26.08.2011. СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ГРАДА КРУШЕВЦА БРОЈ 4 441 Hidrotehni~ka i vodoprivredna infrastruktura Sistem vodosnabdevawa Izvori{ta - Izgradwom izvori{ta vodosnabdevawa Kru{evca na reci Rasini izgradwom akumulacije "]elije", stvoreni su uslovi vodosnabdevawa ne samo u`eg gradskog podru~ja, ve} i okolnih seoskih naseqa, kao i naseqenih mesta u bli`oj okolini: Aleksandrovca, ]i}evca, Varvarina, Stala}a i dr.,~ime sistem vodosnabdevawa poprima obele`ja regionalnog. Sprovedene hidrolo{ke studije procewuju da se sa izvori{ta "]elije" mo`e o~ekivati kapacitet sirove vode za vodosnabdevawe od preko 1800 l/sec. Prerastawem sistema vodosnabdevawa Kru{evca u regionalni sistem, name}u se posebni tehni~ki zahtevi kako u za{titi samog izvori{ta tako i u pogledu razvoja distributivne mre`e. Sada{we izvori{te ~ine slede}i objekti: Brana i akumulaciono jezero "]elije" u kome je postavqena vodozahvatna kula sa vodozahvatima i evakuatorom. Najni`i vodozahvat je na koti 255m n.v., a najvi{i na koti 280m n.m., ~ime se omogu}ava zahvatawe sirove vode sa najpovoqnijim parametrima kvaliteta; Postrojewe za pre~i{}avawe vode u Majdevu, kapaciteta 650 l/sec; ^eli~ni gravitacioni cevovod sirove vode od akumulacije do postrojewa za preradu, pre~nika Ø 1014mm, du`ine 2716m; Magistralni ~eli~ni gravitacioni cevovod ~iste vode od postrojewa za preradu do rezervoara na Bagdali, dimenzija Ø 1042mm, du`ine 20403m. Karakteristi~no je da u toku letwih meseci, proizvodwa na postrojewu za preradu sirove vode u pojedinim ~asovima dosti`e projektovani kapacitet {to ukazuje na hitnu akciju pro{irewa postoje}ih kapaciteta za preradu vode i na hitne tehni~ke mere koje treba preduzeti na rekonstrukciji distributivne mre`e. Tako|e, na potezu magistralnog cevovoda Majdevo - Kru{evac do{lo je do prikqu~ewa pojedinih seoskih naseqa direktno na cevovod, tako da u tim selima ne postoji rezervoarski prostor kojim bi se vr{ilo dnevno izravnavawe neravnomernosti potro{we, ve} se ~asovni maksimum nadokna|uje neposredno iz magistralnog voda. Pored svih nepovoqnosti koje se odra`avaju na funkcionalnost mre`e izra`ena je nemogu}nost kontrole ovakvih vodovodnih subsistema i otvorena je mogu}nost kori{}ewa pitke vode za zalivawe ba{ti i dr. Izvori{te na desnoj obali Zapadne Morave, "^itluk" je po prikqu~ewu distributivne mre`e Kru{evca na sistem "]elije" napu{teno i danas nije u funkciji. Maksimalna izda{nost ovog izvori{ta je dostizala 210 l/sec. Pojava fenola u toku eksploatacije ukazuje na opreznost u slu~aju tretirawa ovog izvori{ta kao alternativnog za potrebe vodosnabdevawa. Trenutno je oprema u glavnoj crpnoj stanici rekonstruisana, konzervisana i pripremqena za eventualno kori{}ewe. Dostizawe maksimalnih kapaciteta u toku pojedinih letwih sati na postrojewu u Majdevu ponovo aktuelizuju ovo izvori{te kao rezervno. U ciqu zadovoqewa svojih potreba za tehnolo{kom vodom kao i protivpo`arne za{tite, ve}ina industrija u gradu je izgradila svoja izvori{ta zna~ajnih kapaciteta u vidu kopanih i bu{enih bunara. Ovi sistemi su odvojeni od sistema vodosnabdevawa grada. Rezervoarski prostor - Glavni gradski distribucioni rezervoar je izgra|en na Bagdali u okviru izgradwe vodovodne mre`e Kru{evca sa izvori{ta "^itluk". Osnovne karakteristike su: zapremina rezervoara: 8500 m3; kota dna rezervoara: 208.00 m n.m; kota dna preliva: 212.00 m n.m. Najve}i broj potro{a~a u gradskom podru~ju se nalazi u opsegu od 150 do 170m n.m. tako da visinski polo`aj rezervoara odgovara potrebama vodosnabdevawa najve}eg dela potro{a~a. Optimalni opseg vodosnabdevawa sa ovog rezervoara su potro{a~i koji se nalaze izme|u kota 140 i 185m n.m. (prva visinska zona vodosnabdevawa) a obuhvata oko 90% potro{a~a. Distribucija vode u rezervoar je gravitacionim putem preko magistralnog cevovoda Majdevo - Kru{evac dimenzija Ø 1000mm. Distribucija vode iz rezervoara je putem vi{e cevovoda: 26.08.2011. СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ГРАДА КРУШЕВЦА БРОЈ 4 442 dva odvoda pre~nika Ø 300 i Ø 400mm prema pumpnoj stanici "^itluk" i gradskom konzumnom podru~ju; odvod pre~nika Ø 100mm; odvod pre~nika Ø 200mm prema vi{oj zoni naseqa Bagdala 3, direktno prikqu~en na magistralni dovod. Po{to se sredinom osamdesetih godina iskazala nedovoqna zapremina rezervoarskog prostora i usled nemogu}nosti vodosnabdevawa severoisto~ne gradske zone, izgra|en je "hidrauli~ki prsten" sa direktnim prikqu~kom na magistralni dovodni cevovod. Prikqu~ewa na magistralni vod su izvr{ena u zoni aerodroma sa kracima koji dopiru do Parunovca i do raskrsnice ulica Du{anove i JNA. U Kosovskoj ulici je tako|e izvr{eno prikqu~ewe na gradsku distributivnu mre`u. Ovaj na~in spajawa sa mre`om je prakti~no rezervoar na Bagdali iskqu~io iz sistema distribucije, a ulogu rezervoara za izravnavawe je preuzeo rezervoar ~iste vode u okviru postrojewa u Majdevu. Ovo re{ewe je dovelo do niza operativnih i tehni~kih problema koji se ogledaju u tome da u najni`im delovima mre`e dolazi do visokih hidrostati~kih pritisaka dok problemi u snabdevawu vodom severoisto~ne zone grada nisu u potpunosti otkloweni. Ulogu glavnog gradskog rezervoara trenutno vr{i rezervoar postrojewa u Majdevu, slede}ih karakteristika: korisna zapremina: 3000 m3; kota dna rezervoara: 243 m n.v; kota preliva: 247 m n.v. Ovaj rezervoar pored uloge izravnawa potro{we za gradsko podru~je trenutno vr{i izravnawe potro{we i u pojedinim seoskim naseqima koja su neposredno prikqu~ena na magistralne vodove: Lipovac, Ko{evi, Dobromir... Rezervoar druge visinske zone "Golo brdo" u [umicama tako|e uti~e na rad gradske mre`e. Osnovne karakteristike rezervoara su: korisna zapremina: 650 m3 kota dna rezervoara: 243.5 m n.v. kota preliva: 247 m n.v. Raspored ostalih rezervoara za pojedina sela ili grupe sela dat je u grafi~kom prilogu. Distribuciona mre`a - Ukupna du`ina razvodne mre`e Kru{evca iznosi pribli`no 195km. Izgra|ena je od cevi razli~itih materijala i to: azbest-cementnih (37.8%), PVC (15.8%), PE (27.5%), livenog gvo`|a (4.4%) i ~elika, zajedno sa magistralnim dovodom (13.85%). Ovo ukazuje da 50% mre`e koja je izgra|ena od PVC i azbest- cementnih cevi je podlo`no starewu {to uti~e na slabiju otpornost cevi u slu~aju iznenadnih udara u mre`i i u slu~aju visokih pritisaka koji su permanentno zastupqeni u pojedinim delovima mre`e. Ukupan broj stanovnika prikqu~enih na mre`u iznosi 111 235 {to daje podatak da je specifi~na du`ina mre`e 442st/km, dok je orijentacioni podatak specifi~ne du`ine mre`e u ve}ini evropskih gradova 500-750 st/km. Ovaj podatak ukazuje na mogu}e rezerve u mre`i ali se ne mo`e tretirati bez komentara, jer pojedini delovi mre`e nisu dovoqnih dimenzija. Zastupqenost pojedinih pre~nika mre`e je slede}a: do Ø 100 mm: 35.71% Ø 100 - Ø 200 mm: 35.22% Ø 200 - Ø 300 mm: 7.23% Ø 300 - Ø 400 mm: 8.78% Ø 400 - Ø 500 mm: 1.38% Ø 500 - Ø 600 mm: 1.21% Tabela br. 51.- Na~in vodosnabdevawa naseqenih mesta Na~in Broj Broj Broj vodosnabdevawa naseqenih mesta stanovnika doma}instva naseqa prikqu~ena na sistem "]elije" 62 111.235 39.827 naseqa gde je izgradwa vodov. u toku 5 3.349 1.282 naseqa koja nisu prikqu~ena na sistem 12 5.113 1.583 naseqa gde je izrada projekta vodosnabdevawa u 22 11.671 3.902 443 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ГРАДА КРУШЕВЦА БРОЈ 4 26.08.2011. toku Grafik: na~ina vodosnabdevawa naseqenih mesta naseqena mesta prikqu~ena na sistem "]elije" 22% naseqena mesta gde je izgradwa vodovoda u toku nasewena mesta koja nisu prikqu~ena na sistem "]elije" 12% 61% 5% naseqena mesta za koja je u toku izrada projekta vodosnabdevawa Proizvodwa i potro{wa vode - Najve}i broj potro{a~a na podru~ju op{tine spada u kategorije doma}instava u individualnim ku}ama i kategoriju tzv. velikih potro{a~a (veliki privredni potro{a~i, ustanove, {kole, kasarne, bolnice...). Podaci ukazuju da veliki potro{a~i u~estvuju u ukupnoj potro{wi sa pribli`no 40% s tim da se realno mo`e o~ekivati trend porasta wihovog udela u ukupnoj potro{wi i dodatno optere}ewe na distributivni sistem. Na osnovu merenih podataka proizvodwe vode u Majdevu, prose~na godi{wa proizvodwa vode iznosi 350l/sec, a karakteristi~ni parametri u potro{wi vode su: dn koeficijent maksimalne dnevne neravnomernost: K max=1.45 ~as koeficijent maksimalne ~asovne neravnomernosti: K max=1.40 dn maksimalni dnevni protok: Q max=1.45x350= 507 l/sec ~as maksimalni ~asovni protok: Q max=1.40x507= 710 l/sec prose~na specif. proizvodwa za gradsko podru~je:qsr_grad= 370l/kor/dan prose~na specif. proizvodwa za seosko podru~je: qsr_selo= 150 /kor/dan gubici vode u sistemu: 20%. 26.08.2011. СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ГРАДА КРУШЕВЦА БРОЈ 4 444 Postoje}i sistem odvo|ewa otpadnih voda Razvoj i urbanizaciju Kru{evca, pratio je i razvoj komunalne infrastrukture. Predwa~ila je elektrifikacija i razvoj uli~ne mre`e, sa odre|enim ka{wewem u razvoju hidrotehni~ke infrastrukture. Pri tom je izgradwa kanalizacije fazno kasnila za izgradwom vodovodnog sistema, a posebno atmosferska kanalizacija. Po~etak izgradwe kanalizacione mre`e Kru{evca, se poklapa sa po~etkom izgradwe vodovodne mre`e. Prvi kolektor je izgra|en 1958.god. Kao merodavan sistem odvo|ewa otpadnih voda je usvojen separatni, nezavisno odvo|ewe komunalnih i industrijskih otpadnih voda od atmosferskih voda. Povoqni terenski uslovi su omogu}ili gravitaciono odvo|ewe otpadnih voda do prirodnog recipijenta Zapadne Morave u koju se upu{taju bez prethodnog pre~i{}avawa.