Biblioteka BIOGRAFIJE Urednik Aleksandar Šurbatović Naslov originala Jesse Fink THE YOUNGS: THE BROTHERS WHO BUILT AC/DC Copyright © Jesse Fink, 2013 First Published by Random House Australia Pty Ltd, Sydney, Australia. Cover image Copyright © Chris Walter Copyright © ovog izdanja Dereta YoungBraća kako je nastao AC/DC Jes se Fink Prevod sa engleskog: Nataša Krivokapić BEOGRAD 2015. DERETA SADR ŽAJ NAPO ME NA AUTO RA: „Gim me A Bul let” 11 PRED GO VOR: „Rock And Roll Ain’t Noi se Pol lu tion” 15 1. THE EASYBEATS „Good Times” (1968) 53 2. STE VIE WRIGHT „Evie” (1974) 65 3. AC/DC „It’s A Long Way To The Top (If You Wan na Rock ’N’ Roll)” (1975) 83 4. AC/DC „Jail bre ak” (1976) 101 5. AC/DC „Let The re Be Rock” (1977) 121 6. AC/DC „Riff Raff” (1978) 141 7. AC/DC „Hig hway To Hell” (1979) 157 8. AC/DC „Back In Black” (1980) 173 9. AC/DC „You Sho ok Me All Night Long” (1980) 189 10. AC/DC „Hells Bells” (1980) 199 11. AC/DC „Thun der struck” (1990) 211 DRA MA TIS PER SO NAE: „Who Made Who” 219 ZAHVAL NI CE: „For Tho se Abo ut To Rock (We Salu te You)” 223 BIBLI O GRA FI JA: „Ride On” 225 DIS KO GRA FI JA: „High Vol ta ge” 229 INDEX: „Up To My Neck In You” 231 Za Tonyja Cur ren ti ja i Mar ka Evan sa, i u seća nje na Mic ha e la Klen fne ra „Nasi lje i ener gi ja... to je suš ti na roken ro la.” – Mick Jag ger Napo me na auto ra „Gim me A Bul let” Svi ima mo neku pri ču o ovom ben du. Moja pri ča nema tačno odre đen datum, niti vreme. Seća nje na taj doga đaj zama glio je viski koji me je uniš tio na kra ju te uža sne veče ri. Još jed no subot nje veče pro vo dio sam sâm kod kuće, pita ju ći se kako sam zavr šio u neu red noj sobi tog gro znog hlad nog sta na u sute re nu, u cen tru Sid ne ja, kada sam tako dugo imao sve: udo ban dom u pred gra­ đu, sreć nu poro di cu, pre le pu ženu, pa čak i vrtorepog žgo lja vog psa. A sada sam spao na raz vr sta va nje crnih čara pa da ubi jem vre me dok ne bude dovolj no kasno da bez bed no odem na spa va nje, bez stra ha da ću se pro bu di ti u četi ri uju tro. Ako se sve že raz ve den čovek ose ća usa mlje no u dva uju tro, u četi ri je taj ose ćaj nepod noš ljiv. Želeo sam da iza đem i budem sa nekom ženom – bilo kojom – samo da neko ga zagr lim i dodir nem. Već sam bio na dovoljno „hit nih suda ra” da pre gu ram takve noći – ali me je para li sa la činjeni ca da je jedina žena koju i dalje volim i sa kojom želim da budem sada sa nekim drugim. Ose ćao sam se nemoć no, besno, i pre sve ga zaro blje no. Bio sam veoma depre si van. Moja situ a ci ja – očajna. A onda sam uzeo svoj sta ri ulu blje ni Mac Bo ok, otvo rio iTu nes i pustio AC/DC. Nisam iza brao „Back In Black”, „Hig hway To Hell”, „Thun der­ struck”, niti neku od pesa ma koje se redov no mogu čuti na kon cer ti ma tog austra lij skog ben da. (Austra li jan ci i dalje svo ja ta ju AC/DC iako se Angus i Mal colm Young posled njih godi na izu zet no tru de da se odrek­ nu svog austra lij skog nasleđa.) Pustio sam „Gim me A Bul let”, goto vo zabo ra vlje nu pesmu sa albu ma Powe ra ge iz 1978, koji se neka ko pro­ vu kao kroz puko ti ne mejnstrim pohva le i zao bi šao masov nu pro da ju. To je bio nji hov peti album, poslednji stu dij ski album koji su u zlat nom 11 Braća Young, kako je nastao AC/DC raz do blju AC/DC-ja, izme đu 1975. i 1980, pro du ci ra li sta ri ji brat Geor­ ge Young i Harry Van da, čla no vi neka daš njeg ben da Easybeats, a ujed no i nji hov naj ma nje zapažen album sa naj vi še umet nič kog kva li te ta. Na nje mu nema nijed ne loše pesme. „Oh, she hit me low.”1 Da, Bone, i meni je moja. Da li mi ovaj bend čita misli? Narav no, čuo sam za AC/DC i rani je, ali te večeri, dok sam sedeo na zače lju kre ve ta, pot pu no me je zapa nji lo to što sam slu šao. Taj čvr sti ton. Ener gi ja koja raste. Raz li či ti, ali neka ko ispre ple te ni zvu ci gita re. Bez Angu so vih ukra sa – što je ret kost za AC/DC. Samo među sob no ukrš ta nje Youn go vih uz sna­ žan gruv nji ho ve ritam­sek ci je. A reči su bile melem za dušu, rastrgnutu zbog odla ska moje supru ge. Konač no sam ih raz u meo. Kada se pesma zavr ši la, morao sam da pre slu šam ceo album – a potom i još jed nom. Više nego ije dan dru gi pret hod ni ili nared ni album, Powe ra ge, koji tra je neš to manje od 40 minu ta, pred sta vlja zvuč ni pri kaz stvar nog živo­ ta, pot pu no obič nog i poro dič nog, ona ko kako ga vidi gru pa neu gled nih muš ka ra ca koja ozbilj no pre ten du je na titu lu naj ve ćeg roken rol ben da svih vre me na. Skle pan za svega neko li ko nede lja u studi ju na petom spra tu sada poru še ne kuće „Boo me rang” u Sid ne ju, Powe ra ge nije samo album o sek­ su, opi ja nju, oruž ju i oluj nom vreme nu. Na sre ću, on ne sadr ži one deti­ nja ste sek su al ne dvo smi sle no sti koji ma je tre ći i posled nji pevač, Brian Johnson, tokom 1980­ih pokva rio neke od naj bo ljih zvu ko va gita re bra će Young. To je album sa kojim se pra vi slu ša o ci (koji se bit no raz li ku ju od pra vih obo ža va la ca) muzi ke AC/DC-ja mogu poi sto ve ti ti, jer, zahva lju­ ju ći zna čaj nom dopri no su Bona Scot ta, govo ri o ljud skoj sla bo sti. Upra vo taj uvid u poniznost i patos izdva ja Powe ra ge iz osta log reper to a ra AC/DC-ja. I dru gi albu mi odli ku ju se žesto kim zvu ci ma instru me na ta „Gretsch”, „Gib son”, „Music Man” i „Sonor”, ali tih devet pesa ma sa albu ma Powe ra ge (deset na evrop skom LP izda nju) bave se tema ma koji ma se ret ko pri da je zna čaj u hard­roku. Napuš te nost. Žud­ nja. Gubi tak. Težnja. Teš ko će: emo tiv ne i finan sij ske. Siro maš tvo. I, naj­ u zbu dlji vi ja od svih, rizik. Za fan ta stič nog Scot ta to je bio jedi ni život ni moto sa kojim je mogao da živi. 1 „O, zada la mi je nizak uda rac.” 12 Napo me na auto ra Refren prve pesme na albumu, „Rock ’N’ Roll Damna tion”, govo ri sve: „Take a chan ce whi le you still got the cho i ce.” / „Rizi kuj dok još imaš izbo ra.” Na kra ju sam to i ura dio: oti šao sam iz te sobe, osta vio fla šu viski ja i neraz vr sta ne crne čara pe, i pobe gao u Nju jork da se smu vam sa jed nom ple sa či com bur le ske koja liči na Scar lett Johan sson. Nisam hteo da umrem pita ju ći se „šta bi bilo kad bi bilo”. Napi sao sam knji gu. Pono vo sam se zalju bio. Vra tio sam život na pra vi put. Ali „Gim me A Bul let” je bila prva pesma koja me je šokira la i nasta­ vlja da me šokira sva ki put kada je čujem. Pro bi ja nje bas­gita re Clif a Wil li am sa kroz bede me gita ra Youn go vih i bub nje va Phi la Rud da na oko 1:17 uzdi že pesmu na neki pot pu no novi nivo savr šen stva rok muzi­ ke. Mada je svi rao u AC/DC-ju pre ko 30 godi na, to je vero vat no neš to naj pri bli žni je solo deo ni ci za „šlja ke ra” Wil li am sa, kako ga lakon ski opi­ su je Rob Riley, gita ri sta ben da Rose Tat too. Njegova kre a tiv nost nije došla do izražaja. Pou zda ni izvo ri tvr de da mu nepo pu stlji va bra ća Young to ne dozvo lja va ju.