BIBLIOTEKA XX VEK 173 Urednik Ivan olovi Pavle Levi RASPAD JUGOSLAVIJE NA FILMU Estetika i ideologija u jugoslovenskom i postjugoslovenskom filmu Prevele s engleskog Ana Grbi i Slobodanka Glii Beograd 2009 Naslov originala Pavle Levi: DISINTEGRATION IN FRAMES. Aesthetics and Ideology in the Yugoslav and Post-Yugoslav Cinema Stanford University Press, 2007 © Pavle Levi i Biblioteka XX vek (za ovaj prevod) Pavle Levi, ro:en u Beogradu, od 2006. godine je vanredni profesor istorije i teorije filma na Kate- dri za umetnost i istoriju umetnosti Univerziteta Stenford (SAD). Priredio je zbornik tekstova Anet Majklson o avangardnom filmu i modernoj umetno- sti Filosofska igraka (Samizdat B 92, 2003). Autor je velikog broja eseja o evropskim kinematografija- ma, avangardnom filmu i psihoanaliti?koj teoriji medija. Korice Ivan Mesner Ova knjiga objavljena je uz pomo Sekretarijata za kulturu grada Beograda. JELENI, LUKI I EVI Predgovor Ovu knjigu sam po?eo da piem devedesetih godina XX veka, u vreme kada su ratovi na prostorima bive Jugo- slavije jo uvek buktali. Zavrio sam je po?etkom naredne decenije i njen engleski original objavljen je 2007. godine u Americi. Zahvaljujui poverenju i svesrdnoj podrci Iva- na olovia, sada se ova knjiga, pod donekle izmenjenim naslovom: Raspad Jugoslavije na filmu, pojavljuje i na srpskohrvatskom jeziku, u izdanju Biblioteke XX vek. Go- tovo deset godina, dakle, deli ovu knjigu od okon?anja burnih drutveno-politi?kih i filmskih doga:aja koje ona analizira. Politi?ka istorija Jugoslavije posle Drugog svet- skog rata, uklju?ujui tu i njen raspad, kao i istorija samih kinematografija u regionu, zaklju?no s poslednjom dece- nijom dvadesetog veka, izuzetno su sloCene i raznovrsne. Zato je bilo neizbeCno da se ova studija ograni?i samo na neke momente te bogate istorije, samo na deo gra:e koju ona sadrCi. U izboru te gra:e imao sam u vidu tematski i metodoloki okvir moje studije, a to je sistematsko ispiti- vanje odnosa estetike i ideologije (u filmu, ali i u drugim medijima i granama umetnosti). Osnovna teza knjige i dalje je aktuelna, ?ak nita ma- nje nego ranije. Doga:ajima iz nae najbliCe prolosti jo uvek se naj?ee pristupa D kako u samom regionu tako i izvan njega D s partikularisti?kih pozicija politike identite- ta. Analizirajui odabrane jugoslovenske i postjugosloven- 8 Predgovor ske filmove u knjizi Raspad Jugoslavije na filmu, ja sam, pak, nastojao da se kriti?ki odredim kako prema mnogo- brojnim oblicima etni?kog esencijalizma i ovinizma (bili oni otvoreno agresivni ili "umiveni") tako i prema norma- tivizaciji liberalno-demokratskih vrednosti. Pri tome, aksi- omatski sam se drCao na?ela da filmski medij funkcionie ne samo kao ogledalo ili kao hroni?ar stvarnosti, ve i kao moan epistemoloki aparat a, samim tim, i kao instru- ment ideoloke borbe, sredstvo politi?kog odre:ivanja i pozicioniranja. "Vlastito politi?ko obrazovanje dugujem prevashodno filmu," primetio je svojevremeno Gan-Lik Godar. Nama koji se, makar delimi?no, prepoznajemo u ovoj tvrdnji ne preostaje stoga drugo nego uiti, uiti i samo uiti kako se gledaju i sluaju filmovi! * * * Veliki je broj onih koji su mi pomogli u raznim fazama nastajanja ove knjige. Neizmernu zahvalnost dugujem in- telektualnoj dareCljivosti i bezrezervnoj podrci Anet Maj- klson, Vilijema Sajmona, Slavoja GiCeka, Ri?arda Alena, Se- ma Iii-Gonzalesa i Branka Vu?ievia. Svojim proniclji- vim komentarima i savetima, pisanju studije i/ili njenom doterivanju za potrebe srpskohrvatskog izdanja doprineli su i Robert Stem, Branimir Stojanovi, Branislav Jakovlje- vi, Filip David, Ivona Margulis, Neboja Jovanovi, Neve- na Dakovi, Dina Jordanova, Greg Tejlor, Boro Konti, Ke- mal Kurspahi, Zdravko Grebo i Jurica Pavi?i. Razvoju knjige pomogla je i velikoduna pomo filmskih autora Gelimira Gilnika, Rajka Grlia, Lazara Stojanovia, Duana Makavejeva, Sr:ana Vuletia i Pjera Galice. U prikupljanju i/ili tehni?koj obradi materijala korienih u knjizi u?e- stvovali su i Asja Mandi, Matko Dujmovi, So Jang Jun, Raspad Jugoslavije na filmu 9 Majkl Gonzales, Ivan Levi, Gordana Logar i En Heris. Hva- la Jeleni Levi na neizmernoj strpljivosti i pomoi u klju?- nim trenucima D bez nje ove knjige ne bi ni bilo! U Beogradu, decembra 2008. Uvod Godina 1991. obeleCila je po?etak poslednje faze bol- nog raspada Socijalisti?ke Federativne Republike Jugoslavi- je. Rat je po?eo u Sloveniji, brzo se preselio u Hrvatsku, a tokom 1992. ubrzano se irio Bosnom i Hercegovinom. U septembru iste godine, pod patronatom Evropske zajedni- ce i Ujedinjenih nacija, u Genevi je s radom po?ela mirovna konferencija o Bosni (nastavak konferencije koja se pret- hodnog meseca zavrila u Londonu). Genevski razgovori potpomogli su irenje ve uspostavljenog tuma?enja bosan- skog rata kao trostranog me:uetni?kog konflikta, u kome se svaka od zaraenih strana D Muslimani, Srbi, Hrvati D za- laCe isklju?ivo za svoje etnonacionalne interese. Time je u drugi plan gurnuta ?injenica da je ovaj rat, u osnovi, zapra- vo predstavljao ?in agresije na Bosnu i Hercegovinu od strane vojnih i paravojnih formacija u sluCbi nacionalisti?- ko-ekspanzionisti?kih projekata Velike Srbije i Hrvatske. Na izborima 1990. godine, vodee etnonacionalne stranke u Bosni, Stranka demokratske akcije (SDA), Srpska demokratska stranka (SDS) i Hrvatska demokratska zajedni- ca (HDZ), osvojile su 29.6%, 23.5%, i 14.4% glasova (bitan deo stanovnitva nije ni glasao).1 Me:utim, ove tri stranke 1 Branka Maga i Ivo Gani, ur. Rat u Hrvatskoj i Bosni i Her- cegovini 1991-1995 (Zagreb, Sarajevo: Naklada Jesenski i Turk/Da- ni, 1999), str. 376. 12 Uvod prihvaene su kao isklju?ivi predstavnici itavog bosanskog naroda i, shodno tome, dat im je mandat da se na Genev- skoj konferenciji dogovaraju o podeli zemlje po etni?kom klju?u. Ovaj, u najmanju ruku implicitan "poziv na dovre- tak etni?ke homogenizacije"2 u principu je moCda i odgova- rao svim trima "zaraenim nacijama," ali je u praksi pre sve- ga u?inio legitimnim plansko etni?ko ?ienje i monstruo- zne zlo?ine vrene najvie nad muslimanskim stanovni- tvom. Prihvatanjem etni?kog klju?a u potpunosti je negira- no postojanje "?etvrte strane" u Bosni: onog zna?ajnog i svakako teko zanemarljivog dela naroda koji je odbio da bude identifikovan isklju?ivo na nacionalnoj osnovi i koji se protivio podeli zajedni?ke drCave; svih onih Muslimana, Sr- ba, Hrvata, Jugoslovena (od kojih su mnogi ro:eni u meo- vitim brakovima) i pripadnika drugih etniciteta, koji su Ci- vote proveli jedni uz druge i znali da ne treba da se plae svoje raznolikosti. Ta je "strana" zastupala multietni?ki i multikulturni identitet Bosne i Hercegovine. U nekada- njim mirnim danima socijalisti?ke Jugoslavije, ova pozicija bila bi okarakterisana kao "jugoslovenstvo". No, hegemoni- sti?ki projekat na ?ijem se ?elu naao Slobodan Miloevi u tolikoj je meri zloupotrebio i diskreditovao ovaj koncept, da je tokom devedesetih istinski multietni?ko vi:enje Bo- sne i Hercegovine neminovno postalo vidom opozicije ju- goslovenskim teritorijalnim pretenzijama srpskog reCima. Godine 1993. u holandskom gradu Hagu osnovan je Me:unarodni sud za ispitivanje ratnih zlo?ina.3 Frustrira- ni ?injenicom da me:unarodna zajednica bosanskom kon- 2 Ibid, str. 391. 3 Najekstremniji od ovih zlo?ina odigrae se u leto 1995, ka- da je vie od 7000 bosanskih Muslimana sistematski pogubljeno u roku od nekoliko dana u blizini Srebrenice. Raspad Jugoslavije na filmu 13 fliktu pristupa na krajnje pojednostavljen na?in, kao "?i- sto" trostranom etni?kom sukobu, ?lanovi poznate sara- jevske komi?arske trupe Top lista nadrealista osnivanje Hakog suda ironi?no su propratili jednim radio-ske?om. Njegova radnja doga:a se septembra 1995. godine u sud- nici Hakog suda, a junak ske?a je prva osoba optuCena za ratni zlo?in. On je mladi Sarajlija, a pred sud je doveden zato to se zalagao za ujedinjenu i sekularnu Bosnu i Her- cegovinu i to je javno tvrdio da ljudi, bez obzira na njiho- vu nacionalnost, treba da Cive zajedno.4 Osnovna drutveno-politi?ka tenzija koja ovde jasno dolazi do izraCaja, a na kojoj po?ivaju i klju?na pitanja ve- zana za kulturnu i umetni?ku praksu u bivim jugosloven- skim zemljama, ti?e se sledeeg: treba li raspad jugoslo- venske federacije, ali i budue oblike organizacije Civota u regionu, promiljati sa krutih etnocentri?kih pozicija? Ili im je, pak, neophodno pristupati bez etni?ke pristrasno- sti, pozivajui se na antiesencijalisti?ke oblike identiteta, ali i na kritiku stabilnosti same kategorije identiteta? Ova knjiga bavi se kompleksnim odnosom estetike i ideo- logije u jugoslovenskom i postjugoslovenskom filmu. U njoj se istraCuju razli?iti pristupi nacionalnom identitetu i me:uetni?kim odnosima na polju kinematografije, te (u manjoj meri) video i televizijske produkcije, u SFRJ i drCa- vama nastalim nakon njenog raspada, ponajvie Srbiji, Hr- vatskoj i Bosni i Hercegovini. Studija po?inje analizom ne- kolicine radikalnih primera politi?kog filma iz kasnih ezde- setih i ranih sedamdesetih godina (doba Novog jugosloven- skog filma); zatim razmatra dela nastala tokom 1980-ih, na- kon smrti Josipa Broza Tita, u periodu postepenog sloma 4 Navedeno prema: Boro Konti "CrkRo nam maral", Dani, 28. februar, 1995, str. 78. 14 Uvod drCavnog socijalizma; nakon ?ega sledi analiza filmskih ostvarenja iz vremena ratnih devedesetih godina. Pri istraCivanju odabranih filmova posebna paCnja po- sveena je estetsko-formalnim principima na kojima po?i- vaju. Preciznije, njihove stilske odlike D odnos slike i zvu- ka, narativna logika ili njeno odsustvo, priroda mizansce- na, rad kamere, itd. D razmatrane su u svetlu ideolokih funkcija koje vre. Primarni cilj knjige je da kroz niz tek- stualnih analiza koje nudi razvije sistematsku kritiku naci- onalisti?ke ideologije u filmu D kritiku koja po?iva na sle- deoj elementarnoj premisi o raspadu jugoslovenske fe- deracije: naturalizacija etni?ke mržnje u regionu, njen na- izgled "razumljiv" ili, ?ak, "neizbeCan" karakter, predstavlja klju?ni mehanizam ideoloke obmane kojom su lokalne politi?ke i kulturne elite pravdale svoje teritorijalne pre- tenzije, volju za mo i ratne sukobe.