OTMICE I NESTANCI NE-ALBANACA NA KOSOVU 24. mart 1999 – 31. decembar 2000. godine Od dolaska međunarodnih snaga (KFOR) na Kosovo, 12. juna 1999. godine, do 31. decembra 2000. godine nestalo je pod nerazjašnjenim okolnostima 1 ili je oteto 2 najmanje 932 ne-Albanaca. Istraživanje Fonda za humanitarno pravo (FHP) pokazuje da su se otmice i nestanci Srba, Roma, Crnogoraca i Bošnjaka svakodnevno događali u periodu od 12. juna do 1. septembra 1999. godine. U tom periodu oteto je ili nestalo 835 ne-Albanaca. Sudbina 593 osobe još uvek nije razjašnjena. Oslobodilačka vojska Kosova (OVK) pustila je na slobodu 141 osobu iz zatvora pod njenom kontrolom, 24 osobe uspele su da pobegnu iz zatvora OVK-a, 13 nezakonito uhapšenih oslobodili su pripadnici KFOR-a i 62 osobe su ubijene posle otmice. Nestale osobe uglavnom su civili. Od 593 nestalih, koliko je FHP registrovao, 257 ne- Albanaca su uhapsili pripadnici OVK ili pojedinci u njeno ime. Svima se gubi trag posle zatvaranja. 336 ne-Albanaca nestalo je pod nerazjašnjenim okolnostima. Najveći boj nestanaka dogodio se u gradovima u kojima nije bilo, u vreme NATO bombardovanja, masovnijeg nasilja srpskih snaga prema albanskim civilima. U vremenu od 12. juna do 1. septembra 1999. godine u Prizrenu nestao je 121 ne- Albanac: 51 su uhapsili pripadnici OVK i od tada im se gubi trag, 42 osobe su nestale pod nerazjašnjenim okolnostima, petoro je ubijeno posle zatvaranja i 23 osobe su oslobođene, odlukom OVK-a ili posredstvom KFOR-a. U istom periodu u Prištini je nestalo 142 ne-Albanaca. 27 uhapšenih OVK je posle nekoliko dana pustila na slobodu. Do 1. septembra, rodbina ili pripadnici KFOR-a, pronašli su tela 7 nestalih u Prištini. U Gnjilanu je 120 nestalo, njih 47 OVK je oslobodila nakon ispitivanja i 8 uhapšenih su stekli slobodu posredstvom KFOR-a. U Gnjilanu, 10 ne-Albanaca je ubijeno posle zatvaranja i njihova tela su nađena. Prema podacima FHP-a u Đakovici je za dva i po meseca nestalo 63 Srba i Roma 3. Posle ispitivanja, od nekoliko sati do nekoliko dana, OVK je oslobodila 14 zatvorenika, dvojica su uspeli da pobegnu, tela 1 Izraz nestala osoba označava lice kome se gubi trag pod nerazjašnjenim okolnostima. Nema svedoka koji su videli šta se sa žrtvom dogodilo. 2 Izraz oteto lice označava osobu koja je protivpravno lišena slobode, bilo da su počinioci pripadnici OVK ili privatna lica. 3 Ima indicija da je broj nestalih Roma značajno veći nego što pokazuju podaci FHP-a. Izbegli Romi sa Kosova često menjaju mesto boravka u Srbiji i Crnoj Gori, zbog čega FHP nije uspeo da pronađe svedoke otmica i proveri navode o preko 150 nestalih Roma u Đakovici posle dolaska KFOR-a. šestorice odvedenih iz kuće su nađena, a sudbina 41 nestalog lica još uvek nije razjašnjena. Istraživanje FHP-a pokazuje da je tokom NATO bombardovanja, u toku sukoba srpskih snaga i OVK, nestalo više desetina pripadnika Vojske Jugoslavije ili policije čija sudbina još uvek nije razjašnjena. U istom periodu preko 1.500 Albanaca nestalo je posle zatvaranja, najčešće posle odvajanja muškaraca iz kolona. Njihova sudbina još uvek je nepoznata. Posle 1. septembra 1999. godine otmice i nestanci ne-Albanaca događaju se incidentno. To je pre svega posledica nastalog stanja na Kosovu: Srbi su ili izbegli sa Kosova ili su se sklonili u enklave pod zaštitom KFOR-a. Prema podacima FHP-a od 1. septembra 1999. godine do kraja decembra 2000. godine nestalo je 97 ne- Albanaca. Sudbina 72 nestale osobe još uvek nije razjašnjena. Međutim, praksa nedobrovoljnog nestanka na Kosovu nije prestala. U drugoj polovini 1999. godine i tokom 2000. godine nestalo je preko 300 Albanaca. Ima indicija da je reč o političkim otmicama. Sudbina većine njih još uvek nije razjašnjena. Navode o zatvorima OVK-a nezavisno su potvrdili brojni svedoci FHP-a. Izvesno je da je OVK držala zatvorenike u brojnim javnim objektima, privatnim kućama i na otvorenom prostoru. Podaci takođe ukazuju da je OVK imala preko 100 zatvorskih objekata do 1. septembra 1999. godine, što je u neposrednoj vezi sa brojem otetih i nestalih ne-Albanaca. Nema nezavisne potvrde navoda da su ti tajni zatvori OVK postojali tokom 2000. godine. Izvesno je da je OVK praktikovala često da seli zatvorenike, iz jednog u drugi objekat, iz jednog u drugo mesto, strahujući da KFOR ne otkrije tajno mesto zatvaranja. Svedoci i žrtve nezakonitog zatvaranja ukazuju da je bilo slučajeva u junu 1999. godine da su KFOR-u prijavljivali lokacije zatvora OVK i da tim povodom KFOR ništa nije preduzeo. Posle otmice petorice Srba iz Orahovca, 29. oktobra 1999. godine, FHP je neposredno saznao od predstavnika KFOR-a u Peći da su proveravali navode o tajnim zatvorima OVK u zgradi Doma armije i napuštenoj fabrici u naselju Piskote u Đakovici ali da nisu uspeli da pronađu zatvorenike. Među otetim bila su dvojica orahovačkih Srba protiv kojih je Okružno javno tužilaštvo u Prizrenu podnelo 1. oktobra 1999. godine zahtev za sprovođenje istrage zbog osnovane sumnje da su počinili ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Izvesno je da su se zatvori OVK nalazili u podrumu hotela “Paštrik”, prostorijama auto škole “Start”, zgradi bivšeg Doma armije i u napuštenoj fabrici u naselju Piskote u Đakovici; u zgradi đačkog internata, u zgradi u čijem prizemlju se nalazi samoposluga u Bojaninoj ulici, naselju Čenar česma i Starti igralište u Gnjilanu; u zgradi Okružnog zatvora, bivšoj policijskoj stanici, školi za gluvoneme, podrumu zgrada YU programa, bivšem Domu jugoslovenske vojske i u napuštenoj kući Srbina Dragana Spasića u Prizrenu, i u privatnim kućama u selima Zlatare i Matićevo, u naselju Dragodan, Taslidže i Ulpijana i u osnovnoj školi “Meto Barjaktari” u Prištini. Podaci nedvosmisleno pokazuju da je te lokacije OVK koristila u drugoj polovini juna, julu i avgustu 1999. godine, kada su se otmice i nestanci ne-Albanaca događali svakodnevno. Istraživanje slučajeva nestalih posle dolaska međunarodnih snaga na Kosovo FHP je sproveo zahvaljujući podršci i pomoći oca Save i sveštenika u manastiru Gračanica i Visoki Dečani. Izveštaj FHP ne daje potpunu i najtačniju sliku o nestalim Srbima, Romima, Bošnjacima, Crnogorcima i pripadnicima Vojske Jugoslavije i 2 policije.Izveštajem nisu obuhvaćeni slučajevi nestanka i otmica u 1998. godini, kao ni slučajevi posle dolaska KFOR-a koje FHP nije uspeo nezavisno da istraži, bilo zbog nedostupnosti svedoka ili nepotpunih podataka o incidentu. DEČANI (DEÇAN ) 1. Nestanci Vukanić Vlastimir (80), Crnogorac iz sela Junik, mahale Kalavaj (Mahalla e Kallavaj), opština Dečani, penzioner, nestao je 12. juna 1999. godine u Dečanu. Poslednje su ga videle njegove albanske komšije Sadiku koje su boravile u njegovoj kući za vreme NATO intervencije. Prema rečima Radoja Vukanovića, njegov otac Vlastimir ostao je u Dečanima posle 10. juna kada su on i njegova porodica izbegli u Srbiju. Otac je ostao sa albanskim komšijama Sadiku, koje su Vukanovići za vreme rata čuvali u svojoj kući. Od tih komšija Radoje je saznao da su bili sa njegovim ocem do 12. juna, kada su se vratili svojoj kući. Sa Vlastimirom su se dogovorili da sledećeg jutra pređe kod njih. Pošto se Vlastimir nije pojavio, komšije su otišle da vide šta se događa. Zatekle su praznu kuću. Istog dana popodne pripadnici OVK zapalili su Vlastimirovu kuću. Izvor: FHP, izjava svedoka Krstić Milija (70), Srbin iz Dečana, penzioner i njegova supruga Vilka (60), Slovenka, stanovali su u ulici Cara Dušana br. 60, nestali su 11. jula 1999. godine. Prema izjavi njihove ćerke Olge, ona je sredinom juna 1999. godine izbegla u Srbiju i zbog prekida telefonskih linija nije imala kontakt sa roditeljima. Krajem jula, od sveštenika u manastiru Dečan saznala je da su njeni roditelji nestali i da su ih komšije poslednji put videle 11. jula. Izvor: FHP, izjava svedoka Markušić Omer , Musliman iz Plava, Crna Gora, nestao je početkom decembra 1999. godine, na putu između Peći (Pejë) i Dečana, koje kontroliše komandant OVK Besim Čeku (Besim Çeku). Izvor: Slav Moslems from Plav, Montenegro, protested in Peć, Kosovo ŠMuslimani iz Plava, Crna Gora, protestovali u Peći, Kosovo¹, KOSOVO DAILY NEWS ŠKosovske dnevne vesti¹ 6. decembar 1999. Jovanović Mile , Petrović Boban i još dva lica (identitet nepoznat ), Srbi iz Dečana, nestali su tokom januara 2000. godine u Dečanima. Izvor: Pet otetih u Dečanima , BLIC, 31. januar 2000. 2. Otmice Pavlović Borivoje (65), Srbin iz Dečana, penzionisani ugostitelj, pre rata živeo u Peći, otet je u periodu između 15. i 17. juna 1999. godine u Dečanima. Sestra otetog Borivoja, Angelina izjavila je FHP-u da je on poslednji put viđen kada je krenuo iz manastira Dečani u stan njihove druge sestre, koja je živela u gradu. Angelina je od komšija njihove sestre saznala da su Borivoja oteli pripadnici OVK. 3 Kada je stigao u sestrin stan, za njim je ušla grupa pripadnika OVK koji su ga izveli iz stana i poveli sa sobom. Od tada mu se gubi svaki trag. Izvor: FHP, izjava svedoka Jolaja Binak (Jollaj Binak ) (80), njegov sin Muharem (23) i unuk Binak (13), Romi iz Glođana (Glloxhan), opština Dečani, odvedeni su iz kuće 20. juna 1999. godine. Dečak Binak je pušten istog dana, dok su otac i sin odvedeni u zatvor OVK u naselju Piskote (Piskotë), opština Đakovica (Gjakovë), i od tada im se gubi svaki trag. Prema svedočenju člana porodice Jolaj, četvorica pripadnika OVK su 20. juna ušla u njihovu kuću i vređala i batinala sve ukućane. Svedok je među pripadnicima OVK prepoznao Buka i Muharema Sadriju i Neziraj Arbena. Pripadnici OVK su u svoj štab, u naselju Piskote, poveli trinaestogodišnjeg Binaka. Na pola puta prema štabu vojnici su ga pustili da se vrati kući i poruči svojoj porodici da odmah napusti Kosovo. Kasnije tog dana, isti pripadnici OVK ponovo su došli u kuću porodice Jolaj i odveli Muharema. Sutradan, 21. juna, vojnici OVK su došli po treći put i poveli sa sobom starog Binaka, Muharemovog oca.