LUCI PETROVIĆ DR LAVOSLAV KADELBURG SPOMENICA LUCI PETROVIĆ DR UNAOSUNA KADELBURG SPOMLNICN Izdavač Savez jevrejskih opština Srbije, Beograd English resume Mkatin Butcher Lektor Milinko RkdevSć Tehnička priprema i prelom PRESSING, Đeograd Štampa SPRINT d.o.o., Pklićkk 79, Zemun Tiraž 500 ISBN 978-86-88113-02-1 LUCI PEEGOVJĆ DR LAVOTLAV 1910-1994 BEOGRAD, 2010. Dr Lavoslav Kadelburg je bio uključen u jevrejski javni rad od najranije mladosti do kraja života. Kao predsednik Saveza Jevrejskih opština Jugoslavije od 1965. do 1991. i počasni predsednik od 1991. do 1994. godine bio je najduže na toj funkciji od postojanja Saveza, i to u vreme kada je jevrejska zajednica bila suočena sa največim izazovima: problemima odnosa i veza sa Izraelom, rastućim antise- mitizmom... Stoga ova Spomenica, posve- ćena 100-godišnjici njegovog rođenja, ne samo da daje sliku o jednom značajnom, velikom čoveku, već je istovremeno i deo istorije jugoslovenske jevrejske zajednice kojoj je pripadao. Dr Lavoslav Kadelburg (26. 08. 1910-12. 12. 1994) SADRŽAJ ....................................................................................... 13 OD 1910. DO 1941............................................................................. 15 U ZAROBLJENIŠTVU .......................................................................... 20 PORODICA............................................................................................... 24 PROFETIONALNA ANGAŽOVANOST............................................. 26 AKTIVNOTTI U JEVREJSKOJ ZAJEDNICI..................................... 32 VEZE TA TVETTKJM JEVREJTKJM ORGANIZACIJAMA........... 40 ODNOTJ TAJZRAELOM ...................................................................... 48 ODNOTJ TA JEVREJIMA U TTTR-U J NEKIM ZEMLJAMAJTTOČNE EVROPE ................................ 58 NAGRADE I ODLIKOVANJA ............................................................. 63 INMEMORIAM.................................................................................. 67 Aca Tinger: ČOVEK KOGA NE TMEMO ZABORAVJTI ............. 69 Andreja Preger: REČ PRIJATELJU................................................ 74 Jevrejski istorijski muzej: UMRO JE DR LAVOTLAV KADELBURG.................................................... 81 SEĆANJA PRJJATELJA..................................................................... 83 Božo Švarc: MOJ UČITELJ I Р^иАТЕШ......................................... 85 Eta Najfeld: PITMO LACIJU KADELBURCG................................ 87 Vidosava Nedomački: OTTALI TMO BEZ DRAGOCENOG TARADNIKK................................................. 89 Ivan Brandajs: POLA TTOLEĆA DRUGOVANJA I SA]RADNJU............................................................................. 91 Rajko Đurić: U ZNAK TEĆANJA NA LAVOTLAVA KADELBURGA ...................................................... 97 Ana Šomlo: KADELBURG, ČOVEK ZAUVEK.............................. 99 IZJAVE I TELEGRAMI SAUČEŠĆA............................................ 101 DOKUMENTATIONSZENTRUM des Bundes judischer Verfolgter des Naziregimes (Simon Wiesenthal) ........................ 103 EUROPEAN JEWISH CONGRESS (Jean Khan, President; Serge Cwajgenbaum, Secretary Geneeall.................................. 104 KEREN КАУЕМЕТН LE ISRAEL (Jewish National Fund) (Moshe Rivlin, World Chairman; Avraham Shaar, Director) ... 105 YAD VASHEM (Avner Shalev, Chairman; Reuven Dafni, Vice Chairman) ..................................................... 106 THE AMERICAN JOINT DISTRIBUTION COMMITTEE (Yechiel Bar-Chaim)........................................................................ 107 JEWISH AGENCY FORISRAEL (Abraham Sade, Shailah for Yugoslavia; Tuvya Raviv, Head of Delegation) .... 108 MEĐUNARODNE I NACIONALNE JEVREJSKE ORGANIZACIJE - spisak........................................................ 109 ZVANIČNICIIZ ZEMLJE INOSTRANSTVA - spSakk ............... 109 JEVREJSKE ORGANIZACIJE IZ ZEMLJE I OKRUŽENJA - apiakk ............................................................... 110 POJEDINAČNI TELEGRAMI - .......................................... 110 IZ RADOVA DR LAVOSLAVA KADELBURGA ...................... 113 PETO PLENARNO ZASEDANJE SVETSKOG JEVREJSKOG KONGRESA U BIRSELU................................. 115 POVODOM SIMPOZIJUMA O ODNOSIMA IZMEĐU JEVREJAI NEMACA.................................................. 123 NEKA AKTUELNA PITANJA............................................................. 125 ŠTAJEZNAČILO JEVREJSKO OPREDELJIVANJE .................... 130 ČETRDESET GODINA SVETSKOG JLVREJSKOG KO^i^lR^S^JA........................................................ 133 PROF. DR ALBERT ANES DVADESET GODINA OD SMRTT............................................. 135 DR NAHUM GOLDMAN „DRŽAVNIK BEZ DRŽAVE“ NAVRŠIO JE 80 GODINA........................................................... 137 JUBILARNI ROĐENDAN DR ETE NAJFELD .............................. 139 RABIN CADIK DANON .................................................................... 141 IN MEMORIAM JOŽEFU BRUNERU DEBRECEENJU............... 143 DAVID LEVI DALE - IN MEMORIAM.......................................... 145 DR CVI ROTEM - IN MEMORIAM ............................................... 148 DR JOSIP PRESBURGER - IN MEMORIAM................................ 150 POLEMIČKO IZDANJE [V. Žerjavić: „Gubici stanovništva u drugom svjetskom ratu“]............................................................ 152 DR MILAN BULAJIĆ: „USTAŠKI ZLOČINI GENOCIDA“......... 154 BIBLIOGRAFIJA RADOVA DR LAVOSLAVA KADELBURGG.......................................... 157 ENGLISH RESUME..................................................................... 173 OAUTORU ................................................................................................ 203 BIOGRAFIJA OD 1910. DO 1941. GODINE Porodica Kadelburg bila je nastanjena u Vinkovcima gde jedan ogranak porodice i danas živi. U ove krajeve doselila se verovatno iz ju- gozapadne Nemačke gde, u blizini švajcarske granice, leži mesto Ka- delburg. Put ih je dalje vodio preko Mađarske i Bačke. Već je Lacijev1 otac rođen u Svetozaru Miletiću, a majka u Segedinu. Laci je rođen u Vinkovcima 26. avgusta 1910. godine, kao drugi sin Tobijasa i Jolan, rođene Emst. U kući Kadelburgovih odraslo je če- tvoro dece; tri sina, Aleksandar-Šandor, Lavoslav-Laci i Stjepan-Pišta. Najmlađe dete bila je ćerka Livija-Lici. Po pričanju Lacija živeli su skromno. Otac je imao malu bakalsku radnju. Kasnije je radio kao trgo- vački putnik pa je dosta putovao po zemlji i često odsustvovao iz kuće. Deca su rasla u duhu jevrejske tradicije koja je u porodici strogo pošto- vana. Duboki koreni jevrejstva koje je Laci poneo iz rodne kuće bili su deo njegove ličnosti do kraja života. Nije bilo običaja ili prigodne mo- litve koje nije znao, ili koje je zaboravio, pa ni tada kada su ga život i prilike približili sekulamom načinu života. Poštovao je želju verski opre- deljenog članstva da zajednica ima rabina i znalački se uključivao u Bet Din kada je to bilo potrebno. Jednom se ukazala prilika da se pokaže na delu. U Sarajevu je umro rabin Menahem Romano. Bilo je to u vreme kada se inače pripremao jevrejski kalendar. Rabin Cadik Danon se još nije bio prihvatio dužnosti. Izgledalo je da za tu godinu nećemo imati jevrejski kalendar. To se nije desilo. Laci je uskočio i, koristeći svoje znanje, sam pripremio kalendar. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Vinkovcima. Maturirao je 1929. godine. 1 Dr Lavoslava Kadelburga punim imenom oslovljavali su samo poznanici, prijatelji i saradnici iz njegovog profesionalnog i službenog okruženja. Za jevrejsku zajednicu, rođake i bliske prijatelje bio je, jednostavno, Laci, pa će tako ostati i u ovim redovima koji su mu posvećeni. Porodica Kadelburg, Vinkovci 1939. Sede: Serafina (Piština supruga), majka Jolan, otac Tobijas, Magda (Lacijeva supruga); stoje: Pišta, Sandor, Julijana (Šandorova supruga), Lici, Laci Doba njegovog gimnazijskog školovanja bilo je doba tolerancije i druženja. U Lacijevom razredu od trideset učenika bilo je deset I Jrvata, deset Srba i deset Jevreja. Među Jevrejima mu je bio školski drug sa kojim je jedno vreme sedeo u klupi David Frankfurter, kasnije u Švaj- carskoj atentator na nacistu Gustlofa2. Svaka od te tri grupe učenika je pohađala veronauku kod svojih veroučitelja, ali su svi zajedno smatrali svu trojicu sveštenika svojim profesorima. Pripadanje različitim verois- povestima nije delilo ni đake ni profesore. 2 David Frankfurter, sin rabina Frankfurtera iz Vinkovaca, student medicine u Nemač- koj. Posle dolaska nacista na vlast i početnih antijevrejskih mera, nastavio je studije u Švajcarskoj. Pucao je na nacističkog gaulajtera Vilhelma Gustlofa, vođu švajcar- skog ogranka nacističke partije i ubio ga u Davosu 4. februara 1936. Švajcarski sud gaje osudio na 18 godina robije. Pušten je iz zatvora juna 1945, po završetku Dru- gog svetskog rata, i zauvek proteran iz Švajcarske posle čega se uselio u lzrael. Ova zabrana je ukinuta 1969. Ime Davida Frankfurtera, kao aktivnog antifašističkog borca, ušlo je u Jevrejsku enciklopediju, a u Ramat Ganu, gde je živeo, jedna ulica dobila je njegovo ime. Fotografija maturanata sa razrednim starešinom, Vinkovci 1929. godine. Laci je u srednjem redu, levo od razrednog starešine Proslava 50-godišnjice mature, 12. maja 1979. Laci je bio dobar đak, pa je u višim razredima davao časove slabim učenicima. Tako je već u to vreme privređivao za svoje odevanje, ško- lovanje i za putovanja po zemlji i planinarenje za vreme školskog ra- spusta. Proputovao je gotovo celu zemlju, pa nije čudno da je 1925-1926.