ISTORIJSKI INSTITUT UNIVERZITETA CRNE GORE ISTORIJSKIISTORIJSKI ZAZA PP ISIISI E C R I T S H I S T O R I Q U E S PODGORICA GODINA XC Br. 1-2/2017. 0021-2652 YU ISSN 1 9 4 8 Најновија издања Историјског института КАТУНИ КУЧКЕ ПЛАНИНЕ уредник др Иван Лаковић НАУТИКА предавања Марка Мартиновића руским морнарима у Перасту 1697-1698 Лекции Марка Мартиновича руским морякам в Перасте 1697-1698 приредили: В. М. Згребин, Ж. Л. Левшини CRNA GORA I NJEMAČKI RAJH dokumenti iz političkog arhiva Službe inostranih poslova u Berlinu 1906-1914 MONTENEGRO UND DAS DEUTSCHE REICH Dokumente aus dem politischen Archiv des Auswärtigen Amts in Berlin 1906-1914 priredili: Senka Raspopović, Konrad Clewing, Radoslav Raspopović Slavko Burzanović, Aleksandar Dajković ITALIJANSKO POSLANSTVO NA CETINJU LA LEGAZIONE D'ITALIA A CETTIGNE ЦРНА ГОРА И БУГАРСКА. Књ. 1, Црна Гора и Бугарска у документима Централног државног архива Републике Бугарске ЧЕРНА ГОРА И БЪЛГАРИЯ. Кн. 1, Черна Гора и България в документите на Централния държавен архив на Република България приредили: Илиана Илијева, Сенка Бабовић Распоповић и Радослав Распоповић CRNA GORA I FRANCUSKA diplomatija u izbjeglištvu - u dokumentima iz diplomatskog arhiva kralja Nikole I i crnogorskih vlada u egzilu 1916-1920, 1, 2 LE MONTENEGRO ET LA FRANCE diplomatie en exil - dans les documents provenant des archives diplomatiques du roi Nikolas et des gouvernements Monténégrines en exil 1916-1920, 1, 2 priredio Radosav Raspopović Na naslovnoj strani: Ilustracija iz Oktoiha, prve {tampane kwige na slovenskom jugu (1494). ИСТОРИЈСКИ ЗАПИСИ Година XC Бр. 1-2/2017. ЗАПИСИ ЧАСОПИС ЗА НАУКУ И КЊИЖЕВНОСТ (1927-1933. године) Уредник Душан Вуксан ЗАПИСИ ГЛАСНИК ЦЕТИЊСКОГ ИСТОРИЈСКОГ ДРУШТВА (1935-1941. године) Уредник Душан Вуксан, Одговорни уредник Ристо Драгићевић ИСТОРИЈСКИ ЗАПИСИ ОРГАН ИСТОРИЈСКОГ ИНСТИТУТА РЕПУБЛИКЕ ЦРНЕ ГОРЕ И ДРУШТВА ИСТОРИЧАРА ЦРНЕ ГОРЕ (од 1948. године) Одговорни уредници: Јагош Јовановић 1948-1956, др Андрија Лаиновић 1957-1958, др Мирчета Ђуровић 1959-1962, др Ђоко Пејовић 1963-1966, др Радоман Јовановић 1967-1974, др Јован Р. Бојовић 1975-1979, др Ђуро Вујовић 1979-1983, др Јован Р. Бојовић 1983-1993, др Зоран Лакић 1994-1998, др Радослав Распоповић 1998-2001, др Божидар Шекуларац 2002-2006, др Ђорђе Борозан 2006-2008, др Радослав Распоповић 2009-2015, др Момчило Д. Пејовић 2015-2017, др Радослав Распоповић од 2017. године YU ISSN 0021-2652 ИСТОРИЈСКИ ИНСТИТУТ УНИВЕРЗИТЕТА ЦРНЕ ГОРЕ ИСТОРИЈСКИ ЗАПИСИ ОРГАН ИСТОРИЈСКОГ ИНСТИТУТА И ДРУШТВА ИСТОРИЧАРА ЦРНЕ ГОРЕ Година XC 1-2 Због прекида у излажењу часописа средином 2015. године, овај број штампан је у другој половини 2018. Подгорица 2018. Р е д а к ц и ј а: Карл Касер (Аустрија), Бернард Лори (Француска), Масимо Букарели (Италија), Костантин Никифоров (Русија), Габријела Шуберт (Њемачка), Стјепан Матковић (Хрватска), Љубинка Трговчевић (Србија), Мирослав Перишић (Србија), Радослав Распоповић, Драгана Кујовић, Вукајло Глушчевић, Жарко Лековић, Раденко Шћекић и Иван Лаковић. Главни и одговорни уредник Радослав Распоповић Секретари редакције Олга Пелцер-Вујачић и Миљан Гогић “Историјски записи” излазе четири пута годишње. Власник и издавач: Историјски институт Црне Горе у Подгорици. Рукописе треба слати Редакцији “Историјских записа”, Историјски институт Црне Горе, 81000 Подгорица, Булевар револуције 5, пошт. фах 96, e-mail: [email protected], тел. 241- 336. Рукописи се не враћају. Годишња претплата износи за Црну Гору 15 €, а за иностранство 30 €. Цијена по једном броју у продаји за Црну Гору је 4 €, а двоброја 8 €. Претплата се шаље на адресу: Историјски институт Црне Горе - Подгорица, на рачун 510-8148-40 код Црногорске комерцијалне банке. Часопис Историјски записи је доступан и преко међународних база података CENTRAL EASTERN EUROPEAN ONLINE LIBRARY (CEEOL) EBSCO - Historical abstracts with full text. За истакнути допринос изучавању историје, “Историјски записи” су, поводом педесете годишњице излажења, 1977. године одликовани Орденом заслуга за народ са златном звијездом. YU ISSN 0021-2652 INSTITUT HISTORIQUE UNIVERSITÉ DU MONTÉNÉGRO ISTORIJSKI ZAPISI ORGANE DE L’INSTITUT HISTORIQUE et de la SOCIETE DES HISTORIENS DU MONTENEGRO XC 1-2 En raison d‘une interruption de la publication du journal à la mi-2015, ce numéro a été imprimé au second semestre 2018. PODGORICA 2018. R e d a c t i o n: Karl Kaser (Autriche), Bernard Lori (France), Massimo Bucarelli (Italie), Kostantin Nikiforov (Russie), Gabriella Schubert (Allemagne), Stjepan Matković (Croatie), Ljubinka Trgovčević (Serbie), Miroslav Perišić (Serbie), Radoslav Raspopović, Dragana Kujović, Vukajlo Gluščević, Žarko Leković, Radenko Šćekić et Ivan Laković Rédacteur responsable Radoslav Raspopović Sekrétaires de la rédaction Olga Pelcer-Vujačić et Miljan Gogić Les Ecrits historiques paraissent quatre fois par an. Propriétaire et éditeur: Institut Historique du Monténégro à Podgorica. Les manuscripts doivent être ad- ressés à: Istorijski zapisi, Institut Historique du Monténégro, 81000 Podgorica Mon- ténégro, Bulevar revolucije 5, boite postale 96, e-mail: [email protected], téléphone N° 241-336. On ne renvoie pas les manuscrits. L’abonnement d’un an est de 15 € pour la Montenegro et de 30 € pour l’étranger. Le prix de numéro vendu en Monténégro est de 4 € et le prix de double numéro est de 8 €. Le règlement de l’abonement doit être effectué au compte de l’Institut Hustorique du Monténégro; Podgorica, N° 510-8148-40 chez de la Banque Commerciole Montenegro à Pod- gorica. UDC: 726.6(497.16Котор) Историјски записи, година XC, 1-2/2017 ЧЛАНЦИ Миљан ГОГИћ* ПРИЛОГ ПРОУЧАВАЊУ ЦИБОРИЈУМА ИЗ САКРИСТИЈЕ КАТЕДРАЛЕ СВ. ТРИПУНА ПОСВЕћЕНОГ ПЕТИЛОВРИЈЕНЦИМА ABSTRACT: This work presents new information about the cibori- um from the Kotor cathedral of St. Tryphon, for which a part of the scientific world believes it does not represent a whole, but rather fragments of several related ciboria. We attempt to answer the question as to whom this ciborium was dedicated and when it was erected. By analysing the available sources, it can be concluded that the ciborium was constructed during the eighth dec- ade of the 12th century, back in the days of bishop Nikephoros II and that it was dedicated to the Kotor saints Andrew, Peter and Lawrence. KEYwORDS: Kotor, ciborium, St. Tryphon Cathedral, Petilovrijen- ci, Nikephoros II 1. Увод: Један или више циборијума? Једно од комплекснијих питања која се тичу катедрале Св. Трипу- на у Котору, око којег се дуго води полемика у науци, јесте проблем који се односи на у потпуности сачувану страницу циборијума и пронађене фрагменте који су јој веома слични по декоративним елементима, дук- тусу слова натписа, димензијама, материјалу од којег су направљени.1 * Аутор је виши истраживач у Историјском институту Универзитета Црне Горе у Под- горици и сарадник у настави на Филозофском факултету Универзитета Црне Горе у Никшићу. 1 О циборијуму (ciborium, arca, turis) као литургијском намјештају, његовом поријеклу, функцији видјети: Reallexikon für Antike und Christentum, Herausgegeben von T. Klauser, Band I, Stuttgart 1955, 68–70; Reallexikon zur byzantinischen Kunst, Herausgegeben von K. wessel unter Mitwirkung von M. Restle, Lieferung 7, Stuttgart 1965, 1056; Illustrated diction- ary of historic architecture, Edited by C. M. Harris, New York 2000, 115; Sturgis’illustrated 8 И с т о р и ј с к и з а п и с и У науци су о том питању заступљена два мишљења. По првом, наведе- не фрагменте који су сачувани треба сматрати дијелом ансамбла једног циборијума коме припада и сачувана страница, односно дјеловима дру- гих аркада истог литургијског намјештаја.2 За разлику од овог, може се рећи аргументованог мишљења, у науци је ипак постало преовлађујуће мишљење да су у питању дјелови више различитих циборијума, олтар- ског, крстионичког и једног, односна још два циборијума од којих су неки могли потицати из првобитне цркве Св. Трипуна.3 Заступници ове тврдње сличност пронађених фрагмената објашњавају њиховим настан- ком у истој которској клесарској радионици. Питање интерпретације текста натписа на сачуваној страници и оног на пронађеним фрагмен- тима страница циборијума чини ову тему комплекснијом. Сва ова про- блематика испреплетана је са питањима намјене овог циборијума, или више њих (код заступника теорије да се ради о више циборијума), као и њиховог положаја прије него што су доспјели у катедралу. Композиција циборијума, односно фрагмената декоративно слич- них страница које својим изгледом сугеришу да припадају једној архи- тектонској цјелини, откривана је постепено, како су се откривали њего- ви дјелови и били представљани научној јавности. 1. 2. Сачувана страница циборијума Дуго je била позната само у потпуности сачувана страница циборијума са натписом и рељефним представама (сл. бр. 1). Пронађена dictionary of architecture and building, An Unabridged Reprint of the 1901–2 Edition, R. St- urgis et al. Vol. I, A–E, NewYork 1989, 602–603; Д. Љ. Маринковић, Циборијум - порекло, историја и типологија облика, Теолошки погледи, год. 40, бр. 1/3 (2010), 125-139. 2 J. J. Martinović, Pokušaj rekonstrukcije ciborija kotorske Katedrale, (даље J. J. Martino- vić, Pokušaj rekonstrukcije) Petriciolijev zbornik I, Prilozi povijesti umjetnosti u Dalma- ciji (даље PPUD) 35 (1995), 345–355; N. Jakšić, Predromanički reljefi 9. stoljeća iz Koto- ra, PPUD 38 (1999-2000), 131-134; J. J. Martinović, T. Płóciennik, Epigrafika Crne Gore, Latinski i italijanski natpisi na kamenu od IX do XVII vijeka (даље J. J. Martinović, T. Płóciennik, Epigrafika Crne Gore), Varšava 2016, 19-23. Изузимајући