Надежда Мосусова СРПСКИ МУЗИЧКИ ТЕАТАР Историјски фрагменти Nadežda Mosusova SERBIAN MUSICAL THEATRE Historical Fragments Надежда Мосусова СРПСКИ МУЗИЧКИ ТЕАТАР Историјски фрагменти Музиколошки институт САНУ Београд 2013 Надежда Мосусова Српски музички театар: историјски фрагменти Nadežda Mosusova Serbian Мusical Theatre: Historical Fragments Издавач Музиколошки институт САНУ Београд, Кнез Михаилова 36 Уредник др Мелита Милин Рецензенти академик Дејан Деспић академик Димитрије Стефановић Обрада текста и прелом Горан Јањић Ликовно решење корица Александра Доловић Штампа Colorgrafx ISBN 978-86-80639-12-3 На корицама је снимак са извођења Охридске легенде у Битому (Пољска). Садржај / Contents Предговор .........................................................................................................7 Foreword Српска музичка сцена (125 година Народног позоришта у Београду) ......................................................................................................11 Serbian musical scene (Summary).................................................................36 Diaghilev’s Ballets Russes and the ballet in the Balkans and other European countries 1920-1944 ...........................................................39 Дјагиљевљеви Руски балети и балет на Балкану и у другим европским земљама 1920-1944 (резиме) ...................................................54 Музички театар Јурија Љвовича Ракитина.............................................55 The Musical theatre of Yuri L’vovich Rakitin (Summary)..........................82 Јубилеј опере Коштана Петра Коњовића: 80 година од троструке југословенске премијере ..........................................................83 Jubilee of Opera Koštana by Petar Konjović: Eighty years since the triple Yugoslav premiere (Summary) ......................................................95 Кореографске интерпретације Охридске легенде Стевана Христића .........................................................................................97 Choreographical interpretations of The Legend of Ochrid by Stevan Hristić (Summary) ...................................................................... 106 Are the folkloric ballets an anachronism today?...................................... 107 Да ли су фолклорни балети данас анахрони? (резиме)...................... 117 Воплощение Косовского эпоса в сербских операх и балетах второй половины ХХ столетия ............................................................. 119 Kosovo Epics incarnated in the оperas and ballets of Serbian composers of the second half of the 20th century (Summary).................. 124 Фотографије................................................................................................. 126 Illustrations Биографија Надежде Мосусове............................................................... 137 Biography of Nadežda Mosusova 5 Библиографија радова Надежде Мосусове о музичкој сцени – Избор.............................................................................................. 139 Bibliography of Nadežda Mosusova’s works about the musical scene – A Selection Индекс имена .............................................................................................. 145 Index 6 ПРЕДГОВОР Књига коју читалац има у рукама садржи седам радова које је др Надежда Мосусова написала и све (осим једног) објавила у току по- следње две деценије. На овај начин Музиколошки институт САНУ, у којем је ауторка радила тридесет пет година, пролазећи кроз сва зва- ња од асистента до научног саветника, жели да обележи 85-годи- шњицу њеног живота и пожели јој да настави своја истраживања ак- тивно и успешно као и до сада! Иако узак, избор текстова у овој књизи репрезентативан је за ауторкине главне области истраживања и методолошки приступ ра- ду. У њеном музиколошком опусу доминирају радови посвећени српској музичкој сцени и њеним најзначајнијим представницима Петру Коњовићу и Стевану Христићу, при чему је пажња посвећена не само музичкој анализи појединачних опера и балета, већ и инди- видуалном и ширем културном контексту њиховог настанка, сцен- ског извођења и трајања на репертоару. Изванредно упућена у све детаље либретистичких и композиторских процедура примењених у разматраним остварењима, Мосусова ауторитативно пише о њихо- вим драматуршким концепцијама, узорима који су надахнули њихове ауторе при стварању, уметничким дометима, позицији у односу на сродна дела њихових савременика. Као што је и неопходно када се про- учавају оперска и балетска остварења, она свестрано сагледава и њи- хов сценски живот, што подразумева залажење у подручја музичког извођаштва, режије, кореографије, сценографије и костимографије. Први рад, који је и најобимнији, „Српска музичка сцена (125 го- дина Народног позоришта у Београду)”, представља синтетичку, сложену, а истовремено врло прегледну, сажету историју српског музичког позоришта у ширем смислу, од скромних почетака у првој половини 19. века, до високог професионализма из последњих годи- на 20. века. Нарација води рачуна о континуитету збивања на под- ручју наше музичке сцене, задржавајући се на битним догађајима, како у области самог стваралаштва, тако и на плану успона извођач- ких могућности домаћих институција. Поред разматрања доприноса српских композитора опери и балету, прилог укључује и тумачења еволуције ставова директора оперских и балетских ансамбала, кри- тичара и публике према овим жанровима. Значај деловања у нашој средини руских оперских и балетских уметника емигриралих из Со- вјетске Русије после револуције 1917. године, сагледан је свеобухват- но и избалансирано, док су поједини специфични аспекти њихових богатих активности детаљније приказани у другим прилозима. Тако је у другом чланку у овој књизи, чији је наслов „Дјагиљевљеви Руски балети и балет на Балкану и другим европским земљама, 1920– 1944” (на енглеском), Мосусова изложила резyлтате свог проучава- 7 ња рада балетских играча, кореографа и сценографа из славне руске трупе, који су деловали у оним европским земљама које су биле без веће традиције у неговању ове уметности, а то су, поред балканских, биле и скандинавске и балтичке. На тај начин је допринела да се на европској културној мапи између два светска рата јаче истакне бео- градске балетска сцена која је достизала високе уметничке резултате захваљујући тим изванредним руским играчима и кореографима, међу којима су били Јелена Пољакова, Александар Фортунато, Нина Кирсанова, Фјодор Васиљев, Борис Књазев, Анатолије Жуковски и многи други. Мосусова је истражила и рад на подручју оперске режије Јурија Љвовича Ракитина, такође руског емигранта, познатог руског позо- ришног редитеља, глумца и педагога. У чланку разматра рецепцију сваке од његових режија седам опера, једне уметничке пантомиме и великог броја комада са музиком у Београду и Новом Саду. Једном од врхунаца српске музичке сцене, опери Коштана Пе- тра Коњовића, посвећен је четврти рад у овој књизи. Као специјали- ста за опус овог композитора, Мосусова пише текст у којем убедљи- во указује на значај овог остварења, прати његову генезу све до три премијерна извођења у Загребу, Београду и Љубљани 1931. године, а коментарише и каснија извођења у земљи и иностранству. Драгоце- не су и ауторкине оцене неких критичких осврта у штампи на ово Коњовићево дело. У прилогу „Кореографске интерпретације Охридске легенде Сте- вана Христића” Мосусова је посветила пажњу још једном истакну- том делу српске музичке сцене. Док је у својим ранијим студијама о овом балету писала првенствено о његовим музичким и драматур- шким карактеристикама, овде је предузела да истражи један аспект који се односи на његов сценски живот. Ослањајући се на свој лични увид као гледаоца у више различитих поставки Охридске легенде у Београду, и узимајући у обзир сву релевантну литературу о корео- графским реализацијама дела, Мосусова је изложила своје погледе на различите примењене приступе, у којима је уочила две основне тенденције – приближавање фолклору и удаљавање од њега. Кри- тички се осврнула на оне поставке које произвољно тумаче садржај дела, без уважавања музичке партитуре. И у следећем чланку су балети са фолклорном потком предмет ауторкиног проучавања. На питање из наслова – „Да ли су фолклор- ни балети данас анахрони?” – одговара негативно, базирајући своју аргументацију, између осталог, и на великом успеху који је послед- њих деценија доживео балет Грк Зорба на музику Микиса Теодора- киса. Главни део рада посвећен је креативним стремљењима двоје Руса емиграната у међуратној Југославији, Маргарите Фроман и Александра Фортуната, да створе оригиналне балетске кораке засно- 8 ване на традиционалним играчким елементима у домаћем фолкло- ру. Посебна је заслуга Фортуната што је подстакао Стевана Христи- ћа да компонује балет Охридска легенда, указујући му на кореограф- ски успех који је претходно остварила Маргарита Фроман, поста- вљајући Лицитартско срце Крешимира Барановића у Загребу. У ра- ду нису занемарени ни изузетни доприноси Нине Кирсанове и Ана- толија Жуковског, који је био инспирисан радом истраживача на- родне игре, сестара Љубице и Данице Јанковић, као и играчице и ко- реографа Маге Магазиновић. Последњи прилог у књизи, „Утеловљење Косовског епа у срп- ским операма и балетима друге половине 20. века” (на руском), скреће пажњу на три дела наших композитора које је привукла ова трагична нарација митског карактера, уграђена у темеље српског на- ционалног идентитета. То су две опере компоноване према драми Смрт мајке Југовића Иве Војновића – Отаџбина Петра Коњовића и опера Душана Радића истог наслова као драмски предложак