ARHEOLO[KI INSTITUT BEOGRAD INSTITUT ARCHÉOLOGIQUE BELGRADE UDK 902/904 (050) ISSN 0350–0241 STARINAR LIX/2009, 1–252, BEOGRAD 2010. INSTITUT ARCHÉOLOGIQUE BELGRADE STARINAR Nouvelle série volume LIX/2009 BELGRADE 2010 ARHEOLO[KI INSTITUT BEOGRAD STARINAR Nova serija kwiga LIX/2009 BEOGRAD 2010. STARINAR STARINAR Nova serija kwiga LIX/2009 Nouvelle série volume LIX/2009 IZDAVA^ EDITEUR Arheolo{ki institut Institut archéologique Kneza Mihaila 35/IV Kneza Mihaila 35/IV 11000 Beograd, Srbija 11000 Belgrade, Serbie e-mail: [email protected] e-mail: [email protected] Tel. 381 11 2637191 Tél. 381 11 2637191 UREDNIK RÉDACTEUR Slavi{a Peri}, direktor Arheolo{kog instituta Slavi{a Peri}, directeur de l’Institut archéologique REDAKCIONI ODBOR COMITÉ DE RÉDACTION Miloje Vasi}, Arheolo{ki institut, Beograd Miloje Vasi}, Institut archéologique, Belgrade Rastko Vasi}, Arheolo{ki institut, Beograd Rastko Vasi}, Institut archéologique, Belgrade Noel Dival, Univerzitet Sorbona, Pariz Noël Duval, Université Paris Sorbonne, Paris IV Slobodan Du{ani}, Srpska akademija nauka Slobodan Du{ani}, Académie serbe des sciences i umetnosti, Beograd et des arts, Belgrade Bojan \uri}, Univerzitet u Qubqani, Bojan \uri}, Université de Ljubljana, Filozofski fakultet, Qubqana Faculté des Arts, Ljubljana Vasil Nikolov, Nacionalni arheolo{ki institut Vasil Nikolov, Institut archéologique national et Musée, i muzej, Bugarska akademija nauka, Sofija Académie bulgare des sciences, Sofia Ivana Popovi}, Arheolo{ki institut, Beograd Ivana Popovi}, Institut archéologique, Belgrade Marko Popovi}, Arheolo{ki institut, Beograd Marko Popovi}, Institut archéologique, Belgrade Nikola Tasi}, Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd Nikola Tasi}, Académie serbe des sciences et des arts, Belgrade SEKRETAR REDAKCIJE SECRÉTAIRE DE RÉDACTION Olivera Ili}, Arheolo{ki institut, Beograd Olivera Ili}, Institut archéologique, Belgrade PREVOD TRADUCTION Marina Adamovi}-Kulenovi} Marina Adamovi}-Kulenovi} Mirjana Vukmanovi} Mirjana Vukmanovi} GRAFI^KA OBRADA RÉALISATION GRAPHIQUE Danijela Paracki Danijela Paracki D_SIGN, Beograd D_SIGN, Belgrade [TAMPA IMPRIMEUR ALTA NOVA, Beograd ALTA NOVA, Belgrade TIRA@ TIRAGE 1000 primeraka 1000 exemplaires SEKUNDARNA PUBLIKACIJA PUBLICATION SECONDAIRE COBISS COBISS SCIndeks SCIndeks ^asopis je objavqen uz finansijsku pomo} Ministarstva za nauku i tehnolo{ki razvoj Republike Srbije Cette périodique a été publié avec le concours du Ministère des science et techniques de la République de Serbie SADR@AJ – SOMMAIRE Rastko Vasi} Sto dvadeset pet godina Starinara . 7 ^LANCI – ARTICLES Adam Crnobrnja, Zoran Simi} Late Vin~a Culture Settlement at Crkvine in Stubline . 9 Marko Jankovi} Adam Crnobrwa, Zoran Simi}, Kasnovin~ansko naseqe na Crkvinama u Stublinama . 25 Marko Jankovi} Milo{ Spasi} Vin~a – Belo Brdo: Vernissages of Eneolithic Belgrade and its Vicinity I . 27 Milo{ Spasi} Vin~a – Belo Brdo: vernisa`i eneolitskog Beograda i okoline I . 40 Aleksandar Kapuran O uticajima Vatina i Verbi~oare na nalazima gamzigradske kulturne grupe . 53 Aleksandar Kapuran On the Influence of Vatin and Verbicioara Cultures in the Finds of the Gamzigrad Cultural Group . 63 Mirko Pekovi}, Emilija Pejovi} Bronzanodobno naseqe u porti manastira Gradac . 71 Mirko Pekovi}, Emilija Pejovi} Bronze Age Settlement in Churchyard of Gradac Monastery . 83 Aleksandar Bulatovi} Poreklo i distribucija blagobikoni~nih zdela fasetiranog ili kanelovanog oboda sa kraja bronzanog i po~etka gvozdenog doba na Balkanskom poluostrvu . 89 Aleksandar Bulatovi} Origin and Distribution of Slightly Biconical Bowls with Facetted or Channelled Rim from the End of Bronze and the Beginning of Iron Ages on the Balkan Peninsula . 108 Rastko Vasi} Bele{ke o Glasincu – hronologija kne`evskih grobova . 109 Rastko Vasi} Notes on Glasinac – the Chronology of Princely Graves . 117 Andreja Maver, Harald Müller, Roman Capitals from Sirmium (Sremska Mitrovica, Serbia) . 119 Igor Ri`nar Andreja Maver, Harald Miler, Rimski kapiteli Sirmijuma (Sremska Mitrovica, Srbija) . 148 Igor Ri`nar Miroslav Vujovi} A Newly-discovered Roman Altar from Sur~in . 149 Miroslav Vujovi} Novi rimski `rtvenik iz Sur~ina . 157 Vojin Nedeljkovi} The Case of ILBulg 248: A la recherche des noms perdus . 159 Vojin Nedeqkovi} Epitaf ILBulg 248: U potrazi za izgubqenim imenima . 173 Dragana Grbi} Iz epigrafske ba{tine anti~ke Dokleje: jedan natpis posve}en Neptuno periculorum Absolutori . 175 Dragana Grbi} Inscription Dedicated to Neptune from the Territory of Ancient Doclea . 180 Damien Glad L’état central et le ravitaillement des garnisons frontaliers (284–641 ap. J.-C.) . 181 Damijen Glad Centralizovana dr`ava i snabdevawe pograni~nih garnizona (284–641. n. e.) . 190 Vojislav Kora} Arhitektonski ukras u kamenu izme|u antike i rane Vizantije, u ostacima grada Dukqe (Doclea) . 191 Vojislav Kora} La decoration de pierre en relief entre le Bas Empire et les debuts de Byzance dans les vestiges de la cite de Duklja (Doclea) . 198 Aleksandra Filipovi} Hipoteza o projektovawu unutra{weg prostora crkve \ur|evi stupovi . 221 Aleksandra Filipovi} L’ipotesi sulla progettazione dello spazio della chiesa \ur|evi stupovi . 236 Branislav Cvetkovi} Two Medieval Swords from the Regional Museum in Jagodina . 237 Branislav Cvetkovi} Dva sredwovekovna ma~a iz Zavi~ajnog muzeja u Jagodini . 246 KRITIKE I PRIKAZI – COMPTES RENDUS Rastko Vasi} Anthony Harding, WARRIORS AND WEAPONS IN BRONZE AGE EUROPE, Archaeolingua, Series Minor 25, Ed. Erzsebet Jerem, Budapest 2007. 247 Rastko Vasi} Jens Martin, DIE BRONZEGEFAESSE IN MECKLENBURG- VORPOMMERN, BRANDENBURG, BERLIN, SACHSEN-ANHALT, THUERINGEN UND SACHSEN. Prahistorische Bronzefunde (PBF) II,16. Franz Steiner Verlag Stuttgart 2009. 248 Predrag Medovi} Tibor Kemenczei, STUDIEN ZU DEN DENKMALERN SKYTHISCH GEPRAGTER ALFOLD GRUPPE (Inventaria Praehistorica Hungariae), Budapest 2009 . 249 Sne`ana Ferjan~i} Lüdmil Ferdinandov Vagalinski, KRØV I ZRELI×A. SPORTNI I GLADIATORSKI IGRI V ELINISTI^ESKA I RIMSKA TRAKIÝ/BLOOD AND ENTERTAINMENTS. SPORTS AND GLADIATORIAL GAMES IN HELLENISTIC AND ROMAN THRACE, Sofiý 2009. 250 STO DVADESET PET GODINA STARINARA VREME LETI. ^ini se da je bilo ju~e kada smo u Klubu Srpske akademije nauka obele`avali stogodi{- wicu izla`ewa Starinara, kada su svoje besede tom prilikom izgovorili Dejan Medakovi}, Mirjana ]orovi}-Qubinkovi} i Miroslava Mirkovi}, i kada je iza{la u tvrdom povezu 35 sveska nove seri- je Starinara, posve}ena ovom jubileju. U woj su objavqeni prigodni tekstovi koji su se odnosili na ure|iva~ku politiku Starinara tokom jednog veka, na wegove urednike, Mihajla Valtrovi}a, Milo- ja M. Vasi}a, Nikolu Vuli}a i Vladimira Petkovi}a, i, {to je mo`da najzna~ajnije, na ulogu koju je ovaj ~asopis imao u srpskoj arheologiji, praistorijskoj, anti~koj i sredwovekovnoj. Otada je pro{lo dvadeset pet godina. Za one koji nemaju pri ruci taj broj Starinara, koji se ina~e sve te`e nalazi, ponovimo ukratko. Starinar, najstariji srpski arheolo{ki ~asopis, star i za evropske okvire, pojavio se 1884 go- dine i izlazio do 1895 pod uredni{tvom Mihajla Valtrovi}a, onda, posle prekida od deset godina, nastavio je da izlazi od 1906 do 1911 (novi red) pod uredni{tvom Mihajla Valtrovi}a i Miloja Va- si}a, zatim, posle Prvog svetskog rata, od 1922 do 1940 (tre}a serija), pod uredni{tvom Nikole Vu- li}a i Vladimira Petkovi}a, i kona~no, posle Drugog svetskog rata, od 1950 do danas (nova serija) pod uredni{tvom Vladimira Petkovi}a, \ur|a Bo{kovi}a i slede}ih dejstvuju}ih direktora Arhe- olo{kog instituta, kojima je na tom polo`aju automatski pripadala i funkcija urednika. Prve tri serije Starinara izdavalo je Srpsko arheolo{ko dru{tvo, dok je ~etvrtoj izdava~ bio Arheolo{ki institut. S vremena na vreme se ~uju prigovori {to Srpsko arheolo{ko dru{tvo ne izdaje Starinar i daqe, ~ak i zamerke Institutu zbog toga, no promenu izdava~a su diktovale okolnosti u kojima se srpska arheologija u to vreme nalazila. Ako je Dru{tvo osamdesetih godina XIX veka bilo osnovno jezgro svih arheolo{kih zbivawa kod nas i ako je sve do Drugog svetskog rata imalo nekakvu kohezi- onu snagu, ono je u ratnom vihoru prestalo da postoji i obnovqeno je tek dvadesetak godina kasnije. Potreba za ponovnim pokretawem Starinara se javila znatno ranije i bilo je logi~no da wegov izda- va~ bude novoosnovani Arheolo{ki institut, koji je u to vreme okupio oko sebe sve ono {to se bavi- lo arheologijom i bio glavni pokreta~ i organizator arheolo{ke aktivnosti u Srbiji. [to to nije ostao, i pored zna~ajne uloge koju je imao i ima u srpskoj arheologiji, opet treba zahvaliti okolnosti- ma, u kojima se ~inilo ono {ta se moglo a ne {ta se htelo i planiralo. Ipak, treba ista}i da je Insti- tut obavio i obavqa ~asno ulogu izdava~a Starinara i pored sitnih propusta koji su se pri tom de- {avali. Do sada je objavqeno pedeset devet a u pripremi je i {ezdeseti tom nove serije. U dosada{wih 96 brojeva (svezaka je bilo mawe jer je objavqeno nekoliko dvobroja) izgled Stari- nara je pratio grafi~ke tendencije vremena u kome je izlazio, pa tri prve serije odra`avaju tada- {wa shvatawa i trendove u izdava{tvu. Posle Drugog svetskog rata, razli~ite oskudice, pre svega hartije, dovele su do pojave jednog Starinara glomaznih dimenzija, koji danas mo`da deluje veoma u~eno, ali je prili~no nespretan za rukovawe. Taj oblik je promewen od 17 broja nove serije, Sta- rinar je postao mawi i manipulativniji, ali mu je izgled bio nekako skroman i siroma{an. Tek od broja 36 dizajn se mewa iz osnova i postaje savremeniji, dok je od broja 50 veli~ina ~asopisa ne{to 7 pove}ana a dizajn donekle izmewen. Dovoqno da koricama privu~e pa`wu ~itaoca, ali ne toliko da izgubi svoj nau~ni karakter. Starinar je sve vreme pratio zbivawa u na{oj arheologiji i gotovo sve od va`nosti zabele`eno je na ovaj ili onaj na~in na wegovim stranicama. Mo`e se slobodno re}i da je ono {to se doga|alo sa Starinarom i sa wegove ~etiri serije, predstavqalo neposredan odraz onoga {to se zbivalo u srpskoj arheologiji.