Uvodnik Iz Evropske komisije i Saveta stranih investitora stižu pohvale za sektor saobraćaja u Srbiji. Primetno je angažovanje države u poboljšanju infrastrukture i usaglašavanju zakonodavnog okvira sa propisima u Evropskoj uniji. Počela je modernizacija železni- ce, ubrzano se grade putevi, priprema se dokumentacija za poboljšanje vodnih sao- braćajnica i izgradnju nove luke u Beogradu, a najavljeno je i povećanje kapaciteta na aerodromima u Srbiji. Iako se i nama i svetu čini da je saobraćajni sektor u žiži, ipak će do realizacije svih najavljenih projekata proći nekoliko godina, a možda i čitava decenija. Drugi problem je, prema mišljenju stručnjaka, to što su saobraćajni objekti projekto- vani kao nezavisne celine koje će se dosta teško integrisati. Neophodno je da nova luka u Beogradu, zajedno sa drugim logističkim centrima, že- lezničkim, drumskim i vazdušnim saobraćajem, čini logističku platformu regionalnog i evropskog karaktera, smatraju stručnjaci. Beograd ima sve preduslove da bude regionalno čvorište, a za to je potrebno da se umesto parcijalnih rešenja razvije jedan savremeni logistički sistem, koji će povezati sva četiri vida transporta, logističke kompanije, privredu i tržište. Parcijalna rešenja, koja se odnose na pojedine vidove transporta, neće obezbediti efikasan protok robe, informacija, ljudi i kapitala, što je imperativ današnjeg vremena, smatra struka. I u privatnom sektoru je veoma dinamično. Predstavnici logističkih kompanija iz ra- zličitih sektora (drumski, železnički, avio, brodski) sa kojima smo razgovarali su za- dovoljni ostvarenim rezultatima, imaju organizacione i stručne kapacitete, kao i velike planove za naredni period. Osim “evropskog puta”, Srbija bi mogla da se nađe i na “Novom putu svile”. Ukoliko “kineska roba” krene železnicom, a uz pruge se izgrade logistički centri, robni termi- nali i intermodalni sistemi transporta, uz povećanu privrednu aktivnost, bolju putnu infrastrukturu i dalje intenziviranje avio-kargo saobraćaja, logistika bi mogla postati vodeća industrija u Srbiji. Urednica biltena: Marija Kambić Sadržaj Stižu bolje godine za logistiku u Srbiji U iščekivanju velikih infrastrukturnih projekata, inteligentnih sistema transporta i jačih kapaciteta privatnih operatera 1 Rast spoljnotrgovinske razmene donosi povoljnije cene transporta Asimetričnost uvoza i izvoza veliki problem za logističare 5 Srbija bi mogla biti najvažnija tranzitna tačka u regionu za avionski robni saobraćaj Moguće uvođenje još jedne direktne kargo linije iz Niša 8 Razvoj infrastrukture nije dovoljan za unapređenje transporta Uvođenje privatnih operatera jača konkurentnost srpske železnice 10 Internet trgovina menja sektor logistike I prodavci i kupci žele što bržu i jeftiniju isporuku 13 Neiskorišćen potencijal vodnog transporta Održavanje plovnih puteva, obnavljanje flote i ulaganje u luke će dovesti više brodova na reke u Srbiji 16 Ivan Milićević, menadžer operacija i razvoja LSP servisa u kompaniji Nelt Postoji veliki potencijal za razvoj intermodalnog transporta u Srbiji 19 Šeref Kazanci, Senior Vice President Turkish Cargo Srbija je naša kapija za Balkan 22 Ivan Stojanović, rukovodilac službe za underwriting vozila i razvoj produkata Wiener Stadtische osiguranja Prevoznici sve više zainteresovani za CMR osiguranje 24 Transfera Automotive – logistika koja pokreće 27 Mirko Ilić, direktor kompanije cargo-partner u Srbiji Uvodimo Drumsku platformu za prevoznike 29 Stevan Jovićević, direktor firme Tahograf BG Pravilno korišćenje tahografa pravi razliku između profitnog poslovanja i gubitka 31 Marko Matijašević, direktor kompanije HBT Logistika Planiramo dalje unapređenje usluga u hladnom lancu 33 Nikola Jevtić, generalni direktor Alti Logistike Prva godina izvan zone komfora i poslovanje u dosluhu sa vremenom 35 Sve prednosti dve redovne avio-kargo linije Cargo Agent Navigator očekuje rast poslovanja i povezivanje aerodroma u regionu 38 Milšped unapređuje mrežu redovnih zbirnih linija 40 Svaka vrsta robe ima poseban servis Interšped-B generalni zastupnik kompanije Lufthansa Cargo 42 ePartner omogućava uštedu vremena i novca Transport Kombi AS uvodi novi softverski sistem 44 Novo povoljnije rešenje uvoza sa Dalekog istoka WTO Serbia razvio efikasan sistem preuzimanja i dostave pošiljki “od vrata do vrata” 46 Logistička podrška u hladnom lancu Artfrigo u Dobanovcima otvorio servis rashladnih uređaja u transportu 48 Iznajmljivanje paleta kao strateško rešenje za lance snabdevanja 50 Čistiji motor i manja potrošnja goriva Pionir Petrol kupcima prvi u Srbiji ponudio AdiDizel 52 COMING Computer Engineering Integrisano poslovno aplikativno rešenje za transport i logistiku 54 Softversko rešenje za logističku sledljivost robe i magacinsko poslovanje Loupe WMS Inovacija iz kompanije Elmed 56 Godina velikih projekata, rasta i investicija Holleman beleži uspehe u transportu vangabaritnih tereta 58 Logistički centri po svetskim standardima Industrijski park Beograd počinje gradnju još jedne hale u Šimanovcima 60 D Express širom Srbije isporučuje robu u istom danu Klijentima omogućena i dostava pošiljki ka svim zemljama sveta 62 AgroPort centar kompanije Victoria Logistic u Bačkoj Palanci 64 Moderna logistika sa inteligentnim sistemom pristajanja Potpuna sinhronizacija utovara i istovara sa Hörmann utovarnim mostovima i tunelima 66 Jovica Zeković, direktor firme Trevis Imamo rešenja po meri svih logističkih centara 68 Pogled u budućnost 71 Kalendar 74 Šira slika Stižu bolje godine za logistiku u Srbiji U iščekivanju velikih infrastrukturnih projekata, inteligentnih sistema transporta i jačih kapaciteta privatnih operatera foto: Marin de Espinosa/shutterstock.com Evropska komisija je u godišnjem izveštaju o napretku za 2016. Srbiju najbolje ocenila u usklađivanju propisa u oblasti saobra- ćaja – drumskom, aviosaobraćaju, železničkom i vodnom. EK je posebno pohvalila i reforme u oblasti železnica - otvaranje železničkog tržišta, usklađivanje zakonodavstva u svim obla- stima saobraćaja, kao i ostvareni napredak na polju istraživanja nesreća. Veoma dobru ocenu Srbija je dobila zbog reforme železnič- kih preduzeća, a u izveštaju je navedeno i da je u 2016. godini srpska železnica po prvi put otvorena i za međunarodne operatere. 1 Šira slika Kada je reč o drumskom prevozu, Evropska komi- sija konstatuje da je zakonski okvir u dobroj meri prila- gođen evropskom. U primeni je usklađena regulativa za transport opasne robe, usklađeni su zakoni za drumski transport i prevoz putnika, što sve omogućava pristup tržištu nacionalnim i međunarodnim akterima. EK sma- tra da je dalje prilagođavanje potrebno u oblasti izdava- nja licenci za transport. Srbija je, kada je reč o vodnom transportu, dostigla veoma visok nivo usklađenosti regulative sa evropskim zakonima. Primera radi, informacioni sistem na rekama je operativan, usklađen i sa sistemom u EU zemljama. U aviosaobraćaju je zabeležen napredak u primeni prve tranzicione faze multilateralnog sporazuma o zajednič- kom evropskom vazdušnom prostoru (ECAA). U izveštaju je ukazano da bi u narednom periodu trebalo da radimo na uvođenju takozvanih inteligentnih foto: 101akarca/shutterstock.com sistema transporta. Iako je angažovanje države na izgradnji transpor- tnih kapaciteta evidentno, ipak, ostalo je mnogo toga da se uradi kako bi privreda dobila kompletnije i kvalitetnije logističke usluge i neophodnu podršku za brže i efikasnije uključivanje u evropske i globalne robne tokove. Izgradnja autoputeva na koridorima 10 i 11 još nije završena, brodari očekuju izgradnju novih luka i modernizaciju postojećih, radovi na železničkoj infrastrukturi su tek počeli, a intermodalni centar u Beogradu čeka naredne godine. Da bi se povećao obim avio-kargo saobraćaja, neophodna je izgradnja dodatnih kapaciteta na aerodromima u Srbiji. Prema mišljenju Slavoljuba Jevtića, predsednika Nacionalne asocijacije Transport i logistika, najveći problemi sa kojima se su- očavaju logističke kompanije u Srbiji su pre svega male marže, nedostatak modernih skladišnih prostora i nepostojanje adekvatnih intermodalnih punktova na kojima bi se pretovarale i intermodalne jedinice sa opasnim materijama. On naglašava i manjak adekvatnih kadrova, nedostatak povoljnijih kredita za investiciona ulaganja, veliku konkurenciju, nedo- voljno razvijenu distributivnu mrežu, zakonska ograničenja, kao i ograničenja u tumačenjima i primeni propisa. Jevtić objašnjava da su domaće logističke kompanije suočene sa velikom konkurencijom koju nameću vodeći svetski i evropski logistički provajderi. - Kako sa aspekta zahteva, tehnologije rada, tako i sa aspekta komercijalnih uslova poslovanja. Nakon velike krize koja se i kod nas osetila počevši od 2008. godine, svi poslovni činioci posvetili su veliki deo svojih aktivnosti smanjivanju troškova logistike. Taj trend je i dalje aktuelan sa izgledima daljeg smanjenja cena. Kako bi se održali na tržištu, domaćim kompanijama ostaje da se dodatnim investicijama i optimizacijom procesa izbore za povećanje tržišnog udela. Rešenje ovih problema on vidi u dva pravca: - Jedan pravac je zajedničko delovanje stručnih, strukovnih i komorskih udruženja sa zahtevima za uprošćavanje procedura i postupaka kod nadležnih dr- žavnih organa. Drugi pravac je ubrzano delovanje samih privrednih entiteta na racionalizaciji rada, ujedinjenju na zajedničkim projektima, zajedničkim nastupom kod banaka i ostalih finansijskih institucija, omogućavanju usavršavanja svojih kardovskih potencijala – navodi on i dodaje razvoj novih IT tehnologija, kao i specijalizaciju za određene poslove i procedure. Milorad Kilibarda,