривожлантириш кисобланади. Ушбу мамлакатнинг туризм сокасидаги сиёсати хорижий валюта тушумларини ошириш эвазига иктисодий тараккиётни рагбатлантириш, аколини иш билан бандлигини таъминлаш имкониятларини кенгайтириш ва иктисодий-ижтимоий ривожланишни куллаб-кувватлашга каратилган. Шунингдек, мамлакат кукумати туризмдан кишлок кудудларини баркарор ривожлантириш воситаси сифатида фойдаланишни кам кузлаган.

25 Ушбу мамлакатда халкаро туризм саноатининг ривожланишига доимий иктисодий усиш, туризм сохаси инфратузилмасини такомиллаштиришга инвестициялар жалб этиш ва виза билан боглик жараёнларнинг соддалаштирилганлиги катта ижобий таъсир курсатмокда. Бундан ташкари Малайзиядаги мавжуд объектив кулайликларни хам кайд этиб утиш керак. Жумладан, бу мамлакатда куп микдордаги туристларни жалб эта оладиган кулай географик жойлашув, махаллий ландшафтларнинг жозибадорлиги, минтакадаги флора ва фаунанинг бойлиги, яхши экологик шароит, киргок худудларидаги курорт зоналари, турли тарихий даврларга мансуб куп сонли тарихий, маданий ва архитектура ёдгорликларининг мавжудлиги, Малайзия давлати этник таркибининг хилма-хил эканлиги (туристлар учун турли маданиятлар, урф-одат ва анъаналар билан танишиш имкониятини яратади) каби афзалликлар мавжуд. Осиё-Тинч океани минтакасида туризмни баркарор ривожлантириш харакат дастурига мувофик Малайзия куйидаги йуналишлардаги чора-тадбирларни амалга оширади: - ижтимоий-иктисодий ривожланиш ва кашшокликка карши курашишда туризмнинг ролини ошириш; - туристларни ташишни такомиллаштириш, транспорт ва туризм билан боглик бошка инфратузилмаларни ривожлантирш; - ижтимоий-маданий ва экологик омилларни хисобга олган холда туризмни ривожлантирш; - туризм сохасидаги кризисли вазиятларни тартибга солиш ва рискларни бошкариш; - туризм сохасида инсон ресурсларини ривожлантириш. Малайзияда хорижий туристларни янада купрок жалб килиш учун туризмнинг нисбатан янги йуналишлари жорий этилган. Бу борада экотуризм, богдорчилик туризми ва тиббий туризмни айтиб утиш мумкин. Малайзия хукумати тиббий туризмни ривожлантириш учун хориждан даволаниш максадида келадиган пациентларга хизмат курсатадиган хусусий клиникалар очиш ва умумий тиббиёт муассасаларини реконструкция килиш, виза олиш жараёнларини соддалаштиришни куллаб-кувватлайди. Шунингдек, бу борадаги асосий ракобатчилар хисобланган Х,индистон ва Тайландга нисбатан тиббиёт хизматларининг нархи 30%га пасайтирилган.

26 Малайзия хукуматининг иктисодиётни дифференциация килиш, хусусан мамлакатни товарлар экспорти ва ишлаб чикаришга богланиб колишидан саклаш максадида олиб борган сиёсати туризм сохасини ривожланишига туртки булди. Сунги йилларда туризм саноати Малайзия иктисодиётига хорижий валюта окимининг иккинчи мухим манбаига айланди. Туризм сохаси шаклланишининг дастлабки боскичида Малайзияда туризмни ривожлантириш миллий стратегиясини амалиётга татбик этилиши устидан назоратни Вазирлар Махкамаси хузуридаги туризмни ривожлантириш буйича махсус ^умита амалга оширган, унинг раиси бевосита мамлакат бош вазири хисобланган. Бу ^умита 1989 йилда Малайзия туризм вазирлигига айлантирилган. Х,озирги кунда эса мамлакатда туризмни ривожлантириш ва мувофиклаштириш буйича давлатнинг бош органи булиб Туризм ва Маданият вазирлиги хисобланади. Хукумат ушбу вазирлик фаолияти оркали Малайзияни Осиёдаги жахон туризм марказига айлантириш борасида мухим вазифаларни амалга оширган. Улар жумласига куйидагилар киради: - соддалаштирилган виза режими, унга кура 120 дан ортик мамлакат фукаролари Малайзияга икки хафтадан бир ойгача, баъзи мамлакат фукаролари уч ой ва ундан ортик муддат давомида визасиз ташриф буюриши мумкин; - янги барпо этилган мехмонхоналар иш фаолиятининг дастлабки беш йили мобайнида барча турдаги соликлардан озод этилган; - мехмондустликнинг яхши йулга куйилганлиги, яъни, туризм сохасида фаолият юритаётган ходимлар бу соха буйича махсус маълумотга эга булиши керак ва Малайзияга келадиган хорижлик туристлар билан хушмуомала булиш учун мехмондустлик куникмаларига эга булиши лозим. Умуман олганда халкаро тажриба ва миллий хусусиятларимиздан келиб чиккан холда мамлакатимизда халкаро туризмни ривожлантиришнинг бир канча мухим йуналишларини санаб утиш мумкин. Жумладан, мамлакатимиздаги мавжуд иктисодий баркарорлик, иктисодий усиш суръатларини давомийлигини таъминлаш, давлат хавфсизлиги ва сиёсий баркарорликни доимий саклаш. Чунки хорижий сайёхлар тинч ва баркарор улкаларга ташриф буюришлари табиий холдир. Шунингдек, сайёхлик инфратузилмасининг ривожлантириш, хусусан, туристларр учун мулжалланган объектларнинг хар томонлама жозибадорлиги,

27 транспорт ва мехмонхона хизматлари ва умуман, туризм учун хизмат киладиган барча жараён ва воситаларни янада такомиллаштириш. Туризм сохасига ички ва хорижий инвестициялар жорий килишни жадаллаштириш, бу сохада фаолият юритувчи фирмалар, мехмонхона ва бошка ёрдамчи муассасаларга окилона тарзда зарур имтиёзлар ва енгилликлар яратиш. Туризм саноати буйича кадрлар тайёрлаш, хорижий мамлакатлар тажрибасини урганиш максадида хорижда уларнинг малакасини ошириш мухим хисобланади. Соха фаолиятида замонавий ахборот технологиялари ютукларидан кенг фойдаланиш, хужжатларни расмийлаштириш жараёнларини соддалаштириш ва бу ишлар учун имкон кадар кам вакт сарфлашни таъминлаш максадга мувофик. Туризм сохасида муваффакиятга эришиш максадида амалга оширилаётган чора-тадбирлар мамлакат иктисодиётининг янада ривожланишига, ахоли фарорвонлигининг ошишига, ахолини иш билан таъминлаш масаласига ижобий таъсир курсатади.

Фойдаланилган Адабиётлар:

1. http://media.unwto.org / World Tourism Organization UNWTO

2 . Узбекистон Республикаси Президенти Ислом Каримовнинг БМТ Жахон сайёхлик ташкилоти ижроия кенгаши 99-сессиясининг очилиш маросимидаги нутки.

28 Халкаро туризм саноатининг замонавий жихдтлари: Бирлашган Араб Амирликлари (БАА) мисолида

____ >н Сулхия ГАЗИЕВА

Сунгги йилларда туризм жах,он иктисодиётининг юкори суръатларда ривожланаётган сектори ва йирик экспорт саноатига айланиб бормокда. Туризмнинг миллий иктисодиёт ривожланишида тутган урни нафакат унинг юкори даромад келтириши, балки мех,натталаб саноат иш уринларини яратиш оркали бандлик муаммосини х,ал этишга ижобий таъсир курсатиши, табиий ва маданий мух,итни асраши оркали баркарор ривожланишни таъминлашда асосий роль уйнаши хдмда халклар ва миллатлараро тотувликни таъминлашга сезиларли х,исса кушиши билан х,ам белгиланади. Бутун жах,он Туризм Ташкилоти маълумотларига караганда, дунё ах,олисининг 14%и халкаро микёсда саёхдт килишади. 2030 йилга бориб бу курсатгич 25%ни ташкил этиши кутилмокда (БТТ: Мадрид 2012). Халкаро туризмнинг ривожланиши ва талабнинг бундай суръатларда усиши халкаро саёхдтлар сонининг ортишига хдмда уларнинг сарф- хдражатларига таъсир курсатмай колмайди. Саёхдт килган кишилар сони 2012 йилда 990 млн. кишини ташкил килган булса, 2030 йилга келиб 1.8 млрд. кишини ташкил килиши башорат килинмокда. Жах,онда ва жах,оннинг куплаб мамлакатларида туризмнинг ижтимоий-иктисодий ривожланишда тутган роли усиб бораётган бир пайтда Узбекистон ва мамлакатимиз минтакаларида туризм ривожланишининг хдзирги х,олати катор зиддиятлар билан тавсифланади. Бир томондан, Узбекистон бой табиий-географик ва тарихий-маданий ресурсларга эга, мамлакатда куп укладли туристик-рекреацион тармок шаклланган ва фаолият курсатаяпти, туристик корхоналар сони усиб бораяпти, иккинчи томондан, туристик ресурслар мамлакат минтакалари буйлаб текис таксимланмаган, улардан фойдаланиш даражаси анча паст ва туризм сохдсининг жами хизматлардаги улуши атиги 0,2 фоизни, ялпи ички махдулотдаги улуши 0,01 фоизни ташкил этади, холос.

ж Газиева Сулхия Саидмашрафовна, Тошкент давлат шаркшунослик институти 2 курс магистранти

29 Шу нуктаи назардан туризм ривожланиши сохасида юксак муваффакиятларга эришган мамлакатлар, шу жумладан, БААда туризм сохаси ривожланишини урганиш ва умумлаштириш асосида Узбекистонда халкаро туризм ривожланишининг асосий йуналишларини асослаш юзасидан таклиф ва тавсиялар ишлаб чикиш бугунги кунда долзарб ахамият касб этади. Агар БАА хакида гапирадиган булсак, йилдан-йилга Амирликлар мамлакатда узининг баркарор сиёсий холати ва ривожланган инфраструктураси, кулай иклим шароити ва хизматнинг юкори стандартлари туфайли туристлар учун янада жозибали булиб келмокда. Бирлашган Араб Амирликлари куплаб узига хос жихатлари билан бошка араб мамлакатларидан ажралиб туради. БАА энг бой араб мамлакатларининг бири булиб, улкан чулу биёбонлар ичида оазис булиб куринади. Мамлакатнинг пойтахти Абу Даби амирлиги булсада, лекин туристларни Дубай амирлиги узига жалб этади. Ушбу шахарнинг диккатга сазовор жойлари турли оммавий ахборот воситалари оркали жуда хам яхши реклама килинади. Х,озирги кунда Дубай шахрининг туризм саноати узига хос жихатлари билан бошка туристик шахарлардан яккол ажралиб туради. БАА бугунги кунда туризм марказларидан бирига айланишига ва амирликларда туризм саноатининг ривожланишига катор омиллар таъсир курсатади: - Географик жихатдан кулай ерда жойлашганлиги; - Мавсумий кулай иклим шароити; - Юкори даражада инфраструктуранинг ривожланганлиги. Лекин туристларни жалб килиш учун биргина кулай географик шароитнинг мавжудлиги етарли булмайди. Туризм саноатининг ривожланишига биринчилардан булиб Дубай амирлиги маблаглар ажратган. Айникса нефт буми даврида хукумат нефт долларларини инфраструктурани ривожлантиришга йуналтирган. Жуда хам катта маблагларнинг жиддий ва узокка мулжалланган лойихаларга киритилиши БААни XXI асрда катта силжишлар билан ривожланиб кетишига олиб келган. Дубай амирлиги ишбилармонлик, савдо ва туризм марказлари булиб келмокда. Дубай катта маблагларни инфраструктурани ривожлантиришга киритган булиб, араб мамлакатлари ичида энг етакчи технологиялари билан ажралиб туради. Унинг менежменти гарб тизимида олиб борилмокда. Дубайда мехмонхоналар сони 500 дан ортик

30 ва уларнинг сифати йилдан йилга яхшиланиб бормокда. Дубай мехмонхона фондининг катта кисми 4 ва 5 юлдузли мехмонхоналардан иборат. Ушбу даражадаги мехмонхоналарнинг купчилиги Форс курфазида “Жумайра бич” районида киргок буйлаб жойлашган. Ушбу районларда 20 йилдан буён шиддат билан хашаматли мехмонхоналар курилмокда. Етакчи мехмонхона тармоклари каторидан «Accor», «Hitnot», «Кемпенски», «Redison» лар мухим урин эгаллаган. БАА туризмининг узига хос жихатларидан яна бири, бу ерга туристлар йилнинг исталган пайтида ташриф буюришлари мумкин.

1- расм.1995-2011 йилларда БААда халкаро туризм даромадларининг узгариш динамикаси (100 минг А^Ш доллари)

Манба: World Tourism Organization (UNWTO), Yearbook of Tourism Statistics

Бирлашган Араб Амирликлари хукумати хар йили купрок туристларни жалб килиш максадида турли хил кунгилочар ва бизнесга оид хизматларни амалга ошириш буйича дастурларни ишлаб чикиш устида ишламокда. Охирги йиллар ичида туризм секторининг айланма маблаглари кунгилочар хизматлар, бизнес, конференция, кургазма ва бошкалар хисобига ошди. ^уйида берилган расм оркали БААда туризм секторидан тушадиган даромадларни йиллар буйича узгаришини куришимиз мумкин (1- расм). Шуни таъкидлаш лозимки, БАА халкаро туризм даромадлари буйича етакчи уринни эгаллайди. Жахон банкининг хисоботига кура 196 та мамлакат ичида БАА халкаро туризм тушумлари буйича 31 уринда ва жахонда халкаро туризм даромадлари улуши 0,8

31 % ни ташкил этади. БААга ташриф буюрувчи туристлар окими ошиб бормокда. Расмдан факат усиш тенденциясини куриш мумкин, факатгина 1996-1997 ва 2008-2009 йиллардагина бироз пасайиш тенденцияси кузатилган (2-расм). Business Monitor International (BMI) халкаро компаниянинг башоратларига кура, БААга ташриф буюрадиган туристлар 2013 йилга нисбатан 9 % га ошиб 2014 йилда 10 млн кишига етиши айтилган. Тадкикотчилар 2020 йилда БААга келадиган туристлар окими 15 млн. кишига етади деб х,исоблайдилар. Бундай курсаткичга (+5 млн) БАА х,озирги кунда доллар курси ва нефт нархига боглик булган иктисодиётда мулжалланган диверсификация эвазига эришишни режалаштирган.

2-расм.1995-2012 йилларда БААда халкаро туристик ташрифларининг узгариш динамикаси (млн киши)

Манба: World Economic Forum, “The Travel & Tourism Competitiveness Report”, 2013

Умуман олганда, 2020 йилга кадар Дубай куйидаги асосий йуналишлар билан ривожланиши кузда тутилмокда: - Дубай - оилавий туризмнинг халкаро маркази. Диккатга сазовор жойлар ва кунгилочар тадбирларнинг купайтирилиши режалаштирилмокда. - Дубай - глобал кунгилочар йуналиш, фестиваль ва байрамлар маркази. - Дубай - ишбилармон туризм ва бизнес юритиш учун энг самарали минтака. Хулоса урнида таъкидлаш мумкинки, БАА жах,он туризм марказларидан бирига айланган булса, Узбекистон куп асрлик маданий ёдгорликлари билан дунёга машх,ур. Бундай

32 омиллар туризм сохдсидаги хдмкорликни ривожлантириш борасида катта имкониятлар мавжудлигидан далолат беради. БААнинг сармоявий салох,ияти, туризм секторида орттирган тажрибаси билан Узбекистоннинг имкониятлари бирлаштирилса, юртимизда туризм сохдсида куплаб ютукларга эришиш мумкин. Шу уринда Республикамизда туризм сохдсини янада ривожлантириш учун куйидаги масалаларга эътибор бериш лозим, деб х,исоблайман: 1. Узбекистоннинг туризм сохдсига инвестицияларни жалб этиш. 2. Инфраструктурани янада тараккий эттириш. 3. ^улай турпакетлар ишлаб чикиш хдмда унинг нархларини оптималлаштириш. 4. Мех,монхонада туристларнинг яшаш харажатларини камайтириш. 5. Узбекистонда диккатга сазовор жойларни халкаро доирада реклама килишни такомиллаштириш. 6. Узбекистонда спорт, согломлаштириш, кунгилочар ва бошка туризм турларини ривожлантириш. 7. Узбекистонда туризм сохдсини янада ривожлантиришга хусусий сектор вакилларини купрок жалб этиш хдмда уларга имтиёзлар ва кредитлар ажратиш. 8. Узбекистонда халкаро конференциялар ва кургазмалар утказиш оркали ишбилармонлик туризмини янада ривожлантириш.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати 1. Dubai Economic Council. 2011. Business Environment, Enterprise Performance and Economic Development in Dubai. A Policy Report, Dubai. 2. The challenges of economic diversification through tourism: the case of Abu Dhabi. International Journal of Tourism Research, Sharpley R. 2012. 3. UAE Ministry of Economy. 2012. Annual Economic Report 2012, Abu Dhabi, United Arab Emirates. 4. Vij M., Vij A. 2012. Tourism and Carbon Foot Prints in United Arab Emirates - Challenges and Solutions, Journal of Environmental Management and Tourism, III (1), pp.41-54. 5. World Economic Forum, “The Travel & Tourism Competitiveness Report”, 2013 6. World Tourism Organization (WTO) Data as collected by UNWTO, Madrid 2012 June

33 7. Статистическое обозрение Узбекистана 2010. Т.: Государственный комитет Республики Узбекистан по статистике. 2011. - с.35 8. В 2020 году Дубай примет 20 млн туристов, “Аль-Иттихад газета” Наталья Реммер. 04 Май 2013 9. http://www.unwto.org 10. http://www.factfish.com/countrvcategorv/united%20arab%20emirates/economy 11. http://arabiangazette.com/uae-tourist-arrivals-forecast-hit-9-million-2012/ 12. www.travel-library.comhttp://tourlib.net/statti otdyh/dubaj.htm 13. www.tourinfo.ru , 28 september 2013 № 657301 14. UAE economy, www.factfish.com

34 Электрон туризм имкониятлари ва уларни куллашнинг узига хос хусусиятлари

>н Ортикжон ХУРРАМОВ

Х,озирги иктисодий интеграция ва глобаллашув шароитида ахборот-коммуникация технологияларининг урни ва ахамияти янада ошиб бормокда. Интернет инсон хаёти учун алохида мухим уринга эга. 50 млн.лик аудитория тингловчилар курсатгичига эга булиш учун радиога 38 йил, телевиденияга эса 13 йил вакт кетган. Интернет эса бу курсатгичга 4 йилда эришди. Уз навбатида, нафакат аник бир инсон, балки бутун жамият хаётига уз таъсирини утказиб келаётган ахборот технологияларининг ажойиб ихтироларидан бири булмиш электрон туризмни ривожлантираётган ижтимоий медиани четлаб утолмаймиз. Ижтимоий медиа етакчиси саналган Фейсбук ушбу аудиториянинг 2 бараварини, яъни 100 млн. фойдаланувчига бор йуги 9 ой давомида эришганлиги, фикримизнинг яккол далилидир. Бу эса, барча сохалар каби албатта туризм сохаси учун улкан имкониятдир. Виртуал корхона сифатидаги туроператор ва турагентлар, мехмонхоналарнинг веб сахифалари, яъни туристик махсулот каби мураккаб интеграцияллашган махсулотни таргибот килиш ва тижоратлаштириш имкониятини берадиган воситалар хакида гап борар экан, уз маркетинг максадларига эришиш учун урта ва кичик туристик ташкилотларнинг ахборот технологиялардан кенг фойдаланишларига интернет тармогининг оммалашуви сабаб булди. Туристик сохада интернет технологияларини куллашнинг унумдорлигини олдиндан кура билган йирик туристик ташкилотлар, аллакачон тармокда урнашиб, электрон туризмнинг кенг имкониятларидан самарали фойдаланмокдалар, хамда бу борада ривожланган туристик мамлакатлар юкори натижаларга эришишмокда. Потенциал мижозларга бевосита эришишнинг янги воситасидан бахраманд булиш йулида, интернетнинг халк хужалигида кенг кулланилиши, саёхатгохлар томонидан электрон таргибот килиш ва тижоратлаштириш лойихаларини амалга оширишларини рагбатлантирмокда.

ж Хуррамов Ортикжон ^аюмович, укитувчи, Бухоро Давлат университети

35 Электрон туризм пайдо булиши илк боскичи компьютер тизимлари оркали мехмонхонада хоналарни брон килиш ва глобал бронлаш тизимларининг пайдо булиши билан боглик булган булса, интернет ва ахборот технологияларнинг жадал тараккиёти оркали электрон туризм дунёда туризмнинг ривожланишига кенг йул очди. Йил сайин авиачипталар ва мемонхоналарга аввалдан буюртма бериш тизимидан фойдаланаётганларнинг сони ортиб бормокда. Бундай тизимлар жахоннинг барча мемонхоналарида хонага буюртма бериш киска вакт давомида иш жойини тарк этмаган холда, буюртма бериш шартлари, нархлар, имтиёзлар тугрисида маълумот олиш имкониятини беради. Авваллари бу ишларни амалга ошириш учун узок вакт ва маблаг керак буларди. Электрон туризм мижозларга саёкат билан боглик масалалар борасида карорлар кабул килишга кумаклашувчи, туристик корхоналар учун реклама ва мижозларни орттириш камда жахон бозорига чикишнинг энг арзон ва шу билан бирга энг самарали йулидир. Эътиборли жикати эса, кам мижоз, кам корхоналар учун харажатларни кискартириш эвазига катта микдордаги маблагларни тежашда якиндан ёрдам берувчи, кимматли вакт ва асабларни кам асрашга ёрдам берувчи омилдир. Хозирги кунда бутун дунёда анъанавий туризм индустрияси электрон туризм индустрияси билан бойиб узгача куринишни олмокда. Электрон туризм одатда куйидаги электрон хизматлар турларини уз ичига олади: - информатцион хизматлар (масалан, белгиланган пунктлар, туристик йуналишлари ёки мемонхоналар тугрисида маълумот бериш ва х.з.); - коммуникатцион хизматлар (масалан, мижоз билан музокаралар олиб бориш ёки электрон почта юбориш ва х.з.); - келишувлар ёки транзакциялар хизмати (масалан, брон килиш, туловларни амалга ошириш ва х.з.). Электрон туризм замонавий туризмда жуда кенг имкониятларни очиб бериб, янада улкан натижа ва самараларни бермокда. Бунга туристик максулотлар ва хизматларни самарали сотувини ташкил этган веб-сакифалар, интернет порталлар фаолияти, улар куллайдиган интернет ва мобил маркетинг восита ва имкониятлари, турсаноатдаги туроператор камда турагентларнинг алокадорлиги, авиачипталарга буюртма бериш ва on-line харид килиш тизимлари, Глобал Дистрибьюторлик Тизимлари (GDS), халкаро бронлаш компьютер

36 тизимлари билан интеграция холати, электрон тулов тизимлари ва уларнинг холати айникса ахамиятлидир. Узбекистонда жахон тенденциясига хамоханг тарзда ахборот-коммуникацион технология ва тизимлар, интернет, шу жумладан мобил интернет жадал ривожланиб, оммалашиб бормокда. Бу эса миллий иктисодиётни модернизациялаш, мамлакатимиз учун салохиятли саналган ички ва халкаро туризм сохасини ривожлантириш, унинг ракобатдошлигини оширишнинг стратегик йуналишларидан биридир. Узбекистонда фаолият курсатаётган туроператор ва турагентлар уз туристик пакетларининг маълум кисмини узлари яратган туристик веб сахифа оркали таклиф килишга ва сотишга эришмокдалар. Аммо туристик веб сахифани яратиш бу электрон туризмнинг бошлангич шакли булиб, унинг самарадорлиги сахифа функционал хусусиятлари, хамда унинг сифатига богликдир. Шундай экан, Узбекистон туристик бозоридаги веб сахифаларнинг сифатини узлуксиз такомиллаштириб бориш мухим ахамият касб этади. Туристик масканларни таклиф килувчи веб сахифаларнинг сифатини бахолаш ва уларни узлуксиз такомиллаштириб бориш оркали Узбекистонда ички ва халкаро туризмни ривожлантириш, сайёхлар окимини сон жихатдан ошириш каби муаммони ечишда, куйидаги назарий-амалий тадбирлар мухим ахамият касб этади: - Аввало веб сахифа кучли ташкилот марказига эга булиши зарур. - Ундаги график ва функционал хусусиятлар, мижозга мосланувчан булиши керак. - Веб сахифада мавжуд маълумотлар унинг максадларига жавоб бериши, мавжуд маълумотлар ва линклар барчаси тулик ишлаши хдмда фойдали булиши лозим. - Мавжуд маълумотлар ишончли, грамматик хатолардан холи ва ихчамлигига эътиборни каратиб, мижозлар билан алока урната олиш хусусиятига эга булиши, хамда интерфаоллик булиши керак. - Веб сахифа кидирув сахифаларида тез намоён булиши учун кидирув тизмларида веб-сахифани руйхатдан утказиш керак. (Масалан, http://sprav.yandex.ru дан руйхатдан утилса, яндех кидирув тизимида веб-сахифа манзили олдинги уринларда намоён булади. Бу эса барча туристик корхоналарнинг орзусидир.) - Веб сахифада виртуал жамоаларни кура билиш хусусияти ута мухим. Барча ижтимоий тармоклар айникса, фейсбук, твиттер, вконтакте, одноклассники, мой

37 мир, каби тармокларда туристик корхоналар сахифасини яратиб, уни веб-сахифа билан интеграллаш оркали, хамда кучли ижтимоий медиа маркетингни амалга ошириб, хам арзон, хам таргетланган яъни айнан мос максадли аудиторияга эга булиш мумкин. Бунда ижтимоий медианинг вирусли самараси (эффекти) жуда юкори эканлигини эсга олишимиз кифоя. - Веб сахифада унинг харитаси ёки «help-online» ёрдам тизими булиши эса мавжуд ва орттириладиган мижозлар билан самимий ва жуда узоы муддатли алоыаларни урнатилишига, хамда куплаб хизматларни кайта ва кайта харид килинишига, бу билан даромадларни ошириб боришга сабаб булади. Хулоса килиб айтганда, мамлакатимиздаги туроператор ва турагентлар, мехмонхона ва ресторанлар, транспорт ва хизмат курсатувчи барча туристик корхоналар уз фаолиятларида электрон туризмнинг кенг имкониятларидан самарали фойдаланишни жорий этишлари хозирги давр талабидир.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ 1. Александрова А.Ю. Международный туризм (учебник) -М.: Аспект Пресс, 2012. - 470 с. 2. Биржаков М.Б. Введение в туризм: Учебник. - Издание 7-е, - СПб.: «Невский фонд» - «Издательский дом Герда», -М.: 2004. - 448 с. 3. Brian Halligan, Dharmesh Shah, David Meerman Scott. Inbound Marketing: Get Found Using Google, Social Media, and Blogs. Published October 1st 2009 by John Wiley & Sons, 226 pages. 4. Гусев В.С. Аналитика веб-сахифа . Использование аналитических инструментов для продвижения в Интернет. - М.: «Диалектика», «Вильямс», 2013. - С.105-117. 5. Puretmair F., Extanded Decision making in tourism Information systems. Proseedings of the International Conference on E-Commerse and Web Technologies. - 2012. - П.57-66. 6. Srivihok A. Intelligent Agent for e-Tourism: Personalization Travel Support Agent using Reinforcement Learning / A. Srivihok, P. Sukonmanee // Proceedings of the WWW, May10-14. - 2009. - P.10-14. 7. Интернет веб сахифа манзиллари 8. http:www.uzbektourism.uz/services/routes/htm

38 9. http://www.orexca.com 10. http://www.world-tourism.org 11. http://www.advantour.com/ 12. http://www.sogdatour.com/ 13. http://www.uzintour.com/ 14. http://www.tripadvisor.com 15. http://www.booking.com 16. http://www.fikr.uz 17. http://www.muloqot.uz

39 Халкаро туризмни ривожлантириш имкониятлари

>н Замира КАРИМОВА

Х,озирги даврда дунё микёсида ижтимоий-иктисодий глобаллашиш жараёни кучайиб бораётган бир шароитда халкаро туризм сохдси купгина мамлакатлар учун миллий даромад топишнинг энг самарали йулларидан бирига айланиб бормокда. Бутун жах,он Туризм Ташкилоти маълумотларига Караганда, дунё ах,олисининг 14%и халкаро микёсда саёхдт килишади. 2030 йилга бориб бу курсатгич 25%ни ташкил этиши кутилмокда. Халкаро туризмнинг ривожланиши ва талабнинг бундай суръатларда усиши халкаро саёхдтлар сонининг ортишига хдмда уларнинг сарф-х,аражатларига таъсир курсатмай колмайди. Саёхдт килган кишилар сони 2012 йилда 990 миллион кишини ташкил килган булса, 2030 йилга келиб 1,8 миллиард кишини ташкил килиши кутилмокда (WTO 2012). Янги минг йилликнинг кириб келиши ва жах,ондаги иктисодий-ижтимоий муносабатларнинг янги боскичга утиши халкаро туризм хдракатларини янада ривожлантирди. Бу сохднинг жах,он иктисодиёти тизимидаги ахдмияти эса янада ошди. Саёхдт ва туризм бошка иктисодий фаолият турларига караганда бозор глобаллашуви ва иктисодий усишдан мамлакатларни узлари учун фойда олишга ёрдам беради. Аммо туристлар учун уз чегараларини очишдан аввал, янги туристик марказлар бир катор шартларни бажариши лозим, жумладан : - психологик тусиклар (тил билан боглик булган тусиклар, иклим билан, тиббий муолажа билан, овкатланиш гигиенаси билан боглик булган тусиклар) бартараф этилиши даркор; - туристлар талабига жавоб берувчи кизикишлар ва жойлашувларни такдим этиши зарур; - туристик марказ авиакомпаниялар мазкур маршрутга хизмат килишни бошлаши учун туроператорлар турмарказни уз пакетларига киритишлари учун, туроператорлар эса уни самарали сотиши учун чикувчи туризм мамлакатлар туристик бозори иштирокчилари уртасида маълум нуфузга эга булиши керак.

ж Каримова Замира Хакимовна, ф.проф, и.ф.н., Тошкент Молия институты ‘Тазначилик иши” кафедраси

40 Туристик йуналишлар мажбуриятига туризм индустрияси пойдеворини куриш ва унинг муваффакиятли ривожланиши учун турли бозор иштирокчилари билан (авиакомпаниялар, меумонхона эгалари, таксимот тизими, кизикишлар индустрияси, актив дам олиш масканлари) келишилган уолдаги уаракатлари киради. Хориж тажрибаси шуни курсатадики, юкорида санаб утилган шартларни бажараётган мамлакатлар туризм индустриясида пешкадам булиб келмокда. Дунё буйича 2000-2012 йилларда халкаро туристик ташрифларнинг узгариш динамикасини 1-жадвалда яккол куришимиз мумкин. Америка минтакасини курадиган булсак, унга халкаро туризм уаракатларининг 15,7% и тугри келган. Умумий минтака (Америка минтакаси) улушига нисбатан Шимолий Америка туристларнинг 65 %ини уз ичига олади. Шу жумладан, Шимолий ва Марказий Америка давлатларидан: Канада, Коста-Рика, Куба, Доминика, Гренада, Багам ороллари, Гаити, Мексика, Панама, Пуэрто Рика, Сальвадор, Ямайка, Гваделупа, Гватимала давлатлари уамда Вашингтон каби йирик шауарлар туристларнинг асосий саёуат киладиган масканлари уисобланади. 2012 йилда энг кам улуш Африка ва Якин Шарк минтакасига тугри келган, яъни халкаро туризм уаракатларининг 5,1% и холос. Ушбу уолат бевосита минтакада охирги пайтлардаги сиёсий бекарорлик, нотинчлик ва урушларнинг окибатидир. “Араб бауори” натижасида туризм секторига катта зиён етди. Айникса, Миср давлатига ташриф буюрадиган туристлар окими кескин камайиб кетди. Лекин Якин Шарк минтакасида туризмнинг усиш курсаткичлари САП, БАА ва ^атар каби мамлакатларида кузатилди. Дунё буйича йилига бир миллиондан ортик туристларни кабул кила оладиган 50 дан ортик мамлакат мавжуд. Шулардан 23 тасига йилига 10 млн.дан ортик туристлар ташриф буюради. Жауондаги 10 та ривожланган мамлакатларга йилига 25 миллиондан 79 миллионгача турист ташриф буюради. Халкаро туристларнинг ташриф сони буйича Европа пешкадамликни давом эттирмокда, бу эса Европада мавжуд булган куйидаги омиллар сабабли амалга оширилмокда: - кушни булиб жойлашган катор нисбатан кичикрок давлатларни мавжудлиги, бу эса уз навбатида, чегараларни кесиб утишини таркибига киритувчи киска муддатли саёуатларга куп сонли туристлар окимини рагбатлантиради;

41 - ривожланган туристик инфратузилма ва транспорт хизматини юкори даражаси; - жах,он ахдмиятига молик табиий ва маданий обидаларнинг мавжудлиги; - тур мах,сулотларни турли - туманлигини танлаш - пляжда дам олишдан тортиб то кишки спорт дам олишгача; - тайёрланган ишчи-ходимлар; - юкори даражада ривожланган иктисодий база. Олимларнинг х,исоб-китобларига кура халкаро туризм ривожланиши асосида куйидаги омиллар ётади (Норчаев 2003): - иктисодий усиш ва ижтимоий тараккиёт; - транспорт воситаларининг ривожланиши; - ривожланган давлатларда ишчи ва хизматчилар сонининг купайиши ва улар моддий ва маданий савиясининг усиши; - мех,нат итенсификацияси ва мех,наткашлар таътилининг узайиши; - давлатлараро муносабатлар ва маданий алокалар ривожланиши, шахслараро алокаларнинг минтака ва минтакалараро кенгайиши; - хизматлар сохдсининг ривожланиши; - технология ривожланиши; - чегара тусиклари, валюта алмашуви ва четга чикариш тусикларининг камайиши, когозбозликнинг кискариши. Юкоридагилардан келиб чикиб айтиш мумкинки, халкаро туризмни ривожлантириш борасида хдли амалга оширилиши лозим булган талайгина масалалар мавжудлигини курсатмокда. Жумладан, дунёда энг куп туристларни кабул килувчи мамлакатлар Европа мамлакатлари х,исобланса, кейинги уринларни Жанубий ва Урта Ер денгизи давлатлари, Гарбий Европа (Италия, Испания, Греция, Кипр, Сицилия ороллари), Швейцария, Белгия, Люксембург, Лихтенштейн давлатлари эгаллар экан.

42 1-жадвал Дунё буйича 2000-2012 йилларда халкаро туристик ташрифлар

Халкаро туристик ташрифлар Узгариши Улуши млн.киши % % Минтакалар 2000 2005 2010 2011 2012 2010 2011 2012 2011/ 2012/

Африка 26,2 34,8 49,8 49,2 52,3 -1,1 6,3 5,1 Шимолий Африка 10,2 13,9 18,8 17,1 18,5 -9,1 8,7 1,8 Сахрои-Кабир чули 16,0 20,9 31,0 32,2 33,8 3,7 5,0 3,3 минтакаси Америка 128,8 133,3 150,3 156,3 162,1 4,0 3,7 15,7 Шимолий Америка 91,5 89,9 99,3 102,1 105,6 2,8 3,4 10,2 Кариб ороллари 17,1 18,8 19,5 20,1 20,9 3,0 4,0 2,0 Марказий Америка 4,3 6,3 7,9 8,3 8,8 4,4 6,0 0,8 Жанубий Америка 15,3 18,3 23,6 25,8 26,9 9,4 4,2 2,6 Осиё ва Тинч океани 110,1 153,6 205,1 218,1 232,9 6,4 6,8 22,5 Шимолий-шарк. Осиё 58,3 85,9 111,5 115,8 122,8 3,8 6,0 11,9 Жануб.-шарк. Осиё 36,1 48,5 70,0 77,3 84,0 10,4 8,7 8,1 Океания 9,6 11,0 11,6 11,7 12,1 0,9 4,0 1,2 Жанубий Осиё 6,1 8,1 12,0 13,4 14,0 12,0 4,4 1,4 Европа 389,4 447,0 487,6 517,5 534,8 6,1 3,3 51,7 Шимолий Европа 47,8 62,4 63,8 64,8 65,1 1,6 0,4 6,3 Fарбий Европа 139,7 141,7 154,3 161,0 165,8 4,3 3,0 11,0 Марказий-шарк. Европа 69,3 90,4 95,9 105,3 113,7 9,8 8,0 11,0 Жан. Европа, Барбий 132,6 152,5 173,5 186,4 190,2 7,4 2,0 18,4 Урта ер денгизи Якин шарк 24,1 36,3 59,2 55,3 52,6 -6,7 -4,9 5,1 Жауон буйича 678 805 952 996 1,035 4,7 3,8 100 Манба: World Tourism Organization (WTO) Data as collected by UNWTO, 2013 January

Узбекистонда хам бугунги кунда халкаро туризмни ривожлантириш буйича катор амалий ишлар килинмокда. Жумладан, бугунги кунда Узбекистонда 550 та сайёхлик компанияси туроператорлари фаолият юритмокда, мамлакатимиздаги тарихий объектлар, архитектура ва шахарсозлик обидаларининг аксариятини камраб олган 110 та халкаро сайёхлик йуналиши буйича хизмат курсатилмокда. Бу йуналишларнинг 65 таси тарихий-маданий мерос объектлари, 30 таси табиий-рекреацион, 15 таси согломлаштириш туризми элементларини уз ичига олган экологик йуналишлардирДозирги пайтда юртимизда 50

43 мингдан зиёд уринга эга булган 500 дан ортик мехмонхона, мотель ва кемпинглар сайёхларга халкаро стандартлар буйича хизмат курсатмокда. Утган даврда Тошкент, Самарканд, Бухоро, Урганч, Фаргона ва Навоий шахарлари аэропортлари модернизация килинди ва бугунги кунда Узбекистонда 11 та халкаро аэропорт фаолият юритмокда. Тошкент-Самарканд-Тошкент йуналиши буйлаб Испаниянинг «Талго» компаниясида ишлаб чикарилган, юкори тезликда харакатланадиган замонавий электр поездларининг хар кунги катнови йулга куйилган. Сунгги йилларда Узбекистон туризм сохасида сезиларли ютукларга эришди, бунинг самарасида 2013 йилда ушбу саховатли заминга 2 миллиондан зиёд сайёх келди. Бу 2010 йилги курсаткичдан икки баробар купдир. Бу бежиз эмас. Узбекистон худудида 7 мингдан ортик тарихий ёдгорликлар мавжуд булиб, уларнинг аксарияти ЮНЕСКОнинг Бутунжахон мероси руйхатига киритилган. Шарк дурдоналари булган Самарканд, Бухоро, Хива, Шахрисабз, Тошкент, ^укон, Термиз шахарлари ва куплаб обидалар шулар жумласидандир (Талеб Рифа 2014). Узбекистонда халкаро туризмни янада жадал ривожлантириш, юртимиз минтакаларига ташриф буюрувчи хорижий туристлар окимини янада купайтириш, борасида илгор хорижий мамлакатлар тажрибасини чукур тахлил килиб, уларнинг ижобий натижаларидан фойдаланиш максадга мувофикдир.

Фойдаланилган адабиётлар: 1. World Tourism Organization (WTO) Data as collected by UNWTO, Madrid 2012 June 2. Норчаев А.Н. Туризм индустрияси менеджменти. Халкаро илмий-амалий анжуман. -ТДИУ, 2003. 235-237б. 3. БМТ жахон сайёхлик ташкилоти бош котиби Талеб Рифаининг ЮНВТО ижроия кенгаши 99-сессиясининг очилиш маросимидаги нутки, http://www.xs.uz

44 Туристик тадбирларни ташкиллаштиришда турист ассоциацияларнинг урни >н Мохинур КУРБАНОВА

Туристик ассоциация мамлакатнинг туризм саноатини усиши ва муваффакиятини таъминлаб берадиган бирлашма булиб хисобланади. Утган асрларда бундай ташкилотлар булмаган ва хар бир туризм сохасига тегишли булган корхона уз фаолиятини уз билганича юритиб, бутун дунё микиёсига чикиш ва танилиш анча мураккаб булган. Бирок;, ХХ асрнинг биринчи чорагига келиб ассоциациялар фаолияти йулга туширилган булиб, бирлашмаларнинг бажарадиган вазифалари самараси уларок хар бир масканнинг туристик худудга айланиш эхтимоллиги ошиб бормокда. Саёхат килувчилар сони, уларнинг турли- туман талаблари, узлаштиришлари ошиб бормокда. Демак, бу жараён туризм бозорида рацобатни кучайтиради, яъни бундаги мамлакат уз салохиятини тулаконли курсата олса уша давлат ёки шахар муваффакият козониши таъминланади. Бу муваффациятни тула таъминлаш туристик худуд бозорини кенгайтириш, истеъмолчи коникишини хосил килиш, махаллий ва давлат корхоналарининг фойдасини оширишга кумаклашиш ассоциациялар зиммасида туради. Туризм саноати бир неча туристик ассоциациялардан таркиб топган. Масалан, кайсидир худудда факат туризм операторлари, яна бирида мехмонхоналар, ресторанлар, бошкасида бутун бир худуднинг барча туристик ташкилотларини камраб олган ассоциациялар мавжуд. ^амровига кура хар бир бирлашма узига юклатилган вазифани бошкаради. Мисол учун, Гонг Конг Мехмонхоналар Ассоциацияси (Hong Kong Hotels Association (HKHA)) худуддаги барча мехмонхоналарни хамкорликка чорлаб, уларда хизмат сифатини яхшилаш, жахон стандарти талабларига жавоб беришини таъминлаш, хукумат конун-коидалари билан таништириш вазифаларини бажаради. А^Ш Сайёхлик Ассоциацияси (US Travel Association) эса Туризм департаменти, кумитаси ва кенгашини жалб этган холда мамлакатда ички ва ташки туризмни рагбатлантиришга хизмат килади. Ассоциацияларнинг асосий вазифасига тухталадиган булсак, булар туристик субъектларни хусусий коидалар билан таништириш, минтакавий туристик

Мохинур Хабиб кизи Курбанова Бухоро Давлат Университети Ижтимоий-иктисодий факултет талабаси

45 инфратузилмани ривожлантириш, хизмат ва стандартларни юкори талабда булишини мувофиклаштиради, ишчи-ходимлар учун таълим программалари ва семинарлар уюштиради, маркетинг тадкикотлари юритилиб, хорижий ташкилотлар билан алокалар йулга куйилади. Дунё тажрибасини олиб карайдиган булсак, туристик ассоциациялар маданий ва маърифий тадбирларни ташкиллаштиришга катта хисса кушади. Туристик маъросимлар куйидаги турлар: - Маданий - фестивал, карнавал, диний маросимлар; - Сиёсий - йигилишлар, сиёсий тадбирлар, машхур, мух,им инсонлар ташрифи; - Маданий хордик чикариш тадбирлари - концерт, такдирлаш маросимлари; - Бизнес ва савдо - учрашувлар, кенгашлар, ярмаркалар; - Маърифий-илмий - конференциялар, семинарлар; - Спорт мусобакалари; - Шахсий тадбирлар - туй маросими, кечалар ва бошкаларга булинади. Махаллий туризмни ривожига катта хисса кушган, Республиканинг бир неча вилоятларида утказилган “Асрлар садоси фестивал”ини, 2000-йилдан бери Бухорода хорижий ва махдллий сайёхларни, хунармандларни жамлаб келаётган, унинг асносида ошпазлик ва хунармандчилик фестиваллари ривожланаётган халкаро “Ипак ва Зираворлар Фестивал”ини, бир неча туристик агентликлар, мехмонхоналарни жалб этаётган “Тошкент Халкаро Туризм Ярмаркаси”, ёшлар ташаббусини куллаб-кувватлаш, уларни саёхатга, маданий мерос объектларини мухофаза яилишга ундаш, миллий анъана ва кадриятларни кадрлашга чорловчи “Ёшлар Туризм Фестивали”, шу билан бир каторда Узбекистоннинг енг мащхур булган “Шарк Тароналари” халкаро фестивалини таъкидлаб утиш жоиз. Барча фестиваллар ва ярмаркалар албатта кайсидир корхона ва ташкилотлар билан хамкорликда олиб борилади. Аммо буларнинг асосий ташкилотчиси туризм ассоциацияси булиб хисобланади. “Ипак ва Зираворлар Фестивалини мисол киладиган булсак, илк йилларда ушбу фестивал “Узбектуризм” МКнинг худудий филиали хамда Бухоро Туризм Ассоциацияси томонидан ташкил этилган. Бирок, кейинчалик ассоциация фаолияти тухтатилгандан сунг бу вазифа “Узбектуризм” МКнинг Бухородаги филиали, “Хунарманд” уюшмаси ва бир неча ижтимоий ташкилотлар зиммасига юклатилган. Йил сайин фестивалнинг савияси ошиб бориб, янги дастурлар асосида тузилмокда. Шунга

46 карамай уни дунё микёсида таргийбот килишда, аник бир дастур асосида амалга оширилишида ва бунданда янги куплаб тадбир ва маросимларни амалга оширишда туристик ассоциациянинг роли билинади. Буларнинг барчаси айникса мавсум булмаган пайтларда уюштирилса мавсумийликнинг олдини олиниб, ёшлар туризми, оилавий туризм ривожланиб, сайёклар окими ошади.

Туристик тадбирларни амалга ошириш давлатга куйидаги жикатдан манфаат келтиради:

Маданият Иктисодий Сиёсий Ижтимоий Илмий

- Миллийлик - Ички ва ташки - Давлатлар - Давлатлар - Ишчи ва ва замонавий- туризмнинг уртасидаги уртасидаги ходимларниг ликнинг ривожланиши; дустона дустона узаро тажриба уйгунлиги; -Саёкат килувчилар алкаларнинг алокаларнинг алмашинуви - Миллий сонининг ошиши; мустахкамла- мустахкамла- хамда кадрият ва -Валюта тушуми ниши; ниши; малакасини анъаналарниг ортиши; - Аколи - Аколи ошириш; сакланиши, -Аколи бандлигини табакалашуви- табакалашуви- -Туристик хамда уларга таъминлаш; нинг олдини нинг олдини таълим марказ- булган - Макаллий ва олиниши; олиниши; ларининг эътиборнинг хорижий сармоя- - Юридик ва - Юридик ва очилиши; кучайиши; дорларнинг жалб жисмоний жисмоний - янги тур - Маданий килиниши; шахслар учун шахслар учун махсулотлар- меърос - Соликлар ва туристик туристик нинг йулга объектлари туловларда фаолиятни фаолиятни куйилиши. ни бериладиган юритишда юритишда консервация имтиёзлар; кулайликлар кулайликлар килиш; -Мавсумийлик-нинг яратилиши; яратилиши; баркарорла-шуви. - Худуднинг - Худуднинг туристик зонага туристик зонага айланиши. айланиши.

Хулоса киладиган булсак, туризм саноати жадаллик билан ривожланиб бормокда. Туристик ассоциация эса минтакада ягона туристик сиёсатни юритиш асносида туристик дестинацияда булиб утадиган тадбирлар учун маълум бир дастурни лойихалаб, тадбир ва маросимларни туристик субъектлар билан бирга ташкиллаштиради. Бундай бирлашмаларнинг мавжудлиги хам сайёкларнинг таътилини марокли утказиш, хам инфраструктурани ривжлантириш, хам аколи бандлигини ошириш, мавсумийликни чеклаш, хамда барча туристик ташкилотлар фойдасини таъминлашга хизмат килади.

47 Особенности развития сферы туризма в странах СНГ

>н Нигора МАХМАСОБИРОВА

Туризм - деятельность, имеющая в жизни народов большое значение, мощное экономическое средства, которое может быть, использовано странами для создания притока валюты, необходимой для успешной конкурентной борьбы на международном уровне. Статистическая комиссия ООН считает, что “туризм- это деятельность лиц, которые путешествуют и осуществляют пребывание в местах, находящихся за пределами их обычной среды, в течение периода, не превышающего одного года подряд, с целью отдыха, деловыми и прочими целями”. Внутренний, внешний и международный туризм являются основными категориями этой сферы. Туризм является одной из самых высоко прибыльных сфер экономики. Ежегодный оборот сферы туризма в мире составляет 4 трлн., долларов, 11 процентов мирового ВВП приходится на долю туризма. В этой сфере ежегодно создаются более чем 75 млн. рабочих мест, в мировом экспорте сфера туризма стоит на третьем месте после нефтяной промышленности и машиностроение. В связи с этим, развитие туризма стало одним из ключевых факторов динамики роста экономики стран. В целях развития туризма в странах СНГ Совет глав государств Содружества 25 октября 2013 года объявил 2014 года «Годом туризма в СНГ» и 20 ноября 2013 года в городе Санкт-Петербурге была принята Стратегия развития сотрудничества государств - участников Содружества Независимых Государств в области туризма на период до 2020 года. Надо отметить, что данная Стратегия отражает заинтересованность государств - участников СНГ в развитии многостороннего взаимодействия в области туризма и направлена на создание совместного конкурентоспособного туристического продукта в СНГ и его эффективного продвижения на международном рынке. Проект Плана содержит более семидесяти мероприятий, ряд которых предполагается осуществлять в рамках национальных программ развития туризма. Важным мероприятием в рамках Года туризма стала прошедшая в Москве Конференция по развитию общего курортно-туристического рынка в СНГ. На ней

Махмасобирова Нигора Уктам Кизи, студентка 3-курса факультета ЭЗС, Ташкентский Государственный Институт Востоковедения

48 отмечалось, что по оценкам экспертов, за 2011-2013 годы турпоток между странами ближнего зарубежья возрос более чем вдвое. В странах Содружества за этот же период появилось более 40 новых маршрутов, включающих и курортно-санаторное лечение. По росту количества посещений стран СНГ в туристических и лечебных целях в 2013 году лидируют Беларусь, Украина, Россия и Армения (www.rg.ru). Надо заметить, что Межпарламентская Ассамблея государств - участников СНГ опубликовала список самых важных достопримечательностей стран Содружества в рамках Года туризма. В список «Жемчужины Содружества» вошли следующие достопримечательности: Приморский бульвар в Баку (Азербайджан), Монастырь Хор Вирап (Армения), Брестская крепость (Беларусь), Круглая площадь в городе Астане(Казахстан), Старый Архей (Молдова), город Сочи (Россия), Петергоф в Санкт- Петербурге(Россия), Фанские горы (Таджикистан), город Ашхабад(Туркменистан), Мавзолей Гур-Эмир в Самарканде(Узбекистан), Святая Успенская Киево-Печерская Лавра в Киеве (Украина) (www.cis.minsk.by). Здесь хотелось бы отметить важнейшую роль Республики Узбекистан в развитии туризма в СНГ. Большое внимание уделяется сфере туризма и расширению сопутствующей инфраструктуры как одному из приоритетных направлений социально­ экономического развития Узбекистана. Туристический потенциал Республики развивается год за годом. Туризм в Узбекистане сегодня - это разнообразные виды турпродукта такие как: - исторический и культурный туризм; - этнический туризм; - экологический туризм; - оздоровительный туризм; - MICE-индустрия (М1СЕ-индустрия (от анг. аббревиатуры MICE - meeting - встречи, incentive - инсентив-туры, conference - конференции, events - корпоративный отдых) (www.uzbektourism.uz). В 2013 году в Узбекистане была принята масштабная Программа дальнейшего развития сферы туризма на 2013-2015 годы, затронувшая Ташкентскую, Хорезмскую и Кашкадарьинскую области общей стоимостью свыше 260 млн долл. США. В программу включены реализация новых проектов в Чимган-Чарвакской рекреационной зоне,

49 открытие международных направлений через Ургенч в страны Юго-Восточной Азии, Европейского Союза, Азиатско-Тихоокеанского региона и города России, строительство и реконструкция гостиниц и многое другое. В рамках этих программ предусмотрена реализация проектов, направленных на развитие инфраструктуры туризма, включая вопросы ремонта дорог, ведущих к достопримечательностям и культурным памятникам, улучшение инженерной инфраструктуры туристических центров, строительство гостиниц, ресторанов, парков, боулинг-клубов и других объектов развлечения туристов. Программы обеспечены солидным пакетом льгот для инициаторов проектов (www.Advantour.uz). Своеобразной национальной площадкой для демонстрации туристического потенциала выступила традиционная Ташкентская международная туристическая ярмарка «Мир отдыха 2014», которая в нынешнем году отметил свой 20-летний юбилей. Из года в год возрастает российский туристический поток в исторические достопримечательности Республики Узбекистан. В 2013 году Узбекистан посетили 1 миллион 977,6 тысячи иностранцев. По сравнению с 2012 общий объем туристических услуг вырос более чем на 16, экспорт услуг - на 9 процентов. Число действующих на начало 2014 года туристических организаций в республике превысило 900, в их числе более 400 гостиничных хозяйств и 500 туристических компаний (www.cis.minsk.by). В целях широкой демонстрации туристического потенциала Республики Узбекистан в мире и дальнейшего увеличения потока туристов с 12 декабря 2013 года на телеканале «Euronews» демонстрируется рекламный ролик о богатом историческом и культурном наследии, живописной природе и туристической инфраструктуре страны. Как сообщает Национальная компания «Узбектуризм», в рамках рекламного ролика предусмотрена демонстрация зарисовок об исторических городах Узбекистана - Самарканде, Бухаре, Хиве и Шахрисабзе. А с начала сентября 2014 года на телеканале Euronews стартовала трансляция видеороликов, рекламирующих туризм в Узбекистане. Кроме того, международным каналом планируется запуск новой рубрики City-tour, в которой будет представлена столица Узбекистана - Ташкент, в рамках рубрики «Life» Euronews покажет серию видеосюжетов «Узбекская жизнь», которая познакомит зрителей с главными туристическими городами Узбекистана: Самаркандом, Бухарой и Хивой, в рубрике «Focus» выйдут материалы, посвященные предстоящей 99-ой сессии ЮНВТО в Самарканде, совпадающей с 20-летним юбилеем Самаркандской декларации «О

50 возрождении Великого Шелкового пути» (www.Advantour.uz). Данная рекламная кампания является результатом переговоров НК «Узбектуризм» и Euronews, состоявшихся в мае 2014 года, и приводит к продолжению работы по продвижению информации о богатом историческом и культурном наследии Узбекистана на мировом рынке. Для того чтобы развивать эту сферу в странах СНГ, по моему мнению надо развивать внутренний туризм, увеличить поток туристов между членами-участниками Содружества, совершенствовать туристических услуг, привести еще больше пиар кампании и с этим укреплять международный экономический, политический и социальный статус стран.

Список литератур: 1. 2014 год - Год туризма в Содружестве Независимых Государств - информационно - аналитическая записка Исполнительного комитета СНГ 2. 19 сессия Статкомиссии ООН, 1978; 27 сессия, 1993 год 3. www.cis.minsk.by 4. http://www.rg.ru/2014/02/18/turizm.html 5. www.Advantour.uz 6. www.uzbektourism.uz

51 О создании туристических зон вдоль великого шелкового пути * Аббас ШЕРМУХАМЕДОВ

Узбекистан из-за своего геополитического положения может успешно развить не только приграничную торговлю вдоль Великого Шелкового пути, а для этого имеются благоприятные условия, например торговля с Афганистаном, Туркменией и другими приграничными государствами, но и уникальных туристических центров. Создание туристических зон вдоль Великого Шелкового пути, будет способствовать активизации экономических связей между сопредельными странами. Регулирующим международные взаимоотношения по созданию туристических зон вдоль Великого Шелкового пути может служить Европейская конвенция по трансграничному сотрудничеству, принятая 21 мая 1980 года в Мадриде, где создание туристических зон, может, осуществляется в рамках внутреннего законодательства, в свя­ зи, с чем ни одна из стран не утрачивает своей независимости. Европейская программа по развитию приграничных торговых зон - «ЕФРР - ИНТЕРРЕГ-2 » успешно реализована, и эта программа способствовала развитию не только трансграничного сотрудничества в области торговли, но и туризма в странах, расположенным вдоль внутренних и внешних границ Европейского Союза (ЕС). Эта программа явилась базовой по разработке и внедрению новейших технологий в области туризма, охране окружающей среды, рынку труда и повышению профессиональной подготовки кадров по гостеприимству и туризму, природопользованию и др. Все это созвучно с целями и задачам по созданию туристических зон вдоль Великого Шелкового пути. Для управлении и регулирования этих зон необходима тесная координация туристических организаций, таможни и обменных валютных пунктов сопредельных стран, где возможны упрощенные таможенные процедуры. Регулирование и координация может осуществляться под эгидой Всемирной Туристической Организацией (ВТО), которая может заниматься вопросами финансирования, инвестиции, выставки, ярмарки, координацией торговой деятельности, охраной окружающей среды и туризма,

Шермухамедов Аббас Таирович (д. ф.-м. н., проф.) Начальник международного отдела Ташкентского филиала РЭУ им. Г.В. Плеханова

52 образованием, культурой, спортом, организация симпозиумов, конференций, фестивалей, художественных конкурсов, спортивных соревнований вдоль Великого Шелкового пути. Прототипом регулирования и управления экономическими и туристическими зонами вдоль Великого Шелкового пути может служить функционирующая европейская приграничная зона «Карпаты». В него входят сопредельные административно­ территориальные единицы Польши. Венгрии, Румынии, Словакии и Украины. Это межстрановое объединение, в ближайшем будущем, может стать основополагающей моделью туристических маршрутов. Создание свободных экономических и туристических зон вдоль Великого Шелкового пути решила бы такие задачи как развитие таможенной и транспортной инфраструктуры, упрощение механизма перехода границ и меры в области экологии, развитие информационной базы, обеспечивающей новейшими достижениями науки и техники местные органы власти и производство. Было бы целесообразно под эгидой ВТО создание инвестиционного банка, с помощью которого возможны инвестиции для развития туризма, которая поддерживала бы и развивала частную региональную инфраструктуру туризма, оказывала бы финансовую поддержку инновационным фирмам региона, которые занимаются вопросами туризма. Учреждение

Расчетной бартерной палаты, при ВТО, которая впрямую занялась бы специфическими вопросами туристических зон вдоль Великого Шелкового пути может поднять на более высокий уровень и товарооборот сопредельных стран. Туристические зоны вдоль Великого Шелкового пути будет своеобразной «прямой линией», аналогично которой, уже давно функционирует в Азиатско-Тихоокеанском регионе. Целесообразно разработать пэкидж-тур вдоль Великого Шелкового пути. Пользующейся большой популярностью в странах Азиатско-Тихоокеанского Региона инклюзив тур, может быть использована и вдоль Великого Шелкового пути, где турист заказывает минимально­ достаточный набор основных услуг, покупая дополнительные услуги по необходимости. Это расширяет возможности планирования собственного времени туристу и в ряде случаев удешевляет путевку. Дополнением при оформлении туров являются товары туристического назначения, т.е. тур - это совокупный продукт, состоящий из услуги и товара. Сформированный на основании маршрута и конкретного спроса тур не может сразу стать товарным продуктом для продажи. Для этого следует выполнить ряд этапов: формирование тура, экспериментальное внедрение, реклама и презентация, продажа

53 туров. Этап формирования тура включает в себя “сборку” ряда услуг и товаров в одну “оболочку”, называемую туром. Кроме механического составления такого набора формирование тура предусматривает и его технико-экономическое обоснование либо низкорентабельный тур в конечном итоге является несостоятельным. Таким образом, формирование тура имеет две границы: верхняя - максимально активный пакет услуг и товаров; нижняя - экономическая эффективность, влияющая на его цену. Если тур “проходит” по данным критериям, необходимо его экспериментальное внедрение. Оно может быть совмещено с рекламным бесплатным (или льготным) круизом, автобусным путешествием и т.д. По результатам рекламного тура может вестись и его презентация, а также последующая рекламная компания. После этого производится калькуляция затрат: определяется норма прибыли, рассчитывается цена и формируется система льгот (скидок). Сформированный товарный продукт в виде туристской путевки реализуется через турагентов сопредельных стран, бюро по реализации или самостоятельно через бюро путешествий и экскурсий в сопредельных странах вдоль Великого Шелкового пути, которое является посредником между туристом и турфирмой, оказывающими ему услуги (гостиницы, предприятия питания, экскурсионные службы, музеи, спортивно­ оздоровительные комплексы и т.д.). При формировании тура следует учитывать его основные свойства: аттрактивность, надежность, безопасность, обоснованность, завершенность, адресную направленность, информативность и гибкость.

54 Иктисодиётда туризм сохдсининг ривожланишида малакали мутахассисларнинг урни ва ютуклари

______>i< Зокир СОДИ^ОВ ва Нилуфар БОТИРОВА

Давлатимиз томонидан иктисодиётнинг таркибий тузилишини такомиллаштириш вазифаси иктисодий ислох,отларни амалга оширишда доимо устувор булиб, иктисодий ривожланиш борасида эришган ютукларнинг мух,им омили х,исобланади. Жах,он иктисодиётида кечаётган мураккаб жараёнлар иктисодиётни баркарор ривожлантириш, ракобатдошлигини ошириш учун унинг таркибий тузилишини такомиллаштириб бориш, узига хос анъанавий ва янги сохдларни ривожлантириш заруратини янада кучайтирди. Чунки дунёдаги х,ар кандай мамлакатнинг ракобатдошлиги унинг иктисодиётининг кудратига ва ижтимоий салох,иятига боглик булади. Иктисодиётнинг ички ва ташки бозорлардаги ракобатдошлиги узаро жиддий фарк килиши мумкин. Бу х,олат бозорларда ички ва ташки мух,итни ташкил этувчи омилларнинг турлича экани, яъни туловга кодир талабнинг хджми, ички ва ташки бозордаги нархлар уртасидаги фарк, олиб борилаётган ички ва ташки иктисодий сиёсатлар билан изох,ланади. Миллий иктисодиётнинг ракобатдошлик даражаси унинг табиий ресурс салох,ияти, мех,нат ресурсларининг сони ва сифати (малака даражаси), ишлаб чикаришнинг техник- технологик модернизациялашиш даражаси, иктисодиёт таркибий тузилишининг такомиллашгани, давлатнинг иктисодий ривожланиш хдмда ислох,отлар стратегиясига боглик булиш билан бирга ривожланиши ортикча моддий ресурс талаб килмайдиган анъанавий ва замонавий сохдларни ривожлантиришга таянади. Айнан туризм сохдси ана шундай тармоклардан бири х,исобланади. Узбекистонда бу сохдни ривожлантириш истикболли ахдмиятга эга. Чунки, Узбекистоннинг тарихий-маданий салох,ияти, табиий- географик имкониятлари ва бошка шарт-шароитлар туризм сохдсини ривожлантириш оркали юкори даражадаги иктисодий самараларга эришиш учун мух,им асос х,исобланади. Шу боис Узбекистон уз мустакиллигини кулга киритгандан сунг барча сохдларда туб ислох,отларни амалга ошира бошлади ва мавжуд имкониятлардан самарали фойдаланиш борасида чора-тадбирлар белгилади. Айникса, бу фаолиятлар замонавий

Содиков Зокир Рустамович и.ф.н., доцент, Ботирова Нилуфар Шеркуловна катта укитувчи. Тошкент ислом университети Халкаро иктисодий муносабатлар кафедраси.

55 тараккиётнинг узига хос йуналиши хисобланган туризмда хам яккол намоён булмокда. Чунки, туристларнинг мамлакатимизга купрок жалб килиш жараёни сайёхларнинг ватанимиздаги саёхатларини мазмунли ва марокли утказишларига асосланади. Бу борада давлатимиз томонидан барча шарт-шароитлар замонавий асосда ташкил этилган, мехмонхоналар фаолияти ва транспорт тизими халкаро талаблар даражасида ривожланганлиги боис мамлакатимизга келаётган туристлар сафи йилдан-йилга муттасил равишда ортиб бормокда. Зеро, ватанимизга келаётган сайёхларга сифатли хизмат курсатиш ва мамлакатимиз тарихи, маданияти хамда имкониятлари хакида чукур таассуротлар уйготиш учун сохада фаолият олиб борадиган мутахассислардан пухта билимга ва юкори салохиятга эга булиш талаб этилади. Айнан, Узбекистон Республикаси Президентининг “Узбекистонда туризм сохаси учун малакали кадрлар тайёрлаш турисида”ги фармони, Узбекистон Республикаси Вазирлар Макамасининг “Узбекистон Республикасида туризм сохасини янада куллаб- кувватлаш ва ривожлантириш чора-тадбирлари тугрисида”ги карорига мувофик ушбу сохада малакали кадрлар тайёрлашга алохида эътибор каратилмокда. Хусусан, Президентимиз Ислом Каримовнинг (2014) бу борада “...юкори малакали кадрларни тайёрлаш ва кайта тайёрлаш масаласи туризм сохдсини ривожлантиришнинг энг мухим ва кал килувчи омили булиб колмокда. Бугунги кунда Узбекистонда замонавий мутахассислар тайёрлайдиган 5 та олий укув юрти, жумладан, Сингапур менежментни ривожлантириш институтининг Тошкент филиали ва шунингдек, 11 та касб-хунар коллежи фаолият курсатмода”, деб амалга оширилаётган ишларнинг куламини курсатиб берган. Маълумки, хозирги кунда Республикамизда етакчи олий таълим муассасаларидан булмиш Тошкент давлат иктисодиёт университетида, Самарканд иктисодиёт ва сервис институтида, Сингапур менежментни ривожлантириш институтининг Тошкент филиалида, Тошкент, Самарканд, Бухоро ва Хива шахарларида фаолият олиб бораётган туризм коллежларида сайёхлик буйича замон талабларига жавоб берадиган мутахассис- кадрлар тайёрланмокда. Мамлакатимизда туризм сохаси борасида яратилган хукукий ва меъёрий хужжатлар асосида хизмат курсатиш, халкаро туризм, мехмонхона хужалиги, туризмда маркетинг ва менежмент йуналишлари борасида малакали кадрлар тайёрланаётган булиб, бу борада жахоннинг етакчи мамлакатлари булмиш Франция, Буюк Британия, Испания,

56 Италия, А^Ш ва бошка шу каби сайёхлик сохаси ривожланган мамлакатларнинг олий таълим муассасалари билан самарали хамкорлик алокалари йулга куйилган. Шунингдек, жахондаги мамлакатларда утказиладиган халкаро кургазмаларда талабалар фаол иштирок этади ва бунда “Узбектуризм” миллий компанияси билан хдмкорлик алохида ахамият касб этмокда. Сайёхлик сохасидаги талабдан келиб чикиб битирувчи ёш мутахассисларни ишга жойлаштириш амалга оширилади. Бу борада “Узбектуризм” миллий компанияси, “Буюк ипак йули”, “Узинтур”, “Реал дреамс” каби фирмалар, “International Hotel Tashkent”, “Dedeman” каби мехмонхоналар ва бошкалар билан хамкорлик алокалари йулга куйилган. Тайёрланаётган кадрлар сохага доир машгулотларини турли мехмонхоналарда, сайёхлик фирма ва компанияларида уташи ташкил этилган. Туризм сохасида мехмонхона хужалиги ва ресторанлар фаолияти куп даромад келтирувчи йуналишлардан хисобланади. Бу тармокнинг ривожланишида сервис хизматларини курсатувчи ходимларнинг касб махорати мухим хисобланади. Х,ар бир турист билан ишлайдиган ходимнинг сифатли хизмати, самимий муносабати ва окилона харакати сайёхларнинг марокли хордик чикаришига, сохада фаолият олиб бораётганлар хакида ва умуман мамлакатимизда кулга киритилаётган ютуклар хамда тараккиёт борасида ижобий таассуротлар колдиради. Натижада бу мамлакатимизда соханинг янада ривожига ва истикболли тараккиётига замин хозирлайди. Х,озирда фаолият олиб бораётган ресторанларда хизмат курсатиш халкаро стандартлар талаби буйича амалга оширилаётган булиб, бунда жахон тажрибасини хам узлуксиз урганиш йулга куйилган. Хорижликлар тажрибасини самарали узлаштириш максадида халкаро экспертлар иштирокида Тошкент, Самарканд ва Хива шахарларида мехмонхона ресторанлари ходимлари ва сайёхлик касб-хунар коллежлари укувчилари учун семинар-тренинглар ташкил этилган. Мустакил ватанимиз сайёхлик сохасида улкан салохиятга эга булиб, замонавий инфратузилмалари ривожлантирилаётгани, янги мехмонхона ва ресторанлар бунёд этилаётгани имкониятлардан кенгрок фойдаланишга каратилган харакатдир. Маълумки, хар бир турист учун бошка мамлакатга борганида унга ёрдам берадиган соха ходимларига эхтиёж сезади. Шу боис туристларнинг саёхатларининг самарали ва марокли булиши уларга мамлакат тарихий тараккиёти, маданий бойликлари, тарихий обидалари, миллий минталитети ва урф-одатлари, асрий кадриятлари борасида тасаввур шакллантирилиши билан таъминланади. Бунга эса хизмат курсатаётган ходимларнинг уз касбини канчалик

57 махорат билан эгаллаганлиги мустахкам асос булади. Айнан шундай салохиятли ва етук мутахассислар тайёрлаш фаолияти билан “Узбектуризм” миллий компаниясининг Республика илмий-укув консалтинг маркази шугулланади. Ушбу йуналишда фаолият олиб бораётганлар учун зарурий илмий, ташкилий ва услубий ишлар узлуксиз равишда амалга оширилиши йулга куйилган. Жумладан, Гидларнинг малакасини ошириш ва фаолият самарадорлигини янада кенгайтириш учун йирик туристик компаниялари, мехмонхоналар, ресторанлар, махаллий ва чет эллик хамкорлар хамда инвесторлар билан биргаликда амалий семинарлар ташкил этилиши кабиларни келтириш мумкин. Айни пайтда сайёхлик сохасида мутахассислар тайёрлаш жараёни бу тармок ривожланиши билан мутаносиб равишда такомиллашиб бормокда. Бунинг самараси уларок хизмат курсатиш сифати ошиб, мамлакатимизнинг сайёхлик салохияти янада юксалмокда. 2014 йилнинг 1-3-октабр кунлари мамлакатимизнинг йирик сайёхлик маркази хисобланган Самарканд шахрида утказилган БМТ Жахон сайёхлик ташкилоти Ижроия кенгашининг 99-сессияси хам Давлатимизда туризмни янада ривожлантиришда ва халкаро микёсга олиб чикишда муким марра, сайёхлик сохаси мутахассислари учун бекиёс тажриба булди, дейиш мумкин. Хрзирги кунда туризм инфратузилмаси жахон итисодиётининг етакчи тармокларидан бири булиб, мамлакат иктисодий ривожланишида катта ахамиятга эга. Бу сохада ривожланган давлатларда жуда катта бунёдкорлик ишлари амалга оширилганлиги маълум. Шу сабабли туризмни ривожлантиришда илгор мамлакатлар моделидан фойдаланиш ва улар эришган ютукларни республикамиз туризмига татбик этиш йулларини чукур урганиш, халкаро даражада хизмат курсата оладиган кадрлар тайёрлаш жараёнини янада кенгайтириш лозим. Шунингдек, мамлакатимизнинг шарт- шароитларидан келиб чикиб халкаро микёсда тарихий, тиббий ва экотуризм билан бирга аграр туризмни хам ривожлантириш, бу борада зарурий услубий ва ташкилий асосларни шакллантириш максадга мувофик булади.

Фойдаланилган адабиёт: 1. Узбекистон Республикаси Президенти Ислом Каримовнинг БМТ Жахон Сайёхлик Ташкилоти ижроия Кенгаши 99-сессиясининг очилиш маросимидаги нутки

58 Using 'Business -to-Customer' in Tourism Bobur SHERMUKHAMEDOV & Feruza SIDIKOVA*

It is known that by means of internet only 4 % of tickets for tourists’ transportation are reserved in the world. Among various segments of tourism air tickets for tourists has been reserved at considerably higher rate (about 84 %) than the sales of hotels and cars. On-line sales of tourists’ tours are 2.5 times bigger than volume of computer techniques sale and 3.5 times than network books realization. English electronic market of tourist services by 2010 has reached more than $7 billion, and a share of tickets sale through the Internet has made 60 % from total amount of income. On­ line market has about 24 % of all sales in tourism sector. Researches of tourist market also show that during the next years a structure of realization of tourist operator product will essentially change; share of sales through agencies will reduce to 14-16 % and sector of Internet sales will grow to 11-16 %. Research also has shown that practically half of users search for information concerning travel in the Internet, while 18 % have already made on-line tourist purchases. The majority of those who has ordered tours through the internet state that now people use traditional tourist agencies services less often. By the end of 2010 more than 10 million ordered tourist trips through the internet and in 2013 almost half of adult population. According the experts 50 % of world electronic commerce will consist of travel industry in 2015. World financial and economic crisis has affected tourism but during the last years tourism industry regained its previos positions. Nowadays, more than 6 million people have an access to the global computer network and this indicator is promptly increasing. Information networks start making serious impact on development of tourist business in the Republic of Uzbekistan. By this time in the Republic of Uzbekistan there already created a large quantity of tourist sites devoted to tourism and containing information about tourist firms, countries, sights, hotels and rendered services. It is possible not only to find interesting information about tourist business but also place advertisements on these tourist servers. The companies which have their own sites or pages in the Internet and use Internet booking systems receive new highly effective marketing channels of services promotion.

* Shermukhamedov B. A., Research Fellow, Sidikova F.Kh, Senior Teacher, Tashkent Branch of Russian Economic University after G.V. Plekhanov

59 In the Republic of Uzbekistan there are a number of obstacles on the way of electronic commerce: poorly developed system of electronic payments, low solvency of a majority of population and communication quality. Quickly growing ‘business-to-customer’ scheme in the West has insignificant quantity of virtual accounts at our citizens and has limited possibilities in our country. If we estimate a situation as a whole in this sector a basic direction of tourist industry in on-line mode will become booking and sale of tickets and also sale of separate segments of tour for corporate client in order to organize business or individual trip. First of all it concerns such components of tour, as accommodation in hotel, car booking and medical insurance. If we consider a situation in ‘business-to-business’ scheme it is possible to predict the further development of systems of tour operator booking - travel agent. And there planned a tendency of using such systems not only as technological means of improving business processes, but also as a powerful marketing tool of agency network formation. In such approach tourist agency will be attached to this or that operator by means of combined usage of corresponding software and transition to another operator will be accompanied by reorganization of work in agency. In 2002 share of Internet tours has increased to 8 % in total amount of travel realization and reached 20.2 billion dollars. Though, in different studies quantitative estimations of activity of using internet is considerably varying, specialists are unanimous - electronic commerce among organizations will further exceed consumer sales several times. Company should have internet means to attract consumers and realize non-standard and economic ways of promoting their own services. Electronic commerce in comparison with traditional ones is more economical according to payment of agency commission fee, reduced expenses on edition of advertising and information materials, formation of new types of advertising campaigns, creation of non traditional marketing channels. Some essential advantages which give transition to costumers’ web-servicing: usual expenses for trade organization of transport tickets are estimated at $10 and at on-line mode it is just 1 cent for a ticket. The internet allows lowering industrial expenses creates favorable conditions for buyer, accelerates tickets registration and booking. Thus, creates additional means which can be used for introduction of more flexible discounts system.

60 Traditional tourist firms face a problem of survival in the conditions of wide penetration in Uzbek market of electronic commerce. Foreign experience testifies that many people prefer to form independently a package of tourist's services, than pay services of tour operators and travel agents for tour organization. It is clear that in this case we talk about individual tourism and not mass directions. It is doubtful whether tour completely formed through the internet will be cheaper than similar tour given by tourist operator firm. It is explained by several reasons: tour operators have group discounts and charter flights which essentially reduce a total cost of tour. It will be hardly possible to buy inexpensive ticket by group or block tariff to buy through the Internet to individual customer; tourist firms have essential discounts in hotels with which they have contracts. There are situations when the object of placing involves only virtual visitors with special offers and cannot confirm them in practice; visa-free space for Uzbek is limited, so visa reception is necessary in most cases and it is almost impossible through the Internet. At correct application of technologies not only rises labor productivity of workers, but also changes the size of company profit. It has been established that cooperation between managers and professional programmers is becoming real stimulus for introduction of new favorable programs. Computers can help to predict sale and establish preliminary schedules of decrease in costs in the beginning of each season. Such computer forecasts have proved themselves and now are considered by the company in working out activity plans. Each company should use favorable computer programs at the work. But thus it is necessary to consider that each company has its own development strategy, control system and etc. Therefore software should be applied taking into account all specific factors of the company. Naturally, there is nothing surprising that computer system which is unacceptable for one company can be used effectively by another. Many companies use favorably computers for decision-making through imitating models. Computer methods have also shown its value at the analysis of investments risk. Risk analysis which has become more exact thanks to computers proved an importance of strategic plans estimation by means of imitating models. The increasing quantity of organizations management considers necessary to supplement staff of managers with experts - programmers in order to use computer potential completely. Undoubtedly, computers will sometimes eliminate requirement for big staff. But it is not clear whether computers can ever estimate strategic prospects or make decisions. The most important factor is flexibility of adaptation of computer systems to management requirements.

61 Practice shows that creation of various computer information systems can bring considerable profit for the companies, even at high expenses for experiments. But it is not necessary to introduce the program in control system, without weighting initially all factors, including cost of training and retraining personnel or estimating the risk level at application of innovations in areas where the greatest efficiency of applied software is revealed.

62 Современное состояние и перспективы развития туризма в Малайзии

>н Лола СУЛТАНОВА

Туризм Малайзии стал предметом активной туристической политики начиная с 1970-х годов. Он постепенно рос как альтернативный сектор, и стал едва ли не основным компонентом структуры национальной экономики. Так, прямая доля туризма в ВВП Малайзии с 2007 превышает отметку 7%. Туристическая политика страны направлена на стимулирование экономики путем поступления иностранной валюты, расширение возможностей тру­ доустройства и поощрение экономического и социального развития. Правительство страны также нацелено использовать туризм в качестве инструмента устойчивого развития сельских районов, способствуя ускорению интеграции с городскими районами и культурному обмену. Несомненно, прогресс индустрии туризма Малайзии - признак активной роли государства в развитии сферы услуг. Малайзия - рецепиент (получатель) туристических потоков с положительным сальдо туристического баланса (ориентированная на экспорт туристических услуг). Это определяет тип национального рынка как стабилизирующий: ориентированный на раз­ витие иностранного туризма. Туризм Малайзии характеризует сформированность рыночных структур, высокий уровень развития индустрии туризма, растущая интенсивность участия в мировом туристическом процессе. По уровню туристической конкурентоспособности по данным одноименного отчета Экономического форума в 2013 году Малайзия занимает 6-м региональную и 34-ю мировую позиции среди 139 стран мира. Страна согласовывает свою туристическую политику, разработанную совместно с Азиатско-Тихоокеанским экономическим сотрудничеством (АТЭС) и Туристической ассоциацией стран Азии и Тихого океана (РАТА), с кодексом устойчивого развития туризма. Соответственно, туризм Малайзии, как и других стран-членов PATA и АТЭС, ориентирован на решение задач его устойчивого развития: сохранение природной среды, экосистем и биоразнообразия (поощрение соответствующих властных структур к *

* Султанова Лола, к.э.н. НИЦ при ТГЭУ

63 выявлению территорий, требующих сохранения); уважение и поддержка местных традиций, культур и общин; поддержки системы экологического менеджмента; экономии энергии и уменьшения количества отходов и загрязняющих веществ; повышение уровня информированности при помощи туристического маркетинга; сотрудничество с другими лицами и организациями с целью совершенствования практики устойчивого развития туризма, включая определение показателей и их мониторинга, соблюдения всех международных конвенций, национальных, государственных и местных законов, охраны природной среды и культурных особенностей. Руководствуясь глобальными и национальными планами действий по устойчивому развитию туризма, правительство Малайзии в сотрудничестве с Министерством Туризма реализует туристическую политику, инициативы, программы, опыт которых может быть полезен и Узбекистану. Например, важную роль в развитии туризма Малайзии играет Malaysian Nature Society - крупнейшая и старейшая (1940) неправительственная экологическая организация страны, которая имеет 13 филиалов по всей стране и штаб- квартиру в Куала-Лумпуре. Ее миссия заключается в сохранении окружающей среды, экологическом образовании, поощрении ответственного отношения к экосистемам, изучении, оценке, сохранении и защите природного наследия страны. Организация руководствуется 12-летним стратегическим планом, который был предложен в 2008 году. Его суть заключается в духовном развитии общества за счет уважительного отношения к природе. Также разработан проект «Препятствия и возможности кредитной и микро­ финансовой поддержки для ответственного рыболовства во внутренних водоемах Малайзии», действует Программа устойчивого развития экологического туризма (Malaysia Green & Clean - Think Tourism! Act Tourism). Еще одно направление реализации туристической политики - правительственная программа "Малайзия приветствует мир". Она заключается в обучении персонала гостиниц, сотрудников таможни и полиции более качественному обслуживанию туристов. Несмотря на довольно сильный и инициативный орган - Министерство Туризма - система управления туризмом Малайзии остается достаточно диверсифицированной. Планированием туристической деятельности в Малайзии занимается трех-уровневая структура: федеральное правительство, правительства штатов и местные органы власти. Федеральные органы государственной власти, заботясь развитием сельских районов, также принимают участие в

64 управлении развитием туризма Малайзии. Среди них - Министерство сельского хозяйства (агротуризм), Департамент лесного хозяйства и Департамент дикой природы и национальных парков (экотуризм), Департамент рыбного хозяйства (прибрежный туризм), Министерство образования (образовательный туризм), Отдел по делам аборигенов - коренного населения (этнический туризм), Департамент музеев и древностей (наследия / культурный туризм). Кроме того, очень весомое влияние имеют местные организации, которые призваны контро­ лировать и мониторить местный рынок, в частности, Ассоциация гостиниц и турагентов Малайзии. Туристическая политика Малайзии презентует опыт туристических ассоциаций по организации курсов повышения квалификации, при которых создаются специальные школы. Весьма перспективной является политика поддержки народных промыслов. Не менее существенны достижения в устойчивом развитии туризма, обеспечиваемые системой экологического менеджмента (поощрение регулярного экологического аудита, формирование четких показателей экологической политики и руководящих принципов для различных секторов индустрии туризма, разработка экологически чувствительного дизайна и конструктивных решений в домах или озеленения в туристических целях). Актуальным является поощрение предприятий туристической отрасли к экологически и социально ответственным действиям, участие туроператоров в программах, мероприятиях по защите окружающей среды. Туризму отводится главная роль в превращении Малайзии в высокодоходную страну к 2020 г. Туризм был назван одной из двенадцати национальных ключевых экономических областей в контексте прилагаемых Малайзией усилий для преобразования страны к 2020 г. в страну с высоким уровнем доходов (Пугачева 2007). Слоган - «Malaysia - Truly Asia» или «Малайзия - истинная Азия» стал примером успешного маркетинга туризма. Он четко отражает статус Малайзии, как микромира Азии, и способность туризма сближать народы, принадлежащие к различным культурам. Каждый штат включая федеральными территориями имеет свое лицо - туристический логотип и слоган, которые хорошо известны на мировом туристическом рынке. Успех туристкой отрасли связан со следованием долгосрочному плану (до 2020 года) развития туризма, целью которого было довести к концу 2020 года турпоток в Малайзию до 36 млн. человек, а прибыль до 168 млрд. ринггитов. Итак, оптимизм в долгосрочной перспективе относительно туристической отрасли сохраняется. Малазийский туризм продолжает

65 получать сильную поддержку правительства и в стране относительно безопасная и стабильная политическая ситуация.

Использованная литература 1. Пугачева Е.В., Серебряков С.О. Малайзия: Все, что необходимо для незабываемого отдыха. Серия: Глазами очевидца. -М.: Ардженто Групп, 2007. -С.103-104.

66 Туризм сохдсини ривожлантириш имкониятлари ва истикболлари Феруза ЗОКИРЖОНОВА*

Туризм туристларга хизмат курсатишга алокадор булган тармокларни камраб олувчи узига хос дам олиш саноати хисобланади. Сунги йилларда туризм жахон иктисодиётининг юкори суръатларда ривожланаётган сектори ва йирик экспорт тармогига айланиб бормокда. Туризм сохасидаги хамкорлик иктисодий имкониятлари нисбатан юкори эмаслиги билан фаркланувчи айрим минтакаларни ривожлантиришда мухим рол уйнайди. Туризм сохасида хамкорлик килиш оркали тармокнинг жадал ривожланиши, унинг иктисодий ахамиятининг усиши туристик хизмат сохасининг катта фойда келтира олиши бу сохага сармояларни куплаб сарфланишига олиб келди. Туризмнинг миллий иктисодиёт учун ахамиятини оширувчи яна бир жихати шундан иборатки, у йирик микдорда молиявий ресурсларни жалб этади, мазкур ресурсларнинг айланиш тезлигини оширади, инвеститция фаоллигини яхшилайди, шунингдек, транспорт, савдо, саноат каби иктисодиётнинг бошка тармоклари ривожланишига рагбатлантирувчи таъсир курсатади. Жахонда ва жахоннинг куплаб мамлакатларида туризмнинг ижтимоий-иктисодий ривожланишида тутган роли усиб бораётган бир пайтда Узбекистон ва мамлакатимиз минтакаларида туризм ривожланишининг хозирги полати катор зиддиятлар билан тавсифланади. Бир томондан, Узбекистон бой табий-географик ва тарихий-маданий ресурсларга эга, мамлакатларда куп укладли туристик-рекреатцион тармок шаклланган ва фаолият курсатмокда, туристик корхоналар сони усиб бормокда, икки томондан, туристик ресурслар мамлакатимиз минтакалари буйлаб текис таксимланмаган, улардан фойдаланиш даражаси анча паст ва туризм сохасининг жами хизматлардаги улуши атиги 0,5 фоизни ташкил этади, холос (Статистический сборник 2013). Шундай булсада, Узбекистон юксак туристик салохиятга эга ва Юртбошимиз И.А. Каримов айтганидек “Энг мухими, шуни унутмаслик керакки, катта капитал куйилмалар талаб килмайдиган бу соха иктисодиётнинг юксалишига, ахоли бандлиги ва даромадларининг ортишига сезиларли даражада ижобий таъсир курсатади”.

Бугунги кунда туризм - жуда кучли жахон микиёсидаги саноат булиб, унинг жахон ялпи

Зокиржонова Феруза Йулдошевна, Тошкент давлат Шаркшунослик Институти укитувчиси

67 ривожланишидаги, улуши 10% ни, жахон инвестицияларининг 7% ни ташкил этади. Жахоннинг хар 12 одами шу сохада банд хамда бу сохага жуда куп асосий воситалар ва йирик капитал маблаглар жалб килинган. Туризм- йирик бизнес, катта маблаг ва глобал микиёсдаги жиддий сиёсатдир (www.unwto.org). Х,озирги кунга келиб туризм сохасида эришилган ютуклар унинг алохида бир индустрияга айланишига олиб келади. Бутунжахон Туризм Ташкилоти маълумотларига Караганда, 2013 йилда жахон туристик ташрифари 2012 йилга нисбатан 5% дан купга ошди ва 1млн. кишини ташкил этди (Бутунжахон туризм ташкилоти 2012). Дунё микиёсида ижтимоий-иктисодий глобаллашиш жараёни кучайиб бораётган хозирги кунда халкаро туризм сохаси купгина мамлакатлар учун миллий даромад топишнинг энг самарали йулларидан бирига айланиб бормокда. Бутун жахон Туризм Ташкилоти маълумотларига Караганда, дунё ахолисининг 14% халкаро микиёсда саёхат килишади. Бу курсаткич 2030 йилга келиб 25%ни ташкил этиш кутилмокда. Мамлакатимиз иктисодиётида халкаро туризмнинг вазифалари куйидагиларни ташкил этади: 1. Туризм сохасига хизмат курсатувчи тармокларни яратган холда иктисодиётни диверсификатция килишга уз хиссасии кушади; 2. Тулов баланси ва мамлакат ЯИМга йуналтирилган капитал куйилмаларни кенгайтиради; 3. Мамлакат учун валюта тушумларининг ва бандликнинг таъминлашнинг маънбаларидан бири хисобланади; 4. Туризм сохасидаги бандликнинг усиши билан ахолининг хам даромадлари усади ва шу билан бирга миллатнинг фаровонлик даражаси хам ошади. XXI асрда туризм сиёсати, инсоният учун тинчлик хамда осойишталик рамзи сифатида хукуматлараро дустлик ва хамкорлик алокаларини ривожлантириш, эркин саёхат килишга тускинлик килувчи жараёнларни камайтириш, туристларнинг саломатлиги ва хавфсизлини таъминлаш, туристик марказларнинг баркарор ривожланишини рагбатлантириш каби мухим масалаларни уз ичига олган устувор сиёсатдир. Туристик сиёсатнинг максадлари мамлакат ривожининг муайян иктисодий ва тарихий шароитлари хамда туристик индустриянинг узининг етуклиги даражаси билан богликдир. Бунда бирон бир мамлакатда туризмни шакллантириш ва уни халкаро туристик бозорда урни

68 мустахкамланиши даврида битта максадлар, туризм ривожининг юкори даражасига эришиш даврида эса бошка максадлар куйилиши назарда тутилади. Туристик сиёсатни шакллантириш ва амалга ошириш доирасида давлат бир катор вазифаларни бажаради, булар умуман олганда, туризм тизими хаётий фаолиятнинг ижтимоий манфаътларни таъминлаб беради. Булар каторига кенг маънода куйидагилар киради: мувофиклаштириш, режалаштириш, тартибга солиш, миллий туристик махсулот маркетинги, рагбатлантириш, ижтимоий туризм, манфаатларни мухофаза килиш. Туризмнинг фаол ривожига интилаётган аксарият мамлакатлар, шу жумладан Узбекистан уз олдига бир катор максадларни куйган: - Мавжуд булган туристик потенциалдан самарали фойдаланиш; - Туристик индустрия объектларини жихозланишини яхшилаш; - Табий шарт-шароитлар хусусиятинини хисобга олган холда туризм ривожини баркамоллаштириш; - “Ойлик мавсум”ларда туристик индустрия корхоналарини фаолият юритиш рентабеллигини ошириш; - Нарх ва натижа уртасида оптимал мутаносибликни таъминлаш; - Саёхларни хилма-хил товар ва хизматларни такдим этиш йули билан жалб этиш; - Истеъмлчилар талабига кура доимий тарзда таклифни мослаштириш; - Туристик индустрия корхоналари уртасида хамкорликни рагбатлантириш; Мамлакатимиз сайёхликнинг янги турларини ривожлантириш бевосита ушбу сохада кадрлар таёрлаш ва малакасини ошириш билан богликдир. Туризмни ривожлантиришга хар бир худуд учун вилоят, туман, шахар ва кишлокларда ички туризмни ривожлантиришга оид мулжалланган махсус дастурлар ва тадбирлар киритилган. Улардан хар бир худуднинг ички имконият ва салохият инобатга олинган. Узбекистонда фаолият курсатаётган туризм минтакалари билан бир каторда яна истиыболли минтаыалар мавжуд булиб, улар Жиззах, ^арши, Урта ^оракалпок минтакаларидир. Келажакда бу минтакалардаги мавжуд имкониятларнинг ривожланиши мамлакатимизда туризм хизматлари бозорини янада кенгайишига олибю келади.

69 Узбекистонда туризм туризм сохасини яхшилаш борасида эътиборимизни: туристик ресурслари холатини инобатга олган холда туристик хизматларни ривожлантириш хамда янгиликларни яратиш, хизматлар сифатини ошириш, туризм сохасида сохасида фаолият юритувчи ходимларнинг касбий малакасини оширишга каратсак максадга мувофик булар эди. Шуни алохида таъкидлаш лозимки, жахон молиявий-иктисодий инкирози таъсирида дунёнинг куплаб мамлакатларида ялпи ички махсулот хажмининг пасайиши кузатилаётган бир пайтда Узбекистон ва унинг минтакаларида бу курсаткичнинг усиш тенденцияси сакланиб колди. Демак, республикамизда туризмни ривожлантириш учун макроиктисодий мухитни кулай деб бахолаш мумкин, чунки усиб борувчи иктисодиёт максадга мувофик таркибий узгаришларни амалга ошириш, иктисодиётнинг турли тармоклари, жумладан туризм сохасида ислохотларни чукурлаштириш, тармокнинг моддий-техник базасини кенгайтириш имконини беради. Узбекистон ва унинг минтакаларида туризм ривожланишига таъсир курсатувчи омиллардан: куп асирлик тарихий ривожланишни узида акс эттирувчи узига хос маданий мероснинг мавжудлиги ва вилоятларнинг тарихий обидаларга нисбатан бой эканлиги билан боглик. Ундан ташкари «Буюк Ипак Йулини» кайта ташкил этиш борасида кенг куламли ишларнинг олиб борилаётганлиги билан боглик ва республикада халк хунармандчилигининг тараккий топганлиги хам ижобий омиллар сирасига кириши хеч кимга сир эмас. Бу факатгина биринчи боскич омиллар каторига кирса, ундан кейинги омиллар ушбу боскични самарали ва тулаконли бажарилиши окибатида вужудга келади. Шу муносабат билан республикамиз хукумати томонидан туризм сохасини ислох килиш буйича кенг ва тулаконли ишлар амалга оширилар экан бунда биз ёшларнинг урни ва керак булса хиссаси хам бекиёсдир деб уйлайман. Фойдаланилган Адабиётлар 1. “Узбекистан в цифрах”. Статистический сборник. Ташкент 2013. 2. Каримов И.А. “2012 йил Ватанимиз тараккиётини янги боскичга кутарадиган йил булади”.// “Биржа” газетаси, 2012 йил, 21 январ, № 8 3. http: //www.unwto.org/ 4. Бутунжахон туризм ташкилоти. Международнкй туризм сохраняет сильные позиции несмотря на неопределенность в экономике. Мадрид, 05 Ноября 2012

70 Халкаро туризм ривожланишининг узига хос жихатлари

______>н Зокир СОДЩОВ

Жахонда халкаро савдо буюк географик кашфиётлар, янги денгиз йулларининг очилиши, машиналашган ишлаб чикаришнинг ривожланиши, янги тармок ва сохаларнинг вужудга келиши, мехнат унумдорлигининг ошиши ва экспортнинг жадаллашуви, купчилик мамлакатларда хом ашё ресурсларига талабнинг усиши хисобига муттасил ривожланиб келмокда. Бу ташки савдо жараёни харакатларни мувофиклаштирадиган халкаро бозорга эхтиёж хосил килган. Халкаро бозор бу халкаро мехнат таксимоти ва ихтисослашув асосида шаклланган ва иктисодий муносабатлар оркали узаро богланган алохида мамлакатлар миллий бозорлари мажмуидан иборат. Мазкур бозор уз таркибига савдони, капитал харакатини, валюта муносабатларини, ишчи кучи миграциясини, илмий- техника хамкорлигини ва бошка шу каби йуналишларни камраб олади. Зеро, куплаб ташкил этилаётган кушма корхоналар, эркин иктисодий зоналар, трансмиллий компаниялар миллий хужаликларни жахон бозори атрофида бирлаштиради. Мамлакатимизнинг жахон бозорида узига хос нуфузини таъминлашда халкаро мехнат таксимоти ва ихтисослашув имкониятларидан самарали фойдаланилиши, экспортга йуналтирилган ишлаб чикаришни барпо этиш ва чукур кайта ишланган саноат махсулотлари экспортини мустахкамлаш мухим ахамият касб этади. Туризм халк хужалигининг асосий сердаромад тармокларидан бири хисобланади. Х,ар йили бутун дунёда бошка давлатларга борадиган туристлар сони 600 млн. кишидан ортикни ташкил этади. Улар бу сохага йил давомида 2,5-3,0 трлн. доллар атрофида маблаг сарфлайдилар. Айрим давлатлар бюджетининг салмокли кисми туризм хисобига тулдирилади. Бутун дунё буйича уртача 5-6 кишидан бири туризмда банд булса, айрим давлатларда 3-4 кишидан 1 таси туризм сохасида ишлайди. Туризм куп тармокли соха булиб, айрим маълумотларга кура ахолига минг хилдан ортик хизмат турларини таклиф килиш имкониятига эга. Туризм сохасига унчалик мураккаб техника ва технологиялар талаб этилмайди, овкат тайёрлашда ишлатиладиган воситалар ва транспортлардан ташкари. Бошка тармоклардагидек автоматлашган техника, роботлар ва технологик

Содиков Зокир Рустамович и.ф.н., доцент. Тошкент ислом университети Халкаро иктисодий муносабатлар кафедраси

71 мураккаб ишлаб чикариш воситалари зарур эмас. Лекин инсонга энг яхши кулайликларни таъминловчи техникалар ва шароитлар булиши лозим. Туризм алоуида яширин кучга эга булиб, унинг ривожланиши бошка тармокларга тугридан-тугри ёки билвосита таъсир курсатади, яъни туризм канча куп ривожланса, уз-узидан савдо, транспорт, курилиш ва оватланиш соуалари ривожланиб боради. Бу жараён давлат микёсида ауолининг турмуш даражасига ижобий таъсир килиб, реал даромадларининг купайишига олиб келади. Бугунги кунда технология тараккиёти туфайли миллий иктисодиётнинг ривожланиш тенденциясини хизмат соуаси белгилаб бераётгани аник. Жауондаги тараккий этган мамлакатларнинг ишлаб чикаришида хизмат соуаси етакчи булишдан ташкари, кайта ишлаш ва тайёр товар ишлаб чикариш соуасида банд булган ходимларнинг уам аксарияти хизмат фаолияти билан шугулланмокда. Бу хизмат соуасининг иктисодий жараёнга уар томонлама кириб борганини ва уни ривожлантиришда мууим урин тутишини курсатади. Зеро илгор ахборот технологияга асосланган хизматлар кайта ишлаш ва ишлаб чикариш тизимининг чукурлаштиришга йуналтирилибгина колмасдан, анъанавий хизмат турларидан бири булмиш туризм соуаси ривожида уам катта ауамият касб этмокда. Айни пайтда хизмат соуасининг ривожи халкаро товар савдоси билан бир каторда жауонда хизматлар экспортининг жадаллашувига омил булмокда. Жауонда ахборот технологиясининг ривожланиши ишлаб чикариш ва ташиш харажатларининг пасайишига, унумдорликнинг ошишига ва товар турининг купайишига замин яратиш билан бирга кишилар даромадининг ортишига ва истеъмол таркибининг такомиллашувига асос булиб, халкаро туризм савдосининг муттасил ривожланиб боришига олиб келмокда. Шу боис кейинги йилларда жауон товар экспортига караганда хизмат экспорти барча позициялар буйича юкори суръатларда усиб бораётганлиги кузга ташланади. Хусусан, бу тенденция туризм экспортига уам хосдир. Мазкур жараённи Жауон банки маълумотлари асосида уам куриш мумкин. Жумладан, Жауонда товар экспорти 2000-йилда 6456,422 млрд. долларни, хизмат экспорти эса 1530,963 млрд. долларни ва шу хизмат турларидан бири булмиш туризм экспорти 489,908 млрд. долларни ташкил этган булса, 2010-йилга келиб товар экспорти 15211,311 млрд. долларни, хизмат экспорти 3806,462 млрд. долларни ва ниуоят туризм экспорти 989,680 млрд. долларни ташкил этиб, 2000-йилга нисбатан жауон микёсида туризм экспорти икки баробардан ортикка ошганлиги кузатилмокда (World Bank). Юкори даромадли мамлакатларда эса

72 туризм экспортининг ортиши 2,3 баробарни ташкил этиб, ушбу мамлакатларни мазкур йуналишда х,ам катта ижобий натижаларни кулга киритаётганини исботлайди (World Bank). Хусусан, х,озирда туристларни жалб килиш борасида Франция давлати мутлок етакчилик килаётган булиб, х,ар 100 кишига 140 та турист тугри келмокда, кейинги уринларда Италия ва Испания каби мамлакатлар турибди. Демак, ривожланаётган мамлакатлар туризм борасида х,ам имкониятларини кенгайтириши ва янги марраларни кулга киритишга хдракат килиши талаб этилади. Жах,онда хизматлар экспорти ва хусусан, туризм борасидаги экспортнинг бу даражада кескин ортишига халкаро хдмжхдмиятнинг сиёсий ва иктисодий масалалардаги якдиллиги билан бир каторда жах,он ах,олиси турмуш даражаси юксалиб бораётгани ва кишиларнинг дунёдаги тарихий-маданий цивилизацияларга кизикиши, сайёх,лик борасида кулай шароитларнинг вужудга келтирилаётганлиги, ахборот технологиялари ва бошка сохдлардаги илмий-техника тараккиёти алох,ида ахдмият касб этмокда. Айни пайтда Жах,он иктисодиётининг асосий марказлари булмиш Шимолий Америка, Узок Шарк ва Европа Иттифоки мамлакатларининг нафакат халкаро товарлар савдосини, айни пайтда халкаро хизматлар савдосини эркинлаштириш ва ривожлантириш борасида узок йиллардан бери олиб бораётган фаолиятлари, хусусан, бу борада Жах,он туризм ташкилотининг (WTO) саъй-хдракатлари х,ам жах,он хужалигининг глобаллашувига ва сайёх,лик сохдсининг узлуксиз ривожланиб боришига сабаб булмокда. ^олаверса, халкаро хизматлар савдосининг ривожланишида 1994-йилда Жах,он Савдо Ташкилотининг Уругвай йигилиши натижасида алока ва ахборот тизимидаги тараккиётни кузда тутиб GATS (GATS - Савдо хизматлари буйича бош битим)нинг ташкил этилгани х,ам сезиларли даражада ижобий таъсир курсатмокда. Зотан бу Битимнинг асосий вазифаси жах,он хизматлар савдосини эркинлаштириш ва ракобатни ривожлантиришдан иборат. Хизматларнинг халкаро хусусиятга эга булишида халкаро ахборот тизимининг оммавийлашуви ва бу тизим асосида узок масофадан хизматлар савдосининг урнатиш имконияти мавжудлиги х,ам катта таъсир курсатмокда. Буни интернет оркали халкаро ахборот окимининг ривожланиши намуна сифатида исботлайди. Зеро интернет хизматларининг оммавийлашуви нафакат электрон савдонинг пайдо булишида, балки барча сохдлар катори туристик имкониятларни жах,он оммасига кенг миёсда тадим килиш учун х,ам асосий омил булмокда. Жумладан веб сайтлар оркали зарурий товарларни

73 аниклаш ва битимлар тузиш имконияти яратилгани каби туристик махсулотларни ва имкониятларни намойиш килишга шароит яратилган. Бу борада Президентимиз Ислом Каримов (2014) “Халкаро туризмнинг пайдо булиш ва шаклланиш тарихини тахлил килар эканмиз, савдо муносабатларини урнатиш, дам олиш ва саёхат билан бир каторда, дунё халкларининг тарихи, маданияти, урф-одат ва анъаналарини урганиш, билиш ва бунинг натижасида одамлар, элу-элатлар уртасида хамжихатлик, багрикенглик фазилатларини мустахкамлаш хам туризмнинг мухим таркибий кисми булганига яна бир бор ишонч хосил киламиз. Айнан маърифий туризм бугунги кунда дунёда тобора катта кизикиш уйготмокда ва менинг назаримда, бутун сайёхлик сохасининг энг мухим кадриятларидан бирига айланмокда” деб кайд килганлар. Жахон бозорида бундай вазиятларнинг намоён булиши ривожланаётган мамлакатларнинг халкаро хамжамиятдан муносиб урин олиш учун узига хос тадбирларни амалга ошириши зарурлигини курсатади. Ривожланаётган мамлакатларда миллий ишлаб чикариш ва ташки савдода, айникса, туризм масаласида узок муддатга мулжалланган стратегик режалар ишлаб чикилиши ва унда замонавий хизмат сохаларининг урнига алохида эътибор каратиш зарурлигини билдиради. Хусусан, жахон бозоридаги вазиятга ва истеъмол хусусиятларига таъсир этувчи сабабларни аниклашга ихтисослашган марказлар шакллантирилиши, улар мамлакатда туризм сохасини ривожлантириш йуналишлари ва жахон туризм бозорида содир булаётган инновацион жараёнлар борасида тахлилий материаллар тайёрлаши хамда Ватанимизда мазкур сохани янада фаоллаштириш хусусида тавсиялар ишлаб чикиши керак. Айниса, хорижлик туристларни кенг жалб килиш ва улар учун жозибали булган такдимотларни, кулайликларни ва тадбиркорлар учун купрок ва аникрок ахборотлар таъминотини йулга куйиш мухим хисобланади.

Фойдаланилган Адабиётлар 1. Узбекистон Республикаси Президенти Ислом Каримовнинг БМТ Жахон Сайёхлик Ташкилоти ижроия Кенгаши 99-сессиясининг очилиш маросимидаги нуткидан 2. WORLD BANK, WDI-2010-2012 3. WORLD BANK, WDI-2010-2012

74 2. Specific Factors Affecting Tourism Development in Uzbekistan

Practical Ideas on Developing and Promoting Tourism in Uzbekistan Qobiljon YUNUSOV*

1. Introduction With a growing population of nearly 30 million people, Uzbekistan is located on the ancient Silk Trade route (UNESCO) that once linked China to the West. Uzbekistan offers a rich history that spans several millennia and the opportunity to revisit historical sites. The country has made a good progress in recovering from its economic, political, and educational hardships that it encountered after declaring independence from the Soviet Union in 1991. Although a plurality of the economy in Uzbekistan is comprised of cotton, gold, uranium, and natural gas, there is untapped potential in the tourism and hospitality industry (Uzbekistan). Tourism plays a large role in every country's economy and foreign perception. Attracting visitors is important to the way a country is viewed both locally and internationally. Uzbekistan has a potential to take the necessary steps in order to build a country brand as a top travel destination. Tourists are generally visiting a foreign country for vacation, to learn about the culture, for educational purposes, or even to receive some cheaper medical treatment.

2. Airport Travel: Problems and Proposed Solutions 2.1 Customer service at Airport One of the most important things that tourists do consider is transportation, both in and out of the country as well as inside the country itself. The airport is typically the first thing a tourist will see when entering the country and first impressions really are important. Especially for those traveling on vacation, comfort and ease are key criteria. Based on a review of some sources (Tashkent), Uzbekistan seems to have a reputation for difficult airport travel and many tourists simply do not want to spend their valuable vacation time sitting in an airport. Getting a vacation trip off to the wrong start can easily derail the entire experience all together.

ж Qobiljon Yunusov, Lead Lecturer, Management Development Institute of Singapore in Tashkent

75 A shorter term solution to this problem is to create higher expectations when rewarding, training and recruiting airport employees in order to put an emphasis on customer service. Customer service is the main ingredient to a successful business, especially when you are dealing with people. Everybody wants to feel special and catered to, tourists most of all. Private tour agencies located in the capital city Tashkent like Advantour and Robert Broad Travel, have a good grasp on this idea, and create lasting impressions on tourists through personal attention and an individualized itinerary. The website lists what activities the tourists will partake in, as well as how the tourist will get there. This helps visitors to relax and adjust to their new surroundings because they don't have to worry about getting lost or stuck in an unknown place.

2.2 Airport Facilities The next thing high on the agenda will be the enhancement of the airport facilities. For example, the number one rated airport in the world, Singapore's Changi Airport, understands the importance of great facilities. The entire airport is focused on tourist comfort and relaxation. The building boasts two movie theatre, a 40 foot slide, designer retail shops, pools, and even a butterfly garden. Having all of these amenities might be a little over the top, however, even the small things make a difference for tourists. The bathrooms are equipped with rating screens where you can rate the appearance and cleanliness of the bathrooms. There are free-internet and charging stations scattered throughout the terminals. Even the seats are extra plush so travelers are comfortable when waiting for long periods (Zeveloff).

3. Educational Visitors and Study Abroad Programs Those tourists that are entering the country for educational purposes typically plan to stay longer than those that are on vacation because they are working through a program or educational plan.

Uzbekistan probably needs more grants and study abroad programs that will cater to a younger generation that visits Uzbekistan for a semester or an entire academic year. Colleges and universities throughout the US and Europe have many study abroad programs that bring international students from all over the world. For example, at Ohio State University, there are 6,039 international students of the 57,466 students that make up the entire population. The Ohio State University has relationships with many different universities including, Tel Aviv University in Israel, Tenri University in Japan, Universite de Savole in France, Uppsala

76 University in Sweden, and Yonsei University in Korea (Office). In sum, international study is a huge chunk of many large scale college and university student populations. Building links with foreign universities to bring students on exchange programs could

tremendously help the tourism industry in Uzbekistan. For example, parents would visit their college age children studying at an Uzbekistan university. The experience would have such a positive impact on them, that they bring their parents and other children for a vacation the next year. Their parents would tell their close friends, who also decide to book a trip to Uzbekistan to see all of the wonderful things that they have been told. It could have a snowball effect, and one student could potentially bring ten other tourists in the future. In terms of solution, Uzbek universities and institutes that offer English or Russian language courses (e.g. MDIS, Westminster University, Turin, etc) could connect with universities across the world that have courses aimed at studying H istory or Culture in Central Asia and its ancient cities such as , and . Some examples of universities that study Central Asia include Leiden University (Netherlands), Indiana University

(USA), SOAS (UK), University o f Wisconsin-Madison (USA), CREES at University o f Michigan, just to name a few.

4. Leveraging Social Media to Promote Strong Interest in Visiting Uzbekistan Social media is another form of advertising that few countries take advantage of. Social media is basically free money, because other people (those who have visited the country in the past) can tag, post, and comment on your page which peaks the interest of that person's friends. For example, Giza Necropolis has a Facebook page in which tourists and natives can post comments, share information, and tag photos. It is a great way for both past and potential tourists to interact with the country without actually being in the country. The page has over 36,000 likes and hundreds of reviews from tourists (Giza). The Facebook page is a fantastic and easy way for foreigners to interact with each other and learn new information about that historical site. Social media and blogs could be the most cost efficient way to bring customers to Uzbekistan, especially, for specific services such as dental treatment (Dental Tourism). For example, Uzbek Tourism, in partnership with Dental clinics, could administer paid Internships for English speaking students to write blogs about Uzbekistan and promote the country through social media.

77 Summary Uzbekistan has so much potential and the tourism industry is something that the country can utilize to educate the world on the historical importance and cultural richness that Uzbekistan has to offer. Since tourists flock toward comfort and ease, the transportation issues entering and exiting the country need to be addressed and mended. Uzbekistan also needs to focus on its educational system and look for ways to bring eager students across the border. Leveraging social media could one of the most cost effective ways to promote interest globally in visiting Uzbekistan for general and specific (e.g. dental treatment) purposes.

References 1. “Dental Tourism”, www.dentaltourism.uz N.p., n.d. Web. 29 Sept. 2014. 2. “Dental treatment in Tashkent”, http://www.stomaservice.com/index.php/en/ N.p., n.d. Web. 29 Sept. 2014. 3. "Giza Necropolis." Facebook. N.p., n.d. Web. 29 Sept. 2014. 4. "Office of International Affairs - Search Programs." Office of International Affairs - Search Programs. N.p., n.d. Web. 29 Sept. 2014.

5. "Tashkent Airport Passenger Reviews and Tashkent Airport Traveller Reports." Tashkent Airport Customer Reviews. N.p., n.d. Web. 29 Sept. 2014. 6. UNESCO “UNESCO SILK ROADS”, World Heritage Sites, http://whc.unesco.org/ 7. "Uzbekistan." Central Intelligence Agency. Central Intelligence Agency, n.d. Web. 27 Sept. 2014. 8. “Uzbekistan travel”, http://www.globosapiens.net/travel-information/Tashkent-3003.html N.p., n.d. Web. 29 Sept. 2014. 9. Zeveloff, Alex Davies and Julie. "The 10 Best Airports In The World: 2014." Business Insider. Business Insider, Inc, 27 Mar. 2014. Web. 29 Sept. 2014

78 Our Path to Higher, More Quality and Stable National Tourism

>k Nigina ABDULLAEVA, Islomjon ABDUMUHTOROV & Radmila RASULEVA

Introduction Uzbekistan is a country with great potential for an expanded tourism industry. The tourism receipt for Uzbekistan between 2007 and 2010 increased from 51 million USD to 108,3 million USD. Besides, there are over 4000 historical and architectural monuments in Uzbekistan. More than 300 hotels are operating within Uzbekistan including several international hotels such as Lotte, Radisson Blu, Dedeman and Hyatt which is coming soon.

Infrastructure The most evident infrastructural issues that not only tourists, but also local people face are the lack of litterbins, benches and public toilets to cater the needs of these two groups. As people become more conscious about environmental issues, separate garbage bins should be installed for further recycling purposes. As widely acknowledged, Uzbekistan’s climate is classified as continental, with hot and dry summers, during the sightseeing tourists in search of quick rest fail to find any benches which are covered with wooden umbrella shaped roofs to serve as a sun- protector. In any tourism developed countries bio toilets are not rare.

Public Transportation As to follow, public transportation has become a demotivation to a majority of visitors. It’s due to the reasons, busses are overcrowded and subway is found to be a bit confusing. The true solutions would be implementation of stricter control over bus and minibus schedules, buses should follow the certain time to avoid overcapacity. English should be put into practice in the subway stations, by simply installing the road signs in English to the entrance and interior of the subway. What’s more, if the stations represented some information about the places or people they named after. For instance, some notice boards should be revealing some data about Alisher Navoi in so-called station, it’s beneficial for locals as well.

Nigina Abdullaeva, Islomjon Abdumuhtorov, Radmila Rasuleva BBus International Hospitality Management (Year 2 students) Management Development Institute o f Singapore in Tashkent

79 Innovative Solutions in Tourism Education

Public Awareness of Tourism ‘Public Awareness of Tourism’ accordingly requires proper attention. What is xenophobia? It is an intense or irrational dislike or fear of foreigners, their customs, their religions, etc. Anticipating great increase in the number of tourists, we should take action to prevent annoyance or even antagonism of local people towards tourists coming from different cultural backgrounds. Solution to minimize cultural misunderstandings and non-acceptance, we propose to work with mahallas. Just hand out brochures, leaflets about how people live in other countries. What is valuable for them. Or maybe show interesting documental movies about people from all over the world on weekends. We believe that this can be a very good way to foster cultural understanding.

HRM Internship / exchange programs Tourism is a very human experience and the image of the country is largely dependent on the interaction between our local residents and tourists. So there is a large area for improvement. Along with 5 institutes of higher education and 11 colleges majoring in hospitality-related fields, we would like to propose one more solution to improve the quality of our service. Namely, internships and exchange programs abroad. Why abroad? Because it is the best way to obtain first-hand experience from the top specialists of this industry. Because it costs a fortune, we understand it, but there are still ways to do it. For example, with governmental support, we can opt for the nearest country developed in tourism- Turkey and the best students can be chosen on competitive basis to work there and get experience. Another option would be to invite professionals from abroad to teach our staff ins and outs of tourism practically.

80 Quality Improvement Information Technologies For every tourist, especially businesspeople who cannot imagine their lives without Internet, the presence of Wi-Fi at the places is very important. However, here Wi-Fi seems to be one of the inconveniences facing the tourists. Even at some hotels guests are found complaining about connection to Wi-Fi. IT departments need to work in collaboration with internet providers to deliver better service to customers.

Food and Beverage Industry Issues Food and beverage establishments have to be addressed so that they are able to provide better services for customers. Menus need to be written at least in 2 foreign languages (English and Russian). Some F&B facilities attempt to charge tourists more than other clients knowing they can pay more. These unethical activities should be tackled just by indicating prices of all items on the menu. Besides, our Food and Beverage system also in need of further development, especially in terms of Fast Food. There are no Global brands, such as McDonalds or Subway, or KFC and Starbucks found in our land, this in turn seen as a problem for some visitors as sportsmen who usually eat a high calorie food. As known, for wellbeing of a nation such companies better do not operate in our territory, however the need for them should be altered with substitutes, say our National Fast Food and Coffee chain. So, we guess our Food experts have an issue to take care of.

Marketing The brand “Great Silk Road” and Visit Uzbekistan web portal are the major marketing endeavors to promote potential of tourism in Uzbekistan. Advertising more on international channels and publications, going into more partnerships and cooperation with foreign countries’ state officials would let the world know about Uzbekistan.

The Harvest Festival And the festival of melons that is annually held in Khorezm region needs better marketing so that visitors’ number would be doubled. The same in terms of other vegetables and fruits, because of our

81 ideal climate for them to grow and ripen, in Summer or early Autumn, time they could be released to a global view. A good example of it could be The Harvest Festival (Mehrjon Bayrami), where the peasants present their yield as the proof of their hard work and proper nurture.

New Museums Technological progress dramatically changed the ways museums should be like. Exhibits are already not enough, interactive solutions are what makes image of museums more modern and arouse the wish to visit them. So we want to encourage governmental agencies to invest in modernization of existing museums (like videos, audios, audio guides) Plus, to attract more inbound tourists we can also build new theme museums, unusual one. For example, interactional museum devoted to Uzbek ethnic cuisine, or newspapers in Uzbekistan. Many options are there.

Cards (tourism department) To make the visit to Uzbekistan more tourists friendly, there is an idea to implement cards for tourists. The idea is that when they buy a card they can get a discount to all sightseeing places during certain period of time. And these cards should be supplemented with the calendar of all the cultural events for the month.

Reference Paritosh Kashyap (2013), Analysis o f Uzbekistan's tourism industry. Available from: http://www.slideshare.net/paritoshkashvap/analvsis-of-uzbekistans-tourism-industry Accessed on: October 1, 2014

82 Social Programs and the Role of Tourism in its Development Shakhnoza ABDULLAEVA*

Essential structural changes occur in sphere of tourism in the Republic of Uzbekistan. Tourist business in the Republic of Uzbekistan is in a stage of structural reorganization and institutional formulation, formation of intraindustry, interindustry, inter-regional and foreign economic relations. The tourist infrastructure is being improved, the corresponding segment of a labor market is being formed, new system of state regulation over tourist activity has been created. A National Company "Uzbektourism" was established on July 27, 1992 by the Decree of the President of Uzbekistan № UP-447 «On formation of a National Company "Uzbektourism". In order to perform the Decree of the President of the Republic of Uzbekistan dated from December 9, 2003 № UP-3358 "On perfection of a system of republican state governing bodies" and aiming to provide an effective control system in sphere of tourism there has been reorganized a National Company "Uzbektourism" (hereinafter referred to as “The Company”). The Company is considered as an authorized state body in sphere of tourism and in its activities is accountable to the Cabinet of Ministers of the Republic of Uzbekistan. The company is the main coordinating body, which provides the development of a unified state policy in sphere of tourism within the territory of the Republic Uzbekistan (United Nations Statistical Commission 1993). Uzbekistan is a country with great potential for an expanded tourism industry. Many of its Central Asian cities were main points of trade on the Silk Road, linking Eastern and Western civilizations. Today the museums of Uzbekistan store over two million artifacts, evidence of the unique historical, cultural and spiritual life of the Central Asian peoples that have lived in the region for more than 7,000 years. Uzbekistan attracts tourists with its historical, archeological, architectural and natural treasures. The international tourism, which is a profitable form of export with its correct organization, will occupy an important place in external economic activities of the Republic of Uzbekistan. Tourism, a reliable form of income, may facilitate the inflow of foreign currency and be investment source for the increase of production efficiency. Funds, invested in tourism,

* Abdullaeva Shakhnoza Erkinovna, teacher of the Faculty of “The Economy of Foreign Countries and Countryside” Tashkent State Institute of Oriental studies

83 are repaid faster than any other expenditure. Tourism is not only special and important branch of economy, not only business and source of incomes. It facilitates all-round development of external political relationships, improvement of neighborhoods, broad familiarization with culture, traditions, skills and customs of nations. According to the World Tourist Organization fifteen countries of the world earn by tourist services. Tourists profits exceed export ones. The Republic of Uzbekistan possesses the unique possibilities for the development of international and regional tourism: (www.rg.ru) - advantageous geographic position, surprisingly favourable and diverse natural- climatic conditions; - it occupies a deserving place in the history of civilization, possesses the most valuable ancient memorials of architecture; - it differs by bright exoticism. The Uzbek model of economic development rests on five principles in reforms and renewal of the economy, developed under the guidance of President of the Republic. The model is distinct with its emphasis on restrained and well-balanced economic policy. It appears to have confirmed again its endurance and viability. Lately, international experts have been neatly examining Uzbekistan’s economic policy. They tend to stress the rationality and relevance of a complex of counter recession decisions taken by the leadership of the country. It is noteworthy that the anti crisis program, well underway in this land, has been designed not for one or two years but through to 2014. This fact is widely considered to testify to the far-sightedness of economic policy pursued in the country. As leading international analysts and experts suggest, even though the severest phase of economic downturn has passed, the global economy has yet to go through a long and intricate recovery process. Against this background, a protracted recession in the global economy notwithstanding. Uzbekistan has pressed wide-scale structural reforms and those that help strengthen market mechanisms, attract foreign investment, develop production volumes and increase exports primarily through an increase in manufacturing high-added-value goods, expansion and diversification of the distribution geography. We can speak about it a lot. But it is not our main task in this work. We must show social programs in Uzbekistan. They are given with its tasks.

84 1. Growth Programs assistance:

- Increase farmer incomes by linking producers with markets and improving the operations of businesses critical to the farm-to-market chain. - upgrade the national energy planning and analysis system, improve the regional power system (this project is to be started in 2010).

2. Health Care and Education Programs help for the following:

- Strengthen quality HIV and TB prevention among most-at-risk populations; - Enhance the country’s ability to conduct prevention, bio-security, bio-safety, and preparedness measures; in this way we can say all social defences here. - Improve the ability of the public health systems of Uzbekistan to meet the health needs of vulnerable groups (the project to be launched in 2010); - Improve social integration and the quality life of children with disabilities. Projects are implemented by PSI, Project HOPE, Winrock Intl, IKS.

3. Democracy Programs They are acted as equal so in many countries: - Provide business and professional association leaders with opportunities to receive practical training in the United States; - Help strengthen the capacities of political and civil society organizations to represent constituent interests and articulate effective political and/or advocacy campaigns; - Work to prevent and combat human trafficking and to protect victims; - Work to enable children with disabilities to return to live with foster families or biological families in their communities where they will receive quality medical, social, education and rehabilitative services; - Help to expand services to people with disabilities. - Projects are implemented by USAID, National Democratic Institute, and other organizations.

85 4. Humanitarian Assistance Program Works to enhance food security among vulnerable patients and residents of medical facilities including children with different disabilities and tuberculosis patients. “The global economic crisis has had a deep effect on social development on a global scale. Nearly 240 million people lost their jobs, more than 170 million fell in poverty. One of the most important positive outcomes of the anti-crisis program in Uzbekistan is the fact that the population has almost not felt the negative impact of the global downturn. A strong social policy, especially during the global economic crisis proved wise, and the UNDP will continue to support Uzbekistan in the implementation of social programs and development of the national potential.” (www.uzbektourism.uz) In addition, much attention should be paid to the work implemented in housing and social infrastructure in rural areas, complete reconstruction of the countryside, improving the living standards of villagers. In the future we must study the social policy practice of development countries. Also the government can improve the economic condition of other places through the developing of tourism. To conclude, the citation can be mentioned which portrays the very essence of Uzbekistan: “What Uzbekistan particularly has to offer is something unique in Central Asia. Kazakhstan may have its wide open steppe and be the home of apples. Kyrgyzstan is still intact with its nomadic lives and huge mountains - something also true of Tajikistan. But Uzbekistan is the true heart and soul of the region with a rich agrarian, settled, culture-laden atmosphere. It’s ancient cities some up the shear romanticism of the region - from Samarkand to Bukhara.. .a heady scent of the Old Silk Road. It never disappoints. The image and the reality are heavily intertwined here. Muslim scholars, traditional dress, bountiful food from the steppe, the music, the architecture... it’s all here - the heart of cultural Turkic-speaking Central Asia” was told by British writer, broadcaster Nick Easen.

References 1. 19th Session of United Nations Statistical Commission, 1978

2. 27th Session of United Nations Statistical Commission, 1993 3. http://www.rg.ru/2014/02/18/turizm.html 4. www.uzbektourism.uz

86 Коракалпотистон Республикасида кадимий ёдгорликлардан туристик манба сифатида фойдаланиш муаммолари

______>н Рустем АДИЛЬЧАЕВ, Бахадыр ЖИЕМУРАТОВ ва Тимур НУРЫМБЕТОВ

Урта асрларда Шарк маданиятини урганиш буйича бугунги куннинг мухим вазифаларидан бири - урта асрлардан шу кунга кадар минг йиллик синовларидан утган буюк боболаримизнинг маънавий олами, маданий бойликлари, бизга колдирган тарихий меросларини туларок узлаштириш, инсонпарварлик гояларидан янги авлод тарбияси жараёнида самарали фойдаланиш хисобланади. Узбекистон Республикаси Президенти И.А.Каримов (2001) узининг «Ватан равнаки учун хар биримиз масъулмиз» номли асарида бу хдкда шундай ёзади: «Энг мухим вазифа ... узлигимизни теран англаб, мутафаккир боболаримиз, азиз-авлиёларимиз колдирган бебахо меросни асраб-авайлаб, янада бойитишимиз, улуг аждодларимиз ишининг муносиб давомчилари булмогимиз даркор». Узбекистон Республикасида энг кадимий ва маданий ёдгорликларга, туризм учун жуда мухим ахамият касб этадиган объектларга бой давлат хисобланади. Кадимий «Буюк Ипак йули»нинг Марказий Осиёдан утганлиги, Узбекистоннинг шарк ва гарб, шунингдек, шимол ва жануб оркали туташганлиги жахонда купгина давлатларни кизиктириб келган. Шу сабабдан халкаро нуфузли ташкилотлардан бири ЮНЕСКО рахбарлигида утказилган халкаро экспедиция ишлари Узбекистон Республикасига келиб такалади. ЮНЕСКО халкаро маданий ташкилоти руйхатига давлатимиз худудидаги 70 мингдан ортик тарихий- маданий эсталиклар киритилгандир. Узбекистонда туризм сохасининг ривожланиши даражаси буйича жахон микиёсида етакчи юкори рейтинг курсаткичига эга. «Ишонч» газетасининг 2014 йил 28 август кунги сонида Ирода Умарова томонидан ёзиб олинган ва «Дунё сайёхлари Узбекистонга интилмокда» номи билан босилган маколасида Франциялик сайёх Одилон Клеман «- ... шахарларингиздаги ноёб кадимий ёдгорликлар ва бетакрор меъморий обидалар билан танишган хар кандай киши мамлакатингиз накадар бой тарихга эга эканига ишонч хосил килади». Шунингдек,*

* Адильчаев Рустем Турсынбаевич, и.ф.н., «Иктисодиёт» кафедраси доценти, Жиемуратов Бахадыр Айтбаевич, «Молия» кафедраси ассистенти, Нурымбетов Тимур «Бухгалтерия хисоби ва аудит» кафедраси ассистенти, Бердак номидаги Коракалпок давлат университети

87 Италиялик сайёх Амэндо КОРЕЛЛИ «-Узбекистонда аждодлардан колган маданий меъросни - тарихий обидаларни таъмирлаш ва асраб-авайлаш, цивилизациянинг юксалишига беназир хисса кушган алломаларнинг номини тиклаш, илмий меъросини урганиш ишлари давлат сиёсати даражасига кутарилгани тахсинга сазовар. ... Бу ердан Шаркни Гарб билан богловчи Буюк Ипак йули утган» - деган фикрларни билдирганлар. Давлатимизнинг ^уйи Амударё минтакаси хам халкаро туризмни ривожлантириш учун нихоятда катта имкониятларга эга. ^оракалпогистоннинг Элликкалъа, Турткул, Беруний, Хужайли, Нукус, Амударё туманлари худудидаги кадимий ёдгорликлар, калъалар хакида купгина сирли маълумотлар мавжуддир. Буюк боболаримизнинг ажойиб меъросларини, бебахо тарихий ёдгорликларни кадрлаш, асраб-авайлаш, уларни бугунги ва эртанги куннинг муносиб эгалари буладиган келажак авлодга дахлсиз холатда етказиб бериш, уларни жахонга танитишга ухшаган савобли долзарб вазифалар буйича бир канча ишлар амалга оширилмокда. Ушбу худудда хорижий сайёхларни жалб килувчи нафакат Самарканд, Бухоро, Хива, Термиз каби шахарлар, кадимий меъморий ёдгорликлар, балки Тупрок-Калъа, Аяз-^алъа, ^изил-^алъа, ^ирк-^из-^алъа, Шилпик- ^алъа, Гулдирсин, Миздаххон, Акчахон- ^алъа, Гауир ^алъа, ^уй кирилган ^алъа, Айдос калъа каби жудаём куп сонли очик музейлар, ёпик музейлар (ёки ер ости музейлари) яъни туристик манба сифатида фойдаланиш мумкин булган кадимий калъалар, балки шу билан бирга, экотуризм билан боглик, бетакрор гузал табиати, ландшафти (сахро, чул-адирлар, тоглар, паст текисликлар), хилма-хил ноёб усимлик ва хайвонат дунёси, нодир, жахон ахамиятига эга булган археологик топилмалар, палеонтологик колдиклар, дунёда кам учрайдиган геологик кесимлари, 8000 дан ортик табиий ёдгорликлари мавжуддир. Нукус шахридаги И.В.Савицкий номли ^оракалпок давлат санъат музейи авангардлик даражаси ва экспонатлар сони жихатидан жахон музейлари орасида етакчилар каторидадир. Ушбу музейни тамоша килишга келаётган хорижлик сайёхлар сони йил сайин купайиб бормокда. Демак, йил сайин купайиб бораётган хорижлик сайёхларни кизиктириш, уларга аъло даражадаги сервис хизматини курсатиш бу сохани яхши йулга куйиш учун жуда катта ахамиятга эгадир. Бу борада давлатимиз минтакаларида бир мунча ишлар ташкил килинган.

88 Узбекистан Республикасида туристлик хизматлар курсатиш сохдси, шу жумладан мех,монхона хизмати буйича курсаткичлар 2013 йилда 306,7 млрд сумни ташкил килган. Бу курсаткич 2011 йилда 176,5 млрд сум атрофида, 2012-йилда эса 235,5 млрд сумни ташкил килган. Ушбу курсаткичлар Коракалпогистон Республикаси буйича эса 2011 йилда 106,8%, яъни 19,8 млрд. сум, 2012 йилда 114,9%, демак, 2,115 млрд сумни, 2013 йилда 104,0% яъни 2,2 млрд сумни ташкил килганининг гувох,и буламиз (жадвални куринг).

Туристик хизматлар буйича Узбекистон Республикаси ва ^opaK&3noFHCTOHHHHr кейинги уч йилдаги ______уолати (млрд сумда) ______2011 й Олдинги 2012 й Олдинги 2013 й Олдинги йилга йилга йилга нисбатан % нисб.% нисб. % Узбекистон Республикаси 176,5 106,5 235,5 133,4 306,7 117,6 Коракалпогистон 19,8 106,8 114,9 104,0 Республикаси 2,11 2,2 Узбекистоннинг умумий курс. нисбатан ККР-си 1,12% 0,89% 0,72% улуши, % да

Юкоридаги жадвал маълумотларидан куриниб турганидек, Узбекистон Республикасининг умумий курсаткичи буйича х,ам, ^оракалпогистон Республикасида х,ам ушбу курсаткичлар буйича кейинги уч йилда ижобий силжишлар юз берган. Аммо, туристик хизматлар буйича Узбекистоннинг умумий курсаткичига нисбатан ^оракалпогистон Республикасининг улуши ёки ундаги тутган урни буйича анча пасайиш юз бераётганлигини кузатишимиз мумкин. Демак, бу сохдни бугунги кун талаби жихдтидан тараккий эттириш учун ^оракалпогистон Республикаси минтакасида катта ишларни амалга ошириш талаб этилади. Коракалпогистон Республикасида туристик компанияларнинг фаолиятини х,ар томонлама яхшилашда ва ривожлантиришда менежмент, маркетинг ва сервис хизматларини юритиш жах,он андозалари талабларига жавоб берадиган даражада ташкил килиниши зарурдир. Бизнинг фикримизча, ^оракалпогистон Республикасида туризмни бутунлай ривожлантириш учун куйидаги муаммоларни киритиш керак: - Х,орижий сайёх,ларни жалб килишда сервис хизматини тубдан яхшилаш;

89 - Ушбу тармок буйича мутахассислар шакллантириш тизимини олий даражада ривожлантириш; - Нукус шахридаги айрим коллежлар базасида хорижлик туристларга хизмат курсатувчи турагентлар ва туроператорлар тайёрловчи мутахассисликлар очиш; - ^оракалпок давлат университетида италиян, француз тиллари буйича таржимонлар, шунингдек, туризм иктисодиёти буйича бакалаврлар тайёрлашни йулга куйиш; - Минтакада замонавий туризм инфратузилмасини яратиш ва уни хар томонлама ривожлантириш; - Юртимиз ва ундаги тарихий-маданий объектлар хакида маълумотлар берувчи Интернет сайтларини яратиш; - Мехмонхоналарнинг интернетда сайтларини яратиш ва уларни хар доим янги маълумотлар билан бойитиб бориш; - Юртимизнинг экотуризми хакида турли брошюралар, буклетлар, памфлетлар, варакалар, откриткалар ва шунга ухшаш маълумотлар киритилган оддий материалларни етарли даражада чоп этиш; - Экотуризмга багишланган хариталар, атласлар, роликлар, CD, DVD дисклар тайёрлаш. Юкорида келтирилган ишлар амалга оширилган такдирда махаллий ахолимиз орасидан турагентлар ва туроператорлар, таржимонлар, машина хайдовчилари, ошпозлар, ресторан официантлари, мехмонхона хизматчилари (сохалари буйича), юк кутарувчи ишчилар, хар хил савдо-сотик ишлари билан шугулланувчилар ва х.к. жуда куп янги иш уринлари билан таъминлаш имкони вужудга келган булар эди. Булардан ташкари юкорида кайд этилган туристик курсаткичлар Ватанимизда экотуризмни хам жадал суръатларда ривожлантиришда нихоятда мухим роль уйнайди. Юртимизнинг экотуризмни яхши йулга куйиш сохасидаги салохияти жахонда юкори уринларни эгаллайди.

Фойдаланилган адабиёт 1. Каримов И.А. Ватан равнаки учун хар биримиз масъулмиз. Т.9. -Т.: «Узбекистон», 2001. -б. 100.

90 Community Empowerment for Cultural Tourism and Heritage Protection in Uzbekistan

___ >h Laziz KHUJAKULOV

Abstract This paper presents an analysis of the social and economic implications of investments in capacity building for sustainable cultural tourism development and heritage preservation. It summarizes the lessons learned from 3 separate but interrelated activities carried out in Uzbekistan by the author. The activities aimed to empower communities for cultural tourism and heritage protection. Cultural assests were defined both as assets (museums, monuments, homes, and neighborhoods) and as knowledge and knowhow of traditional arts and crafts. Thus, the objective was to empower communities to take ownership of their cultural heritage in a holistic manner so that both specific sites, the neighborhoods surrounding them as well as the arts and crafts communities that support tourism around cultural assets, are revived.

Background Most countries of Eastern Europe and Central Asia have cultural resources that are largely untapped for development and poverty reduction purposes. The institutions that managed these assets in the past no longer have resources to carry out this function, and the communities and citizens burdened with the costs of transition to the market economy have not been mobilized to take ownership of their heritage. Moreover, the limited cultural tourism activities that characterized many of the secluded Soviet countries were not used to viewing tourism as a major source of work and income. Yet, according to recent research, cultural tourism - which can be defined as travel directed toward experiencing the arts, heritage, and the special character of a place - is the fastest growing niche market for world tourism, and one that generates more tourism spending than other forms. Eastern European and Central Asian countries can enjoy the benefits of cultural tourism if local government services are improved, and opportunities for public, private, citizen, and tourist dialogue and collaboration are expanded. This required community empowerment, ownership of cultural heritage, significant

Laziz Khujakulov, Bukhara State University, Chair of Economic Education and Tourism, Assistant lecturer

91 information and communications support to cultural tourism, appreciation of the interaction between built and living culture as well as enhanced participation of local governments. Community-based cultural tourism provides a means for empowering local populations in development decision making. Unlike mass tourism, with its large hotels often built by outsiders, community-based tourism involves local residents in the design and development of tourism activities, and keeps a far greater share of the income generated by visitors in the community. The benefits of community-based tourism often includes: job creation, poverty reduction, and minimal adverse impacts on an area’s culture and environment than that exerted by mass tourism. Preservation of cultural assets builds community capacity and pride, and generates revenue for maintaining or upgrading many elements of the community, including the residential homes, community gardens and infrastructure. Community-based tourism can generate four types of local cash income generally involving four distinct categories: a. wages from formal employment including for tourist guides, staff of tourism enterprises, shops, etc; b. earnings from selling goods, services, or casual labor (e.g. food, crafts, building materials, guide services); c. dividends and profits arising from locally-owned enterprises; and d. collective income (e.g., profits from a community-run enterprise, dividends from private sector partnerships and land rental paid by investors, cash generated through enterance fees to cultural sites, etc.). Empowering citizen groups to take charge of their own cultural heritage and strengthen tourism development can change poor people’s access to assets and related livelihood options. It can: a. Generate funds for investment in health, education ,and other assets; b. Help improve infrastructure such as water supply, roads, and street lighting; c. Enhance social capital and cooperation among residents surrounding cultural assets and among artisans; d. Strengthen sustainable management of cultural resources; and e. Create demand for improved assets. Because community-based tourism requires close collaboration between local governments and small-scale businesses as well as community organizations, cultural heritage tourism can help enhance governance and ensure that municipal environmental services are provided in a reliable

92 manner. Citizens and their associations can demand support for services that can enhance entrepreneurial initiatives (including of the traditional arts/crafts), ownership of cultural assets, and protection of cultural heritage to allow the free interaction of people from different countries and ethnic groups through cultural tourism. Uzbekistan enjoys rich cultural heritage resources. Lack of ownership of cultural assets, deficient management of environment services such as solid waste, water supply, and sanitation, as well as inadequate legal frameworks for entrepreneurial development hinder citizens from participating in community-based cultural tourism. Yet, people take pride in their cultural assets and deeply feel the need to restore authentic traditional arts and crafts. There is also a strong interest in opening up the local communities to outsiders through cultural tourism and in enjoying the transition to the ‘free market’ in a more holistic fashion. With constrained opportunities for work and employment in many local communities, tourism offers a wide potential for increased incomes. The potential to sell a carpet woven or the food prepared in a traditional courtyard of a restored home, to get work restoring a cultural assets or the infrastructure surrounding it are all viewed as important opportunities by those who have no work and for many who make income too little to live on.

Research Objectives In Uzbekistan, it was envisaged that the project activities would improve: - Community participation in the preservation of cultural assets and the know-how for traditional arts/crafts; - Cultural tourism through information/communications support; - The business environment by providing support to owners of small businesses, including the producers of traditional crafts and owners of tourism offices; - Human capital by providing training in skills; - Social cohesion through support to community led activities; and - Poverty reduction by creating work opportunities. The specific objectives of the project were to empower communities in development decision making through: - Creating awareness of pro-poor tourism and involving communities in the promotion and development of cultural assets;

93 - Training youth for local employment in activities relating to cultural tourism; - Building the capacity of local governments and civic groups to engage in consultations that promote community based cultural heritage protection; and - Enhancing local government involvement in cultural heritage protection.

Methodology In Uzbekistan consultations were launched in November 2012 with various stakeholder groups, including local communities (mahallas), local governments (“khokimiyats”), associations of craftsmen, individual craftsmen, students of art schools; representatives of the national academia; research centers,association of architects, tourism associations, tourists bureaus, and the staff of restoration centers, madrasas, and museums. The methodology used included: (i) participatory consultations through in-depth interviews and focus group discussions; (ii) participatory observations; and (iii) analysis of primary data collected in the field and secondary data provided by the local consultants. The consultations were held in selected urban and rural areas of Uzbekistan that represent a wide range of cultural and historical assetsand artisan traditions. For the purposes of the research, extensive consultations using the methodology described above were employed. In all regions, local specialists followed the progress of the sub-projects closely, carrying out consultations both with beneficiaries and activity managers to ensure that adjustments were made as appropriate to accommodate changing conditions and new demands. In addition, national and community-based NGOs initiated and sustained consultations both with the residents and with master craftsmen and potential apprentices. In Uzbekistan, collaboration was sought with UNESCO and a joint effort was launched to improve cultural heritage tourism in two cities: Samarkand and Bukhara. In Samarkand, for instance, with support from UNESCO, the tourism office of the municipality, the Association of Architects, and from an ethnographer a city map was prepared for cultural tourism that identified the arts/crafts resources in the city. Capacity building activities focused primarily on the development of restoration skills, participatory cultural heritage information strategy design, participatory ethnographic mapping, training of male and female youth in local arts/crafts such as carpet weaving, silk production, and *

* Two local social scientists (Sabohat Saatova, Anthropologist, Uzbek Academy of Sciences; Cholpon Djoldasova, Sociologist, “Expert Fiqri” Reseach Center) and a research assistant/interpreter (Barno Eghamberdieva, National Instutute of Oriental Studies) participated in research and fieldwork, and provided logistical support.

94 wood carving. A special training acivity was launched to instill arts and crafts skills based on the use of waste materials. The capacity building focus was expanded to cover display of archeological artifacts uncovered in cultural heritage sites and the preparation of their inventory. Capacity was also built for the preparation of tourism information and maps to guide visitors towards cultural heritage sites and to local artisans.

Research activities One pilot activity in Uzbekistan (Center of Living Bukharan Jewish Culture: Technical

Assistance for Restoration and Planning to Preserve Living Jewish Culture in Bukhara) included the provision of consulation and advisory services for planning the preservation of Jewish Culture in Bukhara, in collaboration with UNESCO and the Restaurateurs Sans Frontieres. Bukharian Jewish culture is in essence a synthesis of traditional Jewish culture and the richly diverse culture of Bukhara. The language, music, food, traditions, crafts, and daily life reflect the range of influences present in Bukhara. With the objective to create a Center o f Living Jewish Culture in Bukhara and to promote the rich and unique cultural heritage of the Bukharian Jewish community , UNESCO attempted to restore the former home of a Jewish residence located in the Jewish quarter of Bukhara. Our research supported the capacity building component and helped train local youth in restoration skills. Beneath layers of whitewash, the youth were able to uncover the original 19th century decorative paintings and Hebrew inscriptions. The skills acquired can be used not only for the center but for other historic homes in Bukhara or elsewhere. Local craftsmen and Jewish community was also involved in the development of a plan for the Center’s installations, activities, and administration. Within the Jewish community, there is a school, two Synagogues, and a community of many families struggling to maintain identity against the mass emigration, poverty, and assimilation. The synagogue serves as the de facto community center, but limits cultural*

* Today’s Jewish community in Bukhara carries the legacy of a rich and unique cultural heritage which developed over many centuries, possibly millennia of existence on the Silk Road. Both resistant to and accepting of other cultural influences, Bukharian Jewish culture features Persian and other Central Asian accents while remaining distinctly Jewish. This cultural distinction is supported by a relatively good institutional infrastructure. However, there is no museum or central source of cultural life and communion. Prior to the UNESCO project, there was little to foster cultural growth or promote its richness to the public. Likewise there was no centralized tool for dissemination and promotion of local Jewish culture life internationally. There was no Center of Living Jewish Culture despite its importance for the preservation both of cultural assets and the living culture.

95 expression to religious life. Thus, to foster cultural growth or proclaim its richness to the public, the restoration of one of the authentic houses as a living culture is of importance. Once completed, the house will be used to preserve Jewish Bukharan folkloric traditions for community gatherings and exhibitions. Among other activities, scholarly research will be facilitated through the workspace and library to be created in the restored house. A small shop will encourage the community to revive the arts and crafts. Thus, our resarch will help empower the community to promote their own heritage. The Center o f Living Jewish Culture draws on the pedagogy of a museum, the dynamism of an artists’ colony, and the practicality of a community center. It is a place of learning, a cultural laboratory, a creative zone, and a repository for cultural memory and prophesy. It is flexible enough to adapt to cultural development and structured enough to fo ste r that growth. The Center of Living Jewish Culture is a meeting point for a wide range of interests, purposes and people*.

Another pilot activity in Uzbekistan (“Capacity Building and Promoting of National Arts in Uzbekistan ”) responded to the local demand to build capacity and to promote national arts and crafts by supporting the National Museum of Applied Arts. The National Museum of Applied

Arts, Tashkent was founded in 1937 as a showcase for the applied arts of Central Asia. The central structure of the museum is a former residential building, the home of a pre-Soviet-era Russian diplomat and amateur promoter of local arts, A.A Polovtsev. The house had been known as a monument of Central Asian architecture of the late 19th and early 20th century. The terrace (ayvan) and the internal rooms of the central building have been decorated with striking wood and ganch ornaments of local artisans. Throughout its history, the museum has displayed an excellent anthology of Uzbek crafts, textiles, jewelry, and ceramics. A replica of the Osman- era Koran is among the museum’s collections. For many decades, the Museum of Applied Arts has played a significant role not only in preserving the Uzbek artistic and cultural tradition through formal training of the professional craftsmen, but also in promoting national arts and crafts among the local community that *

* UNESCO stressed that the success of the Center depended on its ability to serve the local community and international interests at the same time. High standards and a well-organized operation able to seek and manage grants, handle finances, plan and communicate would be essential. The Center would be administered by a member of the local community under the auspices of a locally registered NGO or alternatively the Ministry of Culture and Sports of Uzbekistan. Cultural activities (music, dance, language, research, photography) would be administered by local experts in each particular field. An advisory board would be established to gather annually for review of the project.

96 includes the residents, students, and staff of two local schools and the Institute of National Theatre, Drama, and Music located in close proximity to the Museum, as well as the entire population of Tashkent. The Museum has been one of the main tourist attractions of Uzbekistan that draws thousands of local and foreign tourists each year. For years, the Museum hosted many traditional music performances, concerts, and films. Through the authors efforts, with the help of the Department of Tourism of Tashkent State University, the Association of Museums and the Museum of Applied Arts: (a) promoted community participation and ownership of cultural tourism in the community of Rakatboshi mahalla and the city of Tashkent; and (b) assisted in establishing and equipping an artisan center within the Museum of Applied Arts in order to re-create the tradition of bringing together the ancient and living cultures whereby the master craftsmen from around the country are allowed to produce their craft and provide skills training in applied arts and crafts to local youth'*'. In November, 2013 the Association of Museums organized a stakeholder meeting to involve local artists, local artisan training centers, neighborhood administration, the municipality, local architects, and students to raise awareness of community involvement in cultural tourism. This was the first time that the local community was involved in activities of the Museum. Ideas and proposals were sought, on a competitive basis, to mobilize the masters to train youth in restoration and wood carving skills and to bring the ‘living culture’ into the Museum. Through hands-on training, an artisan training center was created within the Museum so that youth can be trained, and the visitors can learn more about the efforts that goes into the production of traditional crafts. At the same time, through the sale of items produced during training in this center, income is generated both for the masters and their apprentices. Through this pilot, about 25 local artisans were trained in the National Museum of Applied Arts in wood carving. The third pilot project in Uzbekistan ("Local Capacity Building and Promotion of

National Arts and Crafts in Uzbekistan through Apprenticeship Program1’) was based on collaboration with the National Association of Crafstmen (“Khunarmand") which was established in 1997 to support craftsmen across the country. During the past few years, Khunarmand has designed and implemented an apprenticeship program that has helped young

The Museum of Applied Arts is located in the Rakatboshi mahalla of the city of Tashkent. t The Museum also provided small shops that allow craftsmen to display their work, organizes exhibitions, and arranges for a select number of craftmen to visit European museums.

97 people to sustain existing skills in applied arts, and has provided some work opportunities for unemployed youth who showed interest in studying with masters. However, it faced difficulties in scaling its capacity building activities and being able to ensure that traditional skills are passed to next generations. Under the authors’ advisory and consultative support in cooperation with the Chair of Tourism and Economic Education of Bukhara State University and the Department of Tourism of Tashkent State University of Economics , the Association trained craftsmanship to 335 unemployed young people in 67 training workshops throughout Uzbekistan. This helped broaden the craftsmen’s capacities in all geographical regions rather than focusing on a limited number of cities where skills are better developed. The approach was based on an individual (one-to-few) and small group mentoring that allowed students and the well known masters to interact on a personal level. Students were hosted by the master craftsmen, who provided food and lodging for the students who came from outside the communities. In many cases, the Association’s regional training centers accomodated the mentoring activities. The trainers were provided an honorarium to host the apprentices because their other income earning opportunities were hindered while they were training the young people. Similarly, the trainees’ cost for travel and purchase of training materials were covered. This activity not only helped establish a sustainable process of learning and promoting craftsmanship skills for “shogirds” (Uzbek equivalent of the word “student”), but also created income-generating opportunities for them, along with providing additional incomes for the master craftsmen (“usto”- Uzbek term for “master”) who conducted the training.

Concluding remarks The overall conclusions and findings made from implementing this research include the following: a. Cultural tourism and heritage protection based on active community participation yield important and sustainable benefits in terms of employment and income; b. Information/communications support to improved cultural assets and revived traditional arts and crafts significantly increase tourist flows. Without tourist books, brochures, and maps, individual tourists miss the opportunity to view cultural assets and local arts and crafts. Without relevant in-depth information, tourist guides cannot provide sufficient information to

98 tourists. Similarly, unless informed, communities and neighborhoods of cultural assets cannot fully participate in their preservation. Yet, resources for information and communications support are scarce. The availability of small grants create important returns in increasing the flow of tourists and lenghtening their stay; incomes of participating households are also enhanced; c. Donor resources, even in small amounts, make disproportionately large impacts if available with regularity, flexibility, and transparency. The high demand for the continuation of the first phase of the project in Uzbekistan showed that community-based approaches to cultural tourism can be replicated in other cities of Uzbekistan as well as in other countries of Eastern Europe and Central Asia; d. Cultural tourism and heritage protection projects can succeed even in “challenging” environments where more traditional projects may fail. Donors and governments find this type of development activity easy to support because rent-seeking opportunities are limited. Corruption is minimized if funds are managed through participatory and transparent community-based mechanisms, which emphasize public disclosure of how funds are spent. Thus, support to cultural tourism and heritage protection investments provides an important opportunity to remain engaged in countries where issues of freedom and corruption discourage large-scale donor suppor; e. Owing to the multiplier effects involved in community-based cultural tourism, small investments, including those for skills building, improve local incomes, even for households that are not directly involved in the sector. For example, the skills building activity carried out in Uzbekistan not only improved the incomes of the masters and the graduates participating in the program, but helped the producers of raw materials and the merchants marketing crafts, among others. f. Even small amounts of financial resources to support cultural tourism and heritage protection activities can yield substantial benefits for individuals, families, and communities when their participation is secured. If projects rely on local labor and strengthen local capacity to restore and preserve cultural assets while creating employment, they enjoy greater support and are more likely to be sustainable. Regardless of how small, tangible economic benefits to local communities increase their ownership of sites and thus contribute to the sustainability of the restoration/preservation efforts. Making cultural assets an integral part of communities and/or

99 integrating living culture into heritage sites and museums benefit both the assets and low- income artisan households; g. When resources are limited for carrying out substantial restoration activity, less costly projects may start attracting tourists. As tourism activity intensifies, resources can be created for investments in infrastructure and restoration. Because it is often the lower income households and unemployed youth that are attracted by both the preservation efforts and arts and crafts initiatives, the benefits accrue primarily to the more needy members of communities; h. Capacity building requires longer-term support and cannot be considered “complete” through short-term interventions alone. The positive experience with sub-projects that built on earlier Bank investments in cultural asset preservation and restoration of historic towns suggest that there would be additional benefits to follow as the private sector investments flow to the restored areas and the residents participate by restoring their homes for bed-and-breakfast and open cafes and restraurants, and artisans increase their production for sale in areas around restored cultural assets. There is need, however, to guide the activities of the private sector and the area residents so as to maximize their sustainability and prevent over-crowding around cultural assets; i. Sustainability of investments in cultural heritage preservation also depend on the long-term support of local governments. As tourism incomes increase and the potential income flows become positive, local governments more readily invest in the infrastructure, such as water supply and sanitation, in neighborhoods of cultural assets and; j. Building the capacity of communities around cultural assets significantly enhances the sustainability of preservation activities. It promotes dialogue between the residents and the visitors, and allows tourists to better understand the “living culture” of the places they visit. As mentioned above, it also promotes interest in home improvements, development of tourist services, and the production of local arts and crafts. The substantial increases in real estate values around these neighborhoods enhance the ability of the residents to seek credit for tourism investments. As a result, private investment in cultural tourism increases.

100 Узбекистонда туризмни ривожлантириш омиллари ва шарт шароитлари Аваз АЛИМОВ ва Муяссар КУРБАНОВА

Узбекистон Республикаси бозор иктисодиёти муносабатлари доирасида мустакил ривожланиши натижасида унинг иктисодиётида оламшумул ижобий узгаришлар содир булмокда. Мамлакатимизнинг халкаро туризм бозорига интеграциялашуви кейинги йилларда кузатилган кенг куламли ютуклардан бири булди. Туризм х,озирги кунда жах,оннинг купгина давлатларида миллий иктисодиётнинг даромадли сохдсига айланишга улгурди. Чунки туристик мах,сулот энг самарали экспорт килиниш хусусиятига эга. Бунинг учун эса мамлакатда осойишталик ва баркарорлик хукм сурмоги лозим. Республикамизда туризм сиёсатини такомиллаштириш, туризм индустриясини ташкил этиш ва бошкариш мух,им масалалардан бири булиб, мазкур сох,а иктисодиёт учун зарур булган тармоклардан бирига айланиб бормокда. Ички ва халкаро туризм сиёсатини уйгунлаштириш, жах,он туризм бозориги урганиш, мутахассислар тайёрлаш гоят мух,им масалалардан биридир. Шунинг учун х,ам туризм сохдси буйича ёш мутахассисларни тайёрлаш, уларни туризм иктисодиёти муаммоларини х,ал килишга жалб этиш ва шу оркали Узбекистонни х,ам халкаро х,ам ички туризми ривожланган мамлакатга айлантириш долзарб вазифадир. Мамлкатимизда охирги ун йилда туризм иктисодиётининг уртача йиллик усиш суръати 7.6% булиб, бу курсатгич жах,онда 4.5% ни ташкил этди. Шу билан бирга ушбу сохдда республикадаги барча иш билан банд ах,олининг 0.8% гина фаолият курсатади. Узбекистонга х,ар йили урта х,исобда 1 млн. киши туристик сафарларни амалга оширади. Айнан, 2013 йилда бу курсатгич 1.3 млн. кишидан иборат булиб, уларнинг 510 минг нафари чет эллик сайёх,лардир.

Алимов Аваз Мирзамуротович и.ф.н.,доцент, Курбанова Муяссар Насридиновна укитувчи, Тошкент Давлат Шаркшунослик институты

101 Узбекистонда туристлар сони (минг киши)

1400

1200

1000

800 хизмат курсатилган туристлар сони 600 ■ шулардан чет эллик сайёхдар

400

200

0 ^ <$>* ^ <$? <$> •V Т 7 У У У У Т 7 У Т У Т Т 7

Манба: "Узбектуризм" Миллий компанияси

Утган йилда республикада 531 та туроператор ва 431 та мехмонхона фаолият юритган. Мехмонхоналарга ташриф буюрувчилар кунига урта х,исобда 2.5 кишини ташкил этади, ва бу 2012 йилдан 15% га купдир. Узбекистонда туризм иктисодиётининг ривожланиш шарт- шароитларини яхшилаш ва туризм бошкарув тизимини халкаро даражага етказиш, миллий туризмда бу йуналишдаги илгор тажрибаларни куллаш, халкаро ва ички туризмни ривожлантиришда давлат томонидан берилган имтиёзларни замон талабига мослаштириш, мазкур сохддаги илмий-амалий ишлар мазмунини ташкил этади. 2013 йилда Жах,он Банки экспертлари томонидан Узбекистонда туризм ривожланишидаги янги имкониятлар тах,лили амалга оширилди. Тадкикот натижасида сох,а ривожланишини тезлатувчи омиллар аникланди, жумладан; - туризм индустриясида давлат бошкаруви тизимини такомиллаштириш; - умумий истеъмол инфратузилмасини шакллантириш; - тармокда кадрлар салох,иятини ошириш; - янги туристик мах,сулотларни яратиш.

102 Узбекистон Республикасида туризм ривожланишининг асосий йуналишлари

Давлат оошкаруви Умумий ва норматив- Кадрлар потенциапи фойдаланиш Туристик махдулот хухухий база инфратузилмаси

•Виза •Инновациялар •Инфратузилма •Мавсумийлик •Туристларни •Хизматлар •Ком мул ал хужалик •Туроператорлар руйхатдан утказиш •Даво оркали диверсификацияси •Лицензиялаш ташувлар •Минтакавий туризм •Мамлакат имиджи •Транспорт

Манба: Жах,он Банки 2013

Миллий туризм муаммоларини ихтисодиётнинг бошха сохаларидан ажратиб, алохида хал этиш мумкин эмас. Мазкур соха билан ихтисодиётнинг 30дан ортих тармохлари боглих эканлиги эътироф этилади. Улар орасида авиация, автомобиль, курилиш, умумий овкатланиш, алоха, хизмат курсатиш ва бошха сохаларни санаб утиш мумкин. Мамлакатда туризм ихтисодиётини ривожлантиришда барча муаммоларни комплекс хал хилиш даркор. Шу маънода Узбекистонда туризмни ривожлантириш учун хуйидаги масалалар устида иш олиб бориш керак булади: - туризмга ихтисослашган очих ихтисодий худудларни барпо хилиш; - хорижий туристлар охимлари ва хизихишларига хараб хушимча хизмат курсатиш сенментини яратиш; - янги туристик маршрутларни яратиш ва улардан самарали фойдаланишни йулга хуйиш; - халхаро стандартлар даражасида янги мехмонхоналар, кемпинглар, дам олиш зоналарини хуриш; - туристик мехмонхоналар ва хужаликларни жихозлаш учун махсулотлар ишлаб чихариш буйича инвестиция лойихаларини амалга ошириш; - мехмонхона ва сервис хизматларини кенгайтириш билан турмахсулот сифатини имкон хадар ошириш; - туризмни ривожлантириш буйича хорижий давлатлар тажрибасини чухур урганиб, уни республикамизда татбих этиш;

103 - хусусий туристик фирмалар самарадорлигини ошириш ва уларга кенг имкониятлар яратиш буйича аник узок муддатли чоралар белгилаш. Ушбу таклифларнинг амалга оширилиши мамлакатимизда туризм индустриясини ривожлантириб, хорижий сайёклар сафарини узайтириш ва шу оркали валюта тушимини янада кенгайтириши мумкин деб кисоблаймиз. Маълумки, кар бир турист кунига уртача 175-200 $ гача маблаг сарфлайди (авиабилет, мехмонхона, овкатланиш ва транспорт билан бирга). Хорижий туристлар сонини купайтириш учун эса Узбекистоннинг туристик имкониятларини жаконнинг барча мамлакатларидан истеъмолчиларга бу сокада маркетинг фаолиятини куллаш самарадорлигини ошириш оркали етказиш мумкин.

Фойдаланилган Адабиёт: 1. Узбекистон Республикасида туризм учун янги имкониятларни экспресс баколаш, Жакон Банки 2013 йил

104 о Узбекистонда туризм инфратузилмасини ривожлантириш ва сервис хизматларини такомиллаштириш йуллари ____ * Тайрат БЕРДИЕВ

Бугунги кунда сайёхлик дунё буйича энг сердаромад сохалардан бирига айланиб бормокда. Президентимиз рахнамолигида туризм инфратузилмасини ривожлантириш, сайёхлик йуналишлари ва сервис хизматларини такомиллаштириш, мамлакатимиз туристик салохиятини янада тараккий эттиришга алохида эътибор каратилмокда. Маълумотларга кура, жахон туристик ташкилоти WTO (World touristic organization) 1975 йилда тузилган булиб, хозирги кунда унга 156 мамлакат аъзодир. Жахон сайёхлик ташкилоти маълумотларига кура, дунё буйича туризм хизматларидан келаётган йиллик даромад 1,5 триллион А^Ш долларини ташкил этар экан. Мутахассислар томонидан хозирги кунда жахонда туризм сохасида 195 миллиондан зиёд киши, яъни дунёдаги жами банд ахолининг саккиз фоизи ишлаши аникланган. Демак, туризм ривожи ахоли ижтимоий бандлигини таъминлашнинг мухим воситаси хамдир. Шундай экан, мамлакатимизда ушбу сохадаги имкониятлардан янада кенг фойдаланиш янги иш уринлари яратишда кул келади. Бугун мамлакатимизнинг кай бир худудида булманг, хорижлик сайёх,ларни учратасиз. Улар кузидаги хайратни куриб фахр туясиз. Кимнидир кадимий ва навкирон шахарларимиздаги махобатли макбаралар, осмонупар миноралару нодир бинолар кизиктирса, кимдир атроф-олам гузалликлари, бетакрор табиат ёдгорликларининг мафтуни булади. Улар орасида, айникса, халкимизнинг мехмондустлигию пазандалик санъатига койил колмагани йук, десак адашмаймиз. Бинобарин, юртимиз Истиклол шарофати билан жахон туризм бозорининг мухим ва ишончли иштирокчисига айланди. Жахон сайёхлик ташкилотининг тулаконли аъзоси сифатида тан олинди. Туризм сохаси ва у билан боглик сохаларни ривожлантириш бугунги кунда Узбекистон хукуматининг диккат марказида турибди. Давлат миллий туризмни ривожлатиришни куллаб-кувватлаб, инвестицияларни жалб килиш учун кулай шароит яратади, хорижий мамлакатлар ва халкаро ташкилотлар билан хамкорликни

Бердиев Fайрат Ибрагимович, Гулистон давлат университета “Иктисодиёт” кафедраси укитувчиси

105 ривожлантиради. Бизнинг мамлакатимизда тарихий ва маданий мерос объектларини саклаб туришга алох,ида эътибор каратилади. Узбекистонда мазкур объектларни мухофаза килиш буйича зарурий норматив-хукукий база шакллантирилган. Узбекистон Республикасининг “Туризм тугрисида”ги ^онуни, Президентимизнинг “Узбекистонда туризм сохдси учун малакали кадрлар тайёрлаш тугрисида”ги Фармони ва бошка мух,им меъёрий х,ужжатлар сохд равнакида мустах,кам асос булиб хизмат килмокда. Айникса, Узбекистон Республикаси Президентининг 2012 йил 10 майда кабул килинган "2012-2016 йилларда Узбекистон Республикасида хизмат курсатиш сохдсини ривожлантириш дастури тугрисида” ги карори ушбу сохдни янада ривожлантириш ва кучли туртки булди. Шунингдек, Узбекистон Республикаси Олий мажлисининг туризм сохдсига оид конун ва кодекслари, Узбекистон Республикаси Президентининг туризмга оид катор Фармонлари ишлаб чикилиб хдётга тадбик этилди. Туризм ах,оли бандлигини таъминлаш ва минтакалар иктисодиётини ривожлантиришнинг мух,им манбаига айланмокда. Х,озирги вактда республикамизда 877 туристик ташкилот фаолият курсатмокда. 2012 йилда саёхдтчилар сонининг усиши 2011 йилдагига нисбатан 17,5 фоизга, чет эллик туристларга хизмат курсатишдан тушган даромадлар 15 фоизга усди. Шунингдек, туризм сохдсидаги иш уринлари курсаткичларининг усиши бандлик дастури самарадорлиги, фукаролар даромадлари ва турмуш даражасини оширишни таъминлайди. Булар эса таълим, илмий, спорт-согломлаштириш каби сайёх,лик турларини тараккий топтириш билан бевосита боглик. Шубхдсиз, бутун инсониятнинг мероси х,исобланган маданий ёдгорликларни саклаб туриш ва тиклаш учун мамлакат бюджетидан катта микдорда маблаглар ажратилади. Бундан ташкари, республикада жах,он стандартларига мос булган туризм инфратузилмасини шакллантириш буйича катта иш олиб борилади. Аэропортлар модернизация килинади, хдво кемалари парклари янгиланади. Узбекистонда 400 дан ортик халкаро тоифали мех,монхоналар курилиб, фаолият юритмокда. Баркарор ривожланаётган туристик сохдни малакали кадрлар билан таъминлашга катта эътибор берилмокда, туризм сохдсида мутахассисларни тайёрлайдиган катор укув муассасалари мавжуд. Узбекистоннинг хорижий мамлакатларда обру-эътиборини ошириш ва республиканинг туристик салох,иятини кенг таргиб килиш, шунингдек, мамлакатимизнинг

106 жахон хужалигига интеграциялашишини фаоллаштириш максадида халкаро туристик ташкилотлар, айникса, Бутунжахон Туристик Ташкилоти билан якин хамкорлик алокалари йулга куйилди. Туризм сохасини ривожлантиришда айрим муаммолар мавжуд булиб, уни хал этиш борасида бир катор чора-тадбирлар тизимини ишлаб чикиш лозимлигини талаб этмокда. Узбекистон Республикаси Президенти И.А. Каримов таъкидлаганидек, “Чет эл туризми республика иктисодиётининг етакчи тармогига, унинг валюта тушумларини тулдирадиган мухим манбага айланиб бормокда. Шу сабабли туризм индустриясини ривожлантиришдак доимий равишда янги инновацияларни соха ривожи учун кенг тадбик этиш хамда туризм индустриясининг ривожланишига асосий замин яратувчи барча туристик объект ва субъектлар фаолиятини ва хизмат вазифаларини такомиллаштириш хамда ривожлантириш туризмнинг ривожланган инфраструктурасини шакллантириш, сайёхлар борадиган жойларни обод килиш билан шугулланавериш керак”. ^увонарлиси, айни пайтда туризм сохаси ривожида алохида урин тутувчи маданий- тарихий ёдгорликлар жойлашган худудларни ободонлаштириш, бу ерда хизмат курсатиш ва сервис тармокларини кенгайтириш, транспорт-коммуникация тизимини такомиллаштириш, кискача айтганда, замонавий инфратузилмани шакллантириш борасида кенг куламли ишларга киришилди. Бу борада “Узбектуризм” Миллий компанияси билан хамкорликда ишлаб чикилган “Тошкент вилоятида 2012 — 2015 йилларда туризм сохасини ривожлантириш ва туризм хизматлари экспорти салохиятини ошириш манзилли чора-тадбирлар Дастури” мухим урин тутмокда. Унда белгиланган вазифаларни боскичма-боскич амалга ошириш учун барча манбалар хисобидан 72,3 миллион А^Ш доллари микдорида маблаг йуналтирилиши режалаштирилган. Унинг карийб 50 миллион А^Ш долларилик кисми тугридан-тугри хориж сармояси эканлиги эътиборлидир. Мазкур маблагларнинг салмокли кисми вилоятнинг туристик марказларида янги ва замонавий мехмонхоналар тармогини шакллантириш, туризм инфратузилмасини яхшилаш, йул, алока ва умуман, коммуникация сохасининг бошка илгор тармоклари сифатини яхшилаш, янги корпоратив хизмат турларини жорий килиш, шунингдек, соха учун малакали кадрлар тайёрлаш каби хайрли максадларга сарфланади. Бу саъй-харакатлар юртимизга ташриф буюраётган сайёхлар окимининг янада купайишига, уларда мафтункор юртимиз ва багрикенг

107 халкимиз хакида ёркин таассуротлар уйготишга хизмат килиши, шубхасиз.Маълумки, бугунги кунда республикамизда туризм билан шугулланиш хукукини берувчи лицензияга эга 877 та туристик ташкилот мавжуд. Уларнинг сони ва фаолият куламини кенгайтириш эса кушимча иш уринлари яратиш имконини яратади. Бу, уз навбатида, туризм сохасидаги олий укув юртлари ва касб-хунар коллежлари битирувчиларини муносиб иш уринлари билан таъминлаш, уларнинг жамиятда уз урнини топишларига хам хизмат килади.Маълумки, бугунги кунда мамлакатимизда туризм сохасини янада ривожлантириш, ушбу йуналишдаги барча имкониятларни ишга солиш оркали давлатимизнинг иктисодий салохиятини бундан-да юксалтиришга алохида эътибор каратилаётир. Бу борада касаба уюшма ташкилотлари хам уз хиссасини кушаяпти. Гап шундаки, касаба уюшмалари тизимидаги санаторийлар, спорт-согломлаштириш мажмуаларидан унумли фойдаланиб, ички туризм билан бир каторда, тиббий туризм хам кенгайтирилмокда. Жумладан, ^оракалпогистон Республикаси, вилоятлар, Тошкент шахар мехнаткашлари ва уларнинг оила аъзолари иштирокида Тошкент, Самарканд, Бухоро, Хива, ^укон, Маргилон, Шахрисабз, Термиз, ^арши каби тарихий шахарларимиздаги кухна обидалар, кейинги йилларда барпо этилган диккатга сазовор жойларга саёхатлар уюштирилаётир. Дам олувчилар, хусусан, хорижликларни санаторийларга кенг жалб этиш учун эса ушбу масканлардаги сервис хизматлари сифати ва самарадорлиги оширилиб, моддий- техник базаси мустахкамланаяпти. Айни чогда улар жахон андозалари талабларига жавоб берадиган тиббий ускуналар билан жихозланиб, янги даволаш усуллари амалиётга жорий килинаётгани хам эътиборлидир. Шу туфайли хам депутатлар туризм сохасидаги миллий конун хужжатларининг коидаларини янада такомиллаштириш зарурлигини, жумладан, 1999 йилда кабул килинган “Туризм тугрисида”ги конунга халкаро ва миллий туристик бозорда, халкаро хукукни тартибга солиш сохасида юз берган сифат узгаришларини хисобга олган холда, узгартиришлар киритиш зарурлигини алохида таъкидладилар. Х,озирги вактда туристик фаолият жуда куплаб хавола этувчи нормалардан иборат булган мазкур конундан ташкари, тизимлаштириш ва кодификация килишни талаб килувчи 30 дан ортик норматив-хукукий хужжатлар билан хам тартибга солинади. Шунингдек, туризмни ривожлантиришга оид минтакавий дастурларни сифатли ишлаб чикиш ва амалга

108 ошириш хамда жойларда тегишли инфратузилмани шакллантиришни таъминлаш, туризм сохасига ахборот-коммуникация технологияларини жорий этиш хамда он-лайн бронлаштириш, ахборот маълумотнома, саёхатчиларни ахборотлардан хабардор килиш миллий тизимларини яратиш борасида кушимча чора-тадбирларни амалга ошириш тавсия этишдир. Мамлакатимизда амалга оширилаётган ислохотлар каторида туризм ва уни ривожлантириш буйича бир канча ишлар амалга оширилиши тугрисида дастурий режалар тузилган. Мамлакатимизда туризм инфратузилмасини ривожлантириш, сайёхлик йуналишлари ва сервис хизматларини такомиллаштириш давлат сиёсати даражасида кутарилмокда. Бозор иктисодиёти шароитида кучли ракобат юзага келаётгани туристик фаолиятда илгор технологияларни куллашни такоза этмокда. Яна шуни алохида таъкидлаш лозимки, туризм сохасида кадрларни тайёрлаш ва кайта тайёрлаш миллий тизими самарадорлигини ошириш зарур, бу сохадаги кадрлар замонавий маъмурий-тижорат ишбилармонлиги усулларидан хабардор булиши, шунингдек, Узбекистоннинг тарихи ва бугунги куни, мамлакатимизда амалга оширилаётган иктисодий, ижтимоий-сиёсий ислохотлар хакидаги ишончли ахборотни четэллик хдмда Ватанимиздаги саёхатчиларга тулик етказа олиш куникмаларига эга булиши лозим. Бу эса келажакда туризмни ривожланишига катта замин яратилганидан далолатдир. Юкорида баён килинган фикрлардан келиб чикиб, куйидаги таклифларни келтирамиз: - туристик хизмат курсатишда тарихий обидалардан кенг фойдаланиш; - халкаро туристларга хизмат курсатишда туристик имкониятларни хисоблаш ва имконият даражасининг энг юкори нуктасидан фойдаланиш; - куплаб саёхатларга чикадиган Европа мамалакатларда буладиган туристик ярмаркаларда сурункали иштирок этишни таъминлаш; - ички туристик бозорда узаро ракобатни янада кучайтириш, туристик фирмаларга давлат томонидан берилаётган имкониятларни кайта куриб чикиш; - халкаро туризмда айникса ташкил этишда маданий мерос урф-одатлар ва анъаналардан унумли фойдаланиш; - халкаро туризмда туристлар талабини урганиб чикиш;

109 - замонавий туристик комплексларни бунёд этишда чет эл сармоясини жалб этишга эришиш. - туризм сохдсига ахборот-коммуникация технологияларини жорий этиш хдмда он­ лайн бронлаштириш; - туризмни ривожлантиришга оид минтакавий дастурларни сифатли ишлаб чикиш - бозор иктисодиёти шароитида кучли ракобат юзага келаётгани туристик фаолиятда илгор технологияларни куллаш; - туризм сохдсида кадрларни тайёрлаш ва кайта тайёрлаш миллий тизими самарадорлигини ошириш Юкорида берилган х,ар бир таклиф ва хулосалардан кузланаётган асосий максад Узбекистонни х,ам туризми ривожланган давлатлар каторида куриш, халкаро майдонда Узбекистоннинг обрусини кутариш, дипломатик муносабатларни ривожлантиришдан иборатдир.

АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ 1. “Узбектуризм" миллий компанияси тугрисида Низом. Вазирлар Мах,камасининг 2004 йил 28 июлдаги 360-сон ^арорига 3-илова. 2. Узбекистон Республикаси Президентининг 2012 йил 10 майда кабул килинган "2012-2016 йилларда Узбекистон Республикасида хизмат курсатиш сохдсини ривожлантириш дастури тугрисида” ги карори. 3. Кадиров Ш.Ш. “Туризм индустриясида инновацияларни кенг тадбик этиш йуллари”, магистрлик диссертацияси -Т.: ТДИУ, 2013. 4. Основные показатели развития туризма в 2009 г. ЮНВТО. -Мадрид, 2010, -30с. 5. Tourism: 2020 vision. -Madrid, 2010, - 21 р. 6. “Узбектуризм” МК йиллик х,исоботлари 7. www.uzintour.uz - Узинтур туризм компаниясининг сайти. 8. www.statistics.uz - Узбекистон иктисодий статискасига оид сайт. 9. www.world-tourism.org 10. www.tourism.uz 11. www.malhamuzbekistan.uz

110 о Узбекистонда экологик туризмнинг ривожланиш истикболлари

______>н Юлдуз ЭРГАШЕВА ва Ахмаджон ХАЛМИРЗАЕВ

Узбекистон Республикаси туризм индустрияси мустакиллик йилларида жадал ривожлана бошлади. Янги, барча кулайликлар ва имкониятларга эга булган мекмонхона мажмуаларининг сони купайди. Шакрисабз, Урганч, Тошкент ва Самарканд шакарларидаги йирик мекмонхоналар капитал таъмирдан чикарилди. Хорижий камкор (Буюк Британия, АКЩ, Х,индистон, Малайзия)лар иштирокидаги мажмуаларнинг сони йил сайин ортиб бормокда. Бу ижобий тенденция туристик хизматлар курсатиш, менежмент ва маркетинг сокасида энг яхши тажрибаларнинг миллий микёсда кенг кулланилаётганлигини курсатади. Узбекистонга келаётган туристларнинг аксарият кисми (65%) ГФР, Франция, Италия, Япония, А^Ш ва Буюк Британия каби мамлакатлардан келмокда. Олиб борилган тадкикотлар истикболда туристларнинг асосий окими Жануби-Шаркий Осиё мамлакатлари (Малайзия, Индонезия, Сингапур), Хитой каби мамлакатларнинг хиссасига тугри келишини курсатмокда. Жакон туристик ташкилотининг маълумотларига кура, 2020 йилга бориб, Европадаги туристик оким 30 фоизга ортса, Осиёда ушбу курсаткич 400 (!) фоизга купайиши диккатга сазовордир. Ушбу жараёнда Узбекистон Республикасининг урни ва роли жуда катта. Аммо Республиканинг туристик салокиятини катта булишига карамасдан, мамлакат ЯИМидаги салмоги камон пастлигича колаётганлиги кузатилади. Узбекистонда туризмнинг жадал энг ривожланиб бораётган сокаларидан бири-экологик туризм кисобланади. Экологик туризм (экотуризм, яшил туризм) — баркарор туризм шакли булиб, туристларни антропоген таъсир курсатилмаган табиий худудларга ташрифини назарда тутади. «Экотуризм» термини Еарбда ташкил этилган илмий анжуманларнинг бирида Мексикалик эколог Эктор Себальос-Ласкурайн (исп. Hector Ceballos-Lascurain) томонидан ХХ асрнинг 80-йилларида таклиф этилган. Ушбу термин рекреация ва экология уртасидаги уйгунликни акс эттириб, катта эътирофга сазовор булган.

Халмирзаев Ахмаджан Ахунович г.ф.н, доцент., Эргашева Юлдуз Хамрокул кизи талаба, Узбекистон Миллий Университети.

111 Экотуризмнинг аник ва умумэътироф этилган таърифи хозиргача берилмаган. Илмий жамотчилик орасида энг куп таркалган таърифлардан бирида “Экотуризм”- табиий неъматлардан окилона фойдаланишга асосланган рекреациянинг энг фаол шакли деб талкин килинади. Экотуризмнинг жахон микёсидаги ривожланиш концепцияси Квебек саммити хужжатларида уз аксини топган (Канада, 2002). Жахондаги мамлакатларнинг куп йиллик тажрибалари экотуризмни атроф мухитни мухофаза килиш, мамлакатни баркарор ривожлантиришнинг мухим воситаси ва дастаги эканлигини исботлади. А^Ш тажрибаси экотуризм кам харажат сарфлаб, киска муддатларда мамлакатга катта даромад келтириш мумкинлигини курсатди. Халкаро экотуризм сохасидаги туристик йулланмаларга талабнинг ярмидан купи ва шу сохадаги туристик ташкилотларнинг аксарият кисми АКТТТнинг хиссасига тугри келади. АКТТТда. экотуризмнинг турлари куп. Унинг объектлари табиий, маданий обидалар, табиий - антропогент ландшафтлар хисобланади. Анъанавий маданият ва атроф-мухит ягона бир бутунликни ташкил этади. Мамлакатда сув экотуризми, яёв, лижада, отда, велосипедда, автомобилда сайр килиш, авиация ва агротуризм ривожланган. Мамлакатнинг узига хос хусусияти федерал хукумат миллий туристик махсулотни четга чикариш ва реклама учун хеч кандай маблаг ажратмайди. Ушбу вазифани 42 та мамлакатда уз фаолиятини олиб бораётган Visit USA-нотижорат ташкилоти амалга оширади. Штатлар хамда махаллий хокимият органлари хам экотуризмнинг ривожланишига узларининг муносиб хиссаларини кушадилар. Узбекистон Республикасининг экотуристик салохиятига хам хорижда кизикиш катта. «Экосан» халкаро ташкилоти ва «Экосан-тур» экотуризм маркази Узбекистонда экотуризмни ривожлантириш борасида максадли ва узокни кузланган ишларни олиб бормокда. Ушбу ташкилотлар томонидан амалга оширилаётган ишлар ва ташкил этилаётган тадбирлар мамлакатимизнинг бу борадаги имкониятларини катталигини курсатади. ^ишлок худудларда иктисодиётни баркарор ривожланиши ва ахоли моддий фаровонлигини ошириш омилига айланди. Мамлакатимизда экотуризмнинг жадал ривожланишига дастлаб, 1999 йилда Узбекистон Президенти томонидан тасдикланган Республикада туризмни ривожлантириш дастури катта туртки берди. Дастурга умумжахон маданияти ва тарихининг муносиб

112 мероси хисобланган курикхона худудлари, табиий ёдгорликлардан самарали ва максадли фойдаланиш хамда уларнинг табиийлигини саклаш имкониятларини оширадиган маркетинг тадбирлари кирган. Асосий вазифа сифатида экологик ва ахолини согломлаштириш туризмини ривожлантириш, миллатлараро маданий алокаларни кучайтириш назарда тутилган. Бунда бой маданият, этнографик, ва меъморчилик обидалари ва гузал табиатга эга худудларда туристик хизматларни курсатишни фаоллаштиришга масалаларига устувор ахамият берилган. Ушбу жараёнларга соханинг етакчи мутахассислари, хорижлик олимлар- маслахатчилар, бизнес сохаси, махаллий уз-узини бошкариш органлари вакиллари жалб этилган. Экотуризмнинг ривожланишига Узбекистон Республикасининг конунлари, атроф мухитни мухофаза килиш ва баркарорни ривожланишни таъминлаш имкониятларини берадиган халкаро келишувлар меъёрлари хам ижобий таъсир курсатади. Бугунги кунда минтакаларда экотуризмни ривожлантириш буйича ижтимоий- иктисодий режалар тузилиб, махаллий ахолининг анъаналари ва манфаатларини назарда тутиб, соханинг экологик, ижтимоий ва маданий имкониятларига эътибор берган холда экотуриситик махсулотлар шакллантирилмокда. Туристларга хизмат курсатиш маданияти ва даражасини ошириш чоралари курилмокда. Авиайуналишларда, темир йул ва автомобиль транспортларида макбул нарх сиёсатининг кулланилиши, чипталар олишнинг кулайлиги, енгиллиги ва осонлиги хорижлик туристларнинг мамлакатимизга “оциб келишини” рагбатлантирмокда. Экотуристик йуналишлар буйича реклама проспектларининг нашр этилиши ва хорижга таркатиш, туристик компаниялар томонидан янги маршрутларнинг ишлаб чикилиши жараёнлари фаоллашмокда. Узбекистон Республикаси туристик ресурслари жихатида Марказий Осиёда етакчи уринлардан бирида туради. Туристик салохиятининг ноёблиги ва бетакрорлиги жихатидан жахоннинг 15 мамлакати сирасига киради. Унинг худудида турли даврларга мансуб турт мингдан ортик ноёб архитектура, тарихий ва табиий ёдгорликлар жойлашган. Уларнинг ичида урта аср меъморчилигига оид ва диний кадр-кимматга эга ва жуда яхши сакланган кухна обидалар куп. Туристик ахамиятга эга булган ва худудларнинг жозибадорлигини белгилайдиган мухим омиллардан бири - минтакалар экзотик табиатининг ранг-баранглиги,

113 ландшафтлари, хайвонот ва усимлик дунёсининг бойлиги хисобланади. Бунга Жанубий Узбекистоннинг тоглари, ^изилкум ландшафтлари, Тянь-Шань ва Памир-Олойнинг тогли худудлари, бой орнитофаунага эга булган табиий сув хавзалари киради. Чоткол, Зомин, Нурота, Хисор, Бодай-Тукай курикхоналари, Угом-Чоткол миллий парки ва «Джайрон» марказлари хам катта экотуристик салохиятга эга. Дунёнинг 754 та объекти ЮНЕСКОнинг умумжахон мероси руйхатига киритилган, шундан турттаси Узбекистонда жойлашган - Ичан-^алъа (Хива), Бухоро, Шахрисабз ва Самарканд шахарларининг тарихий марказлари хисобланади. Узбекистоннинг Бойсун тумани ноёб экотуристик салохиятга эга. У жахон маданияти ва динининг (зардуштийлик, буддавийлик ва ислом) чорахасида жойлашганлиги билан алохида ахамиятга эга. Табиатининг гузаллиги ва кулайлиги, ахолининг дам олиши ва хордик чикариши учун макбуллиги, экологик туризмни янада ривожлантириш имкониятларини кенгайтиради. Узбекистоннинг Угом, Чирчик ва Зарафшон каби дарёлари спортнинг катор турлари ва туризмни жадал ривожлантириш имкониятларини оширади. Бугунги кунда Узбекистонда куйидаги экотуристик йуналишлар жуда машхур ва маълумдир: Гарбий Тянь-Шанга, Кумушкон, Белдирсой, Хумсон, Янгикургон, Чимён, Чорвок худудига саёхат; Узбекистоннинг Угом-Чоткол ва Зомин миллий паркларига, Нурота курикхонаси ва “Жайрон” экомарказига саёхат; Далварзин, Арнасой ва Айдаркулда дам олиш, балик тутиш ва овга чикиш; Текислик ва тог дарёларида сузиш, Угом, Чирчик ва Пском дарёларида рафтинг; Амударё дельтаси ва Орол денгизининг куриётган туби, ^изилкум ва ^оракумнинг тарихий-меъморий обидалари билан танишиш; Узбекистон халкларининг этномаданий мероси, кишлок хужалиги махсулотлари етиштириш технологиялари билан танишиш максадларида кишлок худудларига саёхат килиш; Узбекистон тоглари ва ^изилкум буйлаб отда ва туяда сайр килиш; Шаркнинг кухна шахарлари (Самарканд, Бухоро, Хива, Шахрисабз, Термиз, ^укон, Фаргона)га саёхатлар уюштириш ва х.к.лар. Узбекистонда экотуризмнинг ривожланиши экологик ресурсларнинг бир бутунлигини саклашни ва ушбу ресурсларга ортикча босим утказишни чеклашни назарда тутади. Махаллий ахолини экотуристик фаолиятга жалб этиш, турли мамлакатлар туристлари ва жамоатчилигини Марказий Осиё, хусусан Узбекистоннинг ноёб табиий- ландшафт имкониятлари билан таништириш, бу борада махаллий ахоли вакиллари билан

114 учрашувларни ташкил этиш, хорижий туристик марказлар, турфирмалар билан маслакат учрашувларини фаоллаштириш зарур булади. Фикримизча, истикболда экотуризмнинг янада ривожланишига Узбекистондаги экотуристик маршрутларнинг маркетинг стратегияларини ишлаб чикиш ва ривожлантиришда туристларни Узбекистоннинг экзотик табиатининг узига хослиги ва гузаллиги, ландшафтларининг бойлиги, усимлик ва хайвонот дунёсининг ранг- баранглиги, макаллий аколисининг анъанавий турмуш тарзи, кадимий одатлари, кушик ва ракслари ва миллий таомлари билан таништиришга, табиатнинг гузал гушаларига саёкатлар уюштириш, макаллий урф-одатлар ва аколининг маданияти билан танишиш, экологик, ижтимоий-маданий тавсифдаги салбий окибатларни олдини олиш ва табиий мукитнинг экологик баракарорлигини саклаш, табиатни мухофаза килиш ва макаллий ижтимоий маданий мукитни саклаш борасида камкорликни ривожлантириш, аколи уртасида экологик таълим ва тарбияни ривожлантириш, махаллий аколини туристик фаолиятдан даромад олиш имкониятларини кенгайтириш, иктисодий рагбат чоралари самарадорлигини янада ошириш, иктисодий самарадорликка эътибор бериш ва туристлар ташриф этадиган кудудларни баркарор ривожланиши учун кенг имкониятлар яратиб беришни назарда тутади. Хулоса килиб айтганда, келажакда экотуризмнинг ривожланиши Узбекистоннинг бой тарихий ва маданий меросини саклаш, улар асосда республика буйлаб янги экотуристик машрутларни ишлаб чикиш, миллий табиий ва тарихий обидаларни жозибасини жаконга курсатишга боглик булади.

Фойдаланилган адабиётлар руйх,ати 1. ^аюмов А.А., Рахмонов Р.Н., Эгамбердиева Л.Ш., Хамрокулов Ж.Х. Табиатдан фойдаланиш ва уни мукофаза килиш.-Т.: Иктисодиёт, 2014. 2. Национальный доклад о состоянии окружающей среды и использовании природных ресурсов в Республике Узбекистан (2008-2011 гг.) Государственный комитет Республики Узбекистан по охране природы. -Ташкент, 2013

115 о Узбекистонда халкаро туризмни ривожлантиришнинг устувор йуналишлари

>-< * Уктам ЖИЯНОВ

Узбекистонда ижтимоий йуналтирилган бозор иктисодиётини ривожлантиришга каратилган ижтимоий-иктисодий ислох,отлар изчиллик билан амалга оширилмокда. Бозор ислох,отларининг х,озирги боскичи миллий иктисодиётнинг баркарор ривожланишининг янги манбалари ва имкониятларини излаб топишни таказо этмокда. Жах,он тажрибаси шуни курсатадики, халкаро туризм иктисодий ривожланишни таъминлаш, валюта тушумларининг ошиши, жах,он хужалик тизимига интеграциялашув, янги иш уринларини яратиш билан билан ижтимоий муаммоларини х,ал этишда мух,им роль уйнайди. Узбекистон Республикаси Президенти И.А.Каримов таъкидлаганидек, “...чет эл туризми республика иктисодиётининг етакчи тармогига, унинг валюта тушумларини тулдирадиган мух,им манбага айланиб бормокда. Шу сабабли шинам мех,монхоналар, кемпинглар курилишини бундан буён х,ам амалга оширавериш, туризмнинг ривожланган инфратузилмасини шакллантириш, сайёх,лар борадиган жойларни обод килиш билан шугулланиш керак” (Каримов 1995). Жах,он иктисодиёти тажрибаларидан маълумки, туризм сохдси мамлакат хазинаси учун зарур булган валюта тушумини таъминлаш, янги иш жойларини вужудга келтириш ва шу билан биргаликда ах,олининг турмуш даражасини кутариш учун хизмат килади. Республикамиз халкаро туризм сохдсидаги имкониятларининг катталиги билан кушни мамлакатлардан тубдан фарк килади. Узбекистоннинг географик урни, них,оятда кулай, табиий иклим шароитига эга эканлиги, инсоният маданий тараккиётида х,ам катта урин тутади. Узбекистон бетакрор, ажойиб тарихий архитектура ёдгорликлари, ширин-шакар мевалари, хилма-хил миллий таомлари, ажойиб миллий анъаналари, урф-одатларига эга булган мех,мондуст халкига эга. Буларнинг барчаси чет эллик туристлар эътиборини узига тортади. Халкаро туризмни ривожлантиришда Узбекистонда мавжуд булган сиёсий баркарорлик х,ам мух,им урин эгаллайди.

ж Жиянов Уктам Панжиевич - укитувчи, Тошкент ислом университети

116 Узбекистонда бозор муносабатлари шароитида халкаро туризмни ривожлантириш чора-тадбирлари давлат томонидан белгиланган булиб, иктисодий алокаларни янада ривожлантириш учун турли битимлар, келишувлар амалга оширилган ва оширилмокда. Шу билан бир вактда халкаро туризмни ривожлантиришда амалга оширилиши лозим булган ишлар куйидагилардан иборат: - халкаро туризмда кичик ва урта тадбиркорлик фаолиятидан кенг фойдаланиш ва халкаро бозорларга чикишга интилиш; - махаллий ахборот агентликлари оркали ривожланган мамлакатларни Узбекистоннинг туристик имкониятлари билан якиндан таништиришга харакат килиш; - туризм сохасида ишлайдиган мутахассисларни чет элларда бир йилда камида бир марта малака оширишга юбориш, укитиш, улар учун барча имкониятларни яратиб, туристларга сифатли хизмат курсатишни йулга куйиш; - республикамиз вакилларининг Европа мамлакатларида утказиладиган туристик ярмаркаларда доимий равишда иштирок этишини таъминлаш; - халкаро туристик ташкилотлар билан ахборот алмашишни яхшилаш, биргаликда фаолият юрита оладиган давлатлар билан кушма корхоналар тузиш ва улар фаолиятини кенг йулга куйиш; - ички туристик бозорда узаро ракобатни янада кучайтириш ва бошка тадбирларни амалга ошириш мухим ахамиятга эгадир. Демак, халкаро туризмни ривожлантириш Узбекистон иктисодиёти учун гоятда зарур булиб, унинг имкониятларидан келиб чиккан холда туризм сохаси оркали ахолининг моддий фаровонлигини яхшилаш, уларни иш билан таъминлаш учун янги иш уринларини ташкил килиш лозим булади. Халкаро туризм сохаси республикамиз иктисодиёти учун гоятда зарур булган валюта тушумини таъминлайди. Бугунги кунга кадар мамлакатимизда халкаро туризмни ривожлантириш буйича салмокли ишлар амалга оширилди ва бу ишлар макроиктисодий курсаткичларда яккол кузга ташланади. Ракамларга эътибор каратадиган булсак, 2013 йилда сайёхлик хизматлари экспорти хажми 615 миллион доллардан зиёдни ташкил этди. Бугунги кунда туризм сохдсида 200 мингдан ортик киши мехнат килмокда. Бу тармокнинг мамлакатимиз ялпи ички махсулотидаги улуши 2 фоиздан ошди (Каримов 2014).

117 Узбекистонда туризм сохасини ислох килишнинг мухим йуналиши туризмнинг халкаро талабларга жавоб бера оладиган моддий-техника базасини барпо этиш ва мустахкамлаш хисобланади. Бу ерда асосий эътибор мехмонхона ва туристик базалар, отеллар ва кемпинглар, мотеллар тизимини барпо этишга каратилмоги лозим. Мамлакатимзда бу борада хам етарли даражада ишлар амалга оширилди. Жумладан, хозирги вактда юртимизда 50 мингдан зиёд уринга эга булган 500 дан ортик мехмонхона, мотел ва кемпинглар сайёхларга халкаро стандартлар буйича хизмат курсатмокда. Шунингдек, Узбекистонда 550 та сайёхлик компанияси - туроператорлари фаолият юритмокда, мамлакатимиздаги тарихий объектлар, архитектура ва шахарсозлик обидаларининг аксариятини камраб олган 110 та халкаро сайёхлик йуналиши буйича хизмат курсатилмокда. Бу йуналишларнинг 65 таси тарихий-маданий мерос объектлари, 30 таси табиий-рекреацион, 15 таси согломлаштириш туризми элементларини уз ичига олган экологик йуналишлардир. Мамлакатимизда туризм сохасида эришилаётган ютукларни мамлакатимизга ташриф буюраётган туристларнинг сони йилдан-йилга купайиб бораётганлигида куришимиз мумкин. 2013 йилда дунёнинг 70 дан ортик давлатидан сайёхлар ташриф буюрган булиб, уларнинг йиллик сони 2 миллиондан ошди. Утган икки йил мобайнида бу курсаткич 43 фоизга усди, жорий йилнинг биринчи ярмида эса 1 миллиондан ортик чет эллик сайёх юртимизга ташриф буюрганлиги мамлакатимизга хорижликларнинг эътибори тобора ошиб бораётганлигидан далолат беради. Республикамизда туризм сохасини ислох килишнинг мухим йуналишларидан бири туризмнинг турли шаклларини ривожлантиришдан иборат. Бугунги кунда мамлакатимизда 20 дан ортик туристик маршрутлар мавжуд. Бу маршрутлар асосан маданий ва урганиш характерига эга булиб, уни ишлаб чикишда миллий ва хорижий экспертлар ЮНЕСКО томонидан ишлаб чикилган "Ипак йули - мулокот йули" Дастуридан келиб чикканлар. Маълумки, ушбу дастурда Узбекистон Марказий Осиё минтакасининг координаторларидан бири хисобланади. Туризм сохаси ривожланган мамлакатлар билан солиштирганда, албатта, бу курсаткич анча паст хисобланади. Юкоридаги маршрутлар билан бир каторда

118 республикамизнинг табиий, иктисодий ва тарихий салох,иятидан келиб чиркан х,олда туризмнинг турли шаклларини ривожлантириш имкониятлари мавжуд. Республикамиз минтакаларининг узига хос табиий, иктисодий, тарихий-маданий имкониятларидан келиб чикиб, туризмнинг куйидаги шаклларини ривожлантириш мумкин: - - экскурсия ва урганиш (тарихий) туризми. Туризмнинг мазкур турини Узбекистоннинг кадимий шахдрлари - Тошкент, Бухоро, Самарканд, Хива, Шахрисабз каби шахдрларида ривожлантириш мумкин. Бу ерда асосий эътибор туристларни монументал архитектура объектлари, тарихий ёдгорликлар билан якиндан таништиришга каратилмоги лозим; - археологик туризм. Бу туризм шаклини Термиз, ^ува, Хоразм каби шахдрларда ривожлантириш максадга мувофик булиб, унда туристларни археологик топилмалар билан таништириш, реставрация ишларига катнашишини таъминлаш саёхдтнинг мазмунли утишини таъминлайди; - рекреацион туризм. Туризмнинг ушбу шакли дам олиш ва согломлаштириш максадларини кузда тутади. Унинг бошка туризм шаклларидан фарки шундаки, унда туристлар узок вакт давомида бита шахдрда буладилар, маршрутлар сони кам булади. Шунингдек, ушбу туризм шаклида авиация транспортидан, энг аввало, чартер рейслардан кенг фойдаланилади. Узбекистонда шифобахш ерости ва минерал сувларнинг мавжудлиги рекреацион туризмни ривожлантириш учун кулай шарт-шароитларни вужудга келтиради (Тошкент, Жиззах вилоятлари, Фаргона водийси). Х,исоб-китобларга кура, республикамизда 2000 дан купрок жойда даволаш-согломлаштириш объектларини куриш мумкин. Аммо бугунги кунда 150 та шундай объектлар фаолият курсатмокда ва уларнинг х,ам факат 15 тасида хорижий туристларни кабул килиш мумкин, холос; - саргузашт туризми. Туризмнинг ушбу шакли республикамизнинг дашт ва чуллари, Чимён тог багирлари буйлаб саёхдтни, альпинизм, йул шароитларида (поход) яшашни кузда тутади; - экзотик туризм. Мазкур туризм шакли ов, балик овлаш, театрлаштирилган сах,наларда иштирок этиш ва бошкаларни уз ичига олади;

119 - экологик туризм. Бу туризм шакли туристларга Узбекистоннинг курикхоналари, табиий парклари буйлаб саёхат килишга имкон беради Фаргона водийси, Чорвок сув омбори, Орол денгизи, Зомин ва бошкалар); - конференц-турлар. Бундай дам олиш шакли Узбекистоннинг маданий-тарихий марказлари билан танишиш билан бирга конференциялар, симпозиумларда иштирок этиш имконини беради; - диний туризм. Мамлакатимизнинг диний обидаларга бойлиги, тарихан ислом дини ривожланган минтакалардан бири булганлиги туризмнинг ушбу шаклини муваффакият билан ривожлантириш имкониятини беради. Бугунги кунда Малайзия, Индонезия, Покистон, Саудия Арабистони, Афгонистон, Туркия, Бирлашган Араб Амирликлари каби мусулмон мамлакатларидан ташриф буюраётган куплаб туристларнинг асл максади республикамизда мавжуд диний обидаларни зиёрат килишдан иборат; - этник ва ностальгия туризми. Маълумки, куплаб илгари Узбекистонда яшаган ёки авлодлари яшаган кишилар бугунги кунда дунёнинг турли мамлакатларида (Саудия Арабистони, Туркия, МДХ, мамлакатлари, Исроил ва бошкалар) истикомат килмокдалар. Бу холат республикамизда туризмнинг ушбу шаклини ривожлантириш учун кулай шароит яратади. Туризм сохасида ислох килишнинг яна бир мухим йуналиши маркетинг сохасида ишларни фаоллаштиришдан иборат. Бугунги кунда хар кандай мамлакатнинг кучли ракобат хукм сураётган жахон туризм бозорига муваффакиятли интеграциялашуви, ракобатдош турмахсулотлар ишлаб чикариши маркетинг тадкикотларини максадга мувофик йулга куйилишига боглик. Жахонннинг турли тилларида Узбекистан тугрисидаги маълумотларни уз ичига олувчи махсус интернет-портал ташкил этиш хам республикамиз туристик имкониятлари тугрисидаги маълумотларни таркатишга ижобий таъсир курсатади. Унинг мухим кисми мустакил ахборотларни янгилаб турувчи туризм минтакавий бошкариш органлари сахифалари булишлиги максадга мувофик.

120 Фойдаланилган адабиётлар: 1. Каримов И.А. Узбекистан иктисодий ислох,отларни чукурлаштириш йулида. Т.: “Узбекистан”, 1995. - 242- б. 2. Узбекистан Республикаси Президенти Ислом Каримовнинг БМТ Жах,он сайёх,лик ташкилоти Ижроия кенгаши 99-сессиясининг очилиш маросимидаги нуткидан олинган маълумотлар.

121 Факторы развития туризма в Узбекистане

>н Шавкат ХАМДАМОВ

Современная индустрия туризма является одной из крупнейших, высокодоходных и наиболее динамичных отраслей мирового хозяйства. В течение последних десятилетий на услуги туризма сохраняется стабильно высокий потребительский спрос, достаточно устойчивый к неблагоприятным изменениям общеэкономической конъюнктуры. Узбекистан располагает огромным потенциалом в сфере туризма. Уникальные исторические памятники, места поклонения, живописная природа нашей страны, неповторимая культура, богатые традиции и обычаи нашего народа привлекают туристов со своего мира. Под руководством Президента Ислама Каримова осуществляется широкомасштабная работа в целях динамичного развития туристической сферы, формирования ее современных видов, дальнейшего увеличения притока иностранных туристов в страну. Президент Узбекистана Ислам Каримов 2 октября в Самарканде выступил на церемонии открытия 99-й сессии Исполнительного совета Всемирной туристской организации ООН (ЮНВТО). В своей речи глава государства остановился на факторах, влияющих на развитие международного туризма: «Важнейшими факторами, определяющими развитие и эффективность международного туризма, вне всякого сомнения, остаются проблемы обеспечения мира и безопасности, политической и экономической стабильности в мире в целом, в отдельных регионах и каждой стране, где принимают туристов» (Каримов 2014). Мировая практика показывает, что развитие туристской отрасли имеет высокий мультипликативный эффект, стимулируя рост и развитие таких важнейших секторов экономики, как транспорт, связь, строительство, торговля, сельское хозяйство, производство товаров народного потребления, машиностроение и других. Между тем, с сожалением следует констатировать, что Узбекистан, несмотря на свой колоссальный туристский потенциал, занимает весьма скромное место на мировом туристском рынке. Туризм может и должен сыграть в становлении рыночной экономики, успешном проведении социально - экономических реформ. Основные факторами развития туризма:

Хамдамов Шавкат Комилович. Ташкентский финансовый институт, Старший преподователь кафедры “Казначейское дело”.

122 Во-первых, современное состояние и тенденции развития международных отношений. Данный фактор является одним из первостепенных в определении роли влияния всей совокупности факторов и образованных на их основе групп факторов. Подтверждением данному выводу могут служить политические конфликты, возникающие время от времени в наиболее доступных широкому кругу покупателей туристских услуг точках планеты. Вторым фактором, определяющим современное состояние туристской сферы, являются законодательные инициативы, образующие в своей совокупности систему законодательного регулирования туристской деятельности, как на международном, так и национальном уровнях. В-третьих, наблюдающийся мировой финансовый кризис, который отразился практически на всех сферах экономической жизни общества. Не стала исключением и туристская отрасль. Путешествия - далеко не первая необходимость и потребность человека, значит, и отказаться от них не так уж сложно. В первую очередь кризис отразился на благосостоянии так называемого среднего класса, составляющего основную прослойку активно путешествующих людей. Также пострадает и массовый туризм. Эффективность туризма во многом зависит от факторов, влияющих на его развитие. Основные факторы, влияющие на развитие туризма делятся на статичные и динамичные. Статичные факторы - это совокупность природно-географических и культурно-исторических факторов. Они имеют непреходящие, неизменные значения. Человек лишь приспосабливает их к туристским потребностям, делает их более доступными для использования. Природно-климатические и географические факторы - это особенности ландшафта той или иной местности, наличие природных ресурсов; культурно-историческое наследие. Динамичные факторы - это демографические, социально-экономические, материально-технические и политические условия. Различные социально­ демографические группы в зависимости от возраста и материального положения склонны отдавать приоритет тем или иным видам туризма. Политический фактор также оказывает большое влияние на развитие туризма. Неблагополучная политическая ситуация в том или ином регионе в первую очередь сказывается на снижении спроса на туристические услуги. Кроме того, факторы, воздействующие на туризм делятся на внешние и внутренние.

123 Внешние факторы воздействуют на туризм посредством демографических и социальных изменений. Данная группа включает в себя: возраст населения, пол, профессию, образование, семейное положение, состав семьи, более ранний выход на пенсию, увеличение осознания туристских возможностей. Для снижения негативного влияния выявленных факторов, нами предлагается комплекс мероприятий и рекомендаций, направленных на оптимизацию развития туристского бизнеса в период финансового кризиса: Во первых, использование механизма ценового регулирования туристского рынка. Планы относительно увеличения цены должны быть тщательно проанализированы. При этом необходимо избегать демпинговых форм установления цен, способных «обвалить» туристский рынок. - Во вторых, определение слабых и сильных сторон развития компании с существующей ситуации. Необходимо предположить в случае ухудшения экономической ситуации, какие группы туристов компания сможет потерять, и существуют ли еще сегменты рынка, не охваченные компанией. Также необходимо определить текущие долговые обязательства компании: является ли данный период лучшим с точки зрения увеличения расходов, поиском кредитных ресурсов или строительством новых объектов. Руководству предприятия целесообразно обозначить цели, задачи и проблемы развития бизнеса с учетом местных условий экономического развития и реального потребительского сегмента. - В третьех, необходимо помнить, что путешествия и туристский рынок - взаимодополняющие категории. Это означает, что бизнес будет зависеть от развития большого круга смежных отраслей и производств. Например, если в регионе, в котором представлена компания, ресторанный бизнес несет убытки, значит, сократится количество людей, остающихся в городе, и, следовательно, сократятся налоговые поступления в местный бюджет, что влияет на развитие региона в целом.

Использованная литература 1. Речь Президента Республики Узбекистан И.А. Каримова на церемонии открытия 99­ й сессии Исполнительного совета Всемирной туристской организации ООН в Самарканде. 2014

124 Агротуризм и его развитие в Узбекистане Пазлиддин ХАШИМОВ и Татьяна КИМ

Туризм — одно из наиболее динамично развивающихся и перспективных направлений в сфере услуг. За последние десятилетия в мировом туризме получил бурное развитие агротуризм. Агротуризм - это проживание в сельской местности, например в поселке, кишлаке, фермерском хозяйстве, усадьбе, в настоящих деревенских домах, с возможностью окунуться в быт и традиции той или иной нации,где туристы, вырвавшись из шумных городов, знакомятся с бытом и обычаями местного населения, проживают в сельских домах, принимают активное участие в сельском труде и в проведении различных праздников , а также туристы могут увидеть различные состязания, поучаствовать в различных культурных мероприятиях. Агротуризм в таких странах, как Италия, Испания, Франция, Греция существует не одно десятилетие. За это время здесь сумели развить огромную сеть частных сельских гостиниц, создать тысячи различных туристических аттракционов, разработать сотни маршрутов. Одним из родоначальников движения агротуризма в Европе является Австрия. Развитию данного вида туризма способствовали развитый аграрный сектор, живописная природа, крохотные открытые деревушки. На сегодняшний день Австрия предлагает в области сельского отдыха услуги, такие как экскурсии на фермы, отдых и развлечение на горнолыжных базах, где туристы могут научиться азам горнолыжного спорта, треккинг, верховую езду, альпинизм, наблюдение за птицами, полеты на воздушных шарах и многое другое. С тех пор, как владельцы ферм стали активно расширять свой перечень туристических услуг, агротуризм в Австрии далеко шагнул за установленные однажды рамки тихого сельского времяпровождения. Например, Малайзия предлагает огромный выбор эксклюзивных агротуристических туров. Среди них - посещение поместий, где производится каучук и пальмовое масло, уникальные агротуристические программы на перечных и рыбных

Пазлиддин Хашимов к.э.н., доц., Ким Татьяна преподаватель Национальный университет Узбекистана

125 фермах и, пожалуй, самые яркие и интересные экскурсии - на плантации по выращиванию экзотических цветов и фруктов. Рамбутан, лангсат, мангостин - вот лишь некоторые из экзотических названий. С образовательной точки зрения, агротуризм дает возможность научиться многим видам деревенской деятельности: езда на лошади или на ослике, сбор урожая фруктов и овощей, сенокос, доение коровы или козы, приготовление блюд, приобщение к национальным промыслам и ремеслам (вышивка, плетение, лепка и гончарное ремесло). С познавательной стороны, турист узнает много из обычаев и нравов того или иного региона, знакомится с уникальным фольклором и культурой (музыкальные представления, обычаи). Агротуризм объединяет сразу несколько видов путешествий: - экотуризм - сельский туризм - этнотуризм - кулинарный туризм - геотуризм - загородный отдых Узбекистан со своим благоприятным географическим положением, климатическими условиями и живописной природой с уникальной этнографической культурой и с традиционным гостеприимством, имеет огромный потенциал для развития агротуризма. Развитие этого вида туризма способствует укреплению экономики сельского хозяйства, создает дополнительные рабочие места в индустрии гостеприимства, повышает культурный и интеллектуальный уровень сельчан, стимулирует производство экологически чистых продуктов питания. Агротуризм также способствует возрождению и развитию национальных ремесел и промыслов, обычаев и обрядов. Для этого необходимо развить инфраструктуру сельской местности, повысить культурный и образовательный уровень местного населения, освоить новые профессии, связанные с туристической сферой. Огромное значение здесь имеет обучение сельского населения основам ведения гостиничного бизнеса, введение в туризм, международные стандарты, применяемые к санитарно-гигиеническим условиям в гостевых домах, к приему и размещению туристов, создание и управление гостевым домом, этикет приема и

126 обслуживания туристов; организация общественного питания, организация культурно­ досуговой программы (например, демонстрация различных национальных традиций, экскурсии по достопримечательным местам и местам природного и исторического наследия, и т.д.), психологические аспекты обслуживания туристов; основы маркетинга и ценообразования на туристические услуги. Данная программа обучения должна быть направлена на укрепление потенциала участников по организации работы и успешному управлению туристским бизнесом. В настоящее время в условиях хозяйствования важными становятся вопросы конкурентоспособности и устойчивости развития сельских поселений, региона и страны в целом. При этом региональная конкуренция является важнейшим фактором, способствующим повышению эффективности национальной экономики. Нахождение оптимальных организационно-экономических решений поможет вывести экономику сельского хозяйства Узбекистана на путь стабильного и устойчивого развития.

127 Узбекистонда экологик туризмни ривожлантиришнинг инновацион йули «_» __ ___ >|< Нилуфарбегим ХАИРУЛЛАЕВА

Бугунги кунда экотуризм бутун дунёда энг сердаромад сохдлардан бирига айланиб келмода. Экспертларнинг фикрича, бу тармокни янада ривожлантириш нафакат ижтимоий-иктисодий масалаларни самарали х,ал этиш, балки экологик муаммоларни бартараф килишда х,ам мух,им ахдмият касб этади. Жах,он сайёх,лик ташкилотининг маълумотларига кура, х,озирда туризм саноатида 210 миллиондан ортик ишчи хизмат килади ва ундан олинадиган даромад йилига 770 миллиард А^Ш долларини ташкил этади. Айни пайтда туризм ривожланаётган мамлакатларда х,ам изчил тараккий этмода. Бу уринда туристик бозорнинг деярли ярмини камраб олган Осиё-Тинч океани, Якин ва Урта Шарк амда Европа минтакаларидаги мамлакатлар этакчилик килмода. Х,озирги кунда туризм индустриясида экотуризм тармогига кирувчи табиий ва саргузашт туризм тармоги жадал суръатлар билан ривожланиб бормокда. БМТ маълумотларига караганда, х,ар йили экотуризмдан нисбатан кичик давлатлар х,ам Кения - 1,4, Эквадор - 1,18, Коста-Рика - 1,14, Непал - 1,55 миллион А^Ш доллари микдорида даромад оладилар. Шуни айтиш жоизки, ушбу мамлакатларнинг экотуризмдан олган даромади мамлакат ялпи ички масулотининг 70-80 фоизини ташкил этади. Айни пайтда жах,он туризми саноатида халкаро туризмдан тушган даромад автомобил, нефт, газ ишлаб чикариш саноатидан кейин учинчи уринни эгаллайди. Халкаро туристик бозорда мавкедор давлатлар каби Узбекистон х,ам бой табиий ресурслар, бетакрор усимлик ва хдйвонот оламига эга. Ушбу салох,иятни асраш ва купайтириш максадида куплаб миллий дастур ва лойихдлар хдётга татбик этилмода. Узбекистон Республикаси Вазирлар Мах,камасининг “2008-2012-йилларда Узбекистон Республикасининг атроф-мух,итни мух,офаза килиш ишлари дастури тугрисида”ги карори бу йуналишда амалга оширилаётган ишлар куламини кенгайтиришда мух,им дастурил амал булаётир.

ж Хайруллаева Нилуфарбегим Нематилло кизи, Бухоро Давлат Университета 2- боскич магистранти.

128 Узбекистонда экотуризмнинг ривожланиши нафакат табиатни мухофаза килиш, экотуристларни она табиатимизга жалб этиш, ноёб усимликлар ва хайвонот дунёсини саклаш ва купайтириш муаммоларини хал килишга, балки шу билан бирга иктисодий, ижтимоий шароитни яхшилаш, ахолини янги иш жойлари билан таъминлашда яхши самара беради. Мамлакатимизда нафакат дунёга машхур, хорижий сайёхларни жалб килувчи Самарканд, Бухоро, Хива, Термиз каби кадимий шахарлар, тарихий ёдгорликлар, шу билан бирга, экотуризм билан бетакрор гузал табиат, ландшафтлар (саро, чул-адирлар, тоглар, пасттекисликлар), хилма-хил ноёб усимлик ва хайвонот олами, нодир, дунё ахамиятига эга булган археологик топилмалар, палеонтологик колдиклар, дунёда кам учрайдиган геологик кесимлар ва шунга ухшаш табиий ёдгорликларнинг 8000 дан ортик мавжудлиги экотуризмни ривожлантиришда мухим ахамият касб етади. Бундан ташкари, Узбекистон Марказий Осиёнинг уртасида экотуризмнинг ривожланиши учун кулай транспорт-географик худудда жойлашган, ривожланган турли хилдаги коммуникация алока йуллари билан богланган булиб, узининг халаро туризм салохияти буйича жахонда олдинги уринларни эгаллайди. Мамлакатда экотуризмни тулаконли ривожлантиришга тускинлик килувчи, маршрутларнинг йуклиги, маълум бир худудларда инфратузилманинг яратилмаганлиги, экологик билимнинг пастлиги каби муаммоларнинг мавжудлиги худуднинг экотуристик салохиятини пасайтирмокда. Бу холатни яхшилаш учун мамлакатда мавжуд булган экотуристик худудларда яшовчи аолини экотуризм соасидаги бизнесга жалб етиш ва экотуризм тараккий этган хорижий давлатлар тажрибасидан фойдаланган холда Узбекистонда экотуризмни ривожлантиришнинг инновацион йулини танлаш керак булади. Мамлакатимиз узининг туристик потенциалига бой, аммо мавжуд имкониятдан тулик фойдаланмаслик холатлари, хусусан экологик туризмда кузга ташланмокда экан, келинг бу холатни узига хос инновацон йулни танлаш оркали бартараф этамиз. Х,озирги кунда экотуризм бирмунча янги куринишдир. Купчиликни мамлакатимизнинг экотуризм имкониятлари борасида тулаконли ахборотларнинг етишмаслиги масаласи ташвишга солади. Ушбу мавзуда махсус ихтисослашган нашрлар ва сайтлар кам учрайди. Мамлакатимизда экотуризмни ривожлантириш билан боглик булган иш-харакатлар изчил

129 тартибда олиб борилмокда. Шундай екан, мазкур соа ривожини янада юксалтириш, уни оммавий ахборот воситаларида кенг ёритиш, оммалаштириш, таргиб килиш, шубхасиз, туризмга кизикувчи сайёхларни мамлакатимизга ташрифини бир неча баробарга оширади. Худудимизда экотуристик салохият жуда юкори булиб, уни жадал суръатлар билан ривожлантириш учун барча имкониятлар мавжуд. Бу салохият ва имкониятлардан экотуризм ривожланган хорижий давлатлар тажрибасидан окилона фойдаланган холда, табиатга зарар етказмаган холда ривожлантириш хамда келажак авлодга етказиш лозим. Шунингдек туристик ташкилотлар, турли хил кумиталар, фондлар ва махаллий ахоли бир бутун булиб, хамкорликда ишлашлари лозим. Хрзирги кунда Узбекистон худудининг мухофаза этилаётган табиий худудлари таркибидаги 9 та давлат курикхонаси, 2 та миллий бог ва ноёб турларга кирувчи хайвонларни купайтириш Республика маркази (Жайрон "Экомаркази"), 9 та давлат буюртмахоналари мавжуд булиб, улар дунё буйлаб купгина экотуристларни оханрабо мисол узига тортади. ^олаверса, Фаргона водийси, Бустонли, Зомин, Ургут, Китоб, Бойсун, Шахрисабз каби худудларда тог, спорт экотуризмини ривожлантириш учун етарли шарт-шароитлар мавжуд. Республикамиздаги 300 дан ортик рекреация ахамиятига эга шифобахш минерал ер ости сувларининг 120 дан ортиги ахоли саломатлигини тиклаш борасида фойдаланилмокда. Узбекистон диёрида экотуризмни ривожлантиришнинг инновацион йулини амалга оширишда куйидаги таклифларни бериб утамиз: - Республикамизда экотуризм сохасида хизмат килувчи, жахон талабларига жавоб бера оладиган юкори малакали мутахассисларнинг етишмаслигини хисобга олган холда, ёш мутахассисларни экотуризм ривожланган мамлакатларга малакаларини ошириш ва тажриба алмашиш максадида укишга юбориш; - Жахон андозалари ва талабларига мос келадиган илмий ва иктисодий асосланган катта -кичик, киска ва узок муддатга мулжалланган лойихалар ва бизнес режалар ишлаб чикиб амалга ошириш лозим.Бунда асосан биснес режанинг нечоглик табиат билан хамоанглиги ва атроф-мухитга зарар етказмаслигига ахамият бериш (имтиёзли кредит асосида);

130 - Ватанимизнинг тарихий ёдгорликлари, гузал ва бетакрор табиати, ландшафта, ноботат ва хайвонот дунёси хакида буклетлар, туристик атлас ва хариталар ёрдамида дунё экотуризм бозорида таргибот ишларини амалга ошириш; - Узбекистон вилоятлари буйича янги экотуристик дастурлар, йуналишлар ва хариталар тузиш керак. Экотуризм ва унга тегишли ташкилотлар тугрисида тулаконли тасаввур бера оладиган ахборот ресурсларини сонини купайтириш; - Мухофаза этиладиган табиий худудларни ташкил этиш, мухофаза килиш ва улардан фойдаланиш сохасидаги тадбирлар сабабли махаллий давлат хокимияти органлари, шунингдек, махсус ваколатли давлат органлари, жамоатчилик ташкилотларининг хамкорликдаги фаолиятлари республиканинг мухофаза етиладиган табиий худудларининг ягона узаро богликлик тизимини ташкил етиш; - Электр энергиясининг мукобил варианти сифатида куёш энергиясидан фойдаланиш ва харажатлар микдорни камайтирш, бу борадаги сарфларни экологик бунёдкорлик ишларига сарфлаш; - Инфратузилмани ривожлантириш (йуллар, транспорт, эко уйлар) ва мавжудларини кайта таъмирлаш; - Экологик худудлар веб сахифасини яратиш, мавжуд веб сахифаларни такомиллаштириш лозим. Шу оркали туристлар ва махаллий ахоли Узбекистон экотуризми хакида тез ва осон маълумот олиш имкониятларига ега буладилар. Албатта, хар бир сохада булгани каби экотуризмда хам узгача бир хислат бор. Экологик туризм узининг табиат яратган мужизакор дунёси билан бошка саёхатлардан ажралиб туради. Бундай саёхат давомида инсон табиатнинг накадар бетакрор санъаткор эканлигига яна бир бор ишонч хосил килади.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати: 1. Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг “2008-2012-йилларда Узбекистон Республикасининг атроф-мухитни мухофаза килиш ишлари дастури турисида”ги карори. 2. Жахон туристик ташкилоти статистик маълумотлари,2014-йил.

131 VJ Узбекистон туризмининг ривожланишида инновацион омилнинг ахамияти Муяссар КУРБАНОВА*

Глобаллашув шароитида инсоният хаёти ва фаолиятининг барча сохаларида улкан узгаришлар юз бермокдаки, улар фан ва илмий - техникавий тараккиёт, янги махсулот ва хизмат турлари, илгор технологиялар яратиш ва ишлаб чикаришни бошкариш сохдларида айникса ёркин намоён булмокда. Хозирги даврда туризм сохаси мамлакат бюджетига даромад келтирувчи манбалардан бирига айланган. Махсулот ва хизматлар халкаро экспортида мазкур сохани нуфузли 3- уринда турганлиги бежиз эмас. Экспертлар бахолашича туризм индустрияси тахминан 7 трлн. доллар айланма капиталга эга булиб, ушбу сохада 266 млн. ахоли иш билан банд. Хизматлар савдосининг 30% ни туризм ташкил этади. Жахон бозорида туристик махсулот нефть билан бир хилда етакчилик килади. Ушбу тармокда йиллик инвестиция усиши 35%дир. Айрим мамлакатларда туризм сохаси жуда хам баркарор ривожланиб бормокда ва уларнинг хар йиллик усиш суръати 8-10% ни ташкил этмокда. Бу эса Узбекистон учун туризм сохасининг канчалик даражада миллий иктисодиётлар тизимида хал килувчи ахамиятга эга эканлигидан далолат беради. Шуниси ахамиятлики, туризм ривожланиши натижасида транспорт, бозор инфратузилмаси, савдо-сотик, озик-овкат тармоклари, курилиш, хунармандчилик ва бошка хизмат курсатиш тармоклари хам ривожланиб боради. Туризм сохасидаги инновация - бу янги туристик махсулот турларини яратиш хамда ахоли бандлигини таъминловчи самарали лойихаларни ишлаб чикишдир. Туризмда инновацияга баркарор амал киладиган ва мамлакатда соха ривожланишини таъминлайдиган тизимли чора-тадбирлар сифатида каралади. Туризм индустриясида инновацион фаолият мавжуд туристик махсулотларни янгилаш ёки узлаштириш транспорт, мехмонхона ва бошка хизматларни такомиллаштириш, илгор информацион ва

ж Курбанова Муяссар Насридиновна, укитувчи, Тошкент Давлат Шаркшунослик институти

132 телекоммуникацион технологиялардан хамда соханинг замонавий ташкилий-бошкарув усулидан фойдаланишни кузда тутади. Туризм сохасининг ривожланишига экстенсив ва интенсив омиллар таъсир курасатади. Экстенсив омилларга ишчилар сонинг ошиши, ишлаб чикариш омилларидан фойдаланишнинг микдорий купайиши, хом-ашё, туризм учун янги ишоатларнинг курилиши кабилар киради. Илмий техника ютукларидан фойдаланган холда туризм инфратузилмаси самарадорлигини ошириш, саноатлашув, технологиялашув ва компъютерлашув тизимини уйгунлаштириш, хом-ашё ресурсларидан самарали фойдаланиш ва бошкалар интенсив омилларни ташкил этади. Туристик саноат ривожланишини молиявий менежмент ва кадрларсиз тасаввур килиш мушкул. Туризм сохдсининг узига хос хусусияти - малакали мутахассиларни талаб килиши билан богликдир. Шунинг учун мамлакатнинг туризм сохаси олдида турган мухим вазифалардан бири ушбу тизимда узлуксиз касбий таълимни такомиллаштириш ва ривожлантиришдан иборатдир. Бу эса жахон туризм бозорида мамлакат ракобатбардошлигини таъминлаш имконини беради. Туристик бозорда ракобатнинг кучайиши янги омиллар пайдо булиши билан бир каторда туризм мухити ривожланишига таъсир курсатувчи мавжуд омилларнинг узгаришига олиб келади. Узбекистон ижтимоий-иктисодий ривожланишида туризм узига хос мухим урин эгаллайди. Бой тарихий-маданий ва табиий-иктисодий ресурслар республикамизда хорижий ва миллий туризмни ривожлантириш учун кулай шарт-шароитлар яратади. Бугунги кунда мамлакатимизда туризм сохасини ривожлантириш шаркона мехмондустлик ва гарб хизмат стандартларини узаро уйгунлаштиришни талаб этади. Узбекистонда (хусусан, Самарканд, Бухоро, Хива, Шахрисабз шахарларида) сакланаётган хар бир давр ва цивилизациянинг узига хос 4000 дан ортик меъморий ва тарихий-маданий обидалари, археологик ёдгорликлари ЮНЕСКОнинг бутунжахон маданий мерослар руйхатига олинган. Х,озирда шу руйхатга киритиш учун 32 та маданий мерос объектлари номинацияси такдим этилган. Бугунги кунда маданий мерос объектларидан 300 дан купроги сайёхлик йуналишларига киритилиб, Узбекистонга ташриф буюраётган туристларга намойиш этилмокда. Ривожланган мамлакатлар тажрибасидан маълумки, туризм тараккиёти учун факатгина жозибадор масканларнинг мавжуд булишининг узи етарли эмас. Махаллий

133 туристик инфратузилмани хам етарли ривожлантириш лозим, яъни худудда ички туризмни хам урни катта булиб ундан даромад олиш, махаллий ахолини талабларини кондириб уларга хизмат курсатиш, ахолининг савиясини ошириш, ишсиз ахолини иш уринлари билан таъминлаш имкониятларини ривожлантириш максадга мувофикдир. Тахлиллар натижалари республикада туризм сохасини ислох килишни куйидаги йуналишларда амалга ошириш лозимлигини курсатади: - туризм сохасида иктисодий муносабатларни эркинлаштириш ва хусусийлаштириш сохасида амалга оширилаётган ишларни мантикий якунига етказиш ва хусусий туристик компаниялар фаолияти учун кулай шарт- шароитларни барпо этиш; - туризм сохасида халкаро алокаларни кенгайтириш ва мустахкамлаш, халкаро туристик ташкилотлар билан алокаларни йулга куйиш, туризм сохасига хорижий инвестициялар ва халкаро кредитларни жалб килиш; - республикада туризм сохасининг потенциал имкониятларидан самарали фойдаланган холда туристик хизматлар бозорида талаб ва таклиф мувозанатига эришиш; - хорижий мамлакатларда узбек турмахсулотлари такдимотини доимий тарзда утказиш ва халкаро туристик ярмаркаларда иштирок этиш; - янги мехмонхоналар, кемпинглар, турбазалар, отеллар, мотеллар куриш ва мавжудларини таъмирлаш хамда замонавийлаштириш хисобига туризмнинг халкаро талабларга жавоб бера оладиган моддий-техника базаси ва замонавий халкаро туризм инфратузилмасини барпо этиш ва улардан самарали фойдаланиш; - сайр-томошалар замонавий индустрияси барпо этиш: табиий парклар, тунги казино ва барлар, теннис, гольф сингари спорт уйинлари учун майдонлар куриш ва бошкалар; - аэропортларда, темирйул вокзалларида, автобус станцияларида халкаро терминаллар куриш, уларни таъмирлаш ва кенгайтириш, шунингдек, барча туристларни кабул килиш марказларида замонавий коммуникация тизимларини барпо этиш;

134 - халк амалий санъати, хунармандчилик, устахоналар, анъанавий миллий буюмлар, сувенирлар ва туристлар томонидан талаб юкори булган мах,сулотлар ишлаб чикариш билан шугулланувчиларни х,ар томонлама куллаб-кувватлаш; - республикамизнинг табиий, иктисодий ва тарихий салох,иятидан келиб чиккан х,олда туризмнинг турли шакллари - экскурсия ва урганиш туризми, археологик туризм, рекреацион туризм, саргузашт туризми, экзотик туризм, экологик туризм, конференц-турлар, диний туризм, этник ва ностальгия туризмини ривожлантириш; - ички ва халкаро туризм бозорида ракобатбардош турмах,сулотлар ишлаб чикаришни таъминлаш ва республикамизнинг жах,он туризм бозорига интеграциялашувини таъминлаш максадида маркетинг тадкикотларини такомиллаштириш; - мех,монхоналарнинг номер фондидан фойдаланиш самарадорлигини ошириш; - туризм сохдсини ахборот билан таъминлаш ва туристик бизнесда энг янги технологиялардан фойдаланиш асосида республикамизнинг туристик имкониятлари тугрисидаги маълумотларни интернет сайтлари оркали хорижий мамлакатларга таркатиш.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати: 1. Нилуфар Сафарова. "Цепная реакция туризма". Экономическое обозрение. N 3(171), 2014.

135 Развитие туризма в Узбекистане: состояние, проблемы и перспективы Алла МАКУШИНА*

Туризм является одной из интенсивно развивающихся и приносящих высокий доход отраслей в мире, который способствует укреплению международных социально­ экономических, культурно-духовных связей. В последние годы туризм превращается в крупную экспортную промышленность мировой экономики, доля от мирового ВВП которой составляет в среднем 11%. За последние 40 лет число туристов, выехавших в другие государства, возросло почти в 20 раз, а доход от туризма — в 60 раз, поступления от международного туризма составляют более 400 млрд. долларов. Индустрия туризма обеспечивает работой 192 млн. человек, что составляет 8% от населения в мире. Международный туризм способствует диверсификации экономики, создавая отрасли, обслуживающие сферу туризма. Республика Узбекистан уделяет значительное внимание развитию туризма. За годы суверенного развития в Узбекистане создана правовая база и инфраструктура туризма. Очень коротко приведу некоторые показатели развития этой сферы в Узбекистане: Число иностранных туристов в 2013 году превысило 2 миллиона человек из более чем 70 стран. За два истекших года этот показатель возрос на 43 процента, а в первом полугодии текущего года нашу страну посетило более 1 миллиона иностранных туристов. Экспорт туристических услуг в 2013 году составил свыше 615 миллионов долларов. Сегодня в индустрии туризма занято более 200 тысяч человек, совокупный вклад отрасли в ВВП страны превысил 2 процента. В стране осуществляют свою деятельность 550 компаний-туроператоров, действуют 110 международных туристических маршрутов, охватывающих большинство исторических объектов и памятников архитектуры и зодчества, из них 65 - по объектам историко-

Макушина Алла Юрьевна. Старший преподаватель кафедры «Экономическая теория» Филиала ФГБОУ ВПО «РЭУ им. Г.В, Плеханова» в г. Ташкенте

136 культурного наследия, 30 - природно-рекреационные, 15 - экологические маршруты с элементами оздоровительного туризма. Сегодня свыше 500 гостиниц, мотелей и кемпингов более чем на 50 тысяч мест оказывают услуги туристам в соответствии с международными стандартами. За истекший период модернизированы аэропорты в городах Ташкент, Самарканд, Бухара, Ургенч, Фергана и Навои, и сегодня в Узбекистане функционируют 11 международных аэропортов. Национальная авиакомпания оснащена самыми современными авиалайнерами «Эйрбас» и «Боинг», которые осуществляют регулярные рейсы в более чем 50 городов Европы, Азии, Ближнего Востока и Северной Америки. Необходимо особо отметить, что с пуском высокоскоростного поезда «Афросиаб» значительно возросло число зарубежных туристов. Начата реализация проектов по электрификации и строительству высокоскоростных железнодорожных линий до городов Бухара и Карши, что откроет новые возможности для туризма. В республике за последние 5 лет осуществлены строительство и реконструкция 2600 километров современных автомобильных дорог с общей суммой инвестиций около 3 миллиардов долларов, а также строительство большого количества объектов придорожной инфраструктуры, включая кемпинги, заправочные станции, объекты питания и бытовых услуг. Только в 2014 году на развитие основной структуры международного туризма направлено свыше 580 миллионов долларов совокупных инвестиций с ростом против прошлого года более чем на 19 процентов. Подготовку кадров для туристкой отрасли осуществляют 3 высших учебных заведения — Самаркандский институт экономики и сервиса, факультет международного туризма Ташкентского государственного экономического университета, Сингапурский институт развития менеджмента в г.Ташкенте, а также колледжи в Ташкенте, Самарканде, Бухаре, Ургенче. Ведется определенная работа и по популяризации туристического и культурно­ исторического потенциала Узбекистана. Министерством иностранных дел, посольств и представительств за рубежом на регулярной основе проводятся мероприятия (презентации и брифинги), посвященные туристическому потенциалу Узбекистана.

137 За годы суверенного развития Узбекистана было сделано главное: наши исторические города Самарканд, Бухара, Хива, Термез были признаны очагами древней цивилизации, которые внесли достойный вклад в развитие мировой культуры, науки и политики, являются местом притяжения туристов. Все это дает основания считать, что в Узбекистане есть хороший потенциал для дальнейшего развития туризма. Однако, изучение и анализ этого вопроса подняло широкий пласт проблем связанных с развитием туризма. Дело в том, что современная туристическая индустрия - многогранная деятельность, объединяющая в себе историко-образовательную, культурную, бизнес сферы, сервис, поэтому уровень туризма и его доходность зависит от нескольких факторов в совокупности. Несмотря на имеющий потенциал, доход от туризма в Узбекистане не превышает 2% от ВВП, тогда как в других странах (Испания, США, Франция, Египет, Малайзия, ОАЭ) доходы от туризма составляют от 10 до 45% от ВВП. Такой контраст в цифрах доходности от туристической индустрии заставляет задуматься о радикальном реформировании туристической отрасли в нашей стране. Например, инфраструктура туризма в Узбекистане требует комплексного совершенствования, и поднятия до уровня международных стандартов. Во-первых, качество, предоставляемых основных услуг не соответствует международным стандартам. Действующие на сегодняшний день стандарты по гостиничным услугам, принятые более 18 лет назад в рамках соглашений СНГ, устарели. Маршруты экскурсий не являются логически последовательными, гиды сообщают слишком много хронологической информации, которая трудно воспринимается и мало художественной стороны, исторических фактов о жизни царствующих особ. Недостатком музеев является и отсутствие лингвистического аудио сопровождения, а порой не везде разъяснительные надписи на трех языках. Во-вторых, при формировании туристического пакета сегодня для туристов очень мало услуг может быть предложено дополнительно, т.е. практически отсутствует рынок дополнительных и сопутствующих услуг, хотя в странах с развитым туризмом перечень их достигает до 500. В-третьих, некоторые составляющие туристической инфраструктуры не достаточно развиты или не представлены совсем. Например, предприятия сферы досуга в туризме, научные и проектные учреждения анализа туристической индустрии. В соответствии с

138 научным прогнозом, к 2020 году в десятку стран-лидеров по выезду туристов войдут Германия, Япония, США, Китай, Великобритания, Франция, Нидерланды, Канада, Россия, Италия, а значить с этими странами следует активно работать. В-четвертых, между субъектами инфраструктуры нет необходимой координации. В-пятых, не достаточно активна популяризация и реклама туризма за рубежом, не представлены новые бренды. В-шестых, со стороны органов местной власти не уделяется должного внимания развитию туристической инфраструктуры, в том числе, не оказывается поддержка туристическим фирмам, не проводятся профилактические мероприятия по обеспечению безопасности туристов. В-седьмых, существенные недостатки имеются в подготовке, переподготовке кадров в области туризма. Обобщая изложенное, объективно оценивая ситуацию, следует отметить, что туризм в Узбекистане претерпевает качественные изменения и имеет большие перспективы для развития. Для дальнейшего развития туризма целесообразно выполнить следующие рекомендации: 1. Следует, в первую очередь, разработать и подготовить пакет предложений по совершенствованию законодательства по развитию туризма в Узбекистане. 2. Усовершенствовать институциональный механизм государственных органов, уполномоченных регулировать отношения в сфере туризма, главной функцией которых должны стать определение государственной стратегии в области туризма в виде Национальной программы дальнейшего развития туризма, проведение государственной политики в области туризма и контроль всех структур за качественным предоставлением услуг в сфере туризма. 3. Разработать комплекс мер по соответствию туристической инфраструктуры всем международным требованиям в области туризма. 4. Улучшить координацию для обеспечения комфортного пребывания иностранных туристов в Узбекистане между Национальной компанией «Узбектуризм», Министерствами иностранных дел, культуры и спорта, внутренних дел, Таможенным комитетом, национальными компаниями

139 «Узбекистон хаво йуллари», «Узбекистон темир йуллари» и другими структурами задействованных в предоставлении услуг туристам. 5. Усилить популяризацию туризма, особенно, через всемирную сеть Интернет, поддерживая широкое распространение бренда «Великий шелковый путь», разработать новые туристические бренды Узбекистана.

Список литературы: 1. Выступление Президента Республики Узбекистан Ислама Каримова на открытии 99-й сессии Исполнительного совета Всемирной туристской организации ООН 2. Экономика туризма. Папирян Н. Москва, ЮНИТИ. 2003 г. 3. Гуляев В.Г. Правовое регулирование туристской деятельности. -М: Финансы и статистика. 2006. -304 с. 4. www.stat.uz 5. www.world-tourism.org

140 Хумбузтепа археологик ёдгорлигини сайёхдик марказига айлантириш Бахрам САДУЛЛАЕВ ва Машариб АБДУЛЛАЕВ*

Бизга маълумки археология фани тарихнинг укилмайдиган сах,ифаларини урганишда мух,им роль уйнайди. Шу жумладан, тарихий туризмни ривожлантиришда унинг ахдмияти жуда катта. Айни кунларда тарихимизни чукур тадкик килишга эътибор каратилиши ватанимиз сархддларида кенг археологик изланишларнинг амалга оширилишига сабаб булмокда. Хоразм вилояти Х,азорасп тумани худудида бир неча йиллардан буён Хоразм Маъмун академиясининг “Хоразм урбанизациялашган маданиятининг энг кадимги ва кадимги тарихи” мавзусидаги лойихд асосида Хумбузтепа ёдгорлиги тадкик килиниб келмокда. Хумбузтепа ёдгорлиги Хазорасп шахридан 17 км шаркда Амударёнинг сул сох,илида жойлашган. Дастлаб бу ёдгорлик УзР ФА ^оракалпок филиалининг тарих, тил ва адабиёт институти археология булимининг М.Мамбетуллаев (в.б. 1974, 1975, 1979) бошчилигидаги археологик отряди томонидан 1973-1974, 1978 йилларда Хоразм вилоятининг археологик харитасини тузиш асносида тадкик килинди. 1992 йилда Ю.Манилов, 1996-1997 йилларда С.Болелов, Ш.Матрасуловлар бошчилигида Хумбузтепа манзилгох,ида навбатдаги тадкикотлар амалга оширилган. 2002, 2010-2014 йилларда ёдгорликда тадкикотларни С.Баратов (2003) давом этдирмокда. М.Мамбетуллаев тадкикотларига кура Хумбузтепа ёдгорлиги 4,6 га ни ташкил этади. Лекин х,озирги кунга келиб бу худуд экин майдонлари ва турар-жойлар х,исобига кискарган. Шунингдек ёдгорликнинг катта кисмини Амударё сувлари ювиб кетган. Дарё томондан жарликда 1,5 - 2 м калинликдаги маданий катламлар излари аник билиниб турибди. ^урилиш конструкциялари ичида куплаб кулолчилик хумдонларининг акс этиши ёдгорликда кулолчилик ишлаб чикаришининг узок давом этганлигини ва Хумбузтепа номининг ёдгорликка бежиз берилмаганини курсатади (Мамбетуллаев 1982). Бу ёдгорлик Урта Осиёдаги кулолчилик маданиятининг энг кадимги ва ноёб дурдонаси х,исобланади. Мазкур худудда сакланиб колган ягона кулолчилик ишлаб чикариш маркази сифатида х,озирги кунда кулочилик тарихини тадкик килаётган

Садуллаев Бахрам Пулатович, Хоразм Маъмун академияси катта илмий ходими, Абдуллаев Машариб Саидаматович Хоразм Маъмун академияси катта илмий ходими

141 олимларга Хоразм вохдси ва унга ёндош х,удудларда архаик ва антик даврларда (мил.ав. VII - мил. IV асрлар) кулолчилик ишлаб чикаришининг ривожланиш динамикасини урганиш имкониятини беради. Сунгги йилларда С.Баратов бошчилигидаги изланишлар натижасида Хумбузтепада кадимги ибодатхона ва Урта Осиёдаги энг кадимги зардуштийлик оташгох,и аникланди. Ёдгорликнинг ноёб жихдтларини эътиборга олган х,олда уни музейлаштириш ва сайёх,лик марказига айлантириш х,озирги куннинг долзарб масаласи саналади. Хумбузтепа ёдгорлигидаги кадимги ибодатхона ва Урта Осиёдаги энг кадимги зардуштийлик оташгох,ини консервациялаш ва лозим топилса ибодатхонани бутунлай тиклаш мумкин. Бунинг учун ибодатхона майдонини тулик очиб урганиш лозим. Ёдгорликни консервациялаш ва реставрация килишда жах,он тажрибасида эришилган ютуклардан фойдаланган х,олда курилиш сохдсидаги махдллий хусусиятларни х,ам эътиборга олиш лозим. Х,озирги пайтда ривожланган мамлакатларда ёдгорликларни саклаб колиш учун махсус ойна билан копланган бостирмалардан фойдаланиш услуби кенг кулланилиб келинмокда. Бу усулда ёдгорликни ёркин х,олатда томоша килиш имконияти булади. Шунингдек, туристик маршрут йуналишига кушиш оркали эса туризм бизнесида даромад келтириши мумкин. Ёдгорликнинг Урганч - Тошкент (Х,азорасп оркали) автомобил йулига якин жойлашганлиги (тахминан 2 км), мазкур йуналишда хдракатланадиган туристик маршрут таркибига кушиш имкониятини оширади. Амударё сох,илида жойлашганлиги эътиборга олинадиган булса, мазкур жойда экотуризмни ривожлантириш истикболлари х,ам мавжуд. Уз навбатида Хумбузтепадан 500 м гарбда махдллий ах,оли орасида Чингизтепа деб ном олган, баландлиги 20 м ни ташкил этган тепаликнинг мавжудлиги якин атрофдаги табиий ландшафтни кузатиб бах,ра олишга шароит яратади. Таъмирланган ибодатхона ёнида музей ташкил килинса, археологик тадкикотлар натижасида тупланган топилмалар ушбу музей экспозициясининг ноёб фондига айланиши мумкин. Музей экспозиция мажмуаси кошида тегишли хоналар ва инфраструктурага эга булган илмий-укув марказини ташкил килиш оркали ёзги даврда бу ерда Узбекистон ва Хоразм вилояти ОТМнинг тарих ва археология йуналишидаги талабалар, бакалавр ва магистрлари учун илмий-амалий семинарлар ва археологик дала амалиётини утказиш

142 мумкин. Хумбузтепа кулолчилик устахоналари талаба, бакалавр ва магистрларнинг археология амалиёти объектига айланади. Амалга ошириладиган ишларга албатта махдллий ва чет эл инвестицияларини жалб килиш оркали мазкур жойнинг инфраструктурасини ривожлантириш, махдллий ах,оли вакиллари учун янги иш уринларини очиш имкониятлари хдм юзага келади ва Хоразм вилоятида туризмнинг тараккий килишида мух,им омил булади.

Фойдаланилган Адабиётлар: 1. Мамбетуллаев М., Юсупов Н. Археологические работы в Хорезмской области. - Археологические открытия. - 1973., М., 1974. 483-бет; 2. Мамбетуллаев М., Юсупов Н. Археологические работы в Хорезмской области. - Археологические открытия. - 1974., М., 1975; 3. Мамбетуллаев М., Юсупов Н., Сайпанов Б., Кдырниязов М.-Ш., Ходжаниязов Г. Исследования в Хорезмской области. - Археологические открытия. - 1978., М., 1979. 557-бет. 4. Манылов Ю. Отчет об археологических исследованиях на поселении Хумбузтепе Хазараспского района Хорезмской области в 1992 г. Самараканд - 1992, МЁИИЧ Бош бошкармаси архиви, А 9331/М-23; 5. Матрасулов Ш., Болелов С. Отчет об археологических работах на Хумбузтепе в 1996 г. Москва-Хива 1997. УзР ФА Археология институти архиви, Ф 1/Д 88; 6. Матрасулов Ш., Болелов С. Отчет о археологических исследованиях на Хумбузтепе (Хорезмская область) в 1997 г. Москва 1997. УзР ФА Археология институти архиви, Ф 1/О 1/Д 89; 7. Болелов С. Некоторые итоги археологических работ на Хумбузтепа. ОНУ, 1999,№10, 85-90 бетлар. 8. Баратов С.Р. Отчёт. Археологические работы в Южном Хорезме в 2002 году. Самарканд - 2003. МЁИИЧ Бош бошкармаси архиви, А 9405/Б-24; 9. Баратов С., Матрасулов Ш. Археологические работы в Южном Хорезме. Туплам. Узбекистонда археологик тадкикотлар. 2002 йил. Тошкент - 2003, 38-43 бетлар. 10. Мамбетуллаев М. Хумбузтепе - керамический центр южного Хорезма. Археология Приаралья, 1982, 2-кисм, 22-38 бетлар.

143 о Узбекистонда халкаро туризмнинг ривожланиши

______>н Ахмад СОЛИЕВ

Узбекистон туризимининг ривожланишида “Буюк Ипак Йули” нинг тутган урни ва мох,ияти них,оятда чексиз. Бир неча асрлар давомида ушбу заминнинг Гарб ва Шаркда истикомад килган халкларни жанубий-шаркий Осиёдан Урта ер денгизи мамлакатларигача чузилган ва “Буюк Ипак Йули” деб ном олган савдо-сотик йули оркали бир-бири билан боглаб турган. Бу йулга ”Ипак йули” деб ном берилишининг асосий сабаби, бу ерда ташиладиган махсулотнинг асосий кисми ипак матолари ва мах,сулотлари булганлигидадир. Аммо “Буюк Ипак Йули” оркали факатгина ипак матолари эмас, балки, бу йул оркали бронза, чинни, жун хомашёлар ва улардан таёрланган буюмлар х,ам эди. “Буюк Ипак Йули” да Туркистон худуди етакчи ролни бажариб келган. Ушбу худуддаги Самарканд, Бухоро, Хива, Термиз, Хужанд, Чоржуй каби катор шахарларимиз Ипак Йулидаги асосий манзиллардан бири булган. Юртимиз узининг кулай географик урни туфайли бу тарихий йулда марказий уринни эгаллаган. “Буюк Ипак Йули” куп асрлар давомида кишилик маданиятининг вужудга келишида катта урин тутган. Немис олими Рихтгофен XVасрга келиб ипак йулининг шон-шухратини маълум даражада йукота бошлаган эди. Эндиликда унинг тарихий номи тикланиб, бу йулда туризимни ривожлантириш учун шароитлар юзага келмокда. Маълумки, Узбекистон узининг бой тарихий ва маданий ёдгорликларга бой мамлакат. Бизнинг бебах,о меросимиз кадимий шахарларимиз, миллий анъаналаримиз, урф-одатларимиз миллий хунармандчилик хусусиятлари, маъданиятимиз, санъатимиз дунё халкларини эътиборини узига тортмокда. Юртимизнинг кадимий тарихий шахарлари ЮНЕСКОнинг Жах,он мероси руйхатига Хивадаги Ичан ^алъа 1990 йил, Бухоро тарихий маркази 1993 йил Шахрисабзнинг тарихий маркази 2000 йил киритилган булиб, 2001 йил 12-16 декабр кунлари Финляндиянинг Холсинх шахрида ЮНЕСКО жахон мероси ^умитасининг навбатдаги йигилиши булиб, унда Самарканд шахри хам ЮНЕСКОнинг Жах,он мероси руйхдтига киритилган. Бозор иктисодиёти шароитида Узбекистонда туризм сохасини ривожлантириш

* Ахмад Махамаджонович Солиев Тошкент давлат Шаркшунослик Институты 2-курс талабаси

144 учун кулай имкониятлар ва шарт шароитлар юзага келаётганлиги, туризмни республика иктисодиётига янада интеграциялашуви мамлакат иктисодиётида мухим ахдмият касб этади. Жах,он иктисодиёти тажрибаларидан маълумки, туризм сохаси мамлакат бюджети учун зарур булган валюта тушумини таъминлаш билан биргаликда ахоли турмуш тарзини узгаришига хизмат килади. Мамлакатимизда сиёсий иктисодий баркарорликнинг мавжудлиги Республикамизнинг барча минтакаларида туризм ривожланишига ижобий таьсир курсатувчи мухим омиллардан хисобланади. Узбекистон Республикаси Олий Мажлисининг 1999 йил 20 августдаги кабул килинган “Туризм тугрисида”ги ^онунинг 4- моддасида туризм сохасидаги давлат сиёсатининг асосий йуналишлари куйидагилардан иборат: • туризм ва туристик индустрияни ривожлантириш; • фукароларнинг саёхат килиш пайтидаги дам олиш эркин харакатланиш ва бошка хукукларини таъминлаш; • туристик ресурслардан фойдаланиш ва уларни саклаш; • туристик индустрияни ривожлантириш учун инвеститциялар жалб етиш; • тадбиркорлик фаолияти субектлари учун туристик хизматлар бозорида тенг имкониятлар яратиш; • туристарнинг хавфсизлигини, уларнинг хукуклари, конуний манфаатлари ва мол- мулки мухофаза килинишини таьминлаш; • чет эл мамлакатлар ва халкаро ташкилотлар билан хамкорликни ривожлантириш. Бугунги кунда республикамизда чикарилаётган конун ва карорлар заминида туризмни ривожлантириш ётади. Туризм сохасини ривожлантириш бор имкониятларимизни ишга солиш билан ахамиятли. Айни кунда ушбу вазифаларни бажарувчи 110 та халкаро сайёх,лик йуналишлари мавжуд булиб 2014-2015 йилларда сохдда 261 млн доллорлик 500 га якин лойихдни амалга оширилиши эса туризм салох,иятини янада юксалишидан дарак. Жорий йилда БМТ нинг Бутунжах,он туристик ташкилоти ижроия кумитасининг 99 сессиясини утказиш учун номзодлар орасидан айнан Самарканд шах,ри танланганлиги хам бежизга эмас. Бу танлов Кенгашига аъзо давлатлар томонидан якдиллик билан билан маъкулланди. Дастлаб эътироф ва эътиборга лойик ракамларга эътибор каратмокчиман. Дунёда тарихий бино ва обидалар куплиги буйича Узбекистон 9 уринни эгаллайди. Чунки, диёримизда 7000 мингдан ортик тарихий

145 меъморий археологик обидалар мавжуд. Халкаро туризм ташкилотлари томонидан Самарканд дунёдаги 50 та мафтункор шахарлар каторига киритилган. Жумладан тарихий обидаларнинг 140 таси ЮНЕСКО томонидан мухофаза этиладиган тарихий ёдгорлик каторига киритилган. Туризм ва сайёхлигининг бутунжахон маълумотига кура Узбекистонда сайёхлик сохаси жадал ривожланиб бораётган илгор 5 давлат каторидан урин эгалламокда. 2013 йил хисобига назар ташласак Узбекистонга 70 дан ортик давлатдан 2028620 мингдан ортик хорижлик сайёхлар ташриф буюрган булиб, 2012 йилга караганда 82 минг нафардан ортигини ташкил килади. Олиб борилаётган ишларнинг натижасини ракамларда курадиган булсак, охирги 3 йил ичида 17%дан усиб келмокда туристлар сони. 2 Ривожланиб бораётган Узбекистон шароитида халкаро туризмни ривожлантириш чора тадбирлари давлат томонидан белгиланмокда ва иктисодий алокаларни янада ривожлантириш учун битимлар, келишувлар амалга оширилмокда. Халкаро туризмни ривожлантиришда амалга оширилиши лозим булган ишлар куйидагилардан иборат: • Халкаро туризмда кичик ва урта бизнес фаолиятидан кенг фойдаланиш ва халкаро бозорларга чикишга интилиш; • Махаллий ахборот агентликлари билан хамкорликда ривожланган мамлакатларда утказиладиган туристик ярмаркаларда доимий равишда иштирок эътишни таъминлаш; • Халкаро туристик ташкилотлар билан хамкорликни кучайтириш мухим ахамиятга эгадир. Демак Халкаро туризмни ривожлантириш Узбекистон иктисодиёти учун гоят зарур булиб, унинг имкониятларидан келиб чиккан холда, туризм сохдси оркали ахолини моддий фаровонлигини яхшилашдан иборат. Узбекистонда Республикасида халкаро туризмни ривожлантириш унга булган муносабатнинг ижобий томонга силжиши билан белгиланади. Жахондаги хар бир мамлакатнинг иктисодий юксалишида энг асосий омил- тинчлик ва осойишталик, баркарорлик, ижтимоий адолатдир. Узбекистон Марказий Осиё минтакасидаги иктисодиёти ривожланиб бораётган давлат булиб, узига тадбиркорлар ва ишбилармонларни ва туристларни жалб килувчи маконлардан бири хисобланади.

146 Узбекистоннинг Халкаро бозорга киришини жадаллаштириш учун туристик ташкилотларнинг халкаро фаолиятини кенгайтириш зарур. Республикамизда халкаро туризм бозорини ривожлантириш, уни жахон андозалари талаби асосида шакллантириш ва шу оркали иктисодиётни янада юксалтириш имкониятига эга буламиз. Халкаро туризм бозорида, кучли ракобат кураши шароитида кузланган максадга эришиш учун энг аввало аник йуналиш, доимий равишда изланиш фаолиятни, жахон андозалари даражасида ташкил этиш талаб килинади. Туризм инфраструктурасининг ажралмас кисми булган мехмонхоналардаги хизмат бахоси бозор талабининг юкори ёки пастлигига караб фаркланиши мумкин. Бу тафовутларнинг шартлари ва меъёрлари нарх-наво сиёсати оркали аникланади, хамда уларни ракобатда енгиб чикиш ва яхши даромад олишининг асосий омили хисобланади. Туризм сохасида етакчилик килаётган давлатлардан бири булган Испания мехмонхоналарида ”сифат бахо” шиорига каттик амал килади. Шунинг учун туризм хизматининг асосий мезони булган нарх сиёсати Узбекистонда хам айрим туристик ташкилотлари оркали эмас, балки давлат томонидан доимий равишда назорат килиб борилиши лозим. Куриладиган бундай чоралар сабабли бозор муносабатлари шароитида мамлакатнинг туризм бозори янада ривожланиб боради, унинг халкаро нуфузи, обруси ошади, валюта тушуми купаяди. Бугунги кунда мехмонхоналардаги нарх-навонинг юкорилиги турстлар учун нокулайликлар келтирмокда. Ушбу муаммоларни бартараф этиш республикамиздаги “Интерконтинентал”, ”Шератон”, “Афросиёб” ва бошка шунга ухшаш мехмонхоналар сонини купайтириш зарур. Бу эса туристларни юртимизга булган кизикишини янада уйготиши табий. Фойдаланилган адабиётлар. 1. Жахон сайёхлик ташкилотининг бутунжахон статистик маълумоти 2. Узбекистон Республикаси Президенти Ислом Каримовнинг БМТ жахон сайёхлик тпшкилотининг Ижроия Кенгаши 99- сессиясидаги маърузаси.

147 Миллий туризмнинг ривожланиш хусусиятлари

______>i< Нилуфар БОТИРОВА

Мамлакатимизда баркарор ва самарали иктисодиётни барпо килиш максадида истиклолдан сунг амалга ошириб келинаётган ижтимоий-иктисодий ислокотлар узининг мевасини бермокда. Айникса, жуда киска вакт мобайнида миллий иктисодиётда баркарор иктисодий усишнинг таъминланиши, ишлаб чикаришда чукур таркибий такомиллашувни амалга оширилиши ва барча тармокларда изчил ривожланишни йулга куйилиши, жакон бозори талабларига мос келадиган самарали ташки савдо, хусусан, экспортни жадал кенгайиши ва халкаро туризм фаолиятини жадаллаштирилиши, технологик жикатдан чукур кайта ишланган максулотлар салмогининг ортиши, хорижий инвестициялар узлаштиришни кучайтириш ва унда тугридан-тугри инвестициялар улушининг ортишига эришиш, кишлок хужалигини ислок килиш, саноат ва хизмат секторларини ривожлантириш, миллий банк-молия тизими фаолиятини ривожлантириш ва мустаккамлаш, кичик бизнес ва тадбиркорликни баркарор ривожлантиришга эришиш бекиёс ютуклар ва акамиятли натижалар кисобланади. Бозор иктисодиёти шароитида Узбекистонда туризм сокасини ривожлантириш учун кулай имкониятлар ва шарт-шароитлар юзага келаётганлиги, туризмнинг республика иктисодиётида янада кенгрок урин эгаллаши мамлакат иктисодиётида муким акамият касб этади. Жакон иктисодиёти тажрибаларидан маълумки, туризм сокаси мамлакат учун зарур булган валюта тушумини таъминлаш, янги иш жойларини вужудга келтириш ва аколининг турмуш даражасини кутариш учун хизмат килади. Республикамиз халклари туризм сокасидаги имкониятларни катталиги билан бошка мамлакатлардан фарк килади. Узбекистоннинг географик урни никоятда кулай табиий иклим шароитига эга булиб, инсоният маданий тараккиётида кам юксак урин тутади. Узбекистан бетакрор, ажойиб тарихий архитектура ёдгорликлари, ширин-шакар мевалари, хилма-хил миллий таомлари, ажойиб миллий анъаналари, урф-одатлари ва мекмондустлиги билан жаконни лол колдирадиган салокиятга эга. Буларнинг барчаси чет эллик туристлар эътиборини узига

Ботирова Нилуфар Шеркуловна, катта укитувчи. Тошкент ислом университети Халкаро иктисодий муносабатлар кафедраси

148 тортади ва кишиларни лол колдиради. Халкаро туризмни ривожлантиришда Узбекистонда мавжуд булган сиёсий баркарорлик кам муким урин эгаллайди. Булардан мамлакатимиз салокиятини оширишда муким акамият касб этадиганларидан бири туризм сокасини изчил ривожлантириш кисобланади. Маълумки, туризм ва сайёклик фаолияти кадим замонлардан бери кишилар ва халклар уртасида дустлик ришталарини мустаккамлашга, янги кудудларни кашф этишга, савдо-сотикни ривожлантиришга, маданий алокаларни урнатишга хизмат килган. Савдо йуллари кесишган, маданиятлар ва цивилизациялар туташган чорракада жойлашгани учун Марказий Осиё минтакаси бу жараёнда муким урин тутган. Мазкур асосларни кузда тутиб Президентимиз Ислом Каримов “Узбекистон давлатчилигининг шаклланиш тарихи милоддан аввалги икки мингинчи йиллардан бошланган ва 3,5 минг йилдан зиёд даврни камраб олади. Кукна Рим ва Бобилнинг тенгдоши кисобланган, урта асрлар илм-фани, санъати ва маданиятининг йирик марказлари сифатида дунёга донг таратган ва ЮНЕСКОнинг Бутунжакон мероси руйхатига киритилган Самарканд, Бухоро, Хива, Шакрисабз шакарлари бу заминда кадимги давлатчиликнинг шаклланиш ва ривожланиш марказлари булиб келган. Шу уринда биз кейинги йилларда жакон камжамияти билан биргаликда Самарканд шакрининг 2750 йиллигини, Шакрисабзнинг 2700 йиллигини, Бухоро ва Хива шакарларининг 2500 йиллигини, Тошкент шакрининг 2200 йиллигини кенг нишонлаганимизни айтиб утиш жоиздир. ^адимий маданиятлар бешиги булган бу шакарларда илк ва кейинги урта асрлардаёк илм-фан, таълим-тарбия сокалари, кунармандлик ва савдо-сотик кенг ривожланган, мукташам саройлар, масжид ва мадрасалар барпо этилган. Бундай гузал шакарларни бунёд этиш учун нафакат мокир уста ва курувчилар, балки математика, астрономия, физика, архитектура, геометрия, геодезия, сейсмология ва кимё каби фундаментал фанларни чукур биладиган олимларнинг билим ва тажрибаси кам керак булган”, деб эътибор каратганлар. Зеро, Узбекистон давлатчилигининг шаклланиш тарихи милоддан аввалги икки мингинчи йиллардан бошланган булиб, урта асрлар маданиятининг йирик марказлари

Узбекистон Республикаси Президенты Ислом Каримовнинг БМТ Жакон Сайёклик Ташкилоти ижроия Кенгаши 99-сессиясининг очилиш маросимидаги нуткидан.

149 сифатида дунёга шухрат козонган ва ЮНЕСКОнинг Бутунжахон мероси руйхатига киритилган Самарканд, Бухоро, Хива, Шахрисабз шахарлари бу заминда кадимги давлатчиликнинг шаклланиш ва ривожланиш марказлари булганлигини тасдиклайди. Шу боис жахон хамжамияти билан биргаликда Самарканд шахрининг 2750 йиллиги, Шахрисабзнинг 2700 йиллиги, Бухоро ва Хива шахарларининг 2500 йиллиги, Тошкент шахрининг 2200 йиллигини кенг нишонланганлиги мухим вокеа хисобланади. Бугунги кунда глобаллашув жараёнларининг жадаллашуви боскичида туризм сохасидаги фаолиятни ривожлантириш ахолининг турмуш даражаси, даромади ва фаровонлигининг ошиб бориши билан чамбарчас боглик хисобланади. Хусусан, жахонда туризмга талаб асосий иктисодий усиш курсаткичлари юкори булган давлатларда, жумладан, Осиё мамлакатларининг жадал суръатлар билан юксалиб бораётган иктисодиётида вужудга келмокда. Х,озирда халкаро туризм ва сайёхлик инфратузилмасининг ривожлангани, транспорт ва мехмонхона хизматларининг кулайлиги, замонавий ахборот технологияларининг жорий этилгани бу борада катта ахамият касб этади. Бундан ташкари, туризм саноатига йуналтириладиган инвестициялар жалб килинишига, жумладан, бюджет маблагларини ва хусусий капиталлар жалб килиш, уларга зарур имтиёз, преференция ва рагбатлантирадиган омиллар яратилиши, инфратузилма, мехмонхона хужалиги, транспортни ривожлантириш, замонавий алока ва бошка хизматлар курсатишни таъминлаш манфаатли булади. ^олаверса, халкаро туризмни ривожлантириш учун виза олиш жараёнларини ва бошка расмиятчиликларни соддалаштириш, сайёхлик фирмалари фаолияти учун зарур молиявий кафолатлар бериш, туристлар учун тартиб-коидаларнинг оддий ва кулай булиши, электрон технологияларни жорий этиш, авиа ва темир йул чипталарини харид килиш, интернет оркали «онлайн» режимида ташкил этилиши алохида ахамият касб этади. Узбекистонда туризм сохасини халкаро стандартлар даражасига чикариш жараёни изчил амалга оширилмода, жумладан, 2013 йил маълумотларига кура мамлакатимизга 70 дан ортик давлатдан туристлар келган булиб, уларнинг сони утган йилда 2 млн. кишидан ва сайёхлик хизматлари экспорти хажми 615 млн. доллардан ортиб кетган. Мамлакатимизда туризм сохасида 200 мингдан ортик киши банд ва уларнинг ялпи ички масулотдаги улуши 2 фоиздан ортикни ташкил килмокда. Х,озирги кунда мамлакатимизда 550 та сайёхлик компанияси фаолият юритаётган булиб, улар тарихий объектлар,

150 архитектура ва шахарсозлик обидаларидан иборат 110 та халкаро сайёхлик йуналиши буйича хизмат килмокда. Жумладан, уларнинг 65 таси тарихий-маданий мерос объектларидан, 30 таси табиий-рекреационлардан, 15 таси согломлаштириш туризми элементларини уз ичига олган экологик йуналишлардан ташкил топган. Шу билан бир каторда 50 мингдан зиёд уринга эга 500 дан ортик мехмонхона, мотел ва кемпинглар сайёхларга халкаро стандартлар даражасида хизмат курсатиш салохиятига эга. Туристларга кулайлик сифатида Тошкент, Самарканд, Бухоро, Урганч, Фаргона ва Навоий шахарларида модернизация килинган 11 та халкаро аэропорт фаолият олиб бормокда. Улар замонавий «Эйрбас» ва «Боинг» авиалайнерлари билан таъминланган хамда Европа, Осиё, Якин Шарк ва Шимолий Американинг 50 дан ортик шахарларига мунтазам равишда уз парвозларини амалга ошириб келмокда. Шунингдек, юкори тезликда харакатланадиган замонавий электр поездларининг мамлакатимиз шахарлариаро узлуксиз катнови йулга куйилган. Бундан ташкари жорий йилда халкаро туризмнинг асосий тузилмасини ривожлантириш учун жами инвестицияларнинг 580 млн. доллардан зиёди жойлаштирилган ва натижада бу борада кушимча усиш суръати утган йилга нисбатан 19 фоиздан ортикка тенг булган. Узбекистоннинг сайёхлик салохиятини ошириш ва янада мустахкамлаш, интернет оркали унинг жозибадорлигини ошириш, бунда водийнинг хали урганилмаган сулим гушалари, воха вилоятларининг тог ёнбагирларидаги экологик тоза масканларидан фойдаланган холда, «Буюк ипак йули» брендини кенг жорий этиш максадга мувофик булади. Шу имкониятлардан фойдаланишга каратилган илмий ва услубий шароитларни такомиллаштириш талаб этилади.

151 Туризм саноатининг мамлакатимиздаги ривожи Жахонгир ТУРСУНОВ*

Мамлакатимиз сайёклик сокасида улкан салокиятга эга. Давлатимиз ракбари ташаббуси билан бу салокиятдан самарали фойдаланиш, мамлакатимизда туризм саноатини ривожлантиришга алокида эътибор каратилмокда. Юртимизнинг гузал табиати, мукаддас кадамжолари, ноёб меъморий обидалари ва файзли гушалари дунё сайёкларини тобора узига ром этмокда. Узбекистон Республикаси Президенти Ислом Каримов БМТ Жакон сайёх,лик ташкилоти ижроия кенгаши 99-сессиясининг очилиш маросимида “Халкаро туризмни ривожлантириш ва унинг самарадорлигини белгилайдиган энг муким омиллар, кеч шубкасиз, бутун дунёда, турли минтакаларда, сайёкларни кабул киладиган кар бир давлатда тинчлик, хавфсизлик, сиёсий ва иктисодий баркарорликни таъминлашдан иборат булиб колмокда” дея таъкидлади. Республикамизда туризм сиёсатини шакллантириш, иктисодиётни урганиш, уни ташкил этиш ва бошкариш муким масалалардан бири булганлиги сабабли, у иктисодиёт учун зарур булган тармоклардан бирига айланмокда. Ички ва халкаро туризм сиёсатини шакллантириш, бу сокани урганиш, мутахассислар тайёрлаш гоят муким масала булиб колди. Шунинг учун кам туризм сокаси буйича ёш мутахассисларни тайёрлаш, уларни бозор иктисодиёти туфайли юзага келадиган муаммоларни кал килишга жалб этиш ва шу оркали Узбекистонни кам халкаро ва ички туризми ривожланган мамлакатга айлантириш муким вазифадир. Мамлакатимиз Жакон сайёклик ташкилотига 1993 йили аъзо булган. Юртимизда ушбу ташкилот билан камкорликда халкаро сайёклик ярмаркалари, халкаро конференция ва семинарлар мунтазам утказилмокда. Маълумотларга караганда, мамлакатимизга келаётган сайёклар умумий окимининг карийб 80 фоизи сайёклик сокаси ривожланган кудудлар — Бухоро, Самарканд, Хоразм, Тошкент вилояти ва Тошкент шакри киссасига тугри келмокда. Фаргона водийси, Жиззах, ^ашкадарё ва Сурхондарё вилоятлари кам хорижлик мекмонларда катта кизикиш уйготмокда. Мамлакатимизга купрок Германия, Япония, Франция, Италия, Туркия, Россия ва бошка давлатлардан мекмонлар ташриф буюрмокда. Буларнинг барчаси кадимий ва навкирон Узбекистонимизга бутун дунёда

Турсунов Жахонгир Пулатович, Тошкент Молия институти ‘Тазначилик иши” кафедраси ассистенти

152 кизикиш тобора ортиб бораётганидан далолатдир. Х,озирги кунда Узбекистонда турли даврлар ва цивилизацияларга оид 7 мингдан ортик ёдгорликлар бор. Бутунжакон туризм ташкилоти (БТТ) нинг маълумотига кура уз мамалакатидан бошка давлатга дам олиш ёки бизнес килиш, бошка хоклаган максадда 24 соатдан купрок вактга кетган шахслар саёклар деб аталади, демак бундан шуни хулоса килиш мумкунки одамларнинг факат саёхат максадида эмас балким бизнес килиш максадида кам борганларни биз саёхатчи сифатида эътироф этишимиз мумкин экан. Туризмни янада ривожлантириш ва уни ташкил этишни такомиллаштириш, сайёклик хизматлари бозорида кичик ва урта сайёклик ташкилотларининг катнашишини фаоллаштириш, шунингдек хорижий инвесторларни туризм сокасига жалб килиш максадида Вазирлар Маккамаси томонидан «Сайёклик ташкилотлари фаолиятини ташкил этишни такомиллаштириш тугрисида» 1998 йил 8 август №346 карори кабул килинди. Узбекистон республикаси Вазирлар Маккамасининг 2012 йил 10 октябрдаги «Узбекистон Республикасида туризм сокасини янада куллаб-кувватлаш ва ривожлантириш чора- тадбирлари тугрисида» 288-сон ^арори, Узбекистон Республикаси Президентининг 1999 йил 15 апрелдаги «2005 йилгача булган даврда Узбекистонда туризмни ривожлантириш Давлат дастури тугрисида» ва 1999 йил 30 июндаги «Узбекистонда туризм сокаси учун малакали кадрлар тайёрлаш тугрисида»ги фармонларини бажариш, юртимизда туризм буйича замон талаблари даражасида мутахассис кадрлар тайёрлайдиган махсус таълим муассасаларини яратиш, камда шу асосда мамлакатимизда туризмнинг иктисодий салокиятини мустаккамлаш ва унинг самарадорлигини янада ошириш максадида Вазирлар Маккамасининг «Узбекистонда туризм сокаси учун кадрлар тайёрлаш тизимини такомиллаштириш чора-тадбирлари тугрисида» 1999 йил 2 июл №324 - сонли карори кабул килинди. Бу карорни кабул килиниши кам туризм сокасини янада ривожлантириш учун катта имкониятлар яратади. Узбекистон Республикаси Олий Мажлиси томонидан 1999 йил 20 августда «Туризм тугрисида»ги конуни кабул килиниши Республикамизда туризм тармогини кенгайтиришга ва ривожланишига олиб келди. Бу конуннинг кабул килинишидан максад туризм сокасидаги муносабатларни кукукий жикатдан тартибга солиш, туристик хизматлар бозорини ривожлантириш, шунингдек, туристлар ва туристик фаолият субъектларининг кукуклари ва конуний манфаатларини кимоя килишдан иборат.

153 Замонавий туризм саноати иктисодиётнинг юкори даромад келтирадиган ва жадал ривожланиб бораётган йирик тармокларидан булиб, у дунё халклари маданияти сокасида амалий мулокот вазифасини утамокда. Сайёклик дунёдаги куплаб давлатларда даромад олишнинг асосий сокаларидан биридир. Жакон сайёклик ташкилотинининг маълумотларига кура, козир дунё буйича туризм саноатида 200 миллиондан зиёд киши хизмат килиб, соканинг дунё буйича йиллик пул айланмаси 1 трлн. А^Ш долларидан ошади. Жакон сайёклик саноатида халкаро туризмдан тушаётган даромад автомобиль, нефть ва газ ишлаб чикариш саноатидан кейин учинчи уринда туради. Мамлакатимизга 2013 йилда дунёнинг 70 дан ортик давлатидан сайёклар ташриф буюрди ва уларнинг йиллик сони 2 миллиондан ошди. Утган икки йил мобайнида бу курсаткич 43 фоизга усди, жорий йилнинг биринчи ярмида эса 1 миллиондан ортик чет эллик сайёк юртимизга ташриф буюрди. “2013 йилда сайёклик хизматлари экспорти кажми 615 миллион доллардан зиёдни ташкил этди. Бугунги кунда туризм сокасида 200 мингдан ортик киши мекнат килмокда, бу тармокнинг мамлакатимиз ялпи ички максулотидаги улуши 2 фоиздан ошди”. Х,озирги кунда мамлакатимизда 550 та сайёклик компанияси - туроператорлари фаолият юритмокда ва шунга мос тарзда келаётган сайёкларга 50 мингдан зиёд уринга эга булган 500 дан ортик мекмонхона, мотель ва кемпинглар халкаро стандартлар буйича хизмат курсатмокда. Факатгина жорий йилнинг узида халкаро туризмнинг асосий тузилмасини ривожлантириш учун жами инвестицияларнинг 580 миллион доллардан ортиги йуналтирилди ва бу борадаги усиш утган йилга нисбатан 19 фоиздан зиёдни ташкил этди. Жорий йилда йигирманчи бор утказиладиган Тошкент халкаро сайёклик ярмаркасига дунёнинг 40 дан зиёд мамлакатидан 12 мингдан ортик киши келиши кутилмокда. “ЮНВТО жакон сайёклик барометри”нинг сунгги маълумотларига кура, жорий йилнинг биринчи ярмида халкаро саёкатлар 4,6 фоизга усган. Бу борада эришилган ютуклар шундан далолат берадики, туризм сунгги йилларда ижобий усиш суръатларини мустаккамлаб, бутун дунё иктисодий тараккиётига салмокли кисса кушмокда”.

154 Туризм бугунги кунда мух,им ижтимоий, иктисодий ва маданий омиллардан бирига айланди. Иктисодиётнинг ушбу секторида умумий даромад хджми триллионлаб долларни ташкил этмокда, х,ар йили бутун дунёда бир миллиарддан зиёд киши саёхдт килмокда. Жах,он ялпи мах,сулотида туризмнинг улуши 9 фоизни ташкил этмокда, янги ташкил этилаётган х,ар 11 иш урнининг биттаси ушбу сохдга тугри келмокда. Хулоса урнида, шу кеча кундузда жах,онда халкаро туризм саноатининг кенг микёсда ривожланаётганлигини инобатга олган х,олда мамлакатимизда туризм саноатини янада ривожлантириш, халкаро туристик ташкилотлар билан хамколикни мустахкамлаш лозим. Бу эса, уз навбатида, туризм саноатини ривожлантиришда молиялаштириш масалаларига х,ам жиддий эътибор беришни такозо этади.

Фойдаланилган адибиётлар: 1. Узбекистон Республикаси Президенти Ислом Каримовнинг БМТ Жах,он сайёх,лик ташкилоти ижроия кенгаши 99-сессиясининг очилиш маросимидаги нутки 01.10.2014 й 2. Узбекистон Республикаси Президенти Ислом Каримовнинг БМТ Жах,он сайёх,лик ташкилоти ижроия кенгаши 99-сессиясининг очилиш маросимидаги нутки 02.10.2014 й

3. БМТ Жах,он сайёх,лик ташкилоти Бош котиби Талеб Рифаининг ЮНВТО Ижроия кенгаши 99-сессиясининг очилиш маросимидаги нутки Самарканд 02.10.2014 й

155 Факторы, влияющие на развитие туризма в Республики Узбекистан

>н Надира ЮЛДАШЕВА

В условиях модернизации и диверсификации национальной экономики происходит ускоренное развитие сферы услуг, неотъемлемой частью которой является туризм. Туристическая отрасль Республики Узбекистан является одним из стратегических направлений развития экономики, обусловленным расширением туристического потенциала и привлечения внимания мирового рынка и потребителей к национальному турпродукту. Наличие богатого историко-архитектурного наследия, благоприятные условия, ландшафт страны вот тот скромный перечень, свидетельствующий о высоком туристическом потенциале нашей республики. В настоящее время развитию туристической индустрии уделяется большое внимание со стороны государства. В подтверждение значимости и ценности данной отрасли для республики служит проведённый Всемирной туристической организацией на днях форум в Самарканде на тему «Великий шелковый путь - новые перспективы развития международного туризма". Говоря о значимости туризма, глава государства И.А.Каримов отмечал, что «международный туризм является одним из самых, может быть, насущных вопросов на современном этапе развития». Также немаловажное значение для дальнейшего развития туризма имеет проводимая ежегодно в г.Ташкенте начиная с 1995 года Ташкентская Международная Туристическая Ярмарка «Туризм на Шелковом пути». Традиционная Ташкентская международная туристическая ярмарка “Туризм на Шелковом пути” способствует ознакомлению с туристическим потенциалом, продукцией и услугами ее стран-участниц, развитию туристической сферы, укреплению дружбы между народами и партнерских отношений. Вместе с тем эта ярмарка дает возможность ознакомиться с новыми тенденциями и предложениями мирового туризма, достижениями и накопленным опытом в этой сфере. Туристский бизнес как открытая динамично развивающаяся система подвержен влиянию различных факторов, роль которых в каждый момент времени может быть различной по силе, продолжительности и направлению воздействия. Поэтому выявление,

Юлдашева Надира Викторовна, Ташкентский Финансовый Институт, Кафедра Казначейское дело, Старший преподаватель.

156 учет, анализ и классификация ключевых факторов являются важнейшими задачами для формирования, функционирования и развития индустрии туризма (см.схем.)

Важнейшим фактором, влияющим на развитие туризма являются политические факторы , а в частности политическая и экономическая стабильность в мире в целом. Как известно туризм находится под пристальным вниманием государств и политиков и является важным инструментом осуществления экономической политики многих государств мира, поэтому туристическая деятельность невозможна в условиях нестабильной международной обстановки. Из стран, потенциально опасных для пребывания иностранцев, наблюдается быстрый отток туристов. Это наносит непоправимый урон экономике в целом и туристической отрасли, в частности, причем не только стран въезда, но и опосредованно - стран, поставляющих туристов. Вторым немаловажным по значимости фактором является социально-демографический фактор. Как отмечал Президент И.А.Каримов «.... от уровня жизни и роста доходов населения, его благополучия непосредственно зависит развитие сферы туристических услуг».

Одним из главных социальных факторов является фактор занятости. Он занимает первое место среди факторов, дающих положительный эффект обществу от развития

157 туризма. Благодаря туризму появляются сотни тысяч рабочих мест. Сегодня каждый 15-й человек на планете трудится в сфере туризма. В крупных туристических центрах каждые десять туристов обеспечивают работой двух человек. По данным Всемирной туристской организации ООН (UNWTO) и МВФ число рабочих мест в сфере туризма оценивается в 195 млн.чел. или 8% от общих показателей занятости в мире. В прошлом году число туристов в мире впервые превысило миллиард человек . ЮНВТО прогнозирует ежегодный рост количества международных туристских прибытий на уровне 4-5%. Значимым фактором в сфере туризма является подготовка специалистов для

данной отрасли. В целях подготовки специалистов для развития туристской отрасли в соответствии с государственной Программой развития туризма в Узбекистане, а также для переподготовки и повышения квалификации участников туристского рынка и содействия развитию отраслевой науки, интеграции профобразования в практическую деятельность организаций и предприятий туристской сферы был создан и успешно осуществляет свою деятельность Республиканский научно-консалтинговый центр (РНУКЦ) НК «Узбектуризм». Новое поколение специалистов в сфере туризма демонстрирует как более высокий уровень профессиональной подготовки, так и стремление к дальнейшему улучшению навыков и знаний в данной области. По статистике, сегодня в туристской отрасли Узбекистана занято более 15 тыс. человек. Подготовка специалистов в семи колледжах, лицеях и пяти вузах в Ташкенте, Самарканде, Бухаре, Хиве поставлена на прочную основу. Основными же кузницами молодых специалистов с высшим профильным образованием являются ТГЭУ, Самаркандский институт экологии и сервиса и Сингапурский университет в Ташкенте. В целях обеспечения интеграции образования и производства профильные учебные заведения республики осуществляют регулярную работу со специалистами НК «Узбектуризм» по совершенствованию системы обучения, учебных программ и методологии для сферы туризма. К числу финансово-экономических факторов, воздействующих на туризм, относятся улучшение (ухудшение) экономической й финансовой ситуации, увеличение (снижение) персонального дохода, возрастание ( снижение) доли общественно выделяемых средств на покрытие расходов на туризм и путешествия. Материально- технические факторы также имеют важнейшее значение для развития туризма. Наличие достаточных средств размещения, предприятий

158 общественного питания, видов транспорта и функционального разнообразия рекреационных предприятий, соответствующих мировым стандартам и вкусам людей, обеспечивает в совокупности большие по объему и стабильные туристские потоки. На первый план в инфраструктурном комплексе в последнее время вышла гостиничная индустрия. Наличие современной гостиничной базы с разнообразными и качественными услугами — обязательное условие конкурентоспособности на мировом рынке туризма. Кроме вышеуказанного деления, воздействующие на туризм, факторы делятся на внешние (экзогенные) и внутренние (эндогенные). К числу внешних факторов относятся все вышеперечисленные, кроме материально-технических. К числу внутренних — факторы, действующие непосредственно в сфере туризма. Это прежде всего материально­ технические факторы, а также факторы туристского рынка (процессы спроса, предложения и распространения), сегментация рынка, координация деятельности в туризме и процессы монополизации (усиление горизонтальных интеграции, т.е. рост партнерских отношений крупных фирм со средним и малым бизнесом; вертикальные интеграции через создание стратегических союзов; глобализация туристского бизнеса и т.д.), кадры в туризме и частный туристский бизнес. Подводя итоги вышесказанному можно с уверенностью отметить, что в республики созданы все условия и благоприятный туристический климат для развития туристической индустрии, защищающий сферу туризма от политических, экономических, социальных, демографических, экологических и иных рисков в данной сфере. Объективно оценивая ситуацию, следует отметить, что наше государство уделяет значительное внимание развитию туризма. однако в целях дальнейшего совершенствования туристической сферы на наш взгляд необходимо решение следующих вопросов: 1. активизация деятельности по освоению дополнительных туристических рынков, с целью привлечения туристов из дальнего зарубежья; 2. дальнейшее совершенствование нормативно-правовой базы, регламентирующей вопросы туристической индустрии; 3. совершенствования институциональная структура управления туризма в Узбекистане;

159 4. организация специального официального сайта для туристов, отражающего инвестиционную, экспортную и геополитическую привлекательность Республики Узбекистан; 5. развитие инфраструктуры туризма в регионах с неблагоприятными социально­ экономическими условиями, что в дальнейшем решит многие социальные и иные проблемы региона; 6. усилить популяризацию туризма, особенно, через всемирную сеть Интернет, поддерживая широкое распространение бренда «Великий шелковый путь», разработать новые туристические бренды Узбекистана. 7. активизация деятельности органов государственной власти на местах и частного бизнеса по вопросам туризма и т.д. 8. Считается, что приведённые выше рекомендации благоприятно скажутся на развитии рынка туристической индустрии и принесут весомый вклад в развитие данной отрасли.

Список литературы: 1. Доклад Президента Республики Узбекистан на 99-й сессии Исполнительного Совета Всемирной Торговой Организации, проводимого 3 октября 2014 г в Самарканде

160 3. Human Resources and Development in Tourism Indutry

The Role of Service Quality in Tourism Industry >k Umidakhon NARIMANOVA

Tourism is a highly competitive industry, and tourism enterprise sector can no longer compete on the basis of cost alone. Quality is, therefore, a key element for the competitiveness of the tourism industry. It is also important for the sustainable tourism development of the industry and for creating and improving jobs. Therefore, promoting quality in tourism and tourist products is a priority in different tourism activities. (Mohammed I. Eraqi, 2006) Quality service is a management tool that provides companies with a means of monitoring service from the customers’ perspective. Quality assurance refers to any planned and systematic activity directed towards providing consumers with goods and services of appropriate quality, along with the confidence that they meet consumers’ requirements. Quality assurance depends on excellence of two important focal points in business: the design of goods and services and the control of quality during execution of service delivery which is often aided by some form of measurement and inspection activity (Evans & Lindsay, 2010). In an increasingly competitive market, the issue of quality has grown in significance for hotel businesses. This has been influenced by a number of factors, such as the expansion of consumer rights and the alleged emergence of ‘new’, quality conscious tourists. In addition, greater competitiveness has caused hotel companies to be increasingly aware of the importance of quality as a source of competitive advantage (Soteriadis & Varvaressos, 2006). Delivering quality service is one of the major challenges the hospitality managers will be facing in the following years. It will be an essential condition for success in the emerging, keenly competitive, global hospitality markets. While the future importance of delivering quality hospitality service is easy to discern and to agree on, doing so presents some difficult and intriguing management issues (Lazer & Layton, 1999). The service level delivered and the way the service is delivered can be an important source of differentiation and competitive advantage. Service staff is the most visible element of the service and the component that significantly delivers service quality. As the service staff *

* Umidakhon Narimanova, BBM, MSc (UK), Senior Manager, Marketing Department, MDIS Tashkent

161 represents the company in its interactions with the customers and delivers the brand promise, the service staff is also very much the service firm (from the customers’ point of view) and the brand. Highly motivated service staff plays a key role in anticipating customer needs, building personalised relationships with customers, and thus building customer loyalty. Other than being an invaluable asset in high-contact services, front-line staff is also crucial in low contact services where technology is largely commoditised. (Lovelock, 2011) The qualified specialists were always weight as gold. Companies which appreciate and value their employees always try to grant them in order to bind and keep. Especially in the 21st century in the era of consumption everyone is becoming very demanding and extremely fussy. It is very complicated to satisfy consumers and as we know employees are also one type of consumers, who make your company prosper or fail by serving for your main target group either by keeping them happy or frustrated. Train people well enough so they can leave, treat them well enough so they don't want to. Look after your staff, they'll look after your customers. It's that simple." Richard Branson (http://virg.in/lys) Keeping a workforce focused and motivated can be a tricky skill for employers to master, especially when time and resources are stretched. For Sir Richard Branson this challenge could easily seem insurmountable, given the size of the Virgin Group and its diversity of companies. However the Virgin Founder has recognised the influence a company's culture can have over its members of staff, with Virgin placing a heavy focus on both people and planet. Consumers are becoming increasingly frustrated with corporations that are only out for themselves rather than helping their communities and the planet. Learning is not just a luxury, but integral to the growth of the group and the health of the company. While not every company will have the luxury of taking their employees off to a tropical island to carry out such exercises, that doesn't mean there aren't ways to get minds focused and engaged. If you are trying to grow a diverse, creative team, you do not need to bring your employees to the Caribbean to keep them learning. Invite guest speakers to your office, explained Branson. "Go to events focusing on topics that are not strictly related to your industry and bring some of your employees along. Watch a few of the many incredible TED talks online. Remember, one of the best ways to learn is by taking your team members out of their comfort zone and embracing new ideas and you will see results. Focusing on a topic out of the norm can

162 bring renewed vigour to everyday activities. (www.virgin.com) Of course not every company can afford the motivation of its employees in such a fancy way. However, it is doable within company capabilities. There is a cycle of failure, which is all about the employee failure. It takes place due to narrow job design, low wages, minimal training, overemphasis on rules and high employee turnover. This failure results in the customer cycle of failure, which emphasizes attracting new customers, as the old customers are dissatisfied due to poor employee performance. (Lovelock, 2011) The old saying ’’People are your most important asset” is wrong. The RIGHT people are your most important asset states Jim Collins. Creating a large pool and “Competing for the Talent Market Share” is vital for the business. The company should select the right people. Different jobs are best filled by people with different skills, styles or personalities. It is crucial to hire candidates that fit the firm’s core values and culture. Companies should focus on recruiting naturally warm personalities for customer-contact jobs. In order to make sure that the company is getting a proper and the right person smart people developed varied tools to identify the best candidates. For instance, structured interviews, which used to build job requirements, using more than one interviewer reduce “similar to me” biases. Another one is observing behaviour, where a candidate is hired on observed behaviour, not on words he/she says. It is known that the best predictor of future behaviour is past

163 behaviour. There are also group hiring sessions where candidates are given group tasks. The third one, which quite popular nowadays is personality tests, considering points like: willingness to treat co-workers and customers with courtesy, consideration and tact; perceptiveness regarding customer needs; ability to communicate accurately and pleasantly. The last, but not the least is giving applicants a realistic preview of the job. It is a chance for candidates to “try on the job”, whereas for the company it is an opportunity to access how candidates respond to job realities. Moreover, companies should allow candidates to self select themselves out of a job and manage new employees’ expectation of the job. Special attention is paid to improving training of service and hospitality personnel in the process of a large-scale work on tourism development in Uzbekistan. The Presidential decree "On the training of qualified personnel for the tourism industry in Uzbekistan" dated 30 June 1999, the resolution of the Cabinet of Ministers of the Republic of Uzbekistan "On measures to further support and develop tourism in the Republic of Uzbekistan" dated October 10, 2012 serve as an important factor in this. (http://uza.uz/en/tourism/3126) More than eight hundred firms and companies operate in the tourism sector of Uzbekistan. They have a high demand for skilled workers - tour operators, guides and managers in various areas. Fairs of vacancies in tourism, regularly held to allow graduates to get closely acquainted with the activities of these firms and companies, and employers - to select promising young professionals. Bibliography:

1. Christopher Lovelock & JochenWirtz. 2011. Services Marketing. People, Technology, Strategy. 7th edition. Pearson. Global edition 2. Evans, R. J. & Lindsay, M. W. 2010. Managing for Quality and Performance Excellence, South-Western Cengage Learning, USA. 3. Soteriadis, M., Varvaressos, S. 2006. Quality Service in Hotel Businesses, Centre International de Recherches et d'Etudes Touristiques, Collection Studies & Reports, Serie C, Volume C-8, Aix-en-Provence. 4. Lazer. W., & Layton, R. 1999. Contemporary Hospitality Marketing: A Service Management Approach, Educational Institute of AH&MA, USA.

164 5. Mohammed I. Eraqi. 2006. Tourism services quality (TourServQual) in Egypt. The viewpoints of external and internal customers Tourism Studies Department. Benchmarking: An International Journal. Vol. 13 No. 4, 2006 pp. 469-492 Emerald Group Publishing 6. http://virg.in/lys 7. http://www.virgin.com/richard-branson-how-energise-your-employees 8. http://uza.uz/en/tourism/3126 9. Piet Jonckers. 2005. General trends and skill needs in the tourism sector in Europe. European Commission, DG Enterprise, Tourism Unit 10. Eda Atilgan, Serkan Akinci, Safak Aksoy. 2003. Mapping service quality in the tourism industry. Managing Service Quality: An International Journal, Vol. 13 Iss: 5, pp.412 - 422

165 О подготовке кадров для сферы туризма

>н Шахноза АКРАМОВА

На сегодняшний день туризм является одним из основных видов экономической деятельности, так как он непосредственно генерирует услуги, товары, иностранную валюту, занятость и инвестиции. Во многих странах доля туризма в валовом внутреннем продукте, создании дополнительных рабочих мест и обеспечении занятости населения весьма велика. Туризм оказывает огромное воздействие на целый ряд отраслей (торговлю, общественное питание, связь, транспорт, строительство, производство товаров народного потребления и др.), являясь катализатором социально-экономического развития целых регионов. К основным факторам, определяющим будущее туризма, следует отнести: конкуренцию, информационные технологии, авиаперевозки, туроператорские услуги, а также политические и социальные условия развития. В последние годы мировая туристская индустрия сталкивается с постоянно растущим уровнем конкуренции между странами как внутри своего региона, так и за его пределами. В первую очередь на это указывают все более широкие, часто агрессивные меры рекламного воздействия при продвижении своего туристического продукта на внешних рынках. Кроме этого туристский спрос и туристское предложение зависят от ряда таких меняющихся факторов, как влияние политики, проводимое государством, экономическое и финансовое развитие, демографические и социальные изменения, развитие инновационных технологий. Сфера туризма также является основным направлением создания рабочих мест. Она обеспечивает обширный спектр занятости от высококвалифицированных менеджеров 5-звездочных отелей до комнатных мальчиков, переводчики, ремесленники, работники транспорта и т.д. Более 200 миллионов мужчин и женщин во всем мире, работают в секторе путешествий и туризма, что эквивалентно примерно 8% от глобальной занятости. Женщины составляют 70% рабочей силы в сфере туризма, а половина рабочих в возрасте 25 лет. Одно рабочее место непосредственно в прямой индустрии туризма приводит к созданию примерно одно с половиной дополнительного (косвенного) рабочего

Акрамова Шахноза Ганишеровна, Научно-исследовательский центр «Научные основы и проблемы развития экономики Узбекистана» при ТГЭУ, младший научный сотрудник

166 места в связанных с туризмом сферах экономики. Во всем мире, около15 миллионов человек младше 18 лет работают в сфере туризма, который включает в себя авиакомпании, туристические агентства, туроператоры и другие направления которые не требуют особенных навыков. Существует также высокий потенциал для самостоятельной занятости в различных вспомогательных сферах, таких как садоводство и рукоделие. Индустрия туризма считается одной из самых быстро развивающихся и перспективных. А это значит, что человек, избравший туризм своей профессией, никогда и нигде не пропадет. Но если раньше в этот бизнес приходили "с улицы" и учились всему на практике, то сейчас туристической индустрии во всем мире требуются профессионально подготовленные кадры. Первая школа по подготовке специалистов для индустрии гостеприимства открылась в конце XIX в. в Швейцарии - Ecole hoteliere de Lausanne. Эта страна так и осталась лидером по подготовке кадров для индустрии туризма. Вслед за ней, в начале XX в., стали открываться другие в Испании, Ирландии, США, Великобритании, Австралии. Они уже расширяли рамки программы, не ограничиваясь лишь гостиничным менеджментом, - появилась специализация "Путешествия и туризм". И до сих пор эти две программы (гостиничный и туристический менеджмент) остаются базовыми и предлагаются школами иногда порознь, а иногда совместно (Михайлова 2008). На самом деле, существует очень мало деятельностей, в которой потенциал для обеспечения доходной занятости является очень широкий круг. Туризм - такой же бизнес, как и любой другой. И в этой сфере нужны профессиональные кадры разного уровня - от секретаря до управляющего. Поскольку туристическая деятельность тесно связана с работой с людьми, очень важно, чтобы все сотрудники составляли единое целое, одну команду, были дружелюбно настроены по отношению к клиенту, могли заменить друг друга. Менеджеры туристической сферы должны уметь составлять разнообразные групповые и индивидуальные туры, четко отслеживая предложения и спрос. Менеджерами по работе с клиентами могут быть только очень терпеливые люди: ведь им приходится рассказывать одно и то же по несколько раз в день и угождать каждому клиенту (требование стандарта: клиент не должен ждать обслуживания более шести минут). Кроме того, нужно быть хорошим психологом, чтобы найти подход к каждому и каждого удовлетворить. Менеджеры направлений и туров, как правило, специализируются только на определенных странах или видах туров (например,

167 VIP-поездки или экстремальный туризм). Работа в службе бронирования требует четкости, быстроты реакции, коммуникабельности и, конечно, отличного знания дела. В небольших турфирмах менеджеры, как правило, заняты всем понемножку - и турами, и бронированием, и оформлением виз и страховок. В крупных компаниях каждым из направлений занимается отдельный менеджер или группа менеджеров. Индустрия туризма многогранна. Множество предприятий, фирм и организаций участвуют в обслуживании туристов. Возникновение туристского бизнеса обусловлено интенсивным развитием региональных и международных туристских обменов и сильной разобщенностью потребителя и производителя туристских услуг (гостиницы; ресторан и пр.) как во времени (заблаговременное комплектование и продажа туров), так и в пространстве (разные страны; даже континенты путешествий). Сегодня туризм становится насущной потребностью все большего количества людей в мире. Средства массовой информации, маркетинг сделали свое дело - внедрили в сознание людей необходимость и прелесть путешествий не только с точки зрения познания, но и с точки зрения восстановления и получения разнообразных удовольствий. Причем понимание комфорта и удовольствий с развитием туризма в мире претерпело существенные изменения в сторону повышения стандартов и огромного разнообразия предложений. Сориентироваться туристу в огромном количестве туристского предложения, как по направлениям, так и по содержанию, особенно учитывая, что он выбирает обслуживание "заочно", находясь вдалеке от предполагаемого места отдыха, достаточно трудно. Помощником ему в этом служит деятельность сотрудников туристских организаций турагентств и туроператоров. Эти туристские предприятия формируют комплексные пакеты туров, а затем реализуют их туристам через определенные каналы сбыта, помогая при этом туристу сделать свой верный выбор среди большого множества и разнообразия туристских путешествий и отдыха. XXI в. - век информационных технологий, их усовершенствования и дальнейшего влияния на развитие туризма. Формирование пакета тура сегодня - не просто технический процесс. Благодаря сформировавшемуся сегодня "рынку потребителей" в туризме, особое значение придается его дифференциации. Поэтому и туроперейтинг должен быть серьезно дифференцированным. А для этого, конечно, необходимы профессиональные знания менеджера и его квалифицированный подход к формированию туристского продукта. Специалисту в области туризма

168 необходимы знания по ресурсоведению, по состоянию и динамике рынка, маркетингу, менеджменту. Необходимо знать технологические особенности проектирования, подготовки, разработки и предоставления туров, особенности их тематического содержания. Нужны также знания по технологии производства и предоставления отдельных видов туристских услуг, учитывая разнообразие и особенности подготовки различных типов и видов туристских программ. Все это требует огромных практических навыков.

Использованная Литература 1. Михайлова М. Н. Основы туристской деятельности. Конспект лекций. Псков, 2008. С. 18.

169 Education for Sustainable Tourism Management Victoria LEVINSKAYA

Tourism is one of the world’s fastest growing industries and is a major source of income for many countries. Being a people-oriented industry, tourism also provides many jobs which have helped revitalize local economies. However, like other forms of development, tourism can also cause its share of problems, such as social dislocation, loss of cultural heritage, economic dependence and ecological degradation. Tourism is a total social and economic phenomenon, which calls for a holistic approach to tourism education where broader aims of the industry and society are explicitly addressed in tourism curricula. All tourism activities of whatever motivation - holidays, business travel, conferences, adventure travel and ecotourism - need to be sustainable. Sustainable tourism is defined as “tourism that respects both local people and the traveller, cultural heritage and the environment”. Sustainability is a development which meets our needs today without compromising the ability of people in the future to meet their own needs. These two concepts were brought together in 1990s order to create a new concept of sustainable tourism, which seems to me is quite complex and includes different dimensions, such as ethical and responsible tourism, humane tourism, environmental tourism, ecotourism, minimal impact tourism, soft tourism, cultural tourism and many others. Therefore, sustainable tourism is primarily the opposite of mass tourism. Although, there is no widely accepted definition of the sustainable tourism, there are several ones, which emphasize the environmental, social and economic elements of tourism system. One of them is: Sustainable tourism is tourism development that avoids damage to the environment, economy and cultures of the locations where it takes place. The aim of sustainable tourism is to ensure that development is a positive experience for local people; tourism companies; and tourists themselves. This concept is based on the following principles: - Minimizing the negative impact of tourism activity on the environment in order to acquire ecological sustainability, by contribution of maintaining and enhancement the *

* Victoria Levinskaya (PhD Social and Political Philosophy), Head of Learning Resource Centre, Westminster International University in Tashkent,

170 conservation through the return of a part of revenues toward the protected area. Practicing tourism forms which do not have negative impact on the environment. - Minimizing the negative impact of tourism activity on the local communities and its members so as to obtain social sustainability. Development of those forms of tourism which do not disturb daily life of the population at tourist destination. - Minimizing the negative impact of tourism activity on the culture, traditions, and customs of the local communities as to obtain cultural sustainability. Development of tourism that capable of determining the authenticity and individuality of local cultures to be preserved, and avoid their dispersion with ‘external’ cultural influences. - Maximizing of economic benefits of the local population as a result of developing tourism, so as to obtain economic sustainability. One of the most important principles of sustainable tourism meant to serve the protection and economic development of local communities and protected areas. - Local control - a basic principle in sustainable tourism. Local community participates and is consulted regarding everything involving sustainable tourism - development, and it is an active decision factor. The key element here is local propriety on tourism infrastructure elements (e.g., accommodation structures) and others. Local community and local administrations are involved and they have the control, in particular through its financial levers. - Education, preparation, information. Educating the tourist through a superior awareness and consideration of the impact generated by him or her, so as to improve personal attitude towards the environment and reducing the impact. This includes an ecological education component (for visitors, locals, local administration, rural and urban population, e.a.) that is crucial besides the interpretation component, at the eco­ tourism level, both from the point of view of the product and of the local administrations. Origins of those principles could be found in the ethical standards of business. By 1980s public and political pressure has been growing for companies to behave more ethically especially in the areas of pollution and waste reduction, energy conservation, wider usage of recyclable materials, and training and re-training of specialists knowledgeable in all above mentioned technologies. These measures, which seem to be ethical also were able to improve the image of some business

171 companies and provided a better competitive position in the market. At the same time the tourist industry also started to take ‘green’ problems and the idea of sustainable tourism seriously. The hospitality industry has been at the forefront of the development of environmentally friendly operations management. Following work, especially by Inter-Continental chain, the International Hotels Environmental Initiative was set up. This organization provided advice on how to make hotel operations greener, including energy conservations measures, recycling and waste reduction. All these measures are also tend to reduce hotel cost. Unfortunately, initially this industry had shown very little real interest in the social side of sustainability in terms of their human resource management policies, for example. Transport operators have also focused on the environmental side of the sustainability. Airlines, for example, have tried to introduce quieter, more fuel-efficient aircrafts as part of the industry-wide agreement on the environmental practices. While most of visitor attractions have also focused on the environmental dimension, some also has been considered their local community. For instance, they may try to purchase supplies from small local business whenever possible. The apparent growing interest of tourism organizations in sustainable tourism has been fuelled by the advocacy of the professional bodies, the media, and such groups as Tourism Concern, Green Flag, and the Campaign for the Environmentally Responsible Tourism. They also started to provide guidance for tourists in order to persuade them to become more responsible and knowledgeable about areas of their tourist destinations. But the main role was played by the World Tourism Organization, which has developed a special code of ethics for travelers. The World Tourism Organization argues that, with care and proper policies, the cultural and environmental heritage of an area can be protected. One requirement is that tourists themselves act in ways which will sustain rather than damage host cultures and environments and follow an appropriate code of ethics. ‘Tourists’ who follow such a code of ethics often prefer to call themselves ‘travellers’. The distinction is between the ‘traveller’ who visits in order to learn and experience the cultures and environments of the places visited, and the ‘tourist’ who visits to be entertained by images and experiences created especially for the tourist market. Being a traveller involves six general principles:

172 - Preparing in advance - Choosing the right tour operator - Respecting local customs, cultures and lifestyles - Considering the impact of your presence - Presenting yourself realistically - Continuing the experience when you return home. By the year 2020 the number of international tourist arrivals across the world will exceed 1.5 billion people (WTO). This creates enormous opportunities for countries in terms of increasing customer base, but at the same time challenges of how countries tourism resources will be handled. Uzbekistan resource base for tourism is phenomenal and makes serious input into local economy, for it is a part of historical The Great Silk Road, which is said to be the first real link between the East and the West in the 2nd century B.C., has a very special status for tourists from different countries of the world. Uzbekistan boasts an invaluable heritage of historical centers dating back to the significant periods in the history of the Silk Road. Attractiveness of Central Asia lies in the diversity and includes the existence of unique natural destinations and rich cultural and historical heritage. Uzbekistan is able to provide unique experience for all kinds of sustainable tourism; it has a very diverse natural environment as well as very exclusive social and cultural environment. However, the tourism demand in our country is not sufficient compared with the average world trends. Particularly it happens because of lack of adequate education programs in this area, and insufficient knowledge in tourism management and economics among many managers working in tourism industry. There is market demand for academics, managers and executives with advanced capabilities in corporate leadership and management, policy, planning, marketing, strategic thinking, and other related skills. Education strategies, which needs to be used in this area are not simple. They have to include experimental learning, values education, future problem solving, community problem solving, learning outside the classroom, etc. Experiential learning engages students in critical thinking, problem solving and decision making in contexts that are personally relevant to them. This approach to learning also involves making opportunities for debriefing and consolidation of ideas and skills through feedback, reflection, and the application of the ideas and skills to new situations.

173 The values and attitudes we live by affect how we relate to other people and to all our activities in the environment, and so are a major influence on our prospects for achieving a responsible attitude towards otherness, in terms of culture, traditions, modes of life, etc. Although they cannot be separated from cognitive understanding, values and attitudes relate to the affective (or emotional) dimension of human behavior. While values and attitudes are similar in this regard, they differ in several important ways. - Values are generally long-term standards or principles that are used to judge the worth of an idea or action. They provide the criteria by which we decide whether something is good or bad, right or wrong. - Attitudes predispose us to respond in particular ways to people and events. They are not so deeply felt as values and quite often change as a result of experience. Future Problem Solving is a strategy for helping students develop skills for analyzing a problem. Working through a six step process can help them decide - from a futures perspective - what should be done about a problem. The six steps are: - Identifying possible causes and effects of a problem - Identifying the underlying problem - Brainstorming potential solutions - Developing criteria for evaluating solutions - Evaluating all solutions to determine the best one - Developing an action plan As well as developing problem solving skills, this teaching strategy also helps students to develop an interest in the future and improve their research, group work and communication skills. Community Problem Solving provides students with an opportunity to practice the skills that are needed to participate in finding solutions to the local issues that concern them. This helps to develop the important citizenship objectives of learning for a sustainable future and integrates skills - for both students and teachers - of using experiential and enquiry-based strategies. It also integrates skills in the planning of values clarification and values analysis with the possible solutions so students can take action to help achieve sustainability in local communities. Impossible to study sustainable tourism being only inside a classroom. Providing students with high quality learning activities in relevant situations beyond the walls of the classroom is

174 vital for helping students appreciate their first hand experiences from a variety of different perspectives. Experiences outside the classroom also enhance learning by providing students with opportunities to practice skills of enquiry, values analysis and clarification and problem solving in everyday situations. Many different institutions are offered these days Degree program in Sustainable Tourism Management. It becomes one of the most desirable specializations within the industry. Tourism in higher education is overwhelmingly taught as a vocational topic, therefore its curriculum very much oriented on the particular demand of the local tourist industry. This reflects the fact that tourism in the real world is primarily a business. The UK curriculum mostly covers following areas of tourism management: - The Meaning and Nature of Tourism Definitions, social and other conditions and determinants of tourism, and tourism motivations - The Structure of the Industry Description and interrelationship of the main component sectors and their operating characteristics - The Dimensions of Tourism and Issues of Measurement Scope, geographical knowledge and perspectives, patterns and determinants of demand, natural and other resources for tourism. Sources of data and the management of information - The Significance and Impact of Tourism Economics of tourism, costs and benefits. Assessing economic, social and environmental impacts - The Marketing of Tourism General marketing theory and its particular application to tourism, consumer behaviour. - Tourism Planning and Development Destination and site planning. Financial implications. Partnership issues and sustainable tourism - Policy and Management in Tourism Public sector policy. Organization tourism and visitor management issues. Therefore, some of the dimensions indicating sustainable tourism issues are incorporated into all subjects are tought. Moreover, every course is provided a special module on sustainable tourism management. Such modules are aimed to investigate the multiple connections between different types of tourism and tourist; their uses of and impacts on environments; and the emergence of new more sensitive and apparently sustainable forms of tourism; to build knowledge of the emergence of alternative types of tourism production and ethical practices as an antidote to

175 traditional modes of mass tourism; and to develop abilities to judge the extent to which the practical implementation of sustainable tourism satisfies its principles in both the Developing and Developed World. Among other the UK universities The University of Westminster, which was founded in the heart of London in 1838 as the Royal Polytechnic Institution, and re-named with the university title in 1992. is provided tourism education and research as leading activities alongside architecture and the built environment, business and management, law, social sciences, humanities and languages, engineering and science, media and communications, and the creative arts. All core courses are accredited by professional bodies. The UK’s RAE2008 re-confirmed Westminster as an esteemed partner, with 70% of Tourism research deemed internationally significant. Westminster is the lead member of NETSTaR - the Network for Social Tourism and Regeneration, and a partner in several pan-European projects. Our partner university very well understands the importance of tourism industry for future development of Uzbekistan’s economy; therefore we are planning to implement several projects in an area of sustainable tourism management education in order to improve quality of future and current specialists working in this sphere.

Bibliography 1. Bennett, A., (2005) Culture of every day life, Sage Publ. 2. Pender L, Sharpley, S., (2004) The Management of Tourism, Sage Publ. 3. Bryian, A., (2004) The Disneyzation of Society, Sage Publ. 4. Williams, A., Shaw, G., (2004) Tourism and Tourism Spaces, Sage Publ. 5. Franklin, A., (2004) Tourism, An Introduction, Sage Publ. 6. Finn, M. et all (2002) Tourism and Leisure Research Methods, Data collection, analysis and interpretation, Longman, London. 7. Hall, C. M: Page, S.J., (2000) The Geography of Tourismand Recreation: environment, place and space, Routledge, London. 8. Fennell, D., (2003) Ecotourism, An introduction, Routledge, London. 9. Page, S.J.; Dowling, R.K., (2002) Ecotourism, Prentice Hall, London. 10. Elliot,J.; Radcliff S., (2006) An Introduction to Sustainable Development, Routledge, London.

176 11. Radcliff, S., (2006) Culture and Development in an Globalizing World, Routledge, London. 12. Baker, S., (2006) Sustainable Development Routledge, London. 13. Holden, A., (2005) Tourism Studies and the Social Sciences, Routledge, London. 14. Johnson, L., (2005) Queering Tourism, Routledge, London. 15. Thrift, N; Whartmore, S., (2005) Cultural Geography in the Social Sciences, Routledge, London. 16. Wheeler, S., (2004) Planning for Sustainability, Routledge, London. 17. Sheller, M.; Urry, J., (2004) Tourism Mobilities, Routledge, London. 18. Haughton, G., Counsell, D., (2003) Regions, Spatial Strategies and Sustainable Development, Routledge, London.

177 Роль туризма в развитии нации

______>н Александра ГИРИЧЕВА

Уже многократно звучало и, казалось бы, известно всем, что «кадры решают всё». Однако, сегодняшняя реальность по-прежнему такова, что владельцы туристического бизнеса и индустрии гостеприимства в целом охотно вкладывают деньги в технологии, современный дизайнерский интерьер, во что угодно, но только не в подготовку и выращивание квалифицированных кадров. С развитием индустрии гостеприимства в Узбекистане, все больше внимания необходимо уделять качеству обслуживания гостей. Как и во всем мире - основным является человеческий фактор. Недостаточно научить сотрудника ресепшен искренне улыбаться и приветливо общаться с гостями, если он допускает технические ошибки в работе или не осознаёт своей роли в компании. Показателен пример, когда новый, превосходно оборудованный ресторан, разрекламированный всеми возможными информационными каналами, мгновенно уничтожает собственную репутацию за счет небольшого эпизода - гость ресторана видит, как официант, после туалета не моет руки. Шок и стойкое нежелание принимать пищу в таком месте, а также большое желание поделиться открытием с друзьями и другими потребителями в социальной сети убивает всякую надежду на успешность данного заведения в будущем. Для Узбекистана индустрия туризма - новое, перспективное направление. И первым шагом в его развитии будет признать, что многое необходимо сделать. Уже сегодня страна и её народ славятся своим тёплым гостеприимством, и потому нам достаточно перенять существующий опыт других стран в этой сфере, например, Турции. За двадцать с небольшим лет там сумели превратить данную отрасль в одну из основных в своей экономике. С целью привлечения туристов в нашу страну необходимо выполнить следующее: 1. Повышать общую культуру населения - через внесение изменений и дополнений во всех образовательных учреждениях, введение новых дисциплин, таких как этикет, знание исторических памятников и достопримечательностей*

* Александра Гиричева, Тренинг-менеджер, Гостиница International Hotel.

178 своей страны, культурные особенности стран и другие. Выездные экскурсии с учащимися и студентами должны стать частью учебного процесса. Успешные компании могут взять на себя функции спонсора, получив взамен снижение налогового бремени. 2. Приятное впечатление производит учтивый, компетентный человек, который гордится своим краем и с удовольствием делится знаниями с заграничными гостями. 3. Разработать государственную программу по поддержке в изучении иностранных языков. В рамках этой программы необходимо повысить уровень преподавательского состава, приглашать зарубежных специалистов и сделать изучение языков качественным, а прежде всего, доступным. 4. Широко пропагандировать престижность профессий сферы туризма - вести активную социальную рекламу. Профессии официанта, горничной, повара или гида должны стать значимыми и привлекать молодых людей. 5. При поддержке государства создавать центры по подготовке кадров в индустрию гостеприимства с привлечением компетентных специалистов. Данные центры помогут решить проблему трудоустройства для жителей страны, которые желают переквалифицироваться и обрести новую профессию. По аналогии со спонсорством экскурсионных поездок студентов и школьников таким же образом можно поддержать предприятия, направляющие своих сотрудников в центры в качестве преподавателей -практиков - снижением размера налога. 6. Одним из источников средств для развития туризма в Узбекистане может стать нынешний туристический сбор в размере двух долларов, взимаемый с каждого туриста. Параллельно необходимо вести работу и работодателям. Есть два основных заблуждения со стороны работодателя: новичок всё уже умеет и не нуждается в обучении (он же закончил колледж/ институт и должен всё знать и уметь) и, что новичок учиться будет очень долго, и только в процессе, методом проб и ошибок приобретет тот самый опыт и никак иначе.

179 Любой серьезный бизнес не может допустить ни первого, ни второго. Ошибки, допущенные персоналом, слишком дорого обходятся - либо страдает имидж компании, либо провалены продажи, либо идут финансовые потери в связи с нанесенным незнающим сотрудником ущербом. При систематических ошибках во всех этих трех направлениях предприятие просто разоряется. Потому действовать необходимо системно, и с первого дня поступления новичка. Следующих комплекс мер должен стать обязательным для всех компаний: 1. Адаптация персонала- поможет быстро сориентировать новичка и приспособиться к новым для него условиям. Обычно компании теряют способных людей именно на первоначальном этапе. 2. обучение на местах - выполняется выделенными наставниками, в течение установленных сроков и по разработанному плану. Обязательной составляющей должно быть знание работы всех подразделений организации. Клиентоориентированность предполагает быстрое реагирование персонала в различных ситуациях, проявление инициативы в интересах клиента, а этого можно добиться прежде всего за счет подготовленности сотрудников и их осведомленности о внутренних процессах и возможностях. 3. периодическая аттестация - послужит мотиватором к росту и поможет повысить квалификацию сотрудника. Установленная система вознаграждений за достигнутый прогресс и предполагающая рост по карьерной лестнице или увеличение в оплате труда стимулирует стремление человека развиваться и совершенствоваться в профессии. В итоге выигрывают все- сотрудник, удовлетворенные отличным сервисом гости, и сама организация. Если при этих условиях у сотрудника в дополнение имеется реальная возможность карьерного роста, то у компании есть все шансы избежать текучести кадров, вырастить собственных компетентных сотрудников и процветать. Опыт показывает, что сотрудники, прошедшие интенсивное обучение на рабочих местах и «выросшие» в определенных компаниях, представляют из себя отличных специалистов, в то время как раньше подобного опыта и уровня люди достигали лишь в зрелом возрасте, незадолго до ухода на пенсию. Сегодня же данный процесс ускоряется

180 многократно, но происходит это только при имеющейся и действующей системе обучения. Ещё одним из возможных способов развития и удержания персонала может стать организованное компанией обучение в успешной существующей организации, как отечественной, так и заграничной. Государству необходимо поддерживать те предприятия, кто налаживает контакты и отправляет своих сотрудников по обмену опытом. Последующая отработка по возвращению, согласно подписанного заранее договора, поможет избежать финансовых потерь и вернуть инвестиции в виде опытного, надежного и толкового сотрудника. Параллельно с мерами по развитию персонала предприятиям необходимо вести работу по удержанию / сохранению сотрудников. Богатейший опыт успешных компаний позволяет нам отобрать мероприятия, которые наиболее привлекательны и результативны. Например, проведение спортивных соревнований внутри коллектива предприятия - нарды, шахматы, настольный теннис. Конкурс детского рисунка с награждением всех участников и призом для победителя. Лотереи с призов в виде услуги данного отеля / ресторана и т.д. Конечно, подобные действия подразумевают финансовые траты, но, по сути, это - инвестирование, которое вернется в виде опытных, верных и профессиональных сотрудников. Таким образом, объединив усилия и действия во всех направлениях - со стороны образовательных учреждений и работодателей, при активном участии «Узбектуризма», мы уже в ближайшей перспективе получим результаты в виде качественного изменения в составе сотрудников сферы туризма, и как следствие, увеличение желающих прикоснуться к истории и познакомиться с нашим благодатным краем.

181 Совершенствование системы интеграции образования и практики в сфере туризма Зулфия АДЫЛОВА

Сегодня, в туристической отрасли Узбекистана заняты более 15 тысяч человек. Учитывая общие население страны, т.е. потенциальных туристов и ежегодно прибывающих туристов эти цифры не отвечают мировым стандартом. Спрос на кадры в сфере туризма, несомненно, будет расти. На сегодняшний день, зарегистрированы и имеют лицензии на деятельность более 800 туристских компаний и организаций. Динамика роста вновь создающихся фирм и отелей в среднем около 75-110 в год. Данная статистика даёт возможность прогнозировать дальнейший рост туристских организаций, который может достигнуть к 2015-2020 гг. более 1000 компаний и отелей, что повлечет ежегодное нарастание портфеля заказа на кадры.

Хотелось бы отметить о значение и своевременности Указа Президента

Республики Узбекистан И. Каримова «О дополнительных мерах по вовлечению

выпускников образовательных учреждений в предпринимательскую

деятельность», который даст возможность более широкому привлечению наших выпускников в сферу малого бизнеса и частного предпринимательства. На сегодняшний день более 95% туристского бизнеса имеет место в сфере частного предпринимательства. Расширение диапазона возможностей молодых специалистов и образование дополнительных штатных единиц в туристских организациях, а также сфере услуг в целом даст импульс и возможность более целенаправленному трудоустройству выпускников факультета. На базе ТГЭУ функционирует Учебно-методическое объединение учебных заведений в области экономики и бизнеса. Оно объединяет многие учебные заведения высшего и среднего профессионального образования и является центром

ж Проф. З.Д. Адылова, Ташкентский государственный экономический университет

182 разработки образовательных программ по направлениям экономики, бизнеса, управления, туризма. Учитывая данный приоритет, необходимо кардинально пересмотреть учебные планы, перечень направлений и дисциплин колледжей туризма, вузов, а также других ученых заведений в области подготовки кадров для сферы туризма и сервиса. Как показал сравнительный анализ, данные аспекты требуют переработки и четкой координации, с точки зрения по этапного внедрения системы академических знаний в рамках непрерывного образования в сфере туризма и сервиса. Учитывая глобальное значение применения востребованных, а также инновационных подходов в процессе обучения, на сегодняшний день, учебными заведениями республики необходимо разработать программу, в которую входят ключевые этапы совершенствования образовательных направлений. К ним можно отнести следующие аспекты, как: - изучение двух и более иностранных языков, получение международных сертификатов по английскому языку, преподавание 25% программы на английском языке, языковая стажировка; - введение обязательного проведения лекций сотрудниками и директорами туркомпаний, отелей, ресторанов в специализированных учебных заведениях по подготовке кадров для туристической деятельности. Проведение мастер-классов на местах работы ведущих компаний для учащихся учебных заведений - обязательное прохождение практики учащихся в турагентствах на всех курсах обучения, отелях, ресторанах не только на последнем курсе обучения, но и во время всей учебы. Практика может быть пройдена в нескольких отделах компаний (cross training) с учетом опыта прохождения практики за границей. - участие профессорско-преподавательского состава учебных заведений совместно с практиками сферы в разработке научно-практических проектов прикладного характера;

183 усиление экономического аспекта обучения, сделав акцент на такие вопросы, как ценообразование в туризме, учет и бизнес статистика в туризме и гостеприимстве, инвестиции и инновации в туризме. внедрение информационно-прикладных программ обеспечения системы туристского и гостиничного бизнеса в процесс образования вузов и колледжей; создание попечительского совета из числа представителей НК «Узбектуризм», АЧТО Республики Узбекистан, вузов и профессиональных колледжей по туризму, основной задачей которого явится реальное обеспечение непрерывности туристского образования, отслеживание одаренных студентов колледжа и университета, забота об их трудоустройстве и карьерном росте; проведение ежегодной ярмарки вакансий в сфере туризма, разработка банка вакансий и базы данных молодых специалистов; принятие активных мер в области политики занятости, в сфере туризма и услуг, которые целесообразно использовать при трансформации экономики; решение ряда важных проблем по формированию единой системы обеспечения развития науки и практики рынка образовательных услуг в сфере туризма; совершенствование механизмов реализации практической и методической помощи преподавателям и студентам системы среднего специального образования, создание ресурсной базы для учебных и исследовательских целей; усовершенствование национальных образовательных стандартов, учебных планов в соответствии интересами работодателя; создание новых образовательных направлений в сфере туризма и сервиса на базе специализированных вузов республики экономического направления, увеличение квоты на приём по специальности туризм;

184 - разработка концепции непрерывного образования в сфере туризма и сервиса; - расширение международного сотрудничества в рамках программ образовательной сети ЮНВТО. Решение выше перечисленных задач обеспечит более эффективную и конструктивную работу в целях совершенствования образовательного процесса в сфере туризма.

185 Туризм саноатининг янги йуналишларини ривожлантиришда кадрлар тайёрлашнинг иктисодий таъсири

______>i< Сухроб ДАВЛАТОВ ва Аслиддин АБДУЛЛАЕВ

Мамлакатимиз мустакиллигининг утган йигирма икки йиллик зарваракларига назар ташлаб унинг хар бир куни янгиликсиз, ривожланишсиз кечмаганлигига гувох буламиз. Тарихан киска мазмунан бекиёс ушбу йилларда хаётимизда руй берган оламшумул узгаришларни куз олдимизга келтирганимизда, кунгил равшан тортади. Президентимизнинг жасорати туфайли кулга киритилган муваффакиятларни гапирганда калбинг гурурга тулади. Биргина туризм сохасидаги узгаришларни тахлил килиб курсак. Узбекистонда ижтимоий-иктисодий ривожланишнинг асосий пойдевори булиши мумкин булган хизматлар сохасида баркарор ривожланаётган сохалардан бири сифатида туризм хисобланади. Аммо мазкур соханинг жадал ривожланиши билан бугун малакали кадрларга эхтиёж ортиши сезилмокда. Туризм сохасида малакали кадрларни тайёрлаш масаласининг муаммолари ва истикболли йуналишлари хакида гапиришдан олдин, аввало мазкур соханинг жахон иктисодиётида, жумладан, мамлакат иктисодиётида тутган урнини аник тушунмок лозим. 2000-йиллардан бошлаб туризм бутун дунёда иктисодиётнинг энг катта даромад келтирадиган, баркарор ривожланиб бораётган тармокларидан бири сифатида эътироф этила бошланди. Тахлилчиларнинг таъкидлашича, айни пайтда Туризм ЯИМ нисбатдан жахон иктисодиётидаги хиссаси 9% булиб, бир йиллик пул айланмаси 1,3 трилион А^Ш долларига етган халкаро туризм сохаси айни пайтда дунё буйича банд булганларнинг 9,2 фоизини (260 млн. киши) иш билан таъминлаб турибди. Уз навбатида UNWTO хисоботларида кайд этилишича, у ёки бу мамлакатга ташриф буюраётган Туризмлар сони хар йили 4-5 фоизга ортмокда. Хусусан, 2010 йилда 935 млн. киши дунё буйлаб сайру саёхат килган булса, 2013 йил охиригача бу курсаткич 1,1 миллиарддан ошади. Мамлакатимизда ушбу йуналишда кадрлар тайёрлашга хам алохида эътибор каратилмокда. Тошкент давлат иктисодиёт университетининг туризм факультетида Туризм маркетинги ва менежменти, хизмат курсатиш, пойтахтимиздаги Сингапур

Давлатов Сухроб Сайитжонович катта илмий ходим-изланувчи, БухДУ Абдуллаев Аслиддин Жунайдуллоевич мустаккил изланувчи, БухДУ

186 менежментни ривожлантириш институти хамда Самарканд иктисодиёт ва сервис институтида халкаро туризм ва менежмент, Бухоро давлат университетининг ижтимоий- иктисодий факультетида туризм ва мехмонхона хужалиги йуналиши, Тошкент, Самарканд, Бухоро ва Хивадаги касб-хунар коллежларида мехмонхона хужалиги ва ресторан иши буйича мутахассислар тайёрланаётгани бунинг ёркин мисолидир. Тадкикотлар шуни курсатмокдаки туризм колледжи битирувчилари уз иш жойлари ва йуналишларини аниклай олишда муаммоларга учрашади. Ходимларнинг дастлабки йилларда мехмонхонадан мехмонхонага, иш жойи сифатида туризм манзилларни ёки фирмаларни алмаштирилиши мазкур муаммоларга мисол була олади. Шубхасиз, ходимлар деганимизда авваламбор юкори малакага эга булган кадрлар назарда тутилади. “Кадрлар барча нарсани хал килишади” деган фикр нечоглик тугри эканлиги доимий равишда уз тастигини топади. Масалан: Буюк Британияда Корнел университети томонидан 243 та юкори ва урта даражадаги мехмонхона хужалиги рахбарлари уртасида олиб борилган тадкикотлар мазкур сохага тахлика солувчи омилларни аниклашга ёрдам берди: Кадрлар-68%; Иктисодий холат-9,9%; Харажатлар усиши-5%; Хизмат сифати-5%; Ракобат-2%. Узбекистонда малакали кадрларни тайёрлаш оркали яна бир катта потенциалга эга булган туризм турларидан бири — бу таьлим туризми хисобланади. Чунки, бугунги кунда хорижий мамлакатларда уз билими ва малакасини оширишни хохлайдиган талабгорлар куп булиб, бунга нафакат Узбекистонда балки бутун дунёда алохида эьтибор каратилмокда. Таьлим туризмида киши хам хордик чикариш, хамда билим олиш имконига эга булади. Одатда бу турдаги туризм ёшларга мулжалланган булиб, халкаро ва давлат микёсида ривожлантириш максадга мувофикдир. Туризм окимининг таркибига ёшларни хам кушиш учун альтернатив туризм турлари ташкиллаштирилса булади, чунки, ёшлар узгача талаблар билан ташриф буюришади. Бунинг учун Туризм инфратузилмасини ривожлантиришга куп сармоя талаб килинмайди ва асосий эьтибор таьлим муассасалари сифатига каратилади. Таьлим туризми оркали мактаб укувчилари, коллеж ва университет талабалари, ходимлар уз билимлари ва малакаларини ошириш имконига эга буладилар. Бу жараёнда маданий- маьрифий турлар, экотурлар, саньат ва хунармандчилик турлари, диний, согломлаштириш

187 турлари, саргузашт турлар, шунингдек, конференция, семинар — тренинглар, фестиваллар, музей ва театрлар буйлаб экскурсиялар ташкиллаштирилиши мумкин. Таькидлаш жоизки, сунги йилларда бутун дунё буйича олий укув юртлари талабаларининг халкаро алмашинув микдори кескин равишда усаётганини кузатилмокда. Иктисодий ривожланиш ва хдмкорлик ташкилотининг (ИРХ,Т) “Таълимга назар 2012” х,исоботида келтирилишича чет эллик талабалар микдори 2000 йилга нисбатан 2012 йилда 99% га (яъни, 2,1 млн.дан 4,1 млн.га) ошган. Таьлим туризми ривожланганлик курсаткичлари буйича бугунги кунда А^Ш 1- уринда турса, ундан кейинги уринларда Буюк Британия ва Австралия мамлакатлари туради. Жах,ондаги таълим туризмининг энг юкори курсатгичи сифатида чет эллик талабаларнинг 41 % Европа китъасида таълим олиши х,исобланади. Ундан кейинги уринда Шимолий Америка китъаси дунё буйлаб чет эллик талабаларнинг 21% ни кабул килади. ИРХ,Т маълумотлари буйича 2012 йилда деярли х,ар икки чет эллик талабадан бири А^Ш, Буюк Британия, Австралия, Франция ва Германия мамлакатларида тах,сил олишган. Мазкур курсатгичлар шундан далолат берадики, юкорида таъкидланган мамлакатларда дунё буйича чет эллик талабаларнинг деярли ярмиси тах,сил олиши билан биргаликда, таълим туризми хизматлари жах,он бозорида янги иштирок этаётган мамлакатлар сифатида Канада (5%), Россия (4%), Япония (3%) ва Испания (3%) етакчилик килишмокда. Мазкур йуналишда шиддат билан ривожланаётган мамлакатлар каторига Осиё ва Лотин Америкаси вакилларини таъкидлаб утиш жоиз. Дархдкикат, нима сабабдан таълим туризми мамлакатларда юкори интилиш уйготади? Бунинг сабаби сифатида ривожланган мамлакатларда таълим туризмида хизматлар экспортидан яъни, чет эллик талаба томонидан укиш муддати давомида таълим учун тулов ва бошка харажатлари эвазига миллиардлаб даромад келтиришини таъкидлаш мумкин. Таълим туризмида хизматлар экспорти Туризм сохдсида янги иш уринларини яратади ва давлат даромадини оширади. ИРХ,Т маълумотлари буйича 2012 йилда А^Шда чет эллик талабаларга таълим беришга боглик даромадлар деярли 20 млрд. А^Ш долларни ташкил этди. Буюк Британияда давлат бюджетига бундай курсаткич автосаноат, хдтто молиявий хизматлар улушидан х,ам купрокдир. Австралияда эса чет эллик талабалар (уларнинг сони 200 мингдан ортади)га курсатиладиган таълим туризми хизматларидан

188 келадиган даромад олтин казиб чикаришдан бир оз ортда булиб, туртинчи уринда туради. Таълим туризми сохасидаги хизматлар экспортидан тушган даромадлар микдори бошка ривожланган мамлакатларда хам салмокли куринишга эга (1-жадвал).

1-жадвал. Чет эллик талабаларнинг таълим олиш харажатлари (млрд, А^Ш долл.)

2010 йил 2012 йил

19 765

Манба: Муаллиф томонидан “The Global Innovation Index 2012” маълумотлари асосида тузилди

Таьлим туризмини ривожлантиришнинг афзаллик томонлари: - маданиятлар алмашинувини йулга куйиш; - таълимни байналминаллаштириш; - билим ва малакани ошириш; - малакали кадрлар тайёрлаш; - туризм бошка турларига талабни кучайтиради; - валюта тушумини ошириш. Узбекистан таълим туризмида хизматлари экспортини ривожланишдан тухтатувчи асосий омиллар меъёрий - хукукий негизнинг мукаммал эмаслиги, чет эллик талабаларга тиббий сугурта хизматининг ривожланмаганлиги, чет эллик талабаларнинг узбек ёки рус тилларини етарли даражада билмаслиги, чет эллик талабаларга хорижий тилда утиладиган дарсларнинг сони камлиги ва реклама - ахборот дастурлари мукаммал даражада ташкил этилмаганлиги хисобланади. Шунга карамай, сунги йилларда Узбекистонда таълим туризмини ривожлантириш буйича бир катор одил кадамлар куйилди. Дархакикат, дастлаб халкаро муносабатларни

189 ривожлантириш - Кадрлар тайёрлаш миллий дастури максадларига эришиш механизми сифатида белгиланди. Узбекистонда таълим туризмини ривожлантириш максадида турли халкаро муносабатлар урнатилмокда, жумладан, хорижий олий укув юртлари филиаллари очилмокда, Узбекистон ва хорижий академик алмашинув ва тадкикот олиб бориш дастурлари амал килмокда, чет эллик талабаларга Узбекистон ОУЮларида таълим берилмокда, хорижий профессор-укитувчилар Узбекистон ОУЮларига таклиф этилмокда. Демак, туризм саноати х,ам университетлар билан хдмкорликда лойихдлар олиб борса, Узбекистонда таьлим туризмининг ривожланиши мамлакатнинг иктисодий усишига катта туртки булади, хдмда унинг ривожланган мамлакатлар каторида туриши учун имкон яратилади. Шунингдек, хорижий мамлакатлар билан ижтимоий, иктисодий алокалар мустах,камланади ва энг асосийси инсонларнинг билимдонлик даражаси ошиб, барча халклар бирлашади. Хулоса урнида шуни айтиш лозимки, ижтимоий-иктисодий ривожланишга эга булган мамлакатимиз олий таълим сохдсида салмокли ютукларга эришар экан, таълим туризми хизматлари экспорти юкори сифатли таълим олишни истаган чет эллик талабаларга кенг имконият яратади ва уз урнида мамлакатимиз иктисодиётига юкори даромад келтириш йулида катта салох,иятга эга.

Фойдаланилган адабиётлар 1. Rochelle Turner. The Economic Impact of Travel & Tourism //UK. - 2013. -P.1. 2. UNWTO Tourism Highlights 2013 Edition,Available at: http://www.unwto.org/publication [Accessed on 01 October 2014] 3. Soumitra Dutta. The Global Innovation Index 2012 Stronger Innovation Linkages for Global Growth/ INSEAD. 2012.

190 Employment in Tourism Sphere

>k Shaira DJABBAROVA

The tourism sphere covers set of various sectors of economy, and it complicates an exact estimation of number of the workers occupied in the sphere of tourism. Moreover, the decision of a problem of a real estimation is at a loss because of specific character of work and various communications between tourist sector and other sectors of economy. Tourism growth creates many workplaces in the countries irrespective of level of their development. Therefore such influence of tourism on employment can become defining for many small countries which essentially depend on the given sector of economy. In these countries more than 50 % of able-bodied population are involved in activity which is expressly or by implication connected with tourism in a certain season. The small countries basically have the closed economy, and before development in them the industry of tourism they depended on any one kind of economic activities, for example agriculture, or any one product, for example sugar. Unlike the small states in the large industrial countries only 5% of able-bodied population work in tourist branch. In the developing countries tourism industry created more workplaces, than in other branches of economy. Besides the quantitative analysis of influence of tourism on employment, qualitative analysis is also to be considered. Here, the basic indicator is the skill level. According to the information of the International Bureau of Labour about 100 million persons all over the world are occupied in the sphere of tourism and half of them work in hotels. However, this proportion is varies for different countries. In developing countries the number of workers occupied in a hotel economy, is very great, as work there is very cheap, hotels are under construction in the remote districts and demand on technical equipment. Thus, the indicator of number of people at service of one number in these countries approximately makes from 1,6 in Kenya to 1,8 on Seychelles. The quantity of again created workplaces in a hotel economy as a

Djabbarova Shaira Gaffarovna, Ph.D in Economics, Chief of the sector, Research Centre «Scientific Bases and Problems of Development of Economy of Uzbekistan » under Tashkent State University of Economics

191 whole though is very great, but possibility of their creation depends on a category of hotels which, is defined by the size of investments. The statistics of employment shows, that the share of women in the industry of a hotel economy makes more than 50%. In countries of Northern Europe in this sphere basically foreigners are occupied, for example, in France and Germany their number makes about 25%. For today in Uzbekistan operate over 400 private tourist firms from which 290 are based in capital, and from above 200 - in 12 areas. From 120 hotels only on to Tashkent it is placed 32, on republic regions - 88. In Uzbekistan laws «About tourism», «About insurance», «About state border», the governmental orders directed on formation of an investment climate, privatisation and privatisation in tourist sphere, privileges, improvements of a hotel infrastructure, building of networks of roads and resorts etc. operate. According to forecasts, by 2010 56 hotels with the capacity total capacity of 2,1 thousand places will be constructed, hotels "Bukhara", «Ziyorat», a camping site «Kumishkan» are fully reconstructed. Also the network of road points of service, stationary campings, and complex points on a line Tashkent-Urgench will be erected. The factor of loading of number fund will increase to 66,9% (in 2003 it made 22,2%). Internal and entrance tourism will increase from 626,4 thousand in 2003 to 2,2 million in 2010, or more than in 3,5 times. The volume of entrance tourism will reach 1,0 million persons. The increase in incomes of tourist activity more than 9 times, export of services - 4,3 times, profits - 3,5 times is predicted. Tourism in economic - one of the leading founders of workplaces as creates over 75 million workplaces all over the world. Each twelfth person works in tourism sphere. The international tourism provides employment first of all youth and women both in cities, and in a countryside. Tourist business is one of the most profitable, approximately 7% of the world capital. The contribution of branch to economic exceeds 10% of world gross national product that is quite comparable to volume of trade in oil. Today in the tourism industry more than 200 thousand persons are occupied, which cumulatively contributes 2 percent to countries’ gross national product. The volume of tourist services following the results of 2013 has grown more than 16% in comparison with previous year, export of services - 9%. According to news agencies of Spain, within the limits of questioning of economically active population, the occupation level of Spaniards in tourist sector of the country for III quarter

192 2013 has increased by 1,2% that has made 2,5 million persons - 13% from total of the working population. To the beginning of the third millenium on a share of the international tourism it was necessary 8% of total amount of world export and 30-35% of world trade by services. The general expenses on internal and international tourism make 12% of a world total national product. According to the report published by the International council about tourism and travel, in 2008 in the world in sphere of travel and tourism it is occupied almost 73,7 million persons that makes 2,8 % from the general number of the working population. Besides, in related industries tourism provides work to almost 214,7 million people. In total, in the industry of tourism and the spheres of economy connected with it, it is occupied 8,1% of able-bodied inhabitants of the Earth. Under the forecast, by 2014 this indicator will grow to 8,6%. The industry turnover in 2008 has reached 5,49 billion US dollars. In 2014 it will increase almost to 9,56 billion US dollars. Tourism development plays the important role in the decision of employment of the population, and also promotes increase of a standard of living of the population. Nowadays tourism is highly remunerative and dynamically developing branch of economy. Thus, tourism is capable to make active impact on a national economy in which it develops, on its economic, social and humanitarian bases. The development of tourism industry has positive influence on such sectors of economy, as transport, communication, building, trade, agriculture, mechanical engineering, manufacture of the consumer goods. Essential indirect effect of employment gives timeshare development. Now timeshare resorts exist in more than 75 countries. Activity of timeshares brings to creation of constant workplaces and leads to occurrence of time workplaces in the industry of tourism and other sectors of economy connected with it. Probably such organisation of work in Uzbekistan can give a positive effect on employment increase in tourism sphere. Bibliography 1. Драчева Е.Л. Экономика и организация туризма: учебное пособие./Е.Л. Драчева, Ю.В. Забаев, Д.К. Исмаев и др. - М.: Кнорус, 2010 2. Морозов М.А. Экономика и предпринимательство в социально-культурном сервисе и туризме: учебник для студентов. - М.: Издательский центр «Академия», 2009.

193 3. Гайдукевич, Л. Туристская политика в расширенном Европейском союзе [текст] / Л. Гайдукевич // Журнал международного права и международных отношений. -2008. -№4 4. Зорин И.В. образование и карьера в туризме: Учеб. пособие / Рос. междунар. академия туризма. — М.: Советский спорт, 200

194 Бухоро давлат университетида туризм таълими * Аброр ЖУРАЕВ

Бутун жах,онга узининг тарихий ёдгорликлари билан машхур булган Бухорода сунгги йилларда туризм инфратузилмасини такомиллаштиришга алох,ида эътибор каратиб келинмокда. Айни пайтда вилоятда 72 та мех,монхона ва 20 дан ортик туристик компания фаолият курсатмокда, аэропортнинг янги терминали фойдаланишга топширилган, туристик марказларга элтувчи йуллар реконструкция килинмокда, маданий ва тарихий объектларда реставрация ишлари жадал олиб борилмокда. Шахдрда сакланиб колган тарихий обидаларнинг тулик бир ансамбль тарзида эканлиги хорижий ва махдллий туристларни доимо узига жалб килиб келган. Обидаларнинг купчилиги давлат х,имоясига олинган, шунингдек уларнинг бир канчаси ЮНЕСКО руйхатида турувчи, дунё цивилизацияси учун юксак маънавий, маърифий, тарихий ахдмият касб этувчи объектлар сифатида эътироф килинган. Туризм мавсуми давомида Бухорога дунёнинг 100 дан ортик мамлакатидан ташриф буюраётган сайёх,лар сони ошиб бормокда. 2012 йилда Бухоро вилоятига 109 мингдан ортик сайёх, ташриф буюрган булса, 2013 йилда уларнинг сони 115 мингдан ошди. 2013 йилда экспорт хизматлари хджми эса 4,83 млн. А^Ш долларини ташкил этди. Айни пайтда туризм корхоналари ва мех,монхоналарда иш билан бандлар сони 500 тага якинни, мех,монхоналардаги х,ар бир уринга йил мобайнида тугри келувчи сайё^ сони 42 тани ташкил этмокда. Ушбу курсаткичларга санаторий-курорт ташкилотлари хдмда дам олишни ташкил этувчи бошка корхоналардаги, шунингдек туризм сектори томонидан билвосита яратилган иш уринлари х,ам киритилса, туризмнинг вилоятда иш билан бандлик курсаткичларига кушаётган салмокли х,иссаси намоён булади. Шунинг билан бирга, Бухоро вилоятида туризмни ривожлантиришнинг х,али фойдаланилмаган катта потенциали, туризмнинг бизнес, конференциялар, маданий- билиш, экологик, чул, экстремал, тиббий, фольклор-этнографик туризм каби куплаб турларини таклиф килиш шарт-шароитлари мавжуд. Худуддаги рекреацион ресурслар туристларни бутун йил мобайнида кабул килиш имконини берса-да, халкаро туризм мавсуми нисбатан киска муддат давом этади. Мавжуд имконият эса туризм секторини*

* Аброр Туробович Жураев, и.ф.н, Бухоро давлат университети Халкаро булим бошлиги

195 малакали кадрлар билан таъминлаб боришни талаб килади. Зеро, туризм сохасида инфратузилмани яратиб беришнинг узи сохани ривожлантириш учун етарсиздир. Ушбу сохада муваффакиятнинг калити авваламбор кадрлар, уларнинг билими, малакаси, куникмалари, ёндашуви, кобилияти билан узвий богликдир. Бухоро давлат университети олдида турган асосий вазифалардан бири хам мана шу иш уринлари учун малакали кадрларни уз вактида етказиб беришдан иборатдир. Бухоро вилоятида туризм сохаси учун кадрлар Бухоро давлат университети ва Бухоро туризм коллежида тайёрланади. Бухоро давлат университетида туризмга ихтисослашган “Сервис (туризм ва мехмонхона хужалиги)” бакалавриат таълим йуналиши илк маротаба 2008 йилда очилди. Ушбу таълим йуналишини 2012 йилда илк бакалаврлар битириб чикишди. 2010-2011 укув йилидан бошлаб “Мехмонхона хужалигини ташкил этиш ва бошкариш”, 2013-2014 укув йилидан бошлаб эса “Туризм” ва “Хизматлар сохдси” бакалавриат таълим йуналишлари хамда “Туроператорлик фаолиятини ташкил этиш” магистратура мутахассисликларига, 2014-2015 укув йилидан “Туризм” магистратура мутахассислигига талабалар кабули амалга оширилди. Айни пайтга келиб, ушбу йуналишларни битириб чиккан талабалар 69 нафарни, таълим олишда давом этаётганлар эса 209 нафарни ташкил этмокда. 2018 йилга келиб, БухДУ томонидан сохага етказиб берилган тайёр кадрлар сони 290 нафардан ошиши режалаштирилган. Ушбу курсаткичларга Бухоро туризм коллежини хар йили битириб чикаётган 150 дан ортик мутахассисни хам кушганда, сохани малакали кадрлар билан таъминлаш борасида анча ижобий натижаларга эришилаётганини таъкидлаш мумкин булади. БухДУда туризм сохаси таълими “Иктисодий таълим ва туризм” кафедрасида амалга оширилади. Айни пайтда кафедрада туризм йуналишида дарс берувчи 10 нафар профессор-укитувчи, шу жумладан 1 нафар фан доктори, 5 нафар фан номзоди фаолият курсатмокда. Уларнинг 8 нафари Европа ва Осиёнинг етакчи университетларида малака ошириш ва илмий тадкикотлар олиб бориш муддатларини утаб кайтишган. Узбекистон Республикаси Президентининг 2012 йил 10 декабрдаги “Чет тилларни урганиш тизимини янада такомиллаштириш чора-тадбирлари тугрисида” ^арорида белгиланган вазифаларга мос равишда талабаларга 4 та фан инглиз тилида утила бошланди, сохага оид хориж адабиётларининг базаси яратилди. Кафедра хузурида энг сунгги русумдаги техник жихозлар билан таъминланган укув-методик марказ ташкил килинган. Электрон доска,

196 видеопроекторлар, овоз бериш тизимларидан дарс жараёнларида самарали фойдаланиб келинмокда. Талабалар университет хузурида очилган марказлар ва курсларда инглиз, француз, немис, корейс, испан, итальян, япон тилларини урганиш имкониятига эгалар. Талабаларнинг амалиётини ташкил этишда “Узбектуризм” МКнинг худудий бошкармаси билан якин хамкорлик урнатилган. Бошкарма томонидан вилоятда фаолият курсатаётган мехмонхоналар ва бошка туристик корхоналарда амалиётчиларга булган эхтиёж аникланиб, ушбу эхтиёжни кондириш максадида талабалар тегишли корхоналарга амалиётга узатилмокда.

2012-2018 йиллар давомида БухДУ томонидан туризм секторига етказиб бериладиган кадрлар т^рисида маълумот

290

202

■ Битирувчи сони ■ Жами битирганлар

69 96 “ „ 88 45 24 27 29

2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

Манба: Муаллиф томонидан БухДУ маълумотлариасосида тузилди

Замонавий туризм индустриясида Интернетнинг урни бекиёсдир. Талабалар ва профессор - укитувчилар вилоят туризм корхоналарида Интернет технологияларидан фойдаланиш борасида маслахат-консалтинг хизматлари курсатиб келишмокда. Вилоятнинг туризм потенциалини янада кенгрок намойиш килиш максадида талабалар томонидан ижтимоий

197 тармокларда “Other Bukhara”, “Bukhara - Open your fairyland” каби номлар остида сахифалар юритилмокда. Айни пайтда бир гурух талаба ва профессор-укитувчилар билан “Узбектуризм” МК худудий бошкармаси хамкорлигида Бухоро туризм индустриясининг узига хос томонларини намойиш килиш, соха кадрлари малакасини ошириш, илгор технологиялардан фойдаланган холда бронлаштириш ва маълумот бериш, бизнес гояларини амалга оширишда ёрдам бериш каби хизматларни узида мужассам этадиган веб-сайт яратиш борасида ишлар олиб борилмокда. “Бухоро вилоятида 2013-2016 йилларда хизмат курсатиш ва сервис сохасини ривожлантириш комплекс чора-тадбирлар дастури” доирасида Бухоро туризм коллежига Туркия ва Австриянинг етакчи туризм коллежлари билан хамкорлик урнатишида ёрдам курсатилди. Бухоро давлат университетида Вазирлар Махкамасининг 07.10.2010 йилда тасдикланган “2010—2020 йилларда номоддий маданий мерос объектларини мухофаза килиш, асраш, таргиб килиш ва улардан фойдаланиш давлат дастурини тасдиклаш тугрисида”ги ^арори вазифаларини бажаришга алохида эътибор каратилмокда. Хусусан, анъанавий хунармандчилик билан боглик билим ва куникмалар, фольклор ижрочилиги, кадимий кулёзмалар борасида илмий тадкикот ишлари олиб борилмокда, “Асрлар садоси” хамда “Ипак ва зираворлар фестивали”да хунармандчилик намуналари билан иштирок этиб келинмокда. Иктидорли талабалардан бир гурухи томонидан Бухоро вилоятида мавжуд булган моддий ва номоддий мерос намуналари тугрисидаги маълумотлар нашрга тайёрланмокда. “Иктисодий таълим ва туризм” кафедрасида халкаро алокалар намунали тарзда йулга куйилган. Сантьяго де Компостела университети, Валенсия политехника университети (Испания), Брюссель эркин университети (Бельгия), Рованиеми университети (Финляндия), Салоники технологик таълим университети (Греция) каби куплаб етакчи олий таълим муассасалари билан илмий тадкикотлар борасида хамкорлик урнатилган. Европа Комиссиясининг ТЕМПУС хамда ЭРАСМУС МУНДУС дастурлари доирасида ушбу университетларда 2010-2014 йиллар мобайнида 15 га якин талаба укиб кайтди, 10 дан ортик тадкикотчи, 8 нафар профессор-укитувчи илмий изланишлар олиб боришди. Иктидорли талабалардан 6 нафари БМТнинг Узбекистондаги ваколатхонаси томонидан ташкил килинган танловларда мунтазам равишда иштирок этиб, голиблар сафидан урин олиб келишмокда. 2 нафар талаба туризм йуналишидаги илмий

198 изланишлари натижаси сифатида Навоий номли Давлат стипендиялари совриндори булишди, 1 нафар профессор-укитувчи “Узбекистан белгиси” Давлат нишонига лойик курилди. Тошкент давлат иктисодиёт университети камда Самарканд иктисодиёт ва сервис институтлари билан мутахассисларни кайта тайёрлаш ва малакасини ошириш борасида доимий камкорлик килиб келинмокда. Мамлакатимизда туризм ва сервис сокасининг тобора тараккий килиб бораётганлиги “Иктисодий таълим ва туризм” кафедраси олдида бир катор долзарб вазифаларни куймокда. Бунда илм-фаннинг ишлаб чикариш сокаси билан узаро манфаатли ва инновацияларга таянадиган самарали алокаларини йулга куйишнинг устивор йуналишлари сифатида куйидагилар танланган: - Худуддаги туризм сокаси вакиллари, ОТМлар, лицейлар, коллежлар профессор- укитувчилари камда талабалари, илмий тадкикотчилар, мутахассислар уз ишланмалари, илмий маколалари ва таклифлари билан иштирок эта оладиган интерактив лойикани амалга ошириш; - Туризм ва сервис сокаси эктиёжларидан келиб чиккан колда малакали, юкори билим ва куникмаларга эга мутахассисларни тайёрлашда давом этиш; - Номоддий ва моддий меросни асраб-авайлаш, туризм потенциалидан окилона фойдаланиш, туризм ривожининг иктисодиётга, жамиятнинг ижтимоий ва маданий каётига камда атроф-мукитга таъсирини баколашга каратилган илмий тадкикотлар олиб бориш; - Туризм таълими сокасида халкаро камкорликни кучайтириш; - Макаллий ваколатли органларга туризм сокасида карорлар кабул килишда экспертлик ёрдамини курсатиш, макаллий туризм корхоналари учун илмий- тадкикот базаси сифатида консалтинг хизматларини камда мавжуд кадрлар малакасини ошириш имкониятларини таклиф килиш.

199 Бухоро вохасида туризм сохаси учун кадрлар тайёрлашни такомиллаштириш масалалари

>н Халим ХАМРОЕВ

Туризм сохасида кадрлар тайерлаш таълим сохасининг устувор йуналишларидан бирига айланиб бормокда. Туризм учун таълим тизимини яратиш учун хукуматимиз катта ишлар киляпти: дастлаб, туризмга ихтисослашган махсус факультет Тошкент Давлат иктисодиет университетида очилди (бирок бу факультетга асосан Тошкент шахрида иктикомат килувчилар киряпти ва битиргач, асосан Тошкент шахрининг туризм корхоналарида фаолият олиб боришмокда), Бухорога географик жихатдан якин жойлашган Самарканд шахрида 2003 йилда кисман туризмга иктисослашган институт (Самараканд иктисодиет ва сервис институти) ташкил килинди (бирок, бу институтга хам Бухоро шахридан бориб, шу институтда укиб, сунгра кайтиб Бухоро шахрининг туризм корхоналарида ишлаетганлар деярли йук). Бухоро вилояти туризм потенциалини окилона ишлатишни йулга куя оладиган кадрларни тайерлаш борасидаги биринчи катта кадам - бу шахарда Бухоро вилоят хокимининг 2003 йил 29 майдаги № 45 сонли карорига асосан туризмга ихтисослашган Бухоро туризм коллежининг очилиши булди. Бу коллеж утган ун йил ичида минглаб кадрларни тайерлаб берди. Хозирги кунда 80дан зиед педагок ходимлар хар йили 300дан ортик ешларни тайерлаб бермокда, аммо бу коллежда мавжуд 7 йуналишнинг факат учтаси туризмга алокадор, колгани бошка йуналишлар буйича кадрлар тайерланмокда, яъни хали бу коллежни тула холда туризм коллежи булиши учун анча иш килиниши керак. Вилоятда туризм сохаси учун кадрлар тайерлашни яхшилаш борасидаги иккинчи катта кадам 2008 йилда Бухоро давлат университетида туризмга ихтисослашган сервис (мехмонхона хужалиги ва туризм) бакалавр йуналишининг очилиши булди. Бу йуналиш буйича биринчи калдиргочлар 2012 йилда бакалавриатни битириб, Бухоро шахрининг туризм корхоналарида уз фаолиятларини бошлашди. Кейинги катта кадам 2013 йилнинг 1 сентябридан туризм сохаси учун бакалавр кадрларни етказиб берадиган йуналишлар

Хамроев Халим Розикович, и.ф.н., доц., Бухоро давлат университети.

200 учтага етди, яъни икки янги йуналишларга (5610300 - Туризм (фаолият турлари буйича) ва 5610100 - Хизматлар сохаси (туризм сохаси буйича) талабалар кабул килинди. Бундан ташкари, туризм сохдси учун юкори малакали кадрлар тайерлашни уз олдига максад килиб куйган 5А.610302 - “Туроператорлик хизматларини ташкил этиш” магистратура мутахасислиги очилди. Регионнинг туризм потенциалини окилона ишлатишни йулга куйиш хамда Бухорони Узбекистоннинг энг мухим туристлик маркази сифатида шакллантириш учун, энг мухим килиниши керак булган ишлардан бири туризм сохаси учун урта махсус маълумот берадиган таълим тизимини янада ривожлантириш зарур, жумладан, ундаги йуналишлар сонини янада ошириш керак, чунки хозирги замон туризми 500 дан ортик мутахассисликни талаб килади, буларнинг энг мухимларинигина Бухорода тайерлаш мумкин. ^олганини Тошкент, Самаркандда концентрация килиш мумкин. Айримларини эса чет элларда тайерлашга тугри келади. Бухоро давлат университетида эса нафакат туризм сохаси учун юкори малакали кадрларни тайерлаб бера оладиган, балки шу соха учун илмий-тадкикот ишларини хам йулга куя оладиган туризм факультетини ташкил этиш максадга мувофикдир. Кадрларни шу ернинг узида тайерлаш, биринчидан, купрок регионнинг узига хос маданиятини узида мужассамлаштириган махаллий ахолини бу укув юртларига кириш имконини беради, улар эса махаллий менталитетни яхши билгани учун яхши мутахассис булишга каттарок имкониятга эга. Иккинчидан, туристлик корхоналар туризмни ривожлантиришга алокадор илмий муаммоларни олий укув юрти билан биргаликда хал килиш имкониятига эга буладилар. Ушбу региондаги олий ва урта махсус билим юртлари Тошкентдагига нисбатан махаллий туристлик корхоналар учун кайси йуналишдаги мутахассис кераклигини яхширок билади хамда мураккаб, тез узгарувчи замон, жумладан жахон туризми талабларига жавоб бера олади. Бундан ташкари, туризм факультети Бухоро худудида туризмни ривожлантиришга тусик булаетган куйидаги каби муаммоларни тезрок хал килишга йул очадиган малакали кадрларни тайерлашга хам имкон беради: - махсус маълумотга эга булмаган шахслар (айрим холларда хатто талабалар хам) юртимиз обидалари хакида асоссиз маълумотларни сайехларга етказиш холлари учрайди;

201 - тарихий обидаларда хунармандлар еки малакаси булмаганлар ошпазлар овкат пишириб, сифатсиз махсулотларни туристларга сотиш холлари учрайди. - Региондаги туризмга ихтисослашган таълим тизими туристлик потенциални реализация килишда уч йирик йуналиш буйича фаол иштирок этиши мумкин: - хукуматга, биринчи навбатда махаллий хукуматга карорларни кабул килишда экспертлик ва оппонентлик ролини уйнаши мумкин; - махаллий корхоналар ривожини жадаллаштириш учун илмий-тадкикот базаси шаклда фаолият олиб бориши мумкин; - махаллий туристлик корхоналар учун малакали кадрларни тайерлаб бериш ва мавжуд кадрлар малакасини ошириш йуналиши буйича иш олиб бориши мумкин. Х,озирги замон туризм тараккиети хукуматлар олдида жуда катта вазифаларни куймокдаки, уларни хал килишда олимларнинг хам уз урни бор. Бутунжахон туристлик ташкилот Бразилиянинг Рио-де-Женейро шахрида 21 аср учун харакат дастурини ишлаб чиккан эди. Бу дастурга 182 мамлакат кушилган. Бу дастур 21 аср учун харакат дастури сифатида туризм буйича давлат органлари олдида катор вазифаларни куйган булиб, улардан куйидагиларни хаетга тадбик килишда таълим тизими мухим роль уйнаши мумкин: - реглементловчи иктисодий ва бошка хил структураларни камайтириш (хорижий тажрибани танкидий урганиш ва назарий билимларга таянган холда олий таълимда фаолият юритувчи олимлар ижодкорлиги оркали); - туризм ривожланишининг иктисодиетга, жамиятнинг ижтимоий ва маданий хаетига хамда атроф-мухитга таъсирини бахолаш (ижтимоий-иктисодий жараенларни бахолашга каратилган илмий услубиетни ишлаб чикиш, такомиллаштириш ва куллаш оркали); - туристлик персонални тайерлаш ва укитиш (олий таълим, урта махсус таълим, малака ошириш ва кайта тайерлаш тизимлари оркали); - туризмни баркарор ривожланишини узок муддатга мулжалланган режалаштириш (ижтимоий-иктисодий жараенларни прогнозлаш, режалаштиришга каратилган илмий услубиетни ишлаб чикиш, такомиллаштириш ва куллаш оркали);

202 - туризм ривожланишига жамиятнинг барча секторларини жалб килиш (туризмни ривожлантиришга кумаклашувчи тармоклар учун кадрлар тайерлаб бериш ва илмий ишлар олиб бориш оркали); - янги туристлик махсулот концепциясини тузиш (туризм сохасида фаолият юритувчи малакали мутахасислар билан биргаликда илмий - амалий тадкикотлар утказиш оркали); - амалга оширилган чораларнинг натижасини бахолаш (фаннинг танкидий тахлил методикаларини куллаш оркали); - халкаро фаолиятда хамкорликларни урнатиш (олий таълим тизимида мавжуд туризм, хорижий тил ва хамкорлик маданиятига эга булган мутахасислар потенциалини реализация килиш оркали). Бухоро давлат университети катта илмий потенциалга эга, шу потенциални региондаги туризмни ривожлантириш масалаларига йуналтириш максадга мувофикдир. Бухоро давлат университетининг хозирги мавжуд илмий потенциали регионнинг турмахсулотини шакллантириш учун махаллий хукуматга куйидаги йуналишларда кумаклашиши мумкин: - Бухоро шахри буйича анча тулик булган энциклопедия ва туристлик справочник тайерлаш масаласида (уларни, иложи борича бир неча тилда - узбек, рус, инглиз, француз, немис тилларида тайерлаш керак). Бу справочник Бухоро вохасининг туризмга тааллукли бутун объектлари тугрисида энг зарур маълумотни уз ичига олиши керак. Энг ахамиятлиси шундаки, бу справочник Бухоронинг жахон цивилизацияси дурдонаси эканлигини, унинг такрорланмас, бошка юртларда булмаган кирраларини еритиши керак. У содда тилда езилган булиши билан таниш булмаган потенциални туристга тушунарли тилда, маданиятимизнинг энг мухим жабхаларини кизикарли килиб езилган булиши керак. Бундан ташкари, шахар ва унинг атрофи хаетидаги архитектура едгорликлари, табиати, маданияти, маънавияти ва бошка аспектларини уз ичига олиши зарур хамда туристни иложи борича купрок кун ушлаб тура оладиган аник бир дастурни таклиф килиши керак. Шахар тугрисидаги энциклопедия эса бу юрт тугрисида бирор илмий макола тайерламокчи булган чет эл олимлари, газета ва журналларга макола езмокчи булган журналистларга, радио ва телевидениега курсатув тайерламокчи булганларга тулик ва етарли маълумот манбаига айланиши керак. Акс холда,

203 юртимиз тугрисидаги айрим информациялар нотугрирок талкин килишини ва потенциал туристлар учун емон таъсурот колдириши мумкин. Бу справочник ва энциклопедия чет эл туристларига хам кул келади. - Телеведенияда махсус туризм каналини ташкил этиш борасида. Туризмга ихтисослашган Греция, Кипр, Х,индистон каби давлатлар тажрибаси шуни курсатадики, ушбу махсус канал мамлакат имижини кутаришга жуда яхши хизмат килади, потенциал туристларни бу улкаларга келишга кизиктиради, Бухоро давлат университети олимлари бу масалада хокимиятга самарали, малакали кумакчи була оладилар. - Интернет тизимида Бухоро турмахсулот брендини шакллантириш борасида кумаклашиши мумкин. Интернет тизимига Бухоро вилоятининг туристлик имкониятларига алокадор барча маълумотларни тикиштириб ташлаш максадга мувофикдир. Бундан ташкари, бронлаштиришнинг компьютер тизимини йулга куйиш керак, бутун дуне аллакачон бу усул билан узига дам олиш жойини танлайди (А^Шда 90 фоиз турмахсулот шу йул билан сотилади). Бу масалада х,ам университет олимлари хокимиятга ва махаллий бизнесга кумаклашиши мумкин. - Регион иктисодиети учун долзарб масалалардан бири иш билан таъминлаш масаласида хдм, яъни янги иш жойларини очишда кумаклашиши мумкин. Чунки, туризмда иш жойи ташкил этиш кулайдир ва арзондир. Туризмда иш жойини ташкил этиш саноатдагига нисбатан 2,5 марта арзондир. Масалан, Бухоро вилояти жуда катта туристлик саноат базасини яратиш имкониятига эга. Бизга маълумки, туризм саноати туристларга мулжалланган товарлар ва сувенирлар ишлаб чикарувчи махсус саноат тармогидир. Бухоро кадимдан машхур Шарк шахарлари каби «Савготи» - сайехни саехат килган жойларни эслатувчи белги-товарларга бой булган шахардир. Бу сохаларни ташкил этишда университет олимлари илмий жихатдан кумаклашиши мумкин. Бундан ташкари, юкорида таакидлаганимиздек, бир пайтлар Бухоро шахрини узига хос имижи булган шойи матолар тукиш, мисгарлик, гилам тукиш ишларини йулга куйишда хам илмий кумакчи булиши мумкин.Ёхуд янги иш жойларини очишга олиб келувчи, туристлар окимини купайтирувчи куйидаги каби катор экскурсиялар мавзуларини ишлаб чикиши мумкин: “Эски Бухоронинг махаллалари”, “гузаллик оламида”, “зардузлик

204 сехргарлари”, “кумуш тола устолари” “театрли Бухоро”, “Бухоро коракули”, “Бухородаги ипак йули”, “керамика санъати”, “^адимий Бухоронинг заргарлик санъати”, “Бухоро кандакорлари”, “Бухоро ганчкорлари”, “Бухоро зиератгох,лари”, “Етти пир зиератгох,лари» ва бошкалар.

205 Human Resources and Development to Tourism Industry in Uzbekistan

___ >h Timur KHUSNUTDINOV

Nowadays Uzbekistan has a great potential to develop tourism industry thanks to many resources. These resources are material resources, financial resources, technological resources and, of course, human resources. Human resources is a key factor for developing any kind of business. Due to human contribution, we can see a great improvement in IT system, Marketing, Finance and Management spheres. All these categories keep tourism industry running in an organized level. There is no doubt that management controls the whole system in any tourism field. This could be hotels, restaurants, travel agencies, MICE activities, transportation system that are controlled by people. We can imagine that any kind of business is like a human body. Finance department is like a blood that provides oxygen for the whole system and should flow in non­ stop level. Marketing performs like a skeleton that establishes a correlation between all organisms within a human body, as well as in a business environment because this department proves that the system is controlled properly and can deal with the external environment. Management is our brain that monitors, organizes and controls all organs in a human body. There would be a failure in any business, especially in tourism without a good management. And, finally, the heart which is the main source of living. This system is human resources. Due to this category, it can be seen that human resources provides the main contribution for other departments for a successful business. Human resources should be organized, determined, controlled and motivated to achieve business goals. Especially it is very important in tourism sphere because the main activity in this field is a guest service that is conducted by a proper human resource management. From my experience, as I am currently working in one of the international hotels in Tashkent, I can see how the hotel business is being operated due to human contribution. First of all, each department has its own tasks and responsibilities needed to be done at a particular time. Front Desks duties are answering phone calls, serving customers, managing their requirements and making a reservation. Finance department responds to all financial transactions, including *

* Timur Ruslanovich Khusnutdinov. Year 1 student of International Hospitality Management Program. Management Developmetn Institute of Singapore in Tashkent.

206 revenue, budget control and accounting procedure. Marketing department promotes a hotel, establishes collaborations with other companies through the sales activities. Human Resource Department hires people, coordinates, motivates and controls them the way they carry out their liabilities. But at the same time each department has its own manager who should assure that all processes are being conducted according to regulations and requirements set by a hotel top-level management. It is very important for any company to have a good environment for all employees to do their job properly. To be more precise, employees should realize that they can comply all necessary tasks and are appreciated by their supervisors. Moreover, a successful manager is a person who can be a friend for his employees and at the same time can assess employees performance at workplace objectively. Moving to the next point, communication skills between co-workers plays a significant role for a successful negotiation at workplace. All departments should cooperate with each other properly, thus realizing that they make a contribution to the company where they work together. Consequently, the output, that all departments have completed together, should represent a good product that has been produced effectively and efficiently. Teamwork is also important for a positive guest feedback. For instance, if the guest is complaining about bad conditions in a room, the front desk operator should communicate with other levels such as housekeeping and maintenance directly to solve this problem together without any misunderstandings. In addition, training is the most important aspect for employees to understand the business environment and how a certain department is being operated to produce some service for customers. When I have been hired as a receptionist at the front desk office, I have been taught how to operate with the system, how to check-in and check-out people, how to post payment, how to make some adjustments, how to deal with accounting procedure and many other tasks which are supposed to be undertaken by employees every day. From my standpoint, I can see that I am taking a very good experience in a hospitality industry. Communication with your co-workers make you feel confident if you keep a good relationship with them. To be more specific, when your colleagues help you understand how to work at the front desk department and inspire you to do the same things as they do, you begin to understand that you are one team. According to my managers opinion, «Connected-we are stronger.» This inspiration leads you to move further, discover new things and help your colleagues in some challenges.

207 It is certainly true to say that people, who are involved in hospitality industry, should be able to deal with customers, thus showing effective communication skills, tolerance and willingness to satisfy customers needs. Tourism is a hard work because you have to be nice and polite every time and you should find an approach to each client to meet his or her expectations. Hospitality industry includes many spheres that are connected with each other and it is crucial to keep information updated, improve information system within some organization, observe a consumer market to define customers needs, establish rules and requirements for employees, control and motivate them to accomplish business goals together. Therefore, tourism management has many subjects that might be useful for people willing to get involved in this sphere. These subjects are: Sales and Promotion, Marketing, Information systems and E- Commerce in THT, Economics of Leisure and Tourism, Accounting and Finance, Human Resource Management and other modules that definitely give the proper knowledge for future managers in tourism sphere. As regards tourism industry in Uzbekistan, our nation can be proud because our country has many advantages and opportunities to attract customers to visit our country. Firstly, we have all four seasons and our climate is really convenient for tourists to come at a particular season. Secondly, our country has a great history that explains the way our ancestors struggled for a freedom for people and gained an independence. On the third rank, we have a rich cultural heritage and many tourists come from different countries to see our architecture, art and our customs. There are many cities that appeal tourists because they have a great history. These cities are Samarkand, Bukhara, Tashkent and Khiva. Our nation is also very hospitable to the guests and they can invite them to have a dinner with them, having cooked some delicious traditional meals. Therefore, many tourists visit our country because of our culture, architecture, climate, geographicallayout and hospitality from local people. Nowadays Uzbekistan has 11 international airports, over 400 hotels (the majority of them respond to international standards), high-speed train network namely «Afrasiab» that provides a relatively fast trip for tourists to famous cities. In fact, there were more than 2 million tourists who visited Uzbekistan in 2013. According to internet survey conducted by Pagetour, 39% of tourists come to our country to see our architecture and art, 24% of tourists are interested in culture, customs and lifestyle of uzbek people. Moreover, Uzbekistan has developed the new sector of the market for hospitality purposes: special accommodations called «Bed and Breakfast» that provide a service in family

208 style for tourists who want to see the way uzbek people cook traditional meals and provide a service in a national style. It is obviously seen that hospitality is being developed rapidly in Uzbekistan due to financial investments, availability of material and technological resources, rich cultural heritage and qualified specialists who work in this field. In terms of relationship between human resources and development of tourism in Uzbekistan, it is undoubtedly true to say that our country is on the right track because of improvement in auto service facilities, good infrastructure in tourist centers and many entertainment events. But all these accomplishments have been done by people who work hard to contribute something new for hospitality sector. Each person has a special talent or ability to do something and, therefore, it is really vital for each man to find his own field where he can implement all knowledge and share his experience with other people. To my way of thinking, if the human resource management is organized, well-structured, directed and motivated by managers to keep working, this incentive will encourage them not only to do their job, but also improve and bring something original for the company. To sum up, there is no doubt in my mind that tourism industry in Uzbekistan will thrive significantly in the future because human resource usually has young people who are full of energy and ready to succeed in their field, thus showing an interest, potential and ability to get involved in a business environment not only to earn a profit but also to satisfy customers. This approach from people will definitely bring to success in any sphere.

209 Tourism Industry: Education Problems and Perspectives

>k Dilfuza SULTANOVA & Mokhira SHERMUKHAMEDOVA

Promotion of tourism as a national foundation has drawn a national attention a few times and it is now back again. While many emphasize the gigantic size and enormous economic impact which they claim the tourism industry has, the reality is far from clear. It is true that these statistical shortcomings hinder the effective increase in the competitiveness of tourism as an industry, but, more fundamentally, the issue appears to be that many have emphasized need for tourism promotion in order to simply join the bandwagon, without a clear understanding of what tourism is. Although many of us have been "tourists" at some point in our lives, defining what tourism actually is can be difficult. Tourism is the activities of persons traveling to and staying in places outside their usual environment for not more than one consecutive year for leisure, business or other purposes. Tourism is a dynamic industry that requires the ability to constantly adapt to customers' changing needs and desires, as the customer’s satisfaction, safety and enjoyment are particularly the focus of tourism businesses. Tourism, while providing great pleasure for individuals, often does considerable damage to environments and cultures around the world. Ecotourism, or sustainable tourism, seeks to provide people with ways of seeing the world while doing minimal harm to the environment and respecting the cultures in the lands they visit. Ecotourism professionals, in fact, want their business dealings to benefit the areas where they work. Tourism is very important in world economy and it is one of the important resources of income both for developed and developing countries. It is allocated huge amount of planning and investment in the world. By developing this industry discussion of business and competition are developed in order to succeed in this industry, besides having tourism conditions, destinations, following plans to attract tourists, there should be good efforts to provide suitable equipments and conditions to the world tourism marketing. Basic professional competence is a system of integrative integrity of information, foreign language, and service and technological knowledge and skills, professionally significant qualities *

* Sultanova D.T., senior teacher, Shermukhamedova M.M., teacher Tashkent State University of Economics

210 of personality. The major theoretical and methodological approaches form the basis of professional competence of future specialist tourism industry was an integrative approach. In developing the model stand out cognitive, motivational and valuable, Components of the system of professional competence of future specialists tourism industry. Defined criteria of formation of professional competence of future specialists travel industry: low, medium, high, advanced. The developed model helps to improve the level of professional training in the field of tourism, specifies the objectives, targets and conditions for the effective implementation of the process of forming the basis of professional competence. Modern tourism sphere needs educated, highly cultured, highly skilled specialists, competitive at the modern labor market, who will be able to apply thorough theoretical knowledge of tourist sphere and practical skills of effective work in a difficult and dynamic competitive environment. One of the important conditions of transformation of tourist sector of the country into the competitive branch of economy of Uzbekistan is the effective training, retraining and improvement of professional skills of cadres according to educational programs that correspond to the branch requirements. Uzbekistan has a number of the educational institutions that prepare specialists for tourism sector with both secondary special and higher education. In particular, four professional colleges on tourism in Tashkent, Samarqand, Bukhara and Khiva prepare specialists of middle level in the field of tourism, hotel sector and catering. Despite the sufficient quantity of educational institutions in sphere of tourism, the practical experience shows that it is necessary to raise their preparation level, especially foreign languages teaching. And also because of the major competitiveness in the international market it is necessary to strengthen the efforts on upgrading professional skills of management staff and employees of tourist enterprises. The development of tourism science is among topical matters as well. Taking into account interdisciplinary character of the tourism science, the necessity in elaboration and development of methodology of formation of systems of vocational education for the uniform educational space is felt. It is quite important to have a body capable to provide the development of scientific researches and improvement of quality of multilevel system of continuing

211 professional tourist education for preparation of specialists of this sector on the basis of combination of theory and practice. Nature-oriented tourism is not new in Uzbekistan. However, if ecotourism is defined as tourism structured to facilitate the objectives of conservation and sustainable development, then there is no history of ecotourism in Uzbekistan. Hard currency hunts for foreign tourists, organized by influential private citizens and government officials, including State Nature Protection Committee and State Forest Committee employees, illustrate the tone of nature tourism in Uzbekistan today. These activities furthermore coincide with measures compromising scientific researchers working within the preserved lands system of Uzbekistan. Ideally, ecotourism is centered in natural areas and educates travelers about those environments. It provides financial benefits directly to local people in areas visited. Rather than imposing any cultural values on local people, it respects their ways of life. And it avoids supporting oppressive regimes and instead supports human rights and democratic values, as much as possible, without engaging in political struggles. Ecotourism, defined as responsible tourism focused on the natural world, has emerged as a concept that unites the interests of environmentalists and developers. Proponents of ecotourism see it as potential salvation of some of the world's most endangered ecosystems, and an opportunity for communities that possess biological resources to develop sustainable economic strategies, instead of pursuing environmentally-damaging patterns of resource use. However, finding a compromise between preservation and development is often challenging, and ecotourism can generate additional environmental problems for the very regions it is intended to protect. Not all businesses that claim to be ecotourism companies are genuinely interested in sustainable tourism. Some companies simply use the label while continuing unsustainable business practices. As ecotourism is a rapidly growing industry, consumers and would-be professionals must beware of these misrepresentations. An ecotourism specialist can have an exciting and rewarding career, especially if he or she can help to define genuine ecotourism as the industry matures. One must be devoted to sustaining nature and can share that passion every day with co-workers and consumers. Ecotourism specialists spend time planning and coordinating tours, budgeting, and reporting. Of course, they spend a lot of time traveling with clients in outdoor locations, guiding them, teaching them, and ensuring their safety. This sort of work takes them to remote locations all over the world. Many ecotourism guides specialize in

212 geographical areas or in their knowledge of wildlife, climate and weather, ecosystems and biomes. They who enjoy writing about their work often get their writing published in books, magazines, websites, and marketing materials. Some ecotourism specialists do not work directly with tourists. For example, they might manage conservation projects in host areas financed in part by ecotourism companies. Or they might conduct research on the impacts of ecotourism, long before the ecotourists arrive. This involves working with local people and governments, and advising them on how to create a sustainable tourism economy. There is a need in this growing industry for sales and marketing professionals who are proficient on the web. These people must be familiar with destinations and their ecosystems and local cultures, no less than the guides who actually take people there. The most obvious employment opportunities are with ecotourism travel agencies, but government park services also employ ecotourism specialists. International environmental groups such as Conservation International and Rainforest Alliance also have ecotourism programs. Becoming an ecotourism specialist usually requires a bachelors or masters degree in some related field like forestry, wildlife biology, or resource conservation. Coursework in hospitality, tourism, and international studies can be useful. Some universities offer ecotourism programs. Courses in business and marketing and experience with fundraising are helpful. Having one or more foreign languages is highly valuable. Volunteer work experience with an organization working to preserve ecosystems or human cultures can also be a strong plus. Ecotourism can live up to its promise if it follows the principles of wise development, adequately monitors and protects its resources, and ensures fair distribution of profits within the host community. Awareness of the pitfalls of unsustainable or unregulated tourism can guide communities that are struggling to take their place in a global economy without damaging the resources we all value. The generation of specialists are trained in Uzbekistan demonstrates both higher level of professional training and aspiration for further advancing of their skills and knowledge in this field. Further improvement of the tourism industry will not only attract investment in the national economy, but also the active integration of Uzbekistan into the international community and its promotion in the world market and development of national economy. Providing tourists with better cultural-informative materials, active public campaign on attracting tourists to the country,

213 active participation of Uzbekistan in international tourism fairs are the main goals of our common work. Uzbekistan has a huge potential, favorable geopolitical position, rich cultural heritage. For the years of independence, development of tourism infrastructure has been activated, as well as attractive tourist image worked out and the system of education in this area formed. Up-to-date problem of our national tourism industry is further development and improvement of training of highly skilled specialists at the level of international educational standards, creation of conditions for the implementation and effective use of the potential of youngsters, especially those from regions of the country, as well as expansion of international cooperation in higher education sphere. Since communication with different stakeholders and for different purposes demand different skills, it is important for students to have mastery over a comprehensive set of commonly used media and formats. Teachers of tourism should demonstrate how communication skills such as conveying information clearly in speech and writing, and listening carefully, contribute to the successful operation of a tourism business. Communication skills gained outside of the classroom are significant. Also, many students gain a great deal of industry relevant communication skills during their internships, part-time jobs, or as volunteers for industrial events. Participation in extra-curricular activates such as speaking, writing and poster designing competitions can also boost and fine-tune the communication skills of tourism students. Nevertheless, despite all these inputs, many human resource managers complain that a large number of fresh recruits considerably lack in critical communication skills.

References: 1. Wang, J., Ayres, H., & Huyton, J. (2008). Is tourism education meeting the needs of the tourism industry? An Australian case study. Journal of Tourism and Hospitality Education. 2. Algren, B (2005). Ongoing needs Analysis as a factor to Successful Language Learning. Journal of Language and Learning,1-1, 1-10. 3. Cater, E. (2012). Ecotourism in the third world problems and prospects for sustainability. In: E. Cater, & G. Lowman (Eds.), Ecotourism: A sustainable option? (pp. 69-86). Chichester: Wiley.

214 4. Wight, P. A. (2013). Sustainable ecotourism: Balancing economic, environmental 5. and social goals within an ethical framework. Journal of tourism Studies, (pp. 54-66). 6. http://www.yourtravelchoice.org/2013/08/developing-ecotourism-destinations/

215 Развитие туризма как важный фактор повышения занятости населения в Республике Узбекистан

______jjj Нодирбек ТУЛА

В условиях модернизации экономики все большее значение приобретает эффективное использование трудовых ресурсов во всех сферах экономики. Это относится и к сфере туризма. За годы независимости Республика Узбекистан добилась впечатляющих успехов во всех областях жизнедеятельности общества. Всемерное поощрение его развития делает эту отрасль важным источником доходов, как для государства, так и для частных компаний, которые в свою очередь обеспечивают население рабочими местами. За годы независимости Республика Узбекистан постоянный прирост населения. Как отметил Президент Республики Узбекистан И.А. Каримов в своем выступлении на торжествах, посвященных 23-летию независимости Республики Узбекистан: «Именно в эти годы численность населения страны выросла на 10 миллионов 300 тысяч человек и в настоящее время составляет 31 миллион, что еще больше повышая человеческий потенциал Узбекистана, формирует мощную основу для достижения все новых и новых высоких рубежей» (И.А.Каримов 2014). Из-за демографических особенностей в Узбекистане наблюдается быстрый рост населения в трудоспособном возрасте, значительно опережающий рост численности постоянного населения. В частности, в период 2000-2012 гг. среднегодовые темпы прироста населения в трудоспособном возрасте и постоянного населения составили порядка 2,7%, в результате чего возросла доля трудовых ресурсов в общей численности населения на с 50,6 в 2000 до 58,9% в 2012 г. Учитывая, это необходимо развивать такую трудоемкую отрасль, как туризм. Которая обеспечивает занятость около 2% населения. При этом необходимо отметить, что сфера туризма предполагает собой обеспечение занятостью, молодежи (от 16 до 28 лет), которая составляет более 50% населения страны. Для обеспечения занятости постоянно растущих трудовых ресурсов необходима их качественная подготовка. Поэтому, вопрос подготовки высококвалифицированных кадров, очень важен для отрасли. Ведь от степени подготовки специалистов зависит*

* Тула Нодирбек Баходир угли. Преподаватель кафедры Г иМД ФГБОУ ВПО РЭУ им. Г.В.Плеханова в г.Ташкенте

216 возможность дальнейшего роста отрасли, достижение поставленных задач. В стране действует ряд учебных заведений с направлением обучения, связанным с туризмом. В системе туризма этими вопросами занимается Республиканский научно-учебный консалтинговый центр НК «Узбектуризм». Обучение идет на постоянно действующих курсах подготовки гидов - экскурсоводов, менеджеров туристского и ресторанно­ гостиничного бизнеса, организации туроператорской и гостиничной деятельности, поваров зарубежной кухни. Проводятся занятия на курсах отраслевого консультирования. Кроме этого в Узбекистане созданы, все условия для обучения и подготовки квалифицированных кадров по туризму, гостиничному и ресторанному бизнесу. Функционирует 4 специализированных колледжа, расположенных в Ташкенте, Самарканде, Бухаре, Хиве, а также соответствующие факультеты в Ташкентском государственном экономическом университете, Самаркандском институте экономики и сервиса. При Национальной компании «Узбектуризм» (государственный туроператор) успешно функционирует Республиканский научно-консалтинговый учебный центр по подготовке гидов-переводчиков международного уровня, работников гостиничного хозяйства и других специальностей. Данные учебные заведения готовят квалифицированных специалистов в данной области. Как видно из диаграммы 1. напряженность рынка труда преобладает в Андижанской, Кашкадарьинской и Сурхандарьинской областях. Поэтому, по мнению автора следует особое внимание уделить развитию туризма именно в этих областях. Учитывая, социально-экономические, природно- климатические и инфраструктурные особенности, мы предлагаем развитие экотуризма в данных регионах. Наше государство располагает богатым наследием для развития экотуризма. Он связан с наличием большого числа уникальных природных объектов. Основная цель экотуризма - ознакомление туристов с природными ценностями, а также экологическое воспитание и образование людей. Особенностью организации этого вида туризма является обеспечение минимального воздействия на природную среду при организации поездок, создание сети экологических гостиниц, обеспечение туристов экологически чистыми продуктами питания и т.д. Экотуризм включает посещения экологически чистых природных территорий (заказников, ботанических садов, национальных парков), не

217 измененных или минимально измененных деятельностью человека. В рамках экотуризма можно выделить экообразовательные туры, фотоохоту.

Диаграмма 1. Уровень безработицы и напряженности рынка труда

Характерные признаки экотуризма: - Интересные и экологические благоприятные природные и культурные ландшафты; - Посещение учебных экологических троп, природоведческих, краеведческих музеев, экотехнологичных хозяйств и ознакомление с местными экологическими проблемами; - Знакомство с «девственной» природой и изучение традиционных местных форм природопользования; - Уважение местных культурных традиций. Таким образом, развитие экотуризма в Республике Узбекистан позволит решить сразу две проблемы: во-первых, обеспечение занятости населения (местные жители вовлекаются в туристский бизнес и получают возможность развивать свои традиционные формы хозяйства); во-вторых, улучшение экологической ситуации в регионах республики

218 (туристы, доступными ими способами участвуют в решении местных экологических проблем).

Список литературы: 1. Доклад Президента Республики Узбекистан И.А.Каримова на торжествах, посвященных 23-летию независимости Республики Узбекистан. Народное слово 2.09.2014 г. 2. Экономика Узбекистана информационно-аналитический бюллетень за январь-сентябрь 2013г. Т.2013

219 4. Economic Impacts of Tourism on Investment and Employment

Factors Affecting Tourism Development in Uzbekistan $ Shokhrukhjon ANVAROV & Jakhongir KHAKIMOV Shafieh DORRY^ (Supervisor)

Uzbekistan is a country with great potential for an expanded tourism industry. Many of its Central Asian cities were main points of trade on the Silk Road, linking Eastern and Western civilizations. Today the museums of Uzbekistan store over two million artifacts, evidence of the unique historical, cultural and spiritual life of the Central Asian peoples that have lived in the region. Uzbekistan attracts tourists with its historical, archeological, architectural and natural treasures. According to the Statistical Internet Survey, carried out in May 7-August 27, 2008 by Pagetour jointly with Walter Kafer Fremdenverkehrdienstleistungen, the largest proportion of those surveyed (39%) visit the country because of their interest in the architectural and historical sites of Uzbekistan. The next-largest group (24%) visit Uzbekistan to observe its culture, way of life and customs.

History and Culture Traveling around Uzbekistan is an adventure filled with fascinating cultural discoveries, history and breathtaking natural beauty. Travelers have the opportunity to travel through living history, not just among remnants kept in the confines of a museum, but also experience the silence of the distant past among the sites of ancient settlements, temples and tombs - a great place to escape from busy civilization. They still serve as places for religious pilgrimage, as they have for a thousand years. You will always remember the tall minarets, grandiose madrassahs and mosques, palaces and mausoleums decorated with incredible ceramic ornamentation, noisy and colorful oriental bazaars, interesting legends, and the warm hospitality and ancient traditions of the local people. This is a land full of oriental romance, for anyone in search of a view into the past. A *

* Shokhrukhjon Anvarov & Jakhongir Khakimov, Students, Management Development Institute of Singapore in Tashkent t Shafieh Dorry, Lecturer, Management Development Institute of Singapore in Tashkent

220 land of cotton and orchards, entertaining bazaars, and artisans practicing their trades in the same manner as has been done for thousands of years. The torque is domes of madrasa, majolica of the mausoleums shining over the ages and finicking brickwork of Samarkand, Bukhara and Khiva minarets are famous for their amazing attention-getting capacity and oriental charm. They justly range among the monuments of ancient India, China and Egypt. The unique decoration, composition and engineering solutions of ancient masters who erected these monumental structures boggle the imagination even of modern experts. All the travelers become much richer after a trip, because they take forever with them thousands of digital images of hundreds architectural gems of Uzbekistan Samarkand with its , Bibi-Khanym Mosque, Gur-Emir and Shah-i-Zinda; Bukhara with its Po-i-Kalyan Complex, Ark citadel, and Lyabi Khauz Ensemble, and of course Khiva with its intact inner city Inchan Kala, mosques, madrasahs, minarets, walls and gates are acknowledged sites of world tourism. The general conference of UNESCO accepted the decision of inclusion in the list of anniversaries the celebrating of 2750-th anniversary of Samarkand. Samarkand is one of pearls of East. Here are many unique monuments of culture and architecture, which are evidence of high mastery of the ancient architects. The restoration works are carrying out at the memorial complex Shah-i-Zinda. Basic principle of rebuilding of the centre of Samarkand is a preservation of monuments in their integrity. The complex of historical centre of the town is included in the list of a world heritage of UNESCO under the name "Samarkand is an intersection of world culture". Though Tashkent is often overlooked in the search for the Silk Road oasis towns of Samarkand, Bukhara and Khiva, for the traveler there is much besides this to be seen. Today one can visit such striking sights as Mausoleum of Sheikh Zaynudin Bobo and the Sheihantaur or Mausoleum of Zangiata.

Ecology and Environment The mountainous regions of Uzbekistan can also be considered some of the most beautiful landscapes in Central Asia. These picturesque places are worth seeing for those who want to connect with nature, to withdraw from reality and consider their own place in the world. Forests intermingle with alpine meadows, which in turn give way to snow capped summits with mighty

221 tongues of glaciers. The western Tian-Shan mountaintops glitter under the blue sky, and below them lie alpine pastures, savage gorges and river rapids that are difficult to access and have for years have been an attraction for adventure seekers. Summer tourism activities include mountain biking, hiking, trekking, rafting, canoeing, mountaineering, horse riding and leisure accommodations in newly built mountain resorts. Winter in the mountains is likewise full of opportunities for heli-boarding, heli-skiing, snowboarding and paragliding. Professional instructors provide high quality services for the achievement of your adventure dreams Tashkent ranks among such cities with the clear sky. This is due to the switching of a considerable part of motor transport to gas and the vicinity of mountains. Not to put too fine a point on it, located just an hour’s drive from the mountains, Tashkent has water from mountain rivers, rising in the glaciers, running from the faucets. Small wonder that many tourist routes in Uzbekistan pass near reserves and national parks with preserved primeval nature, inhabited with wild animals and birds, entered in the Red Book of Uzbekistan: bears, leopards, snow leopards, Persian gazelles, markhoors and argalis, pheasants and golden eagles

Ethnic Modern hotels, restaurants, cinema theaters are often hard to distinguish one from another. Waking up in a hotel room you will not be able to understand at once: is it Canberra or Bern? Quite a different story, if you fall asleep under a shanyrak - a round grid in the dome of nomadic yurt- in the great spaces of steppes after supper smelling with smoke, under the stars sized of a peach. That is why more and more our guests take the opportunity to spend several nights in family guest houses and live in a yurt. The yurt interior design has not undergone much transformation from the time when it was described by Herodotus two and a half thousand years ago. The yurt gives coolness in heat and warm, in cold. Ethnic tourism provides an opportunity to experience the every day life, culture and world view of the Uzbeks, watch a working process of the local craftsmen, and participate in cooking process of national food. The quintessence of the Uzbek ethnos is various ethnographic and culinary festivals, arts and crafts fairs held from spring to autumn and bringing together dozens of thousands people from all over the world, wishing to get familiar with cultural diversity of the Uzbek people.

222 Health tourism Curative tours to Uzbek mountain-climatic health resorts located in picturesque sites are becoming more and more popular. One of them - a health resort in the territory of the Zaamin Reserve is found at the height of 2,000 m above sea level. A unique health resort in the very entrails of the Khujaikon salt cave is functioning in the ridge of Kugitantau, Surkhandarya region. Uzbekistan offers a whole range of climatic and balneal health resorts with thermal, chloride-hydrocarbonate-sodiun water both for drinking treatment, and therapy tank and showers. Sulphated mud, brought from Lake Balykly, Jizak region, is also successfully used for treatment.

Infrastructures Tourist infrastructure and historical and cultural heritage allows the republic harmonically integrate into international tourist market and achieve intensive tourism development in the country. It will cause sustainable increase in employment rates and household profits, tourism related sectors of economy will also get a considerable boost and the country will experience an increased inflow of foreign investments into its economy. Thereupon tourism in Uzbekistan is regarded to be one of the priority sectors of economic development.

Main advantages of travelling in Uzekistan are: Exciting The rich history of the region, world famous monuments of architecture and applied art, tours in the ancient cities of Uzbekistan, stories related by professional guides which one could listen to eternally - all of which you might expect.

Inexpensive All travelers coming to Uzbekistan note one established fact: prices here are very modest to extremely low. This is the main reason why spending money here is nothing but a pleasure. Shopping in the souvenir stores and arts and crafts boutiques, entertainment centers, wonderful restaurants offering a rich diversity of cuisine, beautiful ski resorts, and the unique night life of the capital - are among the number of tourist attractions.

223 Clean In the streets of Tashkent and other large cities of Uzbekistan, you can walk without stumbling upon empty bottles of beer, stepping over cigarette packs or having to find your way around garbage heaps. Unusually clean, wide and shady streets, green parks and clear fountains are among its charming elements.

Safe Many cannot help but wonder about Uzbekistan's stability, with no wars or revolutions, and a very low rate of petty crime. The local population is known for its peaceful disposition - something that will stand out among your good memories of Uzbekistan.

224 The Effects of Tourism on Quality of Life of the Population Surayyo OTAKUZIEVA_____ >h

Tourism is a complex industry. It provides employment opportunities and tax revenues and supports economic diversity. It has very different impacts: positive and negative, or even mixed ones. However, from a national, regional or local planning point of view, tourism should support the development of the quality of life of citizens. Tourism can create jobs, provide foreign exchange, produce return on investment for emerging economics, bring technology, and improve living standarts. Also, tourism helps generate employment, and increase revenue to local business and shopping facilities. Services of all kinds are established and offered to tourists, which in turn also serve local residents, and tourism generates the impetus to improve and further develop community infrastructure and community service. The social aspect of the importance of tourism consists in its positive influence on regions and local communities by improvement of communication systems, providing with workplaces, cultural development and the educational level of local population. Scientists of the different countries of the world repeatedly emphasized importance of use of potential of tourism for achievement the social and economic development which are known as The millennium development goals (MDGs), and assistance to achievement of a sustainable development of society. For example, by improvement of basic infrastructure and comprehensive attraction of local communities tourism can promote to decrease the level of poverty - which is the one of the MDGs. Tourist activity at appropriate planning positively influences on destination, and promotes to the improvement of quality of life of the population: - acts as an additional source of the income for local population; - allows to diversify economic kinds of activity in a destination; - creates new workplaces and increases opportunities for local population; - increases education level and qualifications of local population for the purpose of improvement of quality of the services provided to tourists in a destination;*

* Otakuzieva Surayyo Alisherovna, junior researcher, Research center “Scientific bases and issues of economic development of Uzbekistan” under the Tashkent state university of economics.

225 - allows to develop micro, small and medium business for which advertizing is very important factor; - reduces isolation of the district due to improvement of transport infrastructure, emergence of IT of technologies and modern means of communication; - improves quality and availability of various services including medical and sanitary. The income from tourist activity is distributed as follows: 1. The income remaining in the region: income of local businessmen, owners of objects of infrastructure; salary of local staff, income from realization of food of local production, income from realization of souvenir products of local production, payment for maintenance of objects of infrastructure and ecological condition of the district; 2. The income following from the region: the income of foreign investors and multinational corporation, expenses of foreign tour agencies on development of a tourist's product, marketing and advertizing, a transfer to a destination, expenses on import of food, energy, technologies, systems of communication, highly qualified personnel, industrial goods, services. Perdue, Long and Gustke (1991) also analyzed the relationship between tourism and quality of life of local citizens. No doubts, tourism has an influence on type of employment, cost and quality of education and health services provision. Therefore, this study concludes that tourism has the positive effect on quality of life (well-being).

References: 1. Perdue, R. R., Long, P. T., & Gustke, L. D. (1991). The effect o f tourism development on

objective indicators of local quality of life. Tourism: Building credibility for a credible

industry. Paper presented at the The 22nd Annual TTRA Conference, Travel and Tourism Research Association, Salt Lake City, UT. 2. Perdue, R. R., Long, P. T., & Kang, Y. S. (1999). Boomtown Tourism and Resident Quality of Life: The Marketing of Gaming to Host Community Residents. Journal of Business Research, 44(3), 165-177.

3. Пономарева И.Ю., Малафий А.С. Устойчивое развитие туризма и его влияние на

социальные процессы. Журнал CYBERLENINKA выпуск №1-2010г.

226 Туризмнинг ижтимоий-иктисодий моуияти

>н Омилхон ИСМАИЛОВ

XXI аср бошида туризм соуаси, жауондаги барча давлатларнинг ижтимоий-иктисодий юксалишида, уларнинг давлат сиёсатини олиб боришида сезиларли таъсир курсатадиган кудратли омилга айланди. Туризм бизнеси инвестиция куйилмаларининг самарадорлиги буйича нефт-газ казиб чикариш саноати ва автомобилсозлик билан киёслаганда жауондаги энг куп фойда келтирадиган бизнес турларидан бири уисобланади. Туризм тизимида иктисодиёт ва маданият, хавфсизлик ва халкаро муносабатлар, экология ва ауоли бандлиги, меумонхона бизнеси ва транспорт ташкилотларининг манфаатлари узвий богланиб кетган. Туризмнинг ривожланиши давлат учун уам, алоуида шахс учун уам катта ауамиятга эга. Туризм моуиятини таърифлашга нисбатан тизимли ёндашув иктисодиёт фанида XX асрнинг иккинчи ярмидан шакллана бошлади. Туризм соуаси экспертлар халкаро уюшмасининг таърифига кура, ижтимоий-иктисодий тизим сифатида “туризм инсонларнинг узларининг доимий яшаш жойидан фарк килувчи ва уларнинг меунат фаолияти билан боFлик булмаган жойларда булиш вактида юзага келадиган муносабатлар, алокалар ва уодисалар й^индисидир”. Туризм тизимли тузилма сифатида, бир томондан, турли хилдаги ички алокалар урнатилган уз таркибий тузилмасига (субтизимларига, унсурларига) эга булган, иккинчи томондан, ташки мууит (жамият, иктисодиёт, табиий мууит ва у.к.) билан узаро уамкорлик киладиган ташкилий мажмуани узида намоён этади. Туризм тизими доирасида алокалар мазмуни сифатида одамларнинг турли хил моддий ва номоддий бойликлари сабаби буйича юзага келадиган, узгарадиган ва тухтаб коладиган, уларнинг узларининг доимий яшаш жойидан эркин уаракатланиши (саёуатлари) жараёни амалга оширилиши вактида, жумладан, бундай уаракатланишларни (саёуатлар) ташкиллаштириш билан боглик булган ижтимоий муносабатларда намоён булади.

Исмаилов Омилхон Шукуриллаевич, и.ф.н.,доцент, Низомий номидаги ТДПУ “Иктисодиёт назарияси” кафедраси мудири

227 Швейцар тадкикотчиси К.Каспар фикрича, туризм тизими асосида иккита субтизим ётади: - туризм субъекти, яъни турист - унинг эхтиёжлари ва хулк-атвор мотивларининнг барча турфалиги билан туристик хизматларни истеъмол килувчиси; - туризм объекти, асосий унсурлар сифатида туристик худуд ва туризм индустриясини уз ичига олади. Турист саёхат максади сифатида танлайдиган худудни кандай аниклаш мумкин? Худудларнинг кандай микдори истеъмолчиларнинг турли сегментлари томонидан саёхат максади сифатида кабул килинади? Туристик худуд деб номланиши учун худуд кандай талабларга жавоб бериши керак? Туристик худудга таъриф беришда шу саволларга жавоб билан боглик булган икки хил ёндашув мавжуд. Биринчи ёндашув доирасида туристик худуд маълум чегараларга эга булган географик худуд сифатида каралади. Ушбу нуктаи назардан каралганда, туристлар саёхатларининг максади сифатида танлайдиган алохида олинган бир мехмонхона, шахар, майдон, туман, вилоят, мамлакат, хатто мамлакатлар гурухи хам туристик худуд сифатида булиши мумкин. Туристик худуд туристга кандай намоён булиши унинг эхтиёжлари ва кабул килишига боглик. Голф уйини ишкибози булган турист учун туристик худуд купинча тегишли иншоотларга эга булган спорт маркази хисобланиши мумкин. Факатгина илмий конференцияда иштирок этишдан манфаатдор булган олим учун туристик худуд конференция булиб утадиган мехмонхона хисобланади. Бир вактнинг узида конференция булиб утаётган шахарнинг тарихи ва маданияти билан кизикувчи конференция иштирокчиси тасаввурида туристик худуд бутун шахар хисобланади. Бунда куйидаги холатларни хам эътиборга олиш лозим: саёхатнинг максади хисобланадиган бориб куриш жойи туристнинг доимий яшаш жойидан канчалик узок булса, у томонидан туристик худуднинг чегаралари шунчалик кенг олиб курилади (масалан, жуда хам киска муддатда Европани бориб куришни хохлайдиган америкалик турист учун туристик худуд бутун Европа китъаси хисобланиши мумкин). БТТ томонидан ишлаб чикилган туристик раёнлаштириш анчайин кенг таркалган булиб, дунёда олтита йирик макрохудуд ажратилилади: Европа, Америка, Шаркий Осиё ва Океания, Жанубий Осиё, Африка, Якин Шарк. Хар бир макрохудуд, уз навбатида, мезохудудларга булинади. Масалан, Европа

228 макрохудуди куйидаги мезохудудларга булинади: Марказий ва Шаркий Европа (жумладан, МДХ, мамлакатлари, Болтикбуйи мамлакатлари), Шимолий, Жанубий Европа (собик Югославия мамлакатини кушиб хисоблаганда), Гарбий Европа ва Шаркий Урта ер денгизи (Туркия, Кипр, Исроил). Келтирилган таснифлаш шундан долалат берадики, туристик худудларни ажратиб курсатиш географик районлаштиришнинг кабул килинган схемаларидан сезиларли фарк килиши мумкин. Бошка ёндашувга кура, туристик худуд туристлар учун маълум бир даражада жозибадорликка эга булган географик худуд сифатида каралади. Бунда биринчи уринга худуднинг жозибадорлиги илгари сурилиб, ушбу тушунчанинг мазмуни туристларнинг муайян гурухларига боглик равишда фаркланади. Масалан, айнан бир худудда (масалан, мехмонхонада) саёхатларнинг умуман бошкача максадларини кузлаган туристлар яшаши мумкин. Уларнинг айримларини денгиз ва пляж кизиктирса, бошкаларини - тарихий жойлар ва музейлар кизиктиради, учинчиларига эса фаол дам олиш ва кунгилхушлик мухимрокдир. Табиий ва маданий-тарихий ресурслар бойлиги, улардан фойдаланиш имкониятлари ва кулайлиги туризмни ривожлантириш куламларига, суръатларига ва йуналишларига катта таъсир курсатади. Бундай ресурслар уларга бой мамлакатларга устунлик беради. Ажойиб табиий объектлар (масалан, Россиядаги Байкал кули, Непалдаги Жамолунгма тоги, А^Шдаги Ниагара шаршараси ва Катта Канйон, Урта ер денгизи буйидаги мамлакатларнинг пляжлари ва иклими, Узбекистонинг Чимён, Бойсун, Зомин табиий зоналари ва сулим гушалари); тарихий ва маданий ёдгорликлар (масалан, Мисрдаги фиръавнлар пирамидаси, Юнонситондаги Акропол, Италиядаги Колизей, Х,индистондаги Тож Махал, Узбекистондаги Самарканд, Тошкент, Бухоро, Хива каби бебахо тарихий шахарлар ва х.к.); айрим мамлакатлар музейларида тупланган санъат асарлари (масалан, Францияда Лувр, Россияда Эрмитаж ва х.к.), бир томондан, умумбашарий бойлик хисобланади, иккинчи томондан эса, у хорижий туристларни ёки бу давлатга келишга ундовчи омил саналади. Боз устига, давлатнинг табиий-иклим ресурслари ва унинг диккатга сазовор жойлари факатгина туризм ёрдамида умумий неъматга айланади.

229 Шундай килиб, туристик худуд (дестинация) - туристик кизикишни уЙFOтадиган объектлар жойлашган ва туристлар эутиёжларини кондириш учун зарур хизматларнинг маълум бир тупламини такдим этувчи жойдир. Туристик дестинацияларни туркумлаш куйидагича акс эттирилиши мумкин: - йирик пойтахт шахарлар, улар туристларни куплаб сабабларга кура, жумладан, маданий-тарихий ва ишбилармонлик марказлари сифатида жалб килади: - туристик марказлар - бу туристик корхоналарнинг юкори даражадаги консентрациясига, ривожланган транспорт тармогига эга булган ва туристларни маданий, тарихий, рекреацион ва илмий нуктаи назардан жалб киладиган жой; - туристларни жалб килиш учун махаллий маданият ва урф-одатларни ривожлантиришнинг максадга йуналтирилган марказлари (масалан, Данияда махсус курилган викинглар кишлоклари ва Архангелскнинг очик осмон остидаги ёгоч меъморчилиги музейлари); - туристлар учун махсус курилган марказлар (масалан, “Диснейленд”, “Порт Авентура” парклари ва х.к.). Бундай марказларнинг барча инфратузилмаси факатгина туристларнинг хилма-хил кизикишлари ва эхтиёжларини кондиришга йуналтирилган. Уз саёхатининг максадига караб харакатланар экан (туристик дестинация худудига караб) туристлар маълум бир вакт давомида транзит худуд деб номланадиган жойда колиб кетишлари мумкин (одатда, бир транспорт воситасидан бошкасига утаётган жойда). Унинг асосий функцияси - туристларга овкатланиш хизиматларини курсатишдан иборат. Бирок туристлар бу ерларда диккатга сазовор жойларни куриш максадида бир неча кунга колиб кетишлари хам мумкин, агар албатта, ушбу худуд бундай жойларга ва туристлар учун маълум бир кизикишга эга булса. У ёки бу худудда туристларга хизматларни туризм индустрияси курсатади - у туристик хизматларни ишлаб чикарилиши, таксимланиши, алмашиниши ва истеъмол килинишини, туристик ресурсларни узлаштириш ва фойдаланишни таъминловчи, жумладан туризм моддий базаси яратилишини таъмиловчи моддий ва номоддий ишлаб чикариш корхоналари йигиндисидан иборат. Туризм индустрияси “туризм объекти” субтизимининг мухим унсури саналади.

230 Туризм индустриясининг айрим корхоналари истеъмолчиларга факатгина туристик хизматларни такдим этади. Бошкалари учун эса туризм - тижорат фаолиятининг факатгина бир йуналиши холос. Ягона максадга йуналган туристик хизматлар комплексини шакллантириш, илгари суриш ва сотиш туристик корхоналар (туроператорлар ва турагентлар) томонидан таъминланади, улар фаолиятининг асосини эса туризм ташкил килади. Ушбу корхоналар туристик хизматлар ишлаб чикарувчилар (мехмонхоналар, транспорт ташкилотлари, овкатланиш корхоналари ва бошкалар) билан узаро хамкорлик килади. Туристларга, жумладан, туристик худуднинг бутун ахолисига хизмат курсатадиган корхоналар (савдо, алока, маиший ва тиббий хизмат курсатиш, маданий муассасалари ва х.к.) хам хизмат курсатади. Туризм индустрияси таркибига худудда туризмнинг ривожланишини тартибга солувчи ва мувофиклаштирувчи, туризм тизими самарали фаолият юритиши шарт-шароитларини (инфратузилма, маълумотлар, хавфсизлик, харакатланиш эркинлиги, туристик объектларни саклаш ва барчага баробарлиги, туристик жозибадорликни ва худуднинг нуфузини шакллантириш ва х.к.) таъминловчи давлат ва ижтимоий ташкилий-хукукий тузилмалар хам киради. Курсатиб утилган ташкилотлар туристик сиёсатни шакллантиради ва уз фаолиятларини миллий, худудий ва махаллий даражада амалга ошириб, туризм индустрияси корхоналари фаолиятини тартибга солиниши ва координациясини таъминлайди. Туризм сиёсий-хукукий, иктисодий, ижтимоий, технологик, экологик ва бошка омиллар билан шакллантирилган маълум бир мухитда узаро хамкорлик киладиган ва фаолият юритадиган очик тизим хисобланади. Куриб чикилаётган объектга боглик равишда ушбу омиллар узининг муайян сигимига, жумладан, туризм тизимининг у ёки бу унсури фаолият юритишига маълум таъсирга эга булади.

231 Travel and Tourism: Economic Impact Analysis Nozima MAKHMUDOVA____ >h

Abstract The paper looks into the current position of the fast-growing tourism industry in terms of its various effects on particular region’s economy, society, culture and environment. The key research area of this paper is the economic impact analysis of the travel and tourism field. Tourism brings about both positive and negative effects, the latter usually being outnumbered by the former. Positive effects of the industry include increased employment opportunities, higher tax revenues, improvement of local infrastructure and many others. Some other key benefits brought by tourism are direct and secondary multiplier effects. These are very important, for they create additional sales, income and jobs in the economy.

Introduction Tourism is considered to be an important area for economic development due to its labor­ intensiveness and tendency to grow fast (UNCTAD, 2010). Tourism industry is strongly interrelated with other industries and its development and success in a particular region is dependent on a number of factors including ‘transportation, ease of entry into the region, convenience of travelling, promotion of tourism destination, infrastructure and beauty of tourist destination’ (Awirya et al, n.d.). There are three major categories of effects that tourism activity has on the community where it is carried out: economic, socio-cultural and environmental (Cooper et al, 1993, cited in Harcombe, 1999). Whereas tourism has a huge obvious effect on region’s economy, the other two types of impacts are seen to be crucial as well. For instance, socio-cultural impact involves changes in traditional lifestyles, moral principles and behavior of local people as a result of frequent communication with tourists. This may, in turn, place the value systems of a community and its identity in danger. Another, this time, a positive socio-cultural influence of tourism is its ability to be ‘a supportive force for peace, foster pride in cultural traditions and help avoid urban relocation by creating local jobs’ (UNEP Website).

Nozima Makhmudova Mirgaybulla qizi, MDIS Tashkent, University of Sunderland, Year 3 Student.

232 Although the main objective of this paper is to analyze the economic impact of travel and tourism, a quick list of benefits and drawbacks of all categories is provided first (see Table 1).

Table 1. Possible impacts of tourism

Positive Negative • Increased income/improved • Overdependence on tourism standard of living • Employment opportunities • Increased costs for land, housing, food and services • Improved infrastructure and tourism • Pollution and traffic; congestion fa c ilitie s • Increased tax revenues • Tourism market is dominated by TNCs • Strengthened awareness and more • Adverse impacts on cultural and resources for natural and cultural natural heritage h e rita g e • Provision of capital • Sensitivity to business cycles or sudden changes in sentiment • Transfer of expertise and • Little control over tourism managerial skills development • Market connections • Inappropriate form and scale of development • Demonstration effect for local • Invasion of open spaces entrepreneurs Source: UNCTAD, expanding on UNESCAP (2001) and on Kusluva, S. and Karamustafa, K. (2001).

Considerations of economic significance of tourism According to Harcombe (1999), economic benefits brought by tourism activity typically outweigh its negative impacts. Harcombe further suggests that tourism stimulates local economy through the following gains: - foreign exchange generation; - job creation and new employment opportunities, - encouraging the growth of trade, income and entrepreneurship - particularly in service and small enterprise sectors, - improvement of existing or construction of a new infrastructure used both by tourists and local people; - development of isolated low-income areas; - increased tax revenues allowing larger government spending, or decreased taxes on other activities;

233 - multiplier effects of tourism. These and other benefits of travel and tourism are discussed in greater detail in the following paragraphs.

Foreign exchange generation In general, tourism influences a region’s economy through tourist spending. When tourists purchase different types of products and services, money spent is regarded as an injection into the host country’s economy. That injection, as a rule, takes consumer demand up to new rates. Foreign tourists change their own country’s currency into the destination’s currency, and thereby, increase amount of foreign currency in a tourist-receiving country. As a result, destination region will have greater sum of foreign currency to invest into improvement of its medical or educational systems availing further economic growth (Harcombe, 1999).

Job creation and new employment opportunities Data presented by Turner and Sears (2013) illustrate that travel and tourism field has made a considerable positive contribution to the world’s employment figures. Today this industry is among global leaders in job creation by providing direct employment for more than 98 million people, accounting for above 3% of all employment in 2013. The proportion of world employment produced by tourism exceeds the share of employment in auto and chemicals manufacturing industries taken together. The forecasted figure for average percentage increase in tourism employment during the next decade is 1.9% per year whereas overall world employment growth percentage estimate is equal to 1.2%. Athanasopoulou (2013) states that travel and tourism industry can bring about reductions in poverty levels due to greater chances of getting jobs and new economic opportunities. The author comments that ‘tourism is labor-intensive compared to other sectors, has high female and youth employment ratios, and it is not necessarily import intensive’. Furthermore, the tourism field has not got severe barriers for new business entrants, and it involves various activities to be conducted by enterprises. Undoubtedly, these two factors generate considerable opportunities for the development of a local economy (Secretariat of the Convention on Biological Diversity, 2009, cited in Athanasopoulou, 2013).

234 Development of infrastructure In order for tourism businesses to develop and stay competitive, a destination region needs good infrastructure (Lehtolainen, n.d.). Infrastructure involves provision of drinking water, gas, sewerage, electric power, communications, roads, basic medical assistance and other facilities. Athanasopoulou (2013) argues that ‘investment on tourism can contribute to the improvement of infrastructure and living standards in rural and low-income countries’. Benefits of tourism industry investments such as refining transportation systems and organizing capital projects aimed at attracting tourists are enjoyed both by travelers and non-tourist local people (Athanasopoulou, 2013).

Tourism’s contribution to tax revenues There are two categories of tax revenues generated by tourism for the government: direct and indirect contributions (UNEP). Direct revenues are produced by taxes on income earned by tourism enterprises and employees, and by taxes directly imposed on tourists, e.g. departure tax. On the other hand, indirect tax revenues consist of the amounts of money collected as a tax and duties on goods and services bought by tourists. As it has been already mentioned above, increased tax revenue earned will avail governments to spend more on its various activities (e.g. natural resource management) or to decrease taxable amounts levied on the other items in the region (Harcombe, 1999).

Multiplier effects of tourism Daniel J. Stynes in his work “Economic impacts of tourism” points out the view that tourism activity’s total economic impact within a particular region is made up of the sum of direct and secondary multiplier effects. The direct effects are equal to tourist’s spending on ‘front-line tourist establishments, e.g. hotels, restaurants and taxis’ (Harcombe, 1999) less the value of the imported products used to serve tourists in these ‘front-line establishments’. Spending on imported goods is not deemed as a part of direct multiplier effect of tourism, because it is a leakage of funds out of a region. However, if all the goods and services used to satisfy tourist needs in hotels, restaurants and other ‘front-line establishments’ are produced locally, the size of the direct multiplier effect will be including all expenditures of tourists.

235 Secondary multiplier effects consist of indirect and induced effects (Stynes, n.d.). So called ‘frontline establishments’, that is, enterprises acquiring money from travelers directly, re-spend tourists’ funds while buying necessary goods and services from other ‘backward linked industries’ to run their tourism businesses (Stynes, n.d.). Additional economic activity created by such subsequent levels of spending is referred to as the indirect multiplier effect (Harcombe, 1999). An example of indirect effect can be a purchase of furniture by a hotel.

Figure 1: An Example of Tourism Multiplier Effect Source: www.http://geographyfieldwork.com/TouristMultiplier.htm

Finally, the last component of tourism’s economic impact is the induced multiplier effect. Stynes (n.d.) defines it as ‘the changes in economic activity resulting from household spending of income earned directly or indirectly as a result of tourism spending’. Employees spend their

236 wages and salaries on their day-to-day needs such as foods, clothing, transportation, bill’s payment, etc. Their income, being spent locally, triggers further economic transactions (Hamberto, 1999). What is noticeable about secondary multiplier effects is that due to them, changes in tourist expenditure patterns may somehow influence nearly all spheres of the economy (Stynes, n.d.). Figure 1 epicts an example of tourism multiplier effects in the case of operating hotels.

Conclusion The development of tourism and travel industry has a number of socio-cultural, environmental and economic impacts. Although the paper mainly covers its positive economic impacts, tourism activity bears negative aspects as well, e.g. overdependence on it, inflation and higher property values, seasonality, increased pollution and congestions. Significant benefits offered by operation of tourism activity in a certain region are foreign exchange generation, creation of new jobs, development of entrepreneurship and local infrastructure of, especially, isolated rural areas, the increase in government tax revenues, and most importantly, direct, indirect and induced multiplier effects. All in all, what have triggered such a sharp growth of travel industry are relatively low requirements for capital and market entry. Before going to a destination a tourist considers various characteristics of a region which decide whether tourism activity is to be successful or not. These characteristics include location, personal safety, ease of entry, affordable prices on transportation and hotel, quality of currency exchange services, beauty of destination, infrastructure, etc. Ensuring that all these factors are suited to the tourist needs means a region has large opportunities for becoming successful in the travel and tourism industry.

References 1. Horvath, E., Frechtling, D.C. (1999). Estimating the multiplier effects of tourism expenditures on a local economy through a regional input-uotput model. Journal of Traveo Research. 37 (7), pp.324-332. 2. Harcombe, D. (1999). The economic impacts of tourism. ABAC Journal. 19 (2), pp. 1-9. 3. United Nations Conference on Trade and Development. (2010). Promoting foreign investment in tourism. Investment Advisory Series. Series A (Number 5), p.2-10.

237 4. Ardahaet, F.T.. (2011). Economic impacts of tourism industry.International Journal of Business and Management. 6 (8), pp.206-215. 5. Turner, A., Sears, Z. (2013). Travel and tourism as a driver of employment growth. The travel and tourism competiteveness report 2013, p.63-69. 6. Stynes,D.J. (n.d.). Economic impacts of tourism . Available: 7. https://www.msu.edu/course/prr/840/econimpact/pdf/ecimpvol1.pdf. Last accessed 7th Oct 2014. 8. Athanasopoulou, A. (2013). Tourism as a driver of economic growth and development in the EU-27 and ASEAN regions. EU Center in Singapore, p.14-24. 9. Awirya,A., Anitawati, M., Setyodewanti, R. (n.d.). Opportunity to develop tourism industry through investment. Available: 10. http://www.freit.org/WorkingPapers/Papers/ForeignInvestment/FREIT416.pdf . Last accessed 8 Oct 2014. 11. Lehtolainen, M. (n.d.). Public infrstructure investments and their role in tourism development in the Finnish Lake development. Available: 12. https://www.uef.fi/documents/1145891/1362837/mika_iltcpaper.pdf/59cca4f7-ffff-48e3- 96bb-65bff11d9a51. Last accessed 10 Oct 2014. 13. UNEP.(n.d.). Tourism and economic conservation. Available: http://www.unep.org/resourceefficiency/Business/SectoralActivities/Tourism/FactsandFigur esaboutTourism/ImpactsofTourism/EconomicImpactsofTourism/TourismandEconomicCons ervation/tabid/78785/Default.aspx. Last accessed 1oth Oct 2014. 14. Tourism Research Australia. (2013). Tourism investment monitor 2013. Tourism investment monitor 2013. 1 (1), p.1-26.

238 Economic Impacts of Tourism on Investment and Employment Umida KARIMOVA*, Shafieh DORRY (Supervisor)^

Tourism is the world’s largest and fastest growing industry and can be defined as the totality of the relationship and phenomenon arising from travel and education purposes of people. Tourism is the visiting for at least one night for leisure and vocation, business or personal and other tourism purposes. Uzbekistan expands tourism industry for improving its economic situation. Moreover, the increase in the wealth of the country can help to generate more successful and efficient tourism plans for attracting more customers to the destinations, as well as increasing the income of the country. Nowadays, tourism is one of the major and vigorously developing sectors of economic activities. Tourism is a main source of income and significantly influence on economic development of the Uzbekistan. Tourism spending in different regions of the country brings numerous benefits for several sectors.

Sectors Impacts Effects Transportation Recreation Direct Production Entertainment Indirect Professions Accommodation Induced Salaries Marketing Taxes Food and beverage

Firstly, tourism can have an influence on economy of Uzbekistan by creating new jobs and employment opportunities, while reducing one of the great economic problems - unemployment. Tourism creates many numerous employment in different areas:

Umida Karimova, Student, Management Development Institute of Singapore in Tashkent t Shafieh Dorry, Lecturer, Management Development Institute of Singapore in Tashkent

239 Direct employment Tourism generates various available occupations involved in tourism and hospitality sector. Tourism creates jobs in hotels, travel agencies, tour operators and airports through direct employment.

Indirect employment Professions offered in the tourism supply sectors. Different catering organizations can deliver food and beverages to airlines by creating indirect employment for workers.

Induced employment Increased wealth of the populations from tourism creates various jobs. Local people spend more money in their local economy and make available works for employees. Furthermore, tourism is beneficial in the stimulation of trade of the country. Also, it helps to enhance income and entrepreneurship - especially in the service and small business sectors in Uzbekistan. Furthermore, tourism effect economy by creating the provision of new infrastructures. These establishments are available for non-tourism uses and increased regional developments, particularly in isolated areas of the country.

In today’s competitive market structure the yield and efficiency management lead to industrialized connections. This can bring to a destination reduced costs for the consumers and value-added working conditions for the labor force. All these circumstances provide increased level of investments in employee training and arrangements for delivering excellent and qualified products and services for coming guests. Additionally, tourism effects to investment and development of the country. Tourism investment is one of the crucial drivers of wealth conception and the main way of increasing living standards, particularly Uzbekistan’s developing economies. Investment projects with foreign companies are aimed at renovation of material, technical base and improvements of tourism infrastructure with overall quality of tourist destination. Tourism creates opportunities to establish new products, facilities and services that enlarge existing businesses. Tourism can influence on investment in public and private sectors.

240 Public sector - The government of the country prefers to develop the destination to attract more guests - In public sectors the government invests in infrastructure of the country that more historical places, national and traditional buildings, theatres, museums and other public places are structured with the help of tourism - The government makes destination more attractive to increase the number of tourists and visitors

Private sector - TNCs ( the Nature Conservancy) or MNCs (Multinational Companies) invest at a destination in order to set up their own organizations - Investing in private sectors can lead to other companies investing in some areas for developing the destination and increasing the revenue of the companies - Travel and hospitality industry investment create beneficial involvement towards achieving sustainable development of the country.

Besides, tourism can effect to the generation of foreign exchanges. Foreign tourists change their foreign currency into the local currency to pay for their tourism experiences. As a result, the host country now has more foreign currency to spend on its own needs, such as providing better medical, educational and hospitality facilities, as well as stimulating general economic development of Uzbekistan. At the same time, in balance of payments terms, tourism expenditure is viewed as being correspondent to export income for traveller-receiving countries. In addition, tourism has the economic impacts of tourist’s spending. The economic effects of visitor’s existence at destinations can arise from the fact that travellers and tourists spend their money on a wide variety of products and services. This expenditure can be seen as an injection of financial resources into the host Uzbekistan economy, thus creating new levels of consumer demand in a market. More demanded consumers can be primarily source of creating new businesses, entertainment places, hotels and accommodations for proving qualified services and matching the organizations’ objectives with the expectations of the guests. Great planned, controlled and responsible tourism of Uzbekistan can be an excellent mechanism of stimulating use of necessary resources. As a result, tourism generates the market

241 and the encouragements to initiate the procedures that lead to development and improvements of the country. In conclusion, tourism obviously provides a significant number of beneficial economic impacts to the country which receives a steady flow of visitors. At the same time, enterprise is stimulated by spending both domestic and foreign currencies and creates new jobs, as well as contributing to increased government revenue of Uzbekistan. The future of incentive travels in Uzbekistan depends on the degree of political stability of the destination, level of economic development, attraction power as well as awareness of the destination. Tourism contributes greatly for improving economy and employment opportunities in this age of globalization.

242 Туризм ва замонавий иктисодий сиёсат Аскарбек ХАЙДАРОВ

Туризм кадим замонлардан бошлаб сайёрамиз халклари уртасида дустлик ришталарини мустахкамлашга хизмат килган. Одамлар янги улкаларни кашф этиш, дунёни куриш ва билиш, савдо-сотикни ривожлантириш, маданий ва дипломатик алокаларни урнатиш максадида саёхатга чикканлар. Савдо карвонлари йуллари кесишган, маданиятлар ва цивилизациялар туташган чоррахада жойлашгани учун Марказий Осиё минтакаси бу жараёнда мухим урин тутади. Нуфузли олимларнинг фикрига кура, Узбекистан давлатчилигининг шаклланиш тарихи миллодан аввалги икки мингинчи йиллардан бошланган ва 3,5 минг йилдан зиёд даврни камраб олади. Хухна Рим ва Бобилнинг тенгдоши хисобланган, урта асрлар илм- фани, саъати ва маданиятининг йирик марказлари сифатида дунёга донг таратган ва ЮНЕСКОнинг Бутунжахон мероси руйхатига киритилган Самарканд, Бухоро, Хива, Шахрисабз шахарлари бу заминда кадимги давлатчиликнинг шаклланиш ва ривожланиш марказлари булиб келган. Мамлакатимизга 2013 йилда дунёнинг 70 дан ортик давлатидан сайёхлар ташриф буюрди ва уларнинг йиллик сони 2 миллиондан ошди. Утган икки йил мобайнида бу курсаткич 43 фоизга усди, жорий йилнинг биринчи ярмида эса 1 миллиондан ортик чет эллик сайёх юртимизга ташриф буюрди. 2013 йилда сайёхлик хизматлари экспорти хажми 615 миллион доллардан зиёдни ташкил этди. Бугунги кунда туризм сохасида 200 мингдан ортик киши мехнат килмокда, бу тармокнинг мамлакатимиз ялпи ички махсулотидаги улуши 2 фоиздан ошди. Узбекистонда 550 та сайёхлик компанияси-туроператорлари фаолият юритмокда, мамлакатимиздаги тарихий объектлар, архитектура ва шахарсозлик обидаларининг аксариятини камраб олган 110 та халкаро сайёхлик йуналиши буйича хизмат курсатилмокда. Бу йуналишларнинг 65 таси тарихий-маданий мерос объектлари, 30 таси табиий-рекреацион, 15 таси согломлаштириш туризми элементларини уз ичига олган экологик йуналишлардир. Хозирги пайтда юртимизда 50 мингдан зиёд уринга эга

ж Хайдаров Аскарбек, Тошкент Молия институти ‘Тазначилик иши” кафедраси, катта укитувчи.

243 булган 500 дан ортик мех,монхона, мотель ва кемпинглар сайёх,ларга халкаро стандартлар буйича хизмат курсатмокда (Каримов 2014).

1-чизма. Хусусий сайёулик ташкилотлари уюшмасинниг ташкилий тузилмаси.

Бутунжах,он туризм ташкилоти (БТТ) нинг маълумотига кура уз мамалакатидан бошка давлатга дам олиш ёки бизнес килиш, бошка хох,лаган максадда 24 соатдан купрок вактга

244 кетган шахслар сайёхлар деб аталади. Сайёхлик тизими деганда сайёхлик тармогида буладиган муносабатлар ва ходисаларнинг туплами ва яхлитлиги тушунилади. Сайёхлик бу таш^и мухит билан узаро таъсир килувчи сайёхлик корхоналари, ташкилотлари ва худудларини уз ичига олувчи муносабатлар тизимидир. Авваламбор сайёхлик тизимидаги сайёхлик субъектлари ва объектларини ажратиб оламиз. Сайёхлик субъекти деганда узига хос сайёхлик хизматлари оркали талабини кондиришни излаётган сайёхлик анжуманинг иштрокчиси тушунилади. Сайёхлик объекти деганда сайёхликнинг сафар максадига айланиши мумкин булган хамма нарса (воситалар) тушунилади. Кенг куламда ихтисослашган худуд узининг хамма сайёхлик таркиби кисми билан бирга бунга мисол булиши мумкин. Иктисодий, экологик, технологик, сиёсий ва ижтимоий тизимлар сайёхлик учун ташки мухит булади. Сайёхликни ахамиятли характеристикаси ва узига хослиги унинг ташки мухитига богликлиги.Сайёхлик бу замонавий менежмент усуллари ва тамойилларидан фойдаланиб бошкарилиши мумкин ва керак булган очик тизимдир. Туризмда хусусийлаштириш жараёни кундан-кунга жадал суръатлар билан амалга оширилмокда бу жараённи хам боскичма-боскич амалга оширилиши максадга мувофикдир. Шунинг учун Узбекистонда хусусий сайёхлик ташкилотлари уюшмаси ташкил килинди. Бундан куриниб турибдики туризмда хусусий тадбиркорлар кенг ахамият касб этади. Шунинг учун улар фаолиятининг сайёхлик тизими ва ташки мухитига таъсирини куриб чикишимиз лозимдир. Иктисодиёт сайёхлик ривожланишга ижобий таъсир утказиши билан бирга салбий таъсир хам утказиши мумкин. Ижобий таъсирлар: реал даромаднинг усиши; вазиятдаги ижобий конъюнктура; валютанинг баркарор холати; даромадларнинг янада бир маромда таксимланиши. Салбий таъсир омиллари: иктисоддаги инкирозий холатлар (ишсизликнинг усиши, маошларнинг кискартилиши, инфляция); салбий конъюктура. Уз навбатида сайёхлик хам иктисодга вазифаларни (функцияларни) бажариш оркали таъсир утказади: 1. Ишлаб чикариш; 2. Иш билан таъминлаш (бевосита ва билвосита самара (таъсир) ); 3. Даромад келтириш; 4. Номутоносибликларни бартараф этиш функцияси;

245 5. Тулов балансини мувозанатлаштириш функцияси. 4 - 5 функцияларни батафсил куриб утамиз. Номутоносибликларни бартараф этиш функцияси хизмати саноати кам ривожланган худудлар иктисодий ривожланишига ёрдам беришдан иборат. Одатда сайёхлик саноати кам ривожланган худудлар, у ерга инсон таъсир курсатмаган, бошлангич холати сакланган ландшафтлари кизиктиради. Купинча асосан кишлок хужалиги ривожланган худудлар. Махаллий ахоли учун сайёхлик мухим кушимча даромад манбаидир. Тулов балансини мувозанатлаштириш функцияси. Узбекистонга кириб келиш сайёхликни ривожлантириб биз савдо ва тулов балансининг мусбат сальдосини урнатилишига ёрдам берамиз. Экология сайёхлик билан якин боглик. Табиий мухитни сакламок бу сайёхликнинг мухим хом-ашё манбаини хисобланади. Сайёхлик ривожланишнинг мураккаб кирраларидан бирини куйдагича ифода этишимиз мумкин, биз сайёхликдан иктисодий усишнинг омили булганлиги сабабли ундан воз кечолмаймиз лекин иккинчи томондан у яшаш маконларининг бузилишига сабаб булмокда. Бу муоммони ечимларини алохида шахс ва давлат даражасида куриш мумкин. Алохида шахс даражасида хар бир сайёх табиатни мухофаза килиш кераклигини англаши шарт. Давлат даражасида эса енгил сайёхлик ривожланиши керак. Енгил сайёхлик атроф-мухит, дам олиш ва иктисодий кайта ишлаб чикиш орасида мовозанатни саклашга интилади. Янгича экологик фикрлаш сайёхлик учун маъсул шахсларга хам етиб бориши керак. Бу борадаги сиёсат атроф- мухитни сакланишига ёрдам бериши керак.

Фойдаланилган адабиёт 1. Узбекистон Республикаси Президенти Ислом Каримовнинг БМТ Жахон сайёхлик ташкилоти ижроия кенгаши 99-сессиясининг очилиш маросимидаги нутки. 2014 йил 2-октябрь.

246 Узбекистонда маданий ва тарихий туризмни ривожлантиришнинг иктисодий самарадорлиги

л Улугбек МАНСУРОВ

Х,ар кайси мамлакат, кар бир халк узининг узок ва бетакрор тарихига эга булганидек, Узбекистоннинг, Узбек халкининг тарихи кам бой ва сермазмундир. ^адим замонлардаёк Турон, Туркистон деб эътироф этилган она Ватанимиз турли тарихий ёзма ва археологик манбаларга кура Хитой, Хиндистон, Эрон, Миср, Рим каби кадимий ва буюк мамлакатлар катори дунёда машкурдир. Ватанимиз тарихи Узбек халкининг жакон тарихи ва маданияти хазинасига улкан хисса кушганлигидан гувохлик беради. Буюк-боболаримиз - Мухаммад Мусо ал- Хоразмий, Абу-Наср Форобий, Ахмад ал-Фаргоний, Абу Али ибн Сино, Абу Райхон Беруний, Мухаммад ибн Исмоил ал-Бухорий, Абу Исо ат-Термизий, Бахоуддин Накшбанд, Ахмад Яссавий, Амир Темур, Мирзо Улугбек, Алишер Навоий, Бобур ва бошка юзлаб алломаларимиз билан нафакат Узбеклар, бутун турк дунёси колаверса, бутун ер юзи халклари фахрланмокда. Аждодларимиз барпо этган Самарканд, Бухоро, Хива ва Шахрисабз каби кухна тарихий ва маданий шакарларимиз бугунги кунда жакон микёсидаги зиёратгохга айланган. Узбекистонга ташриф буюраётган хорижий давлат ва жамоат арбоблари, зиёратчилар бу шакарларни, улардаги ажойиб тарихий, миллий меъморчилик мажмуалари ва ёдгорликларни куриб, уларда мужассамлашган халк усталарининг истеъдоди ва юксак бадиий макоратига койил колиб, уларга тахсинлар укимокдалар, таъзим килмокдалар. Мукаддас еримиз оркали Утган Буюк Ипак Йули Осиё ва Европадаги халклар ва мамлакатларни бир-бирига боглаб турган, халкаро камкорликка хизмат килган. Республикамизда хорижий туристларга асосан маданий ва тарихий танишув турлари таклиф килинмокда. Уларнинг давомида архитектура, диний обидалар ва зиёратгоклар билан таништирилади, махаллий аколининг турмуш тарзи ва маданияти курсатилади. Бундай турлар давомида эса Самарканд, Бухоро ва Хивадаги объектларга ташриф буюрилади. Республикамизда каммаси булиб 30 га якин турлар таклиф этиладики,

Мансуров Улугбек Умарович, Наманган Давлат Университети катта укитувчиси

247 уларнинг ичида Тошкент ва Фаргона водийсида амалга оширилувчи кунгилочар, дам олиш-даволаниш, тог-чанги, голф спортлари билан шугулланиш турлари хам мавжуд. Мамлакатимизда маданий ва тарихий ривожлантиришда кулга киритилган ютукларга назар ташлайдиган булсак, аввало, Улкамизга ташриф буюраётган хорижий мех,монлар сонининг ортиб бораётганлигини инобатга олиш зарур булади. Халкаро бозорда Узбекистон уз туристик мах,сулотини “Буюк Ипак Йули” рекламаси оркали х,ам сотади. Бу лойихд буйича энг куп сотиладиган турларга куйидагилар киради: - Тошкент-Самарканд-Бухоро-Урганч-Тошкент; - Тошкент-Самарканд-Шахрисабз-Бухоро-Урганч-Тошкент. Узбекистонда маданий ва тарихий туризмни ривожлантиришда кадрлар тайёрлаш сифатини оширишда х,ам катта эътибор берилаётир. Бугун сохада мехнат килаётганларнинг учдан бир кисми олий маълумотга эга. Тошкент, Самарканд, Бухоро ва Хива шахдрларида жойлашган туризм йуналишидаги коллежлар фаолияти мувофиклаштирилмокда. Тошкент Давлат Иктисодиёт Университети хамда Самарканд Иктисодиёт ва сервис Институтида малакали мутахассисларни тайёрлаш йулга куйилган. Туризмнинг ривожланиши учун зарур булган энг мухим омилларга етарли даражада моддий-техника асосини (МТА) яратиш киради. Туризмнинг моддий-техника асосига куйидагиларни киритиш мумкин: - туристик ташкилотлар, фирмалар (туристик операторлар, туристик агентлар каби); - мехмонхоналар; - туристик базалар; - туристларни овкатлантириш шахобчалари; - туристларга савдо хизматини курсатиш шахобчалари; - туристларга маданий ва маиший хизмат курсатиш объектлари; - туристларга автомобил ва бошка харакатлантирувчи транспорт воситаларининг мавжудлиги; - туристларга зарур булган жихозлар прокатини ташкил килувчи прокат пунктлари; - туристик йулланмаларни сотиш шахобчалари; - туристик клублар, станциялар;

248 - туристларга туристик объектларни тушунтириб берадиган бир канча тилларни биладиган гитлар кабилар. Туризмнинг юкори даромад келтирувчи соха булганлиги туфайли купгина давлатлар ва тадбиркорлар унинг ривожланиши учун катта эътибор бермокдалар. Улар янги-янги мехмонхоналарни курмокда, эскиларини реконструкция килиб таъмирламокда, яъни уларни хам жахон стандартлари талабларига мослаштирмокда. Бунга биргина Самарканд шахрида курилган унлаб шахсий мехмонхоналарни мисол келтириш мумкин. Улар хеч кимнинг таъзики ёки курсатмасисиз уз ташаббуслари билан курилган объектлардир. Максади шу сохани ривожлантириб катта фойда олиш. Бу эса уз навбатида, туризмни ривожлантириш учун энг мухим омиллардан биридир. Туристларни купрок жалб килиш максадида дунё тамаддуни ва тарихий обидалар наъмуналарини кайта тиклаш ва асл холига келтириш учун хам катта эътибор берилмокда. Масалан, Самаркандда «Бибихоним» мажмуасининг кайта тикланиши, Имом Ал- Бухорий, Мотрудий каби алломаларимиз мажмуаларининг кайтадан барпо килиниши кабилар буларга мисол була олади. Туризмнинг ривожланишига нафакат даромад келтирувчи иктисодий, балки катта ижтимоий соха деб хам караш лозим. Агар халкаро туризм уз ривожини топса халклар уртасидаги маданий ва маърифий алокаларнинг мустахкамланишига, турли миллатларнинг дустлашишига, давлатлар уртасидаги муносабатларнинг яхшиланишига, охир-окибатда дунёда тинчликнинг карор топишига хам мухим омил булади. Мустакиллик йилларида бир канча аллома ва авлиёларимизнинг кадамжойлари, кабр-макбаралари кайтадан кашф этилди. Аммо уни хам ахолининг аксарият кисми билишмайди. Масалан, Тайлок туманида Хужа Дарун, Ургут туманида Имоми Аъзам, Бахмал туманида Мир Саид Халил, Фаллаорол туманида Садир Ваккос каби авлиё ва алломаларимизнинг макбаралари тикланди, йирик мажмуалар курилди. Бу руйхатни яна хам давом эттириш мумкин эди. Буларнинг хаммаси диккатга сазовар, тарихий ахамиятга молик, маънавиятимизнинг тарихий илдизларидан далолат берувчи обидалардир. Аммо бу обидалар туристик маршрутга, диккатга сазовор объект сифатида киритилмаган. Бу жойларга факат ерлик ахоли зиёратга борадилар, холос. Уша жойларнинг тарихини, унинг барча кирраларини ахолига тушунтириб берадиган гидларнинг йуклиги хам бу

249 жойларнинг туристлар эътиборидан четда колиб кетишига асосий сабаблардан бири булиб колмокда. Демак, туризм комплексини ривожлантиришда асосий йуналишлардан бири унга хизмат киладиган кадрлар салох,иятини х,ам шакллантириш максадга мувофик. Бунинг ичида халкаро андозалар даражасида хизмат курсатадиган сервис сохаси, гидлар каби мутахассисларга алохида ахдмият бериш лозим, деб уйлаймиз.

250 Вопросы привлечения инвестиций в индустрию туризма Узбекистана Хилола ОЧИЛОВА

Индустрия туризма - это сложный комплекс координированного взаимодействия субъектов инфраструктуры туризма. В настоящее время основное внимание акцентировано на проекте развития придорожной инфраструктуры туризма, согласно которому было запланировано строительства несколько комплексных объектов придорожной инфраструктуры туризма вдоль национальной автомагистрали. Подобные объекты, предназначенные для кратковременной остановки туристов и путешественников, должны включать такие виды услуг, как кафе быстрого питания, магазины товаров первой необходимости и сувениров, санитарные узлы, бизнес-центры с предоставлением услуг телефона, факса, Интернета, а также стоянки для автомобилей - словом, все то, что требуется туристам во время путешествий по стране. Совершенствование придорожного сервиса, в свою очередь, будет способствовать развитию внутреннего и въездного туризма. До конца 2015 в Узбекистане должно быть задействовано 485 отелей и гостиниц, общее количество номеров которых составит 17 тысяч, что должно позволить ежедневно размещать не менее 31 тысячи туристов. Подтверждением этих слов могут служить, недавно распространенные национальной туристской администрацией данные, подтвержденные показателями главного статистического ведомства Узбекистана. Согласно этим сведениям, только за первое полугодие 2013 года доля туризма в ВВП страны увеличилась более чем в два раза. Нужно отметить, что если в 2010 Узбекистан посетило 431 тысяча иностранных посетителей, назвавших «туризм» основной цель поездки в нашу страну, то к 2015 году ожидается увеличить въездной туристский поток до 910 тысяч посетителей. Благодаря государственной поддержки туристского сектора, значительной активизации участников туристского рынка Узбекистана, реализация новых

Очилова Хилола Фармоновна к. э. н., преподаватель кафедры «Сервис» Ташкентского государственного экономического университета

251 маркетинговых инициатив по продвижению страны как туристского направления, развитию транспортной инфраструктуры, повышению качества обслуживания на всех этапах туристского путешествия, а также деятельности по совершенствованию туристского законодательства можно добиться увеличения потока туристов в республику. По этому случаю инициирован проект формирования сети объектов придорожной инфраструктуры туризма, включающей небольшие гостиничные комплексы, совмещенные со станциями технического обслуживания автотранспортных средств, небольшие кафе и чайханы, сувенирные киоски и все необходимые условия для туристов. Пока таких объектов планируется построить более десяти в разных регионах страны, уже определены наиболее перспективные участки размещения, начато строительство некоторых таких объектов. Привлечение международных инвестиций и инвестиций из частного сектора туризма для совершенствования и развития инфраструктуры гостиниц в Узбекистане, особенно в части размещения, может стать разумным и быстрым средством получения капиталовложений для этой индустрии и одновременно привлечения наработанных маркетинговых навыков и способов управления. Перечисленные льготы иностранным инвесторам являются мощным рычагом развития в республике гостиничного сектора в ближайшие годы. При определении общей и дополнительной потребности Республики Узбекистан в инвестициях для развития гостиничного хозяйства, нами был сделан прогноз, рассчитанный на основе мировых норм и нормативов обслуживания в гостиницах. Приоритетными направлениями привлечения инвестиций для гостиничной индустрии являются следующие:

1. Инвестиции в строительство гостиничного комплекса считаются эффективными при строительстве небольших гостиниц (до 200 мест) средних категорий (3 звезды). Такой инвестиционный проект строительства гостиниц позволяет более полно использовать имеющиеся местные ресурсы, улучшает возможности для местного финансирования ввиду небольших размеров, меньшей стоимости эксплуатации и управления, даёт возможность руководить такими предприятиями персоналу со средним уровнем подготовки;

252 2. Приоритетная оценка будет отдана инвестициям на реконструкцию и модернизацию действующей материальной базы, повышению её комфортности путём доведения до международных стандартов. На эти цели следует направлять не менее 50% всех капитальных вложений; 3. Инвестиционная политика по недвижимому составу транспортной инфраструктуры (в отличие от подвижного состава) предусматривает реконструкцию аэропортов республики, которая позволит увеличить в 1,5 - 2 раза авиарейсы; 4. Инвестиции в подвижной состав транспортной инфраструктуры предполагают реконструкцию 10 автостанций, которая позволит увеличить в 2-2,5 раза авторейсы; 5. Обновление автобусов, микроавтобусов (более 500 шт.) позволит увеличить 2-3 раза туристско-экскурсионные поездки. За счёт инвестиций увеличится парк автобусов первого класса (с кондиционированием воздуха), а также расширится подвижной состав за счет автобусов второго класса, т.е. в перспективе автобус останется основным средством перевозки туристов; 6. Намечается построить более 20 высококлассных мотелей по маршруту «Великий шёлковый путь», который проходит через города «Ташкент-Бухара-Самарканд-Хива». Они будут расположены по обе стороны центрального маршрута и позволят в 2 -3 раза увеличить автомобильный маршрут для иностранных туристов; 7. Инвестиции в спортивные объекты (реконструкция - 64 объектов, расширение - 18 объектов, строительство 14 новых спортивных объектов, которые привлекут 60-70% внутренних туристов при среднем уровне организации спортивных игр в Узбекистане); 8. Инвестиции в более чем 250 религиозных объектов за счет различных источников финансирования (в том числе строительство гостиниц) позволит увеличить приём верующих в Узбекистан со всего мира в 10-12 раз. Источником иностранной инвестиции могут стать Европейский Банк Реконструкции и Развития (ЕБРР), в Лондоне, Всемирный фонд исламского мира в Каире, иностранные туристские компании, различные межгосударственные организации, всемирные международные гостиничные цепи «Хилтон», «Шератон», «Холидей» и др;

253 9. Концентрация всех валютных средств по туризму для строительства объектов туризма, отвечающих мировым стандартам. Для этого следует создать единый централизованный валютный фонд Узбекистана;

10. Инвестиции в развитие железной и автомобильных дорог, их ремонт и доведение до мировых нормативов с автозаправками, ремонтным обслуживанием, кафе, барами и медико-оздоровительными учреждениями по пути следования по маршруту. Таким образом, иностранными инвесторами в Республике Узбекистан могут быть: - иностранные государства, административные или территориальные органы иностранных государств; - международные организации, основанные в соответствии с соглашениями или другими договорами между государствами или являющиеся субъектами международного публичного права; - юридические лица, любые иные товарищества, организации или ассоциации, основанные и действующие в соответствии с актами законодательства иностранных государств; - физические лица, являющиеся гражданами иностранного государства, лица без гражданства и граждане Республики Узбекистан, постоянно проживающие за границей. Государство гарантирует и защищает все права иностранных инвесторов при осуществлении инвестиционной деятельности на территории Республики Узбекистан. Инвестиции в гостиничный сектор осуществляются в соответствии с Законом Республики Узбекистан «Об иностранных ивестициях» и имеют место следующие льготы: - Туристская деятельность освобождается от уплаты налога на добавленную стоимость; - Совместная туристская организация освобождается от всех видов налогов до 5 лет; - Начинающим бизнесменам предоставляется стимулирующая система налогообложения. Введение этих льгот уже привлекло в нашу республику ряд иностранных инвестиций в туризм. В вопросах привлечения иностранных инвестиций в Узбекистан проводится определенная работа. В частности, выполнена следующая работа:

254 - Приобретено 500 новых автобусов на 18,2 млн. долларов США. Финансировал Туркэкзимбанк. - Проведена модернизация аэропортов в городах Самарканд, Бухара и Ургенч. Финасировал ОЕСФ. - Лизинг трёх самолётов RJ-85 на 48 млн. долларов США. Финансировал KFW - Германия. - Реконструкция 450 км участка автомобильной дорого на сумму 72,26 млн. долларов США, финансирует Азиатский банк развития. Также осуществлено строительство Гольф клуба на озере Рохат на 6,5 млн. долларов США. Финансирует Гоулден Стар Инк. США. - Была проведена реконструкция отеля «Узбекистан» на сумму 31,5 млн. долларов США. Финансировал «Кристал Мист СДН БХД» - Малайзия. - Реконструирована гостиница «Шодлик Палас» на сумму 9 млн. долларов США. Финансировал Берлинер Банк Германия. - Комплектация гостиницы в городе Бухаре на сумму 2,5 млн. долларов США. Финансирует правительство Индии. - Строительство комплексных пунктов автосервиса на конкретном участке дороги Ташкент - Бухара на сумму 10,1 млн. долларов США. Финансирует Канадская компания Раанаин Холдингз. - Строительство гостиницы в г.Хиве на сумму 6,5 млн. долларов США. Финансирует правительство Индии. Как видно из перечня, был проведен результативный маркетинг для наращивания материально-технической базы гостиничного хозяйства. Успешность перечисленных мероприятий обусловлена во многом действующим законодательством по иностранным инвестициям. Инвестиции в Республику Узбекистан может вкладывать любой инвестор, в соответствии с Постановлением Кабинета Министров РУ «Об иностранной инвестиции в экономику». При этом могут создаваться, как частные, так и совместные предприятия любых форм собственности. В целях дальнейшего улучшения системы иностранной инвестиции в Республику Узбекистан, предоставления государственной гарантии, издано Постановление Кабинета Министров РУ под №297 «О мерах по дальнейшей либерализации и совершенствованию внешнеэкономической деятельности». В

255 соотвествии с этим Постановлением определены меры облегчения процедуры иностранной инвестиции в РУз. В соответствии со статьей 17 Закона РУз «Об иностранной инвестиции и гарантиях деятельности иностранных инвесторов» каждый инвестор имеет право: - Получать государственную гарантию при инвестировании в экономику РУз, если оно соответствует приоритетам структурной политики и существенно влияет на экономику республики; - Предоставлять документы для аккредитации в Министрество Внешних Экономических Связей РУз в качестве предприятия, инвестируемого в экономику Узбекистана. - Регистрироваться в любом регионе, хокимиятах как частное, совместное или дочернее предприятие, чтобы заниматься конкретной деятельностью. Правовой режим для иностранных инвестиций не может быть менее благоприятным, чем соответствующий режим для инвестиций, осуществляемых юридическими и физическими лицами Республики Узбекистан. Законодательство Республики Узбекистан может содержать, в соответствии с общепринятыми нормами международного права, ограничения или запрет на иностранные инвестиции в определенных сферах экономики и деятельности с целью защиты интересов национальной безопасности Республики Узбекистан.

256 Sustainable Development of Uzbekistan Tourism for Economic Growth

>k Khabibullo PIRMATOV

In the context of the globalization tourism industry plays an essential role in the sustainable development for emerging countries. Based on statistics from World Tourism Organization (UNWTO), in 2013 the volume of international tourism increased by 5% compared to 2012, reaching 1.087 billion arrivals. Moreover, international tourism (travel and passenger transport) accounts for 30% of the world’s exports of services and 6% of overall exports of goods and services. As a worldwide export category, tourism ranks fifth after fuels, chemicals, food and automotive products, while ranking first in many developing countries. The tourism industry in Uzbekistan has significant development potential. It is associated with the presence of a large number of unique natural features (deserts, steppers, mountains and valleys) and a rich cultural and historical heritage. On the territory of the country there are more than 4,000 art and architecture monuments from different eras and civilizations. Historical cities such as Samarkand, Bukhara and Khiva are worldwide known and included in the UNESCO World Heritage List. Uzbekistan is a member of the World Tourism Organization (UNWTO) in 1993. In 2004 the regional office of UNWTO was opened in Samarkand, where the activities of national tourism organizations of the countries on Great Silk Road are coordinated. The participant countries in the Programme “UNWTO Silk Road” are Armenia, Azerbaijan, China, Egypt, Georgia, Greece, Israel, Iran, Italy, Japan, Kazakhstan, Kyrgyzstan, Mongolia, North Korea, Russia, Saudi Arabia, Syria, Tajikistan, Turkey, Turkmenistan, Ukraine and Uzbekistan. Obviously, only with the joint efforts of above mentioned countries, it can be created a unique project “Traveling on the Great Silk Road in the XXI century”, which will make a great tour from Asia to Europe. The tourism market is developing rapidly in Uzbekistan. First of all, it is due to the fact that the government pays big attention to the promotion of the tourism potential of Uzbekistan in international tourism markets, taking the following measures: - Support of small business and entrepreneurship;

* Pirmatov Khabibullo Rakhmatullayevich, Lecturer at the Department of International Economic Relations in Tashkent Islamic University

257 - Annual international tourism fairs and conferences; - Organization of study tours for the representatives of the foreign tourism organizations and the media. Tourism industry performs a number of the following important functions for the sustainable development of Uzbekistan economy: First of all, tourism is the source of foreign earnings to the state budget and plays a significant role in the formation of the gross national product (GNP). Every year foreign exchange earnings from tourism in the country are rapidly increasing (Table 1).

Table 1 Foreign exchange earnings from tourism in Uzbekistan (2006-2010) Years 2006 2007 2008 2009 2010 US dollar (mln.) 43 51 64 99 121 Source: UNWTO, Compendium of Tourism Statistics, Data 2006-2010, Edition 2012.

Secondly, tourism development is leading to the improvement of the transport infrastructure in the country. For example, the new high-speed passenger train Talgo (250 km/h) has begun operating since September 2011 from Tashkent to Samarkand. Furthermore, National Airlines “O’zbekiston havo yo’llari” have regular flights to more than 40 cities in the world on the modern and comfortable planes (Boeing and Airbus). The national airline has 43 offices in 24 countries and annually serves about 2 million people. Last but not least, Uzbekistan tourism supports small business and entrepreneurship. According to the national company “Uzbekturizm”, there are 828 tourism enterprises in our republic, 510 out of them run tour operator activities and the rest are specialized on the hotel management. In conclusion, I would like to note that there is positive correlation between tourism development and economic growth. Today Uzbekistan is aimed at the development of tourist services market in order to further transform the tourism into the competitive export oriented sector of the national economy. With the development of tourism the government creates job vacancies, modernizes rail and transport infrastructure, thereby offering comfortable conditions not only for foreign tourists, but also for the local people.

258 References: 1. www.unwto.org - official web site of World Tourism Organization UNWTO 2. www.uzbektourism.uz - official web site of National Company “Uzbekturizm” 3. UNWTO, Compendium of Tourism Statistics, Data 2006-2010, Edition 2012.

259 Туристический потенциал как фактор экономического роста Узбекистана Аваз АЛИМОВ, Назира АЗИЗОВА и Муяссар КУРБАНОВА

Туризм в настоящее время является одной из самых динамично развивающихся отраслей мировой экономики, а также один из ведущих создателей рабочих мест, так как создает свыше 75 млн рабочих мест во всем мире. Каждый двенадцатый человек работает в сфере туризма. Туризм обеспечивает занятость прежде всего молодежи и женщин как в городах, так и в сельской местности. Узбекистан обладает достаточно емким потенциалом для масштабного развития как международного, так и отечественного (или внутреннего) туризма. Эффективная реализация этого потенциала предполагает разработку и осуществление подлинной национальной политики и государственной программы развития туризма в республике, исходя из принципов, изложенных в Манильской декларации по мировому туризму, Гаагской декларации по туризму, Хартии туризма и Кодексе туриста. Каждый сум добавленной стоимости, созданной в сфере туризма, порождает 3 сума в других отраслях экономики Узбекистана. В узбекистанской экономике доля прямого вклада туристического сектора пока остается незначительной, в то время как мультипликативный эффект, распространяемый сектором на всю экономику, достигает 3,2 раза. По оценке Всемирного совета по туризму и путешествиям (WTTC), в 2013 году прямой вклад туристического сектора в ВВП Узбекистана составил 0,9%, или 1,1 трлн. сум., а общий - 3%, или 3,4 трлн. сумов. Это в среднем в три раза ниже, чем вклад туризма в мировой ВВП, и заметно ниже, чем в странах-конкурентах, которые предоставляют аналогичный туристический продукт. Среднегодовые темпы прироста в сектора туризма в Узбекистане составили 7,6% за последние десять лет, что значительно больше, чем среднемировой показатель - 4,5%. Непосредственно в секторе занято более 111 тыс. человек (0,8% от общей численности занятых). С учетом мультипликативного эффекта вклад туризма в занятость составил 368,5 тыс. рабочих мест в 2013 году, или 2.6% от общей занятости населения республики.

Алимов Аваз Мирзамуротович к.э.н., доцент, Азизова Назира Тухтаевна к.э.н., стар. преподователь Курбанова Муяссар Насридиновна преподователь, Ташкенский Государственный Институт Востоковедения

260 Для сравнения: в мире средний прямой и общий вклады туризма в занятность равны 3.4 и 8.9% соответственно. В результате системной работы из года в год растет приток иностранных туристов в нашу страну. В 2011-2013 годах их число увеличилось на 129,5 прцента. Рост объема туристических услуг составил 175,8 процента, их экспорта - 180,2 процента. Туристов обслуживают более тысячи туристических организаций, в часности, около 550 туроператоров и агенств, около 500 гостиниц. В Узбекистане практически все регионы стран обладают туристским потенциалом для тех или иных видов туризма, но большинство из них не имеют туристской инфраструктуры. Кроме того, тенденция общего недостатка средств размещения приводит к отсутствию конкуренции и существенному ежегодному росту цен на гостиничные услуги. Таким образом, проблемы качественного и количественного роста индустрии гостеприимства как в столице, так и в целом в Узбекистане, требуют эффективного решения. Основными факторами, препятствующими привлечению инвестиций в индустрию туризма, являются: отсутствие готовых инвестиционных площадок, невыгодные условия аренды земли, наличие административных барьеров, недостаток механизмов поддержки развития туристского бизнеса, в том числе отсутствие системы «единого окна», а также налоговых, таможенных и других, присутствующих в развитых и развивающихся странах, льгот. Так, одно только оформление земельного участка под гостиницу часто требует огромного числа согласований и затягивается на два-три года. Помимо перечисленных выше проблем особую важность представляет принятие генеральных планов развития как курортных территорий, так и других туристских центров и городов, с учетом стратегии развития Узбекистана, мировых тенденций развития индустрии туризма. К основным факторам, определяющим будущее туриндустрии, следует отнести как политические, так и социально- экономические условия развития страны, конкуренцию на отраслевом и межгосударственном уровнях, авиа и другие виды перевозок, информационные и инновационные технологии как в самой туриндустрии, так и в смежных отраслях, и др. Для превращения туризма в эффективное средство содействия социально­ экономическому росту Узбекистана необходимо обеспечить следующее:

261 - превращение туризма в органическую часть комплексной программы развития республики, наряду с другими приоритетными секторами экономики: сельским хо­ зяйством, промышленностью, социальным обеспечением, образованием и т. п.; - создание надежной инфраструктуры туризма и основных туристских объектов; - стимулирование развития внутреннего туризма на таком же уровне, как и международною туризма. Прочная база внутреннего туризма была бы большим преимуществом при развитии международного туризма в республике. В целях предложения разнообразных и оригинальных туристических продуктов и объектов и стимулирования развития альтернативных форм туризма в республике не­ обходимо составление перечня естественных (а также искусственных) туристских (рекреационных) достопримечательностей, представляющих интерес с точки зрения от­ дыха, спорта, истории, археологии, искусства, культуры, религии, науки, социальной среды, техники и др. Учитывая тесную взаимосвязь, существующую между туризмом и окружающей средой, следует предпринимать конкретные меры для того, чтобы планы развития туризма в республике особо учитывали вопросы, касающиеся защиты окружающей среды и, в частности, находить действующие способы информирования и просвещения как иностранных, так и отечественных туристов, а также туристской индустрии и общественности республики в целом в плане защиты естественной и культурной окру­ жающей среды, уважения и сохранения национальной самобытности местного населения. Вместе с тем необходимо также сформировать в республике эффективную систему, направленную на обеспечение безопасности и защиты туристов и туристских объектов, а также уважение достоинства туристов. Повышение эффективности интуристской деятельности во многом зависит от уровня организации и качества предоставляемых услуг. Поэтому соответствующее образование для широкой общественности, начинающееся со школы, образование и обучение профессионалов в области туризма и подготовка кадров являются крзйне важными для туристской индустрии и развития туризма. Создание конкурентоспособной индустрии туризма в республике потребует организации и проведения широкомасштабной рекламой работы по популяризации

262 туристских возможностей Узбекистана, направленной дифференцированно на различные сегменты мирового туристского рынка. Для создания конкурентоспособной национальной туриндустрии важна четкая и ясная государственная политика в этой сфере, закрепленная в соответствующих нормативно- правовых актах, включающая в себя стратегические цели и задачи, сформированные механизмы и инструменты их решений, подбор квалифицированных кадров для их реализации и др. Важно осуществлять стратегическое планирование развития туризма в соответствии с принципами устойчивого развития и тенденциями мировой туриндустрии; предусматривать долгосрочные инвестиции в эту сферу и обеспечивать соответствующий благоприятный инвестиционный климат; формировать новые направления развития туризма; готовить высококвалифицированные кадры всех уровней в достаточном для отрасли объеме; продвигать российский туризм на внутреннем и международном рынках. Одним словом, процесс развития международный и отечественной туриндустрии в Узбекистане идет в ногу со временем. Вместе с тем необходимо подчеркнуть, что имеющийся потенциал страны позволяет поднять прогресс туристической отрасли на качественно новый уровень. Дальнейшее развитие сферы, безусловно, будет иметь важное значение для экономической жизни республики. Ведь туризм является не только источником доходов, но и фактором, стимулирующим развитие других отраслей хозяйства, таких как строительство, торговля, сельское хозяйство, производство товаров народного потребления и связь.

263 о Узбекистонда туризмнинг мамлакат экспорт самарасини оширишдаги роли

>н Камола РИЗАЕВА

Туризм жахонда интенсив ривожланувчи ва юкори даромад келтирувчи тармоклардан бири хисобланиб, халкаро ижтимоий, маданий - маърифий алокаларни мустахкамланишида мухим роль уйнайди. Охирги йилларда туризм жахон иктисодиётининг йирик экспорт саноат тармогига айланмокда. Бугунги кунда халкаро туризм сохасида бевосита 120 млн киши, билвосита 125 млн киши банд, глобал ялпи ички махсулотдаги улуши 9 фоиз - 6 трлн А^Ш долл. ни ташкил этади (Муиреан Магерас 2014). Халкаро туризм иктисодиётни диверсификациялашга ёрдам бериб, туризм сохдсида хизмат курсатувчи тармокларни ташкил этади. Х,озирги вактда жахон туризми интенсив ривожланиб бормокда. Туризмдан глобал даромадлар 4,5 фоизга усганлиги, мамлакатимизда туризм сохасини янада жадаллаштиришга туртки булмокда. Шуни кайд этиш керакки, мамлакатнинг туристик рейтинги хорижий инвестицияларни ушбу сохага жалб этишга бевосита богликдир. Туризмни ривожлантириш ушбу мамлакатга инвестициялар окимини купайтириш, хизматлар экспортини ошириш хисобига хорижий валютасининг кириши, янги иш жойларини ташкил этиш, хизматлар сохаси сифатини яхшилашга таъсир этади. Маълумки, туризм индустриясининг халк хужалигига иктисодий таъсири гарб статистик ва илмий адабиётларда куп бора бахоланган. Х,озирги кунда жахон тажрибасида мамлакат иктисодиётига туристик ишлаб чикаришдан иктисодий самаранинг асосий курсаткичлари сифатида куйидаги курсаткичлардан фойдаланилади: - Туризмнинг миллий даромаддаги улуши; - Мамлакат экспортида туризм даромадлари улуши; - Мамлакат импортида туризм харажатлари улуши; - Туризм сохасида иш жойлари микдори ва сифати; - Минтакавий ривожланишга туризм индустрияси таъсири.

ж Ризаева Камола Равшановна, катта илмий ходим - изланувчи, ТошДШИ

264 Юкоридагилардан келиб чиркан колда туризмнинг асосий иктисодий вазифаларини санаб утиш мумкин: - Даромад; - Ташки иктисодий (туризм даромадлар ва каражатлар баланси); - Янги иш уринлари.

Жадвал 1. Аколига хизматларнинг асосий турлари буйича пулли хизматларнинг таксимланиши Млрд. сум % да, 1996 2000 2005 2010 2011 1996 2000 2005 2010 2011 Барча курсатилган 34,0 309,9 1628,5 7858,0 10520,9 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 хизматлар Шу жумладан, Транспорт 13,4 113,6 548,9 2090,3 2687,3 39,4 36,7 33,7 26,6 25,5 Алока 1,8 25,9 165,3 1387,0 1816,8 5,3 8,4 10,2 17,7 17,3 Уй - жой - 7,6 317,0 1305,5 1761,6 22,4 19,7 19,5 16,6 16,7 коммунал 61,1 Таълим 0,7 74,4 101,0 608,4 798,3 24,0 6,2 7,7 7,6 тизими 2,1 Туристик ва 0,0 0,9 4,5 37,2 44 0,0 0,3 0,3 0,5 0,4 экскурсион Бошка 10,5 34,0 491,8 2429,6 3412,9 30,8 10,9 30,1 30,9 32,5 хизматлар Манба: Альманах Узбекистан 2013

Узбекистонда туризм тармогида 200 мингдан ортик киши мекнат килмокда, туризм тармогининг мамлакат ялпи ички максулотидаги улуши 2 фоиздан ошди. шуни таъкидлаб утиш керакки, бошка мамлакатларда туризмнинг ялпи ички максулотдаги улуши 10 - 45 фоизни ташкил этади (Испания, А^Ш, Франция, Миср, Малайзия). Уз навбатида, Узбекистонда туризм ривожланиш даражаси унинг ривожлантириш имкониятлардан етарли даражада фойдаланилмаётганлигидан далолат беради. Узбекистонда аколига хизмат асосий турлари буйича курсатилган барча пулли хизматлар 2012 йилда 13614,1 млрд сум, 2011 йилда 10520,9 млрд сумни ташкил этди (Узбекистон Республикаси статистика кумитаси 2013). Туризмнинг ташки иктисодий вазифаси бевосита тулов балансидаги улуши билан боглик. Миллий тулов балансига туризмнинг таъсирини тадкик этишга жаконда 40-

265 йиллар охири ва 50 - йиллар бошларида кизикиш ошди. Масалан, Иккинчи жакон урушидан кейинги даврда Европа мамлакатлари иктисодиётининг тикланишида туризмдан келиб тушган экспорт тушумлари кам муким роль уйнади. Туризмни “куринмас экспорт” деб кам деб аташади. Ушбу тармокнинг узига хос хусусиятларидан бири экспорт учун ишлаб чикарилган туристик хизматлар мамлакат ташкарисига чикарилмайди. Туризм нафакат товар ва хизматлар экспорти (актив туризм), шу билан бирга, товар ва хизматлар импортини (пассив туризм) кам уз ичига олади. ^абул килувчи мамлакатда чет эллик сайёклар истеъмол килган туристик товар ва хизматлар кийматидан ушбу мамлакат фукароларининг чет элда истеъмол килган товар ва хизматлари микдоридан айирмаси мамлакат туристик балансини ташкил эталди. Актив туризмда туристик баланс профицитга эга булиб, бунда кириш туризми даромадлари чикиш туризми харажатларидан ортик булади. Туристик баланс актив сальдоси мамлакат савдо баланси дефицитининг молиялаштириш манбаси булиши мумкин. Актив туризмнинг ривожланишида туризм табиий шароитлар, умумий ва туристик инфратузилманинг шаклланганлиги, иктисодий ва сиёсий баркарорлик каби омиллар муким роль уйнайди. Пассив туристик баланс одатда миллий саноатнинг юкори ривожланганлик даражаси, мамлакат савдо баланси ижобий сальдоси ва аколи жон бошига юкори даромад кабилар билан тавсифланади. Товарлар экспортидан тушган даромад туризм каражатларидан юкори булиб, туристик баланс дефицитини нейтраллаштиради. Миллий туристик баланс ривожланиш динамикаси мамлакат иктисодий ривожланиш ва фаровонлиги курсаткичларидан бири деб кисоблаш мумкин. Маълумки, 2013 йили Узбекистонда сайёклик хизматлари экспорти кажми 615 млн А^Ш долл. дан ошди. 550 та туроператорлар фаолият юритмокда, 110 та халкаро сайёклик йуналиш буйича хизмат курсатилмокда. 500 дан ортик мекмонхона, мотель ва кемпингларда 50 минг иш жойларини ташкил этилган. 2013 йилда Узбекистонга 70 дан зиёд давлатлардан чет эллик туристлар ташриф буюрди ва 2012 йилга нисбатан туристлар сони 2 миллионга ортик булди. Утган икки йил давомида ушбу курсаткич буйича усиш 43 фоизни ташкил этди (CA - NEWS 2014). Хулоса килиб айтганда, Узбекистонда туризм сокаси статистикасини шакллантиришни талаб этади. Бунда туристик баланснинг мамлакат савдо балансига

266 таъсирини баколашни янада шакллантириш керак. Шуни таъкидлаб утиш керакки, туризмнинг таш^и иктисодий функцияси унинг иктисодиётга таъсирини баколашда муким урин эгаллайди. Узбекистонда, туризм тармогининг мамлакат ялпи ички максулотидаги улуши туризм ривожлантириш имкониятлардан етарли даражада фойдаланилмаётганлигидан далолат беради. Туризм тармогида 200 мингдан ортик киши бандлиги, Узбекистонда бандликни таъминлашда туризмнинг саломокли тармоклигидан далолат беради. Шуни таъкидлаб утиш керакки, мамлакатимиздаги турт мингдан ортик маданий - тарихий ёдгорликлар, моддий ва маънавий кадриятларнинг ЮНЕСКО жакон маданий ёдгорликлари реестрига киритилганлиги Узбекистонда халкаро туризмни ривожлантириш учун етарли асос яратади.

Фойдаланилган Адабиётлар:

1. CA - NEWS, “Узбекистонда туризм сокасида 200 мингдан ортик киши мекнат килмокда”, 03 октябрь 2014 йил, http://uz.ca-news.Org/news:30054 да мавжуд (охирги марта кириш: 05.10.2014)

2 . “Альманах Узбекистан 2013”, Иктисодий тадкикотлар институти, БМТ нинг “Модернизацияга кумаклашиш, ислокотларни тезлаштириш, трансформациялар” дастури, 2013 й., 138 б. 3. Муиреан Магерас, .2014 - 2016 йилларда саёкат ва туризм келажаги буйича халкаро учрашув дастур чоралари, http://www.weforum.org/content/global-agenda-council- future-travel-tourism-2014-2016 да мавжуд (охирги марта кириш: 05.10.2014) 4. “Узбекистон ракамларда”, Узбекистон Республикаси статистика кумитаси, 2013 й., Тошкент, 165 б.

267 Туризмни ривожлантириш ва иш билан банд килишда инвестициялардан фойдаланиш

л Норбой УЗОРОВ, Жахонгир ^ОСИМОВ ва Севара ИКРОМОВА

Кишиларнинг кун сайин усиб бораётган эхтиёж ва талабларини кондириб бориш, ишлаб чикариш, хизмат курсатиш ва иш бажаришни жадал суръатлар билан ривожлантиришга бевосита богликдир. Бу тармок ва сохаларни ривожлантиришга куп мулкчиликка асосланган хамда товар-пул муносабатларини айирбошлаш жараёнларини мунтазам таъминлаб берадиган бозор иктисодиётида шарт-шароит ва имкониятлар яратиб берилмокда. Бозор иктисодиёти товар-пул муносабатларини ривожланишини таъминлайдиган энг маъкул булган хужалик юритиш усули сифатида хдмда миллий иктисодиётни баркарор усишини карор топтиришда мухим иктисодий ахамият касб этмокда. Мамлакат макроиктисодиётини ривожлантириш моддий неъматлар ишлаб чикариш билан бир каторда, хизмат курсатиш сохаларидан бири булган туризм-сайёхлик хам мухим роль уйнайди. Туризм-сайёхликни мамлакат ялпи ички махсулотда тутган урнини 2014 йил 2 октябрда Самаркандда утказилган БМТ жахон сайёхлик Ижроия Кенгашининг 99- сессиясини очилиш маросимида Президентимиз Ислом Каримов Республикада 7 мингдан ортик туризмга хизмат киладиган сайёхлик инфратузилмалари мавжудлиги ва Узбекистон Жахонда 9 уринни эгаллашини курсатиб утдилар. Мамлакатда ва Дунё мамлакатлари уртасида туризм сохасини ривожлантириш узаро хамкорлик ва инвестициялар йуналтириш ва уни жозибадорлигини ошириш учун молиявий манбалар билан таъминлаш талаб этилади. Узбекистон Республикаси ва унинг худудларида туризмни ривожлантиришнга мустакиллик йилларида алохида эътибор каратилиб, зиёрат килинадиган инфратузилмалар кайта тикланди, туристлар овкатланадиган ошхоналар, дам оладиган мехмонхоналар курилди, транспорт воситалари билан таъминланди, зарур булган барча шарт-шароитлар яратилди.

* Профессор Н.Узоков, илмий тадкикодчи ЖДосимов, илмий тадкикодчи С.Икромова, Карши Давлат Университети

268 Туризмни йулга куйиш ва ривожлантиришга сарф килинган сармоялар тезда узини ортиги билан коплайди, мамлакатнинг макроиктисодиётига кисса кушади, ижтимоий- иктисодий ривожланиши ва маданияти билан таништиради, аколини иш билан банд булишига кумаклашади, янги иш уринлари очилишига камкорлик килади. Бу борада ^ашкадарё вилоятида амалга оширилган ишлар какида фикр ва мулоказаларюритилади, муаммолар курсатилиб, уни ечилишида эътиборга олиш мумкин булган таклифлар кам куллаш тавсия этилади. Узбекистон Республикаси Вазирлар Маккамасининг 2013 йил 1 ноябрдаги “2013-2015 йиллар даврида ^ашкадарё вилоятида туризм сокасини ривожлантириш Дастури тугрисида”ги карори асосида бу сокада кенг куламли ишлар, тадбирлар амалга оширилмокда. Вилоятда бугунги кунда 894 та маданият мерос объектлар мавжуд булиб, шундан 820 та ёдгорлик ва 37 та ансамбл фаолият курсатиб келмокда. Бу муассасалардан 216 таси республика ва 678 таси макаллий акамиятга эга булган хизмат курсатиш объектлари камда 20 та туристик ташкилотлар аколига ва чет эл сайёкларига хизмат курсатиб келмокда. Вилоятдаги 18 та мекмонхоналар ичида “Гиссарнефтгаз” МЧЖ кушма корхонасига карашли мекмонхона ва “Жакон машкур висола” МЧЖ га карашли “Х,аёт” мекмонхонаси турт юлдузли мекмонхона таркибига киради. Туризмни ривожлантириш Дастурига асосан 2014 йилнинг утган даврида куйидаги ишлар амалга оширилган. Худудга ташриф буюрган туристлар сони 34.9 минг нафарни ташкил этиб, уларга 3168195.1 минг сумлик хизмат курсатилган ёки хизмат курсатиш 105.7 фоиз ортиги билан бажарилган, туристик экспорт хизмати 167. 505 минг долларни ташкил этган ёки 103.8 фоизга бажарилган. Туризмни ривожлантириш Дастурини амалга ошириш давомида жорий йилда туристик хизматлар кажми 3973.9 млн.сум, туристик экспорт хизматлар кажмини 218.6 минг долларга етказиш кузда тутилган. Вилоят сайёклик хизматидан фойдаланишга келувчи чет эллик туристлар сони жорий йилда 4.6 минг нафарни ташкил этиши, уларга хизмат курсатадиган 531 та янги ишчи уринлари очилиши, иш билан банд килинган ходимларни мекмонхоналарда, ресторанларда, согломлаштириш объектларида фаолият курсатишлари таъминлаш назарда тутилган. Туризм инфратузилмасини ривожлантириш борасида ^арши шакар Аэропорт биносини таъмирлаш, янги макаллий авиарейсларни йулга куйиш учун аэровокзал биносининг ташки фасади, кутиш камда транзит заллари ва холл таъмирланмокда.

269 Шахрисабз туманида енгил автомобил ва автобусларнинг тухташ жойларини ташкил этиш, Китоб теммир йул станциясини реконструкциясини килиш ва кийматини 2 млн долларлик 20 дона замонавий туристик автобусларни сотиб олиш ишлари “Узбекистон темир йуллари” ва лойиха ташаббускорлари билан хамкорликда амалга оширмокдалар. ^арши темир йул вокзалининг реконструкциясини амалга ошириш учун “Узбекистон темир йуллари” давлат акционерлик темир йул компаниясининг капитал курилиш дирекцияси буюртмачилигида Тошкент шахридаги “Меъмор” маъсулияти чекланган жамияти бунёдкорлари томонидан амалга оширилмокда. Реконструкция ишлари билан боглик сарф харажатларга 1700.0 млн сум микдорида молиявий инвестиция узлаштирилмокда. ^арши туманидаги “Имом Муъин ан-Насафий” зиёратгохида маданий меросларни кайта тиклаш ишларига 500 миллион сум маблаг сарфланган. Китоб туманидаги “Хужа илм Кони” мадрасасини реставрация килиш ишларини амалга ошириш учун 300 миллион сум маблаг узлаштирилган. Х,озирги кунда ^арши шахридаги “Одина”, “Бекмир” мадрасаларида, “Узбек хаммоми” да, ^арши туманидаги “Х,ожа Шамсиддин Х,алвоний” макбарасида, ^амаши туманидаги “Углонжон ота”макбарасида, Чирокчи туманидаги “Ланган ота” зиёратгохида , Уахрисабз туманидаги “ Дорут-тиловат” мажмуасида реставрация ишлари давом эттирилмокда. ^арши шахридаги 150 уринга ва яна 120 уринга мулжалланган икки ресторан хамда 40 уринли кафе ва 36 уринли 3 D форматли кинотеатр маскани курилган ва ишга туширилган. Бундан ташкари карши шахрининг Узбекистон кучасида 35 уринли мехмонхона, Пахтазор миттитуманида уй-мехмонхонаси куриб ишга тушириш учун 1.2 миллион А^Ш доллари микдорида инвестиция йуналтирилган ва дастурда белгиланган ишларни бажаришга сарфланган. Миришкор туманидаги “Ачинкул” сув хавзаси атрофида дам олиш мажмуаси ва биологик буюртмахона бунёд этиш мулжалланган булиб, хозирги пайтда бу ерда 12 кишига мулжалланган мехмонхона ва туристлар учун дам олиш маскани хамда автомобиллар тухташ жойи, мобиль алока маркази, балик овлаш спорти буйича сув хавзаси куриб битказилган. Бу ердаги дам олиш маскани электр-энергиясида узилишлар кузатилмаслиги учун куёш батареяси билан жихозланган, сайёхлар хизматига моторли кайик бириктириб куйилган.

270 ^арши шахридаги Х,алклар Дустлиги кучасида 400 уринли ресторан ва 50 уринга мулжалланган мехмонхона куриб битказилган ва Узбекистан кучасида 400 кишини каббул киладиган ресторан реконструкция килиш ишлари тугалланиб, фойдаланишга топширилган. ^арши туманида А 380 ‘Тузор-Бухоро-Нукус-Бейнау автомагистралини 620 км кемпинг курилиш ишлари нихоясига етказилган. Туризмни ривожлантириш дастури буйича 2013 йилда 1.2 миллион доллар маблаг хисобидан 2 та ресторан ва 1 кунгилочар марказ ишга туширилган булса, 2014 йилда 51.3 миллион доллар маблаг хисобидан 44 та тадбир лойихалар амалга оширилган ва давом этмокда. Бу ишлар билан бир каторда туристларга хизмат турларини купайтириш максадида “Зооцирк” ва хайвонот боги ташкил этилган ва унда шер, йулбарс, Хитой кутоси, туякуш каби 60 турдаги ноёб хайвонлар сакланмокда ва парвариш килинмокда, якин вактлар мобайнида бундай хайвонлар турини 120 тага етказиш мулжалланган булиб, жорий йилнинг охирида богни ишга тушириш кузда тутилган. Мазкур дастурда кайд этилган лойихаларни тулик амалга оширишга 101.8 миллион А^Ш доллари микдорида молиявий маблаглар инвестиция килиниши назарда тутилган, ^арши шахрида 3000 кишига мулжалланган амфитеатр шахар ахоли ва мехмонларга турли томошалар курсатиш учун хизмат килмокда. Шунинг билан бир каторда ^арши шахрида 80 уринли курилиши бошланган замонавий мехмонхона курилишини нихоясига етказиш, “Китоб кенглик станцияси” худудидан 20 сотих ер майдонини белгиланган тартибда туризм хизматлари ташкил этишга йуналтириш, ^арши шахрида тарихий парк яратиш ва улкашунослик музейининг биносини таъмирлаш, вилоят маданият мерос объектлари ва уларга олиб борувчи асосий йулларда урнатиладиган маълумот устунлари ва йул курсаткичларини купайтириш, туристларга юкори даражада хизмат курсатадиган малалкли кадрлар тайёрлашни жадаллаштириш каби муаммоларни бирин кейин килиниши сайёхликни янада ривожланишида мухим ахамият касб этади. Ташкилот, муассаса, корхона(фирмалар)да касаба уюшмалари жамоатчилик билан биргаликда ободанлаштириш, кукаламзорлаштириш, маданий хордик чикариш жойларни ташкил этиш, кишлок жойларида фукаролар кенгаши оксоколлари ахоли учун дам олиш жойларини ташкил этиш, уларга хизмат киладиган ошхоналар, чойхоналарни куришда ташаббус курсатишлари лозим.

271 Хуллас туризм - сайёх,лик кенг куламда ривожланса х,удуднинг ижтимоий- иктисодий, маданий тараккиётини кенгайиб, купайиб боришига заоворли х,исса кушилади, вилоят ах,олиси ва туристларнинг маданий дам олишлари учун шарт-шароитлар таъминланади хдмда туризм сердаромадли сохд булганлиги сабабли, ялпи ички мах,сулотлар хджмини ошиб боришига эришилади. Вилоятда туризмни ривожлантириш туфайли 2013-2015 йилларда тарихий-маданий мерос объектларини тадкик килиш, консервациялаш, реставрация килишга доир 30 та йирик лойихд, 24 та янги мех,монхона, 10 та ресторан ва умумий овкатланиш шахобчаларини куриш ва ишга тушириб ах,олига хдмда туристлар учун хизмат курсатишга мулжалланган.

272 Халкаро туризмнинг миллий иктисодиётни ривожланишига таъсири

>н Бунёджон КОБИЛОВ

Кейинги йилларда туризм жахон иктисодиётининг юкори суръатларда ривожланаётган сектори ва йирик экспорт саноатига айланиб бормокда. Туризмнинг миллий иктисодиёт ривожланишида тутган урни нафакат унинг юкори даромад келтириши, балки мехнатталаб саноат иш уринларини яратиш оркали бандлик муаммосини хал этишга ижобий таъсир курсатиши, табиий ва маданий мухитни асраши оркали баркарор ривожланишни таъминлашда асосий роль уйнаши хамда халклар ва миллатлараро тотувликни таъминлашга сезиларли хисса кушиши билан хам белгиланади. Туризмнинг миллий иктисодиёт учун ахамиятини оширувчи яна бир жихат шундан иборатки, у йирик микдорда молиявий ресурсларни жалб этади, мазкур ресурсларнинг айланиш тезлигини оширади, инвестиция фаоллигини яхшилайди, шунингдек, транспорт, савдо, саноат каби иктисодиётнинг бошка тармоклари ривожланишига рагбатлантирувчи таъсир курсатади. Шуни алохида кайд этиш керакки, бугунги глобаллашув шароитида жахонда халкаро туризмнинг ахамияти ортиб бормокда. Бу эса уз навбатида халкаро туризмнинг мамлакатлар иктисодиётига таъсирининг ортиб бориши билан изохланмокда. 1968 йилда Римда саёхатлар ва туризм буйича БМТнинг биринчи конференциясида халкаро туризмга куйидаги таъриф берилди. Халцаро туризм - вактинчалик келган жойида фаолияти туланмайдиган, доимий яшайдиган мамлакат чегарасидан ташкарига туристик максадларда сафар килиш тушунилади. Халкаро туризмнинг ривожланиш масалаларига багишланган асосий хужжатларда туризм, купгина мамлакатларнинг миллий иктисодиётида энг мухим тараккиёт курсаткичи эканлиги, унинг хужалик фаолиятидаги, халкаро алокалар ва ташки савдо баланси мувозанатини таъминлашдаги урни эса, бу тармокни жахон иктисодиётининг асосий сохаларидан бирига айлантириш мумкинлиги тугрисида кайд этиб утилган.

Кобилов Бунёджон Ашурматович, ассистент, Тошкент Молия институти

273 Мамлакат миллий иктисодиётида халкаро туризмнинг катор муким вазифаларини санаб утиш йули билан ушбу таъсирни яккол куришимиз мумкин. - Халкаро туризм - мамлакат учун валюта тушумларининг ва бандликни таъминлашнинг бир манбаи кисобланади. - Халкаро туризм - тулов баланси ва мамлакат ЯИМига йуналтирилган капитал куйилмаларни кенгайтиради. - Халкаро туризм - туризм сокасига хизмат курсатувчи тармокларни яратган колда иктисодиётни диверсификация килишга уз киссасини кушади. - Туризм сокасидаги бандликнинг усиши билан аколининг кам даромадлари усади ва шу билан бирга миллатнинг фаровонлик даражаси кам ошади. Х,озирги кунга келиб туризм сокасида эришилган ютуклар унинг алокида бир индустрияга айланишига олиб келди. БТТ (Бутун жакон туризм ташкилоти) маълумотларга караганда, 2012 йил январь ойидан августга кадар жакон туристик ташрифлар 2011 йилга нисбатан 4% га ошди. 2012 йил январь ойидан август ойига кадар халкаро туристлар сони 2011 йилнинг ушбу саккиз ойлигига нисбатан 4% га усди (яна 28 миллионга). Август ойида рекорд курсаткич булмиш 705 млн туристни инобатга олган колда БТТ ушбу йилнинг охирига кадар халкаро туристлар сони бир миллиардга етишига ишончи комил. Туризм индустриясида вужудга келган бу вазиятни БТТнинг бош котиби Талеб Рифаи “Ушбу усиш глобал иктисодий колат шароитида никоятда ижобий натижадир. Лекин, биз эктиёткорлик билан иш тутмогимиз даркор. Чунки йил мобайнида баъзи ойларда курсаткичлар анчайин суст эди ва бу тенденция йилнинг колган кисмида кам такрорланиши мумкин”,- деб таъкидлади (Бутун жакон туризм ташкилоти 2012). Туризм бугунги кунда муким ижтимоий, иктисодий ва маданий омиллардан бирига айланди. Иктисодиётнинг ушбу секторида умумий даромад кажми триллионлаб долларни ташкил этмокда, кар йили бутун дунёда бир миллиарддан зиёд киши саёкат килмокда. Жакон ялпи максулотида туризмнинг улуши 9 фоизни ташкил этмокда, янги ташкил этилаётган кар 11 иш урнининг биттаси ушбу сокага тугри келмокда (Талеб Рифа 2014). Иктисодиётнинг ривожи ва мамлакат ЯИМ кажмининг усишида туризмнинг, хусусан, халкаро туризмнинг урни бекиёс. Таъкидлаш керакки, мустакиллик йилларида

274 Узбекистонда жахон стандартларига мос туризм сохасини шакллантириш, сохада халкаро хамкорликни мустахкамлаш, миллий иктисодиётимизда туризмнинг ролини ошириш борасида куплаб ишлар амалга оширилди. Узбекистон 1993 йили Бутунжахон туристик ташкилотига аъзо булган эди. Шу вактга кадар Президентимизнинг сохани такомиллаштириш ва бу йуналишда замонавий инфратузилмани шакллантиришга каратилган 4 та фармони ва хукуматнинг 17 та карори кабул килинди. Уларни амалга ошириш натижасида туризмнинг янги йуналишлари юзага келди. Замонавий мехмонхоналар кад ростлади, кадимги тарихий обидалар ва кадамжолар кайта таъмирланди, янги йуллар барпо этилди. Узбекистон улкан сайёхлик салохиятига эга булиб, мамлакатимиз худудида шаклланган ва ривожланган энг кадимий цивилизация ва маданиятлар, коятошлардаги ёзувлар ва иероглифларни, ноёб тарихий обидалар, моддий маданият ва меъморликнинг улугвор хамда бетакрор намуналари мухим урин тутади. Айни пайтда уларни Япония, Франция, Германия ва бошка давлатларнинг куплаб олим ва мутахассислари урганаётганликлари хам бежиз эмас. Шу билан бирга, узининг жозибаси ва таровати билан дунёдаги энг яхши дам олиш ва саёхат масканларидан колишмайдиган гузал табиатимизнинг бойлиги ва хилма-хиллигини хам бу борадаги энг катта имкониятларимиз мавжудлигидан далолат беради. Буларнинг барчаси мамлакатимизни жахон туризми марказларидан бирига айлантириши мумкин. Шу уринда, Узбекистонда халкаро туризм сохани ривожлантиришнинг айрим курсаткичларига тухталиб утиш жоиздир. Мамлакатимизга 2013 йилда дунёнинг 70 дан ортик давлатидан сайёхлар ташриф буюрди ва уларнинг йиллик сони 2 миллиондан ошди. Утган икки йил мобайнида бу курсаткич 43 фоизга усди, жорий йилнинг биринчи ярмида эса 1 миллиондан ортик чет эллик сайёх юртимизга ташриф буюрди. 2013 йилда сайёхлик хизматлари экспорти хажми 615 миллион доллардан зиёдни ташкил этди. Бугунги кунда туризм сохасида 200 мингдан ортик киши мехнат килмокда, бу тармокнинг мамлакатимиз ялпи ички махсулотидаги улуши 2 фоиздан ошди. Узбекистонда 550 та сайёхлик компанияси - туроператорлари фаолият юритмокда, мамлакатимиздаги тарихий объектлар, архитектура ва шахарсозлик обидаларининг аксариятини камраб олган 110 та халкаро сайёхлик йуналиши буйича хизмат курсатилмокда. Бу йуналишларнинг 65 таси тарихий-маданий мерос объектлари, 30 таси

275 табиий-рекреацион, 15 таси согломлаштириш туризми элементларини уз ичига олган экологик йуналишлардир (Каримов 2014). Узбекистоннинг Буюк Ипак йули чоррахдсида жойлашгани бу ерда туризм сохдсини кенг ривожлантиришда мух,им омил булмокда. Сунгги йилларда Узбекистон туризм сохдсида сезиларли ютукларга эришди, бунинг самарасида 2013 йилда ушбу саховатли заминга 2 миллиондан зиёд сайёх, келди. Бу 2010 йилги курсаткичдан икки * баробар купдир . Миллий иктисодиётда халкаро туризмни ривожлантиришнинг асосий максадларини куйидагиларда яккол куришимиз мумкин:

1. Иктисодий усиш, катта микдордаги товарлар ва сифатли хизматлар ишлаб чикаришни, шунингдек, ах,оли турмуш тарзининг юкори булишини таъминлайди.

2. Халкаро туризмни ривожлантиришнинг иктисодий самарадорлиги ресурслардан фойдаланишда минимал харажатларни сарфлаган х,олда максимум фойдага эга булишда намоён булади. 3. Ах,олининг маданияти ва маълумоти даражасини ошириш, республиканинг турли минтакаларида жа^он цивилизацияси, маданияти ва санъати билан таништириш. 4. Турли хил туристик хизматлар курсатиш йули билан узаро маданий - тарихий ва миллий кадриятларни айирбошлаш. 5. Сифатли асосий ва кушимча хизаматларни курсатиш, уларнинг сифатини жах,он стандартларига етказиш. Жах,онда ва жах,оннинг куплаб мамлакатларида туризмнинг ижтимоий-иктисодий ривожланишда тутган роли усиб бораётган бир пайтда, республикамиздаги туристик имкониятлар билан хорижлик сармоядорларни таништириш ва икки томонлама фойдали шартномалар тузиш, чет эл сармоясини жалб килиш учун барча зарурий имкониятларни ишга солиш, минтакаларнинг узига хос маданияти, бетакрор меъморлик намуналари, гузал ва сулим гушаларини, табиатимизнинг бойлиги ва хилма-хиллигининг интернетдаги брендларини яратиш, туристик хизматлар турларини кенгайтириш оркали истикболда

БМТ жа^он сайёхдик ташкилоти бош котиби Талеб Рифаининг ЮНВТО ижроия кенгаши 99-сессиясининг очилиш маросимидаги нутки, http://www.xs.uz

276 мамлакатимиз туризм сохдсини жадал ривожлантириш ва янги сифат боскичига кутариш мух,им ахдмиятга эга.

Фойдаланилган Адабиётлар:

1. Узбекистан Республикаси Президенти Ислом Каримовнинг БМТ Жах,он сайёх,лик ташкилоти ижроия кенгаши 99-сессиясининг очилиш маросимидаги нутки, http://www.uza.uz. 2014

2 . БМТ жах,он сайёх,лик ташкилоти бош котиби Талеб Рифаининг ЮНВТО ижроия кенгаши 99-сессиясининг очилиш маросимидаги нутки, http://www.xs.uz. 2014 3. Бутун жах,он туризм ташкилоти. Международный туризм сохраняет сильные позиции несмотря на неопределенность в экономике. Мадрид, 05 Ноября 2012.

277 The Importance of English Language Skills in Tourism Sector Feruza ATAMURODOVA____ >h

In our country more attention is paid to tourism as well as other industries. Uzbekistan with its geographical location, the best climate and historical-cultural heritage is considered as a host country of tourists and requires the development in the relevant direction of business development. The competitive usage of potential of Uzbekistan tourism is based on tourism personnel and quality of their preparation. The development and sustainability depends on the specialists. The requirement of present world is to prepare qualified staff. Since English has become an international language, it has become increasingly necessary for employees working in tourism to develop the language skills to be able to fullfil the requirements of tourists. English remains popular all over the world and the main instrument of communication in the diplomatic, political, educational and economic world. The aim of this article is to investigate the methods of teaching English language skills and to define the significance of speaking, reading, listening and writing skills in English for touristic industry students and also employees. English has acquired a unique status among the other languages of the world in that it has been acknowledged as a ‘global language’. Consequently, after the year 1950, more and more people in the world have embarked upon studying it for various reasons (documentary, cultural or educational). This continuously-growing interest in the study of English has led to the expansion of the domain of English Language Teaching (ELT), mainly concerned with the teaching of general English. Nevertheless, new world factors brought about a particular (professional, occupational or vocational) interest in the study of a particular domain of the English language. This background of interests resulted in the need of a new methodological field, the study of English for a particular or specific purpose (ESP). The creation and the development of a new branch in the study of English, English for specific purposes or ESP from now on, represent the effect of the worldwide interest in this language. English for specific purposes is a term that refers to teaching or studying English for a particular career (like law, medicine, tourism) or for business in general. There is a specific reason for which English is learned. The origin of ESP and its development is closely linked with

* Atamurodova Feruza Toshmurodovna, Senior teacher, Karshi State University, the Faculty of Foreign languages.

278 learners interest in various specific disciplines e.g., Law English, English for Hotel Industry or English for Tourist Management. In this article I decided discuss the language skills (listening, speaking, writing, reading) and also consider how the skills are taught. The term ‘skills’ is used at two levels : there are five macro-skills of reading, listening, listening and speaking, speaking and writing, each consisting of a number of micro-skills. We will look at listening and speaking skills, but this does not imply that we should teach them separately; an integrated approach is usually desirable. In teaching tourism industry students there should be paid more attention to spoken interactions. Good listening is vital in spoken interactions, particularly in tourism business, and goes beyond understanding the words and the key points; it is a skill and an art. Active listening has been adopted from management interpersonal skills courses and is an example of an interdisciplinary crossover. Active listening includes the non-verbal and the verbal encouragement given to a speaker, for example, non-verbal physical expressions, gestures and movements, and verbal ‘back-channelling’ devices such as ‘really, that’s right, that’s interesting, tell me more’ and questions. For an effective spoken interaction it is not enough to be a good listener. It is also necessary to steer the interaction. An effective spoken interaction encourages talk (through active listening) and controls the direction of the interaction - and questioning is one way to achieve that. Whatever the focus of an ESP course, there can be a good deal of listening and speaking going on. This should not be confused with teaching effective spoken interaction. Task-based activities and group work generate discussion and provide learners with practice. It is difficult to find an activity that suits all students in the class. Each of the students has various interests that are reflected in their claims and expectations. Teacher is not able to cover all students needs in every lesson, but he or she is able to present an activity in the most interesting way. There exist many possibilities of presenting ESP activities in an attractive way for learners. In the past learning a language meant learning grammatical structures and a lot of theory about the language. Many learners did not learn to communicate in the language and therefore did not really “learn” the language at all. Some believed they could not learn other languages because of this. Later, with more communicative methods and a better context, they found they could learn a foreign language. It is our responsibility to give learners that communicative atmosphere in which they can learn to communicate.

279 It is necessary to note that innovative and interactive language teaching technologies and techniques are the most important tool in this way. The importance of teaching of vocabulary in this sphere is now widely accepted. It is important to distinguish between vocabulary needed for comprehension and that needed for production. In comprehension, deducing the meaning of vocabulary from the context and from the structure of the actual word is the most important method of learning new vocabulary. For production purposes, storage and retrieval are significant. Various techniques have been suggested for storing vocabulary: the use of word association, mnemonic devices and loci, that is the use of visual images to help remember a word (Nattinger, 1988). Different learners favour different techniques and it is important that teachers encourage learners to find out what works best for them. Developing writing skills also involves other skills, notably the skills of planning, drafting and revising so that the end product is appropriate both to purpose of the writing and the intended readership. A distinction is often made between a product and a process approach to the teaching of writing. The product approach has generally been used to refer to concentration on the features of the actual text - the end-product - that writers have to produce. The product approach to writing usually involves the presentation of a model text, which is analysed and then forms the basis of a task that leads to the writing of an exactly similar or a parallel text. The process approach began as a reaction to the simplistic model-based approach which focused only on the end-product. The process approach has emphasized the idea of writing as problem solving, with a focus on thinking and process. The writing class differs in a number of respects from other skills classes. Writing is difficult and tiring activity and usually needs time for reflection and revision, plus a peaceful environment, none of which are generally available in the classroom. The teacher of writing needs to seek a balance between talking about writing and setting up tasks where students actually write, singly, or in pairs or groups, while in class. Communication skills are an important element of hospitality industry. Understanding of performance expectations are keys to the achievement of tourist satisfaction. Good oral and written communication skills are the top skills important to hospitality practitioners at different position levels. Good English communication during the study will add value to students' education. Mastering a foreign language is one of the keys to access the new period of globalization in education, science, economy, politics, and social life. Education is becoming global and both

280 learners and teachers are now able to pursue their further education and academic careers throughout the world.

Bibliography 1. Nattinger, J. R. (1988). Some current trends in vocabulary teaching. In R. Carter & M. McCarty (Eds.).Vocabulary and language teaching (1st ed., pp. 62-82). New York: Longman.

281 Ответсвенный за издание: Нигмонов Асрор

Верстка: Сарибекян Армен

Издательство ООО "MDIS в Ташкенте"

Подписано в печать: Формат 84ч108 1/32. Бумага офсетная 80г/м . Печать офсетная. Гарнитура “Times New Roman”. Тираж 100 экз. Отпечатано в типографии: OOO «YANGI FAZO PRINT» Лицензия №10-2943 Адрес: г. Ташкент, Афросиаб, 41

Распростроняется бесплатно

282 MDIS Tashkent

ManagementDevelopmentInstitute ofSingaporein Tashkent 28, Bunyodkor Ave., Chilanzardistrict, Tashkent 100185,Uz. Tel: (998) 71 271 77 00/01Fax:(998) 71 276 90 94 E-mail: [email protected]; www.mdis.uz/conference 11111111