Zavi~ajni muzej Koceqeva Biblioteka ,,Di{a Ati}" Izdava~i: Biblioteka ,,Janko Veselinoviæ" Koceqeva Biblioteka ,,Diša Atiæ" Vladimirci Za izdava~e: Nebojša Ostojiæ, direktor Milan Æosiæ, direktor Autor: dipl. arheolog Zoran A. ivanoviæ - kustos Redakcija: dipl. in`. geodezije Veroqub Matiæ - predsednik op{tine Koceqeva; dipl. filolog Janko Ðuriæ - predsednik op{tine Vladimirci; dipl. pravnik Nebojša Ostojiæ - direktor; dipl. novinar Milan Æosiæ - direktor; dipl. arheolog Zoran A. ivanoviæ - kustos Kompjuterska obrada i dizajn: Zoran A. ivanoviæ Lektor i korektor: dipl. ekonomista Jelena ivanoviæ - profesor Recezent: dipl. istori~ar Radomir Petroviæ - direktor Istorijskog arhiva [abac [tampa: Fine Graf - Beograd Tira`: 500 primeraka ISBN 978-86-84415-03-6 Na preobra`ewe, leta gospodweg 2007. Koceqeva - Vladimirci Zavi~ajni muzej Koceqeva Biblioteka ,,Di{a Ati}" Vladimirci Zoran A. @ivanovi} Posavotamnavski srez Koceqeva - Vladimirci 2007. Op{tina Koceqeva Janko Ðuriæ Veroqub Matiæ predsednik op{tine predsednik op{tine Vladimirci Koceqeva Op{tina Vladimirci Zajedni~ka administrativna pro{lost op{tina Vladimirci i Ko- ceqeva nametnula je, sasvim prirodno, i zajedni~ki aga`man oko wenog istra`ivawa i prou~avawa. To je bila i na{a obaveza prema genera- cijama koje dolaze i koje treba da imaju jasnu predstavu o va`nim istori- jskim de{avawima u svom rodnom kraju. Svakako da je upu}enost jednih na druge samo prednost a ne mana, i to prednost koju treba iskoristiti kao potencijal za uspe{nu saradwu i zajedni~ka ulagawa u projekte od obostranog interesa. Uostalom, to je i u interesu gra|ana na{e dve op{tine, i kao takvog, neophodno je sprovo- diti ga na obostranu korist. Bila je ovo, ujedno, i jedinstvena prilika da se demonstrira jedan od modaliteta uspe{ne me|uop{tinske saradwe koji je urodio plodom novih saznawa. Podaci koji su ovom prilikom (iz davno zaboravqenih naslaga vremena), uspe{no izvu~eni na svetlost dana, bacaju jedno sa- svim novo svetlo na, ne tako davnu, zajedni~ku pro{lost posavotamna- vskog kraja. A to je u interesu svih nas, kao i u interesu generacija koje }e tek do}i. predsednik op{tine Vladimirci: predsednik op{tine Koceqeva: Janko Ðuriæ, dipl. filolog1 Veroqub Matiæ, dipl. in`. geodezije2 1 Janko \uri} ro|en je u mestu Batalage, u op{tini Koceqeva, 12. avgusta 1947. godine. Zavr{io je U~iteqsku {kolu i Filolo{ki fakultet - odsek za ruski jezik u Beogradu.Radio je trideset godina u Sredwoj {koli u Vladimircima kao profesor ruskog jezika. Od oktobra 2004. godine izabran je na du`nost predsednika op{tine Vladimirci. Sa suprugom i dvojicom sinova `ivi i radi u Vladimi- rcima. 2 Veroqub Mati} ro|en je u mestu Qutice, u op{tini Koceqeva, 6. aprila 1953. godina. Posle zavr{ene sredwe {kole diplomirao je na Gra|evinskom fakultetu - odsek geodezije, u Beogradu. Ra- dio je u Republi~kom geodetskom zavodu u Koceqevi, a za predsednika op{tine Koceqeva izabran je u oktobru 2004. godine. Sa suprugom i k}erkom `ivi i radi u Koceqevi. 5 Biblioteka ,,Janko Veselinovi}" Koceqeva Milan Æosiæ Nebojša Ostojiæ direktor Biblioteke direktor Biblioteke ,,Di{a Ati}" Biblioteka ,,Janko Veselinovi}" Vladimirci ,,Di{a Ati}" Vladimirci Koceqeva Saradwa na poqu kulture izme|u dve srodne institucije, koje su, uz to, jo{, i u neposrednom susedstvu, jeste sasvim normalna i po`eqna stvar. Biblioteka ,,Janko Veselinovi}" Koceqeva i Biblioteka ,,Di{a Ati}" Vla- dimirci, jesu, svaka u svojoj op{tini, jedine institucije kulture i organiza- tori kulturnih de{avawa na teritoriji svoje nadle`nosti i u okvirima svo- jih programskih kompentencija. Sasvim je prirodno da te dve institucije pokrenu jedan istra`iva~ki projekat vezan za prou~avawe zajedni~ke administrativne pro{losti na{e dve op{tine. Takav istra`iv~ki projekat nametnuo se sam od sebe, s obzirom da je veo zaborava ve} odavno prekrio na{a dana{wa saznawa vezana za pitawe: - Kada su i kako formirane dana{we op{tine Koceqeva i Vladimirci? ^iwenica je da u sastavu Biblioteke ,,Janko Veselinovi}" radi i regi- strovani Zavi~ajni muzej Koceqeva, sa zaposlenim stru~nim licem kompete- ntnim za istra`ivawe pro{losti, pa je bilo sasvim normalno da Zavi~ajni muzej preuzme na sebe obavezu vezanu za istra`iva~ki deo posla oko pomenu- tog projekta. Rezultati realizovanih istra`ivawa nalaze se sada pred nama, a sud vremena }e re}i koliko je jedan ovakav posao bio opravdan, s obzirom da on predstavqa i zalog za budu}nost. Naravno, ostaje u zadatak da se istra`i- vawa na ovu i sli~ne teme, ne obustave, ve} nastave jo{ ve}im intezitetom u interesu svih gra|ana op{tina Koceqeve i Vladimiraca. direktor Biblioteke Vladimira~ke: direktor Biblioteke Koceqeva~ke Milan Æosiæ, dipl. novinar3 Nebojša Ostojiæ, dipl. pravnik4 3 Milan ]osi} ro|en je 8. maja 1957. godine u Vladimircima. Po zavr{etku gimnazije u [apcu diplomirao je na Fakultetu politi~kih nauka - novinarski smer, u Beogradu. Radio je u agenciji ,,Glas Podriwa", a od decembra 2004. godine postavqen je za direktora Biblioteke ,,Di{a Ati}" u Vladimircima. Sa suprugom i k}erkom `ivi i radi u Vladimircima. 4 Neboj{a Ostoji} ro|en je 18. juna 1962. godine u Koceqevi. Po zavr{etku sredwe {kole diplo- mirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu. Od marta 2005. godine postavqen je za direktora Biblioteke ,,Janko Veselinovi}" Koceqeva. Sa suprugom i sinom `ivi i radi u Koceqevi. 6 Predgovor U kulturnoj istoriji Posavotamnave ovo je prvi put da se na jednom mestu na|u publikovane sve fotokopije originalnih istorijskih dokume- nata koja se odnose na administrativnu pro{lost dana{wih op{tina Vladi- mirci i Koceqeva, a koje su nekada ulazile u sastav Posavotamnavskog sreza. Posavotamnavski srez bio je samo jedan od ~etiri sreza u ve}oj administrati- vnoj jedinici pod imenom - Okrug {aba~ki. Takvih okruga u nekada{woj Srbiji devetnaestog veka bilo je sedamnaest. Ova publikacija ima za ciq da osvetli postanak i razvoj op{tina Koceqeva i Vladimirci, i to, prvenstveno, na ilustrativan na~in. Naime, svaka faza u postanku, promenama i razvoju op{tina u Posavotamnavskom srezu bi}e ilustrovana i fotokopijama originalnih dokumenta. Naravno, ovakve ilustracije prati}e i odgovaraju}i komentari, kao i podrazumevani nau~ni aparat. Na prvi pogled, mo`da, po malo mo`e i da ~udi jedan ovakav koncepci- jski pristup ovoj problematici, ali, s obzirom da je proces formirawa i trajawa op{tina u Srbiji dug skoro dva veka, nije na odmet sve relevantne nau~ne tvrdwe ilustrovati i odgovaraju}im dokaznim materijalom u formi istorijskih izvora. Jedino je takvom metodologijom u potpunosti mogu}e potpuno osvetliti sve faze u razvoju op{tina u Posavotamnavi i odgovoriti na tri osnovna pitawa: - Kada su i kako formirane dana{we op{tine Koceqeva i Vladimirci? - Kako je tekao wihov razvoj do na{ih dana?, i - Koja su sve mesta, i kada, ulazila u sastav ove dve op{{tine? Uz odgovor na navedena pitawa, u ovoj publikaciji bi}e dat i kratak pregled osnovnih geografskih, geolo{kih, pedolo{kih, klimatskih, i isto- rijskih karakteristika Posavotamnavske oblasti, pa }e na taj na~in osnovna slika o Posavotamnavi (kao jednoj geografsko-administrativnoj oblasti), bi- ti kompletno zaokru`ena. Sigurno da }e ova studija biti od velike pomo}i i za neki budu}i rad na pisawu kompletne istorije bilo koceqeva~ke, bilo vladimira~ke op{tine. A do tada, ova publikacija bi}e nezamenqivi vodi~ za putovawe u administra- tivnu pro{lost, kako op{tine Koceqeva, tako i op{tine Vladimirci. Na preobra`ewe, leta gospodweg 2007. Autor 7 Karta 1. Oblast Posavotamnave5 - Razmera 1 : 300 0000 5 Posavotamnava je oblast u severozapadnoj Srbiji, u sada{wem Ma~vanskom okrugu kojoj pripada teritorija dana{wih op{tina Vladimirci i Koceqeva. Karta br. 1 kopirana je sa Karte Srbije koju je {tampao: Intersistem - Kartografija, Beograd, 2006. Mesta koja danas ulaze u sastav op{tine Vladimrci su slede}a:1. Kozarica; 2. Kaona; 3. Mrovska; 4. Beloti}; 5. Pejinovi}; 6. Krnule; 7. Matijevac; 8. Vladimirci; 9. Lojanice; 10. Vuko{i}; 11. Ri- |ake; 12. Vu~evica; 13. Kujavica; 14. Skupqen; 15. Bobovik; 16. Jalovik; 17. Jazovnik; 18. Krni}; 19. Vlasanica; 20. Debrc; 21. Zvezd; 22. Trbu{ac; 23. Dragojevac; 24. Provo; 25. Novo selo; 26. Me- sarci; 27. Suvo selo; i 28. Beqin. Mesta koja danas ulaze u sastav op{tine Koceqeva jesu slede}a: 1. Dowe Crniqevo; 2. Galovi}; 3. Gradojevi}; 4. ]ukovine; 5. Golo~elo; 6. [aba~ka Kamenica; 7. Qutice; 8. Subotica; 9. Koceqe- va; 10. Mali Bo{wak; 11. Dragiwe; 12. Brdarica; 13. Svileuva; 14. Batalage; 15. Zukve; 16. Dru`e- ti}; i 17. Bresnica. 8 Geografski polo aj Posavotamnave ,,Posavotamnava" jeste oblast koja je pod ovim imenom nastala 1838. go- dine spajawem ,,Posavske" i ,,Tamnavske kne`ine", odnosno, kratkotrajno pre tog datuma u dr`avnom aparatu nazvane ,,Posavska" i ,,Tamnavska kapetanija". Od 1838. g., pa sve do 1955. godine ovo je bio ,,Posavotamnavski srez", a od 1955. godine, pa sve do danas, ovu oblast (uglavnom), pokrivaju teritorije dana{wih op{tina Vladimirci i Koceqeva. Od stvarawa Posavotamnavskog sreza 1838. godine, pa u narednih stotinak godina bilo je dosta administrativnih promena u broju naseqa unutar pomenutog sreza, ali, i posle 1955. godine deobom sreza na dana{we dve op{tine. Danas se pod Posavotamnavam podrazumevaju sva ona mesta koja pripadaju op{tinama Koceqeva i Vladimirci. Iako je re~ Posavotamnava skovana od imena ranijih kne`ina, i to iskqu~ivo za potrebe administracije, ona je duboko u{la u narod, te qudi u pogledu prostorne opredeqenosti i pripadnosti uvek za sebe govore da su iz Posavotamnave. Za razliku od geografskih celina koje imaju izrazite granice i pose- bna geografska obele`ja, Posavotamnava nije jasno geografski definisana, pa je nemogu}e precizno odrediti pouzdane regionalne geografske granice izme|u Posavotamnave i susednih geografskih celina.