Dr Vojislav [e{elj RIMOKATOLI^KI ZLO^INA^KI PROJEKAT VE[TA^KE HRVATSKE NACIJE Tre}e izdanje Srpska radikalna stranka Beograd 2007. Dr Vojislav [e{elj RIMOKATOLI^KI ZLO^INA^KI PROJEKAT VE[TA^KE HRVATSKE NACIJE Recenzenti Prof. dr Mirko Zurovac dr Nikola @uti} Direktor izdava~kog sektora Ognjen Mihajlovi} Redakcija Ivana Borac, Ljubinka Bo`ovi}, Ljubica Davidovi}, Vesna Zobenica, Zorica Ili}, Vesna Mari}, Ljiljana Mihajlovi}, Biljana Mi~i}, Severin Popovi}, Zlata Radovanovi}, Marina Risti}, Zlatija Sevi}, Brankica Terzi}, Dragica Tomi}, Aleksandar ^arapi}, Milica [e{elj Izdava~ Srpska radikalna stranka Trg pobede 3, Zemun Za izdava~a Dr Vojislav [e{elj [tampa [tamparija DOO “Dragi}”, Zrenjanin Za {tampariju Mom~ilo Dragi} Tira` 500 primeraka CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 272-767(497.5) 323.1(=163.41/=163.42) [E[EQ, Vojislav Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat ve{ta~ke hrvatske nacije / Vojislav [e{eq. - Beograd : Srpska radikalna stranka, 2007 (Zrewanin : ”Dragi}”). - 1031 - str. ; 21 cm Tira` 3.600. ISBN 978-86-7886-025-6 a) Katoli~ka crkva - Hrvatska b) Srbi - Hrvati COBISS.SR-ID 134993676 OVU KNJIGU POSVE]UJEM MOJIM RATNIM SABORCIMA I PRIJATELJIMA DOBROVOLJCIMA SRPSKE RADIKALNE STRANKE, JUNA^KIM SRPSKIM ^ETNICIMA, KOJI SU SVOJE @IVOTE POLO@ILI NA OLTAR OTAD@BINE I SRPSTVA, BRANE]I ZAPADNE SRPSKE ZEMLJE. DIVIM SE NJIHOVOM HEROJSTVU I, KLANJAJU]I SE PRED TIM UZVI[ENIM MU^ENI[TVOM, STIDIM SE PRED ISTORIJOM [TO NISAM BIO DOSTOJAN DA PODELIM NJIHOVU SUDBINU. UTOLIKO SAM ODLU^NIJI DA DO POSLEDNJEG DAHA Predgovor Pisati na temu, koja je od egzistencijalnog istorijskog zna~aja za srpski na- rod i vekovima oblikovala na{u kolektivnu sudbinu, zahteva ulaganje mnogo napora da se autor oslobodi emocija i predrasuda, da pi{e trezveno, razlo`no, stalo`eno i argumentovano. Samo tako se mo`e objektivno i nepristrasno ap- solvirati definisani problem, a njegova uspe{na obrada, pored saznajno-nau~- nog aspekta, mo`e imati svojevrsnu delatnu snagu i podsticaj na sasvim kon- kretne oblike dru{tvenog pona{anja. Pri tome kriterijum istinitosti uvek mora dominirati nad na~elima korisnosti, potiskivati pristrasnost i neprekidno insisti- rati na upornom preispitivanju postignutog saznanja. Kad god neki Srbin pi{e o hrvatstvu, ne mo`e se osloboditi utiska stravi~nih jasenova~kih klanica i kra- {kih jama kao masovnih grobnica. Me|utim, i tu je potrebna velika doza hlad- nokrvnosti i sumnji~avosti, jer su ti zlo~ini pripisani jednom malom narodu ko- ji je te{ko stradao kroz istoriju, koji je skoro potpuno uni{ten, a ~iji su ostaci ve} jedva prepoznatljivi u preostalim si}u{nim ~akavskim enklavama. Glavni izvr{ioci zlo~ina nad svojom pravoslavnom bra}om mahom su Srbi katolici, instrumentalizovani kao slepo oru|e u rukama tradicionalnih srpskih neprijate- lja. Ta velika istina vi{e od jednog veka prisutna je i prepoznatljiva svuda oko nas, ali zapravo jo{ nikad nije sistematski izlo`ena. Dugo utamni~enje u ha- {kom kazamatu za mene je predstavljalo veliki izazov da to poku{am uraditi, a ujedno robijanje osmisliti i u~initi svrsishodnim. Predaju}i sudu javnosti re- zultate ~etvorogodi{njeg rada, ose}am potrebu da, nadam se, krajnje kriti~ki raspolo`enom ~itaocu, iznesem nekoliko uvodnih napomena. 1. Metodolo{ki pristup u ovoj studiji zasniva se na ~injenicama i premisa- ma koje su ve} odavno utvr|ene, vi{estruko proveravane i potvr|ivane u isto- riografiji i politi~koj teoriji. Ogroman broj svetskih nau~nika odavno je u svo- jim nau~nim radovima dokazao da je Rimokatoli~ka crkva vekovima istrajno delovala kao vode}a svetska zlo~ina~ka organizacija, li{ena bilo kakvih moral- nih skrupula i rukovo|ena najogoljenijim makijavelisti~kim principima. U svojoj `elji za univerzalnom svetskom dominacijom nije se nimalo ustru~ava- la da na najsuroviji na~in likvidira pojedince, dru{tvene grupe i uni{ti cele na- rode, ako su joj stajali na putu i makar pasivno se suprotstavljali. To je prva pre- misa metodolo{kog pristupa. Druga predstavlja ~injenicu da je hrvatski narod istorijski zaista postojao, da je pripadao slovenskom narodnom stablu i imao sopstveni jezik, ~akavski, izvorno blizak zapadnoslovenskoj jezi~koj grupi. Tre}a je premisa da je taj narod turskim najezdama skoro potpuno uni{ten i da 5 se njegovo istorijsko ime sa~uvalo isklju~ivo kao obele`je vrlo tankog sloja fe- udalne vlastele, koju su ugarski vladari jednostavno preselili iz ugro`ene i opu- sto{ene ~akavske u stranu, kajkavsku, sredinu. Feudalna vlastela je tako poste- peno svoj etni~ki naziv nametala novoste~enim kmetovima. ^etvrta premisa kazuje da su me|u dana{njim “Hrvatima” veoma retki oni koji imaju bilo ka- kvog genetskog dodira sa izvornim hrvatskim stanovni{tvom. Po svim istorij- skim pokazateljima, njima je kao Srbima katolicima hrvatsko ime organizova- nom akcijom Rimokatoli~ke crkve u masi nametnuto tek u drugoj polovini de- vetnaestog veka. Petu premisu predstavlja ~injenica da su stotinama godina “Hrvati” predstavljali instrument Vatikana i raznih zapadnih sila u njihovoj an- tisrpskoj najezdi. Na osnovu tih pet premisa u sklopu primenjenog metodolo{kog pristupa konstituisao sam osnovnu hipotezu, izra`enu ve} kroz naslov studije. Dana{nji “hrvatski narod” ve{ta~ka je kreacija Rimokatoli~ke crkve, unapred zami{lje- na kao instrument jednog zlo~ina~kog projekta, utemeljenog na te`nji da se srpski narod uni{ti unija}enjem, pokatoli~avanjem ili potpunom fizi~kom li- kvidacijom, kako vi{e ne bi predstavljao prepreku daljem prozelitskom prodi- ranju na isto~noevropske prostore. Projekat nije unapred dat kao gotov i zao- kru`en. On je postepeno sazrevao, imaju}i u prvoj fazi ilirsku, a u drugoj jugo- slovensku opciju. Me|utim, priroda rimokatoli~kih zlo~ina nad srpskim naro- dom istovetna je. Su{tinski se ona ne razlikuje tokom Prvog i Drugog svetskog rata i gra|anskih ratova u Jugoslaviji tokom devedesetih godina. Metodolo{ki postupak je opredelila ~injenica da postoji bogata nau~na i publicisti~ka literatura koja iscrpno tretira pojedina~ne aspekte problema. Zato ova studija nije klasi~nog istra`iva~kog karaktera. Autoru nisu bila potrebna is- tra`ivanja po arhivama i muzejima. Istra`ivao sam ve} objavljena dela i nasto- jao da sistematski obradim njihove rezultate u sklopu unapred odre|ene tema- tike. Pritom sam prou~avao ~etiri vrste dela: radove romanti~arski nastrojenih pisaca hrvatske pamfletske istoriografije, ozbiljna nau~na dela sa izra`enim kriti~kim pristupom, dnevnopoliti~ku publicistiku i javne nastupe istaknutih ideologa, kao i publikacije memoarskog karaktera. Svaka analiza teksta je ta- ko|e morala biti kriti~ki intonirana i nepristrasno elaborisana. U ovu studiju sam ukomponovao op{irne citate iz prou~avanih dela. Zbog autenti~nosti au- torskih stavova ~inilo mi se da je primerenije precizno citiranje nego prepri~a- vanje. Kroz prepri~avanje ne bih mogao da izbegnem sopstvenu subjektivnu interpretaciju. Naravno, i sam izbor citata uvek mora biti subjektivan, ali se na- dam da oni svojom upe~atljivo{}u dovoljno potiskuju negativni upliv subjek- tivnosti selekcije. ^injenice su morale da potiskuju emocije, ali i same da bu- du preispitivane pore|enjem njihove interpretacije od strane razli~itih autora. Naravno, nisu mogla biti obuhva}ena sva raspolo`iva dela, pa sam nastojao da odaberem najkvalitetnija, najreprezentativnija i najrelevantnija. Koliko sam u tome uspeo nije moje da prosu|ujem, jer svaka selekcija neminovno nosi li~ni pe~at onog ko je provodi, motivisanog sasvim odre|enim ciljem. Ra~unam na bespo{tednu i argumentovanu nau~nu kritiku. 6 2. Unapred problem po sebi predstavlja hrvatska pamfletisti~ka istoriogra- fija, aktuelna politi~ka publicistika i memoarska gra|a. Sve je to maksimalno ideologizovano u funkciji osnovne rimokatoli~ke doktrine. Njima ide na ruku i dana{nji pogled na svet kreatora globalizma koji su Srbe `igosali kao svetski problem, a svrstali se na stranu tradicionalnih srpskih neprijatelja predstavlja- ju}i ih kao oli~enje pravde i pravi~nosti. Pri svakom poku{aju preispitivanja na- metnutih ideolo{kih obrazaca i kvazieti~kih vrednosti mo`emo sagledati koli- ko se volja za mo} preoblikovala u kontrolu ljudskog uma i uspela da svoju to- talitarnu prirodu predstavi kao najvi{e demokratsko dostignu}e. Postoji pro- blem ve{ta~kog oblikovanja ljudske misli i na~ina razumevanja stvarnosti kroz funkcionisanje zapadnih demokratskih sistema, kako bi se {to lak{e odr`ala na vlasti postoje}a svetska finansijska i politi~ka elita, a pri tome sa~uvala i pro{i- rila sve svoje privilegije. To sistematsko oblikovanje se vr{i kontrolom glavnih medija i usavr{enim sredstvima manipulacije, u okviru globalnog medijskog poretka kojim dominiraju najja~e industrijske sile i njihove mastodontske kor- poracije. Odsustvo svake kontrole nad njihovim manipulativnim tehnikama i propagandnim projektima pravda se na~elom slobode {tampe. Javni i zakulisni centri mo}i ne trpe nikakvu alternativu niti diversifikaciju pristupa medijima, izvorima informisanja, proveravanje ~injenica itd. Mediji su jednostavno sfera u kojoj nema nikakve demokratizacije, a svaki zahtev da se ona kao proces i na tom polju pokrene najogor~enije se na no` do~ekuje od ameri~kih centara politi~ke i finansijske mo}i, kao dominantnih u dana{njem svetu. Idealizovana slika zapadne demokratije medije predstavlja kao pouzdane i sveprisutne, prkosne i tvrdoglave, do zajedljivosti kriti~ki raspolo`ene i ne- potkupljive, aktere politi~kog procesa koji po`rtvovano ~uvaju slobodu govo- ra i obezbe|uju pravo gra|ana da budu o svemu obave{teni. Ali kad se dirne u oko{tale ideolo{ke stereotipe i doktrinarne predrasude, nepo}udnog gomila od- mah freneti~no optu`uje za “govor mr`nje” i zamenom teza on postaje izvor netrpeljivosti. Mediji na Zapadu nikada nisu bili neslobodniji i politi~ki instru- mentalizovaniji. Vladari sveta i njihove polukonspirativne centrale ube|eni su da je kriza demokratije prouzrokovana njenim neumerenostima.