Socijalna istorija jugoslovenskog rokenrola Aleksandar Raković, Rokenrol u Jugoslaviji 1956-1968 (Izazov socijalističkom društvu), Beograd: Arhipelag, 2012. Ratovi devedesetih i krvavi raspad SFRJ da je reč o pionirskom poduhvatu, jer je ovde po učinili su da na tom prostoru društvena misao na prvi put, temeljno, srpska naučna istoriografija duže vreme bude fokusirana samo na ratne teme. posvećena rokenrolu i njegovim uticajima na Na taj način potisnuta je, i gotovo oterana u jugoslovensko društvo. Inače, studija koja je pred potpuni zaborav, svest o kulturnim pregnućima i nama ima 640 stranica i sadrži odgovarajuće dostignućima mladih ljudi koji su dotad mislili da fotografije najpoznatijih ličnosti i jugo bendova, rat može postojati samo u istorijskim čitankama i među kojima su Siluete, Elipse, Zlatni dečaci, na nekim drugim geografskim prostorima, jako Crni biseri, Crveni koralji, Grupa 220, Roboti, udaljenim od ovog na kome su oni živeli. Kameleoni. Od izvora na koje se autor ove Zaboravljeno je vreme rokenrola i užitaka (ne obimne, značajne i nadasve zanimljive knjige samo muzičkih) koje je on u Jugoslaviju donosio oslanjao takođe treba izdvojiti arhivsku građu, od sredine pedesetih i tokom šezdesetih na koja svedoči o tome kako su se državni i partijski talasima zapadne kulture. Čak i neposredno posle organi, analitičke službe i naučne ustanove ratne oluje promišljanje toga vremena je odnosile prema rokenrolu i njegovom uticaju na odloženo jer su kulturni život zapljusnuli neki jugoslovensku omladinu (zato je podnaslov novi talasi, pre svega muzika, koja je eklektički Izazov socijalističkom društvu ništa manje bitan spajala nepomirljive pravce, a za koju je (budući nego sam naslov). Ne treba zanemariti ni da spada u tipičnu Lowbrow kulturu) sklepan svedočenja sudeonika toga vremena i aktera kolokvijalni naziv: turbofolk. rokenrola (ponajviše muzičara, ali i novinara, Prva decenija ovoga veka, međutim, unela je reditelja, šahista, rok kritičara i kolekcionara brojne novine. Ne samo u muzici rokenrola u ploča) koji su autoru bili važni sagovornici u bivšim jugoslovenskim republikama nego i u propitivanju mesta i značaja ove muzike u životu knjigama i člancima posvećenim njoj. Istina je da mladih toga vremena. se u najvećem broju slučajeva radi o Budući da se koreni rok muzike nalaze u publicističkim radovima koji nemaju eksplicitno SAD, autor uvodna razmatranja posvećuje naučni karakter (deskriptivno istoriografskim i muzičkim pravcima belih i crnih Amerikanaca u muzikološkim napisima, enciklopedijama i prvoj polovini 20. veka. Treba reći da se radi o leksikonima, monografijama posvećenim razmatranjima koja su mnogo više od uvodnih određenim bendovima). Međutim i radovi takvog natuknica jer zahvataju 180 stranica. Ovde se profila pružaju građu za eventualne naučne rokenrol tretira kao muzički konglomerat. On pristupe (istorijske, sociološke, etnološko- nije monolitan jer obuhvata mnoge pravce i antropološke, kulturološke, estetičke), koji će se potpravce: od rokabilija, kantri i folk roka do art na višem nivou teorijske analize, zatim sintetički roka, esid roka, soula, ritma-i-bluza, disko roka, i komparativno, baviti fenomenom progresivnog roka, panka, hevi metala i fanka. jugoslovenskog, pa dakako i srpskog, roka. Nosioci rok zvuka nisu bili samo belci, već u Uostalom, zahvaljujući, između ostalog, i takvim velikoj meri crnci i žene, što govori o tome da je delima nastala je knjiga Rokenrol u Jugoslaviji rokenrol takva muzika koja ne priznaje nikakve 1956-1968 (Izazov socijalističkom društvu), barijere, te da je on „velika ujedinjujuća snaga“ istoričara Aleksandra Rakovića. Ona predstavlja (str. 36). Od „zvučnijih“ imena ranog rokenrola dopunjenu i obogaćenu verziju njegove istoimene kojima je u knjizi posvećena pažnja valja doktorske disertacije, odbranjene na Filozofskom pomenuti nekoliko: Bil Hejli (Haley), Elvis Presli fakultetu u Beogradu 2011. godine. Može se reći (Presley), Tomi Stil (Steele), Čak Beri (Berry), ———— Pripremljeno u okviru projekta Centra za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Nišu, Tradicija, modernizacija i nacionalni identitet u Srbiji i na Balkanu u procesu evropskih integracija (179074), koji finansira Ministarstvo za prosvetu i nauku Republike Srbije. 740 SOCIOLOGIJA, Vol. LIV (2012), N° 3 Badi Holi (Holly), Litl Ričard (Richard). veli Raković, sve jasnije su uočavana Nezaobilazni su bili i Sem Kuk (Cooke), Rej generacijska razilaženja starih i mladih Čarls (Charles), Džejms Braun (Brown), Vilson Jugoslovena. Socijalistička omladina govorila je Piket (Pickett). A onda slede kultni bendovi protiv deformacija u društvu, bunila se protiv britanske i američke rok scene, na čelu sa ignorantskog odnosa starijih i tražila je više Bitlsima (The Beatles), Enimalsima (The slobode za svoje stvaralaštvo. Taj period (1961- Animals), Rolingstounsima (The Rolling Stones), 1968) u ovoj studiji je prepoznat kao „vreme Dorsima (The Doors), Hendriksom (Hendrix)... električarskog rokenrola“, a on se poklapa sa Krećući se „od pamučnih polja do rokenrol vremenom u kome dolazi do bunta mladih (str. revolucije“, Aleksandar Raković čitaoca lagano 325). Mladi su bili pod budnim okom Partije, pa i uvodi u milje jugoslovenskog društva. U njemu samog predesdnika Republike, koji su skupa identifikuje uticaje popularne kulture Zapada na dobro odmeravali poteze kojima će ih voditi u muziku, film, modu i zabavnu štampu. Iako se „lepšu budućnost“, a istovremeno im ne muzika u ovoj knjizi razumeva kao „neizbežna oduzimati mogućnosti sopstvenog izbora. osnova“, po autoru je ništa manje važna Prve nedelje juna 1968. došlo je do „nadgradnja kroz politički i društveni kontekst“ studentskih demonstracija u Jugoslaviji. One su koji će rokenrolu omogućiti „pravo građanstva“ bile posledica uticaja koji su stizali sa studentskih na ovom prostoru (str. 6). Ovde vidimo Rakovića protestnih okupljanja u svetu, ali ništa manje i kao teoretičara koji raspolaže i određenim ekonomske situacije u zemlji, nedostatka posla za sociološkim i političkim znanjima, zahvaljujući mlade, društvenih nejednakosti, svemoći čemu uspeva da problematiku o kojoj raspravlja birokratije, depersonalizacije odgovornosti. U zahvati u celosti, u kulturnosociološkom ovom delu knjige, Raković manirom dobrog kontekstu. Posmatrani period omeđen je istraživača i analitičara vrši sociološku analizu pedesetšestom i šezdesetosmom godinom, jer su stanja u zemlji, razapetoj između starog, se 1956. u jugoslovenskoj štampi pojavili prvi konzervativnog (socijalističkog) kulturnog članci o rokenrolu kao „nemoralnoj“ muzici na modela i novog, modernijeg kulturnog Zapadu, a 1968. jugoslovenski rokenrol postaje (građanskog) talasa koji pristiže sa Zapada. Sa nezaobilazni i integralni deo kulture mladih. pobunom mladih šezdesetosmaša zatvoreno je Glavna razmatranja u knjizi tiču se rokenrola jedno istorijsko poglavlje, a započeto je drugo. u Jugoslaviji, od momenata kada se on postulirao Država nije imala kud nego da prizna svoje kao kopija zapadnjačkih pravaca i muzičkih greške i dâ za pravo mladima. Ništa od onoga što bendova do vremena u kojima ju-rok postaje su mladi izborili (rokenrol, omladinska štampa, originalniji i samostalniji u estetskom izrazu i seksualne slobode), pod uslovom da se nije tematskim sadržajima. Raković izdvaja dva suprotstavljalo ideologiji, nije suzbijano. Nakon perioda. Jedan prepoznaje kao godine klasičnog junskih događaja 1968, Partija je uspostavila novi rokenrola (1956-1965), a na drugi (1961-1968) savez sa rokenrolom i popularnom kulturom, od gleda kao na vreme „električarskog“ rokenrola. kada je između njih započeo dvodecenijski sklad Elem, u prvom razdoblju omladina traga za (str. 341). To predstavlja klasični primer nemoći načinima opstajanja muzike koja, bar na početku, države da zaustavi globalizacijske promene. Tada odudara od vrednosti i ideologije socijalističkog država preuzima ideje mladih predstavljajući ih društva. Sociološki je relevantna činjenica da kao sopstvene ideje (déja vu), čime tupi „nezdrava podeljenost između radničke, seoske i potkulturnu oštricu, a samu potkulturu gradske omladine“, na koju su ukazivali vodeći (rokenrola) ubacuje u matricu vladajuće kulture. političari i CK SKJ, tokom šezdesetih jenjava i Naredne stranice ove knjige posvećene su bledi. Zaključak autora je da je u ukljanjanju jugoslovenskim pogledima na britanski i socijalnih podela među omladinom rokenrol italijanski bit (tako je šezdesetih godina imao važnu ulogu (str. 189). Kao i na Zapadu imenovana rok muzika). Posebna pažnja je (s toga vremena, sukob se sa klasnog prebacuje na pravom) posvećena Bitlsima i njihovoj generacijski teren. Sve je veći jaz između mladih popularnosti u Jugoslaviji. U okviru poglavlja o i njihovih roditelja, koje su deca krivila za „električarskoj eksploziji“ autor se temeljito bavi negativne podele u društvu (mito, korupcija, zagrebačkim i beogradskim VIS-ovima (vokalno- krađe, protekcija). Kako su šezdesete promicale, instrumentalnim sastavima), velikim Prikazi 741 beogradskim gitarijadama, muzikom, intelektualci, da su oni protiv materijalizma, da atmosferom na beogradskim igrankama, bit ruše sve granice, rasne i klasne barijere i da se modom, promenama seksualnih navika i ostalim najglasnije bore protiv nuklearnog naoružanja i novotarijama koje su krasile tadašnji život protiv rata u Vijetnamu. Analize i izveštaji mladih. U završnom delu slede poglavlja o univerzitetskih i partijskih stručnjaka i državnih bitnicima i hipicima, to jest o jugoslovenskim organa o novoj levici obuhvatale su i hipi pokret, pogledima