Enciklopedija lekovitih bilja i recepti Lekovito bilje Od davnina je čovek koristio biljke za ishranu saznajući o njima istovremeno kakvo dejstvo imaju na organizam. Uočavao je dali su dobre za ishranu,nekada možda i kao lek.Najdad mnoge od njih pokazale su svoju negativno dejstvo,pa su tako bile svrstane u štetne,odnosno otrovne biljke.Međutim,njihova upotreba time nije bila isključena.Naprotiv,većina njih dragocena su sirovina za spravljanje važnih lekova. Naše moderno doba raspolaže izvanredno dobrim biohemijskim lekovima i antibioticima koji se sve više usavršavaju.Nasuprot tome,lekovite biljke svakim se danom sve više upotrebljavaju. Sve je veća upotreba biljnih čajeva,ekstrakata i sirupa.Kod nekih bolesti lečnik je upravo primoran da se obrati lekovitom bilju. Lečenje lekovitim biljem, fitoterapija, je trenutno veoma popularno. Svima je poznato da smo nаuku o lekovitom bilju nаsledili od nаših predаkа, koji su vekovimа brižljivo prikupljali informаcije o bilju, а zаtim ih koristili u lečenju mnogih bolesti. Mnoge biljke se koriste u složenim kombinаcijama, kаko bi se postigаo nаjbolji mogući efekat u lečenju. Lečenje biljem, kao i drugi načini lečenja, imа svoje prednosti i mane. Kod lečenja biljem treba biti strpljiv, jer se rezultati uglavnom ne postižu tako brzo kao kod upotrebe konvencionalnih lekovа. U nekim slučajevima lečenje biljem imа bolji efekаt od lečenja drugim metodama, a postoje i slučajevi kada se sintetizovаnim lekovima ne može postići pozitivаn rezultаt u lečenju, pa se pribegava upotrebi bilja. Kao i kod konvencionalnih lekova, pre upotrebe lekovitog bilja neophodno je konsultovati odgovarajućeg stručnjaka. Lečenje lekovitim biljem nije tako jednostavno kako to pojedinci zamišljaju. Na vrednost bilja i njegovu lekovitu moć ružno svetlo baca činjenica što se to bilje prodaje na našim tržničkim tezgama — onako napamet — bez potrebnog poznavanja bilja i davanja uputa za upotrebu. Sadržaj ove knjige neka bude pomoć zdravstvenom prosvećivanju naših radnih ljudi. U ovoj knjizi možete pronaći tekstove sa opisima, primenom i načinom upotrebe lekovitog bilja. Autor Opisi, primena i nacin upotrebe lekovitih biljaka Aloe vera - Aloe vera Barbadensis Miller Narodna imena. Aloja Botaničke karakteristike. Ovo je zeljasta biljka, visine 80-100 cm. Ima sabljaste, špicaste listove, sa testerastim ivicama, koji po obliku podsećaju na ružu, rastu pri zemlji. Iz sredine ruže raste cvetna drška koja se završava u vidu žutog ili crvenkastog cevolikog cveća. Aloja spada u porodicu ljiljana. Stanište. Prirodno raste samo u područjima sa toplom i suvom klimom (najbolji uslovi su tamo gde je prosečna godišnja temperatura iznad 22°C npr. Karibi, Meksiko). Upotrebljivi delovi biljke. List. Hemijski sastav. Aloe vera sadrži vitamine ( A, B1, B2, B3, B6, B9, B12, C, E i folnu kiselinu), minerale (magnezijum, mangan, cink, bakar, hrom, kalcijum, kalijum i gvožđe), mukopolisaharide, antioksidanse, aminokiseline (od toga 8 esencijalnih), enzime (16 enzima iz grupe proteaza, amilaza, lipaza i celulaza), antrakinine, lignine, saponine, sterole. Primena. Podstiče varenje, neutralizuje povišenu želudačnu kiselinu, uravnotežuje delovanje gastrointestinalnih simbiotičnih bakterija, smanjuje gljivice, normalizuje pH stolice, pomaže kod iritabilnog crevnog sindroma, kolitisa, proliva i zatvorenosti. Prodire kroz zidove trakta za varenje, ispira štetne bakterije i čisti crevne resice od naslaga. Na taj način smanjuje upale i povećava apsorpciju hranjivih materija. Poboljšava rad jetr, reguliše i snižava nivo šećera u krvi, jača srčani mišić, snižava nivo holesterola u krvi i krvni pritisak, sadrži faktore koji uništavaju tumore, podstiče imunološki sistem. Kao dopunska terapija, smanjuje štetne nuspojave hemo i radio terapije. Ublažava simptome astme i alergija. Ublažava akutne i hronične upale.Pomaže kod neuralgija, išijasa i glavobolje.Izvanredna je za suvu, osetljivu i oštećenu kožu Način upotrebe. Najviše se upotrebljava gel koji se dobija iz lista, a upotrebljava se i kao čaj i tinktura. 6 Američka kleka – Thuja occidentalis (otrovan) Narodna imena.Grbava tuja,vita jela, žerav,tuja. Botaničke karakteristike.Zimzeleno drvo visoko 15 metara.Grane su polozene pod pravim uglom prema stablu.Iglice su pravilno rasporedene,imaju uljne žljezde. Stanište.Poreklom je iz Amerike ,a kod nas se gaji kao ukrasno drvo u parkovima ii vrtovima. Upotrebljivi delovi biljke.Koriste se mladi izdanci ,čiji je miris vrlo prijatan. Hemijski sastav.Otrovni glikozid,etarsko ulje,taninska kiselina. Primena.Iz izdanaka nekad su Indijanci pravili mast protiv bolova od reume.Sa obzirom da je tuja jako otrovna ne preporučuje se kao lek. 7 Anđelika - Angelica sylvestris Narodna imena. Divlja angelika, anđeoski koren, anđeosko drvo, divlja pirevina, siriš i šiviz. Botaničke karakteristike. Anđelika je dvogodišnja biljka iz porodice štitarki.Listovi su veliki i trostruko perasti sa ovalnim našiljenim listićima. Na vrhu stabljike u nakupinama ima skupljene cvetiće bele ili zelenkaste boje. Debela stabljika naraste i preko dva metra visine i često je crvenkastosjajna. Grana se samo na gornjim delovima. Koren je smeđe do crvenkastosmeđe boje. Stanište. Raste na šumskim čistinama, u guštarama, oko ivica šuma na vlažnom tlu. Upotrebljivi delovi biljke. Cela biljka. Hemijski sastav. Angelika sadrži: angelicin, eterična ulja, tanin, organske kiseline, pektine, smole i dr. Primena. Čisti krv, leči izgubljeni apetit, umiruje grčeve u želucu, leči i glavobolju, povoljno utiče na mišiće, na živčani sistem, creva i disajne organe. Uklanja osećaj umora. Deluje protiv katara, nadimanja i nepravilne menstruacije. Način upotrebe. Ekstrat sirove biljke,čaj,prah. Čaj se priprema tako što se 10gr korena i 10g ploda (semena) prelije sa pola litre ključale vode. Još jače deluje ako se u litru belog vina 25 g korena natapa 24 sata i od toga se uzima dvaput dnevno po jedna čašica. Kupka se priprema tako što se na tri litre ključale vode stavi 250 g korena i ostavi da stoji 10 minuta; tada se doda vodi za kupanje. 8 Anis - Pimpinella anisum Narodna imena. Anason, slatki janež, slatki komorač, slatki kopar, slatki kumin. Botaničke karakteristike. Anis je jednogodišnja biljka visine 50-100cm. Stabljika je šuplja, razgranata i pokrivena dlačicama. Donji listovi su okruglasto-brežuljkasti, a gornji tri puta rasporeni. Cvetovi su beli, sastavljeni u štitovima. Plodovi su obrnuto-kruškastog oblika i prilegnuto dlakavi, zeleno-sive boje. Stanište. Traži zaštićeno sunčano mjesto. Gaji se kao kulturna biljka. Upotrebljivi delovi biljke. Upotrebljava se zreo plod. Hemijski sastav. Sadrži eterična ulja (najviše anetola, anisov aldehid, acetaldehid, anisova kiselina), trigliceride, makro i mikroelemente. Primena. Anis se koristi protiv astme, kašlja, za pojačavanje apetita, kod nesanice, histerije, slabog želuca, plućnih bolesti i nadimanja. Način upotrebe. Za čaj se uzima jedna kašikica na 200 g ključale vode ili u obliku praška četvrt kašikice i zalije vodom. Može se koristiti i prah anisa pomešan sa medom. 9 Ariš - larix europaea Narodna imena.Arič, ariševina, gorski mecesan, macesan. Botaničke karakteristike. Ariš je jedino cmogorično drvo što svake godine gubi listove, tj. iglice. Drvo je visoko od 20 do 40 metara, s tankim pognutim granama, crvenosmeđom ispucanom korom i šiljastom krošnjom. Fine i mekane iglice rastu zasebno na dugim i tankim izdancima u kiticama po dvadeset do šezdeset u broju, koje u jesen otpadaju. Ariš je jednodomna biljka koje se crveni, mirisavi cvetovi razvijaju u male šišarice. Kora, smola i iglice imaju balzamičan miris, nalik na limun. Smola ima miris na balzam, a okus poput terpentina. Stanište. Ariš ponajbolje uspeva u planinama, a često sačinjava goleme šumske prostore. Brzo raste i zbog toga se sadi i uzgaja. Upotrebljivi delovi biljke.Za lek se skupljaju zeleni češeri u proleće i početkom Ieta, iglice u toku cele godine, a smola i kora u jesen. Primena.Iglice i mladi češeri koriste se za kupku u lečenju nervno rastrojenih bolesnika, rekonvalescenata i jako slabih osoba. Isto tako, iglice i kora koriste se za pripremanje obloga za lečenje upaljenih rana, prignječenosti i čireva.Čaj pripremljen od kore ariša tera na mokrenje, leči vodenu bolest u početku, žuticu, reumu u zglobovima, osip i čireve. Smola pripremljena s vinom i medom čisti začepljenu jetru, drobi i lagano odvaja pesak i kamenje iz žuči, bubrega i mokraćnog meura, a kod upale grla koristi se za grgara. 10 Arnika - Arnica montana Narodna imena. Brđanka, veprovac, vučji zub , moravka. Botaničke karakteristike. Arnika je višegodišnja biljka. Podzemni deo je debeo i valjkast. Iz njega izraste slabo razgranata stabljika visoka do 50 cm sa jednom ili tri cvetne glavice, zlatnožute boje, smeštene pojedinačno na vrhu stabljike. Cveta od juna do avgusta, ima specifično smolasti miris. Listovi su smešteni pri dnu i dugoljasto- jajastog su oblika. Gore na stabljici znatno su manji i uži. Čitava biljka je pokrivena kratkim dlakama. Stanište. Raste na vlažnim planinskim livadama, ponegde se može naći u šumi. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se koriste cvet, listovi i koren. Hemijski sastav. Sadrži arnicin, eterično ulje, smolu, vosak, tanine, šećer, organske kiseline, karotinoide (zeaksantin), vitaminC, flavonoide, poliacetilene, makro i mikroelemente. Primena. Arnika povoljno deluje na uboje i sveže rane koje krvare usled povreda, kod iscrpljenosti organizma, bolesti srca i živaca, paralize i kapi u mozgu. Pospešuje bolje lučenje mleka kod majki dojilja, tera znoj,mokraću i 11 crviće kod dece, olakšava menstruaciju