Kosara, koja je ina~e volela da poma`e zat- vorenicima, vo|ena Duhom Svetim, zatra`i i dobi od oca dozvolu da, sa svojim slu{kiwama, SABORNIK u|e u tamnicu i opere glavu i noge okovani- BILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE ma. Videv{i Jovana Vladimira, wegovu lepo- tu, skromnost, blagost i mudrost, zadr`i se u SVETOG ARHANGELA MIHAILA razgovoru sa wim i zavole ga. Wihova qubav . tema je jedne od najromanti~nijih pripovesti 29 2016 17 37 rane srpske kwi`evnosti, zabele`ena u 12. NEDEQA, . MAJ , GODINA , BR. veku, u Qetopisu popa Dukqanina. Kosara usrdno zatra`i od oca da je uda za Vladimira. Samuilo najposle dade Vladimiru svoju k}er za `enu, a i Dukqu HIQADU GODINA OD UPOKOJEWA SV. JOVANA VLADIMIRA na upravqawe (kao vazal) i Dra~, dok je wegovom stricu Dragomiru predao Travuniju (Trebiwe). U velikoj i odanoj qubavi, Vladimir i Kosara `iveli Sveti knez (u narodnoj tradiciji nazivan ~esto i kraqem) i prvi srp- su u braku celomudreno, devstveno i molitveno. Vladimir je uporno izbega- ski mu~enik Jovan Vladimir, bio je vladar Dukqe, najistaknutije srpske vao da se ukqu~i u veliki rat, koji je dostigao vrhunac Samuilovim veli- kne`evine toga doba, koja je, jo{ pre wegove vladavine, bila deo prve ujedi- kim porazom od Vizantije 1014, zbog ~ega Samuilo umire od sr~anog udara. wene srpske dr`ave. Na prestolu je nasledio svog oca Petrislava, oko 990. Samuilovog sina Gavrila Radomira, koji je nasledio oca na prestolu, ubrzo godine, a Dukqa je tada obuhvatala dana{wu Crnu Goru, severoisto~nu Her- je pogubio wegov brat od strica, Jovan Vladislav i preuzeo vlast nad Make- cegovinu i Koplik u Albaniji, a sastojala se od Zete na jugu i Podgorja na donskim carstvom. Zatim je re{io da se obra~una i sa Vladimirom, pozvav{i severu. Vladimirov dvor se nalazio na podru~ju dana{we op{tine Bar, u ga u Prespu. Vladimir odbija, pa mu Vladislav {aqe zlatni krst kao za- predelu zvanom Krajina, a prestonica mu je bila kraj crkve Pre~iste Djeve log. Vladimir odgovara da }e do}i ako mu kao zalog po{aqe drveni krst, na Marije - Pre~iste Krajinske, na zapadnoj strani Skadarskog jezera. Ro|en kakvom je raspet i Spasiteq, pa lukavi Vladislav to i ~ini, na prevaru u je oko 970. godine, a jo{ kao de~ak je bio ispuwen duhovnim darovima, kro- pratwi krsta {aqu}i dvojicu episkopa i jednog pustiwaka, pred kojima se tak, smiren, }utqiv i ~istoga `ivota. U ranoj mladosti je izu~io ratni~ke la`no zakleo na tom krstu. Vladimir je celivao ovaj krst i stavio ga u nedra. ve{tine kod jednog dobrog vojskovo|e, spajaju}i u sebi vite{tvo i pobo`nost. Tek {to je iza{ao iz crkve, sa molitve, opkolili su ga Vladislavqevi voj- Mnogo je pomagao siroma{nima i nevoqnima. Izu~io je dobro Sveto pismo, nici i odsekli mu glavu, 22. maja (4. juna po novom kalendaru) 1016. godine. pa je jeretike i bogumile obra}ao pravoslavnoj veri, a u narod je poslao ^esno telo mu~enika Jovana Vladimira uze{e episkopi i sve{tenici u~iteqe Pisma da podu~avaju narod Istini. Podizao je crkve i manastire, i uneso{e ga, uz pesmopoje, u crkvu, gde je i pogreben, pra}en bolnim pla~em bolnice i gostoprimnice. Vladao je mudro, sa rasu|ivawem, voqen veoma od supruge Kosare. Vladimira je nasledio stric Dragomir, dok je zlovernog svojih podanika i naroda. Iako je na zemqi bio mo}ni vladar, duboko u sebi, Vladislava, dve godine kasnije, ubio kopqem u le|a An|eo Gospodwi, u liku a i po svim delima svojim, bio je smerni sluga Bo`iji. Svetog ratnika. Makedonska carevina je sru{ena iste godine i pripojena Vi- Me|utim, bio je okru`en brojnim isku{ewima. Wegova vladavina zantijskom carstvu. se odvijala tokom dugotrajnog rata izme|u Vizantije i Makedonskog carstva. Poku{ao je da, savezni{tvom sa Vizantijom, za{titi svoju zemqu i narod od SVETE MO[TI makedonskog cara Samuila, ali mu taj savez nije pomogao: Samuilo je napao Jo{ prve no}i, nad wegovim grobom pojavila se svetlost, kao da gori na hiqa- Dukqu 997, a Vladimir se, posle vi{enedeqnih bezuspe{nih borbi, povukao de sve}a, a ubrzo ovde po~e{e i brojna isceqewa. Upla{en time, bugarski sa svojom vojskom i narodom na brdo Kosogor (kosa gora). Ovde je sve vrvelo car dozvoli Kosari da uzme telo Svetog kneza, a ona ga prenese u mesto we- od otrovnih zmija, od ~ijeg bi ujeda ~ovek odmah umirao, ali je Sveti knez gove vladavine - Krajinu i polo`i u crkvu manastira Pre~ita Krajinska. Tu u~inio ~udo: po wegovoj usrdnoj molitvi, zmije su prestale da ujedaju, {to su mu mo{ti po~ivale netrule`no i miomirisno, dr`e}i u ruci drveni krst, traje sve do danas, a ako bi neko i bio ujeden, ni{ta mu ne bi bilo. Posle nad kojim je pogubqen. Kosara se zamona{i u ovoj crkvi i, najposle, bi pogre- izvesnog vremena, da bi izbavio svoje qude od gladi i ma~a, Vladimir se pre- bena kraj nogu svoga mu`a. Mo{ti su prenete u Dra~ 1215, gde su ostale sve dao, bio je vezan i tako utamni~en u zatvoru u Prespi, na jugozapadu Makedonije. do 1381. Zatim su ~uvane u manastiru Svetog Jovana Vladimira kod Elbasana, Dok je okovan trpeo tamni~ke muke, javio mu se An|eo Gospodwi da mu objavi sve do 1995, kada su preba~ene u Sabornu crkvu u Tirani, u sedi{te Albanske da }e uskoro biti oslobo|en, ali da }e umreti mu~eni~kom smr}u i biti udos- pravoslavne crkve. Narod je vekovima, u ogromnom broju, priticao Svetim tojen neprolaznog venca u Carstvu Bo`ijem. Ujedno, Samuilova k}i Teodora mo{tima prvog srpskog mu~enika, dobijaju}i isceqewa i pomo}. 145 146 KULT SV. JOVANA VLADIMIRA U NEDEQI SAMARJANKE PROSLAVQAMO: U ikonografiji, on se predstavqa kao kraq, u vladarskom 29.(16) Prep. Teodor; Sve{tenomu~. Teodor Vr{a~ki; Sv. mu~. Vuka{in ruhu, sa krunom na glavi, sa svojom odse~enom glavom u levoj 30.(17) Sveti apostol Andronik i Sveta Junija i krstom u desnoj ruci. Wegov lik `ivopisan je na fres- 31.(18) Sveti mu~enik Teodor Ankirski kama u svetogorskim manastirima Hilandar, Zograf i Fi- 01.(19) Sve{tenomu~enik Patrikije (Odanije Prepolovqewa) lotej; bugarskim manastirima Rila, Trojan i Glo`ene; i u 02.(20) Sveti mu~enik Talalej; Prepodobni Stefan Piperski manastiru sv. Katarine na Sinaju. Najstarije `itije sv. Jo- 03.(21) Sveti car Konstantin i carica Jelena; Prep. Jelena De~anska vana Vladimira je 36. glava Qetopisa popa Dukqanina, pi- 04.(22) Sveti mu~enik Jovan Vladimir, knez srpski sanog na latinskom jeziku, u 12. veku. Iako je titularno bio knez, narodno predawe i poezija nazivaju ga kraqem Srbije PREPORUKA HODO^ASNI^KIH PUTOVAWA (Dukqa je tada nazivana i Srbijom). @itija na crkvenoslovenskom i gr~kom HRAMOVI SV. JOVANA VLADIMIRA jeziku su mu {tampana u Veneciji, 1690. SPC ga je zvani~no pribrojala Sveti- Manastir Pre~ista Krajinska, u kome su Svetiteqeve mo{ti po~ivale prva ma 1861. U Beogradu je 1925. iza{la ^itanka o Svetome kraqu Jovanu Vladi- dva veka po upokojewu, posve}en je Uspewu Presvete Bogorodice, a wegovi os- miru, koju je sastavio sv. vladika Nikolaj. Kraj mo{tiju sv. Jovana Vladi- taci nalaze se, zajedno sa kulom, na jugozapadnoj obali Skadarskog jezera, kod mira okupqao se vekovima narod pravoslavni, ali i muslimani, naro~ito o sela Ostros. Bio je to najstariji manastir u onovremenoj Dukqi, dana{woj wegovom prazniku; nazvan je ~udotvorcem, miroto~cem i isceliteqem. Zeti. Crkva je podignuta izme|u 970. i 980, a sam manastir osnovan po~etkom 11. veka. Sv. Jovan Vladimir je, kao ktitor ovog, nekada prelepog, manastira, KRST SV. JOVANA VLADIMIRA podigao svetiwu kao svoje sedi{te, zadu`binu i dvor. Wegova supruga Ko- Krst koji je Sveti Mu~enik dr`ao, kada je pogubqen, vekovima se ~uva u po- sara je, po wegovoj smrti, osnovala ovde `enski manastir. Wenim zalagawem, rodici Androvi} iz Veqih Mikuli}a kod Bara. Androvi}i su krst ~uvali u~enici sv. Klimenta Ohridskog su {irili pismenost u ovom regionu, pa je kao najve}u vrednost, {tite}i ga i svojim `ivotima. Za mesto gde se nalazio Zeta postala rasadnik glagoqice, zbog veza sa Ohridom. Po nekim izvorima, znala su uvek samo dva najstarija mu{ka ~lana porodice. Krst od tisovine, smatra se da je jedan od najstarijih slovenskih rukopisa iz 11. veka, glagoqsko du`ine 45cm, okovan je u srebro, krajem 16. veka. Svake godine, na Troji~in Marijinsko Jevan|eqe, pisano upravo u ovom manastiru. Na praznik sv. Jo- dan, iznosi se, u litiji, na vrh planine Rumije. U~esnici ove svetkovine oku- vana Vladimira, 4. juna, ovde se odr`ava veliki narodni sabor. pqaju se u Veqim Mikuli}ima dan ranije, a izno{ewu krsta prethodi pono}- Manastir sv. Jovana Vladimira, na 15km od Elbasana, naziva se na na Liturgija u crkvi sv. Nikole. Zatim kre}e litija, strmom stazom ka 1593 albanskom: [in-\on. Na Liturgiji se u ovoj metra visokom vrhu Rumije. Litiju predvodi krst sv. Jovana Vladimira, koga, svetiwi okupqa oko 30 vernika, a Elbasan i po tradiciji, nosi neko iz porodice Androvi}, iza wega ide sve{tenik, pa okolna mesta ukupno imaju oko 3000 vernika. U pro{lom broju, u tekstu svi ostali. U litiji su, tradicionalno, i pravoslavni i katolici i musli- U Sabornom hramu u Tirani, mo{ti sv.