KORICAFRONT29-30.qxd 03.10.200401:40Page1 KINOPIS 29-30, 2004 KORICAFRONT29-30.qxd 03.10.2004 02:02 Page 2 Predistorija na filmot Predistorija na filmot spisanie za istorijata, teorijata i kulturata na filmot i na drugite umetnosti KINOPIS Journal on the Film History, Theory and Culture and the Remaining Arts KINOPIS Revue de l'histoire, de la théorie et de la culture du cinéma et d'autres arts SODR@INA / CONTENTS / CONTENU JUBILEJ / JUBILEE / OCCASION 60 godini od ASNOM/60 Years ASNOM / 60 ans ASNOM Promocija na DVD izdanija na makedonskite igrani filmovi / Promotion of DVD editions of the Macedonian feature films / Promocion des DVD publications des films de fiction macédoniens Boris Nonevski: Promotivna re~ 5 Boris Nonevski: Addressing Discours promotionel ISTORIJA / HISTORY / HISTOIRE Prilozi za istorijata na filmot vo Makedonija / Contributions on the history of film in Macedonia / Récits sur lhistoire du cinéma en Macédoine) Ilindenka Petru{eva: Zanaet~iskiot esnaf i filmot (za kinata vo 13 zanaet~iskite domovi vo Kumanovo i vo Prilep) Ilindenka Petrueva: The Craftsmen Guild and the Film (on the cinemas in craftsmens centers in Kumanovo and Prilep) LES CORPORATIONS ARTISANALES ET LE CINÉMA (les cinémas des Maisons des artisans à Prilep et à Kumanovo) PREDISTORIJA / PRE-HISTORY / PREHISTOIRE 27 Donata Pezenti Kampawoni/Loren Manoni: Magi~ni kutii (3) Donata Pesenti Campagnoni/Lorain Mannoni: Magical Boxes (3) Les boîtes magiques (3) TEORIJA / THEORY / THEORIE Georgi Vasilevski: Golemite po~etoci na teorijata na filmot 31 Sergej Ejezen{tejn Georgi Vasilevski: The Great Beginnings of the Film Theory - Sergei Eisenstein Les grands débuts de la théorie du cinéma - Sergei Eisenstein Sergej M. Ejzen{tejn: Dijalekti~ki pristap kon filmskata forma 36 Sergei M. Eisenstein: The Dialectic Approach to the Film Form Laccès dialectique à la forme de cinéma Kinopis29-30 posledno.pmd 1 28.09.2004, 20:29 ISTRA@UVAWA / RESEARCHES / RECHERCHES Mimi \orgoska-Ilievska: Intermedijalnosta kako segment na 49 prou~uvaweto na filmot Mimi Gjorgoska - Ilievska: The Inter-Media Aspect as a Segment of the Film Research Lintermédiaire - un segment de létude du cinéma FILMSKI TREZORI / FILM TREASURIES / TRÉSORS DE CINÉMA Sla|an Penev: Stenli Kjubrik (1928-1999) filmskiot hirurg na 61 dvaesettiot vek Slagjan Penev: Stanley Kubrick (1928 - 1999) - The Film Surgeon of the Twentieth Century Stanley Kubrick (1928-1999) - Le chirurgien de cinéma du XXe siècle IZVESEN POGLED / CERTIAN VIEW / CERTAIN REGARD 78 Vladimir Ilievski: Filmskoto delo nasproti dr`avata i zabranata Crniot bran vo jugoslovenskata kinematografija Vladimir Ilievski: The Film Work Opposed to the State and the Ban - The Film Noir in the Yugoslavian Cinematography Luvre de cinéma vis-à-vis lÉtat et linterdiction - La vague noire dans la cinématographie Yougoslave IN MEMORIAM / A LA MÉMOIRE DE Ilindenka Petru{eva: Ta`no e koga zaminuvaat prijatelite 84 (Miron ^erwenko, 1931-2004) Ilindenka Petrueva: It Is Sad When Friends Are Leaving (Miron Tchernenko, 1931 - 2004) La tristesse pour lami qui nous a quittés (Miron Tchernenko, 1931-2004) Miron ^erwenko: Sami za sebe 88 Miron Tchernenko: Each for Oneself Nous-mêmes seuls POVODI / OCCASIONS / OCCASIONS Miroslav ^epin~i}: Nepodmitlivata doslednost na 91 neotpoviklivosta (se}avawe na Branko Varo{lija) Miroslav ^epini~iþ: The Incorruptible Persistence of the Irrevocability (memories of Branko Varolija) La conséquence incorruptible de lirrévocabilité (la mémoire à Branko Varolija) Branko Varo{lija: Za kinoto na Pane Nape 95 Branko Varolija: On The Cinema of Pane Nape Le cinéma de Pane Nape FESTIVALI FILMOVI / FESTIVALS FILMS / FESTIVALS FILMS 98 Blagoja Kunovski: Festivalski diptih (za festivalite vo London/ 2003 i vo Berlin/2004) Kinopis29-30 posledno.pmd 2 28.09.2004, 20:29 Blagoja Kunovski: Festival Diptych (on the festivals in London, 2003 and Berlin, 2004) Diptyque de festival (les festivals de cinéma à Londres/2003 et à Berlin/2004) @arko Kujunxiski: Se vikam Skopje fest, Skopje film fest 007 (kon 110 7. Skopski filmski festival) Zarko Kujundiski: My Name Is Skopje Fest, Skopje Film Fest 007 (on the 7th Film Festival in Skopje) Je mappelle Skopje fest - le Festival de cinéma à Skopje (le 6e Festival de Cinéma à Skopje) Viktor Kanzurov: Ne`niot bakne` me|u `ivotot i filmot (me|u 122 drugoto i za filmot na Ken Lou~ Ne`en bakne`) Viktor Kanzurov: The Gentle Kiss of Life and Film (among other topics, on the film of Ken Loach Gentle Kiss) Le baiser tendre entre la vie et le cinéma (le film de Ken Loach Un baiser tendre) Sun~ica Unevska: Misterioznata vrska me|u umetnikot i negovata 125 inspiracija (za knigata Devojkata so biserna obetka i za istoimeniot film na Peter Veber od 2003 godina) Sun~ica Unevska: The Mysterious Connection Between the Artist and the Inspiration (on the book The Girl With a Pearl Earring and the film by Peter Webber from 2003) La liaison mystérieuse entre lartiste et son inspiration (le livre La fille à la boucle doreille de perle et le film de Peter Webber de même titre, 2003) Petar Volnarovski: ^ovek na ~oveka mu e. pes?! (za filmot 130 Dogvil na Lars von Trier, 2003 godina) Petar Volnarovski: Man to Man ??... Dog?! (on the film Dogville by Lars von Trier, 2003) Lhomme est un loup pour le chien (le film Dogville de Lars von Trier, 2003) @arko Trajanoski/Marko Petru{evski: Dvaeset i devet palmi: 135 francuska di/verzija na Umri ma{ki (dijalog za filmot Dvaeset i devet palmi na Bruno Dimon od 2003 godina) @arko Trajanoski/Marko Petrusevski: Twenty Nine Palms: French di/version of Die Hard (a dialogue script of the film Twenty Nine Palms by Bruno Dumont from 2003) Twentynine palms: Une di/version française du Piège de cristal(dialogue sur le film Twntynine palms de Bruno Dumont de 2003) FOTOIZLOG / PHOTO WINDOW / PHOTO-ALBUM 140 Anri Kartie-Breson (1908-2004) Henri Cartier-Bresson (1908-2004) Pe~ateweto na ovoj broj go ovozmo`i Ministerstvo za kultura Kinopis29-30 posledno.pmd 3 28.09.2004, 20:29 CRNO SEME MIS STON 4 Kinopis29-30 posledno.pmd 4 28.09.2004, 20:29 JUBILEJ BORIS NONEVSKI 791.43/.44(497.7)(049.3) UDK Kinopis 29/30(16), s. 5-12, 2004 PROMOTIVNA RE^ 60 GODINI OD ASNOM PROMOCIJA NA DVD IZDANIJA NA MAKEDONSKITE IGRANI FILMOVI VOL^A NO], MIS STON I CRNO SEME p o~ituvani, Denovive odbele`uvame eden svet den koga republikata za mig stana monarhija za da se proglasi carstvoto na slobodata. Denovive ja simnuvame kapata i se poklonuvame pred mudrosta na eden soj lu|e koi ja pro~itaa slo- bodata na dlankata na istorijata i go najdoa patot do nezavisnosta na Make- donija. Od promocijata na DVD izdanijata 5 Kinopis29-30 posledno.pmd 5 28.09.2004, 20:29 Od Na 2 avgust 1944 godina denot gi pro{iri svoite granici vo eden mig promocijata da gi zbere dvata Ilindena i kopne`ot na site lu|e od minatite vekovi. Na na DVD toj den slobodata se izgovori na cel glas i vo ime na onie {to ja {epotea so izdanijata vekovi. Makedonija na 2 avgust 44-tata se oble~e so edna misla tolku jasna {to ja slu{aa i gluvite. Prvoto zasedanie na ASNOM duhot na slobodata go presozdade vo traj- na materija (Panko Bra{narov, `iviot svidetel na dvata Ilindena, vo bri- lijantniot govor na otvoraweto na Zasedanieto politikata ja izvi{i do po- etika). So Deklaracijata za osnovnite prava na gra|aninot na demokratska Makedonija, vo koja bea sublimirani ideite od vrvovite na filozofsko- politi~kata misla i iskustvata na uredenite op{testva, sve~eno se prokla- miraa i se garantiraa osnovnite li~ni, politi~ki, ekonomski, socijalni i kulturni prava i slobodi na ~ovekot. So toj akt Makedonija od egzoti~no ori- entalna politi~ka geografija se proektira vo moderna evropska dr`ava. Ednakvosta i ramnopravnosta na site gra|ani pred zakonite stanuvaat re- ligija, a slobodata na sovesta i veroispovesta se neotu|ivo pravo. U{te toga{ (do sega) na nacionalnite malcinstva im se osiguruvaat site prava na sloboden nacionalen `ivot. Narodnata vlast, pak, Deklaracijata ja obvrzu- va da ja podiga narodnata kultura i da osigura besplatna prosveta. Zemjata {to ima{e izdr`ano iljadnici umira~ki, vo koja i drvjata pobegnaa so korewata vo dlabo~inata, pribra sila da sozdava idnina. So odlukite na ASNOM konstituira politi~ki sistem, dr`ava i institucii so izvonreden kapacitet i delotvornost. Tie bea proniknati od takva socijal- no-istoriska maja da odoleat na site turbulencii i tranzicii. Pri toa, za nivnata produktivnost i efikasnost ne be{e presudna nomotehnikata i ve{- tinata na sozdavaweto na zakonite, tuku idejata, idealizmot i entuzijazmot na lu|eto so koi tie go ispolnuvaa nivniot poim. Deklariranite zalo`bi i programskiot proekt na ASNOM, koi bea pottiknati i izvedeni od najvisokite dostreli na politi~ko-filozofskata misla, vo socijalisti~kata operacionalizacija do`iveaja izvesna prakti~- na i ideolo{ka redukcija. Me|utoa, tie bea dovolno pottiknuva~ki Makedo- 6 B. Nonevski, Promotivna re~, Kinopis 29/30(16), s. 5-12, 2004 Kinopis29-30 posledno.pmd 6 28.09.2004, 20:29 Od promocijata na DVD izdanijata nija vrz nivnite temeli da ostvari najvisok op{testven i kulturen napre- dok vo seta svoja istorija. Makedonija po Vtorata svetska vojna i osloboduvaweto ima{e mal broj visoko obrazovani lu|e, no zatoa so vonreden intelektualen uset za CRNO SEME B. Nonevski, Promotivna re~, Kinopis 29/30(16), s. 5-12, 2004 7 Kinopis29-30 posledno.pmd 7 28.09.2004, 20:29 op{toto dobro i so nacionalna samosvest za sopstvenata misija. Tie lu|e s# u{te vo vojni~ka uniforma, koi planinite gi pretvoraa vo oblaci da ja nato- pat po~vata so srcev do`d za da izrtat semiwata na nivnite tvorbi i tvore{tva, me|u prvite akti go donesoa Re{enieto za voveduvawe na make- donskiot jazik kako slu`ben jazik.