URBAN DEVELOPMENT OF BOROUGH ČAJETINA 1826-1930.

УРБАНИСТИЧКИ РАЗВОЈ ВАРОШИЦЕ ЧАЈЕТИНА 1826-1930.

Duško Kuzović 1 UDK:711.3(497.11ČAJETINA)"18/19" DOI: 10.14415/zbornikGFS34.07 CC-BY-SA 4.0 license

Summary: A travel writer Joakim Vujić Резиме: Путописац Јоаким Вујић recorded in 1826 that he came to бележи 1826. године да је дошао у settlement Čajetina where local chief Чајетину где је сердар Јован Мићић Jovan Mićić had his own house, имао свој двор који се састојао из consisted of several buildings. The seat више објеката. Седиште среза је of the district Čajetina was until 1845, било у Чајетини до 1845. године, када when the office was moved to Užice. In је канцеларија премештена у Ужице. 1863, Čajetina again became the seat of Године 1863. Чајетина поново постаје the district. Engaging individual opened седиште среза. Према попису од the church (1892) and the school (1905). 1882. године до 1926. година није Čajetina was declared a borough in постoјао ни један дућан. 1930. At that time the settlement had Ангажовањем појединаца отворен је about 40 houses, 5 pubs, 3 shops and a водовод капацитета десет кућа bakery. Local health clinic building in (1863), црква (1892) и школа (1905). Čajetina was built in 1940, the water Чајетина је 1930. проглашена за supply enlargement in 1925, in 1927 the варошицу. Године 1930. насеље је road to city Užice-Kraljeva Voda opened имало око 40 кућа, 5 кафана, 3 in 1931, and in 1938 was established дућана и пекару. cadastral administration. Зграда амбуланте у Чајетини је саграђена 1940., проширење водо- Key words: boroughs in , urban вода је начињено 1925., пут Ужице- development in the 19th century, urban Краљева Вода отворен 1927., срески development of Čajetina, urbanism in суд је основан 1931., а 1938. године Serbia. катастарска управа.

Кључне речи: варошице у Србији, 1. INTRODUCTION урбанизам у Србији 19. века, урбанистички развој Чајетине, Borough Cajetina is a significant урбанизам обновљене Србије. settlement in the system of Western Serbia. It gathers an important area of colorful topographic features and 1. УВОД cultural resources. In the immediate vicinity, there is the most important Варошица Чајетина је значано tourist settlement in Serbia – Kraljeva насеље у систему западне Србије. voda. Therefore, it is useful to analyze Окупља важан простор живих the urban development of Čajetina, the топографских особина и културних administrative center of the local ресурса. У непосредној близини се

1 Dr. Duško Kuzović dipl.eng.arch., Dhofar University, College of Engineering, Department of Architecture Engineering, Salalah, Sultanate of Oman, [email protected]

| ЗБОРНИК РАДОВА ГРАЂЕВИНСКОГ ФАКУЛТЕТА 34 (2018) | 91

community. The center, although it has налази најважније туристичко a great historical significance, spatially насеље у Србији – Краљеве воде. and economically lags behind the tourist Стога је корисно анализирати center. Literature on the subject of this урбанистички развој Чајетине, work was created by Stojan Obradović административног центра локалне (Obradović, 1858), Felix Kanic (Kanic, заједнице. Центар, мада има велики 1985), Jovan Cvijić (Cvijić, 1931), Oto историјски значај просторно и по Dubislav Pirh (Pirh, 1983), Joakim Vujić економској снази заостаје за (Vujić, 1902), Maksim Evgenović туристичким центром. Литература за (Evgenović, 1877), Novak Živković тему којом се бави овај рад је настала (Živković, 1979; Živković, 1981; од стране Стојана Обрадовића Živković, 1984; Živković, 1981; Živković, (Обрадовић,1858), Феликс Каница 2000); Nadezda Pešić- Maksimović (Каниц, 1985), Јована Цвијића (Maksimović- Pešić, 1974), Lj. Mićić (Цвијић, 1931), Ото Дубислав Пирх (Mićić,), M. Đenić (Đenić, 1987; Đenić, (Пирх,1983), Јоакима Вујића (Вујић, 2007), S. Đenić (Đenić, 1994; Đenić, 1902), Максима Евгеновића (Евгено- 2013). This paper studies the area of вић, 1877), Новак Живковић (Живко- Čajetina settlement between 1832 and вић,1979; Живковић, 1981; Живковић, 1930. The aim of the paper is the 1984; Живковић,1981; Живковић, analysis and specification of the stages 2000), Надежда Пешић-Максимовић in the development of the settlement. (Максимовић-Пешић, 1974), Љ. Ми- The result of the work should help in a ћић (Мићић,1925), М. Ђенић (Ђенић, better understanding of the urban 1987; Ђенић, 2007), С.Ђенић development of the settlement of (Ђенић,1994; Ђенић,2013). Овај рад Western Serbia during the 19th century. проучава простор насеља Чајетина у периоду 1832. - 1930. године. Циљ рада је анализа и спецификација 2. DOCUMENTATION етапа у развоју насеља. Резултат рада треба да помогне у бољем Joakim Vujić mentioned that in 1826, разумевању урбанистичког развоја from the direction of mountain Čigota, he насеља западне Србије током 19. came to Čajetina where the local века. governor, Jovan Mićić, had his "court" (Vujić, 1902: 15). The court consisted of several objects with a name in 2. ДОКУМЕНАТЦИЈА accordance with the manner of decoration or purposes: "Colorful Јоаким Вујић помиње да је 1826. house", "Little house" and "Madame године из правца Чиготе дошао у house" (Živković, 1981: 76). After „Мићићеву Чајетину“ где је сердар defining the state border of Serbia and Јован Мићић имао свој „двор“ the Ottoman Empire, it began building (Вујић,1902:15). Двор се састојао из border borders and border crossings in више објеката са именом у складу са the area of . Until autumn 1834, начином декорације или намене: along the border, 4 small wooden border „Шарени конак“, „Мали конак“ и control buildings (, „Госпођин конак“ (Живковић, , Sjenice and Ojkovačko ) 1981:76). Након дефинисања држа- were built, with a total border length of вне границе Србије и Отоманске 21 hours. Quarantine was built in 1836 империје, приступило изградњи in village Mokra Gora, and served as a граничних караула и граничних road to Herzegovina and the Adriatic прелаза на простору Златибора. До coast. јесени 1834. године, дуж границе, изграђене су 4 мале дрвене карауле

92 | JOURNAL OF FACULTY OF CIVIL ENGINEERING 34 (2018) |

Settlement Čajetina, until the arrest of (Мокра Гора, Јабланица, Сјениште и Jovan Mićić, was an important place in Ојковачко брдо), укупне дужине 21 the region. The settlement was the seat час хода. Карантин је изграђен 1836. of the district until 1845, when the office године у Мокрој Гори, и служио је за was moved to Užice (by decision of the путни правац ка Херцеговини и Government). Then begins the decline Приморју. of Čajetina as a settlement. In the Чајетина је, до хапшења Јована period, when the settlement was in the Мићића, била важно насеље у срезу. disadvantage of the authorities, the Насеље је било седиште среза до possibility was considered to move the 1845. године када је (одлуком Владе) center of the district to the village of канцеларија премештена у Ужице. Sljivovica or Mačkat. In 1860, Тада почиње опадање Чајетине као negotiations began with the successors насеља. У периоду када је насеље of the property of serdar Mićić to buy било у немилости власти, разматра- back the buildings of the late на је могућност да се центар среза Wednesday for the office of the премести у село Шљивовицу или administration. The commission Мачкат. Године 1860. су почели estimated the value of the property at преговори са наследницима имовине 590 Dinar kingdoms. The property was сердара Мићића да се зграде gathered on October 10, 1860. For 500 покојног средара откупе за среску and 357 ducats were invested in the канцеларију. Комисија је проценила renovation. Serdar's mehana in the вредност имовине на 590 царских settlement was adapted in 1860 to the дуката. Имовина је окупљена district offices. Seventies of the 19th 10.10.1860. године за 500, за century built two ground-floor buildings реновирање је уложено 357 дуката. for the accommodation of officers. With Мићићева кафана у насељу је 1860. the return of Obrenović to the power године адаптирана за канцеларије begins the redevelopment of the среза. Седамдесетих година 19. века settlement. In 1863, Čajetina again подигнуте су две приземне зграде за becomes the center of the region. In the смештај службеника. Са повратком same year, a water supply system was Обреновића на власт почиње built for ten houses (how many поновни развој насеља - 1863. године settlements there were then). Чајетина поново постаје седиште Catering was a characteristic economic среза. Исте године се гради водовод activity. Priest Dimitrijević rented a капацитета за десет кућа (колико је quarantine catering facilite in Mokra тада бројало насеље). Gora. After a certain Kovačević in the Механе су биле карактеристична village of Šljivovica without a permit привредна активност. Поп Димитри- opened a a tavern, the local chief was јевић је узео под закуп механу при relieved of duty. Until the First World карантину у Мокрој Гори. Након што War, in Čajetina four catering facilities је извесни Ковачевић у селу worked. In the Zlatibor villages one Шљивовица без дозволе отворио mehana worked (mostly along the механу, кмет је разрешен дужности. roads): there were 2 mehanas on the До Првог светског рата у Чајетини су road city Užice-Vardište, and one in радиле четири механе. villages , Mokra Gora, on the У златиборским селима је радила по road Bela Zemlja-Kokin Brod, and in једна механа (углавном поред villages Bela Reka, Ljubiš, , путева): на путу Ужице-Вардиште and Rožanstvo. During 1910, било је 2 механе, а по једна у the one han was built in village Rujno. Кремнима, Мокрој Гори, на путу Бела With the shops was a different situation. Земља-Кокин Брод, у Белој Реци, According to the census of 1882, there Љубишу, Сирогојну, Дренови и

| ЗБОРНИК РАДОВА ГРАЂЕВИНСКОГ ФАКУЛТЕТА 34 (2018) | 93

was no shops in the territory of the Рожанству. Током 1910. године mountain Zlatibor. By that time, trade саграђена је кафана Рујно. was carried out in shops. Only in 1926 Са продавницама је била другачија was the first store opened. The direction слика него са кафанама. Према of caravan movements depended on the попису из 1882. године на територији cargo, because on the market was not златиборског среза није постојала ни always the same interest. The caravans једна продавница. Продајом до тада passing through Zlatibor along the road углавном су се бавиле кафеџије. Тек from the direction of Herzegovina and 1926. године је отворена прва Primorje came to the following продавница. Правац кретања карава- mehanas: the first end was under the на зависио је од товара јер за робу mountain peak of Čigota, the other end није свуда владало једнако was under the mountain peak Konjoder, интересовање. Каравани који су the third end was in settlement Čajetina пролазили преко Златибора, дуж (J. Mićić, J. Smiljanić and R. Đenić), and друма из правца Херцеговине и the fourth one was in city Užice. From Приморја, наилазили су на следеће Užice caravans traveled through the конаке: први конак је био под Markovica crossing towards Kragujevac, планинским врхом Чигота, други and through the passage of Bukovo to конак је био под планинским врхом Valjevo / . (Đenić, 1972: 59). Коњодер, трећи конак је био у During the attack of the Ottoman Empire Чајетини (кафане Јована Мићића, Ј. on the quarantine in Mokra Gora in Смиљанића и Р. Ђенића), а четврти 1876, the whole complex, mehana and конак је био у граду Ужицу. Из Ужица 60 houses were set on fire. The proposal каравани су путовали преко превоја for the extension of quarantine, Марковица према Крагујевцу, и преко consisting of a defensive line with a превоја Букови ка Ваљеву / Београду. significant number of underground (Ђенић,1972:59). rooms - was not accepted. The Током напада војске Отоманске reconstructed settlement was империје на карантин у Мокрој гори characterized by a system of long 1876. године запаљен је цео barracks which the military crew, комплекс, механа и 60 кућа. Предлог officials and workers were placed in. проширења карантина, који се (Živković, 1981: 78) састојао од одбрамбеног шанца са In 1878, the chief of the district већим бројем подземних соба - није addressed to the chief of Užice district прихваћен. Обновљено насеље је about the problem of robbery. The карактерисао систем дугих барака у robbers received and hid the villages. којима је смештена војна посада, With the intention to reduce banditry, the чиновници и радници. (Живковић, state administration has decided to 1981:78) gather scattered houses of each village Начелник среза се 1878. године into a group. For example, the plan was обратио начелнику Ужичког округа у to move complete village вези проблема разбојништава. from the existing 4-5 places to a one new Разбојнике су примала и скривала location (and based on the Law of села. Са намером са смањи 23.10.1871). For the said action, the разбојништво државна управа је chief asked for the permission of the одлучила да прикупи раштркане куће minister of internal affairs (Đenić, 1972: сваког села у групу. На пример, план 25). је био да се све куће села Request of surrounding villages from Доброселица преселе са постојећа 4- 24.7.1868. to open the school in the 5 места на нову локацију (а на основу quarantine, was approved next year (by Закона од 23.10.1871). За наведену that time, the school worked in a private акцију начелник је тражио дозволу

94 | JOURNAL OF FACULTY OF CIVIL ENGINEERING 34 (2018) |

house). The school building was министра унитрашњих послова, completed in 1872. The school in (Ђенић,1972:25) Čajetina was opened in 1886 (until then Захтев околних села од 24.7.1868. the classes were conducted in the године да се при карантину отвори municipal courtroom). The village of школа, одобрен је наредне године. Kremna started the action for permission До тада школа је радила у приватној to build a school in 1881. In 1900, a кући. Зграда школе је завшена 1872. fountain for the happy salvation of King године. Школа у Чајетини је отворена Milan, was built. The engagement of 1886. године (до тада настава се Sreten Mićić opened the church in the изводила у општинској судници). settlement. The administration of the Село Кремна је покренуло акцију Banovina in 1940, approved a loan for 1881. године ради одобрења за raising a health clinic in Čajetina (but it изградњу школе (на локацији was only completed after the Second Збориште). Године 1900. подигнута је World War). Repair and extension of the чесма за срећно спасење краља water supply system was carried out in Милана у Видовданском атентату. 1925. The Užice-Kraljevo Voda road Ангажовањем Сретена Мићића was opened in 1927. The Local Court отворена је црква у насељу. Управа was established in 1931 and in 1938 a Дринске бановине 1940. године cadastral administration was opened. In одобрила је кредит за подизање 1930, Čajetina applied to the Ministry of здравствене амбуланте у Чајетини the Interior that the settlement be (али је завршен тек након Другог proclaimed a town, and in November of светског рата). Поправка и проши- the same year the application was рење водовода извршена је 1925. accepted. At the moment of године. Пут Ужице-Краљева Вода proclamation for the borough, the отворен је 1927. године. Срески суд је settlement had about 40 houses, 5 bars, основан 1931. године а 1938. године bakery and 3 shops (Đenić, 1972: 110). отворена катастарска управа. Чаје- тина је 1930. године поднела молбу Министарству унутрашњих послова 3. CONCLUSION (новембра исте године молба је усвојена) да насеље буде прогла- A travel writer Joakim Vujić in 1826, шено за варошицу. У тренутку recorded the settlement of Čajetina. In it, проглашења за варошицу, насеље је local prince Jovan Mićić had a имало око 40 кућа, 5 кафана, пекару household consisting of several и 3 дућана (Ђенић, 1972:110). buildings. The seat of the district of Čajetina remained until 1845, with the decision of the regime, the headquarters 3. ЗАКЉУЧАК of the local administration unit was moved to Užice. After that, a difficult Јоаким Вујић бележи 1826. године да period in the development of Čajetina је дошао у насеље Чајетина. У њему begins. With the return of Obrenović је Јован Мићић имао домаћинство royal family to the power begins the re- које се састојало из неколико development of the settlement. In 1863, објеката. Седиште среза насеље Čajetina became the seat of the district Чајетина је остала до 1845. године again. According to the census of 1882, када је, одлуком режима, седиште there was not a single store in the премештено у Ужице. Након тога territory of the Zlatibor region. By that почиње тежак период у развоју time, they had mostly dealt with taverns. Чајетине. Са повратком Обреновића The engagement of citizen opened the на власт почиње поновни развој church (1892) and the school (1905). In насеља. Године 1863. Чајетина

| ЗБОРНИК РАДОВА ГРАЂЕВИНСКОГ ФАКУЛТЕТА 34 (2018) | 95

1930, Čajetina was proclaimed in a поново постаје седиште среза. borough. At that time the settlement had Према попису из 1882. године на about 40 houses, 5 bars and bakeries територији златиборског среза није and 3 shops. постојао ни један дућан. Продајом до тада углавном су се бавиле кафане. Ангажовањем Сретена Мићића отворена је црква (1892.) и школа (1905.). Чајетина је 1930. проглашена за варошицу. У том тренутку насеље је имало око 40 кућа, 5 кафана и пекара и 3 дућана.

Слика 01. Скица конака и помоћних грађевина сердара Јована Мићића (1860) Figure 01. Sketch of house and auxiliary buildings of J. Mićić (1860)

96 | JOURNAL OF FACULTY OF CIVIL ENGINEERING 34 (2018) |

Слика 02. Конак сердара Јована Мићића саграђен почетком 19. века Figure 02. House of serdar Jovan Mićić built at the begining of 19th century

Слика 03. Чајетина око 1916. године Figure 03. Čajetina, about 1916.

| ЗБОРНИК РАДОВА ГРАЂЕВИНСКОГ ФАКУЛТЕТА 34 (2018) | 97

Слика 04. Чајетина, око 1920. године Figure 04. Čajetina, about 1920.

Слика 05. Чајетина, око 1920. године Figure 05. Čajetina, about 1920.

98 | JOURNAL OF FACULTY OF CIVIL ENGINEERING 34 (2018) |

Слика 06. Чајетина, око 1950. Figure 06. Čajetina, about 1950.

ORIGIN OF ILLUSTRATION / ПОРЕКО ИЛУСТРАЦИЈА

Figure / Слика 01. Живковић, Н., (1984) Окружје ужичко половином 19. века., Ужице. Figure / Слика 02-06. Библиотека Чајетина / Library Čajetina.

REFERENCES / ЛИТЕРАТУРА

[1] Вујић, Ј.: Путешествије по Сербији, Београд, 1902 [2] Ђенић, М.: Сто година школе у Чајетини, Титово Ужице, 1987 [3] Ђенић, М.: Основна школа у Чајетини 1887-2007, Чајетина, 2007 [4] Ђенић, С.: Златибор из старог албума, Златибор, 1994 [5] Ђенић, С.: Светлописом кроз прву српску ваздушну бању, Чајетина, 2013 [6] Живковић, Н.: Ужички немири 1828-1838, Ужице, 1979 [7] Живковић, Н.: Ужице 1862., Ужице, 1981 [8] Живковић, Н.: Школе и учитељи у ужичком крају, Ужице, 1981 [9] Живковић, Н.: Окружје ужичко половином 19. века., Ужице, 1984 [10] Живковић, Н.: Ужички округ 1865-1880, Ужице, 2000 [11] Здравковић, И.: Документи народног стваралаштва у прошлости, Београд, 1990 [12] Каниц, Ф.: Србија – земља и становништво, Београд, 1985 [13] Мићић, Љ.: Златибор, Антропогеографска истраживања, СЕЗ, књ. 19, Београд, 1925 [14] Обрадовић, С.: Описаније округа ужичког, Београд, 1858 [15] Пирх, О., Д.: Путовање по Србији у 1829. години, Београд, 1983 [16] Цвијић, Ј.: Балканско полуострво, Београд, 1931

| ЗБОРНИК РАДОВА ГРАЂЕВИНСКОГ ФАКУЛТЕТА 34 (2018) | 99