Filozofski fakultet Sveuĉilišta u Zagrebu Odsjek za kroatistiku Katedra za hrvatski standardni jezik EURI I EURA ROD I SKLONIDBA POZAJMLJENICA NA KRATKO NENAGLAŠENO -O U HRVATSKOME DIPLOMSKI RAD 8 ECTS-bodova Matea Sučić Zagreb, 15. rujna 2017. Mentor Izv. prof. dr. sc. Ivan Marković Sadrţaj 1. Uvod .................................................................................................................................................... 3 2. Rod i pozajmljenice ............................................................................................................................. 4 3. Rod hrvatskih pozajmljenica na kratko nenaglašeno -o ...................................................................... 5 3.1. Oblici u singularu ......................................................................................................................... 5 3.1.1. Kategorija ţivosti................................................................................................................... 6 3.1.2. Rodna kolebanja i pokušaji izbjegavanja rodne kolebljivosti ............................................... 7 3.1.3. Regionalna razmještenost rodova .......................................................................................... 8 3.1.4. Registarska razmještenost rodova ......................................................................................... 9 3.2. Oblici u pluralu ........................................................................................................................... 11 3.2.1. Kategorija ţivosti................................................................................................................. 12 3.2.2. Rodna kolebanja .................................................................................................................. 14 3.2.3. Regionalna razmještenost rodova ........................................................................................ 14 3.2.4. Registarska razmještenost rodova ....................................................................................... 15 3.3. Heterogeni .................................................................................................................................. 17 4. Sklonidba hrvatskih pozajmljenica na kratko nenaglašeno -o ........................................................... 18 5. Priruĉnici hrvatskoga o pozajmljenicama na kratko nenaglašeno -o ................................................ 19 6. Zakljuĉak ........................................................................................................................................... 21 7. Rjeĉnik .............................................................................................................................................. 23 8. Literatura ......................................................................................................................................... 306 Vrela ................................................................................................................................................ 308 9. Saţetak i kljuĉne rijeĉi .................................................................................................................... 336 Abstract ........................................................................................................................................... 337 2 1. Uvod U ovome će se radu istraţiti rod i sklonidba pozajmljenica na kratko nenaglašeno -o u hrvatskome. Na temelju prikupljena korpusa od nekoliko tisuća reĉeniĉnih potvrda za 150 pozajmljenica utvrdit će se zbiva li se što neuobiĉajeno u njihovu rodu i sklonidbi, odnosno zašto su te neobiĉnosti relevantne za hrvatsku filologiju. U radu se neće uzmaknuti ni od gdjekoje pozajmljenice na -e (npr. bijenale, finale, trijenale) jer je u osluškivanju govornika uoĉeno da se usprkos razliĉitu doĉetku te pozajmljenice katkad sliĉno vladaju (Nsg. ovaj finale ~ ovo finale, Npl. ovi finali ~ ova finala). Rad se neće baviti pozajmljenicama na dugo naglašeno -o (npr. bìrō ili birô, sàkō ili sakô, mètrō ili metrô) jer su u takvih imenica rodne (pa i sklonidbene) nedoumice raritetne ili sasvim izostaju. TakoĊer, samo će se uzgred spomenuti vladanje imenâ koja završavaju na kratko nenaglašeno -o (npr. Dinamo, Massimo, Polo). Poticaj je istraţivanju uoĉena kolebljivost izvornih govornika hrvatskoga oko roda (npr. Nsg. ovaj auto ~ ovo auto, Npl. ovi auti ~ ova auta) i sklonidbe (npr. Nsg. dildo – Gsg. dildoa) ovoga tipa pozajmljenica pronalaziva u diskursu izvornih govornika hrvatskoga. Znanstvenici su se problematiĉnosti roda i sklonidbe pozajmljenicâ na kratko nenaglašeno -o uzgred doticali, u kombinaciji s nekim drugim jeziĉnim problemima ili drugim tipovima pozajmljenica (usp. Klaić 1955, koji piše o akcentuaciji i deklinaciji pozajmljenica na samoglasnik, i pritom već u naslovu veli da su muškoga roda; Tafra 2001, Pišković 2011 i Marković 2013, koji uoĉavaju razliĉitost roda u jednini i mnoţini nekih od pozajmljenica). Propisi u hrvatskim normativnim priruĉnicima poĉesto znaju biti u neskladu s onim što je dio jeziĉnoga uzusa, što će ovomu radu biti poticaj da primarno opiše i pokuša razjasniti trenutno stanje u realnome jeziĉnome uzusu govornikâ hrvatskoga. Ogledavanje će o normativne napomene sluţiti tek tomu da bi se pokazalo ima li diskrepancije izmeĊu opisa i propisa, tj. koje bi implikacije takva raskoraka mogle biti. Rjeĉniĉki dio, koji tanano opisuje i oprimjeruje rodna i sklonidbena kretanja svake od obuhvaćenih pozajmljenica, ukljuĉuje 150 rijeĉi:1 albedo, albino, amaro, arpeĊo, audio, auto, avokado, belkanto, bendţo, bijenale, bingo, bolero, borsalino, bufalo, burito, bušido, ĉelo, ĉembalo, demo, dildo, dinamo, dingo, disko, domino, duo, 1 Neke su rijeĉi polisemne, pa su u rjeĉniĉkome dijelu razloţene na više natuknica, što u ovome popisu nije uzeto u obzir. Iznimka su rijeĉi euro i Euro koje su navedene jer se pojavljuju u naslovu kao ogledan primjer rodnih zanimljivosti. 3 dţudo, ego, eho, eldorado, embargo, embrio, eskudo, esperanto, espreso, euro, Euro, fado, fandango, figaro, fijasko, finale, flamenko, flamingo, folio, foto, gauĉo, gazpaĉo, geto, ginko, glisando, gringo, guanako, guano, hidalgo, impresario, indigo, inferno, inkaso, intermeco, kakao, kalipso, kapo, kapuĉino, kardio, kargo, karo, karpaĉo, kasino, kasko, kemo, kimono, kino, koleto, konto, korzo, kredo, labelo, laso, legato, libido, libreto, lido, linĊo, logo, loto, lumbago, maĉo, maestro, makijato, mambo, mango, maraskino, marlboro, memento, mikado, moto, nokturno, nostromo, origano, paparaco, pareo, pijanino, pijano, pikado, pikolo, placebo, polo, ponĉo, porno, portfolio, porto, psiho, pueblo, radio, riţoto, rodeo, rondo, saldo, salto, sambo, scenario, skerco, skonto, solfeĊo, solo, sombrero, sorbeto, stampedo, stereo, storno, studio, šiloko, široko, tango, tehniko, tehno, tempo, torero, tornado, torpedo, torzo, tremolo, trijenale, trio, turbo, vaterpolo, veto, video, violonĉelo, ţigolo. 2. Rod i pozajmljenice Pozajmljenice su izuzetno zanimljiva graĊa za lingvistiĉka prouĉavanja jer izvornim govornicima nisu odviše bliske, pa će ih zbog toga nerijetko odlikovati rodna i sklonidbena nestabilnost. To je naroĉito vidljivo u sluĉajevima kad pravila dodjeljivanja roda i sklonidbe nisu sasvim jasna niti ĉvrsto odreĊena (Corbett 1991; Marković 2013). Poplack i Sankoff (1984: 124) tvrde da će rod postajati stabilniji što se pozajmljenice jaĉe ugnjeţĊuju u upotrebi. Navedena se teza u hrvatskome teško moţe potvrditi jer su rodno najkolebljivije upravo rijeĉi podosta uvrijeţene u uporabi. Primjer su 22 rijeĉi koje su u singularu dominantno muškoga roda, ali imaju više od pet potvrdnica srednjega roda, što znaĉi da su podosta rodno kolebljive: auto, bijenale, bingo, disko, ego, embargo, Euro, geto, kasino, kasko, lido, loto, moto, radio, saldo, scenario, torpedo, torzo, trijenale, vaterpolo, veto, video. Većina je njih toliko visoke ĉestotnosti da im se jedva osjeća strano podrijetlo. Sliĉna je situacija i s imenicama preteţito srednjega roda koje u singularu imaju više od pet potvrdnica muškoga roda (finale, kino, korzo, violončelo) te s onima koje su pribliţno jednako ĉesto muškoga i srednjega roda (čembalo, dinamo, labelo, laso). Rodna je nestabilnost pozajmljenih rijeĉi uoĉena u mnogim jezicima – primjerice u jeziku norveških doseljenika u SAD-u (od 317 posuĊenica 59 ih je imalo više od jednoga roda) (Haugen 1969) te u posuĊenicama u starome engleskom koje su imale dva, ĉak i tri roda (Wełna 1976). Da kolebljivosti u pozajmljenicâ na kratko nenaglašeno -o u hrvatskome ima, ranije je ustanovila T. Pišković anketnim ispitivanjem meĊu izvornim govornicima hrvatskoga kojim je utvrdila da će se u pridruţivanju rodova tim pozajmljenicama izbori 4 razlikovati, bilo u rodu bilo u sklonidbi. Osim što je utvrdila da će govornici s nekim rijeĉima postupati kao s heterogenima (o heterogenima v. dalje), uoĉeno je da će im i sklonidba kadšto varirati, primjerice u Npl. ehoi, ehovi, širokovi, sombrerosi (Pišković 2011). 3. Rod hrvatskih pozajmljenica na kratko nenaglašeno -o 3.1. Oblici u singularu Hrvatskim se pozajmljenicama na kratko nenaglašeno -o normativno uglavnom pripisuje muški rod, što ima veze s prevlašću muškoga roda u hrvatskome jeziku, što ga ĉini neobiljeţenim rodom (Poplack et al. 1982).2 Ta je pojava ujedno u skladu s prevlasti muškoga roda i u drugim jezicima, primjerice u ruskome (v. Muĉnik 1971, prema Fraser – Corbett 1995). Kad bi u hrvatskome pri dodjeljivanju roda imenicama bio djelatan ĉisti