Zoran \eri} SRPSKA KNJI@EVNOST NA KRAJU VEKA, IZ GENERACIJE U GENERACIJU Ne ulaze}i u spekulacije o tome {ta je kraj na{eg veka (a mnogo ih je, ne samo me|u istori~arima i politi~arima, ve} i me|u filosofima i knji`evnim teoreti~arima), nastoja}e- mo da damo pregled najzna~ajnijih autora i naslova srpske knji`evnosti u poslednjih de- setak godina. U~ini}emo to, najpre, po `anrovima, hronolo{ki, a delimi~no i poeti~ki, kriti~ki vrednuju}i ono {to su srpska knji`evna kritika i razni `iriji za nagrade, ve} izdvo- jili. Bilo kako da izdvajamo, po svim kriterijumima, o~igledno je da su delatne razli~ite generacije, od najstarije do najmla|e, i da se iz godine u godinu pa`nja kritike i ~itala~- ke javnosti nepredvidljivo menja – biraju}i za predmet svojih interesovanja ~as zrelog pi- sca, pri kraju knji`evne karijere, ~as po~etnika, mladog, ili do tog trenutka nedovoljno zapa`enog, ili nerealizovanog starijeg pisca. Roman je, nesumnjivo, naj~itanija knji`evna forma, i u Srbiji i Crnoj Gori. Po razli~i- tim izve{tajima, od izdava~a, knji`evnih `irija, novina i ~asopisa, na srpskom jeziku se svake godine pojavi vi{e od 100 romana. Za poslednjih desetak godina, ta brojka prela- zi 1000. A ipak se govori o krizi romana, koja je, naravno, u vrednosnom smislu, jer se po kvantitetu srpska romaneskna produkcija mo`e meriti sa mnogim drugim velikim na- cionalnim knji`evnostima. NIN-ova nagrada za roman godine, koja se dodeljuje gotovo pola veka, dobar je pokazatelj de{avanja, pre svega, knji`evnog stanja, mo}i i nemo}i pojedinih autoriteta, izdava~kih ku}a, medija, ali i interesovanja javnosti za pojedinog pisca i njegovo, tako uo~eno, delo. Na dobro i zlo knji`evnosti, jer, ponekad, pojedinim delima se pridaje ve}i zna~aj, nego {to ga stvarno imaju, a, vrlo ~esto, neka dela ostaju u senci. Ne `ele}i da prestrogo sudimo o tome, tek predo~avaju}i sa ~im se, iz godine u godinu, susre}u, ne samo `iriji ove nagrade, autori romana, ve} i knji`evna javnost, da- jemo pregled dobitnika u poslednjoj deceniji. 1991. godine nagradu je dobio Milisav Savi}, za roman Hleb i strah. Ovaj, od samog po~etka, zapa`en pripoveda~ (Bugarska baraka, 1969), tek se u svom ~etvrtom romanu odvojio od tradicionalnog tipa tzv. stvarnosne proze i smelo zakora~io u fragmentarnu, postmodernisti~ku formu pripovedanja. Savi} (1945) je do kraja decenije objavio jo{ je- dan roman, O`iljci ti{ine, kojim je potvrdio svoju suverenost na visokom knji`evnom pi- jedestalu, ostavio je te godine bez nagrade pisce mla|e generacije, kao {to su Dragan Veliki} (1953), sa romanom Astragan, Vladan Dobrivojevi} (1968), koji je te godine ob- javio ~ak dva romana, Soba nadohvat vulkana i Legenda o zemlji zrikavaca, i Sr|an Valja- revi} (1976), koji je objavio svoj prvi roman, List na korici hleba. 1992. godine nagrada je, po drugi put, pripala @ivojinu Pavlovi}u (1933). Roman La- pot, o (navodnom) paganskom obi~aju ubijanja staraca kod Srba, svojom temom je, sko- 124 VREME ro metafori~no presudio mla|oj konkurenciji, u kojoj su se, te godine, na{li Svetislav Ba- sara (1953), sa romanom Mongolski bedeker i \or|e Pisarev (1957), sa romanom Kov- ~eg. Vidosav Stevanovi} (1942) objavljuje roman Sneg u Atini, a Momo Kapor (1937), koji je dugo bio jedan od naj~itanijih srpskih, pa i jugoslovenskih pisaca, neobi~an ro- man, kasnije }e se ispostaviti i kontroverzan (jer je napisan u saradnji sa Zukom D`um- hurom), Zelenu ~oju Montenegra. 1993. godine je nagra|en roman Sudbina i komentari, Radoslava Petkovi}a (1953). Iako je, po prvi put, nagra|en jedan od pisaca iz tzv. generacije mlade srpske proze, ra- ~uni sa generacijom jo{ dugo ne}e biti namireni. Re~ je o romanu koji na najbolji na~in spaja iskustva prethodnika (Andri}, Crnjanski), kroz nacionalnu istoriju, sa postmoderni- sti~kim postupcima sa`imanja, pripovedanja, oblikovanja. Iste godine Vidosav Stevano- vi} je objavio ~ak dve knjige: Ostrvo Balkan i Hristos i psi. Aleksandar Gatalica (1964) objavljuje svoj prvenac – Linije `ivota. 1994. godina je bila godina velikog presedana i pobede najmla|ih. Izme|u Milovana \ilasa (1911, umire 1995), jednog od prvih srpskih disidenata, koji se javlja bujicom knjiga, kad mu je najzad ukinuta zabrana da objavljuje u zemlji, i Vuka Dra{kovi}a (1946), jednog od naj~itanijih proznih pisaca u Srbiji, tada i, jo{ uvek, lidera Srpskog po- kreta obnove, jake opozicione strane, `iri se opredelio za Vladimira Arsenijevi}a (1965) i njegovu prvu knjigu, roman nevelikog obima, U potpalublju. Ovaj potez se pokazao kao pogodak: aktuelan problem mlade generacije koja je uvu~ena u rat, urbana leksika, atmosfera, privukli su brojne ~itaoce ne samo kod nas, ve} i u celom svetu, gde je ubr- zo preveden. Knjigama koje su usledile, An|ela (1997) i Meksiko Siti (2000), Arsenijevi} se potvrdio, pre svega, kao pisac jedne urbane, rokerske generacije, buntovne s razlo- gom, koja traga za svojim identitetom u svetu kojim je vladala politi~ka diktatura. 1995. godine za najbolji roman je progla{eno Bezdno, Svetlane Velmar Jankovi} (1933). Iako je svoj prvi roman, O`iljak, napisala jo{ 1956. godine, ovaj vrsni beograd- ski pripoveda~ i esejist, imala je svoj pravi romaneskni nastup tek u poslednjoj deceniji na{eg veka. Najpre je 1990. godine objavila roman Lagum, a potom i roman Bezdno, koji predo~ava jedan autenti~an trenutak iz srpske istorije, ali predstavlja, nesumnjivo, i doga|aj u srpskoj knji`evnosti. 1996. godine nagradu dobija David Albahari (1948), za roman Mamac. Pisac koji je kontinuirano prisutan u srpskoj knji`evnosti ve} tri decenije, objavljuju}i gotovo svake godine knjigu proze. Majstor kratke forme, zaslu`an za popularisanje tog `anra u mla|oj srpskoj knji`evnosti, po~eo je 1988. godine sa objavljivanjem kratkih romana. Takav je i roman Mamac, u kom je sudbina junakove umiru}e majke, isprepletena sa njegovom, kao dva potresna svedo~anstva, jedno sa magnetofonske trake, iz drugog vremena i pro- stora, a drugo iz stana u tu|ini, svom privremenom uto~i{tu. 1997. godine za najbolji roman je progla{en Oslobodioci i Izdajnici, Milovana Danoj- li}a (1937). Podjednako prisutan i kao pesnik i kao prozni pisac, Danojli} je ispri~ao jo{ jednu u nizu svojih malih, istovremeno i univerzalnih pri~a, o vremenu posle Drugog svetskog rata, nagla{eno kriti~ki, a ipak i lirski, s toplinom, ali i sa ironijom. Na tom tra- gu su i knjige koje su usledile: Balada o siroma{tvu (1999) i Pustolovina (2002). Te godi- ne nagrada je "izmakla" Goranu Petrovi}u (1961), koji je bio u naju`em izboru ve} i sa 125 svojim prvim romanom, Atlas opisan nebom (1993), ali je tek drugim romanom, Opsa- da crkve Svetog Spasa, napre~ac osvojio kako knji`evnu kritiku, tako i ~itaoce. Ove go- dine je objavio svoj novi roman, O`iljci ti{ine, Milisav Savi}, lauretat iz 1991. Nove ro- mane objavili su Svetislav Basara, Looney Tunes, Vojislav Despotov (1950), Jesen svakog drveta, Vladimir Arsenijevi}, An|ela, kao i Ljubica Arsi} (1955), ^uvari kaza~ke ivice. 1998. godine je nagra|en roman Fajront u Grgetegu, Danila Nikoli}a (1926). Ovaj, u osnovi realisti~ki pripoveda~, koji je tokom sedamdesetih i osamdesetih godina objavio niz knjiga proze, tek je u devedesetim, romanima Vlasnici biv{e sre}e i Kraljica zabave, malim modernisti~kim zaokretima, ka ironiji i fragmentu, stekao {iri krug ~italaca i skre- nuo na sebe pa`nju. Roman Fajront u Grgetegu samo je potvrdio navedeno. U svakom slu~aju, jo{ jednom je pobedio pisac iz "stare garde", a u mla|oj se nalazio Vojislav De- spotov, sa izuzetnim romanom-utopijom, Evropa broj 2. 1999. godina je, tako|e, bila godina velikog iznena|enja. Za najbolji roman je pro- gla{en kratki roman sa temom iz Drugog svetskog rata, Karakteristika, koji je napisao Maks Erenrajh. Malo je ko bio tada ~uo za ovog pisca. Jedan od razloga je u ~injenici da je Maksimilijan Erenrajh (1921), knjige svojih ogleda o piscima objavljivao pod pseudo- nimom Karlo Ostoji}. Drugi razlog je njegov kasni prozni debi: 1992. godine, romanom Poslednji {abat. Ninova nagrada ipak nije doprinela ve}oj ~itanosti i afirmaciji ovog pi- sca. Mnogo ~itaniji i cenjeniji postao je roman Druid iz Sindiduna, Vladislava Bajca (1954). Iste godine je objavljen i roman Vojislava Despotova, Drvodelja iz Nabisala, po- slednji u nizu romana utopija, travestirane stvarnosti, osobene ironije pisca koji je napra- sno preminuo po~etkom 2000. godine. Paradoksalno, kao {to je to ~esto slu~aj, pove}a- na recepcija Despotovljevih romana usledila je posle njegove prerane smrti. 2000. godine ova nagrada je, kona~no, pripala Goranu Petrovi}u, za roman Sitni~ar- nica "Kod sre}ne ruke". Jo{ jednom je, po ko zna koji put izmakla Svetislavu Basari, koji se, iz polemi~kih sukoba sa knji`evnim establi{mentom, a potom i sa pripadnicima tra- dicionalne knji`evnosti, kao i sa ~lanovima Ninovog `irija, izvukao sa svojim knjigama, odrekao primanja nagrada unapred i jednom za svagda, i tako, jo{ vi{e u~vrstio svoj sta- tus kultnog pisca, izuzetno ~itanog u Srbiji i Crnoj Gori, a sve prevo|enijeg i u svetu. Ove godine objavio je svoj tre}i roman, Mrtva priroda sa satom, Laslo Bla{kovi} (1966), pe- snik koji je skrenuo pa`nju ve} svojim prvim romanom, Imenjak. 2001. je pobedio jo{ jedan mladi pisac, Zoran ]iri} (1962), romanom Hobo. Starto- vao kao pesnik, devedesetih, ]iri} je, najpre `estokim pri~ama, a potom i svojim roma- nima, uneo jedan novi senzibilitet, s njim i jezik, ogoljen, sirov, ulice i uli~nih junaka, bi- lo da su stvarni, ili izma{tani, oni odi{u na dim kafi}a, no}nih klubova, na alkohol i seks, na grubost i prostotu sredine koju predstavljaju, a sve u traganju za mrvicama smisla u besmislu njihovih malih, prolaznih `ivota.