UDK 81+82 ISSN 1512-9357 PISMO Journal for Linguistics and Literary Studies Zeitschrift für Sprach- und Literaturwissenschaft XIV Published by Herausgegeben von: BOSNIAN PHILOLOGICAL SOCIETY BOSNISCHE PHILOLOGISCHE GESELLSCHAFT SARAJEVO, 2016 UDK 81+82 ISSN 1512-9357 PISMO Časopis za jezik i književnost GODIŠTE 14 SARAJEVO, 2016. Izdavač: Bosansko filološko društvo, F. Račkog 1, Sarajevo www.bfd.ba Savjet: Esad Duraković (Sarajevo), Dževad Karahasan (Graz – Sarajevo), Svein Mønnesland (Oslo), Ivo Pranjković (Zagreb), Angela Richter (Halle) Redakcija: Munir Drkić, Adnan Kadrić, Sanjin Kodrić, Ksenija Kondali, Munir Mujić, Ismail Palić i Vahidin Preljević Glavni urednik: Munir Mujić Urednik za lingvistiku: Munir Drkić Urednik za književnost: Vahidin Preljević Sekretar Redakcije: Azra Hodžić-Čavkić Časopis izlazi jedanput godišnje. Prvi broj objavljen 2003. godine. Časopis je indeksiran u bibliografskim bazama MLA, EBSCO i CEEOL. U elektronskome obliku časopis je dostupan na internetskoj stranici izdavača: www.bfd.ba Sadržaj I. RASPRAVE I ČLANCI JEZIK Лидија Нeранџић Чaнда и Драгана Францишкoвић Прилог проучавању суфиксалне творбе девербативних именица категорије Nomina agentis – анализа Неетикетираног корпуса Математичког факултета у Београду ............................................... 9 Aleksandra Knoll Značenja španjolskog prijedloga desde i njegovi prijevodni ekvivalenti u hrvatskom jeziku ................................................................ 29 Edina-Ilda Lokvančić i Adisa Imamović Jezik kao sredstvo manipulacije: upotreba lingvističkih sredstava za opisivanje zločinaca, zločina i žrtava u britanskim online medijima ..................................................... 40 Halid Bulić Jezičke politike u nekim časopisima bošnjačke dijaspore u Njemačkoj i Austriji ..................................................................................................... 56 Ermina Ramadanović Pravopisno bilježenje brojevnih riječi u hrvatskom jeziku ...................... 78 Ajša Habibić and Vildana Dubravac Grammar Acquisition in Bosnian EFL Classrooms ................................ 114 KNJIŽEVNOST Sanjin Kodrić Kako je nastajao Kameni spavač Maka Dizdara? (Rukopisna ostavština i neke početne mogućnosti razumijevanja povijesti teksta)..................... 143 Ksenija Kondali The Construction and Politics of Identity in Andrea Levy’s Small Island ............................................................................................. 163 5 Sadržaj Mirza Sarajkić Kontrapunktualna konstrukcija Drugosti u poeziji Mahmuda Derviša . 180 Gorčin Dizdar “Bosna da prostiš jedna zemlja imade”: o bosnocentrizmu u književnom i naučnom djelu Maka Dizdara ......................................... 196 Adijata Ibrišimović-Šabić Pseće srce Mihaila Bulgakova u Narodnom pozorištu u Sarajevu ......... 217 GOSTUJUĆI RAD Ksenija Aykut Značaj umetničke porodice Ejuboglu u očuvanju turske tradicije štampanja tekstila .................................................................................... 233 II. OSVRTI I PRIKAZI Mirela Omerović Ismail Palić: Genitiv, prostor i prostorne slike (leksikon prijedloga) .... 257 Azra Hodžić-Čavkić Abdulah Mušović: Sandžački frazeološki rječnik .................................... 263 Munir Drkić Đenita Haverić: Jezik i stil djela Bulbulistan Fevzija Mostarca ............ 266 Đenita Haverić Munir Drkić: Višejezičnost u Mesneviji Dželaluddina Rumija .............. 270 Vildana Pečenković Amira Dervišević: Novelistička i šaljiva priča u bošnjačkoj usmenoj prozi ........................................................................................... 275 Adijata Ibrišimović-Šabić O 7 bajki za Male i Velike Mirzane Pašić Kodrić .................................... 279 Podaci o autorima .................................................................................... 285 Upute autorima ........................................................................................ 287 6 I. RASPRAVE I ČLANCI JEZIK UDK: UDK: 811.163.41'367.622 Pregledni rad Лидија НEΡΑΗЏИЋ ЧAНДА и Драгана ФΡАΗЦИШKOВИЋ Прилог проучавању суфиксалне творбе девербативних именица категорије Nomina agentis – анализа Неетикетираног корпуса Математичког факултета у Београду КЉУЧНЕ РЕЧИ: Nomina agentis, суфиксална творба, фреквентни суфикси, анализа корпуса У раду анализирамо суфиксалну творбу девербативних именица кате- горије Nomina agentis за означавање мушких особа вршиоца радње. Kао најпродуктивније суфиксе којима се оне изводе издвојили смо: -ач, -лац, -ац, -тељ, -ар, -ик, -ник, -аш, -иша, - ист(а). Након теоријских разма- трања анализирамо наведени корпус и класификујемо примере према типу суфиксације. 1. Увод Девербативне именице којима изводимо именице за означавање мушких особа вршиоца радње изводе се следећим суфиксима: -ач, -лац, -ац, -тељ, -ар, -ик, -ник, -аш, -иша, - ист(а). Суфикс -ач је поливалентан. Њиме изводимо девербативне име- нице и од глагола свршеног и од глагола несвршеног вида. У њиховој творби учествују глаголи чији се инфинитив завршава на -ити (кројити → кројач, ложити → ложач) и они чији се инфинитив завршава на -ати (певати → певач, сневати → сневач). Код појединих именица осим зна- чења вршиоца радње имамо и значење предмета радње као у примерима: пребацивач / и онај који пребацује и оно чиме се пребацује. управљач / и онај који управља и оно чиме се управља. Творбене основе појединих девербативних именица изведених суфиксом -ач добијају се преко презентских основа као у примерима: 9 Лидија Нeрaнџић Чaнда и Драгана Францишkoвић: Прилог проучавању суфиксалне творбе девербативних именица категорије Nomina agentis... берач, кољач. Творбени образац за извођење ових именица је: општи глаголски део + суфикс -ач. Суфиксом -ач изводе се и именице којима означавамо било кога ко врши радњу означену основинским глаголом, али и онога ко се професи- онално тиме бави: онога који се бави неким спортом (рвач, пливач). На релацији: именице изведене суфиксом -ач / именице изведене суфиксом -л(а)ц уочава се да именице изведене суфиксом -л(а)ц имају општије значење. Именице изведене суфиксом -ач често имају двојно значење, могу да означе и онога који врши радњу и оно чиме се врши радња (мењач), осим вршиоца радње могу да значе и онога коме је то занимање (свирач). Ово се објашњава полисемијом. Суфикс -тељ је моновалентан. Од граматичке (инфинитивне) ос- нове суфиксом -тељ изводе се именице nomina agentis. Из примарног значења вршиоца радње развила су се и друга значења: значење зани- мања (угоститељ, сниматељ), значење квалитативности (пријатељ, из- бавитељ). Творбена и лексичка синонимија именица nomina agentis на -тељ може се пратити на релацији са девербативним именицама изведе- них суфиксима : -ац, -лац, -ач, -ар, -ник. Суфикси -тељ и -лац семантички немају диференцијални знак. Су- фикс -тељ творбено се везује за глаголе оба вида, а суфикс -лац чешће се творбено везује за глаголе несвршеног вида. Суфикс –тељ односно име- нице изведене њиме мотивне су за извођење именица којима означавамо особe женског пола, а које изводимо суфиксима: -ка, и -ица, док суфикс -лац нема ту могућност. Творбена и лексичка синонимичност именица изведених суфик- сом -тељ и -ач може се пратити у оквиру следећих значења: Nomina agentis (бројач : бројатељ), носилац особине (надахњивач : надахњива- тељ), занимања (васпитач : васпитатељ). Именице изведене суфиксом -ач често могу имати и значење предмета, док именице изведене суфик- сом -тељ то значење немају. Од општег глаголског дела изводе се девербативне именице су- фиксом -аш. Своју продуктивност овај суфикс показује у разговорном стилу у коме се њиме изводе стилски маркиране именице као што су: блебеташ, карташ. Суфиксом -ар изводе се девербативне именице којима углавном означавамо занимања: стругар, тесар. Али, имамо и примере којима се не означава занимање него вршилац радње: сањар, такмичар, владар. 10 Pismo, XIV Суфиксом -ист(а) изводи се мањи број именица из категорије Nomina agentis: нпр. именица статист. Творбена основа девербативних именица Nomina agentis изведе- них суфиксом -ац је општи глаголски део глагола на -ити и глагола на -ати. Поједине од ових именица имају синонимне облике с именицама изведеним суфиксом -лац као што показује пример косац : косилац. Суфиксом -ав(а)ц изведене су девербативне именице: зујавац, ска- кавац (у значењу онога који се лако и брзо љути, скаче), кијавац. Суфиксом -лац изводе се именице од глаголи на -ати, -авати, -ити. У њиховој творби учествују глаголи оба вида. Преко трпног глаголског придева и суфикса -ик изводе се деверба- тивне именице Nomina agentis као нпр.: слављеник, вереник. Поливалентни суфикс –(н)ик највећу продуктивност остварује са глаголским основама. Извођење ових именица врши се од следећих творбених основа: 1. од општег глаголског дела (заменик) 2. од радног глаголског придева (страдалник). Девербативне именице којима означавамо женску особу изводе се следећим суфиксима: -ача, -ља, -уља, -ара, -тељка, -ица, -уша. Суфиксом -ача изводе се именице за означавање женске особе. Ове именице су стилски маркиране и припадају разговорном стилу: увијача, успијача. Од граматичких (инфинитивних) основа и суфикса -ља изводе се девербативне именице Nomina agentis којима означавамо жену која врши радњу основинског глагола: ткаља, дојиља, породиља. Суфикс -уља уноси пејоративност у значење девербативних име- ница Nomina agentis: побегуља, говоруља. Суфикс -уша је експресиван суфикс. Именице изведене овим су- фиксом имају пејоративност у значењу: блебетуша, намигуша, говоруша. Пејоративношћу су углавном, обојене и девербативне именице из- ведене