ISSN 1451 – 673 X Часопис за језик, књижевност, уметност UDC 81 и педагошке науке 82 НОВА СЕРИЈА, јун 2012, год. IX, бр. 1 7.01 37.01 Часопис за језик, књижевност, уметност и педагошке науке НОВА СЕРИЈА, јун, 2012, год. IX, бр. 1 Издавач Педагошки факултет у Јагодини Милана Мијалковића 14, 35 000 Јагодина За издавача Проф. мр Сретко Дивљан, Универзитет у Крагујевцу, Педагошки факултет у Јагодини Главни и одговорни уредник Проф. др Тиодор Росић, Универзитет у Крагујевцу, Педагошки факултет у Јагодини Уредништво Проф. др Миланка Бабић, Универзитет у Источном Сарајеву, Филозофски факултет; проф. мр Сретко Дивљан, Уни- верзитет у Крагујевцу, Педагошки факултет у Јагодини; MА Маја Димитријевић, Универзитет у Крагујевцу, Педагош- ки факултет у Јагодини; мр Бранко Илић, Универзитет у Крагујевцу, Педагошки факултет у Јагодини; проф. др Бранко Јовановић, Универзитет у Приштини, Филозофски факултет Косовска Митровица; проф. др Виолета Јовановић, Уни- верзитет у Крагујевцу, Педагошки факултет у Јагодини; доц. др Јелена Јовановић, Универзитет у Београду, Филолош- ки факултет; Dr Christos Kechagias PhD, Philosophy of Education, University of Athens, Faculty of Primary Education; проф. др Милош Ковачевић, Универзитет у Београду, Филолошки факултет; др Емина Копас-Вукашиновић, Универ- зитет у Крагујевцу, Педагошки факултет у Јагодини; проф. др Петар Милосављевић, Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет; проф. др Ружица Петровић, Универзитет у Крагујевцу, Педагошки факултет у Јагодини; мр Вера Савић, Универзитет у Крагујевцу, Педагошки факултет у Јагодини; проф. др Стана Смиљковић, Универзитет у Нишу, Учитељски факултет у Врању, проф. др Јелица Стојановић, Универзитет Црне Горе, Филозофски факултет у Никшићу; др Михаило Шћепановић, Универзитет у Београду, Филолошки факултет Оперативни уредник Доц. др Илијана Чутура, Универзитет у Крагујевцу, Педагошки факултет у Јагодини Адреса уредништва Педагошки факултет у Јагодини Милана Мијалковића 14, 35 000, Јагодина e-адреса: [email protected] Телефон : +381 35 223805 Издавачки савет Проф. др Вељко Банђур, Универзитет у Београду, Учитељски факултет у Београду; проф. др Радивоје Микић, Универ- зитет у Београду, Филолошки факултет; проф. др Тиодор Росић, Универзитет у Крагујевцу, Педагошки факултет у Јагодини; проф. др Радоје Симић, Универзитет у Београду, Филолошки факултет; проф. Слободан Штетић, Универзи- тет у Крагујевцу, Филолошко-уметнички факултет Рецензенти Проф. др Милош Ковачевић, Универзитет у Београду, Филолошки факултет, Катедра за српски језик; доц. др Радмила Миловановић, Универзитет у Крагујевцу, Педагошки факултет у Јагодини, Катедра за хуманистичке науке; проф. др Милисав Савић, Државни универзитет у Новом Пазару, Департман за филолошке науке; проф. др Емина М. Копас- Вукашиновић, Универзитет у Крагујевцу, Педагошки факултет у Јагодини, Катедра за хуманистичке науке; проф. др Тиодор Росић, Универзитет у Крагујевцу, Педагошки факултет у Јагодини, Катедра за дидактичко-методичке науке; доц. др Биљана Павловић, Универзитет у Приштини — са привременим седиштем у Косовској Митровици, Учитељ- ски факултет у Призрену — Лепосавић; доц. др Драгана Ј. Цицовић Сарајлић, Универзитет у Приштини — Косовска Митровица, Факултет уметности у Приштини — Звечан; доц. др Светлана Ћурчић, Универзитет у Крагујевцу, Педа- гошки факултет у Јагодини, Катедра за хуманистичке науке; доц. др Илијана Р. Чутура, Универзитет у Крагујевцу, Педагошки факултет у Јагодини, Катедра за филолошке науке. Технички уредник Лектура и коректура Јелена Спасић Превод резимеа МА Ивана Ћирковић Миладиновић Штампа Citypress, Јагодина Тираж 500 Ликовни прилози Џоја РатковићГавела САДРЖАЈ РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ Радоје Д. Симић, Јелена Р. Јовановић Симић, Граматичка и интонацијска структура прозног израза М. Црњанског у Сеобама (прва. књ.) / 7–25 Тиодор Р. Росић, Кључне речи у интерпретацији песничког текста / 27–32 Илијана Р. Чутура, Стилски ефекти (не)превођења у књизи М. Капора A Guide to the Serbian Mentality / 33–44 Бојана Р. Јевтовић, Стилистика и поетика наслова у збирци прича Башта сљезове боје Бранка Ћопића / 45–60 Петар Пијановић, Поетика композиције: крст у кругу / 61–72 Миомир Милинковић, Историја и мит у структури српске ауторске бајке / 73–82 Јелена Љ. Спасић, Извештај у настави српског језика / 83–92 Милена М. Чомић, Advertising (in) Lolita / 93–99 Søren S.O.J. Ehlers,Learning Outcomes A study of policy tools provided by the EU / 101–112 Péter D. Radó, A sketch on the governance context of educational policy- making / 113–132 Павел Ф. Згага, Образовање наставника у Европи: између националне ре- гулације и интернационализацијe / 133–149 Славко М. Габер, Вероника М. Ташнер, Павел Ф. Згага, Осигурање квали- тета између бирократизације и аутономије / 151–165 Јелена Ж. Максимовић, Горица Р. Лукић, Акциона истраживања и глобализација у функцији целоживотног учења / 167–177 3 Миа М. Луковац, Семиолошко читање слике Пола Клеа Highroads and by-roads / 179–190 Живорад М. Марковић, Драгољуб Б. Вишњић, Зоран Р. Богдановић, Горан B. Шекељић, Утицај станица и почетка-врсте на трансформацију моторичких способности ученица млађег школског узраста / 191–201 СТРУЧНИ РАДОВИ Јелена Н. Арсенијевић, Т. С. Елиот: песник у огледалу критичара / 205–226 Ивана Р. Ћирковић Миладиновић, Познавање афективних стратегија учења енглеског језика – предуслов успешне комуникације / 227–239 Наташа Ј. Иветић, Разумевање прочитаног текста у настави српског језика / 241–250 Ана В. Коцић, Душан М. Стаменковић, Приказ италијанске заједнице у драми Тетовирана ружа Тенесија Вилијамса / 251–265 Драгана Ј. Цицовић Сарајлић, Настава црквеног појања и почетна дидакти- чко-методичка опредјељења музичких педагога / 267–276 Јелена Р. Гркић, Милица Ј. Ђокић, Маја Р. Ћалић, Могућности примене Сибелијус софтвера у музичкој настави на педагошким факултетима / 277–285 Ивана М. Милић, Сарадња породице и васпитно-образовних установа / 287–302 Јелена Д. Станисављевић, Драган З. Ђурић, Ефекат примене проблемске наставе биологије на трајност и квалитет стечених знања / 303–312 ПРИКАЗИ И КРИТИКЕ Миланка Ј. Бабић, О стилистици, из лингвостилистике / 315–320 Тиодор Р. Росић, Допринос савременим лингвостилистичким истражива- њима / 321–324 Илијана Р. Чутура, Нова лингвостилистичка тумачења / 325–329 Маријан J. Јелић, Напомене о обради запете и наводника у измењеном и допуњеном издању Правописа / 331–334 УПУТСТВО АУТОРИМА / 335–338 4 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ 5 6 Симић Р., Јовановић Симић Ј., Граматика и интонацијска…; , 2012, IX/1, стр. 7–25 Радоје Д. Симић УДК: 821.163.41.0831 Црњански М. ИД БРОЈ: 192068364 Јелена Р. Јовановић Симић Оригинални научни рад Универзитет у Београду Примљен: 15. фебруар 2012. Филолошки факултет Прихваћен: 21. април 2012. Катедра за српски језик са јужнословенским језуцима ГРАМАТИЧКА И ИНТОНАЦИЈСКА СТРУКТУРА ПРОЗНОГ ИЗРАЗА М. ЦРЊАНСКОГ У СЕОБАМА (ПРВА. КЊ.) Апстракт : У раду 1 аутори износе извесна запажања о интонацијској структури наративног дискурса Милоша Црњанског у првој књизи његових Сеоба . Аутори се при том ослањају на текст Р. Симића о истој теми, али овдашњи текст не само да је знатно измењен, већ доноси нове закључке о језичкој страни прозног казивања М. Црњанског. Они ту на неки начин по- лемишу са поменутим Симићевим радом када је реч о најбитнијим консти- тутивним елементима поетско-наративног казивања у Сеобама , а та неса- гласност у излагањима о истој теми у два различита текста (са израженом временском дистантношћу) – проистиче, с једне стране, са новог синтакси- чко-стилистичког приступа грађи, а с друге стране, условљено је и чиње- ницом што и сâм Црњански није у потпуности на линији развоја српске прозе, већ у неким правцима представља специфичну појаву. Кључне речи : Милош Црњански, прозни поетски дискурс, граматичка структура исказа, интонацијска структура исказа, стилистичка структура исказа. 1 Овај рад написан је у оквиру наућног пројекта 178014 Динамика структура са временог српског језика , који финансира Министрарство за науку Републике Србије. е-адреса: [email protected] 7 Симић Р., Јовановић Симић Ј., Граматика и интонацијска…; , 2012, IX/1, стр. 7–25 1. УВОД 1. Прозно казивање Милоша Црњаског привлачи пажњу како интере- сантном тематиком, интензивним проживљавањем и импресивним слика- њем, – тако исто и оригиналним и самосвојним структурним одликама. 2. Ствралачки процес у којем су настале Сеобе био је – по свему су- дећи – колико дуг толико и тежак. У народној катастрофи једног балкан- ског етникума за који је писац везан врло чврстим унутрашњим нитима – он успева да управо из тих скривених нити сплете крвоток којим пулсира један национални живот на оним чудесном изукрштаним и замршеним пу- тањама којима је струјао и бујичио тај етникум, спасавајући своју биолош- ку егзистенцију. Покушаји сецирања тога крвотока и уживљавања час ње- гових капилара, час опет артеријских сплетова већих размера, – у туђ на- ционални и социјални организам, често силом, помоћу оштрих резова и без обзира на природне могућности трансплантације, – врло су нам јасно оцр- тани у делу, са свим крвавим појавама које неизбежно прате те процесе. 3. Писац се залаже за одбрану природног процеса националне реин- теграције ампутираних делова српства, а против било каквог уплива са стране, намерног каналисања у правцу уливања у друге етничке заједнице, посебно против мера којима се не може признати легитимност са гледишта социјалне правде и општељудског морала. Пратећи судбину двеју генера- ција угледних исељеника у осамнаестом веку у тадашњој Аустро-Угарској, Црњански приказује анатомију негативног развоја моралних назора те по- родице, деградацијом