Milena Golubovid Śe să auđe prӑ valje supt mundilji Rtanj zainteresovanost i informisanost stanovništva o vlaškom pismu i obrazovanju u okolini Rtnja Beograd, 2016. 0 Apstrakt Rad se bavi razmatranjem zainteresovanosti i informisanosti stanovništva o vlaškom pismu i obrazovanju u okolini Rtnja. Kroz vizir i u duhu primenjene antropologije, autorka nastoji da interpretira izjave i događaje i na osnovu njih pruži predloge za pospešivanje izvesnih aspekata stvarnosti. Obavljeni su razgovori sa predstavnicima crkve, školstva, gradske uprave, ali i poljoprivrednicima i predstavnicima ostalih delatnosti. Među sagovornicima je bilo i mladih i starih, različitog stepena obrazovanja. Njihove izjave i predlozi poslužili su kao osnova za dalju razradu predloga koji su u radu obrazloženi. Utvrđeni su glavni kanali informisanja (televizija, novinski list, jutjub, web portali i antropolog), kao i mogudi načini motivisanja ljudi za umetničko-obrazovno-kulturni angažman, ovladavanje vlaškim jezikom i čuvanje, negovanje i dalje razvijanje vlaške kulturne baštine. Ključne reči: primenjena antropologija, (ne)informisanost, (ne)zainteresovanost, vlaško pismo, obrazovanje, Rtanj. Zvanična verzija vlaškog pisma (vlaška dirilica i vlaška latinica) usvojena je 24. januara 2012. godine na sednici Nacionalnog Saveta Vlaha. Dve godine nakon, uvedena je nastava za predmet „Vlaški govor sa elementima nacionalne kulture“ u obrazovni sistem Republike Srbije. Nastava se pohađa u formi izbornog predmeta u mestima gde su roditelji i đaci iskazali interesovanje i gde su ispunjene norme predviđene Pravilnikom za pohađanje predmeta (npr. broj učenika potreban za formiranje grupe, postojanje kompetentnog nastavnog kadra i slično). Terenskim istraživanjem prikupljeni su podaci o stavu stanovništva okoline Rtnja u pogledu uvođenja predmeta „Vlaški govor sa elementima nacionalne kulture“ u obrazovni sistem Republike Srbije i smera njegove dalje realizacije i razvoja sa osvrtom na dosadašnji splet događaja. Nastojalo se otkriti: Koliko je stanovništvo informisano o postojanju ovog predmeta? Kakav je sentiment ljudi u pogledu njegovog postojanja? U fokusu su bila dva mesta (Boljevac i Gamzigrad) koja se nalaze u blizini dva mesta gde je u školama predmet uveden (Zlot i Grljan). Osnovna škola u Zlotu i osnovna škola u Grljanu se posebno izdvajaju u broju zainteresovanih učenika za pohađanje nastave vlaškog govora i kulture. Takođe, imala sam i nekoliko sagovornika iz Zaječara. 1 Krajnji cilj je da se na osnovu prikupljenih podataka daju predlozi za promenu neinformisanosti u informisanost, nezainteresovanost u zainteresovanost. Da se dâ predlog strategija za pospešivanje postojedeg stepena informisanosti i zainteresovanosti za kulturu i obrazovanje uopšteno, a potom i konkretnije, za samo vlaško pismo, jezik, kulturu i obrazovanje na vlaškom. S toga, teorijske osnove i uzore, u konkretnom slučaju, kao istraživač-antropolog nalazim u primenjenoj antropologiji. Kroz vizir i u duhu primenjene antropologije Istraživanje je potpomognuto od strane udruženja „Matica Vlaha“, sa središtem u Beogradu. Kao autorka knjiga, koje se koriste u nastavi za pohađanje predmeta „Vlaški govor sa elementima nacionalne kulture“, i predstavnica zajednice aktivnije uključena u pitanja obrazovanja vlaške nacionalne manjine na vlaškom jeziku, u radu pristupam iz pozicije primenjenog antropologa. Dolaženje do izvesnih saznanja dakle, nema za cilj interpretacije događaja zarad ustanovljavanja nekog suhog naučnog modela. Interpretacija u radu ima za zadatak postavljanje osnove za formulaciju daljih aktivnosti u cilju širenja učene misli i pospešivanje umetničko-kulturno-obrazovne svesti ljudi, posebno za domen vlaške kulture, jezika i obrazovanja. Primenjena antropologija se najsažetije definiše kao polje istraživanje odnosa između antropološkog znanja i njegove upotrebe u svetu izvan antropologije.1 U Velikoj Britaniji i SAD-u termin „primenjena antropologija“ se koristio da označi rad antropologa za organizacije angažovane za pospešivanje promena i unapređenje blagostanja ljudi.2 Opšte je mesto da antropolozi mogu i najčešde, imaju u društvu ulogu savetnika: „Antropolozi de uvek imati, pre svega, ulogu savetnika, a samim tim i neformalnu mod, koja zavisi od njihove sposobnosti.“3 Takođe, često se ističe i potreba za intenziviranje saradnje i partnerstva sa članovima proučavanih zajednica, da rezultati antropoloških istraživanja postanu široko rasprostranjeni, kao i da se 1 Vladimir Ribid, Primenjena antropologija, Srpski genealoški centar i Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 2007, str. 5. 2 Ibid. 6. 3 Ibid. 10. 2 konkretizuju napori u cilju uticanja na politiku u za antropologe kompententnim sferama delovanja i ukazivanja na promene koje treba sprovesti.4 U tom duhu, na terensko istraživanje odlazim da „osetim“ i „oslušnem“ situaciju, a onda, po povratku i interpretaciji podataka iznesem svoje savete, predloge, strategije za promenu okolnosti u određenom smeru. Kao kamen spoticanja primenjenim antropolozima se mogu javiti moralne dileme.5 Imamo li prava da utičemo na tok dešavanja? Moje razrešenje ide u pravcu toga, da antropolog može i treba kao učenjak društveno-humanističke oblasti da iznese svoje predloge, savete, a na samim akterima je da li de ih uvažiti i nadalje, razvijati, jer samo kroz unutrašnje prihvatanje saveta može se računati i na njegovu dugoročniju delotvornost. Metod istraživanja – posmatranje s učestvovanjem i intervjuisanje Kombinovana je tehnika posmatranja s učestvovanjem6 sa polu-struktuisanim intervjuom. Posmatranje s učestvovanjem je metod istraživanja koji podrazumeva da istraživač posmatra i učestvuje u svakodnevnim aktivnostima proučavane zajednice. Neformalni razgovori i interakcije sa članovima zajednice su važne komponente ovakvog pristupa. Primenom ovog metoda bolje se razume fizički, društveni, kulturni i ekonomski kontekst u kome informanti žive. Stiče se bolji uvid u međuljudske odnose, kao i odnose ljudi i konteksta, ideja, normi i događaja.7 4 Ibid. 168. 5 Ibid. 170. 6 O metodu pisane su mnoge studije i priručnici. Npr: Весна Вучинић Нешкпвић, Метпдплпгија теренскпг истраживаоа у антрппплпгији, Српски генеалпшки центар и Филпзпфски факултет Универзитета у Бепграду, Бепград, 2013. Qualitative Research Methods: A Data Collector’s Field Guide – Module 2, Participant Observation, https://assessment.trinity.duke.edu/documents/ParticipantObservationFieldGuide.pdf (22. 07. 2016.). Michael Genzuk, A SYNTHESIS OF ETHNOGRAPHIC RESEARCH, tekst u formatu Word Document dobila sam kao propratni materijal za kurs o metodologiji terenskog rada u okviru sedme Letnje škole antropologije u Konici 2012. godine (7th Konitsa International Summer School in Anthropology, Ethnography and Comparative Folklore of the Balkans, Konitsa, 2012). Takođe, može se nadi i na web adresi: http://www-bcf.usc.edu/~genzuk/Ethnographic_Research.html (22. 07. 2016.). Бпјан Жикић, Теренскп истраживаое и научнп знаое у етнплпгији и антрппплпгији, Аntropologija 12, св.1, Бепград, 2012. 7 Detaljnije u: Qualitative Research Methods: A Data Collector’s Field Guide – Module 2, Participant Observation, https://assessment.trinity.duke.edu/documents/ParticipantObservationFieldGuide.pdf (22. 07. 2016.). 3 Intervjuisanje je formalnije prirode. Lično, volim da kombinujem navedene dve tehnike, jer se u sadejstvu situacija u kojima ljudi iskazuju svoj formalni i neformalni stav i razmišljanje o nekoj temi dobija koloritnija slika razmatranog pitanja. Pitanja za intevju su bila: 1. Da li ste i koliko upudeni u rad Nacionalnog Saveta Vlaha? Kako ste do informacija došli? 2. Da li ste i koliko upudeni u rad Matice Vlaha? Kako ste do informacija došli? 3. Šta znate o školskom predmetu „Vlaški govor sa elementima nacionalne kulture“? Kako ste do podataka došli? 4. Poznajete li neko dete koje pohađa nastavu ovog predmeta? 5. Da li biste voleli da vaše dete pohađa ovaj predmet? Zašto? 6. Da li biste voleli da je predmet postojao kada ste Vi išli u školu? Zašto? 7. Koliko često pričate na vlaškom? 8. Da li pišete na vlaškom? U kojim prilikama? 9. Da li pišete na vlaškom na društvenim mrežama kao što je fejsbuk? 10. Šta Vam se u udžbeniku najviše dopada? A, šta najmanje? 11. Šta biste dodali? (vezano za sadržaj udžbenika) 12. Šta biste izbacili? (vezano za sadržaj udžbenika) 13. Šta biste promenili? (vezano za sadržaj udžbenika) 14. O čemu biste voleli da čitate u udžbeniku? 15. Otkad je uveden predmet da li ste primetili da deca više pričaju vlaški u svakodevnici ili pričaju isto kao i pre? 16. Koliko su i u kojim sitaucijama deca pričala vlaški pre nego što je uveden predmet? 17. Opišite neku situaciju u kojoj ste sa detetom pričali na vlaškom. Gde je to bilo? Kojim povodom? O čemu ste pričali? 18. Kako ste se osedali kada ste saznali da je uveden predmet „Vlaški govor sa elementima nacionalne kulture“? 19. Koja priča biste voleli da se nađe u udžbeniku? 20. Koja pesma biste voleli da se nađe u udžbeniku? 4 O sagovornicima U radu su uključena saznanja iz razgovora sa oko tridesetak sagovornika. Među kojima je i jedno dete. Po etničkoj pripadnosti neki od njih su se izjasnili kao Vlasi, dok je nekoliko istaklo kako su im neki od predaka bili Vlasi, da su zapravo polovinom i četvrtinom Vlasi. No imala sam i sagovornike koji nisu Vlasi, ali koji žive i rade u oblasti oko Rtnja i među prijateljima imaju Vlahe i sa njima dele svakodnevnicu. Intervju je obavljen sa osam osoba (2 Vlajne, Vlah, 2 mladida koji za pretke imaju Vlahe i 3 osobe koje nisu vlaškog porekla), od toga