ORIGINALNI NAU 5NI RAD UDK 78.011.26(497.11) "1980/1990" 316.723(497.11) "1980/1990" Marija Ristivojevi 4 Institut za etnologiju i antropologiju Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu [email protected] ∗ Rokenrol kao lokalni muzi 6ki fenomen Apstrakt: U radu se razmatra proces lokalizacije pop kulturnog i muzi 6kog feno- mena - rokenrola. Teza od koje polazim jeste da se i rokenrol, kao prevashodno glo- balni muzi 6ki žanr, može percipirati kao lokalni, te u tom smislu predstavljati prepo- znatljiv identifikacijski element lokalnog stanovništva. Rokenrol oznaka se u ovom slu 6aju odnosi na fenomen beogradskog "novog talasa" u muzici, aktuelnog osamde- setih godina proteklog veka. Na osnovu analize narativa dobijenih pra 4enjem rele- vantnih dokumentarnih filmova, namera mi je da ispitam najpre da li je "novi talas" percipiran kao lokalni fenomen, na koji na 6in se odvija konstruisanje te predstave, a zatim i šta je to što ovom fenomenu pruža lokalni legitimitet. Klju 6ne re 6i: muzika, lokalni identitet, rokenrol, "novi talas", Beograd Uvod Neretko se može 6uti konstatacija kako je odre 7ena muzika "obeležila ne- ko vreme i mesto". 5esto nije neophodno biti naro 6iti muzi 6ki poznavalac da bi, na primer, sama pomisao na Liverpul generisala asocijaciju na Bitlse (za nekoga je to pre fudbal), iako je grupa odavno prestala da postoji i prerasla lo- kalni liverpulski okvir, te postala globalni muzi 6ki (i kulturni) fenomen. Upra- vo takvo olako baratanje asocijacijama govori u prilog shvatanju da je muzika važan 6inilac u konstruisanju predstava o odre 7enom mestu, bilo da je re 6 o delu tog mesta (veza izme 7u ulice Kings roud u Londonu i pank pokreta), 6i- tavom mestu (Sijetl i grandž muzika) ili pak, regionu (Andaluzija i flamenko). Muzika u svim pomenutim primerima predstavlja središnji zna 6enjski element na osnovu koga se gradi percepcija zajedništva odre7ene grupe ljudi, a koja može prerasti u poimanje lokalnog, regionalnog ili, 6ak, nacionalnog identite- ∗ Rad je rezultat istraživanja na projektu "Transformacija kulturnih identiteta u sa- vremenoj Srbiji i Evropska unija", br. 177018 koji finansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije. K , . . 7. .1 (2012) 214 MARIJA RISTIVOJEVI 3 ta. Dakle, muzika kao kulturni fenomen poseduje "snagu" kojom kreira identi- tet nekog mesta, odnosno formira odre 7ene predstave o tom mestu koje se naj- pre usvajaju, a potom i upotrebljavaju kroz svakodnevne muzi 6ke prakse, dru- štvene interakcije i tome sli 6no. 1 Ljudi kroz muziku (bilo da je slušaju i/ili stvaraju) izražavaju svoje poglede na svet, svoja ose 4anja i ste 6ena iskustva. U tom smislu se muzika može pojmiti kao "proizvod". Me 7utim, proces kon- strukcije se time ne okon 6ava jer taj (muzi 6ki) proizvod nastavlja da "živi" kroz zna 6enja koja mu konzumenti dodeljuju, da bi kroz svakodnevne muzi 6- ke prakse (sviranje, slušanje, izlaženje, druženje, razmena mišljenja) muzika zapravo postala važan "graditelj" odre 7ene predstave na osnovu koje je mogu- 4e prepoznati neko mesto i o njemu govoriti (npr. doživljaj Liverpula kao "muzi 6kog grada"). Ozna 6iteljska putanja se usložnjava ukoliko je re 6 o fenomenima popular- ne kulture, kao što je rokenrol, iz dva bitna razloga (koja su me 7usobno pove- zana). Naime, rokenrol muzika je potekla iz velikih svetskih centara kao što su Sjedinjene Ameri 6ke Države i Velika Britanija (1) i rokenrol spada u do- men popularne kulture (2). Implikacije koje slede iz prethodnih tvrdnji su da je rokenrol globalni fenomen tj. planetarno prepoznat i rasprostranjen, a zatim i da van pomenutih centara ne predstavlja autohtoni fenomen. Samim tim što nešto ne predstavlja autohtoni fenomen, mogu 4e ga je okarakterisati i doži- vljavati kao dobrovoljno usvojen (u smislu imitacije, oponašanja poželjnog kulturnog modela) ili, pak, nametnut (što sa sobom povla 6i pitanje odnosa mo 4i), 6ime se ni u jednom ni u drugom slu 6aju ne ostavlja mesta autenti 6no- sti koja predstavlja potvrdu lokalnosti. Me 7utim, Moti Regev smatra da ro- kenrol može da bude posmatran kao lokalni autenti 6ni fenomen, ali da je u tom smislu analizu potrebno usmeriti ne ka rokenrolu u muzi 6kom smislu, ve 4 prema zna 6enjima koje rokenrol u sadejstvu s odre 7enom sredinom generiše (v. Regev 1992, 1). S tim u vezi ovaj autor napominje da razmatrana autenti 6- nost ne predstavlja imanentni muzi 6ki kvalitet, ve 4 da je zapravo re 6 o na 6inu na koji pojedinci ili grupe doživljavaju i percipiraju taj fenomen. Primer na kome 4u ispitati postavljenu hipotezu jeste "novi talas" u roken- rol muzici u Beogradu. "Novi talas" predstavlja muzi 6ki i kulturni fenomen koji je bio aktuelan u periodu koji je usledio posle zenita panka, dakle krajem sedamdesetih i po 6etkom osamdesetih godina dvadesetog veka u 6itavom sve- tu, a koji se najpre razvio u Britaniji odakle se dalje širio, pa dospeo i na jugo- slovensku muzi 6ku scenu. Usled specifi 6nog jugoslovenskog konteksta, lokal- nost u tom smislu može biti shva 4ena dvostruko, kao šira (jugoslovenska) i kao uža (beogradska) lokalnost. U skladu s predmetom istraživanja, ovde 4e biti razmatrana uža lokalnost, tj. "novi talas" kao beogradska varijanta, dok 4e 1 Pod time ne mislim da je muzika i jedini 6inilac na osnovu koga se kreira neki identitetski prostor, ve 4 da se može posmatrati kao bitan faktor u tom procesu. Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 7. Is. 1 (2012) ROKENROL KAO LOKALNI FENOMEN 215 šira lokalnost biti posmatrana u smislu šireg konteksta koji je neophodan da bi se neka kulturna pojava prou 6ila na što obuhvatniji na 6in. Polaze 4i od teze da rokenrol može da se tretira kao lokalni muzi 6ki fenomen, namera mi je da naj- pre sagledam odnos lokalnog stanovništva prema "novom talasu", a zatim i identifikujem na 6in na koji se lokalnost u tom smislu percipira tj. šta se pod lokalnoš 4u podrazumeva u novotalasnom diskursu, te na osnovu kojih zna- 6enjskih elemenata se pretpostavljena autenti 6nost ostvaruje. Pod lokalnim stanovništvom u radu mislim na rokenrol muzi 6are, novinare, producente, od- nosno osobe iz "sveta muzike" koji su tada bili aktuelni najpre na beograd- skoj, a zatim i na jugoslovenskoj muzi 6koj sceni. Ovaj muzi 6ki fenomen je bio aktuelan u prvoj polovini osamdesetih godina proteklog stole 4a, ali uprkos tridesetogodišnjoj distanci, odjeci u lokalnoj sredini su izraziti i danas. Jedan od pokazatelja toga mogu biti kako mnoge manifestacije lokalnog karaktera koje za temu imaju "novi talas" (izložbe, koncerti, tribine), tako i dokumentar- ni filmovi koji razmatraju taj muzi 6ki fenomen. Da je re 6 o fenomenu, a ne o muzi 6kom žanru, isti 6em iz najmanje dva razloga (v. Ristivojevi 4 2011). Nai- me, u muzi 6kom smislu novi talas kao koncept predstavlja "svaštaru" te pod tom "etiketom" okuplja grupe sa razli 6itim muzi 6kim stilovima i opredeljenji- ma. 2 U tom smislu je vrlo teško prona 4i zajedni 6ke muzi 6ke elemente koje bi predstavljale odliku "novog talasa" stoga što muzika organizovana u muzi 6ke žanrove i podžanrove (rokenrol, novi talas, pank itd.) predstavlja kulturno kognitivno organizovano muzi 6ko iskustvo spram potreba i usvojenih kriteri- juma onih koji se njima služe, a ne imanentno svojstvo samog žanra (v. Žiki 4 2009, 339). Dakle, muzi 6ki žanr predstavlja svojevrsnu kulturnu predstavu o tome kako bi trebalo da zvu 6i ono što se pod taj žanr ubraja. Samim tim, te predstave se mogu i razlikovati u zavisnosti od tuma 6enja, budu 4i da pojedi- nac sam stvara svoj odnos prema odre 7enoj muzici koriste 4i se u ve 4oj ili ma- njoj meri, ili, pak, uopšte, postoje 4im žanrovskim elementima razvrstavanja (Žiki 4 2009, 345). Kao antropologa, u ovom radu me zanimaju percepcije "novog talasa" od strane njegovih tvoraca i konzumenata, njihova tuma 6enja i vi 7enja, što prevazilazi žanrovske okvire i "novi talas" svrstava u kulturni fe- nomen. Iz toga proizlazi i moja namera da "novi talas" posmatram kao kultur- ni fenomen, odnosno da se ne bavim njegovom muzi 6kom i estetskom stra- nom, ve 4 potragom za zna 6enjima koja su nadogra 7ena na tu muzi 6ku osnovu. Osnovni izvor materijala prilikom analize 6ine tematski relevantni doku- mentarni filmovi doma 4e i regionalne produkcije: Sretno dijete (2003) 3, Rok 2 Ovde referiram na muzi 6ke stilove u okviru rokenrola, koji i sam predstavlja zna 6enjski šarolik konceptualni kišobran. 3 Dokumentarni film režisera Igora Mirkovi 4a koji se u ovom filmu vra 4a u period svojih tinejdžerskih dana i kroz razgovor sa svojim nekadašnjim herojima, najpre mu- zi 6arima "novog vala" iz Zagreba i Beograda, od kojih su neki rasuti po svetu, pa pro- K , . . 7. . 1 (2012) 216 MARIJA RISTIVOJEVI 3 dezerteri 4 (1990) i tri epizode serije Robna ku 4a5 (2009) pod nazivom "Novi talas". Ovi filmovi predstavljaju plodan materijal jer su u njima zabeležena mišljenja i vi 7enja samih protagonista "novog talasa", kako muzi 6ara tako i producenata, rok kriti 6ara odnosno svih onih u to vreme klju 6nih, a danas za tu pri 6u, relevantnih li 6nosti. Iako svi ovi filmovi "novi talas" posmatraju kao jugoslovenski fenomen (SFRJ), te pored beogradske, pri 6aju i zagreba 6ku no- votalasnu pri 6u, kako bih se držala okvira rada, pažnju sam usredsredila na narative o beogradskoj novotalasnoj varijanti, dok mi ostale grupe i scene slu- že kao kontekstualna dopuna. Kako je novi talas fenomen koji je postojao pre 30 godina, pri 6a o njemu je sa 6injena od najmanje dve temporalne perspekti- ve: "nekada" 6 i "sada". U ovom radu, pažnju poklanjam narativima koji spada- ju u kategoriju "sada" tj. predstavljaju naknadne konstrukcije, s obzirom na to da su filmovi snimani u post-novotalasnom periodu. Konceptualna podloga: muzika, lokalni identitet, autenti 6nost Kao što sam ve 4 nagovestila u uvodnom delu, muziku u radu sagledavam kao društveni i kulturni fenomen tako što se fokusiram na njeno osnovno svoj- stvo koje u tom smislu vidim - komunikativnost.