KOLIKO SE POZNAJEMO iz istorije nacionalnih zajednica u Vojvodini IV izdanje IZVRNO VEÆE AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE Pokrajinski sekretarijat za propise, upravu i nacionalne manjine Projekat AFIRMACIJA MULTIKULTURALIZMA I TOLERANCIJE U VOJVODINI KOLIKO SE POZNAJEMO iz istorije nacionalnih zajednica u Vojvodini IV izdanje Koordinator projekta: Marius Rou Urednik izdanja: Mirko Grlica Autori tekstova: Milan Mici· dr Tibor Pal Kalman Kunti· dr Zoltan Mesaroï Arpad Pap Mirko Grlica Agneï Ozer Olgica Ninkov Kova„ev Milkica Popovi· Ljubica Oti· dr Janko Rama„ mr Mirèa Maran Jaroslav Miklovic Lektor: Aleksandra Peïi· Unos teksta: Marica Finèur Cetinka Svitlica Ilustracije ustupljene iz liène foto-arhive Ivana Kukurova tampa: AB print, Novi Sad Tira: 700 primeraka Novi Sad 2009. god. IZVRNO VEÆE AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE Pokrajinski sekretarijat za propise, upravu i nacionalne manjine Projekat: AFIRMACIJA MULTIKULTURALIZMA I TOLERANCIJE U VOJVODINI KOLIKO SE POZNAJEMO iz istorije nacionalnih zajednica u Vojvodini IV izdanje Novi Sad 2009. god. PREDGOVOR storija Vojvodine je specifièna, jer trudili su se da dogaðaje smeste u dru- je njen istorijski razvoj stvorio tveno-ekonomsko-kulturni okvir, kako multietnièko, multikonfesionalno bi se dobila potpuna slika o deavanjima. drutvo. To je èini sloenom, ali i Pored meðusobnog proimanja i dugog bogatom sredinom. Trebalo bi da zajednièkog ivota i saradnje, ovdanji saznamo vie o razvoju i nastanku narodi su u svojoj istoriji imali i teke peri- Vojvodine, kako bi nas oplemeni- ode, pre svega u vreme ratova. Namera Ilo to njeno bogatstvo.Verujemo da æe, autora bila je da i sukobe, koji su bili deo posle prouèavanja ovog kratkog prikaza nae stvarnosti, prikau objektivno i iz prolosti naroda sa prostora dananje vie aspekata. Trebalo bi da se naglasi da Vojvodine, èitaoci moæi iz istorijskih je i u vreme tekih dana bilo trenutaka primera da izvuku pouke koje bi ih okre- vrednih pamæenja, kao i primera saradnje. nule ka buduænosti s ciljem daljeg sui- vota ovdanjih naroda u duhu tolerancije, saradnje i meðusobnog potovanja. Koli- * * * ko se meðusobno poznajemo, toliko æe Tekst ove broure sastoji se iz tri dela. nas oplemeniti kulturno i istorijsko bogat- Svako poglavlje predstavlja jednu zaokru- stvo prostora na kojima ivimo. Pravo poz- enu celinu. Posle kratkog uvoda o ideji, navanje razlièitih kultura, jezika i prih- nazivu, granicama i istoriji prostora dana- vatanje tih razlièitosti doprinosi harmoniji nje Vojvodine pre pojave Turaka, slede iz koje proizlaze mnoga dobra za sve nas. poglavlja: Ovaj tekst napisan je prvenstveno za prvo poglavlje prikazuje period od mlade, to jest za uèenike, s ciljem da im pada Srpske despotovine (1459) do smrti predoèi neke èinjenice iz zajednièke pro- cara Josifa II (Joseph II, 1790); losti naroda (Nemaca, Maðara, Srba, Slo- drugo poglavlje predstavlja period tzv. vaka, Rumuna, Rusina, Jevreja itd.) koji dugog XIX veka, tj. od smrti cara Josifa II su iveli i ive na prostorima dananje (1790) do Prvog svetskog rata; Vojvodine. Pri sastavljanju teksta autori u treæem, poslednjem poglavlju, opi- su imali ideju da, pored veæ poznatih glob- suje se razdoblje od Prvog svetskog rata alnih istorijskih dogaðaja i procesa, ukau (1914), pa sve do danas, sa posebnim osvr- i na odreðene specifiènosti i detalje koji tom na kulturu i umetnost u Vojvodini. su bili iskljuèivo u vezi s ovim prostorima. Pored tekstualnog dela hronoloke ta- Prikazane èinjenice i procesi uzeti su iz bele i kratkih biografija znaèajnih liènosti, istoriografije pomenutih naroda i verovat- mnogobrojna pitanja, takoðe, pomau pri no æe za nekoga predstavljati novinu, ali proveri znanja i pripremi za takmièenje, a æe, u svakom sluèaju, doprineti boljem sve zajedno doprinosi boljem meðusob- meðusobnom upoznavanju. Prilikom pri- nom upoznavanju i skladnijem zajedni- kazivanja politièke istorije, autori broure èkom ivotu! 5 . UVOD burkog carstva, postoji jo od doseljenja 1. IDEJA, NAZIV, POJAM I 1. IDEJA, NAZIV, POJAM I GRANICE VOJVODINE GRANICE VOJVODINE Srba pod voðstvom Arsenija III Èarno- jevi·a, a predstavljena je prvi put na Crkveno-narodnom saboru u Baji 1694. Naziv Vojvodine i njene granice rezultat godine. Na Saboru u Temivaru 1790. 1.1. Ideja o stvaranju Vojvodine su istorijskog razvoja. Kroz istoriju, razli- godine formulisan je glavni zahtev da se èite teritorije nazivane su vojvodinom (u Srbima na osnovu njihovih privilegija Poljskoj se i danas tako naziva jedan nivo odredi posebna teritorija, do èega i je teritorijalne organizacije). U istoriji Srba dolo u periodu od 1849. do 1860. godine. Vojvodina ima specifièno znaèenje. Ona je Dakle, Vojvodina se, u obliku drugaèijem simbolizovala tenju Srba da postignu od dananjeg, ostvarila prvi put u XIX autonomiju na odreðenoj teritoriji unutar veku. Tada formirano Vojvodstvo Srbija i Ugarske (Maðarske).1 Tamiki Banat bilo je srpsko samo kada je Ta ideja nije bila strana Srbima, jer je reè o nazivu. Naime, u njemu je ivelo naj- odreðeni nivo autonomije bio zagaranto- vie Rumuna, zvanièni jezik bio je nemaè- van i pre formiranja teritorijalne jedinice ki, a sedite vojvodstva bilo je u Temi- sa tim imenom. Vojvodina nije znaèajna varu. Trebalo bi naglasiti da je to bilo samo za Srbe; ostali narodi su je takoðe vreme apsolutizma (Bahov apsolutizam) i prihvatili kao pokrajinu u kojoj mogu da potpune centralizacije vlasti u Habzbur- ostvare svoje zajednièke, kao i posebne kom carstvu, znaèi i na prostorima interese. dananje Vojvodine. Nakon pada Bahovog 1.1. Ideja o stvaranju Vojvodine apsolutizma zapoèeta je decentralizacija vlasti u Austriji i Ugarskoj koja se, posle Ideja o stvaranju Vojvodine, kao auto- kraæeg zastoja, nastavila i posle zakljuèen- nomne srpske oblasti u okviru Habz- ja Austrougarske nagodbe. U to vreme, 1 Izrazi Maðarska i Ugarska su sinonimi. Nije neobièno da za narod ili zemlju postoji vie naziva. Na latinskom jeziku se Maðarska nazivala Hungaria, dok se u maðarskom jeziku, koji se, po pravilu, nije koristio u slubenoj upotrebi, ustalio naziv Magyarország. Tradicionalni nazivi za Maðare i Maðarsku razvili su se i ustalili na razlièitim jezicima iz latinskog izraza Hungaria, te je naziv za Maðarsku u srpskom jeziku Ugarska, a za njen narod Ugri. Mada je naziv Ugri prestao da se upotrebl- java, koriæenje pojma Ugarska ustalilo se zbog naglaavanja promena koje su se desile posle Prvog svetskog rata. Tako se (i) u srpskoj istoriografiji pojam Ugarska koristio za Maðarsku do 1918. godine, dok se za kasniji period koristi izraz Maðarska. Meðutim poto sami Maðari ne prave razliku u nazivu svoje drave, mislimo da je prihvatljivo i u duhu tolerancije da i naziv Maðarska koristimo za celu njenu istoriju, jer to Maðari smatraju tako primerenim. 7 KOLIKO SE POZNAJEMO 1. IDEJA, NAZIV, POJAM I obnovljene su upanije u celoj Ugarskoj, a aprila iste godine. Glavni zahtev Srba na GRANICE VOJVODINE tokom sedamdesetih godina XIX veka ovom saboru bio je ponovno dobijanje ukinute su neke teritorijalne jedinice koje autonomne srpske oblasti Vojvodine. Beè- su oformljene na osnovu privilegija jo u kereèki program iz 1869. godine samo se 1.2. Poreklo naziva Vojvodina feudalnom dobu (na naem prostoru to su implicitno pozivao na odluke Blagove- 1.3. Granice Vojvodine bile Vojna granica, Potiski krunski di- tenskog sabora, koji je ostao osnovna trikt, Velikokikindski ditrikt). U razdo- taèka srpskog nacionalnog programa do blju dualistièkog ureðenja izgraðena je zavretka Prvog svetskog rata i formiran- moderna dravna uprava u Ugarskoj, a ja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, 1. samim tim i na naim prostorima. Istovre- decembra 1918. godine. meno, u raznim programima na saborima Nakon formiranja prve jugoslovenske pominjala se autonomna srpska oblast, drave, naziv Vojvodina koriæen je meðu ponegde na nivou upanija, a ponegde na protivnicima unitarizma i centralizma koji nivou ire oblasti. To je izneto na Blagov- su se zalagali za veæu ekonomsku samo- etenskom saboru i u Beèkereèkom pro- stalnost i upravne nadlenosti Vojvodine. gramu Mileti·eve stranke. Ovi zahtevi Vojvoðanski Preèanski pokret predvodio je ostali su osnovna taèka srpskog nacio- panèevaèki advokat, samostalni demokra- nalnog programa sve do zavretka Prvog ta, Duïan Duda Boïkovi·. svetskog rata i do formiranja Kraljevine Nakon Drugog svetskog rata formirana Srba, Hrvata i Slovenaca, 1. decembra je Autonomna pokrajina Vojvodina, kao 1918. godine. Znaèenje pojma Vojvodina sastavni deo Republike Srbije, s ciljem menjalo se tokom istorije, kao i teritorija oèuvanja nacionalne i kulturne arolikosti koju je obuhvatala. Kulturna i politièka Baèke, Banata i Srema. elita Srba u junoj Ugarskoj, a kasnije i drugih naroda, dala je svoj udeo u men- 1.3. Granice Vojvodine janju ovog pojma. Granice Vojvodine su nastajale i men- 1.2. Poreklo naziva Vojvodina jale se tokom istorijskog razvoja. Danan- je granice Republike Srbije prema Ma- Vojvodina je svoj naziv dobila na ðarskoj i Rumuniji definisane su nakon Majskoj skuptini, odranoj u Sremskim Prvog svetskog rata. Granièni sektor u Karlovcima od 1. do 3. maja 1848. godine Baranji, Baèkoj i Banatu utvrðen je izme- (od 13. do 15. maja, po gregorijanskom ðu 1919. i 1923. godine. Ugovorom o pri- kalendaru), kada su narodni predstavnici mirju izmeðu srpske i maðarske vojske, proglasili Srpsku Vojvodinu, a koja je 72. potpisanim u Beogradu 13. novembra èlanom Oktroisanog ustava od 4. marta 1918. godine, srpska vojska zaposela je 1849. godine dobila naziv Vojvodstvo Srbi- liniju BarèPeèujBajaSegedin, a na ja i Tamiki Banat. Srbi u njoj nisu mogli istoku