(„Slu`Beni Glasnik RS“, Broj 47/2003, 34/2006), ~Lana 32. Stava

Novi Pazar, 09. 07. 2009. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG PAZARA Broj 8-Strana 1

171 ^lan 2.

Na osnovu ~lana 46. Zakona o Granicom plana generalne planiranju i izgradnji („Slu`beni glasnik regulacije obuhva}en je prostor na podru~ju RS“, broj 47/2003, 34/2006), ~lana 32. stava op{tina Ivanjica, Ra{ka i grada Novog 1. ta~ke 6. i ~lana 66. stava 3. Zakona o Pazara, definisan Prostornim planom lokalnoj samoupravi („Slu`beni glasnik RS“, podru~ja posebne namene Parka prirode broj 129/2007 ), ~lana 41. stava 1. ta~ke 7. «Golija» («Sl. glasnik RS», broj 16/09), u Statuta grada Novog Pazara („Sl.list op{tine povr{ini od 850 ha, u skladu sa Programom. Novi Pazar“, broj 14/2008 ), mi{ljenja Prostor plana generalne regulacije Komisije za planove grada Novog Pazara koji se nalazi na terirotriji grada Novog donetog na sednici odr`anoj 14. 08. 2009. Pazara , za koji se donosi odluka, je veli~ine godine i Programa za izradu urbanisti~kih oko 320 ha. planova Planinskog rizorta Golija, Skup{tina Detaljnom regulacionom razradom, Grada Novog Pazara, na sednici odr`anoj zahvata se podru~je dela Odvra}enice ispod 24. 08. 2009. godine, donela je vrha Kula , na terotoriji grada Novog Pazara.

O D L U K U ^lan 3. O IZRADI PLANA GENERALNE REGULACIJE TURISTI^KE CELINE Planom generalne regulacije VRHOVI ODVRA]ENICA U SKLOPU razradi}e se deo teritorije op{tina Ivanjica, PLANINSKOG RIZORTA GOLIJA, SA Ra{ka i grada Novog Pazara, u skladu sa DETALJNOM REGULACIJOM uslovljenostima datim Prostornim planom ZONE DELA ODVRA]ENICA podru~ja posebne namene Parka prirode ISPOD VRHA KULA «Golija», (« Sl.glasnik RS», broj 16/2009)

^lan 1. ^lan 4.

Ovom odlukom pristupa se izradi Za potrebe izrade Plana generalne plana generalne regulacije turisti~ke celine regulacije, ne pristupa se izradi strate{ke Vrhovi Odvra}enica u sklopu planinskog procene uticaja planiranih namena na rizorta Golija, sa detaljnom regulacijom zone `ivotnu sredinu na osnovu Re{enja o dela Odvra}enice ispod vrha Kula (dela koji nepristupanju izradi strate{ke procene se nalazi na teritoriji grada Novog Pazara), u uticaja Plana generalne regulacije turisti~ke daljem tekstu: Plan generalne regulacije . celine Vrhovi Odvra}enica u sklopu planinskog rizorta Golija, sa detaljnom

Strana 2–Broj 9 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG PAZARA Novi Pazar, 24. 08. 2009. regulacijom zone dela Odvra}enice ispod ^lan 9. Vrha Kula na `ivotnu sredinu, koje je sastavni deo ove odluke . Sredstva za izradu plana generalne regulacije obezbedi}e PRO program – ^lan 5. Evropska unija ( Evropska komisija –EC) i Vlada {vajcarske ([vajcarska agencija za Odeljenje za urbanizam i razvoj –SDC ). izgradnju Gradske uprave za izvorne i poverene poslove lokalne samouprave grada Novog Pazara, za predlog plana generalne ^lan 10. regulacije, sprove{}e javni uvid i stru~nu raspravu, i to za deo plana koji se odnosi na Plan generalne regulacije se usvaja prostor grada Novog Pazara, a u skladu sa na Skup{tinama op{tina Ivanjica, Ra{ka i odredbama ~lana 53. Zakona o planiranju i grada Novog Pazara i to za deo plana koji izgradnji («Sl. glasnik RS», broj 47/2003 i se odnosi na njenu teritoriju. 34/2006).

^lan 6. ^lan 11.

Za nosioca izrade Plana generalne Elaborat plana generalne regulacije, odre|uje se « Centar za planiranje regulacije, izradi}e se u 12 primeraka u urbanog razvoja « - CEP iz Beograda, analognom i 12 primeraka u digitalnom Zahumska 34. obliku, od kojih }e po ~etiri primerka pripasti op{tinama Ivanjica, Ra{ka i gradu Novi ^lan 7. Pazar.

Nosilac izrade plana, du`an je da Nacrt plana preda do 20.10.2009. godine. ^lan 12.

Sastavni deo ove odluke je ^lan 8. Program za izradu urbanisti~kih planova : Vrhovi Odvra}enica, Bele Vode –Daji}i, Obavezuje se izra|iva~ plana Golijska reka, i [eremetovica –Kuti –Ple{in, generalne regulacije, da isti izradi u svemu koji je izradio «Centar za planiranje urbanog prema oderedbama va`e}eg zakona, razvoja» - CEP iz Beograda, Zahumska 34, a podzakonskih akata, Programa i predloga koji se ovom odlukom usvaja za deo Komisije za planove grada Novog Pazara programa koji se odnosi na teritoriju grada iznetih u Izve{tajima sa sednica broj 06- Novog Pazara. 134/2009 od 18.06.2009, broj 06-163/09 od 14.08.2009.godine. ^lan 13. Plan mora da sadr`i sve elemente propisane ~lanom 38. i 39. Zakona o Obave{tenje o dono{enju odluke o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata. izradi plana generalne regulacije, oglasi}e se u sredstvima dnevnog informisanja, i u

Novi Pazar, 09. 07. 2009. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG PAZARA Broj 8-Strana 3 informativnim glasilima Skup{tine grada Novog Pazara. Polazni osnov za izradu Programa za izradu urbanisti~kih planova je Prostorni plan ^lan 14. posebne namene Parka prirode “Golija”, (Sl.glasnik RS, br. 16/09), ali i Ova odluka stupa na snagu osmog dokumentacija i stru~ne analize obavljane dana od dana objavljivanja u „Slu`benom kroz izradu navedenog Prostornog plana. listu grada Novog Pazara“. Pravni osnov za izradu Programa / Broj : 350-159 /2009 planova je Zakon o planiranju i izgradnji U Novom Pazaru, 24.08.2009.godine (“Sl. Glasnik Republike Srbije” br.47/ 03. i 34/06.) SKUP[TINA GRADA NOVOG PAZARA

PREDSEDNIK 1.2. ZADACI I CILJEVI PLANIRANJA Milan Veselinovi}, dipl.ing.FON-a ______Golija, s obzirom na visokovredne resurse svog prostora, ima izvanredan 172 potencijal za razvoj turizma, {to je prepoznato od strane dràve i od strane PROGRAM ZA IZRADU lokalne zajednice, a to se reflektuje u URBANISTI^KIH PLANOVA : svojevrsnom konfliktu u pristupu turisti~kom razvoju planine i njenog okruènja. Trenutni - VRHOVI ODVRA]ENICA , razli~iti interesi vezani na razvoj turizma od - BELE VODE –DAJI]I, strane svih op{tina koje dele ovaj prostor, a s - GOLIJSKA REKA, time u vezi i 'napadnuti' prostor u smislu - [EREMETOVICA – invazivne gradnje na odre|enim podru~jima, KUTI –PLE[IN uglavnom se fokusira na lokalno trì{te. S druge strane, interes je dràve da na internacionalno turisti~ko trì{te plasira 1. OP[TI DEO nekoliko kvalitetnih turisti~kih destinacija u

skladu sa me|unarodnim standardima i 1.1. POVOD I PRAVNI OSNOV ZA pravilima razvoja, gde je Golija IZRADU PLANA identifikovana kao jedan od klju~nih i

prioritetnih projekata. Razvoj turizma u Republici Srbiji je

ozna~en kao prioritet na nacionalnom i Posebnu pa`nju urbanisti~ki planovi regionalnom nivou. Vlada Srbije je 2002. treba da posvete budu}em identitetu, godine usvojila Strategiju razvoja turizma. ure|enju i opremanju ovog va`nog dela Planina Golija je od davnina poznata turisti~ke zone za ~itav region, kao i da kao podru~je ogromnog potencijala razvoja planom razre{i sve preduslove za izgradnju turizma. Sve op{tinske uprave, koje novih sadr`aja. pokrivaju teritoriju Parka prirode Golija, su Zadatak urbanisti~kih planova }e biti i da izabrale razvoj turizma kao prioritetnu ostvare sintezu i da defini{u slede}e elemente razvojnu orijentaciju, i upravo rad na ovom budu}eg prostornog, programskog, projektu je u skladu sa tom orijentacijom.

Strana 4–Broj 9 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG PAZARA Novi Pazar, 24. 08. 2009. funkcionalnog, sadràjnog i oblikovnog 1.3. PODLOGE ZA IZRADU PLANOVA re{enja ~itave zone (Planinskog rizorta Golija) kao celine sastavljene iz vi{e U toku izrade ovog programa funkcionalno i karakterolo{ki raznorodnih pribavljene su slede}e geodetske podloge: celina. • Orto-foto snimak, za svaku turisti~ku • Opredeljenje budu}eg identiteta, celinu, EUROIMAGE; Satelitski ure|enja i opremanja zna~ajne snimak visoke rezolucije, sa satelita turisti~ke zone za ~itav region Quick Bird, 2006. godine (raspoloìvi • Usmeravanje prostorne organizacije arhivski snimak). Zavr{ni, obra|eni {ire zone i veze sa okruènjem materijal (obrada podrazumeva • Optimalno programsko re{enje {ire georeferen-ciranje, ispravljanje zone deformacija i uno{enje elemenata • Pa`ljivu podelu na rezidencijalnu, visinske predstave) je Digitalni orto me{ovitu, turisti~ku, komercijalnu i foto, veli~ine piksela od 50 cm. rubnu zonu, s obzirom na ekolo{ke i Rezolucija ove podloge omogu}ava prirodne specifi~nosti obuhvata. kvalitet vizuelnog pretraìvanja do • Unapre|enje i o~uvanje prirodnog razmera 1:700 - 1:800, a kvalitet nasle|a i kulturnog predela printa do razmere 1:2500. • Uskla|eno re{enje putne i • Katastarske podloge, skenirane komunikacijske mreè, podloge za svaku turisti~ku celinu, • Utvr|ivanje funkcionalnih podcelina Republi~ki geodetski zavod; Zvani~ne prete`ne namene katastarske podloge u razmerama • Opredeljenje budu}eg identiteta, 1:2500 i 1:5000, neaùrne. oblikovanja i izgradnje Ljubazno{}u lokalnih vlasti i • Obezbe|enje uslova za ure|enje i katastarskih uprava Ivanjice i Novog faznu izgradnju, Pazara, pribavljene su i na • Efikasnost i racionalizacija izgradnje i raspolaganju su aùrnije skenirane kori{}enja zemlji{ta katastarske podloge. • Plansko regulisanje spontano nastalih • Topografska predstava terena, podcelina i vikend zona Republi~ki geodetski zavod; • Uskla|ivanje razli~itih ili suprotnih Topografija terena je predstavljena interesa u kori{}enju prostora izohipsama sa visinskom ekvidistancom od 5m. Za turisti~ku • Za{tita i unapre|enje kvaliteta ìvotne celinu Bele Vode-Daji}i, u sredine dokumentaciji RGZ-a ne postoji

topografska predstava terena, pa su za Uzimaju}i u obzir da se planirani Program kori{}ene vektorizovane turisti~ki lokaliteti i celine nalaze na teritoriji izohipse iz topografske podloge tri op{tine, radi harmonizacije svih interesa, 1:25000. pristupljeno je izradi jedinstvenog Programa

plana. Na taj na~in, u ovoj prvoj, analiti~koj Na raspolaganju su i podloge kori{}ene fazi, sa celovitim konceptom re{enja bi}e za izradu Prostornog plana posebne namene detaljno upoznate sve zainteresovane strane. Parka prirode “Golija”:

Orto-foto snimak veli~ine piksela od 7m, i

skenirana topografska podloga 1:25000.

Novi Pazar, 09. 07. 2009. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG PAZARA Broj 8-Strana 5

1.4. OBUHVAT PROGRAMA prostoru (ekonomska, socijalna i ekolo{ka komponenta), odnosno na principima Obuhvat Programa za izradu odr`ivog razvoja. urbanisti~kih planova Planinskog rizorta Golija podrazumeva ~etiri turisti~ke celine, Granicama Prostornog plana obuhva}eni su: preuzete iz Prostornog plana posebne - Park prirode “Golija” (u daljem tekstu: namene Parka prirode “Golija”, a to su: Park prirode) progla{en Uredbom o za{titi 1. VRHOVI-ODVRA]ENICA Parka prirode “Golija” („Slu`beni glasnik 2. BELE VODE-DAJI]I RS", br. 45/01) (u daljem tekstu: Uredba); 3. GOLIJSKA REKA - Rezervat biosfere Golija-Studenica (u 4. [EREMETOVICA-KUTI-PLE[IN daljem tekstu: Rezervat biosfere) progla{en Aktom Internacionalnog Posmatrano podru~je, koje ne ulazi u koordinacionog saveta MAB programa u`i obuhvat Programa, je povr{ina UNESCO-a (2001.) koji se u celini nalazi potencijalnog skijali{ta (prema Master u okviru granica Parka prirode; planu), kao prostor koji u funkcionalnom - Za{titna zona koja obuhvata ostale delove smislu povezuje turisti~ke celine i sa njima katastarskih op{tina (u daljem tekstu: ~ini funkcionalno-prostornu organizaciju KO) koje su delimi~no zahva}ene Skijali{te “Golija”. granicama Parka prirode.

Prema postoje}im obavezama iz planova 1.5. STANJE PLANIRANJA – STEÊNE vi{ega reda i re{enjima Prostornog plana URBANISTI^KE OBAVEZE Republike Srbije (u daljem tekstu: PPRS), a u skladu sa strate{kim razvojnim Na temu koja se ti~e razvoja turizma na opredeljenjima Republike, utvr|uje se Goliji, do sada su ura|ena tri veoma bitna, funkcionalno okruènje, zona od interesa na referentna, dokumenta koje u velikoj meri razvoj podru~ja Golije kojom je u celini opredeljuju re{enja data u ovom Programu: obuhva}ena: - „turisti~ka regija Sr. 2" (deo turist-i~ke • Prostorni plan podru~ja posebne zone „Sr.1" , „Kopaonik-Golija"); namene Parka prirode “Golija”, 2009, - „podru~je izuzetnih prirodnih vrednosti CEP, Beograd. od posebnog nacionalnog zna~aja" koje • Strategija razvoja turizma Republike obuhvata, pored planinskog masiva Srbije, 2008. Golije, êmerna i Rado~ela i {ira • Master plan razvoja turizma na Goliji, podru~ja manastira Studenice i Sopo}ana, 2007, Hornjath i Hornjath Consulting, kao i postoje}e i potencijalne banjske Zagreb centre: - „prioritetna zona srednjevekovnog Prostorni plan podru~ja posebne kulturnog nasle|a", od Sopo}ana do namene Parka prirode “Golija” iz 2009. Studenice, koji se nalaze na Listi svetske godine (u daljem tekstu: Prostorni plan) je ba{tine, sa prepoznatim gradskim dugoro~ni planski dokument koji se donosi turisti~kim centrima Ivanjica i Novi za vremenski horizont do 2021. godine. Pazar, i deo turisti~ke regije Sjenice. Koncept razvoja podru~ja Prostornog plana bazira se na principima integralnog pristupa

Strana 6–Broj 9 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG PAZARA Novi Pazar, 24. 08. 2009.

Navedeno podru~je Golije sa svojim centrima, ruralnim, idili~nim, predelima, te okruènjem, iako predstavlja turisti~ku regiju planinama koje ~ine osnov turizma ove me|unarodnog i nacionalnog zna~aja, nije regije, Jugozapadna Srbija treba da kreira obuhva}eno celovitim jedinstvenim planskim svoju budu}nost kroz upe~atljivu kulturu dokumentom koji bi obuhvatio sve navedene ovog kraja, te inovativnu ponudu zdravlja i vrednosti i namene. Zato je obavezno specijalnih interesa. Glavna ideja pod kojom prostornim planovima op{tina obezbediti }e se Jugozapadna Srbija komercijalizovati i funkcionalnu povezanost podru~ja promovisati, odnosno centralni identitet ovog Prostornog plana sa ostalim delovima klastera jeste: otkrivanje ìvota u tradiciji i teritorije obuhva}enih op{tina, kao i prirodi. planovima nièg reda koji }e se odnositi na Master plan razvoja turizma na delove podru~ja. Goliji sa poslovnim planom iz 2008. godine (u daljem tekstu: Master plan) anticipirao je PPRS podru~je Golije je uvr{}eno, kao prethodne razvojne pretpostavke, a teì{te visokovredni planinski region, u grupu poslovne promocije i aktiviranja resursa razvojnih prioriteta i predvi|ena je izrada podru~ja stavlja na razvoj zimskih sportova. prostornog plana podru~ja posebne namene i to po dva osnova - kao budu}eg za{ti}enog Master plan predstavlja konceptualan i prirodnog dobra ve}e povr{ine i kao pragmati~an predlog za: implementaciju prostorno turisti~ke regije specifi~nih odlika i Prostornog plana i upravljanje procesima razvojnih potencijala. razvoja turizma, uz primenu me|unarodnih pravila igre - s tim {to se prva faza orijenti{e prvenstveno na zadovoljavanje doma}eg i regionalnog trì{ta, s obzirom da se radi o turisti~koj destinaciji na po~etku razvoja.

Na osnovu analize prethodnih programa razvoja i prostornih re{enja svakog postoje}eg planskog i strate{kog dokumenta, pojedina~no i op{tih i posebnih mera za{tite ìvotne sredine koje su predloène, konstatovani problemi i prioriteti, razvojni programi kao i predloène mere, u najve}em Nakon izrade Predloga Prostornog broju su i dalje aktuelni, posebno u oblasti plana doneta je Strategija razvoja turizma turizma. Potpuno preklapanje sa ranije Republike Srbije sa prate}im dokumentima, predloènim merama za{tite je u vezi sa: koja tretira podru~je Golije u okviru po{umljavanjem goleti, borbom protiv turisti~kog klastera Jugozapadna Srbija - erozije, ure|enjem slivova reka, re{avanjem istorija i tradicija s ruralnim zadovoljstvima. pitanja odvo|enja otpadnih voda i njihovog pre~i{}avanja, prikupljanjem i deponovanjem Jugozapadna Srbija, kao spoj istorije i otpada, za{titom izvori{ta, saniranjem tradicije s prirodnim atraktivnostima i povr{ina posle eksploatacije mineralnh aktivnostima, predstavlja, prema ovoj sirovina, i dr. strategiji, jednu od potencijalno najja~ih karika u uspostavljanju turisti~kog sistema Republike Srbije. Proèta manjim urbanim

Novi Pazar, 09. 07. 2009. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG PAZARA Broj 8-Strana 7

Po razmatranju svih nespornih odrednica iz planova i strate{kih dokumenata, od kojih ve}i broj pripada nivou makropolitike i sistemskih opredeljenja, zaklju~uje se, da za podru~je Golije, s obzirom na to da se radi o prostoru od republi~kog, ali i me|unarodnog zna~aja za za{titu resursa, biodiverziteta, prirodne i kulturne ba{tine, a posebno turizma, treba:

- predvideti novu organizaciju turisti~ke ponude u prostoru, koja moè biti model i za druga, sli~na podru~ja, - obezbediti standarde gra|enja i Kao prvi, po~etni dokument na zadatku komunalnog opremanja, adekvatnu urbanisti~kog osmi{ljavanja Planinskog zemlji{nu politiku i odgovaraju}u rizorta Golija, izra|en je elaborat Analiza finansijsku podr{ku, ~ime }e se spre~iti i potencijala za razvoj turizma Planinskog izrazita depopulacija podru~ja. rizorta Golija (Development plan) koji je na integralan na~in sabrao sve relevantne Re{enja i ciljevi koji su utvr|eni podatke iz postoje}e planske i analiti~ke Prostornim planom ostvaruju se njihovim dokumentacije. Kao zaklju~ci ove analize ugra|ivanjem u planove i programe razvoja predstavljeni su stavovi: podru~ja, odnosno primenom mera i • Lokaliteti Vrhovi - Odvra}enica, instrumenata politike organizacije, ure|enja, Golijska Reka, [eremetovica - Kuti za{tite i kori{}enja prostora. - Ple{in (objedinjeni povr{inama za skijali{ta) ~ine skija{ko podru~je Rad na koncepciji prostornog razvoja Golija. Bele vode - Daji}i Golije, u {irem regionalnom okviru, pruà predstavljaju centar letnjeg turizma i mogu}nost za proveru i redefinisanje statusa centar Parka prirode te zajedno sa i upotrebe prirodnog i kulturnog nasle|a. ostalim centrima ~ine integralni planinski rizort Golija, zbog ~ega je Nedovoljnu razvijenost i izgra|enost neophodan njihov koordinirani podru~ja treba smatrati predno{}u, u situaciji razvoj. kada dolazi do neodgovaraju}eg kori{}enja • U skladu sa me|unarodnim vrednih prirodnih celina i potenciranja parametrima o odgovaraju}oj gustini prevazi|enih i neprimerenih turisti~kih gradnje pojedinih vrsta sme{tajnih modela - {to dovodi do gubitka identiteta objekata u planinskim rizortima, potencijalnih, trì{no vrednih, turisti~kih definisan je optimalan broj sme{tajnih destinacija. jedinica/kreveta koje je mogu}e graditi na prostoru pojedinih baznih podru~ja: Odvra}enica 9000 leàjeva, 8000 korisnika, Daji}i i Bele vode 3000 leàjeva, Golijska Reka 2000 leàjeva i [eremetovica-Kuti- Ple{in 2500 leàjeva.

Strana 8–Broj 9 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG PAZARA Novi Pazar, 24. 08. 2009.

Predloèni kapaciteti su polazna • ZAVOD ZA ZA[TITU SPOMENIKA predpostavka, a do kona~nih KULTURE KRALJEVO kapaciteta }e se do}i kroz proces • TELEKOM SRBIJA, DIREKCIJA ZA izrade planova za pojedine celine. TEHNIKU • ZAVOD ZA ZA[TITU PRIRODE • Uzimaju}i u obzir da se planirani • AD NOVI PAZAR PUT, NOVI PAZAR turisti~ki lokaliteti nalaze na teritoriji • MINISTARSTVO @IVOTNE SREDINE tri op{tine, radi harmonizacije svih I PROSTORNOG PLANIRANJA interesa, neophodno je uraditi • PUTEVI IVANJICA jedinstveni Program plana, kao • MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE, uvod u izradu urbanisti~kih / [UMARSTVA I VODOPRIVREDE regulacionih planova za svako bazno • MINISTARSTVO ODBRANE, SEKTOR podru~je / turisti~ku celinu. ZA MATERIJALNE RESURSE, UPRAVA ZA INFRASTRUKTURU Analiza potencijala za razvoj turizma • PRIVREDNO DRU[TVO ZA Planinskog rizorta Golija, je sastavni deo DISTRIBUCIJU ELEKTRI^NE ovog Programa plana i priloèn je u ENERGIJE"ELEKTROSRBIJA" d.o.o. Dokumentaciji programa. KRALJEVO Paralelno sa izradom ovog Programa, i •GRAD NOVI PAZAR, KABINET kasnije Urbanisti~kih planova, u toku je GRADONAÊLNIKA izrada: • Generalnog projekta turisti~kih puteva Svi prispeli uslovi i podaci organa, Golija, CEP, Beograd organizacija i nadle`nih institucija su • Studije elektrosnabdevanje Turisti~kih priloèni u Dokumentaciji programa. celina Vrhovi-Odvra}enica, [eremetovica-Kuti-Ple{in, Golijska 2. POSTOJE]E STANJE Reka i Daji}i, Nikola Tesla, Beograd 2.1. OKRU@ENJE, POLO@AJ I • Generalnog projekta vodosnabdevanja ÎNIOCI RAZVOJA Turisti~kih celina Vrhovi- Odvra}eniva, [eremetovica-Kuti- Golija je planinska oblast u Ple{in, Golijska Reka i Daji}i, jugozapadnoj Srbiji, nalazi se na Vodotehnika, Beograd koordinatama 43°20'N, 20°17'E Gauss- Kruger mreè, i obuhvata podru~ja op{tina: Ivanjica (55%), Ra{ka (17%), Kraljevo 1.6. USLOVI I PODACI ORGANA, (16%), Novi Pazar (8%) i Sjenica (4%). ORGANIZACIJA I NADLE@NIH Pripada Dinarskom planinskom lancu. Park INSTITUCIJA prirode “Golija” se sastoji od 75000 ha netaknute prirode, sa velikim brojem biljnih U toku izrade Programa plana od februara vrsta. Ono {to ~ini ovu planinu tako do juna 2009. godine prispeli su uslovi: posebnom su endemske vrste (planinski • JAVNO VODOPRIVREDNO javor) i kulturno nasle|e ovog podru~ja PREDUZE]E "SRBIJAVODE" (srednjevekovni manastiri: Studenica, BEOGRAD Vodoprivredni centar Sopo}ani, Stari Ras). Prema stru~njacima "MORAVA" Ni{ koji se bave ìvotnom sredinom, biljne vrste sa planine Golije ~ine 25% ukupne flore

Novi Pazar, 09. 07. 2009. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG PAZARA Broj 8-Strana 9

Srbije, a rastu na teritoriji 32 sela i 150 livade i pa{njaci, staja}e vode i tresave, zaseoka. Prema statisti~kim podacima iz teku}e vode i naselja. 2002. godine, 7950 stanovnika `ivi u selima na celoj teritoriji Parka prirode “Golija”, Prisustvo ~oveka, iskazano kroz odnosno 5515 stanovnika `ivi u selima na naselja i aktivnosti, o~uvana dobra teritoriji Rezervata biosfere. U pore|enju sa graditeljskog nasle|a kroz istoriju, popisom iz 1991. godine, konstatuje se upotpunjavaju sliku o bogatstvu i vrednosti populacioni pad (okvirno 30%, odnosno oko prirodne i stvorene sredine i nazna~avaju 3000 stanovnika). Kao posledica intenzivne pravce prostiranja prirodnih i kulturnih staza, migracije, preovla|uju}a grupa stanovnika je osnovnih repera i vizura koji karakteri{u ovo ona izme|u 50 i 69 godina starosti. podru~je.

Vlada Republike Srbije poverila je Potencijali podru~ja Golije su: Park prirode na gazdovanje javnom - povoljan geostrate{ki poloàj. Sme{tena preduze}u "Srbija{ume" iz Beograda. u centralnom delu planinskog kompleksa, izme|u Tare, Zlatara, Pe{tera i Osnovna karakteristika teritorije, sa Kopaonika, predstavlja prirodno sredi{te stanovi{ta komparativne analize vrednosti, i njihove funkcionalne integracije; na njima zasnovanim potencijalima razvoja, - o~uvana ìvotna sredina. Kvalitet i sa drugim i/ili sli~nim regionima na Balkanu osobenosti sredine i njeni potencijali, od i u Evropi, jeste da Golija predstavlja zna~aja za {iru zajednicu, moraju da podru~je izrazitih predeonih vrednosti uìvaju svu potrebnu za{titu i podr{ku. koje je centar genetske, specijske i Golija nije samo prirodni, ve} i istorijski i ekosistemske raznovrsnosti u Republici ljudski refugijum; Srbiji, na Balkanu i u Evropi. To je predeo - bogatstvo prirodnim resursima. Do visokih scenskih kvaliteta, sa sada nije izvr{ena adekvatna valorizacija manifesticajama tradicionalnog kori{}enja {umskih, poljoprivrednih, vodo- zemlji{ta, jedinstvenom dru{tvenom privrednih, turisti~kih i drugih resursa organizacijom i jo{ uvek ìvim lokalnim kojima ovo podru~je obiluje. Prostornim obi~ajima i starim zanatima -zbog ~ega je planom se pruà mogu}nost da se na podru~je i za{ti}eno kao Park prirode i planskom podru~ju primeni koncept Rezervat biosfere. odrìvog razvoja koji je kompatibilan sa primarnim ciljevima za{tite; Celo podru~je Golije se, na osnovu - izuzetna prirodna i kulturno-istorijska tipizacije predela, svrstava u kulturni ba{tina. Osnova za razvoj posebnih predeo, podtip prirodi bliski kulturni predeo, vidova nau~nog, kulturnog i ekoturizma, ~ija slika, kao takva, saglasno me|unarodnoj sa akcentom na etnonasle|u. Nedovoljna Konvenciji o za{titi predela, jeste osnovni istraènost i nedovoljna ulaganja u predmet za{tite i o~uvanja. U okviru ovoga konzervaciju, rekonstrukciju, revitaliza- predela se izdvajaju kompleksi biotopa sa ciju / prenamenu objekata i prezentaciju izrazitim predstavnicima vrsta: {ume i dobara, nije omogu}ila njihovo eksploatacione {ume, otvorena podru~ja sa valorizovanje kao nespornog nau~no- pojedina~nim drve}em i {umarcima, istraìva~kog, vaspitno-edukativnog i otvorena podru~ja na suvim stani{tima, njive, turisti~ko-rekreativnog potencijala;

Strana 10–Broj 9 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG PAZARA Novi Pazar, 24. 08. 2009.

- status podru~ja. Omogu}ava • Turisti~ki sadràji - hotelski uklju~ivanje u raznovrsne programe i kapaciteti na lokacijama Golijska aktivnosti sa kori{}enjem specifi~nih Reka i Odvra}enica; izvora sredstava na internacionalnom i • Punktovi (centri) Parka prirode - nacionalnom nivou. grupni i pojedina~ni objekti na lokacijama Odvra}enica i Daji}i; Brdsko-planinsko podru~je Golije • Skijali{ta - postoje}a ili skijali{ta u karakteri{u slede}a ograni~enja: izgradnji koja u celini ili delimi~no - razbijeni sistem naselja, ulaze u granice turisti~kih celina, na - niske gustine naseljenosti (12,7 st/km2) i lokacijama Golijska Reka (u nepovoljne demografske karakteristike izgradnji), Odvra}enica i Daji}i. (depopulacija, najdublja demografska • Ba~i{ta - podru~ja sa objekatima starost), (ba~ijama) tradicionalnog na~ina - ekonomska nerazvijenost, privrede i sto~arstva na planinama. - neizgra|ena saobra}ajna infrastruktura i • Infrastrukturni koridori i sl. nedovoljna pokrivenost kvalitetnim saobra}ajnicama, - slabo razvijena naseljska i regionalna 2.2.1. KARAKTERISTIKE infrastruktura, POSTOJE]EG STANJA TURISTI^KE - nizak nivo komunalne opremljenosti CELINE VRHOVI-ODVRA]ENICA naselja, - prirodni procesi kao posledica primarno antropogenog uticaja (erozija, zarastanje Prostor turisti~ke celine Vrhovi- livada i pa{njaka). Odvra}enica, koji se obra|uje ovim programom, definisan je prostornim planom 2.2. POSTOJE]A NAMENA POVR[INA posebne namene Parka prirode “Golija”. Nakon programskog definisanja granice Kao veoma retko naseljena, teritorija veli~ina obuhvata je 870 ha i nalazi se na predmetnog Programa se ne odlikuje teritoriji tri op{tine: Ivanjica, Novi Pazar i sloènim kompleksitetom namena. Osnovne Ra{ka. zastupljene namene su: • Ruralno stanovanje - sela u Prostor se nalazi na visoravni koja je karakteristi~nim grupacijama zaseoka, svojom ju`nom stranom okrenuta Deèvskoj naj~e{}e bez centralnih i javnih dolini i Novom Pazaru a severnom ka sadràja; Ivanjici. Grebenom se proteè put koji • {umske i poljoprivredne povr{ine interno povezuje prostornu celinu sa ostalim (ba{te, vo}njaci, pa{njaci, utrine i sl.); delovima Golije. Tim pravcem je trasiran i • Vikend izgradnja - grupacija objekata novi koridor savremenog turisti~kog puta za povremeno kori{}enje, najve}e koji }e funkcionalno povezati ceo prostor. koncentracije se nalaze na teritoriji Odvra}enice, Daji}a i êstih vrela; U prostornoj celini se smenjuju {ume i • Saobra}ajni koridori. pa{njaci, a centralno mesto zauzima za{ti}ena prirodna celina izvora Crne Reke. Pored ovih, glavnih sadràja, na teritoriji Prirodni pejzaì su privla~ni, morfologija Programa su zastupljeni i: terena je relativno pitoma za uslove Golije, u

Novi Pazar, 09. 07. 2009. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG PAZARA Broj 8-Strana 11 neposrednoj blizini se nalazi splet planinskih saobra}ajna mreà je oskudna i nerazvijena, vrhova pogodnih za skijali{ta, {to ovu kao i na ostalim podru~jima Golije. lokaciju kvalifikuje za intenzivni razvoj zimskog i letnjeg turizma. Na prostoru ovog plana definisani su slede}i spomenici koje treba adekvatno Veliko podru~je zahva}eno granicama tretirati planskim re{enjem: turisti~ke celine nije jasno urbano • Odvra}enica, lok. Duvarine-Mirovske izdiferencirano, pa ipak, mogu}e ga je livade. podeliti na tri karakteristi~ne zone: Na povr{ini terena uo~eni su tragovi suhozida iz srednjeg veka. Zonu povremene izgradnje i razvoja • Odvra}enica, lok. Kula. uz lokalni put Preko Brdo-Odvra}enica-Kuti, Na uzvi{enju prema Kuzmi~kom karakteri{u postoje}i turisti~ki sadràji: Hotel polju o~uvan je kamen granica Odvra}enica sa oko 100 leàjeva, sportski i izme|u Kraljevine Srbije i rekreativni sadràji uz hotel, ski staza sa Osmanlijskog carstva. ì~arom i Centar parka prirode koji je jo{ uvek u izgradnji. Uz navedeni lokalni put javljaju se grupacije objekata dominantne 2.2.2. KARAKTERISTIKE namene seoskog stanovanja, pome{ane sa POSTOJE]EG STANJA TURISTI^KE vikend izgradnjom i za~ecima pruànja CELINE BELE VODE-DAJI]I turisti~kih usluga u privatnoj reìji.

Zona izvori{ta Crne Reke je povr{ina Bele Vode-Daji}i se nalaze na koja je Prostornim planom posebne namene teritoriji Op{tine Ivanjica, u Parku Prirode Parka prirode “Golija” progla{ena za zonu “Golija” i Prostornim planom podru~ja za{tite prirode, a samo izvori{te je prva posebne namene parka prirode kategorija za{tite. U poslednjih nekoliko "Golija"(„Slu`beni glasnik RS", br. 45/01) godina po~ela je izgradnja nelegalnih planirani su kao centar zajednice naselja. objekata - vikendica u ve}em obimu, {to Prostorni plan Parka prirode “Golija” moè dovesti do trajnog ugroàvanja ove predvideo je postoje}u izgra|enu zonu za va`ne povr{ine. Broj izgra|enih vikendica, u gra|evinsko podru~je Daji}a i planirano ovom trenutku, nije preveliki, me|utim gra|evinsko podru~je, lokalitet Bele Vode - uvidom u katastar, vidi se tendencija ka Daji}i, na kome se planira dalji razvoj usitnjavanju parcela, tipi~na za vikend turizma. izgradnju. Struktura sela je tipi~na za Goliju i Zona prirodnog ambijenta, {uma i ~ine je razbijene grupacije porodi~nih pa{njaka je istinska vrednost ovog podru~ja, zajednica. Nalaze se na nadmorskoj visini od kao tipi~nog golijskog krajolika. 963 do 1500m. Daji}i su staro naselje koje danas doìvljava ubrzanu depopulaciju, {to Saobra}ajna povezanost u postoje}em za posledicu ima drasti~an pad broja stanju je nedovoljna. Jedina veza sa ve}im stanovnika (1953. bilo je 1007 stanovnika, a urbanim centrom je saobra}ajnica Novi 2002. samo 313 stanovnika) od ~ega 50% Pazar-Odvra}enica, preko [aronja. Interna ~ine stanovnici stariji od 60 godina.

Strana 12–Broj 9 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG PAZARA Novi Pazar, 24. 08. 2009.

Predmet planske razrade je planirano kolovoznim zatorom, prihvatljivih tehni~ko- gra|evinsko podru~je Daji}i kojim su eksploatacionih karakteristika. obuhva}eni lokaliteti Bele Vode, Kulizino selo i vikend naselje, ukupne povr{ine od oko Na ovom prostoru Zavod za za{titu 294 ha. Ovaj prostor danas nema dovoljno spomenika kulture Kraljevo evidentirao je oformljenu urbanu strukturu, disperzne je objekat spomeni~kog svojstva, {umsku ku}u, naseljenosti, ali ima odre|enu komunalnu gra|enu u periodu izme|u dva svetska rata. opremu i kapacitete, slobodni prostor za Ovaj objekat je renoviran u skladu sa izgradnju, izuzetan prirodni ambijent {to ga principima slu`be za{tite. ~ini lokacijski pogodnim za razvoj jednog od centralnih punktova na ovom podru~ju, tako da predstavlja prioritetan razvojni centar pre 2.2.3 KARAKTERISTIKE svega turisti~ko-ugostiteljskog i nau~no- POSTOJE]EG STANJA TURISTI^KE istraìva~kog karaktera, kao i centar Parka CELINE GOLIJSKA REKA prirode. Postoje}a izgradnja grupisana je u tipi~nim celinama: • {umska ku}a koja je renovirani objekat u Golijska reka se nalazi na teritoriji vlasni{tvu JP "Srbija{ume". Preko puta Op{tine Ivanjica (udaljena 38 km od Ivanjice ovog objekta su ostaci industrijskog u blizini Daji}a), na nadmorskoj visini od pogona; 1408 m. Radi se o vi{enamenskom • zaseok Kulinovo selo, tipi~no golijsko turisti~kom, {umarskom i sto~arskom punktu selo sa ku}ama i oku}nicama u kojima su ispod Jankovog kamena koji je planiran kao objekti poljoprivrednog doma}instva; centar za zimski sportsko-rekreativni turizam • vikend naselje u kojima je ve}ina i centar Parka prirode. Gra|evinsko podru~je objekata jednoobraznog tipa izgradnje, definisano Prostornim planom Parka prirode dvovodni kos krov velikog nagiba, Golija koje je predmet planske razrade i spratnosti P+Pk, ra{trkani po terenu. U obuhvata povr{inu od 84,25 ha. ovoj zoni je i postoje}i ski-lift; • du` puta su trgovina, po{ta, strugara i sl. Prirodne karakteristike su istovremeno i potencijal i ograni~enje razvoja. Povoljna U Belim Vodama je centar uprave nadmorska visina, specifi~an prirodni Parka prirode, a Daji}i su naselje koje nema ambijent, dobra povezanost sa Ivanjicom, oformljenu urbanu strukturu i disperzne je postoje}i regionalni put Ivanjica-Duga naseljenosti. Bele Vode i Daji}i se nalaze na Poljana, i budu}im turisti~kim putem, blizina teritoriji op{tine Ivanjica i pristup delovima najvi{eg vrha Golije, Jankov kamen, mreè sa asfaltnim kolovoznim zastorom jedinstveno vlasni{tvo zemlji{ta, su mogu} je samo iz Ivanjice preko regionalnog potencijali za brz razvoj turisti~kih sadràja. puta R 272 Ivanjica (Kumanica) - Duga Prostor za gradnju je ograni~en na zaravan uz Poljana. Na oko 14 km od Kumanice na Golijsku reku, ste{njen okolnim brdima koja lokalitetu pod nazivom Mrtvi kraj na istok se zatvaraju prostor za potencijalno {irenje. pruà lokalni put koji kre}e od regionalnog puta R272 preko Daji}a do Brusnika. Za~eci turisti~kih aktivnosti danas postoje Od regionalnog puta do jugoisto~ne granice u izgra|enim objektima i to: plana turisti~ke celine Bele Vode -Daji}i put • planinarski dom "Golijska reka" je duìne oko 4 km i egzistira sa asfaltnim (vlasni{tvo JP "Srbija{ume") sa

Novi Pazar, 09. 07. 2009. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG PAZARA Broj 8-Strana 13

depandansima, Kapacitet doma je 14 zidana izme|u dva svetska rata za potrebe leàja u objektu i 80 u vi{ekrevetnim {umara kao objekte sa spomeni~kim sobama u depandansu. Sam objekat svojstvima. S obzirom da su danas zapu{teni, planinarskog doma je u funkciji iako predloèna je njihova rekonstrukcija po veoma niskog nivoa ure|enosti i modelu koji je primenjen na istom objektu u opremljenosti, dok su okolni objekti van Daji}ima. funkcije i zapu{teni; • rekreativni sadràji (fudbalsko i 2.2.4. KARAKTERISTIKE rukometno igrali{te); POSTOJE]EG STANJA TURISTI^KE • dve farme (zimovnik u Golijskoj reci i CELINE [EREMETOVICA- farma Preko brdo); KUTI-PLE[IN • ì~ara u izgradnji. Duìna ì~are je 1780 m, savladava visinsku razliku od 480m, a Turisti~ka celina [eremetovica-Kuti- planirani kapcitet joj je 1200 skija{a na Ple{in zahvata oko 400ha prostora na sat. Staza }e biti duga~ka 2300m, nagiba teritoriji op{tine Ra{ka, na isto~noj strani 60 - 70%. budu}eg skija{kog podru~ja Golija. Osim navedenih objekata turisti~ka ponuda u Golijskoj reci je dopunjena Ovo podru~je po lepoti prirodnog markiranim pe{a~kim stazama ukupne duìne ambijenta predstavlja biser Golije iako je 20 km i 500 m. Markacija je formirana u dve zbog lo{e saobra}ajne povezanosti kru`ne staze i obe po~inju i zavr{avaju do nedostupno i veoma retko naseljeno. planinarskog doma "Golijska reka". Ju`ni deo turisti~ke celine ~ini deo Golijska reka je u postoje}em stanju sela Ple{in (222 stanovnika - popis iz 2002. vi{enamenski turisti~ki, {umarski i sto~arski godine) raspore|enih u vi{e zaseoka na punkt, ispod Jankovog kamena na teritoriji veoma pokrenutom terenu. Selo karakteri{e op{tine Ivanjica, na regionalnom putu R 272 izrazito ekstenzivna poljoprivreda oslonjena Ivanjica (Kumanica) - Duga Poljana. Pristup uglavnom na stara~ka doma}instva. lokalitetu delovima putne mreè sa asfaltnim Komunikacija me|u zaseocima je kolovoznim zastorom mogu} je samo iz sprovedena sloènim sistemom uglavnom Ivanjice preko regionalnog puta R 272 zemljanih puteva koji savladavaju ìvopisan Ivanjica (Kumanica) - Duga Poljana. pokrenut teren, ispresecan brojnim potocima Put R 272 je na delu od Kumanice do Mrtvog i Ple{inskom rekom. kraja sa asfaltnim kolovoznim zastorom (u Krajnji ju`ni deo turisti~ke celine, zaseok duìni oko 21 km) zadovoljavaju}eg @ari, nalazi se u podno`ju vrha Krnja~a kvaliteta. Na delu od Mrtvog kraja do 1762m, {to ga ~ini veoma povoljnim za Golijske reke (oko 8 km) put je sa razvoj skija{kog sporta. tucani~kim kolovoznim zastorom nezadovoljavaju}eg kvaliteta, dok je od Na severoisto~nom delu podru~ja Golijske reke do Duge Poljane sa zemljanim nalazi se selo Kuti (oko 200 stanovnika , zastom bez prihvatljivih uslova za odvijanje tako|e raspore|eno u vi{e zaseoka, savremenog drumskog saobra}aja. karakteristi~nih za Goliju. Put od Ra{ke ka Kutima je u izgradnji i Zavod za za{titu spomenika kulture veoma brzo }e biti zavr{en, {to }e zna~ajno Kraljevo evidentirao je tri stambena objekta

Strana 14–Broj 9 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG PAZARA Novi Pazar, 24. 08. 2009. doprineti boljom saobra}ajnom povezano{}u 2.3. POSTOJE]I SAOBRA]AJ celog kraja. Stanje transportnog sistema Od sela Kuti, grebenom preko prevoja na podru~ju Golije [eremetovica na zapad, vodi put do visoravni ~esta vrela, podru~ja neobi~ne prirodne Podru~je Golije se nalazi u okviru lepote i ìvopisnosti. Zbog svoje lepote i mreè puteva koji su u putnoj mreì Srbije relativno dobre pristupa~nosti ovo podru~je rangirani kao primarna, magistralna, putna je napadnuto brojnom neplanskom vikend mreà. Primarna putna mreà kojom je izgradnjom. Visoravan êsta vrela se nalazi okruèna Golija daje mogu}nosti za dobru u blizini Crnog vrha 1795m, {to daje saobra}ajnu povezanost sa op{tinskim mogu}nost za razvoj skija{kog sporta. centrima koji je okruùju. U saobra}ajnom Posebnu lepotu ~ini predeo oko puta smislu, bitnu odrednicu poloàja Golije ~ini Kuti-[eremetovica-êsta vrela, bogat neposredan kontakt na istoku sa Ibarskom {umama i pogledima na jug ka Ple{inu, koji magistralom, koja povezuje Beograd sa bi trebalo planom za{tititi od ve} za~ete Kosmetom, Makedonijom i Crnom Gorom, i neplanske izgradnje. popre~na magistralna saobra}ajnica Ra{ka- Novi Pazar-Sjenica, na jugu podru~ja. Prostor budu}e turisti~ke celine Najblià veza sa zapadno-moravskom [eremetovica-Kuti-Ple{in je saobra}ajno magistralom ide od Ivanjice, preko Poège. povezan sa ve}im urbanim centrom Ra{kom, Iako postoje sve bitne pretpostavke za regionalnim putem Ra{ka-Kuti preko Trnave, kvalitetnu vezu sa neposrednim okruènjem i koji je jo{ u izgradnji. Interna saobra}ajna {irim prostorom Republike, centralni delovi mreà je veoma nerazvijena i u ovom podru~ja Golije ostali su izolovani i slabo trenutku je mogu}e kretanje samo terenskim povezani sa regionalnim i op{tinskim vozilom. centrima kojima administrativno pripadaju. Razvijena mreà lokalnih saobra}ajnica nije Prema uslovima dostavljenim od strane povezana unutar samoga podru~ja. Uticaji Zavoda za za{titu spomenika kulture, primarnih centara Republike, pre svega Kraljevo, na podru~ju [eremetovica-Kuti- Beograda, a zatim i Uìca, Ni{a, Kragujevca, Ple{in, nalaze se tri arheolo{ka lokaliteta: na Goliji se prakti~no ne ose}aju - {to nije • Ple{in, zaselak Donji Petrovi}i, lok. samo posledica prostornih relacija i makro- "Crkva i gr~ko groblje" morfolo{kih faktora, ve} i ekonomsko- • Ple{in, Zaselak @ari, lok. "Crkvica" politi~kih konstelacija. • Ple{in, zaselak @ari, lok. "Seli{te" Obodna saobra}ajna povezanost gradskih/op{tinskih centara magistralnim putevima, kojima administrativno pripada podru~je Golije, relativno je dobra, za razliku od unutra{njih veza seoskih naselja i postoje}ih ili potencijalnih turisti~kih lokaliteta. Postoje}e saobra}ajnice lo{ih su kapaciteta i slabih inteziteta, a formirane su, uglavnom, u dolinama vodotoka, te putna

Novi Pazar, 09. 07. 2009. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG PAZARA Broj 8-Strana 15 mre`a predstavlja ograni~avaju}i faktor za Vrhovi - Odvra}enica u postoje}em privredni razvoj podru~ja. stanju administrativno se ne smatraju naseljem, ve} predstavljaju planirani Prostornim planom Golije predvi|eni turisti~ki lokalitet na greben-razvo|u planine su razvojni lokaliteti Bele Vode - Daji}i, i administrativno - teritorijano pripada Golijska reka, Vrhovi - Odvra}enica i op{tinama Ivanjica, Novi Pazar i Ra{ka. [eremetovica - Kuti - Ple{in kojim su definisani prostorni preduslovi da postanu Pristup lokalitetu preko putne mre`e turisti~ka mesta koja imaju elemente za sa asfaltnim kolovoznim zastorom u progla{enje prostora od zna~aja za turizam, postoje}em stanju mogu} je jedino iz pravca odnosno da budu progla{eni turisti~kim Novog Pazara, preko lokalnog puta Mitrova prostorom. Reka – [aronje - Odvra}enica koji se u Mitrovoj Reci ukr{ta sa regionalnim putem R Saobra}ajna povezanost turisti~kih celina 234 Novi Pazar - Kuti - Ra{ka.

U postoje}em stanju putna veza [eremetovica, Kuti i Pla{in su naselja izme|u lokaliteta Bele Vode - Daji}i, na teritoriji op{tine Ra{ka. Naseljima Kuti i Golijska reka, Vrhovi - Odvra}enica i Pla{in se pristupa regionalnim putem R 234 [eremetovica - Kuti - Ple{in skoro i da ne Ra{ka - Kuti - Novi Pazar. Deonica postoji. regionalnog puta R234 od Kuta do Kaludre u postoje}em stanju nije izgra|en, tj. put je bez U Belim Vodama je centar Uprave kolovoznog zastora. Na deonicama Trnava - Parka prirode a Daji}i je naselje koje nema Kuti i Kaludra - Polazi navedeni regionalni oformljenu urbanu strukturu i disperzne je put je sa makadamskim kolovoznim naseljenosti. Bele Vode i Daji}i se nalaze na zastorom. Naselju [eremetovica kao i teritoriji op{tine Ivanjica i pristup delovima zaseoku ~esta Vrela se pristupa sa lokalnog mreè sa asfaltnim kolovoznim zastorom puta Kuti –[eremetovica - Odvra}enica - mogu} je samo iz Ivanjice preko regionalnog Golijska reka koji je neizgra|en tj. bez puta R 272 Ivanjica (Kumanica) - Duga kolovoznog zastora a kojim se saobra}aj Poljana. Na oko 14 km od Kumanice na moè odvijati samo u letnjem periodu i to lokalitetu pod nazivom Mrtvi kraj na istok se samo terenskim vozilima. pruà lokalni put koji kre}e od regionalnog puta R272 preko Daji}a do Brusnika. Bele Vode - Daji}i, Golijska reka, Vrhovi - Odvra}enica, [eremetovica - Kuti - Golijska Reka je u postoje}em stanju Ple{in u postoje}em stanju me|usobno nisu vi{enamenski turisti~ki, {umarski i sto~arski povezani delovima putne mreè. Me|usobna punkt, ispod Jankovog kamena na teritoriji komunikacija navedenih naselja i lokaliteta u op{tine Ivanjica, na regionalnom putu R 272 saobra}ajnom smislu ne postoji, osim veze Ivanjica (Kumanica) - Duga Poljana. Pristup izme|u Belih Voda i Daji}a sa Golijskom lokalitetu delovima putne mreè sa asfaltnim Rekom. kolovoznim zastorom mogu} je samo iz Ivanjice preko regionalnog puta R 272 Direktan saobra}ajni pristup, preko Ivanjica (Kumanica) - Duga Poljana. delova putne mreè sa savremenim kolovoznim zastorom sa prihvatljim

Strana 16–Broj 9 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG PAZARA Novi Pazar, 24. 08. 2009. eksploatacionim karakteristikama moè da se Navedeni magistralni putni pravci su ostvari samo na slede}im relacijama: sa naseljima i lokalitetima Bele Vode -Daji}i, - iz Ivanjice u Bele Vode, Daji}e i Golijsku Golijska reka, Vrhovi - Odvra}enica i Reku, [eremetovica - Kuti - Ple{in povezani preko - iz Ra{ke u Kute i regionalnih puteva, i to: - iz Novog Pazara na Odvra}enicu. - Regionalnim putem R 234 (Ra{ka - Kuti, Kuti - Novi Pazar) su povezana naselja Kuti, Putna mreà, karakteristike i Ple{in i [eremetovica sa magistralnim putem funkcionalnost M22 tzv. "Ibarskom magistralom". Regionalni put R 234 je na delu od Trnave Na regionalnom nivou podru~je na do Kuta u duìni od oko 4,5 km i Kaludra - kojem su pozicionirana naselja i lokaliteti Polazi u duìni oko 5,5 km sa tucani~kim Bele Vode - Daji}i, Golijska reka, Vrhovi - kolovoznim zastorom, a na delu od Kuta do Odvra}enica i [eremetovica - Kuti - Ple{in Kaludre, oko 4 km je neizgra|en tj. sa slede}i delovi primarne putne mreè Srbije zemljanim kolovoznim zastorom. omogu}avaju pristup podru~ju planine - Regionalnim putem R 272 (Ivanjica Golije: (Kumanica) - Duga Poljana), koji je na delu - Magistralni put M 22 (Kraljevo - Ra{ka - od Me|ure~ja do Mrtvog kraja sa asfaltnim Novi Pazar) pozicioniran na isto~noj strani. kolovoznim zastorom (u duìni oko 21 km) - Magistralni put M 8 (Prijepolje - Sjenica zadovoljavaju}eg kvaliteta. Na delu od - Novi Pazar) pozicioniran sa ju`ne strane; Mrtvog kraja do Golijske reke (oko 8 km) - Magistralni put M 21.1 (Poèga - Ivanjica put je sa tucani~kim kolovoznim zastorom - Sjenica) koji od Drami}ana do ukr{tanja sa nezadovoljavaju}eg kvaliteta. Na delu od magistralnim putem M8 nije izgra|en a Golijske reke do Duge Poljane pomenuti put podru~je tangira sa zapadne strane; je sa zemljanim zastroom bez prihvatljivih uslova za odvijanje savremenog drumskog Magistralni put M 22 (Kraljevo - saobra}aja. Ra{ka - Novi Pazar), tzv. "Ibarska magistrala", svojim kvalitetom uglavnom Naseljima Bele Vode i Daji}i se odgovara potrebama. Magistralni put M 22 pristupa preko lokalnog puta koji po~inje od predstavlja okosnicu saobra}ajnih veza regionalnog puta R 272 na lokalitetu Mrtvi podru~ja planine Golije sa ostalim delovima kraj i ide preko Daji}a i Srednje Reke do Republike Srbije. Brusnika. Od regionalnog puta do jugoisto~ne granice Plana turisti~ke celine Ju`no od Odvra}enice na potezu Bele Vode - Daji}i je u duìni oko 4 km i Sjanica - Duga Poljana - Novi Pazar proteè egzistira sa asfaltnim kolovoznim zatorom, se magistralni put M 8, zadovoljavaju}eg prihvatljivih tehni~ko-eksploatacionih kvaliteta. karakteristika. Lokalitetu Vrhovi - Odvra}enica se pristupa Magistralni put M 21.1 je sa preko lokalnog puta Mitrova Reka –[aronje - prihvatljim tehni~ko-eksploatacionim Odvra}enica koji je zadovoljavaju}ih karakteristika na deonici od Ivanjice do tehni~ko-eksploatacionih karakteristika. Kumanice. Dalje na jug put M 21.1 je u eksploatacionom smislu neprihvativ a ju`no od Drami}ana je neizgra|en.

Novi Pazar, 09. 07. 2009. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG PAZARA Broj 8-Strana 17

Ostali elementi transportnog sistema Ocena stanja transportnog sistema na podru~ju Golije Kroz Ibarsku dolinu, osim pomenutog magistralnog puta M 22, prolazi i Saobra}ajna povezanost centara jednokolose~na pruga Lapovo - Kraljevo - op{tina kojima administrativno pripada Rudnica - Le{ak - \eneral Jankovi} - podru~je Golije je relativno dobra, za razliku Dràvna granica, kao magistralna od unutra{njih veza seoskih naselja i jednokolose~na pruga E 85, sa dizel vu~om postoje}ih ili potencijalnih turisti~kih na kojoj se odvija javni èlezni~ki putni i lokaliteta. Iz pregleda stanja postoje}e teretni saobra}aj. @elezni~ka pruga saobra}ajne infrastrukture, evidentno je, da je pozicionirana je isto~no u odnosu na povezanost unutra{njih naselja Golije lo{ih posmatrano podru~je. kapaciteta i slabih inteziteta. Tako|e je identifikovano da su putevi u perifernim Zbog povezanosti sa regionalnim podru~jima Golije, koji su orijentisani na putem R 234 za posmatrano podru~je susedne prostore, dominatniji i u zna~ajna je èlezni~ka stanica u Ra{koj. eksploatacionom pogledu prihvatljiviji.

U neposrednom {irem podru~ju nalazi Na razvoj putne mreè, glavni uticaj se heliodrom u Studenici na podru~ju op{tine su imale karakteristike reljefa, tj. dispozicija Kraljevo a na teritoriji op{tine Sjenica, a u terena prirodno pogodnih za uspostavljanje blizini Duge Poljane u Dubinju, nalazi se saobra}ajnih veza. U dolinama vodotoka kao vojni aerodrom. lak{e prohodnim terenima su formirani lokalni putevi usmereni prema najbliìm Na posmatranom podru~ju ne postoje regionalnim centrima. putne baze za zimsko odràvanje i ~i{}enje puteva. Me|usobna komunikacija naselja na Goliji nije posebno izraèna tako da Unutra{njost podru~ja nije postoje}a putna mreà predstavlja obezbe|ena stanicama za snabdevanje ograni~avaju}i faktor za razvoj turizma, gorivom, ve} se pomenute stanice nalaze na sto~arstva i drugih privrednih delatnosti. obodnim, magistralnim putevima i to: na Nedovoljno razvijena i sa lo{im magistralnom putu M 8 u Sjenici i Dugoj eksploatacionim karakteristikama putna Poljani, na magistralnom putu M 21.1 u infrastruktura za posledicu ima i lo{u Ivanjici i na magistralnom putu M 22 u U{}u, opsluènost linijama javnog prevoza putnika, Baljevcu i Ra{koj. tako da mnoga sela nisu opsluèna linijama javnog prevoza putnika. Na op{tinama: Kraljevo, Ra{ka, Novi Pazar i Sjenica odràvanje puteva obavlja Posmatraju}i u celini putnu mreù preduze}e "Novi Pazar - put" iz Novog koja tangira ili preseca podru~je Golije, moè Pazara, dok puteve na op{tini Ivanjica se re}i, da postoje}e trase puteva, uz nu`ne odràva preduze}e "Putevi - Ivanjica" iz rehabilitacije i revitalizacije tehni~ko- Ivanjice. eksploatacionih elemenata, pruàju dobar osnov za izgradnju savremene putne mreè u okviru prirodnog dobra ~ime }e se obezbediti pristup, otvaranje i unapre|enje podru~ja.

Strana 18–Broj 9 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG PAZARA Novi Pazar, 24. 08. 2009.

Posebna povoljnost poloàja Golije je, vodosnabdevanje sada{njih korisnika. Podaci svakako, {to je tangiraju ibarski i o postoje}oj vodovodnoj mreì ovoga zapadnomoravski magistralni putni pravci na podru~ja nalaze se u nadle`noj slu`bi SO koje su orijentisani mnogi gradovi u Srbiji. Ivanjica. Stanje putne mreè, kakvo je sada na podru~ju Golije, govori da se putna mreà Vrhovi-Odvra}enica nalazi u inicijalnoj fazi razvoja. Postoje}a Ovo podru~je obiluje brojnim putna mreà se bazira na tradicionalnim izvori{tima veoma kvalitetne vode . Centralni putnim pravcima nastalim na lak{e deo ovog prostora tzv. Odvra}enica, prohodnim terenima koji su bili usmereni ka obuhvata za{i}eno izvori{te reke Studenice. najbliìm regionalnim ekonomskim i U {iroj zoni izvori{ta izgra|eno je vikend administrativnim centrima gde je postojala naselje i hotel i ure|ena skija{ka staza. Za potra`nja za proizvodima sa Golije ali i gde ove objekte izgra|en je lokalni vodovod sa su istorijski uslovi diktirali migracije zahvatanjem vode sa obli`njeg izvori{ta. stanovni{tva. Potreba za me|usobnom Ukoliko ne postoje podaci i tehni~ka komunikacijom nije bila posebno izraèna, dokumentacija o ovom vodovodu, potrebno tako da i danas, kada postoje zna~ajne je geodetski snimiti postoje}e stanje. Moè mogu}nosti za razvoj turizma, intezivno se re}i da ovaj vodovod ne ispunjava sve sto~arstvo i druge aktivnosti, postoje}a putna zakonom predvi|ene sanitarno-tehni~ke mreà, njen kvalitet i dispozicija predstavlja uslove. ograni~avaju}i faktor. [eremetovica-Kuti-Ple{in Savremeni tokovi u razvoju Sela i zaseoci predmetnog podru~ja saobra}aja zahvatili su samo pojedine putne imaju uglavnom individualne kaptaè koje ne pravce i to po pravilu one koji vode ka ispunjavaju sanitarno-tehni~ke uslove i op{tinskim sedi{tima, dok su ostali ura|ene su bez zona sanitarne za{tite. Ve}ina eventualno pro{ireni ili nasuti. Ovakva objekata izgra|ena je bez vodoprivrednih pojava ukazuje da su savremni putevi gra|eni uslova. pre svega za potrebe gradskih naselja, a Zahvatanja i kaptiranja vode sa ovog manje zbog golijskih sela. Osim toga, podru~ja nisu zna~ajna. poslednjih godina nije ni{ta ulagano u odràvanje puteva, izuzev sporadi~nih, Bele Vode-Daji}i pojedina~nih intervencija na lokalnim Na ovom podru~ju postoje izgra|ena putevima koje su inicirali stanovnici vikend naselja, a zahvatanje vode je iz pojedinih naselja. lokalnih izvora. Postoje}a vodovodna mreà nema dokumentaciju i potrebno je uraditi 2.4. POSTOJE]A INFRASTRUKTURA geodetski snimak izvedenog stanja mreè.

2.4.1. VODOSNABDEVANJE

Golijska Reka Na ovom podru~ju postoji nekoliko objekta ~iji je vlasnik JP “Srbija{ume”, motel i vikend naselje. Za potrebe postoje}ih objekata kaptirani su izvori koji obezbe|uju

Novi Pazar, 09. 07. 2009. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG PAZARA Broj 8-Strana 19

2.4.2. ODVO\ENJE OTPADNIH VODA septi~ke jame, izgra|ene uglavnom nepropisno i bez vodoprivredne dozvole. Golijska reka Za postoje}e objekte izgra|ena je Bele Vode-Daji}i kanalizaciona mre`a za upotrebljene Na ovom podru~ju ne postoji (fekalne) vode sa izlivom u Golijsku reku, ali organizovani vid prikupljanja, odvo|enja i bez prethodnog pre~i{}avanja. To je ispu{tanja odvo|ene vode. Kanalizacija je za nedopustivo, jer je Golijska reka vodotok postoje}e objekte re{ena preko individualnih prve kategorije. Evidentno je i to da se ovde septi~kih jama. radi o objektima izgra|enim bez vodoprivredne dozvole. 2.4.3. ELEKTROSNABDEVANJE Golijska reka je na jednoj deonici ovoga podru~ja zatvorena - zacevljena, da bi Predmetno podru~je se snabdeva se preko nje izgradili otvoreni sportski tereni, elektri~nom energijom iz TS 110/35kV za {ta tako|e ne postoje vodoprivredni "Ra{ka" (ugra|eni transformatori 31,5MVA i uslovi, pa se ovakav objekat mora preispitati 20MVA) i TS 110/35kV "Ivanjica" (ugra|eni i legalizovati odogovaraju}om projektnom transformatori 31,5MVA i 20MVA). dokumentacijom. TS "Ra{ka" je preoptere}ena i nema dovoljno rezerve u slu~aju ispada iz pogona Vrhovi-Odvra}enica jednog od transformatora. TS "Ivanjica" ima Sve upotrebljene vode iz postoje}eg rezervu u slu~aju ispada iz pogona jednog od vikend naselja i hotela sprovode se lokalno u transformatora. podzemlje, putem septi~kih jama, bez Na podru~ju planinskih rizorta nema nijedne pre~i{}avanja ili bilo kakvog prethodnog TS 35/10kV. Potro{a~i na 10kV naponu se tretmana. Takvo stanje je alarmantno i snabdevaju iz okolnih TS 35/10kV "Rudno", nedopustivo kada se ima u vidu da je u TS 35/10kV ''Duga poljana'', TS 35/10kV blizini izvori{te reke Studenice koje ima "Kumanica" i TS 35/10kV "Ra{ka". regionalni i nacionalni zna~aj . Transformatorske stanice 10/0,4kV su izgra|ene pojedinim selima i povezani Voda kao za{ti}eni resurs ovoga nadzemnim vodovima 10kV. podru~ja mora biti maksimalno sa~uvana a vodotok Studenica, kao reka 1. kategorije i regionalno izvori{te, maksimalno za{ti}en. U 2.4.4. TELEKOMUNIKACIJE tom cilju bi}e neophodno pre~i{}avanje upotrebljenih (fekalnih) voda kao efluenata Komutaciono pokrivanje je iz iz vikend naselja, hotela i seoskih ku}a, koje isturenog stepena FM Golijska Reka, se sada upu{taju u vodotoke bez prethodnog sme{tenog u motelu u Golijskoj reci. tretmana. Trenutni kapacitet je 50 POTS priklju~aka i 4 ISDN priklju~aka.

[eremetovica-Kuti-Ple{in Postoji opti~ki kabl, u du`ini 2853m Ne postoji komunalna kanalizaciona sa 6 opti~kih vlakana, na relaciji FM Golijska mre`a na ovom podru~ju. Upotrebljene vode Reka - RBS (NJLL) Jankov kamen. Bazna se iz postoje}ih ku}a odvode lokalno u stanica (RBS-NJLL) Jankov kamen je povezana sistemom prenosa sa 16EI na BS

Strana 20–Broj 9 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG PAZARA Novi Pazar, 24. 08. 2009.

]ava i 8El na BS [anac. Bazne stanice ]ava na planini Goliji. Moteli i hoteli kao i i [anac su povezane opti~kim kablom sa 24 pojedine {kole se tako|e zagrevaju iz vlakna na Ivanjicu. individualnih kotlarnica koje kao energente koriste isto, najvi{e drvo a re|e te~no gorivo Na podru~ju postoje ukupno 5 radio u pe}ima niske energetske efikasnosti. baznih stanica i to: BS Jankov kamen na O kori{}enju automatske regulacije Jankovom kamenu - 1833m, BS O{tri vrh na svih termotehni~kih parametara grejanja kao O{tom vrhu - 1452m, BS Golijen na Golijenu i radi parcijalnog zagrevanja prostorija u - 1475m, BS Kula na Odvra}enici - 1674m ovom trenutku nema govora. Sve dosad (podru~je Op{tine Ivanjica) i BS Golija na navedeno u pogledu vrste i utro{ka goriva, Odvra}enici - 1674m (podru~je Op{tine Novi o~uvanja ìvotne sredine, odràvanja, Pazar). Na svim baznim stanicama NJLL -a rukovanja opremom, itd. je veoma je montirana i pu{tena u rad i mobilna nepovoljno. telefonija. Grejanje i priprema tople vode Postoji podzemna kablovska pristupna kori{}enjem pasivnih i aktivnih sistema za mreà postavljena u okviru FM Golijska solarno grejanje i ostalih vrsta obnovljivih Reka u duìni od oko 200m, kojom se napaja izvora energije ne postoji. pretplatnik "Srbija{ume". 3. PROGRAM I KONCEPT Na predmetnom podru~ju u funkciji je 190 analognih (POTS) i 4 digitalna (ISDN) priklju~aka. Preostali instalisani kapacitet je 3.1. URBANISTI^KI I PROSTORNI oko 400 priklju~aka. KONCEPT PLANA

3.1.1 KONCEPT RE[ENJA [IREG 2.4.5. TOPLIFIKACIJA OBUHVATA

U okviru podru~ja predmetnih turisti~kih celina ne postoji izgra|en sistem centralizovanog snabdevanja toplotnom energijom. Postoje}a stambena gradnja za stalan i privremeni boravak, kao i za odmor i rekreaciju dobija toplotni konzum za grejanje koriste}i individualne toplotne izvore (kao energent za pe}i se eksploati{e drvo u najve}oj meri, a ugalj, te~na goriva i el. energija u manjoj).

Ne rasplola`e se ta~nim podacima koliki broj stambenih jedinica se zagreva iz [iri obuhvat podrazumeva ceo prostor individualnih kotlarnica ili sistemima koji se identifikuje kao Planinski rizort eta`nog grejanja. Sli~nu situaciju nalazimo “Golija” a ~ine ga turisti~ke celine (sa kad su u pitanju poslovni objekti (uglavnom skoncentrisanim turisti~kim sadr`ajima) i kancelarijski prostori) i manje {kole u selima okolni prostor integrisan novim turisti~kim saobra}ajnicama.

Novi Pazar, 09. 07. 2009. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG PAZARA Broj 8-Strana 21

Integralni Planinski rizort “Golija” je predstavlja novoformirani turisti~ki lokalitet namenjen, prevashodno, razvoju turizma, sa na greben-razvo|u planine. Zbog povoljnih ambicijom da pokrije i letnje i zimske uslova za {irenje i izgradnju, planirana je kao turisti~ke potrebe. glavni, bazni centar za zimski sportski i Zimski aspekt turizma organizuje se kroz rekreativni turizam sa naj{irim spektrom Skija{ko podru~je “Golija”, koje se sastoji turisti~ke ponude. iz tri turisti~ke celine (Vrhovi-Odvra}enica; Golijska Reka, planirana kao centar Golijska Reka i [eremetovica-Kuti-Ple{in) i za zimski sportsko-rekreativni turizam, sa prostorom za skijali{te definisanim PPPN svojim postoje}im kapacitetima i skoro Parka prirode “Golija”. izgra|enom ì~arom do Jankovog kamena Letnji turizam se razvija na celoj teritoriji predstavlja celinu koja prva moè da krene sa Planinskog rizorta “Golija”, a u ozbiljnim skija{kim (i ostalim) turizmom. organizacionom smislu, centar letnjeg Zbog toga {to gravitira najvi{em vrhu na turizma je u turisti~koj celini “Daji}i”. podru~ju Golije (1833 m), moè biti centar za najzahtevnije skija{e. Podela na zimski i letnji turizam nije Turisti~ka celina [eremetovica-Kuti- striktna, ve} predstavlja okosnicu sistema. U Ple{in je planirana kao vi{enamenski konkretnim slu~ajevima preklapanja ova dva turisti~ki, {umarski, nau~no-obrazovni i vida turizma se de{avaju u svim prostornim rekreativni centar Parka prirode. Ova celina segmentima. je povezana u skija{ki rizort a predstavlja i bazu seoskog turizma i opsluìvanja Skija{ko podru~je “Golija” je ekolo{kim, poljoprivrednim i etno sloèna prostorna organizacija sastavljena iz proizvodima. vi{e elemenata. Turisti~ke celine na kojima su skoncentrisani turisti~ki sadràji su Prostor za skijali{te, proteè se razbijene na tri lokacije i objedinjene 6,5km severno, te 7,5km isto~no od turisti~ke prostorom za skijali{te u funkcionalnu celinu. celine Vrhovi-Odvra}enica, a prema kapacitiranju iz Prostornog plana moè Sistem turisti~kih celina povezan je dose}i 16800 skija{a. me|usobno, ali i sa drugim naseljima na podru~ju, putevima, skijali{tem (ì~arama Turisti~ka celina Bele Vode-Daji}i ne koje se koriste i u letnjem periodu), sistemom pripada Skija{kom podru~ju Golija, ali pe{a~kih, izletni~kih, biciklisti~kih staza i dr. predstavljaju centar zajednice sela, centar Posebnu turisti~ku ponudu ovih centara Parka prirode, jedan od budu}ih ~ini}e i uklju~ivanje okolnih sela sa svojim polifunkcionalnih centara, sa razvijenijom programima. ponudom letnjeg turizma.

Zbog slo`ene prostorne organizacije i Osnovni funkcionalni elementi razli~itih prirodnih uslova, turisti~ke celine Planinskog rizorta Golija - turisti~ke celine se razlikuju po karakteru funkcionalnog, su me|usobno saobra}ajno povezane prostornog i urbanisti~kog ure|enja: novoplaniranim turisti~kim putem, {to je osnovni preduslov za funkcionisanje rizorta Vrhovi-Odvra}enica je centralna kao celine. Novom saobra}ajnom mre`om, turisti~ka celina skija{kog rizorta. rizort je povezan sa okolnim urbanim Administrativno se ne smatra naseljem, ve}

Strana 22–Broj 9 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG PAZARA Novi Pazar, 24. 08. 2009. centrima (Ivanjica, Ra{ka, Novi Pazar i • Zelenilo; podrazumeva namene: Sjenica). {ume, Poljoprivredne povr{ine.

Najzastupljenije grupe namena su, 3.1.2. NAMENA POVR[INA I PODELA svakako, Stanovanje i Turizam, pa ih je NA JAVNE I OSTALE NAMENE potrebno, na nivou, Programa, detaljnije obrazloìti: U Programu plana je izvr{ena podela Stanovanje na javno i ostalo gra|evinsko zemlji{te • Seosko stanovanje; postoje}e seosko prema dodeljenim namenama. stanovanje na podru~ju Golije zasniva Generalna namena povr{ina u okviru se na organizaciji sela u vi{e manjih JAVNIH namena: celina - zaseoka, u potpunosti • Kultura i obrazovanje; okrenutih poljoprivredi, prevashodno podrazumeva namene: sto~arstvu. Planskim re{enjem se Centar parka prirode, potenciraju tradicionalne vrednosti Edukativni centar. ovih naselja kao i autenti~an na~in • Komunalne i povr{ine specijalnih ìvota u njima, ali dodeljuje im se i namena; podrazumeva namene: potencijalna turisti~ka uloga kroz Centralni parking, Putna baza, razvoj specifi~nog seoskog turizma. Autobuska stanica, Specijalne namene • Vikend stanovanje; predstavlja - MUP. funkciju povremenog boravka, • Neizgra|ene povr{ine; podrazumeva nepoljoprivrednog stanovni{tva u cilju namene: Ski plato (skijali{te), Vodeni aktivnog odmora i boravka na planini tokovi i povr{ine. pa ova funkcija pored stambenog ima • Saobra}ajne povr{ine; podrazumeva: i turisti~ki karakter. Vikend Regionalne saobra}ajnice, Lokalne stanovanje je po pravilu porodi~nog saobra}ajnice i Sabirne ulice. karaktera (single unit) i u privatnom vlasni{tvu. Planom je potrebno na}i Generalna namena povr{ina u okviru model organizacije i veli~inu vikend OSTALIH namena: zona koji }e u najboljoj meri biti u • Stanovanje; na teritoriji predmetnog harmoniji sa postoje}im, prirodnim i Programa zastupljena su dva tipa stvorenim turisti~kim ambijentom. stanovanja - Seosko stanovanje i Vikend stanovanje. Turizam • Turizam; podrazumeva {irok spektar • Hotelski sme{taj; hotel je objekat za sme{tajnih kapaciteta, usluga i pruànje "full-service" usluga za prate}ih sadràja, i to: Hotelski sme{taj, no}enje, dnevni boravak i sme{taj, Pansionsko-apartmanski ishranu gostiju, kapaciteta od sme{taj, Willage (turisti~ki centar), minimum 10 sme{tajnih jedinica, sa kamp (auto kamp), Etno zone, Sport i recepcijom, holom hotela i javnim rekreacija. restoranom sa kuhinjom. Pored ovih • Centralne i komunalne namene; sadràja, o~ekuju se i dodatni sadràji podrazumevaju namene: Centralne koji profili{u specifi~nu turisti~ku delatnosti, Benzinska pumpa. ponudu hotela.

Novi Pazar, 09. 07. 2009. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG PAZARA Broj 8-Strana 23

• Pansionsko-apartmanski sme{taj; Detaljnom urbanisti~kom razradom predstavlja veoma {irok spektar (izradom urbanisti~kog plana) potrebno je turisti~ke ponude za sme{taj vi{e definisati namene prema karakteru svake porodica (multi family units), sa ili turisti~ke celine. bez usluge sluènja hrane, Sve predstavljene namene su "prete`ne" a maksimalnog broja sme{tajnih planom je potrebno definisati eventualne jedinica od 10, i to u vidu soba ili uslove restrikcija ili dodatnih mogu}nosti. apartmana u klasi~noj ili kondominijumskoj organizaciji. • "Village"; je specifi~na turisti~ka 3.1.3. OKVIRNI KAPACITETI namena koja nudi pored sme{tajnih kapaciteta i veoma razvijen spektar U skladu sa me|unarodnim parametrima komercijalnih sadràja (restorani, o odgovaraju}oj gustini gradnje pojedinih barovi, disko, bioskop, butici, trgovine vrsta sme{tajnih objekata u planinskim i sl.). rizortima, definisan je optimalan broj • Kamp; predstavlja organizovanu sme{tajnih jedinica/kreveta koje je mogu}e povr{inu za povremeni sme{taj {atora graditi na prostoru pojedinih turisti~kih (kamp prikolica) sa kolima - Auto celina: kamp; ili organizovanu povr{inu sa • Vrhovi-Odvra}enica 8500-9000 stalnom postavkom ku}ica za leàjeva, iznajmljivanje u organizaciji koja • Bele Vode-Daji}i 3000 leàjeva, podrazumeva bliskiji kontakt sa • Golijska Reka 1000 leàjeva i prirodom - Kamp. Kampovi moraju • [eremetovica-Kuti-Ple{in 2500-3000 obezbediti osnovne infrastrukturne leàjeva. uslove kamperima, kao i tu{eve, toalete, pranje ve{a i posu|a, Predloèni kapaciteti su definisani na prodavnice, struju, vodu, obezbe|enje, osnovu polaznih stavova iz PPPN Parka sportsko-rekreacione i zabavne prirode “Golija” i Master plana razvoja objekte i usluge. turizma na Goliji, a proveravani i korigovani • Etno zone; podrazumevaju kroz preliminarna re{enja i koncept re{enja iz organizaciju veoma nisko izgra|enog predmetnog Programa. Ta~ni kapaciteti }e prostora zasnovanu na tradicionalnim, biti definisani detaljnim planskim re{enjima. narodnim principima graditeljstva i kori{}enja prostora. Etno zone mogu 3.1.4. GRA\EVINSKO PODRU^JE imati ekonomski (ba~i{ta, vodenice, valjanice u izvornoj funkciji) i Gra|evinsko podru~je je ovim turisti~ki karakter (ba~i{ta u funkciji Programom definisano kroz zone namene turizma, etno grupacije, etno selo i povr{ina. Sve namene osim poljoprivrednih, sl.). {umskih i vodnih povr{ina tretiraju se kao • Sport i rekreacija; u okviru ovog Gra|evinsko podru~je. Programa namena sporta i rekreacije Urbanisti~kim planovima je potrebno je po pravilu u turisti~koj funkciji i dati detaljne uslove za izgradnju van podrazumeva veoma {irok spektar gra|evinskog podru~ja (ako je ima). aktivnosti koje, po potrebi, mogu biti definisane planskim re{enjima.

Strana 24–Broj 9 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG PAZARA Novi Pazar, 24. 08. 2009.

3.2. URBANISTI^KA RE[ENJA Maksimalna spratnost P + 3 + Pk + TURISTI^KIH CELINA Pk, kapacitet hotela oko 500 leàjeva. Obavezna izrada urbanisti~kog Centralni kompleks Vrhovi- projekta. Odvra}enica predstavlja sredi{te masovnog • Sportski hotel; komplementarni hotel skija{kog (zimskog) i sezonskog (letnjeg) centra, niè kategorije nego turizma na Goliji. Podeljen je na vi{e zona destinacijski, sa specifi~nim sportskim specifi~nih sadràja: sadràjima, atmosferom i opremom. Maksimalna spratnost P+3+Pk+Pk, ZONA 1, PRIMARNI SKI CENTAR kapacitet hotela oko 200 leàjeva. • Ski plato "Vrhovi"; povr{ina od Obavezna izrada urbanisti~kog nekoliko hektara na kojoj se suti~u ski projekta. staze. Na njoj se lociraju po~etne • Vila hotel; luksuzni hotel specifi~nog stanice ì~ara, organizuju ski {kole za tipa sa sme{tajnim kapacitetima po~etnike i odvijaju slobodne jedinicama velike povr{ine kao vile aktivnosti na snegu kao {to su apartmani . Razvija se uz put na istok sankanje, igra dece na snegu, tjubing i koji se zavr{ava restoranom. U okviru sl. sebe ima sve neophodne usluge za Dozvoljena je lokalizovana izgradnja specifi~nu klijentelu. Maksimalna po obodu, isklju~ivo sadràja usluge, spratnost P+2+Pk+Pk, kapacitet trgovina, ugostiteljstvo, i sl. bez glavnog objekta je oko 100 leàjeva sa sme{tajnih kapaciteta. Spratnost dodatnih 40 jedinica vila koje su objekata je P, veli~ina pojedina~nog veli~ine od 100 do 200m2. Obavezna objekta je maks. 60m2, broj objekata izrada urbanisti~kog projekta. koje je mogu}e postaviti u zoni je • "Village" je zona novog centra mesta maks. 10kom. koja se nalazi nedaleko od skijali{ta. U • Destinacijski hotel; najve}i hotel na njoj se du` ulice razvijaju objekti sa Goliji sme{ten uz skija{ke terene. Uz pansionima u kojima su prizemlja hotelski sme{taj predvideti sve prate}e izri~iti centralni i komercijalni sadràje koje treba da ima hotel sadràja: lokali, prodavnice, kafi}i najvi{e kategorije. Tako|e predvideti i restorani i drugo. Na sredini zone kongresne sale za sastanke, ili predvideti trg koji se nalazi na poziciji seminare, restorane, barove i ostale koja je sa jedne strane orjentisana ka ugostiteljske sadràje u standardu skijali{tima a sa druge ka za{ti}enoj kategorije: zatvoreni hotelski bazen, zoni izvori{ta Studenice. Ova pozicija masaà, sauna i ostale sadràje. ima odli~ne vizure, koje je potrebno Njegova koncepcija treba da podrì potencirati planskim re{enjem. sve potrebe koje }e Golija imati u fazi Posebnu pa`nju treba posvetiti razvoja tako da ga treba tretirati kao oblikovanju ovog komplesa kako bi se grad u malom. Posebno je va`no dobio ambijent koji ima elemente obratiti pa`nju na koncipiranje holova. prijatnog ~ovekomernog ambijenta uz Objekat hotela osmisliti kao kori{}enje tradicionalnih elemenata markantnu kompoziciju ukomp- oblikovanja. onovanu u teren primenom Maksimalna spratnost P+2+Pk, tradicionalnih principa gradnje. kapacitet pojedina~nog pansiona od 15

Novi Pazar, 09. 07. 2009. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG PAZARA Broj 8-Strana 25

do 25 leàja. Obavezna izrada jugozapadne orjentacije oko vrha urbanisti~kog projekta. “Kula”. Zadràva se postoje}i karakter U oblikovnom smislu ova zona treba i razvijaju dodatni poligoni za da poprimi delom urbani karakter slobodne aktivnosti na snegu. centra mesta sa sadràjima kao {to su: • Hoteli; dodatni hotelski sme{taj pijaca, spomenik, ~esma, fontana i sl. planiran je uz navedene skija{ke Poèljno je koristiti elemente poligone. Predvideti i prate}e sadràje tradicionalne arhitekture: otvori, (restorane, barove i ostale krovovi materijal i sl. ugostiteljske sadràje u standardu • Pansionsko-apartmanski sme{taj kategorije) koji funkcionalno ({irok spektar turisti~ke usluge sa ili dopunjuju zonu oko vrha ''Kula''. bez usluge sluènja hrane); na Maksimalna spratnost objekata je padinama ispod Destinaciskog hotela P+2+Pk+Pk, a ukupan kapacitet oko organizuju se zone pansionskog 250 - 300 leàjeva. sme{taja - slobodnostoje}i objekti sa • Vikend stanovanje; planirano je maksimalno 10 sme{tajnih jedinica pro{irenje postoje}e vikend zone za (20 leàjeva). Maksimalna spratnost izgradnju ku}a za povremeno objekta je Su+P+1+Pk+Pk, minimalna stanovanje ili ku}a za izdavanje. U veli~ina parcele je 8ari, ovoj zoni na pojedina~noj parceli ne bi Objekte organizovati kao logi~an trebalo da se pojavi vi{e od 3 jedinice nastavak centra. Obavezna izrada za stanovanje ili izdavanje. Minimalna Urbanisti~kog projekta. veli~ina parcele je 6 ari. • Parking za oko 500 vozila koji je • Centar parka prirode; Park prirode predvi|en za skija{e koji nisu sme{teni “Golija” i na ovom mestu ima jedan direktno u ovoj zoni kao i za dnevne od svojih edukativno istraìva~kih skija{e. Potrebno ga je kvalitetno centara. U kompleksu su pored ozeleniti. U denivelaciji na ju`nom u~ionica predvi|eni i prostori za delu mogu}a je izgradnja garaè za sme{taj u~enika i istraìva~a. sme{taj vozila gostiju koji ostavljaju • Specijalne namene; zona u kojoj su automobile duì vremenski period. kapaciteti predvi|eni za bezbednosne • Autobuska stanica; locirana je u potrebe od interesa za dràvu. U neposrednoj blizini Vilidà na neposreednoj blizini ove zone nalazi raskrsnici sa pogodnim pristupom za se heliodrom koji sluì potrebama vozila. celog rizorta. • Sport i rekreacija; sportski centar je • Zona za{tite prirode; Ova zona zona u kojoj je predvi|ena izgradnja nalazi se u sredi{tu turisti~ke celine i sportskih sadràja kao {to su: Skija{kog centra. Predstavlja jedan od fudbalski teren, ko{arka{ki tereni, glavnih prirodnih motiva planinskog teniski tereni, sportska dvorana, pejzaà Golije oko koga su bazeni, klizali{te i dr. Kompleks treba organizovani najzna~ajniji turisti~ki biti koncipiran tako da bude u funkciji kapaciteti. Po svom karakteru treba da rekreativnog sporta ali i da moè da bude za{ti}ena od bilo kakve izgradnje sluì za pripremu vrhunskih sportista. ili druge vrste devastacije. Posebno • Ski plato "Kula"; obuhvata postoje}i treba urediti izvori{te Crne Reke kao kompleks staza i ì~ara prete`no

Strana 26–Broj 9 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG PAZARA Novi Pazar, 24. 08. 2009.

prvu zonu za{tite. Nelegalno • Benzinska stanica; na trasi izgra|ene objekte potrebno je ukloniti. turisti~kog puta tako|e u blizini • Jezero; Potencijalni sadràj koji treba kru`ne raskrsnice, nalazi se lokacija detaljnije preispitati. Potrebe za za benzinsku stanicu. Potrebno je njegovu izgradnju mogle bi da se veù ispitati opravdanost izgradnje za potrebe snabdevanja vodom, obostrane stanice. obezbe|enja vode za ve{ta~ki sneg ali • Centralni sadràji - Servisi i i za ambijentalno estetske razloge. trgovina; je zona u kojoj je Jezero bi moglo predstavljati posebnu predvi|ena izgradnja prate}ih sadràja atrakciju u letnjim mesecima i veoma turisti~ke celine kao i sadràja koji }e bi doprinelo tretmanu Golije kao opsluìvati i druge turisti~ke celine. celogodi{nje turisti~ke destinacije. Od sadràja treba predvideti kompletan auto servis sa slede}im delovima:automehani~ar,pranje ZONA 2, ETNO ZONA vozila, autoelektri~ar, autolimar, • Etno zona - ba~i{te; u neposrednoj vulkanizer i drugo. Na ovom prostoru blizini centra, etno kompleks ba~i{ta mogu}a je i izgradnja sadràja kao {to razvija se celom povr{inom su mali {oping mol, supermarket, Kuzmi~kog polja. Pored klasi~nog drive in restoran i sl. programa ba~ija mogu}e je na • Auto kamp; je sme{ten na lokaciju prostoru formirati i etnopark sa van uèg centra. Ima odli~an pristup iz karakteristi~nim objektima narodnog svih putnih pravaca. Prevashodno ima graditeljstva. Izgra|enost mora ostati ulogu za letnji turizam tako da nije minimalna, tako da zauze}e terena neophodno da bude blizu skijali{ta. moè biti maksimalno 2%, a pojedina~ni objekti ne smeju da budu ZONA 4, NASELJE SA POGLEDOM ve}i od 60m2 u osnovi, visine P ili • Vikend stanovanje; predstavlja P+Pk. osnovnu namenu ovog naselja. Ju`no • Vikend stanovanje; je planirana kao orjentisana padina sa prelepim komplementarni prostor etno zoni pogledom na Deèvsku dolinu daje ba~i{ta. Planirana je za izgradnju maksimalne mogu}nosti za doìvljaj vikend ku}a za povremeno stanovanje prirode. Lokacija je tako|e i relativno ili ku}a za izdavanje. U ovoj zoni na blizu skija{kom centru, tako da ima pojedina~noj parceli ne bi trebalo da sve potrebne pogodnosti. Planirana je se pojavi vi{e od 5 jedinica za za izgradnju vikend ku}a za stanovanje (ku}a). Minimalna veli~ina povremeno stanovanje ili ku}a za parcele je 6 ari. izdavanje. U ovoj zoni na pojedina~noj parceli ne bi trebalo da ZONA 3, SERVISNA ZONA se pojavi vi{e od 3 jedinice za • Putna baza; nalazi se u neposrednoj stanovanje ili izdavanje. Minimalna blizini centralnog saobra}ajnog veli~ina parcele je 6 ari. raskr{}a puteva. Zbog povoljne • Sport i rekreacija; Sportski punkt je lokacije postoji mogu}nost brzog prostor u okviru naselja koji sluì za izlaska i intervencija na, kako rekreaciju i okupljanje. Pored regionalnim tako i lokalnim putevima. ozelenjene livade tu se mogu na}i i

Novi Pazar, 09. 07. 2009. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG PAZARA Broj 8-Strana 27

drugi sportko rekreativni saràji za sadràje osnovnog punkta ali se pre koje se pojavi potreba kod stanovnika svega insistira na komplementarnim. i korisnika naselja. Va`no je da se izbor sadràja uskladi sa potrebama hotela u blizini. ZONA 5, SEKUNDARNI SKI CENTAR • Ski-plato; povr{ina ovog ski platoa je ZONA 6, NASELJE NA BRDU mnogo manja od glavnog platoa, i to • Vikend stanovanje; predstavlja oko 1 ha. Njemu mogu gravitirati i osnovnu namenu ove zone. Ova zona, skija{i sme{teni u okolnim vikend kao najudaljenija od skija{kog centra, naseljima. Program ski platoa je isti prevashodno je namenjena kao kod Zone 1, prilago|en lokalnom korisnicima letnjeg turizma iako je karakteru. mogu}e koristiti i usluge sekundarnog • Parking; Parking je u neposrednoj skija{kog centra. Planirana je za blizini ski-platoa. Kapacitet je oko 150 izgradnju vikend ku}a za povremeno mesta i namenjen je za skija{e koji su stanovanje, ili ku}a za izdavanje. U sme{teni u naseljima i zonama koje ovoj zoni na pojedina~noj parceli ne bi gravitiraju ovom punktu. trebalo da se pojavi vi{e od 3 jedinice • Hoteli; planirana zona hotela za stanovanje ili izdavanje. Minimalna komplementarna je sa skija{kim veli~ina parcele je 6 ari. terenima. Uz hotele predvideti prate}e • Sport i rekreacija; Sportski punkt je sadràje koji obezbe|uju autonomnost prostor u okviru naselja koji sluì za funkcionisanja: restorane, barove i rekreaciju i okupljanje. Pored ostale ugostiteljske sadràje u ozelenjene livade tu se mogu na}i i standardu kategorije, zatvoreni drugi sportsko-rekreativni saràji za hotelski bazen je poèljan kao i koje se pojavi potreba kod stanovnika masaà, sauna i ostali sadràji. i korisnika naselja. Maksimalna spratnost P+2+Pk+Pk, kapacitet hotela oko 150 leàjeva. Koncept saobra}ajne mreè u obuhvatu Obavezna izrada urbanisti~kog predmetnog Programa plana je proistekao iz projekta. koncepta namena predmetnog prostora. • Pansionsko-apartmanski sme{taj; u Saobra}ajna mreà je definisana kroz tri blizini hotela organizuju se zone kategorije saobra}ajnica. To su: pansionskog sme{taja - • regionalni putevi slobodnostoje}i objekti sa maksimalno • lokalni putevi 10 sme{tajnih jedinica (20 leàjeva). • sabirne ulice Maksimalna spratnost objekta je Su+P+1+Pk+Pk, minimalna veli~ina Planirani regionalni put R 234a preseca parcele je 8ari. predmetni prostor pravcem sever - jug i Objekte organizovati kao logi~an povezuje turisti~ku celinu Vrhovi - prelaz od skijali{ta, preko hotela, ka Odvra}enica sa Novim Pazarom na ju`noj i vikend zoni. Obavezna izrada Devi}ima odnosno Ivanjicom na severnoj Urbanisti~kog projekta. strani. • Sport i rekreacija; ova namena Najve}im delom predmetnog obuhvata predstavlja sekundarni sportski punkt pravcem severoistok - zapad, planiran je u rizortu. Moè imati i ponovljene lokalni put koji predmetni prostor povezuje

Strana 28–Broj 9 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG PAZARA Novi Pazar, 24. 08. 2009. sa [eremetovicom na jednoj i Golijskom Preliminarne povr{ine za razvoj turist-i~kih i rekom odnosno Ivanjicom, na drugoj strani. stambenih sadràja su: Ovaj put je u najve}em delu planiran po trasi postoje}eg puta. Namena Broj leàja U granicama obuhvata planiran je i Zona Zona Zona Zona Zona Zona UKU lokalni put koji prema istoku vodi ka Ple{inu. 1 2 3 4 5 6 PNO Hotelski 22,0 0,0 0,0 0,0 4,5 0,0 26,5 Ovi putevi, zajedno sa sabirnom ulicom sme{taj koja vodi ka glavnim sme{tajnim Pansionski 12,2 5,9 0,0 0,0 6,7 0,0 24,8 kapacitetima, formiraju kru`nu raskrsnicu sme{taj kao najoptimalnije re{enje kada se ima u Vikend 14,9 23,8 0,0 15,0 0,0 9,3 63,0 vidu broj planiranih saobra}ajnih pravaca stanovanje koji se u ovom delu pojavljuje, uslove terena Auto kamp 0,0 0,0 4,7 0,0 0,0 0,0 4,7 i sl. Ostatak planiranih saobra}ajnica ~ine Etno zona 0,0 68,0 0,0 0,0 0,0 0,0 68,0 uglavnom sabirne ulice koje unutar Village 15,5 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 15,5 predmetnog obuhvata opsluùju planirane Centralni 0,0 0.3 5,0 0,2 0,2 0,5 6,2 namene. sadràji Putna baza 0,0 0,0 2,4 0,0 0,0 0,0 2,4 Autobuska 0,9 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,9 Biciklisti~ki saobra}aj je prema stanica Prostornom planu podru~ja posebne namene Parking 4,1 0,0 0,0 0,0 0,8 0,0 4,9 Parka prirode “Golija”, planiran trasom Specijalne 7,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 7,0 lokalnog puta koji od Golijske reke, kroz namene turisti~ku celinu Vrhovi - Odvra}enica, vodi Centar 4,7 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 4,7 ka [eremetovici. Na mestima gde za to parka postoje odgovaraju}i uslovi mogu}e je prirode UKUPNO 85,4 98,8 12,1 16,5 14,0 12,0 238,8 izgraditi i staze za mountain bike.

Povr{ine za parkiranje su planirane uz Preliminarni kapaciteti turisti~kih i glavne sme{tajne kapacitete, kako za goste stambenih sadràja su: hotela, tako i uz zone planirane za skijali{ta, za dnevne posetioce. Namena Broj leàja Zon Zon Zon Zon Zon Zo UK U neposrednoj blizini planirane a 1 a 2 a 3 a 4 a 5 na UPN kru`ne raskrsnice, predvi|ena je i povr{ina 6 O za sme{taj autobaze za teku}e odràvanje Hotelski 1250 0 0 0 300 0 1550 puteva kao i stanice za snabdevanje gorivom. sme{taj Pansions. 1947 492 0 0 558 0 2997 sme{taj Uz povr{inu koja je po nameni Vikend 923 1287 0 1000 0 620 3830 predstavlja javne slu`be - MUP, planirana je stanovanje povr{ina za heliodrom. Ostali 50 100 200 0 0 0 350 sme{tajni kapaciteti UKUPNO 4170 1879 200 1000 858 620 8727

Novi Pazar, 09. 07. 2009. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG PAZARA Broj 8-Strana 29

3.2.2. Turisti~ka celina sportove, trim staze, staze za skijanje, BELE VODE-DAJI]I {etnje, jahanje, sankanje i sl.), te objekti administracije i uprave (mesna kancelarija, stanica policije, gorske slu`be spasavanja i sl.) i ostale prate}e sadr`aje.

U funkciji unapre|enja kvaliteta stanovanja i turizma, u Daji}ima se planira i izgradnja autobuske stanice i prate}ih putnih objekata (putne baze, stanice za snabdevanje gorivom i sl.), kao i heliodroma na jugu obuhvata, a u blizini hotelskog kompleksa.

2. Na predmetnom prostoru postoji par objekata u slu`bi Parka prirode, ali se predvi|a pro{irenje centra objektima nau~no-istraìva~kog i izlo`benog Koncepija razvoja lokaliteta Bele Vode - karaktera poput vizitorskog centra, Daji}i zasniva se na razvoju tri osnovne objekata i prostora za prezentaciju funkcije: prirodnih i kulturnih vrednosti Parka 1. razvojni centar- centar zajednice prirode i kulturnih dobara, sme{tajnih naselja, objekata za potrebe centra i sl.. 2. centar parka prirode i rezervata biosfere i 3. Turisti~ka ponuda se zasniva na 3. turisti~ko-ugostiteljski centar. sme{taju u hotelskom kompleksu, Radi se o prostoru na kome su ve} u pansionima i apartmanskim za~etku navedene namene koje se prostorno blokovima, zatim seoskim turisti~kim dopunjavaju i prepli}u sa ciljem da se prostor doma}instvima i vikend stanovanju. Daji}a formira kao ure|eno savremeno Turisti~ka ponuda se odnosi na naselje specifi~nog identiteta koje }e boravak u prirodi tokom cele godine. afirmisati posebnosti Golije prvenstveno u Okvirni sme{tajni kapaciteti iznose oblikovanju ku}a i organizaciji prostora za 3000 leàjeva. izgradnju. Zapo~eta izgradnja predstavlja nukleuse 1. Kao centar zajednice naselja, u razvoja planskih zona, pa se tako izdvajaju Daji}ima je planirano formiranje slede}e celine: koncentracije sadàja javnih slu`bi, i to: ~etverogodi{nja osnovna {kola, zona centra Parka prirode i koja je i danas u funkciji i nalazi se rezervata biosfere formira se oko postoje}e van obuhvata plana, zdravstvena {umske ku}e. U ovoj zoni planom }e biti stanica i ambulanta, sport i fizi~ka stvoreni uslovi za razvoj svih aktivnosti kultura koja podrazumeva povr{ine za centra, kao {to je vizitorski centar, {kola u sport i rekreaciju (tereni za kolektivne prirodi, upravne funkcije centra i sl.

Strana 30–Broj 9 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG PAZARA Novi Pazar, 24. 08. 2009.

zona vikend naselja koja je i u sklopu zona namenjenih vikend i seoskom delimi~no ve} formirana postoje}om stanovanju. izgradnjom. Cilj je pove}anje standarda i zona ì~are je vrh postoje}e ski staze dostupnosti, kao i afirmisanje lokalnih Daji}ko brdo u okviru koga se mogu razvijati arhitektonskih vrednosti {to }e se posti}i sadràji prate}ih usluga skija{a. Parking }e se definisanjem pravila ure|enja i gra|enja. organizovati na polazi{tu ì~are u podno`ju. Objekti u vikend zoni mogu se koristiti i kao zona sporta i rekreacije predstavlja ku}e, vile i apartmani za sme{taj turista. sastavni deo turisti~ke ponude i planirana je zona seoskog stanovanja o~uvala je na severu u Belim Vodama, u blizini autenti~nu tipologiju gra|enja. Dalji razvoj pansiona i centralnih i javnih funkcija, kao i ove zone podrazumeva o~uvanje identiteta i na jugoistoku obuhvata u sklopu hotelskog stvaranje uslova za razvoj turisti~ke ponude u kompleksa. Radi se o terenima i objektima okviru seoskog doma}instva ili u privatnim, namenjenim kolektivnim sportovima, poput porodi~nim pansionima. Objekti pansiona fudbalskih, odbojka{kih, ko{arka{kih ili gradi}e se na zasebnim parcelama, kapaciteta teniskih terena, kao i drugih otvorenih 5 do 20 soba, i pruà}e minimalno usluge prostora namenjenih za rekreaciju, no}enja sa doru~kom. Nivo usluge u uklju~uju}i ure|ene parkovske povr{ine, pansionima moè biti i znatno ve}i i bi}e {etali{ta itd. definisan urbanisti~kim parametrima i ograni~en veli~inom parcele na kojoj se Preliminarne povr{ine planirane za razvoj gradi. centralnih, stambenih, turisti~kih i prate}ih zona centralnih delatnosti i javnih sadràja su: funkcija predstavlja jezgro naselja sa sadràjima potrebnim kako za stanovnike, tako i za turiste: po{ta, banka, zdravstvena Zona Povr{ina zone u ha stanica, mesna kancelarija, zelena pijaca, Centar Parka 11.2 stanica za snabdevanje gorivom, informativni prirode punkt, prodavnice, restorani, kafei, i sl. Vikend stanovanje 28.2 Centralna zona grupi{e se oko pe{a~ke ulice Seosko stanovanje 21.0 na severu i u hotelskom komleksu na Centralne delatnosti jugoistoku, a obuhvata i predstavlja centar i javne funkcije 7.2 okupljanja i druènja. Hotelski kompleks 2.6 zona hotelskog kompleksa planira se Pansioni 6.1 na jugoistoku obuhvata plana, uz ski lift Daji}ko brdo i parking prostor. Ovaj Sport i rekreacija 7.5 kompleks uklju~uje i centralne delatnosti i @i~ara 2.5 sportsko-rekreativne sadràje, a pruà Autobuska stanica 0.3 mogu}nost izgradnje hotela sa punim Putna baza 4.7 servisom okvirne kategorije 4 zvezdice. Parking 1.7 zona pansiona i apartmanskih blokova [ume 76.3 je predvi|ena na dve lokacije, obe u blizini zone centralnih delatnosti i javnih fukcija u Belim vodama. Tako|e, mogu}a je izgradnja Planirani okvirni sme{tajni kapaciteti objekata za pansionski i apartmanski sme{taj na prostoru turisti~ki celine Bele Vode-Daji}i su oko 3000 leàjeva. Od toga, planirano je

Novi Pazar, 09. 07. 2009. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG PAZARA Broj 8-Strana 31 oko 1100 leàjeva u hotelskom sme{taju, 3.2.3. Turisti~ka celina pansionima i apartmanskim blokovima, 500 GOLIJSKA REKA leàjeva u seoskim turisti~kim doma}instvima i oko 1400 leàjeva u vikend Koncepcija razvoja polifunkcio- ku}ama. nalnog centra Golijska Reka zasniva se na Okosnicu saobra}aja u okviru njegovim prirodnim potencijalima i turisti~ke celine Bele Vode - Daji}i ~ini vlasni~kim statusu zemlji{ta. planirani regionalni put R 233 koji je Prostornim planom Golije planiran kao Turisti~ka ponuda treba da stvori produètak postoje}eg regionalnog puta R uslove za aktivan boravak u prirodi tokom 233 od Gornjeg Graca do Belih Voda, cele godine sa akcentom na zimski period. odnosno do puta R 272, sa alternativnim Pored individualnih posetilaca i dnevnih i pravcem preko Kulizinog sela do Belih vikend korisnika usluge, o~ekuje se najve}i Voda. Sve ostale veze u okviru celine se broj organizovanih grupa gostiju kao {to su ostvaruju sabirnim ulicama, uglavnom po boravak dece i omladine u prirodi, postoje}im trasama. istraìva~ki kampovi, planinarska dru{tva i sl. Pe{a~ki, planinarski, biciklisti~ki, skija{ki i ostali alternativni vidovi saobra}aja Centar Parka prirode Golija svojim su veoma va`na komponenta oboga}ivanja aktivnostima dopunjava turisti~ku ponudu i turisti~ke ponude celog Planinskog rizorta obavlja svoju osnovnu funkciju o~uvanja “Golija”. Parka prirode.

Izgradnja autobuske stanice, Sme{tajni kapaciteti treba da budu namenjene za me|umesni i me|ugradski prilago|eni karakteru posetilaca i zato je saobra}aj, planira se u Belim Vodama. planirana izgradnja: Na lokalitetu ju`no od Daji}kog brda planira se heliodrom. • destinacijskog hotela (o~ekivani rang 3 zvezdice) sa potrebnim prate}im Putna baza za redovno i zimsko sadràjima. Destinacijski hotel je odràvanje puteva predvi|a se na lokalitetu centralni sadràj u rizortu i pruà pun Me|ugorje, u zoni raskrsnice regionalnog program usluga. puta R272 i puta za Daji}e. • grupacija manjih objekata, pansiona, sa razli~itim nivoima usluge. Pansioni u Golijskoj Reci su mali hoteli koji pruàju uslugu sme{taja i ishrane, dok su najve}i broj dodatnih usluga koristi u destinacijskom hotelu ili u okviru rizorta. Ovo mogu biti slobodnostoje}i hotelski objekti, 5 do 15 soba, ili grupacije individualnih objekata (bungalovi, vile, nizovi soba i sl.) koji pruàju uslugu no}enja, a ishrana je u mati~nom hotelu.

Strana 32–Broj 9 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG PAZARA Novi Pazar, 24. 08. 2009.

Prostor za gradnju je ograni~en nagibom Preliminarne povr{ine planirane za razvoj terena, {umskim povr{inama, karakterom turisti~kih sadràja su: osun~anosti, ambijentalnim vrednostima koje ne treba naru{iti, pa se planiraju objekti Zona Povr{ina maksimalne spratnosti P+1+2Pk. zone u ha Hotelski sme{taj 2,5 Imaju}i u vidu ~injenicu da je zemlji{te Pansioni 5,8 na teritoriji celog obuhvata plana u vlasni{tvu Centralni sadràji 1,5 JP "Srbija{ume", [G Golija koje gazduje Centar Parka prirode 3,2 ovim prostorom i ustupa ga na kori{}enje Sport i rekreacija 1,2 pod odre|enim uslovima, mogu}e je jedinstveno planirati izgradnju i ure|enje Parking 1,95 lokaliteta Golijska Reka. Urbanisti~ki plan se Slobodni prostor 2,6 mora raditi u tesnoj saradnji sa korisnikom skijali{ta prostora i definisati detaljne parametre [ume 46,4 izgradnje, a jedinstveni prostorno-programski koncept na nivou urbanisti~ko- Planirani okvirni sme{tajni kapaciteti arhitektonskog re{enja treba verifikovati iznose 1000 leàja. Radi se o sme{tajnim izradom urbanisti~kog projekta. kapacitetima predvi|enim u hotelskom kompleksu, pansionima i apartmanskim U granicama urbanisti~kog plana blokovima. predvi|en je: Okosnicu saobra}aja u okviru turisti~ke celine Golijska Reka ~ini planirani • prostor za izgradnju objekata za sme{taj lokalni put Golijska reka - Preko Brdo. turista, objekata centra parka prirode sa prate}im sadràjima, sportski tereni, S obzirom na zatvoren karakter rizorta polazi{ta ì~ara, informativni punktovi, 2 u daljem planskom postupku treba teìti parkinga, sadràji centra naselja izme{tanju saobra}aja iz ovog turisti~kog (turisti~ke informacije, trgovina, kompleksa povezivanjem {umskih puteva za ugostiteljski objekti, zabava i sl.) transport gra|e na obodne puteve, kao i • prostori na kojima nije dozvoljena rastere}enje lokalnog puta povezivanjem sa izgradnja, ali na kojima je mogu}a obodnim putevima. organizacija razli~itih vidova aktivnosti u Sve ostale veze u okviru celine se ostvaruju prirodi (avanturisti~ki park, markirane sabirnim ulicama, uglavnom po postoje}im pe{a~ke i biciklisti~ke staze, ure|enje trasama. vodenih povr{ina reke i izgradnja ve{ta~kog jezera sa aktivnostima uz vodu, Pe{a~ki, planinarski, biciklisti~ki, i sl.) skija{ki i ostali alternativni vidovi saobra}aja su veoma va`na komponenta oboga}ivanja turisti~ke ponude celog Planinskog rizorta “Golija”.

Novi Pazar, 09. 07. 2009. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG PAZARA Broj 8-Strana 33

3.2.4. Turisti~ka celina hotela oko 250 leàjeva. Sportske [EREMETOVICA-KUTI-PLE[IN sadràje ukomponovati u slobodni prostor parcele. Obavezna izrade urbanisti~kog projekta. • Pansionsko-apartmanski sme{taj ({irok spektar turisti~ke usluge sa ili bez usluge sluènja hrane); na padinama uz hotel se organizuju zone pansionskog sme{taja - slobodnostoje}i objekti sa maksimalno 10 sme{tajnih jedinica (20 leàjeva). Maksimalna spratnost objekta je Su+P+1+Pk+Pk, minimalna veli~ina parcele je 15 ari, indeks izgra|enosti maks. 0,5. Mogu}e je objekte organizovati u grupacije po Turisti~ka celina [eremetovica-Kuti- ugledu na tradicionalnu organizaciju ple{in je prostorna celina sastavljena iz tri zaseoka Golije. Obavezna izrada me|usobno povezane funkcionalne zone: Urbanisti~kog projekta. • Centralni sadràji; u ovom ZONA 1, JUG- PLE[IN kompleksu treba organozovati U ovoj zoni se nalazi glavni skija{ki sadràje: usluge, mini po{te, banke, punkt turisti~ke celine, povezan u sistem pekare, nacionalne restorane i sl, u ì~ara skija{kog podru~ja Golija. Skija{ki kombinaciji sa funkcijom postoje}eg punkt je u okruènju zaseoka sela Ple{in, koji seoskog satnovanja i seoskog turizma. mu pruàju logisti~ku podr{ku u • Ski plato; ovi prostori su namenjeni poljoprivrednim proizvodima, ljudstvu i kao zavr{eci skija{kih staza, mesta za alternativnoj turisti~koj ponudi. lociranje po~etnih ì~ara i za slobodne aktivnosti na snegu (u letnjem periodu za otvorene sportove). Skija{ki punkt se sastoji iz namena: Dozvoljena je lokalizovana izgradnja • Destinacijski hotel; uz hotelski po obodu, isklju~ivo sadràja usluge, sme{taj predvideti i manje sale za trgovina, ugostiteljstvo i sl., bez sastanke, radionice ili seminare, sme{tajnih kapaciteta. Spratnost restorane, barove i ostale ugostiteljske objekata je P, veli~ina pojedina~nog sadràje u standardu kategorije, objekta je maks. 60m2, broj objekata zatvoreni hotelski bazen (nije koje je mogu}e postaviti u zoni je obavezno), masaà, sauna i ostale maks. 10 kom. sadràje primerene sportskom karakteru hotela. Objekat hotela U okruènju skija{kog punkta se nalaze osmisliti kao kompoziciju od vi{e zaseoci sela Ple{in a od namena se manjih volumena ukomponovanu u predvi|aju: teren primenom tradicionalnih • Seosko stanovanje; zone postoje}ih principa gradnje. Maksimalna zaseoka su zna~ajno pove}ane zbog spratnost P+2+Pk+Pk, kapacitet procene da }e razvojem turizma i

Strana 34–Broj 9 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG PAZARA Novi Pazar, 24. 08. 2009.

boljim saobra}ajnim vezama, ovi ZONA 2, ISTOK - KUTI prostori oìveti i postati atraktivniji za Ova zona zauzima prostor zaseoka stalni i povremeni ìvot u njima. sela Kuti. Specifi~ni karakter ove zone je u Okolna sela imaju dvojaku funkciju: afirmaciji seoskog stanovanja, seoskih ekonomsku - da obezbede deo radne centralnih sadràja i tradicionalnog na~ina snage za potrebe turizma i da ìvota na Goliji. obezbede snabdevanje turisti~kih sadràja tradicionalnim poljopriv Namene zastupljene u ovoj zoni su: • rednim proizvodima i turisti~ku - kao • Seosko stanovanje; zaseoci Kuti, dodatni turisti~ki sadràji u ponudi Gornji Perovi}i, Bu{i}i, opis u seoskog turizma (uglavnom letnjeg). potpunosti kao kod Zone 1. Veoma je va`no da se planskim i • Centralne delatnosti; zona ove projektnim re{enjima ne ugrozi namene nalazi se na raskr{}u puteva tradicionalni na~in ìvota u golijskom koji dolaze iz pravca Studenice, selu. Planom predvideti detaljne Novog Pazara i Ple{ina (skija{ki uslove za izgradnju namene seoskog punkt). Uslovi isti kao kod Zone 1. stanovanja. • Centar Parka prirode; javna namena • Vikend stanovanje; Pretpostavka je koja ima funkciju: uprave, edukacije, da }e razvojem turizma do}i do nauke i turizma. U saradnji sa poja~ane tra`nje za vikend upravom Parka prirode, u fazi izrade izgradnjom. Zone vikend izgradnje, Plana, definisati sve potrebne locirane su na povoljnim terenima uz urbanisti~ke uslove za ovu namenu. zone seoskog stanovanja. Obavezna izrada Urbanisti~kog Maksimalna spratnost objekata je projekta. Su+P+1 ili Pk, minimalna povr{ina • Putna baza; predstavlja komunalni parcele je 6-8ari, maksimalna BRGP punkt ~ija namena je da obezbe|uje objekta je 200m2. Nije dozvoljeno funkciju i prohodnost okolnih ogra|ivanje parcele. saobra}ajnica. • Etno zona; locirana je na proplancima • Etno zona; locirana je na proplanku Kraljeve ravni i Maksovi}a, kao vezna na krajnjem istoku plana. Moè biti zona izme|u seoskog stanovanja i namena koja zbog svog poloàja na turisti~kog punkta. Etno-zona je raskr{}u puteva, na neki na~in, uvodi namenjena afirmaciji svih posetioca u karakter ìvota na Goliji. tradicionalnih sadràja iz ìvota Uslovi kao kod Zone 1. Ispitati Golije, transponovanih u moderne mogu}nost kombinovanja ove zone sa turisti~ke sadràje ili predstvljene u manjom zonom Vikend stanovanja. izvornom obliku. Dozvoljeni sadràji su:ba~ije, etnogrupacije, vodenice- ZONA 3, SEVEROISTOK – valjanice i sl. [EREMETOVICA-ÊSTA VRELA U okviru etno-zone mogu}a je i Prostor zahva}en od prevoja organizacije manjeg broja sme{tajnih [eremetovica do proplanka êsta vrela se kapaciteta kao specifi~na etno- moè nazvati sekundarnim turisti~kim turisti~ka ponuda. centrom ove Turisti~ke celine. Karakter turisti~ke ponude je vi{e okrenut letnjem turizmu i to klasi~nom turizmu, povremenom

Novi Pazar, 09. 07. 2009. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG PAZARA Broj 8-Strana 35

- vikend stanovanju, kamperskom turizmu i grozdastog tipa, sa slobodnim turizmu u edukativne svrhe. Zbog blizine povr{inama izme|u njih. Vikend Crnog vrha (1795m) ova lokacija ima i povr{ine su locirane na proplancima, funkciju sekundarnog skija{kog punkta. tako da ne ugroàvaju postoje}e {ume. Uslovi za ure|enjei izgradnju su isti Zastupljene su namene: kao kod Zone 1, s tim da se u procesu • Hotel; Program i uslovi su isti kao za izrade Plana, kapacitet zona vikend hotel u Zoni 1, me|utim karakter ovog stanovanja na ~estim vrelima ograni~i hotela je vi{e okrenut ka letnjem na maksimalni broj od 150 ku}a kako kori{}enju, sportskim aktivnostima i ne bi do{lo do prenaseljavanja zone. kao centar zabavnog ìvota {ireg Preporuka je da se rade Urbanisti~ki okruènja (vikend naselja). Kapacitet projekti ve}ih grupacija sa integralnim hotela je 200 leàjeva. re{enjem saobra}aja. U neposrednoj blizini hotela nalazi se • Kamp; realizacija ovog sadràja je zona sportskih aktivnosti (tereni za mogu}a u formi letnjeg Auto-kampa raznes portove) i destinacijski ili kampa sa ku}icama (kamp- parking. Obavezna izrada prikolicama) koje se mogu koristiti i urbanisti~kog projekta. leti i zimi. Izgradnja pomo}nih • Pansionsko-apartmanski sme{taj; sadràja (recepcija, manji restoran, na lokaciji ~esta Vrela pansionski toaleti i sl.) se vr{i u organizaciji vi{e sme{taj predstavlja dopunu turisti~kih manjih objekata tradicionalnog sadràja i nalazi se na nekoliko arhitektonskog izraza. U neposrednoj manjih lokacija. Uslovi su isti kao i za blizini kampa lociran je prostor za Zonu 1. sportske aktivnosti. Obavezna izrada Urbanisti~kih Obavezna je izrada Urbanisti~kog projekata. projekta celog kampa. Na lokaciji [eremetovica, na • Edukativni centar; je centar za proplanku izme|u grupacija odmor, rekreaciju i edukaciju mladih ~etinarskih {uma, predvi|eno je (tipa Petnice kod Valjeva). sme{tanje pansionsko-apartmanskog Programom su date dve alternativne sadràja specifi~nog karaktera lokacije za Edukativni centar. U toku direktno vezanog za prirodu, kao {to izrade Plana potrebno je definisati je: Planinarski dom, Lova~ki dom, ili ta~ne potrebe i uslove za izgradnju sli~no. centra i na osnovu tih zahteva odabrati • Centarlne delatnosti; zona centralnih odgovaraju}u lokaciju. delatnosti, locirana je uz glavni put ka Obavezna je izrada Urbanisti~kog Turisti~koj celini Vrhovi- projeta celog centra. Odvra}enica, na mestu raskr{}a ka • Ski plato; kao i kod Zone 1, na mestu turisti~kom punktu ~esta vrela. Uslovi zavr{etka budu}ih ski-staza i ì~ara, su isti kao kod Zone 1. predvi|a se formiranje slobodnog • Vikend stanovanje; u ovoj zoni prostora za aktivnosti na snegu. vikend stanovanje je ve} za~eto i Uslovi su isti kao i za slobodni prostor predvi|a se njegov dalji razvoj u u zoni 1. Letnje kori{}enje ovog skladu sa Planom. Vikend povr{ine se prostora je za potrebe otvorenih predvi|aju u formi enklava, sportova.

Strana 36–Broj 9 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG PAZARA Novi Pazar, 24. 08. 2009.

Okosnicu saobra}aja u okviru Turisti~ke preliminarni, proistekli iz koncepta re{enja celine [eremetovica – Kuti - Ple{in ~ine Programa plana, i treba ih proveriti i doraditi regionalni putevi Duga Poljana - Ple{in i kroz izradu Plana Novi Pazar - Studenica (na pravcu sever jug) i lokalni put Kuti - Odvra}enica (na pravcu 3.3. SAOBRA]AJNO RE[ENJE istok zapad). Predvi|ena je dobra saobra}ajna povezanost sa, pre svega, Planirana putna mreà Turisti~kom celinom (baznim podru~jem) Prostornim planom Golije predvi|en Vrhovi-Odvra}enica, ali posredno i sa je razvoj turisti~kih sadràja na lokacijama: ostalim Turisti~kim celinama - planiranim Bele Vode - Daji}i, Golijska reka, Vrhovi- Turisti~kim putem. Odvra}enica i [eremetovica-Kuti-Ple{in koji Sve ostale veze u okviru celine se ostvaruju u postoje}em stanju nemaju adekvatan lokalnim putevima, uglavnom po postoje}im saobra}ajni pristup. Prostornim planom se trasama. predvi|a izgradnja delova putne mreè kojim Pe{a~ki, planinarski, biciklisti~ki, skija{ki i bi se pomenuta tri turisti~ka lokaliteta ostali alternativni vidovi saobra}aja su saobra}ajno povezala, me|usobno a i sa veoma va`na komponenta oboga}ivanja {irim okruènjem generalno. turisti~ke ponude celog Planinskog rizorta Golija. Planirani sistem turisti~kih centara povezan je me|usobno, ali i sa drugim Preliminarni kapaciteti turisti~kih i naseljima na podru~ju putevima, skijali{tem stambenih sadràja su: (ì~arama koje se koriste i u letnjem periodu), sistemom pe{a~kih, izletni~kih, Zona 1 Zona 2 Zona 3 UKU- biciklisti~kih staza i dr. broj broj broj PNO Namena leàja leàja leàja broj Planiranom putnom mreòm ostvaren leàja Hotelski 250 - 200 450 je kontinuitet u kretanju mreòm sme{taj magistralnih, regionalnih i lokalnih puteva Pansionski 680 - 250 930 unutar podru~ja, kao i kontinuitet u sme{taj tranzitnim vezama sa susednim op{tinama i Vikend ne vi{e ne vi{e 720 {ire. stanovanje od 30 od 150 ku}a ku}a Magistralni putevi M 22 i M 8 }e i u 120 600 budu}nosti biti klju~ni putni pravci preko Seosko procena proc. - 320 stanovanje 30 ku}a 50 ku}a koga }e se planiranim turisti~kim 120 200 lokalitetima na planini Golija pristupati. UKUPNO 1170 200 1050 2420 Navedeni magistralni putevi se zadràvaju na postoje}im trasama sa potrebnom Ukupan broj leàjeva/stanovnika od periodi~nom revitalizacijom i 2420 se odnosi na osnovne turisti~ko modernizacijom tehni~ko-eksploatacionih stambene funkcije. Ostatak do eventualnog karakteristika. broja od 3000 leàjeva/stanovnika }e popuniti namene: Centralni sadràji, etno Prostornim planom Republike Srbije zona, kamp, centar Parka prirode, edukativni na trasi postoje}eg magistralnog puta M 21.1 centar i sl. Navedeni kapaciteti su planira se izgradnja autoputa E-763

Novi Pazar, 09. 07. 2009. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG PAZARA Broj 8-Strana 37

(Beograd-Ju`ni Jadran) koji predstavlja deo Prostornim planom Golije planirana je Panevropskih multimodalnih transportnih i mreà lokalnih puteva koja tako|e treba da koridora, odnosno TEN-T mreè i jedan od upotpuni saobra}ajnu povezanost naselja na dva paralelna evropska autoputska pravca Goliji. Delovi te mreè koji imaju klju~nu koji treba da poveù srednju (od Budimpe{te) ulogu u me|usobnom povezivanju sa ju`nom Evropom (Italija). predmetnih turisti~kih celina su slede}i:

Izgradnja autoputa E-763 (Beograd- - Hajdu~ka voda - @arovi - Karali}i - ju`no Ju`ni Jadran) ~ija trasa je u Generalnom od kote 1344 - kroz Stoje}e - isto~no Alijino projektu autoputa pozicionirana uz samu brdo - âpri}i - Sari}ke livade - Kole{nica - zapadnu granicu Parka prirode Golija }e u Vodice - Golijen - do raskr{}a sa planiranim mnogome doprineti otvaranju podru~ja i regionalnim putem R234A (isod Debela procesu turistifikacije podru~ja Golije. kosa, severno Vla{ki most 2 km) -23,7 km. - Kuzmi~ko polje (Odvra}enica) - ju`no od Okosnicu putne mreè kojom }e se Kule - ju`no od Muhovice ka Ravnoj Gori - izvr{iti povezivanje naselja i lokaliteta Bele severno od Koznika - Loboder - ju`no od Vode - Daji}i, Golijska reka, Vrhovi - \onova polja ka Kulini - ju`no od Jankovog Odvra}enica i [eremetovica - Kuti - Ple{in kamena - Ju`no od Prekog brda - preko ~ine postoje}i i Prostornim planom Golije Kolena, ju`no od Bojevog brda - severno od planirani regionalni putevi, i to: Kljuna do raskr{}a sa planiranim regionalnim - Put R 233 koji se od Gornjeg Graca putem R272 u Osmanja~a - 23,85 km. produàva do Belih Voda, odnosno do puta R - Pa{ajli}a Do - Banjska - 4,30 km. 272, sa alternativnim pravcem preko - Vi{nji~ko brdo - LJubivoda - Milo{eva Kulizinog sela do Belih Voda. voda - Rabote-Ne{kovi}i - 10,21 km. - Put R 234 (Ra{ka - Kuti) koji se od Ple{ina - Kuti – [eremetovica - Milo{eva voda produàva do Ljudske reke odnosno do (Rabote) - 4,42 km. ukr{tanja sa magistralnim putem M 8. Izgradnjom delova navedenih regionalnih i - Regionalni put R 234a (Pridvorica - lokalnih puteva ovaj prostor se stavlja u Kuzmi~ko Polje - Grot): Pridvorica, Trnjak, mnogo bolju saobra}ajnu poziciju i time Devi}i, Koritnik (ukr{tanje sa putem R 233), podiè atraktivnost za ostale (dràvne i/ili Ostatija, Odvra}enica, Kuzmi~ko polje, Grot. privatne) investicije u turisti~ki vrednosni - Regionalni put R 234b (Studenica-Kuti): lanac Golije. Studenica, Rudno (ukr{tanje sa putem R 233), Bini}ko Polje, Kuti (spajanje sa putem Izletni~ke staze R 234). Planira se formiranje diferencirane Regionalnim putem R 233 na deonici mreè izletni~kih staza, pe{a~kih, jaha~kih i Bele Vode - Brusnik - Koritnik i putem R biciklisti~kih, za kretanje pe{aka, zaprega 234 na deonici Koritnik - Ostatija - Crna (ko~ije), jaha~a i planinskih biciklista, a u Reka - Odvra}enica povezuju se turisti~ke funkciji prezentacije ambijentalnih, prirodnih celine Bele Vode - Daji}i i Vrhovi - i kulturnih vrednosti Parka prirode i Odvra}enica. Preko lokalnog puta rekreacije. Cilj formiranja mreè izletni~kih Odvra}enica –[eremetovica povezuju se staza je razdvajanje pe{a~kog od motornog turisti~ke celine Vrhovi - Odvra}enica i saobra}aja na celom prostoru Parka prirode, [eremetovica - Kuti - Ple{in. u naseljima, turisti~kim centrima i prostorima

Strana 38–Broj 9 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG PAZARA Novi Pazar, 24. 08. 2009. namenjenih rekreaciji. Ovaj vid saobra}ajne bi se odre|ivao dozvoljeni broj korisnika i infrastrukture pove}ava efikasnost i nivo posetilaca. usluge saobra}ajno-transportnog sistema, smanjenjem negativnih uticaja saobra}aja na U naseljima koja su skija{ki centri ili ostale naseljske funkcije i `ivotnu sredinu su u grani~nom podru~ju Parka prirode, kroz pove}anje bezbednosti i obezbe|enje potrebno je organizovati tzv. „park and ride" optimalnih uslova za razvoj turizma i ostalih parkirali{ta. Navedena parkirali{ta aktivnosti. podrazumevaju da su to lokacije na kojima se Izletni~ke staze }e se graditi kao ostavlja vozilo, a dalji prevoz kroz Park grebenske, panoramske, dolinske, du` re~nih prirode se organizuje kao javni putni~ki tokova i vezne, gde god je to mogu}e na prevoz autobusima, minibusevima, kombi trasama postoje}ih poljskih i {umskih puteva vozilima, d`ipovima i sl. i staza, kroz celo podru~je. Kapacitete za autokampove trajnog ili U profilu lokalnog puta koji spaja sezonskog karaktera potrebno je organizovati lokalitete Golijska Reka, Vrhovi - u svim turisti~kim, odnosno, razvojnim Odvra}enica i [eremetovica planira se centrima. Ovim Planom obezbe|uju se izgradnja biciklisti~ke staze. lokacije za autokampove u turisti~kim celinama Vrhovi-Odvra}enica i Uz sve izletni~ke staze potrebno je [eremetovica-Kuti-Ple{in. Lokacije za izgraditi odmori{ta i vidikovce za predah autokampove je potrebno infrastrukturno posetilaca i izletnika, prihvatna skloni{ta za opremiti (pristupne saobra}ajnice, elektri~na predah i sklanjanje u slu~aju prirodnih energija, vodovod, kanalizacija i sl). Na nepogoda sa nadstre{nicama i zaklonima za lokacijama odabranim za izgradnju ljude i konje, lokacije sa ure|enim prostorom autokampova neophodno je planirati objekte za piknike, po mogu}stvu u blizini seoskih sa: zajedni~kim prostorijama, sanitarnim doma}instava. ~vorom i manjim trgovinskim objektom.

Parkirali{ta i autokampovi Normativi za prora~un potrebnog broja parking mesta Parkiranje putni~kih vozila i autobusa, obavezno je re{avati uz objekte na Namena 1 parking mesto na: pripadaju}im parcelama, prema zahtevima Stanovanje 1 stan koji proisti~u iz namene objekata, a u skladu Hotel (prema 2-10 kreveta + 1 p.m. za sa va`e}im standardima i normativima. Za kategoriji) autobuse na 30 kreveta turisti~ke kapacitete u privatnim objektima Hotel 2 apartmana (apartmanskog (tip seoskog turizma) zahteve za parkiranjem tipa) je obavezno re{avati na pripadaju}oj parceli. Dom zdravlja, 35 m2 BRGP ambulanta, apoteka Kapacitete za parkiranje putni~kih {kole 1 u~ionica vozila i autobusa, ako je to mogu}e, potrebno Banke 50 m2 BRGP je organizovati na pristupima i pored Poslovanje i 70 m2 BRGP administracija lokaliteta sa za{ti}enim prirodnim i 2 kulturnim dobrima, a prema uslovima za{tite Po{te 40-60 m BRGP Tr`ni centri 55 m2 BRGP i va`e}im standardima i normativima, kojima Restorani i kafane 4-8 stolica

Novi Pazar, 09. 07. 2009. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG PAZARA Broj 8-Strana 39

Sportski objekti 10-14 gledalaca Me|ure~ja severno od lokaliteta Bele Vode - Biskop, dom 5-10 sedi{ta Daji}i, planirana je izgradnja manjeg kulture aerodroma za turisti~ka i sportska putovanja Proizvodno- 8 zaposlenih u lokalnom saobra}aju, a u neposrednoj prera|iva~ki objekti blizini podru~ja, na op{tini Sjenica, u Dubinju, postoje}i vojni aerodrom se planira za kori{}enje i u civilne svrhe. Saobra}ajni objekti i prate}i Na slede}im lokacijama planiraju se heliodromi: Bele Vode i Vrhovi- putni objekti Odvra}enica, kao i na skijali{tima i drugim

rekreativnim povr{inama, saglasno posebnim Izgradnja autobuskih stanica, propisima. namenjenih za me|umesni i me|ugradski

saobra}aj, planira se u Belim Vodama i na

Odvra}enici. Izgradnja putnih baza za redovno i 3.4. OÛVANJE I UNAPRE\ENJE zimsko odràvanje puteva, predvi|a se na KARAKTERA KULTURNOG slede}im lokacijama: Bele Vode, PREDELA (ZA[TITA I UNAPRE\ENJE Odvra}enica i Crni vrh-êsta vrela. PRIRODNIH I KULTURNIH VREDNOSTI) Servisi za putni~ka vozila i autobuse mogu se realizovati u svim razvojnim Kontekst centrima i naseljima, gde se za to ukaè potreba i interes, {to }e se razra|ivati Predeo Golije pripada kategoriji urbanisti~kim planovima nièg reda. kulturnih predela ~ija je vrednost, odnosno kvalitet kojim se upravlja, u identitetu, Izgradnja ovih vrsta objekata je diverzitetu, kontekstu, vezom sa pro{lo{}u, uslovljena pouzdanom za{titom zemlji{ta, prirodnom i kulturnom nasle|u, povr{inskih i podzemnih voda. Mere za{tite biodiverzitetu, i kona~no karakteru kao je potrebno bliè utvrditi analizom tj. identitetu. procenom uticaja na ìvotnu sredinu, a prema Ovim predelom dominaruju {umski vaè}oj zakonskoj regulativi. ekosistemi (51%) koji su povazani u jedinstvenu matricu u kojoj se smenjuju Vazdu{ni saobra}aj pa{njaci i vodotokovi, njive i livade, kao i naselja prete`no razbijenog tipa. Danas, Prostornim Planom Republike Srbije stani{ta livada, pa{njaka i rudina kao planira se intenzivan razvoj i izgradnja „otvoreni" elementi strukture predela Parka srednjih i manjih aerodroma osposobljenih za prirode Golija obuhvataju oko 47%teritorije. prihvat i otpremu manjih savremenih aviona To su stani{ta reliktnih, endemi~nih vrsta, namenjenih za poslovna i turisti~ka glacijalnih relikata, prirodnih retkosti, biljaka putovanja u lokalnom saobra}aju, za sa Crvene liste i vrsta od me|unarodnog obavljanje sportskih delatnosti, aerodroma zna~aja. Otvoreni i poluotvoreni elementi namenjenih poljoprivrednoj avijaciji, kao i predela su stani{ta 60 vrsta ptica koje kori{}enje vojnih aerodroma za civilni naseljavaju ovaj predeo. saobra}aj u funkciji unapre|enja i turisti~kog Predeo Golije je progla{en za Rezervat razvoja podru~ja. Na op{tini Ivanjica, u zoni biosfere „Golija - Studenica", kao prvi

Strana 40–Broj 9 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG PAZARA Novi Pazar, 24. 08. 2009. rezervat takvog tipa u Srbiji, i deo je neophodnih mera za ure|ivanje njihove me|unarodne mreè objekata za{tite prirode okoline uskla|eno sa merama za{tite {to uslovljava njegov budu}i razvoj. predela; odgovaraju}u organizaciju, Bez obzira na visok nivo specijskog, razvoj rekreativno-edukativnih programa ekosistemskog i predeoneog diverziteta kojima se afirmi{u vrednosti pojedinih vrednost ovih predela se odràva i podru~ja). unapre|uje razvojem „odrìvog turizma"1 • afirmaciju i promociju postoje}ih i koji se bazira na principima odrìvog kreiranje novih lokalnih „ikona" - razvoja. Dakle, za{tita prirode je promenila prirodnih i gra|enih repera, simbola u svoj stav i ozna~ila kulturne predele kao kulturnom predelu, o~uvanjem, nosioce "biodivreziteta" i "predeone unapre|enjem, adekvatnim estetike" kroz: kori{}enjem i povezivanjem u • o~uvanje i unapre|enje karakteristi~ne rekreativno-turisti~ke mreè: strukture predela predeonog i podrazumeva identifikaciju i valorizaciju biolo{kog diveziteta (o~uvanje karakteristi~nih lokalnih „ikona" karakteristi~nog predeonog obrasca, prirodnih i gra|enih repera i simbola u odnosa izgra|enog i otvorenog predelu i definisanje smernica za prostora; podsticanje tradicionalnih, ure|ivanje i gra|enje u cilju za{tite i odrìvih oblika kori{}enja i obrade o~uvanje karakteristi~ne slike ovih zemlji{ta; regulaciju na~ina izgradnje i predela ure|ivanja prostora u skladu sa karakterom; spre~avanje i sankcionisanje Konflikti nelegalne i nekontrolisane izgradnje i ograni~avanje {irenja naselja). S obzirom na planirane osnovne • unapre|enje i o~uvanje slike predela namene prostora: Stanovanje (ruralno, (podrazumeva o~uvanje klju~nih seosko stanovanje i povremeno, vikend karakteristika slike predela: odnos stanovanje); Turizam ({irok spektar kulturnih i prirodnih elemenata u sme{tajnih kapaciteta, usluga i prate}ih strukturi predela (morfologija terena, sadràja); Centralni sadràji (funkcije javnog vodotokovi, {ume, ìvice, zasadi), i uslu`nog) karaktera, {umske i o~uvanje karakteristi~ne predeone poljoprivredne povr{ine; Skijali{ta; Za{tita harmoni~nosti, kontrastnosti, prirode; Saobra}ajne i komunalne povr{ine, proporcionalnosti, raznolikosti slike o~ekuju se konflikti u prostoru koji dovode predela. do gubljenja identiteta, biodiverziteta na • afirmaciju i promociju kulturnog svim nivoima kao i sistema veza u kulturnom nasle|a predela o~uvanjem, predelu Golije. unapre|enjem, adekvatnim kori{}enjem i povezivanjem u kulturne Koncepcija lokalne mreè kao dela nacionalnih i internacionalnih mreà (podrazumeva Opredeljenje budu}eg planskog identifikaciju i revalorizaciju kulturnih - razvoja za o~uvanjem identiteta predela u vrednosti i njihovo stavljanje pod Planinskom rizortu “Golija” treba uskladiti odre|eni reìm za{tite; prezentaciju sa karakterom predela. Potrebno je uraditi objekata i celina od kulturnog i lokalne Studije karaktera predela u kom se istorijskog zna~aja uz preduzimanje nalazi Planinski rizort “Golija” a u kom se

Novi Pazar, 09. 07. 2009. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG PAZARA Broj 8-Strana 41 planira „razvoj turizma, sa ambicijom da Na osnovu prethodnog prikaza pokrije i letnje i zimske turisti~ke potrebe". raznovrsnosti kompleksa tipova biotopa Neophodno je uraditi inetrpretaciju predela i lokacija planinskog rizorta Golija predstavlja procenu izdvojenih kataktera predela za predeo sa jasnim integritetom i potrebe turisti~kog razvoja Rezervata jedinstvenim karakterom, odnosno biosfere „Golija - Studenica". jedinstvenom matricom {uma u kojoj su fragmentalno raspore|eni „otvoreni" Polazne osnove za izradu lokalne Studije elementi predela: livade, pa{njaci, manje karaktera podela za planinski rizort poljoprivredne povr{ine, vodotokovi i Golija tresave, kao i naselja razbijenog tipa.

U skladu sa smernicama za planiranje, Veoma razvijena mreà biotopa govori o upravljanje i za{titu predela koje su date u predeono - ekolo{ki i esteteski vrednim Prostornom planu posebne namene za Park delovima karaktera ovog predela pa se prirode “Golija”, interpretirane su lokacije generalne planske smernice odnose na: koje su deo turisti~kog rizorta Golija • Zadràvanje karakteristi~nog odnosa (Vrhovi-Odvra}enice, Golijska Reka, otvorenih i zatvorenih, tamnih i svetlih [eremetovica-Kuti-Ple{in i Daji}i) a na povr{ina kao i podsticanje postoje}ih osnovu rekognosciranja satelitskih snimaka linijskih struktura u slici kulturnog koji su kori{}eni za potrebe izrade plana. predela Golije. Akcenat je na • Lokacija centralne turisti~ke celine „senzibilnom" optere}enju otvorenih skija{kog rizorta Vrhovi-Odvra}enice se delova predela koji su nosioci genetskog, nalazi na grebenu planine u kompleksu specijskog i ekosistemskog diverziteta tipova biotopa {uma i kompleksu (najve}i broj endmi~nih, reliktnih vrsta tipova biotopa livada i pa{njaka. kao i vrsta sa me|unarodne crvene liste). • Turisti~ka celina [eremetovica-Kuti- • Spre~avanje fragmentacije predeonih Ple{in je planirana kao vi{enamenski elementa kao stani{ta i nosioca turisti~ki, {umarski, nau~no-obrazovni i bidiverziteta (ex sity i in sity) - rekreativni centar Parka prirode i nalazi • Omogu}avanje funkcionisanja koridora i se u „otvorenom predelu" u kompleksu povezanosti predeonih elemenata tipova biotopa livada i pa{njaka kao i (identifikacija mogu}nosti uspostavljanja kompleksu tipova otvorenih biotopa sa ekolo{kih mreà (Natura 2000, pojedina~nim stablima i {umarcima. EMERALD) du` postoje}ih i planiranih • Turisti~ka celina Golijska Reka pripada saobra}ajnica, turisti~kih i rekreativnih kompleksu fragilnih ekosistema i to u staza, kao i kulturnih staza okviru tipova biotopa teku}ih voda koji • Obezbe|enje heterogenosti strukture se nalazi u matrici {umskih biotopa na predela (predeonih elemanata male ~ijem vrhu, ispod Jankovog kamena, se razmere) i strukture ivica predeonih prostiru biotopi pa{njaka i livada. elemenata koja odgovara kulturunim • Turisti~ka celina Daji}i, sa centrom elementima predela (razu|ene i kaskadne zajednice sela se nalazi na otvorenom ivice {uma). delu kulturnog predela Golije, u • Ure|ivanje pojedinih lokaliteta za kompleksu tipova biotopa livada i ekolo{ki sentizivno kori{}enje i pa{njaka i otvorenih biotopa sa prezentaciju prirodnih i kulturnih pojedina~nim stablima i {umarcima vrednosti u edukativno-turisti~ke svrhe

Strana 42–Broj 9 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG PAZARA Novi Pazar, 24. 08. 2009.

(Tipi~ne predstavnike biotopa kao {to su • Ure|ivanje i adekvatno plansko livade i pa{njaci u delu êsnih vrela i kori{}enje javnih prostora kao fokalnih ispod Jankovog kamena). ta~aka identiteta (prirodnih i • Podsticanje tradicionalnih i autohtonih kulturnih) i dru{tvenog ìvota na oblika kori{}enja prostora kojima se planiranim lokacijama kao prostori koji ~uva biodiverzitet (tradicionalna treba da omogu}e okupljanje, druènje; poljoprivreda, seoski i eko -turizam - • U vikend naseljima je potrebno sa~uvati ektenzivno obr|ivane male parcele sa karakter visokoplaninskog podru~ja i ìvicama na suvim stani{tima ); tradicionalne slike okruènja naselja. • Obezebe|enje prirodne dinamike Formiranje parkovskog zelenila sa teku}ih vode koja stvara abrazione i uno{enjem alohtonih vrsta drve}a i talo`ne obale, zone razli~ite ja~ine podraàvanje naseljskog zelenila bila strujnica vode kao i zone mirnih virova bi velika gre{ka u ovim ve} prirodno (Moravica, Golijska reka) i spre~avanje slikovitim predelima; izgradnje pregrada i ve{ta~kih jezera; • Ure|ivanje visoko kvalitetnih javnih • Unapre|enje i afirmaciju vrednosti prostora koji bi omogu}ili povezivanje predela Golije razvojem lokalnih prirodnih i kulturnih vrednosti u naselju i sistema ekolo{kih, kulturnih, stvaranje prepoznatljivog i celovitog rekreativnih mreà. Povezivanje ambijenta i tako doprineli ukupnoj prostora posebnih prirodnih, kulturno estetskoj vrednosti naselja (Daji}i i novo istorijskih i estetskih vrednosti razvojem formirana turisti~ka naselja kao i seoska turisti~ko-rekreativnih putanja na naselja). lokalnom nivou; • Optere}ivanje ve} optere}enih delova Lokalna studija karaktera predela predela izgradnjom • O~uvanje i kreiranje pozitivnog Evropskim konceptom razvoja i za{tite arhitektonskog identiteta naselja kroz kulturnih predela Studija lokalnog novo gra|enje uskla|eno sa karaktera predela se ugra|uje u planove karakteristikama prirodnog predela i (projekate) nièg reda i obezbe|uje da se : afirmacijom autohtonih obrazaca • utvrde predeoni elementi kao stani{ta i gra|enja. Zadràvanje tradicionalnog nosioci bidiverziteta (fragilni ekosistemi), na~ina ure|enja seoskih dvori{ta, kao i koridori na lokalnom nivou; vo}njaka i poljoprivrednih povr{ina u • utvrdi struktura predela na nivou okruènju sela; turisti~kih celina (odnos otvorenih i • Zaustavljanje propadanja postoje}eg zatvorenih povr{ina) kao i strukture ivica gra|evinskog fonda u prostorima predeonih elemenata ({to je veoma va`no depopulacije razvojem novih ekonomski za infrastrukturne koridore - puteve, va`nih funkcija (rekreativno kori{}enje, telekomunikacione mreè kao i ski kulturni, ruralni i eko-turizam) koje staze...); donose dru{tvene i ekonomske benefite • utvrde najvredniji primeri kulturnog i lokalnim zajednicama i time posredno prirodnog nasle|a i u skladu sa uslovima omogu}avaju odrìvost ruralnih naselja; Zavoda za za{titu kultrno - istorijske • Podsticanje alternativnog kori{}enja ba{tine stave u adekvatnu funkciju ili umesto novog gra|enja vikend naselja; za{tite - arheolo{ki lokaliteti, crkve i spomenici;

Novi Pazar, 09. 07. 2009. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG PAZARA Broj 8-Strana 43

• identifikuju karakteristi~ne lokalne 6. Golijska Reka, tri stambena objekta „ikone", prirodnih i gra|enih simbola izgra|ena u periodu izme|u dva rata. predela i stave u sistem kulturnih i Objekte treba obnoviti i sa~uvati im prirodnih mreà; odlike gradnje. defini{u metode i postupke u~e{}a 7. Bele Vode, {umska ku}a koja je lokalnih zajednica u procese procene, objekat istog tipa gradnje kao i ku}e u odnosno vrednovanja kulturnih i Golijskoj Reci. prirodnih vrednosti predela u kome ìve, i Dobar primer konzervacije i ukazuje na mogu}nost njihovog u~e{}a u revitalizacije objekata sa spomeni~kim razvoju turizma i promociji identiteta svojstvima. predela; defini{u pravila dizajna posebnih vrsta 3.6. RE[ENJE INFRASTRUKTURNIH gradnje, lociranje telekomunikacioanih SISTEMA mreà i lociranja vetrenja~a i solarnih enegetskih jedinica; 3.6.1. VODOSNABDEVANJE formira informaciona osnova za procene Golijska reka uticaja. Za ovu lokaciju, koja ve} ima postoje}e 3.5. ZA[TITA KULTURNIH DOBARA sadràje planinskog turizma, postoje dve kategorije potro{a~a: Prema uslovima Zavoda za za{titu • doma}instva (seoska) sa normom spomenika kulture, Kraljevo, na teritoriji potro{nje vode od 120 l / dan Programa se nalaze slede}a dobra: • turisti~ki objekti sa normom potro{nje 1. Ple{in, zaselak Donji Perovi}i, lok. vode od 200 l / dan Crkva i gr~ko groblje Na prostoru starog kultnog mesta Izvori{te mesnog vodovoda podru~ja podignuta je crkva. Oko crkve su Golijska reka mora biti ispitano, kaptirano i raspore|eni nadgrobni spomenici. za{ti}eno od zaga|enja uspostavljanjem zone 2. Ple{in, zaselak @ari, lok. Crkvica. neposredne za{tite izvori{ta. Ostaci crkve se naziru u konfiguraciji tla. Koncept i re{enje vodovodne mreè za 3. Ple{in, zaselak @ari, lok. Seli{te. budu}i planski period sa osnovnim tehni~kim Na padini brda ispod ostatka crkve elementima i dispozicijama mreè, utvrdi}e naziru se ostaci nekoliko stambenih se Generalnim projektom vodosnabdevanja objekata. uz prethodnu izradu Vodoprivredne osnove 4. Odvra}enica, lok. Duvarine-Mirovske parka prirode Golija, kao i posebnim livade. projektima, tehni~kom dokumentacijom za Na povr{ini terena uo~eni su tragovi vodovodnu mreù predmetnog podru~ja. suhozida iz srednjeg veka. 5. Odvra}enica, lok. Kula. Vrhovi-Odvra}enica Na uzvi{enju prema Kuzmi~kom polju o~uvan je kamen granica izme|u Prioritetna aktivnost u Kraljevine Srbije i Osmanlijskog vodosnabdevanju ovog podru~ja, kao i carstva. kompletnog podru~ja Prostornog plana Golija, jeste izrada Generalnog projekta

Strana 44–Broj 9 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG PAZARA Novi Pazar, 24. 08. 2009. vodosnabdevanja za podru~je Golije uz Bele Vode-Daji}i prethodnu izradu Vodoprivredne osnove za ovo podru~je Plana. Uslov za kompletnu izradu urbanisti~ke dokumentacije podru~ja Daji}i je izrada Generalnog re{enja Ovim Generalnim projektom utvrdi}e se: vodosnabdevanja parka prirode Golija koji }e • koncept budu}e vodovodne mreè i obuhvatiti i ovo podru~je. Konceptualna objekata na njoj za podru~je plana, a re{enja iz ovog projekta ugradi}e se u samim tim i za predmetno podru~je urbanisti~ki plan podru~ja Daji}i. • postoje}e stanje vodosnabdevanja i Orijentaciona cena ko{tanja vodovodne mere za rekonstrukciju postoje}ih mreè i objekata za ovo podru~je nije objekata vodovodne mreè mogu}e na ovom nivou planiranja. • re{enje vodovodne mreè za predmetno podru~je "Vrhovi - 3.6.2. ODVO\ENJE OTPADNIH VODA Odvra}enica", kao deo generalnog Golijska Reka re{enja podru~ja Plana Golije Generalni projekt kanalizacije Dakle, moè se pouzdano zaklju~iti da podru~ja parka prirode Golija, je osnova za bez prethodne izrade Vodoprivredne osnove izradu kanalizacione mreè za urbanisti~ku Golije i Generalnog re{enja vodosnabdevanja dokumentaciju. Neophodno je da se tog podru~ja, koje }e se ugraditi u postoje}a kanalizaciona mreà integri{e u urbanisti~ki dokument za predmetno planiranu i na jednom mestu predvidi izliv u podru~je, nije mogu}e dovr{iti urbanisti~ku recipijent - Golijsku reku, uz prethodni dokumentaciju. tretman u postrojenju za pre~i{}avanje otpadnih voda. Na ovom nivou planiranja nije mogu}e Treba naglasiti da pre~i{}avanje dati ~ak ni grubu procenu ko{tanja izgradnje uoptrebljenih voda mora da ima i tercijarnu vodovodne mreè i objekata za ovo podru~je. fazu biolo{kog pre~i{}avanja. Kapacitet postrojenja ili ure|aja za [eremetovica-Kuti-Ple{in pre~i{}avanje otpadnih voda odredi}e se prema maksimalnoj dnevnoj potro{nji vode, Podru~je [eremetovica - Kuti - Ple{in a kanalizaciona mreà prema maksimalnoj je jako razu|eno i sa malom naseljeno{}u i ~asovnoj potro{nji. dok se ne uradi Generalni projekt Golije, nije mogu}e dati ni orijentacioni odogovor o Vrhovi-Odvra}enica konceptu vodovodne mreè predmetnog podru~ja. Pre toga je neophodna izrada Planiranje i izgradnja kanalizacione Vodoprivredne osnove parka prirode Golije. mreè za upotrebljene vode je od izuzetne va`nosti obzirom da je podru~je u zoni Iz istog razloga nije mogu}e dati ni izvori{ta od regionalnog i nacionalnog orijentacionu procenu ko{tanja vodovodne zna~aja. mreè i objekata za predmetno podru~je. I ovde se konstatuje, kao i u poglavlju za vodosnabdevanje, da je neophodna izrada Generalnog projekta kanalisanja podru~ja

Novi Pazar, 09. 07. 2009. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG PAZARA Broj 8-Strana 45

Plana Golije, uz prethodno ura|enu re{enja kanalisanja ovog podru~ja, koji bi se Vodoprivrednu osnovu Golije, kojom bi se onda ugradio u urbanisti~ku dokumentaciju. I izme|u ostalog odredilo slede}e: za ovo podru~je bi}e karakteristi~an decentralizovan sistem postrojenja za • postoje}e stanje kanalisanosti pre~i{}avanje upotrebljenih voda. • sistem kanalisanja koji }e svakako biti Prema topografiji terena predmetnog separacionog tipa podru~ja mo`e se zaklju~iti da }e se • na~in evakuacije upotrebljenih voda predvideti dva ure|aja za pre~i{}avanje • predlog pre~i{}avanja upotrebljenih uoptrebljenih voda, jedan na Ple{inskoj reci, voda sa uslovima evakuacije u recipijente na granici podru~ja koje se urbanizuje i • sistem postrojenja za tretman i drugi, manji na potoku ~esta vrela. pre~i{}avanje upotrebljenih voda (decentralizovan sistem) Bele Vode-Daji}i

Decentralizovan, razbijen sistem Koncept re{enja kanalizacione mreè postrojenja i ure|aja za pre~i{}avanje podru~ja Daji}i ustanovljen Generalnim podru~ja Vrhovi - Odvra}enica imao bi re{enjen kanalisanja parka prirode Golija nekoliko manjih ure|aja - postrojenja za ugradi}e se u urbanisti~ku dokumentaciju i tretman i pre~i{}avanje upotrebljenih voda, i tada }e biti mogu}e dati ustanoviti bili bi locirani u dolinama lokalnih vodotoka. orijentacionu cenu ove planirane infrastrukturne mreè. Glavne prijemnike za upotrebljene vode treba locirati u javnom zemlji{tu, putevima i 3.6.3. ELEKTROSNABDEVANJE dolinama reka i potoka. Za snabdevanje elektri~nom Decentralizovan sistem se projektuje energijom podru~ja Parka prirode “Golija” naj~e{}e za retko naseljena podru~ja i ona potrebna je izrada Studije perspektivnog podru~ja koja su ekolo{ki osetljiva, {to ide u razvoja ED mreè na tom podru~ju. prilog boljoj za{titi vodotoka. Prednost ovog decentralizovanog sistema za podru~je U ovom momentu bez obzira na Vrhovi - Odvra}enica je u tome {to Studiju potrebno je pove}ati snagu drugog omogu}ava fazno planiranje i gra|enje, a transformatora u TS 110/35kV "Ivanjica" sa time i finansiranje. Tek nakon izrade 20MVA na 31,5MVA, pove}ati snagu Generalnog projekta kanalisanja mogu}e je drugog transformatora u TS 110/35kV dati orijentacionu cenu ko{tanja "Ra{ka" sa 20MVA na 31,5MVA, izgraditi kanalizacione mreè i postrojenja za dalekovod 110kV ''Kraljevo 1 - Ra{ka''. pre~i{}avanje otpadnih voda. Dalekovod je dvostruki.

[eremetovica-Kuti-Ple{in Ukoliko Studija poka`e da dve planirane TS 110/x kV na tom prostoru imaju Kao i za druge rizorte tako i za ovaj transformaciju 110/35kV, tada }e se u okviru neophodna je izrada Generalnog projekta pojedinih turisti~kih celina graditi TS kanalisanja podru~ja prostornoh plana Golije, 35/10kV i TS 10/0,4kV sa odgovaraju}om uz prethodnu izradu Vodoprivredne osnove. mre`om 35kV, 10kV, 1kV. Generalni projekat kanalisanja da }e koncept

Strana 46–Broj 9 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG PAZARA Novi Pazar, 24. 08. 2009.

Ukoliko studija pokaè da dve CDMA, LLMAH i CPL na podru~ju planirane TS 110/x kV na tom prostoru imaju planinskog rizorta Golija. transformaciju 110/20kV (10 kV), tada }e se Plan Telekoma je da perspektivno u turisti~kim celinama graditi samo TS kroz podru~je planinskog rizorta Golija 20/0,4kV ili 10/0,4 koje }e sa TS 110/20kV poloì opti~ki kabl Ra{ka-Trnava-Kuti - (10kV) biti povezane dalekovodima 20kV ili [eremetovica - Odvra}enica - Golijska Reka 10kV, a u turisti~kim celinama gradi}e se TS - Daji}i - Ivanjica, kao i privodne opti~ke 20/0,4kV sa kablovskom mreòm 20kV i kablove Bele vode-Ko{kovo-Muhovo- 1kV. Svilanovo-RBS Golija (Kula 1674m) i [aronje-Svilanovo-RBS Golija. Ovo su dva potpuno razli~ita koncepta tako da pre izrade nacrta plana mora da bude U okviru turisti~kih celina planira se zavr{ena i usvojena navedena Studija. izgradnja distributivne privodne kablovske kanalizacije. Predvi|a se glavna TK kanalizacija sa oknima 2,50 x 1,80m sa ~etiri 3.6.4. TELEKOMUNIKACIJE RBHR cevi 0110mm. Telekomunikaciona kanalizacija od najblièg okna uvodi se u Izgradnja multiservisnih ~vorova prostoriju planiranu za 3 REHR cevi 050mm. (MSAN) u sve ~etiri turisti~ke celine Distributivna TK mreà moè se planinskog rizorta “Golija”. Imaju}i u vidu graditi telekomunikacionim kablovima karakter podru~ja, za sme{taj (MSAN) poloèni direktno u zemlju, a u rov dimenzija potrebno je obezbediti u okviru planiranih 0,8 x 0,4m. U objektima predvideti objekata prostoriju za sme{taj opreme. unutra{nje izvode. Distributivnu TK mreù i unutra{nje izvode dimenzionisati za krajnje Maksimalno udaljenje najudaljenijeg potrebe pretplatnika. pretplatnika o MSAN-a postavljenog u sredi{tu podru~ja ne sme pre}i 1km. Kroz 3.6.5. TOPLIFIKACIJA dalju razradu odredi}e se ta~an broj MSAN TOPLOTNI KONZUM po turisti~kim celinama. Povezivanje MSAN-ova na mreù Telekoma Na osnovu urbanisti~kih parametara bi}e izvr{eno preko opti~kih kablova Ra{ka- datih ovim Programom izvr{ena je analiza Kuti; [aronje-Odvra}enica; Ivanjica-Daji}i- potrebne koli~ine toplotne energije za Golijska Reka, koji je planiran u Telekomu. grejanje, pripremu tople vode, hla|enje, ventilaciju, klimatizaciju, kao i za manje Izgradnja nove kablovske pristupne tehnolo{ke potrebe postoje}ih i planiranih mreè sa pretplatni~kom petljom do 1km od povr{ina kako u zimskom, tako i u letnjem bakarnih parica, i mogu}no{}u uvo|enja periodu. opti~kog kabla izme|u MSAN-a i objekta Toplotni konzum je procenjen na korisnika. Koncentracija novo izgra|ene osnovu postoje}eg stanja i planiranih pristupne mreè bi bila u prostoriji MSAN-a. sme{tajnih kapaciteta i razvrstan po turusti~kim celinama tj. baznim podru~jima : Postoji mogu}nost da operateri postave neku baznu stanicu za mobilnu telefoniju ili beì~ni pristup tehnologijama

Novi Pazar, 09. 07. 2009. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG PAZARA Broj 8-Strana 47

Tur.celina-bazno podru~je Toplotni Na podru~ju planine Golije kao konzum imperativ se postavlja zadatak da se na (KLL) ovakvom lokalitetu gde se toplifikacija 1. Vrhovi-Odvra}enica 31680 zasniva na decentralizaciji energetskog 2. Bele Vode-Daji}i 10560 sistema, koriste obnovljivi izvori energije u 3. Golijska Reka 7040 koje se ubrajaju : solarna energija, 4. [eremetovica-Kuti-Ple{in 8800 geotermalana energija, energija vetra, energija dobijena preradom bio-otpada i dr. Ovo se ve} godinama sprovodi u evropskim KONCEPCIJA RAZVOJA zemljama u ruralnim planinskim podru~jima. TOPLIFIKACIJE Kori{}enje obnovljivih izvora energije u Kod snabdevanja toplotnom sistemu snabdevanja toplotnom energijom energijom radi zadovoljavanja svih potreba mora da se zasniva na : korisnika treba obratiti pa`nju na smanjenje • Detaljnoj proceni potencijala i broja individualnih toplotnih izvora istraìvanjem na terenu svih vrsta priklju~enjem na daljinske sisteme grejanja obnovljivih energija na podru~ju gde je to tehno-ekonomski mogu}e, Golije, kori{}enje ekolo{ki veoma prihvatljivih • Definisanju lokacija za postrojenja za obnovljivih izvora energije i primena dobijanje energije (sunca, vetra, energetskih efikasnih ure|aja i opreme, kao i geotermalnih izvora), odgovaraju}e termoizolacije prostora radi • Izradu prethodnih detaljnih studija smanjenja potrebne koli~ine toplote. uslova na predmetnom prostoru za razvoj energetskih sistema baziranih Imaju}i u vidu razu|enost postoje}ih na obnovljivim izvorima energije , naselja , niske gustine stanovanja u okviru • Utvr|ivanje svih potencijalnih njih, zatim ra{trkanost planiranih turisti~kih zainteresovanih potro{a~a i kapaciteta,ovde se ne o~ekuje priklju~enje na • Edukacija lokalnog stanovni{tva u ve}e sisteme daljinskog grejanja , osim u oblasti obnovljive energije. slu~aju celine 1: Vrhovi-Odvra}enica. Sve ovo i uz odre|ene sistemske mere na I dalje }e egzistirati dobijanje toplotne nivou dràve, uslovi}e kori{}enje obnovljivih energije putem individualnih loì{ta. izvora energije ~ime se obezbe|uje Turisti~ki objekti, {kole, javni i dr.objekti energetska efikasnost i ekolo{ka vi{eporodi~nog stanovanja }e se s toga pre prihvatljivost zagrevanja i hla|enja objekata. svega grejati i snabdevati potro{nom toplom vodom (PTV) preko sopstvenih kotlarnica ili }e se povezivati u manje sisteme daljinskog grejanja. Imaju}i ovo u vidu i dalje }e najve}u primenu imati ~vrsta goriva, ali }e njihov udeo opadati na ra~un te~nih goriva. Zagrevanje prostorija elektri~nom energijom }e donekle porasti, ali ne u ve}em obimu jer }e biti destimulisani cenom struje.

Strana 48–Broj 9 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG PAZARA Novi Pazar, 24. 08. 2009.

4. ZAKLJUÂK Obuhvat plana je dat na grafi~kim prilozima. Ovim Programom defini{e se orijentacioni obuhvat plana, a samim planom }e biti 4.1. PREDLOG VRSTE I OBUHVATA odre|ene ta~ne granice plana. URBANISTI^KOG PLANA / PLANOVA Turisti~ka celina S obzirom na ciljeve izrade plana, a BELE VODE-DAJI]I uzimaju}i u obzir stanje na terenu, logi~no i svrsishodno bi bilo da se za svaku od ~etiri Stanje raspoloìvih podloga, Orto-foto navedene turisti~ke celine radi poseban snimak iz 2006. i set delimi~no aùruranih urbanisti~ki plan. geodetskih podloga, zna~ajnija aktivnost neplanske izgradnje koja nije registrovana u Kompleksnost teme kao i sagledani podlogama, upu}uju na predlog da se ovaj objektivni uslovi (stanje podloga i potrebne urbanisti~ki plan uradi u formi jednog od dokumentacije, stanje izgra|enosti na terenu, regulacionih planova (po nomenklaturi iz prostorna veli~ina zahvata, planirani karakter Zakona o planiranju i izgradnji) i to: prostora, rokovi za izradu planova i sl.) upu}uju nas na potrebu razmatranja svake Plana generalne regulacije turisti~ke celine - posebno, uzimaju}i u obzir U cilju {to ve}e direktne njene specifi~nosti i uslovljenosti. sprovodljivosti plana, potrebno je uraditi detaljnu regulaciju zone vikend naselja. Turisti~ka celina Orijentaciona povr{ina zone detaljne VRHOVI-ODVRA]ENICA regulacije iznosi 100ha.

Stanje raspoloìvih podloga, Orto-foto Sadràj Plana generalne regulacije je snimak iz 2006. i set delimi~no aùruranih regulisan Zakonom o planiranju i izgradnji, geodetskih podloga, kao i veliki prostorni grafi~ke priloge raditi u razmeri 1:2500 ili obuhvat plana sa sloènom urbanom 1:5000, zonu detaljne regulacije u 1:2500 ili problematikom, upu}uju na predlog da se 1:1000. ovaj urbanisti~ki plan uradi u formi jednog od regulacionih planova (po nomenklaturi iz Obuhvat plana je dat na grafi~kim Zakona o planiranju i izgradnji) i to: Plana prilozima. Ovim Programom defini{e se generalne regulacije orijentacioni obuhvat plana, a samim planom }e biti odre|ene ta~ne granice plana. U cilju {to ve}e direktne sprovodljivosti plana, potrebno je uraditi Turisti~ka celina detaljnu regulaciju zone dela Odvra}enice GOLIJSKA REKA ispod vrha Kula. Orijentaciona povr{ina zone detaljne regulacije iznosi 60ha. Stanje raspoloìvih podloga, Orto-foto snimak iz 2006. i set geodetskih podloga Sadràj Plana generalne regulacije je (zbog vlasni~ke strukture zemlji{ta nema regulisan Zakonom o planiranju i izgradnji, neplanske izgradnje), ali i veliki nesklad grafi~ke priloge raditi u razmeri 1:5000, zonu vaè}ih katastarskih podloga sa stanjem na detaljne regulacije u 1:2500 ili 1:1000. terenu, upu}uju na predlog da se ovaj urbanisti~ki plan uradi u formi jednog od

Novi Pazar, 09. 07. 2009. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG PAZARA Broj 8-Strana 49 regulacionih urbanisti~kih planova (po grafi~ke priloge raditi u razmeri 1:5000, zonu nomenklaturi iz Zakona o planiranju i detaljne regulacije u 1:2500 ili 1:1000. izgradnji) i to: Plana detaljne regulacije. Obuhvat plana je dat na grafi~kim Plan detaljne regulacije je osnov za prilozima. Ovim Programom defini{e se izdavanje izvoda iz plana radi svih orijentacioni obuhvat plana, a samim planom pojedina~nih odobrenja za izgradnju, iz }e biti odre|ene ta~ne granice plana. domena i javnog i ostalog gra|evinskog zemlji{ta, osim za: 4.2. PREDLOG O POTREBI IZRADE 1. ostalo gra|evinsko zemlji{te obuhva}eno STRATE[KE PROCENE UTICAJA NA planom za koje je odre|ena obaveza @IVOTNU SREDINU izrade urbanisti~kog projekta, Prema dopisu Ministarstva ìvotne Sadràj Plana detaljne regulacije je sredine i prostornog planiranja (br. 350-02- regulisan Zakonom o planiranju i izgradnji, 274/09-02 od 12.03.2009.), "u skladu sa grafi~ke priloge raditi u razmeri 1:1000 ili ~lanovima 9. i 11. Zakona o strate{koj 1:2500. proceni uticaja na ìvotnu sredinu ("Sl.glasnik RS", br. 135/04) odluku o izradi Obuhvat plana je dat na grafi~kim strate{ke procene donosi organ nadleàn za prilozima. Ovim Programom defini{e se pripremu plana po prethodno pribavljenom orijentacioni obuhvat plana, a samim planom mi{ljenju organa nadle`nog za poslove }e biti odre|ene ta~ne granice plana. za{tite ìvotne sredine (u ovom slu~aju na lokalnom nivou) i drugih zainteresovanih organa i organizacija." Turisti~ka celina [EREMETOVICA-KUTI-PLE[IN U fazi odlu~ivanja o izradi Strate{ke procene, potrebno je preuzeti Stanje raspoloìvih podloga, Orto-foto slede}e: snimak iz 2006. i set neaùrnih geodetskih 1. Prema Uputstvu za sprovo|enje zakona o podloga, zna~ajnija aktivnost neplanske strate{koj proceni uticaja na ìvotnu izgradnje koja nije registrovana u sredinu (Ministarstvo nauke i za{tite podlogama, kao i karakter samog prostora - ìvotne sredine, Uprava za za{titu ìvotne seoska sredina, upu}uju na predlog da se ovaj sredine, Sektor za strategiju i programske urbanisti~ki plan uradi u formi jednog od politike, februar 2007.), u poglavlju regulacionih planova (po nomenklaturi iz "Odlu~ivanje o izradi strate{ke procene" Zakona o planiranju i izgradnji) i to: Plana stoji: "...potrebno je utvrditi da li je za generalne regulacije program/plan vi{eg hijerarhijskog nivoa ura|ena strate{ka procena, i ako U cilju {to ve}e direktne jeste, da li sadrì smernice za izradu sprovodljivosti plana, potrebno je uraditi strate{ke procene predmetnog programa, detaljnu regulaciju zona êsta Vrela i odnosno plana... " [eremetovica. Orijentaciona povr{ina zona 2. Paralelno sa izradom Prostornog plana detaljne regulacije iznosi 100ha. podru~ja posebne namene parka prirode Sadràj Plana generalne regulacije je "Golija", ura|ena je i Strate{ka procena regulisan Zakonom o planiranju i izgradnji, uticaja PPPPN Parka prirode "Golija" na

Strana 50–Broj 9 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG PAZARA Novi Pazar, 24. 08. 2009.

ìvotnu sredinu. Prostorni plan je sastavni je deo zahteva za izdavanje usvojen zajedno sa Strate{kom odobrenja za izgradnju. procenom uticaja na ìvotnu sredinu Procena uticaja vr{i se za sve projekte ("Slu`beni glasnik RS", br, 16/2009). koji se planiraju na za{ti}enom prirodnom 3. U usvojenom Izve{taju o strate{koj dobru i u za{ti}enoj okolini nepokretnih proceni uticaja PPPPN Parka prirode kulturnih dobara." "Golija" na ìvotnu sredinu, poglavlje V.1. "Strate{ke procene na niìm Smatramo da je u ovoj fazi nepotrebna hijerarhijskim nivoima" stoji: izrada Strate{ke procene uticaja na ìvotnu "Za planove nièg reda, odnosno sredinu, ve} da }e biti potrebna izrada prostorne planove op{tina i planove Procene uticaja na ìvotnu sredinu kada se generalne i detaljne regulacije, radi}e se budu radili pojedina~ni projekti. Izrada Strate{ka procena uticaja na ìvotnu sredinu Strate{ke procene bi nepotrebno produìla u skladu sa odlukom nadle`nog organa". proceduru usvajanja Urbanisti~kog 4. Pribavljeni su "Uslovi za{tite prirode i plana/planova. ìvotne sredine za izradu programa urbanisti~kog plana/planova za planinski Na osnovu svega napred navedenog, rizort “Golija”, turisti~ke celine: mi{ljenja smo da je potrebno doneti Re{enje Golijska Reka, Vrhovi - Odvra}enica, o nepristupanju Strate{koj proceni uticaja [eremetovica – Kuti - Ple{in i Daji}i" na ìvotnu sredinu Urbanisti~kih planova (Zavod za za{titu prirode Srbije, br. 03- za planinski rizort "Golija". 297/2 od 06.04.2009.). U ovim uslovima nije navedeno da je potrebna izrada Strate{ke procene uticaja na ìvotnu 4.3. SPROVO\ENJE PLANA / sredinu. Ovde je tako|e potrebno PLANOVA napomenuti da potencijalna skijali{ta i pravci ì~ara ne zalaze u I i II zonu za{tite Usvajanjem Programa plana od strane prirode. Komisija za planove sve tri op{tine, sti~u se 5. U svojenom Izve{taju o strate{koj proceni uslovi za dono{enje Odluke o izradi uticaja PPPPN Parka prirode "Golija" na planskog dokumenta, koje }e doneti svaka ìvotnu sredinu, poglavlje V.2. "Procene op{tina za turisti~ke celine na njenoj uticaja projekata na ìvotnu sredinu" teritoriji. stoji: "Ovim Izve{tajem o strate{koj proceni Op{tina Ivanjica – donosi: uticaja na ìvotnu sredinu utvr|uje se Odluku o izradi Plana generalne obaveza budu}im investitorima da u regulacije turisti~ke celine Vrhovi- postupku dalje razrade planskog dokumenta, Odvra}enica u sklopu Planinskog rizorta za potrebe pribavljanja odobrenja za “Golija” sa detaljnom regulacijom zone dela izgradnju, izrade studiju procene uticaja na Odvra}enice ispod vrha Kula (zajedno sa ìvotnu sredinu, a u skladu sa odredbama op{tinama Novi Pazar i Ra{ka); Zakona o proceni uticaja na ìvotnu sredinu Odluku o izradi Plana generalne ("Slu`beni glasnik RS", br. 135/04). Studija regulacije turisti~ke celine Bele Vode-Daji}i procene uticaja izra|uje se na nivou u sklopu Planinskog rizorta Golija sa generalnog, odnosno idejnog projekta i detaljnom regulacijom zone vikend naselja i Odluku o izradi Plana detaljne regulacije

Novi Pazar, 09. 07. 2009. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG PAZARA Broj 8-Strana 51 turisti~ke celine Golijska Reka u sklopu Plan generalne regulacije omogu}ava Planinskog rizorta Golija. direktno izdavanje izvoda iz plana radi pribavljanja odobrenja za izgradnju, obzirom Op{tina Ra{ka - donosi: da sadrè, kako neophodne informacije, tako Odluku o izradi Plana generalne i detaljna pravila ure|enja i gra|enja i regulacije turisti~ke celine [eremetovica- elemente regulacije. Ove vrste planova za Kuti-Ple{in u sklopu Planinskog rizorta delove u kojima bude predvi|ena promena “Golija” sa detaljnom regulacijom zona ~esta regulacije ili novo javno gra|evinsko Vrela i {eremetovica; zemlji{te, moè da se sprovodi ili menja kroz Odluku o izradi Plana generalne dalju izradu Planova detaljne regulacije (za regulacije turisti~ke celine Vrhovi- potrebe eksproprijacije) ili direktnim Odvra}enica u sklopu Planinskog rizorta dogovorom sa vlasnicima parcela. Golija sa detaljnom regulacijom zone dela Odvra}enice ispod vrha Kula (zajedno sa Detaljne regulacije pojedinuh zona u op{tinama Ivanjica i Novi Pazar) okviru Planova generalne regulacije omogu}avaju direktno izdavanje izvoda iz Op{tina Novi Pazar - donosi: plana radi pribavljanja odobrenja za izgradnju, obzirom da sadrì, kako Odluku o izradi Plana generalne neophodne informacije, tako i detaljna regulacije turisti~ke celine Vrhovi- pravila ure|enja i gra|enja i elemente Odvra}enica u sklopu Planinskog rizorta regulacije javnog i ostalog zemlji{ta. Golija sa detaljnom regulacijom zone dela Odvra}enice ispod vrha Kula (zajedno sa Dalje sprovo|enje u obuhvatu plana je op{tinama Ivanjica i Ra{ka) predvi|eno kroz direktno izdavanje izvoda iz ovog plana, a zatim odobrenja za izgradnju Novi planovi treba da se se baziraju na za svaku gra|evinsku parcelu na osnovu metodi kontinualnog planiranja, odnosno da priloènog Idejnog projekta. Izvod iz plana se sistematski menjaju u predvi|enom sadrà}e pravila gradnje, odnosno sve srednjoro~nom periodu od 4 godine. potrebne urbanisti~ke uslove iz ovog plana. Operativni karakter planova bi}e postignut kroz predvi|ene mere za sprovo|enje Ovim planovima treba da budu odre|eni i opredeljenih re{enja na takav na~in da kompleksi, zone ili celine za koje se, radi procedura primene bude maksimalno pribavljanja odobrenja za izgradnju, pojednostavljena. Sprovo|enje plana }e se obavezno izra|uje Urbanisti~ki projekat, uz vr{iti kroz izdavanje pojedina~nih Izvoda iz jasnu napomenu da Urbanisti~ki projekat iz plana i Odobrenja za gradnju. svojih razloga moè da pokrene i vlasnik ili grupa vlasnika ili korisnika zemlji{ta. Plan detaljne regulacije omogu}avaju direktno izdavanje izvoda iz plana radi Formiranje novih gra|evinskih parcela od pribavljanja odobrenja za izgradnju, postoje}ih katastarskih parcela mogu}e je obzirom da sadrì, kako neophodne kroz prethodnu pripremu gradili{ta informacije, tako i detaljna pravila ure|enja i parcelacijom ili preparcelacijom na osnovu gra|enja i elemente regulacije javnog i odobrenog Urbanisti~kog projekta, a za takav ostalog zemlji{ta. slu~aj ovaj plan treba da donese dovoljno pravila, uslova i propisa. Urbanisti~ki

Strana 52–Broj 9 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG PAZARA Novi Pazar, 24. 08. 2009. projekat se ne}e overiti ako nije izra|en u ■ najmanje duìne frontova pojedinih skladu sa ovim planom, pravilima ure|enja gra|evinskih parcela; ili pravilima gra|enja. ■ najve}e visine zgrada; ■ uslove za drugi objekat na parceli ili podizanje zgrada u dvori{tima; IZVOD IZ PLANA ZA POJEDINE ■ odnose susednih zgrada, propisanu za{titu NAMENE (TIPI^NE CELINE) susedskih odnosa; ■ restrikcije i zabrane za vrste gradnje po Uz svaku zonu u tekstualnom delu zonama i celinama iz plana, elaborata treba planom odrediti sve potrebne ■ ostale propise o arhitekturi i oblikovanju elemente od uticaja za razli~ite zahteve za pojedinih elemenata gra|evina. izgradnju, i to po temama: ■ posebne odredbe o tehni~kim, higijenskim, estetskim, bezbednosnim i drugim uslovima; Opis: Pravila gradnje mogu imati i ostale propise i odredbe za pojedine zone i teritoriju ■ urbanisti~ke zone prema urbanisti~kim obuhva}enu planom, kao i propise i odredbe karakteristikama i pokazateljima, kao i za pojedine objekte prema mestu i vrsti za urbanisti~kim normativima merodavnim za pojedine zone i teritoriju obuhva}enu izdavanje odobrenje za izgradnju, kao i planom. zabrane za izvo|enje odre|ene vrste radova, (Za svaku celinu u Planu treba da budu odnosno gra|enja po zonama ili celinama iz navedeni samo uslovi ili zabrane koji u njoj plana; vaè. Uslovi ili restrikcije koji nisu pomenuti ne}e vaìti za tu celinu) Pravila ure|enja koja odre|uju: Broj : 350-159 /2009 ■ kako }e se koja podcelina unutar celine U Novom Pazaru, 24.08.2009.godine dalje planski razra|ivati, odnosno da li je ili nije predvi|ena promena u regulaciji ili SKUP[TINA GRADA NOVOG PAZARA vlasni~kim odnosima. ■ zahteve, uslove i propise koje je potrebno PREDSEDNIK ispuniti za dobijanje odobrenja za izgradnju, Milan Veselinovi}, dipl.ing.FON-a prema mestu i vrsti objekata za izgradnju; ■ ostale urbanisti~ke propise po pojedinim zonama - za ulice i javne povr{ine, o javnim zgradama i prostorima, o odràvanju prostornih ili prirodnih celina, arhitektonskoj obradi za pojedine zone, kao i mesta ili lokacije propisane za razradu konkursom.

Pravila gradnje koja za tu celinu odre|uju:

■ najmanje povr{ine gra|evinskih parcela; ■ najve}e indekse iskori{}avanja parcela (indeks zauzetosti i indeks izgra|enosti);

Novi Pazar, 09. 07. 2009. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG PAZARA Broj 8-Strana 53

173 II

Na osnovu ~lana 9. stava 3. Zakona o strate{koj proceni uticaja na Centar za planiranje urbanog razvoja `ivotnu sredinu („Slu`beni glasnik RS“, iz Beograda Zahumska broj 34, je izradio broj 135/2004), a u vezi sa ~lanom 46. Programom za izradu urbanisti~kih planova : Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. Vrhovi Odvra}enica , Bele Vode –Daji}i, glasnik RS“, broj 47/2003 i 34/2006), i Golijska reka, [eremetovica –Kuti –Ple{in, ~lana 74. stava 1. ta~ke 5. Statuta Grada u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji Novog Pazara („Sl. list op{tine Novi Pazar“, („Sl. glasnik RS“, broj 47/2003 i 34/2006) i broj 14/2008) a po pribvljenom mi{ljenu o Prostornim planom posebne namene Parka strane Odeljenja za stambeno komunalne prirode „Golija“ („Sl. glasnik RS“, broj poslove i za{titu `ivotne sredine broj 501- 16/2009). 101/09 od 19. 08. 2009. godine, Odeljenje za urbanizam i izgradnju Gradske uprave za izvorne i poverene poslove Grada Novog III Pazara, donosi

R E [ E NJ E Granicom plana generalne regulacije O NEPRISTUPANJU IZRADI obuhva}en je prostor turisti~ke celine STRATE[KE PROCENE UTICAJA Vrhovi Odvra}enica u sklopu planinskog PLANA GENERALNE REGULACIJE rizorta „Golija“ koji se nalazi na visoravni TURISTI^KE CELINE VRHOVI koja je svojom ju`nom stranom okrenuta ODVRA]ENICA, U SKLOPU De`evskoj dolini i Novom Pazaru a PLANINSKOG RIZORTA „GOLIJA“, severnom stranom ka Ivanjici, i pripada SA DETALJNOM REGULACIJOM teritoriji op{tina Ivanjica, Ra{ka i grada ZONE DELA ODVRA]ENICE ISPOD Novog Pazara, u povr{ini od 850ha, VRHA KULA, NA @IVOTNU SREDINU definisan Prostornim planom podru~ja posebne namene Parka prirode „Golija“ („Sl. I glasnik RS“ broj 16/09).

Ne pristupa se izradi strate{ke procene Prostor plana generalne regulacije uticaja Plana generalne regulacije turisti~ke terirotrije grada Novog Pazara , za koji se celine Vrhovi Odvra}enica u sklopu donosi odluka, je veli~ine oko 320 ha. planinskog rizorta «Golija», sa detaljnom Detaljnom regulacionom razradom regulacijom zone dela Odvra}enice ispod zahvata se podru~je zone dela Odvra}enica Vrha Kula (dela koji se nalazi na teritoriji ispod vrha Kula na terotoriji grada Novog grada Novog Pazara ), na `ivotnu sredinu. U Pazara, povr{ine od 60ha . daljem tekstu : Plan na `ivotnu sredinu.

Strana 54–Broj 9 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG PAZARA Novi Pazar, 24. 08. 2009.

VI posebne namene Parka prirode Golija kao plan vi{eg hijerarhijskog nivoa, ura|ena Strate{ka procena uticaja Prostornog plana Ciljevi izrade urbanisti~kog plana su posebne namene Parka prirode „Golija“ na da ostvare sintezu i defini{u slede}e ìvotnu sredinu, koja je usvojena zajedno elemente budu}eg prostornog, programskog, sa Prostonim planom („Sl.glasnik RS“, sadràjnog i oblikovnog re{enja turisti~ke broj 16/2009), i da strate{ka procena celine u sklopu Planinskog rizorta „Golija“, sardrì smernice za predmetni PP ( pravila, koja ima visokovredne resurse i izvanredan op{te i posebne mere za{tite ), koje }e potencijal za razvoj turizma, {to je urbanisti~ki plan peuzeti na na~in kako je prepoznato od strane dràve i loklanih utvr|eno Prostornim planom posebne zajednica op{tina Ivanjica, Ra{ka i grada namene Parka prirode „Golija“ a shodno Novog Pazara koje dele ovaj prostor. obavezi utvr|enoj ~lanom 4.i 8.Uredbe o Urbanisti~ki planovi }e posvetiti pa`nju utvr|ivanju Prostornog plana posebne budu}em identitetu, ure|enju i opremanju namene Parka prirode „Golija“ („Sl.glasnik ovog va`nog dela turisti~ke zone u sklopu RS“, broj 16/2009). Sa napred navedenih planinskog rizorta „Golija“ u skladu sa razloga, ne postoji obaveza da se izra|uje Prostonim planom posebne namene Parka strate{ka procena uticaja na ìvotnu sredinu prirode „Golija“ („Sl.glasnik RS“, broj za potrebe izrade Plana generalne regulacije 16/2009) i Programom. turisti~ke celine Vrhovi Odvra}enica u sklopu planinskog rizorta „Golija“, sa detaljnom regulacijom zone dela V Odvra}enica ispod Vrha Kula, jer je strate{ka procena ura|ena za plan vi{eg hijerarhijskog nivoa i sadrì smernice koje }e Odeljenje za urbanizam i izgradnju ovaj urbanisti~ki plan preuzeti na na~in kako Gradske uprave za izvorne i poverene je utvr|eno Prostornim planom posebne poslove grada Novog Pazara, u prvoj fazi namene Parka prirode „Golija“ („Sl.glasnik odlu~ivanja o izradi strate{ke procene, je RS“, broj 16/2009). postupalo na osnovu ~lana 9 i 11. Zakona o strate{koj proceni uticaja na ìvotnu sredinu („Sl.glasnik RS“, broj 135/04), Upustvu za VI sprovo|enje Zakona o strate{koj proceni uticaja na ìvotnu sredinu ( Minstarstva nauke i za{tite ìvotne sredine, Uprave za Ovo re{enje je sastavni deo odluke o za{titu ìvotne sredine, Sektor za strategiju i izradi plana i objavljuje se u „Sl. listu grada programske politike, Beograd februar Novog Pazara“. 2007.godine) iznetog u Poglavlju prva faza - Odlu~ivanje o izradi strate{ke procene, gde stoji : « pre kori{}enja blok dijagrama potrebno je utvrditi da li je za PP vi{eg hijerarhiskog nivoa ura|ena strater{ka procena, i ako jeste, da li sadrì smernice za izradu strate{ke procene predmetnog PP I UTVR\ENO JE , da je za Prostorni plan

Novi Pazar, 09. 07. 2009. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG PAZARA Broj 8-Strana 55

O b r a z l o ` e nj e prepoznato od strane dràve i lokalnih zajednica op{tina Ivanjica, Ra{ka i grada Novog Pazara koje dele ovaj prostor. Centar za planiranje urbanog Urbanisti~ki planovi }e posvetiti pa`nju razvoja iz Beograda, Zahumska broj 34, za budu}em identitetu, ure|enju i opremanju potrebe op{tina Ivanjica, Ra{ka i grada ovog va`nog dela turisti~ke zone u sklopu Novog Pazara, izradio je Program za izradu planinskog rizorta „Golija“ u skladu sa urbanisti~kih planova : Vrhovi Odvra}enica, Prostornim planom posebne namene Parka Bele Vode – Daji}i, Golijska Reka, prirode „Golija“ („Sl. glasnik RS“, broj [eremetovica – Kuti – Ple{in, na osnovu 16/2009) i Programom. Zakona o planiranju i izgradnji („Sl.glasnik RS“, broj 47/2003 i 34/06), Prostornog plana Odeljenje za urbanizam i izgradnju podru~ja posebne namene Parka prirode Gradske uprave za izvorne i poverene „Golija“ („Sl. glasnik RS“, broj 16/2009) i poslove grada Novog Pazara postupaju}i u uslova pribavljenih od strane nadle`nih prvoj fazi «Odlu~ivanje o izradi strate{ke organa, organizacija i institucija. procene uticaja Plana generalne regulacije turisti~ke celine Vrhovi Odvra}enica u Granicom plana generalne regulacije sklopu planinskog rizorta Golija, sa obuhva}en je prostor turisti~ke celine detaljnom razradom zone dela Odvra}enice Vrhovi Odvra}enica u sklopu planinskog ispod Vrha Kula, na ìvotnu sredinu, je na rizorta „Golija“ i nalazi se na visoravni koja osnovu ~lana 9. i 11. Zakona o strate{koj je svojom ju`nom stranom okrenuta proceni uticaja na ìvotnu sredinu, Upustva Deèvskoj dolini i Novom Pazaru a za sprovo|enje Zakona o strate{koj proceni severnom stranom ka Ivanjici, i pripada uticaja na ìvotnu sredinu (Ministarstva teritoriji op{tina Ivanjica, Ra{ka i grada nauke i za{titne ìvotne sredine Republike Novog Pazara, u povr{ini od 850ha, Srbije, Uprave za za{titu ìvotne sredine, definisan Prostornim planom podru~ja Sektora za strategiju programske politike, posebne namene Parka prirode „Golija“ Beograd februar 2007 godine, navedenog u („Sl.glasnik RS“, broj 16/09). POGLAVLJU - Odlu~ivanje o izradi Prostor plana generalne regulacije strate{ke procene, gde stoji: « Potrebno je koji se nalazi na terirotriji grada Novog utvrditi da li je za PP vi{eg hijerarhiskog Pazara , za koji se donosi odluka, je veli~ine nivoa izra|ena Strate{ka procena, i ako jeste, oko 320 ha. da li sadrì smernice za izradu strate{ke Detaljnom regulacionom razradom procene predmetnog PP», JE UTVRDIO zahvata se podru~je zone dela Odvra}enica SLEDE]E : ispod vrha Kula na terotoriji grada Novog Pazara, povr{ine od 60ha . - da je paralelno sa izradom Prostornog plana podru~ja posebne namene Ciljevi izrade urbanisti~kog plana su Parka prirode «Golija», izra|ena Strate{ka da ostvare sintezu i defini{u slede}e procena uticaja Prostornog plana posebne elemente budu}eg prostornog, programskog, namene parka prirode „Golija“ na ìvotnu sadràjnog i oblikovnog re{enja turisti~ke sredinu, koja je usvojena zajedno sa tim celine u sklopu Planinskog rizorta „Golija“, PP („Slu`beni glasnik RS“ br.16/2009) . koja ima visokovredne resurse i izvanredan potencijal za razvoj turizma, {to je

Strana 56–Broj 9 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG PAZARA Novi Pazar, 24. 08. 2009.

- da u usvojenom Izve{taju o pravci ì~ara ne zalaze u I i II zonu za{tite strate{koj proceni uticaja PPPPN parka prirode. prirode „Golija“ na ìvotnu i sredinu, POGLAVLJE V.1. -Strate{ke procene na Odeljenje za urbanizam i izgradnju niìm hijerarhiskim nivoima, stoji: " za Gradske uprave za izvorne i poverene planove nièg reda, odnosno prostorne poslove grada Novog Pazara, po planove op{tina i planove generalne i pribavljenom mi{ljenju od strane Odeljenja detaljne regulacije, radi}e se Strate{ke za stambeno komunalne poslove i za{titu procene uticaja na ìvotnu sredinu u skladu ìvotne sredine Gradske uprave za izvorne i sa odlukom nadle`nog organa " . poverene poslove grada Novog Pazara, broj 501-101/09 od 19.08.2009, uzimaju}i u - da u usvojenom Izve{taju o obzir napred navedene podatke, je utvrdilo, strate{koj proceni uticaja Prostornog plana da ne postoji obaveza za izradu strate{ke parka prirode «Golija» na ìvotnu sredinu, procene uticaja Plana generalne regulacije POGLAVLJE V.2 .-Procene uticaja turisti~ke celine Vrhovi Odvra}enica u projekata na ìvotnu sredinu, stoji: « Ovim sklopu planinskog rizorta „Golija“, sa izve{tajem o strate{koj proceni uticaja na detaljnom regulacijom zone dela ìvotnu sredinu, utvr|uje se obaveza Odvra}enice ispod Vrha Kula , na ìvotnu budu}im investitorima da u postupku dalje sredinu, i odlu~eno je kao u dispozitivu razrade planskog dokumenta, za potrebe re{enja. pribavljanja odobrenja za izgradnju, izrade studiju procene uticaja na ìvotnu sredinu, a u skladu sa odredbama Zakona o proceni RE[ENO U ODELJENJU ZA uticaja na ìvotnu sredinu («Slu`beni glasnik URBANIZAM I IZGRADNJU RS» br.135/04). Studija procene uticaja GRADSKE UPRAVE ZA IZVORNE I izra|uje se na nivou generalnog, odnosno POVERENE POSLOVE GRADA idejnog projekta i sastavni je deo zahteva za NOVOG PAZARA, IV-05 BROJ: 350- izdavanje odobrenja za izgradnju i da se 156/2009 OD 20.08.2009. GODINE. Studija o proceni uticaja vr{i za sve projekte koji se planiraju na za{ti}enom prirodnom NAÊLNIK dobru i u za{ti}enoj okolini nepokretnih Milo{ Puzovi},dipl.pravnik kulturnih dobara».

- da uslovi za{tite prirode i `ivotne sredine a pribavljenih od strane Zavoda za za{titu prirode Srbije broj 03- 297/2 od 06.04.2009.godine za potrebe izrade Programa za izradu urbanisti~kih planova Vrhovi Odvra}enice, Bele Vode – Daji}i, Golijska reka, [eremetovica –Kuti – Ple{in , nije navedeno, da je za ovaj urbanisti~ki plan potrebna izrada Strate{ke procene uticaja na `ivotnu sredinu. Tako|e treba napomenuti da potencijalna skijali{ta i

Novi Pazar, 09. 07. 2009. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG PAZARA Broj 8-Strana 57

174 O b r a z l o ` e nj e

Na osnovu ~lana 14.stav 1.Zakona o javnim preduze}ima i obavljanju delatnosti Pravni osnov za dono{enje ove Odluke od op{teg interesa („Slu`beni glasnik RS“ sadràn je u odredbama ~lana 14. stav 1. broj 25/00, 25/02, 107/05, 108/05 i 123/07), Zakona o javnim preduze}ima i obavljanju ~lana 32. stav 1. ta~ka 9. Zakona o lokalnoj delatnosti od op{teg interesa („Slu`beni samoupravi („Slu`beni glasnik RS“ broj glasnik RS“ broj 25/00,25/02,107/05,108/05 129/07),~lana 17. Statuta grada Novog i 123/07),~lana 17. Statuta grada Novog Pazara („Slu`beni list op{tine Novi Pazar“ Pazara („Slu`beni list op{tine Novi Pazar“ br. 14/08),~lana 1. stava 2. Odluke o br. 14/08),~lana), ~lana 1. stava 2. Odluke o izmenama dopunama Statuta grada Novog izmenama dopunama Statuta grada Novog Pazara , („Slu`beni list grada Novog Pazara, („Slu`beni list grada Novog Pazara“ Pazara“ br. 7/09), i ~lana 101. stav 1. br. 7/09), i ~lana 101. stav 1. Poslovnika Poslovnika Skup{tine grada Novog Pazara, Skup{tine grada Novog Pazara, (Slu`beni list („Slu`beni list grada Novog Pazara“, broj grada Novog Pazara, broj 16/08,17/08 i 16/08,17/08 i 2/09), Skup{tina grada Novog 2/09). Pazara na sednici odrànoj 24.08.2009 godine donela je: Pouka o pravnom leku: Protiv ove odluke moè se podneti tu`ba Okru`nom sudu u Novom Pazaru u roku od 30 dana. ODLUKU O RAZRE[ENJU DIREKTORA Broj: 118-26/09 JKP „ÎSTO]A“ NOVI PAZAR U Novom Pazaru,24.08.2009 godine.

SKUP[TINA GRADA NOVOG PAZARA I PREDSEDNIK Milan Veselinovi}, dipl.ing.FON-a Razre{ava se ]eho Nik{i} ing.ma{, du`nosti direktora JKP “^isto}a“ Novi Pazar.

Ova odluka stupa na snagu danom dono{enja a objavi}e se u „Slu`benom listu grada Novog Pazara“.

Strana 58–Broj 9 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG PAZARA Novi Pazar, 24. 08. 2009.

175 17. Statuta grada Novog Pazara („Slu`beni list op{tine Novi Pazar“ br. 14/08), ~lana 1. Na osnovu ~lana 14.stav 1.Zakona o stava 2. Odluke o izmenama dopunama javnim preduze}ima i obavljanju delatnosti Statuta grada Novog Pazara, („Slu`beni list od op{teg interesa („Slu`beni glasnik RS“ grada Novog Pazara“ br. 7/09), i ~lana 101. broj 25/00, 25/02, 107/05, 108/05 i stav 1. Poslovnika Skup{tine grada Novog 123/07),~lana 32. stav 1. ta~ka 9. Zakona o Pazara, („Slu`beni list grada Novog Pazara“, lokalnoj samoupravi („Slu`beni glasnik RS“ broj 16/08,17/08 i 2/09). broj 129/07),~lana 17. Statuta grada Novog Pazara („Slu`beni list op{tine Novi Pazar“ Pouka o pravnom leku: Protiv ove odluke br. 14/08),~lana 1. stava 2. Odluke o moè se podneti tu`ba Okru`nom sudu u izmenama dopunama Statuta grada Novog Novom Pazaru u roku od 30 dana. Pazara , („Slu`beni list grada Novog Pazara“ br. 7/09), i ~lana 101. stav 1. Broj: 112-455/09 Poslovnika Skup{tine grada Novog Pazara, U Novom Pazaru,24.08.2009 godine. („Slu`beni list grada Novog Pazara“, broj 16/08, 17/08 i 2/09), Skup{tina grada Novog SKUP[TINA GRADA NOVOG PAZARA Pazara na sednici odrànoj 24.08.2009 godine donela je: PREDSEDNIK Milan Veselinovi}, dipl.ing.FON-a ______ODLUKU O IMENOVANJU VD DIREKTORA JKP 176 „ÎSTO]A“ NOVI PAZAR Na osnovu ~lana 18. stav 1. Zakona o I javnim slu`bama („Slu`beni glasnik RS“, broj 42/91,71/94,79/05,81/05 i 83/05), ~lana Imenuje se Hivzo [krijelj, 32. stav 1. ta~ka 9. Zakona o lokalnoj dipl.ing.ma{instva za VD direktora JKP samoupravi („Slu`beni glasnik RS“ broj „îsto}a“ Novi Pazar. 129/07),~lana 17. Statuta grada Novog Pazara („Slu`beni list op{tine Novi Pazar“ II br. 14/08), ~lana 1. stava 2. Odluke o izmenama dopunama Statuta grada Novog Ova odluka stupa na snagu danom Pazara, („Slu`beni list grada Novog Pazara“ dono{enja a objavi}e se u „Slu`benom listu br. 7/09), i ~lana 101. stav 1. Poslovnika grada Novog Pazara“. Skup{tine grada Novog Pazara, („Slu`beni list grada Novog Pazara“, broj 16/08, 17/08 i O b r a z l o ` e nj e 2/09), Skup{tina grada Novog Pazara na sednici odrànoj 24.08.2009 godine donela Pravni osnov za dono{enje ove je: Odluke sadràn je u odredbama ~lana 14. stav 1. Zakona o javnim preduze}ima i ODLUKU obavljanju delatnosti od op{teg interesa O RAZRE[ENJU VD DIREKTORA („Slu`beni glasnik RS“ broj SPORTSKOG CENTRA 25/00,25/02,107/05,108/05 i 123/07),~lana “NOVI PAZAR“

Novi Pazar, 09. 07. 2009. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG PAZARA Broj 8-Strana 59

I 177

Na osnovu ~lana 18.stav 1.Zakona o Razre{ava se Mensur Hamidovi} javnim slu`bama (“Slu`beni glasnik RS”, du`nosti VD direktora „Sportskog Centra“ broj 42/91, 71/94, 79/05, 81/05 i 83/05), Novi Pazar . ~lana 32.stav1. ta~ka 9. Zakona o lokalnoj samoupravi (Slu`beni glasnik „RS“broj II 129/07),~lana 17. Statuta grada Novog Pazara („Slu`beni list op{tine Novi Pazar“ br. 14/08),~lana 1. stava 2. Odluke o Ova odluka stupa na snagu danom izmenama dopunama Statuta grada Novog dono{enja a objavi}e se u „Slu`benom listu Pazara , („Slu`beni list grada Novog grada Novog Pazara“. Pazara“ br. 7/09), i ~lana 101. stav 1. Poslovnika Skup{tine grada Novog Pazara, („Slu`beni list grada Novog Pazara“, broj O b r a z l o ` e nj e 16/08, 17/08 i 2/09), Skup{tina grada Novog Pazara na sednici odr`anoj 24.08.2009 godine donela je: Pravni osnov za dono{enje ove Odluke sadr`an je u odredbama ~lana 14. stav 1. Zakona o javnim preduze}ima i obavljanju ODLUKU delatnosti od op{teg interesa („Slu`beni O IMENOVANJU VD DIREKTORA glasnik RS“ broj 25/00, 25/02,1 07/05,1 SPORTSKOG CENTRA 08/05 i 123/07),~lana 17. Statuta grada „NOVI PAZAR“ Novog Pazara (Slu`beni list op{tine Novi Pazar br 14/08),~lana 1. stava 2. Odluke o izmenama dopunama Statuta grada Novog I Pazara , („Slu`beni list grada Novog Pazara“ br. 7/09), i ~lana 101. stav 1. Poslovnika Skup{tine grada Novog Pazara, Imenuje se Idriz Nuhovi},prof za VD („Slu`beni list grada Novog Pazara“, broj direktora “Sportskog Centra“ Novi Pazar . 16/08,17/08 i 2/09).

Pouka o pravnom leku: Protiv ove odluke II mo`e se podneti tu`ba Okru`nom sudu u Novom Pazaru u roku od 30 dana. Ova odluka stupa na snagu danom dono{enja a objavi}e se u „Slu`benom listu Broj: 118-27/09 grada Novog Pazara“. U Novom Pazaru,24.08.2009 godine. O b r a z l o ` e nj e SKUP[TINA GRADA NOVOG PAZARA Pravni osnov za dono{enje ove PREDSEDNIK Odluke sadr`an je u odredbama ~lana 14. Milan Veselinovi}, dipl.ing.FON-a stav 1. Zakona o javnim preduze}ima i obavljanju delatnosti od op{teg interesa

Strana 60–Broj 9 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG PAZARA Novi Pazar, 24. 08. 2009.

(„Slu`beni glasnik RS“ broj 25/00, 25/02, R E [ E NJ E 107/05, 108/05 i 123/07),~lana 17. Statuta O RAZRE[ENJU I IMENOVANJU grada Novog Pazara („Slu`beni list op{tine PREDSEDNIKA UPRAVNOG ODBORA Novi Pazar“ br. 14/08),~lana 1. stava 2. JKP „ÎSTO]A“ NOVI PAZAR Odluke o izmenama dopunama statuta grada Novog Pazara , („Slu`beni list grada Novog Pazara“ br. 7/09), i ~lana 101. stav 1. I Poslovnika Skup{tine grada Novog Pazara, („Slu`beni list grada Novog Pazara“, broj 16/08,17/08 i 2/09). Razre{ava se du`nosti pred-sednika Upravnog odbora JKP „îsto}a“ Novi Pazar: Pouka o pravnom leku: Protiv ove odluke moè se podneti tu`ba Okru`nom sudu u - Mithat Noki} Novom Pazaru u roku od 30 dana.

Broj: 112-454/09 II U Novom Pazaru,24.08.2009 godine.

SKUP[TINA GRADA NOVOG PAZARA Imenuje se na du`nost predsednika Upravnog odbora JKP „^isto}a“ Novi PREDSEDNIK Pazar: Milan Veselinovi}, dipl.ing.FON-a - Zekrija Mujovi}, dipl.ecc ______

III 178

Na osnovu ~lana 12. stav 1. Zakona o Ovo re{enje stupa na snagu danom javnim preduze}ima i obavljanju delatnosti dono{enja a objavi}e se u „Slu`benom listu od op{teg interesa (''Slu`beni glasnik RS'', grada Novog Pazara“. broj 25/00, 25/02, 107/05, 108/05 i 123/07), ~lana 32. stav 1. ta~ka 9. Zakona o lokalnoj samoupravi („Slu`beni glasnik RS“, broj O b r a z l o ` e nj e 129/07), ~lana 17. Statuta grada Novog Pazara (''Slu`beni list op{tine Novi Pazar“ , broj 14/08,7/09) i ~lana 100. i 101. Pravni osnov za dono{enje re{enja Poslovnika Skup{tine grada Novog Pazara sadr`an je u odredbama ~lana 12. stav 1. („Slu`beni list grada Novi Pazar“, broj Zakona o javnim preduze}ima i obavljanju 16/08, 17/08 i 2/09), Skup{tina grada Novog delatnosti od op{teg interesa (''Slu`beni Pazara, na sednici odr`anoj 24.08.2009. glasnik RS'', broj 25/00, 25/02, 107/05, godine, donela je 108/05 i 123/07), ~lana 32. stav 1. ta~ka 9. Zakona o lokalnoj samoupravi („Slu`beni glasnik RS“, broj. 129/07), ~lana 17. Statuta grada Novog Pazara (''Slu`beni list op{tine Novi Pazar“ , broj 14/08, 7/09) i ~lana 100. i

Novi Pazar, 09. 07. 2009. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG PAZARA Broj 8-Strana 61

101. Poslovnika Skup{tine grada Novog I Pazara („Slu`beni list grada Novog Pazara“, broj 16/08, 17/08 i 2/09). Daje se saglasnost na Pravilnik o unutra{njoj organizaciji i sistem-atizaciji Predsednik Upravnog odbora JKP radnih mesta u Centru za decu i omladinu „^isto}a“, podneo je zahtev broj 02-8/09 za „Duga” Novi Pazar, po zahtevu br. 022- razre{enje sa mesta predsednika UO 53/09 od 26.08.2009. godine, koji je doneo „^isto}a“, koji je Skup{tina na dana{njoj direktor Centra za decu i omladinu „Duga” sednici prihvatila a na tu du`nost imenovala Novi Pazar dana 24.08.2009.godine pod Mujovi} Zekriju. brojem 292.

Broj: 02-53/09 U Novom Pazaru, 24.08.2009.godine II

SKUP[TINA GRADA NOVOG PAZARA Re{enje objaviti u “Slu`benom listu PREDSEDNIK grada Novog Pazara”. Milan Veselinovi}, dipl.ing.FON-a ______Broj: 022-53/09 U Novom Pazaru, 27.08.2009.godine

AKT GRADONA^ELNIKA GRAD NOVI PAZAR

GRADONA^ELNIK, 179 dr Mirsad \erlek

Na osnovu ~lana 58. stav 1. ta~ka 4. Statuta grada Novog Pazara („Slu`beni list op{tine Novi Pazar”, broj 14/2008), i „Slu`beni list grada Novog Pazara“ br. 7/2009), Gradona~elnik grada Novog Pazara, donosi

R E [ E NJ E O DAVANJU SAGLASNOSTI NA PRAVILNIK O UNUTRA[NJOJ ORGANIZACIJI I SISTEMATIZACIJI RADNIH MESTA U CENTRU ZA DECU I OMLADINU „DUGA“ NOVI PAZAR

Strana 62–Broj 9 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG PAZARA Novi Pazar, 24. 08. 2009.

AKT GRADSKE UPRAVE ZA O b r a z l o ` e nj e NAPLATU JAVNIH PRIHODA

Dana 20. 08. 2009. godine Savet 180 sindikata Gradske uprave, podneo je zahtev poslodavcu za utvr|ivanje reprezentativnosti br. 024-2/09. Na osnovu ~lana 218, 223. stav 1. i ~lana 228. Zakona o radu („Slu`beni glasnik U zahtevu za utvr|ivanje RS“, br.24/05 i 61/05) i ~lana 95. reprezentativnosti, Savet sindikata Gradske Kolektivnog ugovora Op{tinske uprave uprave navodi da kod poslodavca ima 25 op{tine Novi Pazar br.121-131/07 od ~lanova i prila`e na uvid pristupnice-~lanova 27.02.2007.godine, na~elnik Gradske uprave Saveza sindikata Gradske uprave, {to je vi{e za naplatu javnih prihoda grada Novog od 15% od ukupnog broja zaposlenih, kao i Pazara, dana 19.08.2009.godine, donosi da je upisan u Registar – {to dokazuje fotokopijom re{enja o upisu u Registar.

R E [ E NJ E Na osnovu podnetog zahteva i O UTVR\IVANJU prilo`enih dokaza, a u skladu sa ~lanom 218. REPREZENTATIVNOSTI SAVEZA Zakona o radu („Slu`beni glasnik RS“, SINDIKATA GRADSKE UPRAVE br.24/05 i 61/05), utvr|eno je:

- da je Savez sindikata Gradske uprave I upisan u Registar re{enjem Minisarstva za rad, bora~ka i socijalna pitanja br.110-00-164/91/02 od Utvr|uje se reprezentativnost 27.06.1991.godine, Sindikata Gradske uprave sa sedi{tem u ulici - da kod poslodavca na dan dono{enja 7 juli bb u Novom Pazaru, upisanog u re{enja ima ukupno zaposlenih 351, registar Re{enjem Ministarstva za rad, - da kod poslodavca na dan dono{enja bora~ka i socijalna pitanja broj 110-00- re{enja ima 240 ~lanova, a pristupnice 164/91-02 od 27.06.1991.godine, koga su prilo`ene na uvid, tako da je to vi{e zastupa Dragojlo Rogli}, kod Gradske uprave od 15% od ukupnog broja zaposlenih. za naplatu javnih prihoda grada Novog Pazara, jer ispunjava uslove iz ~lana 218 i Na osnovu prilo`enih dokaza utvr|eno je 228. Zakona o radu („Slu`beni glasnik RS“, da Savez sindikata Gradske uprave, br.24/05 i 61/05). ispunjava uslove reprezentativnosti kod Gradske uprave za naplatu javnih prihoda grada Novog Pazara predvi|ene ~lanom 218. II i 219. Zakona o radu („Slu`beni glasnik RS, br.24/05 i 61/05).

Ovo re{enje stupa na snagu danom dono{enja a objavi}e se u Slu`benom listu grada Novog Pazara.

Novi Pazar, 09. 07. 2009. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG PAZARA Broj 8-Strana 63

Na osnovu svega napred iznetog, odlu~eno je kao u dispozitivu re{enja.

PRAVNA POUKA: Protiv ovog re{enja ne moè se izjaviti àlba, ali se moè pokrenuti upravni spor kod Op{tinskog suda u Novom Pazaru, u roku od 30 dana od dana prijema.

GRADSKA UPRAVA ZA NAPLATU JAVNIH PRIHODA GRADA NOVOG PAZARA

Broj: 024-537/09 U Novom Pazaru, 24.08.2009.godine

NA^ELNIK, Rizo Ma{ovi}, dipl. ecc ______

I S P R A V K A

U Odluci o mesnoj samoupravi („Slu`beni list grada Novog Pazara“, br. 17/08, 1/09) u ~l. 29. stav 2. vr{i se ispravka, tako {to umesto teksta: „Glasanje se vr{i u mesnoj zajednici a glasa se za onoliko kandidata koliko je

utvr|eno prema ~l. 18. ove Odluke“,

treba da stoji:

„Glasanje se vr{i u mesnoj zajednici a glasa se za onoliko kandidata koliko je utvr|eno prema ~l. 17. ove Odluke“.

ODELJENJE ZA OP[TU UPRAVU

Strana 64–Broj 9 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG PAZARA Novi Pazar, 24. 08. 2009.