Zbornik Matice Srpske Za Istoriju Izdaje Matica Srpska Izlazi Dvaput

Zbornik Matice srpske za istoriju izdaje Matica srpska Izlazi dvaput godi{we Uredni{tvo i administracija: Novi Sad, Ulica Matice srpske 1 Telefon: 021/420–199 Proceedings of Matica Srpska for History Published twice a year Editorial and publishing office: Novi Sad, Ul. Matice Srpske 1 Phone: +381–21/420–199 e-mail: [email protected] www.maticasrpska.org.yu

Redakcija Zbornika Matice srpske za istoriju zakqu~ila je 75–76. svesku 11. oktobra 2007. godine Stru~ni saradnik Odeqewa: Julkica Boarov Lektor: Mirjana Zrni} Korektor: Mirjana Zrni} Prevodioci rezimea: prof. dr Predrag Novakov i Svetlana Vu~kovi} Tehni~ki urednik: Vukica Tucakov Kompjuterski slog: Laser studio, Novi Sad [tampa: Ideal, Novi Sad

[tampawe ovog Zbornika finansiralo je Ministarstvo nauke Republike Srbije ZBORNIK

MATICE SRPSKE ZA ISTORIJU

75–76 ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA ISTORIJU 75–76

NOVI SAD 2007

MATICA SRPSKA ODEQEWE ZA DRU[TVENE NAUKE

ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA ISTORIJU 75–76

MATICA SRPSKA DEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES PROCEEDINGS IN HISTORY

Pokrenut 1970. godine Do 28. sveske (1983) nosio naziv Zbornik za istoriju

Glavni urednici Akademik Slavko Gavrilovi} (1970–2004) Akademik Milo{ Blagojevi} (2005– )

Uredni{tvo Akademik Milo{ Blagojevi} Dr Qubodrag Dimi} Akademik Vasilije Kresti} Akademik ^edomir Popov Dr Biqana [imunovi}-Be{lin

Glavni i odgovorni urednik Akademik Milo{ Blagojevi} ZBORNIK

MATICE SRPSKE ZA ISTORIJU

75–76

NOVI SAD 2007 SADR@AJ CONTENTS

^LANCI I RASPRAVE ARTICLES AND TREATISES Akademik M ilo{ Blagojevi}, Arbanasi u svetlosti najstarijih srpskih izvora – Albanians in the Light of the Oldest Serbian Sources. . 7 Volodimir Miq~ev, Srbi u Ukrajini u prvoj polovini XVIII veka – Serbs in Ukraine in the First Half of the 18th Century ...... 23 Aleksandar Rakovi}, Uskr{wi ustanak u Irskoj 1916. u Beograd- skim novinama – Easter Rebellion in Ireland in 1916 in Beogradske No- vine ...... 51 Mr Bojan Simi}, Agencija „Avala“ – „Avala“ Agency ...... 75

PRILOZI I GRA\A CONTRIBUTION AND MATERIALS Bo`idar Pani}, Prvi tutorski dnevnik Tekelijine crkve u Aradu (deo drugi, 1745–1751) – The First Tutorial Diary of Tekelija’s Church in Arad (2nd part, 1745–1751)...... 93 Goran Komar, Savinski arhimandrit Leontije (Avramovi}) – Savi- na Archimandrite Leontije (Avramovi}) ...... 113 Dr Vladan Gavrilovi}, Dva dokumenta iz 1844. o Srpskim Mora- vicama u Gorskom Kotaru – Two Documents from 1844 about Srpske Moravice in Gorski Kotar ...... 121 Dr Petar V. Kresti}, Pohvala vrhovnog `upana Ba~ke, Toronta- la i vr{a~kog okruga Isidora Nikoli}a Srbogradskog iz 1850. godine – Praise for the Supreme Prefect of Bacska, Torontal and the Vr{ac Di- strict, Isidor Nikoli} Srbogradski from 1850 ...... 127 Dr Petar V. Kresti}, O pokretawu „Srpskog glasa“, glasila Srp- ske narodne stranke u Dalmaciji – On the Foundation of Srpski Glas, the Newspaper of the Serbian People’s Party in Dalmatia...... 135

NAU^NI SKUPOVI* SCIENTIFIC MEETINGS Akademik Milorad Ekme~i}, Balkanska politika Austro-Ugarske posle Berlinskog kongresa – Balkans Policy of Austria-Hungary in the Aftermath of Berlin Congress...... 143 Akademik ^ e d omir Popov, Knez/kraq Milan i Jovan Risti} – Prin- ce/King Milan and Jovan Risti}...... 157 Akademik Vasilije \. Kresti}, Kraq Milan i Josip Juraj [trosmajer – King Milan and Josip Juraj Strossmayer ...... 167 Dr Qubomirka Krkqu{, Knez Milan Obrenovi} i Svetozar Mile- ti} – Prince Milan Obrenovi} and Svetozar Mileti} ...... 177 Aleksandra Novakov, Nekrolozi o Milanu Obrenovi}u u srpskoj {tampi – Obituaries for Milan Obrenovi} in the Serbian Press . . . . . 203

ISTORIOGRAFIJA HISTORIOGRAPHY

Dr Slobodan Turlakov, Milan Piro}anac i wegove „Bele{ke“ – Milan Piro}anac and his Notes ...... 217

PRIKAZI I BELE[KE REVIEWS AND NOTES Sredoje Lali}, Volodimir Miq~ev i Oqga Posuwko, Kancelarija Novosrpskog korpusa...... 237 Boris Stojkovski, Xulija M. H. Smit, Evropa posle Rima . . . . . 239 Boris Stojkovski, Georges Tate, Justinien L’épopée de l’Empire d’Orient ...... 241

* Radovi objavqeni u rubrici Nau~ni skupovi saop{teni su na nau~nom skupu Mi- lan Obrenovi} od vazala do kraqa, koji je odr`an 13–14. oktobra 2005. godine, u SANU * The papers published in the section Scientific Meetings were presented at the scientific meeting Milan Obrenovi} from a Vassal to the King which was held on Oc- tober 13–14, 2005 in SANU (Serbian Academy of Sciences and Art) ^LANCI I RASPRAVE UDK 323.1(=163.41):(=18)](091) 94(497.11)

Milo{ Blagojevi}

ARBANASI U SVETLOSTI NAJSTARIJIH SRPSKIH IZVORA

SA@ETAK: Od vremena Stefana Nemawe pa do smrti cara Du{ana teritorija dana{we severne Alanije, a kasnije i druge oblasti, nalazile su se pod vla{}u srpskih vladara. Stanovnici koji su ìveli na tim prostorima pripadali su katoli~koj ili pravoslavnoj crkvi, a u srpskim izvorima nikada se ne nazivaju Iliri, ve} po pravilu Arbanasi. U istoriografiji se pretpostavqalo da su srpske vlasti vr{ile pritisak na katolike Arbanase i wihove sve{tenike, {to se na osnovu srpskih izvora ne moè dokazati. Naprotiv, obaveze zemqoradnika Arbanasa iste su kao i zemqoradnika Srba, dok su obaveze sto~ara Arbanasa sli~ne ili iste kao i obaveze Vlaha, profesionalnih sto~ara. Nazna~ena problematika zauzima centralno mesto u na{em izlagawu. KQU^NE REÎ: Iliri, Ilirija, Albanija, Arbanasi, sto~ari, zemqoradnici i obaveze.

Mnogobrojna pitawa {to ih je decenijama postavqala istoriografija, a odnose se na poreklo, pojavu i razme{taj Albanaca tokom sredweg veka, razmatrana su pre dve decenije sa razli~itih aspekata i to u posebnom ciklusu predavawa koja su odràna od 21. maja do 4. juna 1986. godine. Predavawa je organizovao Me|uodeqenski odbor za prou~avawe Kosova u saradwi sa Odeqewem istorijskih nauka SANU. Svako predavawe prire|eno je za {tampu kao posebna studija, pa je objavqeno u kwizi Iliri i Albanci.1 êtiri godine kasnije, izme|u 21. i 23. juna, odràn je veli- 1 Iliri i Albanci, Nau~ni skupovi SANU, kw. XXXIX, Odeqewe istorijskih nauka, kw. 10, Beograd 1988. Od referata koji su objavqeni u ovoj publikaciji, za na{e izlagawe su od posebnog zna~aja slede}i: V. Popovi}, Albanija u kasnoj antici, 201–285. B. Ferjan~i}, Albanci u vizantijskim izvorima, 285–322. S. ]irkovi}, Albanci u ogledalu ju`noslovenskih izvora, 323–359. Sva tri teksta prevedena su na engleski. Pouzdan oslonac za daqa istraìvawa predstavqa studija koju je napisao: I. Boì}, Albanija i Arbanasi u XIII, XIV i XV veku, Glas CCCXXXVIII SANU, Odeqewe istorijskih nauka, kw. 3, Beograd 1983, 11–116. 8 ki me|unarodni nau~ni skup sa bliskom tematikom koji je organizovao Istorijski institut Crne Gore. Na skupu je podnet veliki broj saop{tewa iz razli~itih nau~nih oblasti, ~ija je sadrìna sme{tena u naj{ire hronolo{ke okvire, od praistorije pa do posledwih decenija XX veka. Svi priloèni referati objavqeni su u posebnom zborniku radova, pod naslovom Stanovni{tvo slovenskog porijekla u Albaniji.2 U ovom zborniku radova, kao i u pomenutoj publikaciji Iliri i Albanci, nalaze se na izvorima ~vrsto utemeqene studije i rasprave, koje predstavqaju pouzdan oslonac za svako daqe istraìvawe istorije Albanije i Albanaca. U istoriografiji je dobro poznata sadrìna mnogobrojnih sredwovekovnih izvora u kojima se pomiwu Albanci ili Arbanasi.3 Ime ove etni- ~ke skupine ili naroda zapisano je na razli~ite na~ine, s mawim ili ve- }im odstupawima, {to je zavisilo od jezika na kojem su sastavqani sredwovekovni tekstovi.4 U Vizantiji je kori{}en gr~ki, a u katoli~kim sredinama latinski, dok su, me|u Slovenima koji su imali neposredne kontakte sa stanovni{tvom Albanije, sa~uvana dokumenta sastavqana na srpskom i bugarskom. Najstariji pomen Arbanasa ili Albanaca zapisan je u vizantijskim izvorima iz XI veka, {to je u nauci dobro poznato. Sve podatke iz vizantijskih izvora pa`qivo je analizirao Boìdar Ferjan- ~i}, pa je u svojoj raspravi prikazao odnose izme|u Vizantije ili Vizan- tinaca i Arbanasa, od XI do polovine XV, veka, ta~nije do pada gr~kih zemaqa pod vlast Turaka.5 U raspravi je posve}ena du`na pa`wa prodoru 2 Stanovni{tvo slovenskog porijekla u Albaniji, Zbornik radova sa me|unarodnog nau~nog skupa odrànog u Cetiwu 21, 22. i 23. juna 1990, Titograd 1991. Na{em izlagawu pruàju koristan oslonac slede}i radovi iz ovog zbornika: S. ]irkovi}, Tragovi slovenskog stanovni{tva na tlu Albanije u sredwem veku, 43–56. B. Hrabak, [irewe arbana{kih sto~ara po ravnicama i slovenski ratari sredwovekovne Albanije, 85–135. G. Tomovi}, Altin u XIV i XV veku, 153–166. M. Malovi}-\uki}, Pilot u sredwem veku, 207–220. 3 Veliki broj sredwovekovnih izvora (do 1406) postao je poznat i dostupan pre jednog veka. Vidi: Acta et diplomata res Albaniae mediae aetatis illustrantia, collegerunt et digesse- runt Thalózy, Jire~ek, [ufflay, I–II, Vindobonae 1913–1918. Od tog vremena pa do danas broj izvora o Arbanasima osetno je uve}an i oni su kori{}eni u gore pomenutim studijama (vidi nap. 1 i 2). 4 O tome u kakvim oblicima sredwovekovni izvori donose imena Arbanas ili Arbana- si, M. [uflaj kaè slede}e: „Kod bizantinskih pisaca 12–15. vijeka glasi skupno ime za Arba- nase ‘Αρβανιται,‘Αλβανιται, Αλβανοι. Od vremena cara Kantakuzena upotrebljava se isklju- ~ivo poslednji naziv. Zemlja naziva se kod carevne Ane Komnene ‘Αρβανον, kod Georgija Akro- polita ‘Αλβανον. Latini zovu narod Arbanenses (1166), zemlju Arbanum (1204, 1250), od vremena anùvinskih pako (1271) gotovo isklju~ivo Albanenses, Albania. Odatle poti~e talijanski Alba- nese (1313), u Dubrovniku preko slovenskog i gr~kog utjecaja, Arbanese, Albanese, Alvanes (1318), u Baru jo{ god. 1536. Arbania” (M. [ufflay, Srbi i Arbanasi, njihova simbioza u srednjem vijeku, Beograd 1925, 24). Navedeni primeri daju op{tu sliku o nazivima Arbanasa i wihove teritorije, ali se time ne iscrpquju svi slu~ajevi, pogotovo primeri iz srpskog sredwovekovnog jezika. 5 B. Ferjan~i}, Albanci u vizantijskim izvorima, 285–322. 9

Arbanasa u stare gr~ke oblasti: Epir, Tesaliju, Etoliju i na Peloponez, {to je dovelo do mnogobrojnih i dugotrajnih sukoba. Boìdaru Ferjan~i- }u nije promakla ~iwenica da se u spisima vizantijskih pisaca Arbanasi ~esto nazivaju Ilirima, ali istovremeno i Arbanasima ili Albancima, dok se Srbi pomiwu istovremeno i naizmeni~no kao Tribali ili Dalma- ti, a Bugari kao Mezi.6 U pitawu je dobro poznati manir u~enih vizantijskih pisaca da koriste anti~ke nazive za zemqe i narode koji vi{e ne postoje u sredwem veku. Raspravu sa sli~nom orijentacijom ali druga~ijom sadrìnom, koja je utemeqena na ju`noslovenskim izvorima, kao i na najva`nijim obave{te- wima iz vizantijskih i latinskih izvora, objavio je Sima ]irkovi}.7 Do- ga|aji iz politi~ke istorije dobili su vidno mesto u ovoj raspravi, posebno odnosi izme|u srpskih dràva i Arbanasa, ukqu~uju}i i wihovo do- seqavawe u stare srpske zemqe, u Metohiju i na Kosovo. Autor je skre- nuo i pa`wu na postepeno stvarawe i produbqivawe raznih „granica”, etni~kih, verskih, kulturnih, pa i politi~kih.8 U drugom svom radu pod naslovom Tragovi slovenskog stanovni{tva na tlu Albanije u sredwem veku, S. ]irkovi} je, pored problematike nazna~ene u naslovu rada, nastojao da utvrdi geografski poloàj onih teritorija gde se najpre u~vr- stila etni~ka svest Arbanasa.9 Za oslonac mu je posluìlo kazivawe Anonima iz 1308. godine koji saop{tava da se Albanija sastoji od dve provincije, odnosno od dve oblasti, Tomori{ta i Klisure. Poloàj To- mori{ta odre|uje planina Tomor i reka Tomorica, pa je ova oblast obuhvatala grad Berat i krajeve isto~no i jugoisto~no od grada.10 Teè je odrediti geografski poloàj provincije Klisure. Izgleda da se na ove dve „provincije” odnosi kazivawe Anonima, da stanovnici „nemaju gradove, tvr|ave, sela, ve} ìve u {atorima i oduvek se kre}u od mesta do mesta, po svojim katunima i rodovima”.11 Podru~je Albanije je znatno ve}e od pomenutih provincija jer kroz Albaniju proti~u reke: Mat, Arzen, [kumba i Semeni. Tomori{ i Klisura nalaze se na jugu opisanog prostora, ali im je u to doba pripadalo politi~ko prvenstvo, pa Anonim isti~e „da uz sebe imaju druge provincije kao {to su: Hunavija, Stefanat, Pi- 6 B. Ferjan~i}, n.d. 293. 7 S. ]irkovi}, Albanci u ogledalu ju`noslovenskih izvora, 323–358. 8 S. ]irkovi}, n.d. 327–333. 9 S. ]irkovi}, Tragovi slovenskog stanovni{tva na tlu Albanije u sredwem veku, 43–56. 10 S. ]irkovi}, n.d. 54. 11 Anonymi Descriptio Europae Orientalis „Imperium Constantinopolitanum, Albania, Serbia, Bulgaria, Ruthenia, Ungaria, Polonia, Bohemia”, anno MCCCVIII exarata, edidit, prae- facione et adnotatibus instruxit D-r Olgierd Górka, Cracoviae 1916. Poqsko izdawe O. Gurke pre{tampao je i preveo na makedonski J. Bel~ovski, Opis na Isto~na Evropa od 1308. godina, Spomenici za srednovekovnata i ponovata istorija na Makedonija, tom II, Skopje 1877, 447–489 (daqe: Anonim, Opis Isto~ne Evrope). Za gore navedeni citat da Arbanasi ìve u „{atorima”, vidi: Anonim, Opis Isto~ne Evrope, 470, 471. 10 lot, Debar, koje su provincije tributarne tim Albancima i kao da su ro- biwe”.12 Debar se nalazi pri u{}u Radike u Crni Drim, a Pilot u dolini Drima, pa se u grubim potezima mogu obeleìti granice Albanije, koju ~ine na severu Drim, na istoku dolina Crnog Drima, na jugu dolina Semeni, a na zapadu Primorje. Anonim je posebno opisao ~ime se bave stanovnici Debra, Pilota, Stefanata i Hunavije i u ~emu se ogleda wihova pot~iwenost Albancima, pa kaè da se „bave zemqoradwom i obra- |uju vinograde ovih i posluùju {to je potrebno u ku}ama wihovim”. Ne- poznati pisac jo{ dodaje: „Qudi iz tih provincija ne sele se od mesta do mesta kao pomenuti Albanci, ve} imaju trajna stani{ta i utvr|ewa, nisu ni ~isti katolici ni ~isti {izmatici”.13 Ne zadràvaju}i se duè na osvetqavawu protivure~nosti, da Alban- ci ìve po {atorima i da se sele od mesta do mesta, a ipak imaju „ku}e” i „vinograde”, iz kazivawa nepoznatog autora jasno se razlikuju dve kategorije stanovnika. U prvoj grupi nalaze se politi~ki povla{}eni sto~a- ri nomadi ili polunomadi, a u drugoj pot~iweni ili zavisni zemqoradnici. Na sve navedene i mnoge druge ~iwenice upozorili su u svojim studijama S. ]irkovi}, B. Ferjan~i} i V. Popovi}, gde je saop{ten i pregled starije literature.14 Ne iscrpquju}i sadrìnu wihovih radova, u daqem izlagawu izdvoji}e se samo ona obave{tewa o Arbanasima koja postoje u najstarijim srpskim izvorima iz perioda Nemawi}a. Ovakvim postupkom osvetli}e se na najboqi na~in odnos srpskih vladara, dràve, dru{tva, pa i srpske crkve, prema stanovnicima Albanije, a istovremeno izvr{i}e se provera, kako su Srbi u to doba nazivali svoje bliske susede. Na postavqeno pitawe moè se odmah dati precizan i pouzdan odgovor. Ni u jednom srpskom izvoru koji je nastao u periodu Nemawi}a, a ta~nije izme|u druge polovine XII i sredine XIV veka, ne pomiwu se Iliri, ve} samo Arbanasi.15 Jedino je u~enom monahu Teodosiju bilo poznato da postoji „Ilirija”, pa on saop{tava u @itiju svetoga Save kako je Nemawa vladao: „svim srpskim zemqama {to se zovu: Dioklitija, Dalmatija, Travuni- 12 Anonim, Opis Isto~ne Evrope, 472, 473, S. ] irkovi}, Tragovi slovenskog stanovni{tva na tlu Albanije u sredwem veku, 54. 13 Anonim, Opis Isto~ne Evrope, 472, 473. 14 Vidi nap. 1. 15 U srpskim sredwovekovnim izvoriima obi~no se „Arbanas” pomiwe u jednini (S. Novakovi}, Zakonski spomenici, 579, 580, 692), a u mnoìni „Arbanasi” (S. Novako- v i }, Zakonski spomenici, 667, 688, 695, 697, 739) ili u jed. „Arbanasinь” (S. Novako- v i }, Zakonski spomenici, 430, 578, 620, 647, 652, 660). Teritorija na kojoj ìve Arbanasi po~ela je od sredine XIV veka da se naziva u srpskim izvorima „Alvani]” (S. Novakovi}, Zakonski spomenici, 418, 469, 701), odnosno „Al’vani]” (S. Novakovi}, Zakonski spomenici, 701). Teritorijalna odrednica „Alvanija” upotrebqava se iskqu~ivo u Du{anovoj carskoj titulaturi. Vidi: M. D i n i }, Srpska vladarska titula za vreme carstva, ZRVI 5 (1948) 9–17 (= Iz srpske istorije sredweg veka, priredili S. ]irkovi} i V. \oki}, Beograd, 2003, 176–185. Nije iskqu~eno da je teritorijalna odrednica „Albanija” preuzeta pod uticajima iz Vizantije (vidi nap. 4). Ovde treba jo{ primetiti da se u Du{anovoj carskoj titulaturi ne pomiwu Albanci, ve} samo „Alvanija”. 11 ja, na istoku se Iliriji pribliàvaju}i, a na zapadu na Rimsku oblast nasloweni”.16 Teodosiju je bilo poznato kako je, posle pada Carigrada 1204. godine pod vlast Latina, od Ilirije i drugih oblasti stvorena posebna dràva. O tome on kaè slede}e: „Jer carstvuju}i Konstantinov Grad tada zauze{e i dràhu Fruzi, a carstvo se gr~ko nadvoje rase~e, jer nad celom Tesalijom i Ilirijom, u Solunu, bio je car Teodor,... a u ce- lome Pontu, Galatiji i Vitiniji u Aziji carevao je blago~astivi car Ka- lojovan Vatec”.17 U~enost Teodosija je o~igledna, ali on pod „Ilirijom” podrazumeva Epirsku dràvu koja je nastala osle pada Carigrada 1204. godine i raspada Vizantije. Teritorijalno jezgro ove dràve sa~iwavali su: Epir, Akarnanija, Etolija, kao i delovi Albanije. U najve}em usponu Epirska dràva (carstvo) obuhvatala je i druge krajeve, a pre svega Tesa- liju.18 Teodosije pomiwe i sve narode koji su susedi Srba, a poimeni~no: Grke, Bugare, odnosno Gote, Ugre, pa i prido{le Fruge (Franke, Latine), ali nikada Ilire, {to zna~i da narod takvog imena nije bio poznat srpskoj sredini.19 Za razliku od nepoznatih Ilira, me|u najbliìm susedima Srba, kao {to su Grci, Bugari ili Ugri, ~esto se pomiwu Arbanasi. Prvi i najstariji pomen ovog naroda u srpskim izvorima zapisan je u osniva~koj poveqi manastira Hilandara, koju je izdao 1198. godine Stefan Nemawa, tada mo- nah Simeon. Nabrajuju}i u izdatoj ispravi oblasti i ùpe koje je zaposeo i oslobodio od tu|inske vlasti, Stefan Nemawa kaè: „i pridobih od mor- ske zemqe Zetu i sa gradovima, a od Arbanasa Pilot, a od gr~ke zemqe Lab sa Lipqanom, Dubo~icu, Reke, Zagrlatu, Lev~e, Belicu, Lepenicu”.20 Sve {to je u navedenom citatu saop{teno, ponovqeno je od re~i do re~i i u hilandarskoj poveqi koju je izdao 1200. godine Nemawin sin i naslednik, veliki ùpan Stefan Nemawi}.21 Pomiwawe Arbanasa u javnopravnim 16 \. Dani~i}, @ivot svetog Save, napisao Domentijan (treba Teodosije), Beograd 1860, 3 (daqe: \. Dani~i}, @ivot svetog Save); Teodosije, @itije svetog Save, preveo L. Mirkovi}, prevod redigovao D. Bogdanovi}, Beograd 1984, 5. 17 \. Dani~i}, @ivot svetog Save, 170, 171; Teodosije, @itije svetog Save, 163. 18 B. Ferjan~i}, Tesalija u XIII i XIV veku, Beograd 1974, 39–94. Tesalija se osa- mostalila posle smrti despota Mihaila II An|ela (1286). 19 Teodosije, @itije svetog Save, 105 (Grci), 103, 105 (Bugari – Goti), 102, 163, 169 (Fruzi), 178 (Latini). 20 Osniva~ka poveqa manastira Hilandara koju je izdao Stefan Nemawa objavqena je i prevedena na nekoliko mesta. Vidi: Fr. M i k losich, Monumenta serbica spectantia histo- riam Serbiae, Bosnae, Ragusii, Vienna, 1858, 4–6; S. N ovakovi}, Zakonski spomenici srpskih dràva sredwega veka, Beograd 1912, 384, 385; A. S olovjev, Odabrani spomenici srpskog prava, Beograd 1926, 11–14; \. Trifunovi}, V. Bjelogrli}, I. Brajo- v i }, Hilandarska osniva~ka poveqa Svetoga Simeona i Svetoga Save, Osam vekova Stu- denice, zbornik radova, Beograd 1986, 49–60; Sveti Sava, Hilandarska poveqa Simeona Nemawe, Sabrani spisi, preveo L. Mirkovi} i D. Bogdanovi}, Beograd 1986, 31–33. 21 S. Novakovi}, Zakonski spomenici, 385; Stefan Prvoven~ani, Hilan- darska poveqa, Sabrani spisi, priredila Qiqana Juhas-Georgijevska, Beograd 1988, 58. 12 ispravama dvojice srpskih vladara, predstavqa pouzdan dokaz da su srpske vlasti i srpska sredina koristile odrednicu Arbanas (mn. Arbanasi) kao zvani~an naziv za susedni narod koji je ìveo na teritoriji dana{we Al- banije, a ta~nije na severu do sredweg toka Drima, na jugu do reke Seme- ni, na istoku do doline Crnog Drima, a na zapadu do Primorja. Saop{tenu konstataciju potvr|uju obave{tewa iz @itija svegoga Si- meona koje je 1208. godine sastavio Sveti Sava. Opisuju}i delatnost svog oca, Stefana Nemawe, Sveti Sava kaè slede}e: „i podiè svoju propalu dedovinu i pridobi od pomorske zemqe Zetu sa gradovima, a od Rabna oba Pilota, a od gr~ke zemqe Patkovo, sve Hvosno i Podrimqe, Kostrc, Dr- {kovinu, Sitnicu, Lab, Lipqan, Glbo~icu, Reke, U{ku i Pomoravqe, Za- grlatu, Lev~e, Belicu”.22 Ne zadràvaju}i se duè na Zeti „sa gradovima” i ùpama u Metohiji, na Kosovu i u Pomoravqu, u navedenom citatu privla~i posebnu pa`wu ~iwenica, da je Stefan Nemawa zaposeo „od Ra- bna oba Pilota”. Naziv „Rabna” ili „Raban”, kao {to je ve} u istoriografiji istaknuto, izveden je metatezom od imenice „Arbanom” ili „Ar- banum”, za koje znaju gr~ki i latinski izvori iz XI i XII veka.23 Mnogi istraìva~i smatraju da je u pitawu teritorija sa centrom u Kroji, za koju se obi~no vezuje i naziv grada „Arbanon”.24 Ime istorijske oblasti „Rabna” ili „Raban” moè se smatrati i zvani~nim nazivom koji je bio dobro poznat i kori{}en u srpskoj sredini. Pomenuti naziv bio je prih- vatqiv i Arbanasima u XIV veku, pa ga je koristio i najmo}niji arbana- {ki oblasni gospodar Karlo Topija. Prilikom obnavqawa crkve Sv. Jo- vana Vladimira kraj Elbasana (1381–1383), on je postavio svoj trojezi~ni ktitorski natpis, na gr~kom, latinskom i slovenskom.25 U slovenskom natpisu Karlo Topija je titulisan kao „gospodin rabanski”.26 U bugarskim izvorima, umesto „Rabna”, pomenuta je „Arbanaska zemqa”, {to se svodi na isto.27 U oba slu~aja re~ je o posebnoj istorijskoj oblasti koja bi se mogla smestiti izme|u ~etiri poznata toponima ili grada: Skadar-Pri- zren-Ohrid-Dra~, odnosno Ohrid-Valona. U severnom delu opisanog prostora nalazio se Pilot, ta~nije dve ùpe koje pomiwe Sveti Sava, Gorwi i Dowi Pilot, a u latinskim izvo- 22 Spisi sv. Save, Izd. V. ]orovi}, Beograd – Sremski Karlovci 1928, 151–152, Sveti Sava, @itije Simeona Nemawe, Sabrani spisi, prevod L. Mirkovi}, priredio D. Bogdanovi}, Beograd 1986, 97. 23 S. ]irkovi}, Albanci u ogledalu ju`noslovenskih izvora, 328. 24 M. [ufflay, Srbi i Arbanasi, 27, 28; V. Popovi}, Albanija u kasnoj antici, 245–248. 25 M. [ufflay, n.d. 27, 98, 126, 131; I. Boì}, Albanija i Arbanasi, 50, 51. 26 G. Tomovi}, Morfologija }irili~kih natpisa na Balkanu, Beograd 1974, 83 br. 72 (Karlь Teωpi] gospodinь rabьnьski). 27 Primere iz bugarskih izvora u kojima se pomiwe „Arbana{ka zemqa” prokomenta- risao je ve}: V. Zlatarski, Ismoriя na bьlгarskama dьàva nrez srednime vekove, tom 3, Sofiя 1940, 341, 342, 352, 589, 592, 593. Na sli~an na~in postupio je i: S. ] i r - kovi}, Albanci u ogledalu ju`noslovenskih izvora, 330. Vidi i: Q. Stojanovi}, Stare srpske poveqe i pisma II, Beograd – Sremski Karlovci 1934, 205). 13 rima: Mali i Veliki.28 „Provincija” Pilot bila je dobro poznata ve} pomiwanom Anonimu. Gorwi Pilot obuhvata teritoriju du` doline reke Drima, danas u Albaniji, i to od sastava Belog i Crnog Drima, pa na zapad, sve dok Krim ne promeni pravac i skrene na jug.29 O geografskom poloàju Doweg Pilota mi{qewa se razilaze.30 Prvobitna teritorija pomenute ùpe vezuje se za dowi tok Drima, kada reka promeni svoj pravac i po~iwe da te~e prema jugu i jugozapadu, obuhvataju}i krajeve oko gorweg toka reke Kiri i sredweg toka reke [aqe. Druga~ije re~eno, Do- wi Pilot nalazi se severoisto~no od Skadra prema obali Drima, Podru- ~je Gorweg i Doweg Pilota prou~avano je s razli~itih aspekata, pa je pouzdano utvr|eno da je ovaj prostor predstavqao sastavni deo srpske sredwovekovne dràve, od kako ga je Nemawa zaposeo, izme|u 1183. i 1185. godine, pa do smrti cara Du{ana, a ta~nije do raspada Srpskog carstva. Stanovni{tvo je bilo izme{ano, kako u etni~kom tako i u verskom pogledu. Pored Arbanasa i Srba, bilo je i Latina, katolika i pripadnika pravoslavne crkve. Ovom prilikom treba samo podsetiti, kako je u Pilo- tu proveo svoje posledwe godine ìvota srpski arhiepiskog Joanikije I. Napustiv{i arhiepiskopski tron, Jonikije je ìveo u Pilotu od 1276. do 1279. godine, gde je i umro.31 Srpski kraqevi iz dinastije Nemawi}a dr- àli su Pilot ~vrsto pod svojom vla{}u, {ire}i svoj uticaj i u krajeve ju`no od Pilota. Nemawi}i su decenijama gospodarili teritorijom dana- {we severne Albanije, odnosno „Rabna”, da bi se u okvirima Du{anovog carstva na{le, prakti~no, sve oblasti u kojima su ìveli Arbanasi u to 28 G. [krivani}, Oblast sredwovekovnog Pilota u XIV stole}u, I^ VII (1957) 323–332; M. Malovi}-\uki}, Pilot u sredwem veku, 207–220. U raspravi M. Malovi}-\uki} ispravqene su pojedine konstatacije G. [krivani}a koje se nisu mogle odràti. 29 Teritorija ùpe Gorwi Pilot pouzdano je ubicirana na osnovu geografskog polo- àja: sela [ikqa, zaselka Kruimada, zaselka Krsti i sela Sakat. M. Malovi}-\uki} utvrdila je poloàj pomenutih naseqa i konstatovala da se atari [ikqe i Kruimada pro- stiru ju`nije od Svetog Spasa na Drimu i da zahvataju zemqi{te i sa leve i sa desne obale Drima. Selo Sakat nalazi se zapadno od Svetog Spasa (M. Malovi}-\uki}, Pilot u sredwem veku, 210). 30 @upa Dowi Pilot, prema re~ima M. Malovi}-\uki}, obuhvata „sela u slivu reke Kiri i [aqe na desnoj strani reke Drima zajedno s Kupelnikom koji je najisto~nija ta~ka Doweg Pilota (M. Malovi}-\uki}, n.d. 211). Po mi{qewu M. Pe{ikana „hipoteti~no je iz Svetoarhan|elovske hrisovuqe zakqu~ivano da se u Dowem Pilotu nalazi Kupelnik (a on je realno u Zeti, samo je u hrisovuqi upisan iza podataka o Dowem Pilotu). Vidi: M. Pe{ikan, Svjedo~anstva starih popisa o stanovni{tvu sjeveroalbanskog i susjednog jugoslovenskog podru~ja krajem sredweg vijeka, Stanovni{tvo slovenskog porijekla u Albaniji, 189, 190. Obja{wewe M. Pe{ikana treba prihvatiti i zbog toga, {to je u XII veku postojala ùpa Kupelnik koja je ulazila u sastav oblasti Zete sa jo{ 9 ùpa. Te{ko bi se moglo objasniti da je ùpa Kupelnik u{la u sastav ùpe Dowi Pilot ve} po~etkom XIII veka ili ne{to kasnije. 31 \. Dani~i}, @ivoti kraqeva i arhiepiskopa srpskih, napisao arhiepiskop Danilo i drugi, Beograd – Zagreb 1866, 289; Arhiepiskop Danilo, @ivoti kraqeva i arhiepiskopa srpskih, preveo L. Mirkovi}, predgovor napisao N. Radoj~i}, Beograd 1935, 220. 14 doba.32 Na ovu ~iwenicu treba skrenuti pa`wu, ne zbog isticawa osvaja- ~kih poduhvata srpskih vladara, ve} da bi se upozorilo kako je srpska vojna i politi~ka elita dobro poznavala podru~je „Rabna” i narod koji je na tom prostoru ìveo. No i pored dobrog poznavawa i uvida u postoje}e prilike, u srpskim sredwovekovnim tekstovima Iliri se nigde ne pomiwu, ve} iskqu~ivo Arbanasi. Svi srpski vladari, gospodare}i mawim ili ve}im delovima „Rabna”, ophodili su se prema Arbanasima na isti ili sli~an na~in kao i prema Srbima, smatraju}i ih svojim lojalnim podanicima. U to doba postojale su velike razlike me|u qudima {irom srpske dràve, ali te razlike nisu stvarane na etni~koj ili verskoj osnovi, ve} su nastajale zbog mnogobrojnih du{tvenih pregrada koje su postojale u feudalizmu. Vlastela, vojnici i sve{tenici, bilo da su Srbi ili Arbanasi, uìvali su odre|ene povlastice, za razliku od pot~iwenog stanovni{tva zemqoradnika i sto~a- ra. Arbanasi sto~ari, nomadi ili polunomadi, bili su organizovani u „katune” koje sa~iwavaju grupe srodnika, za razliku od Arbanasa zemqoradnika stalno nastawenih po selima. I jedni i drugi bili su optere}eni mnogobrojnim i razli~itim obavezama koje su uskla|ene sa wihovim os- novnim zanimawima. Obaveze zemqoradnika su{tinski su se razlikovale od obaveza profesionalnih sto~ara, a takvih je bilo mnogo me|u Arbana- sima. O pravima i obavezama Arbanasa, sto~ara i zemqoradnika, tokom XIII veka, malo se {ta moè re}i, po{to o tome postoje samo fragmen- tarna obave{ewa u „Vrawinskim poveqama” ~ija je autenti~nost proble- mati~na. Ne zalaze}i u {ira razmatrawa {ta je u pojedinim Vrawinskim ispravama interpolirano, a {ta nije, prema poveqi koja se pripisuje kraqu Vladislavu (1242), Arbanasima se zabrawuje da imaju zimovi{ta na posedima manastira Sv. Nikole na Vrawini. Naredba nije bila uperena samo prema arbanasima, jer je kraq Vladislav uzeo u za{titu sve manastirske zemqoposede i pa{wake i obradive povr{ine, zabraniv{i svakom sa strane da ih koristi ili upravqa, odnosno: „da ne ima mou oblasmi ni moi vlasmelinь, ni moi vladalьcь, ni òunlianinь omь soume`dьn- 33 nikьmynь selь, ni Arbanasinь da ne ima mou zimovi{ma”. Citirana odredba je na~elna, pa se Arbanasima sto~arima zabrawuje da imaju zimske pa{wake na zemqi{tu koje pripada manastirskom vlastelinstvu. Manastirske posede uzimala je u za{titu i kraqica Jelena, kada je gospodarila Zetom i Trebiwem izme|u 1276. i 1308. godine. Prema sadr- ìni sa~uvane poveqe, kraqica je pot~inila nekoliko Arbanasa manasti- 32 I. Boì}, Albanija i Arbanasi, 20–42. Srpska vlast je ponekad bila ugroèna u Pilotu od stranih vladara, kao {to se to desilo 1215. godine, ali bez teìh posledica. (I. Boì}, n.d. 24). 33 Fr. Miklosich, Monumenta serbica, 25; S. Novakovi}, Zakonski spomenici, 577, 578. Na interpolacije i sumwivu autenti~nost isprava koje su izdavane manastiru Sv. Ni- kole na Vrawini odavno je upozoreno: S. Stanojevi}, Studije o srpskoj diplomatici XXV, O falsifikovanim poveqama, Glas SKA 169 (1935) 32–34. 15 ru Sv. Nikole na Vrawini i zabranila svakom, bilo da je vlastelin „veliki ili mali”, da nanosi {tetu manastirskim posedima. Izri~ito se nagla{ava: „ili e Srьbinь, ili Lamininь, ili Arbanasь, ili Vlahь, kmo drьzne isnakosmimi ili omnymi ~mo lюbo omь svemaгo hrama seгo”, plati}e kaznu od 500 perpera.34 U navedenom citatu navedeni su svi pripadnici etni~kih skupina i naroda koji ìve u blizini manastirskih poseda. To su na prvom mestu Srbi, zatim Latini, Arbanasi i Vlasi, pa ako bilo ko od wih pri~ini kakvu ve}u {tetu manastiru, ka`wava se strogo i na isti na~in, bez obzira na etni~ku pripadnost. Ne pravi se nikakva razlika izme|u Srba i Arbanasa, odnosno Latina i Vlaha. U posledwoj deceniji XIII veka kraq Milutin je potvrdio sve ste~e- ne posede manastira Sv. Nikole na Vrawini i darovao nove u Crmnici, pa je pored toga pot~inio: „omь krainskih Arbanasь Pla~ke” i „e{me nridahь omь ^rne Gore omь Arbanasь Vasil] sa decomь da Fsmь mako`- 35 de rabomnikь svemomM Nikole, ]koè i vi{e nisani”. U navedenim citatima pomiwu se „krajinski Arbanasi” i jedan Arbanas sa decom „od ^rne Gore”. Odmah treba re}i da su krajinski Arbanasi, u konkretnom slu~aju, boravili na teritoriji koja se prostire izme|u planine Rumije i jugozapadne obale Skadarskog jezera.36 Ovo se podru~je naziva Krajinom i u Barskom rodoslovu, ali ostaje otvoreno pitawe da li su Arbanasi za- poseli deo ove teritorije ve} u drugoj polovini XIII veka, {to je malo verovatno. Za Arbanasa Vasiqa moglo bi se pretpostaviti da je „od ^r- ne Gore”, odnosno planinskog podru~ja koje se prostiralo iznad Budve, Grbqa i Kotora, a mo`da i iz sela po imenu Crna Gora u Albaniji na granici sa republikom Crnog Gorom i oko desetak kilometara ju`nije od Koma Vasojevi}kog.37 Ne zalaze}i u druge pretpostavke, treba posebno ista}i kako u poveqi kraqa Milutina postoji i odredba koja predvi|a za sve manastirske qude: „da sM rabomnici savrь{eni svemomM Nikoli”, a Arbanas Vasiq „da Fsmь mako`de rabomnikь svemomM Nikole, ]koè i 38 vi{e nisani”. Iz posledwa dva citata pouzdano se moè zakqu~iti, da su Arbanasi na vlastelinstvu manastira Sv. Nikole na Vrawini imali iste obaveze kao i svi drugi pot~iweni qudi, Srbi ili Latini. Izjedna- ~avawe je postojalo i u na~inu ka`wavawa, pa ako neko ugrozi ili o{te- 34 I. Jastrebov, Prepis hrisovuqa na Cetiwu o manastiru Sv. Nikole na Vra- wini, Glasnik SUD 47 (1879) 223; S. Novakovi}, Zakonski spomenici, 579. 35 I. Jastrebov, Prepis hrisovuqa na Cetiwu, 225, 226; S. Novakovi}, Za- konski spomenici, 580. 36 A. Jovi}evi}, Crnogorsko primorje i Krajina, Naseqa i poreklo stanovni- {tva, kw. 11, Beograd 1922, 3 i sl. Prema Barskom rodoslovu „Na mestu koje se zvalo Kra- jina nalazio se dvor dukljanskog kneza Vladimira i crkva Svete Marije” (Letopis popa Duk- ljanina, uredio F. [i{i}, Beograd – Zagreb 1928, 331, 341, 342). 37 M. Blagojevi}, Crne gore i Crna Gora, Sredwovjekovna istorija Crne Gore kao poqe istraìvawa, Zbornik radova sa okruglog stola Istorijskog instituta Crne Go- re, Podgorica 1999, 68, 69. 38 I. Jastrebov, Prepis hrisovuqa na Cetiwu, 226; S. Novakovi}, Zakonski spomenici, 580. 16 ti manastir, bilo da je Srbin, Latin, Arbanas ili Vlah, ka`wava se sa 300 perpera. Arbanasi su pla}ali carinu na trgovima i pana|urima kao i ostali podanici srpskih vladara, pa je kraq Milutin naredio (1300) da svako ko do|e na manastirski pana|ur Sv. \or|a Skoroposti`nog kod Skopqa, bilo da je Grk, Bugarin, Srbin, Latin, Arbanasin ili Vlah, treba da daje carinu po zakonu, kao u Htetovu i u Gra~anici i po svim drugim crkvama.39 Obaveza pla}awa carine je jednaka za sve podanike srpskog kraqa, bez obzira na etni~ku pripadnost. Srpski vladari su na razne na~ine {titili crkvene zemqoposede i drugu imovinu, ukqu~uju}i i wihove planinske pa{wake ili „planine”. Kada je kraq Du{an poklonio Htetovskom manastiru planinu Nanov Dol, naredio je da je: „ne memeha nikmo omь vla- 40 dou{mihь kralFvьsmva mi, ni mravni~arь, ni Arbanasinь, ni Vlahь”. Ko prekr{i ovu naredbu pla}a kaznu od 300 perpera. Iz navedenog citata se saznaje, kako je kraq Du{an zabranio predstavnicima svoje vlasti i travni~aru, da ubiru prihode od pa{e na pomenutoj planini, pa je razumqivo {to je zabranio Arbanasima i Vlasima da na manastirskim planin- skim pa{wacima napasaju svoja stada. Zabranu sli~ne sadrìne i kaznu u pribli`no istom iznosu, ovog puta od 300 ovnova, izrekao je Stefan Du- {an 1355. godine. Niko nije smeo silom da ugoni svoja stada u pa{wa~ke zabrane ili „zabele” manastira Hilandara koji su se nalazili na teritoriji dana{we Metohije. Izri~ito se nare|uje: „da ne nase mei zabely ni- 41 koi vlasmelinь, ni malь, ni velikь, ni Vlahь, ni Arbanasinь”. Naredba ima op{ti karakter i odnosi se u prvom redu na vlasnike velikih stada, kakva su posedovali vla{ki i arbana{ki katuni ili srpska vlastela. Dosada{we izlagawe pokazalo je jasno da su srpski vladari, tokom XIII veka, kao i u prvoj polovini XIV stole}a, podjednako postupali sa Arbanasima kao i sa ostalim svojim podanicima, pa Arbanasi nisu imali ni mawa ni ve}a prava od Srba, Grka, Latina, Bugara ili Vlaha, ako su se zatekli na teritoriji srpske sredwovekovne dràve. Pri~iwavawe {tete i ugroàvawe crkvene i manastirske imovine bilo je zabraweno svakom, pa i Arbanasima i podjednako se ka`wavalo. Manastirske zemqoposede, a pre svega planinske pa{wake, mogao je neko da koristi sa strane jedino uz igumanovo dopu{tewe i pla}awe nadoknade. O tome se izri- ~ito govori u De~anskoj hrisovuqi. Posebnom odredbom bilo je predvi- |eno da niko ne koristi manastirske planine: ni vlastelin, ni Vlah, ni Arbanasin, osim kome iguman proceniv{i dozvoli.42 Iguman je mogao do- 39 S. Novakovi}, Zakonski spomenici, 620; Snomenici za sredovekovnama i no- novama ismorija na Makedonija, tom I, Skopje 1975, 236. 40 S. Novakovi}, Zakonski spomenici, 660. 41 S. Novakovi}, Zakonski spomenici, 430. O „zabelu” vi{e: M. Blagojevi}, Sredwovekovni zabel, I^ 14–15 (1965) 1–17. 42 P. Ivi} i M. Grkovi}, De~anske hrisovuqe, Novi Sad 1976, 127 (i ou myh’zi nlaninahь da ne memeha ni vlasmelinь ni vlahь ni Ar’banasinь, razvy komou iгoumenь oucynivь dasmь). 17 zvoliti nekome da napasa svoje doma}e ìvotiwe na manastirskim pla- ninskim pa{wacima, uz pla}awe materijalne nadoknade koja je iznosila, prema odredbama De~anskih hrisovuqa, od jednog stada: 2 ovna, 2 jagweta, 1 sir i 1 dinar.43 Etni~ka i dru{tvena pripadnost vlasnika stada nije imala nikakav zna~aj. On je mogao biti vlastelin, „veliki ili mali”, Srbin, Vlah ili Arbanas, pa ako mu iguman dozvoli da napasa ovce na manastirskim „planinama”, morao je pla}ati pomenutu da`binu. O izjedna~avawu svih obaveza zemqoradnika Arbanasa sa obavezama zemqoradnika Srba, postoje direktna obave{tewa u Svetoarhan|elovskoj hrisovuqi. Kada je car Du{an podigao manastir Sv. arhan|ela kod Pri- zrena, pot~inio mu je mnogobrojna seoska naseqa u kojima su ìveli Sr- bi, ali i nekoliko sela Arbanasa u Gorwem Pilotu. Sve seosko stanovni{tvo srpskog porekla imalo je mnogobrojne obaveze prema manastiru Sv. arhan|ela kao gospodaru vlastelinstva, zatim prema vladaru ili dr- àvi i Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Ove su obaveze grupisane na jednom mestu u izdatoj hrisovuqi i podvedene pod zajedni~ki naslov „Zakon Srb- qem”. Prema pomenutom „zakonu”, svi Srbi zemqoradnici bili su du`ni manastiru: 1. Da rabotaju u nedeqi dva dana nadimicom, {to im naredi iguman; 2. I da oru bedbom svakoga ìta i sve srediv{i da uspu (ìto); 3. I seno da kose crkvi koliko je potrebno; 4. I vinograd da obra|uje svaki po zakonu kao u Studenici…; 5. I da daje svako seosko doma}instvo jagwe}u koù i isporak, i lana trideset povesma mernih; 6. I da daju bir duhovni naodricom, lukno ìta ili dva dinara; 7. I da nose za praznik drva, i o carevu dolasku i patrijarhovu, tako|e i o Boì}u.44 Odmah posle nabrajawa najva`nijih obaveza Srba zemqoradnika, posebnom odredbom nare|uje se slede}e: „A Arbanasi koji se nalaze u crkvi da rabotaju kao i Srbqi, i da daju od odra dinar ili poluknicu ìta”.45 Svaki komentar je izli{an. Arbanasi zemqoradnici koji su bili pot~i- weni manastiru Sv. arhan|ela kod Prizrena imali su iste obaveze kao i pot~iweni Srbi zemqoradnici. Arbanasima je u~iwen i mali ustupak, umesto da daju lukno (mericu) ìta ili 1 dinar.46 Na osnovu pojedinih podataka iz Svetoarhan|elovske hrisovuqe moglo bi se pretpostaviti da su katoli~ki sve{tenici i Arbanasi katolici 43 P. I v i } i M. Grkovi}, De~anske hrisovuqe, 128. 44 S. Mi{i} i T. Subotin - Golubovi}, Svetoarhan|elovska hrisovuqa, Beo- grad 2003, 110, 111, 140 (daqe: Svetoarhan|elovska hrisovuqa). 45 Svetoarhan|elovska hrisovuqa, 111, 141. 46 Lukno je praslovenska mera za ìtarice, ~ija je zapremina bila razli~ita. Mana- stirsko ili „prizrensko” lukno imalo je zapreminu od 13,66 litara p{enice i vredelo je 2 srpska dinara. „Poluknica” ili pola lukna p{enice ima zapreminu od 6,83 litra i vredi 1 dinar. Vidi: M. Blagojevi}, So}e – Osnovni porez sredwovekovne Srbije, Jedna perpera ili jedan kabao ìta, Glas SANU CCCXC, Odeqewe istorijskih nauka, kw. 11 (2001) 34, 35. 18 bili izloèni izvesnoj diskriminaciji. Ova se pretpostavka ne moè odràti. Kada je car Du{an pot~inio manastiru Sv. arhan|ela u Gorwem Pilotu selo [ikqa, zaselak Krujmada s vinogradima, zaselak Krsti i selo Sakato, naredio je slede}e: „I {to su u [ikqi crkve Sveta Varvara i Krsti, {to su u wih vinogradi, da se od wih uzima velikoj crkvi Arhan|elu od vinograda polovina; i popovi latinski koji su u [ikqi te drè vinograde ba{tinske, da daje svaki pop ~abar vina crkvi, a druge rabote da im ne bude ni danka”.47 Iz navedenog citata lako }e se zakqu- ~iti da je u Gorwem Pilotu bilo razvijeno vinogradarstvo i proizvodwa vina, a tako|e i da su stanovnici bili katolici. U [ikqi postoje i dve katoli~ke crkve, Sv. Varvara i Krsti koje poseduju vinograde. Srpski car je, pot~iwavaju}i selo [ikqu manastiru Sv. arhan|ela kod Prizre- na, istovremeno pot~inio celikupno stanovni{tvo i katoli~ke sve{tenike svojoj zadu`bini. Pot~iwavawe nije izvr{eno u verskom pogledu, ve} se manastir Sv. arhan|ela pojavquje u ulozi feudalnog gospodara, odnosno gospodara velikog vlastelinstva kojem je pot~iweno sve {to se nalazi u selu [ikqi. Katoli~ke crkve Sv. Varvara i Krsti dava}e Sv. arhan|e- la polovinu vina od svojih vinograda i ni{ta drugo. Davawe polovine prihoda, sa maweg crkvenog vlastelinstva koje je pot~iweno ve}em manastiru, predstavqa dobro poznatu pojavu u sredwovekovnoj Srbiji. Kada je Vuk Brankovi} pot~inio (1377) manastir Sv. \or|a Skoroposti`nog kod Skopqa sa svim posedima velikom manastiru Hilandaru, naredio je da se od letine koja se sakupi na posedima manastira Sv. \or|a, od ìta, vina „sirewa” i svakog drugog dohotka, polovina odnese u Hilandar, a druga polovina ostaje u „ku}i” Svetog \or|a.48 Sli~no je u~inio i gospodin Konstantin Draga{ kada je pot~inio Hilandaru svoju ba{tinsku crkvu u Arhiqevici sa posediima. Gospodin Konstantin je izri~ito naredio da se polovina ìta koje se ovr{e odnose u „veliki manastir” Hilandar, „a druga polovina da stoji u ku}i arhiqevi~koj”.49 Navedeni primeri pokazuju, kako su i pravoslavni hramovi sa svojih poseda, ako su pot~iweni nekom velikom manastiru, davali polovinu od ostvarene letine, odnosno polovina od ìta ili vina. U tome nema diskriminacije, ve} se iskazuje pot~iwenost feudalnom gospodaru vlastelinstva. Nametawe obaveze „popovima latinskim” (katoli~kim) u [ikqi, da od svojih ba{tinskih vinograda daju jedan ~abar vina, tako|e ne predstavqa diskriminaciju, jer su i pravoslavni popovi na manastirskim vlastelinstvima imali sli~ne obaveze. Posebnom odredbom u Svetoarhan|elovskoj hrisovuqi za popove je bilo predvi|eno slede}e: „A koji se popovi nalaze u celoj oblasti Arhan|elovoj, da im je zakon o vinogradu, i o ora- 47 Svetoarhan|elovska hrisovuqa, 99, 130. Jedan ~abar vina sadrì 4 vedra, a svako vedro ima zapreminu od 10,25 litara vina. Vidi: S. ] irkovi}, Mere u sredwovekovnoj srpskoj dràvi, Mere na tlu Srbije kroz vekove, Beograd 1974, 61 (= Rabotnici, vojnici, duhovnici, Priredio V. \oki}, Beograd 1997, 157). 48 S. Novakovi}, Zakonski spomenici, 452. 49 S. Novakovi}, n.d. 448. 19 wu, i o drugoj raboti kao {to je zakon u Studenici i u Svetog Simeo- na”.50 Iz citirane odredbe jasno se vidi da su svi popovi, a pre svega pravoslavni, na vlastelinstvu manastira Sv. arhan|ela kod Prizrena du- `ni da obra|uju manastirske vinograde, da oru manastirske wive i obavqaju jo{ neke poslove, po „zakonu” kakav se primewuje na vlastelinstvu Studenice, odnosno lavre Sv. Simeona. Obaveza obra|ivawa vinograda teretila je popove i na drugim manastirskim vlastelinstvima, pa se ona smatra uobi~ajenom ili ozakowenom, uostalom obaveza obra|ivawa vinograda izvr{avala se po „Zakonu svetoga Simeona i svetoga Save”, {irom srpske dràve.51 Ova je obaveza teretila i „latinske popove”, ali je u selu [ikqi zamewena naturalnom da`binom, odnosno davawem jednog ~a- bra vina, {to je odgovaralo i „latinskim popovima” i gospodaru vlastelinstva, manastiru Sv. arhan|ela kod Prizrena. Sve ovo nedvosmisleno pokazuje da nije postojala diskriminacija Arbanasa katolika u Gorwem Pilotu, niti popova „latinskih” u tom kraju. Pored Arbanasa zemqoradnika u Pilotu, car Du{an je pot~inio manastiru Sv. arhan|ela kod Prizrena 9 arbana{kih i 8 vla{kih katuna koji su po zanimawu bili profesionalni sto~ari. Tada su pot~iweni slede}i katuni Arbanasa: \inovci, Ma|erci, Beloglavci, Flokovci, ^rn~a, Caparci, \onovci, [pinadinci, Novaci.52 Teritorija slede}a ~etiri arbana{ka katuna: [pinadinci, Caparci, Novaci i \inovci, prostirala se severoisto~no od Prizrena prema Suvoj Reci, dok je katun Ma|erci imao za stalno prebivali{te predeo na severnim obroncima planine Milano- vac. Izgleda da su se u ovom kraju nalazile i teritorije preostala ~etiri arbana{ka katuna. Za razliku od obaveza Arbanasa zemqoradnika koje su poznate bar u na~elu, o du`nostima sto~ara Arbanasa po katunima nema direktnih podataka u Svetoarhan|elovskoj hrisovuqi. No i pored toga, s razlogom se moè re}i da su se i na wih odnosile odredbe „Zakona Vlahom” koji je saop{ten u hrisovuqi manastira Sv. arhan|ela kod Pri- zrena.53 Na ovakvu pretpostavku upu}uje ~iwenica da su i Vlasi i Arba- 50 Svetoarhan|elovska hrisovuqa, 113, 143. 51 M. Blagojevi}, Zakon svetoga Simeona i svetoga Save, Sava Nemawi} – Sve- ti Sava, Nau~ni skupovi SANU 7, Predsedni{tvo, kw. 1, Beograd 1979, 129–166 (= Nema- wi}i i Lazarevi}i i srpska sredwovekovna dràvnost, Beograd 2004, 191–246). 52 Svetoarhan|elovska hrisovuqa, 94, 125. 53 Svetoarhan|elovska hrisovuqa, 113, 114, 143, 144. Car Du{an je odredio da se manastiru Sv. arhan|ela daje godi{we po 400 „spudi” soli u Svetom Sr|u na Bojani, a onda je u „Zakonu Vlahom” kratko nare|eno: „i solь da nose”, svakako iz Svetog Sr|a pa do Pri- zrena, odnosno manastira Sv. arhan|ela. U manastirskoj hrisovuqi saop{tava se da gra|ani Bara daju godi{we caru po 100 perpera, a ubudu}e }e umesto 100 perpera davati manastiru Sv. arhan|ela po 10 tovara uqa, uz napomenu „da ga nose Arbanasi”, svakako iz Bara do Prizrena, odnosno manastira (Sve- toarhan|elovska hrisovuqa, 100, 131, 144). Navedene ~iwenice pokazuju da su i Vlasi i Arbanasi pruàli manastiru transportne usluge, prenose}i so ili uqe iz Primorja do Prizrena, {to upu}uje na konstataciju da su obaveze i Vlaha i Arbanasa po katunima bile sli~ne. 20 nasi organizovani u katune koji se prete`no bave sto~arstvom, zatim {to su se teritorije i vla{kih i arbana{kih katuna, na vlastelinstvu manastira Svetih arhan|ela, nalazili u istom kraju, a ponekad i dodirivale i najzad, {to su prekr{aji vla{kih i arbana{kih katuna sankcionisani na isti na~in. Vla{ki i arbana{ki katuni imali su u XIV veku svoje stalne teritorije na velikim manastirskim vlastelinstvima ili na dràvnom zemqi{tu. I jedni i drugi kretali su svakog prole}a sa svojim stadima u pravcu planinskih pa{waka, odakle su se vra}ali u jesen na stalna stani{ta ili na zimske pa{wake. Prilikom ovog kretawa u jednom i drugom pravcu, prolazilo se kroz seoska naseqa, pa su velika stada profesionalnih sto~ara mogla me{tanima da pri~ine znatnu {tetu. Da bi se to spre- ~ilo 82. ~l. Du{anovog zakonika predvi|a slede}e: „U selu gde se zaustavi Vlah ili Arbanas, u tom selu da se ne zaustavi drugi koji za wim ide. Ako se zadrì na silu, da plati potku i {to je ispasao”.54 Odredba je ja- sna. Kretawe Vlaha i Arbanasa je dozvoqeno, ali se samo pojedinac sa svojim stadom moè zaustaviti privremeno u jednom selu. Ako to u~ini i drugi koji za wim ide sa svojim stadom pla}a „potku”. Pod potkom se podrazumeva povreda zemqi{ne svojine i kazna za povredu zemqi{ne svojine koja je visoka.55 Posebnim ~lanom Du{anovog zakonika (~l. 77) za potku se predvi|a slede}e: „Potka me|u selima 50 perpera, a Vlasima i Arba- nasima 100 perpera. I od te potke caru polovina, a polovina gospodaru ~ije bude selo”.56 Prisvajawe i kori{}ewe tu|eg zemqi{ta ka`wava se zaista strogo. Ako jedno selo u~ini povredu zemqi{ne svojine drugom selu, pla}a kaznu 50 perpera, a ako to u~ine katuni Vlaha ili Arbanasa pla}aju dva puta vi{e, odnosno 100 perpera. Zakonodavac ni u ovom slu- ~aju ne pravi nikakvu diskriminaciju prema Arbanasima kao narodu, ve} iskqu~ivo stroìje ka`wava profesionalne sto~are organizovane u katu- nu, bilo da su Vlasi bilo Arbanasi. Na osnovu celokupnog izlagawa moè se slobodno re}i da su kon- takti izme|u Srba i Arbanasa, od druge polovine XII do sredine XIV veka, bili konstantni, zbog toga {to je mawi ili ve}i deo Arbanasa sa teritorijom na kojoj su ìveli pripadao srpskoj sredwovekovnoj dràvi. Etni~ku granicu predstavqala je dolina Drima, odnosno Pilot, gde su srpska i arbana{ka sela bila izme{ana. Izgleda da su mawe grupe Arba- nasa, verovatno sto~ara, pred kraj XIII veka prodrle u ravnicu oko Ska- darskog jezera i u Krajinu. Nekoliko sto~arskih arbana{kih katuna bo- ravilo je i u Metohiji za vreme cara Du{ana, ali oni nisu imali nikakvu teritorijalnu vezu sa mati~nim zemqama Arbanasa, odnosno sa „Rab-

54 Zakonik cara Stefana Du{ana, kw. III, Odeqewe dru{tvenih nauka SANU, Izvori srpskog prava IV, Beograd 1997, 122, 123. 55 T. Taranovski, Istorija srpskog prava u Nemawi}koj dràvi, Beograd 19962, 465–468. 56 Zakonik cara Stefana Du{ana, kw. III, 120, 121. 21 nom”, pa ni Pilotom. Ove katune razdvajao je {iroki pojas zemqoradni- ~kih naseqa u kojima su ìveli Srbi. Mnogobrojna srpska sela nalazila su se u Prizrenskoj ùpi, zatim u ùpama Patkovo, Altin, Zatrnava i Podrimqe, pa su prekidala teritorijalnu vezu izme|u izolovanih arbana- {kih katuna severno od Prizrena i doline Drima, gde je bilo i slovenskih i arbana{kih naseqa. Srpski vladari i srpske vlasti ophodili su se sa Arbanasima kao i sa ostalim podanicima u dràvi. Nije bilo nikakve diskriminacije, ni na etni~koj, ni na verskoj osnovi. Od Arbanasa zemqoradnika zahtevalo se da izvr{avaju sve obaveze na isti na~in kako ih izvr{avaju Srbi zemqoradnici, dok su opet Arbanasi sto~ari po katunima imali, po svoj prilici, jednake obaveze kao i Vlasi sto~aru u okviru svojih katuna. Razlika se nije pravila ni u ovom posledwem slu~aju, pa bi se pre moglo govoriti o izjedna~avawu prava i obaveza poslovewe- nih Vlaha sa pravima i obavezama sto~ara Arbanasa. Na kraju treba jo{ re}i da se stanovnici iz „Rabna” ili koji vode poreklo sa tog prostora, u najstrijim srpskim izvorima iz perioda Nemawi}a nazivaju iskqu~ivo Arbanasi, a nikada Iliri.

ALBANIANS IN THE LIGHT OF THE OLDEST SERBIAN SOURCES by Milo{ Blagojevi} Summary Stefan Nemanja added to his state the valley of the Drim river, at that time two „districts”, the Upper and Lower Pilot. The population of this region was mixed, both in the ethnical and religious sense. In addition to Albanians and Serbs, there were some Latins (Romance people), Catholic, and the followers of the Orthodox Church. From the time of Stefan Nemanja till the disintegration of the Serbian empire, more precisely from the second half of the 12th till mid-14th century, the valley of the Drim represented the ethnical border between the Serbs and the Albanians. During the 13th and in the first half of the 14th century, the Serbian kins and czars from the Nemanji} dynasty extended their political influence to other regions of the present Albania, too, and the Serbian elite was well acquainted with the circumstances and population in the occupied area. The Serbian medieval sources from that period never used the name Illyrians for the inhabitants of Albania, but as a rule the name Arbanases, and their central region was called „Rabna”. The historiography sometimes assumed that the Serbian authorities carried out discrimination towards the Albanian catholics and their priests, which cannot be proved on the basis of the analy- sis of the Serbian sources. It is more likely that one may prove the opposite. There are reliable insights that the Albanian farmers in Pilot, who were subjects of the orthodox monastery of St. Archangel at Prizren, had dues to the monastery equal to the ones paid by the Serbian farmers, while the Albanian livestock-breeders had similar obligations like the orthodox Wallachian livestock-breeders. Discrimination did not ex- 22 ist when it comes to catholic priests either, because their dues to the rulers of the es- tates were similar to those of the orthodox priests. Shortly, all the Albanians within the borders of the Serbian medieval state had the same obligations and rights like other subjects of the rulers from the Nemanji} dynasty. UDK 94(=163.41)(477) „17“

Volodomir Miq~ev

SRBI U UKRAJINI U PRVOJ POLOVINI XVIII VEKA

SA@ETAK: Autor prikazuje istorijat srpskih husarskih pukova u carskoj Rusiji od Petra Velikog 1710–1711. nadaqe, do sredine XVIII veka. Isti- ~e pri tom ulogu Jovana Albaneza, potoweg pukovnika, zatim Ivana Stojanova, generala, ukazuje na ratovawe srpskog puka u Persiji i na Baltiku, a posebno s Turcima 1735–1739, isti~e hrabrost tih pukova, ali i wihove tegobe u pogledu razme{taja i ishrane, plata, dezerterstva, ukazuje na Rusiju u me|unarodnim odnosima tog doba i weno uzdizawe u red velikih sila, prati ih sve do velikog preseqewa Srba iz Austrije 1751–52. godine. KQU^NE RE^I: srpski pukovi, pukovnik Jovan Albanez, general Ivan Stojanov, B. M. Minih, Kuming, Srbi-migranti u Tusiju

Osamnaesti vek je vreme velikih promena u sistemu „evropske ravno- teè” i stalne ekspanzije Rusije na jug. U borbi koju je vodila sa Turci- ma Rusiji su bili potrebni verni saveznici, koje je ona sasvim opravdano traìla me|u porobqenim balkanskimi narodima Osmanske imperije. I mada ukupna spoqnopoliti~ka delatnost ruske diplomatije na Balkanu tokom 18. veka ide pod geslom borbe bez koristi, a za interese edino- krovnыh i edinovernыh ne moèmo da negiramo ocenu takve delatnosti samo kao jedan od mnogih koraka na putu za ostvarewe krajweg ciqa – vladawe na prostorima Osmanske imperije koji su naseqeni pravoslavci- ma. Srpska „karta” u toj igri imala je jedno od prvih mesta. Kada se govori o vezama srpskog naroda sa Ruskom dràvom tokom navedenog perioda, ne smemo da zaboravimo da su realno ovi odnosi bili u stvari srpsko-ukrajinski, jer se prete`ni deo srpskih doseqenika u rusku dràvu naseqavao upravo u Ukrajini, a srpsko sve{tenstvo je uglavnom imalo kontakte sa kijevskim manastirima... Odnosno, ovi me|usobni odnosi kao da su bili postavqeni u trojnom odnosu: na dràvnom nivou * Ovde i daqe u tekstu }emo navoditi citate jezikom origiinala – ruskim 18. veka, bez paralelnog prevoda, jer genetska srodnost ukrajinskog, srpskog i ruskog jezika omogu}uje ~itaocu da bez posebnih pote{ko}a moè da razume sadràj citata. Citati i navodi na ruskom jeziku ozna~eni su u tekstu kurzivom. 24 mogu se razmatrati kao srpsko-ruski odnosi, na nivou realnog, svakodnevnog ìvota, uglavnom kao srpsko-ukrajinski. Ovi posledwi imali su trajnu i staru tradiciju. Aktivniji postaju tokom 17–18. veka.1 Kada je re~ o neprekidnom i masovnom naseqavawu Srba u ju`ne krajeve tada{we Ukrajine, na inicijativu i uz pomo} ruskih vlasti, ono se vezuje za delatnost Petra I. Nagla{avamo, da tokom celokupne vladavine ovog monarha ruska dràva je brinula o interesima Srba kako u Osman- skoj, tako i u Austrijskoj imperiji. Jedno od prioritetnih pitawa „srpskog” pravca u ruskoj diplomatiji bilo je podràvawe veza sa pravoslav- nim stanovni{tvom Banata, Ba~ke, Srema, Slavonije i Transilvanije (Erdeqa) i za{tita wegovih interesa pred vladom u Be~u.2 Prisustvo velikog broja militarizovanih qudi – grani~ara u navedenim regionima, obeleìlo je, karakteristi~nu za 18. vek, tendenciju stupawa zna~ajnog broja Srba u vojnu rusku slu`bu. Smatraju}i da je korisno uvesti laku kowicu car, Petar I je naredbom od 20. aprila 1707. naloìo oficiru po imenu Apostol Ki~i}, da uzme 300 vojnika u husarsku komandu sa 8 oficira Srba i Vlaha. Ovi qudi su u{li u tzv. „Vla{ku banderiju”.3 Bez obzira na svoje ime „Vla- {ka”, ova husarska komanda nije bila ~isto monoetni~ka formacija i ukqu~ivala je u svoje redove i predstavnike drugih balkanskih naroda naro~ito Srba, o ~emu svedo~i ime i prezime wenog pukovskog komandira. Tokom 1708. godine u ovu vojnu komandu stupio je veliki broj vojnika Sr- ba. Vo|eni su pregovori o dolasku novih grupa Srba iz Austrije i Crne Gore4 u rusku dràvu. Formirawe sli~nih odreda lake kowice ubrzo je za Rusiju postalo neophodno kao vazduh. Situacija u ju`noukrajinskom regionu, po~ev od 1709. godine, bila je neobi~no sloèna: antirusko istupawe Zaporoàca na ~elu sa Kostjom Gordijenkom i wihov daqi prelazak pod protektorat Turske stavili su rusku komandu pred neprijatnu, ali bolno realnu ~iwenicu – odsustvo u ju`nim granicama Ukrajine snaga, pomo}u kojih bi se moglo obezbediti ~uvawe dràvnih interesa u regionu. Prema planovima Petra I takva snaga trebalo je da postane pravoslavno, pre svega srpsko, stanovni{tvo Balkanskog poluostrva. Za vreme rusko-turskog rata 1710–1711. godine, poznatog u istoriografiji pod nazivom Prutski pohod, Petar I je razaslao na Balkan emisare sa pozivima za podizawe ustanaka protiv Turaka i stupawe u rusku slu`bu.5 1 [ev~enko, F. P., Serbi i Bolгari v ukraïnsьkomu koza~omu vійsьku XVII–XVIII sm., Pitannяіstorіï ta kulьturi slov’яn, Kiïv, 1963, ~. 1, str. 67–86. 2 Rosійsьkiй deràvniй arhіv davnіh aktіv (daqe: RDADA), fascikla 86, opis 1, str. 1, artk. 1–4. 3 Gusarы/Voennaяэnciklopediя v XVIII tomah, pod red. K. I. Veli~ko i dr., Sankt Peterburg, T-vo I. D. Sыtina, 1912, t. VIII, str. 547. 4 RDADA, f. 86, op. 1, str. 1, ark. 1–3. 5 Balkanы v me`dunarodnoй ìzni Evropы (XV–XIX v.v.), A r { G. L., Vinogra- d o v V. N., D o s t я n I. S., N a um o v E. P.,Balkanskie issledovaniя: ismori~eskie i ismoriko-kulьmurnыe nrocessы na Balkanah, Moskva, Nauka, 1982, Vыp. 7, s. 47 25

Broj husara se pove}ao i iznosio je 1711. godine 6 pukova i 3 banderija. Posle neuspele Prutske kampawe oni su delimi~no bili raspu{teni, a oficiri i redovi/vojnici naseqeni u Ukrajini na teritoriji slobodskih koza~kih pukova.6 U sastavu ruske vojske ostale su samo tri husarske komande po petstotina vojnika koje su bile iskori{}ene u ratu sa [vedskom i rasfor- mirane 1721. godine.7 Me|u oficirima ovih banderija 1715. godine prvi put je spomenut ~ovek kome je su|eno da bude prvi komandant i organizator Srpskog husarskog puka – kapetan Jovan Albanez: zajedno sa drugim srpskim oficirima on je bio upu}en u Novgorod, bliè centru ratnih dejstava, u mesto dislokacije husarskih komandi.8 Noj{tadski mirovni dogovor, koji je uveo Rusiju u red dràva op- {teevropskog zna~aja, s druge strane, dao je Petru I mogu}nost da se ak- tivnije okrene re{avawu problema izlaska ka ju`nim morima, {to se toliko jasno pokazalo u Persijskom pohodu 1722. godine. Bilo je hitno potrebno da se pove}a broj vojnih suvozemnih snaga u ju`nom regionu. Ideja formirawa husarskih pukova lake kowice bila je reanimirana: 7. januara 1723. objavqeno je nare|ewe, koje je proglasio predsednik Vojne kolegije Aleksandar Men{ikov: O nabore iz odnodvorcev, vmesmo landmilicii, 9 гusar i sformirovanii iz nih nolkov. Prema ovom nare|ewu jednodvor- ska naseqa centralnih regiona Rusije trebalo je da se presele na jug – u Bahmutsku provinciju.10 Za pukovnike, rotmistre i unter-oficire u wima postavqani su ovi Srbi, koji su ranije sluìli u husarskim banderijama i bili su spretni u vojnom ume}u. Organizaciono oblikovawe puka ipak nije ostvareno, bez obzira {to su jednodvorci po~eli da se preseqavaju u basen Lugawe i Bahmuta. Pa`wu Petra I u to vreme odvukao je drugi, vitalniji i efektivni- ji projekat, koji su stvorile ovakve okolnosti. Na sredini vladawa Kar- la VI Habzburgovca (1711–1740) do{lo je do zao{travawa religijskog problema. Poàreva~ki mirovni ugovor (1718) usled osvajawa na Balkanu doveo je do porasta broja pravoslavnih podanika imperije. Rimska kurija je odmah skrenula pa`wu austrijskom i ugarskom katoli~kom sve{tenstvu o neophodnosti da se ovo stanovni{tvo dovede makar pod formalni pa- tronat Vatikana. Jednostavnije re~eno, radilo se o zavo|ewu unije i stva- rawu takvih crkvenih struktura u kojima bi, uz ~uvawe „isto~nog” obre- da, najvi{a instanca bio papa. Nastala je situacija, sli~na onoj kakva je bila u Ukrajini posle sklapawa Brestovske unije (1596). Ukrajinski na- 6 RDADA, f. 86, op. 1, spr. 1, ark. 5. 7 Gusarы/Voennaяэnciklopediя v XVIII tomah... t. VIII, s. 548–549. 8 RDADA, f. 86, op. 1, spr. 1, ark. 5. 9 Polnoe sobranie zakonov Rossiйskoй imperii (PSZRI) – SPb, Pe~atano v Tipo- grafii 2 Otdeleniя Sobstvennoй EIV Kandelяrii, 1830, t. VII: 1723–1727, str. 2. 10 Kabuzan, V. M. Zaselenie Novorossii (Ekamerinoslavskoй i Hersonskoйгuber- nii) v XVIII – I nol. XIX veka (1719–1858 гг.), Moskva, 1976, str. 75. 26 rod je odgovorio serijom burnih koza~kih ratova. Poja~ana je napetost u grani~arskoj sredini. U takvim okolnostima deo grani~arskih oficira opet je uputio pogled prema Ruskoj imperiji, u to vreme jedinoj pravoslavnoj slovenskoj dràvi. Wen ugled me|u srpskim grani~arima tada je bio neobi~no pozitivan. Vojni uspesi Petra I imali su snaàn odjek i privla~ili su vojne kadrove, koji su èleli da brzo napreduju u slu`bi. Ali i raznovrsne privilegije i visoki ~inovi, koje je Petar I dodeqivao inozemnim vojnicima, bili su veoma zna~ajan stimulans. Ceo taj kompleks faktora doveo je do toga, da je u Rusku imperiju tada bio usmeren srpski pokret preseqenika, koji se odvijao sa teritorije Vojne granice Austrijske imperije. Me|u glavnim inicijatorima preseqavawa nalazio se ve} pomenuti J. Albanez. O~igledno, posle 1721. godine, ili jo{ ranije, on je oti{ao iz Rusije i stupio u austrijsku slu`bu, jer se ve} 1723. godine javqa na horizontu u ~inu majora austrijske vojske. Poznato je tako|e da je on u to vreme bio proteè u istoriji Rusije poznatog diplomate grofa Save Vladislavi~a (Raguzinskog), koji je naro- ~ito brinuo o sudbini Albaneza i finansijski je pomogao wegov odlazak u Rusku imperiju.11 Dvadesetpetog oktobra 1723. godine Kolegija inostranih poslova primila je predlog J. Albaneza u vezi primawa u rusku slu`bu husarskih pukova srpskih grani~ara. U tom predlogu imamo bri`qivo osmi{qen plan o vrbovawu, formirawu i naseqavawu srpskih grani~ara na ukrajin- skim granicama s familiяmi, sire~ь z ènami i demьmi. Saglasno ~e- tvrtom paragrafu izve{taja, planirao je da se formirawe pukova sprovode u Kijevu pod nadzorom kijevskog gubernatora specijalno postavqeni oficiri. I tek koгda nolk soberemca, v moe vremя da budem emu onre- 12 delena slu`ba, гde Eя Veli~esmvo novelim. Albanez je predlagao ne zadovoqavati se ~ekawem preseqenika na mestima, nego damь mne ` mri nasusяno obikoveniю osmavlяя imя na belo, komorыe imeю sluìmь dlя omnusku moih nosыlьщikov v Polь{u, v Serbskuю i Samoгradskie zemlю ili kudыnumь nadleàmь budem (pa- ragraf 9).13 Ve} 31. oktobra 1723, kao posledica ovog predloga, pojavio se univerzal Petra I sa pozivom Srbima da stupaju u husarske pukove u Ukrajini, koji je garantovao da }e dobiti razne pogodnosti i privilegije no ih ranгam i slu`bam, kak oni onoe nolu~ali om Eгo Veli~esmva 14 cesarя rimskoгo v nro{ed{ie voйnы bez vsяkoй raznosmi. Albanezu je povereno da rukovodi komisijom. Kada je dobio paso{e i 1.200 rubaqa za preseqavawe, major Albanez je oti{ao sa oficirima preko granice da vrbuje husare. 11 RDADA, f. 9. op. 1, spr. 16, ark. 83. 12 Polimi~eskie i kulьmurnыe omno{eniя Rossii s югoslavяnskimi zemlяmi v XVIII v. (Dokumentы), Moskva, izd. –vo AN SSSR, 1984, str. 66. 13 Isto. 14 RDADA, f. 20, op. 1, spr. 38, ark. 1. 27

Neseqavawe austrijskih vojnih obveznika je od po~etka planirano u Ukrajini, na ~emu je insistirao i sam Albanez. Kao verovatno mesto sme- {taja budu}eg puka navodi se teritorija Priluckog i Kijevskog koza~kog puka.15 Kijevskom general-gubernatoru Ivanu Trubeckom poveren je zadatak da odràva vezu sa Albanezom i koriguje delatnost wegove komisije. Albanez je boravio u grani~arskim zemqama do zime-prole}a 1724. godine. Upravo tada grani~ari su se upoznali sa tekstom univerzala. îni nam se da otvorene agitacije nije bilo, jer austrijske vlasti nisu mogle da prihvate, nagovaraju za prelazak one koji su u vojnoj slu- `bi. Ali bilo je i onih vojnika koje su austrijske vlasti brisale i otpu- stile. Komisija je radila uspe{no. U svom pismu kijevskom general-gubernatoru Trubeckom od 5. maja 1724. iz Banata, Albanez je pisao da je podelio putna pisma (paso{e) desetorici {tab i oberoficira i jednom pukovniku.16 Zanimqiva je ~iwenica da je kurirska veza bila dobro ure- |ena: obave{tewa su iz Banata u Kijev i{la nedequ dana. O~igledno je da je ova komisija u o~ima ruskih vlasti bila neobi~no va`na stvar. Prvi preseqenici su stigli u Kijev 11. juna 1724. Me|u wima je bio i sam Albanez, a sa wim dva kapetana, dva vahmistra i 14 redova. O tome je Trubecki izvestio predsednika Kolegije inostranih poslova Petra Tol- stoja.17 Vo|ewe poslova u vezi preseqavawa grani~ara u rusku imperiju bilo je u kompetenciji upravo te ustanove. Jo{ nekoliko nedeqa uo~i wihovog dolaska (23. maja) imperator je li~no odredio na~in na koji }e grani~ari dobijati vojne ruske ~inove i odgovaraju}u platu za slu`bu. [to se ti~e naseqavawa porodica vojnih obaveznika, nalagano je da- 18 bы ih selenie bыlo bliè k velikorossiйskim гorodam. Tome je odgovarala teritorija Slobodskih koza~kih pukova. Ve} u junu/julu 1724. godine bili su razaslani posilni u wihove satnije da se izabere mesto za naseqavawe grani~ara.19 Emigracija je bila u toku. Da ne bi preterano nervirali austrijsku vladu, grani~ari i wihove porodice su odlazile u mawim grupama, najvi- {e 20–30 osoba. Takve komande preseqenika stizale su u Kijev skoro svakodnevno: 13. oktobra 1724. stigla je grupa od 7 redova husara – nekada- {wih stanovnika Segedina. Naravno, na ~elu grupe bio je, po obi~aju, jedan od vojnika, onaj koji je imao najve}i autoritet me|u svojim drugovi- ma. U tom slu~aju to je bio Todor Segdijev (Segedinac).20 Za mawe od pola godine (jun/oktobar) 1724. godine u Kijevu je bio skoncentrisan ve}i broj grani~ara. Prvog novembra 1724. bilo je 135 qu- 15 Polimi~eskie i kulьmurnыe omno{eniя Rossii s югoslavяnskimi zemlяmi v XVIII v., str. 67. 16 Centralьniй deràvniй ïstori~niй arhïv Ukraïni, Kiïv (daqe: CDІAUK), f. 59, op. 1, spr. 76, ark. 3. zv. 17 CDІAUK, f. 59, op. 1, spr. 76, ark. 7. 18 Isto, ark. 4–4 zv. 19 Isto, ark. 8. 20 Isto, spr. 75, ark. 79. 28 di u vojnoj slu`bi i to: 10 oberoficira – tri kapetana, tri poru~nika i tri barjaktera; 6 unteroficira – tri vahmistera, dva kaplara i jedan ~etni pisar; 119 redova.21 Imaju}i u vidu da su neki (mada ne svi) imali i ène i decu, koje niko nije beleìo, realan ukupan broj osoba koje su do{le iz Austrijske imperije bio je oko petstotina. O daqoj dinamici i karakteru emigracije grani~ara slikovito svedo~e izve{taji general-gubernatora Trubeckog Kolegiji inostranih poslova, koje je ovaj trebalo da {aqe najmawe jednom mese~no. Prema izve- {taju od 27. decembra 1724. sastav komande Albaneza pove}ao se u korist husara redova na 177.22 Srpski husarski puk, formiran 1724, bio je polietni~ka formacija u kojoj Srbi nisu ~inili apsolutnu ve}inu. Bilo je mnogo i Vlaha, Grka, Bugara, Makedonaca, Ma|ara i Arnauta. Po tome puk kao da je oslikavao mnogonacionalnu specifi~nost Banata, Srema, Slavonije i drugih regiona, iz kojih su se grani~ari i doseqavali. Tokom 1725. godine husarski puk je ulazio u sastav Kijevskog garnizona, ali jo{ nije bio u slu`bi, jer je bio u procesu organizacionog formirawa. Pukovski komandir, je, kao i ranije, bio major Albanez. Ka- ko se vidi iz slu`benih dokumenata, tokom godine nove grupe doseqenika stizale su u Kijev skoro svake nedeqe i zna~ajno su dopuwavale sastav puka.23 U decembru 1725. godine u sastavu puka su bile tri ~ete. Organiza- ciona struktura ~ete husara je bila slede}a. Na ~elu ~ete je bio kapetan, a pored wega su trebali da budu poru~nik i barjaktar, vahmister i ~etni kvartirmister, i pet kaplara. Odnosno, od ukupnog broja 100 u slu`bi, 10 su bili ober i unteroficiri. Prva i druga ~eta su bile kompletne – 102 i 100 vojnih lica u slu- `bi. Komandir prve ~ete bio je kapetan Ivan (@ivan) Stojanov. Me|u oberoficirima ovih dvaju ~eta spomiwe se poru~nik Stefan Vitkovi}, barjakteri Boà Rajnov i Nedeqko Stojanov.24 Tre}a ~eta, koja je ostala nekompletna po broju redova, imala je 72 husara. Wen komandir je bio kapetan Georgij Markov.25 êtvrta ~eta je bila na samom po~etku formirawa – imala je kapetana, poru~nika, vahmistra i 8 redova.26 Ceo puk je imao 295 vojnih lica u slu`bi. Daqe kompletirawe i{lo je u pravcu formirawa ve} postoje}ih i osnivawa novih ~eta. Za nepun mesec broj redova porastao je za 20 osoba.27 21 Isto, ark. 81. 22 Polimi~eskie i kulьmurnыe omno{eniя Rossii s югoslavяnskimi zemlяmi v XVIII v., str. 71. 23 CDІAUK, f. 59, op. 96, ark. 6, 10. 24 CDІAUK, f. 59, op. 1, spr. 98, ark. 1 zv. 25 Isto, ark. 4. 26 Isto, ark. 4–4 zv. 27 Isto, ark. 5, 9, 12 zv. 29

U martu 1726. godine u Srpskom puku ve} je bilo 12 oberoficira; 22 unteroficira i 307 redova.28 Za dve godine postojawa i delatnosti komisije, koja je bila poverena Albanezu (1724–1725) „kriti~ka masa” grani~ara dosegla je onu granicu da je bila sasvim prikladna za boj jedinica. O~igledno, polaze}i od takvog razmi{qawa, po nare|ewu Senata od 24. januara 1726. husarski puk je bio predat iz kompetencije Kolegije inostranih poslova na uprav- qawe Vojnoj kolegiji.29 Isti~emo, da po~ev od kraja 1726. godine emigracija nekada{wih austrijskih vojnika te~e sporije. Razlog za to je dogovor izme|u imperije Romanovih i Habzburga, potpisan 6. jula 1726. od strane ruskog ministra u Be~u Lan~inskog. Prema jednog od ta~aka ovoga dogovora dràve su se obavezale da ne prihvataju i ne pomaù buntovni~ke podanike dràve saveznice, a kada bi saznale o bilo kakvim neprijateqskim planovima takvih osoba, morale bi da obaveste o wima i doprinesu wihovom uni{tewu.30 Nije da su preseqenici-grani~ari bili stoprocentno izdajnici i buntovnici (wihovo protivqewe je vi{e imalo pasivan karakter), nego, kako ne bi ispali nezahvalni u o~ima prijateqa, diplomatska i vojna nadle{tva Ruske imperije su privremeno zaustavila prorusku agitaciju me- |u Srbima i smawila obim izdavawa iseqeni~kih dokumenata preko ambasadora u Be~u i emisara u grani~arskim pukovima Vojne granice. Tako su interesi pravoslavnog stanovni{tva u Austrijskoj imperiji bili privremeno `rtvovani zarad visoke politike. Ruska vojna komanda je, izgleda, bila svesna da u takvim uslovima ne- }e biti mogu}e kompletirati puk grani~arima. Po~ela su premi{qawa i traèwe re{ewa. Vojna kolegija je predloìla da se husari razdele po Slobodskim koza~kim pukovima, ali su oficiri Srbi izmolili suprotno, da se husarski put dopuni slobodskim qudstvom. Da ne bi uvredili dose- qenike no ih inosmransmvu, tako su i u~inili – poslali su u Srpski husarski put 200 slobodskih kozaka. Nisu svi oni bili Ukrajinci. Posle Prutske akcije (1711) na teritoriji Slobodske Ukrajine naseqeno je mnogo Srba koji su stupili u rusku slu`bu. Kada su saznali da se vr{i upis u srpsku vojnu komandu, koja se nalazila u Kijevu, poèleli su da stupe u wu.31 Nekompletnost puka (naro~ito redovnog sastava) unosila je odre|enu neugodnost u ìvot qudi koji su bili u wemu u vojnoj slu`bi. To se u prvom redu manifestovalo u isplati vojne plate. Prema diplomi Katarine I od 2. februara 1726, koja je bila poslata Kijevskoj gubernijskoj kancela-

28 Isto, spr. 136, ark. 15–15 zv. 29 PSZRI, t. VII, s. 563. 30 Solovь e v, S., Ismoriя Rossii s drevneй{ih vremen v 15-mi kniгah, Moskva, Iz.-vo soc. эk. lit.-rы, 1963, kn. H (t. 19–20), str. 29–30. 31 Polimi~eskie i kulьmurnыe omno{eniя Rossii s югoslavяnskimi zemlяmi v XVIII v., str. 72. 30 riji, tro{kovi za izdràvawe husara Slobodskog puka trebalo je da budu izdvojeni iz prihoda Maloruske kolegije.32 Svaki doseqenik, bez obzira na rang, dobijao je 5 ruskih rubaqa za doseqewe.33 Po{to puk nije imao terensku slu`bu, ve} je jo{ bio u formirawu, a pored toga postojao je vi{ak oficira, plata svim oficirima je bila smawena za jedan rang, odnosno, major je dobijao majorski ~in, ali mu je ispla}ivano prema ~inu kapetana, kapetanu prema ~inu poru~nika itd. Husari redovi su bili jedina kategorija qudi u vojnoj slu`bi kojima plata nije bila smawena, mada je takvo smawewe bilo planirano. Pre- ma sistematizaciji husarskog puka na po~etku 1726. godine òlneri (kako oslovqavaju husare redove slu`beni dokumenti onog vremena) trebalo je da dobijaju 1 rubqu mese~no, a tako i kaplari i ~etni pisari, koji su dobijali platu za jedan rang niù. Godi{we to je iznosilo 12 rubaqa (24 forinte), prema 36, koliko su dobijali redovi grani~ari u Austriji.34 Ipak, ruska vojna komanda se brzo otreznila i dobro shvatila da }e takva nepopularna mera biti na {tetu stupawa u rusku slu`bu vojnih lica upravo nièg ranga, koji su nedostajali, i ve} u leto 1726. godine navedenim kategorijama je ostavqena plata na nivou austrijske – 1,5 rubqa mese~no (3 forinte).35 Racioni i porcije, koje su u Austriji davane u naturi, u Rusiji su ispla}ivane u novcu. Ipak, ispostavilo se da su austrijske norme ve}e od ruskih (posledwe su ure|ene prema generalnoj tabeli za vojne kopnene snage od 1720. godine). Na primer, seno za kowe u Austriji – ~etvoro kola mese~no, u Rusiji – dvoje; isto tako i drva.36 Radi boqe orijentacije u vezi finansijskog obezbe|ewa qudi u vojnoj slu`bi husarskog puka nave{}emo cene nekih raciona, kako je bilo odre|eno u drugoj polovini 1720. godine u ukrajinskom gradu Perejaslavu: zob – 20 kopejki za ~etvr- tinu; seno – 20 kopejki za kola; drva – 10 kopejki za kola. [iwele, mu- niju, oru`je i kowe husari su morali da kupuju sami.37 Tvrdwe da su u Ru- skoj imperiji stvarani iskqu~ivo pogodni, skoro „bawski” uslovi za naseqavawe Srba u Ukrajinu, kao {to vidimo, ne odgovaraju istini. Ostalo je nere{eno pitawe o naseqavawu porodica, takozvanih „familija” qudi koji su bili u vojnoj slu`bi. I po odluci vlade, a i prema nadawima doseqenika, to je trebalo da bude Ukrajina. Ali gde, na kom mestu? Ruski oficiri geodeti su traìli u zemqama slobodskih i ukrajinskih pukova, ali jo{ nije bila izabrana kona~na varijanta: tako je 23. maja 1727. iz Dràvne vojne kolegije poslato nare|ewe na~elni{tvu Bil- gorodske gubernije kojim je traèno da se prona|u zemqe za Srpski husarski puk. Leto je pro{lo u traèwu, ali je mesna uprava 22. decembra 32 CDІAUK, f. 59, op. 1, spr. 76, ark. 11–11 av. 33 PSZRI, t. XLIII, Kniga {tatov, ~. I, str. 251. 34 CDІAUK, f. 59, op. 1, spr. 136, ark. 13. 35 PSZRI, t. XLIII, Kniga {tatov, ~. I, str. 252. 36 Isto, str. 258. 37 Isto, str. 261. 31 obavestila predsednika kolegije kneza Mihajla Golicina, da ne postoji neophodan fond zemqi{ta.38 Na po~etku prole}a 1728. godine, ponovo je po~elo traèwe – 15. aprila 1728. komandant Ukrajinske armije Johan Berngard fon Vejsbah je upoznao stare{inu Poltavskog puka sa, istom po sadràju, naredbom vi{e vojne vlasti imperije – da se obezbedi zemqi{te preko reka Vorskla i Oriq za sme{taj grani~ara. Da bi se oslobodila od mogu}ih kvartiranata, uprava koza~kog puka je odmah izvestila da je nemogu}e naseliti Srbe na ovim zemqama, jer }e se time vr{iti pritisak na mesno stanovni{tvo.39 Shvativ{i da se na~elni{tvo koza~kih pukova jednostavno èli osloboditi nepotrebne „glavoboqe” zbog neèqe- nih gostiju, Vejsbah sam preuzima stvar u svoje ruke i ve} 4. juna 1728. kao da odre|uje kona~no mesto naseqavawa: prvo – u Poltavskom puku, mesto Visoka Dibrova na u{}u re~ice Berestovenka, na wenom u{}u Bere- stovu; drugo – u Izjumskom puku kod u{}a re~ica Kami{enka i Sirenka u Siverski Donec.40 Preseqewe celog sastava puka u ta mesta ipak nije izvr{eno, jer su mesta bila nenaseqena, a preseqavati qude tamo na prezimqavawe bilo bi suludo. Umesto toga iz Kijeva husarsku jedinicu prenose i razme{taju na zimske kvartire u satni~kom mestu Priluckog koza~kog puta Varvi. Nepoznato je na osnovu kojih zakqu~aka ruske komande, ali puk je tamo proveo celu 1729. godinu.41 O~igledno da mesta koje je predloìo Vejsbah nisu odgovarala nekim od zahteva, jer je tokom cele 1729. nastavqeno traèwe. Kona~no re{ewe doneo je predsednik Vojne kolegije M. Golicin. Po wegovom mi{qewu puk je radi dobrog obavqawa vojnih funkcija – ~uvawa granice, trebalo da bude naseqen nedaleko od turske teritorije, ju`no od Ukrajinske linije, u Bahmutskoj provinciji, pored mesta Tor, gde je bila i mala tvr|ava.42 Od tada, dugi niz godina, Tor je trebalo da bude mesto (stalnog) boravka husarskih porodica i upravo terenskog Srpskog husarskog puka (u mirno doba). U me|uvremenu u strukturi puka odvijale su se ne toliko broj~ane, koliko su{tinske promene. Mogu}nost da ih istraìmo daju nam spiskovi ~inova za primawe plata u periodu septembar-decembar 1728, sastavqeni po~etkom 1729. Na dan 1. januara iste godine ukupan broj lica u vojnoj slu`bi bio je 316, {to je bilo ~ak mawe u odnosu na podatke iz 1726, kada je bio 341 husar. Od toga redova je bilo 279. Ostatak su ~inili ober i unter oficiri. Po wima sve je bilo u redu – postoje}e ~etiri ~ete bile su potpuno kompletirane rukovode}im kadrom. Po mi{qewu redova, naprotiv, umesto neophodnih 90, na svaku od ~eta dolazilo je 59 (prva 38 Іnstitut rukopisu Nacіonalьnoï bіblіoteki Ukraïni (daqe: ІR NBU), f. „Balkani- stika”, op. 1, spr. II–1687, ark. 442. 39 Isto, ark. 338–338 zv. 40 Isto, ark. 443–443 zv. 41 CDІAUK, f. 59, op. 1, spr. 193, ark. 3 zv; Isto, spr. 194, 1 zv; Isto, spr. 175, ark. 5. 42 PSZRI, t. XLIII, kniga {tatov, ~. I, str. 253. 32

~eta), 64 (druga ~eta), 73 (tre}a ~eta) i 84 (~etvrta ~eta). Razume se, nedostatak se odnosio upravo na sastav redova.43 O~igledno, nezadovoqstvo malim, u pore|ewu sa imperatorskim obezbe|ivawem, aktiviralo je reem- igraciju odre|enog dela husara. To se potvr|uje i upore|ivawem prezimena sastava – mnogi Srbi-redovi su nestali, a wihova mesta su zauzeli neki drugi.44 Preseqavawe grani~ara iz Austrije je i daqe teklo. U junu 1729. godine u Kijevu su se pojavili cesarskoй nacii Smenan Pavlov, ...s mova- 45 riщi, mada su grani~ari ve} dolazili mnogo mawe nego 1724–1725. godine. Ve}ina spomenutih doseqenika je bez dvoumqewa prihvatana u rusku slu`bu i upisivani su kao redovi u petu i {estu ~etu puka, ~ije organizaciono formirawe traje tokom cele 1729. godine. Komplikovanije je bilo za oficire. Na primer, kada je u maju te godine u Varvu kod Albaneza do{ao grani~arski kapetan Ilija Mirkovi} (Markovi}) sa dvojicom husara – Vol~om Stojevim i Stojanom Savi}em, redove su odmah primili.46 Kapetanu je predloèno da prihvati upra`weno mesto bez plate, za koju se smatralo da je moè dobiti ne ranije od putpunog kompletirawa {este ~ete, a ako ne bi prihvatio ovakve uslove, mogao je da ide kuda god ho- }e.47 êkati bi mu bilo dugo – ukupan sastav ove ~ete u junu 1729. brojao je 12 osoba.48 U to vreme u Srpskom puku je u vojnoj slu`bi bilo ukupno 347 qudi.49 Ruska komanda je èlela da {to brè zavr{i organizaciju husarskog puka. O~igledno, upravo s tim ciqem u Varvu su bili poslati ruski oficiri kao komesari-posmatra~i. Do maja 1729. na ovoj du`nosti je bio kapetan Jencin (Jansen).50 Od juna 1729. do 1730. na toj du`nosti je bio kapetan Petro Volodimiriv.51 Ubrzano kompletirawe puka imalo je bez sumwe i prijatnu stranu za ukupan wegov sastav – po~ev od 1728. godine plate su po~eli davati saglasno ~inu (ukinuto je umawewe za jedan rang).52 Ali postojala je i druga, mawe prijatna strana medaqe: prema planovima Senata puk se pripre- mao za ukqu~ivawe u takozvani Nizijski korpus. Prema Peterbur{kom dogovoru, sastavqenom 12. septembra 1723. od strane ruskih ministara i opunomo}enog izaslanika persijskog {aha Tah- masiba – Izmail Bega, {ah Irana, zbog dobijawa vojne pomo}i u borbi 43 CDІAUK, f. 59, op. 1, spr. 175, ark. 2 3v.–7. 44 Isto, ark. 3 zv, 5–5 zv, 6–6 zv. 45 Isto, spr. 194, ark. 12 zv. 46 Isto, ark. 1. 47 Isto, ark. 12. 48 Isto, spr. 203, ark. 7. 49 Isto, spr. 202, ark. 7 zv. 50 Isto, spr. 194, ark. 1 zv. 51 Isto, spr. 193, ark. 4. 52 Baй o v, A., Russkaя armiя v carsmvovanie imneramricы Annы Ioannovnы. Voйna Rossii s Turcieй v 1736–1739. g. Pervыe tri goda voйnы, SPb Эlektro-Tipografiя N. Я. Stoйkovoй, 1906, str. 253. 33 protiv Turske, ustupio je u korist Rusije provincije na zapadnom i ju`- nom priobaqu Kaspijskog mora (Giqan, Mazanderan, i Astrabad, sa gradovima Derbent i Baku).53 Godine 1729. wima je prikqu~ena i [irvanska oblast. Ruske jedinice, koje su se nalazile u tim provincijama, ~inile su Hizijski (Persijski) korpus, ~iji se sastav regularno obnavqao. Godine 1724. u korpusu je bilo 3.500 osoba. Naredbom Senata od 14. jula 1730. husarski put dopuwen je sa 200 slobodskih kozaka i sa ukupno 459 qudi u vojnoj slu`bi, predat je pod komandu generala Qeva{ova, komandanta korpusa.54 Po~etkom septembra 1730. puk je krenuo u pohod. Ve} na putu za prvi sabirni punkt ruske vojske iz puka je pobeglo 179 osoba. Zimu 1730–1731. puk je proveo u vinter-kvartirima u Caricinu i nastavio je put 6. maja 1731. godine.55 Saznawa o boravku puka u persijskim provincijama su krajwe nepot- puna zbog nedostatka dokumentarne gra|e. Isti~emo da su uslovi boravka u bazi bili izuzetno nepovoqni – suptropska klima izazivala je pojavu raznovrsnih epidemija; hrana se ~esto sastojala samo od hleba; platu su vojnicima korpusa zadràvali nekada i 11 meseci; medicinske usluge kao da nije ni bilo a na ceo korpus nije bilo ni 10 lekara, uz skoro potpuno odsustvo lekova.56 Gore navedene nesre}e smawivale su sastav puka ne mawe od sukoba sa odredima mesnih, proturski orijentisanih feudalaca, kojih je bilo dosta. Za godinu i po dana (1731–1732) puk je izgubio tre- }inu vojnog sastava. Oko sto srpskih husara ostavilo je kosti na obalama Kaspijskog mora. Nije se vratio sa ovog pohoda ni wegov komandir Jovan Albanez. Wegovo mesto je preuzeo I. Stojanov, dobiv{i tada ~in majora. Boravkom u Persiji svi su bili siti do gu{e. Major Stojanov je odlu~io da moli rusku komandu da se puk vrati u Ukrajinu. Politi~ka situacija na ju`noukrajinskoj granici je doprinela realizaciji ovog plana i u jesen 1731. do{lo je do konfrontacije s Turskom. Jo{ 25. jula general-an{ef grof fon Vejsbah, komandant ukrajinske armije, poslao je iz Polatave u Moskvu izve{taj da se krimski kan na ~elu tatarskih i nogaj- skih hordi priprema da krene u pohod. Vejsbah je naredio regularnim jedinicama da odmah krenu prema granici i pisao je hetmanu Danilu Apo- stolu da odmah izvr{i mobilizaciju kozaka.57 Imaju}i saznawa o zategnu- tim odnosima Rusije i Turske, I. Stojanov je iskoristio priliku i pove- zao se sa Vejsbahom. U svom pismu on je isticao da, po{to se u balkanskim zemqama pro{irila vest da je Srpski puk ukqu~en u Nizijski korpus, to je odvratilo potencijalna vojna lica od prelaska uz Rusku imperi- 53 Polimi~eskie i kulьmurnыe omno{eniя Rossii s югoslavяnskimi zemlяmi v XVIII v., str. 76–77. 54 Polimi~eskie i kulьmurnыe omno{eniя Rossii s югoslavяnskimi zemlяmi v XVIII v., str. 76–77. 55 Isto, str. 89. 56 Solovь e v, s., Ismoriя Rossii s drevneй{ih vremen v 15-mi kniгah, Moskva, Iz.-vo soc. эk. lit.-rы, 1963, kn. H (t. 19–20), str. 15. 57 Isto, str. 280. 34 ju. Poznato je, da u ono vreme ~ovek koji je èleo da napravi karijeru u armiji, probijao se u granice one dràve u kojoj se o~ekivao rat. To zna- ~i, ako bi Srpski puk u leto 1732. godine boravio u Ukrajini, stanovnici Srbije i drugih zemaqa, ali i oni koji su bыli s nim v cesarskoй slu`be odnosno svi oni grani~ari, stupali bi u wegove redove i za pola godine nakupilo bi se nekoliko stotina vojnika.58 Vejsbah je izvestio Vojnu kolegiju o tom predlogu Stojanova. Vi{i generalat je prihvatio ovaj plan i odmah je sa~iweno nredsmavlenie Senatu i imperatorki. Dràvna ma{inerija se pokrenula 27. maja 1732. Vojna kolegija je potpisala nare|ewe o izdvajawu husara iz Nizijskog korpusa.59 Osnovni sastav puka je bio upu}en u Ukrajinu jula 1732. Po naredbi komandanta korpusa Mihajla Qeva{ova svi mesni organi vlasti bili su du`ni da na svaki na~in pomaù prolazak husara, obezbe|uju}i za wih, bez odlagawa, hranu za qude, kowe i podvoz.60 Ve} u jesen 1732. wegov dolazak se o~ekivao u Ukrajini. Kolegija inostranih poslova je 17. oktobra poslala hetmanu Danilu Apostolu diplo- mu kojom je predlagano vi{eunomяnumim serbom no vozvraщenii ih iz Nizovoгo kornusa àlovanьe i racii, i norcii velemь vыdamь no nre- 61 `nim ih okladom iz Malorosiйskih dohodam. Kontrola povratka husara bila je poverena kijevskom general-gubernatoru (tada I. B. fon Vejs- bah), ~ija je daqa delatnost, tokom nekoliko narednih godina, bila usmerena na ja~awe odbrambene sposobnosti regiona. Vejsbah je naseqavawe puka planirao u kontekstu podizawa ukrajinske linije, ~iji je autor pro- jekta bio upravo on.62 Izme|u kancelarije kijevskog gubarnatora i Vojne kolegije po~ela je ìva prepiska u vezi mesta naseqavawa. Kona~nu odluku donela je Komi- sija. Prema wenom planu „Srbi“ su bili du`ni da se nesele ipak kod onog mesta Tor (nedaleko od Bahmuta). Takvu odluku potvrdila je naredba Vojne kolegije od 26. januara 1733,63 odnosno, na ovim istim mestima koja su bila odre|ena jo{ krajem 20-ih godina XVII veka. Broj pripadnika husarskog puka 1733. bio je sasvim neznatan: 14 oficira i 183 niìh ~inova.64 Smawewe broja sastava puka za skoro dva puta primoralo je vladu da preuzme mere radi obnavqawa wegove borbene sposobnosti. Predlo- ìli su kozake ukrajinskih pukova: planirano je da se u slu`bu vrbuje do 200 osoba. Radi toga su u koza~ka naseqa poslali oficira za vrbovawe 58 PSZRI, t. IX, str. 196–197. 59 Polimi~eskie i kulьmurnыe omno{eniя Rossii s югoslavяnskimi zemlяmi v XVIII v., str. 90. 60 Isto, 89. 61 Isto, 89. 62 Skalь kovskiй, A. A., Onыm smamismi~eskoгo onisaniя Novorossiйskoгo kraя, Odesa, v Gorodskoй Tipografii, 1850, ~. I, str. 223. 63 Polimi~eskie i kulьmurnыe omno{eniя Rossii s югoslavяnskimi zemlяmi v XVIII v., str. 90. 64 Baй o v, A., Russkaя armiя v carsmvovanaie imneramricы Annы Ioannovnы..., 83. 35 iz Srpskog puka.65 Vrbovawe kozaka je bio prinudan korak. To su isticali i predstavnici vi{eg generalata Ruske imperije. Upravo zbog neophodnosti o~uvawa, po mogu}nosti balkanskog karaktera puka, prema nared- bama Ane Joanovne od 12. marta i 3. septembra 1733. bila je predvi|ena konskripcija balkanskih hri{}ana.66 Posebno je nagla{avano da ne treba bukvalno razumeti poziv za dolazak serbskoгo narodu, jer v sl`be hu- sarskoй u Evo Veli~esmva cesarя rimskoгo raznыh narodov lюdi nrini- 67 maюmsя, vesьma k slu`be гusarskoй hrabrы i iskusnы. Ipak, nije do{lo do realnog poboq{awa ìvota. Puk prakti~no nije bio naseqen na zemqama koje su za to bile odre|ene, bez obzira na 68 brojna bimьe ~elom wegovog komandira Stojanova. Porodice pripadnika puka bile su primorane da stanuju na osnovu prava „podsuseda” u ukra- jinskim i slobodskim pukovima. To se dogodilo, uglavnom, zbog toga {to se puk tokom nekoliko godina nalazio u armiji koja je bila u akciji. Qudstvo puka nije stiglo da se oporavi od boravka u Persiji, kada je Evropu zahvatila politi~ka groznica: 1. februara 1733. umro je poq- ski kraq August II Fridrih. Vest o ovom doga|aju odjeknula je kao poziv u rat. Rusija se spremala da uzme najaktivnije u~e{}e u podeli „poqskog nasle|a”. Umesto kreature poqskih magnata – Stanislava Le{~inskog, Rusija je, zajedno sa Austrijom, vi{e volela da vidi krunu na glavi sak- sonskog kurfirsta Augusta. Da bi iznela sna`ne argumente za svoje èqe, na zajedni~koj sednici ministara i generalata, koja je odràna 22. februara 1733. pod predsedavawem imperatorke odlu~eno je da se po{aqe na poqsku granicu 20 hiqada ruskih vojnika pod komandom feldmar{ala Petra Lasi. Vojska se sastojala od 18 pe{adijskih i 10 kowi~kih pukova regularne armije. Kao poja~awe dodato im je 15 hiqada neregularne vojske, prete`no kozaka (donskih, slobodskih ukrajinskih) i kalmika, a tako|e i гusar ukrainskih skolьko esmь odnosno ukupan sastav Srpskog husarskog puka.69 Daqa eskalacija napetosti u poqskom pitawu dovela je do direktnog me{awa Ruske imperije i 31. jula 1734. korpus Lasija pre{ao je rusko-poqsku granicu. Anali slu`bene ruske vojne istorije ne ~uvaju nikakve izve{taje o u~estvovawu osobqa Srpskog husarskog puka u poqskoj kampawi 1733– 1734. godine. Mo`da se to dogodilo zbog relativno malog broja pripadnika ove vojne formacije, {to joj je davalo izvesnu „drugorazrednost” u o~ima istraìva~a. Ipak, u o~ima ruske komande sastav puka, iako malo- brojan, ostajao je dosta visoko. O tome saznajemo iz ap{ita srpskih husa-

65 PSZRI, t. IX, s. 197. 66 Isto, str. 196–199. 67 Isto, 197. 68 Polimi~eskie i kulьmurnыe omno{eniя Rossii s югoslavяnskimi zemlяmi v XVIII v., str. 93. 69 Solovь e v, S., M., Ismoriя Rossii s drevneй{ih vremen..., kw. X, (t. 19–20), str. 345. 36 ra: redovi Mihajlo Konstantinov i Mihajlo Stefanovi} (zapo~eli su slu`bu u puku 1723. i 1724), zajedno sa drugimi ~inovima, u~estvovali su u opsadi Dancinga (Gdawska) od strane ruske vojske pod komandom feldmar{ala Burharda-Hristofora fon Miniha, koja je bila tokom prve polovine 1734. (grad su zeuzeli 28. juna) i za to su bili vi{e puta pohva- qeni od na~elni{tva.70 Nadawa ve}eg dela qudstva da }e imati makar mali predah posle zavr{etka rata s poqskim konfederatima, za vreme kojeg bi mogli malo srediti doma}instva u Ukrajini i bar malo biti sa porodicama, pokazala su se uzaludna. Puk su prebacili u Ukrajinu, ali ne radi uobi~ajene grani~arske slu`be. Jo{ u jesen 1734. po~ela je konfrontacija izme|u Peterburga i Istambula povodom me{awa Turaka u persijsko pitawe, s jedne strane, i zbog napada Zaporoàca na nogajske aule s druge strane. Istina, ove i naredne godine vojne akcije, ako se tako uop{te mogu nazvati, nisu prela- zile razmere lokalnih sukoba. Rusija je tada bila u veoma povoqnim okolnostima, koje su jo{ obe- }avale uspeh u ratu: u blagajni je bilo sredstava, vojska je bila u dobrom stawu. U Peterburgu su ve} odavno èleli da otpo~nu ovaj rat. Vra}awe provincija od strane Rusije Iranu, koje je osvojio Petar I (prema Re- {tanskom i Gjanxinskom sporazumu iz 1732. i 1735) mada je i moglo da bude opravdano zbog toga {to su ova teritorijalna osvajawa, kao {to smo videli, davno bila pretvorena u grobqe za jedinice koje su bile tamo upu}ene i za dràvne tro{kove. Ovo je uznemiravalo ambicioznu prirodu imperatorke i weno najbliè okruèwe – nije im bilo po voqi da nova vlast po~iwe rasprodajom Petrove ba{tine. Kompenzacija je bila krajwe neophodna. To je mogao da postane povratak izgubqenih zemaqa, po sramnom za Rusiju Prutskom miru, a mo`da i sticawe novih na jugozapadu (odnosno u pravcu Balkana). Tako|e, ceo sastav Srpskog puka mogao je da bude ube|en da ne}e ostati bez slu`be. Godine 1736. puk I. Stojanova (tada ve} potpukovni- ka) sa 300 husara bio je ukqu~en u Dweparsku armiju B. H. Miniha, koja je u kampawi ove godine trebalo da deluje na operativnom prostoru doweg toka Dwepra i u Krimu.71 B.H. Mnih, koji je imao priliku da se upozna sa borbenim kvaliteti- ma „Stojanovaca” za vreme opsade Dancinga, veoma visoko je cenio mogu}- nosti ove lake, neobi~no pokretne kowice i, ~ak nije smatrao da je ne- regularna. Osobine organizacije husarskog puka i wegove akcije za vreme vojnih operacija potvr|ivale su opravdanost ove ocene istaknutog vojskovo|e. Komora husara je bila nevelika – wu su imali samo ~inovi {taba puka, a i to u ograni~enoj koli~ini. Husari su se isticali li~nim spo- 70 CDІAUK, f. 1413, op. 1, spr. 9, ark. 106, 112. 71 Baй o v , A., Russkaя armiя v carsmvovanaie imneramricы Annы Ioannovnы..., 83. 37 sobnostima u izvi|a~koj slu`bi (zbog znawa turskog jezika), i odli~no su delovali, kako u kowi~kom, tako i u pe{a~kom stroju.72 Prva vojna operacija husarskog puka u kampawi 1736. godine, o kojoj imamo podataka, je ona u kojoj su oni, zajedno sa donskim kozacima, zauzeli logor tatarske vojske ~iji je komandant bio unuk hana – kalga-sultan. Pobiv{i nekoliko stotina Tatara, oni su bili primorani na povla~ewe, jer nisu dobili pomo} od glavnih snaga, koje su se nalazile nedaleko u pozadini. Gubici avangardne komande su iznosili oko 100 osoba. Broj husara I. Stojanova u tim gubicima, naàlost nije prikazan. To se dogodilo 30. maja 1736.73 Kampawa 1736. godine ima je, u velikoj meri, probni karakter, izvi- |a~ki. Ve} 25. juna, spaliv{i i opqa~kav{i glavna tatarska naseqa B. H. Minih je zbog nedostatka vode i epidemije crevnih infekcija bio primo- ran da vrati armiju do Dwepra. Bez obzira {to nije uspela realizacija svega planiranog i {to nisu uspeli da se u~vrste u Krimu, ovaj pohod je imao veliki zna~aj zbog odjeka koji je imao u granicama turskih poseda. Ruski re- zident u Istambulu E. Vjew{wakov je u jednom od izve{taja Kolegiji inostranih poslova pisao da su Turci veoma opasni prema svojim hri{}anskim podanicima, jer ovi mogu da se dignu na ustanak, ako se ruske snage pribli- è granici: serbы, bolгarы, volohi, moldovane i druгie mak silьno zabo- mяmsя ob izbavlenii svoem ommureckoгo miransmva i mak silьno nre- danы Rosii, ~mo nri nervom è udobnom slu~ae ìzni ne noàleюm dlя 74 va{eгo imneramorskoгo veli~esmva, kak unovaemoй izbavemelьnicы”. Iskusiv{i besperspektivnost pohoda u bezvodni krimski lavirint, ruski generalat je planirao kampawu 1737, uzimaju}i u obzir prethodne pogre{ke. Krajwi ciq pohoda bilo je osvajawe tvr|ave O~akov. Armija Miniha, u ~iji sastav je ukqu~eno i 600 husara Stojanova, prebaciv{i se preko Dwepra blizu Mi{urina Roga, utaborila se kod reke Omiq~ik. Stalno su na sve strane, s ciqem otkrivawa tatarskih odreda, slane husarske izvidnice.75 Dvadesetprvog maja 1737. godine otpo~eo je pokret prema O~akovu. Kretali su se polako, oprezno. Prva akcija bila je sukob husara sa isturenim odredima turske vojske, 12 miqa ispred grada (29. juna 1737). Boj u kojem su u~estvovale snage Srpskog husarskog puka i donskih kozaka trajao je oko 4 sata. Izgubiv{i 10 husara i 15 kozaka, avan- garda je uni{tila vi{e od stotinu od ukupno pet hiqada qudi neprija- teqskog odreda. Osim toga, uhva}eni zarobqenici su dali dragocene podatke o dolasku, morskim putem u O~akov, sedam hiqada Arnauta, Bo{waka i poturica Srba i Bugara.76 72 Isto, str. 84. 73 Solovь e v, S., M., Ismoriя Rossii s drevneй{ih vremen..., kw. H, (t. 19–20), str. 408. 74 Isto, 417. 75 Baй o v , A., Russkaя armiя v carsmvovanaie imneramricы Annы Ioannovnы..., str. 357, 368, 371. 76 Isto, str. 382–383. 38

Ne èle}i da gube vreme na opsadu, B.H. Minih je 1. jula 1737. poveo vojsku u napad. Juri{ je za~udo bio neuspe{an. Odba~ene snagama garnizona, koji je brojao oko 20 hiqada vojnika, ruske snage su se povukle uz zna~ajne gubitke, ali im je pomogao iznenadan splet okolnosti: od slu~ajnog pucwa eksplodirao je barutni podrum (500 buradi baruta), kada je poginulo 6 hiqada Turaka.77 Iskoristiv{i op{tu paniku i nesnalaèwe, husarski puk na ~elu sa I. Stojanovim, prodro je sa strane u gradsko pristani{te i tako je svojim telima napravio mostobran za ostatak ruskih snaga.78 Stojanov se toliko istakao u o~ima Miniha, da je ovaj naglasio da wemu kornusы reгulяrnoгo voйska v komandu s nad`doйnoru~amь mo`- na.79 Komandir puka je, kao nagradu za osvajawe O~akova dobio ~in pukovnika (do tada se spomiwe kao potpukovnik ili brigadir). Svi ober oficiri i niì ~inovi su bili motivisani isplatom premije u iznosu mese~ne plate. Kako bi se bar donekle kompenzovali gubici vojnika husara, u puk je primqeno 54 Srba, Bugara i Grka, koje su prona{li me|u stanovnicima grada.80 To su uglavnom bili zanatlije-pe~albari, po kojima je O~akov bio popularan kao grad stabilnih i relativno visokih zarada.81 O~akov je bio osvojen, ali zadràti ga nije bilo lak{e nego osvoji- ti ga na juri{. Za prezimqavawe kod O~akova cele Dweprovske armije nije bilo nikakvih uslova. Dvadesetsedmog avgusta 1737. glavne snage Mi- niha krenule su prema ruskoj granici. U tvr|avi je ostavqena posada od 8 hiqada vojnika. Za komandanta je postavqen general-major F. fon [to- feqn. U sastav o~akivskog garnizona u{la je i ~eta husara Stojanova (ostatak je oti{ao na vinter-kvartir u Ukrajinu).82 Tokom prezimqavawa puk je preformiran i dopuwen zbog gubitaka. U kampawi 1738. u svom sastavu je ve} imao 5 ~eta.83 Godine 1737. zapo~eto je osnivawe jo{ jednog puka, u ~ijem sastavu je glavno mesto imao bugarski elemenat: nekada{wi pukovnik u austrijskoj slu`bi, tada general poqske, a|utant kneza Qubomirskog – Kuming je u leto 1737. ponovo promenio sizirena i otputovao u Rusiju. On je dobio ~in pukovnika i postavqen u slu`bu Srpskog husarskog puka, ali su ubrzo u Vojnoj kolegiji shvatili, da su time povredili oficire puka, koji su duè bili u ruskoj slu`bi i imali vi{e osnova da dobiju taj poloàj.

77 Isto, 388–390. 78 Solovь e v, S., M., Ismoriя Rossii s drevneй{ih vremen..., kw. X, (t. 19–20), str. 423. 79 Baй o v , A., Russkaя armiя v carsmvovanaie imneramricы Annы Ioannovnы..., str. 393. 80 Isto, 391. 81 CDІAUK, f. 1413, op. 1, spr. 36, ark. 488. 82 Baй o v , A., Russkaя armiя v carsmvovanaie imneramricы Annы Ioannovnы..., str. 404. 83 Isto, 83. 39

Tada su pod komandu Kuminga bile predate dve ~ete husara, prete`no pravoslavno stanovni{tvo Banata (Ugarska), a novostvorena jedinica je nazvana Ugarski husarski puk, mada je on prakti~no formiran tek u prole- }e 1738, i prvi put je istupio kao samostalna borbena jedinica upravo za vreme kampawe iste godine. U zimu 1738. godine oba puta su dislocirana na Ukrajinskoj liniji. Tako su husarski pukovi, srpski i ugarski, bili najblià rezerva ruskim jedinicama razme{tenim na granici. U stepu su regularno upu}ivane husarske izvidnice za izvi|awe i odbijawe tatarskih odreda. Zahvaquju}i zajedni~kim dejstvima husara i Zaporoàca u zimu 1737–1738. tatarski naleti su se po prvi put pokazali kao neefikasan instrument u borbi Turske protiv Ruske imperije.84 Dok su husari Stojanova i Kuminga potpuno uni{tavali nogajske ~ambule (odrede tatarske kowice), carica je odobrila plan letwe kampawe. Po li~noj èqi feldmar{ala B.H. Miniha, 900 husara iz oba puka opet je ukqu~eno u Dweparsku armiju, ~iji je on bio komandant. Indika- tivna je ~iwenica da su husarski pukovi bili prikazani u registru jedinica kao regularni. To je bilo priznavawe wihovih zasluga u o~akovskoj akciji.85 U aprilu, kada su ostavili Ukrajinsku liniju, Stojanov i Kuming su poveli svoje jedinice na desnu obalu Dwepra da se sjedine sa drugima. Oba husarska puka su bila me|u jedinicama skoncentrisanim u logoru kod Perevolo~ne (4. maja 1738).86 Daqe kretawe Minihove armije odvijalo se prema strategijskom planu, u jugozapadnom pravcu s ciqem prodirawa preko Dwepra i pogroma Turaka u Moldaviji. Za vreme kretawa po teritoriji o~akovske stepe husari su neprekidno ulazili u borbe s Tatarima: 30. juna 1738. na re~ici Kodimi i 8. jula na re~ici Savra- ni.87 U posledwoj borbi srpski puk je, prema svedo~anstvu u~esnika i o~evidaca bitke H. Man{tejna, pretrpeo gubitke: rawen je Stojanov i 19 husara, od kojih je jedan umro.88 28. augusta ruska armija je iza{la na obale Dwepra, gde su o~ekivali generalni napad Turaka, ali do wega nije do{lo, samo su se neznatne grupe tursko-tatarske kavalerije sudarile sa husarskom izvidnicom.89 Izvr{iti maksimalni program – prodirawe na teritoriju „Dunav- skih kneèvina” ove godine ipak nije uspelo: bliìlo se jesewe bespu}e pa se trebalo {to pre vratiti u Ukrajinu. Slede}e vesti o dejstvima husarskih pukova dobijamo ve} ispod Kaneva, gde je bilo pripremqeno 35 paroma: 13. septembra preko Dwepra su pre{li husari I. Stojanova, a 23. 84 Isto, 462. 85 Isto, 486. 86 Isto, 495. 87 Isto, 508, 512–513. 88 Man{teй n H., Zaniski ismori~eskie, гra`. danskie i voennыe o Rossii s 1727 no 1744 гod. Perevod T. Malьgina, Moskva, 1823, str. 145. 89 Baй o v , A., Russkaя armiя v carsmvovanaie imneramricы Annы Ioannovnы..., str. 526. 40 istog meseca i qudstvo Ugarskog puka.90 Dislokacija husarskih komandi u zimu 1738–1739. bila je direktno zavisna od toga da li }e izvr{iti slu- `bene obaveze – odbranu granice i zbog toga je bila ograni~ena tom Ukrajinskom linijom. Kampawu 1739. godine B. H. Minih je usmerio, uglavnom, uzimaju}i u obzir pogre{ke iz prethodnih godina, od kojih za glavnu treba smatrati odustajawe od ratnih dejstava u balkanskom pravcu.91 Sve te pogre{ke su ispravqene u leto 1739. Kada je dobila u svoje ruke tvr|avu Hotin, kqu~ Besarabije, armija je ve} za deset dana u{la u wu. I{la je bez zaustavqa- wa, ne ose}aju}i nedostatak hrane za qude i stoku, koja se svakodnevno pove}avala na teret mesnog stanovni{tva.92 Ruske isturene snage su 1. septembra 1739. u{le u Jasi – glavni glad Moldavske kneèvine. Ve} 5. septembra me`du smamami Duhovnыmi i Svemskimi Moldavskoгo knяè- smva i felьdmar{alom гrafom Minihom potpisan je dogovor o ulasku kneèvine u podani{tvo Ruske imperije.93 Rusiji su se otvarale divne, neverovatne perspektive za prodirawe na Balkan. Generalat je to izvrsno razumeo – Minih sin je, spomiwu}i doga|aje u jesen 1739. godine, pisao: obsmoяmelьsmva menerь sloìlisьmakim obrazom, ~mo ne molьko bы- li na lico idealьnыe zimnie kvarmirы dlя voйska, no, ~mo va`nee, om- krыvalasяnumь – v buduщuю kamnaniю na nenriяmelя v eгo sobsmvenoй 94 smrane (odnosno ve} na Balkanu). Tim vi{e {to su do predstavnika vi- {e ruske komande skoro svakodnevno stizale vesti, da wegov dolazak s nestrpqewem o~ekuju. Razlozi za to su bili, i to ozbiqni – neuspeh austrijskih jedinica u vojnim dejstvima protiv Turaka. Uop{te uzev, carske vojne jedinice su dobro obavile kampawu 1736. godine, prodrev{i na teritoriju Osmanske imperije u okolini Ni{a. Mesno stanovni{tvo ih je do~ekivalo s ushi}ewem, obezbe|uju}i vodu, hranu za qudstvo, stoku i kvartire. Ove i slede}e godine vojnici su u velikim odredima pristupa- li armiji Karla VI.95 Naredne godine kao ciq vojnih operacija odre|ena je lepo utvr|ena turska tvr|ava Vidin na Dunavu (severo-zapadna Bugar- ska), ali zbog niza negativnih prilika za imperatore, weno osvajawe nije uspelo. Tu se moè ista}i i razvu~enost pozadine, slaba pe{adija i nedostatak artiqerije, a kao glavni razlog neuspeha ipak treba ista}i epidemiju kuge, koja je zahvatila Transilvaniju i Banat – bazu austrij-

90 Isto, str. 539. 91 Beskrovnый, L. M., Russkaя armiя i flom v XVIII veke, Moskva, Voenizdat, 1958, str. 250. 92 Solovь e v, S., M., Ismoriя Rossii s drevneй{ih vremen..., kw. X, (t. 19–20), str. 454. 93 PSZRI, t. H, str. 890–894. 94 Ko~ubinskiй, A., Graf Andreй Ivanovi~ Osmerman i rozdel Turcii. Iz ismorii Vosmo~nogo vonrosa. Voйna pяti let (1735–1739), Odessa, Tip. [taba Odesskogo voen. Okruga, 1899, str. 487. 95 CDІAUK, f. 59, op. 1, spr. 206, ark. 2. 41 skih snaga.96 Ve} u jesen 1737. godine imperatorske regimente su po~ele da se povla~e. To je bio po~etak apokalipse – turske snage, koje su ponovo zauzele teritoriju oko Ni{a i severnije do Dunava, vr{ile su pokoq, ne po{tedev{i ni decu ni starce.97 Naravno, to nije doprinelo popular- nosti Habzburgovaca u o~ima srpskog naroda. Kampawe 1738. i 1739. nisu popravile stawe. Rusi su prekasno po~eli delovati u neophodnom pravcu pa su glavne osmanske snage bile ba~ene na zapadni front. Kada su izgubili inicijativu napada, Austrijanci su bili sposobni samo da vode od- brambeni rat, ostavqaju}i poziciju za pozicijom. Pomor od kuge nije prestajao: prema izve{tajima iz Be~a samo temi{varski garnizon dnevno je gubio oko pedeset vojnika koji su umirali od stra{ne bolesti.98 U takvim okolnostima pove}avao se prelazak novih iseqenika kod Rusa, u Moldaviju. Na po~etku septembra 1739. godine B.H. Minih je pisao u pismu imperatorki, da гusarы zdesь dobrыh lюdeй naverbovali, me`du ko- morыmi esmь serbы i boгarы, nri{ed{ie iz-za Dunaя naro~no dlя slu- 99 `bы. A ko su bili ovi novovrbovani? Imena i formularski spiskovi, ap{ite i atestati daju nam mogu}nost da odgovorimo na to pitawe: prvo su, kao i uvek, prelazili slu`ilыe lюdi – ~esto spomiwani pomo}ni odredi turske armije. Na primer, vojnik iz Makedonije Panajot Konstanti- nov, koji je kao 17-ogodi{wak, na li~nu inicijativu, do{ao pod zidine opsednutog Hotina, i 11. augusta bio primqen u Srpski husarski puk.100 Dosta je bilo i obi~nih seqaka. Ne mo`emo utvrditi ta~an broj ovih dobrovoqaca, ali, uzimaju}i u obzir udaqenost mesta vojnih dejstava ruskih jedinica od srpskih zemaqa, vidimo da wihov broj nije bio veliki. Ne treba ni smawivati wihov verovatan broj, jer upravo iz rata 1735– 1739. balkanske jedinice su iza{le kompletne, {to nas navodi na pomisao, uzimaju- }i u obzir stalne gubitke, da je takvih migranata moglo biti od nekoliko stotina do hiqadu.101 Uglavnom je to bio „cvet nacije”, mu{karci starosti najvi{e do 20 godina. Ipak, ~ak i neznatna, ova preseqavawa su pokazivala, da su nade u pomo} od strane Ruske imperije bile konkretan program delovawa, kako pojedinaca, tako i grupa srpskog naroda. Tek primqeni srpski dobrovoqci odmah su se na{li u vihoru bor- benih dejstava. Moldaviju, otetu Turcima prema dogovoru od 5. septembra

96 Solovь e v, S., M., Ismoriя Rossii s drevneй{ih vremen..., kw. X, (t. 19–20), str. 420. 97 Polo`enieto na bьlgarskiя narod pod tursko rabstvo. Dokumenti i materiali. Sъ- stavili redaktiral Nikola Todorov, Sofiя, Izdanie na BAN, 1953, str. 107–108. 98 Solovь e v, S., M., Ismoriя Rossii s drevneй{ih vremen..., kw. X, (t. 19–20), str. 448. 99 Ko~ubinskiй, A., Graf Andreй Ivanovi~ Osmerman i rozdel Turcii. Iz ismorii Vosmo~noгo vonrosa. Voйna pяti let (1735–1739), str. 487. 100 CDІAUK, f. 59, op. 1, spr. 6, ark. 48 zv. 101 Polimi~eskie i kulыmurnыe omno{eniя Rossii s югoslavяnskimi zemlяmi..., str. 125. 42

1739, trebalo je, {to je pre mogu}e, u~vrstiti u ruskim rukama. S tim ciqem su na jug, do reke Seret (granica sa Vla{kom) bili razaslati po- kretni manevarski husarski odredi: u Galac, Roman, Bakau. Minih je istakao da su se гusarы dobы~eй oboгamilisь, komoraя im nemalый kura` 102 nridaem (od 23. septembra 1739) Prema svedo~ewu u~esnika u tim doga|ajima – husara Srpskog husarskog puka Nikole Veli~kova iz 1739, po- jedini odredi su delovali ne samo u Moldaviji, nego su zalazili i u Vla- {ku gde su imali sukobe sa korpusom koji je predvodio âri-Mehmet. Bor- be su bile èstoke i krvave. Turci, oja~ani odredima lipkana i dobrux- kih Tatara, koristili su protiv „Stojanovaca” i laku artiqeriju, pa je sastav trpeo gubitke – bilo je mrtvih i rawenih.103 Prodirawe na teritoriju Dunavskih kneèvina bilo je dobra {kola za novope~ene husare, istinska „kova~nica kadrova”: znatan deo ober i unter oficira husarskih pukova na jugu Ruske imperije u drugoj polovini 18. veka (poreklom Srbi) otpo~eli su slu`bu u ruskoj armiji upravo pod zidinama Bendera, Hotina i Jasa pod opsadom.104 Ipak, istovremeno dok su u logoru feldmar{ala Miniha proslavqa- li pokoravawe Moldavije, a sinovi Balkana sawali o povratku slede}e godine u rodne ku}e ne kao „raja”, nego kao pobednici i oslobodioci, stigla je vest o sklapawu mira Austrijanaca sa Turcima, po re~ima Mi- 105 niha smыdnoгo i vesъma nredosudimelьnoгo. Priznav{i vlastitu slabost, Habzburzi su, pored toga 12. septembra 1739. potpisali presudu svim hri{}anima u zemqama vra}enim Turcima (onih, koje je Be~ dobio 1719, prema Karlova~kom miru) – Srbima, Bugarima i Vlasima. Slavni vojskovo|a je apelovao na caricu, mole}i da mu dozvoli, kada osigura podr{ku pravoslavnih na Balkanu, da nastavi pobedonosni pohod preko Du- nava, ali su u Peterburgu, prate}i „veliku evropsku politiku” Austrije i Francuske, poùrile da potpi{u dogovor. Nije preostalo ni{ta drugo nego prikqu~iti se 18. septembra Beogradskom dogovoru o ve~nom me`du 106 obeima dvorami mire i soгlasii. Tako je rusko-turski rat 1735–1739, u posledwoj fazi, imao sve {an- se da preraste u novi kvalitet, da postane „balkanski”. Predvi|alo se, ali se nije dogodilo. I vi{e od toga, sklopqen mirovni ugovor krio je u sebi ko~ni~ku, destruktivnu snagu, s obzirom na perspektive daqih srpskih preseqavawa: prema osmoj ta~ki pograni~ne komande su trebale da eèli kmo no zaklю~enim mira, iz noddanыh obeih smran, u~inя iz- menu, nenoslu{anie ili kakoe nresmunlenie v druгuю smoronu nereйdem, mo ih ne nrinimamь, no mom~as vыdavamь, ~mobы iz-za makыh nusmыh 102 Ko~ubinskiй, A., Graf Andreй Ivanovi~ Osmerman i rozdel Turcii. Iz ismorii Vosmo~noгo vonrosa. Voйna pяti let (1735–1739), str. 489–490. 103 CDІAUK, f. 59, op. 1, spr. 1705, ark. 1. 104 CDІAUK, f. 1413, op. 1, spr. 8, ark. 47 zv; sp. 42, apr. 189–189 zv. 105 Solovь e v, S., M., Ismoriя Rossii s drevneй{ih vremen..., kw. X, (t. 19–20), str. 455. 106 PCZRI, t. H, str. 899–904. 43 lюdeй me`du imneriяmi kakoй holodnosmi, a naina~e sor ne nrizo{- lo.107 Zna~i, od tada Rusija nije trebalo da prima nijednog Srbina – podanika Porte, jer su svi oni bili u kategoriji onih koji su ispoqili nenoslu{anie: usudili su se da bez dozvole turske vlasti ostave teritoriju zemqe. Te{ko je re}i koliko su Rusi po{tovali re~ zakona, mada izgleda ne preterano. Na primer, prema formularskom spisku, dvadesetogodi{wi Ivan Serbul stupio je u slu`bu i podani{tvo wenog imperatorskog veli~anstva 1740, u vreme kada su svi paragrafi dogovora stupili na snagu.108 Takvo pona{awe ruske komande treba i moè da bude obja{weno. Kao posledica Beogradskog dogovora, 3. oktobra 1739. u logoru kod Ni- {a, uz posredovawe francuske diplomatije, bila je sklopqena konvencija izme|u Ruske i Turske imperije Ob onredelenii гranic obeih imne- 109 riй. Postalo je jasno da }e nova granica u jugozapadnom pravcu biti oivi~ena rekama Dweprom i Ju`nim Bugom. Ve} u prole}e 1739. po~elo je povla~ewe ruskih jedinica iza ove linije. U jesen 1739. i u prole}e 1740. puk I. Stojanova nalazio se na pograni~nom delu na Bugu. Wegovi qudi su dobili misiju da do~ekuju i obezbe|uju usluge prevodilaca turskoj delegaciji, koja je stigla da se kona~no re{e sva pitawa u vezi sa razgrani~ewem teritorije.110 Razume se, bilo koji Srbin prebeg mogao je da ra~una na qubazan odnos i topao susret od strane grupa vojnika, koje su dobrim delom bile sastavqene od Srba. Na praksu prijema u slu`bu takvih lica „zatvarali su o~i” ne samo oficiri Balkanci, nego i predstavnici ruske administracije u Ukrajini. Za one koji nisu hteli da izlaù svoj ìvot opasnosti u rizi~nom putovawu nogajskim stepama postojao je jo{ jedan put, istina duì, preko Moldavije i Poqske do Kijeva. Upravo tako je u leto 1740. stigla kijevskom general-gubernatoru M. I. Leontjevu grupa od 16 Srba, Bugara i Grka.111 Odavde, po{to su dobili novac za preseqewe i dali za- kletvu na vernost ruskom prestolu, bili su upu}eni u terenske husarske pukove. Posle kona~nog regulisawa pograni~nog pitawa, koje je bilo potvr- |eno prihvatawem „Instrumenta” kod reke Veliki Ingul 4. novembra 1740, izgledalo je da se mogu vratiti u domove u Bahmutskoj provinciji nedaleko od Tora.112 Trajno naseqavawe srpske zajednice, koja je dugo godina bila primo- rana da se bavi samo vojnim ekzercirom, moglo je da ubrza prikqu~ewe novih preseqenika sa Balkana i iz Banata. Ali je vreme dvorcovыh ne- revoromov sa svom nestabilno{}u pokazivalo nevi|ene metamorfoze qud- 107 PSZRI, t. H, str. 902. 108 CDІAUK, f. 1413, op. 1, spr. 8, ark. 47 zv. 109 PSZRI, t. H, str. 914–915. 110 CDІAUK, f. 59, op. 1, spr. 1705, ark. 1 zv. 111 Isto, ark. 1. 112 PSZRI, t. XI, str. 291–292. 44 ske sudbine, grupa pri imperatorskom dvoru pa i struja u unutra{woj i spoqnoj politici. Burni doga|aji 1739–1740. radikalno su promenili stav o kona~nom re{avawu „turskog pitawa”. Smrt Ane Ivanovne, kratka vlast Braun{vajske dinastije i prevrat 25. novembra 1741. mewali su vlade i nisu dozvoqavali da se nastavi Petrov kurs. Smena sa rukovode- }ih funkcija i slawe u Sibir (kao alternativa smrtne kazne) glavnih inspiratora i vo|a antiturske politike – B. H. Miniha i A. Ostermana, pogubno su uticali na akcije novog kabineta Jelisavete Petrovne.113 Wegovi predstavnici su se kratkovido odricali, ne samo lica u carskoj nemilosti, nego i wihovih dela. Tu je jo{ do{la do izraàja i èqa Ru- sije, zauzete ratom sa [vedskom, da ne zao{trava odnose sa Turskom. U rusko-{vedskom ratu 1741–1743. godine voqom sudbine i ruskog generalata, Srpski i Ugarski husarski puk imali su najzna~ajniji udeo: oni uzimaju u~e{}e u napadima na Fridrihsgam, Hemenfors, Um i na druge gradove {vedske Finske.114 Priliv srpskih elemenata u sastav ovih balkanskih vojnih formacije je ipak tekao bez obzira na udaqenost pukova od zone odakle su krenuli. Tranzitni, prelazni prostor u ovom slu~aju bila je teritorija Ukrajine. Kijevski general-gunerantor M.I. Leontjev je 26. aprila 1742. poslao izve{taj Vojnoj kolegiji o dolasku iz Cesarii i iz Tureckoй oblasmi v vыsokoslavnuю eя I. V. slu`bu raznoгo inosmannoгo narodu lю- di, koih nriйnяmo mnoю seгo anrelя po 18 ~islo 48 ~elovek i no èla- nю ih do onredeleniя vыsokoslavnuю eя I. V. slu`bu v гusarskie nolki 115 koi obremaюmsя nine nri Osmzee.” Iste takve izve{taje sa spiskovi- ma onih koji su stigli, me|u kojima je bilo dosta Srba, on je slao Kole- giji tokom 1742. i po~etkom 1743. godine. Naredba Vojne kolegije Leontjevu od 15. aprila 1743. dobro ilustru- je promene u politici vlade u odnosu na podanike Porte: eèli kmo iz nih яvimca nrirodnьыe serbi i venгrы i na{normы i ab{imы imem nravilьnыя, meh v slu`bu I. V. nrinяmь i dlя onredeleniя v гusarskie nolki omnravimь, a koih iz ne nacionalьnыh serbov i venгrov, ne uder- àv ni malo a vыdav molьko na norohod dlяnronimaniя ka`domu ~e- loveku no 8 rublev omnusmimь, ~mo omkuda nribыl i vnred makih nre- bыvaющih iz-za гranicы inosmrannыh lюdiй, mako` i oficerov bez 116 ukaza ne nrinimamь. Svojim delovawem vlada kao da se deklarisala da odlu~no zauzme neutralan stav u pitawu odnosa hri{}anskhi podanika Osmanske imperije sa wihovim sizirenom. Tako je put ulaska u rusku slu`bu za najmasovniji kontingent Srba, onih iz Turska, bio privremeno zatvoren. Dolazak novih doseqenika kom- 113 Ko~ubinskiй, A., Graf Andreй Ivanovi~ Osmerman i rozdel Turcii, str. 140–145. 114 CDІAUK, f. 59, op. 1, spr. 1705, ark. 1 zv. 115 Polimi~eskie i kulыmurnыe omno{eniя Rossii s югoslavяnskimi zemlяmi..., str. 11. 116 Isto, str. 116. 45 plikovala je i~wenica da se pukovi posle rusko-{vedskog rata nisu vratili u Ukrajinu. Iako je jo{ 5. oktobra izdata carska rezolucija na predlog Senata da se pukovima da kvartir, prema kojoj je trabalo da husarski pukovi stanuju u slobodskim pukovima (u Bahmutskom) – pukovi Stojanova i Kuminta su ostali dislocirani u Liflandiji tokom 1744– 1745.117 Sada, da bi bili ukqu~eni u pukove, emigranti su morali dugo vremena ~ekati u Ukrajini u takozvanim „novim komandama”, u svojevr- snim sabirnim logorima, sankcije ruske komande za ulazak u slu`bu. Po- nekad je vreme tog prisilnog ~ekawa bilo dugo: na primer, nekada{wi austrijski grani~ari Sima Dimitrov i Georgij Stojkov stigli su u Kijev jo{ 1742, ali zbog odsutnosti husarskih pukova, nisu bili primqeni. Go- dinu i po potucawa toliko ih je iscrpilo da su molili da budu {to pre primqeni u slu`bu, ili da im se omogu}i povratak, pod vlast Marije Te- rezije. Uz li~no zalagawe general majora Stojanova, koji je tada, po slu- `benoj du`nosti, boravio u Ukrajini, oni su bili primqeni u srpski puk januara 1744. godine.118 Bez obzira na sve prepreke i patwe u vezi stupawa u husarske pukove, slu`ba u wima se te{ko moè nazvati lakom i prijatnom jer vremena nisu bila laka. Neprestanim 15-ogodi{wim maratonom po terenima ratnih dejstava stvarana je stalna rotacija kadrova ({to je bilo potpuno razumqivo zbog stalnih gubitaka), a to je, naravno, stvaralo napetu atmosferu u me|usobnim odnosima. Ka{wewe plata trajalo je godinu i po dana, (jesen 1743 – prole}e 1745).119 Zavladao je potpuni moralni „pad”, naro~i- to onih, koji godinama nisu videli svoje porodice, primorane da ìve u bedi u Ukrajini. I pored toga {to im je univerzalima Petra I bilo obe- }ano naseqavawe na ju`nim granicama, po osnovu prava landmilicije, u stvarnosti su bili dovedeni u teàk poloàj obi~nog terenskog puka, kojim krpe najgore rupe. Sve se to kao crna mrqa urezalo u svesti balkanskih vojnika. Nezadovoqstvo je bilo masovno. Krajem 1743. i na po~etku 1744. u pukovima, koji su bili na granicama Liflandije, po~ela su dezerterstva. Beàli su u Poqsku, a odatle gde je ko uspeo. âk je bilo nrik- lю~eno mak, ~mo nosledovav{e vozmuьщenie i druгie nodobыe momu 120 nenorяdki slaboumno u~inimь derznulisя. U ovoj, pomalo prikrivenoj oceni ~lanova Vojne kolegije o stawu u husarskim pukovima (april 1744) krije se i vi{e od konstatacije ~iwenice o banalnim dezerterstvima. âk i u glavnoj armijskoj upravi Ruske imperije po~eli su da shvataju da se preteralo. Ali ko je krivac? Krivce su prona{li dosta brzo – ofi- cirski korpus pukova. Odmah napomiwemo da {ef husarskih pukova general major I. Stojanov nije ulazio ni u kakve konfrontacija sa ruskim 117 PSZRI, t. XI, str. 928. 118 Polimi~eskie i kulыmurnыe omno{eniя Rossii s югoslavяnskimi zemlяmi..., str. 123–124. 119 PSZRI, t. XII, str. 408. 120 Polimi~eskie i kulыmurnыe omno{eniя Rossii s югoslavяnskimi zemlяmi..., str. 126. 46 vlastima. Izgledalo je da se on ve} dosta udaqio od svoje etni~ke sredine, a podela na „svoji i tu|i” kod wega je ve} postala malo druga~ija. @ele}i da spase od potpunog rasformirawa pukove koji su na~inili prekr{aje i da sa~uva svoj poloàj, on je na savetovawu Vojne kolegije 29. septembra 1743. predloì oprojekat O razobranii i soderànii гusar- skih nolkov. Po wemu, glavni razlog slabe discipline bio je {to su u pro{lim ratovima, naro~ito po nalozima feldmar{ala B. H. Miniha u {tab i ober oficire unapre|ivani samo na osnovu ratnih zasluga snlo{ь s neumeniem гramome i neznaniem no svoeй dol`nosmi... ~rez komorыh v meйnolkah nred nre`nim osnovaniem nemaloe k bыmiю ih umra~e- no.121 Odnosno, da nisu bili takvi pastiri, i ovde (redovi) ne bi se usu- dile i}i protiv vlasti. Ve} 14. oktobra 1743. po naredbi najvi{eg ruskog generalata sastavqeni su „proskriptivni spiskovi”. Shodno wima trebalo je odmah otpu- stiti i poslati preko granice 6 {tab, 29 ober, i 17 unteroficira. Ta- kva strogost je sa odobravawem prihva}ena i u Kolegiji, spiskovi su potvr|eni i, pored toga, predloèno je da se ne zadràvaju nezadovoqni, nego da im se izdaju paso{e da odu preko granice i, da se {to brè pristupi preformirawu husarskih pukova, jer je bilo mirno vreme i moglo se odlu~iti na takav ~in. Tako su i odlu~ili. Nezadovoqne su otpustili, a one koji su ostali odlu~ili su da malo „dohrane”. [estog januara 1744. za vreme boravka Jelisavete Petrovne u Kijevu, predstavanici husarskih pukova predali su joj memorandum s molbom da pomogne u razre{avawu wihovih problema.122 Kao prvo, zakonodavnim aktom imperatorskog stepena, naredbom Se- nata od 19. juna 1745. obavezali su Generalnu vojnu kancelariju Hetman- ske oblasti da obezbedi slawe po{iqke u Liflandiju za pokrivawe dugova plata ~inovima husarskih pukova za septembarsku tre}inu 1743. i za celu 1744: za Moldavski husarski put 68.489 rubaqa i 27 kopejki, za ugarski put – 16.461 rubqu i 73 kopejki (za Srpski puk su prona{li sredstva iz drugih izvora), i da {to brè pripremi 30.000 rubaqa za brisawe duga aprilske tre}ine za 1745.123 Olak{ali su poloàj jo{ jedne kategorije husara – onih koji su za vreme rusko-{vedskog rata pali u zarobqeni{tvo, a sada su se vra}ali u slu`bu. Osim jednokratne premije od 10 rubaqa wih su nagra|ivali godi{wim davawem novca za plate, porcije i racione. Ove mere bile su preduzete kako bi se smawila socijalna napetost u pukovima.124 Ipak, nisu ih prebacili u Ukrajinu. Celu 1746. oni su proveli u Pribaltiku. To se vidi iz toga, {to su barut i olovo za potrebe husara davali iz arsenala u Rigi.125 Nade u brzi preme{taj i naseqavawe u 121 Isto, 125. 122 PSZRI, t. XII, str. 628. 123 Isto, str. 408–409. 124 Isto, str. 584–585. 125 Isto, str. 626. 47

Ukrajinu pokazale su se uzaludnim. Celu 1747. i prvi polovinu 1748. oni su ostalil u Ostzejskim provincijama. Vojna kolegija je ~ak molila Se- nat da sume za wihovo izdràvawe odredi iz ri{kih ili pskovskih pri- hova, jer zbog velike udaqenosti novac iz Ukrajine dolazi sa zaka{we- wem, plate se ne daju na vreme, i zbog toga uè i nobeгi za-гranicu na~alisь, ~eгo donusmimь nelьzя, mak kak гusarskie nolki sosmoяm v 126 kamnanenmah no гranice (11. decembra 1747). Zna~i, vratili su se tamo odakle su krenuli. Daqe takva besmislenost nije mogla da traje. Ne- {to je trebalo promeniti. Srpska vojna kolonizacije trebalo je da u|e u normalan tok. Spoqnopoliti~ke i vojne vlasti Ruske imperije shvatile su kratko- vidost politike na po~etku 1740-ih godina, koja je dovela do gubitka politi~ke inicijative u balkanskom pravcu, {to je uspe{no koristila Au- strijska imperija. Ovaj zakqu~ak je do{ao ne odjednom i bio je logi~an zavr{etak delatnosti plejade talentovanih diplomata. Ruski ambasador u Konstantinopoqu V. Ve{wakov stalno je ukazivao da bi za Rusiju bilo pogodno da, obezbediv{i podr{ku Srba, Bugara, Grka i drugih hri{}anskih naroda, likvidira osmansku vlast u Evropi i stvori sna`nu hri{- }ansku dràvu, koja ne bi mogla da bude odvojena od Rusije zbog zajedni~- kih interesa i èqe za bezbedno{}u na granicama.127 Oko 1748. godine sastavqen je kona~an plan akcija za sprovo|ewe u ìvot ovih ideja. S tim ciqem u prole}e 1749. husarski pukovi se vra}a- ju u Ukrajinu. Izdaje se specijalni ukaz Wenog veli~anstva o vrbovawu iz ~uèsmrannoгo snosobnoй nacii lюdeй, a imяnno bulгarskih serbskih гre~eskih гravamskih mulmяnskih i bo{nяckih komorыe v sim (pravo- 128 slavnom – V. M.) zakone znahodяmsя. Za {tab-kvartir husarskih pukova, koji su se kompletirali, bio je izabran Kijev. Kijevski general gubernator (I. Leontjev) dobio je zadatak da kontroli{e taj proces. Spoqno preformirawe pukova odvijalo se kao i ranije dobijawem novca za preseqewe, zakletvom, slu`bom. Ali je nastala principijelna razlika u su{tini odnosa – zapo~eta je instituci- ja vrbovnika. Ako su se ruske vlasti ranije zadovoqavale pasivnim o~e- kivawem zastupnika neposredno na glavnom sabirnom punktu – u Kijevu, sada su specijalno slale preko granice oficire Balkance koji su dobro poznavali jezike i obi~aje naroda Balkanskog poluostrva. Upravo oni, po re~ima jednog od tih vrbovnika s noverèniem ìvoma svoeгo kraйneй onasnosmi v mureckoй oblasmi pronalaze one koji èle da se presele, formiraju od wih grupe i samo wima poznatim puteqcima prevode ih preko planina, reka i stepa do krajweg ciqa – u Ukrajinu.129 Ipak i daqe su, kao i ranije, na vlastitu inicijativu dolazile grupe austrijskih 126 Isto, str. 801–802. 127 Solovь e v, S., M., Ismoriя Rossii s drevneй{ih vremen..., kw. IX, (t. 17–18), str. 388–389. 128 CDІAUK, f. 59, op. 1, spr. 1705, ark. 2. 129 Isto, spr. 2006, ark. 2 zv. 48 grani~ara. Tako su u oktobru 1750. stigla desetorica carskih vojnika. Na ~elu grupe je bio Ivan Kirilov (o~igledno unteroficir). Ovi su imali sa sobom i oru`je – 4 pu{ke austrijske izrade i dva pi{toqa.130 Vrbovnici su stvarno rizikovali svoj ìvot. Razume se da je u slu~aju otkrivawa delovawa takve osobe od strane Turaka (fakti~ki, {pijuna i diverzanta) bio samo jedan put – na kolac. Ali i stimulacija nije bila bezna~ajna: u slu~aju vrbovawa 60 osoba redova husara (~eta prema carskoj sistematizaciji) takav sre}nik je dobijao poloàj ~etnog komandira {to je automatski donosilo kao nagradu ~in kapetana i dobijawe ruskog plem- stva (u slu~aju, da doti~ni ve} nije bio oficir).131 Istorija je sa~uvala nekoliko prezimena vrbovnika onog vremena (1749–1750), zastavnik Nikola Veli~kov, vahmister Stefan Korwe{anov, kapetani Valda i \uka.132 Grupe koje su oni doveli obi~no nisu bile velike – od 4 do 10 osoba, ali su bile neobi~no {arene po svojoj etni~koj pripadnosti: Srbi, Grci, Bugari, Ugari i Nemci, Jevreji (za ove posledwe je bila obaveza da prime pravoslavqe). Postotak Srba me|u wima se kretao izme|u 20–25 do 50%.133 Najve}i deo novoprimqenih husara tokom 1749–1750. je zapisan u ugarski husarski puk, jer su najvi{e nedostajali redovi vojnici. Srpski husarski puk je u to vreme bio kompletan. U ovom periodu ova dispropor- cija je izjedna~ena. Ipak, ~ak ni aìotaà u vez kompletirawa ve} postoje}ih husarskih pukova, pa ~ak ni ura|eno vladom (koja se kona~no izborila, da ~ak i ko- wima za preskakawe treba dati da predahnu) olak{awe reìma provo|ewa slu`be za wihov sastav nije moglo da prikrije da je ideja stvarawa balkanskih kolonija na ju`nim granicama imperije, koju je iznedrio Petar I, bila kompromitovana. Kompromitovana je, u prvom redu, u o~ima poten- cijalnih doseqenika. Naravno, mogli su se kompletirati pukovi srpskim kadrovima, mogle su im se dati kvatrire u Ukrajini, ali to je bilo malo. Trebalo je stvoriti takav sistem vojnih kolonija, u kome se husar ne bi nervirao zbog toga {to godinama ne vi|a svoju porodicu (jer }e porodica biti pored wega), i da ga ne}e boleti glava zbog toga {to sutra ne}e imati {ta da jede ili ~ime da nahrani kowa, ako, kao obi~no, plata kasni (ako bude naturalna privreda), i ne}e prvom prilikom pobe}i preko granice zbog kr{ewa prihva}enih normi (pravila). Na horizontu samo {to se nisu pojavile nove grupe doseqenika, tek {to nije po~eo da glasnije odjekuje srpski jezik u ju`noukrajinskim stepama – zapo~eo je novi emigracioni talas. Prva etapa srpske imigracije u Ukrajinu hronolo{ki pada u prvu polovinu 18. veka. Upravo tada je ruska diplomatija odredila mesto i 130 Isto, spr. 1839, ark. 3. 131 Isto, spr. 1705, ark. 2. 132 Isto, spr. 1705, ark. 1; spr. 1836, ark. 20; spr. 2006, ark. 10–10 zv. 133 Isto, spr. 1836, ark. 3, 20; spr. 1837, ark. 1. 49 ulogu pravoslavnih ju`noslovenskih naroda u obuzdavawu Osmanske imperije i oduzimawu joj balkanske teritorije i uspostavqawu pariteta i razgrani~ewa sfera uticaja na poluostrvu sa saveznicom Austrijom. Hri{- }ani Balkanskog poluostrva postaju vo|e spoqnopoliti~kog kursa Ruske imperije. Istovremeno sa ovim u Ukrajinu se usmerava pokret preseqavawa predstavnika srpskog naroda (kako iz matice, tako i iz sredina srpske dijaspore u Austriji), {to }e postati sastavni deo procesa daqe in- korporacije ovih teritorija u sferu uticaja Ruske imperije. Ovaj talas srpskih preseqenika nije bio previ{e jak i i{ao je na ruku op{tebalkan- ske vojne emigracije. To u stvari nije ni bio talas, nego poto~i} u pore- |ewu sa masovnijom srpskom kolonizacijom u drugoj polovini 18. veka, ali on se jasno moè pratiti i zbog toga ima osnove da se posebno izdvoji srpsko preseqavawe u Ukrajinu u prvoj polovini 18. veka kao samosta- lan hronolo{ki period. Preveo sa ukrajinskog Janko Rama~

SERBS IN UKRAINE IN THE FIRST HALF OF THE 18th CENTURY by Volodimir Milj~ev Summary

The author presents a history of the Serbian hussar regiments in the czarist Rus- sia, starting from Peter the Great, 1710–1711, and further on, till mid-18th century. In that, he points out the role of Jovan Albanez, later colonel, then Ivan Stojanov, general. The paper also underlines the fighting of the Serbian regiment in Persia and in the Baltic, and specially with the Turks in 1737–1739. The author mentions the courage of these regiments, but also the problems related to their location and food supplies, wages, desertion. He discusses the position of Russia in the international relations of that age and its development into the rank of great powers. The author writes about Serbian regiments till the great migration of the Serbs from Austria in 1751–1752. UDK 94(417) „1916“

Aleksandar Rakovi}

USKR[WI USTANAK U IRSKOJ 1916. U BEOGRADSKIM NOVINAMA

SA@ETAK: U radu je prikazano izve{tavawe austrougarskog okupa- cionog lista Beogradske novine o Uskr{wem ustanku u Irskoj 1916. godine, kojim je Nema~ka poku{ala da destabilizuje Britaniju. KQU^NE RE^I: Beogradske novine, Prvi svetski rat, Uskr{wi ustanak, Irska, Dablin, Britanija, Austro-Ugarska, Srbija, Beograd.

IRSKO PITAWE DO 1916. Gladne godine (1845-1851) izazvane bole{}u krompira, tada osnovne namirnice u ishrani irskog stanovni{tva, prouzrokovale su smrt oko milion Iraca i primorale jo{ oko milion da se iseli u Severnu Ameriku i Veliku Britaniju.1 Za glad i bolesti koje su harale, Irci su optuì- vali Engleze koji su tokom gladnih godina izvozili hranu iz Irske.2 Ipak, ovi tragi~ni doga|aji nisu obeshrabrili irsku borbu koja se u narednih nekoliko decenija odvijala u dva vida. Kroz ustavni i parlamen- tarni vid zakupci poseda su radili na osigurawu svojih dobara, a kroz revolucionarni vid odvijala se borba za samostalnost Irske. Revolucio- narna organizacija Mlada Irska je oruànim putem 1848. godine pokrenula neuspe{nu pobunu protiv britanske vlasti. U godinama kada su se Ir- ci borili za preìvqavawe nije bilo mogu}nosti da ovaj ustanak uspe. Ipak, antagonizimi i razlike na irskom ostrvu bivali su sve dubqi. U prvoj polovini 19. veka naro~ito se industrijski razvio protestantski Alster, {to sa ostatkom Irske nije bio slu~aj. Tokom velikih stradawa od gladi, poja~ana je podela izme|u privilegovanog unionisti~kog prote- stantskog stanovni{tva i znatno siroma{nijih rimokatolika. Iako je li- 1 E. R. R. G r e e n, Velika glad, u: Povijest Irske, uredili T. W. Moody and F. X. Mar- tin, Zagreb 2003, 224–226. Op{irnije o Velikoj gladi u: Peter G r a y, The Irish Famine, London 1995. 2 êdomir Popov, Gra|anska Evropa (1770–1871), II, Novi Sad 1989, 65. 52 der Mlade Irske Tomas Dejvis smatrao irsku naciju jedinstvenom, bez obzira na versku ili klasnu pripadnost, nakon Velike gladi wegova ideja bila je neostvariva. Mlada Irska je 1850. godine dobila svoje politi~ko krilo osnivawem stranke pod imenom Zakupni~ka liga. Stranka je na izborima 1852. godine osvojila 40 mandata za britanski parlament, od ukupno 103 mandata koliko je davala Irska. Stranka se usled li~nih sukoba uskoro raspala. Primat u irskoj borbi je od tog trenutka sve vi{e pripadao revolucionarnoj ideologiji.3 Pripadnici Mlade Irske su 1858. godine osnovali Irsko republikansko bratstvo (IRB, Bratstvo) sa centrima u Dablinu i Wujorku. Brat- stvo je bilo poznato i pod imenom Fenijanci. Oni su prihvatali Dejvi- sovu „doktrinu irske nacije“, ali su istovremeno bili ube|eni da }e Ir- ci samo oruànim ustankom, u najteèm momentu po Britaniju, ste}i nezavisnost. Fenijanci nisu bili naro~ito brojni i bili su bez podr{ke Rimokatoli~ke crkve u Irskoj koja ih je smatrala komunistima. Zalagali su se za razdvajawe crkve od dràve. Dok su raniji irski nacionalni pokreti bili okrenuti samo narodu Irske, fenijanci su podr{ku za svoju borbu dobijali i od irske emigracije iz Sjediwenih Ameri~kih Dràva i Velike Britanije. Irci koji su u~estvovali u Ameri~kom gra|anskom ratu, vratili su se 1865. godine u Irsku da bi podigli ustanak protiv Britanije. Ustanak je prolongiran za 1867. godinu i doìveo je neuspeh. Organizatori su utamni~eni,4 a Irska je stavqena pod teì reìm koji je britanskim vlastima davao mogu}nost da se jo{ è{}e obra~unaju sa revolucionarima.5 Britanski premijer Vilijem Gledston je shvatio da se na irsko pitawe mora obratiti pa`wa i preduzeo je neke korake radi wegovog re{avawa. Anglikanskoj crkvi u Irskoj je 1869. ukinut privilegovani poloàj. Godinu dana kasnije, Britanija iako je htela, nije zakonskim putem uspela da spre~i proterivawe irskih zakupaca sa zemqe. Gledston je, tako|e, è- leo da zadovoqi i èqe rimokatoli~kih Iraca za visokim obrazovawem. Zbog toga je 1873. godine donet poseban zakon, koji je implementiran kada je slede}i britanski premijer Benxamin Dizraeli po~eo da gradi univerzitet na kojem je trebalo da se {koluju i irski rimokatolici.6 Irski protestant i nekada{wi unionista Ajzak Bat je 1870. godine osnovao Pokret za samoupravu Irske. Bata su podràvali i fenijanci. Na izborima 1874. godine Batova lista je osvojila vi{e od polovine irskih mandata. Me|utim, wenu parlamentarnu borbu britanski konzervativci i liberali nisu uvaàvali. Batovi irski poslanici su provoci- rali u parlamentu, a u tome se naro~ito isticao mladi poslanik, irski 3 T. W. M o o d y, Fenijanizam, samouprava i zemlji{ni rat, u: Povijest Irske, uredili T. W. Moody and F. X. Martin, Zagreb 2003, 228–231. 4 Isto, 231–232. 5 J. V. Tarle, A. V. Jefimov, F. I. Notovi~, V. M. Hvostov, Istorija novoga veka II, Beograd 1949, 116. 6 T. W. M o o d y, nav. delo, 233–234. 53 protestant ârls Stjuart Parnel. Bat se zbog toga sukobio sa Parnelom. U strana~kom duelu sa mla|im, Bat je poraèn.7 Parnel je uskoro stvorio Irsku parlamentarnu partiju.8 Od 1878. godine po~eo je da sara|uje sa fenijancem Majklom Devitom, koji je sa liderom ameri~kih feni- janaca Xonom Devojem oblikovao novu nacionalnu politiku kojom su revolucionari i autonomisti do{li do kompromisa oko dva pitawa: poboq- {awa agrarnih prilika i stvarawa irske samouprave.9 Parnel se, kao i Bat, zalagao za samoupravu Irske u okviru Britan- ske imperije, poznatu kao houmrul (Home Rule). Saradwa sa fenijancima dovela je 1879. do osnivawa Agrarne lige putem koje je seqa~ki pokret zakupaca trebalo da pruì doprinos Parnelovim politi~kim te`wama. Zakupci su zapo~eli solidarno odbijawe pla}awa zakupnine zemqoposed- nicima i time pokrenuli bojkot koji je do 1881. uzeo toliko maha da je britanska vlada dala policiji ovla{}ewa da prema svojoj voqi hapsi i pretresa.10 Dono{ewe agrarnog zakona 1881. kao ustupka irskim seqaci- ma, nije donelo nikakve promene jer se Irska nije umirila.11 Britanski parlament je zatim usvojio zakon kojim se u Irskoj zavodi strogi reìm. Parnel, lider irskih poslanika koji su poku{ali opstrukciju dono{ewa ovog zakona, uhap{en je kao i aktivisti Agrarne lige. Nakon hap{ewa je zapo~eo masovni bojkot irskih zakupaca protiv kojih su zemqoposednici zapo~eli vojne akcije, ali one nisu dale rezultat. Gledston je po~eo pre- govore sa utamni~enim Parnelom i wih dvojica su 1882. sklopili sporazum o pu{tawu na slobodu lidera Agrarne lige, potrebi dono{ewa zakona o odlagawu pla}awa zaostalih dugova, obustavi iseqavawa seqaka i prekidu opstrukcije i agrarnog terora. Me|utim, odmah nakon zakqu~ewa sporazuma fenijanci su u Dablinu ubili dràvnog sekretara za Irsku lorda Kavendi{a, pa su Britanci u Irskoj ustanovili vanredne sudove. Agrarna liga je hap{ewima uni{tena. Ipak, dono{ewe ovog akta privremeno je ko{talo lorda Vilijema Gledstona vlasti jer su irski poslanici 1885. pri{li konzervativcima ~ime je premijer u Dowem domu izgubio ve}inu i zatim podneo ostavku.12 Gledston je 1886. godine pobedio na izborima i ponovo je do{ao na vlast. Zbog relativne liberalne ve}ine u Dowem domu sklopio je dogovor sa Parnelom radi stvarawa stabilne vlasti preko irskih glasova. Tada je obe}ao houmrul. Taj Gledstonov potez doveo je do cepawa liberala, koji su se na irskom pitawu podelili, i predlog zakona o samoupravi Irske (First Home Rule Bill) je u Dowem domu odba~en.13 Za konzervativce i deo libe- 7 Isto, 234–236. 8 Alvin Jackson, Ireland 1798-1998, Oxford 2004, 141. 9 T. W. M o o d y, nav. delo, 236–237. 10 J. V. Tarle, nav. delo, 116–117. 11 Slobodan Jovanovi}, Sabrana dela Slobodana Jovanovi}a 10: Primeri politi- ~ke sociologije: Engleska, Francuska, Nema~ka 1815-1914, Beograd 1990, 67. 12 J. V. Tarle, nav. delo, 116–118. 13 Isto, 118–119. 54 rala ovaj predlog zakona je bio ravan izdaji Britanske imperije i al- sterskih protestanata. No, i da je tada pro{ao u Dowem domu, gde je pre- glasan mawom ve}inom, ne bi pro{ao u Gorwem domu. êtiri godine kasnije Irska parlamentarna partija se usled li~nih sukoba pocepala, a Parnel je 1891. godine umro.14 Gledston se vratio na vlast 1892. i opet pritisnut relativnom liberalnom ve}inom do{ao je na ideju da Ircima 1893. ponudi drugi predlog zakona o samoupravi Irske (Second Home Ru- le Bill). Ovoga puta Dowi dom je prihvatio predlog zakona ali ga je Gor- wi dom odbio. Razo~arani Gledston je nakon toga podneo ostavku i napustio politiku.15 Posle Parnelove smrti irski politi~ki pokret je ustupio vode}e nacionalno mesto kulturnim i sportskim dru{tvima. Jedna od va`nijih uloga pripala je kwièvniku, irskom nacionalisti i separatisti Vilije- mu Batleru Jejtsu. On je oìvqavao keltsku pro{lost Irske i na woj je gradio moderan irski nacionalni identitet.16 Jejts i wegovi saradnici iz sveta kulture radili su za irsku nacionalnu stvar na engleskom jeziku. Oni su bili Anglo-Irci, ~iji su rad sa simpatijama posmatrali inte- lektualni krugovi gelskih Iraca. Ipak, izme|u ove dve grupe intelektualaca koje su govorile engleskim odnosno gelskim jezikom postojali su izvesni razli~iti kulturolo{ki prioriteti.17 Nakon Velike gladi gelski, tj. irski jezik naglo je po~eo da opada. Polovina irske populacije je 1845. godine govorila irskim jezikom, a samo {est godina kasnije taj broj je iznosio 23%. Me|utim, 1891. irski jezik je pao na samo 14,5%. Na ~elu najmo}nije organizacije za o~uvawe irskog jezika Gelske lige, koja je osnovana 1893. godine, bio je Daglas Hajd. On je smatrao da je nu`no sprovesti „dezanglizaciju Irske“. Gelske organizacije su se krajem 19. veka izborile za prihvatawe sudskih svedo~ewa na irskom jeziku, a po~etkom 20. veka wihovom zaslugom irski jezik je uve- den u {kole i na dablinski univerzitet. Prve novine na irskom jeziku su po~ele da izlaze 1899. godine. Urednik im je bio Patrik Pirs.18 Gelska atletska asocijacija, bliska fenijanskom pokretu, osnovana je 1884. godine. [irila je irski nacionalni duh putem negovawa starih irskih sportova: harlinga i irskog fudbala. Po~etkom 20. veka postala je izvori{te mili- tantnog irskog republikanizma. Iz ove asocijacije su se regrutovali dobrovoqci u docnijem ustanku i ratu protiv britanske vlasti.19 Pored Jejtsa i Hajda jo{ je jedan uticajan ~ovek odbacivao „post- parnelovsku politiku samouprave“, ideolog [in fejna i urednik novina Junajted ajri{men, Artur Grifit. On je smatrao da irsko pitawe mora 14 T. W. M o o d y, nav. delo, 242–243. 15 J. V. Tarle, nav. delo, 125. 16 Donal M c C artney, Od Parnella do Pearsea, u: Povijest Irske, uredili T. W. Moody and F. X. Martin, Zagreb 2003, 245–247. 17 Alvin Jackson, nav. delo, 170–177. 18 Isto, 177–181. 19 Isto, 181–183. 55 biti re{eno prema ma|arskom modelu, odnosno modelu realne unije. Time bi Irska sa Velikom Britanijom bila u istom odnosu kao Ma|arska sa Austrijom. Grifit je mislio da bi dvojna monarhija imala podr{ku u Ir- skoj. Nekoliko separatisti~kih organizacija koje su podràvale Grifi- tove ideje, sjedinile su se 1908. godine u partiju [in fejn. Na izborima iste godine [in fejn je doìveo teàk poraz od Irske parlamentarne partije. Uprkos zalagawu [in fejna za dvojnu monarhiju, koja bi se ostva- rila putem pasivnog otpora, ova stranka je postala veoma bliska Irskom republikanskom bratstvu koje je smatralo kako revolucija treba da dovede do irske republike. Za revoluciju su se zalagali i irski socijalisti Xejmsa Konolija. Kada je 1913. do{lo do radni~kih nemira u Dablinu, Konoli je osnovao Gra|ansku vojsku koja je trebalo da {titi radnike u {trajku.20 [in fejn, Irsko republikansko bratstvo i Gra|anska vojska su 1916, zajedno sa irskim dobrovoqcima pokrenule Uskr{wi ustanak u Dablinu. Devet godina nakon Parnelove smrti Irska parlamentarna partija je prevazi{la podele na frakcije i uspostavila strana~ko jedinstvo. I pored pobede britanskih liberala i o~ekivanog novog predloga zakona o au- tonomiji Irske 1906, do toga ipak nije do{lo. Tre}i predlog zakona (Third Home Rule Bill) stigao je pred britanski parlament tek 1912, a dve godine docnije je kona~no i usvojen.21 Me|utim, zbog po~etka Prvog svetskog rata zakon je ostao neprimewen.22 Budu}i da su 1911. irski poslanici pomogli liberalima da izvr{e reformu Gorweg doma nakon koje je ovaj dom mogao odlagati zakonski predlog za dva saziva ali vi{e ne i odbaciti ga, bilo je o~ekivano da se usluga Ircima vrati putem davawa samouprave. Liberali su predloìli i zakon kojim Irska treba da dobije sopstveni parlament.23 Suo~eni sa mogu}no{}u da Irska zaista dobije samoupravu unionisti su 1912. osnovali paravojnu formaciju Alsterska dobrovoqa~ka snaga, a 1913. wihovi politi~ki predstavnici doneli su odluku da uspostave privremenu vlast na severoistoku Irske ukoliko Irska dobije autonomiju. Stvoren je unionisti~ki pokret otpora na severu Irske. Lider i politi~kog i vojnog krila al-sterskog pokreta bio je ser Edvard Karson.24 Pojava ovih naoruànih unionisti~kih grupa probu- dila je irski militantni separatisti~ki pokret. Tako su 1913. osnovani Irski dobrovoqci, koje je vodio lider Irske parlamentarne partije Xon Redmond. Irsko republikansko bratstvo i [in fejn su smatrali unionisti~ki pokret otpora smetwom za autonomiju Irske i pretwom koja bi mogla dovesti do wene podele. Gelska liga je od organizacije za o~uvawe irskog jezika postala ekstremna nacionalisti~ka politi~ka grupa. Zbog 20 Donal M cCartney, nav. delo, 248–252. 21 Francis Costello, The Irish Revolution and its Aftermath 1916-1923, Dublin 2003, 2–3. 22 Donal M cCartney, nav. delo, 256. 23 Slobodan Jovanovi}, Sabrana dela Slobodana Jovanovi}a 10…, 92–93. 24 Francis Costello, nav. delo, 3–4. 56 toga je wen predsednik, protestant Daglas Hajd 1915. podneo ostavku. Po- liti~ki pokret za autonomiju Irske tada je kona~no ustuknuo pred republikanskim pokretom, tj. irskim nacionalizmom i separatizmom koji je tokom prve decenije 20. veka postao sinonim za rimokatoli~ku Irsku.25 No, u produbqivawu irskih antagonizama i kreirawu atmosfere pred- ratnog stawa na ovom ostrvu, veliku ulogu odigrala je i jedna spoqna sila – Nema~ka. Nema~ko vojno uplitawe u Irskoj po~elo je dopremawem oru`ja alsterskim protestantskim paravojnim formacijama tokom aprila 1913.26 i ponovo krajem aprila 1914. godine.27 Nema~ka je, me|utim, nao- ruàvala i irske separatiste. Ona je smatrala da }e Engleska gra|anskim ratom u Irskoj biti onemogu}ena da u~estvuje u svetskom sukobu koji je bio na pomolu.

IRSKO-NEMA^KE PRIPREME USKR[WEG USTANKA Veze izme|u Nema~ke i Irske odràvane su preko Wujorka. Infor- macije koje su stizale u Berlin bile su plod saradwe irske i nema~ke emigracije u Sjediwenim Ameri~kim Dràvama i wihovih kontakata sa nema~kim diplomatama i nau~nicima. Iskqu~ivi povod za ovu saradwu koja je po~ela 1907. bio je da se nanese politi~ka {teta Britaniji. Sa- radwa je intenzivirana 1914. pre i nakon izbijawa svetskog rata. Jedan od najva`nijih sastanaka nema~kog ambasadora u Va{ingtonu Hajnriha fon Bern{torfa sa {efovima ameri~kog udruèwa Iraca Gelski klan, odr- àn je 24. avgusta 1914. u Nema~kom klubu na Menhetnu. Urednik novina Gelik ameriken i lider Gelskog klana Xon Devoj tada je saop{tio Nem- cima kako }e Ircima biti potrebna nema~ka isporuka oru`ja i jedan broj nema~kih oficira za zbacivawe britanske vlasti u Irskoj. Irci bi borbom vezali britanske snage i onemogu}ili ih da pruè vojnu podr{ku svojim trupama u Evropi koje su ratovale protiv Nemaca. Devoj je naglasio kako Ircima nije potrebna nema~ka finansijska podr{ka. Fon Bern- {torf je o sastanku obavestio Berlin. Nema~ka vlada je upitala svog ambasadora u Va{ingtonu da li bi jedna deklaracija podr{ke irskom pokretu za nezavisnost bila od koristi. Fon Bern{torf je odgovorio potvrdno. U tom trenutku, prve isporuke nema~kog oru`ja ve} su bile u Irskoj.28 Ser Roxer Kesment, jedan od lidera Irskih dobrovoqaca i biv{i britanski diplomata, 1914. putovao je {irom Amerike radi prikupqawa nov~ane pomo}i za svoju organizaciju. Lideri irskog pokreta u Americi su ga rado prihvatili i on je u~estvovao u pregovorima sa Nemcima. Kes- 25 Isto, 5–13. 26 Isto, 4. 27 Oonagh Walsh, Ireland’s Independence 1880-1923, London 2002, 38. 28 Reinhard R. D oerries, Prelude to the Easter Rising: Sir Roger Casement in Impe- rial Germany, London 2000, 1–3. – Kwiga predstavqa zbirku dokumenata o irsko-nema~kim odnosima tokom Prvog svetskog rata sa op{irnim uvodom prire|iva~a. 57 ment je sa simpatijama govorio o Nemcima koji su se, prema wemu, u svetskom sukobu borili za „pravu evropsku civilizaciju“. U pismu nema~kom caru ukazivao je da Irska mora biti ukqu~ena u konflikt kako bi se oslobodila britanske vlasti. Putem dablinske {tampe pozvao je Irce da se ne pridruùju ratu protiv Nema~ke i time je za Britance postao samo izdajnik. Wegov put u Nema~ku organizovale su ambasada Nema~ke u Va- {ingtonu i konzulat Austrije u Wujorku. U Berlin je doputovao 31. oktobra 1914. godine. Ciqevi Kesmentove misije bili su da izdejstvuje nema- ~ku deklaraciju o podr{ci nezavisnosti Irske, podr{ku budu}em ustanku u Irskoj, formirawe vojne jedinice sastavqene od zarobqenih irskih vojnika britanske vojske koje su dràli Nemci i propagandnu kampawu u Nema~koj radi dobijawa javne podr{ke za eventualnu nema~ku vojnu in- tervenciju u Irskoj. Nakon sastanka sa nema~kim dràvnim podsekreta- rom za spoqne poslove Arturom Cimermanom, dràvnik je poèleo da se u ime Nema~ke objavi da „ukoliko put rata koji Nema~ka nije èlela bude vodio nema~ke snage do obala Irske, one se ne}e tamo iskrcati kao osvaja~i… ve} kao oruàna podr{ka prijateqima, vo|ena samo dobrim namerama prema zemqi i narodu kojima Nema~ka èli samo nacionalno blagostawe i nacionalnu slobodu“. Nema~ki kancelar Betman Holveg je ovlastio ministarstvo spoqnih poslova da gorwi tekst, sa neznatnim izmenama, objavi kao deklaraciju.29 Nemci su planove za invaziju na Irsku smatrali realnim. Nema~ki vojni ata{e u Va{ingtonu Franc fon Papen ubrzo je javio Berlinu prve detaqe zami{qene operacije prema kojima bi se invazija izvr{ila silom „ne mawom od 25.000 vojnika sa 50.000 dodatnih pu{aka“. On nije sumwao u uspeh akcije i podr{ku irskih vojnika u britanskoj vojsci. S tim u vezi, Kesment je u decembru 1914. primqen kod nema~kog kancelara Holve- ga. Ubrzo potom je sklopqen ugovor izme|u Nemaca i irskih revolucionara o organizaciji Irske brigade sastavqene od irskih zarobqenika u Nema~koj, koja bi bila poslata u Irsku radi borbe protiv Engleza. Ugovor je predvi|ao da ih u Irsku zajedno sa jednim brojem nema~kih vojnika i oficira iskrca nema~ka mornarica, ali da ukoliko iz nekog razloga do iskrcavawa ne do|e, Irska brigada ratuje na strani Nema~ke na drugim rati{tima. Takva mogu}nost je bila potpuno neprihvatqiva za ameri~ke Irce, a Kesmentova agitacija me|u zarobqenim Ircima u Ne- ma~koj svakako je davala slabe rezultate. Irsko republikansko bratstvo, pak, nije ni ratifikovalo ovaj ugovor.30 Odnosi izme|u Kesmenta i nema~ke vlade tokom 1915. postajali su sve gori. Bilo je sve jasnije da Nema~ka nema nikakav naro~iti interes u irskom nacionalnom pokretu, osim da veè {to vi{e britanskih vojnika za nemire u Irskoj i osujeti regrutaciju. Kesment je poku{avao da popravi ove odnose, ali je ubrzo pao na teret nema~ke dràve i finansij- 29 Isto, 4–8. – Citat teksta deklaracije prema Doriesu. 30 Isto, 8–10. – Citat prema Doriesu. 58 ske dotacije wegovih nema~kih prijateqa. Britanska propaganda nije propu{tala da to pomene. Jo{ teè su mu pale vesti iz Amerike da neki ameri~ki Irci agituju protiv wega. Zbog fijaska koji je doìveo sa Irskom brigadom po~eo je da razmi{qa o povratku u Ameriku, jer je smatrao kako bez Irske brigade izme|u Iraca i Nemaca nema ni~ega. Tokom prole}a 1915. Nema~ku je, kako bi se informisao o Kesmentovim aktivnostima, posetio wegov prijateq iz Dablina, koosniva~ Irskih dobrovoqaca Xozef Planket. Planket je nema~ku vladu obavestio o revolucionarnim planovima, pa se kancelar Holveg sloìo da Ircima po{aqe pomo} u naoruàwu. Nakon Planketovog povratka u Irsku, lideri revolucionara su odlu~ili da odustanu od ustanka 1915. U jesen iste godine, u Dablinu je odlu~eno da ustanak protiv britanske vlasti po~ne na Uskrs 1916. U tom trenutku Nema~ka je ve} odustala od planova za invaziju na Irsku. Da bi se kona~no re{ila Irske brigade, za koju se prijavilo samo 58 irskih zarobqenika, Nema~ka je u decembru 1915. odlu~ila da je po{a- qe kao pomo} nema~koj vojsci radi invazije na Egipat. Na koncu, samo je 14 Iraca prihvatilo da u Egiptu ratuje na nema~koj strani.31 Na Irsku brigadu je time stavqena ta~ka, a samim tim i na mogu}nost wenog iskrcavawa u Irskoj. Ipak, to nije bio i kraj irsko-nema~ke saradwe. Lider Gelskog klana Xon Devoj je u februaru 1916. obavestio Nemce da }e irska revolucija po~eti na Uskrs i zatraìo je od Nemaca pomo} u oru`ju od 25.000 do 50.000 pu{aka, sa nekoliko dobrih oficira, koja bi trebalo da stigne izme|u Velikog petka i Uskrsa. Irci su smatrali da }e s ovakvom pomo- }i, uz vojne resurse kojima su ve} raspolagali, za veoma kratko vreme uspostaviti kontrolu nad Irskom. Nemci su prihvatili da po{aqu Ircima 20.000 pu{aka i 10 mitraqeza sa municijom i eksplozivom, koje su se o~ekivale u Irskoj izme|u 20. i 23. aprila. Nemci, koji su sna`no èle- li da se li{e Kesmentovog prisustva, odlu~ili su da wega i pedesetak pripadnika Irske brigade prebace do Irske ratnim brodom. Ali vi{e nije bilo pomena iskrcavawa nema~kih vojnika pomenutih u ugovoru iz 1914. godine. Da bi u}utkala sve sna`nije Kesmentovo protivqewe, nema~ka vlada mu je zapretila da }e ga optuìti za otkazivawe i sabotira- we vojne po{iqke Irskoj. Shvativ{i da bez adekvatne pripreme ustanak u Irskoj ne}e uspeti, Kesment je u Irsku poslao svog saradnika da bi savetovao otkazivawe ustanka. Me|utim, ovoga su britanske snage ubile pre nego {to je preneo poruku. Kesment je bio ucewen i nije imao vi{e kud nego da prihvati nema~ke uslove i da se s oru`jem i pripadnicima Irske brigade iskrca u Irskoj. Po~etkom aprila iz Irske mu je stiglo Plan- ketovo pismo sa porukom da }e ustanak po~eti u nedequ uve~e na Uskrs i da nema~ko oru`je mora sti}i najkasnije dan kasnije, da su nema~ki oficiri nu`ni kao i nema~ka podmornica u dablinskoj luci. Kesment je pisao Planketu da nema~ki oficiri ne}e pomo}i ustanak, ali su pismo za- 31 Isto, 11–15. 59 dràle nema~ke vlasti. Ipak, i pored lo{ih odnosa sa Nemcima, Kes- ment je preko svojih veza me|u ameri~kim Nemcima izdejstvovao da wega i dvojicu saradnika do Irske preveze podmornica. Ostali irski dobrovoqci prevedeni su ponovo u ratne zarobqenike.32 Kesment je 12. aprila krenuo u Irsku da bi spre~io ustanak u ~ijem je organizovawu i sam u~estvovao. Oru`je za Irsku je putovalo brodom prema dogovoru irskih revolucionara i nema~ke vlade, utana~enom preko Gelske lige, Nema~ke kancelarije u Wujorku i nema~ke ambasade u Va- {ingtonu. Me|utim, obave{tajni agenti ameri~ke vlade su upali u Ne- ma~ku kancelariju i zaplenili razna dokumenta, me|u wima i ona o pripremama ustanka u Irskoj i transportu nema~kog oru`ja. Britanci su saznali za irske i nema~ke planove. Britanska mornarica je presrela nema~ki brod s oru`jem i zarobila posadu. Kesment se sa dvojicom prijateqa 21. aprila iskrcao na irsku obalu, ali je odmah uhva}en. Preko rimokatoli~kog sve{tenika koji ga je posetio u zatvoru poslao je posledwu poruku revolucionarima da odloè ustanak. Ali bez uspeha.33 I pored novonastalih problema sa naoruàwem i o{trih verbalnih sukoba me|u nekim irskim ustani~kim liderima, vojni savet IRB je odlu~io da ustanak po~ne. Vojni stratezi ustani~kog pokreta bili su lider Gra|anske armije Xejms Konoli i glavni operativac Irskih dobrovoqaca Xozef Planket, ujedno i ~lan vojnog saveta IRB. Da bi pridobili umerenije Irce, nekoliko dana pred ustanak fabrikovali su dokument sa la`nom britanskom naredbom o hap{ewu i uni{tewu pokreta Irskih dobrovoqaca. Sli~ni falsifikati su rasturani {irom Irske. Na Uskr{wi ponedeqak 24. aprila buknuo je èstok ustanak u Dablinu, uz nekoliko mawih ustanaka {irom Irske.34 Dve hiqade ustanika, mahom pripadnika IRB i Gra|anske armije, zauzelo je centralne delove Dablina. Lider IRB i komandant ustanka Patrik Pirs je proklamovao Irsku Republiku, a sebe proglasio predsednikom privremene vlade. Me|utim, kako ustanak nije zahvatio ~itavu Irsku, ustanici su se predali 29. aprila, nakon {est dana uli~nih borbi. Petnaest vo|a ustanka je pogubqeno,35 a 2000 ostalih ustanika zatvoreno, ali ubrzo pu{teno na slobodu.36 Uskr{wi ustanak u Irskoj do{ao je u nepovoqnom trenutku po Brita- niju jer je samo tri meseca ranije Galipoqska kampawa okon~ana debaklom britanskih snaga koje su u sukobu sa Turcima pretrpele preko 200.000 `rtava.37 Tako|e, nakon petomese~ne turske opsade Kut-el-Amare u Meso- potamiji oko 8000 britanskih vojnika se predalo turskim snagama upravo 32 Isto, 16–22. 33 Isto, 22–25. 34 Alvin Jackson, nav. delo, 201–205. 35 William H. K a u t t, The Anglo-Irish War, 1916-1921: A People’s War, Westport, CT, 1999, 49. 36 Francis Costello, nav. delo, 23. 37 John H. M orrow Jr, The Great War: An Imperial History, New York 2003, 91–93. 60 istog dana kada su Britanci ugu{ili irski ustanak, 29. aprila 1916.38 Irski ustanak je zbog toga bio veoma interesantan nema~koj i austrougarskoj javnosti. Postavqalo se pitawe da li }e posle poraza na Istoku, Britanci izgubiti i na Zapadu, ~ak na svojoj teritoriji. Britanski poraz u Irskoj dao bi Centralnim silama novu prednost. Da je kojim slu~ajem ustanak uspeo, Nema~ka verovatno ne bi propustila priliku da revitali- zuje planove o invaziji na Irsku i napadu na Britaniju s le|a. Te mogu}nosti su se Britanci uàsavali. Austrougarska okupaciona vlast u Srbiji je zbog toga o irskom ustanku redovno obave{tavala svoju javnost.

USKR[WI USTANAK U BEOGRADSKIM NOVINAMA Nakon poraza Srbije i uspostave austrougarskog reìma na wenoj teritoriji, svi srpski listovi su bili zabraweni. Austrougarski Guvern- man je odmah po~eo da izdaje svoje glasilo Beogradske novine.39 Ova dnev- na novina je objavqivana latinicom na srpsko-hrvatskom jeziku, ijekavi- com. Novina je imala i svoje nema~ko izdawe, Belgrader Nachrichten.40 Budu}i da su novine {tampane latinicom, te{ko se moè re}i da su bile namewene stanovni{tvu Srbije koje je u to vreme poznavalo uglavnom samo }irilicu. U~eniji Srbi iz Srbije koji su mogli da ~itaju srpski jezik napisan latinicom, a pri tom nisu bili u egzilu, internaciji ili zatvoru, sasvim sigurno nisu bili primarna adresa propagande ovih novina. Ovo se moè potkrepiti ~iwenicom da su austrougarske vlasti svoje slu- `bene novine, zakone i naredbe u okupiranoj Srbiji izdavale latinicom i }irilicom.41 Time jo{ jasnije vidimo da se austrougarski okupator stanovni{tvu Srbije obra}ao }irili~nim pismom i da su Beogradske novine sluìle kao informator austrougarskoj okupacionoj administraciji i trupama iz krajeva Austro-Ugarske naseqenih srpskim i hrvatskim stanovni{tvom. Nema~ko izdawe novina sluìlo je wihovim kolegama koji su govorili nema~kim materwim jezikom. Informacije o doga|ajima u ustani~koj Irskoj, ali i postustani~- 38 George H. Allen, The Great War: The Wavering Balance of Forces, Philadelphia 1919, 318–320. 39 Andrej M itrovi}, Okupacija, u: Istorija srpskog naroda, VI-2, Beograd 1994, 159. 40 Prema podacima iz zaglavqa Beogradskih novina, ovaj list je od 15. decembra 1915. do 15. marta 1916. izlazio triput nedeqno, a od 16. marta 1916. do 29. juna 1918. izlazio je dnevno. Beogradske novine su prodavane „u Beogradu i u krajevima zaposjednutim od carsko i kraqevskih ~eta, u Hrvatskoj-Slavoniji, Bosni-Hercegovini i Dalmaciji“, ali i izvan ovih podru~ja. Urednik je bio grof Juraj Or{i}-Slaveti}ki. Tira` novina nije navo|en. 41 Milica K i s i }, Branka Bulatovi}, Srpska {tampa 1768–1995: Istoriograf- sko-bibliografski pregled, Beograd 1996, 196–199. – U Beogradu su objavqivani Zbornik zakona i naredaba Cesarske i Kraqevske vojne uprave u Srbiji i Slu`beni glasnik Cesar- skog i Kraqevskog okru`nog zapovedni{tva Beograd – okolina, te u Vaqevu Slu`beni list Cesarskog i Kraqevskog okru`nog zapovedni{tva. 61 kom periodu, stizale su telegrafskim putem, uglavnom potpisane kao „naro~iti brzojav Beogradskih novina“ ili kao vest austrougarske dràvne telegrafske agencije Korespondenc-biro. Ove telegrafske vesti su naj- ~e{}e stizale iz Londona i holandskih gradova, a mnogo re|e iz [vajcarske, Nema~ke i Sjediwenih Ameri~kih Dràva. Naj~e{}e citirana {tampa u ovim vestima bila je britanska. Beogradske novine su davale i svoje analize situacije u Irskoj. Beogradske novine su po~ele sa izve{tavawem iz Irske pre april- skog ustanka. Po~etkom februara 1916. one su izvestile o pisawu dablin- skog Ajri{ tajmsa, prema kojem se mobilizacija u Irskoj odvijala tako lo{e da su irski pukovi morali da budu popuwavani vojnicima iz Engle- ske. Ovu vest je potvrdio i londonski Tajms.42 O buntu protiv mobiliza- cije pisano je i narednog meseca, kada je javqeno da su protivnici mobi- lizacije raspodelili oru`je i zapo~eli uli~ne borbe. Smatrano je da je posledica „ovog narodnog pokreta, da se nijedan Irac vi{e ne javqa kao regrut za englesku vojsku“.43 Javno mnewe kojem su se obra}ale Beograd- ske novine potom je obave{teno da je u Dablinu progla{eno opsadno stawe i da se „irsko radni{tvo sprema na oruàni otpor protiv engleske vojske“.44 Objavqeno je i da je biv{i ameri~ki generalni konzul u Minhenu Xon Gafni izjavio kako je Irska „veliki koncentracioni logor“ i da su u woj „zakoni i prava uni{teni“. Gafni je tvrdio kako ameri~ki Irci „potsti~u Irsku na ustani~ki pokret, da pomognu svojoj go- wenoj bra}i u Engleskoj“. On je bio uveren da se Britanija pla{i Irske jer je „engleski parlamenat iskqu~io Irce da regrutuje“, a britanska vlada je iz istog razloga u Irskoj „uspostavila dva vojna zbora“.45 Sre- dinom aprila Beogradske novine su pisale da britanske vlasti u Irskoj sprovode cenzuru jer „deset dana nijesu nikakve irlandske novine stigle na kopno. Pa i engleski listovi ne dobijaju nikakvih vijesti iz Irlan- da“.46 Me|utim, odmah potom je javqeno da je prema vestima iz Londona opsadno stawe pro{ireno nad celom Irskom i da su u Dablinu izbili „revolucionarni neredi“.47 Naravno, koliko god da je austrougarska propaganda preko Beogradskih novina preuveli~avala doga|aje u Irskoj pre izbijawa Uskr{weg ustanka ili emitovala neta~ne informacije, ustanak Iraca bio je samo pitawe trenutka. U svakom slu~aju, nema~ka propagan- 42 Engleski irski vojnici, Beogradske novine, 3. februar 1916. – Informacija iz Am- sterdama. 43 Uli~ne borbe u Dublinu, Beogradske novine, 19. mart 1916. – Informacija iz Roter- dama kao „naro~iti brzojav Beogradskih novina“. 44 Radni~ki ustanci u Irskoj. Opsadno stanje u Dublinu, Beogradske novine, 30. mart 1916. – Informacija iz Haga kao „naro~iti brzojav Beogradskih novina“. 45 Antiengleski pokret u Irskoj. Cijela Irska – jedan koncentracioni logor, Beogradske novine, 2. april 1916. – Informacija iz Berlina kao „naro~iti brzojav Beogradskih novina“. 46 Engleska cenzura. Mali izvje{taji iz Irlanda, Beogradske novine, 12. april 1916. – In- formacija iz Roterdama kao „naro~iti brzojav Beogradskih novina“. 47 Opsadno stanje u Irskoj. Revolucioni izgredi u Dublinu, Beogradske novine, 13. april 1916. – Informacija iz @eneve. 62 da je znala da }e ustanak u Irskoj po~eti na Uskr{wi ponedeqak, 24. aprila 1916. pa su dezinformacije o po~etku revolucije desetak dana pre wenog stvarnog po~etka bile deo ratne propagande. Beogradske novine su op{irno izve{tavale o Uskr{wem ustanku u Dablinu. O wegovom po~etku preneto je pisawe londonskog Dejli mejla: „Na drugi dan Uskrsa bila je na trgu Feniks parada takozvane gra|anske vojske, koja se poslije sve~anosti sa nataknutim bodovima vra}ala u grad. Putem srele su se ove ~ete sa jednim odjelom dublinske vojne posade. Dva vojnika od gra|anske vojske pucali su na vojnike i ubili tri ~asnika i nekoliko vojnika. Vojnici su uzvratili vatrom. Ovo je bio po~etak sveop{teg ustanka... ~itav dan trajao je èstok boj. U no}i je grad bio u potpunoj tami, pa je do{lo do pqa~kawa... Gubici su Engleza znatni“.48 Beogradske novine su prenele Rojtersovu vest da se, povodom izbijawa nemira u Dablinu, britanski dràvni sekretar za Irsku Avgustin Birel obratio Dowem domu: „Velika gomila qudi, koji stoje u vezi sa jednom poznatom revolucionarskom druìnom, silom je preuzela po{tansku zgradu, presjecaju}i telegrafske i telefonske veze, i zauzimaju}i pored po{te i ku}e u glavnim ulicama pored keja. U toku dana, pristigle su trupe, u ~ijim je rukama sada situacija“.49 Povodom novonastale situacije, britanski premijer lord Herbert Askvit je javnosti prezentovao telegram irskog vice-kraqa prema kojem je situacija u Irskoj bila zadovoqavaju}a. U sukobima je bilo `rtava me|u irskim pobuwenicima. Britanci su saop{tili da je u Dablinu „objavqen ratni zakon“ i da je u ostalim delovima Irske situacija mirna. Demantovana je vest da su pobuwenici zauzeli dvor vice-kraqa.50 Ipak, istog dana Beogradske novine su prenele kako „londonski izve{taji govore“ da je u Irskoj izbila revolucija koja se iz Dablina pro{irila na sredwu i ju`nu Irsku i da su u~e{}e u ustanku uzeli i siroma{ni i bogati Irci. Javqeno je kako je u „Dublinu ustanicima po{lo za rukom, da osvoje sva dràvna zvawa i da posjednu glavne ulice“.51 Prikazano je kako „pari{ka radikalna {tampa govori o doga|ajima u Dublinu sa uzbu|ewem, da je poloàj gori nego {to je javqeno. Vladina {tampa ho}e time da umiri, {to su engleski garnizoni u Ir- skoj dovoqni, da svaku pobunu u Irskoj suzbiju. Opozicioni listovi govore protivno, da Francuska sada razumije, za{to Engleska tako grozni~avo 48 Ustanak u Irskoj. Po~etak borbi, Beogradske novine, 1. maj 1916. – Informacija iz Londona dobijena od austrougarske dràvne agencije K. K. Telegraphen-Korrespondenz-Bu- reau, poznate i kao Korr.-Büro, ~ije su informacije Beogradske novine potpisivale skra}e- nicom K.B. (KB). Hronologiju i podatke o austrijskoj dràvnoj agenciji videti u ~lanku: Hintergrundinformation. Geschichte der Nachrichten in Österreich, Wien, 11. Oktober 2005. ^lanak se nalazi na sajtu Die APA-OTS Originaltext-Service GmbH, ~lana APA – Austria Presse Agentur Gruppe – www.ots.at. 49 Te{ki nemiri u Dublinu, Beogradske novine, 27. april 1916. – Informacija iz Amsterdama, KB. 50 Pobuna u Irskoj, Beogradske novine, 28. april 1916. – Informacija iz Londona, KB. 51 Veliko pro{irenje pobune, Beogradske novine, 28. april 1916. – Informacija iz Ro- terdama kao „naro~iti brzojav Beogradskih novina“. 63

~ezne, da ~ete u zemqi zadrì, kao i da oteè sa zakonom o produèwu vojne slu`be“.52 Javqeno je i da je obustavqen civilni telegrafski saobra}aj iz Engleske prema Irskoj.53 Beogradske novine nisu propustile da proprate napade na isto~nu obalu Engleske, koje su preduzele nema~ka flota i avijacija tokom ve~eri Uskr{weg ponedeqka i dan kasnije. Ove novine su prenele i saop{tewe britanske vojske da ta nema~ka akcija nije imala ozbiqnijih posledica po britanske vojne snage.54 Ipak, nakon po~etnih vesti o potpunoj britanskoj samouverenosti, stigle su i one koje su govorile suprotno. Beogradske novine su objavile kako je u britanskom Dowem domu saop{teno da irski ustanici u Dablinu drè glavnu po{tu, dve èlezni~ke stanice i da su presekli sve telegrafske ìce. Tako|e je saop{teno kako se u gradu vode borbe izme|u ustanika i vojske, da su britanske snage zaposele sedi{te ustanika i da su po- hap{eni pomaga~i koji su iz inostranstva potajno dovozili oru`je i municiju.55 Lord Askvit je izjavio kako je situacija u Irskoj kriti~na i da je progla{eno opsadno stawe na wenoj ~itavoj teritoriji.56 Prema izve- {tavawu Beogradskih novina, Dablin se nalazio u „pobuweni~kim rukama“, a „tobo` je engleskim ~etama po{lo za rukom, da zauzmu glavni stan pobuwenika i da ga uni{te... Kako se govori, engleska je vlada saznala, da postoji osnova, da se Irska stvori potpuno nezavisnom, da se proglasi za republiku i da se zahtjeva, da je Engleska odmah prizna“.57 Beogradske novine su u skladu sa razumqivom ratnom propagandom èlele da pri- kaù situaciju u Irskoj teòm nego {to je zaista bila. Objavile su kako je Birel, navodno u Dowem domu rekao „da se mora nastojati da vijesti iz Irske ne prodru u neutralne zemqe, a najmawe u Ameriku, gdje bi ove vijesti mogle u~initi lo{ utisak“.58 U Gorwem domu je postavqeno pitawe da li je Britanija zaista „gospodarica situacije u Irskoj“.59 List je preneo pisawe Dejli wuza koji se pitao „da li se vlada posledwih godina uop{te bavila prilikama, koje su sada dovele do otvorenog ustanka“.60 Beogradske novine su izvestile kako je u Londonu „uzbu|ewe, kakvoga od 52 Uzbu|enje u Parizu, Beogradske novine, 28. april 1916. – Informacija iz @eneve kao „naro~iti brzojav Beogradskih novina“. 53 Obustava telegrafskog saobra}aja u Irskoj, Beogradske novine, 28. april 1916. – In- formacija iz Roterdama kao „naro~iti brzojav Beogradskih novina“. 54 Napad na englesku obalu, Beogradske novine, 28. april 1916. – Informacija iz Lon- dona, KB. 55 Ustanak u Irskoj, Beogradske novine, 29. april 1916. – Informacija iz Londona, KB. 56 Progla{eno opsadno stanje nad svom Irskom, Beogradske novine, 29. april 1916. – Informacija iz Londona, KB. 57 Ustanak u Irskoj traje dalje, Beogradske novine, 29. april 1916. – Informacija iz Ro- terdama kao „naro~iti brzojav Beogradskih novina“. 58 Donji dom i prilike u Irskoj, Beogradske novine, 30. april 1916. – Informacija iz Londona, KB. 59 Engleski gornji dom i stanje u Irskoj, Beogradske novine, 30. april 1916. – Informacija iz Londona, KB. 60 Slabost engleske vlade, Beogradske novine, 30. april 1916. – Informacija iz Londona, KB. 64 po~etka rata nije bilo. Misli se da vlada jo{ neprestano krije pravi obim nemira i da su ovi daleko ozbiqniji, nego li {to ih zvani~ni izve{taji predstavqaju... U Londonu su ve} skoro uvjereni da savla|ivawe pobuwenika ne}e i}i tako lako i da }e poduè trajati... Posjed èqezni- ~ke stanice naro~ito je vaàn za pobuwenike, jer se svi ~asnici posade zbog uskr{wih praznika nalaze van Dublina. Mnogi engleski ~asnici po- hvatani su od pobuwenika kada su htjeli s trke da se vrate u Dublin... Pobuwenici su dobili oru`je iz Amerike“.61 Ipak, samo dan nakon posledwih izve{taja koji su britanski poloàj u Irskoj prikazivali kao lo{, Beogradske novine su javile da je britanski general Fren~ objavio kako se stawe u Dablinu znatno poboq{alo, da je paqbom uni{tena grad- ska po{ta, da se vo|a pobuwenika Pirs rawen predao i da je ubijen Ko- noli, pa je „pobuna u Dublinu na ta~ki da bude ugu{ena“.62 Informacija o Konolijevom ubistvu nije bila ta~na. On je pogubqen docnije. Dezin- formacija o likvidaciji ovog harizmati~nog lidera, osim ako se nije radilo o slu~ajnosti, o~igledno je trebalo da obeshrabri ostale ustanike. No, po{to je pored Dablina ustanak izbio u samo nekoliko mesta {irom Irske, Fren~ je ozna~io ustanak u Irskoj „samo delimi~nim“.63 Propa- ganda ili pak potpuna dezinformisanost i{le su dotle da su Beogradske novine prenele kako je milanska {tampa javila da su irski ustanici zarobili britanskog vice-kraqa u Irskoj.64 Tako|e su izvestile i da su oru`je i municija dopremqeni u Irsku po~etkom rata i da su docnije do- puwavani.65 Ta ~iwenica bila je dobro poznata svetskoj javnosti, jer su Nemci pred po~etak svetskog rata naoruàvali prvo protestantsku, a potom i rimokatoli~ku stranu. Ovu drugu su, zajedno sa ameri~kim Ircima, naoruàvali i tokom svetskog rata. ^lanke o republikanskim uspesima i velikim borbama, zamenile su vesti o porazu irskih revolucionara. Beogradske novine po~etkom maja nisu imale dilemu o sudbini ustanka. Objavile su vest o bezuslovnoj ustani~koj predaji koju je potpisao „predsjednik provizorne republikanske vlade“ Patrik Pirs.66 Povodom slamawa ustanka Beogradske novine su objavile svoj op{iran autorski ~lanak u kojem je pored ostalog stajalo: „To bi bila dakle jedva jednom pobjeda Engleza u koju se ne smije po- sumwati. A dobijena je po krvave `rtve. Po dublinskim ulicama gomila-

61 Veliko uzbu|enje u Londonu, Beogradske novine, 30. april 1916. – Informacija iz Haga kao „naro~iti brzojav Beogradskih novina“. 62 Poslednji izvje{taj generala Frenchsa, Beogradske novine, 1. maj 1916. – Informacija iz Londona, KB. 63 Uli~ne borbe u Dublinu, Beogradske novine, 2. maj 1916. – Informacija iz Londo- na, KB. 64 Vicekralj uhva}en?, Beogradske novine, 1. maj 1916. – Informacija iz Lugana, KB. 65 Izvje{taj jednog o~evidca, Beogradske novine, 1. maj 1916. – Informacija iz Ham- burga, KB. 66 Predale se vo|e ustanka, Beogradske novine, 3. maj 1916. – Informacija iz Londo- na, KB. 65 ju se qe{evi poubijanih, a u izgorjelim ku}ama poginu{e ène i djeca, veleqepne zgrade postado{e ru{evine i zgari{ta... Pri svemu tom ostaje irsko pitawe otvorena rana na tijelu Velike Britanije... Nijedan od naroda, koje je Velika Britanija podjarmila, nije sa tolikom brutalno{}u tretiran kao Irci, ~ija bogata i cvjetala dràva pod Englezima postade prava ropska zemqa“. Daqe je jo{ re~eno: „Mr`wa oborenih, prikri}e se sada... ali }e se... ja~om silinom ispoqiti, kada samo prilike budu povoqne... Revolucionarni pokret u Irskoj ve} od duèg vremena dobiva glavnu snagu i potporu od irskih emigranata u Americi, i ovi }e sada sa ve}om strasno{}u nego li ikad potpirivati i krijepiti struju protiv Engleske...“. Potom je usledio zakqu~ak: „Prvu svoju nesumwivu pobjedu [u svetskom ratu – prim. A. R.], odnijela je Engleska nad neprijateqem u ro|enoj zemqi, koji je vrlo lo{e naoruàn i opremqen bio“.67 Vesti o brojnim `rtvama me|u irskom decom Beogradske novine su èle- le da potvrde pisawem londonskog Dejli mejla.68 One su dale i komentar pariske novine Bataj, koja je smatrala kako „moèmo poàliti, ali ne smijemo osuditi, jer ne znamo, koliko su Irci morali i koliko jesu patili“.69 Preuzeta je vest agencije Rojters da je i u drugim delovima Irske zaveden mir.70 Beogradske novine su prenele pisawe londonskog Tajmsa da su se ustanici predali u potpuno demoralisanom stawu. Ovaj britanski list krivio ih je za civilne `rtve, preka streqawa policaja- ca, pa ~ak i razarawe grada, a demantovao je vesti o Konolijevoj smrti, objaviv{i da je ovaj irski lider zarobqen.71 Britanska vojska je izrazi- la zahvalnost svojim vojnicima na odli~nom dràwu tokom uli~nih borbi.72 Beogradske novine su javile da je londonski Dejli mejl izvestio kako su u opusto{enom Dablinu britanske trupe pretrpele velike gubitke, a Tajms je u isto vreme pisao da pripadnici [in fejna o~ekuju izbijawe novog ustanka.73 Na kraju, Beogradske novine su izvestile i da je lord Askvit u Dowem domu objavio kako su trojica lidera irskih ustanika, koji su potpisali proklamaciju o progla{ewu Irske Republike, streqani. Me|u wima je bio i Patrik Pirs,74 samoproklamovani predsednik Vlade Irske Republike. 67 Prva engleska pobjeda. Osvojenje Dublina, Beogradske novine, 3. maj 1916. 68 Poginulo mnogo djece, Beogradske novine, 3. maj 1916. – Informacija iz Londona, KB. 69 Francuski sud, Beogradske novine, 3. maj 1916. – Informacija iz @eneve kao „naro~iti brzojav Beogradskih novina“. 70 Poloàj u Irskoj, Beogradske novine, 4. maj 1916. – Informacija iz Londona, KB. 71 Konac dublinske tragedije, Beogradske novine, 4. maj 1916. – Informacija iz Am- sterdama, KB. 72 Vojna zapovjest generala Maxwella, Beogradske novine, 5. maj 1916. – Informacija iz Dablina, KB. 73 Opusto{enja u Dublinu, Beogradske novine, 5. maj 1916. – Informacija iz Haga, KB. 74 Pogubljenje trojice vo|a, Beogradske novine, 5. maj 1916. – Informacija iz Londo- na, KB. 66

Beogradske novine su javile da je dràvni sekretar za Irsku Avgu- stin Birel podneo ostavku,75 i da je u svom posledwem govoru u Dowem domu priznao kako je pogre{no procenio snagu [in fejna, naglasiv{i ipak kako su irski vojnici na svim rati{tima „naj~asniji i najboqi za- stupnici“ Britanije.76 Docnije je javqeno kako je ostavku podneo i vice- kraq lord Vimborn,77 ali vest nije bila ta~na. Beogradske novine su prenele Tajmsovo pisawe o zahtevima za sveop{te razoruàvawe Iraca.78 Egzekucije ustani~kih lidera su nastavqene,79 kao i osude na tamnice i prisilan rad.80 Sredinom maja vojno-sudski pretresi protiv ustanika bili su zavr{eni81 i skoro svi lideri ustanika pogubqeni.82 Beogradske novine su javile da su „prona|ene ~ak i republikanske po{tanske marke, koje je trebalo pustiti u promet“ u slu~aju uspeha ustanka.83 Preneto je da Dejli mejl pi{e o hiqadama mrtvih irskih ustanika.84 Ovo je, naravno, bila dezinformacija. Ipak, Beogradske novine su izvestile kako su se povodom doga|aja u Dablinu, naro~ito egzekucija, ~ule o{tre polemike u britanskom Dowem domu. Tamo je re~eno da je „pogubqavawe izazvalo u stanovni{tvu Dublina pravi bijes, a pretres domova i ap{ewe goni narod, da se drì nelojalno. Mladi Irci, koji su htjeli da stupe u vojsku, ne}e sad na to nikad vi{e ni pomisliti“.85 Beogradske novine su, kao {to smo videli, britansku pobedu u Dablinu nazvale prvom u Prvom svetskom ratu. Lo{a procena britanskih vlasti da se brutalno obra~unaju sa revolucionarima razgnevila je irsko stanovni{tvo koje do tada nije imalo simpatije za ustanike. Ovim je stvorena osnova za novu fazu revolucije koja je usledila tri godine kasnije i imala veliku podr{ku irskog naroda. Beogradske novine su pratile i delovawe ameri~kih Iraca. U Sje- diwenim Ameri~kim Dràvama su odràvani skupovi Iraca na kojima je iskazana zahvalnost Nema~koj „{to sada stoji na strani Iraca, kao neka-

75 Ostavka dràvnog tajnika Birrella, Beogradske novine, 5. maj 1916. – Informacija iz Londona, KB. 76 Pogubljenje trojice vo|a, Beogradske novine, 5. maj 1916. – Informacija iz Londona, KB. 77 Ustanak u Irskoj, Beogradske novine, 12. maj 1916. 78 Razoruànje Irske, Beogradske novine, 7. maj 1916. – Informacija iz Roterdama, KB. 79 Smrtne osude, Beogradske novine, 7. maj 1916. – Informacija iz Londona, KB. 80 Osude, Beogradske novine, 8. maj 1916. – Informacija iz Londona, KB. 81 Ustanak u Irskoj, Beogradske novine, 13. maj 1916. – Informacija iz Londona, KB. 82 Preko 150 smrtnih osuda, Beogradske novine, 10. maj 1916. – Informacija iz Haga kao „naro~iti brzojav Beogradskih novina“. 83 Pa`ljiva spremanja, Beogradske novine, 7. maj 1916. – Informacija iz Haga kao „naro~iti brzojav Beogradskih novina“. 84 3000 mrtvih usta{a, Beogradske novine, 7. maj 1916. – Informacija iz Haga kao „naro~iti brzojav Beogradskih novina“. 85 Ustanak u Irskoj. O{tri napadi protivu vlade, Beogradske novine, 15. maj 1916. – In- formacija iz Londona, KB. 67 da Francuska na strani mlade amerikanske republike“.86 Londonski Dejli mejl je tih dana optuìo urednika Gelik amerikena i lidera Gelske lige iz Wujorka Xona Devoja da je „izvezao oru`je i municiju za Irsku i time povrijedio neutralnost Amerike“.87 Beogradske novine su objavile da va{ingtonska {tampa pi{e kako se sprema „ameri~ka nota Engleskoj“, jer „kako je wema~ka vlada primila ameri~ko shvatawe o ratovawu s pod- vodnicama, postoji ja~a struja za kakav sna`niji postupak protivu Engle- ske. Britanski postupak prema Irskoj znatno poja~ava tu struju. Naro~i- to uvi|a vlada u Va{ingtonu, da bi prijekor, da ona ne podràva jednaku neutralnost, doista stvorilo vjerovawe u {irim krugovima Sjediwenih Dràva, ako se ne bi preduzeli koraci protivu engleskih nezakonito- sti“.88 Beogradske novine su javile i da je jedan ameri~ki senator podneo rezoluciju u kojoj se nalaè istraga o sigurnosti Amerikanaca koji ìve u „revolucionarnim krajevima“ Irske.89 Beogradske novine su ovakvim vestima èlele da prikaù kako ~ak i Amerika zbog irskog pitawa stoji protiv Britanije. Krajem maja 1916. godine Beogradske novine su pisale da je lord As- kvit, tokom putovawa po Irskoj slu{ao utiske kako „uprava u zemqi ne vrijedi ni{ta“ i kako je „nado{ao ~as, kada se moè rije{iti irsko pitawe“.90 Ove novine su mesec dana potom javile da londonski Morning post pi{e kako su pristalice [in fejna slavile nema~ke pobede.91 Iako su Beogradske novine najavqivale nove irske ustanke, usledili su samo sporadi~ni nemiri92 i masovni protesti irskih republikanaca kojima su rimokatoli~ki sve{tenici pomagali time {to su u crkvama propovedali „sasvim otvoreno na~ela irskog pokreta za slobodu“.93 Irski episkopi su odbijali zahtev britanske vlade da kazne svoje sve{tenike.94 Su|ewe i osuda ser Roxera Kesmenta su predstavqali prirodan kraj Uskr{weg ustanka. Kesmentov slu~aj punio je stranice svetske {tampe, a izuzetak nisu bili ni austrougarski listovi. Beogradske novine su javile o Kesmentovom neuspehu i hap{ewu. One nisu imale informaciju da je 86 Izjave simpatija od strane amerikanskih Iraca, Beogradske novine, 5. maj 1916. – In- formacija iz Berlina, KB. 87 Osude, Beogradske novine, 8. maj 1916. – Informacija iz Londona, KB. 88 Raspoloènje u Americi, Beogradske novine, 27. maj 1916. – Informacija iz Wujor- ka, KB. 89 Amerikanci u Irskoj, Beogradske novine, 21. maj 1916. – Informacija iz Wujorka, KB. 90 Ministar predsjednik Aquith o irskom pitanju, Beogradske novine, 27. maj 1916. – Informacija iz Londona, KB. 91 Otvorena radost u Irskoj, Beogradske novine, 21. jun 1916. – Informacija iz Haga kao „naro~iti brzojav Beogradskih novina“. 92 Ponovni nemiri u Dublinu, Beogradske novine, 20. jun 1916. – Informacija iz Lon- dona, KB. 93 Kako je u Irskoj, Beogradske novine, 28. jun 1916. – Informacija iz Haga kao „naro~iti brzojav Beogradskih novina“. 94 Drànje sve{tenstva, Beogradske novine, 28. jun 1916. – Informacija iz Haga. 68

Kesment putovao podmornicom i da je po{iqka sa oru`jem putovala brodom, pa je objavqeno kako su Kesment i jedan deo posade broda zarobqeni dok su poku{avali da iskrcaju oru`je i municiju, te da im je brod po- topqen.95 Ovaj dnevni list je preneo pisawe Dejli mejla da je Kesment sa irskih obala preba~en u London i da }e ga britanska vlada optuìti.96 O Kesmentu se odmah povela rasprava u britanskom Dowem domu pa se ~u- lo i pitawe britanskom premijeru Askvitu „da li on moè zajam~iti parlamentu i narodu, da }e vo|a usta{kih Iraca Kesment biti smesta strijeqan“. Askvit je odgovorio da taj trenutak nije bio pogodan za otva- rawe takvog pitawa.97 Ali svakako je Kesmentova sudbina mnogima ve} unapred bila poznata. Beogradske novine su prenele pisawe italijanskog dnevnog lista Korijere dela sera koji je iz Londona javio kako }e protiv Kesmenta biti sproveden skra}eni postupak i da }e biti obe{en.98 Upo- redo sa javno izne{enim mi{qewima kako Kesment kao izdajnik Britani- je mora biti pogubqen, neki su smatrali da bi on morao biti smatran vo- |om irskih ustanika, a ne izdajnikom Britanije, pa zbog toga ne bi trebalo da bude pogubqen.99 Britansku vladu je za milost molila i Kesmentova sestra, ali wena molba nije bila prihva}ena.100 Su|ewe se bliìlo, pa su ~lanci u Beogradskim novinama bili sve zanimqiviji. Preneta je vest iz Man~ester gardijana da }e se tokom su|ewa naro~ito obratiti pa`wa i na Kesmentovo du{evno stawe.101 Kona~no, su|ewe Roxeru Kesmentu zbog veleizdaje zapo~elo je 17. maja 1916. u londonskom policijskom sudu. Su|ewe je bilo otvoreno za javnost, a dvorana ispuwena novinarima, kako britanskim tako i stranim.102 Sutradan je slu~aj predat porotnom sudu.103 Ali, kao {to je bilo o~ekivano, nakon ne{to vi{e od mesec dana su|ewa, Kesment je osu|en na smrt zbog veleizdaje.104 Beogradske novine su javile kako su svi porotnici iz- javili da je Kesment kriv. Nakon presude Kesment je osporio validnost 95 Sir Roger Casements zarobljen, Beogradske novine, 27. april 1916. – Informacija iz Roterdama kao „naro~iti brzojav Beogradskih novina“. 96 Zarobljenje Casementa, Beogradske novine, 29. april 1916. – Informacija iz Amsterdama, KB. 97 Donji dom i prilike u Irskoj, Beogradske novine, 30. april 1916. – Informacija iz Londona, KB. 98 Spor protiv Casementa, Beogradske novine, 3. maj 1916. – Informacija iz Lugana kao „naro~iti brzojav Beogradskih novina“. 99 Sudbina Casementa, Beogradske novine, 4. maj 1916. – Informacija iz Haga. 100 Sestra Casementova moli za milost, Beogradske novine, 6. maj 1916. – Informacija iz Roterdama kao „naro~iti izvje{taj Beogradskih novina“. 101 Proces protiv Casementa, Beogradske novine, 8. maj 1916. – Informacija iz Londona, KB. 102 Ustanak u Irskoj. Po~etak rasprave protiv Casementa, Beogradske novine, 18. maj 1916. – Informacija iz Londona, KB. 103 Irsko pitanje. Casement pred porotnim sudom, Beogradske novine, 19. maj 1916. – Informacija iz Londona, KB. 104 Casement osu|en na smrt, Beogradske novine, 1. jul 1916. – Informacija iz Londona, KB. 69 sudskog procesa i naglasio da ga „ispuwava ponosom, {to sjedi na optu- èni~koj klupi mjesto da stoji na mjestu dràvnog tuìteqa“. U istom ~lanku je preneto pisawe Dejli wuza kako je „veliko pitawe, je li razbo- rito, da se Kesment napravi mu~enikom“.105 Beogradske novine su izvestile da su pristalice [in fejna u Dablinu delile bro{ure s pozivom Ircima da „onoga dana kada Engleska izvr{i smrtnu presudu nad Kes- mentom, nemilostivo poubijaju sve Engleze, koji bi se na{li na irskom zemqi{tu“.106 Tajms je javio kako se Irska parlamentarna partija sprema da pre|e u opoziciju ukoliko Kesment bude pogubqen.107 U istom broju Beogradske novine su prenele da se i me|u britanskim vojnicima {iri pokret za Kesmentovo pomilovawe i da neke stare{ine pozivaju vojnike da se pobune ukoliko do|e do pogubqewa. Lord Askvit je dobijao prete}a pisma u kojima je stajalo da ne}e „ni za sat nadìvjeti Kesmenta“. Me|u- tim, u krugovima britanske vlade se moglo ~uti da je pomilovawe iskqu- ~eno ukoliko se sam Kesment s tom èqom ne obrati britanskom kraqu.108 Odmah nakon izricawa presude, Wujork tajms je objavio nekoliko Kesmentovih pisama jednom ameri~kom novinaru. Beogradske novine su odatle prenele vest u kojoj „Kesment osvjetqava politiku Engleske i wene ratne ciqeve“. Izme|u ostalog Kesment je pisao kako je „najve}i zlo~in Wema~ke bila wezina ve}a sposobnost na svima poqima trgovine. Engleska se bori samo za svoje interese kao svjetska trgova~ka sila. En- gleska borba protiv Wema~ke pretvorna je i la`qiva je. Ona teì samo zatim da uni{ti wema~ku konkurenciju. U tom ciqu zdruìla se sa dva razbojnika, jer sama nije u stawu da izvr{i udar. Na taj na~in vr{i najve}i zlo~in, za koji se zna, odkad svijet postoji, a to je, da se civiliza- cija sredwe Evrope uni{ti, a wema~ka kultura da bude potisnuta ruskim neznala{tvom i tiranijom“.109 Vrlo zanimqivo pismo povodom presude Roxeru Kesmentu, ostavio je britanski dramski pisac i socijalista Bernard [o. Beogradske novine su prenele gotovo u celini ovo pismo objavqeno u Man~ester gardijanu. Izme|u ostalog [o je rekao kako javnost zna i za druge izdajnike, ~ak neoptuène i neosu|ene, pa bi Kesment bio pogubqen ne zbog toga {to je izdajnik ve} zbog toga {to je Irac. [o veli da je Kesment je stupio u savez s Nemcima jer je smatrao da }e wihova pobeda osigurati nezavis-

105 Osuda Casementa, Beogradske novine, 2. jul 1916. – Informacija iz Berlina kao „naro~iti brzojav Beogradskih novina“. 106 Nemiri u Dublinu, Beogradske novine, 8. jul 1916. – Informacija iz Haga kao „naro~iti brzojav Beogradskih novina“. 107 Irska stranka i Casement, Beogradske novine, 30. jul 1916. – Informacija iz Haga kao „naro~iti brzojav Beogradskih novina“. 108 Pokret za pomilovanje Casementovo, Beogradske novine, 30. jul 1916. – Informa- cija iz Haga kao „naro~iti brzojav Beogradskih novina“. 109 Pisma Casementova, Beogradske novine, 7. jul 1916. – Informacija iz Haga kao „naro~iti brzojav Beogradskih novina“. 70 nost Irske. Ovaj Kesmentov potez [o je nazvao „opravdanom politi~kom {pekulacijom“. Odmah zatim [o je èleo da poentira: „[to se ti~e pitawa vjernosti prema Engleskoj, Kesment se potpuno jasno iskazao. On je obratio pa`wu na to da pet vjekova tursko gospodarstvo na Balkanu po mnijewu engleskoga naroda nijesu oduzeli pravo ni jednome Srbinu, da se bori za svoju nezavisnost, te je on sasvim logi~no zakqu~io, da isto toliko vjekova engleskog gospodarstva ne moè oduzeti pravo Ircima, da ~ine to isto. [to se Srbije ti~e, to mi u Engleskoj jo{ dan dawi toliko odlu~no zastupamo gorespomenuto mnijewe; da ~ak ni doga|aj, kojemu bi kod nas odgovaralo recimo ubijstvo valeskoga princa u dublinskim ulicama, nije bilo u stawu da ovo narodnosno pravilo uzdrma u na{im o~ima i da nas sprije~i da ga ~ak {ta vi{e branimo i oruànom silom. Izgleda mi, da se {to se toga navoda ti~e ne moè protivure}i Kesmentu“. Na kraju pisma [o je naveo da bi Kesment trebalo da bude tretiran kao ratni zarobqenik, ali da }e ga, ukoliko bude pogubqen Irci smatrati hero- jem, a ako ne bude mo`da {pijunom, pa bi se mo`da zbog toga „Kesment jako odupro mome poku{aju da sprije~im wegovu smrt“.110 Ovo veoma interesantno upore|ivawe srpskog i irskog pitawa se nakon samo nekoliko dana jo{ jednom pojavilo na stranicama Beogradskih novina. Roxer Kesment je pogubqen 4. avgusta 1916, a Beogradske novine su o samom ~inu prenele kratku Rojtersovu vest i to na kraju svog op{irnog autorskog ~lanka na naslovnoj strani novina.111 List je preneo i pisawe londonskog Central wuza da je pogubqewe obavqeno ve{awem, bez prisustva javnosti.112 U zvani~nom izve{taju o pogubqewu navedeno je da je Ke- sment osu|en zbog sporazuma sa Nema~kom koji je predvi|ao u~e{}e Ir- ske brigade na egipatskom rati{tu.113 A u gorepomenutom autorskom ~lanku je pored ostalog napisano: „Englezi su pogubili Kesmenta, ma da su se za wegovo pomilovawe zauzele mnoge ugledne li~nosti, me|u wima tobo` i sam Papa… Englezi su svakako imali pravo da stave pod sud Ke- smenta… Kesmentov je slu~aj unutarwa engleska stvar, ako su vlastodr{- ci u Londonu smatrali, da ne smiju popustiti pritisku vr{enom od strane Amerike i Vatikana... A na{a je pak stvar... da uputimo svijet na du- boki jaz, koji postoji izme|u engleskih rije~i i engleskih djela. Koliko su sporazumne sile, a na wihovom ~elu Engleska, tvrdile da one vode rat za slobodu ~ovje~anstva... za male narode za civilizaciju... protiv opasnosti koja prijeti kulturi od varvara Wemaca i Austrijanaca. Na tom putu... pogubqewe Kesmentovo predstavqa markantnu etapu... Kesment bi ba{ prema engleskom shvatawu bio jedan od najistaknutijih boraca za

110 Bernhard Shaw za Casementa, Beogradske novine, 1. avgust 1916. 111 Casement, Beogradske novine, 5. avgust 1916. 112 Pojedinosti o pogubljenju, Beogradske novine, 5. avgust 1916. – Informacija iz Ro- terdama, KB. 113 Zvani~ni izvje{taj o smaknu}u Casementa, Beogradske novine, 7. avgust 1916. – Informacija iz Londona, KB. 71 stvar sporazuma. Nesumwivo je utvr|eno, da se on borio za prava poti- {tenih naroda, i to jednog podjarmqenoga i mu~enoga plemena, za koje bi u Londonu trebali da pokaù pre~ega interesa nego li za Srbe i Jerme- ne. Jer Irska, za koju je Kesment metnuo glavu u torbu ~ini u sastavu sa Engleskom sjediwene kraqevine Velike Britanije... U stvari ba{ ta zemqa ve} se sedam stotina godina bori za svoja prava, za svoju kulturu, za svoju nacionalnu slobodu, te za sve ostale du{evne vrijednosti, {to ih Engleska u ovome ratu èli izvojevati cijelom svijetu... Kesment je po- ~inio fatalnu i sudbonosnu grje{ku, kad je smatrao da se govori engleskih ministara puni idealizma i humanosti odnose i na Irce“.114 Beogradske novine su zatim javile kako engleska {tampa izve{tava o posledwim trenucima ser Roxera Kesmenta: „âs izvr{ewa presude ogla{en je kao obi~no zvowewem tamni~kog zvonca. Sve{tenik Makoran primio je jedan dan ranije Kesmenta u katoli~ku vjeru i ispratio ga do gubili{ta. Po izvr{enoj presudi sve{tenik je pri~ao, kako je Kesment hrabro pri{ao vje{alima, mirnim rije~ima preporu~io svoju du{u Bogu i umro za svoju otaxbinu. Qe{ nije predat rodbini radi sahrane“.115 Beo- gradske novine su objavile i kako je jedan ameri~ki novinski magnat naredio svojim listovima da na naslovnim stranama objave hvale Kesmentu te naglase da „Engleska iz doga|aja u Irskoj ne}e nikako izvu}i pouku, sve dok jednom revolucija ne bude krunisana uspjehom“.116 Francuski Freman ùrnal je odluku britanske vlasti da pogubi Kesmenta nazvao glupo{}u, pa se „mora strepiti pri pomisli, {to je sudbina naroda ove dràve poloèna u takve ruke“.117 Beogradske novine su izvestile da je ameri~ki senat usvojio rezoluciju kako je Kesmentovo pogubqewe bilo ~in prekomerne strogosti.118 Ovaj list je preneo da su nakon Kesmentove smrti u Dablinu izbili nemiri, da su u crkvama sluène zadu{nice i da je britanska vojska zaposela sve ulice.119 Izjave sau~e{}a su neprekidno stizale u Irsku.120 Pogubqewem ser Roxera Kesmenta dablinski Uskr{- wi ustanak je dobio svoj epilog.

114 Casement, Beogradske novine, 5. avgust 1916. 115 Amerika i Casement, Beogradske novine, 8. avgust 1916. – Informacija iz Bazela kao „naro~iti brzojav Beogradskih novina“. 116 Pogubljenje Casementovo. Opisi engleskih listova, Beogradske novine, 8. avgust 1916. – Informacija iz Amsterdama kao „naro~iti brzojav Beogradskih novina“. 117 Zvani~ni izvje{taj o smaknu}u Casementa, Beogradske novine, 7. avgust 1916. – Informacija iz Londona, KB. 118 Amerika i Casement, Beogradske novine, 8. avgust 1916. – Informacija iz Bazela kao „naro~iti brzojav Beogradskih novina“. 119 Pogubljenje Casementa. Uli~ne demonstracije u Dublinu, Beogradske novine, 6. avgust 1916. – Informacija iz Londona, KB. 120 Izjave simpatije za Casementa, Beogradske novine, 10. avgust 1916. – Informacija iz Ciriha kao „naro~iti brzojav Beogradskih novina“. 72

* * * Iz izve{tavawa Beogradskih novina mogu se izvesti zanimqivi zakqu~ci. Naravno, Nema~ka i Austro-Ugarska su smatrale Irce svojim saveznicima tokom borbi u Prvom svetskom ratu, odnosno Uskr{weg ustanka u Irskoj 1916. Beogradske novine ~iwenicu o savezni{tvu nisu zaobilazile. Naprotiv, Uskr{wi ustanak su u jednom momentu prikazale kao bitku svetskog rata. Izve{tavawe ovih novina bilo je tendenciozno, ali je to bilo i o~ekivano. Ovaj list je pomenuo sve kqu~ne faktore koji su pored lokalnih Iraca kreirali dablinski ustanak: Nema~ku, ameri- ~ke Irce i podr{ku rimokatoli~ke crkve. Beogradske novine su prime- tile prvobitno nesnalaèwe Britanaca u novoj situaciji u Dablinu, ali i wihovu docniju konsolidaciju i gu{ewe ustanka. O doga|ajima pred ustanak i samim borbama, o britanskoj upravi u Irskoj, Beogradske novine su pisale samo lo{e. Kada je postalo jasno da irski revolucionari gube borbe u Dablinu, vesti o irskoj pobedi i dezinformacije o punom kra- hu britanske administracije u Irskoj su prestali. U stvarnosti, irski ustanak je doìveo debakl i to naravno nije eksplicitno pomenuto jer su pored Iraca za wega krivicu snosili i Nemci. Irski poraz je zna~io i nema~ki poraz. Stoga su Beogradske novine svoje izve{tavawe, nadaqe usmerile ka kritikama engleske javnosti protiv politike britanske vlade prema Irskoj, nagla{avawu zlo~ina britanskih vojnih i policijskih snaga u Dablinu, te odsustvu ameri~ke podr{ke britanskom re{avawu irskog pitawa. Vesti o podr{ci koju su ameri~ki i irski Irci pruàli Nema~koj i nakon slamawa ustanka trebalo je da budu dodatna potvrda ispravnosti nema~ke politike. Na sli~an na~in, vesti o u~e{}u rimokatoli~kog sve{tenstva u irskom ustanku sluìle su potvrdi ispravnosti politike rimokatoli~ke Austro-Ugarske. Uredni~ka koncepcija Beograd- skih novina bila je, sasvim razumqivo, usmerena protiv britanskog neprijateqa. Ustanak u Dablinu bio je samo jo{ jedan u nizu povoda da se neprijateqeve mane prenaglase ili fabrikuju kako bi se podigao moral austrougarskim slu`benicima i vojnicima u zaposednutom britanskom savezniku Srbiji i oni i na ovaj na~in ubede u ispravnost rata koje su Nema~ka i Austro-Ugarska vodile protiv Britanije. Izve{tavawem o britanskim brutalnostima nad Ircima, Beogradske novine su mogle da sugeri{u svojim trupama i birokratskom aparatu kako su Austro-Ugarska i Nema~ka mawe brutalne, mawe la`qive, da su one sposobnije i humani- je, ali i da mogu da budu o{trije prema unutra{wem neprijatequ kada ve} to jeste Britanija prema Ircima. Ovakve sugestije i oblikovawe javnog mwewa mogle su se upotrebiti na jedan ili drugi na~in u skladu sa tre- nutnim strate{kim potrebama Austro-Ugarske i Nema~ke. U {irem smislu izve{tavawe o Uskr{wem ustanku u Dablinu moglo je da bude sugesti- ja i lokalnom srpskom stanovni{tvu koje je ostalo u okupiranoj Srbiji da i u samoj Britaniji postoji ozbiqan otpor protiv britanske politike, 73 pa da time bledi razlog da Srbi savezni{tvom i daqe budu okrenuti ka Gordom Albionu. I na Kesmentovom slu~aju ponovo je bilo nagla{eno da su Amerika i rimokatoli~ka crkva protiv postupka Britanije. Ona je za Kesmenta bila „la`qivac“, a weni saveznici Francuska i Rusija „razbojnici“. Ne- ispravnost britanske politike prikazana je i time {to se biv{i britanski diplomata Roxer Kesment odrekao jednog od najtemeqnijih osnova britanskog identiteta, protestantske vere, i primio rimokatoli~anstvo. Podvla~eno je protivqewe dela britanske javnosti zvani~noj politici svoje zemqe, a ono je najjasnije nagla{eno kroz re~i Bernarda [oa. Upravo preko [oovog obra}awa Beogradske novine su prikazale i Kesmentovu nadu da }e Britanija dozvoliti Ircima da se oslobode wene vi{evekovne okupacije, kao {to je, navodno, ali ipak ne sasvim ta~no, sa simpatijama gledala na osloba|awe Srba od vi{evekovne turske okupacije. Ovaj detaq upotpunio je sliku o Beogradskim novinama kao sasvim so- lidnom izvoru informacija. Vi{evekovni srpsko-turski i irsko-engleski odnosi nisu bili identi~ni, ali su bili dovoqno sli~ni da ih nije bilo pogre{no upore|ivati. No, kao {to smo videli, to nije bio jedini ~lanak u kojem su Beogradske novine uporedile srpsko i irsko pitawe, jer je drugom prilikom postavqeno pitawe kako u borbi za prava malih naroda Englezima Srbi mogu da budu pre~i od Iraca. Na srpsko-irskim parale- lama nagla{avana je nedoslednost Britanije koja je na jednoj strani po- dràvala samoopredeqewe malog naroda, a na drugoj ga suzbijala. Odmah po zavr{etku svetskog rata Irci su pokrenuli rat protiv britanske vlasti, ovoga puta osloniv{i se na irske vojne kadrove koji su se u svetskom ratu borili na britanskoj121 i ameri~koj strani.122 Anglo- irski rat (1919-1921) zavr{io se porazom Britanije, podelom irskog ostrva na Severnu Irsku u sastavu Britanije i Slobodnu Dràvu Irsku koja je dobila status britanskog dominiona.

EASTER REBELLION IN IRELAND IN 1916 IN BEOGRADSKE NOVINE by Aleksandar Rakovi} Summary Germany and Irish revolutionaries together organized The Easter Rebellion in Dublin, in Ireland, in 1916. The rebellion was meant to attack Britain from the back and cause its third defeat after Gallipoli and Mesopotamia. The Britains put down the rebellion in several days. Fights in Dublin were the topic in the reports of the Austro- 121 Francis Costello, nav. delo, 80. 122 Isto, 123. 74

Hungarian daily paper Beogradske Novine (Belgrade Newspaper) which provided information for the occupying administration and army in Serbia. Beogradske Novine re- garded the Irish as an ally of Germany and Austria-Hungary, and treated the Dublin rebellion as a battle in the world war. Beogradske Novine provided parallels between the Serbian and Irish issue. UDK 32.019.5(497.1) „1935/1939“ 659.1(497.1) „1935/1939“

Bojan Simi}

AGENCIJA „AVALA”

SA@ETAK: U radu se govori o delatnosti agencije „Avala”– jugoslovenske telegrafske agencije izme|u dva svetska rata. Autor je na osnovu postoje}ih izvora poku{ao da prikaè strukturu, na~in funkcionisawa i ulogu ove ustanove u dràvnom sistemu, propagirawu vladaju}e ideologije, dru{tvu i politi~kom ìvotu. KQU^NE REÎ: Kraqevina Jugoslavija, agencija „Avala”, telegrafija

Agencija „Avala” predstavqa jednu od neobra|enih tema u doma}oj istoriografiji. Izvori o ovoj agenciji prili~no su oskudni pa su mnogi raniji radovi ostali samo na konstatovawu wenog postojawa i wenih osnovnih funkcija. Ovim tekstom na~iwen je poku{aj da se deo tih prazni- na ispuni. „Avala” je osnovana u septembru 1919. kao jedna od prvih telegrafskih agencija u tada{woj Evropi.1 Potpadala je pod Odsek za {tampu Mi- nistarstva inostranih poslova. Ona je u tom trenutku predstavqala samo „informativni biro sa najsiroma{nijim pretenzijama, zbijen u dve sobe sa personalom od sedam osoba”2 Wen prvi direktor, i fakti~ki osniva~, bio je francuski novinar Alber Muse li~ni prijateq kraqa Aleksandra. On se na tom mestu zadrào sve do 1927. godine3 kada }e ga zameniti doma}i novinar \or|e Peri}.4 U po~etku delatnost agencije se svodila na 1 Neke do prvih telegrafskih agencija u svetu osnovane su jo{ polovinom 19. veka (Associated Press u SAD 1848. i Reuters u Velikoj Britaniji 1851). Podaci preuzeti sa zvani~nih internet prezentacija ovih agencija. 2 Agencija Avala, Najnovija faza u razvoju Agencije Avala, Beograd 1937, 5. 3 Prema pisawu Vuka Dragovi}a, Muse je pao po pitawu jednog sumwivog pisma koje je slu~ajno dekonspirisano, a koje je uputio francuski kapetan bojnog broda Deko, ~lan Drugog biroa. V. Dragovi}, Srpska {tampa izme|u dva rata, osnova za bibliografiju srpske periodike 1915–1945, Beograd 1956, 380. 4 Direktori agencije „Avala” u periodu od osnivawa do 1941. godine bili su i Rista Marjanovi}, \or|e Peri}, Gradimir Kozomari}, Svetislav Petrovi}, Milan Jovanovi} Stoimirovi} i Gavra Veliki}. 76 izdavawe jednog biltena sa pregledom dnevne {tampe. Bilten je izlazio na francuskom jeziku.5 Od 15. januara 1920. agencija „Avala” je po~ela da prima prve telegrame agencija iz Pariza, Berna, Atine i Madrida ~ime je zapo~ela me|unarodnu saradwu.6 U maju 1924. godine dolazi do zna~ajnih novina vezanih za rad agencije. Na sastanku u Bernu najva`nije svetske novinske agencije „Rojter”, „Avas” i „Volfbiro” osnovale su koncern novinskih agencija pod imenom „Savezne Agencije”. U taj koncern u{le su pored privatnih i dràv- ne agencije me|u kojima i agencija „Avala”. Ovo udruèwe imalo je za ciq da se zajedni~kim snagama monopoli{e izve{tajna novinska slu`ba. Odnosi izme|u agencija regulisani su na konferencijama „Saveznih Agencija” u Bernu 1924. i u Rimu godinu dana kasnije. Agencije su se obavezale da jedna drugoj saop{tavaju sve va`ne vesti iz svojih zemaqa, iskqu~iv{i pri tom me|usobnu konkurenciju. One su se tako|e obavezale da jedna drugoj pomaù u „borbi protivu agencija koje nisu zastupqene u koncernu”.7 Poslove sa agencijama sli~ne veli~ine „Avala” je bazirala na principu recipro~ne razmene, dok je velikim agencijama „Avasu” i „Rojteru” pla}ana godi{wa komisija od 550.000 dinara. Ta suma ispla}i- vana je iz poverqivog kredita Ministarstva inostranih poslova.8 Tokom 1924. „Avala” je razgranala svoju delatnost. Organi-zovana je privredna slu`ba koja se bavila primawem i slawem finansijskih, berzanskih i trgova~kih informacija. U nadle`nost agencije u{la je i Unu- tra{wa slu`ba do tada u Odseku za {tampu pri Ministarstvu inostranih poslova. U skladu sa odlukama pomenute konferencije u Bernu do{lo je i do pripajawa Telegrafskog Dopisnog Ureda u Zagrebu. Ugovor izme|u dve strane sklopqen je septembra 1924. u Beogradu. Ured je postao fili- jala agencije „Avala” u Zagrebu, zaduèn za obave{tavawe pre svega iz oblasti finansija. Da bi se izbeglo preklapawe podeqene su zone delovawa. Granica izme|u sektora poklapala se sa 19. meridijanom koji je prolazio kroz na{u zemqu.9 O odnosu koji je postojao izme|u dràve i agencije najboqe govori dokument od 23. juna 1924. U wemu se navodi da op- {ta du`nost agencije „Avala” „jeste pomagawe vlade u wenoj politici”.10 Iz istog dokumenta saznajemo da je agencija u tom trenutku imala tri odeqewa: za spoqnu, unutarwu i odsek za me{ovitu ekonomsku slu`bu.

5 Francuski jezik je i u kasnijem periodu ostao informativni jezik agencije ali su kori{}eni i drugi. 6 Agencija Avala, Najnovija faza u razvoju agencije Avala, Beograd 1937, 6. 7 ASCG, Zbirka Vojislava Jovanovi}a Maramboa (335), fascikla 74. 8 Isto 9 ASCG, 335–74. Ugovor izme|u Politi~ke Agencije Avala i Telegrafskog Dopisnog Ureda u Zagrebu. Pogledom na kartu uo~avamo da se 19. meridijan uglavnom poklapao sa linijom Dunav, Drina, a na Jadransko more je izlazio negde kod Bara. Ovim je Zagreba~koj fi- lijali, ako se izuzme teritorija dana{we Vojvodine, ostavqena oblast koja je pripadala nekada{woj Austro-Ugarskoj. 10 ASCG, 335–74. 77

Kako je vreme odmicalo, a imaju}i u vidu prakti~ne razloge a i evropske tendencije, reorganizacija se nametala kao neophodno re{ewe. Naime, u Evropi krajem dvadesetih godina, agencije koje su bile privatne, ili su slovile kao takve, imale su daleko vi{e poslovnog uspeha. Na- stupaju}i kao privatne, naizgled nezainteresovane i objektivne, uspevale su da razgranaju svoje poslove i izazovu mawe podozrewe partnera. Takav je bio slu~aj i sa agencijom „Rojter” koja je ~esto isticala svoj privat- ni i komercijalni karakter. Odgovorni qudi u agenciji „Avala” prime- tili su da se pod „maskom” nepristrasnosti daleko boqe vr{i nacionalna i druga propaganda u inostranstvu. U Evropi je do 1929. tendencija pretvarawa dràvnih agencija u privatne postala dominantna. Me|u oni- ma koji jo{ nisu privatizovali svoje agencije bili su êhoslova~ka, Bu- garska i Jugoslavija. O stvarnom stawu u agenciji „Avala” i o wenom tada{wem poloàju najboqe govore navodi iz slede}eg izve{taja: „Kao i sve zvani~ne agencije tako ni Agencija „Avala” nije u stawu da zadovoqi sve potrebe savremenog novinarstva, a jo{ mawe da korisno posluì dr- àvi za wenu propagandu. U koncernu „Savezni~kih Agencija” stoji najgore, jer dok ostale agencije, ~ak i one zvani~nog karaktera, imaju svoj sta- tut i program rada, agencija „Avala” nema ni statuta, ni programa, niti ta~no odre|enih du`nosti. Ona je zbog nestru~ne i vrlo spore kontrole, koja se vr{i nad wenim radom, osu|ena da zadocwava sa svojim vestima u toj meri da su ostale agencija iz koncerna bile ~esto nezadovoqne wenim radom”.11 Reorganizacija je zapo~ela u junu 1929. kada je agencija zvani~no iza- {la iz nadle`nosti Odseka za {tampu Ministarstva inostranih poslova i postala formalno nezavisna po{to je pretvorena u akcionarsko dru{tvo sa kapitalom od 5 miliona dinara. Ubedqivo najve}i deo akcija otkupila je dràva (9.540 od 10.000 emitovanih). Ostali akcionari bile su uglavnom administracije doma}ih listova.12 Ove promene uticale su i na napredak agencije. Do{lo je do preseqewa u novu zgradu u kojoj su sme{teni direkcija, sekretarijat, Spoqni odsek, Unutra{wi odsek, Berzanski odsek, Francuski bilten (koji je izdavan svakodnevno) i Oglasno odeqewe.13 Me- |utim, nije sve i{lo tako glatko. Najboqi dokaz za to je ~iwenica da je ugovor izme|u dràve i agencije zakqu~en tek 31. maja 1930, dok je prva uplata na ime pretplate pristigla tek 1. aprila 1930. Do navedenog perioda agencija se izdràvala od novca koji je dràva uplatila na ime kapitala i uspela da potro{i ~ak 3.750.000 dinara.14 Zakqu~eni ugovor kona~no je regulisao wihove me|usobne odnose i propisao obaveze. Prva ~etiri ~lana ugovora odnosila su se na obaveze agencije „Avala” prema dràvi. Oni su je obavezivali na slede}e: 11 ASCG, 335– 74. Jedan izve{taj o neophodnosti reorganizacije agencije „Avala” verovatno iz 1929 godine. 12 Agencija Avala, Najnovija faza u razvoju Agencije Avala, Beograd 1937, 7. 13 Isto. 14 Isto. 78

1) Da svoju izve{tajno-novinsku slu`bu obavqa saobrazno op{tim javnim interesima dràve; 2) Da objavquje sva zvani~na saop{tewa, da ih dostavqa listovima u zemqi i stranim agencijama; 3) Da demantuje sve natpise {tetne po dràvne interese, sa pravom da prilikom ispravke nazna~i svoja ovla{}ewa; 4) Da besplatno dostavqa svoje biltene ~lanovima vlade.15 Najva`nija obaveza dràve bila je da agenciji godi{we upla}uje 5 miliona dinara za tro{kove wenog poslovawa.16 Trajawe ovog ugovora predvi|eno je na pet godina s tim da se, ako ga nijedna od potpisnica ne raskine, automatski produàva i na narednih pet godina. Zanimqivo je napomenuti da je ispred dràve potpisnik bio Milan Marjanovi}, tada- {wi {ef Centralnog presbiroa. On je ovaj ugovor potpisao u ime predsednika vlade @ivkovi}a, ali i sam podatak ukazuje na va`nost ustanove CPB-a u tada{woj Jugoslaviji.17 Pravilnik o organizaciji rada agencije „Avala” A.D. detaqnije je predvideo strukturu i funkcije dru{tva. Predvi|ene su i funkcije direktora i pomo}nika direktora. Rukovodilac i nadzornik svih poslova u agenciji bio je direktor, odgovoran Upravnom odboru. Pomo}nik direktora, izme|u ostalog, trebalo je da zamewuje direktora u wegovom odsustvu i vr{i du`nost glavnog urednika. On je vr{io i preglede biltena agencije i starao se o wihovom pravovremenom ekspedovawu. Delatnost agencije „Avala” obavqala se kroz slede}e odseke i odeqewa: Administrati- vni, Odsek za unutra{wu slu`bu, Odsek za spoqnu slu`bu, Odsek za berzansku slu`bu, Izve{tajni odsek, Francuski bilten i Oglasno odeqewe. Pored ovih odseka postojala je i blagajna.18 Zanimqivo je re}i da je Ad- ministrativni odsek pored uobi~ajenih poslova vezanih za personalna pitawa osobqa, poslove ~uvawa i ekspedicije, sastavqao i predlog buxeta. Za vreme vlade Milana Stojadinovi}a 16. marta 1936. promewena su i Pravila Agencije „Avala”. Wima je pro{iren delokrug rada agencije, defi- nisana uloga organa dru{tva, predvi|ena prava i obaveze akcionara... Ciq dru{tva bio je, kako se navodi, da organizuje i vr{i svestranu novinsko-izve{tajnu slu`bu (~l. 6) dok su mu funkcije bile slede}e: 1) U ciqu izve{tavawa listova, novinskih agencija i drugih ustanova, o prilikama i doga|ajima u zemqi i inostranstvu izdaje dnevne i po- vremene biltene na na{em jeziku i na stranim jezicima; 2) Vr{i svestranu finansijsko-berzansku obave{tajnu slu`bu za dr- àvne i privatne nov~ane zavode i listove; 15 ASCG, 37–75–37. Ugovor zakqu~en izme|u Jugoslovenske dràve i Agencije Avala A.D. 16 Iznos ove suma je i u narednom periodu ostao nepromewen uprkos konstantnom ne- zadovoqstvu rukovodstva agencije. 17 Ispred agencije „Avala” potpisnici su bili ~lanovi Upravnog odbora êda Miha- ilovi} i Ugqe{a Kresti}. 18 ASCG, 335–74. Pravilnik Agencije Avala, ~l.3. 79

3) Vr{i sve reklamne i propagandno-novinske poslove; 4) Organizuje novinsko-izve{tajnu slu`bu putem radija u zemqi, inostranstvu, ili sudeluje u vr{ewu iste; 5) Bavi se svima vrstama novinske reportaè putem filma i fotografije; 6) Uvozi u zemqu i preko svojih predstavnika rastura strane novine i ~asopise; 7) Otpravqa i sve druge poslove koji spadaju u delokrug novinske agencije i sara|uje s drugim ustanovama ove vrste u zemqi i inostranstvu (~l. 7)19 U narednom ~lanu navedeno je da }e se nazna~eni poslovi uvoditi „u ìvot postepeno, prema prilikama, ukazanoj potrebi i rentabilnosti poslova, o ~emu }e Upravni odbor donositi svoju odluku. Predvi|eni su slede}i organi dru{tva: Upravni odbor, Nadzorni odbor, Izvr{ni komitet, Direkcija i Zbor akcionara (~l 9). Od navedenih organa daleko najzna~ajniju ulogu imao je Upravni odbor. On je bio sastavqen od najmawe sedam a najvi{e deset ~lanova koje je postavqao Zbor akcionara na tri godine. Neke od wegovih brojnih funkcija bile su da predstavqa dru{tvo prema vlastima i tre}im licima, da odobrava buxet, da bira, unapre|uje, otpu{ta i vr{i nadzor nad direktorom, glavnim urednikom i ostalim ~inovnicima. Iako je Upravni odbor biran od strane Zbora akcionara on je imao pravo da taj Zbor saziva, a wemu je predsedavao predsednik Upravnog odbora (~lanovi 10–16. i 23–26). Moè se zakqu~iti da je kqu- ~ne odluke donosio Upravni odbor, a da ih je Zbor samo potvr|ivao. ^lanovi Upravnog odbora u periodu vlade Milana Stojadinovi}a bili su provereni ~lanovi i simpatizeri JRZ. Pored ovog „najva`nijeg” uslova gledalo se da izabrani ~lanovi, u mawoj ili ve}oj meri, imaju dodirnih ta~aka sa novinarstvom. U periodu od 1935. godine do po~etka 1939. godine du`nost predsednika Upravnog odbora obavqali su Uro{ Kruq, Voji- slav Jani} i Stijepo Kobasica. Pre isteka roka od tri godine zbog toga {to vi{e nije bio politi~ki podoban smewen je Voja Jani}, zajedno sa potpredsednikom Milojem Soki}em {to se desilo nakon razlaza sa Stojadinovi}em u toku Konkordatske krize. U navedenom periodu stalni ~lanovi Upravnog odbora bili su Petar Taletov, novinar i kwièvnik, Juraj Ple}arevi}, advokat, Slavko Jutri{a, novinar, direktor „Novosti” Zagreb, Pavle Rankovi}, novinar, Stanko Virant, novinar, glavni urednik „Jutra” Qubqana, Kosta Lukovi}, novinar i, naravno {ef CPB-a. Iz Upravnog odbora biran je Izvr{ni komitet koji je brojao pet ~lanova. Interesantno je da su ~lanovi ovog komiteta morali biti stalno nasta- weni u Beogradu. Ovo se moè objasniti potrebom da se u svakom trenutku ima na raspolagawu jedno telo spremno da brzo donese neophodne odluke (~l. 27 do 31). Kqu~na uloga Nadzornog odbora bila je da se bavi kontrolom finansijskog poslovawa dru{tva. Ova funkcija bila je od velike va`nost jer 19 Pravila Agencije Avala, Beograd 1936. 80 je agencija uglavnom poslovala sa gubitkom i stalno je poku{avala da ra- cionalizuje tro{kove.20 Kontrola poslovawa obavqana je na kraju kalen- darske godine, 31. decembra, dok su pojedine kwige i ra~uni pregledani po potrebi i ~e{}e (~l. 17–26). Skoro svi ~lanovi Nadzornog odbora iz 1935. bili su zameweni. Predsednik Nadzornog odbora postao je Fran Smodej, novinar i senator, potpredsednik Ilija Mari~i}, na~elnik Mi- nistarstva prosvete, Milutin Stevanovi}, generalni direktor preduze}a „Vreme A. D.” i Mahmud Behmen advokat.21 Kao {to se moè videti i prilikom ovog postavqawa imala se u vidu zastupqenost sva tri dela JRZ. Direkcija je predstavqala jedan dvo~lani organ koji je rukovodio ce- lokupnim poslovawem dru{tva. Wega su ~inili deùrni ~lan Upravnog odbora i direktor agencije. Ovaj organ delovao je u skladu sa odlukama Upravnog odbora i wemu podnosio predloge i izve{taje (~lanovi od 32 do 35). Fakti~ke du`nosti direktora bile su briga o finansijama ku}e, nadzor nad time {ta se objavquje kako sa politi~ke strane, tako i sa li- terarne. Imaju}i to u vidu nametnula se potreba da direktor bude ne samo politi~ki podoban, nego i obrazovan i da pri tom poseduje neophodno iskustvo. Ove uslove je Milan Jovanovi} Stoimirovi} kao direktor ite- kako ispuwavao. Zborovi akcionara odràvani su jednom godi{we, najkasnije do aprila, sa unapred odre|enim dnevnim redom. Na tim sastancima su se ~itali izve{taji Upravnog i Nadzornog odbora i re{avalo se po wihovim predlozima. Pored pomenutih redovnih zborova postojala je mogu}nost i za vanredne (~l. 36–45). Jedan takav zbor odrào se 22. avgusta 1937. povodom pomenutog smewivawa Vojislava Jani}a. S obzirom da je ve}inski pa- ket akcija posedovala dràva ovi zborovi nisu imali neki poseban zna~aj ve} im je bila namewena uloga sprovo|ewa ve} pripremqenih odluka. Za vreme vlade Milana Stojadinovi}a „Avala” se sastojala od nekoliko slu`bi i dopisni{tava u zemqi i inostranstvu. Kqu~na slu`ba bila je doma}a izve{tajna slu`ba koja se sastojala od tri posebna dela koji su se razlikovali po vremenu obavqawa posla, pa se moè re}i da su ove slu`be bile u stvari tri smene jedne iste slu`be. Zbog vremena obavqawa poslova wihova delatnost je imala i razlika. Prva slu`ba radila je od 8 ~asova ujutro do 14 ~asova poslepodne. Ona je davala prepodnevni inostrani materijal doma}im listovima koji su izlazili u podne i kasnije. Ova slu`ba je koncipirala svoje izve{taje tako da na prvim stranicama bude pregled svetske {tampe i to najva`nijih listova. Ovim se posti- zalo da ve} tokom prepodneva doma}i listovi dobiju sliku de{avawa u 20 Treba napomenuti da su se u svojim izve{tajima i Svetislav Petrovi} i Milan Jo- vanovi} Stoimirovi}, àlili na neracionalno tro{ewe sredstava od strane svojih prethodnika. 21 Dotada{wi ~lanovi Nadzornog odbora bili su Radivoj Glumac direktor banke u penziji, Viktor [vajger novinar, Jovan Tanovi} urednik „Politike”, Dragan Bo{kovi} advokat i jedini koji je zadrào svoje mesto Milutin Stevanovi}. 81 svetu prethodnog dana. Vesti su dostavqane telefonom za beogradske re- dakcije a za filijale u Beogradu, Zagrebu i Novom Sadu preko radija. Pored vesti iz inostranstva Prva slu`ba je plasirala i informacije sa doma}e scene. Bilten pod nazivom „Vesti iz zemqe” uglavnom je bio sastavqen od materijala dobijenih od CPB-a i agencijinih reportera.22 Druga slu`ba je svoj posao obavqala svakodnevno u vremenskom periodu od 14 do 21 ~asa. Za vreme svog rada ova slu`ba je izve{tavala putem biltena „Vesti iz inostranstva” i „Vesti iz zemqe” beogradske listove neposredno, a listove u unutra{wosti preko Radiostanice agencije, odnosno preko dopisni{tava u Zagrebu, Qubqani i Novom Sadu. Ova slu`ba je pored redovnih biltena imala i jedan poseban koji se zvao „Za informaciju” i bio je namewen najvi{im dràvnim ustanovama. Druga slu`ba snabdevala je vestima uglavnom jutarwu {tampu, odnosno onu koja je izlazila narednog dana.23 Tre}a slu`ba (ranije nazivana No}na slu`ba) po- krivala je period izme|u 21 uve~e do 3 ~asa ujutro i na taj na~in zavr- {avala permanentnu slu`bu spoqneg i unutra{weg odseka agencije. Jasno je da su ove slu`be imale saradnike koji su poznavali strane jezike i bile spremne da dobijene vesti pravilno prevedu. U toku 1937. godine navedene slu`be imale su saradnike za francuski, engleski, italijanski, nema~ki i ruski jezik.24 I za vreme vlade Milana Stojadinovi}a francuski je ostao dominan- tan jezik agencije „Avala”. O ovome najre~itije govori to {to je zadrà- no, pa ~ak i poja~ano, izdavawe tzv. Francuskog biltena. Ovaj bilten izlazio je tri puta dnevno u 10, 12 i 19 ~asova. Svako od ova tri izdawa sadràlo je telegrafske vesti, informacije o politi~kom ìvotu, ekonomske vesti, kulturna i socijalna obave{tewa iz Jugoslavije, pregled doma}e i inostrane {tampe. Francuski bilten bio je pre svega namewen strancima i to diplomatskim predstavnicima, stranim preduze}ima koja posluju u Jugoslaviji, redakcijama inostranih listova i agencija. Koli~ina materijala iznosila je i po trideset stranica dnevno, tako da je to bio jedan ogroman materijal koji je za 1937. godinu iznosio blizu 12.000 stranica.25 Osobqe Francuskog biltena ~inili su urednik, tri ~inovnika prevodioca, dva daktilografa-sekretara i dve daktilografkiwe. Urednik u ovom periodu bio je francuz Gaston Kasteran koji je istovremeno obav- qao i du`nost urednika Berzansko-finansijske i Odseka radio slu`be.26 22 Godi{wi izve{taj Upravnog odbora Agencije „Avala” A.D o radu u 1937. godini, 43. (u daqem tekstu Izve{taj UO AA). Izve{taj urednika I slu`be, 39–40. 23 Izve{taj UO AA. Izve{taj urednika II slu`be, 41–42. 24 Izve{taj UO AA, 43. 25 U izve{taju o radu za 1937. se navodi da su postojali kompleti ovog biltena gru- pisani po mesecima jo{ od 1919. godine. I na ovom primeru moèmo konstatovati da je, s obzirom na veoma mali broj sa~uvanih primeraka, izgubqen jedan zna~ajan materijal koji nam je mogao boqe osvetliti kako rad same agencije tako i situaciju u zemqi i inostranstvu. 26 Izve{taj UO AA, Izve{taj Berzansko-finansijske slu`be za 1937. godinu, 49. 82

Berzanska slu`ba funkcionisala je od 7 ~asova ujutro do 21 ~as uve- ~e i bila je podeqena na prepodnevnu i popodnevnu slu`bu. Najve}i broj vesti slu`ba je primala preko agencijske radio stanice dok je mawi deo priman telefonski iz Zagreba i Novog Sada, zato {to nije bilo drugih tehni~kih mogu}nosti. S obzirom na akcenat na privredni razvoj zemqe, koji je postavila vlada, ova slu`ba je beleìla ve}u aktivnost. U toku 1937. ona je imala preko 50 pretplatnika na svoje izve{taje, {to je bilo dvostruko vi{e nego ranijih godina.27 Izve{taji su slati dva puta dnevno i to u 9 ~asova ujutro i 17 ~asova popodne. Ovu slu`bu ~inili su pored urednika, jedan saradnik, tri ~inovnice i dva sluìteqa koji su sluìli za razno{ewe biltena. Izvesna novina koja je pratila rad berzanske slu`be u ovom periodu bila je i uvo|ewe u biltene najnovijih izve{taja sa ameri~kih berzi {to, kako se navodi „za sad praktikuju samo najve}e agencije u Evropi”.28 Radio stanica je predstavqala vrlo vaàn deo agencije „Avala”. Wen zadatak bio je primawe politi~kih i privrednih vesti iz inostranstva, zatim oda{iqawe, odnosno dostavqawe tih vesti u unutra{wost dràve dopisni{tvima i obave{tavawe inostranstva. Pre otpreme vesti su bile prevo|ene, jer su iz inostranstva stizale na tamo{wem jeziku. Zbog va`nosti posla weno radno vreme je bilo najduè i radio stanica je radila gotovo neprekidno.29 U stanici je radio prili~no mali broj radi- otelegrafista, svega 10 {to je bilo iznena|uju}e u odnosu na obim posla koji je svakodnevno trebalo obavqati. Prijem i oda{iqawe vesti obavqali su se preko nekoliko vrsta razli~itih aparata.30 Otpremawe vesti vr- {ilo se {est puta dnevno i to u 09:05, 10:30, 12:15, 16:45, 18:15, 20:45 ~asova, a nedeqom u 09:05 i 20:45 ~asova. Radio stanica je posedovala i jedan prenosni aparat koji se mogao montirati po potrebi. Taj aparat iskori{}en je prilikom putovawa predsednika vlade Stojadinovi}a po Ja- dranskom moru. Tada je bila uspostavqena stalna veza premijera sa Beo- gradom. Ja~ina ovog aparata bila je dovoqna da pokrije celu teritoriju Kraqevine. O napretku i zna~aju radio stanice najboqe govori broj primqenih re~i:

27 Isto. 28 Izve{taj UO AA, Izve{taj Berzansko – finansijske slu`be za 1937. godinu, 50. 29 Jedini period kada nije bilo de`urnih je onaj izme|u 3 i 5:45 ujutro {to zna~i da je stanica bila u funkciji preko 21 sat dnevno. Izve{taj UO AA, Izve{taj o Radiostanici, 51. 30 Politi~ke vesti iz inostranstva primane su preko 4 Hel aparata i preko Morzea, dok su za prijem berzanskih vesti predvi|eni dva aparata marke Filips i Telefunken. Izve{taj UO AA, Izve{taj o Radiostanici, 52. 83

Broj primqenih re~i po godinama Godina Broj primqenih re~i 1933. 1.048.200 1934. 4.028.000 1935. 12.180.000 1936. 15.050.000 1937. 17.630.000 U toku prva tri meseca 1938. primqeno je oko 5.151.000 re~i {to je nagove{tava- lo ve}i u~inak nego u toku 1937. Izvor: Izve{taj UO AA, 33. Prevashodni zadatak Informativne slu`be agencije „Avala” bio je obave{tavawe inostranstva o doga|ajima i situaciji u Jugoslaviji. Ova slu`ba je taj posao vr{ila putem radio emisije „Radioavalian”, telegramima i telefonom. „Radioavalian je emitovan svakodnevno sa radio-emi- sione stanice agencije. Preko ove emisije davani su podaci iz unutra{- weg ìvota Kraqevine i celokupan pregled pisawa jugoslovenske {tampe. Kod izbora informacija vodilo se ra~una da budu prezentovani „svi oni doga|aji ~ije je objavqivawe u na{em nacionalnom interesu, kao i u interesu svih na{ih suseda i prijateqa”.31 Emisije „Radioavaliana” mogle su da prime zemqe koje su bile u okruèwu kao i neke zemqe Cen- tralne i Isto~ne Evrope32 dok su se najve}im evropskim agencijama „Avasu”, „Rojteru”, „D.N.B”-u i „Stefaniju” informacije slale putem telegrama.33 O srazmeri kori{}ewa ova tri sredstva za obave{tavawe govori i podatak da je u periodu od 1. aprila 1937. do 1. aprila 1938. agencija „Avala” poslala u inostranstvo putem „Radioavaliana” oko 180.000 re~i, telegramima oko 60.000, a putem telefona 50.000 re~i.34 Iz ovog vidimo da su vesti prete`no slate putem radio emisije, a ostalim sredstvima samo ako je za to postojala potreba. Naime, radilo se o slu~ajevima kada se dostavqala informacija agencijama koje nisu primale „Radio- avalian” i kada je hitnost vesti zahtevala upotrebu telefona. Informa- tivna slu`ba sara|ivala je i sa drugim stranim agencijama, naro~ito u slu~ajevima posete visokih inostranih delegacija. Prirodno, ovo je bio slu~aj sa svim zainteresovanim zemqama bez obzira na nivo dotada{wih odnosa. Kao {to smo ve} naveli agencija „Avala” imala je dopisni{tva u Zagrebu, Qubqani i Novom Sadu. Glavna du`nost ovih dopisni{tava bi- 31 Izve{taj UO AA, Izve{taj informativne slu`be, 55. 32 Prema informacijama „Avale” emisiju su mogle da primaju agencije iz Poqske, ê- hoslova~ke, Ma|arske, Austrije, Rumunije, Bugarske, Gr~ke i Turske. 33 Po tvrdwama v.d. urednika Informativne slu`be Pavla Jankovi}a italijanska agencija „Stefani” mogla je da prima vesti „Radioavaliana” ali iz „nepoznatih” razloga ih nije redovno primala, Izve{taj UO AA, Izve{taj informativne slu`be, 55. 34 Izve{taj UO AA, 56. 84 la je da prenosi iz centrale vesti svojim pretplatnicima i da dostavqa vesti iz svojih oblasti delovawa centrali. Delatnost odeqewa u Zagrebu bila je zna~ajnija od ostalih. Ovo zato {to je nadle`nost ovog odeqewa obuhvatala ve}u teritoriju, ali i zbog samog zna~aja Zagreba kao finansijskog centra Kraqevine Jugoslavije. Delatnost ovog dopisni{tva prote- zala se ne samo na Hrvatsku, ve} i na Slavoniju, Dalmaciju, Bosnu i Her- cegovinu.35 Dopisni{tva u Qubqani i Novom Sadu delovala su samo na podru~ju jedne banovine, Dravske odnosno Dunavske. Ve}i zna~aj i obim- nija delatnost zagreba~kog predstavni{tva „Avale” vidi se i u tome {to je ono imalo isti broj zaposlenih kao druga dva zajedno (po 15). Broj slu- `benika agencije moèmo videti iz slede}eg pregleda:

Osobqe agencije Avala po~etkom 1938. godine

CENTRALA Direktor ...... 1 Glavni urednik ...... 1 Urednik ...... 4 Vr{ilac du`nosti urednika ...... 2 [efova odseka ...... 1 Opozvanih dopisnika ...... 2 Vr{ilaca du`nosti {efova slu`be . . 1 Sekretara ...... 1 Saradnika ...... 16 Blagajnika ...... 1 Administrativnih, berzanskih ~in. kwigovodstvo i likvidatura ...... 10 Daktilografa ...... 11 Radio-telegrafista ...... 2 Slu`benika ...... 1 [ef sluìteqa ...... 1 Sluìteqa ...... 22 îsta~ica ...... 2 Svega...... 87

DOPISNI[TVO ZAGREB Glavni urednik ...... 1 Saradnika ...... 2 ^inovnika ...... 1 Daktilografa ...... 2 Radio-telegrafista ...... 4 35 Krajem 1937. godine berzanska slu`ba dopisni{tva u Zagrebu imala je 52 pretplatnika i to: u Zagrebu 26, u Mariboru 7 i u Sarajevu 19. Izve{taj UO AA, Izve{taj dopisni{tva u Zagrebu, 62. 85

Slu`iteqa ...... 5 Svega...... 15

DOPISNI[TVO QUBQANA Vr{ilaca du`nosti urednika ...... 1 Saradnika ...... 1 ^inovnika ...... 1 Daktilografa ...... 1 Radio-telegrafista ...... 3 Slu`iteqa ...... 1 Svega ...... 8

DOPISNI[TVO NOVI SAD Glavni urednik ...... 1 Saradnik ...... 1 ^inovnika ...... 1 Daktilografa ...... 1 Radio-telegrafista ...... 2 Slu`iteqa ...... 1 Svega ...... 7

DOPISNIKA U INOSTRANSTVU Dopisnik u Tirani ...... 1

UKUPNO OSOBQA ...... 118

Izvor: Izve{taj UO AA, 123–124. Iz ponu|enog pregleda vidimo da je radnika u centrali bilo 87 {to ukupno iznosi 74% od ukupnog broja. Moèmo zakqu~iti da su dopisni- {tva igrala ulogu servisa centrale na odre|enim teritorijama. U razli- ~itim oblastima zemqe ona su ipak imala i ne{to druga~ije obaveze. Bu- du}i da je bilo zaduèno iskqu~ivo za teritoriju Dravske banovine dopisni{tvo u Qubqani dostavqalo je sav svoj materijal na slovena~kom. Ovo je olak{avalo kontakt, budu}i da su svi vode}i listovi u Sloveniji izlazili na tom jeziku.36 U Novom Sadu, zbog velikog broja listova na mawinskim jezicima dopisni{tvo je imalo posebne obaveze. S obzirom da je samo u glavnom gradu Dunavske banovine izlazilo {est dnevnih listova na jezicima na- cionalnih mawina smatralo se da ovo dopisni{tvo ima specijalnu „nacionalno-propagandnu misiju”. Naime, prime}eno je da razvijena mawinska {tampa ~esto u nedostatku pravovremenih informacija prenosi vesti iz stranih izvora. Ovo, naravno nije bilo u interesu vlade tako da je u~i- 36 U Qubqani su u ovom periodu izlazila ~etiri dnevnika: „Slovenec”, „Jutro”, „Slovenski dom” i „Slovenski narod” i svi su bili pretplatnici ovog dopisni{tva. 86 wen napor za osavremewivawe rada ovog dopisni{ta. O postignutom napretku govori i to {to se u izve{taju za 1935. rad ocewivao kao prili~no „primitivan”, a u onom od 1937. da je „slu`ba u svakom pogledu do- vedena na potrebnu visinu”.37 Ina~e dopisni{tvo je imalo samo devet pretplatnika.38 Pored pomenutih, u toku 1937. postojalo je dopisni{tvo i u Skopqu. Rukovode}i se odlukom Upravnog odbora iz prethodne 1936. u prole}e 1937. otvoreno je novo dopisni{tvo u glavnom gradu Vardarske banovine. Ovo odeqewe ~inili su urednik Marko Kavaja, jedan saradnik, jedan ra- diotelegrafista i jedan sluìteq. Me|utim ovo dopisni{tvo radilo je svega nekoliko meseci, jer je ve} na jesen povu~eno jer se „nisu ispunila izvesna o~ekivawa”.39 Iako konkretni razlozi nisu dovoqno obja{weni moè se pretpostaviti da su u pitawu pre svega materijalni razlozi. Po- menuti uzroci doveli su i do ga{ewa dopisni{tava i u inostranstvu. U toku 1937. povu~eni su dopisnici iz Pariza, Be~a i Sofije.40 Umesto wih u toku 1938. uvedeno je dopisni{tvo u Tirani {to se moè dovesti u vezu i sa nekoliko predloga koje je tamo{wi poslanik CPB-a u~inio u tom pravcu.41 Da bismo lak{e sagledali poslovawe agencije prikaza}emo bilans wenog rada u toku 1937. godine:

Bilans agencije Avala na dan 31. decembra 1937. godine Tabela rashoda Tro{kovi Plate u centrali 2.703.313,97 Honorari 191.556,00 Telefonski tro{kovi 181.116,00 Telegrafski tro{kovi 44.146,50 Plate dopisnika na strani 376.288,08 Telegrafski i telefonski tro{kovi dopisnika 23.203,90 Tro{kovi radioslu`be 4.925,50 Kancelarijski materijal 189.828,58 Pretplata stranim agencijama 399.215,27 4.113.593,80

37 Izve{taj UO AA, Izve{taj dopisni{tva u Novom Sad, 73. 38 Pored mawinskih listova „Naplo”, „Regeli Uj{ag”, „Doj~es folksbat”, „Doj~e ca- jtung” i „Ujhirek” to su list na srpskom jeziku „Dan”, Banska uprava (dva primerka), Trgovinsko-industrijska i zanatska komora u Novom Sadu. Izve{taj UO AA, Izve{taj dopisnika u Novom Sadu, 73–74. 39 Izve{taj UO AA, 35. 40 Dopisnici u Sofiji i Parizu postavqeni su 1932. godine, dok je dopisnik u Be~u imenovan jo{ 1929. godine. 41 ASCG, 38–22. Dopisnik u Tirani je u nekoliko navrata govorio o potrebi da A.A. poku{a da ostvari ve}i uticaj u Albaniji i time spre~i sve ve}i italijanski uticaj. 87

Tro{kovi dopisni{tava Zagreb 597.092,36 Qubqana 425.835,87 Novi Sad 208.395,45 Skopqe 126.216,12 1.357.539,80 Nagrade odbora i putni tro{kovi De`urstva ~lanova Upravnog odbora 66.000,00 Sednice ~lanova Upravnog odbora 83.900,00 Putni tro{kovi ~lanova Upravnog odbora 39.053,00 Sednice ~lanova Nadzornog odbora 9.600,00 Putni tro{kovi ~inovnika 98.240,15 296.793,15 Razni tro{kovi Stanarina, ogrev, osvetl. Slu`b. Poreza, 906.186,04 bol. Blagajna, potporni fond i drugo Dr`avne i op{tinske da`bine 193.500,00 Otpis 10% radiostanice i name{taja 183.085,80 Gubitak iz 1936 godine 376.164,94 Ukupno 7.426.863,53

Tabela prihoda Pretplata Po ugovoru sa Jugoslovenskom dr`avom 5.000.000,00 Prihodi centrale Bilteni, razni kursevi i pretplate 930.554,25 u Beogradu za novinske vesti Prihodi dopisni{tava Zagreb 513.070,00 Qubqana 250.799,50 Novi Sad 190.252,00 Skopqe 40.500,00 994.621,50 Gubitak 501.687,78 Ukupno 7.426.863,53 Izvor: Izve{taj UO AA, 116–117. Iz navedenih cifara vidimo da je gubitak u iznosu od 376.164,94 dinara iz 1936. porastao na 501.687,78 dinara u 1937. godini. Pravqewe gubitka posebno je bilo vezano za dopisni{tva, pa je tako ono u Qubqani imalo gotovo dvostruko ve}i rashod u odnosu na prihod, dok je kratko- trajno postojawe dopisni{tva u Skopqu donelo vi{e nego trostruko ve}e rashode od prihoda. 88

Kao {to je ranije re~eno agencija „Avala” je svoje poverqive biltene dostavqala osobama za koje je vlada procenila da su im potrebni. Za vreme vlade Milana Stojadinovi}a predsednik je bio onaj koji je odlu~i- vao o tome. Iz jednog sa~uvanog dokumenta vidimo kako je predsednik vlade dostavio spisak imena tada{wem predsedniku Upravnog odbora Stijepi Kobasici. Na spisku su se pored namesnika, nekoliko ministara i {efova kabineta nalazili i predstavnici General{taba i CPB-a.42 Iz pomenutog spiska vidi se koje je institucije i qude premijer smatrao kqu~- nim za funkcionisawe dràve. Treba napomenuti da su me|u wima bila ~ak ~etiri vojna lica i to {ef glavnog general{taba, kraqev a|utant, na~elnik obave{tajnog odeqewa i na~elnik operativnog odeqewa. Inte- resantno je da su pored samog Stojadinovi}a poverqive biltene dobijali i oba {efa wegovih kabineta Jovan Ga{i} i Dragan Proti}.43 Jedan od najve}ih problema agencije u ovom periodu bilo je pitawe uvoza i rasturawa stranih novina i ~asopisa u zemqu. „Avala” je ovu koncesiju zatraìla i dobila od dràve jo{ 1932. Prema dozvoli Mini- starstva trgovine i industrije agencija je bila du`na da osnuje jedno posebno odeqewe za uvoz stranih ~asopisa i novina sa odvojenim kwigo- vodstvom. Budu}i da je novoosnovano odeqewe beleìlo iskqu~ivo gubitke donesena je odluka da se ono reorganizuje zajedno sa dru{tvom „Put- nik”. U tom ciqu formirano je jedno zasebno odeqewe kojim je trebalo da rukovodi Upravni odbor sastavqen od 7 ~lanova.44 Ono se zvalo Ode- qewe za promet stranih novina i ~asopisa agencije „Avala” A.D i zvani- ~no je po~elo sa radom 1. marta 1933. Kako je monopol gotovo cele francuske {tampe imala izdava~ka ku}a A{et (Hachette) „Avala” je bila u obavezi da sa ovom ku}om zakqu~i jedan ugovor o uvozu i rasturawu svih listova i publikacija na francuskom i engleskom jeziku, ukqu~uju}i i one koji se izdaju u ovim zemqama. Na~iwenim ugovorom „Avala” je vrlo malo dobila a obavezala se na mnoge nepovoqne okolnosti. U svom izve- {taju advokat „Avale” A.D. Andrija Petrovi} Wego{ ugovor karakteri- {e kao „niz prava A{etovih, i niz du`nosti Agencije Avala”.45 Pored ovoga postojalo je i nezadovoqstvo raspodelom dobiti izme|u „Avale” i „Putnika”. Nakon dolaska na mesto direktora agencije Milan Jovanovi} Stoimirovi} je odmah pokrenuo postupak za preispitivawe postoje}ih ugovora. U wegovom obra}awu Skup{tini on je zahtevao vra}awe koncesije ili raskid ugovora sa „Putnikom”.46 Po wegovim re~ima od ostvare- 42 ASCG, 37–75–255. Spisak je sadrào 17 imena. 43 Ga{i} se vodio kao {ef kabineta predsednika vlade a Proti} kao {ef kabineta ministra inostranih poslova. 44 ^lanovi upravnog odbora prema ~l. 2 ugovora bili su oba direktora ugovaraju}ih dru{tava, po jedan ~lan Upravnih odbora dru{tava, dok su ostali ~lanovi bili delagati Ministarstva trgovine i industrije i Predsedni{tva Ministarskog saveta. 45 Izve{taj UO AA, Izve{taj advokata Avale A.D, 96. 46 Istorijski arhiv Smedereva, Zaostav{tina Milana Jovanovi}a Stoimirovi}a, fascikla 10. 89 nog dobitka agencija je dobijala samo {esti deo {to je za wu prakti~no predstavqao posao koji je donosio vi{e {tete nego koristi.47 Dugotrajni napori u ovom pravcu okon~ani su tokom 1940. godine kada je raskinut ugovor sa „Putnikom”. Sa stanovi{ta ovog rada interesantno je napomenuti za {ta su planirana sredstva koja su dolazila od prihoda iz ovog posla. Dobit se posle odbitka tro{kova reìje delila na slede}i na~in: – 1/3 za unapre|ewe turizma, prema odluci Ministarstva trgovine i industrije; – 1/3 za op{te propagandne ciqeve, prema odlukama Centralnog presbiroa; – 1/3 za prema odlukama Upravnog odbora na osnovu zakqu~ka glavne skup{tine – prvenstveno za privrednu propagandu.48 Uloga „Avale” u svetlu ovih podataka dobija dodatnu dimenziju – ne samo da je bila zaduèna za sprovo|ewe propagande, ve} je morala od svojih prihoda da obezbedi finansirawe. Ona je raspolagala samo tre}inom tih prihoda koji su opet usmeravani u propagandne svrhe, konkretno za privrednu propagandu. Da bi smo lak{e sagledali koli~inu i eventualni uticaj uvoza stranih novina nave{}emo podatke koji nam u tome mogu pomo}i. U toku 1937. ukupan broj uvezenih novina bio je slede}i: dnevnih i nedeqnih politi~- kih listova 197, ilustracija i ostalih ~asopisa 531 i raznih modernih ùrnala 217. Najvi{e uvezenih novina bilo je iz Nema~ke, Francuske i Austrije. Na slede}em grafikonu moèmo videti koliki je bio uvoz iz svake dràve posebno.

Uvezeni listovi i ~asopisi po zemqama u toku 1937. godine

Izvor: Izve{taj UO AA, Izve{taj Odeqewa za promet stranih ~asopisa, 93.

47 Izve{taj UO AA, Izve{taj direktora „Avale” podnesen IX redovnom zboru akcionara 30. aprila 1938. godine, 9–15. 48 Izve{taj UO AA, Izve{taj o pregledu rada i stawa Odeqewa za promet stranih listova i ~asopisa Agencije „Avala” A.D, 105. 90

Imaju}i u vidu da se naredne 1938. godine desio An{lus Austrije moè se pretpostaviti da je u narednim godinama broj uvezenih listova i ~asopisa iz Nema~ke bio daleko najve}i, {to se poklapalo i sa rastu}om ekonomskom i politi~kom saradwom. Zna~ajan poen na poqu me|unarodne saradwe „Avala” je postigla time {to joj je poverena organizacija VIII plenarne skup{tine Saveza agencija.49 Ova skup{tina odràna je u periodu izme|u 24. avgusta i 4. septembra ve}im delom na brodu „Dubrovnik” (osam dana) a ostatak u Beo- gradu i na Bledu.50 Ovako planiran program trebao je da osigura povoqne utiske u~esnika, kako o zemqi, tako i o agenciji doma}inu. U~e{}e na skupu, {to direktno, {to posredno uzele su 23 delegacije iz cele Evrope. Najva`nije odluke bile su vezane za odnose sa vanevropskim agencijama, odnose sa kablovskim i radioemisionim preduze}ima, za sluèwe aparati- ma „Hel”, ustupawe Agenciji „Avas” uprave nad sredi{wim biroom Saveza i za period 1937/39. i druge. Na samom brodu bila je instalirana prijemna i predajna radio stanica {to je omogu}ilo redovno izve{tavawe. Tokom krstarewa, tri puta dnevno izdavan je i francuski bilten. Ukupni tro- {kovi konferencije iznosili su 290.019,40 dinara, {to je prema{ilo sumu od 250.000 dinara koja je prvobitno odobrena od strane vlade.51 Ipak najve}i problem „Avale” tokom celog perioda postojawa bile su finansije. Kada je Svetislav Petrovi} preuzeo ulogu direktora àlio se Skup{tini akcionara da je zatekao agenciju u velikim dugovima. Ma- da je u svojim izve{tajima nagove{tavao konsolidaciju preduze}a, pod wegovom upravom stvarnost je bila druga~ija. Kada je Stoimirovi} posle wega do{ao na mesto direktora konstatovao je da je u kasi bilo samo 1.500 dinara dok je „dugova bilo na sve strane”.52 U akciji koju je spro- veo na sre|ivawu zate~enog stawa prona|eno je jo{ niz neispravnosti kao {to je kwigovodstvena neaùrnost, nepla}eni porezi i drugo. Preduzete mere davale su mawe rezultate ali je poslovawe sa gubitkom nastavqeno i u narednom periodu. U toku 1940. godine „Avala” je sara|ivala sa 24 strane agencije iz cele Evrope.53 Prestala je formalno da postoji nakon okupacije, kada je 49 Plenarne skup{tine Saveza agencija odràvale su se svake druge godine, dok su u godinama kada nije bilo plenarnih skup{tina dràne redovne skup{tine na kojima je prisustvovao mawi broj delegata koji su pripremali odluke za narednu skup{tinu. 50 Interesantno je re}i da je na prethodnoj plenarnoj skup{tini odrànoj u êhoslo- va~koj 1935. godine pored Jugoslavije kandidat za organizatora bio i SSSR. Ve}inom glasova predstavnici agencija opredelili su se za Jugoslaviju. Izve{taj UO AA, Izve{taj glavnog urednika, 19–20. 51 Godi{wi izve{taj Upravnog odbora Agencije „Avala” A.D. o radu u 1937. godini, Beograd 1938, 23. 52 Izve{taj direktora „Avale” podnesen IX redovnom zboru akcionara 30. aprila 1938. godine, Godi{wi izve{taj Upravnog odbora Agencije „Avala” A.D. o radu u 1937. godini, Beograd 1938, 10. 53 Istorijski arhiv Smedereva, Zaostav{tina Milana Jovanovi}a Stoimirovi}a, fascikla 10. Podatak od 11. oktobra 1940. godine 91 likvidirana od strane nema~kih vlasti. Oglas o likvidaciji objavqen je (po tre}i put) u „Op{tinskim novinama” od 6. juna 1941. godine (broj 56, strana 4).54

ZAKQUÂK Agencija „Avala” bila je dràvna telegrafska ustanova u Kraqevi- ni Jugoslaviji izme|u dva svetska rata. Ona se sastojala iz centrale u Beogradu i nekoliko dopisni{tava u zemqi i inostranstvu. U svom sastavu imala je i nekoliko odseka i slu`bi me|u kojima su bili Informa- tivna slu`ba, Francuski bilten, Berzanska slu`ba, Radiostanica, Odeqe- we za promet stranih novina i ~asopisa i drugi. Iako je formalno funkcionisala kao akcionarsko dru{tvo wen glavni akcionar bila je dràva tako da je agencija imala veliki uticaj na sprovo|ewe dràvne propagande. Wena najva`nija uloga u tom poslu bila je da prosle|uje informacije koje su dolazile iz vrha vlasti kao i da prenosi vesti iz inostranstva. Za informacije koje je agencija „Avala” donosila znalo se da su slu`bene i proverene i da izraàvaju stavove vladaju}ih krugova u dràvi.

„AVALA“ AGENCY by Bojan Simi} Summary The „Avala“ agency was the state telegraphic institution in The Kingdom of Yugoslavia between the two world wars. It consisted of the headquarters in Belgrade and several correspondent-offices in the country and abroad. It also included several departments and services, among them the Information Service, French Bulletin, The Stock Exchange Service, Radio-station, Department of Distribution of Foreign Newspapers and Magazines and others. Even though it formally functioned as a stock company, its basic stock-holder was the state, so the Agency had a great influence on the implementation of the state propaganda. Its most important role in that task was to transfer the information coming from the top government and to distribute news from abroad. The information provided by this Agency were known to be official and reliable, and that they reflected the standpoints of the ruling circles in the state.

54 Komesar likvidator bio je nema~ki kapetan dr Julius Lipert a wegov zamenik Valter Gruber. V. Dragovi}, n. d., 380. PRILOZI I GRA\A UDK 726.54(498.44 Arad) 94(=163.41)(498.44 Arad).

Bo`idar Pani}

PRVI TUTORSKI DNEVNIK TEKELIJINE CRKVE U ARADU (DEO DRUGI, 1745–1751)

SA@ETAK: Prvi tutorski dnevnik crkve Svetih apostola Petra i Pavla u Aradu, poznate kao Tekelijina crkva, vo|en od 1728. do 1790. godine, sadr`i obiqe izvornih podataka zna~ajnih za prou~avawe pro{losti crkve i srpske aradske zajednice. U prvom delu ovoga napisa, objavqenom u Zborniku Matice srpske za istoriju br. 61–62/2000, prikazani su podaci za razdobqe 1728–1745. U ovom drugom delu prikazani su podaci za period 1745–1751. KQU^NE RE^I: Arad, Tekelije, tutori, crkveni popisi, arhijereji, prihodi, rashodi, Mori{

Posle punih {esnaest godina od kada je vladika Vikentije (Jovano- vi}) uveo praksu evidentirawa crkvenih prihoda i rashoda, tutorski dnevnik beleì prvu smenu tutora 20. januara 1745; tada su Stojan Todoro- vi}, Janko Mi{in i Vlajko „pop-Jovanov sin”, kako umesto prezimena stoji, preuzeli tutorsku du`nost i obavili popis crkvene imovine (Pri- log 1), drugi po redu u istoriji Tekelijine crkve. Nije zabeleèno ko je postavio nove tutore, da li vladika Isaija (Antonovi}), koji je tada bio na prestolu Aradske eparhije, ili neko drugi. Mada je o~igledno re~ o primopredaji tutorske du`nosti, {to se jasno moè zakqu~iti iz uvodne re~enice inventara: „znatisja {to primismo mi, niwe nare`deni tutori ... ot pre`de biv{i tutora”, nisu navedena imena starih tutora, zapravo prvih tutora Tekelijine crkve, pa ostaje neizvesno da li se koji od wih (Vaso Notarius, Hristo-Risto Stankovi~, Mihat-Mijat Voinovi~, David Wegovanovi~, Krsta îzmexija i Radak ]ur~ija) tada jo{ uvek nalazio na du`nosti. O novoimenovanim tutorima poznato je da su Stojan Todorovi} i Janko Mi{kin bili aradski trgovci i od ranije prilo`nici Tekelijine 94 crkve.1 Od Krste nepoznatog prezimena, mo`da ba{ od Krste îzmexije, du`nost eklisarha (crkvenog sina, crkvewaka) primio je Avram \urin. Upore|uju}i dva popisa crkvene imovine, iz 1728. i 1745, moè se zakqu~iti da je za to vreme Tekelijina crkva oboga}ena sa nekoliko bogoslu`benih kwiga (Liturgija srpska, dve Stihologije, dva âsoslova, Psaltir i Slu`ba sveteoga Aleksija ~oveka Boìja), nabavqene su nove utvari (nekoliko pla{tanica, vozduha, daraka, kadionica, ikona, kandila, jedna petohqebnica) i nove crkvene ode`de, postavqeno je ~etvrto zvono u torwu. Crkveni name{taj upotpuwen je sa dve pevnice, Hristovim grobom, amvonom, ormanom za ode`de. U inventaru, sasvim razumqivo, nisu navedeni veliki radovi obavqe- ni u proteklom periodu – izgradwa i oslikavawe svoda, podizawe ograde oko crkvene porte, izgradwa nasipa na Mori{u i drugi, a u wih su ulo- èna sva prikupqena nov~ana sredstva. Jedino se tako moè objasniti ~i- wenica da je na dan inventarisawa u crkvenoj kasi na ime gotovine regi- strovana svota od samo 3 forinte. [to se na~ina vo|ewa ra~unskog dnevnika ti~e, novi tutori nasta- vili su praksu svojih prethodnika, beleè}i prihode i rashode po istom postupku – bez mnogo pojedinosti, kratko, u samo nekoliko re~i, datira- ju}i svoje zapise sasvim sporadi~no, u intervalima od nekoliko meseci, godinu dana, ponekad i re|e. 1. Prihodi 1745–1751. Od 28. do 34. stranice dnevnika, pod zaglavqem Zdje dohodak crkvi {to primaju novonare`deni tutori, zabeleèni su prihodi od milostiwe, pristojbi za obredne usluge vernicima – ogla{avawe mrtvih, ~i- tawe molitvi i davawe pomena, salandara, kao i drugi prihodi. Vernici su, pored priloga u novcu, darivali crkvu obrednim predmetima i davali priloge u naturi. 1.1. Za ogla{avawe i za pokoj du{a umrlih Evo nekoliko takvih zapisa: Prestavi se Sima Litrica i dade na crkvu 12 f. Obe{~a Arsa Marinkov pozaradi zvona kade mu se prestavi gazdarica 2 f. Janko Bogi}ev, kad mu umre otec, dade 6 f. Prestavi se Jovan Kovin~anin, dade 12 f. Ilije dul|erina èna kad umre, 17 k. Govedar ônka kad se prestavi, za zvono 17 k. U drugoj polovini 1745. godine ve}ina registrovanih smrtnih slu~a- jeva je iz redova maloletnika. Velika smrtnost dece mogla je biti uzro- 1 Vladan Gavrilovi}, @alba aradsko-pomori{kih trgovaca iz 1735. godine, Te- mi{varski zbornik 2, Matica srpska, Novi Sad 2000, str. 172–173; Gh. Ciuhandu, Ro- mânii din Câmpia Aradului de acum douã veacuri, Arad 1940, Anexa I – V. 95 kovana epidemijama zaraznih bolesti koje u ono vreme nisu bile retke. Visoka stopa smrtnosti dece uo~ava se i 1746, kao i narednih godina, mada nije tako izraèna kao 1745. U nekim porodicama bivalo je i po nekoliko smrtnih slu~ajeva: Leka Pavlovi~, kad mu se prestavi dete, 17 k. Mikleu{, kad mu se prestavi dete dade 17 k. Stan~ul Vlah, dete kad se prestavi, dade 51 k. [tevan Babin, kad mu se prestavi dete, 1 f. Sava @ivkovi~, kad mu se prestavi dete, dade 17 k. [tevan Babin pak radi deteta, 12 k. Janko Mi{in radi deteta, 36 k. Petar Gavrilovi~ radi deteta dade 45 k. Radojica dade pozaradi deteta 7 k. Janka Barjaktara dete kad se prestavi, dade 17 k. Majstor Mojsa dade zaradi deteta 1 f. 30 k. Marka Vui~a dete kad se prestavi, dade 1 f. 30 k. Jak{e Maloga dete kad se prestavi, dade 34 k. Petar Stoin dade, kad se prestavi dete, 1 f. Mijat Veli~kovi~, kad se prestavi dete, 51 f. Stojiqkova k}i, kad se prestavi dete, dade 17 k. Arsa îzmexija, kad se prestavi dete, dade 51 k. Ne{a Alas kad se prestavi, na crkvu 1 f. 30 k. \uke Bugar Jano{eva prestavi se dete, 1 f. 30 k. Kad se prestavi Nikola Pravda, 4 f. Stan~ul Vlah, kad se prestavi dete, dade 34 k. Marka Petrovi~a gazdarica kad se prestavi, dade 34 k. Cveja Crni, kad mu se prestavi gazdarica, dade 51 k. Majstor Mojsa dade, kad se prestavi unu~e, 1 f. 15 k. Prestavi se mladenec Pavlov, 17 k. Petar Gavrilovi~, kad mu se prestavi dete, dade 30 k. Vi{wa pokojnoga Pavla, kad joj se prestavi dete, dade 1 f. 1.2. Nov~ani prilozi U raznim prilikama Ara|ani su prilagali novac crkvi. To je ~inio i poznati aradski trgovac Konstantin Kalinovi}2: Kontantin Kalinovi~ dade 1 f. 8 k. Nedeqko ôkov dade 1 f. Ponta berberin dade 17 k. Janko Mi{in dade 30 k. Marko Paninac kad se prestavi, obre~e sin jegov da da 2 f. (1)746. jenuarija 4go. Kum Stojan dade milostiwe na crkvu 2 f. 6 k. (1)747. junija 6go pokloni G. Kalinovi~ na crkvu 3 f. 2 Upor. Vladan Gavrilovi}, nav. delo 96

Lacko Ergelexija dade u crkvu za du{u svoju 1 f. 1749. Stan~ulovica dade 6 f. G. Konstantin Kalinovi~, 1 f. 30 k. (1)750go brat Mi{a â~in dade na crkvu 2 f. Marki} kad se prestavi ostavi na crkvu 3 f. 19 k. Stojan Ordinanc dade na crkvu 2 f. 6 k. Za prestavl{ago se kuma Stojana, 24 f. Za prestavl{uju se kuma Daru, 24 f. Todor Sapunxija dade 4 f. Pavao Mojsin, 7 f. Kum Stojan, koji se pomiwe kao prilo`nik a potom kao pokojni, mogao bi biti imu}ni aradski trgovac Stojan Todorovi}, tutor crkveni i verovatno kum na hramovnoj slavi Tekelijine crkve. Kuma Dara je, po svoj prilici, wegova supruga. 1.3. Prilozi u naturi Obe{~a Anta [teti}, kad mu umre brat, {inik ìta. Dade Pera Janin za du{u u crkvu voska, to jest 2 f. 30 k. Jovana Koi}a dete kad se prestavi, dade 2 veka ìta. 1.4. Obredni predmeti pokloweni crkvi Dade \ura| Stankovi~ dva ~iraka od kalaja u crkvu za pomen svoje k}eri Alke. 1749go (leta), fevruarija 9go, primi od kapetana Radina za prestavl{agose Marka Milanovi~a ~to su obrekli putir u crkvu i dade 40 f. Georgije \ura| Stankovi~ bio je, tako|e, aradski trgovac3. 1.5. Za pomen pokojnika (1)746. aprila 22go, dovde kotori su na crkvu dali sarandare i pol jesme crkov(nu) du`nost svoju isplatili i spomen bil. Za prestavl{ago se Marka Milanovi~a sarandar i po, 18 f. @ivan Romi dade pod sara(dara), 6 f. Oba~e primismo pozaradi Nike Grka sarandar, 12 f. (1)750. aprila 23go primi od sina prestavl{ago se Hadna|a Mirka ~to je sfe{tao sarandal... 12 f. Adna| Kalinovi~, od sarandara, 6 f. 1.6. Od kazni izre~enih prekr{iteqima zakona Ot Andrije Okalovi~a {trava 4 f. Iz varo{ke ku}e ot {trova 30 k. Pak iz varo{kog doma od {trava 54 k. Varo{ki dom Srpskog Arada (Civitas Rascianica, Ráczváros, Die Ra- zen Stadt), Vojinstvjene ili Velike varo{i, kako su je naj~e{}e weni ì- 3 Isto 97 teqi nazivali za razliku od starog Arada – Pulgerske (komorske) varo- {i, nalazio se u nekada{woj ulici Plathea Major Civitatis Rascianicae, danas ulica Tribunul Axente, br. 19. 1.7. Prihod ostvaren od prodaje voska Za vosak uzesmo 29 f. 35 k. (1)746. junija 2go, uzesmo za vosak crkovni 35 f. 30 k. 1748go (leta), junija 9go, za vosak uzesmo 24 f. 5 k. 1750. avgusta 18go uzesmo za vosak 24 f. 41 k. 1.8. Drugi prihodi i prilozi iz drugih mesta Brat-Vlajko, tre}i tutor, o crkvenim praznicima obilazio je sve~a- re i od wih prikupqao nov~ane priloge za crkvu: Po sve~ari brat Vlajko {to prebavi, 3 f. 28 k. I daqe: Prestavi se Stojan iz Oroviqa, dade {inik ìta. Nestalo naseqe Oroviqe nalazilo se desetak kilometara severno od Arada, blizu sela Sînpaul (Sveti Pavle), koje i danas postoji4. Oroviqe se pomiwe kao zborno mesto pomori{kih grani~ara uo~i bitke kod Erde- he|a sa „rebelantima” u seqa~koj buni koja nosi ime Pere Segedinca5. Posebnu pa`wu zasluùje ovaj zapis: [est lota srebra {to smo saègli, {to izvadismo iz grobnicah pokojnih arhijerejev i prodadosmo, 18 f. 33 k. Re~ je o aradskim episkopima Joanikiju Martinovi}u (+1721) i So- froniju Ravani~aninu (+1726), koji su u Aradu umrli i tu sahraweni. Ostali prihodi: Malo srebra {to smo primili i prodadosmo, 5 f. 36 k. Lazar â~in za sve}e dade 24 k. Nikola iz Pe{te dade na crkvu 51 k. Od Petra Subina 2¾ lota srebra u dugmeti. Za }ilim primismo 8 marja{a ili 2 f. 16 k. (1)751. aprila 30go u Aradu obe{~a i pokloni kuma Georgije Kali- novi~ u majdanu Svjatago Teodora jedan kuks ~to bude dohodka ot vi- {ere~enago kuksa ili tala. Prvi put je u Tutorskom dnevniku zabeleèn prihod od kamate na pozajmqeni novac: Od kuma Jana}a na 90 f. interesa za godinu primismo 5 f. 31 k. To zna~i da je Tekelijina crkva, uz osnovnu funkciju stoèra duhovnog, obrazovno-vaspitnog, kulturnog i dru{tvenog ìvota srpske zajednice u Aradu, na ovaj na~in pomagala i wenom ekonomskom razvitku. Kum Jana}, kum hramovne slave, verovatno da je neko od imu}nih aradskih trgovaca ili zanatlija, mo`da sam Janko Mi{in, tutor crkveni. 4 Upor. Alexandru R o z, Kovách G é z a, Dicţionarul istoric al localitătilor din judeţul Arad, Arad 1997, str. 215; Lakatos O t t ó, Arad Törtenéte, Arad 1881, tom I, str. 49, 70. 5 Dr Du{an J. Popovi}, Srbi u Vojvodini, Kwiga druga, Novi Sad 1990, str. 106. 98

1.9. Od tasa Prihod od tasa (dohodak crkovni {to pada u tas) kwièn je mese~no od februara 1745. do oktobra 1751. godine (str. 35–37). 2. Rashodi 1745–1751. Glavne stavke rashoda u ovom periodu su za opravku ograde crkvene porte, opravku i odràvawe kelije, nabavku novih utvari – ikona, ode- `di, odràvawe nasipa na Mori{u, pokrivawe zvonika {indrom, kalaisa- we jabuke i bojewe krsta na zvoniku, nabavka dva nova zvona (str. 38–47). 2.1. Opravke u porti Majstorom {to su opra(v)qali vrata na porti, 45 k. 150 eksera po 14 k. – 25 ½ k. Jedna brava na portina vrata, 24 k. 12 dasaka {to su portu opra(v)qali po 9 k. – 1 f. 48 k. Vlau {to je poslovao u porti, 10 ½ k. Junija 8go platismo 100 dasaka, 9 f. Jedna poluga gvozda (gvo`|a) na vrata portenska, 12 k. Pak {to je Ciganin kovao na portenski vrati, 9 k. [to su prineli daske od vode, 18 k. Majstorom na vinu i jedna li~ina, 12 k. Pak {to popravi{e portu majstori, 1 f. 25 k. Za pesak pred crkvu, 18 k. 200 dasaka da se opravi porta, 16 f. [to su (daske) doneli s vode, 21 k. \urki {to je oko porte poslovao, 17 k. 50 dasaka na portu, 6 f. [to su qudi poslovali oko porte, 4 f. 33 k. Majstorom platismo, 14 f. [luseru za brave na portu i {arke i pro~aja, 5 f. 51 k. 800 eksera na portu, po 15 k. (za stotinu eksera), 2 f. Dva balvana, 3 f. 16 veliki eksera, 16 k. Tri balvana za direke na portu po 2 f. – 6 f. Nekoliko navedenih zapisa jasno ukazuje na to da je Mori{ nekada bio plovan i da su Ara|ani wegovim tokom dopremali, izme|u ostalog, gra|evinski materijal. Uostalom, Tekelijina crkva je udaqena samo nekoliko stotina metara od desne obale Mori{a. 2.2. Tro{kovi za opravku i odràvawe kelije Iz zapisa koji slede moè se zakqu~iti da je kelija u porti bila sa- gra|ena od pletera, olepqena blatom, kre~om okre~ana i po svoj prilici pokrivena slamom. U to vreme (1745–1751) u keliji je ìvela samo jedna monahiwa. Tada je sazidana kaqeva pe} i popravqen dimwak – o~ak, kako 99 je zabeleìo tutor zapisiva~. Na opravci je radio maor-majstor, a pomagali su mu jedan Vlah i nekoliko Cigana, koji su jo{ olepili keliju blatom i sakovali gvozdene poluge za kaqevu pe}. Glavni teku}i tro{kovi za keliju svode se, uglavnom, na nabavku drva za ogrev i raznih predmeta za doma}instvo: {avaq, karlica, kotao. Kalu|erici drva, 2 f. Pak za drva kalu|erici, 2 f. 12 k. Za potplet {to su doneli radi }elije, 51 k. Ciganom za leplewe dadosmo, 1 f. Paki Ciganom za leplewe, 37 k. Vlau {to je mauru pomagao, 9 k. Paki {to je opra(v)qao oko o~aka, 3 k. 100 dasaka kupismo, 14 f. I paki {to su doneli (daske), 30 k. I paki za zemqu i pesak {to su nosili, 1 f. Pak {to su nosili gra|u, slamu, blato, dadosmo 1 f. 24 k. Ciganom {to olepi{e }eliju, 3 f. 59 k. Jedna kola peska, 4 ½ k. Za gra|u {to smo upraqali (opravqali) }eliju, 10 f. 9 k. Eksera na }eliju, 6 f. 42 k. Koqa za podplet, 17 k. Tri veka kre~a, 1 f. 7 k. Kaqeva za pe} u }eliju dadosmo 1 f. 18 ½ k. Dve poluge za pe}ku, 24 k. Pak Ciganom {to su pravili, 12 k. Pak za kaqeve, 15 k. Pak za pe}ku {to su pravili, 1 f. 6 k. Za {avaq kod }elije za slu`bu crkvi, 8 ½ k. Za karlicu, 7 k. Jedan kotao veliki gvozden, 1 f. Za drva u }eliju, 40 k. 2.3. Izdaci za radove na grobnicama arhijereja U porti Tekelijine crkve sa desne strane ju`nog ulaza na plo~niku kraj crkvenog zida na tlu, krsno znamewe (znak krsta) napomiwe da se tu nalazi grob. Naspram groba, ugra|ena u zidu ju`nog ulaza, nalazi se nad- grobna plo~a sa natpisom: Zdje prineseni i poloèni kosti blaènopo- ~iv{ih arhijereov aradskih, jenopoqskih Joanikija Martinovi~a, koi prestavi se va leto 1719. tako`de i Sofronija Ravani~anina koi pre- stavil se va leto 1725. Budi im ve~naja pamet6.

6 O ovome je pisao aradski prota Dragutin Ostoji} u napisu Iz pro{losti Srpske pravoslavne crkve u Aradu, Bilten Srpskog pravoslavnog vikarijata u Temi{varu, III, br. 4 (12)/1974, str. 8. Obratiti pa`wu da su na plo~i godine smrti pogre{ne. 100

Prema kazivawu protojereja stavrofora Dragutina Ostoji}a, dugogodi{weg paroha aradskog, plo~a je, da se po woj ne bi gazilo, ugra|ena u zid a mesto pogrebewa obeleèno je krsnim znakom negde u drugoj polovini XIX veka, kada je uvedena zabrana sahrawivawa u crkvenoj porti. U epitafu nije navedeno odakle su preneseni posmrtni ostaci pa mnogi istraìva~i aradske pro{losti (Oto Lakato{, George ]uhandu, George Licju i dr.) na razli~ite na~ine tuma~e kako se tu na{lo ovo nadgrobno obele`je i gde se stvarno nalaze posmrtni ostaci dvojice arhijereja. Kao zna~ajan prilog za razre{ewe ove nepoznanice, pored ve} pomenutog prihoda od prodaje {est lota srebra {to ... izvadismo iz grobnicah pokojnih arhijerejev (videti zapis pod ta~kom 1.8.), navodimo i slede}e zapise iz stavke rashoda zabeleène krajem 1745. ili po~etkom 1746. (str. 39): Vlaom {to su odkopali grob vladikin, 15 k. Paki Ciganom za lepqewe, 37 k. [to su zasuli grob u crkvi, Vlaom, 24 k. Blato {to su nosili, 22 ½ k. Ciganom dadosmo 24 k. Maurom {to su sazidali grob, 43 k. Vlau {to je mauru pomagao, 9 k. 2.4. O grobnicama Tekelija Po~etkom 1747. godine, skoro godinu dana posle zapisa o arhijerej- skim grobnicama, tutor zapisiva~ beleì (str. 41): Za kre~ pozaradi grobnice {to opravi{e, 30 k. Mauru {to je poslovao, 37 k. [to su nasuli grobnicu, 14 k. Negde tokom prve polovine 1751. (str. 46) zapisano je: [to nasuta grobnica u ènskoj crkvi, 15 k. Poznato je da su ~lanovi porodice Tekelija sahraweni u crkvi, mu- {karci u kosturnici ispred amvona, a ène u ènskoj priprati.7 Zato se opravdano moè pretpostaviti da se u ovimi zapisima radi upravo o tim grobnicama. 2.5. Utvari, ikone, ode`de, obredne kwige Platismo {to su bili stari tutori du`ni po zaradi ode`da, 13 f. 13 k. 5 ½ rifa cica kartona za ~ar{av na prestol, 4 f. 54 k. 11 ½ rifa ~ipke po 3 k. – 34 ½ k. Dve marame svilene {to smo krpili ode`de, 1 f. 24 k. ½ rifa tafeta paki za krpqewe, 1 f. 1 dram ibri{ima, 6 k. êtiri ikone kupismo u crkvu, staklene, 10 f. 7 Dragutin Ostoji}, nav. delo, str. 17–19. 101

Pak {to smo krpili ode`du, majstoru, 17 k. Kupismo strasna evangelija, 1 f. 8 k. Za staklo fain i za dandilo, 31 k. Napravismo ot srebra {to se miro{e, 51 k. Pafta na pojas {to se popravi, 17 k. Pantlike na evangelije, 37 ½ k. Petoqebnicu {to je popra(v)qena, 30 k. êtiri sve}e {to je ti{ler od drveta napravio, 30 k. îrake na ~etiri sve}e {to popravi{e, 9 k. êtiri sve}e drvene {to su molovate, 4 f. Za stijare bez kupismo i platismo 4 f. Pantlike na stiare, 33 k. Za ~ipke na stiare, 42 k. (1)750. G(ospodinu) Konstantinu Kalinovi~u za polijeleje, 132 f. êtiri rifa cica kartona na nalowu, 3 f. 36 k. ¾ lota ibri{ima za stihar i za darak, 22 ½ k. Za psaltir {to je opra(v)qen, 2 f. Za ikonu jedan ram, 3 k. (1)751. oktombrija 10go za pet crkveni kwiga {to opravi se, to jest Ob{~ak, Psaltir tolkovani, dve Stihologije i âsoslov, za sve plati 6 f. [to se opravi liturgija, 1 f. 15 k. Za kutiju {to stoji mir(o), 51 k. âr{av {to je na presto sa{iven, 18 k. Tri rifa ~oje zelene, 3 f. 18 k. 2 rifa cig lajmeta, 24 k. 8 {ringli konaca, 8 k. Slede}a stavka rashoda: Krst veliki na dveri {to su popravili, 2 f. 50 k. kao i krst veliki vi{e dveri u inventaru (Prilog 1, stvari crkvene pod br. 31) zapravo potvr|uju da je tada{wi ikonostas Tekeliji- ne crkve bio jednostavne konstrukcije, sa samo jednim redom ikona – pre- stonih – a na gredi iznad carskih dveri nalazio se veliki krst. Skre}e na sebe pa`wu i velika svota od 132 f. za kupovinu polije- leja ispla}ena aradskom trgovcu Konstantinu Kalinovi}u. Evo i ukwiène po{tarine za po{iqku kwiga, svakako obrednih: Za kwige na pu{tu (po{tu), 16 k. 2.6. Popravka nasipa Stalna opasnost od }udqivog Mori{a iziskivala je potrebu da se „bent” stalno uredno odràva i popravqa: Kad smo popra(v)qali i nasuli bent, poar~imsja 4 f. 25 k. Tri daske {to se pokvari{e oko benta platismo 36 k. [to su raznosili kolerca i daske od benta, 7 k. Jedno drvo na bent, 13 ½ k. 102

Za cedulu, za pru}e radi benta, 48 k. Za fa{ine {to su vezali za bent, 24 k. Za koqe {to kupismo na bent, 1 f. 15 k. Sumgin(?) {to je na bentu poslovao, 12 k. Mojsi}u, 8 drdva {to uzesmo na bent po 4 ½ k. – 36 k. 2.7. Popravka zvonika Godine 1746. zvonik je pokriven {indrom (po svoj prilici i sama la|a crkve bila je od kada je izgra|ena, pokrivena {indrom). Za zvonik je utro{eno 5.000 komada {indri i 4.500 specijalnih klinaca „{indl- negeqa”, obojen je krst uqanom bojom i kalaisana jabuka na zvoniku. Radi toga su oko zvonika podignute skele od drvene gra|e i dasaka. Bojewe krsta uradio je moler Atanasije. Uqe je kupqeno kod trgovca Lazara. Nije poznato {ta je to mogao „apatikar” da posluje oko torwa. [to su doneli {indre, 42 k. Za gra|u {to su doneli crkvi, 1 f. 5.000 {intri po 10 mar(ja{a), 14 f. 10 k. [to su doneli drva pozaradi skele dadosmo 21 k. [to su pomagali skele praviti, 9 k. Moleru Atanasiji {to je molovao krst na morunu, 51 k. Pauferu Volteru {to su se izgubili budaci kod crkve, 1 f. 57 k. Za jedan akov oloja pozaradi torona, 18 k. Paki za olaj Lazaru, 3 f. [to su odneli drva {to je bila skela, 24 k. Za kotao {to su kuvali boju, 18 k. Apatikaru dadosmo {to je oko torona (poslovao) 5 f. 58 k. Majstorom {to su pokrivali i opravili toron, 39 f. 6 ½ k. 4.500 {indlnegeq za toron, 7 f. 14 k. [to su kalaisali jabuku na toronu dadosmo 3 f. Petru lakatu{u za ma~ke i oko torona {to je bilo za potrebu, {to je pravio gvozdene stvari, 4 f. 50 k. Boje i kri{pana fain boja {to je oti{la na toron, 14 f. 18 k. Dasaka paki za toron, 7 f. 40 k. Eksera za toron {to se poar~i, 7 f. 24 k. 2.8 Name{taj u crkvi \ukova~ki ti{qer naplatio je za amvon i ormane u crkvi: Za dolaf u oltar ti{qeru, 4 f. Za anbon {to done{e iz ]ukovca, 14 k. Za dolaf {to se pravi u crkvi, 4 f. Za anbon {to se odnese iz crkve ti{qeru, 9 k. Ti{qeru zanbon (za amvon) {to je napravio, 14 f. 103

2.9. Novi bunar u porti Stari bunar postojao je u porti verovatno jo{ od kako su podignute crkva i kelija, o ~emu svedo~e raniji zapisi Tutorskog dnevnika. Pola veka kasnije iskopan je nov bunar: Dadosmo za bunar maur-majstoru {to je napravio, 21 f. 18 k. Na vino kad su dopravili i zapo~eli bunar, 51 k. Za lopatu {to je pravqen bunar, 7 k. 2.10. Prangije o Bogojavqewu O verskim praznicima u porti Tekelijine crkve pucalo se iz prangija. Za to je iz crkvene kase trebalo izdvojiti: za barut, potom ba~varu (pinteru) za drvene ~epove, te „artiqercima” – Nemcu ili panduru, koji su ispaqivali (bacali) prangije: [est funti baruta o Bogojavleniju, 3 f. 36 k. Nemcu {to je bacao prangije, 1 f. Pinteru za ~epove, 30 k. Pak za ~epove, 30 k. Pak {to su bacate prangije, 34 l. Pak za ~epove, 30 k. Pandurom na Bogojavlenije, 33 k. Pucwima iz prangija ogla{en je i dolazak u Arad mitropolita iz Sremskih Karlovaca: 5 ½ funti baruta o pri{estvi(ju) iz Karlovca Arhiepiskopa, 3 f. 9 k. Re~ je, po svoj prilici, o mitropolitu karlova~kom i administrato- ru Eparhije aradske Pavlu Nenadovi}u, koji je 1749. godine posetio Arad, verovatno i s ciqem da sti{a nezadovoqstvo grani~ara Pomori{ke kra- jine zbog razvoja~ewa. 2.11. Zvona Godine 1750. izlivena su dva nova zvona, tako da se u torwu Tekeli- jine crkve od polovine XVIII veka nalazi {est zvona: Tri u`eta za svona (zvona) 2 f. 4 ½ k. Jedan kai{ na klatno, 24 f. Majstorom {to su namestili zvono, 51 k. 22 fati u`eta na zvona, 18 k. (1)750. leta, {to su salivena dva zvona, sa svim tro{ka: kako ma- terije tako i majstoru, 229 f. 32 k., to jest dve stotine dvadeset i devet fo(rinti), 32 k(rajcere). Dva fata drva {to su se salivali zvona, 4 f. [to smo uzimali od Ajzlera oko zvona i lanac na polijeleji veliki, svega 13 f. 104

2.12. Crkvewaku Avramu Za posluìvawe u crkvi, Avram, crkveni sin, dobijao je nov~anu na- doknadu, koja mu nije ispla}ivana u redovnim vremenskim razmacima, ve} je prema svom zahtevu tokom godine dobijao „akontaciju”. Ponekad je dobijao novac i unapred (uze nanovo, na drugu godinu). Na kraju, po obavqenom obra~unu, primao je zaostatak plate. Avram, crkovni sin, za svoju slu`bu, 5 f. Avram, crkovni sin, uze za slu`bu, 10 f. Pak Avram uze od slu`be svoje 2 f. Paki uze nanovo (Avram) na drugu godinu 4 f. 7 ½ k. Avramu za slu`bu dadosmo 8 f. 15 k. Avramu ot slu`be dadosmo 1 f. 8 k. Na dve godine pla}eno Aavra- mu dovde. Pak Avram uze od slu`be novaca 5 f. Avramu dadosmo ot slu`be 36 k. Dovde na tri leta, i s otim isplati se Avramu za tri leta. Pak nanovo Avram uze (1)748. leta 3 f. Zdje znati se kako izplatisja Avramu crkovnomu sinu na 4 leta celo sa sada{wi 9 f. Pak Avram uze za slu`bu, 4 f. 30 k. 2.13. Isplate sve{tenicima Deo prihoda ostvarenog od sarandara-~etrdesetodnevnih pomena pokojnika-crkva je ispla}ivala sve{tenicima. Ustalio se obi~aj da se na hramovnoj slavi Tekelijine crkve, o Petrovdanu, sve{tenici ~aste i da budu nagra|ivani izvesnom sumom novca. Sve{tenikom za sarandare, 8 f. (1)748. junija 29go {to potro{ismo kad smo svja{~enike ~astili, preko svega tro{ka – 14 f. 36 k. (1)752. januara 1go za vi{episate sarandale i pol sarandala iz- plati se sve{tenikom 24 f. 10 k. I iz ovoga se vidi da je u Tekelijinoj crkvi sluìlo vi{e sve{tenika. To bi se moglo zakqu~iti i po broju ode`di (petnaest), koje su u inventaru navedene. U zapisima tutora za ovaj period pomiwu se imena samo dvojice sve{tenika – pop Jovan, ~iji je sin Vlajko bio tre}i tutor crkveni, i pop Pavle (Jedan kotli} bakarni kod popa Pavla, videti Prilog 1). 2.14. O praznicima za ukra{avawe crkve Pre dva i po veka, isto kao i danas, o prazniku Silaska Svetoga duha, crkva je ki}ena lipovim gran~icama a po podu prostirana sveè po- ko{ena trava. O hramovnoj slavi – Petrovdanu, crkva je tako|e ukra{a- vana zelenilom. Pak radi grawa o s(vja)tom Petru i Pavlu 17 k. O So{astviju S(vja)tago Duha, za travu i grawe, 30 k. 105

Pozaradi grawa o Petrovu dnu, 41 k. Zaradi trave, 14 k. 2.15. Razni tro{kovi Jedan konc artije, 12 k. Za nosilo Vogneru, 1 f. 15 k. Jedna oka ze(j)tina, 33 k. Po oke tamwana, 1 f. Za prawe dadosmo 7 k. Jedna ruda crvena voska 9 k. Bra{na kalu|erici pozaradi poskura 1 f. Platismo Kosti za po oke tamwana 1 f. Pak i za sapun {to su se prali ~ar{avi i pe{kiri, 17 k. Za ze(j)tin i tamwan o va{aru Cvetnom, 2 f. 19 k. Jedan fat drva pred Voskresenije, 2 f. 12 k. Za korito {to }e se prati ~ar{avi i pe{kiri, 7 k. Za ~etiri kola peska pred vrata crkovna, 24 k. 6 ½ ica vina {to se nosilo u crkvu, 39 k. Pozaradi zvonca u crkvu, 18 k. Drva {to su doneli iz {ume i pak {to su izsekli, 1 f. 23 ½ k. Pak za fat drva {to je use~eno, 12 k. Platismo Dimi za vino 12 k. Sito jedno pozaradi poskura, 45 k. Za sve}e dadosmo 54 f. Za ze(j)tin o va{aru Petruvu dnu, 2 f. 20 ½ k. Za tamwan o Petrovu dnu, 1 f. 30 k. ^etiri oke sve}a {to je napravqeno od crkovnog voska 1 f. Jednu oku sve}a kupismo u crkvu, 2 f. Za zapun i soli zaradi poskura, 13 k. Jednu kutiju kupismo u crkvu, 1 f. 25 k. 2 ½ veka `ita za puskure, 1 f. 15 k. Za ze(j)tin i za tamwan o Cveti 9 f. 41 k. Jedan lot izmirne, 18 k. Kalaja, i ni{adora i pamuka, 18 k. Za vosak {to je ce|en, 1 f. Kati za vino {to su nosili u crkvu, 3 f. Za kqu~ lakatu{u na lokot, 12 k. Za }umur, 24 k. Za teplotu {to kupismo, 1 f. 8 k. (1)751. junija 12ga platismo Kati Diminoj, kr~marici, za vino {to su u crkvu nosili, 1 f. 52 k. Za kqu~ na vrata crkvena, 12 k. Za karike na zavesa, 19 k. [najderu {to je {io zavese, 48 k. 106

Prilog br. 1 POPIS CRKVENE IMOVINE NA DAN 20. JANUARA 1745. GODINE Znatisja {to primismo mi, niwe nare`deni tutori, prvo po imenu Stojan Teodorovi~, Janko Mi{in, Vlajko popa Joanov sin, ekli- sarh Avram \urin, od pre`de biv{i tutora zdje{ne svjatija crkvi svjatih Apostol Petra i Pavla, koje zdje u protokol po redu sta(v)- qamo ji i imenujemo, prvo: 1. evangelije moskovsko okovano srebrom 2. evangellija 2 neokovana 3. ohtoiha 2, pervoglasnik i petoglasnik 4. psaltir edin na veliko kolo 5. dvanaest mineja mese~ni 6. edin obi~ni minej, prazdni~ni 7. dva trebnika 8. dva trioda, edin postni i drugi lazarevac 9. ~etiri prologa 10. edin me~ duhovni 11. dve liturgije moskovske, edna na veliko kolo 12. edna liturgija srbska 13. edin psaltir molkovani 14. edin apostol 15. dve stihologije ili ermologije 16. dva ~aslova 17. edna tastamenta s psaltirem 18. bez opravi slu`ba svjatogo Aleksija ~loveka Boìja Do zdje knigi, pak od zdje imenuemo st(vari) crkovnije, prvo: 1. putir, 2 diskosa, zvezdica, loìca to jest srebre(na) 2. ~im se miro{e od srebra 3. na prestolu 4 pla{tanice od beza i jedna od kartona 4. sve{~nika od pirin~a na prestolu,4 5. na prestolu krst drven izobraèn, podnoìje od pirin~a 6. na proskomidiji dve pla{tanice od svile 7. ~etiri haera vezena po svili zlatom 8. edin haer po svili prostoj 9. ~etiri nova darka i dva darka feta 10. sanetije od svile 11. dva barjaka od svile i jedan od platna 12. ~etiri stihara svilena i dve od kartona, jedan od beza 13. tri pojasa s paftama srebreni 14. {est pari narukvica 15. edna ode`da od kuma{a crvena 107

16. deset ode`da svileni, koje novi, koje stari 17. edna ode`da po svili zlatom 18. edna od morasta kvineta i dve ode`de bele 19. tri epitrahala po svili zlatom 20. dva pak epitri(hala) od svile 21. nepolebnica stara od bakara 22. edna nova (petolebnica) od kalaja 23. edan ibrik i edan legen 24. bakarna sahana 2, kalajlije 2 25. dve kadilnice i 5 zvonca 26. dve zavese na ikonostasu 27. edan analow {to dijakon ~ati evangelije 28. dva analowa stara {to su kwige stajale 29. dve pevnice, edan analow mali radi koqiva 30. osam pe~kira, tri ~ar{ava u preprati i dve zavese u preprati 31. krst veliki vi{e dveri 32. dveri sredni 33. ikona veliki 15 i mali ikona 34 34. dva ikonostasa, dva sve}waka kamena 35. pet sve{nika gvozdeni, deset sve}a veliki 36. osam kandila srebreni 37. dva od pirin~a i dva od |in|uva kandila 38. pete tasova od bakara 39. dva {palira nova i dva stara od ko`e 40. stol veliki gospodinov 41. 64 stola mala 42. jedan pe{kir sa slatom (sas zlatom) na proskomidiji 43. dva sanduka, tri kopqa od barjaka 44. edin polijelej, dve vla{e od pleha za ze(j)tin 45. ma{a velika, dvoje mumakaze 46. jedan kotli} bakarni kod popa Pavla 47. jedna kutija od pleha, ~etiri drvene 48. jedna krunica srebrena 49. zvono veliko jedno, i sredwe, i malo pa i ma(we) 50 marama 6, jedna kalajlija na }o{kove od kali 51. Grob Hristov s ti{lerskim i kartonom otkroen 52. anbon otkroen s velra{om 53. dolap gde stoje ode`de 54. edin krst okovan srebrom i pozla}en, s kameni 55. paki edin krst mawi tako`de okovan 56. trideset i ~etiri oke kojekakvi sve}a i par~eta 57. edin }ilim, ali nisu nam predali 58. novaca 3 f. To jesu nam predali pre`de biv{i tutori sego hrama. 108

Prilog br. 2 IMENA, PREZIMENA, NADIMCI, PREMA TUTORSKOM DNEVNIKU TEKELIJINE CRKVE 1745–1751. 1. Prilo`nici Mirko Adna| Lacko Ergelexija Pavel Adna| Janko Ajvaz Vasa @ivanov Ne{a Alas Mihail @ivanov Sava @ivkovi~ [tevan Babin Ivan Barjaktar Gli{a Zubanov Joan Barjaktar Janko Bogi} Nikolaje Jakovqevi~ Arsa Bo`in Pera Janin Laza Brzakovi~ Petar Jezdimir \uka Bugar – Jano{ev Marko Jeremi~ Mijat Jeremi~ Mijat Veli~kovi~ Ilona Vlajwa Konstantin Kalinovi~ Kostin Vlah Jova Kapetanov Stan~ul Vlah Ninko Kqaji} Marko Vui~ Joan Kovin~anin Jovan Koji} Petar Gavrilovi~ Josa Kolar Mihajlo Gojkov Arsa Krbaltin Jovan Grgolov Nikola Krbalta Pera Granatirov Lazar Kreki} \ura Grk Marko Kreki} Nika Grk Todor Grk Sima Litrica Joan Litri~in Joan Davidovi~ Nenad Litri~in Josa Dobrin Sava Dokin Gruja Lu~ki Petar Dragojlovi~ Te{a Lu~ki Jovan Drenin Maksa Qiqanin Laza \ermek Joan \urkin Jak{a Mali Arsa \ucin Joan Manojlovi~ Arsa \uci} Arsa Marinkov 109

Arsa Marinkovi~ \ura| Stankovi~ Marko Milanovi~ Boà Starovla{ki Petar Mitrov Mija Stojadinov Joan Mihokov Petar Stojin Jova Mihokov Mija Stojkov Janko Mi{in Petar Subin Arsa Mi{kovi~ Pavao Mojsin Nika Teodorov Igwat Munxija Nika Teodorovi~ Jovan Turok Jovan Ne{in Ostoja Ne{in Arsa ]iri} @ivan Novakov Kuzman ]ur~ija Mijat ]ur~ija Marko Ovragov Mihail ]ur~ija Andreja Okalovi~ Stojan Ordinanc Jana Uvalina Leka Pavlovi~ Mirko Hadna| Marko Paninac Ilija Paunovi~ Josa â~in Jovan Petkov Lazar â~in Mirko Petrov Mi{a â~in Josa Petrovi~ Arsa îzmexija Marko Petrovi~ Krsta îzmexija Rista Pilin Mitar îzmexija Nikola Pravda Ilija ôlakov Andreja Pravdin Nedeqko ôkov Puta Radoj~in Novak Xupuna Lazar Rajkov @ivan Ranisavqev Anta [teti} Vaso Reberi{ki Jovan Reberi{ki Alka @ivan Romi Ajvaz Josa Rom Arsa Acko Pera Savin Dimitrije Sapunxija Brankovice k}i Mihajlo Sapunxija Petko Sapunxija Vi{wa Todor Sapunxija brat Vlajko @ivan Siv~ev @ivan Slepac Gligorije 110

baba Grozdana Marki} Marko Damaskin Mija Damwan Mikleu{ Dara Mirkova gazdarica Mihokovice sin \evri~ko majstor Mojsa \uka Nikola iz Pe{te baba @ivanova Onulov Zaharija Zubanovi} Pavle Pandazija Ilija dul|erin Panta berberin Ivan Latinkin Petra kum Jana} kapetan Radin Joan Radojica Jovan Jovanovica Sima Josa Stamena Stana Kalajxija Stan~ulovica adna| Kalinovi~ Stepan kum Konstantin Stojan iz Oroviqa kum Stojan Laza Stojiqko Leka Stojko Maksa govedar ^onka

2. Posluga, zanatlije, trgovci, nadni~ari Avram, crkovni sin Kata kr~maraica Ajzler Konstantin Kalinovi} Atanasije moler Kosta Vogner Lazar Volter paufer Mojsi} Dima Petar lakatu{ (bravar) \ura Neka imena zanatlija i nadni~ara, koji su za crkvu obavqali razne poslove, ostala su nepoznata, jer su tutori samo kratko bele`ili: majstorom, maurom, lakatu{u, ti{qeru, {najderu, Vlaom, Ciganom... dadosmo... 111

THE FIRST TUTORIAL DIARY OF TEKELIJA’S CHURCH IN ARAD (2nd part, 1745–1751) by Bo`idar Pani} Summary This part of the review of the The First Tutorial Diary of Tekelija’s Church discusses the period from the beginning of 1745 – when new tutors were appointed – till the end of 1751. According to the inventory of the church possessions prepared on January 20, 1745 (Appendix 1), the Church had about 40 books for religious service, and was richly equipped with objects used in the service and with furniture; it was decorated with icons and church banners. There were four bells in the bell-tower. The records indicating income and expenses provide a true picture of many aspects of life in the Tekelija’s Church and the Serbian community in the Arad military town, about the personalities and events, about customs of that time. The main sources of the church income were the taxes paid by the believers for the service, then the alms, as well as the gifts of the believers in money and objects. For the memory service for their deceased, the believers often gave the Church objects used in religious services. The expenses included the maintenance and reparation of the Church, the en- trance and the auxilliary building – the cells, the provision of new icons, robes, furniture and two new bells in the bell-tower, then the maintenance of the embankment on the Mures, reward for the priests and sacristans. As for the important events from that period, one should mention the dying of children in 1745–1746, as well as the visit of the Karlovci Metropolitan Pavle Nenadovi}. According to the records from the Tutorial Diary, the list (Appendix 2) was made of the contributors for the Tekelija’s Church, of its servants, craftsmen and labourers who did different jobs for the Church, as well as of the grocers, inn-keepers and merchants from whom the Church bought its provisions. 112 UDK 271.222–788:929 Avramovi} L. 94(497.16) „17/19“ 929.52 Avramovi}i

Goran Komar

SAVINSKI ARHIMANDRIT LEONTIJE (AVRAMOVI])

SA@ETAK: Otac Leontije (Avramovi}), arhimandrit manastira Savina pripadao je hercegova~koj familiji koja je dala jo{ dvojicu arhimandrita od kojih je arhimandrit Georgije najvjerovatnije ìveo i sluìo u Hercegovini. Familija se tokom ratnog poàra Prvog morejskog rata preselila u herceg- novski kraj, u selo Trebesin gde se weni pripadnici javqaju kao parosi i sabra}a Svetouspenskog manastira Savina u Herceg Novom. Arhimandrit Le- ontije je bio u~esnik pravoslavne skup{tine u Benkovcu 1731. kada je skup- {tina odbila Uniju sa Rimokatoli~kom crkvom. Malo kasnije, on se javqa i kao pravilni kandidat primorskih Srba za episkopa. U te{kom vremenu, nakon progona iz Primorja mitropolita Stefana Qubibrati}a, odigrao je zna- ~ajnu ulogu u odbrani pravoslavqa KQU^NE REÎ: Avramovi}i, pravoslavqe, Dalmacija i Boka, Trebesin, episkopija

Temeqni podaci o ovome trebiwskom i savinskom kalu|eru 18. vijeka, leè u Arhivu manastira Savina gdje se ~uva ~ituqa trebesiwske familije Avramovi}, ali i odre|eni skromni broj manastirskih isprava koje govore o djelima arhmandrita Leontija. Uz ova dokumenta, podatke o ocu Leontiju nalazimo u kwigama prezaslu`nog episkopa Nikodima (Mila{a). îtuqa Avramovi}a ~uva se u zbirci ~ituqa manastira Savina.1 îtuqa ove sve{teni~ke familije iz Trebesina sa~uvana je u zbirci koja broji vi{e desetina ovakvih kwiìca malog formata, koje sve pripadaju 18. vijeku, i po~etku 19. vijeka. I povr{ni pogled na ovu ~ituqu pokazuje da je sve{tenik Savo Naki}enovi} u svome djelu Boka sasvim ta~no, bez pret- jerivawa, ozna~io broj sve{tenika i kalu|era iz ove porodice. O Avramovi}ima je S. Naki}enovi} doznao da pripadaju onome ele- mentu stanovni{tva Trebesina koje je doseqeno u Morejskom ratu.2 Zai- 1 G. Komar, Savinske ~ituqe novskih familija, Manastir Savina, 2003 – prilog transkriptu savremenom }irilicom zbirke familijarnih ~ituqa manastira Savina. 2 S. Naki}enovi}, Boka – antropogeografska studija, SKA, Srpski Etnograf- ski zbornik, kw. 20., Beograd 1913, 310 114 sta, u zemqi{nim kwigama sa po~etka 18. vijeka, javqaju se zna~ajni ze- mqeposjednici iz ove porodice, sa oznakom u Badoerovoj kwizi: „n. h.“3 Ova se sve{teni~ka familija pomiwe u jednoj sin|eliji koju je vladika Savatije Qubibrati} izdao popu Nikoli, sinu popa Luke Avramovi- }a 1712, kazuju}i kako je ovo stara sve{teni~ka familija.4 Najznamenitiji me|u sve{tenicima Avramovi}ima bio je arhimandrit otac Leontije, savinski kalu|er iz prve polovine 18. vijeka, kojega je wegov manastir i wegova srpska op{tina predlagala za arhijereja Srp- ske pravoslavne crkve u Dalmaciji i Boki, nakon kona~noga progona mitropolita dalmatinskog i boke{kog Stefana Qubibrati}a (1722/25). Iako je o ovim doga|ajima pisano u na{oj srpskoj produkciji, jo{ od vremena prote Sava Naki}enovi}a, mi èlimo skrenuti pa`wu na jedan savinski dokument s po~etka tridesetih godina, koji smo objavili u na{em pregledu manastirske istorije i u kojem se pomiwe izbor arhimandrita Leontija. Istovremeno, bratstvo skre}e pa`wu na kandidaturu, u uèm krugu, izvjesnog biv{eg savinskog kalu|era Lavrentija koji je, zapravo, nastupio kao kandidat zadarske nadbiskupije: „... i pre|a{we pismo koje nam je pisao protopop Dimitrije Ker~ka i pro~i ot Dalmacije i nami i komunitati va Kupe, da mi na|emo ovamo onoga koji bi bio dostoin vozi- ti na stepen arhijerejstva, i mi s sovjetom kapetana i su|a izbrasmo izme`du sebe dva brata koji bi bili dostojni za takvo djelo, za koje smo vam dali i pismo na{e, da zainogo poznati ne ho}emo i ot inijeh monastira to~iju ot na{ego monastira.“5 Kako je vidqivo iz ovoga odlomka, savinsko bratstvo, shodno traèwu protopopa Dimitrije, insistira na izboru oca Leontija, nude}i dva kandidata koji su dostojni, odbijaju}i druga~ije rje{ewe. Do izbora, kao {to je poznato, nije do{lo, i tek }e 1750. arhimandrit Simeon (Kon~arevi}) biti izabran za dalmatinskog episkopa. No, ugled oca Leontija i ugled i snaga wegovog manastira dali su mogu}nost da se wegova kandidatura sna`no brani. No, pored arhim. Leontija, bilo je mnogo kalu|era iz znamenite familije Avramovi}a koji su se istakli kao sluìteqi crkve u Hercegovi- ni, a potom, u prelasku u novski kraj i ovdje, u Savini. Ko su bili ostali znameniti posti`nici i kalu|eri u manastiru Savina? U manastiru je na da`nosti nastojateqa stajao i Ilarion Avra- movi} iz Trebesina koji se upokojio 1766. i ~iji se ru~ni krst, prema obavje{tewu popa Sava Naki}enovi}a, ~uva u manastirskoj zbirci.6 U Savini je ìvio i Stefan Avramovi} koji je umro 1806. godine. On je èlio i ostao |akonom za ~itav ìvot, a mnogo je u~inio za manastirs- 3 Gligor Stanojevi}, Katastri Herceg-Novog i Risna iz 1704. godine, Beograd 1983. 4 Tomo Krstov Popovi}, Arhimandrit Leontije Avramovi}, [ematizam Eparhije Bokokotorsko-dubrova~ke i spi~anske za godinu 1906, 45 5 G. Komar, Svetouspenski manastir Savina u Meqinama kod Herceg-Novog, Manastir Savina 2001, 38–40. Pruèn cjeloviti transkript savremenom }irilicom. 6 S. Naki}enovi}, isto, 310 115 ka dobra. Upravo wegovim nastojawem ure|ena je crkva Svetoga apostola Tome u Trebesinu, kako i stoji na natpisu iznad vrata. Ovaj je trebesiwski |akon sastavqa~ jedne ~ituqe, velike istorijske vrijednosti, trebiwskih episkopa i trebiwskih i savinskih kalu|era koja se ~uva u Savini.7 Po svemu sude}i, ovaj je savinski |akon imao poslu{awe u brizi za mana- stirsku arhivu. Ne moè biti bez ozbiqnog razloga wegovo u~e{}e u jednoj arbitraì pred mleta~kim sudom polovinom 18. vijeka, a povodom spora izme|u Kotora i Perasta oko posjeda opatije Svetoga \or|a. Skupa sa kalu|erom ocem Arsenijem (Vui~inim) iz manastira Mile{eva, |akon Stefan je pozivan na sud da potvrdi autenti~nost pe~ata mile{evskog manastira na jednom krivotvorenom dokumentu.8 Vratimo se sada dubqe u pro{lost kako bi pogledali ko su bili prvi sve{tenici iz ovoga hercegova~kog roda u Boki Kotorskoj. Prvi sve{tenik iz trebesiwskog roda Avramovi}a koji je ìvio u ovome selu je pop Duka (prette Duca). On je upisan u mleta~ku zemqi{nu kwigu izra|enu 1690, i imao je ~etiri ~lana familije, dva kampa i ~etr- deset tivolija zemqe, kao i vinograd.9 U polovici vijeka, javqa se u noti od soli familija popa Nikole sa ~etrnaest uku}ana. Pop Nikola je bio dràvni paroh u trebesiwsko – su{}epanskoj parohiji, a do 1772. familija je uve}ana za dva ~lana. U tome ~asu paroh u Trebesinu bio je Jevto Avramovi}. Pop Nikola je imao sinove Jovana, sve{tenika,10 i |akona Avrama11 i popa Jovana. Nota od 1777. godine ukqu~uje ve} popa Jovana sa ~etrnaest ~lanova familije, ali je paroh u ova dva sela i daqe pop Jevto. Zanimqivo je da je u 1789. godini, dràvni paroh u Trebesinu pop Petar Jovanovi}.12 Ve} 1790, pa do konca vijeka tu je pop Aleksandar Avramovi} koji je rukopoloèn od svetog Petra Cetiwskog.13 Otac Nikola Avramovi} administrirao je parohiju Trebesinsko– su{}epansku i on je pomenut u oporuci gospo|e Gorde Marinovi}, k}erke pokojnoga Mitra Naukovi}a, a ène Mijata Marinovi}a iz Su{}epana. Ona „...prizva svoga kapelana popa Nikolu Avramovi}a“ da je ispovjedi i pri~esti i u~ini tastament sa dva svjedoka. Upravo je pop Nikola ispi- sao testament u prisustvu svjedoka kneza Pera Lu~i}a od Su{}epana i Vu~i}a Vidi}a iz Su{}epana. Wih su potpisali Jovo Du~in i Petar Ma- rinovi} [Ja pop Nikola Avramovi} u~ini ovi tastamenat mojom istom rukom budu}i moqen od iste Gorde a iste }eri pokojnoga Mitra Naukovi}a a èna Mijata Marinovi}a].14 7 G. Komar, Dvije ~ituqe iz Arhiva manastira Savina, Tribunija (Tribunia) 10, Trebiwe 2003, 121 8 Ivo Stjep~evi}, Prevlaka, Zagreb, 1924 9 AH, PUMA, kw. 2 10 AH, PUMA, f.146, 243 /1743.g./ 11 AH, PUMA, kw. 14, 40 – 41 /1730.g./ 12 Vjerovatno od Culina iz Su{}epana 13 G. Komar, Selo Trebesin kod Herceg-Novog, Herceg-Novi 2003, 173–185 14 G. Komar, ]irilska dokumenta Mleta~kog arhiva u Herceg Novome – politi~ko – upravni spisi, i }irilska dokumenta manstira Savina – 18. vijek, Herceg Novi 1998, 44 116

Prilikom presude u sporu Stijepa \uri{i}a i Sima Radanovi}a, 5. juna 1736. jedan od stimadura bio je Jovan Nikolin Avramovi}. On se potpisao za Rada Duvkovi}a sa Tople.15 [Ja Rade Dukovi} bi stimadur i ja Jo- van Nikolin Avramovi} podpisa za Rada. Veli ne umije pisati. Ja Marko Mirkovi} podpisa za Tripka Pavlova budu}i moqen ne umiju od pisan (!)] Isto tako, kod ugovora Gligorija Vuka{inovog i Marka Gop~evi}a sa Poda, Jovan Nikolin bija{e svjedok pored Marka Mirkovi}a [Ja Niko Pavi} bi moqen u~initi ovo pismo jiz usta Gligora Vuka{inova za cekina tri. Ja Marko Mirkovi} jesam sjedok gorwemu pismu. Ja Jovan Nikolin Avramovi} jesam svedeteq kako vi{e].16 U vrijeme velike akcije za vra}awe episkopije u Dalmaciju i Boku, sredinom ~etrdesetih godina 18. vijeka, u vrijeme kada u Mlecima dela topaqski poslanik Marko Mirkovi}, Jovo Nikolin Avramovi} bio je ~lan topaqske bankade. On je jedan od potpisnika veoma neobi~ne molbe koju je ova op{tina uputila gvardijanima i prokuratorima stolne rimokatoli~ke crkve Svetoga Jeronima u Starome gradu, traè}i plac za neku gradwu. Bija{e to 20. septembra 1748.17 Na koncu 18. vijeka ovdje, u Savini, ìvio je i kalu|er Partenije Avramovi}, koji je umro u godini propasti Venecije, 1797. Visoki mona- {ki ~in nosio je i arhimandrit Georgije Avramovi}. Otac Georgije je bio tvrdo{ki arhimandrit, prije doseqewa Avramovi}a u Dra~evicu. Iz Trebesina bija{e i savinski kalu|er Teodosije Avramovi} koji je pomenut u Op{tem listu tvrdo{ko-savinskom. Otac Joanikije (Jani}i- je) Avramovi}, tako|e iz ove porodice bija{e savinskim arhimandritom. On je ro|en 1831, a {kolovao se u Zadru i [ibeniku. On se najprije za- popio, a potom primio mona{ki ~in. Sluìo je u Risnu i u pa{trovskim manastirima a 1870. postade nastojateqem savinskim, a potom i igumanom. Upam}en je kao vje{t pjeva~. Du`ni smo, nakratko, razmotriti jo{ ne{to {to se u staroj litera- turi javqalo kao mogu}a dilema, a vezano za rod Avramovi}a iz Trebesi- na. Vezano za rad i odluke pravoslavne skup{tine u Benkovcu 1731. epis. Nikodim Mila{ obavje{tava o u~e{}u dvojice jeromonaha iz Boke: oca Leontija Avramovi}a i oca Nikanora Rajevi}a.18 Kasnije, otac Nikanor se javqa kao nastojateq manastira Krke.19 Vaqa ovdje ukazati na jedno arhivski posvjedo~eno preklapawe u prezimenima arhimandrita Leontija, pravilnog kandidata za episkopa koji se u jednoj ispravi potpisuje „Raje- vi}“. Sa~uvan je jedan dokument iz 1725. koji je potpisao kalu|er Le- ontije iz manastira Savina. Ovaj otac Leontije potpisao se kao „Leon- tije Rajovi~“.20 Dokument je zna~ajan i zbog toga {to govori o djelatno- 15 Isto, 64 16 Isto, 66 17 Isto, 113 18 N. Mila{, Pravoslavna Dalmacija, Beograd 1989, 382 19 Isto, 400 20 G. Komar, isto, 30 117 sti, otvorenoj i nesmetanoj samoga vladike Stefana u Boki, a tokom 1725. godine vladika Stefan bi prema oficijelnoj slici, ve} stajao daleko, u progonstvu. Otac Leontije pi{e nekom mleta~kom zvani~niku, mogu}e providuru, i kazuje: „Predraàj{i moj gospodine i prijatequ pre- qubqeni; Primismo Va{ ~astni list, veoma bismo rad ispuniti zapovjed preuzvi{enog gospodara, ma nam zabrawuju na{e pre{e, gospodin vladika bje{e spreman, da po|e u Risan, ali pri|e gospodin kavaqer Paliku}a mole}i od strane Boìje, da sutra pri|emo, koliko gospodin vladika, toliko mi na Toplu,“ ... Daqe otac Leontije nagovje{tava mogu}nost odazi- vawa vladike u prvoj prilici, prvoga ~etvrtka. Pismo je datirano 21. avgusta 1725. Ovdje je potpuno sigurno da je potpisnik ovoga pisma prevo- diocu za ilirski (srpski) jezik Pijetru Fontani bio upravo arhimandrit Leontije Avramovi}. Na{u napregnutu pa`wu privuklo je wegovo potpi- sivawe „Rajovi~“. Arhimandrit Leontije, dakle, skupa sa kalu|erom Ni- kanorom (Rajovi}em), kao predstavnik Boke Kotorske, u~estvuje na velikoj skup{tini pravoslavnog sve{tenstva u Benkovcu 1731. godine. Ovoj skup{tini prisustvovalo je dvadeset i dva poslanika iz teritorijalnog opsega provincije Dalmacije i Boke. Leontije Avramovi} bi}e odre|en za kandidata za arhijereja u Dalmaciji, Dubrovniku i Boki 1735, onako kako je traìla benkova~ka skup{tina ~etiri godine ranije. On se svakako u to vrijeme zamjerio katoli~koj nadbiskupiji u Zadru. Ova zna~ajna skup- {tina odràna je u Benkovcu na predlog oca Simeona Kon~arevi}a, a weno odràvawe odobrio je generalni providur Sebastijan Vendramin, koji je kasnije podràvao zahtijeve srpskoga sve{tenstva za izbor sopstvenog episkopa. Zadarski nadbiskup Ve}entije optuìvao je povodom kqu~nih odluka ovoga sabora uravo arhimandrita Leontija kako je dva puta boravio u Rusiji, tamo zadobio ~in, donio kwige i novac za sebe.21 U vrijeme arhimandrita Leontija, nasqedio je zadarskog arhibiskupa Vi}entija, Matija Karaman, svakako poznat po o{trini i mr`wi prema srpskome narodu i wegovoj crkvi. On je 1744. godine na~inio jedan spis kojim je podvukao opasnost od bogoslu`benih kwiga dono{enih iz Rusije. Govorio je da svako ko se zauzima za srpskog episkopa u Dalmaciji radi za interes Turaka i Rusa. Tokom sqede}e godine on je dospio na zadarsku katedru. U svome vrlo opse`nom spisu od 10. aprila 1750, on, i pored u~enosti, koju podvla~i zaslu`ni istori~ar Jovan Radoni}, upada u fal- sifikovawe ~iwenica. „Karaman je veliki protivnik episkopa Nikodima Busovi}a, hercegova~kog Savatija i Stevana Qubibrati}a. Jo{ je vi{e neprijateqski raspoloèn prema arhimandritu Avramovi}u koga su, kaè, novcem pomogli gr~ki trgovci u Mlecima da se naturi dalmatinskim Sr- bima za vladiku.“22 Ovi doga|aji imali su svoju predistoriju u drugoj po redu akciji koju su hercegova~ki i boke{ki Srbi izgleda vodili iz Novoga za obezbje- 21 N. Mila{, isto, 387 22 J. Radoni}, Rimska kurija..., 612 118

|ivawe pravilne episkopske vlasti Srpske pravoslavne crkve u primorju. I nakon poznatog dukala od qeta 1695. kojim je vladika zahumski Sa- vatije priznat od sredi{we vlasti za episkopa novooslobo|enih krajeva, mleta~ka Vlada je 27. oktobra 1710. potvrdila wegove pre|a{we nov~ane nagrade iz dràvne blagajne: „...Essendo sempre stata pubblica intenzione espressa in Ducali 29 Giugno 1695, che continui la rimessa alla persona del vescovo Savatia...“ Ovaj dokument donio je N. Mila{ u zbirci listina o dalmatinskom i istrijskom vladi~anstvu.23 Sukob oko uspostavqawa i zadràvawa pravilne vlasti nad pravoslavnima u Dalmaciji i Boki ilu- struje se i proglasom Svetoga Sinoda Vaseqenske Patrijar{ije od juna 1712, kojim je arhiepiskop Melentije Tipaldi svrgnut sa sve{teni~kog dostojanstva i ~ina i odlu~en od tijela crkovnog kao novi Juda.24 I kada se upokojio vladika Savatije, providur An|elo Emo je potvrdio povlastice wegovog nasqednika arhimandrita Stefana 1. avgusta 1716. godine.25 I kasnije, u ~asu kada se u Toploj osniva visoka op{tinska samouprava, 14. jula 1718, Vlada je potvrdila odluke o slobodi pravoslavne vje- roispovjesti za svu Dalmaciju i u tome smislu upravila providuru naredbu. Srpsko pravoslavno primorje je predalo jednu op{irnu molbu za slobodu vjere i dopu{tewe za izbor episkopa, pozvav{i se na prethodne odluke Venecije, ali i na pismo Klimenta VIII od 26. marta 1526. Oni su se i kasnije, kada je iz Dalamcije protjeran u~eni Simeon Kon~arevi}, pozvali i na ~iwenicu da su u ovim krajevima i pod Turcima stajali srpski episkopi. U sastavqawu ovoga pisma izgleda da su glavnu ulogu imali Topqani jer su prvi potpisani topaqski glavari i iguman Arsenije Mi- lutinov.26 No, tokom 1719. krenula je radikalna akcija rimske arhibiskupije u Splitu i ni{ta je nije moglo zaustaviti. Kao {to je poznato, episkop Stefan Qubibrati} je prognan i on se povremeno u Novome nalazi sve do 1725, ali Dalmacija i Boka ostaju bez vladike. U takvim okolnostima, za- ~eta je ovdje jedna akcija putem poslanika Marka Mirkovi}a i o ovoj akciji znamo i iz savinskih dokumenata da je tekla i sredinom ~etrdesetih godina 18. vijeka. Vladika je prognan, ali on ostavqa tvrdo crkveno upori{te u Savi- ni u kalu|erima Avramovi}ima i ocu Arseniju i Leontiju koji }e ~initi sve {to je bilo u wihovoj mo}i i wihovom krajwem dosegu da odbrane tekovine srpske crkvene samouprave u mleta~koj provinciji Dalmaciji i Albaniji. Dakle, jo{ jednom, od 1731. pa naprijed, u naporima pravoslavne Dal- macije i Boke da dobije vladiku, pravilni kandidat naroda i Crkve, bio 23 N. Mila{, Spisi o istoriji Pravoslavne crkve u Dalmatinsko – istrijskom vladi~anstvu od XV do XIX vijeka, kw. 1, Zadar, Tipografija S. Artale, 1899, 89 24 Isto, 90–96 25 Isto, 104. Pruèn ~itav dokument na talijanskom. 26 G. Komar, Srpska Pravoslavna Crkva u Herceg-Novom, Herceg-Novi 2006, 222 119 je otac Leontije Avramovi} iz Trebesina. On se potpisivao i „Avramo- vi}“ i „Rajovi}“. Ono {to je jako zanimqivo je ukqu~ivawe u Note od soli sela Tre- besin, ali i u stare mleta~ke zemqi{ne kwige Rajevi}a u ovome selu. Oni su, prema ovim popisima ~vrsto vezani uz Trebesin u 18. vijeku. Ta- ko|e, Rajevi}i stoje u Sutorini, kao zasebni odlomak. I ovi su Rajevi}i tvrdili da je on wihova roda poznati i zaslu`ni savinski iguman Danilo Joanorajovi}, sin bratu~eda Sima Milutinova Magazinovi}a, koji ga kao |akona pomiwe 1742. kada u Toploj, na Predivanu, diktira svoju oporu- ku.27 Budu}i da u ~ituqi koju ovdje pruàmo u cjelosti, nema Raja, mogu- }ega roditeqa igumana Leontija, sasvim je izvjesno da su i trebesiwski Rajevi}i neki zagranak Avramovi}a. Zna se, tako|e, da je otac Leontije, skupa sa vladikom Stefanom, 1723, isplatio jedan zaklad mitropolita hercegova~kog Gerasima. Navodi se i podatak da je otac Georgije, najvjerovatnije Avramovi}, u svojstvu du- {kog arhimandrita, 1719. godine predao srpskom patrijarhu Mojseju ostav- {tinu mitropolita Gerasima.28 Arhamnadrit Leontije bio je bliski saradnik prognanog vladike Stefana. U jednome ugovoru manastira Savina i Dragutina i Nika Maga- zinovi}a iz 1725, kojim Magazinovi}i zalaù ba{tine na \ur|evom br- du, Savina je zastupana po ocu arhimandritu Leontiju i vladici haxi Stefanu Qubibrati}u. Magazinovi}i su novac primili „iz ruka svjetlej- {ega gospodina vladike haì Stefana i ~astni{ago oca arhimandrita Leontija...“ Jo{ ranije, 1723. godine, u potvrdi o ostav{tini vladike Ge- rasima (Rupi}a) manastiru Piva, pivski iguman svjedo~i kako je primio novac od ove dvojice crkvenih dostojanstvenika: „...ja otac Aksentije Ga- vrilovi} porjeklom Margiti} Nin iguman ot monastira Pive primih ot rukuh gospodina vladike Stevan Qubibrati}a i ot oca Leontija arhimandrita ot monastira Trebiwskoga primih u moje ruke cekina aliti ungara –100- velim stotinu a prvo pro{av{ih godina primismo ot istih vi{e re~enih otaca ot monastira Savine...“ Zaista, otac Leontije je neprestano uz vladiku kojemu nad glavom visi odluka Sredi{we mleta~ke vlasti o progonu. Vjerovatno je da je otac Leontije, u svakome pogledu, predstavqao izbor samoga vladike Stefana, ne bi li ga ovaj Trebiwac i Trebe- siwanin naslijedio na episkopskom tronu Dalmacije i Boke. Tome uvjere- wu doprinosi posvjedo~eni poloàj i uloga oca Leontija u svetoj obiteqi savinskoj. Posigurno znamo za dva wegova putovawa u Rusiju, pa onda, i u~e{}e na Skup{tini u Benkovcu, a sve u vrijeme kada na ~elu mana- stirskog savinskog bratstva stoji otac Arsenije Milutinovi} (Kalu-|e- rovi}) koji }e tu du`nost obavqati sve vrijeme u ìvome saobra}awu prema sredi{woj vlasti i srpskim sve{tenstvom i enklavama u podru~ju 27 G. Komar, Hercegnovske znamenitosti, kw. 1, Herceg-Novi 2006, 118 28 Manastir Duì, Trebiwe 2000, 121 120 sjeverne Dalmacije i Mletaka. Ipak, trebiwski i savinski arhimandrit nastupa kao pregalac sa naro~itim zadacima, te svakako darovima jer samo dva putovawa u Rusiju govore o formatu i pregala{tvu ovoga trebiw- skog kalu|era.

SAVINA ARCHIMANDRITE, LEONTIJE AVRAMOVI] by Goran Komar Summary Father Leontije (Avramovi}), archimandrite of the Savina Monastery, belonged to a Herzegovian family who gave two other archimandrites – of whom archimandrite Georgije most likely lived and served in Herzegovina. During the turmoil in the First Morean War, the family moved to the Herzegovina region, to the village Trebesin where its members appeared as parish priests and brethern of the Savina Monastery of the Holy Ascention in Herzeg-Novi. Archimandrite Leontije was a participant of the orthodox assembly in Benkovac in 1731, when the assembly refused the union with the Roman-Catholic Church. Somewhat later, he also appeared as a regular candidate for the episcope of the coastal Serbs. During hard times, after the expulsion of the Metropolitan Stefan Ljubibrati} from the coastal region, he played a significant role in the defence of orthodoxy. UDK 94(=163.41)(497.5 Srpske Moravice) 929.52 Petrovi}i

Vladan Gavrilovi}

DVA DOKUMETA IZ 1844. O SRPSKIM MORAVICAMA U GORSKOM KOTARU

SA@ETAK: U ovom prilogu autor saop{tava nekoliko osnovnih podataka o Srpskim (Komorskim) Moravicama u Hrvatskoj i sporu izme|u porodica (zapravo, rodova) Hajdina i Petrovi}a oko izbora svojih duhovnika iz reda mirskog sve{tenstva, odnosno jeromonaha iz manastira Gomirja, za koga su Hajdinovi i wihove pristalice tvrdili da je nemoralan i nedostojan sve{teni~ke slu`be, i da bi dovo|ewe takvog ~oveka vodilo razbijawu Op{tine i dotad prisnih odnosa sa pomenutim manastirom. KQU^NE RE^I: Srpske Moravice, Gorski Kotar, Hajdini, Petrovi}i, manastir Gomirje

Srpske (Komorske) Moravice spadaju me|u na{a starija naseqa u Hrvatskoj, odnosno u Gorskom Kotaru. Nastale su 1605. doseqavawem Sr- ba iz Bosne na posed grofova Zrinskih. Sa Delnicama i Vrbovskim ~inile su tzv. Gomirsku op{tinu koja je Zrinskima vr{ila vojni~ke usluge i imala odre|en stepen samouprave.1 Posle politi~kog poraza Zrinskih u drugoj polovini XVII veka, Moravice su do{le pod komorsku upravu i pod wom ostale do druge polovine XIX veka. U pro{losti moravi~kih Srba zna~ajnu ulogu imale su porodice Hajdin i Petrovi}. Po predawu, Petrovi}i su do{li iz Crne Gore i ta- kmi~ili su se oko prvenstva u nasequ. Moravice su odràvale prisne veze sa manastirom Gomirjem, ~iji su kalu|eri obavqali duhovne slu`be u sva tri sela op{tine. Sredinom XIX veka u Moravicama je do{lo do sukoba me|u porodicama, {to se pokazalo na pitawu da li da mesnu crkvu opsluùju gomirski kalu|eri ili mirski sve{tenici, prvenstveno iz porodice Mamula. Petrovi}i su se zauzeli za gomirskog jeromonaha Joani- kija Popovi}a a Hajdini i wihove pristalice za mirske sve{tenike Ge- rasima Mamulu i Danila Vukeli}a, koje su Petrovi}evci smenili i do- 1 Manojlo Grbi}, Karlova~ko vladi~anstvo, reprint izdawe, Topusko 1990, kw. I, 33–34. 122 veli Popovi}a koga su Hajdinovci optuìvali zbog nemoralnog ìvota i rasipni{tva i to tuma~ili kao nameru Petrovi}a da izborom takvog ~o- veka èle da dovedu do raskida op{tine sa manastirom Gomirje, ~emu su se oni odlu~no usprotivili i za{titu zatraìli, najpre, preko Episkop- ske konzistorije u Karlovcu, a kad je ova }utke pre{la preko toga, oni su se obratili mitropolitu Josifu Raja~i}u, napomiwu}i da su spremni da se za pravedno re{ewe, u svoju korist, obrate i vi{im dràvnim vlastima. O tom svedo~e dve wihove predstavke, koje se nalaze u Arhivu SANU u Sremskim Karlovcima koje glase:

1. ÊSTWEJ[IJ KONZISTORIUM! MILOSTIVA GOSPODO! Vidja ~to ~estwej{ij Konzistorijum eparhijalnij nikakogo uvaèni- ja na od na{eja miroqubivija strani ustmeno podne{enija molbi da bi mir i porjadok v Ob{~estvje sem jeromonahov radi v’ kupje i administra- torov parohiji seja pod~inenija drevnom domu na{em monastirju GOMIR- JU ustanoviti, ne polagajet, da pa~e na samoje potrebovanije pojedinih osob nam mirnago, blagonaravnago i vo vsjem sposobnago, v nikakovija kleveti vhodja{~ago i blagoobrazno obho`daju{~agosja svja{~enika gosp. GERASIMA MAMULU i gosp. DANILA VUKELI]A ukidajet, a na samoje potrebovanije wekotorih zdje{nih PETROVI]EV, ne~ajano posila- jet nam vnov g. JOANIKIJA POPOVI]A, povod da{nago i daju{~ago nemiru i smjateniju, ne tokmo v Ob{~estvje, no i v pojedinih wekih fa- milijah, so~iwaja tu`bi protivu ~estnih lic, mje{aja sebje v politi~es- kija djela i vezdje i na vsjakoje potrebovanije svojih jemu prilo`nih Pe- trovi}ev – od kotorih on plovanom imenujetsja – potver`denije s coram me obi~estvuja postavqati, progulivaja s nimi po àgah i v ih sobstve- nija gostilnija domi, kurja cigari i igraja karti, sobiraja pjewazi jemu i monastirju prinadleà{~ija, sam takovija izli{no razdavaja, monastirju dugujet, kotoroje vse ~estwej{emu Konzistorijumu poznato jest – s tjem nered i smjatenije v Ob{~estvje pri~iwjet, i da bi dal{e pod pokrovi- telstvom pomjanutih Petrovi}ev soderàtisja mogel, {~edro razdavajet tjem urici i sreberno-pozla{~enija tubakeriji svoja, ni~im men{e vsja- koverstnija spletkij so vi{e pomjanutimi na bratiju svoju proiznosit i sebja tolko muèm iskusnim i prevoshodnim ~islit, ~eso radi v glubinu zablu`denija padaja i inija so soboju v tuju vla~et, ~rez kotorija zablu`- denija vseob{~ij razdor i nemir v Ob{~estvje sem porodilsja i do niwe prebivajet, kotorago za~atnik tokmo jedinoj i samoj jeromonah Joanikij POPOVI] so svojimi priverènim Petrovi}i biti kaètsja. Mnimaja komesija po ~estwej{em Konzistoriumu na potrebovanije Petrovi}ev opredjelena i v domu prepjagij komesara Petrovi}a deràna- 123 ja, ne tokmo ne sqedovala stazi miroustanovlenija, no stremilasja neko- jegu stratagemoju vek{oj je{~e razdor me`du Ob{~estvom sim i mona- stirjem Gomirjem, razcjeplenijem seja parohiji od togo, kotori v sojuzje bol{e od 280 qet nevredimo prebivali, proizvestij, ibo neiskusnij narod sej na predpodavajemij vporos – komu sej bol{e, arhijereju ili igume- nu priverèn, obi~no – ne razmotrjev kakoj ciq voprosa sego bil – ska- zival i v otvjet daval, arhijereju; a kotori potver`denija svojeru~nim krestom dati protivilsja, tomu ugroàli Petrovi}i so sereàni, ekseku- ciju i platoju {trofov a i arestovawem, poru~aja s takovimi ugrozami v dolwoj Etazje, gdje imenovanaja komesija vdomilasja, ~to bi vsakoj ne pro- tivjasja, krestij daval, da bi tjem umnoìti svoju partaju i bez protivle- nija idjejstvovati vreditelnij Ob{~estvu semu plan, razcjeplenija sego Ob{~estva od pomjanutija drevnija svojeja obiteqi, doma i hrama monastirja Gomirja, kotorij plan mi sovsjem s seju poniznoju prozboju oprover- gajem i v sojuzje toga monastirja nevre`deno vo vjeki prebivati èlajem i ostajem. Da bi indi v budu{~a vremja mir i porjadok vozobnovqen a i raspri nepotrebnija oprovergnuti i izverèni v Ob{~estvje sem bili, nizu pod- pisanij u ime cjelago Ob{~estva ponizno i s dostojnim po~itanijem pros- jat: êstwej{ij Eparhijalnij Konzistorijum! milostivu gospodu! Da bi blagoizvoliti dostojali se nam jedinago od gore pomjanutih – k nam pri- slano biv{ih svja{~enikov g. Gerasima Mamulu ili g. Danila Vukeli}a v posluènije parohiji seja, ~to skorjeje prislali i niwe{wago Joanikija Popovi~a v monastir ili v koju libo inuju semu podru~nuju parohiju da bi s tjem konec vsjem nepristojnostjam i raspram poloìti, prenestij ~i- niti dostojatisja, v protivnom bo naìwe na~alnikij Ob{~estva sego a i celoje Ob{~estvo sije prinu`deno budet dal{ej visokoj vlasti ~elobiti- ja svoja podnestij i o uspokojeniju takovago neporjadka, a uvedeniju èla- jemago rjada vsepokorwej{e prositi. Djelano v Komorskih Moravicah dne 30. aprila 1844. + Pilip Komleni} stare{ina + Todor d[et]o stare{ina + Mihail Rado{evi} stare{ina + Avram Carevi} stare{ina + Todor Mati} stare{ina + Marko Mati} stare{ina + Pilip Dragovi} stare{ina + Todor @akula stare{ina + Mi{ko Mati} pri{e`nik + \uro Buwevac pri{e`nik + Simo Dokmanovi} Todorov pri{e`nik 124

+ Vasiq Haidin pri{e`nik + Georgija Haidin pri{e`nik + ]iro Haidin pri{e`nik Simeon Vu~ini} m.p. imena podpisateq Nikolaj Haidin m.p. sudac gospodskij + Nikolaj Vu~ini} sudac gospodskij + Lazar Nik{i} sudac ob{~inskij N.J. Vu`ini} m.p. podpisateq istih i verhovnij tutor

(ASANUK, PMA „A”, 1026/1844, prilog A, prepis)

2 VA[E VISOKOPREVOSHODITELSTVO! Preosvja{~ewej{ij i Visokodostojwej{ij Gospodine i Arhi-Pastirju! ^to Ob{~estvo sije – iskqu~aja nekotorija priverènikij jeromonaha Joanikija Popovi}a – potrebovalo je s dostojnoju prozboju od ~estwej- {ago Konzistorijuma Eparhiji Karl{tadskija, uvidjeti dostojatisja budet Va{e Visokoprevoshoditelstvo od zdje u prepisu priloènija molbi pod slovom A., kotoraja da prijata jest, svidjetelstvujet zdje u originalu pri- loènij recepis od 5-go maja l[eta] t[ogo] p[o] r[imskom] {tilu pod B., no do niwe{wago dne nikakovago, men{eè èlajemago pravednago potrebo- vanija ne polu~ilo, no v mol~aniji sej gorje pomjanuti ~estwej{ij Konzi- storijum prebivaja, na{emu blagomu èlaniju udovletvoriti ne ho{~et, podpiraja o~evidno partiju pomjanutago Joanikija Popovi}a, kotoraja vidno- ~to bi pobjedu wekuju nad igumenom, toplim nastojateqem monastirja Gomirja – polu~iti, Rascjeplenija sego Ob{~estva od pomjanutago monastirja poku{ajet, ne smotrja na budu{~aja, vreditelnaja i ubito~naja, a i nepravednaja sqedstvija, semu Ob{~estvu pri~initisja imu{~aja, ~to bi tokmo vra`debnom ih ciqu dospjetisja mogli. Sego radi koqeno priklono pripadajem Va{emu Prevoshoditelstvu na{emu Arhipastirju, hodataju i pokrovitequ, vsepokorwej{e prosja sko- rago v sem djeqe providjenija i otlu~enija da sej vi{e pomjanutij jeromonah Popovi} vo svoj jemu monastir vozvratitisja i tam pod nadziratel- stvom nastojateqa ostatisja imjejet, a nam v administraciju parohiji seja kotorago libo inago od bratiji sego odabrati imjeju{~agosja, prislati ~to skorjeje blagoizvoliti nalogoju visokoju odlu~iti dostojatisja. V Komorskih Moravicah Dne 8-go Augusta 1844. 125

Va{ego Prevoshoditelstva milostivjej{ago Gospodina i Arhipastirja Najpokorwej{ij i najni`aj{iji

+ Todor @akula + Vacko Haidin, kapetan + Avram Carevi} + Georg Haidin Nik. Jov. Vu~ini}, po meni i za mene verh. tutor Nikola Haidin i podpisateq imena + Nikolaj Vu~ini}, sudac gosp. + Marko Mati}, stare{ina + Todor Rajnovi}, stare{ina + Rade Mati} Na pole|ini spisa Praes. 30. Augusti (ASANUK, PMA „A”, 1026/1844, original)

ZWEI DOKUMENTE AUS DEM JAHRE 1844 ÜBER SRPSKE MORAVICE IN GORSKI KOTAR Vladan Gavrilovi} Zusamennfassung

In diesem Beitrag berichtet der Autor von einigen grundsätzlichen Angaben über den Ort Srpske (Komorske) Moravice in Kroatien und über den Streit zwischen den Familien (eigentlich Stämmen) Hajdin und Petrovi}. Die Auseinandersetzung entstand um die Abstimmung der Priester entweder aus den Reihen der Weltgeistlicher oder des Jeromonachs aus dem Kloster Gomirje. Die Hajdins und ihre Anhänger gaben dem Jeromonach vor, dass er unmoralisch und der Priesterdienstes nichtswürdig sei, so dass die Einstellung desgleichen Menschen dem Scheitern in der Gemeinde und der Störung der damaligen Vertrauenverhältnisse mit dem erwähnten Kloster zuführen würde. UDK 929 Nikoli} I. S.

Petar V. Kresti}

POHVALA VRHOVNOG @UPANA BA^KE, TORONTALA I VR[A^KOG OKRUGA ISIDORA NIKOLI]A SRBOGRADSKOG IZ 1850. GODINE

SA@ETAK: Prire|eni dokument predstavqa pohvalu rada Isidora Ni- koli}a Srbogradskog (Srbobran, 16. II 1805 – Sombor, 14. II 1862), velikog ùpana Ba~ke, Torontala i Vr{a~kog okru`ja, koju je sastavio nepoznati autor. Tekst je o~igledno nastao usled potrebe samog Nikoli}a ili nekog iz wegove neposredne okoline da detaqnije upoznaju vojvodu sa aktivnostima i rezultatima Nikoli}evog rada u vreme wegovog velikog ùpanstva. Nikoli}a je po dolasku na ovu funkciju zateklo bezbroj akutnih problema izazvanih ratom i ratnim razarawima, kao {to su bili glad, neophodnost hitne obnove i izgradwe srpskih ku}a poru{enih i uni{tenih tokom ratnih razarawa, kao i zaustavqawe separatisti~kog i {ovinisti~kog pokreta Ma|ara, na ~elu sa poma|arenim Buwevcem Karlom Latinovi}em, kraqevskim vojnim komesarom i biv{im podùpanom Ba~ke, protivnikom Austrije i zagovornikom samostalne Ugarske, ~ije su protivsrpske akcija bile usmerene ka onemogu}avawu nastanka Vojvodine. Nikoli} je sve ove probleme efikasno razre{io. KQU^NE REÎ: Srbi iz Ugarske, Isidor Nikoli} Srbogradski, Revolucija 1848–49, Sombor, Karlo Latinovi}.

Isidor Nikoli} Srbogradski (Srbobran, 16. II 1805 – Sombor, 14. II 1862) nije nepoznata li~nost u na{oj istoriografiji i istoriji kwièv- nosti. Poti~e iz poznate plemi}ke porodice Xaver iz Srbobrana. Studi- rao je filozofiju (1822–1824) i prava (1824–1826) na akademiji u Brati- slavi. Po zavr{etku studija bavio se advokaturom, a kasnije je pre{ao u ùpanijsku slu`bu, u kojoj je napredovao do poloàja velikog bele`nika Ba~ke ùpanije. Bio je poslanik na crkveno-narodnim saborima u Kar- lovcima 1837. i 1842, godine 1843. prihvatio je du`nost sekretara Ugar- skog namesni~kog ve}a, 1849. izabran je za velikog ùpana Ba~ke, Toron- tala i Vr{a~kog okru`ja (do 1852), a potom, po ukidawu velikog ùpan- 128 stva, za guberijalnog savetnika (1852–1853). Penzionisan je kao vrhovni komesar ba~kog, torontalskog i vr{a~kog okru`ja. Bio je po~asni ~lan Matice srpske. Nikoli}ev spisateqski opus je malen, ali zato raznovrstan i jasno politi~ki i nacionalno obojen. Pisao je pesme (u po~etku na latinskom), ode, rasprave i politi~ke ~lanke. Sara|ivao je u Letopisu Matice srpske, Srpskom narodnom listu, Dragoqubu, Svetovidu, Sedmici, a 1861. poku{ao je da pokrene politi~ki list Du{an. Sastavio je tragediju sa motivima iz sredwovekovne istorije, Car Lazar ili padenije srbskog carstva (Budim, 1935) i priredio za {tampu Spomeni naroda serbskog u bizantinskim spisateqima J. G. [tritera (Budim, 1843). U delu Voj- vodstvo Srba Austrijski (Be~, 1849) izloìo je mi{qewe o opravdanosti zahteva za formirawe Srpskog vojvodstva i dao svoje vi|ewe wegovog teritorijalnog i unutra{weg ure|ewa, kao i poloàja u okviru Austrij- ske carevine, dopuniv{i ga kratkim pregledom istorije Srba u ugarskim i austrijskim zemqama. Bio je u prepisci sa brojnim, zna~ajnim javnim i kulturnim radnicima, izme|u ostalih sa Jovanom Haxi}em i Teodorom Pavlovi}em. Kao znak velikog po{tovawa i uvaàvawa pesme su mu posvetili Lukijan Mu{icki, Teodor Pavlovi}, Nikanor Gruji}, Jovan Ha- xi} i Jovan \or|evi}.1 Po okon~awu Revolucije, kao {to smo pomenuli, Nikoli}, dotada- {wi visoki ~inovnik Namesni{tva u Pe{ti, vratio se 1849. iz Be~a u Sombor, sedi{te administrativne tvorevine koja se sastojala od ba~kog, torontalskog (potiskog) i vr{a~kog okruga, gde je postavqen za velikog ùpana jugoisto~nog dela provizorne Vojvodine. Wegovu vladavinu nad ovom oblasti obeleìo je jasno izdiferenciran srpski kurs, koji je po- trajao sve do osnivawa Vojvodstva, 18. novembra 1849. godine, i dolaska na vlast general-majora Ferdinanda Majerhofera od Grinbila, koji je u zvawu privremenog na~elnika preuzeo celokupnu zemaqsku upravu, kada je zapo~elo nasilno uvo|ewe nema~kog jezika i brutalno suzbijawe narodnog duha.2 Nikoli} je u slu`bu primio dvadesetak mladih i sposobnih qudi, na po~etku karijere, koji su smatrali velikom ~a{}u {to radom u zemaq- skoj upravi mogu da pomognu svom, srpskom narodu. Pored ostalih, Niko- li}evi sekretari bili su Jovan Raji} i dr Teodor Mandi}, stare{ina ar- hive bio je Gavrilo Polzovi}, a Jovan \or|evi}, koncipijent, kasnije je dobio zvawe „perovo|a nadpovereni~ki“.3 1 Op{irnije o wemu vidi, na primer: Stani{a V o j inovi}, Nikoli} Srbogradski Isidor, Leksikon pisaca Jugoslavije, IV, 722–723, \or|e B ubalo, Nikoli} Isidor Sr- bogradski, Enciklopedija srpske istoriografije, 535–536. 2 Majerhofera je drugom polovinom avgusta 1851. smenio grof Johan fon Koronini, kao guverner i predsednik zemaqske vlade. Tada su celo Vojvodstvo i Tami{ki Banat pode- qeni na pet okru`ja (lugo{ko, temi{varsko, torontalsko, somborsko i novosadsko), a u Ko- roninijevim rukama nalazila se celokupna vojna i civilna uprava Vojvodstva. Vi{e o tome vidi: Vasilije Kresti}, Sombor od sloma Revolucije 1849. do Nagodbe 1867. godine, Zbor- nik Matice srpske za istoriju, 47–48/1993, 48. 3 Boìdar Kova~ek, Jovan \or|evi}, Novi Sad 1964, 100–101. 129

Kada je, oktobra 1849. godine, od strane cara Frawe Josifa postavqen za vrhovnog ùpana nad Ba~kom, Torontalom i vr{a~kim okru`jem, Isido- ra Nikoli}a zateklo je bezbroj akutnih problema izazvanih ratom i ratnim razarawima, ~ije se re{avawe nije moglo odlagati. U Somboru, kao, uostalom, u celoj Ba~koj i Ugarskoj, vi{e meseci posle sloma Revolucije i posledica ratnih dejstava, vladala je izuzetno te{ka kriza. Op{ta nema- {tina i glad bili su toliki da je stanovni{tvo masovno umiralo.4 Nesta- {icu hrane dodatno je oteàla marvena kuga, koja se brzo pro{irila, kao i dodatni nameti za ishranu carsko-kraqevske vojske, koja je zaposela grad.5 Sagledavaju}i teìnu i razmere situacije u kojoj se srpski ìvaq na{ao, Nikoli}, bez konsultovawa cara ili vlade, naredio je nabavku ìta i dovezao velike koli~ine hrane, koju je podelio o dràvnom tro{ku, ~ime je spre~io da ova te{ka situacija poprimi dimenzije katastrofe. Kao {to se moè videti i iz prire|enog dokumenta, Nikoli} je neprestanim i upornim apelima vladi veoma mnogo u~inio na obezbe|ivawu sredstava potrebnih za obnavqawe i izgradwu ku}a poru{enih i uni{tenih tokom ratnih razarawa, a kojih je u Vojvodstvu bilo blizu 18.000. Odmah po prijemu nove du`nosti, kao revnostan ~ovek i dobar patriota, Nikoli} je do{ao u sukob sa kraqevskim vojnim komesarom Karlom Latinovi}em. Latinovi}a, poma|arenog Buwevca, biv{eg podùpana Ba~ke i pristalicu ma|arskih revolucionarnih ideja, na ~elo vojne uprave postavio je grof Nuàn, predstavnik bana Jela~i}a.6 Kao pristalica Ko- {utovih separatisti~kih i {ovinisti~kih ideja on je svakako morao do}i u sukob sa srpskim stanovni{tvom u Somboru, i to na istom planu na kojem je izbio sukob izme|u Srba i Ma|ara tokom Revolucije. Po celoj Ba- ~koj Latinovi} je postavio za sreske na~elnike, solgabirove, sebi odane qude, biv{e saborce iz revolucionarnih redova. Daju}i svom poduhvatu pre svega verski karakter, on je solgabirove, bele`nike i celokupno ne- pravoslavno sve{tenstvo objedinio u protivsrpsku akciju, ~iji je osnovni zadatak bio da svako u svojoj op{tini pripremi peticiju za cara, kojom bi se spre~ilo osnivawe Vojvodine.7 Kao dodatnu meru pritiska na Srbe, Latinovi} je u Somboru osnovao preki sud. Osim ogor~enog protivqewa nastanku Vojvodine, sude}i na osnovu tvrdwi patrijarha Josifa Raja~i}a, Latinovi} se nalazio i na ~elu separatisti~kog pokreta Ma|ara i poma- |arenih Buwevaca, protivnika Austrije, zagovornika i vatrenih boraca za samostalnu Ugarsku.8 4 Samo u op{tini Mol je krajem 1849. godine dnevno umiralo po ~etvoro-petoro qudi, ukupno preko dve stotine (B. Kova~ek, nav. delo, 101). 5 V. Kresti}, nav. delo, 41. 6 Isto, 43. 7 Isto. V. Kresti} o tome kaè slede}e: „Zbog toga je unapred svojim poverenicima dostavio uzorke peticija na ma|arskom i nema~kom jeziku, sa zadatkom da se u wih unesu podaci, crpqeni iz {ematizama katoli~kog klera, koliko u kojoj op{tini ìvi katolika, lu- terana i kalvina. Sve op{tine imale su da iza{aqu deputacije pod vo|stvom sve{tenika i odre|enog dana se sastanu u Baji, odakle je parobrodom trebalo da otplove u Be~.“ 8 Isto, 44. 130

Kada je saznao o tajnoj akciji dvojice Latinovi}evih najbliìh saradnika, Gabora Gros{mita i Imra Devaia, koji su uspeli da svoje zahte- ve usmerene protiv osnivawa Vojvodine dostave do ministra unutra{wih poslova Aleksandra Baha i ministra predsednika kneza Feliksa [var- cenberga, Nikoli} je blagovremeno reagovao. Blokiraju}i wihovu akciju, istovremeno je razre{io Latinovi}a du`nosti kraqevskog komesara i proterao ga iz Sombora, kako bi umawio wegov {tetan uticaj na vi{e slojeve ma|arskog i buweva~kog gra|anstva, i na taj na~in onemogu}io wegovo daqe delovawe protiv interesa Srba. Ovu Nikoli}evu akciju jednodu{no je podràlo srpsko stanovni{tvo Sombora, koje je vladaru upu- tilo peticije uperene protiv podriva~ke aktivnosti Latinovi}a i wegovih solgabirova. Kao {to se iz zavr{nog dela teksta moè videti, Nikoli} je nameravao da objavi istorijat svog rada na poloàju velikog ùpana. Tu svoju nameru ostvario je publikuju}i delo istorijsko-memoarskog karaktera, Vrhovno ùpanstvo Isidora Nikoli}a Srbogradskog nad Ba~kom, To- rontalom i vr{a~kim okruìjem godine 1849, 1850, 1851. i 1852, koje su austrijske apsolutisti~ke vlasti odmah po wegovom objavqivawu u celom tiraù zaplenile i uni{tile. Istu bro{uru, s predgovorom i komentarima, priredio je i objavio prota Dimitrije Ruvarac.9 Dok je Milan \. Mili}evi} naveo podatak da je rukopis autorsko delo samog Nikoli}a, Jovan \or|evi}10 je Ruvarcu tvrdio kako je on pisao i stilizovao ovu kwiìcu, naravno, trude}i se da podraàva Nikoli}ev stil, a da mu je ovaj pruìo dokumentacioni materijal potreban za weno sastavqawe.11 Prire|eni dokument prona|en je u Arhivu Srpske akademije nauka i umetnosti, u Zaostav{tini Stevana Kni}anina, pod brojem 705i /1348. Sa~uvan je u prepisu mastilom, na izuzetno o{te}enoj hartiji formata A3. Pohvalu je sastavio nepoznati autor, po svemu sude}i neko iz bliskog okruèwa Isidora Nikoli}a. Jezik je arhai~an, uz to prepun nedosledno- sti i gre{aka. Tako autor prezime Nikoli} pi{e i sa ~ i sa }; re~i, kao, na primer: Velikokikin|anski, Ma|ari, izme|u (pro~eg) ili tako- |er, pi{e sa } umesto sa |; re~i car ili tron pi{e velikim po~etnim slovom; uz to, veliki broj re~i sastavqa, pa ih je te{ko kako ra{~itati, tako i razumeti (moralobise umesto moralo bi se, jerbose umesto jerbo se, dase umesto da se, nedopu{ta umesto ne dopu{ta) i sl. Iz tih razloga, iako u tekstu nisu vr{ene jezi~ke izmene, intervencije na rukopisu, u skladu sa savremenim jezikom i pravopisom, ~iwene su samo u slu~ajevima kada su olak{avale wegovo kori{}ewe. 9 Vrhovno ùpanstvo Isidora Nikoli}a Srbogradskog nad Ba~kom, Torontalom i vr{a~kim okruìjem godine 1849, 1850, 1851. i 1852, Sremski Karlovci 1911. 10 Jovan \or|evi} (Senta, 25. XI 1826–Beograd, 21. IV 1900), pisac, prevodilac, profesor, ministar prosvete, sekretar Matice srpske, urednik Letopisa, Srpskog dnevnika, osniva~ i upravnik Srpskog narodnog pozori{ta u Novom Sadu, ~lan Glavnog prosvetnog saveta, ~lan Srpskog u~enog dru{tva. 11 B. Kova~ek, nav. delo, 117. 131

Zanimqivo je da je ovaj dokument prona|en u Kni}aninovoj zaostav- {tini, {to ukazuje na me|usobno po{tovawe i nespornu bliskost ove dvojice uglednih Srba, kao i na nesumwivu potrebu samog Nikoli}a, ili osoba iz wegove neposredne okoline da detaqnije upoznaju vojvodu sa aktivnostima i rezultatima rada u vreme Nikoli}evog velikog `upanstva.

Za gospodina vrhovnog ùpana Ba~ke, Torontala i Vr{a~kog Okruìja Isidora Nikoli}a[,] o kom se znati ima 1vo Posle sviju bura{[,] opasnosti, koje su ovom muù pretile, vse- mogu}eg Boga ~udotvorna voqa je bila da on ìvot svoj zadrì, ne toliko sebi, kao rodu svome Srbskom nu`dan, i plodonosan. Nezakonito ustav{u protiv Austrije cara Ungarije – Ungariju protiv plemena Srpskog postupaju}u pokorila je Austrijsko-Rosijska i Au- strijsko-Srpska vojska; i tako ono {to su ratoborci na poqu Markovom izvojevali, nu`no je bilo iz politi~eskog prizrenija u red staviti. Ma|arska dobila je nov obraz i primila novo politi~no razdeleni- je. Vojvodstvo Serbije s’manifestom imperatora Austrije od 15og dekem- vrija 1848. godine ve} bija{e pripoznato; ali pravlenije Vojvodstva ne Srbqem, kao {to je obre~eno bilo; nego inovercem i neprijateqem naroda Srbskog poveri se. – Al su ovi brzo popadali budu}i da je milost carska gorepomenutog g. Isidora Nikoli}a za vrhovnog komesara Ba~ke, To- rontala, i Vr{a~kog Okruìja naimenovati blagoizvolila. Po ovome naimenovaniju gotovo u polak re{ena je bila sudbina gorko postradav{i Serba Austrijski[h]; jerbo za izle~iti sve grdne rane one koje je wima posledwi pokret zadao ne verujem da bi boqeg u ono doba lekara na{li. Wega je narod s ra{irenim rukama jedva do~ekao; qubovno do~ekaju}i svesrdno pozdravqao kao {to iz ovde pod Nº 1, 2, 3, 4, 512 jasno se pokazuje, izuzimaju}i sva druga ona vosklicanija, koja se na {tampu nisu davala. Odma po naimenovaniju svom ose}ao je g. Isidor Nikoli} u dubqini grudi svoji teàk i preteàk zadatak svoj; i dok u wega pe~alna me~tani- ja13 o stradav{em rodu svome iz jedne tu~e u drugu provodila, àlostan mu je zatrubio odma u po~etku zvanija svoga glas da neki Ma|aroni po okruìju no}u dawu hode, pitaju}i narod: il[i] }e on s’ Carem dràti? il[i] s’ Vojvodom?, naravno èle}i i same Srbe u to poloènije metuti[,] da im izbor izme|u Cara i Vojvode sotim teì postane. Na ovaj konec upotrebili su sve Latinovi} Karla14 solgabirove15; koji su od sela do sela putovali, i narod bunili da protiv Vojvodstva 12 Prilozi koji se pomiwu pod brojevima od 1 do 19 nisu sa~uvani uz tekst koji objav- qujemo. 13 Ma{tawa. 14 Karlo Latinovi}, poma|areni Buwevac, veleposednik, podùpan Ba~ke, kraqevski komesar vojnih vlasti u Ba~koj, vatreni pristalica ideja Lajo{a Ko{uta. 15 Szolgabiro, sreski na~elnik. 132

Srbije dadu molebna svoja pisma; ali bodri na{ g. Isidor Nikoli} pripre~i wima i ovaj put uzev{i u sekvester16 ve} podpisane molbe wiove, s’ kojima su upu}eni bili k’ viso~ej{em tronu cara, da samo Srbqem diplomati~eski obre~eno Vojvodstvo ne daruje. Pored ovi beda kad pomisli ~ovek jo{t i to da je taj isti gospodin u takovu zemqu do{ao, koja je ratom gra|anskim besprimerno opusto{ena, i u kojoj su zemqi sami bogatirci do prosja~ke torbe do{li; moè sebi svako brzo prestaviti kakav je grdni zadatak bio tog istog gospodina. Bez svakog dvora i vlade uputstvovanija dole poslat, najpre i najpre pojavquje se glad od postradanog naroda so tim je otvratio {to je 50.000 mero- va rane na wiovu stranu od vlade isprosio i blagovremeno podeliti dao – koje da nije u svoje vreme sledovalo lako bi se àlostna pozori{ta ro- diti mogla. Prikqu~ena ovde pod numerom 6, 7, 8, 9, 10 dokazateqstva jasno svedo~e. Neprijateqstvo zlo~esti qudi veliku je silu vojne u opu{tenu17 [sic!] Vojvodovinu za neku tokorse18 kazn19 dovelo, koje je kadkad i protiv Srbaqa istupqenija ~ine}e iz Vojvodstva blagovremeno izvesti, i tako narodu pomo}i znao, kao {to ovde pod Nº 11 svedo~i. Al sve je to vnimaniju wegovome malo bilo; poklem20 je on sa suznim okom gledao sve one razvaline varo{ica[,] sela i domova srbski[h], koje je jarost neprijateqska u pra[h] i pepeo preobratila. Istina po ovome ovde pod Nº 12 leè}em dokazateqstvu zahtevao je on od vlade pomo}[,] ali budu}i da takova nikad prispela nije, drugi je sebi na poslugu stoje- }i na~in radostni rezultat gledi Ba~ke i Banata, jerbo se pored sviju neugodnosti vremena spaqene varo{ice[,] sela i domovi ve} u polak diù. Ali za{to da se u ove {pecialitete ide, kad se wegovi podvizi, kad se wegovi trudi obezbediti i sre}nim u~initi narod srbski u svakom kora~aju pojavquju. Izme|u pro~eg neka ovaj ovde pod Nº 13 leè}i dokument za dokazateqstvo sluì u koliko on pored roda svoga srbskog revnuje. [ta je on bio a {ta je i danas u pepeo preobra}enoj novosadskoj varo{i? [ta je Staro be~ejskom potiskom i Veliko kikin|anskom di{tri- ktu, to izobilno svedo~e blagodaritelna ovi jurisdikcija pisma, koja ovde soob{titi u stawu nisam iz tog uzroka, {to wegova smirenost takovo {to ne dopu{ta. One pak neugodnosti koje je on pri kriti~nom u ono doba objavqewu Kon{titucije 4. marta [1]849. pretrpiti imao; kao god i zbog izvestija o duhu onda{wem naroda po dokazatelstvama ovde pod Nº 14 i 15 – trudilo se vladenije koliko toliko pismeno pripoznati; kao {to kako o ovome, tako isto i o drugim predmetima ovde pod Nº 16, 17 i 18 prikqu~ena pisma. 16 Pravilno: sekvestar, staviti pod zabranu, uzaptiti. 17 Opusto{enu. 18 Toboè. 19 Kaznu. 20 Po{to, budu}i da. 133

Usled sada re~eni data i pored sami Ma|ara[,] kao {to ovde pod Nº 19 le`e}e pismo svedo~i, i sam sada{wi zemqena~alnik uva`ava i po~i- tuje, viditi se da je iz ovog ovde pod num[erom] 20 prikqu~enog pisma. S’ jednom re~ju nad svima ovim dokazatelstvama carstvuje sprama vi{e- re~enog gospodina I[sidoora] N[ikoli}a] nelicemerna qubov naroda u Vojvod- stvu Srbije; tako da u nepovoqnim sada{wim obstojatelstvama svojima wega jo{t jedinog kao kotvu i pristani{~e nade`da i budu}nosti svoje vziraju.

Ovo je najmawa ~ast truda wegovi o milom kao {to oni vole zvati rodu svome srbskom; jo{t k’ovome hiqadu i hiqadu drugi zasluga pri~i- sliti moralo bi se, kad bi sva wegova rodu polezna dela brojati mogli; pak opet ne isku{avam u wemu da je iole zadovoqan sa sada{wim stawem Vojvodstva Srbije. On se gorko tuì o pretiskivawu Srbaqa preko vlade; najpa~e pak u smotreniju jezika, narodnosti, vere, politi~nog pravlenija i tako daqe. Ja koji sam u te{wem s wime sojuzu mnogo sam puta od wega razumeti priliku imao, da mu je nepovoqno[:] 1) [to je granica Vojvodstva nezgodno ustrojena. 2) [to obre~enog Vojvodu neimav{i ne samo zemaqsko na~elni~estvo, nego i samo vnutreno pravlenije, ne u srbski, nego u tu|i ruku leì. 3) [to je Vojvodstvo pod militarskom obsadom i ~rez toga pod nekom za{titom, ali ne bi ona pored trona vojevala bila. 4) [to se Vojvodstvo tako sporo, i ni najmawe u srbskom smislu i interesu ne organizira; {to vi{e u Vojvodstvu Srbije Ko{utovi priver- ènici zvanija dobivaju; i mesto srbskog jezika maxarski se uvodi. 5) Nameravaju se {vabske kolonije u Vojvodstvo dovesti, koje }edu vladi vi{e novaca ko{tati nego {to bi za obdràwe trona postradav{e Srbqe pomo}i mogli. 6) Rimski klir opet na novo s prokletom unijom preti crkvi pravoslavnoj, i vidi se da vladenije takovo {to i posle kon{titucije 4. marta trpi. 7) Srbi se vi{e ovde ne vziraju po narodnosti, kao {to priroda sa sobom donosi, nego po veroispovedaniju, tako da Buwevce, [okce, Totove i pro~a slovenska plemena od Srbaqa sa svim kao neki strani element kako geografi~eski, tako i {tatisti~eski dele, i to zbog nejednakog ve- roispovedanija. Ovim to~kama shodne i mnoge druge ima mnogoput pomenuti gospodin Isidor Nikoli}; ali mu poloènije zvanija svoga nedopu{ta, da s takovi- ma javno na sredu izi|e. Ovo {to se sada samo od najmawe ~asti soob{~ava tako|er ne biva sa znawem i dozvolenijem wegovim, koji }e po svoj prilici sve ob{irno s vremenom u bro{iri21 koju namerava pisati, objaviti.

U Somboru, 28. septembra/10 oktobra [1]850. N. N. 21 Odnosi se na bro{uru Vrhovno `upanstvo Isidora Nikoli}a Srbogradskog nad Ba~kom, Torontalom i vr{a~kim okru`ijem. G. 1849, 1850, 1851. i 1852. 134

PRAISE FOR THE SUPREME PREFECT OF BACSKA, TORONTAL AND THE VR[AC DISTRICT, ISIDOR NIKOLI] SRBOGRADSKI FROM 1850 by Petar V. Kresti} Summary The presented document is a praise of work of Isidor Nikoli} Srbogradski (Srbobran, February 16, 1805 – Sombor, February 14, 1862), the great prefect of Bac- ska, Torontal and Vr{ac district, written by an unknown author. The text was obvi- ously created because of the need of Nikoli} himself or somebody from his immedi- ate environment to present a detailed report to the duke about the activities and results of Nikoli}’s work at the time of his great prefecthood. Upon acquiring this post, Nikoli} was faced with countless pressing problems caused by war and war destruc- tions – including famine, necessity for an urgent reconstruction and building of the Serbian houses ruined and destroyed during the war – as well as with the need to stop the separatist and chauvinist movement of the Hungarians, led by the Hungarianized Bunjevac. Karlo Latinovi}, the royal military commissar and the former sub-prefect of Bacska, opponent of Austria and the advocate of independent Hungary. His anti- Serbian activities aimed at preventing the creation of Vojvodina. Nikoli} efficiently solved all these problems. UDK 323.1:050(=163.41)(497.5)

Petar V. Kresti}

O POKRETAWU SRPSKOG GLASA, GLASILA SRPSKE NARODNE STRANKE U DALMACIJI

SA@ETAK: Gra|a se sastoji iz dva dokumenta koji pruàju prvorazredne podatke za istoriju Srba u Hrvatskoj, ta~nije Srba u Dalmaciji, i jasno i nedvosmisleno ukazuju na raznovrsne i ~vrste veze Srba van Srbije sa mati~nom dràvom, Kraqevinom Srbijom. Re~ je o akciji vezanoj za pokretawe lista Srpski glas, publikacije koja se pojavila 1880. godine, a ~iji je urednik sve do smrti bio Sava Bjelanovi}. Ovaj list je bio vrlo ~itan i u Bosni i Hercegovini, a zna~ajno je uticao na formirawe nacionalne svesti Srba u Austrougarskoj celini. U potpunosti razumevaju}i potrebe Srba iz Dalmacije, srpska vlada, oli~ena u Jovanu Risti}u kao predsedniku Ministarskog saveta i ministru inostranih dela, brzo je reagovala na wihovu molbu i iz vanrednog kredita Ministarstva inostranih dela izdvojila 500 forinti austrijske vrednosti kao pomo} Srbima iz Dalmacije pri osnivawu lista. KQU^NE REÎ: Srbi u Dalmaciji, Srpski glas, Srpska narodna stranka, Sava Bjalanovi}, Vladan Desnica

Gra|a prire|ena u ovom radu sastoji se iz dva dokumenta koja se ~u- vaju u Arhivu Srbije, u Ministarstvu inostranih dela Kraqevine Srbije, Hartije Jovana Jovanovi}a Piòna, dok. 1877. Oba dokumenta su zna~ajna po{to pruàju prvorazredne podatke za istoriju Srba u Hrvatskoj, ta~nije Srba u Dalmaciji. Iako ni po vremenu nastanka ni po problemima koje tretiraju ne predstavqaju deo iste celine, oni se svakako nalaze u neraskidivoj vezi po{to jasno i nedvosmisleno ukazuju na raznovrsne i ~vrste veze Srba van Srbije sa mati~nom dr- àvom, Kraqevinom Srbijom. Prvi dokument, koji se odnosi na period od juna do kraja avgusta 1879. godine, predstavqa, u stvari, splet dopisa koji se odnose na isti problem. U pismu mitropolitu Mihailu, upu}enom od strane nekolicine istaknutih srpskih intelektualaca iz Dalmacije, izme|u ostalih Save Bjelanovi}a, Vladana Desnice, Qubomira Vujinovi}a i Du{ana Baqka, 136 upu}uje mu se molba da se prihvati pokroviteqstva nad pokretawem glasila Srba u Dalmaciji. Obrazlaù}i pokrenutu inicijativu stawem sa kojim se srpsko stanovni{tvo u Dalmaciji svakodnevno susre}e, mnogobrojne pritiske, pretwe, prezir, kao i intenzivno delovawe hrvatskih ek- stremnih krugova na zatirawu srpske narodnosti i imena, uz istovremeno ja~awe tu|inskog uticaja u propagandnoj sferi, pomenuti srpski prvaci su izlaz iz postoje}eg stawa videli u osnivawu srpskih novina. Ovaj politi~ko-kwièvni list, po zamisli predlaga~a, imao bi prevashodno zadatak da brani, propagira i {iri srpsku nacionalnu svest, kao i da negu- je srpski jezik, prosvetu, kulturu i tradiciju, i sa~uva ih od stranog upli- va. Uticaj lista, prema ideji podnosilaca molbe, s obzirom na me|usobnu upu}enost usled geografskog poloàja i istovetnost interesa, trebalo je da se veoma sna`no oseti i na teritoriji Bosne i Hercegovine, naro~ito na planu o~uvawa duhovnog jedinstva i spre~avawa odnaro|avawa, procesa koji se ve} mogao jasno uo~iti u pojedinim wenim oblastima, naro~ito posle Berlinskog kongresa 1878, kada je Austrougarska dobila mandat da okupira Bosnu i Hercegovinu i Novopazarski sanxak, ~ime je na duè vreme spre~eno ujediwewe Srbije i Crne Gore. U potpunosti razumevaju}i potrebe Srba iz Dalmacije, mitropolit, po svemu sude}i, wihovu molbu prosledio je srpskoj vladi. Oli~ena u Jo- vanu Risti}u kao predsedniku Ministarskog saveta i ministru inostranih dela, vlada je brzo reagovala i izdala re{ewe, pa je iz vanrednog kredita Ministarstva inostranih dela izdvojila 500 forinti austrijske vrednosti kao pomo} Srbima iz Dalmacije pri osnivawu lista naslovqenog kao Srpski primorac. Zabunu moè da izazove naziv Srpski primorac, po{to se list pod tim imenom nikada nije pojavio kao list Srba iz Dalmacije. U stvari, re~ je o akciji vezanoj za pokretawe lista Srpski glas, publikacije koja se pojavila 1880, a ~iji je urednik sve do smrti bio Sava Bjelanovi}. Ovaj list je bio vrlo ~itan i u Bosni i Hercegovini a zna~ajno je uticao na formirawe nacionalne svesti Srba u Austrougarskoj u celini. Drugi dokument, mali po obimu ali ne i po zna~aju, nastao februara 1875. godine, predstavqa, u stvari, naredbu tada{weg ministra inostranih dela Milana Bogi}evi}a, kojom se iz vanredne kase pomenutog ministarstva izdvaja tri stotine carskih dukata kao pomo} pri izborima srpskih predstavnika za Hrvatski sabor. Na osnovu ovih dokumenata moè se ste}i uvid u planski i konti- nuiran rad srpske vlade na pruàwu materijalne, logisti~ke, kao i svake druge pomo}i Srbima van mati~ne dràve, u ovom slu~aju Srbima u Au- strougarskoj i Bosni i Hercegovini. U tekstu nisu vr{ene jezi~ke izmene dok su sitnije dopune date u uglastim zagradama. 137

Visokopreosve{teni Gospodine!1

Na jednu okolnost op}e narodne koristi slobodni su podpisani da obrate pozornost Va{ega Visokopreosve{tenstva, u tvrdoj nadi da }e wihovo postupawe ne samo izviweno, nego i odobreno biti, i da }e wihova namjera na}i za{tite, koju sama stvar iziskuje. Da bi u tome uspjeli, podpisani }e u kratko izloìti namjeru svoju. U najnovije doba – ne osvr}u}i se na daleku pro{lost – dalmatinski su Srbi nastojali i radili, da svoju narodnost sa~uvaju i u svakoj prilici izraza joj dadu, koji rad koliko za srpsku stvar toliko i za op}u narodnu bio je koristan u Dalmaciji, |e je tu|i upliv maha oteo bio. Nego, od nekog vremena Srbi dalmatinski moraju gorko isku{avati, kako se wihove te`we preziru, narodnost i ime zatire. Na àlost ovo progonstvo srpske narodnosti poteklo je sa hrvacke strane. Usqed toga Srbi su danas upu}eni na samoobranu, i kao najshodnije srestvo kojim bi se napadaji odbijali, nu`dan je jedan organ koji bi wihove interese i pravce branio. Po{to je potreba takog organa op}e pripoznata bila, to je javno i pri- vatno vo|en govor kako da se osnuje. Me|utim nastupile su nove okolnosti, usqed zadwih politi~nih doga|aja, koje otkrivaju novo {iroko poqe ovakvom pouze}u. Ove okolnosti pobudile su pozornost podpisanih, i prikazale im se vrlo va`nim da su ih na ovaj korak sklonule. Obli`we nam zemqe Bosna i Ercegovina, u kojima srpski ìvaq sta- nuje, pre{le su u novo stawe, prema komu nastaje potreba novih srestva da bi se onamo podràla i razvijala svijest srpska, i od tu|ih napliva branila. Srbi u onim zemqama, premda su pod te{kim i surovim pritiskom bili, sa~uvali su ipak narodnost svoju, koju su jezik, osje}aji i uspomene narodne podràvale, a kad oni sada pre|o{e u novo stawe, na svaki na~in slobodnije od prvog, to je prijeka nu`da, da im se prema tome po- kaù srestva, kojim se mogu posluìti i put kojim treba po}i, da u samom po~etku nebi zastranili ili se zavesti dali. Ove su mjere tim po- trebitije {to je prosvjetno stawe u obli`wnim nam zemqama slabo, po ~emu bi narod jo{ lak{e mogao podle}i odnaro|ewu koje mu prijeti. Opasnost ova poti~e sa strane gospoduju}ih naroda, najvi{e pak sa strane hrvatstva, koje je tim pogibeqnije {to mu srpstvo plemena i istovetnost jezika u prilog ide. Ovi nagla{eni uzroci pokazuju potrebu da se prione oko rada, kako bi se pomoglo narodnosti srpskoj u re~enim zemqama da se pravilno ra- zvija i kako bi se na put stalo tu|em uplivu. Kao najboqe srestvo da se ovoj potrebi dosko~i bio bi politi~no-kwièvni list, koji bi du{evno jedinstvo propovjedao, zakonitim srestvima narodnost {titio i u op}e svemu radu pravac davao.

1 Molba je upu}ena mitropolitu Mihajlu. 138

Spomenuv{i u kratko prijeku potrebu narodnog organa, podpisani drè da bi ovaj zadatak najshodnije mogli izvr{iti Srbi austrijanski, koji se nalaze u neposrednom op}ewu sa narodom u Bosni i Ercegovini i veè ih istovetnost potrebe i interesa, a me|u ovijem u prvom redu nalaze se Srbi dalmatinski po svome geografi~nom poloàju. Na ovaj na- ~in potreba Srba dalmatinskih spaja se sa istovetnom potrebom srpskog naroda u Bosni i Ercegovini, te je nu`da jednog organa postala danas osjetqivijom, koji bi organ uz pokrajinske na{e interese obra}ao svu svoju pa`wu na odno{aje u obli`wim zemqama, podpomagaju}i narodni razvitak i odbijaju}i napadaje od srpske narodnosti. Ovaj zadatak kao neop- hodni uslov za narodni razvitak, Srbi dalmatinski namjeravaju da izvr{e, i ve} bi ga izvr{ili bili, da im oskudica srestva na putu ne stoji, koju na{ narod radi svoga siroma{nog stawa ne moè da namiri. Tvrdo uvjereni o nu`di ovakog lista, a ne imaju}i potrebitih srestva za postignu}e svoje cijeli, podpisani su bili prinu|eni da obrate svoj pogled na stranu, |e bi ovo narodno poduze}e, radi svoje neporecive koristi, pomo}i na}i moglo. Ovo su uzroci radi kojih podpisani usudili su se da obrazloè svoju namjeru i na istu obrate pa`wu Va{ega Visoko- preosve{tenstva, tijem ponavqaju}i molbu, koju je u istu cijeq jedan od podpisanih podneo, da bi se Va{e Visokopreosve{tenstvo izvolilo zauze- ti i izraditi pomo}, kojom bi bio obezbe|en opstanak ovakog lista. Obrazloìv{i shodnost i potrebu lista, podpisani drè da su ve} tijem zadobili za{titu Va{eg Visokopreosve{tenstva, te se u tom uvje- rewu nadaju povoqnu odgovoru, u kom slu~aju oni namjeravaju podnijeti op{irniji program. Klawaju}i se Va{emu Visokopreosve{tenstvu, najvi{im po{tovawem ostajemo. U Kninu, juna 1879. Qubomir Vuinovi},2 profes(or) Du{an Baqak,3 svr{eni pravnik 2 Qubomir Vuinovi} (Vujnovi}) ([ibenik, 7. VII 1841 – Zadar, 26. VI 1883), sve{tenik, profesor, dobrotvor. Profesor bogoslovije u Zadru i branilac srpske nacionalne ideje, koji je zna~ajno u~estvovao u oblikovawu nacionalne misli Srba u Dalmaciji. Smatrao je da je za odbranu i negovawe srpstva na Primorju neophodan zajedni~ki rad, koji je mogu}e ostvariti samo osnivawem posebnog srpskog kluba u saboru, kao i organizovawem posebne stranke i wenog glasila. Jedan je od osniva~a Srpske narodne stranke i wenog glasila Srp- ski glas. Osnovao je fondaciju Babi}-Vujnovi} za stipendirawe srpskih studenata sa Pri- morja. 3 Dr Du{an Baqak (Zadar, sredina XIX v. – Zadar, 24. IV 1935), politi~ar, publicista, advokat. ^lan Srpske narodne stranke u Dalmaciji i jedan od wenih prvaka. Poslanik u Dalmatinskom saboru u vi{e mandata i poslanik u Carevinskom ve}u. Urednik i izdava~ Srpskog glasa posle smrti Save Bjelanovi}a. Tokom vremena napustio je srpsku politiku i opredelio se za jugoslovensku. Bio je jedan od potpisnika Zadarske rezolucije iz 1905. godine, kao i Druge zadarske rezolucije iz 1912. Poznat je kao dobar govornik. Jedan od wegovih najlep{ih govora je onaj protiv progla{ewa aneksije BiH, odràn u Carevinskom ve}u 16. XII 1908. 139

Amvrosije Kolunxi},4 kalu|er Aleksandar Kosti}, trgovac Sava Bjelanovi},5 svr{eni pravnik Vladan Desnica,6 posjednik Po molbi srpskih patriota iz Dalmacije podpisanih na ovoj molbi, da se izda iz vanrednog kredita Ministarstva inostranih dela pet stotina forinata a[ustrijske] vr[ednosti] u pomo} listu koji oni nameravaju izdavati pod imenom „Srpski Primorac”,7 i to na kvitu8 jednog od podpisanih, a na ime g. Vladana Desnice. 25. avgusta 1879. Ministar Inostranih dela u Beogradu Jov(an) Risti} Primio sam iz Ministarstva inostranih djela u gorwem re{ewu petstotina forinti a[ustrijske] v[rednosti] za gore imenovanu cijeq. Beograd, 25. avgusta 1879. Vladimir Desnica G.G. Qubomir Vuinovi}, profesor, Du{an Baqak, svr{eni pravnik, Amvrosije Kolunxi}, kalu|er, Aleksandar Kosti}, trgovac, Sava Bjelano- vi}, svr{eni pravnik i Vladan Desnica iz Knina u Dalmaciji podneli su molbu, kojom mole da im se u~ini kakva pomo} da mogu osnovati tamo jedan srpski list, u kom bi prema dana{wim okolnostima mogli u kulturno-narodnom pravcu braniti srpsko narodnu stvar. Po predlogu g. ministra Inostra(nih) dela, Ministarski Savet re{ava: da se pomenutim mo- liocima izda iz vanrednog kredita Ministarstva inostranih dela pet 4 Amvrosije Kolunxi} (Kistawe, Dalmacija, 1835 – Kistawe, 17. IV 1898), kalu|er, jedan od osniva~a Srpskog glasa. Paroh u Drni{u, upraviteq manastira Krke, koji je ekonomski podigao ovaj manastir. 5 Sava Bjelanovi} (\evrske, Kistawe, Dalmacija, 15. H 1850 – Zadar, 14. III 1897), novinar, politi~ar, kwi`evnik. Tokom studija prava u Be~u osnovao je Dalmatinsko dru{tvo „Jedinstvo” koje se posle pretopilo u Srpsko akademi~ko dru{tvo „Zora”. Po povratku u zemqu izve{tavao je o bosansko-hercegova~kom ustanku za novosadsku Zastavu, be~ki Tag- blatt i tr{}anski Il Cittadino”, u kojima je sara|ivao jo{ tokom studija. Pokrenuo je 1880. i do smrti uspe{no ure|ivao glasilo Srpske narodne stranke, zadarski Srpski list (kasnije Srpski glas), politi~ke novine Srba u Dalmaciji, koji je Srbija finansijski pomagala. Bio je poslanik u Dalmatinskom saboru, gde se isticao sna`nim istupima protiv ve- likohrvatskih planova i pretenzija. Borbenim stavom i po`rtvovano{}u zna~ajno je uticao na formirawe nacionalne svesti kod Srba u Dalmaciji, pa i u celoj Austrougarskoj, po{to je wegov Srpski glas bio veoma ~itan i u Bosni i Hercegovini. 6 Vladimir (Mile) Desnica (Obrovac, 1850 – Obrovac, 1922), politi~ar. Inicijator i potpisnik Zadarske rezolucije 1905. Na~elnik op{tine Obrovac. Pristalica nacionalnog jedinstva Srba i Hrvata, usko povezan za omladinskim krugovima u Vojvodini i Srbiji. Pomagao je ustanak u Bosni i Hercegovini, nabavqaju}i ustanicima novac i oru`je. 7 Odnosi se na Srpski glas, koji su, po svemu sude}i, wegovi osniva~i u prvom trenutku planirali da nazovu Srpski Primorac. 8 Re~ je o priznanici. 140 stotina forinti a[ustrijske] v[rednosti] u ime pomo}i za osnivawe lista „Srpski primorac”, koji oni nameravaju izdavati u napred pomenutoj celi.

25. avgusta 1879. Predsednik Min[istarskog] Saveta u Beogradu Ministar Inostr[anih] dela Jov[an] Risti} Ministar pravde D[imitrije] Mati}9 Ministar Unutr[a{wih] dela Jak[ov] Tucakovi}10 Ministar gra|evina R[anko] Alimipi}11 Ministar prosvete i crkvenih dela St[ojan] Bo{kovi}12 Ministar finansija [bez potpisa]13 Ministar vojske i po~asni a|utant Wegovog viso~anstva Podpukovnik Jov[an] Mi{kovi}14 Da se izda iz vanredne kase Ministarstva inostranih dela tri stotine dukata }e[sarskih] preko g. Tihomiqa Nikoli}a,15 pukovnika, izvesnom licu za potpomagawe da pri izborima za Hrvatski sabor, Srbi budu izabrani.

8. februara 1875. Ministar Inostr[anih] dela u Beogradu M[ilan] M[ilo{a] Bogi}evi}16 9 Dimitrije Mati} (Ruma, 18. VIII 1821 – Beograd, 17. H 1884), profesor na beogradskom Liceju, ministar prosvete, ministar pravde, redovni ~lan Srpskog u~enog dru{tva. Osniva~ prve u~iteqske {kole u Srbiji (u Kragujevcu, 1870). 10 Jakov Tucakovi} (Kragujevac, 22. III 1828 – Beograd, 15. XII 1889), ministar unutra{wih dela, upravnik grada Beograda, ~lan Dràvnog Saveta. 11 Ranko Alimpi} (Naku~ani, Pocerina, 9. III 1820 – Beograd, 7. XI 1882), general, profesor i upravnik Vojne akademije u Beogradu, ~lan Ratnog i Dràvnog saveta. Prista- lica Obrenovi}a. Za vreme wegovog ministrovawa potpisana je konvencija sa Austrougar- skom o gradwi èleznica u Srbiji. 12 Stojan Bo{kovi} (Svilajnac, III 1833 – Beograd, 21. II 1908), profesor, ministar prosvete, diplomata. Liberal, jedan od najaktivnijih ~lanova Ujediwene omladine iz Srbije, redovni ~lan Srpskog u~enog dru{tva, po~asni ~lan Matice srpske, ~lan Dràvnog saveta, poslanik u Atini i Parizu. 13 U to vreme ministar finansija bio je Vladimir Jovanovi}. 14 Jovan Mi{kovi} (Negotin, 18. VIII 1844 – Beograd, 2. XI 1908), general. Na~elnik Operativnog odeqewa Vrhovne komande, komandant Drinske divizije u srpsko-bugarskom ratu 1885, na~elnik Glavnog general{taba. ^lan Srpskog u~enog dru{tva i predsednik SAN. Pokrenuo je list Ratnik i objavio vi{e ~lanaka u vezi sa istorijom ratova, takti- kom i vojnom geografijom. 15 Tihomiq Nikoli} (Kragujevac, 17. III 1832 – Beograd, 13. IX 1886), general, ministar vojske. 141

ON THE FOUNDATION OF SRPSKI GLAS, THE NEWSPAPER OF THE SERBIAN PEOPLE’S PARTY IN DALMATIA by Petar V. Kresti} Summary The material includes two documents which offer the first-rate facts for the history of Serbs in Croatia, more precisely the Serbs in Dalmatia; they clearly and un- ambiguously point to the various and firm connections of the Serbs outside Serbia with the mainland, The Kingdom of Serbia. The documents relate to the foundation of the newspaper, Srpski Glas (Serbian Voice), the publication which appeared in 1880 and whose editor was Sava Bjelanovi} till his death. This newspaper was also very videly read in Bosnia and Herzegovina, and it significantly influenced the formation of national awareness of the Serbs in Austria-Hungary as a whole. Completely under- standing the needs of the Serbs from Dalmatia, the Serbian government – personified in Jovan Risti} as the president of The Ministerial Council and the minister of foreign affairs – reacted fast to their plea and allocated 500 florins of the Austrian value from the extraordinary credit of the Ministry of Foreign Affairs as help for the Serbs in Dalmatia to found the newspaper.

16 Milan Bogi}evi} ([abac, 6. III 1840 – Be~, 22. VI 1929), pravnik, diplomata, ministar inostranih poslova. Jedan od osniva~a Napredne stranke. U rodbinskim vezama sa Obrenovi}ima. Bio je izuzetno blizak i odan kraqu Milanu. Austrofil, prijateq Bewamina Kalaja, sa papskim nuncijem u Be~u izradio nacrt konkordata za Kraqevinu Srbiju. Poslanik Srbije u Be~u i Berlinu, izvanredni poslanik i punomo}ni ministar poslanstva u Italiji, sudija Kasacionog suda i ~lan Dr`avnog saveta. NAU^NI SKUPOVI UDK 323.1(436–89) „17/18“ 94(497) „17/18“

Milorad Ekme~i}

BALKANSKA POLITIKA AUSTRO-UGARSKE POSLE BERLINSKOG KONGRESA

SA@ETAK: Posle Berlinskog kongresa habzbur{ka vlada zao{trava svoju politiku prema Rusiji. Ministarstvo spoqnih poslova je verovalo da je pravoslavna crkva i pravoslavqe izvor destabilizovawa okupiranog podru~ja u Bosni, Hercegovini i Ra{koj oblasti. Obave{tajna slu`ba je otkrila pre- govore koje je vodio krug oko Mi}e Qubibrati}a sa Garibaldijem. Bio je potpisan i jedan „Il patto italo-slavo”. U isto vreme su postojali poku{aji usagla- {avawa saradwe izme|u panslovenskih i panislamskih interesa na Balkanu. Kao odgovor na to, vlada u Be~u je nastojala da Rimska kurija poma`e aktivnost u smislu unija}ewa, propagande i organizacija. KQU^NE RE^I: Austro-Ugarska, Rimska kurija, Kalnoki, Paar, panslavizam, neoslovenstvo, panislamizam, Mi}o Qubibrati}, Garibaldi, Petar Uzelac, Irredentismo rosso, Irredentismo tricolore.

Najkra}a ocena istorijskog u~inka Austro-Ugarske na balkanskom prostoru posle Berlinskog kongresa, bi morala glasiti da ona predstavqa jednu celinu od blizu pola veka u kojoj je podunavska monarhija traìla motiv opstanka pod suncem sistema velikih sila. Ve} se odavno ose}alo da je ona izgubila osnovni motiv postojawa, da dolazi u kontra- dikciju sa pravcima op{teg demokratizovawa koji su kao poplava dolazili sa ja~awem pojma nacionalnog suvereniteta svakog pojedina~nog evropskog naroda. Ona je ovaj proces 1878. po~ela na isti na~in kako ga je 1918. zavr{avala, kao poku{aj da se balkanskim narodima nametne katoli~ka, a sve vi{e i klerikalna Sredwa Evropa kao uspe{na alternativa. U oba slu~aja na po~etku i na koncu ove poluvekovne politike, srpsko nacionalno pitawe je predstavqalo glavni faktor, koji ovu istoriju pokre}e i zavr{ava. U evropskoj pozadini ovog razvoja je dominirao proces nemirewa Francuske sa porazom u ratu sa Pruskom 1870, da tekovine toga mira sma- 144 tra ve~no vaè}im. Trebalo je dugo vremena da se re~ „Hladni rat” un- ese u svetske leksikone, ali je wegov unutra{wi sadràj upravo tada po~eo. U osnovi su odnosi Nema~ke i Francuske bili prvi hladni rat u modernoj istoriji. [arl Sewobos je napisao da je mir uspostavqen posle poraza Francuske 1870, bio isto tako skup kao pravi rat.1 Gubitak Alzasa i Lorena, formalno nema~kog etni~kog porekla, iz- menio je politi~ku ideologiju i deo francuske kulture. Po prvi put u istoriji politi~ke ideologije u moderno vreme, u Francuskoj se odri~u starog aksioma koji je isto tako izgledao ve~an, kao {to je ve~na francuska nacija, da je ona zajednica jednog jezika. Sa takvim priznawem bi se svi slojevi u dru{tvu morali odricati dve izgubqene pokrajine. Sa teo- rijom Ernesta Renana 1882.2 da je nacija zajednica qudi koji èle da ì- ve zajedno, da je to svakodnevni plebiscit koji se ispoqava u voqi za dr- àvnim suverenitetom, te~e novi francuski nacionalni preporod, „Ré- veil nationale”. U wegovo je osnovno bi}e bilo ugra|eno potiskivawe uticaja i zna~aja katoli~ke crkve u francuskom dru{tvu. To }e dovesti do ozakowewa smawewa uloge religije i crkve u dru{tvu po~etkom narednog veka. U osnovi je, svuda u Evropi tiwao sukob starog i novog poretka, sukoba „papalini e liberali”.3 Na kraju }e se ova politi~ka klima izraziti i stvarawem dva suparni~ka dràvna saveza, Trojnog saveza i Antante, koji }e voditi veliki svetski rat 1914-1918. Trojni savez izme|u Austro-Ugarske i Nema~ke 1879, kome }e se 1882. pridruìti Italija, bio je dete postojawa socijalnog unutra{weg kon- flikta u sve tri ove dràve. I tako je on trajao u kontinuitetu od revolucije 1848. Kad je Italija pristupila ovom okupqawu konzervativnih evropskih naroda 1882, izgledalo je kao da se istorija sveta ponovo zaustavqa ra|awem prvog velikog „Un novus ordo” – novog poretka, koji }e leàti na osovini Berlina i Rima.4 Ta }e se re~ u budu}im decenijama evropske istorije jo{ dva puta ponoviti – 1939, sa „Trojnim paktom” i 1992. sa poku{ajima Sjediwenih Ameri~kih Dràva da obnove umrlu Sre- dwu Evropu kao jedan od stubova svog sistema bezbednosti u svetu pod wihovom dominacijom. Uvek je „Un novus ordo” zna~io ono {to mu je upisa- no u kr{tenicu 1882, jedan savez konzervativnih snaga protiv vampira nacionalne dràve i demokratskog suvereniteta koji s wom dolazi na svet. 1 Charles Seignobos, Histoire politique de l’Europe contemporaine. Evolution des partis et des formes politique 1814–1914, (1898), Paris 1926. 2 U „Qu’est-ce qu’une nation? Paris, 1882. U skladu s tim su Th. Funk – Brentano et Albert Sorel: Précis de droit des gens, Paris, 1882, str. 12 daju definiciju da je „la nation une réunion d’hommes ayant les même meurs, les même coutims et les même tradition historiques”. 3 Federico Chabod, Storia della politica estera italiana del 1870 al 1896, Bari, 1962, st. 56; Milorad Ekme~i}: Geografski neprijateq Srbije. (Uloga katoli~ke politi~ke ideologije u Isto~nom pitawu 1844-1878), u Ogledi iz istorije, Beograd 1999, str. 108. 4 Federico Chabod: o.c., str. 4. Milorad E k m e ~ i }, One Hundred and Twenty Years of the „Old New Order”, u „Serbian Studies. Journal of the Noth American Society for Serbi- an Studies”, Vol. 12, No 2, 1998. 145

U pozadini svega je bilo zajedni~ko ube|ewe vode}ih zapadnih zemaqa, u koje je na prvom mestu do sloma 1870. spadalo francusko Drugo Carstvo, da ideolo{ki nacrt êzara Balba iz 1844. „Nade Italije” ostaje strate{ki minimum kome bi se sve katoli~ke i nekatoli~ke zapadne dràve trebale priklawati. Balbo je predvi|ao da bi se italijansko nacionalno ujediwewe moralo ostvariti kao zavet svih civilizovanih zemaqa – u koje se ne broji Rusija – da na|u mesto pod suncem za odràwem habzbur{ke monarhije i kada joj posmrtno zvone po~ne udarati, odpada- wem italijanskih i nema~kih pokrajina. Balbo je pisao da je Austrija „jedina monarhija koju ne sa~iwavaju samo jedna nacija, koja je uvek trajala na isti na~in i traja}e tako, mewaju}i podanika. Tamo je postojala i postoji jedna austrijska monarhija, a ne jedna austrijska nacija”. Stari prav- ci habzbur{kog prodirawa na evropski jugoistok, koji su postojali od velikih ratova Eugena Savojskog, }e se nastaviti. Ne}e do}i do kretawa sa Istoka na Zapad, nego uvek isti pravac, u obratnom smeru. Ako bi balkanske hri{}anske nacije do{le pod kontrolu Rusije i s wom oslobo|ene, to bi bilo samo mewawe starog ropstva za neko novo i gore. Uklapawe tih dràva u austrijsku monarhiju samo po sebi ne bi bilo pravi civilizacijski napredak, ako bi ostalo samo na tome. Civilizaciju me|u sloven- ske narode nose Nemci – pruski Nemci u Poqsku, a austrijski na Balkan. On ~ak veli da nije utopija misliti da se slovenski narodi mogu civili- zovati bez germanizacije toga prostora. On pri tome ne misli pobeda nema~ke kulture u slovenskim dru{tvima, nego naseqavawe plodnih orani- ca novim nema~kim naseqima. Nema~ka ima vi{ak naroda koga ne moè da prehrani. U neposrednoj blizini na isto~noj granici postoje poqske pokrajine koje su slabo naseqene. Isto je i sa balkanskim slovenskim narodima, koji imaju vi{e zemqi{ta nego {to bi bile u stawu da ga nase- le. „Nije utopija da bi Nema~ka trebalo da napu~i istok Evrope. Supro- tno od toga, utopija je misliti da bi se istok Evrope mogao nastaniti bez Nemaca u blizini”.5 Habzbur{ki dvor je ovo na~ertanije êzara Balba preuzelo kao svoj istorijski program 1866, kada je u ratu sa Pruskom i Italijom kona~no izgubila i zadwe pokrajine koje }e te dràve uklopiti u svoje granice. Prva i osnovna briga u tome je bio napor da se onemogu}i ujediwewe srpskog naroda u jednoj dràvi. Na prvom mestu se to odnosilo na mogu}nost srpskog oslobo|ewa Bosne i Hercegovine, koja bi sa srpskim ujediwewem po~ela iz temeqa da ugroàva habzbur{ku dràvnu egzistenciju. Dola- skom grofa Juliusa Andra{ija za ministra spoqnog habzbur{ke monarhije, nakon 1871, ovi strahovi su bili jedini razlog zbog kojih se ne popu{ta ma|arskim sumwama da bi bilo koje novo osvajawe na ju`noslovenskom prostoru toliko opteretilo dràvni brod novim slovenskim narodima, da bi dualisti~ka federacija carstva morala propasti. 5 êzare Balbo, „Speranze d’italia”, Paris, 1844, duì prevod odgovaraju}eg odlomka kod Milorad Ekme~i}, Dijalog pro{losti i sada{wosti, Beograd 2002, str. 232. 146

Odmah nakon dolaska na mesto ministra inostranih dela, Andra{i je savetovao generalnog konzula u Sarajevu da nagovara turske vlasti da preduzmu dalekoseàn napor naseqavawa bosanskog Podriwa musliman- skim i katoli~kim doseqenicima. Trebalo bi na taj na~in stvarati versku i etni~ku ve}inu na tom teritorijalnom klinu, pa bi na taj na~in srpski etni~ki nontinuitet u Bosni bio prekinut i smrtno rawen. Odmah nakon zaposedawa ministarske foteqe {efa carske diplomatije, Andra{i }e deliti mi{qewe svog rivala Bewamina Kalaja, da postoji superiorni zapadni civilizacijski osnov da dràva stvara naciju, a ne obratno, U vreme Berlinskog kongresa 1878. Andra{i }e formulisati misao da Bosna nema „svoga bi}a (Dasein)”, kao Bugarska, i da zbog toga nikada sama ne moè postati samostalna dràva. Ona nu`no mora da se ujedini sa Srbijom. Tu po~iwe grmqavina tamnih oblaka koji se nadnose nad habzbur{kim carstvom. I Bizmark je s wim podelio taj strah. Jednom je formulisao da bi ujediwewe Srbije i Bosne proizvelo potres, koji bi se osetio sve do Bra- tislave, a drugi put je to protegao sve do Berlina. U~iteq mu je u ovome bio {ef habzbur{ke diplomatije. Wegov biograf Eduard Verthajmer je 1913. formulisao da je Andra{i „u svakoj prilici govorio Rusima: Mo- narhija ne teì nikakvim osvajawima i polaè ruku na Bosnu i Hercego- vinu ako bi rasturawe Turske postalo neizbe`no. Time bi se morala ostvariti opasnost da obe te pokrajine do|u pod upravu Srbije. Andra{i je uvek strahovao da bi autonomija mogla obezbediti samostalnost Bosne, s ~ime jednoga lepoga dana neizbe`no do{lo i stapawe ove pokrajine sa Srbijom”.6 Habzbur{ka okupacija Bosne i Hercegovine je bila ipak osnova na kojoj je katoli~ka Evropa po~ela dugoro~nu politiku germanizovawa ovog prostora. Nemogu}e je ta~no ustanoviti ko je i gde prvi stvorio nacrte za stvarawe nema~kih agrarnih kolonija u Bosni i Hercegovini. Odluku o tome nije donela habzbur{ka vlada, nego se prva re{ewa prave po nacr- tima nema~ke „Zentrum Parthei”. U vreme kada je nema~ki Rajhstag vodio debatu o formulaciji kancelara Bizmarka da Nema~ka nema nikakvog interesa za balkanski teritorij i da svi ti gradovi o kojima se govori ne vrede ni dobrih kostiju jednog pomeranskog vojnika, {ef te stranke Vindhorst je odgovorio da to sve moè biti i istina. Ipak od toga zavisi ko }e vladati budu}im svetom – Sloveni, ili Germani. Prve nema~ke agrarne kolonije u Bosni i Hercegovini su stvorene odmah nakon 1879. u dolini reke Vrbas. Nema~ki ~asopis „Christlichen Pilgers” je odmah nakon ulaska austrougarskih trupa u Bosnu 1878, po~eo kampawu kojom se smesta po~iwe sa stvarawem prvih nema~kih kolonija. Prvi izaslanik, koji je i{ao da u dolini Vrbasa na|e pogodno mesto za prva nema~ka neseqa, nai{ao je na mrgodne i neprijateqske poglede srp- 6 Edward von W e r t h e i m e r, Graf Julius Andrassy. Sein Leben und seine Zeit, II, Stuttgart, 1913, str. 120, 129. 147 skih seqaka. Zakqu~io je da je „boqe da nas vukovi po`deru, nego da pom- remo od gladi”.7 Nije ~udo da je prva kolonija dobila naziv po imenu vo|e nema~ke katoli~ke partije „Windhorst”. Kasnije se to prvo naseqe razgranalo u tri posebna naseqa pod istim imenom. Bili su prvi koji su u Bosni pri- menili evropsku tehnologiju proizvodwe crepova, prvi koji uvode novi gvozdeni plug i prvi koji primewuju hemijska |ubriva. Do 1904. stvorena je mreà ovakvih naseqa od 20 sela. Nisu sve bile nema~ke, jer ima poqskih, italijanskih i jedna ma|arska. Ra~una se da je u wih bilo doseqeno 230.000 katoli~kih seqaka. U Podriwu, odmah do Bijeqine, procvetala je kolonija „Franz Josephs Feld”, a neka od sela su bila nazvana imenima habzbur{kih prin~eva. Po~eo je jedan dugoro~an napor germanizovawa srpskog etni~kog prostora, najpre 1879. u zapadnoj Bosni. Sva su ta naseqa podizana uz dràvnu pomo} u delovima pokrajina gde su Srbi imali etni~ku ve}inu. Savremeni ~italac novina, koji stalno nale}e na vesti o sukobima Arapa i Jevreja u Palestini oko podizawa jevrejskih naseqa na arapskom zemqi{tu, lako }e shvatiti kakvu je ulogu ova politika katoli~kih Ne- maca u oba nema~ka carstva, proizvodila u dugom, tiwaju}em procesu pri- premawa Prvog svetskog rata 1914. Nema~ki katolici su nastojali da oja- ~aju katoli~ku Habzbur{ku monarhiju, a da u isto vreme re{e jednu od svojih socijalnih glavoboqa zbog iseqavawa nezaposlenog vi{ka radnika preko okeana u Sjediwene Ameri~ke Dràve. Tamo su odmah postajali iz- gubqeni pod `rvwem asimilacije u novu ameri~ku naciju, dok je proces „Melting Pot” jo{ delovao. Iako se 1904. prime}ivalo da se momci u ovim nema~kim kolonijama zabavqaju pevawem loka~nih srpskih popevki, verovalo se da se ti seqa~ki doseqenici ne}e asimilovati u Ju`ne Slo- vene. Ovo podizawe novih nema~kih katoli~kih sela u Bosni i Hercegovi- ni imalo je dubqe posledice nego {to se na prvi pogled sme zakqu~ivati. Ono je Nema~koj, Austro-Ugarskoj i Italiji nametnulo politiku stvarawa Trojnog saveza 1882. Italija je u ovome bila podeqena. Od 1876. nacionalni preporod koji je doveo do ujediwewa nacionalne dràve, „Ri- sorgimento”, po~eo se transformisati u novi istorijski proces iredenti- zma. Bio je podeqen na jedno revolucionarno krilo i jedno umerenije nacionalno („Irredentismo rosso” i „Irredentismo tricolore”). Revolucio- narno je krilo pod vo|stvom jo{ ìvog \uzepa Garibaldija stvaralo savez sa srpskim nacionalnim pokretom. Po~elo je sa dopisivawem vo|e srpskog ustanka u Hercegovini Mi}e Qubibrati}a sa svojim duhovnim ocem u Italiji. Garibaldinski dobrovoqci su ostavili lep trag u poku- {ajima oslobo|ewa Bosne udarom preko reke Drine na Bijeqinu 1876. Nasuprot novim iredentistima, italijanska desnica je ostajala verna idejama êzara Balba iz 1844. i sara|ivala sa Nema~kom. 7 J. Haimfelsen: Die deutsche Kolonien in Bosnien, Sarajevo 1911, str. 61. 148

Odmah nakon pu{tawa na slobodu iz vi{egodi{weg internirawa u Lincu, Mi}o Qubibrati} je po~eo obnavqati saradwu sa Garibaldijem. U isto je vreme odràvao ~vrste veze sa onim krugom ruskih slavjanofila oko generala Skobeqeva, koji su se dràli dogme da je Rusija na Berlin- skom kongresu poraèna od Nema~ke. Qubibrati} se sastajao sa ruskim emisarima i na srpskom i izvan srpskog zemqi{ta. U isto je vreme putovao Garibaldiju na Sardiniju. Sve }e zavr{iti transformacijom dotada- weg u~inka koji je napor za saradwom slovenskih naroda po~eo mewati fundamentalnu ideologiju klasi~nog panslavizma. On je Berlinskim kon- gresom i sam doìveo poraz. Na wegovom mestu Qubibrati}, u saradwi sa Garibaldijem, nastoji da podigne novu zgradu sveslovenske uzajamnosti na demokratskim temeqima. Ono {to je iza 1905. zavr{ilo sa pojavom Neo- slavizma, kao negacije ranijeg autokratskog panslavizma, imalo je svoje korene u srpskoj politi~koj ideologiji 1878. Beograd }e privremeno postati prestonica slavjenofilstva. Nije ~udo da je Qubibrati} jedno „Predloèwe patriotima Sveslo- venstva” napisao na Vaskrs 1879. u Rimu. U isto je vreme tamo kupio i francuski prevod muslimanske svete kwige „Kuran” i po~eo ga prevodi- ti na srpski jezik.8 Slovenski narodi se vi{e ne bi oslawali samo na silu carske Rusije i od we o~ekivali spasewe. Umesto toga, trebalo je po~eti sa transformacijom i ideologije panslovenskog okupqawa i wegovih istorijskih ciqeva. Ne vi{e prihvatawe ruskog samodràvqa kao perspektive oslobo|ewa, nego borba kulturom i revolucijom. Moralo se uspostaviti jedno „Sveslovensko savezno ve}e” da pregovara o nesporazu- mima koji se mogu javqati me|u raznim slovenskim narodima. Umesto pro- {irewa ruskog autokratskog carstva, govorilo se o nekoj slovenskoj do- brovoqnoj federaciji. Drugim re~ima, ideje o sveslovenskom oslobo|ewu su po~ele da ustupaju mesto idejama nacionalnog oslobo|ewa posebnih slovenskih nacija. Saradwa pravoslavnih Srba i Bugara, sa slovenskim muslimanima je pri tome bila velika tekovina za celu budu}u istoriju. Uporedo sa ovom transformacijom klasi~nog panslavizma, do{lo je do utemeqewa modernog panislamizma. On je u „Velikoj isto~noj krizi” 1875-1878, kako se naziva lanac seqa~kih agrarnih ustanaka i nacional- nih revolucija za ujediwewe toga vremena, dobio jedan novi po~etak. Na Kosovu i u Bosni je moderni panislamizam dobio tri bitne stvari, bez kojih nikada ne bi ni postojao. Dobio je ime, kovanicom koju je prvi upotrebio hrvatski novinar Franc fon Verner svojim dopisima iz rata srpskih seqaka protiv turskog gospodstva u Bosni. Tek 1879. ma|arski nau~- nik Vamberi }e re~ panislamizam preneti u jedan londonski list i odatle uvrstiti u sve svetske leksikone. Panislamizam je dobio prvu organizaciju. Wena je osnova podre|ena potrebi da se izbegne mogu}nost sporazuma velikih sila o deobi Osmanlijskog carstva, u slu~aju da ono samo 8 Milorad Ekme~i}, Ustanak u Hercegovini 1882. i istorijske pouke, u zborniku Radovi iz istorije Bosne i Hercegovine XIX veka, Beograd 1997, str. 285. 149 sultanovom vojskom i administracijom poku{a otpor. Umesto toga, ostavqena je mogu}nost da se svaki muslimanski narod sam brani na lokalnoj osnovi, ali da se ipak sa~uva islamska celina. Od 1878. do 1994. su organizovana ~etiri takva otpora, pod zajedni~kim nazivom „Liga”. Najpre je Albanska, ili Prizrenska liga 1878. na Kosovu, Ra{koj oblasti i sever- noj Albaniji organizovala pobunu protiv Srba. Zatim je druga liga u Egiptu dala otpor poku{ajima Britanije da se domogne Egipta. Tre}a liga je predstavqala sukob sa Perzijom u isto~nim oblastima Anadolije („Kurdska liga”). êtvrta liga je 1878. u Bosni organizovala otpor austro-ugarskoj okupaciji, {to se 1882. ponavqa zajedni~kim ustankom pravoslavnih i muslimana. Austrougarski generalni konzul u Skadru je uspeo da se u Prizrenskoj ligi objavi jedna deklaracija, da }e budu}a Al- banija biti moderna evropska dràva. To je bez sumwe odgovaralo èqa- ma katoli~kog dela severne Albanije, ali ne i cele Prizrenske lige, koja odgovara da }e liga slu{ati samo Portu.9 Ideologija panislamskog pokreta se sastoji u vra}awu islamskim ustanovama i {erijatskom pravu. Na Kosovu i Bosni, kao i Mostaru, se progla{ava zabrana no{ewa evropskih odela i povratak {erijatskom pravu. U religioznom centru islamske zajednice, Meki se organizuje jedno zajedni~ko sredi{te ovih panislamskih ustanaka, ali u ministarstvu vojnom u Carigradu Reuf-pa{a usagla{ava akcije na balkanskom prostoru. Postojala je mogu}nost da se panislamski i panslovenski pokreti poveù. To je privremeno po{lo za rukom Srbima u Hercegovini 1882, gde je takav savez zaista uspostavqen. Muslimani u ustanku su imali svoje vo|stvo u posebnom mexlisu, a Srbi u op{tini. Tek 1885. }e glavni ideolog panislamizma Al Afgani putovawem u Moskvu i sastankom sa predstavnikom slavjanofilskog pokreta Katkovim poku{ati da to pretvori u op{te pravilo. Andra{ijev naslednik na stolici ministra inostranih dela u Be~u, posle Hajnriha Hajmerlea (1879-1881), Gustav Kalnoki, je bio obave{tavan o poku{ajima qudi oko Mi}e Qubibrati}a u Beogradu da podignu jedan ustanak protiv okupacionih vlasti. Konzul u Beogradu Kevenhiler ga je 21. februara 1882. obavestio da u Beogradu postoji jedan „Tajni komitet za oslobo|ewe Bosne i Hercegovine”, na ~ijem ~elu je bio Mi}o Qu- bibrati}, a ~lanovi mitropolit Mihailo, Jovan Risti} i Vasa Pelagi}. Postojali su komiteti u Stocu, Qubu{kom, Gacku, Livnu, Jablanici i Kowicu. Tajni podaci su dolazili iz neposredne Qubibrati}eve blizine, gde biv{i vojvoda Ivan Musi} vr{i ovo uho|ewe. Kalnoki je iz Beograda dobivao obave{tewa o slavjanofilskom radu u Bugarskoj, na istoj ovoj osnovi kao u Bosni i Hercegovini. Kasnije }e se otkriti da je na Cetiwu bio potpisan i neki „Il pat- to italo – slavo“, izme|u garibaldinskih predstavnika sa italijanske strane i srpskih izaslanika iz raznih mesta Bosne i Hercegovine i Beograda. 9 Isto, str. 302, 303. 150

Smatralo se da je utana~eno da Istra sa Trstom predstavqa italijanske zemqe, da Crna Gora treba da dobije deo Hercegovine, a Srbija ostatak cele Bosne i Hercegovine od Kowica na zapad. Dalmacija nije spomiwa- na, {to upu}uje na odsustvo mogu}nosti da se i sa te strane na|e pouzdan tajni partner. Nije nikakvo ~udo, da je habzbur{ki ministar inostranih dela Kal- noki na osnovu ovih podataka koje je gotovo svakodnevno dobivao sa Bal- kana, bio prvi koji je ovu opasnost jedne panslovenske zavere protiv habzbur{ke okupacije Bosne i Hercegovine hteo da pretvori u polazi{te neophodnosti da se takvoj jednoj evropskoj panslovenskoj revoluciji, suprotstavi savez katoli~kih evropskih zemaqa. I{la mu je na ruku ~i- wenica da je italijanska konzervativna stranka („Destra storica”) uzimala nacrt êzara Balba za svoju osnovu politi~kog oslonca na habzbur{ku vlast. Unutra{wi italijanski sukobi su se poja~ali oko pitawa poloàja katoli~ke crkve u novoj italijanskoj monarhiji. Kalnoki je nema~kom predstavniku 23. decembra 1881. napisao da bi sa padom italijanske monarhije, bila ugroèna i Sveta Stolica. Mislio je da ni nema~kom, ni austrijskom carskom dvoru, ne bi bilo neva`no „da gledaju kako jedan za drugim padaju dvorovi i uspostavqaju se vlade republika latinske rase, pri ~emu bi morala uslediti i grupa republika slovenskih”.10 Od pape Leona XIII je zahtevano da „crkva Rima prati na Balkanu delatnost pravoslavne crkve”.11 Iako je u ovom na~inu mi{qewa rimska crkva predstavqena kao podre|ena ofanzivnom pravoslavqu, stvarnost je na zemqi bila suprotna. Katoli~ka crkva izgra|uje model svoje uloge u jednom nacionalnom dru- {tvu u Italiji, a ne na Balkanu. Tamo je macinijevska Partito d’azzione – Partija akcije, kako su Macinijevu tajnu konspiraciju po~eli da nazivaju posle ujediwewa Italije 1860, izazvala potrebu da se stvara part- nerska Azzione Cattolica. Stvara se jedan masovni pokret za vo|ewe dru- {tva u krilu crkve. Dugo je vremena trebalo da se to i formuli{e u papskoj enciklici Rerum novarum 1891, iz koje je izi{la slika evropskog sveta koji vodi crkva. Pre toga je u Francuskoj papa, 1884, objavio „Nobilissima Gallorum gens. Ai Francesi sull’ordinamento della Società do- mestica e civile”. U toj poslanici najplemenitijem galskom narodu o ure|ewu porodice i dru{tva, „civilnog dru{tva” kako se naziva moderna dràva koju vodi svesni narod preko razli~itih samostalnih dru{tava i organizacija je dat nacrt svih modernih dràva. U Francuskoj se iza 1884. eksperimenti{e sa tim globalno vaè}im izumom da crkva sama stvara za svoje vernike sva udruèwa, sportske klubove, kulturne ustanove, ekonomska i socijalna udruèwa, pa na taj na~in verska zajednica pod vo|stvom svoje crkve postaje dràva u dràvi. U ovoj globalnoj ofanzivi 10 Federico Chabod, Kulturkampf e Triplice alleanza in discussione frail Vaticano e il governo austro-ungarico nel 1883, „Rivista storica italiana”, LXII, Napoli, 1950, str. 261. 11 Isto, str. 262. 151 katoli~ke crkve da zadrì pod svojim nadzorom kormilo razvoja modernog dru{tva, Balkan nije ni u ~emu zaostajao. Od enciklike „Grande Mu- nus” 1880. nastoji se da se }irilometodska tradicija ne pretvori u ustupak drugome, nego se ona sama pretvara u osnovu pona{awa crkve. Glagoq- sko pismo je ocewivano sa mogu}no{}u da ga Hrvati svojataju kao svoju pro{lost. Stvarawe katoli~ke redodràve u Bosni i Hercegovini 1881. fra- weva~ki red je izgubio tradicionalni primat koji je tamo imao. Od XIII veka wihova delatnost se smatra kao `rtvovawe na tu|em teritoriju na kome katoli~ka crkva nije dominantna. U Bosni su se sve vi{e otvarala vrata za postavqawe konzervativnog nadbiskupa [tadlera u Sarajevu, koji }e svojski raditi na katolicizaciji dru{tva, a ne wegovoj kroatizaci- ji, kako su to poku{avale neke stranke. Od 1882. je ministar finansija Kalaj napravio istorijski zaokret i po~eo celo dru{tvo da odgaja u svesti o pripadawu nepostoje}oj bosanskoj naciji. Trebalo je na ve{ta~ki na~in stvoriti jo{ jednu ju`noslovensku naciju, koja bi rastavila Srbe i Hrvate zauvek, to jest nastojao se zaustaviti proces izrastawa ju`noslovenske solidarnosti pod vo|stvom Sr- bije i srpskog dru{tva. Rad na unija}ewu je potajno podgrejavan, misijom teologa Tondinija koji je 1884. uspeo da za ideju unije pridobije 1884. vladiku iz Ni{a.12 Tek 1894. je u Bosni papa dao odobrewe da se moè raditi na konverziji muslimanskih devoj~ica na katolicizam od 12 godina i de~aka od 14 godina. Zna~ajnija je namera koja je time otkrivena, nego ono {to je u tom pogledu ura|eno. U Bosni i Hercegovini je habzbur{ka vlada uspela da osa- mostali islamsku versku zajednicu i stvori strukturu koja }e se odràti trajno u budu}nosti, po kojoj je zna~ajniji uticaj dràve na izbor verskog stare{instva, nego proklamovana tolerancija. Pravoslavna crkva u Bosni i Hercegovini je 1880. osamostaqena, ali ostala vezana za Vaseqensku patrijar{iju, kako bi se izbegla bilo kakva mogu}nost da se veè za crkvu u Srbiji, ili Habzbur{koj monarhiji. Do 1882. su obustavqeni poku- {aji kroatizovawa slu`benog jezika, ali i politika stvarawa ve{ta~ke bosanske nacije u svojoj dubqoj osnovi nije mogla prikriti takve namere. Od 1880. dolaze Jezuiti u Bosnu i Hercegovinu, koji }e sa prisustvom nadbiskupa [tadlera od 1881. na prestolu sarajevske nadbiskupije korak po korak osvajati nova upori{ta. Formalno je ovaj kolosalni napor vode}e elite Habzbur{kog carstva da iza 1878. izgradi neku podlogu na kojoj }e mo}i traìti formulu za spasavawe i opstanak, pravdan stalnom opasno{}u od panslavizma. Iako to nije bilo bez svakog osnova, mora se zakqu~iti da je upravo bez osnova bio poku{aj da se u tome stvari preuveli~avaju. Preno{ewe pre- stonice slavjanofilskog pokreta u Beograd iza 1878, nije zna~ilo i po- rast wegovog uticaja. U slovenskom svetu, posebno Rusiji i Bugarskoj, jed- 12 Milorad Ekme~i}, Stvarawe Jugoslavije 1790–1918, II, Beograd 1989, str. 403. 152 va je neko bio i svestan {ta se radi u krugu oko Mi}e Qubibrati}a. Svi su gledali preko wegovih le|a, prema krugu oko generala Skobeqeva u Rusiji i smatrali da je do prave promene u tradicionalnom panslavizmu do{lo upravo u tom krugu, a ne izvan wega. Pored ustanka u Hercegovini 1881, u kome u~estvuju pravoslavni Sr- bi i muslimani, obe strane sa posebnim vi|ewem pravih ciqeva za koje prolivaju krv, postoje nemiri na gr~kom prostoru. Jo{ nisu bile zavr{e- ne promene granica oko Crne Gore, niti je re{ena sudbina Ra{ke oblasti. Albanci i muslimansko stanovni{tvo se protivi ovim promenama i na podru~ju Jawine. Velike sile su na nejednak na~in zauzimale stav prema mogu}im ishodima ovih sukoba. Gledston u Britaniji je stajao na ~elu velikog liberalon pokreta „Maloengleza” („Littleengalnders”). On je pisao da „kolonijalno carstvo za nas nema koristi”.13 Od „Memoranduma o kolonijama”, koji je verovatno napisao 1851. on polazi od toga, da odnos sa kolonijama mora biti uzajamna korist. „Mi smo uznemireni kad sada gledamo da uzajamno ose}awe nije uvek onako kakvo bi trebalo da bude izme|u majke i dece.”14 Iz ovakvog wegovog stava o sopstvenoj domovini, proizilazila je i wegova politika na Balkanu. Nastojao je da onemogu}i aneksiju Bosne i Hercegovine od strane habzbur{ke monarhije, sa negodovawem primio progla{ewe vojnog zakona u Bosni i Hercegovini, {to je bio osnovni povod ustanku Srba u Krivo{ijama i Hercegovini. Gledston je nastojao da iskoristi [trosmajerovu kritiku rigidnosti katoli~ke crkve, koja je upravo od tada po~ela da vene pred sve ve}im wegovim angaòvawem u korist {irewa i ja~awa katoli~anstva na Balkanu. Vi{e nego od panslavizma, Bizmark je pod tim izgovorom strahovao od mogu}e revolucije Grka, {to bi bez sumwe izazvalo promenu stava Ru- sije na Balkanu i odricawe od popu{tawa koje je ona u~inila Austro- Ugarskoj na Berlinskom kongresu 1878. „Panslavizam je – kaè on – sa svojim revolucionarnim ciqevima opasan za obe sile, za Austriju ~ak i vi{e nego za nas, a najvi{e za rusko carstvo i wegovu dinastiju. Revolu- cionisano slovenstvo sa, ili bez, ruskog cara na wegovom ~elu, bi moralo postati saveznik revolucionarnih elemenata ne samo u Francuskoj, nego u Italiji i [paniji, ~ak mo`da i u Engleskoj. To se vidi ve} u En- gleskoj u Gledstonovoj doktrini”.15 Ovo je vreme kada srpsko javno mwewe stvara celu industriju pisawa politi~kih peticija Gledstonu. Ali upravo to je vi{e odmagalo slavano- filskom pokretu u wegovim naporima da se demokratizuje i transformi- {e. Politika Rusije se sporo mewala, a kada se mewala to je bilo u smi-

13 John S. G a l b r i g h t, Myths of the „Little England” Era, „The American Historical Review, Vol. LXVII, No 1, October 1961, str. 38. 14 Isto, str. 38. 15 W.N. Medlicott, Bismarck, Gladstone and the Concert of Europe, London, 1956, str. 194. 153 slu traèwa „kqu~eva od sopstvenog doma”, kako su se moreuzi Bosfor i Dardaneli sve vi{e nazivali. Te je kqu~eve mogla da da samo Austro- Ugarska. Odatle i rusko ponovno pribliàvawe Austro-Ugarskoj i obno- va Saveza triju careva 18. juna 1881. Srbija, Gr~ka i Rumunija su odmah pohitale da se pribliè be~kom dvoru sopstvenim naporom vi{e nego uz rusko sumwivo posredni{tvo. Ru- sija je u obnovi saveza tri cara dopu{tala mogu}nost aneksije Bosne i Hercegovine, uz pravo kontrole ujediwewa Bugarske i Isto~ne Rumelije u jednu dràvu. Pored strahovawa od nejasno}a {ta ruski car stvarno ho- }e, tu je i jo{ strah od mogu}nosti {irewa bugarske dràve. Samo deset dana po obnovi Saveza tri cara, Srbija je 28. juna 1881. sklopila tajni savez sa Austro-Ugarskom. Rumunija je to uradila dve godine potom. Samo je nekoliko qudi iz okolice Milana Obrenovi}a bila o ovome obave{tena. Za narednih osam godina, do 1889, Srbija se ovom tajnom konvencijom obavezala da „bez prethodnog sporazuma sa Austro-Ugarskom, Srbija ne}e pregovarati o politi~kim ugovorima niti }e takve ugovore zakqu~ivati ni sa kojom stranom dràvom”.16 Nije Srbija bila sama koja se predavala u ruke habzbur{kom caru sklapawem nepovoqnog trgova~kog ugovora i tajne konvencije, to su radile i sve druge balkanske zemqe. Crnogorski knez je 1882. dobio 100.000 forinti za gu{ewe Hercegova~kog ustanka.17 Ove promene na Balkanu su bile pra}ene unutarwim pomerawima u nacionalnim politikama pojedinih dràva koje su sve vi{e postajale za- visne od austro-ugarske kontrole. U oktobru 1880. liberali Milana Ri- sti}a su bili zameweni vladom Progresivne partije, koju podràva Mi- lan Obrenovi}. To je pripremano ranijim pomerawima i op{tim towe- wem srpskog javnog mwewa zbog dràwa Rusije. I pre nego je Kalnoki preuzeo kormilo habzbur{ke spoqne politike, Hajnrih Hajmerle je tome utirao put. Ovaj uspeh da se srpski dvor tajnom konvencijom obaveè da ne}e sklapati nikakve spoqne ugovore sa stranim dràvama, smatrao je najvi{im dostignu}em svoje dràve.18 U pismima koje je Federiko [abo objavio 1950, se sadrì cela di- namika priprema stvarawa Trojnog saveza Austro-Ugarske, Nema~ke i Italije. Papa Leon XIII je potanko obave{tavan o ovome. U pismu od 6. decembra 1883. habzbur{ki car ga je obavestio da je osnova stvarawa saveza sa Nema~kom u „velikim na~elima konzervativizma i poretka”. Traìo je od wega da popu{ta konzervativnoj strani u Italiji, jer je i ona ugroèna od subverzivnih elemenata, jer su „neprijateqi Svete Sto- 16 Ferdinand H a u p t m a n n, Austro-ugarska politika, Trojecarski savez i Tajna konvencija 1881, Godi{njak Dru{tva istori~ara BiH, IX, Sarajevo, 1957; Grgur Jak{i}, Tajna konvencija (1881-1889), u Iz novije srpske istorije. Abdikacija kraqa Milana i druge rasprave, Beograd 1953. 17 Vladan \or|evi}, Crna Gora i Austrija 1814–1894, Beograd 1924, str. 464; Milorad Ekme~i}, Stvarawe Jugoslavije, II, str. 372. 18 F. R. Bridge, From Sadowa to Sarajevo, The Foreign Policy of Austro-Hungary 1866–1914, London, Boston, 1972, str. 122. 154 lice i papstva upravo i na{i, a nijedna vlada nema direktnih mogu}nosti da ih suzbija”.19 Preko austrougarske okupacione administracije u Bosni i Hercegovini Vatikan }e dobiti preko potrebni, a najodaniji od sviju, instrument direktnog kontrolisawa politi~kog, crkvenog i socijalnog razvoja balkanskih naroda. Bez obzira {to je osnova za optu`be zvani~ne habzbur{ke politike, da se panslavizam na ju`noslovenskom podru~ju predstavio kao ozbiqna kontinentalna evropska opasnost, to je ipak posluìlo kao zamena za mramor koji bi bio ugra|en u tako ozbiqan i dalekoseàn spomenik svetske diplomatije onoga vremena. Nije bezna~ajna ni okolnost da su vode}i ministri inostranih dela u Be~u poreklom bili Ma|ari. Grof Andra{i, beroni Kalaj i August Kalnoki nakon 1881, imali su i nacio- nalnih razloga da strahuju od zavere ruskih i srpskih panslavista na podru~ju Vojvodine. Oni su i tako muku mu~ili kako da u zami{qenim granicama Ugarske kraqevine, koja je predstavqala drugu stranu dualisti~kog federalizma monarhije, skrpe ma|arsku i katoli~ku ve}inu stanovnika. Do 1910. tu Ma|ari ne}e imati ve}inu i samo je visoka cena wihovih magnatskih porodica na diplomatskim berzama evropske i svetske politike, mogla biti neki dokaz da je to ma|arski nacionalni prostor. Jo{ mawe se moglo dokazivati wihovo etni~ko pravo na tako veliki teritorij. Svi svesni Ma|ari su se tada bojali da se habzbur{ki carski brod odve} ne prekrca novim slovenskim pokrajinama, koje bi mewali dualizam monarhije. Odatle je kod wihovih politi~ara procvetala tako naivna, plit- ka i neubedqiva ideologija po kojoj su hteli da nametnu verovawe da se nacija u Bosni i Hercegovini moè ve{ta~ki stvoriti. Da je to bilo mogu}e, oni bi je pre toga ve} imali kao svr{enu ~iwenicu u rumunskoj Transilvaniji. Od zakona o narodnostima 1868. Ma|ari legalno stvaraju ustanove za poma|arivawe nema|arske ve}ine na teritoriju wihove kraqevine. [kolski zakon iz 1879. zahteva pove}anu brigu oko u~ewa ma|arskog jezika. Do kraja veka }e biti aktivno hiqadu dràvnih {kola, kojima je zada}a ma- |arizovawe nema|arskog naroda. U Hrvatskoj nastoje da opona{aju ove ugarske politi~ke tekovine. Ipak su bili prisiqeni da priznaju postojawe srpskog naroda. Sedam godina je vo|ena borba, od 1880. do 1887, za dono{ewe „Srpskog zakona” u Hrvatskoj. Kona~nim ukqu~ivawem biv{e Vojne granice u Hrvatsku 1881. Procenat priznatih Srba u pokrajini se pove}ao od 7 na 26,3% ukupnog naroda. To je tako veliki udeo, da bi se u svakoj demokratskoj evropskoj zemqi, a Hrvatska u to vreme nije ni evropska ni demokratska, moralo smatrati da od toga zavisi formirawe stabilne vlade. U prepisci sa Vatikanom (kardinal Jakobini), Kalnoki je nastojao da katoli~ka crkva po~ne zajedni~ki rad na Balkanu protiv uticaja pravoslavqa. U pismu od 13. septembra 1883. se predlaè da Vatikan organi- 19 Federico Chabod: o.c. 155 zuje verske misije.20 Po novom poloàju pravoslavne crkve u Bosni i Hercegovini habzbur{ki je car imao pravo da predlaè postavqawe novih vladika. Odmah nakon konvencije od 28. marta 1880, po~iwe sukob oko poku{aja unija}ewa. U Bosnu je do{ao katoli~ki aktivista i pisac Kri{tof Mijero{ovski koji je po~eo tajni rad oko privla~ewa novih vladika za uniju. Vaseqenski patrijarh je verovao da je zvorni~ki vladika Dionizios popustio ovim naporima katoli~ke propagande za uniju i nastojao da ga ukloni sa tog poloàja.21 Srpski vladika Kosanovi}, u saradwi sa ruskim zvani~nim konzulom u Sarajevu, pi{e ~lanke po ruskim i srpskim glasilima, pa je uspeo da od toga napravi ozbiqan politi~ki problem. Ruski konzul u Sarajevu je Mijero{ovskog smatrao „emi- sarom bez i najmawe sumwe ovla{tenim od centralne vlade u Be~u”. Kalnoki je kona~no formulisao ideolo{ku osnovu ove wegove politike na Balkanu, u pismu Kalnokija u Vatikan 7. decembra 1883. Ozna~e- no je kao „poverqivo”, kako ga je 1950. objavio Federiko [abo, prida- ju}i tom dokumentu izuzetan zna~aj za celu istoriju stvarawa Trojnog saveza Austro-Ugarske, Nema~ke i Italije: „Princip autokratije koji je politi~ki temeq Rusije iskrivqen je dvostrukim pravcem uticaja – najpre netolerantnim i agresivnim karakterom ruske crkve, a zatim pasio- niranom saradwom koju ta crkva pokazuje prema slovenskim nacionalnim pokretima, ili istinski panslavisti~kim i revolucionarnim tendencija- ma ovih posledwih”.22 U zakqu~ku bi se moralo potvrditi ranije izneseno stanovi{te da je habzbur{ka zvani~na politika na po~etku ovog perioda svoje vlasti na Balkanu od 1878. do 1918. imala srpski nacionalni pokret kao svog glavnog neprijateqa, na oba ta vremenska kraja. Iza 1878. je to pravdano za- verom pravoslavne crkve i panslavizma, a 1914. ista se energija ulaè na suzbijawe demokratske ideje pretvarawa Srbije u sredi{te nove jugoslovenske dràve. Isti je ciq postojao 1878, kao i 1914, ali su druk~ije istorijske okolnosti zahtevale druk~ija obrazloèwa i argumentaciju. Nakon Berlinskog kongresa se srpski i ruski panslavizam optuùje da su revolucionarni protivnik monarhijskog, konzervativnog principa dràve osnovane na crkvenoj podr{ci koju joj nudi Sveta stolica. Oni evropski vojni savezi koji su na tim ideolo{kim osnovama stvarani iza 1878, u malo promewenoj ideolo{koj klimi }e po~eti veliki svetski rat 1914. Samo su ideje i protivnici druk~ije nazivani. A gde je tu kraq Milan Obrenovi} kome je ovaj nau~ni skup posve}en? On je ponudio samo okvir vremena i motiva u kojima je srpski nacionalni faktor bio gotovo doslovno odsutan. Srpski kraq je strahovao od Rusije, strahovao od nacionalne revolucije, pa zavredeo ime najgoreg srpskog vladara u istoriji. Bio je veseli tambura{ pod srpskim ve{alima. 20 Isto, str. 259. 21 Milorad Ekme~i}, Ustanak u Hercegovini 1882, str. 320. 22 Isto, str. 265. 156

BALKANS POLICY OF AUSTRIA-HUNGARY IN THE AFTERMATH OF BERLIN CONGRESS 1878 by Milorad Ekme~i} Summary Traditional Panslavic movement changes both its ideology, prior personalities and the center of organization. Belgrade temporarily became a new capital. At the same time objectives of the ideology was attempted in democratization. Former revolutionary Mi}o Ljubibrati} traveled to Italy to discuss the issue with Garibaldi. A secret „Il Patto italo – slavo” allegedly was put on paper. Territory was divided. Habsburg Ministry of Foreign Affairs believed that the Russian Orthodoxy was a new foundation for a revolutionary activity in the Balkans. Curia Romana was approached with the proposal of a better cooperation in the occupied territories – Bosnia, Herzegovina and the Region of Ra{ka (Sancak of Novi Pazar). The attempts were done to stop cooperation between Panslavic and Panislamic circles. Panislamism was newly organized after the Russo-Turkish war 1877-1878. A new organizational center existed in Sharifat of Mecca, secret organization extended around the Ottoman Ministry of War; money, political support and the war supplies were sent to Bosnia 1878, Kosovo and Albania 1878, Herzegovina 1882. UDK 321.727:929 Obrenovi} M. 32:929 Risti} J. 94(497.11)

^edomir Popov

KNEZ / KRAQ MILAN I JOVAN RISTI]

SA@ETAK: Odnosi izme|u Milana Obrenovi}a, kao kneza i prvog kraqa oslobo|ene Srbije (1868–1889), i najve}eg srpskog dr`avnika toga doba Jo- vana Risti}a, bili su neraskidivo povezani od dolaska Milana na presto do Risti}eve smrti 1899. Puni tenzija, politi~kih i li~nih naslagawa, pa i otvorenih sukoba ovi odnosi karakteri{u se dvema ~iwenicama: niti je vladar u najkriti~nijim godinama istorije Srbije (za vreme prvog i drugog namesni{tva, isto~ne krize 1875–1878) mogao bez Risti}a, niti je Risti}, uprkos vladarevim nekorektnostima i proma{ajima mogao da se oslobodi vlastoqubi- vosti i odanosti dinastiji Obranovi}. KQU^NE RE^I: kraq Milan, Jovan Risti}, namesni{tvo, Srbija.

Nema mnogo primera u istoriji, pogotovo srpskoj, da je jedan vladar toliko dugo, blisko i plodonosno sara|ivao sa svojim najistaknutijim politi~kim neistomi{qenikom, kao {to je to bio slu~aj sa knezom i kraqem Milanom i prvim ~ovekom srpske politike u posledwoj tre}ini XIX veka Jovanom Risti}em. Ako se ra~una i wegovo maloletstvo (1868–1872) Milan Obranovi} je, kao knez i kraq na srpskom prestolu sedeo 21 godinu. Me|utim, i posle dobrovoqnog odlaska s vladarskog trona 1889. on je jo{ vi{e od deset godina igrao prvorazrednu politi~ku ulogu u srpskoj dr- àvi. Za svih tih dugih godina, prva li~nost u vladarskoj orbiti i na istorijskoj sceni Srbije, i kad je bivao na vlasti i kad je s we uklawan, ba{ voqom ~etvrtog Obrenovi}a, Risti} je bio prisutan u meri koja je vazda pritiskivala misao i pa`wu prestola, teraju}i ga da mu se ~esto vra}a. Ovo i nije ~udnovato. Jovan Risti} je zajedno s Kara|or|em, Milo- {em, Ilijom Gara{aninom i Nikolom Pa{i}em jedna od naj~vr{}ih ka- rika u lancu kontinuiranog izrastawa Srbije od turskog pa{aluka do moderne evropske dràve u relativno kratkom istorijskom razdobqu, samo deset godina duèm od jednog veka. Stvoriv{i sebi ugledno ime i istaknutu diplomatsku i politi~ku ulogu u istoriji Srbije jo{ pre dolaska Milana Obrenovi}a na presto, 158

Jovan Risti} je upravo u wegovo vreme, s wim zajedno – ~esto protiv wegove voqe – dostigao vrhunac svog istorijskog doma{aja, na kojem se odr- àvao vi{e od ~etvrtine stole}a. Taj wegov doma{aj je i vezan za dane kad je u junu 1868. ~etrnaestogodi{weg Milana Obranovi}a iz {kolske klupe u Parizu, takore}i za ruku, doveo u Beograd na kneèvski presto koji mu je obezbedio Milivoje Blaznavac. Od tih dana, kad je Risti} s Blaznavcem i starim Jovanom Gavrilovi}em, postao namesnik kneèvskog dostojanstva,1 pa do doslovno posledweg Risti}evog daha, trajala je nera- skidiva veza dveju po svemu razli~itih li~nosti, koje su odlu~uju}e uticale na puteve dràvnog i istorijskog razvoja Srbije. Zajedni~ka im je bila samo jedna osobina: vlastoqubivost. Sve drugo ih je razdvajalo: godine, dru{tveni i politi~ki poloàj, politi~ke ideologije, karakteri, moralna na~ela, temperamenti, pona{awe, odnosi prema obavezama koje su imali na svojim istaknutim mestima u dràvi i narodu. Ako presko~imo ovaj trivijalni podatak o 23 godine, koliko je Risti} bio stariji od svog vladara, pa i ~iwenicu o, u ono vreme jo{ ne- sravwivoj hijerarhijskoj razlici izme|u jednog vladara i wegovog, makar i najistaknutijeg ministra, stièmo do najbitnijih i najdubqih izvora wihove nesaglasnosti. Suo~eni s prvom i jedinom trajnom osobinom vladarske li~nosti Milana Obrenovi}a, koju je jedan wegov savremenik iskazao lapidarnom konstatacijom da je kod wega „stalna bila samo nestabilnost”2, lak{e }emo razumeti odsustvo svake wegove, ne samo vladarske i politi~ke viz- ije ve} i iole konzistentnog programa, ideologije i ~vrstih zamisli u dnevnoj politici. Nedovoqno i nesistematski obrazovan, bez neophodnog doma}eg, a i vladarskog odgoja, Milan Obrenovi}, uprkos bistrini uma, inteligenciji i brzini razmi{qawa, nije ni mogao izgraditi sre|en i zaokruèn sistem ideja. On zapravo nije poznavao ideolo{ke i politi~ke sisteme svog vremena, da o prohujalim i ne govorimo. Dobre mo}i zapa- àwa i hitre reakcije na doga|aje, on je prakti~na re{ewa i odluke donosio u letu i zato ih brzo i mewao. Postoji ne{to {to je u wegovoj vladavini pa i celokupnom ìvotu bilo trajno i stabilno. To su bezobzirni egoizam, briga za o~uvawe dinastije i qubav prema vlasti – ali ne ma kakvoj i vazda ne~im ograni~a- vanoj, ve} neograni~enoj i samovoqnoj. Kako nije podnosio ustavna i politi~ka ograni~ewa, nije mnogo mario ni za moralna. Knez Milan je dospeo na vladarski tron onda kad se vi{e nije moglo vladati ni despotski, kako je vladao knez Milo{, ni apsolutisti~ki kao knez Mihailo. A on je upravo èleo da sledi te uzore. Zato je bio ogor~en na Ustav iz 1869. koji je donet za vreme wegovog maloletstva i za ~ije ideje i propise je okrivqavao, dodu{e s pravom, Risti}a. Zbog 1 Slobodan Jovanovi}, Vlada Milana Obrenovi}a, kwiga prva, Beograd 1934, 21–35; êdomir Popov, Srbija na putu oslobo|ewa 1868–1878, 48–49. 2 @ivan @ivanovi}, Politi~ka istorija Srbije, kwiga druga, Beograd 1924, 401. 159 pretvarawa Srbije u ustavnu monarhiju bio je trajno kivan na Risti}a. Milan nije hteo da bude kraq koji kraquje, ve} koji vlada. Risti}u bliskom, jednom od prvih liberala, Vladimiru Jovanovi}u on je govorio kako ga Ustav 1869. „vezuje”. Po wemu bih ja, veli, mogao samo da potpisujem ukaze i da idem u lov. A ja ho}u „da svojim iskustvom i znawem (sic!) aktivno u~estvujem u svim dràvnim problemima Srbije”.3 Kad se ovako ra- zmetao „iskustvom i znawem” imao je 25 godina i jedno osredwe poznava- we dru{tva. Imao je u izobiqu ne~eg drugog: politi~kog lukavstva, ume{nosti da se posluì qudskim slabostima, frivolnosti i neodgovor- nih postupaka.4 Iz ovih razloga knez odnosno kraq Milan je upotrebio mnogo politi~ke dovitqivosti i zakulisnih igara da oslabi autoritet i poloàj Jo- vana Risti}a i kad ga je drào na vlasti i kad je s we bio udaqen. Tokom svih tih igara protiv Risti}a, kao branioca ustavnosti, Milan se slu- ìo wegovim politi~kim protivnicima: starokonzervativcima do 1875. a mladokonzervativcima („napredwacima”) ~im su se oni konstituisali 1880. I to je ~inio demonstrativno. Na kraju ne}e u politi~kom sahra- wivawu Risti}a zazirati ni od svojih krvnih neprijateqa – radikala.5 Sa ovakvom neustavnom autokratskom te`wom, a neretko i praksom, knez i kraq Milan nije i{ao u korak sa preovla|uju}im idejama evropske politike posledwih decenija XIX veka.6 Za razliku od Milana Obrenovi}a, Jovana Risti}a je odlikovala postojanost i trajnost politi~kih uverewa i opredeqewa. Prihvataju}i tokom 60-ih godina na~ela umerenog evropskog liberalizma, Risti} je smatrao da ih mora prilago|avati uslovima nerazvijenog agrarnog dru{tva u Srbiji. To je zna~ilo redukovawe odre|enih prava i sloboda gra|ana uz o~uvawe najva`nijeg liberalnog principa moderne evropske dràve: „Da zakon bude najvi{a voqa u Srbiji”. To je podrazumevalo ustavni poredak u kojem bi narodna skup{tina ograni~avala prava krune, a ministrima nametnula politi~ku odgovornost za sve mere izvr{ne vlasti. Vladaru se ostavqaju sva prava zakonodavne i politi~ke inicijative, ali se one ne mogu sprovesti bez saglasnosti vlade i premapotpisa wenog {efa ili re- sornog ministra. Otuda je vladar oslobo|en svake odgovornosti, ali ona pada na vladu i wene ~lanove. U srpskim dru{tvenim uslovima, vlada ima i posebne zadatke, a ne samo posredovawa izme|u kneza / kraqa i naroda preko Skup{tine. Wen zadatak je da vodi Skup{tinu i da preko we politi~ki usmerava srpski narod. Time ta birokratska struktura zapravo ostvaruje deobu vlasti s vladarom ali ne odbija ni saradwu s narodnim 3 Vladimir Jovanovi}, Uspomene, priredio i predgovor napisao prof. dr Vasilije Kresti}, Beograd 1988, 455. 4 Milan Piro}anac, Bele{ke, priredila Suzana Raji}, Beograd 2004, 468–470. 5 Sl. Jovanovi}, n.d. kw. II–III, na vi{e mesta: @. @ivanovi}, kw. I–III, na vi- {e mesta. 6 Branko Be{lin, Evropski uticaji na srpski liberalizam u XIX veku, Novi Sad 2005, 589. i daqe. 160 predstavni{tvom.7 Risti} je iskreno verovao da se u Srbiji samo na taj na~in moè ostvariti liberalno na~elo „Ni{ta o narodu bez naroda”. Bio je isto tako iskren i kad je govorio da nikada ne bi èleo da bude ministar bez odgovornosti. I kao ministar i kao predsednik vlade, pre- uzimao je na sebe odgovornost za sve vladarske odluke koje je i sam potpisao. Jer je, tvrdio je, potpisivao samo one odluke u ~iju ispravnost i zakonitost je i sam verovao. Za svoje postupke nije traìo za{titu u kneèvom i kraqevom autoritetu, kako je to zamerao napredwacima. U svojim postupcima Risti} nije ùrio. Nije stati~no i nepomirqivo konzervativno gledao na dru{tvena zbivawa. Bio je spreman i na promene i na reforme, mada je od wih zazirao. Zato je ~itavog ìvota ostao privr- èn „pravcu umerenog kora~awa” i u tom pogledu bio je su{ta suprotnost svom vladaru i mnogima koji su mu zamerali sporost u sprovo|ewu reformi. Nikad ne treba narodu davati ne{to danas {to }e mu se morati oduzeti sutra.8 Sa takvim umereno liberalnim na~elima zasnovanim na Ustavu i za- konitosti koja su ko~ila vladarsku samovoqu, Risti} nije mogao zadobiti naklonost Milana Obrenovi}a, tim pre {to je postojalo jo{ jedno kru- cijalno pitawe koje ih je razdvajalo. Re~ je o nacionalnim interesima srpskog naroda. Stavqaju}i ispred svakog dràvnog i nacionalnog interesa, interese svoje osobe i svoje dinastije, knez i kraq Milan je i u ovom pogledu bio kolebqiv i nedosledan. Wegovo nacionalno ose}awe bilo je povr{no, da bi se ~esto spu{talo do same granice ravnodu{nosti, pa i spremnosti da ga `rtvuje.9 Jovan Risti} je, kao i najve}i deo srpskih liberala s obe strane Sa- ve i Dunava, bio stabilan i dosledan nacionalist u najboqem smislu te re~i. Od trenutka stupawa u javni politi~ki ìvot, pa do samog wegovog kraja, on je borbu za interese srpskog naroda smatrao prvom ta~kom svojih ideja i svoje akcije. A prva ta~ka wegovog nacionalnog programa bilo je oslobo|ewe i ujediwewe celog srpskog naroda. Za to se zalagao kao sedamnaestogodi{wi ~lan Dru{tva mladeì srpske, ali i kao tvorac Li- beralne stranke u ~iji je program iz 1881. kao najva`niji zadatak napisao: „Unutra narodno blagostawe i sloboda, a spoqa dràvna nezavisnost i oslobo|ewe i ujediwewe ostalih delova srpstva”.10 I u zalagawu za ove ciqeve Risti} nije bio spreman na neodmerene i nepromi{qene korake. I ovde je traìo opreznost, umerenost i postupnost. Ra~unao je pre sve- 7 Dragan K. Nikoli}, Ustav od 1869 („Namesni~ki ustav”), Ustavi Kneèvine i Kraqevine Srbije 1835–1903, urednik Miodrag Jovi~i}, SANU, Beograd 1988, 81–88; Qu- bica K a n di }, Ustavnopravni razvoj Kneèvine i Kraqevine Srbije (do 1918. godine), Ustavni razvitak Srbije u XIX i po~etkom XX veka (Zbornik radova), SANU, Beograd 1990, 21–22. 8 Sl. Jovanovi}, n.d. I–III, @. @ivanovi}, n.d. I–IV, na vi{e mesta. 9 Isto: Grgur Jak{i}, Tajna konvencija (1886–1899), u: Grgur Jak{i}, Iz novije srpske istorije, Beograd 1953, 70–142. 10 Vasilije Kresti}, Rado{ Qu{i}, Programi i statuti srpskih politi~kih stranaka do 1918, Beograd 1991, 121–126, 167. 161 ga na diplomatska sredstva, ali, sli~no mnogim drugim srpskim liberalima, ispoqavao je, u pojedinim situacijama, i spremnost na primenu meto- da nacionalne revolucije. To je pokazao u dva kratka, ali kqu~na, razdobqa svog ìvota i svoje delatnosti: u revoluciji 1848. i u isto~noj krizi 1875–78. Zalaù}i se za rat protiv Turske, isticao je na~elo: „Za sve, sve se baca na kocku”.11 Ni tada niti je bio politi~ki hazarder, niti nepromi{qena, zaslepqena revolucionarna usijana glava koja juri svoju fatamorganu. Dobro je procenio da se treba oprobati sa Turskom: ako uspemo, Rusija }e spre~iti da nam druge sile poni{te uspeh; ako ne uspemo ona }e nas izbaviti od propasti. Prva procena se pokazala delimi- ~no, druga potpuno ta~nom. Nacionalni program Jovana Risti}a, sprovo|en razli~itim na~inima i sredstvima u vi{e navrata je upadao u raskorak s pogledima i postupcima kneza Milana. Godine 1872/73. Risti} je spre~io kneza da ide na va- zalsko podvorewe sultanu, ali ga je knez, pod nesnosnim pritiskom velikih sila, a i sam protivan ratu, u jesen 1875. sa celim wegovim Akcio- nim ministarstvom oborio s vlasti.12 Narednog prole}a Risti} ga je pre- lomio preuveli~anom pretwom revolucijom u zemqi.13 U toku prvog rata izme|u kneza i Risti}a trajale su gotovo stalne nesuglasice i o{tri ne- sporazumi, a kad je rat izgubqen knez je, u dosluhu sa stranim silama, poku{ao da ponovo ru{i vladu i na wu prevali krivicu za poraz. Pre- pla}en, me|utim, za svoj vlastiti poloàj od nabujalog narodnog nezadovoqstva izraènog u Velikoj narodnoj skup{tini 1877, kod te iste vlade zavapio je za pomo}. Spa{avaju}i i sebe, Risti} i ostali ministri su mu je i pruìli.14 Tek posle toga knez je, kako re~e Risti}, postao „kulan- tan”.15 Potpuni sklad izme|u kneza Milana i Jovana Risti}a u spoqwoj politici trajao je kratko, ali u najva`nijim pitawima iz 1877–78: u vreme drugog srpsko-turskog rata, San-Stefanskog mira i Berlinskog kongresa. Pritisnuti krajwe nepovoqnim me|unarodnim okolnostima, knez i wegov vode}i ministar bili su saglasni da se u odbranu ratnih tekovina Srbi- je, treba osloniti na najopasnijeg suseda – Austro-Ugarsku. To je zna~ilo udaqavawe od dotada{we za{titnice, ali sada neverne i nemo}ne Rusije. Zahvaquju}i u najve}oj meri ovoj preorijentaciji, Srbija je na Berlin- 11 Jovan Risti}, Srpski konservativci, Odbrana i kritika. U: Polemika Jovana Risti}a i srpskih konzervativaca 1877. godine, Priredio, uvod i komentare napisao êdo- mir Popov, Beograd 1997, 111. 12 ^. Popov, Srbija na putu oslobo|ewa, 104–108. 13 Slavenko Terzi}, Rat protiv Turske ili revolucija u zemqi. Aide-memoire Jovana Risti}a iz 1876. godine, Me{ovita gra|a, Kw. XVII–XVIII, Istorijski institut, Beograd 1988, 179–183. 14 êdomir Popov, Jovan Risti} u srpsko-turskim ratovima 1876–1978, @ivot i rad Jovana Risti}a (Zbornik priloga sa nau~nog skupa odrànog 17. i 18. XI 1981. godine), SANU, Beograd 1985, 55–79. 15 Pisma Jovana Risti}a Filipu Hristi}u od 1870. do 1973. i od 1877. do 1880, Beo- grad 1931, 245–246. 162 skom kongresu stekla dràvnu nezavisnost i teritorijalno pro{irewe.16 Me|utim, da je i ova saglasnost nosila u sebi skriveni razlog novog du- bokog nesporazuma, pa i razlaza, dveju vode}ih li~nosti srpske politike brzo }e se pokazati. Dok je, naime, kneèvo okretawe od Rusije za wega bilo strate{ko, trajno i neopozivo pot~iwavawe Austro-Ugarskoj, za Risti}a je to bila takti~ka mera na odre|eni rok. Zato }e Risti}ev otpor da se posle Berlinskog kongresa Srbija potpuno prepusti diktatima i ucenama Be~a i Pe{te definitivno poremetiti wegove odnose s knezom, a 1880. i wegov duì odlazak s vlasti. Kneza }e taj razlaz odvesti u Tajnu konvenciju 1881. i prihvatawe saka}ewa tek ste~ene dràvne suverenosti Srbije, u zamenu za Kajzerovu odbranu wegove li~nosti i dinastije od mogu}eg nezadovoqstva vlastitog naroda.17 Posledwe Risti}evo duboko neslagawe sa spoqno-politi~kim postupcima kraqa Milana bio je potpuno iracionalni napad na Bugarsku 1885, ali to neslagawe u datom trenutku nije imalo prakti~nog dejstva.18 Ve} ovi mnogobrojni politi~ki otpori Jovana Risti}a, wegovim br- zopletim ili sa strane iznu|enim postupciima, a jo{ vi{e Milanova sklonost samovoqnoj i neuravnoteènoj unutra{woj politici bili bi dovoqni za vladarevo nerazumevawe i netrpeqiv odnos prema dràwu i shvatawima ovog velikog dràvnika. Ali, na sve to dolazila je i duboka li~na antipatija ovog Obrenovi}a prema Risti}u, koja je ponekad bila zna~ajnija od politi~kih nerazumevawa. Milanovo o~evidno i trajno ne- raspoloèwa prema sebi, Risti} je tuma~io kao uobi~ajenu mr`wu „pupi- le prema tutoru”. Bilo je, moè biti i toga. Ali to {to je, prema re~i- ma Dragi{e Stanojevi}a, Risti}eva „beskrajna osoba zapremala Srbiju od Drine do Timoka”, mnogo je vi{e jedilo vladara. Milan je voleo snishod- qivce i udvorice, a samouvereni i ve~no nadmeni Risti} to nije bio. On vladaru nije èleo da se dodvorava „nego da mu imponuje”. On ni na dvoru nije traìo „popularitet, ve} auktoritet”. Milan je to tuma~io kao nepo{tovawe svoje vladarske veli~ine. Omalovaàvawe drugih drào je kao svoju iskqu~ivu privilegiju. Frivolan i neutaèn kakav je bio, rekao je jednom prilikom: „Kad je taj ~ovek pored mene ja sam u nekom ~ud- nom raspoloèwu. Wegova hladno}a i o~evidno starawe da mi imponuje i dràwem i govorom, mene toliko nadraè, da mi do|e voqa da ga uhvatim za bakenbarte, dobro prodrmusam i podviknem mu: „Ej more, ti zaboravqa{ da sam ja gospodar, a ti dràvni sluga”.19 Risti} to nije zaboravqao. Ube|eni monarhista, iskreno odan dinastiji Obrenovi}, bio je lojalan i prema knezu i kraqu Milanu. Nije jedino prihvatao da se pokorava svakom wegovom hiru i zahtevu.20 To mu je 16 Vladan \ or|evi}, Srbija na Berlinskom kongresu, Beograd 1890. 17 Istorija srpskog naroda, [esta kwiga, prvi tom, Beograd 1983, 50–61. 18 Isto, 84–85; Stojan Novakovi}, Bugarsko-srpski rat i onovremene krize, Memoarski listi}i, Godi{wica Nikole ûpi}a, Kwiga XXVII, Beograd 1908, 40–49. 19 Sl. Jovanovi}, n.d. I, 280–281. 20 Od samog po~etka knez Milanove samostalne vladavine on je umeo da mu se otvoreno suprotstavi. Karakteristi~an je wihov razgovor iz 1873. u kojem je knez stao da ruì i 163 u jednom pismu iz 1886. i direktno saop{tio: „Vi ste mi vi{e puta u razgovoru rekli: ‘Mi smo jedan s drugim lomili kopqa’. Ja sam doista, Go- spodaru, va{a kopqa ~e{}e ose}ao, ali ja nikada nisam imao pretenziju, da lomim kopqa sa vladaocima. Vi ste Kraq, a ja gra|anin, i drìm se u tim granicama, ali se ja ne mogu odre}i ni sebe, ni svojih ube|ewa. Oda- vno sam ja nau~io samostalno da mislim. Ne treba zaboraviti, da sam ja jo{ 1852. poloìo doktorat na jednom od prvih Univerziteta nema~kih, koji je ovih dana svetkovao pet vekova svoga bi}a”.21 U tome je celo obja{wewe Risti}evog odnosa prema vladaru: on je znao gde mu je mesto, ali je umeo da ceni, pa i precewuje sopstvene vrednosti. Prirodu odnosa kneza / kraqa Milana i Jovana Risti}a odre|ivala su, dakle dva ~inioca: li~ni i politi~ki. Kod vladara je ~esto na povr- {inu izbijao li~ni motiv, kod Risti}a uvek politi~ki. Me|utim, uz svu li~nu netrpeqivost Milan nije potcewivao Risti}a: „Ja cenim wegov ta- lenat, wegova znawa, wegovo iskustvo, wegovu energiju a i wegovu ~as- nost”.22 Zahvaquju}i tome, umeo je, u nekim kriti~nim trenucima svoje vladavine, da mu se obra}a za pomo} i da mu poverava najodgovornije zadatke: u velikom li~nom i politi~kom {kripcu posle izgubqenog prvog rata protiv Turske, u ne mawoj krizi nakon poraza od Bugarske 1885/86, u sukobu s kraqicom 1887/88, u svojoj prolaznoj i prividnoj re{enosti da Ustavom 1889. Srbiji dade {iroke politi~ke reforme, na posletku u po- veravawu Risti}u poloàj prvog kraqevskog namesnika, kao najpouzdani- jem ~uvaru Obrenovi}evskog prestola posle abdikacije 1889.23 âk }e od Risti}a na samrtni~koj posteqi, posle ivandawskog atentata 1899. zatra- ìti mi{qewe kako da postupi prema radikalima. Vlastoqubac kakav je bio, Risti} mu se naj~e{}e odazivao, prave}i takti~ke kompromise sa svojim uverewima i na~elima, ali ne napu{taju}i ih nikada do kraja i ne pokazuju}i se snishodqivim prema vladaru. Kad je na primer, stao na kraqevu stranu u wegovom sukobu s kraqicom Natalijom, to jeste bilo motivisano wegovom politi~kom te`wom da se pribliì kraqu i pove}a svoje izglede za povratak na vlast, ali i wegovim li~nim konzervativnim pogledima na du`nosti ène u braku i porodici. Priznawa koja je na ovaj na~in stekao kod nezahvalnog Milana bila su prolazna, a prezrewe kraqice Natalije bilo je trajno.24 To mu se svetilo time {to je posle ovakvih usluga Obrenovi}ima naj~e{}e bivao izigran i s najve}om nezahval- no{}u izvrgavan besnim napadima. Posledwa wegova usluga kad je, nemo}an optuùje tek preminulog Milivoja Blaznavca. Na to mu je mrgodni Risti} uzvratio: „Ja ne znam {ta je pokojni Blaznavac mislio i kakve je on namere i ambicije mogao imati...Ali jedno {to znam, i {to je skoro izvesno, to je: da va{a svetlost ne bi sedela ovde gde sedi, da u momentu smrti Kneza Mihaila nije bilo tog istog Blaznavca”. @. @ivanovi}. n.d. I, 871. 21 Isto, II, 322. 22 Isto, II, 179. 23 Istorija srpskog naroda, VI/1. 93–94. 24 @. @ivanovi}, n.d., III, 73–77; Kraqica Natalija Obrenovi}, Moje uspomene, priredila Qubinka Trgov~evi}, Beograd 1999, 94–95, 101, 212. 164 i da govori, ceduqicom napisanom drhtavom rukom, savetovao kraqevima Milanu i Aleksandru „najstroìji postupak” prema radikalima, poput onih iz 1868. i 1878. ostavila je na wegovoj, u celini svetloj, istorijskoj uspomeni jednu tamnu mrqu. A on je umirao uveren da se tako spasava dinastija.25 Za{to u stvari knez i kraq Milan tako trajno i uporno nije podnosio Jovana Risti}a? Zato {to je Risti} bio najizrazitiji ~inilac sta- bilnosti ustavnog reìma u kojima vladalac ne moè samovoqno i au- tokratski da vlada. A Milan je ba{ to hteo. Stoga su mu bili potrebni, ili potpuno pokorni ministri, ili nestabilnost i stalni sukobi politi~kih snaga u kojim bi on arbitrirao i na taj na~in ostvarivao svoju dominaciju na vrhu dràvne vlasti.26 Ali, upravo na to {to je kod Ri- sti}a najvi{e mrzeo, u kriti~nim trenucima se pozivao i pouzdavao. Imenuju}i Kraqevsko namesni{tvo prilikom abdikacije 1889. on je Ri- sti}u pisao: „Poveravaju}i va{oj i wihovoj (Proti}evoj i Belimarkovi- }evoj) dokazanoj odanosti narodnoj dinastiji Obranovi}a, va{em zajedni~kom osvedo~enom patriotizmu i dràvni~kom iskustvu, sudbinu Otax- bine, ja sam pun pouzdawa da }ete vi, koji ste jednu sli~nu misiju ~asno i uspe{no izvr{ili, kao i va{i drugovi, ovom va`nom i velikom pozivu odgovoriti na potpuno zadovoqstvo na{eg mladog Kraqa, na korist na{e Otaxbine i na diku narodne dinastije, koja je svagda bila sre}na, {to je mogla ra~unati na qubav i odanost naroda srpskog i prvih wegovih sino- va”.27 Kraq Milan je umeo da podi|e qudima i da se wima koristi. U svojoj stalnoj nestalnosti i nesre|enosti, on je jedva godinu i po dana posle povla~ewa s prestola ispoqio silnu èqu da se ponovo doko- pa vlasti u Srbiji. @ale}i se da su ga radikali „sveli na nulu”, on je zavapio Risti}u: „Dajte mi vlast, bilo u jednoj, bilo u drugoj formi, pa da ja ra{~istim sa ovim stawem, ako vi ne}ete”. Koliko Milan neposto- jan i sklon nezakonitim postupcima, toliko Risti} postojan i odan Usta- vu, energi~no mu je odgovorio: „Vi znate da sam ja bio posledwi koji sam pristao na to da vi abdicirate... Govorili ste mi... da vi poznajete sebe vrlo dobro, da vi po ovom novom Ustavu ne moète izdràti sa Radi- kalima...a da samo mi koji smo postali Namesnici, qudi stariji, staloè- niji i da }emo umeti boqe udesiti i provesti stvar do punoletstva Kra- qeva. E pa, lepo, sad nas pustite da vladamo kako umemo i moèmo i ne- mojte nam praviti nove te{ko}e. A {to se ti~e predaje vlasti, o kojoj govorite, to molim da primite na znawe: da ako do|e do toga da mi pre ustavnog roka moradnemo predati

25 Slobodan Jovanovi}, Vlada Aleksandra Obrenovi}a, Kwiga II, Sabrana dela Slobodana Jovanovi}a, Tom 7, Beograd 1990, 101–102. 26 M. Piro}anac, n.d. 468–470, i na vi{e drugih mesta. 27 @. @ivanovi}, n.d. II, 399. 165 vlast, onda to ne}ete biti vi, ve} Velika Narodna Skup{tina, kojoj }emo vlast predati, a ona, posle, neka je poveri kome ho}e”.28 Kraq Milan mu ovo ne}e oprostiti. U dosluhu s tim istim mrskim radikalima udesi}e 1893. brutalan i poniàvaju}i izgon Risti}a s namesni~kog poloàja i neustavno progla{ewe {esnaestogodi{weg sina Alek- sandra za kraqa iza koga je on bio deus ex mahina.29 Ali ni to ga ne}e zadovoqiti. Po{to je u me|uvremenu trgovao s radikalima i za zama{nu sumu se odricao i srpskog dràvqanstva, „grof od Takova” se, uz pomo} sina i opet s kraqevskom titulom vratio u pometenu Srbiju i nametnuo joj se kao svemo}ni politi~ki faktor. Iz tog poloàja besno je napadao „prvog Namesnika”, kao uzro~nika srpske nesre}e. Na Risti}evu izjavu da ga se ti napadi ne doti~u, jer je s ekskraqem odnose zavr{io 1. aprila, Milan je pripretio: „[ta ho}e taj gospodin Risti}. Zna li on da u zabranu Obrenovi}a ima jo{ dosta ceri}a?!”30 Za posledwi izraz Risti}eve odanosti tim istim Obrenovi}ima 1899. kraq Milan mu se oduìo kratkim opro{tajnim govorom na opelu u Sabornoj crkvi.31 Finita la Comedia.

PRINCE/KING MILAN AND JOVAN RISTI] by ^edomir Popov Summary From the moment when the under-age Milan Obrenovi} was declared the Serbian prince (1868) till the death of Jovan Risti} (1899), these two great persons of the Serbian history from the second half of the 19th century were intrinsically related. There were numerous disagreements among them both in the internal and foreign policy. Milan Obrenovi} opted for an autocratic government and self-will, Risti} for a constitutional and parliamentary rule; Risti} was firm in the national policy, ready even for energetic foreign policy activities, Obranovi} IV had flexible national feelings and was very lenient to foreign pressures. In addition, the King felt a strong personal animosity toward the haughty and vain Risti}, though aware of his political abilities and his loyalty to the Obranovi} dynasty. In spite of such, sometimes deep differences which also led to conflicts, these two historical figures could not do without each other. Aware of his role in preserving the Obrenovi} throne, Prince and King Milan could not do without Risti}’s help in the most critical years of his rule – at the time of the eastern crisis in 1875–78, of the struggle for the sovereignty of Serbia, in the conflict with the Queen Natalia, in the preparation of the Constitution in 1888. and in the ap- pointment of regency for his son Aleksandar after King Milan’s abdication in 1899. 28 Isto, III, 57–58. 29 Sl. Jovanovi}, Vlada Aleksandra Obrenovi}a, I, 193–200. 30 @. @ivanovi}, n.d. III, 257. 31 Isto, IV, 142–143. 166

Still, he was drastically ungrateful and unfair toward Risti}. A great pursuer of power and fully certain about the mission of the Obrenovi} dynasty, Risti} disregarded all these insults, though he was never submissive and unequestioningly obedient toward the ruler; he kept a dignified attitude and adhered firmly to his principles. UDK 321.727.929 Obrenovi} M. 32:929 Strossmajer J. 94(497.11) „18“

Vasilije \. Kresti}

KRAQ MILAN I JOSIP JURAJ [TROSMAJER

SA@ETAK: Su{tinski odnosi izme|u kneza i kraqa Milana sa [trosmajerom tokom osamdesetih godina XIX veka svodili su se na pitawe ko }e stajati na ~elu Rimokatoli~ke crkve u Srbiji i kada i na koji na~in }e biti sklopqen konkordat izme|u Srbije i Vatikana. Jo{ kao knez, a potom i kao kraq, Milan je smatrao da Srbija, vode}i ra~una o dràvnim i nacionalnim interesima, treba da uredi svoje odnose sa Vatikanom. Me|utim, od prvog dana on je bio protiv toga da bilo koji austrijski biskup u Srbiji treba da ima duhovnu vlast nad wenim rimokatolicima. [trosmajeru je bio ciq da u Srbi- ji u~vrsti rimokatolicizam a Srpsku pravoslavnu crkvu da uz pomo} unije podredi papi. Zbog toga su se knez, tj. kraq Milan i Vlada Srbije trudili da izbegnu [trosmajera kao mogu}eg pregovara~a o sklapawu konkordata s Vati- kanom. Iako je [trosmajer to znao, nije odustajao od poku{aja da se nametne Srbiji kao posrednik u pregovorima s Rimom. Suprotstavqeni stavovi oko na- ~ina ure|ivawa poloàja rimokatolika u Srbiji duboko su poremetili odnose izme|u kraqa i biskupa. Kraq je èleo da se oslobodi [trosmajera kao apos- tolskog vikara Beogradsko-smederevske episkopije. Izme|u ostalog i zbog toga biskupu je stavqeno do znawa da je za Vladu Srbije persona non grata. Sa svoje strane [trosmajer je o{tro osu|ivao kraqa i wegove postupke, pri ~emu nije birao re~i kojima ga je u svemu nepovoqno ocewivao i obezvre|ivao. KQU^NE REÎ: kraq Milan, Josip Juraj [trosmajer, Vatikan, Srpska pravoslavna crkva.

Najraniji podaci koji se ti~u odnosa biskupa [trosmajera i kneza Milana poti~u iz vremena Velike isto~ne krize 1875–1878. godine. Kad je izbio ustanak u Hercegovini [trosmajer je prvih dana avgusta 1875. primio poruku iz Beograda da knez Milan `eli s wim da se sastane.1 Ra- di toga biskup je nameravao u prvoj dekadi septembra da krene u kanon- sku vizitaciju i tom prilikom da poseti Beograd.2 Od tog puta i susre-

1 [trosmajer Ra~kom, 8. VIII 1875, F. [i{i}, Korespondencija Ra~ki – Strossmayer, knj. I, Zagreb 1931, 368. 2 [trosmajer Ra~kom, 14. VIII 1875, Isto, 370. 168 ta s knezom odvratio ga je Ra~ki, smatraju}i da od dogovora s Milanom ne}e biti nikakve koristi. Kad se ustanak u Hercegovini a potom i u Bosni razbuktao, a Au- strougarska se nije ume{ala u re{avawe krize, {to je biskup èleo i o~ekivao, wegove nade u Monarhiju, kao i vi{e puta ranije, bile su izne- verene. Razo~aran zbog toga i ozloje|en na Ma|are zbog wihove proturske a protivhrvatske i antislovenske politike, s nestrpqewem je o~ekivao da Srbija zapo~ne rat protiv Turske. Qut na kneza Milana {to s ratom oteè, napisao je da on „siroma […] ne ima toliko uma, koliko bi trebalo“ da shvati {ta mora da ~ini. Smatrao je da je knez izgubqen a da je srpska vlada liberalna i da je za akciju. Bio je ogor~en na Antonija Ore{kovi}a zato {to je knezu podneo memorandum kojim je poku{ao da dokaè da Srbija ne bi trebalo da zapo~iwe rat.3 Su{tinski odnosi izme|u kneza i kraqa Milana sa [trosmajerom tokom osamdesetih godina svodili su se na pitawe ko }e stajati na ~elu Rimokatoli~ke crkve u Srbiji i kada i na koji na~in }e biti sklopqen konkordat izme|u Srbije i Vatikana. Jo{ kao knez, a potom i kao kraq, Milan je smatrao da Srbija, vode}i ra~una o dràvnim i nacionalnim interesima, treba da uredi svoje odnose s Vatikanom. Me|utim, od prvog dana on je bio protiv toga da bilo koji austrijski biskup u Srbiji treba da ima duhovnu vlast nad wenim rimokatolicima.4 U razgovoru koji je tokom jula 1881. vodio u Be~u s nuncijem Vanutelijem knez je izjavio da Kneèvina kao nezavisna dràva ne èli „da vladika katolika u Srbiji […] bude postavqen od stranog vladara“. Nezavisna Srbija èlela je da ima nezavisnu rimokatoli~ku organizaciju, da wene rimokatoli~ke vernike oslobodi jurisdikcije |akova~kog biskupa. Ba{ u to vreme [tros- majerov ugled u Srbiji bio je veoma poquqan. On je izgubio dotada{we poverewe Beograda izme|u ostalog i stoga {to se 1881. i 1882. oglasio okru`nicama o svetom ]irilu i Metodiju, kojima je izazvao o{tre reakcije u redovima Srpske pravoslavne crkve. O tim reakcijama onda{we novine mnogo su pisale. Javnost je o svemu bila dobro obave{tena i znala je da je [trosmajeru bio ciq da u Srbiji u~vrsti rimokatolicizam, a Srpsku pravoslavnu crkvu da uz pomo} unije podredi papi.5 Zbog svega toga knez Milan i Vlada Srbije trudili su se da izbegnu [trosmajera kao mogu}eg pregovara~a o sklapawu konkordata s Vatikanom. Iako je [trosmajer to znao, nije odustajao od poku{aja da se nametne Srbiji kao posrednik u pregovorima s Rimom. Povodom progla{ewa Kraqevine Srbije biskup je poslao ~estitku kraqu Milanu i preporu~io mu da u pogledu katolika u Srbiji sa Svetom 3 [trosmajer Ra~kom, 15. H 1875, Isto, 381. 4 S. Novakovi}, Katoli~ka crkva u Srbiji. Pisma vladike J. J. [trosmajera iz 1881–85, Arhiv za pravne i dru{tvene nauke, kw. III, br. 4, 279, 280. 5 Q. Durkovi}-Jak{i}, Srbija i Vatikan 1804–1918, Kraqevo-Kragujevac 1990, 233–235. 169 stolicom sklopi ugovor koji bi odgovarao obema stranama. Kraq je odgovorio [trosmajeru i prihvatio je wegove usluge u poslovima oko ugovora s Vatikanom. Biskup je planirao da tokom maja 1882. poseti Beograd i novom kraqu i wegovoj porodici ~estita „na di~nom naslovu koju su on, sa svojim pred{asnicima, i plemeniti narod wegov gotovo beskrajnim `r- tvama zasluìli“, ali je èleo i da ubrza poslove oko konkordata.6 [trosmajer nije uspeo da otputuje u Beograd i „pokloni se wegovom veli~anstvu“ jer mu to, kako je obavestio Stojana Novakovi}a, okolnosti nisu dozvolile.7 Me|utim, povodom progla{ewa Kraqevine on se 14. marta javio ministru Stojanu Novakovi}u i u poslu oko konkordata ponudio je Srbiji „svaku mogu}u pripomo}“.8 Kraq Milan i Vlada Srbije i ovog puta zaobi{li su [trosmajera kao posrednika i kao pregovara~a o konkordatu. Posredstvom nuncija Vanutelija vlada je zapo~ela direktne pre- govore s Vatikanom. [trosmajer je u tim pregovorima, koji nisu urodili plodom, ostao po strani, kao zainteresovani posmatra~, koji u tom trenutku kao mogu} posrednik i pregovara~ nije odgovarao ni Srbiji, ni Au- strougarskoj. Za vreme boravka kraqa Milana u Be~u, septembra 1884, suveren Sr- bije sastao se s nuncijem Vanutelijem i [trosmajerom. Posle razgovora s nuncijem, u kojem je bilo re~i o na~inu na koji treba re{iti rimokatoli~ko pitawe u Srbiji, kraq je zakqu~io, kako je obavestio predsednika vlade i ministra inostranih poslova Milutina Gara{anina, da bi iz svega {to proizlazi iz wegovih dogovora s Vanutelijem, glavna dobit bila ta {to bi se Srbija „na veki vekov kurtalisala [trosmajera, koji kao vladika za Srbiju nikad nije bio priznat“.9 U razgovoru kraqa sa [trosmajerom tako|e je kqu~na tema bila o konkordatu. Zakqu~eno je da se dogovori o tom pitawu nastave kad biskup te jeseni bude do{ao u Beograd. Zadovoqan ishodom razgovora o konkordatu s kraqem, [trosmajer je o tome, izme|u ostalog, napisao Novakovi- }u: „W. veli~anstvo govorilo je o toj stvari tako lijepo, tako plemeni- to i velikodu{no, da je bila milina upravo slu{ati ga. Ja sam, hvala Bo- gu, od kad sam Vikarom apostolskim u Srbiji, uvijek bio zadovoqan, najvi{e pako u novije i najnovije doba, ovim pako posqednim govorom izvo- qelo je W. Veli~anstvo sve svoje dojako{we milosti i velikodu{nosti potvrditi i zape~atiti. Hvala mu! Bog mu stostruko tu dobrotu platio! Da je samo do wega i Vas s jedne, s druge pako strane mene, stvar bi se doista brzo dovr{ila; barem bi se ìve klice poloìle, na koje bi sve ono proniklo {to velikodu{nosti i odgovara […].10 Me|utim, biskup nije te jeseni do{ao u Beograd. Ubrzo posle audijencije kod kraqa Milana,

6 Korespondencija Strossmayer – Vannutelli, Zagreb 1999, 195. 7 S. Novakovi}, n. d., 354. 8 Isto, 353, 354. 9 Q. Durkovi}-Jak{i}, n. d., 277. 10 S. Novakovi}, n. d., 360. 170

[trosmajer se sastao s grofom Kalnokijem, austrougarskim ministrom spoqnih poslova, koji je biskupu saop{tio stav vlade da on nema potrebe da ide u Beograd jer je poloàj rimokatolika u Srbiji, po wenoj oceni, takav da ga ne treba mewati. Da se odnosi izme|u kraqa Milana i biskupa [trosmajera u velikoj meri poremete doprineo je rimokatoli~ki misionar Cezare Tondini, koji je u Srbiju do{ao po preporuci i zalagawem |akova~kog biskupa. Kad su kraq Milan i Vlada Srbije do{li do pouzdanih podataka o tome da se Tondini upustio u prozelitske poslove, da se otvoreno zalagao za crkve- nu uniju i da nije bio „~ist ni od politi~ke misije u pravcu ideja [trosmajera“, morao je, uprkos biskupovom protivqewu, da napusti Srbiju. Izgon Tondinija iz Srbije [trosmajer je doìveo kao jo{ jedan u nizu neuspeha s tom Kraqevinom. Me|utim, wega je jo{ teè pogodilo saznawe da kraq Milan èli da ga se kurtali{e i da mu je Vlada Srbije otkaza- la gostoprimstvo. Kad je bio obave{ten da kraq èli da ga se oslobodi, poàlio se Matiji Banu i izrazio nadu da bi jedino Jovan Risti} mogao „tu naopaku politiku srpske vlade da svede na pravi put“. Tim povodom napisao je: „[…] ne radi se ni o ovoj, ni o onoj osobi, nego se radi o krivoj i razvratnoj politici, koja takve nepodob{tine ra|a, i koju ni krvavim suzama ne bih dovoqno oplakao“.11 Spreman da roni „krvave suze“, [trosmajer se u svojoj umi{qenosti nije zapitao da li je i koliko je i sam doprineo tome da u Srbiji postane persona non grata. Sav obuzet namerama da ostvari ujediwewe cr- kava, da pravoslavne privede uniji, da ih podredi papi i Vatikanu, on je uzeo sebi pravo da kr{i dràvne zakone jedne suverene zemqe i da se ne obazire na ose}awa, uverewa i savest srpskog pravoslavnog stanovni{tva. Kad je takvim svojim prikrivenim i otvorenim namerama u Srbiji nai- {ao na otpor, umesto da se povukao, da je na{ao re~i opravdawa i izvi- wewa, da je razumeo one koji nisu hteli da ga prihvate, on ih je, kao da je nepogre{iv i neprikosnoven, kao da su oni du`ni po svaku cenu, pa i na sopstvenu {tetu da ga slede, èstoko kritikovao i osu|ivao. Suo~en s ~iwenicom da je za kraqa Milana, srpsku vladu i Srbiju postao nepoèqan, [trosmajer nije digao ruke od svojih verskih namera koje su se ticale konkordata. Obuzet èqom da {to pre privoli kraqa Milana i srpsku vladu na sklapawe konkordata sa Svetom stolicom, ne samo zbog tamo{weg nevelikog broja rimokatolika ve} i zbog namere da, kako preko Crne Gore i Bugarske tako i Srbije, omogu}i {to lak{e {i- rewe rimokatolicizma na Balkanskom poluostrvu, [trosmajer se s tom namerom i konkretnim predlozima 10. septembra 1886. obratio kardinalu Simeoniju, prefektu Kongregacije za propagandu vere. Pri obrazlagawu predloga na osnovu kojih bi trebalo da se sklopi konkordat sa Srbijom [trosmajer je imao u vidu ustupke koje je kraq Milan u~inio muslimani- 11 [trosmajer Matiji Banu, 19. II 1886, Arhiv Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti, Fond J. J. [trosmajera; Politika, 7. XI 1926. 171 ma. Nimalo sklon pripadnicima islamske veroispovesti, qut na kraqa {to je prema wima pokazao predusretqivost, biskup je o tome napisao: „Dana{wi kraq Srbije, nekako osobito naklowen muhamedancima, ne samo da im je u Beogradu predvidio mo{eju nego je tako|er wihovome hoxi namijenio doli~nu dotaciju iz dràvne riznice i uklopio je u takozvani ’buxet’. Pa dok se re~eni kraq tako velikodu{no pona{a prema muhamedancima, kojih u kraqevini Srbiji uop}e nema, ne znam za{to se jednako velikodu{no ne bi ponio spram katolika kojih ima 4 ili 5 tisu}a u Biogradu, a u ostaloj kraqevini ih je vi{e, deset ili 15 tisu}a“.12 Pre no {to je 1885. godine izbio rat izme|u Srbije i Bugarske, [trosmajer je ocenio da je tada{we pona{awe kraqa Milana i srpskog naroda plod tu|eg uticaja,13 pri ~emu je aludirao na bliske veze Srbije s Austrougarskom, naro~ito s Ma|arima. Kad je Srbija doìvela poraz u ratu s Bugarskom, biskup se istinski radovao smatraju}i da je „pod za- {titom bo`je Providnosti“ pobedila pravedna stvar Bugara. Po vi|ewu biskupa, bugarske pobede bile su i pobede Hrvata, jer, gotovo eufori~no, javio je Ra~kom: „Ludi su Srbi mislili, kad satru pomo}u vje~itih neprijateqa Slavjanstva dràvnu ideju hrvatsku, pod kojom bratsku za{titu na|o{e i kroz stoqe}a je uìvahu, i kad satru dobri bugarski narod – eto im gotovo Du{anovo carstvo! A sad Bog bi dao da progledaju: morali bi vidjeti, da grob, koji drugom kopaju, samima sebi najprvo pripravqa- ju.“ Dvanaest dana kasnije [trosmajer je ponovo hvalio Boga {to su Bugari pobedili Srbe, ~ime je „nadvladalo po{tewe, kr{}anski zakon i ~ista slavjanska stvar“, a u srpskom porazu pobijeno je krajwe nepo{tewe, nemoralnost i „mr`wa maxarska prot Slavjanstvu“. Po{to je pono- vio da su „pobjede bugarske […] i na{e pobjede“, biskup je izrazio nadu da }e poraz Srba na Slivnici za kraqa Milana biti Sedan, da }e to biti kraj wegove vladavine i da, posle svega {to se desilo, name}e se misao o slovenskoj federaciji na Balkanskom poluostrvu.14 U pismu papskom nunciju u Be~u Serafinu Vanuteliju, napisanom 2. decembra 1885, [trosmajer je mnogo op{irnije izneo svoje vi|ewe rata i poraza Srba od strane Bugara. Tu je on, izme|u ostalog, napisao: „[to se, pak, ti~e Srba i wihova kraqa, oni su pravedno ka`weni zbog svoje oho- losti, sebi~nosti i nepravednosti zahtjeva i vaqalo bi svakako poèleti da oni koji se nalaze u na{oj domovini dobro pripaze kako se vi{e ne bi nikad urotili na propast Hrvatske koja ih je na posve bratski na~in u svoje krilo primila te ih u~inila dionicima svih svojih prava i dobro~instava; a oni koji su izvana, da ne navide bra}i svojoj Bugarima i da nikad u wihovoj propasti i zatirawu ne traè jamstvo svog dobra i

12 Korespondencija Strossmayer – Vannutelli, 579–585. Prema popisu stanovnika obavqenom 1889, u Srbiji je bilo ukupno 8.902 rimokatolika. Od tog broja u Beogradu je bilo 4.263 (Dràvopis Srbije, Beograd 1889, 272). 13 Korespondencija Strossmayer – Vannutelli, 513. 14 [trosmajer Ra~kom, 29. XI i 11. XII 1885, F. [i{i}, n. d., kw. III, 199, 201. 172 svoga napretka. A vrlo je vjerovatno da je srpski kraq kod Slivnice svoj Sedan na{ao“.15 Krajem februara 1886. [trosmajer je napisao da je izgubio svaku nadu da }e ikad vi{e posetiti Beograd i Srbiju. Me|utim, ve} drugom polovinom juna te godine na{ao se u Beogradu. Ra~ki je mislio da bi bilo boqe da je tu posetu odloìo zato {to su mu 1885. kraq i Vlada Srbije stavili do znawa da je nepoèqan.16 Kad je, uprkos takvom postupku, koji ga je te{ko povredio, odlu~io da otputuje u Beograd, Ra~ki mu je dao nekoliko saveta. Predloìo je da mu boravak u Beogradu bude {to kra}i, da se svede na jedan, najvi{e dva dana i da se strogo ograni~i na biskup- ske funkcije. Savetovao mu je da se s omraènom vladom Milutina Gara- {anina ne upu{ta u bilo kakve dogovore o rimokatoli~koj crkvi u Sr- biji, a da sve {to mu s tim u vezi bude predloìla vlada „uzme ad refe- rendum“. U strahu da ga u Srbiji ne navuku „na tanak led“, upozorio je biskupa da u razgovoru s qudima bude veoma oprezan, jer je slutio da svaku re~ mogu iskriviti i „na{im neprijateqima dojaviti“. Preporu~io mu je da sa svima bude uqudan i „ni{ta vi{e“, jer, napisao je „ne govore}i ni{ta o politici, ako bi oni sami zapodjenuli takav govor, najboqe }ete im dokazati, {to drìte o wihovoj politici, kojom su Srbiju i Sla- vjanstvo kompromitovali“.17 Kad je stigao u Beograd, [trosmajer se nije pridràvao saveta koje mu je dao Ra~ki. U pratwi austrougarskog poslanika u Beogradu grofa Ru- dolfa Kevenhilera bio je u audijenciji kod kraqa Milana. Wemu je naj- toplije preporu~io pitawe rimokatoli~ke vere i crkve u Srbiji, naglasiv{i da je krajwe vreme da se taj posao jednim ugovorom sa Svetom stolicom uredi i zauvek u~vrsti. Biskup je javio nunciju Vanuteliju da se kraq s wegovim predlogom saglasio, ali da mu je susret i razgovor s wim „zaudarao na bizantinizam“. Zato {to je kraq zadrào pravo da odlu~i kad }e Srbija sklopiti ugovor sa Svetom stolicom, [trosmajer je bio nezadovoqan, pa je to propratio re~ima: „[…] Tako va`na zada}a trideset i vi{e godina ostaje neodlu~no te se podràva samo praznim rije~ima i obe}awima, i dandanas se jo{, nakon sve~ane izjave Berlinskog kongresa, prepu{ta proizvoqnoj prosudbi kraqa i wegove vlade“.18 Prilikom susreta s kraqem Milanom [trosmajer, kako sam priznaje, uporno je traìo da se pre sklapawa konkordata u Beogradu odredi pristojno mesto za izgradwu rimokatoli~ke crkve i pripadaju}ih joj zgra- da. Me|utim, ni u tom pogledu nije imao uspeha. Od kraqa je traìo da se za gradwu crkve rimokatolicima ustupi napu{tena mo{eja, koja je bila u ru{evinama i koju bi novi korisnici preuzeli za potrebe katoli~-

15 Korespondencija Strossmayer – Vannutelli, 519–527. 16 Isto, 565. 17 Ra~ki [trosmajeru, 13. VI 1886, F. [i{i}, n. d., kw. IV, 447. 18 [trosmajer Vanuteliju, 21. VI 1886, Korespondencija Strossmayer – Vannutelli, 569–573. 173 kog bogosluèwa. S namerom da predupredi mogu}e odbijawe tog zahteva, biskup je rekao kraqu da su muhamedanci mnoge crkve pretvorili u mo- {eje, da su to u~inili i sa Sv. Sofijom u Carigradu, pa da se stoga ne mogu àliti ako se jedna beogradska mo{eja pretvori u crkvu. Na takvo [trosmajerovo obrazloèwe, kako je sam zabeleìo, Wegovo Veli~anstvo je „kao na ugriz zmije sko~ilo“. Tim povodom kraq je izjavio da na takve predloge nikad ne}e pristati, da mo{eju nikom ne}e dati i da }e je „zauvek sa~uvati muhamedancima za wihovo bogo{tovqe“. Kad mu je na tu izjavu biskup primetio da u Srbiji uop{te nema muhamedanaca, kraq je odgovorio: „Meni bi drago bilo da nekog turskog hoxu po{aqu ovamo pa da muhamedansko bogo{tovqe obavqa za one koji }e jedno} ovamo dolazi- ti radi trgovawa. Ja od otomanske vlasti traìm i takvome hoxi odredit }u pla}u iz dràvne riznice. @elim da to bude znak moje dobre voqe prema sultanu. [to se pak ti~e bazilike Sv. Sofije, èlim da vje~no ostane u rukama Turaka […]“. Posle ovoga [trosmajer je zakqu~io da Milan mrzi Ruse „vi{e nego ìteqe pakla“, pa je poku{ao da mu objasni da „pretpostavka po kojoj crkvu {to je posve}ena Vje~noj Mudrosti u Konstantinopoqu vaqa vratiti bogo{tovqu nipo{to ne mora zna~iti da }e wome upravqati Rusi jer se moè zamisliti da je turski sultan, kao zahvalu kr{}anskim vladama, pod ~ijom se za{titom odràva, dragovoqno kr{}anskom bogosluìju preda tako da je na temequ drevna prava dobiju Grci, ili napokon, po{to se Carigrad dokazao kao sredi{te svih balkanskih naroda, da ima svoje vlastito vrhovno pravo i vlastitu upravu“. Kako je i posle ovog obja{wewa, po oceni biskupa, „kraq nastavio svojim kr{}anski gledano, posve ispraznim izjavama“, s kojima se biskup nije mogao saglasiti, smatrao je da mu „zvawe i slu`ba“ nalaù da, „re~ima smernim ali ozbiqnim i odlu~nim“, Wegovom Veli~anstvu stavi do znawa da od svog mi{qewa ne odustaje. Na rastanku s kraqem, „posve blagim prekliwawem i rije~ima“, toplo mu je „preporu~io stvar katoli- ~ke crkve u Beogradu“. Vanutelija je obavestio da je kraqa ostavio „ne ba{ zadovoqna“ hri{}anskim na~elima koja mu je izloìo, ali ~inilo mu se, zadovoqnim na~inom na koji je hri{}anski pristup izloìo i branio. Kad je audijencija kod kraqa bila zavr{ena i kad su se vra}ali u au- strougarsko poslanstvo, Kevenhiler „sam i bez ikakva izazova“ od biskupa, izjavio je kako je àlosno {to je Milan u Parizu dobio lo{e vaspi- tawe, a kod ku}e, u Beogradu, jo{ gore. Poslanik je jo{ kazao da „jedva postoji ne{to“ {to bi kraqa „moglo u~initi pogodnim, da zasluì qubav i privrènost svoga naroda te da odgovori wegovim te`wama koje bi po namisli Bo`je providnosti i ulozi svoje slu`be trebalo ispuniti“. Pi{u}i Vanuteliju o ovakvom mi{qewu poslanika Kevenhilera, [trosmajer ga je obavestio da je wegovo vi|ewe kraqa isto, ako ne i gore, pa je dodao „da je taj kraq ~ovjek sasvim li{en kr{}anskih na~ela i osje}a- 174 ja, stoga sli~an lozi koja se, odsje~ena od trsa, neizbje`no su{i i sluì jedino da u ogwu izgori“.19 Nespreman da udovoqi biskupovim zahtevima koji su se ticali ure- |ivawa poloàja rimokatoli~ke vere i crkve u Srbiji i Beogradu, kraq Milan izazvao je ne samo gnev i prezir ve} i mr`wu biskupa [trosmajera. Kad je Milan 6. marta 1889. godine abdicirao, [trosmajer je liko- vao od zadovoqstva i poèleo da biv{i kraq {to pre napusti Srbiju kako ne bi opet u~inio „kakvu nepodop{tinu“.20 U sporu s kraqicom Nata- lijom u svemu je bio na wenoj strani. O{tro je osu|ivao ekskraqa i o wemu je izricao te{ke osude. Napisao je da je Milan zloban, da je tu|e oru|e, napasnik, nemirwak, ~ovek demon, da je razvratan i da ga je „sam vrag obja{io“.21 Treba re}i da se u sve ovo {to se zbivalo u Srbiji povodom abdikacije kraqa Milana i wegovog sukoba s kraqicom Natalijom ume{ao i zagreba~ki list Obzor, s kojim su biskup i kanonik Ra~ki bili u neraskidivoj vezi i na ~iji pravac pisawa su sna`no uticali. Posebnu pa`wu taj list posve}ivao je kraqici Nataliji, pogre{nom vaspitawu ekskraqa Milana i wihovom odnosu sa sinom Aleksandrom. Pri tome Obzor uop- {te nije {tedeo namesnike i wihovo pona{awe u sporu izme|u Natalije i Milana. Pogo|en time, Jovan Risti} nije hteo }utawem da pre|e preko napada. Odgovorio je Obzoru da je pristrasan, da se stavqa na stranu srpske opozicije i da svojim pisawem podàruje strana~ko-politi~ke strasti u Kraqevini.22 ^lanci Jovana Risti}a, objavqeni u Obzoru, nisu pokolebali [trosmajera u ocenama o tom srpskom politi~aru, ekskraqu Milanu, Srbiji i Srbima. Na ra~un Srba, Srpske crkve, biv{eg kraqa i Jovana Risti}a [trosmajer je izrekao te{ke ocene povodom proterivawa kraqice Nata- lije iz Beograda, koje se desilo 6. i 7. maja 1891. godine.23 Taj doga|aj biskup je ocenio kao „neizreciv skandal“, „neizmernu grehotu“ i „ve~itu sramotu“. Za Risti}a je napisao da je zauvek izgubqen zato {to se „ludo identificirao s Milanom, koga je sam vrag obja{io“. îtav doga|aj osudio je kao „zlo~in oskvrwenoga veli~anstva i boìjega i kraqevskoga“, i to prvo zato {to se radilo protiv „zakona svijesti“ i protiv zakona Svetog Evan|eqa, a drugo zato {to je mati Aleksandrova „i pred Bogom i pred svijetom prava pravcata kraqica“. Na kraju ovih ocena i osuda [trosmajer je zakqu~io: „U sli~nih slu~ajevah opaà se najboqe, {to je prava crkva, {to li pravi biskup i prava glava crkve. Da je u Srba prava crkva i pravoga biskupa, jedva bi se to dogodilo24 [podvu~eno u 19 Isto. 20 [trosmajer Ra~kom, 21. III 1889, F. [i{i}, n. d., kw. IV, 69. 21 [trosmajer Ra~kom, 16. V, 28. IX, 4. X, 12. X 1889. i 20. V 1891, isto, 75, 91, 95, 100 i 269. 22 Arhiv SANU u Beogradu, br. 15.025. 23 O tome vidi: S. Jovanovi}, Vlada Aleksandra Obrenovi}a, kw. I, 165–168. 24 [trosmajer Ra~kom, 20. V 1891, F. [i{i}, Korespondencija, kw. IV, 269. 175 originalu – V. K.]. Drugim re~ima, za |akova~kog biskupa vaìla je de- viza: Graeca fides, nulla fides – Pravoslavna vera nije vera.

KING MILAN AND JOSIP JURAJ STROSSMAYER by Vasilije \. Kresti} Summary The essential relations between Prince and King Milan with Strossmayer during the 1880s were related to the issue who would lead the Roman-Catholic church in Serbia and when and how the concordate would be signed between Serbia and Vatican. Already as a prince, and then as a king. Milan believed that Serbia, taking into account the state and national interests, scould specify its relations with Vatican. Already as a prince, and then as a king, Milan believed that Serbia, taking care of the state and national interests, should specify its relations with Vatican. However, from the first day he was against the idea that any Austrian bishop in Serbia should have spiritual power over its Roman-Catholics. Strossmayer’s aim was to confirm Roman- Catholicism in Serbia and to subjugate The Serbian Orthodox Church to the pope with the help of the union. Therefore, the Prince, that is King Milan and the government of Serbia tried to avoid Strossmayer as a possible negotiator in creating the concordate with Vatican. Evan though Strossmayer knew that, he did not give up his attempt to impose himself on Serbia as the mediator in the negotiations with Rome. Opposing standpoints about the way how to organize the position of the Roman-Catholics in Serbia deeply disturbed relations between the King and the bishop. The King wanted to push away Strossmayer as an apostolic vicar of the Belgrade-Smederevo bishopric. Because of that and other things, the bishop was informed that he was persona non grata for the government of Serbia. On the other hand, Strossmayer harshly con- demned the King and his activites, he did not choose his words when judging every- thing the King did negatively and humiliating him. UDK 321.727:929 Obrenovi} M. 32:929 Mileti} S. 94(497.11) „18“

Qubomirka Krkqu{

KNEZ MILAN OBRENOVI] I SVETOZAR MILETI]

SA@ETAK: Vreme politi~ke delatnosti Svetozara Mileti}a, najve}eg srpskog politi~kog tribuna i mislioca XIX veka severno od Save i Dunava se poklapalo delimi~no sa vladavinom Mihaila i Milana Obrenovi}a. Mileti- }evi politi~ki pogledi su bili potpuno u skladu sa nacionalnim i liberalnim idejama koje su od 1848. zavladale evropskim zemqama. Osnovne crte Mile- ti}evog politi~kog programa bile su gra|anska prava i slobode i nacionalna sloboda i ujediwewe. Srpsko nacionalno pitawe je po wegovom mi{qewu bilo mogu}e re{iti na integralan na~in, revolucionarnim putem, izvan okvira Au- strije i protektorata Rusije, sa Srbijom kao stoèrom, „Pijemontom srpskim“. Mileti} je ideju narodnosti tesno vezivao sa idejom ustavne slobode, dr- àvnim ure|ewem zasnovanim na ustavnosti i parlamentarizmu i po{tovawem gra|anskih prava i sloboda. Politiku Srbije, wenih vladalaca i politi~ara Mileti} je posmatrao i procewivao u svetlu postizawa ovih osnovnih ciqeva. Put i sredstva wihovog ostvarewa su zavisili od mnogih faktora, unutra- {wih i spoqa{wih: odnosa u samoj Monarhiji, me|unarodnih prilika – odnosa snaga velikih sila i wihovih interesa i stawa u samoj Srbiji. Mileti} je smatrao da se oni mogu posti}i samo zajedni~kom akcijom svih delova srpskog naroda, ~iji }e centar i stoèr biti Srbija. Mileti}ev odnos prema Srbiji i o~ekivawa koja je gajio nisu se mnogo izmenili posle promene na srpskom prestolu. U periodu vladavine Namesni- {tva, Mileti} je ~esto kritikovao srpsku politiku, i spoqa{wu i unutra- {wu. Uvek je na prvo mesto isticao ulogu Srbije u oslobo|ewu Srba i nagla- {avao da je ono u interesu same Srbije, jer jedna dràva mora biti ve}a nego {to je to tada bila Srbija, da bi se stvorili uslovi za razvitak dràvnih ustanova i naroda. Mileti} je napisao nekoliko obimnih tekstova povodom predstoje}ih ustavnih reformi i posle dono{ewa Namesni~kog ustava, u kojima je razra|i- vao najva`nija ustavna pitawa: narodno predstavni{tvo, wegovu strukturu i nadle`nost, odnos vlade i narodne skup{tine, gra|anska prava i slobode. Smatrao je da ustav od 1869. nije uveo u Srbiju ni parlamentarizam ni pravnu ustavnost. Naro~ito je ~esto kritikovao nepostojawe slobode {tampe u Srbiji. Slute}i da se bliì re{ewe isto~nog pitawa, Mileti} je op{irno pisao o spoqnoj politici Srbije i wenim odnosima prema velikim silama, u pr- 178

vom redu Austro-Ugarskoj i Rusiji, zameraju}i Namesni{tvu, a kasnije i knezu Milanu zbog suvi{e velikog austrijskog, odnosno ma|arskog uticaja. U vreme otvarawa Isto~ne krize Mileti}eva su o~ekivawa od Srbije bila najve}a i to je vreme wegove najintenzivnije politi~ke aktivnosti. Zamerao je Srbiji zbog toga {to se nije vi{e angaòvala u pomo}i hercegova~kim ustanicima. O{trim re~ima je optuìvao kneza {to se u vreme izbijawa ustanka sprema za ènid- bu. Isticao je da je odluka o pokretawu rata va`na ne samo za sudbinu Srbije, nego jo{ vi{e, za sudbinu kneza. Ukoliko knez Milan bude oklevao, na ~elo borbe }e stati knez Nikola. Mileti}a su ma|arske vlasti uhapsile odmah posle po~etka rata, a iz tamnice je pu{ten posle wegovog zavr{etka. Naru{enog zdravqa, Mileti} je u politi~kom ìvotu bio aktivan samo jo{ nekoliko godina. Prilike u Sr- biji i wenog kneza vi{e nije kritikovao onako o{tro kao ranije, ali je ipak, ocenio da je Milanovo progla{ewe za kraqa bilo u neskladu sa Ustavom, sprovedeno na brzinu i u nepovoqnoj politi~koj atmosferi nastaloj zbog Bon- tuove afere. U Mileti}evoj politi~koj delatnosti i publicisti~koj aktivnosti Sr- bija i weni politi~ki ~inioci, ukqu~uju}i i wenog vladoca imali su veoma va`no mesto. U svojim analizama wihove politike Mileti} je bio kriti~an, ali imaju}i uvek u vidu celishodnost i opravdanost pojedinih postupaka, sa stanovi{ta koristi celokupnog srpskog naroda. KQU^NE REÎ: Svetozar Mileti}, Mihailo i Milan Obrenovi}, gra- |anska prava i slobode, sloboda {tampe, Namesni{tvo, Ustav 1869, parlamentarizam, srpsko nacionalno pitawe, Hercegova~ki ustanak, Bosna i Hercego- vina, Isto~na kriza, srpsko-turski ratovi, Turska, Austrougarska, Srbija – stoèr i Pijemont srpskog oslobo|ewa i ujediwewa.

O Mileti}evoj ulozi u istoriji srpskog naroda i wegovog politi~- kog ìvota napisao je wegov sledbenik i saradnik Giga Ger{i}: „Ko dakle, ho}e da ocrta i karakteri{e ìvot i rad toga ~oveka, taj upravo ima zadatak da proprati i pre|e celu politi~ko-dru{tvenu istoriju pre- kosavskog Srpstva, pa donekle i celoga Srpstva, kroz skoro punih ~etr- deset godina”1. Po oceni êdomira Popova Svetozar Mileti} je bio najve}i srpski politi~ki tribun i mislilac XIX veka koji se pojavio severno od Dunava i Save.2

1 G. Ger{i}, † Dr. Svetozar Mileti}, Uspomene i refleksije o wegovu ìvotu i radu, U Beogradu 1902, 7. Mada je Mileti} osnovne linije svoje politi~ke misli i politi~ke akcije jasno obeleìo jo{ u svojim mladim godinama, u toku srpskog pokreta 1848– 1849, a po~etkom 1861. upe~atqivo izneo u znamenitom Tucindanskom ~lanku, one }e kao jasno artikulisan politi~ki program biti formulisane u wegovim istupawima na Blagove- {tenskom saboru 1861. godine. Toga se programa on dosledno drào u toku svoje intenzivne i èstoke politi~ke borbe slede}e dve decenije. Wegovi stavovi }e biti i temeq politi~- kog programa prve srpske politi~ke stranke u Ju`noj Ugarskoj, Srpske narodne slobodoumne stranke 1869. godine. 2 Svetozar Mileti}, Sabrani spisi I–III, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Beograd 1999–2002 (priredili êdomir Popov i Dejan Mikavica), u daqem tekstu Sabrani spisi, III, 11. 179

Duboka vezanost pojedinih delova srpskog naroda postala je od godine 1848. jo{ vidqivija. Naro~ito je srpski pokret u Ugarskoj imao sna- àn uticaj na Srbe u Kneèvini, i na poqu wenih me|unarodnih odnosa i politike, ali i unutra{wih odnosa. „On je [pokret] na{u kneèvinu proveo kroz pravi proces svakovrsnih ménâ: nadawa i strahovawâ, dodirâ i odno{ajâ. U~e{}e Srba iz kneèvine u sudbini Srba ugarskih bilo je toliko, da se svaki uspeh i svaki poraz na levoj obali Save i Dunava ose- }ao duboko u samom srcu [umadije”, napisao je Jovan Risti}.”3 U to vreme se u punoj meri pokazalo da izme|u delova jednog naroda postoji najte{wa uzajamna veza, u kojoj periferija zavisi od centra, ali i centar od periferije.4 Toga je Mileti} bio duboko svestan i u wegovoj politi~koj delatnosti se to upe~atqivo pokazuje. Period posle 1860. godine, vreme druge vladavine Mihaila Obreno- vi}a, bilo je podjednako zna~ajno i za ovostrane i za onostrane Srbe. U Habzbur{koj monarhiji je tada kona~no minulo doba apsolutizma „kad se za narod nije raditi dalo” i zapo~eo period politi~kog organizovawa Srba u Ju`noj Ugarskoj i intenzivne politi~ke delatnosti samog Mile- ti}a. Ve} od po~etka {ezdesetih godina je on po~eo da se pokazuje kao najsna`nija figura u politi~kom ìvotu tamo{wih Srba, da bi vremenom postao wihov neprikosnoveni vo|a. Vreme politi~ke delatnosti Svetoza- ra Mileti}a poklapalo se tako, potpuno ili delimi~no, sa vremenom vladavine dvojice Obrenovi}a: Mihaila i Milana Obrenovi}a. Pitomac kneza Mihaila, Mileti} je od wega primio stipendiju, koja mu je znatno olak{ala studije, ali, kako sam navodi, pod unapred iskazanim uslovom: „da mu politi~no mwewe i vladawe uvek bude slobodno”. Posvetiv{i svoju disertaciju knezu, Mileti} mu je zahvalio i izrazio uveravawe „da }e za najsvetiju du`nost smatrati da se narodu oduì za ono, {to je knez wemu u~inio.”5 Nema sumwe da je Mileti} deo ovog obe}awa ispunio – u~i- nio je sve {to su wegove mo}i dopu{tale i {to je on smatrao za celi- shodno da se oduì svome narodu. Knez Mihailo mu je predloìo jo{ 1861. da pre|e u Srbiju i prihvati ministarski poloàj, ali je Mileti} odbio, sa obrazloèwem, da mu je du`nost da nastavi svoju politi~ku aktivnost u onom delu srpskog naroda u kojem se rodio.6 Me|utim, wegovi politi~ki odnosi sa knezom Mihailom i, docnije knezom Milanom prola- zili su kroz razli~ite faze i nisu uvek bili dobri. Mileti} je zaista sa~uvao svoju politi~ku nezavisnost i kriti~nost prema politi~kim zbi- vawima u Srbiji, na koja su wihovi vladaoci u to vreme imali, razumqivo, znatan, a ponekad odlu~uju}i upliv.7 3 Jovan Risti}, Spoqa{wi odno{aji Srbije novijega vremena, Prva kwiga 1848–1860, U Beogradu 1887, 12. 4 G. Ger{i}, nav. delo, 31. 5 Vasa S t a j i }, Svetozar Mileti}, @ivot i rad, Novi Sad 1926, 133; Nikola Petrovi}, Svetozar Mileti} (1826–1901), Nolit MCMLVIII, 48. 6 Nikola Petrovi}, Svetozar Mileti} (1826–1901), 169. 7 Nikola Petrovi}, Svetozar Mileti} (1826–1901), 170–171. 180

Mileti}evi politi~ki stavovi su predstavqali prirodan izraz na- cionalnih i liberalnih ideja, koje su od 1848. zavladale evropskim zemqama i wihovim politi~kim pokretima. Svoje politi~ko uverewe je on ovako izrazio: „Dve su ideje, koje danas Evropu pokre}u, kao dva pola, me|u kojima se moralni svet evropski okre}e. Te su dve ideje: sloboda i narodnost, na~elo pravne jednakosti qudi, i pravne jednakosti naroda... Po prvom na~elu gra|ani dràve jedne na to idu, da ukinu tutorstvo dràvne vlasti nad sobom, da ili dràvnu vlast sami u svoje ruke dobiju, obnavqaju}i je od vremena na vreme iz svoje sredine u republikanskoj formi dràve, ili da je ograni~e i kontroli{u u ustavnoj monarhijskoj formi dràve. Po drugom na~elu narodi za tim idu, da se po krvi i jeziku, po etnografskom poloàju svom sjedine, i po tome da dràvi unutra{wi oblik daju.“8 Vek u kojem je ìveo Mileti} je ozna~io kao vek narodnosti. Osnovne ta~ke Mileti}evog politi~kog programa bile su prema tome: gra|anska prava i slobode i nacionalna sloboda i ujediwewe. Prin- cip narodnosti, odnosno srpsko nacionalno pitawe, mogu}e je po wegovom mi{qewu ostvariti na integralan na~in, revolucionarnim putem, izvan okvira Austrije i protektorata Rusije, sa Srbijom kao stoèrom. Mile- ti} je nacionalno pitawe Srba u Habzbur{koj monarhiji, odnosno Ju`noj Ugarskoj posmatrao kao sastavni deo op{teg nacionalnog oslobo|ewa, dakle van Austrougarske, a wega kao sastavni deo Isto~nog pitawa. Tako Isto~no pitawe postaje polazna i sredi{wa ta~ka u re{avawu srpskog nacionalnog pitawa. Svoje poglede na to je Mileti} podrobno izloìo u raspravi koja je u deset nastavaka objavqena u Srpskom dnevniku 1863. godine.9 Re{ewu Isto~nog pitawa prepreke su po Mileti}u, Austrija i Turska, a naro~ito Austrija, koja se, po{to je izba~ena iz Italije i Ne- ma~kog saveza, okre}e ka istoku. Mileti} je smatrao da }e Srbija, kao Pijemont, mo}i osloboditi srpski narod, prvo onaj u Turskoj, Bosni i Hercegovini, Vojnoj Krajini i Dalmaciji i ujediniti se s Crnom Gorom u jednu politi~ku i dràvnu celinu. „Srbija je Pijemont srpski za Tur- sku. U wenoj dana{woj sku~enosti leì poglaviti uzrok unutra{wih sukoba i nemira – koji }e tek tada prestati, ili koji }e bar tek onda opasnost svoju za narod i zemqu izgubiti, kad Srbija sna`na postane“, zakqu~uje Mileti} u nizu ~lanaka objavqenih u Srpskom dnevniku po~etkom 1864. godine.10 Mileti} je tesno vezivao ideju narodnosti i ideju 8 „Pogled na op{ti poloàj u Evropi”, Zastava 16. marta 1869, br. 33, Svetozar Mileti}, Sabrani spisi, I–III, Beograd 1999–2002 (priredili êdomir Popov i Dejan Mikavica), Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, II/2, Beograd 2001, 96. Ve}ina ~lanaka koje sadrè ovi Sabrani spisi nije potpisana. U pogledu wihovog autorstva smo se potpuno oslonili na atribuciju koju su dali prire|iva~i. 9 „Isto~no pitawe”, Sabrani spisi I, Beograd 1999, 419–448. 10 „Pogled na op{ti poloàj u Evropi”, Sabrani spisi I, Beograd 1999, 498; Vasiq Popovi}, Isto~no pitawe, Istorijski pregled borbe oko opstanka Osmanlijske carevine na Levantu i na Balkanu, Beograd 1996, 182; êdomir Popov, Svetozar Mile- 181 ustavne slobode. Unutra{we ure|ewe dràve treba da bude liberalno i demokratsko, sa modernim demokratskim ustanovama, zasnovano na ustavnosti i parlamentarizmu. Tako su ove osnovne ta~ke Mileti}eve politike i weni ciqevi, ukqu~uju}i tu kao bitan element i odnos prema Srbiji, utvr|eni ve} {ezdesetih godina. Politiku Srbije, wenih vladalaca i wenih politi~a- ra Mileti} je u slede}em periodu posmatrao i procewivao u svetlu postizawa ovih osnovnih ciqeva. Put i sredstva wihovog ostvarewa zavisili su od mnogih faktora, unutra{wih i spoqa{wih: odnosâ u samoj Mo- narhiji, me|unarodnih prilika – odnosâ snaga velikih sila i wihovih interesa, kao i stawa u samoj Srbiji. Ukoliko je u Mileti}evim pogledima dolazilo do nekih promena, one su uvek bile u funkciji ispuwewa ~vrsto utvr|enih ciqeva, ujediwewa i slobode, pojedinca i naroda. Mileti} je smatrao da se oni mogu posti}i samo zajedni~kom akcijom svih delova srpskog naroda, ~iji }e centar i stoèr biti Srbija. I Mileti}eva politi~ka delatnost, pa u wenom sklopu i odnos prema Srbiji se moè podeliti u nekoliko etapa. Prvu bi ~inio period od 1860. do 1869, drugu vreme od te godine do Mileti}evog zatvarawa 1876, a tre}u period posle wegovog izlaska iz zatvora 1879. Tako se vreme vladavine kneza Milana poklapa samo delimi~no sa vremenom politi~ke aktivnosti Svetozara Mileti}a, pogotovu ako se ima na umu da Mileti} posle 1882. vi{e nije u~estvovao u politi~kom ìvotu. Nameniv{i Srbiji ulogu stoèra i Pijemonta srpskog ujediwewa, razumqivo je {to je Mileti} polagao velike nade u wene vladaoce. Jo{ u vreme vladavine kneza Mihaila zapo~eo je energi~nu borbu za ostvarewe ovih ciqeva. On pi{e u Srpskom dnevniku 20. septembra 1861: „Od vi{e godina pazimo mi bistrim okom na Srbiju, pratimo pa`qivo wezin politi~ki razvitak, radujemo se svakom i najmawem napretku wezinom, jer korak, koji Srbija unapred u~ini, drìmo da je u~inilo celo srpstvo, wezina slava to je i na{a slava, wezina budu}nost je celoga naroda srpskog, pa zato drì i tvrdo veruje, da je jedino Srbija pozvana, da bude ono {to je nu`no, da se oìvotvore sve vi{e ideje, za kojima je celo srpstvo odu{evqeno.”11 Pokloniv{i puno poverewe planovima kneza Mihaila o pokretawu oslobodila~ke borbe protiv Turske, Mileti} je, zajedno sa Ujediwenom omladinom srpskom o~ekivao od wega i preduzimawe konkret- nih koraka.12 Mileti} nagla{ava da slobo|ewe Srba u Turskoj ne iziskuje samo snagu vlade, nego i naroda, {to se moè ostvariti samo odgovorno{}u ministara i kontrolom vlade od strane skup{tine i javnog mwewa. Vlada ne mora biti slaba, ako su narodu obezbe|ena politi~ka prati} i srpsko nacionalno pitawe, Nastava istorije, âsopis Saveza istori~ara Jugoslavi- je, Novi Sad, br. 1, Godina I (1995), 49–63; Nikola Petrovi}, Svetozar Mileti}, 91–94. 11 „Prilike u Srbiji”, Srbski dnevnik, 29. septembra 1861, br. 93, Sabrani spisi I, 302. 12 Vasiq Popovi}, nav. delo, 181. 182 va. Sve vlade u Srbiji su zahtevale vi{e vlasti radi poziva Srbije u Turskoj, ali nijedna tu vlast jo{ u tu svrhu nije iskoristila. „Vreme je”, pi{e Mileti}, „da vlada ve} jedanput ili sa spoqa{wim radom, ili sa unutra{wim ustrojstvom zemqe na osnovu slobodniji ustanova po~ne. Ova- ko pak, bez vojevawa za slobodu bra}e svoje, i bez unutra{weg slobodni- jeg ìvota – Srbija je toliko godina bila samo kovnica unutra{wi sple- taka, partaja i pobuna”. Mileti} je, prema tome smatrao da unutra{we i politi~ke slobode i borba za nacionalno oslobo|ewe ne mogu biti odvo- jene. Mada je kritikovao unutra{we prilike u Srbiji, nepo{tovawe na- ~ela istaknutih na Svetoandrejskoj skup{tini, samovoqu i zloupotrebe vlasti, zabranu Srpskog dnevnika u Srbiji, Mileti} je krivicu pripisivao ministru Hristi}u i vladi. Karakteristi~no je da je u ve}ini napisa odgovornost za stawe u Srbiji pripisivao vladi, ne pomiwu}i izri~ito kneza, jer je tada jo{ vladalo veliko uzdawe u kneève namere da povede oslobodila~ki rat protiv Turske.13 Me|utim, ubrzo su ro|ene sumwe u iskrenost kneève spoqne politike i Mihailov glas velikog nacionalnog vladaoca po~iwe da opada kod gotovo cele inteligencije.14 Posle atentata na kneza Mihaila, Mileti} je u Zastavi 9. juna 1868. izrazio svoje gnu{awe zbog tog zlo~ina i odlu~no odbio svako eventualno pripisivawe odgovornosti za to delo Omladini i Narodnoj stranci, pori~u}i i optu`be u vezi sa Kara|or|evi}em. U tom ~lanku je o odnosu srpske Slobodwa~ke (liberalne) stranke rekao slede}e: „Srp- ska, osobito mla|a slobodwa~ka stranka, poloìla je sve svoje uzdawe u kneza Mihaila, i povratak kneza Milo{a na kneèvski prestol nije kao cel, no samo kao most kneèvstvu Mihaila smatrala: ova je stranka imala i ima program: iznutra ustav sa ustanovama, koje li~nu, dru{tvenu i politi~nu slobodu gra|ana i naroda ujem~avaju; spoqa oslobo|ewe sviju Sr- baqa od turskog jarma, i wino ujediwewe. Unutra{wu slobodu smatrala je za uslov spoqa{weg oslobo|ewa i ujedinewa, jer je dràla i drì, da za- to nije dovoqno samo fizi~no, nego i duhovno i moralno oruìje svesti i odu{evqewa za slobodu celog naroda srpskog.”15 13 „Najnovija mera ministra Hristi}a protiv ‚Dnevnika’”, Srpski dnevnik, 31. marta 1864, Sabrani spisi I, 586–590. âk i u slu~aju tzv. „propasti Velikog suda”, u ~lanku „‚Zakon’” i ‚najvi{a voqa’ u Srbiji” Mileti} je krivio vladu, navode}i da je zakon o tome doneo Savet, napomiwu}i samo da je donet „sa odobrewem kneza”. Tek 1875. je Mileti} u ~lanku „Stoglava a`daja reakcije u Srbiji“ izjavio da je osuda najvi{ih sudija bila nezako- nita i neosnovana i da je od tog doba „pomra~eno sunce nad knezom Mihailom“. (Zastava, 12/24. februara 1875, br. 28, Sabrani spisi III, 262) 14 Slobodan Jovanovi}, Druga vlada Milo{a i Mihaila 1858–1868, Geca Kon, Beo- grad, 240–242; Grgur Jak{i} i Vojislav Vu~kovi}, Spoqna politika Srbije za vlade kneza Mihaila, Prvi balkanski savez, Beograd 1963, 416–418. 15 „Katastrofa u Srbiji, srpska omladina i ‚Zastava’”, Zastava 9. juna 1868, br. 46, Sabrani spisi II/1, 477. Za u~e{}e u zaveri protiv kneza Mihaila optuèn je Vladimir Jovanovi}, saurednik Zastave, ali to nije bilo dokazano i on je oslobo|en posle sedam meseci pritvora. Ugarske vlasti su na taj na~in nastojale da se obra~unaju sa Mileti}em i Omladinom. (Slobodan Jovanovi}, Vlada Milana Obrenovi}a, kwiga prva (1868–1878), Beograd 1926, 41) 183

* * * Posle promene na srpskom prestolu nije u Mileti}evom odnosu prema Srbiji do{lo do velikih promena. Naime, osnovni politi~ki zadaci i ciqevi koje je Srbija po wegovom mi{qewu bila predodre|ena da ostvari, nisu se izmenili. Prvi tekst u kojem je Mileti} pomenuo kneza Milana Obrenovi}a nastao je povodom wegovog izbora za kneza Srbije. On je ocenio da je Velika narodna skup{tina donela va`nu odluku, izabrav{i kneza u li~nosti mladoga Milana Obrenovi}a. U tekstu je vi{e pa`we posvetio sastavu regentstva (namesni{tva), s obzirom na to da }e ono vr- {iti vlast do kneèvog punoletstva. Mileti} je procenio da bi rad i odluke Velike narodne skup{tine imale ve}u teìnu i zna~aj da ona nije delovala u uslovima opsadnog stawa i rada prekih sudova. Govore}i o namesnicima, Mileti} je naro~ito pozitivno ocenio Jovana Risti}a kao liberala, ~iji su politi~ki stavovi ve} poznati javnosti.16 U slede}em periodu je Mileti} dosta pisao o Srbiji, ocewuju}i wenu politiku kao delo Namesni{tva i vlade, i ne pomiwu}i pri tom maloletnog kneza, koji na wu nije ni mogao imati bilo kakvog uticaja. U op- {irnom ~lanku napisanom na samom po~etku 1869. „Srbija i politika ‚slobodni ruku’”on je ponovo pokrenuo pitawe koje je za wega bilo uvek najva`nije: pitawe kona~nog oslobo|ewa. „îm bi boqe mogli po~eti novu godinu, u koju danas stupamo, nego pogledom na Srbiju, na ovu oru`ni- cu srpsku, na ovaj Pijemont hri{}anski naroda na Istoku?” Analizira- ju}i evropske i me|unarodne prilike, on je ponovo istakao ulogu Srbije u oslobo|ewu Srba i naglasio da je ono u interesu same Srbije, jer jedna dràva mora biti ve}a nego {to je to sada Srbija, da bi se stvorili uslovi za razvitak dràvnih ustanova i naroda.17 U to vreme je do{lo i do formalnog konstituisawa Srpske narodne slobodoumne stranke. U Be~kere~ki program Srpske narodne slobodoumne stranke je unesena odredba da treba spre~avati svaku politiku, koja bi i{la za odràvawem Turske ili za osvajawem hri{}anskih zemaqa Oto- manske carevine, a zastupati na~elo neme{awa stranih sila i pomagati oslobo|ewe hri{}anskih naroda.18 Kako je svakom prilikom isticao da srpsko oslobo|ewe u velikoj meri zavisi od me|unarodnih okolnosti, on upozorava na to da ~ak i Ru- sija, kao velika sila u koju su Srbi polagali velike nade, moè imati i neke posebne planove i interese. Zato on mnogo polaè na slogu i sarad- 16 „Izbor Milana Obrenovi}a za kneza Srbije”, Zastava 23. juna 1868, br. 50, Sabrani spisi II/1, 484–485; @iv. @ ivanovi}, Politi~ka istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka I (1858–1878), Beograd 1923, 208–212; Slobodan Jovanovi}, Druga vlada Milo{a i Mihaila, Beograd, Geca Kon, 265–275. 17 „Srbija i politika ‘slobodni ruku’”, Zastava, 1. januara 1869, br. 1, Sabrani spisi II/2, 11–16. 18 Nikola Petrovi}, Svetozar Mileti} i Narodna stranka, Gra|a 1860–1885, I, Sremski Karlovci 1968, 588; Istorija srpskog naroda, V/2, Beograd 1881, 169. 184 wu Srbije i Crne Gore i apeluje na obe zemqe da svoje eventualne me|u- sobne razmirice razre{e.19 Mileti} je kritikovao srpsku vladu i namesni{tvo, u vezi sa spoqnom, nacionalnom, ali i unutra{wom politikom. Povodom predstoje}ih ustavnih reformi u Srbiji napisao je nekoliko obimnih tekstova. Ista- kao je da su reforme neophodne. Izostanak ustavnih reformi za vreme Mihailove vladavne Mileti} je pripisao vladaju}oj koteriji, koja je nastojala da se odrì na vlasti, a ne samom knezu. „Treba narod srpski ba{ za predstoje}i veliki boj i duhovno oruàti, a zato nisu danas dovoqne samo gusle, nego se i{tu i slobodoumne ustanove, koje su dostojne naroda, koji je gotov za slobodu krv svoju proliti, i ìvot `rtvovati. Ne nadi- ma se grud tako, ne leti se tako slatko u opasnost smrti, ako se ide sa straom, da bi i sama pobeda samo ime tiraniji promenila.” Podrobno je razradio najva`nije ustavno pitawe – zakonodavnu vlast, strukturu narodnog predstavni{tva i wegovu nadle`nost, zastupaju}i i obrazlaù}i prednost jednodomne narodne skup{tine. Skup{tina po wegovom mi{qewu treba da dobije punu zakonodavnu vlast. Mileti} je u ~lanku veliku pa`wu posvetio i izbornom sistemu, kao sredstvu da u skup{tinu u|u pravi predstavnici naroda.20 U vezi sa dono{ewem ustava je nastao i ~lanak „Je li potreba da se Srbiji da nov ustav?” Na ovo pitawe je Mileti} dao pozitivan odgovor, isti~u}i da Srbija u stvari i nema ustav, ne prihvataju}i da je tzv. Tur- ski ustav pravi ustav. On nagla{ava da „Ustav ima da izrazi svest naroda o sebi samom, kao o dru{tvu slobodnih qudi, – ima da opredeli op{te osnove po kojima }e se donositi, primewivati i izvr{avati zakoni u zemqi, – i da osve{ta onu zajedninu ose}awa, misli, uverewa i te`wa, {to se zove duh naroda, – da bude, takore}i, spoqa{wi oblik u kom se izjavquje voqa sviju slobodno udruènih, op{ta voqa. Ustav ne stvara prava i vlast; on samo ujam~uje prirodno pravo ~oveka, i ozna~uje u kojoj formi da se izvr{uje vlast, kojoj je jedini izvor dru{tvo slobodnih qudi.”21 Ako se tako shvati priroda ustava, ustav koji treba doneti ne}e biti nov, nego prvi. Dono{ewe ustava }e tako zna~iti i izraz i emancipaciju od turske vrhovne vlasti i izraz dràvne samostalnosti. Ustav treba da donese Velika narodna skup{tina potpuno samostalno, jer je ona izraz narodne suverenosti. Izgubiv{i me|utim, ubrzo nadu da }e vlada i namesni{tvo pristupi- ti dubqim politi~kim reformama, Mileti} se razi{ao s wima, kao i ranije sa knezom Mihailom. Isto tako kriti~an je bio prema wihovoj spoqnoj politici, zakqu~uju}i da su se sasvim odvojili od Rusije i podredili austrijskom, odnosno ma|arskom uticaju. Januara 1971. je Mileti} o{tro 19 „Srbija i Crna Gora”, Zastava, 7. marta 1869, br. 29, Sabrani spisi II/2, 93. 20 „Reforme u Srbiji”, Zastava, 6. aprila 1869, br. 42, 9. aprila 1869, br. 43 i 11. aprila 1869, br 44, Sabrani spisi II/2, 116–133. 21 „Je li potreba da se Srbiji da nov ustav?”, Zastava, 27. maja 1869, br. 63, 9. Sabrani spisi II/2, 181–184. 185 kritikovao vladu Namesni{tva, i naro~ito, Milivoja Blaznavca. Srbija nije, pisao je Mileti}, „domena i vlasni{tvo vlastodràca u Srbiji”, nego nada i uzdanica celog srpskog naroda, pa prema tome svaki Srbin, ma gde ìveo, ima pravo da vodi ra~una o politici srpske vlade. Tvrdio je da posle atentata na kneza Mihaila nije po vaè}im propisima bilo naslednika, mada je Velika narodna skup{tina, „izborom ili potvrdom” o tome izjasnila svoju voqu. Zakqu~io je da odredbe o nasle|ivawu prestola, koje su unete u ustav mogu imati nepovoqne ishode i dovesti na srpski presto ~ak i nekog stranca. Isti~e da bi analogno tuma~ewe ovih odredaba, koje se odnose na pripadnike {ire porodice kneza Milo{a mogle da se primene i na {iru porodicu kneza Milana, u kojoj je sada i porodica jednog od regenata (Blaznavca).22 Namesni{tvo i vlada u Srbiji nisu ostali ravnodu{ni prema ovim kritikama. Mileti} je napadan svim sredstvima.23 Bewamin Kalaj u svom dnevniku navodi da je Blaznavac u vi{e navrata ~ak izjavqivao da Mileti}a treba obesiti i da se nada da }e ga neko ubiti.24 U ~lanku „Srbija izme|u Rusije i Crne Gore“, napisanom pred Uskrs 1871. godine, Mileti} je ponovo pokrenuo pitawe kona~nog oslobo|ewa i zamerio Srbiji {to stalno odlaè pokretawe toga procesa, jer „godine po godinama, prilike za prilikama proti~u, – a Srbija od prole}a do jeseni, od jeseni do prole}a odlaè!“25 Ukazao je na to da je za pokretawe akcije neophodno da to odlu~i srpski narod, jer dok u narodu ne bude postojalo jednodu{no uverewe da je oslobo|ewe i ujediwewe srpstva u wegovom interesu, dotle }e se vlada izgovarati, pozivaju}i se na ravnodu{- nost naroda. Me|utim, da bi se mogla povesti akcija, nu`na je sloga u zemqi i politi~kim krugovima. Vlada ne samo da to nije postigla, nego namerno podsti~e neslogu me|u politi~kim strankama. Ustav daje svu vlast knezu i vladi, skup{tina je ponièna do pukog oru|a izvr{ne vlasti. Ne postoji sloboda {tampe. Pored tih uslova, za odlu~nu akciju je neophodan sporazum sa Rusijom i Crnom Gorom, a wega nema. I ovom prilikom je Mileti} kritikovao vladu i wenog „ne~elnika“ i zbog na~ina dolaska na presto kneza Milana.26 Nasledstvo kneèvskog dostojanstva nije uop{te postojalo u sporednoj liniji. Pozivom na vojsku i uvo|ewem opsadnog stawa, pomu}en je slobodan izbor naroda na Velikoj narodnoj skup- {tini. Presudnu ulogu su odigrali li~ni interesi i pogodovawe austrougarskoj politici na balkanu. U vezi s tim pomiwe i crnogorskog kneza 22 „Srbija i – Blaznavac”, Zastava, 3. januara 1871, br. 2, Sabrani spisi II/2, 604–606. 23 Slobodan Jovanovi}, Vlada Milana Obrenovi}a, kwiga prva (1868–1878), Beo- grad 1926, 138; Nikola Petrovi}, Svetozar Mileti} (1826–1901), 174. 24 Andrija Radeni}, Dnevnik Bewamina Kalaja 1868–1875, Beograd-Novi Sad 1976, 16, 205, 299. 25 „Srbija izme|u Rusije i Crne Gore”, Zastava, 28. marta 1871, br. 37, Sabrani spisi II/3, 62–66. 26 Re~ je o Milivoju Petrovi}u Blaznavcu, koji je uz pomo} vojske doveo na presto kneza Milana. 186

Nikolu i wegov ugovor sa Mihailom: „Kad je ve} postupila nasuprot, ako ne re~i, a ono duhu, smislu i celi ugovora izme|u knezova Mihaila i Ni- kole, gde je ovaj zaista sa samopregorevawem `rtvu na oltar op{te otaxbine prineo - kad je, velimo, srpska vlada ve} nasuprot tome Milana, kao ‘Obrenovi}ev ogranak’, na prestol srpski popela - za{to ne ograditi taj prestol [...] crnogorskim knezom Nikolom, kojega je kraj i pleme tako divne usluge Srpstvu u~inilo, i narodu srpskom pred celim svetom obraz osvetlalo, nego Srbima iz Ugarske, sa ‘ma|arskim plemi}ima’, kojima je dosta, {to im je u deo palo toliko blago, koje je knez Milo{ toliko godina ponajvi{e ‘monopolom trgovine’ u Srbiji stekao?27 Pitamo za{to?“ Odgovor je Mileti} nalazio u li~nim interesima, ali i u pogodovawu austrougarskoj politici na Balkanu. U ~lanku „Srpska vlada i pojavi u Bosni“ Mileti} je ponovo kritikovao vladu u Srbiji. „Pravo zahtevati od vlade u Srbiji, da radi u duhu i pravcu politike narodnog oslobo|ewa i ujediwewa ima svaki ~lan naroda ma gde on bio ve} po svom ro|ewu, pa i mi to ne damo sebi oduzeti, niti }emo se obazreti na savet regenstva u Srbiji, da samo ‘gledamo katihizis’. Kritikovao je stav namesni{tva da treba biti u prijateqskim odnosima sa susednim vladama, ako te vlade svim sredstvima rade da spre- ~e ispuwewe pravog zadatka Srbije. Ne postoje dobre veze ni sa Rusijom, ni sa Crnom Gorom, ni sa Bugarima. Krivci za to su pro{la i sada{wa vlada u Srbiji, koje su dovele do izolovanosti i usamqenosti Srbije. „Jo{ je bilo ne{to simpatije u narodu u Bosni i Hercegovini i ne{to uzdawa, ali se to vezivalo na osobu kneza Mihaila a ne sistem i politiku wegove vlade“.28 Mileti} je tada op{irno pisao i o promenama u odnosima izme|u velikih sila. On je slutio da se bliì re{ewe Isto~nog pitawa i obja- {wavao kakvi su u tome interesi Austrougarske. Procenio je da se posle Mihailove smrti Namesni{tvo kolebalo u svom odnosu prema Ugarskoj. Povodom presude pe{tanskog najvi{eg suda u procesu protiv biv{eg kneza Aleksandra Kara|or|evi}a, Mileti} je osu|ivao postupke srpske vlade, koja je smatrala da }e osuda Kara|or|evi}a od strane stranog suda imati ve}u teìnu od osude srpskog suda, te }e tako zauvek ukloniti ta- kmaca vladaju}oj dinastiji. „Srpska vlada zaista be{e ponizila Srbiju do proste skutono{e austrougarske politike“. „Ali presuda Kara|or|e- vi}a treba dràvnicima u Srbiji da sluì za pouku u ude{avawu politike prema ma|arskoj vladi“.29 Spoznaju}i planove ma|arskih dràvnika, mogli su lako uvideti kuda smera ma|arska politika. Kona~an dokaz bio je ishod parnice protiv Kara|or|evi}a. On je bio, veli Mileti}, iskra u ve} nagomilani barut nepoverewa, ~iji je ishod bio kneèv put u Liva- 27 Misli se na Baji}e i Nikoli}e, muève Milo{evih k}eri. 28 „Srpska vlada i pojavi u Bosni”, Zastava, 26. maja 1871, br. 60, Sabrani spisi II/3, 124. 29 „Presuda A[leksandra] Kara|or|evi}a”, Zastava, 30. maja 1871, br. 62, Sabrani spisi II/3, 134. 187 diju u posetu ruskom caru. Povodom te kneève i Blaznav~eve posete, Mileti} je izrazio izvesnu sumwu u pogledu wenih motiva, podozrevaju}i da je ona u~iwena radi li~nog prestià i utakmice sa Crnom Gorom. Godine 1871. Mileti} je sa svojim istomi{qenicima poku{ao posledwi put da uspostavi saradwu omladinskog pokreta sa srpskom vladom radi stvarawa velike nezavisne dràve na Balkanu. Wihov plan je bio da se prvo stvori velika nezavisna dràva na Balkanu, sastavqena od slovenskih pokrajina Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Srbije i Bugarske. U jesen te godine je planirano da se pokrene ustanak u Hercegovini i da se odatle pro{iri na Bosnu. Plan je saop{ten namesnicima i od wih je traèno da u odre|enom trenutku slu`bena Srbija u|e u otvorenu akciju. U tome je trebalo da u~estvuje i Crna Gora.30 U vezi s tim planom Mi- leti} ukazuje na to da je za wegovo ostvarewe potrebna puna unutra{wa politi~ka sloga. Namesni{tvo, naprotiv, podsti~e neslogu me|u politi~- kim strankama.31 * * * U ~lanku „Da li je ’obrt politike’ u Beogradu?” Mileti} je, govore}i o promeni srpske spoqa{we politike istakao da je u tom trenutku za Srbe od ve}eg interesa spoqa{wa politika nego unutra{wa i zakqu- ~io: „Spoqa{wu akciju dakle {to pre dok Bosanaca nije nestalo, dok se Bosna i Hercegovina ‘kulturnim Arnautima’ nije napunila, dok u Srbiji narod jo{ meku{niji postao nije, dok je jo{ na granici Srpstva ~ila mi- {ica srpska”. Smatra da smetwa tome poduhvatu ne treba da budu dinasti- ~ki interesi. Wega bi trebalo re{avati posle kona~nog oslobo|ewa od Turaka. ^lanak zakqu~uje: „Zato {to pre svezu izme|u Srbije i Crne Go- re, i akciju protiv Turske”.32 U veoma op{irnom tekstu pod naslovom „Srbija” Mileti} je analizirao stawe u Srbiji.33 Ukazao je na svemo} vlade i nepostojawe gra|anskih prava, u prvom redu slobode {tampe. Pomiwe i brojnost birokratije: „Srbija je takore}i domena, spajiluk za izdràvawe ~inovnika”. Sko- ro sva inteligencija je u dràvnoj slu`bi. Izlaz je video u obrazovawu liberalne stranke, koju }e ~initi qudi koji ne zavise od vlade i vlasti. Po wegovom mi{qewu Srbija ima najvi{e zna~aja i va`nosti za Srpstvo u oslobo|ewu srpskog naroda i wegovom ujediwewu. To je jedino 30 Milorad Ekme~i}, Ustanak u Bosni 1875–1876, Beograd 1996, 72; Nikola P e - trovi}, Svetozar Mileti} (1826–1901), 154–155. 31 Vaso V ojvodi}, Ujediwena omladina srpska o pripremawu ustanka na Bal- kanu 1871–1872. godine, u Zborniku radova, Ujediwena omladina srpska, Novi Sad 1968, 305–314. 32 Zastava, 16. jula 1871, br. 82, Sabrani spisi II/3, 198–199. 33 ^lanak je objavqen u Zastavi u pet nastavaka, septembra 1871, a 1872. u Letopisu Matice srpske, u svesci 114, str. 78–113 pod naslovom „O ustavu i ustanovama u Srbiji”. Svetozar Mileti}, Sabrani spisi II/3, 278–306. 188 poqe na kojem bi se mogla posti}i sloga celog srpskog naroda. Uslov si- gurnom oslobo|ewu Bosne i Hercegovine je sporazum izme|u Srbije i Cr- ne Gore. „Ima ji, koji kaù, da vlada srpska ni{ta spoqa preduzimati, i na kocku metuti ne moè, dok je knez maloletan, da i druga regentstva nisu tako {to preduzimala. No u ustavu nema prepone tome, i ne vidimo, za{to bi regentstvo zgodne prilike propu{talo samo zbog maloletnosti kneza, pa ne znamo otkuda bi knez imao pravo, zemqu i narod rizikati, a da narod za vreme maloletstva kneèva nema pravo rizikati {to, pa ma to naposletku i kneèv venac bio. U istoriji imamo vi{e primera, da se za vreme regentstva najva`nija i najrizi~nija dela obavqaju. Samo regentstvo u svom nastupnom pro- glasu obreko{e onda, kad behu na tri godine izabrani, pa evo i peta godina nastala, i nema~ko-pruski rat pro|e, a Srbija ostade ista, kolika je i bila. Mi ba{ naprotiv mislimo, da se za vreme maloletstva kneèva mnogo mawe po kneza rizika, nego kad se {to tu wegovim imenom rizi~no preduzme, jer bi neuspe{an rad i{ao na ra~un i opasnost maloletnog kneza, nego na ra~un oni, koji wegovo pravo vr{e, pa i odgovornost za to nose. Ko dakle i tu da ne do|e na misao, da birokracija vi{e svoje sto- lice, nego kneèv presto ~uva?” Daqe je Mileti} dao svoje mi{qewe o najva`nijim ustavnim pitawima. Kritikovao je re{ewa postoje}eg ustava, u prvom redu ure|ewe zakonodavne vlasti i nepotpunu zakonodavnu vlast narodne skup{tine i ograni~eno buxetsko pravo, pitawe politike odgovornosti ministara, strukturu narodne skup{tine, gra|anska prava i slobode i wihove ograni~enosti, u prvom redu slobode {tampe, o ~emu veoma detaqno raspravqa. O zna~ajnim promenama na planu me|unarodnih odnosa Mileti} je raspravqao u ~lanku „Austro-Ma|arska i istok”. On je ukazo na promene koje su se desile u samoj Austro-Ugarskoj. Istakao je da }e nesposobnost Austrije da se sporazume sa slovenskim narodima biti razlog wene kona- ~ne propasti. Austrijska politika je oterala zapadne Slovene u naru~je, u koje je oterala i kneza Milana. Komentari{u}i put kneza Milana u Livadiju u posetu ruskom caru, Mileti} konstatuje da je razlog tome to {to je srpska vlada naposletku uvidela da ju je austrougarska diplomatija uop{te, a i ugarska vlada posebno, obmawivala i zavaravala. Srbiji je obe}avana Bosna i Hercegovina, a ustvari su kovani planovi za wihovo osvajawe. No kako je dinasti~ko pitawe bilo poglavita poluga prijateqstva i veze izme|u Austro-Ugarske, a osobito Ugarske i srpske vlade, ishod Kara|or|evi}eve parnice je zadao posledwi udarac tome prijateq- stvu.34 Srpsko-ma|arsko prijateqstvo je dovelo do opadawa simpatija ju`noslovenskih naroda prema Srbiji i porasta ugleda Crne Gore i wene dinastije. „... pokaza se da re~ena plemena upiru svoje o~i na malenu, ali juna~ki odva`nu, za oslobo|ewe i ujediwewe srpski plemena u Turskoj 34 Zastava, 20. oktobra 1871, br. 123 i 22. oktobra 1871, br 124, Sabrani spisi II/3, 328–335. 189 odu{evqenu, i na prijateqstvo Rusije naslowenu Crnu Goru.” Bilo je krajwe vreme da se ruskom caru pokloni knez, i jo{ vi{e – Blaznavac. Ako je pak svrha toga puta bila da se postigne dinasti~ki presti` i uta- kmica sa Crnom Gorom i umawivawe veza Rusije i Crne Gore, to ne}e dovesti do uspeha. „Naslon na Rusiju moè samo onda imati beri}etni po- sqedica po op{tu cel naroda, ako se osniva na me|usobnom sporazumqewu kako Srbije i Crne Gore, tako uop{te srpski, pa i drugi srodni plemena na Balkanskom poluotoku – ina~e naslon taj, i takmica u traèwu tog naslona ne bi bio stub, nego nadgrobni kamen samostalnosti i slobode srpske.” Svrha putovawa u Livadiju treba da bude u~vr{}ewe sloge izme- |u Srbije i Crne Gore, u ciqu oslobo|ewa Srba i drugih naroda na Bal- kanskom poluostrvu. Mileti} je jasno uo~avao i obja{wavao kakvi su interesi Austro- Ugarske u re{ewu isto~nog pitawa. On upozorava na to da postoje svi znaci da se re{ewe isto~nog pitawa pribliàva. Slikovito je objasnio kakve su interese za o~uvawe Turske imale velike sile. „Ako }emo uporediti Tursku sa starim ~ovekom, koji ima neke materijalne obaveze prema nekome za svoga ìvota, onda }emo Englesku uzeti kao ‚nekog’ koji se stara da taj stari ~ovek {to duè ìvi, kako wegove obaveze zbog kojih onaj ima koristi, ne bi prestale. Austrougarsku pak prema takoj prispodobi moèmo smatrati kao onoga, koji nema istina nikakvi prava, ali bi opet hteo, – i nada se da }e mu se èqa ispuniti – da bude naslednik star~ev. Stoga mu nije stalo do ìvota star~eva, ali opet voli i to, nego da po smrti pravi naslednici zauzmu ostavinu. Dok starac ìvi, nada se ovaj, da se i pravim naslednicima moè {ta desiti, i onda on dolazi na red.”35 U po~etku vladavine Namesni{tva postojala je nada da }e oni pristu- piti politi~kim reformama.36 Posle izvesnog vremena, Mileti} je i prema politici Namesni{tva zauzeo kriti~an i opozicioni stav, kao i ranije prema knezu Mihailu. Do{lo je do razlaza izme|u Vojvo|ana i liberala u Srbiji, koji se vi{e nisu slagali u oceni unutra{we politike Srbije. Slobodan Jovanovi} je osnovne Mileti}eve zamerke namesni~kom reìmu video u slede}em: prvo, on nije verovao u iskrenost namesni~kog liberalizma, imaju}i tu pre svega kao dokaz Ustav od 1869. godine i wegova re{e- wa: ure|ewe zakonodavne vlasti, slobodu {tampe, zakon o odgovornosti ministara. Namesni~ku ustavnost je ocewivao kao la`nu ustavnost, a namesni- ~ki liberalizam kao la`ni liberalizam. Drugo, on se nije slagao sa namesni- ~kom spoqnom politikom. Imao je utisak da se namesni{tvo potpuno odvo- jilo od Rusije i podredilo austrijskom, odnosno ma|arskom uticaju. înilo mu se da namesni{tvo interese Srbije stavqa iznad interesa Srpstva. On pak, smatra da ne leì spas Srpstva u Srbiji, nego spas Srbije u Srpstvu.37

35 „^udni znaci”, Zastava, 10. decembra 1872, br. 146, Sabrani spisi II/3, 805–808. 36 Slobodan Jovanovi}, Vlada Milana Obrenovi}a, kwiga prva (1868–1878) , Beo- grad 1926, 49. 37 Isto, 135–139. 190

* * * Krajem 1872. godine u Zastavi je objavqen ~lanak „Obzor na godinu 1872”, u kojem je dat kratak pregled politi~kih zbivawa u protekloj godini. Te je godine knez Milan stupio na vladu. Zbog wegovog puta u Li- vadiju Austro-Ugarska se osvetila zabranom u~e{}a Srba iz Ju`ne Ugar- ske u proslavi koja je povodom kneèvog punoletstva organizovana, u ~e- mu je nedostojnu ulogu odigrao generalni konzul Kalaj, a dvojica Srba bez ikakve krivice dospeli u zatvor. Pomiwe se srpsko potraìvawe malog Zvornika sa Sakarom, uz napomenu da je za uspeh u svakom poduhvatu nu`na sloga Srbije i Crne Gore.38 Po~etkom slede}e godine je, tako|e u Zastavi, sada op{irnije, data rekapitulacija politi~kih doga|aja protekle godine.39 Mileti} ne ocewuje povoqno srpsku politiku u toj godini. Oslobo|ewe i ujediwewe onostranog srpstva je jo{ otvoreno pitawe. Prvi uslov za ostvarewe tog ciqa, sloga Srbije i Crne Gore nije razvijena u poèqnoj meri. Mada se u Srbiji jo{ uvek gleda Pijemont srpstva, uzalud se u woj traè Kavuri. Postoji neki mali napredak na privrednom poqu, ali je uo~qiv i razvitak plutokratije, {to zemqi ne obe}ava neku sre}u. Na poqu politike se nije desilo ni{ta vredno pomena. „în punoletstva kneza Milana i primawe vlade, {to tako|e spada na ovu godinu koju pregledamo, za nas je zna~ajan samo po tome, {to sad ne}e maloletnost i privremenost namesni{tva sluìti za ki{obran od prekora i za izgovor neve{toj i mlakoj politici srpskih dràvnika. Sam taj ~in – primawe vlade, ne obeleàva u politici Srbije nikakvu ‚menu’, te stoga ne moè imati vi{e zna~aja sve dotle, dok mu dela to ne dadu.” Po~etkom 1873. godine, rekapituliraju}i doga|aje protekle godine, Mileti} je govorio i o punoletstvu kneza Milana: „în punoletstva kneza Milana i primawe vlade, {to tako|e spada na ovu godinu koju pregledamo, za nas je zna~ajan samo po tome, {to sad ne}e maloletnost i privremenost namesni{tva sluìti za ki{obran od prekora i za izgovor neve{toj i mlakoj politici srpskih dràvnika. Sam taj ~in – primawe vlade, ne obeleàva u politici Srbije nikakvu ‚menu’, te stoga ne moè imati vi{e zna~aja sve dotle, dok mu dela to ne dadu.”40 Mileti} o~i- gledno nije gajio preterane nade u promenu srpske politike, koja bi mogla nastupiti kneèvim punoletstvom, imaju}i u vidu da su na vlasti ostali isti qudi. Vladu je obrazovao Blaznavac, ministar inostranih poslova je bio Risti}, a resor unutra{wih poslova je pripao Radivoju Mi- lojkovi}u, koji ga je i do tada drào. Posle iznenadne Blaznav~eve smrti vlast je jo{ neko vreme prepu{tena Jovanu Risti}u.41 38 Zastava, 30. decembra 1872, br. 153, Sabrani spisi II/3, 825–830. 39 „Na{ narod u god. 1872”, Zastava, 14/26. januara 1873, br. 6, Sabrani spisi III, Beograd 2002, 25–29. 40 Knez Milan je napunio osamnaest godina i preuzeo vlast avgusta 1872. godine. 41 êdomir P o p o v, Vladavina kneza Milana Obrenovi}a (do 1875), Istorija srpskog naroda V/1, Beograd 1981, 341. 191

U op{irnom ~lanku „Poloàj Srbije na istoku” Mileti} je analizirao me|unarodne prilike, poloàj Srbije i wenu spoqnu politiku.42 „Kad se knez Mihailo u Srbiju vratio, a naro~ito kada je stupio na vladu, on je bio sa Ugarskom, sa ma|arskim dràvnicima u dobrom sporazumqewu, u prijateqskom odno{aju, jama~no ne toliko zbog li~ni sveza, ili obaveza, ili zbog svoji aristokratski ose}aja, koliko zbog toga, {to je mislio, i verovao da }e Ugarska, da }e ma|arski dràvnici, da }e ma|arski narod, biti prijateq Srbiji, srpskom narodu, i da ne}e biti pre~aga, nego moralna poluga onakom re{ewu Isto~nog pitawa, kakvo je u interesu neposredno hri{}anski naroda na istoku, posredno i samoj Ugarskoj, i narodima od Karpata do Adrije”. Ma|ari su kneèv put u Livadiju tuma~ili kao reakciju na ishod parnice protiv Aleksandra Kara|or|evi}a, kao da sami nisu za to dali nikakav povod. „Promena dakle, odno{aja Srbije prema Austrougarskoj, a naro~ito prema Ugarskoj, bila je nu`na posledica ne samo unutra{we Slavenima protivne austrougarske politike, nego i spoqa{we posle francusko-nema~kog rata, i inaugurisawa politike prema Turskoj i Istoku”, zakqu~io je Mileti} svoju analizu. U vezi sa putovawem Jovana Risti}a u Be~, aprila 1873. i komentara ma|arske {tampe o tom putovawu i wegovim motivima, Mileti} je u ~lanku „Risti}ev put u Be~” ponovo na~inio kratku analizu me|unarodnih odnosa i poloàja Srbije me|u velikim silama, Austrougarskom i Ru- sijom. Ma|arski list je ovu posetu uglednog srpskog dràvnika protu- ma~io kao priznawe i uvi|awe Srbije da je upu}ena na Austrougarsku i da bez we ne moè preduzeti nijedan korak unapred. Mileti} pak, ospo- rava da je ovo putovawe zna~ilo dezavuisawe i pokajawe zbog kneèvog puta u Livadiju, u posetu ruskom caru. Kada je o Risti}u re~, nema sumwe u wegovu naklonost prema Rusiji, ona moè biti mo`da samo preterana. Wegov put u Be~ je, po Mileti}evom mi{qewu, sasvim u skladu sa ruskom politikom. Na kraju on zakqu~uje da kod Srba ne postoji ni prijateqstvo ni neprijateqstvo prema drugim narodima i dràvama: merilo srpskih simpatija i antipatija je oslobo|ewe i ujediwewe srpskog naroda i drugih slovenskih plemena na istoku. Uveren je da pored srpske, odnosno ju- `noslovenske dràve moè postojati celokupnost, samostalnost, pa i nezavisnost ma|arske dràve. Dok se god to ne priznaje, dok se ukr{taju interesi srpskog i ma|arskog naroda, ne moè biti izmirewa duhova i prijateqstva izme|u Srbije i Austrougarske. Kada ma|arski dràvnici budu smatrali da Istok treba da pripadne isto~nim narodima, to }e zna~iti kraj nepoverewa i nesporazuma.43 O kneèvom putovawu u Carigrad Mileti} je pisao i u ~lanku „Da uskrsne narod srpski i rasto~e se svi vrazi wegovi!” Kritikovao je kne- 42 Zastava, 1/13. aprila, br 39 i 4/16. aprila 1873, br. 40, Sabrani spisi III, 109–114. 43 Zastava, 8/20. aprila 1873, br. 42, Sabrani spisi III, 115–119. 192

èv planirani put u Carigrad, na poklowewe sultanu, ocewuju}i ga kao sramotu i grehotu. To bi zna~ilo kneèvo odricawe od onog zadatka, koji od wega o~ekuju hri{}anski narodi od Srbije. Mada u Srbiji jo{ nema prave ustavnosti, a jo{ mawe parlamentarne odgovornosti ministara, za ovakve poteze, kao {to je put u Carigrad, odgovoran je knez narodu, srpskom javnom mwewu i dostojanstvu srpskog naroda.44 Mileti} izraàva i sumwu u eventualni ruski uticaj na ovu odluku. Ako je on postojao, namera mu je bila da se u narodu diskredituje srpska dinastija, da bi se na~inilo mesto za ruske cari}e. Ako ruska vlada ne}e da pomogne Srbiji i Slovenima, nema pravo ni da ih poniàva u o~ima sveta i srpskog naroda. Srbi mogu i sami da se oslobode, a Rusija treba i sama da se oslobodi „svoji Nemaca, velika{a i ~inovnika, a naro~ito od ‚samodràv- qa’”. Ruskom dvoru se ne treba ropski podavati, zakqu~io je Mileti}. Rusiji je Srbija mo`da potrebnija, nego ona Srbiji. Mada kriti~an prema kneèvim postupcima, Mileti} je ipak jo{ uvek odgovornost za neke postupke ~e{}e pripisivao vladi i ministrima nego samom knezu. Za otpu{tawe iz slu`be kapetana Save Gruji}a, zbog wegove objavqene kritike vojne organizacije, Zastava pi{e: „No nije uvreda, kao {to nam nije ni namera uvrede, kad kaèmo da je knez jo{ tako mlad da se puna ne samo politi~na, nego i moralna odgovornost za postupak prema Savi Gruji}u, samo na ministra obaliti moè, premda se i to ne moè pretajiti, da je stvar koliko na~elno, i po posqedicama zama{na, ipak prosta, da je sam ose}aj, i sva}aj qudskog dostojanstva, srpskog ponosa i ‚oficirske ~asti’ dovoqan sudija”. U vezi sa istim slu~a- jem, kao i osudama urednika Javnosti i Svetozara Markovi}a, Mileti} je kritikovao nepostojawe slobode {tampe u Srbiji.45 Mileti} je razmatrao politi~ke prilike u Srbiji posledwe godine, posle formirawa mladokonzervativnog Marinovi}evog kabineta 22. oktobra, u ~lanku pod naslovom „Stawe u Srbiji“.46 U wemu se osvrnuo i na neke spoqnopoliti~ke doga|aje, a i na unutra{we politi~ke odnose. Oce- nio je da nema nijedne dràve u Evropi gde je zakon o {tampi dao toliko maha vladi za politi~ke progone {tampe i gde na tom poqu ima toliko zloupotreba. Osudio je na~in na koji je do{lo do Risti}evog pada i do smene vlade, ukazuju}i na to da vladalac treba da se uzdigne nad politi~kim strankama i strana~kim strastima, te da vlade ne formira prema li~noj naklonosti ili obara zbog li~ne mr`we, nego u dràvnom interesu. Naro~ito o{tro je kritikovao vladine spoqnopoliti~ke poteze. Ponovo je istakao da je kneèv put u Carigrad povodom pitawa Malog Zvornika bio ponièwe kneza pred sultanom, a Srbije pred ostalim svetom. Osudio

44 Zastava, 15/27. aprila 1873, br. 44, Sabrani spisi III, 120–124. 45 Zastava, 9/21. januara 1874, br. 4, Sabrani spisi III, 186–189; „Sloboda {tampe u Srbiji”, Zastava 3/15. marta 1874, Sabrani spisi III, 190–193. 46 Zastava, 27. oktobra/8. novembra 1874, br. 127 i 30. oktobra/11. novembra 1874, Sabrani spisi III, 227–233. 193 je i brojna kneèva putovawa sa velikom svitom i postavio pitawe ciqeva i opravdanosti te „skupocene promenade“ po Evropi. Ta putovawa nisu ni doprinela nekom diplomatskom uspehu, jer knez ~esto nije ni bio priman od dràvnika koje je èleo da poseti. Krivicu za to on ne pripisuje toliko knezu, jer putovawa nisu privatne prirode. Ministar predsednik koji ga prati je odgovoran za spoqa{wu i unutra{wu politiku Sr- bije, {to se kneza ti~e, „ipak je mlad, neuk i neiskusan, kome se ta{tine oprostiti, a samovoqe ustavom i zakonima zakratiti mogu. Odgovorno je ministarstvo – odgovoran je Marinkovi}, koji stvara stawe, koje ako i ne namerno, ali u posqedicama svojim vodi katastrofi, koja Srbiju moè na~initi provincijom Austrougarske, ili sekundogeniturom koga suseda, uz masniju apanaù za ‘putoqubivoga’ kneza, a mo`da i – neki velika{a u Srbiji.“ U ~lanku „Vlade u Srbiji” Mileti} je zakqu~io da Srbija nije parlamentarna zemqa, gde bi vlada bila politi~ki odgovorna narodnoj skup- {tini i gde bi vlada koja je izgubila poverewe narodnog predstavni{tva bila otpu{tena sa vlasti. Ona nije u pravom smislu ni ustavna zemqa, tj. zemqa gde obe strane, vladalac i skup{tina imaju jednako pravo u dono- {ewu zakona. Mada se isticalo da je knez Milan, vaspitan u Francuskoj, doneo i razvio duh ustavnosti, Mileti} se pita, povodom posledwih promena vlade u Srbiji, {ta je razlog {to kneza zaobilazi qude, koji uì- vaju poverewe skup{tinske ve}ine. „Mi drìmo da je vreme da se vlada- teqi Srbije vi{e oslawaju na mi{qewe, i èqu svoga, pa i ostalog srpskog i slavenskog naroda, nego na milost i nemilost nekih stranih sila, ili wini agenata, koji ako i mogu privremeno spoqa{wu akciju spre~iti, ali ne mogu bar unutri ni{ta u~initi, ili smetati, kad je i dok je vla- dateq s narodom suglasan, dok je ne samo Srbija kao zemqa i narod, nego i vlada obgrqena rukama prijateqstva srodni plemena.” Mileti} odbija prebacivawa da postoji te`wa da se iz Novog Sada zapoveda Srbiji i wenoj vladi, ali i napomenuo da izvan Srbije ìvi skoro tre}ina srpskog naroda, ~iji su preci do{li ovamo s namerom da pripomognu oslobo|ewu stare otaxbine, te imaju i pravo i du`nost da razmi{qaju o uslovima opstanka i razvitka srpskog naroda u celini, jer se to ne ti~e iskqu~ivo Srbije.47 U ~lanku „Stoglava a`daja reakcije u Srbiji” Mileti} je kritikovao konzervativnu stranku Marinovi}a i Gara{anina. Umesto „lojalne i miroqubive” u spoqnoj politici i „konzervativne ili konzervativno-liberalne” u unutra{woj, Mileti} je ozna~ava kao „servilnu” spoqa, a re- akcionarno vlastoqubivu iznutra. Reakcija je i samog kneza nagovorila da pozove nekolicinu skup{tinara, i ukori i wih i skup{tinu, {to brojnim interpelacijama oteàva posao vladi. U ustavnoj monarhiji je vladalac neprikosnoven, neodgovoran, a posledica, jamstvo a i uslov te nepri- kosnovenosti i neodgovornosti je da se knez ne me{a, i da ga stranke ne 47 „Vlade u Srbiji”, Zastava 9/21. februara 1875, br. 17, Sabrani spisi III, 257–259. 194 me{aju u partijske stvari i razmirice. „Neustavno je vladaoca uvla~iti u diskusiju, bilo u skup{tini, bilo van we. Vladalac vaqa da stoji nad strankama, ili samo da motri, kakav pravac preteè na vagi – na vagi narodnog predstavni{tva, i je li ovaj suglasan pravcu i struji u samom narodu, i da prema tome ude{ava vr{ewe oni prava, koje mu vr{iti pristo- ji, i to ne lice k licu Narodnoj skup{tini ili wenom pozvanom ali ‚ne- zvanom’ odlomku, nego putem odgovornog ministarstva. [...] Koji je jo{ ustavni vladalac u Evropi pozvao preda se poslanike narodne ad audien- dum verbum regium – na ~itawe bukvice, i davawe ukora.” Me|u wima je bio i Adam Bogosavqevi}, a knez im je obja{wavao „da administrativna dela vlade ne podleè kontroli Skup{tine”. Pomiwe slu~aj kneza Miha- ila i konstatuje da je upravo to bio pogre{an, prvi „kobni” korak Mi- hailov. „I zar se sme savetovati mladome knezu ono, {to je knezu Miha- ilu moglo pro}i, osobito u vremenu, kad jo{ nije bilo ustavnosti sa mi- nistarskom odgovornosti?”48 Sli~an je ton ~lanka pod naslovom „Kob nad Srbijom”, gde je Mile- ti} izloìo svoje poglede na karakter monarhijske ustavne vlasti i parla- mentarizma. Monarhijska je vlast neodgovorna i neprikosnovena, ali su za- to ministri odgovorni, za dràvna dela podleù javnom, a i dràvnom sudu, bez obzira na to, da li ih vr{e pod imenom i sa potpisom vladaoca, ili u svoje ime. Ocewuju}i unutra{wu politiku u Srbiji, on zakqu~uje da Srbija nije parlamentarna zemqa, a nije u pravom smislu ni ustavna drà- va. U Srbiji postoji jedna koterija koja je uzela vlast i „prestol pod za- kup“. Ona nema dovoqnog oslonca u narodu, te se oslawa na strane sile, poglavito na austrougarskog generalnog konzula, a ma|arskog prokonzula nad Srbijom: „Obrenovi}i su i u spoqa{woj i u unutra{woj politici zao- stali iza onoga o~ekivawa, {to je srpski narod u Srbiji i Turskoj u wi poloìo [...] Knez Milan tako|e predaje se u ruke koterije, koja ho}e da ugu{i svaki slobodan razvitak u Srbiji, i oko Srbije, i kojoj je ma|arski prokonzul protektor. Ta koterija navela je i u spoqa{woj politici kneza Milana na tanak led. Da zaglavi fijasko i ponièwe Srbije, i kneza u Ca- rigradu, rastrubi u Bukure{tu u~iwen neki savez me|u Romanijom i Srbi- jom, a kad tako, a ono romanski oficiozni list „Presa” pre negde, jama~no povodom beogradske razmirice sa pruskim konzulom, re~e: da nema ni{ta traìti s one strane Dunava, da ona pripada Zapadu, da Istok po~iwe s one strane Dunava, i po tome da je se isto~no pitawe i{ta ne ti~e. Rastru- bi se tako|e iz Beograda, da }e crnogorski knez Nikola pooditi Bukure{t, i tim putem i Beograd, a od svega toga na Cetiwu nije ni pomena bilo, nego je sve to bio Marinovi}ev ‚humbug’. I kad mi tako {to knezu Milanu pred o~i iznosimo, onda smo mi, neprijateqi knezu i Srbiji’”. Mileti} je odbio optu`be da je ovakvo pisawe Zastave neprijateq- sko i istakao da „nekorektan” i neustavan postupak kneèv, kao {to je 48 „Stoglava a`daja reakcije u Srbiji”, Zastava 12/24. februara 1875, br. 18, Sabrani spisi III, 260–264. 195 slu~aj zastra{ivawa narodnih poslanika Zastava ima i pravo i du`nost da kritikuje, pogotovu ako se to u doti~noj zemqi ne moè. I u ovom slu- ~aju je Mileti} najve}u odgovornost za ovaj postupak pripisao kneèvim savetnicima, isti~u}i da samom knezu nedostaje iskustvo, {to se sti~e sa godinama. Zakqu~io je da je knez Milan pao u zamke svojih udvorica, koji se ne stide da se kao zreli qudi dive mudrosti dvadesetogodi{weg kneza. Nagla{ava da kritika kneza nije gest neprijateqstva prema wemu i zakqu~uje da je krajwe vreme da knez kao ustavni vladalac povrati saglasnost izme|u narodne skup{tine i vlade.49 U ~lanku pod naslovom „Nasledstvo prestola u Srbiji” Mileti} se bavio jo{ jednim pitawem ustavnog ure|ewa Srbije – nasle|ivawem prestola. Povodom predloga grupe poslanika o izmenama ustava, Mileti} je izneo svoje mi{qewe o predloènoj izmeni odredaba o nasle|ivawu prestola. Po postoje}im ustavnim odredbama presto Srbije u slu~aju da knez umre bez naslednika, nesle|uju potomci Milo{evih k}eri. U izmenama koje je predloìla grupa poslanika ove odredbe se mewaju tako {to se predvi|a da }e sam knez odrediti naslednika, ako ostane bez poroda, a ako umre pre dono{ewa ove odluke, narod slobodno bira vladaoca. Mile- ti} je smatrao da je ovo re{ewe na~elno ispravno, ali da neredovne prilike koje nastaju u takvim situacijama zahtevaju da nasledni red bude unapred uzakowen. Podse}aju}i na ugovore kneza Mihaila sa crnogorskim knezom Nikolom, Mileti} se pita ne bi li u slu~aju izumirawa dinastije Obrenovi}a bilo dobro re{ewe da srpski presto nasledi crnogorska loza Petrovi}a. Time se otklonila i jedna smetwa ujediwewu srpskog naroda na Balkanu – postojawe dveju dinastija.50 Povodom austrougarskih pritisaka da se raspusti srpska narodna skup{tina, Mileti} je marta 1875. pisao o odnosu Austrougarske prema Srbiji i zakqu~io da je ta~na wegova ocena da se ide na to da austrougarski konzul postane prokonzul u Srbiji. U svojim politi~kim potezima knez mora uvaàvati raspoloèwe naroda i imati vi{e poverewa u narodnu skup{tinu. „Pitawe je dakle postalo: ko pred srpskim prestolom u Beogradu vi{e vredi: Kalaji i Marinkovi}, ili narod srpski i Na- rodna skuptina?“, pita se Mileti}.51 * * * U vreme Hercegova~kog ustanka i otvarawa Isto~ne krize Mileti- }eva je politi~ka aktivnost bila najìvqa, a wegova o~ekivawa od Sr- bije i srpske vlade najve}a. Proteklih petnaest godina ciq Mileti}eve nacionalne politike bio je da Balkan pripadne balkanskim narodima, ko- 49 „Kob nad Srbijom”, Zastava 26 februara/10. marta 1875, br. 24, Sabrani spisi III, 278–282. 50 „Nasledstvo prestola u Srbiji”, Zastava 9/21. marta 1875, br. 29, Sabrani spisi III, 296–298. 51 „Knez i skup{tina”, Zastava 12/24. marta 1875, br. 30, Sabrani spisi III, 302. 196 ji svoje nacionalno oslobo|ewe treba da postignu zajedni~kom oruànom borbom, samostalno, a bez uplitawa evropskih velesila. Stoga je razumqivo {to je Mileti} doga|ajima u Hercegovini i wihovim mogu}im po- sledicama posvetio izuzetno veliku pa`wu. U po~etku Hercegova~kog ustanka bio je rezervisan, podozrevaju}i da u wegovom izbijawu ima austrijskog u~e{}a. Smatrao je da ima dosta in- dicija koje su potvr|ivale tu sumwu, kao {to je bila koncentracija austrijskih trupa na bosanskoj granici, vesti o prelasku dvadesetak pre- obu~enih austrijskih {tapskih oficira u Bosnu i Hercegovinu sa speci- jalnim zadatkom, kao i pisawe nekih be~kih listova da su dva pobuwena mesta istakla austrijsku zastavu.52 U po~etku ustanka procenio je da je pobuna u Hercegovini „mesne ili pokrajinske prirode“ i da se iz we ne}e zatalasati Isto~no pitawe, s obzirom na tada{wu konstalaciju u Evropi i na Balkanskom poluostrvu i na trojecarski savez.53 Mileti} je povodom toga ponovo naglasio da je protiv re{ewa Isto~nog pitawa posredovawem velikih sila, a posebno Austro-Ugarske, jer bi prisajedi- wewe Bosne i Hercegovine Austro-Ugarskoj bilo prava nesre}a za srpski narod. Pla{io se intervencije i okupacije ovih zemaqa, bez kojih srpskoj dràvi na jugoistoku nema budu}nosti, ni trajnog opstanka i razvitka.54 Wegovo dvoumqewe na po~etku Hercegova~kog ustanka bilo je opravdano, jer su i me|unarodna situacija i prilike u Srbiji bile nepovoqne, nepo- voqnije nego 1866, ili 1870–1871, kada je Mileti} forsirao oruànu akciju na Balkanu. Srbija nije bila vojni~ki pripremqena za rat. Nije pri- dobila saveznike za masovni oruàni ustanak na Balkanu. Rat je zapo~i- wao u senci aspiracija Austrougarske prema Bosni i Hercegovini i poga- |awa izme|u Rusije i Austrougarske o podeli interesnih sfera na Balka- nu, ~emu je uskoro i usledio sporazum u Rajh{atu.55 Mileti}evi odnosi sa srpskom vladom su u to vreme bili krajwe po- gor{ani. Po~etkom 1875. Zastava je ponovo bila zabrawena u Srbiji. U vreme kada su stizale najdramati~nije vesto i borbama u Hercegovini, stigao je i glas iz Be~a o kneèvoj veridbi. Mileti} je u Zastavi o{trim i podrugqivim re~ima napadao kneza Milana {to se u vreme izbijawa ustanka sprema za ènidbu. Kneèvu ènidbu je Mileti} ocenio kao ne~uveno vre|awe srpskih ose}awa i pisao da se „ovo ne zove obru- ~iti, nego obrukati vladaoca srpskog“. Nije mogao da razume {to se knez sprema za ènidbu u tako sudbonosnom trenutku. Uo~ava ~udnu kob Obrenovi}a, da ih udvorice sa jedne iste strane hvataju u svoje mreè, a

52 „Hercegova~ka pobuna”, Zastava 9/21. jula 1875, br. 79, Sabrani spisi III, 416; Nikola Petrovi}, Svetozar Mileti} (1826–1901), 205–206. 53 „Hercegova~ki ustanak i Crna Gora”, Zastava 16/28. jula 1875, br. 82, Sabrani spisi III, 429–431. 54 „Hercegovina i isto~no pitawe”, Zastava 23. jula/4. avgusta 1875, br. 85, Sabrani spisi III, 434–437; „Varnica ili plamen?”, Zastava 25. jula/16. avgsta 1875, br. 86, Sabra- ni spisi III, 438–442. 55 Nikola Petrovi}, Svetozar Mileti}, 208. 197

ènske neprilike u toj kobi igraju takvu ulogu. I kneza i narod je Ma- rinovi} obrukao kneèvim putovawem u Be~, radi ciqa neprili~nog u tada{wim okolnostima. Mileti} ~ak pomiwe i nevestin veliki miraz: „On [knez] je na{ao „pupilu“ sa nekoliko, ako je istina, miliona rubaqa! On, kao, {to „Pan~evac“ re~e, volije Nataliju nego bataliju. Srpsku pupilu, Hercegovinu i Bosnu, on ostavqa srpskom narodu na du{u. Srbi u Srbiji – gde vam je obraz srpski, gde ponos juna~ki?“.56 Mileti} je negodovao protiv obrazovawa liberalno-konzervativne vlade, takozvanog konzervativnog ministarstva, formiranog pred kneèvo ven~awe. Weno formirawe je Mileti} smatrao kao potpuni debakl srbi- janskih liberala. Liberali, koji su se 1858, u jednoj revolucionarnoj situaciji, kada je zba~en i proteran knez Aleksandar Kara|or|evi}, ba- cili u naru~je Milo{u Obrenovi}u, pla{e}i se ustanka nezadovoqnih seqa~kih masa, na{li su se u vreme vladavine namesni{tva na potpuno reakcionarnim pozicijama. Najzad su pristali na poniàvaju}e u~e{}e u jednoj vladi ~iji je zadatak bio da uti{a nezadovoqstvo koje su izazvali Milanovi ènidbeni planovi.57 Mileti}evo pisawe je u Srbiji imalo znatnog odjeka, jer je Zastava u to vreme smatrana za najva`niji list u srpstvu.58 Mileti} je promenio mi{qewe o hercegova~kom ustanku i ratu s Turskom krajem avgusta, ohrabren juna{tvom hercegova~kih ustanika i op- {tim odu{evqewem za rat u srpskoj javnosti. Na izborima za srpsku narodnu skup{tinu su pristalice rata s Turskom dobile sem sadamnaest, sve ostale mandate. Od tada do svog hap{ewa, Mileti} se odlu~no zalagao za rat. Wegova borba je tekla na vi{e koloseka: u Zastavi, u razli~itim politi~kim kontaktima, prikupqawem pomo}i ustanicima, ali i u parla- mentarnim istupawima u ugarskom saboru, gde se borio za pravi~no re{e- we Isto~nog pitawa. On kli~e: „Dakle – „Rat s Turcima!”, zahtevaju}i da to bude „rat ozbiqan, sloèn i odlu~an” i izjavquje da je spreman da pred sada{wim i budu}im pokoqewima podeli moralnu odgovornost za odluku koju treba doneti. On smatra da su sazreli uslovi za oruànu akciju na Balkanu.59 Srbiji ne preostaje drugo, nego Porti staviti alterna- tivu: ili slobodu Bosne i Hercegovine, i Bugarske – ili rat.60 [to se ti~e austrougarskih Srba, obe}ava da }e oni izvr{iti svoju ~ove~ansku i nacionalnu du`nost i da ih u tome ne}e mo}i spre~iti ni Dunav, ni Sa- va, ni „Tisa”.61 Apelovao je na wih da pomognu ustanike dobrovoqcima i 56 „Marinovi} i kneèva ènidba”, Zastava 30. jula/11. avgusta 1875, br. 88, Sabra- ni spisi III, 443–446. 57 Nikola Petrovi}, Svetozar Mileti}, 206. 58 Slobodan Jovanovi}, Vlada Milana Obrenovi}a, kwiga prva (1868–1878), Beo- grad 1926, 291. 59 „Dakle – rat s Turcima!”, Zastava 3/15. avgusta 1875, Sabrani spisi III, 447–451; Nikola Petrovi}, Svetozar Mileti}, 207. 60 „Hercegovina i diplomacija”, Zastava 6/18. avgusta 1875, br. 91, Sabrani spisi III, 455. 61 Kalman Tisa, predsednik ugarske vlade. 198 nov~anim prilozima. Naro~ito se obra}ao penzionisanim oficirima, Srbima, da svojim stru~nim vojni~kim znawem priteknu u pomo} pobuwe- noj raji u Bosni i Hercegovini.62 Zajedno sa liberalima u Srbiji, Mileti} i narodwaci u Vojvodini su burno traìli da Srbija zarati. Javno mwewe u Srbiji i Crnoj Gori je bilo ratoborno. Mileti} je smatrao da }e odluka o pokretawu rata biti odlu~uju}a ne toliko za sudbinu Srbije, koliko za sudbinu kneza.63 „Izbor je slobodan”, pi{e Mileti}, „Dok je Srbije, bi}e i knezova, – ali da knez Srbije bude Andra{ijev namesnik, Rauh Srbije – to pravo, i ime, korist i ponos srpskog naroda u Srbiji podnositi ne moè i ne}e! Ako knez Milan ne}e, {irok mu je svet – ima ko ho}e. „Eno Nikole – eto rata s Turcima!”.64 Rezigniran zbog oklevawa da se rat zapo~ne, Mi- leti} je ocenio: „No ~ega srpski Pijemont nema, to je vladalaca, koji bi se srodili sa idejom oslobo|ewa i ujediwewa svoga plemena, kao {to su bili sardinski kraqevi, i dràvnika, koji bi se u plemenitom i rodoqu- bivom surevnovawu naticali u postizavawu te celi, ma i raznim putevi- ma. U Srbiji je ovladala dinasti~ka dvorska politika. Knez drì, da je Srbija ‚domena’, imovina za wegovo izdràvawe. Wemu je dosta Pijemont bez Italije – Srbija bez oslobo|ewa i ujediwewa ostale bra}e.” Ostalo mu je {imera, ili kako se sam izrazio: utopija“.65 Krajem godine je Mileti} ocenio da je do{ao odsudni ~as i da je krajwe vreme, da se srpski narod u Srbiji prene i uo~i opasnost u kojoj se nalazi, jer je srpstvo na raskr{}u i na dnevnom redu je pitawe o bi}u ili nebi}u srpskog naroda. „Sad ili nikad”, uzvikuje on.66 Po~etkom maja 1876. je obrazovana u Srbiji nova vlada pod predsedni{tvom Stev~e Mihailovi}a, u koju su u{li istaknuti liberalni prvaci: Jovan Risti}, Jevrem Gruji} i Vladimir Jovanovi}. Mileti} je krajem maja do{ao u Beograd u nameri da pomogne politiku srpske vlade i izrazi svoju podr{ku nameravanom koraku – ratu sa Osmanlijskim carstvom.67 Posle duè audijencije kod kneza Milana, Mileti} je napisao ~lanak pod naslovom: „Bratu brat, a Tur~inu rat”.68 62 Nikola P e t r o v i }, Svetozar Mileti}, 210–211; „Pomo}, bra}o, pomo}!”, Za- stava, 19. septembra/1. oktobra 1875, br. 116, Sabrani spisi III, 501–502. 63 „Knez Milan na raskr{}u“, Zastava 17/29. avgusta 1875, br. 97, Sabrani spisi III, 469. 64 „Srbija na raskr{}u”, Zastava 13/25. avgusta 1875, br. 95, Sabrani spisi III, 460–465; „Knez Milan na raskr{}u”, Zastava 17/29. avgusta 1875, br. 97, Sabrani spisi III, 466–469; „Ne}e li Milan – eno Nikole i – ’eto rata s Turcima’! ”, Zastava 24. septembra/6. oktobra 1875, br. 119, Sabrani spisi III, 513–515; „Mit ili rat?”, Zastava 11/23. marta 1876, br 40, 568–572. 65 „Balkanski Pijemont”, Zastava 12/24. oktobra 1875, br. 129, Sabrani spisi III, 516–519. 66 „Srpstvo na raskr{}u”, Zastava 21. decembra 1875/2. januara 1876, br. 169, Sabrani spisi III, 544–548; „Sad il’ nikad! – knezovima srpskim”, Zastava 24. februara/7. marta 1876, br. 31, Sabrani spisi III, 563–567. 67 Nikola Petrovi}, Svetozar Mileti}, 212. 68 Zastava 21. maja/2. juna 1876, br. 77, Sabrani spisi III, 595–598; Vasiq Popo- v i }, Isto~no pitawe, 188. 199

U ovim sudbonosnim i dramati~nim prilikama u Mileti}evoj politici nacionalno oslobo|ewe je dobilo ubedqivo prvenstvo nad pitawima unutra{weg ure|ewa i unutra{wih sloboda, koje ina~e nikada ranije nije razdvajao. Posledica svih ovih Mileti}evih akcija, intenzivne agitacije u korist rata protiv Turske i posete Beogradu, bio je snaàn pritisak ma|arskih vlasti na wega. Ma|arska vlada je od Srba, svojih podanika zahtevala bezuslovnu neutralnost u slu~aju srpsko-turskog rata, pod pretwom najstroìh mera.69 Osamnaestog juna 1876. je po~eo rat izme|u Srbije i Osmanlijske carevine, a 5. jula je uhap{en Svetozar Mileti}. Na slobodu je pu{ten tek posle zavr{etka rata i zakqu~ewa Berlinskog kongresa, 15. novembra 1879. godine. Slobodan Jovanovi} je ocenio da je Mileti}evo hap{ewe bilo razlog {to je u~e{}e Vojvo|ana u ratu bilo nedovoqno, nimalo u skladu sa propagandom koja je vo|ena. Obezglavqeni Mileti}evim zatvarawem, nisu bili u stawu da organizuju ozbiqniji dobrovoqa~ki pokret.70 * * * Te{ki uslovi ovog tamnovawa i ozbiqno naru{eno zdravqe uticali su na Mileti}evu politi~ku delatnost posle izlaska iz zatvora. Slede- }ih nekoliko godina, koliko je jo{ bio aktivan u politi~kom ìvotu, on nije prestajao da se bavi i prilikama u Srbiji. Me|utim, onog o{trog, beskompromisnog kriti~kog tona, koji je obeleàvao wegove ranije napi- se nije bilo. Kroz wih se provla~i ton opreznosti, popustqivosti i lo- jalnosti. Mileti} napomiwe u jednom ~lanku da su srpski knez, vlada i vojska u odsudnom ~asu razvili zastavu oslobo|ewa, te je time spasena ~ast srpskom imenu, mada rezultati nisu bili ravni èqi i podnetim `rtvama. Time je poloàj lista Zastava olak{an, mada se ona ne odri~e prava da ukazuje na neke propuste i mane, „glasom prijateqske opomene”.71 Zastava }e se u slede}em periodu zadovoqiti „{irewem na~ela prave ustavnosti, javnom kontrolom, i objektivnom kritikom javnog rada dràv- ni organa u Srbiji sa gledi{ta op{tih interesa Srpstva”, ostavqaju}i pojedine strana~ke interese strankama i wihovim organima.72 Posledwi tekst o Milanu Obrenovi}u je Mileti} napisao povodom wegovog progla{ewa za kraqa. Izrazio je tople èqe da ova odluka bude korisna i Srbiji, kao i srpskom narodu na Balkanskom poluostrvu. Napi- san uzdrànim tonom, uz ogradu da se radi o jednom unutra{wem pitawu, koje se ti~e srpskog naroda u Srbiji, wihovih prvaka i wihove {tampe, ~lanak ipak sadrì i odre|ene kriti~ke tonove. Zamera se na brzini kojom je ceo postupak tekao i ukazuje na to da takve odluke spadaju u nad-

69 Nikola Petrovi}, Svetozar Mileti}, 213. 70 Slobodan Jovanovi}, Vlada Milana Obrenovi}a, kwiga prva (1868–1878), 324. 71 „Amnestija i sloboda prese u Srbiji”, Zastava 6/18. januara 1876, br. 3, 625–627. 72 „Stranke u Srbiji i na{ polo`aj”, Zastava 647–652. 200 le`nost Velike, a ne obi~ne narodne skup{tine, te da prema tome postupak nije bio u skladu sa ustavom. S druge strane, Mileti} smatra da za to nije bilo vreme, s obzirom na Bontuovu aferu i pad generalne unije, {to }e Srbiji naneti veliku {tetu. Postavqa na kraju pitawe da li }e uspo- stavqawe kraqevstva biti u korist ili na {tetu Srbije.

* * * U Mileti}evim analizama i kritikama srpske politike, unutra{we i spoqa{we, i kneèvih postupaka i u~e{}a u toj politici vidqiva je wemu svojstvena odlu~nost i o{trina. Mada je ~esto, vrlo jakim izrazi- ma, kritikovao samog kneza Milana, on je ~e{}e, kao iskusan politi~ar, stavqao naglasak na op{te prilike, na uticajne politi~ke faktore i na ustavne i zakonske okvire politi~kog ìvota u Srbiji. ê{}e nego knezu, Mileti} je namesnicima i vladi zamerao zbog nekih politi~kih poteza, pogotovu u vreme kneève maloletnosti, kada on nije ni mogao biti odgovoran za politiku koja je vo|ena. I kasnije, on naj~e{}e odgovornost u ve}oj meri propisuje kneèvoj okolini, nego wemu samom. U Mileti}evoj politi~koj aktivnosti u celini, pa i u wegovom odnosu prema Srbiji, najvi{e mesto je uvek pripadalo wenoj oslobodila~koj misiji. U periodu vladavine Mihaila i Milana, najve}a wegova pa`wa je bila posve}ena ovome ciqu. U Srbiji je on video stoèr, Pijemont ujediwewa, dràvu koja je mogla, s obzirom na svoj poloàj, razvoj, veli~inu i druge okolnosti uspe{no odigrati tu va`nu ulogu. Mada je ~esto pomiwao kneza Crne Gore, Nikolu Petrovi}a, Mileti} je bio svestan da Crna Go- ra ne moè biti centar srpskog ujediwewa. Stoga je od srpskog kneza ne- strpqivo o~ekivao da po~ne da radi na oslobo|ewu i ujediwewu srpskih zemaqa. Mileti} je veoma podrobno, stru~no i argumentovano analizirao i kritikovao najva`niji politi~ki doga|aj u Srbiji koji se dogodio u wegovo vreme: dono{ewe Namesni~kog ustava. Kao prakti~no jedinu wegovu pozitivnu odliku Mileti} je ocenio samo dono{ewe ustava, mimo Turske, koje je ocenio kao vaàn korak na putu Srbije ka dràvnoj nezavisnosti. [to se ti~e ostalih re{ewa, on ih je smatrao nedovoqno liberalnim i demokratskim. Me|utim, bio je mi{qewa, da se i uz takav ustav moglo vladati druga~ije, liberalnije i demokratskije. Wegove kritike politike Namesni{tva, kneza i vlade u Srbiji su se odnosile na po{tovawe ustava i gra|anskih prava i sloboda, u prvom redu slobode {tampe. Smatrao je da u dràvi treba da postoji politi~ka odgovornost vlade. Kritikovao je brojnost i snagu birokratije u Srbiji. Mileti} je u nizu svojih napisa jasno izrazio svoj stav o obliku vladavine, daju}i prednost republikanskom obliku vladavine nad monarhij- skim. Politi~aru takvih uverewa, koji je smatrao i uvek isticao da je narod nosilac suverenosti, republikanski oblik vladavine je nu`no mo- 201 rao biti bliì. Me|utim, govore}i o tome, Mileti} je skoro uvek pomiwao i da se narod u Srbiji opredelio za monarhiju. Vezano s tim bilo je i pitawe dinastije. U pogledu na~ina dolaska na presto kneza Milana Mileti} je izraàvao ozbiqne rezerve, zameraju}i srpskim politi~kim vo|ama, u prvom redu Blaznavcu, da ovaj izbor nije bio demokratski. Kritikovao je ustavna i zakonska re{ewa o nasle|ivawu prestola, pomiwu}i sa negodovawem mogu}nost da na srpski presto do|u potomci ma|arskih plemi}a. Isticao je pri tom uvek mogu}nost koju je smatrao za po- godniju: da srpski presto nasledi knez Nikola i wegovi potomci. Time bi se, smatrao je Mileti}, otklonila i jedna zna~ajna prepreka ujediwewu srpskih zemaqa - postojawe dveju dinastija. U vreme Isto~ne krize, pak, uvi|aju}i da je re~ o sudbinskim doga- |ajima, koje je on sam odavno i predvi|ao i prièqkivao, Mileti} je u mnogo mawoj meri nego ranije, osu|ivao nedemokratske pojave u unutra- {wem politi~kom ìvotu Srbije, isti~u}i da je sada vreme da se sve snage posvete ostvarewu nacionalnog ciqa. U Mileti}evoj politi~koj delatnosti i publicisti~koj aktivnosti Srbija i weni politi~ki ~inioci, ukqu~uju}i tu, prirodno i wene vladaoce, imali su uvek veoma va`no mesto. U svojim analizama wihove politike, Mileti} je bivao kriti~an, pa i èstok, ali imaju}i uvek u vidu opravdanost i celishodnost pojedinih poteza, sa stanovi{ta koristi celokupnog srpskog naroda, ~iji je Srbija nesumwivo bila centar i stoèr.

PRINCE MILAN OBRENOVI] AND SVETOZAR MILETI] by Ljubomirka Krklju{ Summary The time of political activity of Svetozar Mileti}, the greatest Serbian political tribune and thinker in the 19th century to the north of the Sava and Danube, parly co- incided with the rule of Mihailo and Milan Obrenovi}. Mileti}’s political views were completely in accordance with the national and liberal ideas which from 1848 began to prevail in the European countries. The basic features of Mileti}’s political pro- gramme were the civil rights and freedoms, as well as national liberty and unification. In his opinion, it was possible to solve the Serbian national issue in an integral way, in a revolutionary manner, outside the framework of Austria and the protectorate of Russia, with Serbia as a pivot, „Serbian Piedmont“. Mileti} closely connected the idea of nationality with the idea of constitutional freedom, state organization based on the constitutionality and parlamentarism and re- spect of civil rights and freedoms. Mileti} considered and discussed the policy of Serbia, its rulers and politicians in the light of achieving these basic goals. The path and means of their realization depended on many factors, internal and external: the re- 202 lations within the Monarchy itself, international circumstances – the influence of great powers and their interests, and the condition in Serbia itself. Mileti} believed that they could be achieved only with a common activity of all parts of the Serbian nation whose centre and pivot would be Serbia. Mileti}’s attitude to Serbia and expectations he cherished did not change much after the change on the Serbian throne. In the period of the rule of regency, Mileti} often criticized Serbian policy, both the foreign and internal one. He always first un- derlined the role of Serbia in the liberation of Serbs and emphasized that it was the interest of Serbia itself, because a state should be larger than Serbia was then to be able to create conditions for the development of state institutions and the nation. Mileti} wrote several extensive texts for the following constitutional reforms even after the Regency Constitution had been passed; in them, he discussed the most important constitutional issues: people’s representation, its stucture and domain, the relation between the government and the national assembly, civil rights and freedoms. He believed that the constitution from 1869 did not lead Serbia into parliamentarism or real constitutionality. He particulary often criticized the absence of freedom of press in Serbia. Guessing that the solution of the eastern issue was near, Mileti} extensively wrote about Serbia’s foreign policy and its relation with great powers, primarily with Austria-Hungary and Russia. He critized the Regency, and later Prince Milan, for too strong Austrian, that is Hungarian influence. At the time of opening of the eastern crisis, Mileti}’s expectations for Serbia were the greatest, and that is the time of his most intensive political activity. He critized Serbia because it was not more engaged in helping the Herzegovina rebbels. With sharp words, he accused the Prince for prepar- ing his wedding at the time when the rebellion broke out. He pointed out that the de- cision about starting the war was important not only for the destiny of Serbia, but even more for the destiny of the Prince. If the Prince Milan hesitated, the Montenegrian Prince Nikola would lead the fight. The Hungarian authorities arrested Mileti} immediataly after the war broke out, and he was released from prison after the war ended. With impaired health, Mileti} was active in political life only for several years more. He did not criticize the circumstances in Serbia and its Prince as sharply as before, but he still believed that Milan’s proclamation for king was not in accordance with the constitution, that it was carried out hastily and in an unfavourable political atmosphere created due to the Bontout affair. In Mileti}’s political activity and publication work, Serbia and its political factors, including its ruler, had a very significant place. In his analyses of their policy, Mileti} was critical, but always had in mind the purpose and justifiability of specific actions from the viewpoint of their usefulness for the entire Serbian nation. UDK 321.727:929 Obrenovi} M. 050(=163.41)(091)

Aleksandra Novakov

NEKROLOZI O MILANU OBRENOVI]U U SRPSKOJ [TAMPI

SA@ETAK: Vest o smrti Milana Obrenovi}a propratilo je 45 ~asopisa koji su izlazili na celokupnom srpskom kulturnom prostoru. âsopisi u Kra- qevini Srbiji posvetili su mnogo prostora smrti kraqa Milana. Nekrolozi su napisani vrlo afirmativno i sa uvaàvawem biv{eg vladara i oca tada- {weg kraqa Aleksandra. Dok srpska {tampa, koja je izlazila u Austrougar- skoj, nije jedinstvena u oceni Milanovog ìvota i dela, opozicioni listovi vrlo negativno govore o wemu a oni drugi pozitivno kvalifikuju wegovo delo. KQU^NE REÎ: Milan Obrenovi}, kraq Aleksandar Obrenovi}, nekrolog, ~ituqa, srpska {tampa, Srbija, Austrougarska, Beograd, Kru{edol

Nepisano pravilo da o pokojniku treba govoriti ili dobro ili ni- {ta ne odnosi se na vladare. U to smo se uverili ~itaju}i nekrologe o kraqu Milanu, koji su izlazili u srpskoj periodici. Ima nekrologa koji vrlo afirmativno govore o kraqu Milanu i wegovim tekovinama, s druge strane pisani su nekrolozi koji bez ustezawa govore o mno{tvu politi- ~kih pogre{aka i proma{aja, a iznose se mnoge lo{e osobine same li~nosti. Ovi drugi karakteristi~ni su za listove koji su izlazili u Austro- ugarskoj. Postoji i tre}a vrsta ~ituqa – nekrologa koji sasvim kratko i u slu`benom tonu obave{tavaju ~itaoce svojih listova o smrti kraqa Milana Obrenovi}a. Pretpostavqamo da su to listovi koji nisu mogli, ili smeli da jedan takav doga|aj ne objave. Jedino {to je zajedni~ko za svu srpsku periodiku to je da svi pi{u o wegovoj neospornoj inteligenciji i nazivaju kraqa Milana prvim srpskim kraqem posle Kosova. Kraq Milan umro je u Be~u, u 16 ~asova i 15 minuta, 29. januara 1901. godine (po starom kalendaru).1 U tom ~asu pored wega nalazili su 1 Jedini srpski vladar koji nije ro|en na srpskom kulturnom prostoru, niti je na wemu umro. 204 se: Aleksandar Konstantinovi}2, Vladan \or|evi}3, \or|e Vajfert4 Ko- sta Hristi}5, Lazar Petrovi}6, i grof Eugen Zi~i7. Za wegovo zdravstve- no stawe interesovao se austrougarski car Franc Jozef, kao dugogodi{wi kraqev prijateq, kao i rimski papa preko be~kog nuncija. Neposredno pred smrt pisao je opro{tajna pisma i imao àrku èqu da vidi svoga sina. Rekao je svom lekaru: „Ose}am da moram umreti. Ali je vrlo àlo- sno da se ve} u 47. godini mora mreti“.8 Kraq Aleksandar bio je izve{ten o bolesti i te{kom stawu svoga oca. Ovlastio je Hristi}a, srpskog poslanika u Be~u, da poseti starog kraqa kao wegov izaslanik. Kada je od Hristi}a saznao da je stawe kraqa Milana vrlo kriti~no, poslao je i svog prvog a|utanta Lazara Petrovi- }a. S wime je kraq Milan razgovarao u ~etiri oka, neposredno pred smrt. Nije, kao {to se o~ekivalo, otputovao u Be~ da vidi svoga oca.9 U trenutku Milanove smrti kraq Aleksandar boravio je u Ni{u, gde ga je i zatekla ta vest. Kraqica Natalija tako|e je bila izve{tena i o bolesti i o smrti kraqevoj. Rekla je da se moli za kraqa i pitala da li bi bilo uputno da do|e da ga vidi. Ali ve} je bilo kasno, kraq je izdahnuo. Po naredbi kraqa Aleksandra, poslanik u Be~u, Hristi}, popisao je sve stvari koje su se nalazile u stanu u kome je umro kraq Milan i bio ovla- {}en da organizuje prenos tela u Beograd. Po zvani~noj verziji austrougarskog cara Franca Jozefa, kraq Milan je pismenim putem izrazio è- qu da ga sahrane u nekom od sremskih manastira. O navodnom postojawu ovog pisma kraq Aleksandar nije bio obave{ten i insistirao je da se telo pokojnika prenese u Beograd.10 U Beogradu su u~iwene sve pripreme za sahranu i za kraqevo ve~ito odredi{te odre|ena je Saborna crkva, ali je austrougarski car ostao neumoqiv. Kraq Aleksandar, ponièn i vidno razo~aran, u znak protesta odlu~io je da ne putuje u Be~ niti da prisustvuje sahrani11. Car Franc Jozef naredio je da se kraq Milan opoje s kraqevskim po- ~astima po odredbama dvorskog ceremonijala kao ~lan carske porodice12 2 Aleksandar Konstantinovi} (1848–1930), pukovnik, sin Anke Obrenovi} i Aleksan- dra Konstantinovi}a. 3 Vladan \or|evi} (1844–1930), lekar, biv{i predsednik vlade. 4 \or|e Vajfert (1850–1937), industrijalac, guverner Narodne banke. 5 Kosta H. Hristi} (1852–1927), srpski poslanik u Be~u i Berlinu, ministar pravde. 6 Lazar Petrovi} (1855–1903), general, li~ni kraqev a|utant, ubijen 29. maja 1903. za vreme Majskog prevrata. 7 Eugen Zi~i, ma|arski grof, dugogodi{wi kraqev prijateq. 8 @ivan @ivanovi}, Politi~ka istorija Srbije, IV Beograd 1925, 232. 9 Slobodan Jovanovi}, Vlada Aleksandra Obrenovi}a II, Beograd 1990, 202–203. 10 Protosin|el dr Stefan ^ a k i }, Kraq Milan Obrenovi}, Pisawe be~ke {tampe o posledwim danima smrti i sahrani kraqa Milana Obrenovi}a u Be~u 1901, Novi Sad 1975, 9–25; Be~ki listovi donosili su na istaknutim mestima vest o posledwim danima, smrti i sahrani Milana Obrenovi}a. U nastavku su objavqivali i wegovu biografiju. 11 Novo vreme, XIII, 1901, br. 9, 1. 12 Pera Todorvi}, Dnevnik, Beograd 1990, 348–352, priredila Latinka Perovi}. 205 i sahrani u manastiru Kru{edol. Kraqevo telo preneto je u ~etvrtak u 10.30 no}u u srpsku pravoslavnu crkvu Svetog Save.13 U petak su mu odali po{tu gra|ani Be~a. Patrijarh srpski Georgije Brankovi}14 odrào je opelo kojem je prisustvovao car Franc Jozef sa nadvojvodama. Nakon opela ispratio je mrtvog kraqa, idu}i pe{ice u pogrebnoj povorci do èlezni~ke stanice15. Telo je preneto u Sremske Karlovce gde je na stanici svirana srpska himna a u Sabornoj crkvi odràn pomen. Posle pomena ispra}en je u Kru{edol i sahrawen pored kwegiwe Qubice Obreno- vi}16. Sahrana je obavqena 3. februara u 4 sata u prisustvu mnogo naroda.17 Od rodbine kraqa Milana sahrani su prisustvovali: baron Fedor Nikoli},18 Anastasija Aleksi} od Maine19 i wene tri k}eri: Ana, Ma- rija i Evelina.20 Na sahrani je govorio patrijarh Brankovi} i ban Kuen Hedervari.21 Posle sahrane patrijarh je priredio ve~eru za du{u pokojniku. Na kov~egu je bio poloèn venac od cve}a na kome je pisalo: Alek- sandar svome dragom ocu. Kraq Aleksandar doneo je Proklamaciju narodu srpskom o kraqevoj smrti, proglasio je dràvnu i dvorsku àlost koja je trebala trajati {est meseci.22 Na dan sahrane u Sabornoj crkvi u Beogradu odràn je po- grebni parastos za pokoj du{e. înodejstvovao je mitropolit Inokenti- je23 sa svim arhijerejima i sa preko 50 duhovnika i sve{tenika. Prisu- stvovali su kraq Aleksandar, Vlada, Narodna skup{tina, generalat, Aka- demija nauka i mnogi zvani~nici. Kraqica Draga nije prisustvovala parastosu.24 Govorili su: predsednik ministarskog saveta Aleksa Jovanovi}, potpredsednik Narodne skup{tine Dragutin Stamenkovi} i sekretar SANU Jovan M. @ujovi}. Na celokupnom srpskom kulturnom prostoru januara meseca 1901. izlazilo je oko osamdesetak srpskih listova. Veliki broj ~asopisa raznih profila i orijentacija propratilo je smrt Milana Obrenovi}a.25 Gotovo 13 Dejan Medakovi}, Srbi u Be~u, Novi Sad 1998, 348; Kraq Milan je uru~io 1000 forinti Srpskoj crkvenoj op{tini u Be~u kao prilog crkvi Svetog Save. 14 Georgije Brankovi} (1830–1907), srpski patrijarh. 15 Dejan Medakovi}, Isto, 91. 16 Qubica Obrenovi} (1788–1843), èna kneza Milo{a Obrenovi}a 17 Srpski sion, XI, 1901, 69–70. 18 Fedor Nikoli} (1836–1903), unuk kneza Milo{a, baron, advokat, ugarski dràvni savetnik 19 Anastasija Aleksi} od Majne (1839–1933), }erka Jovana Obrenovi}a, slikarka, do- brotvorka, èna austrijskog generala Teodora Aleksi}a od Majne. 20 Milan Jovanovi} – Stoimirovi}, Dnevnik 1936–1941, Novi Sad 2000, 364. 21 Protosin|el dr Stefan âki}, Isto, 37–38. 22 Novo vreme, XIII, 1901, br. 9, 1. 23 Inokentije (Jakov) Pavlovi} (1840–1905), arhiepiskop beogradski i mitropolit Srbije. 24 To je vreme kada je kraqica Draga simulirala trudno}u. 25 âsopisi koji si izlazili 1901. godine a nisu propratili smrt kraqa Milana: Glas Srpske kraqevske akademije, Glasnik Zemaqskog muzeja u Bosni i Hercegovini, Glasnik pravoslavne dalmatinsko istrijske eparhije, Godi{wica Nikole ûpi}a, Duhovna zrnca, 206 svi ~asopisi od zna~aja sem Letopisa Matice srpske26. Ovaj najstariji ìvi ~asopis, koji je tada ure|ivao Milan Savi}, do dana dana{weg nije na{ao za shodno da objavi nijednu jedinu re~ o kraqevoj smrti. Najve}e iznena|ewe predstavqaju nekrolozi koje pi{e crkvena {tampa u Srbiji, ako se zna kakav je bio odnos kraqa Milan i Srpske pravoslavne mitropolije.

NEKROLOZI KOJI AFIRMATIVNO GOVORE O MILANU OBRENOVI]U Bosanska vila, sarajevski ~asopis za zabavu pouku i kwièvnost urednika Nikole T. Ka{ikovi}a na prvoj strani donosi nekrolog o Mi- lanu, prvom srpskom kraqu posle Kosova. Pisac nekrologa poku{ava da opovrgne mi{qewe javnog mwewa o Milanu kao lo{em vladaru. Wemu zamera nedostatak obuzdanosti i hladne prisebnosti. Za wegove bliske saradnike govori da su liìsahani i politi~ke {i}arxije. Smatra da }e wegova vladavina zlatnim slovima biti ispisana, a vreme ih ne}e izbri- sati: zbog dobijawa nezavisnosti, podizawa kneèvine u rang kraqevine, davawe zemqi najslobodnijeg ustava i ustupawe prestola u korist svoga sina Aleksandra.27 To je bio ~asopis koji je propovedao srpsko-hrvatsko kulturno jedinstvo i odbacivao nacionalnu iskqu~ivost.28 Urednik Brankovog kola Paja Markovi}-Adamov29 isti~e da je wegova smrt prvi veliki istorijski doga|aj u ìvotu srpskog naroda na uran- ku 20. veka i smatra da }e wegova dela istorija dostojno oceniti. Beogradski list Bratimstvo, na prvoj strani daje op{iran nekrolog. Pisan je kao hvalospev. Izme|u ostalih pohvala za kraqa Milana Obrenovi}a pi{e da je bio Bogom obdaren retkim i odli~nim osobinama, pre svega plemenitom velikodu{no{}u. Urednik ovog nedeqnika bio je Atansije Popovi}.30 Brani~ – list za pravne i dràvne nauke, organ Udruèwa javnih prvozastupnika u Srbiji,31 vrlo kratko i u slu`benom tonu donosi vest o smrti Milana Obrenovi}a.32 Budu}nost, list za materijalne i prosvetne interese koji je izlazio u Vr{cu u vi{e izdawa donosi vesti o Milanu Obrenovi}u i konstatuje: \a~ki glasnik, Zora, Karaxi}, Letopis Matice srpske, Narodno zdravqe, Narodne novine, Narodni list, Nastavnik, Novi vaspita~, Pozori{te, Privrednik, Srpski tehni- ~ki list, Hri{}anski vesnik, [kolski vjesnik, [kolski odjek. 26 Letopis Matice srpske 1901. 27 Bosanska vila, 28. 2. 1901, br. 4, 1–2. 28 Milica K i s i }, Branka Bulatovi}, Srpska {tampa 1768–1995, Beograd 1996, 97. 29 Brankovo kolo, VII, 1901, br. 5, 129–130. 30 Bratimstvo, II, 2 .2. 1901, br. 5. 31 Milica K i s i }, Branka Bulatovi}, Isto, 101. 32 Brani~, VIII, 1901, br. 2, 97. 207

„Iako nije bio shva}en od svog naroda kraq Milan zasluùje sve pohvale i na wegovom otvorenom grobu, treba da se zaborave sve gre{ke nehotice u~iwene. On informi{e svoje ~itaoce da je u Budimpe{ti srpska crkva bila mala da primi sav narod koji je èleo da prisustvuje parastosu kraqu Milanu. Isti broj saop{tava da }e kraq Aleksandar do}i na grob svoga oca ali incognito. Obave{tava da je car Franc Jozef naredio da se kraqu Milanu o wegovom tro{ku napravi velelepni spomenik, da se grobnica restaurira i da se napravi riznica kraqu u ~ast.33 U ~asopisu sve{teni~kog udruèwa Vesniku srpske crkve kraqu se izraàva zahvalnost za dobijenu autokefalnost Srpske crkve. Ovaj ~asopis je javno izrazio àlost {to prvi kraq Oslobodilac ne leì me|u svojim velikim prethodnicima u beogradskoj Sabornoj crkvi. Ali smatraju da je ovim oja~ana veza izme|u Srba iz Srbije i prekosavskih Srba i da }e grob kraqa Milana posluìti da wihova probu|ena svest ne malaksava i da }e nastaviti borbu za svoja prava. Ovaj list dao je i pre- cizne podatke o pogrebnom parastosu i govornicima u Sabornoj crkvi u Beogradu.34 Ve~erwe novosti u tri broja obave{tavaju svoje ~itaoce: o smrti kraqa Milana, o kraqu na samrtni~koj posteqi i o programu za pogreb- ni parastos.35 To je bio nezavisni politi~ki i dru{tveni dnevni list urednika Qubomira Bojovi}a.36 Cetiwski Glas Crnogorca list za politiku i kwièvnost, obave- {tava da je wegovo viso~anstvo Gospodar (misli se na kneza Nikolu Pe- trovi}a) dobio telegram od kraqa Aleksandra da je umro wegov otac. Objavquju i tekst telegrama koji je poslao knez Nikola kraqu Aleksan- dru. U daqem tekstu vrlo mudro se ogra|uju od ocene o kraqu Milanu i pi{u o bratskoj zajednici na bojnom poqu, opisuju}i doga|aje iz vremena srpsko-turskih ratova. U drugom broju donose Proklamaciju kraqa Alek- sandra i izve{tavaju o sahrani kraqa Milana.37 Glasnik Pravoslavne crkve organ Arhijerejskog sabora, urednika Dobrosava Kova~evi}a. doneo je nekrolog u kojem su isticani hrabrost i juna{tvo kraqevo. Pored nekrologa ovaj ~asopis objavquje i govor mitropolita Srbije Inokentija na pomenu odrànom u Sabornoj crkvi u Beo- gradu. Mitropolit u svom govoru podsetio je da je Milanu bila mala Mi- lo{eva Srbija nego je pozvao Srbe na boj re~ima: „Eto mene Milo{eva unuka“, pro{irio je Srbiju i izvojevao nezavisnost. Govor je bio proèt religioznim duhom i bio tipi~an za jednog arhipastira u slu`bi jedne Kraqevine.38 33 Budu}nost, 4. 2. 1901, 1; 25. 2. 1901, 3. 34 Vesnik srpske crkve, XII, 1901, br. 2, 101–109. 35 Ve~erwe novosti, 1901, br. 30, 33, 34. 36 Milica K i s i }, Branka Bulatovi}, Isto, 132–133. 37 Glas Crnogoraca, 2. 2. 1901, 1; 3. 2. 1901, 1. 38 Glasnik Pravoslavne crkve, II, 1901, br. 1. 208

Somborski Golub, dugogodi{wi list za srpsku mlade`, ~iji je vlasnik i urednik bio u~iteq Jovan Blagojevi}39, kratko ali sadràjno javqa vest o smrti kraqa Milana.40 âsopisi koji su postojali i u unutra{wosti Srbije obave{tavaju svoje ~itaoce o smrti Milana Obrenovi}a. Gradina, ~asopis koji je izlazio u Ni{u,41 na prvoj strani objavquje fotografiju kraqa Milana u vojnoj uniformi, godine ro|ewa i smrti, a na narednoj ~ituqu po obimu veliku. Isti~e wegove zasluge za nezavisnost Srbije, kulturni preobra- àj, napredak nauke, prosvete i umetnosti.42 Pan~eva~ki Gra|anin – list za autonomne, prosvetne i materijalne potrebe, urednika Nikole M. Kosani}a, u vrlo pateti~nom stilu oplaku- je smrt prvog nezavisnog kraqa. Izraàva veliku àlost {to kraq nije umro, niti je sahrawen u svojoj zemqi, i zbog toga se pita: kakva li to isku{ewa ~ekaju srpski narod?43 Vlasnik Doma}ice bilo je @ensko dru{tvo u Beogradu. Ne ba{ uvek nakloweno kraqu Milanu, dru{tvo je u svom listu objavilo wegovu fotografiju i kratku vest o smrti44. @enski svet, list dobrotvornih zadruga Srpkiwa Novosatkiwa, urednika Arkadija Vara|anina, u nizu kratkih nekrologa daje i nekrolog kraqu Milanu. Ne osvr}u}i se na wegov politi~ki rad, saàqeva wegovu sudbinu i èli mu laku crnu zemqu.45 Zemqoradni~ka zadruga, organ Glavnog saveza zemqoradni~kih zadruga, urednika Stanka Lap~evi}a, objavio je kratak nekrolog o wegovom veli~anstvu saose}aju}i u prevelikoj tuzi sina Aleksandra.46 Jo{ jedan de~iji ~asopis, Zorica, koji je izlazio u Beogradu (1897– 1904) objavio je vest o smrti kraqa Milana.47 Kolo, kwièvni i nau~ni ~asopis u svom prvom broju na prvoj strani, pridruùje se àlosti povodom smrti kraqa i podse}a da je on bio osniva~ i za{titnik Srpske kraqevske akademije i dobrotvor srpske kwige i prosvete.48 Nada pouci, zabavi o umjetnosti, koja je izlazila u Sarajevu u izdawu Zemaqske vlade, uz Bosansku vilu to je jo{ jedan bosanski list koji je oglasio smrt kraqa Milana i doneo fotografije pokojnika.49 Narodnost, organ Srpske avtonomne stranke Todora Beki}a koji je do 1901. izlazio u Pan~evu a zatim u Zemunu. Dosledno je zastupao ma|ar- 39 Srpski biografski re~nik, Novi Sad 2004. 40 Golub, XXIII, 1901, br. 3, 46. 41 Milica K i s i }, Branka Bulatovi}, Isto, 137. 42 Gradina, 1901, br. 25. i 26. 43 Gra|anin, 1901, br. 6. 44 Doma}ica, 1901, br. 2, 33. 45 @enski svet, 1901, br. 2, 29. 46 Zemqoradni~ka zadruga 1901, br. 1–2, 1. 47 Zorica, 1901, br.6, 82. 48 Kolo, 1901, I, br. 1, 1. 49 Nada pouci, zabavi o umjetnosti, 1901, br. 4. 209 ske dràvne ideje.50 Po pisawu ovog ~asopisa seni kraqa Milana klawa- }e se sva pokolewa jer je pronicqivi kraq shvatio da mora raskinuti sa tradicionalnom politikom plemenskog srodstva i povesti obazrivu i mu- dru politiku interesa. Zahvaquju}i tome od jedne zaostale isto~ne, va- zalne dràvice stvorio je kraq Milan modernu i materijalno naprednu a vojno sna`nu Kraqevinu koja se s pravom moè nazvati Srpskim Pijemon- tom. Ovaj list veliki broj strana posve}uje kraqu Milanu.51 Reìmsko i novosadsko Na{e doba urednika Stevana Pavlovi}a nije bilo popularno u narodu.52 Na po~etku nekrologa stoji: pre|a{wi kraq Srbije ({to nije uobi~ajeno) do kraja svog ìvota brinuo se o Sr- biji i da ne bi smetao napretku zemqe i naroda uklonio se u inozemstvo ne~ekaju}i da ga progone, kao {to je u Srbiji planirano.53 Nova iskra, ilustrovani kwièvni list sa sve~anim viwetama i fo- tografijom Milana Obrenovi}a daje kratke podatke o najva`nijim datu- mima iz wegove biografije.54 Novo vreme, organ za politiku prosvetne i materijalne interese, osniva~a i urednika Sime Paji}a je politi~ki konzervativni list blizak patrijarhu Georgiju Brankovi}u, subvencionisan od Kalajeve vlade iz Bo- sne.55 Nekrolog zapo~iwe re~ima: „Na srpskom nebu ugasila se zvezda prvog reda“. Kritikuje Vladu, Skup{tinu i narod u Srbiji koji su bili protiv kraqa Milana i zamera im {to sad svi glume tugu i èle mrtvo telo kraqa Milana, a ìvom su zabranili povratak. Zamera i Srbobranu zbog wegovih ~lanaka protiv kraqa i pita se kako }e on sada oplakivati kraqa Milana, a Srbobran je ostao dosledan sebi, {to nije bio slu~aj sa ostalim novinama. Op{irno pi{e o kraqevoj bolesti, kao i o sahrani.56 Pozori{ni list, koji je po~eo da izlazi u godini smrti kraqa Mi- lana, tako|e se oglasio povodom wegove smrti. Narodno pozori{te u Beo- gradu pridruùje izraze svoga bola, tuzi celoga naroda nad samrtnim odrom Wegovog veli~anstva sa ubi~ajenom frazom, prvog kraqa srpskog posle Kosova. Urednik ovog ~asopisa bio je Branislav Nu{i}.57 Policijski glasnik, stru~ni list za sve policijske radwe, urednika Nauma Dimitrijevi}a dao je ~ituqu u kojoj sau~estvuje u velikoj àlosti kraqa Aleksandra. Zavr{ava je re~ima: „Mir pepelu blaènoupokojenog kraqa, neka mu je ve~an spomen u srpskom narodu“.58 Slu`beni list Ministarstva narodne privrede Privredni glasnik tako|e se oglasio. U prvom delu objavqena je proklamacija kraqa Alek- 50 Vasilije Kresti}, Isto, 417. 51 Narodnost, 1901, br. 10. 52 Stevan Pavlovi} hvalio je austrofilsku politiku kraqa Milana i zbog toga ga je kraq Milan odlikovao Ordenom svetog Save; Vasilije Kresti}, Isto, 391. 53 Na{e doba, 1901, br. 13. 54 Nova iskra, 1901, br. 2, 1. 55 Vasilije Kresti}, Isto, 305–308. 56 Novo vreme, 4. 2. 1901, br. 9, 10. 57 Pozori{ni list, 4. 2. 1901, br. 6, 42. 58 Policijski glasnik, 11. 2. 1901, br. 4, 1. 210 sandra povodom smrti wegovog oca. U drugom delu ovaj list nabraja zasluge kraqa Milana u privrednoj oblasti. Podse}a da kraq Milan nije krio svoje pobude niti se pred istorijom bojao za svoja dela. Kao jednu od najve}ih zasluga kraqu Milanu pripisuju gra|ewe èleznice, Zakon o pore- zu i ustanovqewe poqoprivrednih {kola.59 Prosvetni glasnik, slu`beni list Ministarstva prosvete osim fotografije kraqa Milana donosi i nekrolog. Prosvetni radnici Kra- qevine Srbije uzimaju u~e{}e u àlosti. Podse}aju da je kraq Milan uveo Srbiju u red kulturnih dràva evropskih. Posebno isti~u {to je za sve vreme svoje vladavine davao 120 dukata godi{we na ime nagrade za najboqi sastav |aka Velike {kole. Ve~no su mu zahvalni {to je o svom tro- {ku {kolovao veliki broj |aka van Srbije.60 O mrtvima sve najlep{e kaè narodna poslovica, a nekrolog kraqu Milanu u ilustrativnom listu Srpskog p~elarskog dru{tva P~elar o~igledan je primer toga. Autora teksta poneo je wego{evski duh pa za tu malu Srbiju kraqa Milana kaè da je „trunka jedna me|u viorovi“, koja je imala „zada}e gigantske i ogromne, prilike nesre|ene, mladost i bujnost naroda neprevrelu, nedozrelu“ i u takvoj jednoj atmosferi kraq Milan je u nad~ove~anskim te{ko}ama poloàja svoga bio veliki vladar. U ime srpskih poqoprivrednika zahvaquje se kraqu Milanu {to je postavio temeqe srpske poqoprivrede.61 Ratnik, list za vojne nauke, novosti i kwièvnost, na prvoj strani donosi Naredbu vrhovnog komandanta kraqa Aleksandra Srpskoj vojsci. Podse}a da je kraq kroz ceo svoj ìvot veliku pa`wu posve}ivao napretku i razvitku vojske. Objavqena je i naredba ministra vojnog Vasi}a62 povodom smrti armijskog |enerala Milana Obrenovi}a.63 Sarajevski list, koji je izlazio na latinici i }irilici po grego- rijanskom i julijanskom kalendaru, svoje ~itaoce je izve{tavao o bolesti kraqa Milana i o wegovoj smrti. Doneo je i vest da }e telo biti preba- ~eno u Beograd.64 Beogradski ~asopis Srbin u unutra{woj politici podràvao je vladu Kraqevine Srbije a u spoqnoj borio se protiv Austrougarske i wenih aspiracija na Balkanu.65 Urednik Jovan Stojanovi}a na prvoj strani ovog glasila donosi Proklamaciju kraqa Aleksandra i kraqevu Naredbu miloj i juna~koj vojsci.66 Srpske novine, slu`beni dnevnik Kraqevine Srbije, doneo je Pro- klamaciju narodu srpskom kraqa Aleksandra. 59 Privredni glasnik, 1901/2, 1–6. 60 Prosvetni glasnik, 1901, br. 1, 151–152. 61 P~elar, 1. 2. 1901, 1–3. 62 Milo{ Vasi}, (10. III 1859 – 20. H 1935) general. 63 Ratnik, 1901, 1, 1. 64 Sarajevski list, 31. 1. 1901, 1. 65 Milica K i s i }, Branka Bulatovi}, Isto, 139. 66 Srbin, 4. 2. 1901, br. 6. 211

U prvoj godini veoma priznatog Srpskog kwièvnog glasnika, urednika Bogdana Popovi}a, desila se smrt kraqa Milana. Kao i mnogi drugi nepoliti~ki i neslu`beni ~asopisi, i ovaj se oglasio povodom smrti. Kao {to i dolikuje ovakvom ~asopisu visokog renomea, ovaj nekrolog je napisan lepim jezikom i odmereno. Napravio je paralelu izme|u burnog ìvota kraqa Milana i Kraqevine kojom je vladao. Podse}a, da bi se do- {lo do objektivnog suda o ovom kraqu mora se uzeti u obzir wegova sredina i on sam. U nekrologu se ne govori o wegovim uspesima u politici ve} o wegovim zaslugama u nauci, sa kraqevim citatom: „svuda sam zapo- vedao, za sve bih odgovarao, samo se u nau~ne poslove nigda nisam me- {ao“. Ovaj nekrolog nam slika kraqa u jednom druga~ijem svetlu: qubite- qa umetnosti, starine, numizmati~ara i velikog mecenu. Nekrolog je potpisan imenom Dragoqub M. Pavlovi}, {to predstavqa pravu retkost jer su nekrolozi uglavnom nepotpisani.67 Srpski arhiv za celokupno lekarstvo, organ Srpskog lekarskog dru{tva68, pridruùje se àlosti i zahvaquje kraqu za svoj opstanak u te{kim vremenima za srpski narod. Urednik ovog ~asopisa bio je dr Jo- van Dani}. Srpski Sion bio je nedeqni list za crkveno-prosvetne i autonomne potrebe Srpske pravoslavne mitropolije Karlova~ke, vlasnika Georgija Brankovi}a, patrijarha srpskog. Urednik mu je bio Jovan Jeremi}. I ovaj list Srpske crkve u Austrougarskoj pridruìo se àlosti povodom smrti kraqa Milana. U kratkim crtama podse}a na hronologiju ìvota kraqa Milana, a vi{e pa`we posve}uje telegramu koji je patrijarh srpski poslao kraqu Aleksandru i wegovom odgovoru. Govori se o velikoj tuzi koju ose}a qubqeni premilostiv, vladar Wegovo viso~anstvo car i kraq Franc Jozef. Opisuje protokol sahrane i li~nosti koje su uzele u~e{}e u sprovodu.69 Carigradski glasnik, urednika Nikole Savi}a, zakqu~uje da je kraq Milan reformator koji je potpuno preobrazio dràvu daju}i joj moderno obele`je, koriste}i se sposobnim qudima. Hronolo{ki opisuje wegov ì- vot i kada govori o wegovom odlasku u bawu Karlsbad, kaè: „odakle se, posle doga|aja koji su nastupili, nije vratio u Srbiju“. Da ne bi uvredio li~na ose}awa kraqice Drage, pisac ovih redova ne èli da bude konkretan i kaè da je to prouzrokovala ènidba kraqa Aleksandra. Kao i mnogi drugi nekrolozi, i ovaj se zavr{ava: „Bog da prosti du{u kraqa Milana. Ve~na mu pamjat“!70 Kraq Milan kao |eneral i komandant aktivne vojske dao je veliki doprinos u izgradwi staja}e srpske vojske pred kojom su stajala velika isku{ewa. U toj vojsci imao je mnogo svojih privrènika koji su àlili

67 Srpski kwièvni glasnik, 1901, br. 1, 133–135. 68 Srpski arhiv za celokupno lekarstvo, 1901, br. 1, 1. 69 Srpski Sion, XI, 1901, br. 569–70. 70 Carigradski glasnik, VII, 1901, br. 6. 212 wegov odlazak. Vojni~ki list za pouku i negovawe vojni~kih vrlina i vi- te{ku zabavu Uzdanica objavio je nekrolog pun hvale za kraqa Milana. O~igledno da autor, potpisan kao Gradimir, nije poznavalac istorije pa je napravio nekoliko ve}ih oma{ki.71 U ime srpskih u~iteqa oglasio se i pedago{ko kwièvni list U~i- teq. Iskreno je oàlio smrt kraqa, pridruùju}i se ose}awima najdub- qe tuge i àlosti svih Srba koji su sau~estvovali u golemoj tuzi svoga qubqenoga kraqa Aleksandra za rano preminulim ocem.72 U~iteqski vesnik, ilustrovani list za u~iteqe, progla{ava kraqa Milana za velikog pokojnika i velikog sina svoje zemqe i smatra da se gubici preranom smr}u jo{ ne mogu predvideti. Izraàva se posebna zahvalnost kraqu za razvitak {kolstva jer se pod wegovom upravom ono razvilo od ~aslovca do najmodernijih pedago{kih zahteva. Urednik ovoga lista bio je Jovan Maksimovi}.73 Urednik Nikola \. Vuki}evi} u [kolskom listu, ~asopisu sa tra- dicijom, koji je izlazio u Somboru, me|u ostalim ~ituqama daje kratak nekrolog kraqu Milanu.74 âsopisi koji su tokom cele svoje istorije javno napadali Milana Obrenovi}a i u trenutku wegove smrti ostali su tome dosledni. Ne prezaju}i pred otvorenim grobom oni pi{u o kraqu vrlo negativno. Takve nekrologe pronalazimo samo u {tampi koja je izlazila na teritoriji Dvojne monarhije. Branik – Organ Srpske narodne slobodoumne stranke, ~etiri strane posvetio je kraqu Milanu. Kvalifikuje ga kao vrlo interesantnog ~oveka ali nesre}nog vladara, sklonom zlu a ne dobru. Liberali ga o{tro napadaju jer smatraju da je wegov politi~ki zlo~in {to se sasvim bacio u naru~je Austrougarskoj na tako poniàvaju}i na~in, vre|aju}i dostojan- stvo srpskog naroda.75 Vrlo negativno se izraàvaju i o wegovoj li~nosti i unutra{woj politici, ve~nog izigravawa politi~kih stranaka i zna~ajnih li~nosti. Priznaju mu velike zasluge u reformisawu srpske vojske. List obave{tava i o doga|ajima vezanim za smrt i pripremama za sahranu. U nastavku je objavqen i jedan feqton pod naslovom Jedan nesre- tan vladar.76 Zastava – Organ Srpske radikalne stranke vrlo op{irno pi{e o po- reklu i ìvotu kraqa Milana i pri tom ocewuje: „Bio je jako darovit, ali mu be{e pogre{ka, {to je drào da je Srbija radi wega, a ne on radi Srbije. A vladar sa takvim nazorima nikad ne moè da usre}i zemqu.“77 71 Uzdanica, I, 1901, br. 2, 81–84. 72 U~iteq, XX, 1900/1901, br. 6, 437–439. 73 U~iteqski vesnik, VIII, 4. 2. 1901, br. 5, 33–35. 74 [kolski list, 1901, br. 2, 23. 75 Sva srpska opoziciona {tampa s obe strane Save i Dunava kraqu Milanu je posle sklapawe Tajne konvencije (1881) objavila pravi rat; Vasilije Kresti}, Isto, 391. 76 Branik, XVII, 1901, br. 14, 5. 77 Zastava XXXVI, 1901, br. 25. 213

Pisac ovih redova vrlo zlobno komentari{e da i pored sve svoje darovi- tosti nije nikada ni u ~emu uspeo.78 Nekrolog je prepun istorijskih gre- {aka. Znaju}i da je kraq Milan imao krajwe neprijateqski stav prema pisawu Zastave, a i Zastava prema wemu, ovaj nekrolog ne predstavqa iznena|ewe.79 Sada{wost, list koji je izlazio u Velikoj Kikindi kao nezavisni organ mesne organizacije Radikalne stranke,80 na najrigidniji na~in pisao je o kraqu Milanu, isticao da je ~ovek vanrednog uma ali ~ovekomr- zac, lukav, nepoverqiv, bez srca, osvetoqubiv i lakomislen do krajnosti. Nekrolog po~iwe re~ima: „Daleko od svoje otaxbine kao izgnanik umro je kraq Milan“.81 Zagreba~ki Srbobran, list za politiku, narodnu prosvetu i privre- du na samom po~etku nekrologa o biv{em kraqu obelodawuje svoju politi~ku orijentaciju. Zamera mu se wegova bliskost sa Austrougarskom posle Berlinskog kongresa. Pisac se nada da je wegovom smr}u kraj zabuna- ma i trzavicama u Srbiji. Po wemu je prvi kraq posle Kosova svu svoju ogromnu energiju potro{io u borbi protiv svog naroda. Ovaj zajedqiv nekrolog ne zaboravqa ni vaspita~e mladog kraqa Milana. Ne pori~u i wegove zasluge, ali odmah spomiwu da se one ne mogu videti od ~itave planine pogre{aka wegovih. Umesto lake zemqe kraqu, nekrolog se zavr{ava re~ima: Srbija }e biti mirna i wezin kraq ìve}e i kraqevati mirno i pravedno, okruèn, u sretnom porodi~nom ìvotu, iskrenom qubavqu svojega naroda.82 Srpski glas iz Zadra, organ Srpske narodne stranke, bio je prvi i glavni politi~ki organ dalmatinskih Srba. Posle kratkog izve{taja o kraqevoj bolesti pisac se trudio da, iako kaè da ovo nije prilika za to, na {to gori na~in prikaè kraqa „zalutalog sina naroda svoga“. U nekrologu izme|u ostalog pi{e: „Milan Obrenovi} kroz trideset godina svojega vladawa u~ini sve i sva da pomete tragove blagotvornoga rada svojih predaka i da Srbiju povede drugim, novim i nenaravnim putem“. Ovaj list, nasuprot mnogim drugim listovima, smatra da je vladavina kraqa Milana zlokobno uticala na kulturni i ekonomski razvitak. Na istoj strani list povodom smrti Svetozara Mileti}a pi{e: „Mileti}evo je doba najsvetije doba u ovo stranoga srpskoga naroda, kada je Srbin srbovao kao nikada do tada; poraèn – tu`nim srcem dovikujem najve}em Srbinu Svetozaru Mileti}u slava i vje~naja pamjat“. Pisac ovog telegrama je poznati nau~nik dr Jovan Pa~u. Nekrolog o kraqu Milanu je nepotpisan.83 78 Zastava zaboravqa da je kraq Milan od turskog vazala postao kraq nezavisne dr- àve. 79 Vasilije Kresti}, Isto, 187. 80 Milica K i s i }, Branka Bulatovi}, Isto, 96. 81 Sada{wost, 4. 2. 1901, 1. 82 Srbobran, 30. 1. 1901, br. 23, 1. 83 Srpski glas, 1901, br. 5. 214

Neki ~asopisi koji su izlazili u Kraqevini Srbiji 1900. i 1901. su zabrawivani zbog neslagawa sa politikom kraqa Aleksandra i wegovom ènidbom. Pera Todorovi} je u Starim malim novinama (obnovqenim posle zabrane) tek aprila meseca pisao nekrolog kraqu Milanu i tekst u nastavcima: Uspomene na kraqa Milana.84 Poznati su odnosi kraqa i Pere Todorovi}a. Wegov nekrolog po~iwe: „Ho}u da pi{em o tebi, veliki pokojni~e, veliki mu~eni~e, moj dragi mrtvi kraqu Milane. Bio si veliki ~ovek, veliki Srbin i veliki kraq i opet je zato, u o~ima male- nih qudi, tvoja veli~ina bila mala“.85 Mo`da je to jedan od najoriginal- nijih nekrologa. Kraq Milan nije ni slutio da }e obi~an srpski narod oàliti wegovu smrt, posebno zbog okolnosti i mesta gde je umro, bez svojih najdraìh.86 U godini 1901, pored smrti srpskog vladara umrla je i Viktorija, kraqica Velike Britanije i carice Indije po kojoj je cela epoha bila nazivana. Preminula je u 82. godini ìvota i 64. godini sre}ne vladavine svoje.87 Kao i za vreme kraqa Milana i za vreme wene vladavine Ve- lika Britanija doìvela je velike uspehe. Tog istog meseca umro je jo{ jedan od najzna~ajnijih Srba svih vremena. Bio je to Svetozar Mileti}.88 Srpska periodika nije ostala gluva za smrt srpskog ti}a. Iste novine koje su oglasile smrt kraqa Milana pisale su i o Mileti}u. O wemu su pisane pesme – nekrolozi, a u nastavcima pri~ana wegova ìvotna pri~a. îtaju}i {tampu i nekrologe koji su izlazili u Kraqevini Srbiji, sti~e se utisak da je kraq Milan bio li~nost od formata, {tampa ga je oàlila kako dolikuje po{tovanim i velikim vladarima. Mnogo su prostora posvetili smrti kraqa Milana. Dok srpska {tampa koja je izlazila u Austrougarskoj, ~itaoca sasvim zbuwuje. Nekrolozi su dijametralno suprotni. Na istu temu daju razli~ite odgovore. U svakom slu~aju, vrlo su pristrasni i idu do krajnosti. Obi~nim qudima sudi samo Bog, vladarima sudi jo{ i istorija. U nekrolozima je ~esto navo|eno da }e sud o kraqu Milanu dati istorija, koja nikom ne pra{ta i nije pristrasna. Imaju}i u vidu srpsku istoriografiju, pa i ovaj nau~ni skup, sud istorije o kraqu Milanu je i danas kontradiktoran. Jedni misle da je Srbija uznapredovala zahvaquju}i kraqu Milanu, dok drugi misle da je napredovala uprkos wemu kao lo{em vladaru.

84 Pera Todorovi}, Uspomene na kraqa Milana, Beograd 1997, priredila Latinka Perovi}. 85 Pera Todorovi}, Ogledalo zrake iz pro{losti, Beograd 1997, priredila La- tinka Perovi}. 86 Pera Todorovi}, Dnevnik, 348–350. 87 @enski svet, 1901, br. 2, 29. 88 Svetozar Mileti} (1826–1901), advokat, publicista, politi~ar, prvak Srba u Ju- `noj Ugarskoj. 215

OBITUARIES FOR MILAN OBRENOVI] IN THE SERBIAN PRESS by Aleksandra Novakov Summary Milan Obrenovi} died in Vienna, at 16.15, on January 29, 1901, and was buried in the Kru{edol Monastry, not in Serbia, as his son King Aleksandar wanted. King Aleksandar issued a Proclamation to the Serbian nation about the King’s death, declared the state and court mourning which should last for six months.On the day of bur- ial, the memorial service for the peace of his soul was held in The Cathedral Church in Belgrade. The majority of the Serbian press wrote obituaries on the occasion of his death. Magazines published in the territory of The Kingdom of Serbia wrote nice, in- sightful and positive obituaries. Among others, such obituaries can be found in: Vesnik Srpske Crkve, Glasnik Pravoslavne Crkve, P~elar, Srpski Knji`evni Glasnik, Uzdanica, Stare Male Novine and other newspapers. Such obituaries can be partly found in the Serbian press published in Austria-Hungary: Narodnost, Na{e Doba, Novo Vreme, Srpski Sion. The opposition Serbian press in the Dual Monarchy, like Branik, Zastava, Sada{njost, Srbobran and Srpski Glas, very harshly and without mercy attacked and wrote highly critically about King Milan’s rule and his personality. The judgement of history about King Milan is contradictory even today. Some people think that Serbia progressed thanks to King Milan, while others believe that it progressed in spite of him as a bad ruler. ISTORIOGRAFIJA UDK 32:929 Piro}anac M.

Slobodan Turlakov

MILAN PIRO]ANAC I WEGOVE „BELE[KE”

SA@ETAK: Retko se na|e u jednoj osobi udruèno toliko pameti i toliko pakosti, kao u Milana Piro}anca, uglednog advokata i politi~ara, iz druge polovine 19. veka. Vo|en tim osobinama, on je tako ocrnio sve {to se bilo izdiglo, da posle wegovih Beleàka, kao da nikog i ni{ta nemamo, Do- wi redovi to pokazuju… KQU^NE REÎ: Milan Piro}anac, knez Mihajlo, kraq Milan, kraqica Natalija, kraq Aleksandar, Jovan Risti}, Ilija Gara{anin, Milutin Gara- {anin, êda Mijatovi}, Jovan Marinovi}, generalna unija – bontu, Narodna skup{tina, radikali, liberali, narodwaci, „Videlo”, „Zastava”, Novi Sad

U na{oj istoriji 19. veka, te{ko je na}i ~oveka, intelektualca, politi~ara, dràvnika, koji se sa toliko mr`we i omalovaàvawa odnosio prema drugim qudima, ~ak i prema najbliìm saradnicima, kao {to je to bio Milan Piro}anac. Ne moè se, me|utim, re}i da je razlog za taj i takav svoj odbojni stav, nalazio u pona{awu sredine prema wemu. Napro- tiv! Bio je ne samo cewen i po{tovan, redovno pose}ivan, obave{tavan i saslu{avan u wegovim komentarima i savetima, ~ak ga je i kraqica Na- talija, uzela za svog advokata, u brakorazvodnoj parnici sa kraqem Mila- nom! Wegova re~ bila je prisutna na Dvoru i {ire, tako da bi se re~ena netrpeqivost prema svima mogla pripisati pre svega, wegovoj nastranoj psihi~koj konstituciji, koju je iìvqavao u svojim Bele{kama, jednom vrstom intimnog dnevnika, koji je vodio (s izvesnim preskocima i preki- dima) od 26. februara 1882. do 17. novembra 1894, s tim {to je dr Suzana Raji}, prire|uju}i ih za {tampawe, dodala i dva kra}a odlomka, ranije zapisana, iz 1878. i 1880. Ina~e, dr Suzana Raji} se bavila i {ire Milanom Piro}ancem, pa je tako iz zaostav{tine dr Dragoslava Strawakovi}a, uzela i objavila, sa propratnim komentarom, Piro}an~evo Zave{tawe svojoj deci, napisano 1895, {to uz ono {to je o wemu napisao Milan \. Mili}evi} u svom Po- 218 meniku, predstavqa dobru osnovu za wegovu biografiju. Kaèmo osnovu, jer je celina neuhvatqiva, uostalom kao i on sam. I tako ro|en je, kako sam kaè, 7. januara 1837. u Jagodini, gde mu je otac Stefan bio sreski stare{ina. Po{to je zavr{io gimnaziju i dve godine Liceja, 1856, oti{ao je, kao dràvni pitomac, u Pariz, gde je 1860. diplomirao prava sve sa odlikom, a potom je bio u Hajdelbergu da bi, pored ostalog, usavr{io nema~ki jezik, i na kraju 1861, vratio se u Beograd. Iako u re~enom Zave{tawu prekliwe svoju decu da se klone dràv- ne slu`be, ipak se kako kaè, na navaqivawe prijateqa Ilije Gara{anina i Jovana Marinovi}a, u prvom redu, prihvatio te slu`be, ~ine}i tako pogre{ku koju sebi nikad nije oprostio. Jer, „u Srbiji boqe je ~istiti nu`nike, nego se nazvati dràvnim ~inovnikom”. Tako se najpre, 1861, zaposlio u Ministarstvu inostranih dela, gde je 1867. postao i na~elnik. Po ubistvu kneza Mihaila, preme{ten je za predsednika suda beogradskog okruga, a potom u Gorwi Milanovac u istom svojstvu, da bi 1874. dao ostavku na dràvnu slu`bu, vratio se u Beograd, i kao penzioner posvetio se advokaturi. U kratkotrajnom ûmi}evom kabinetu (nov. 1874. – jan. 1875) bio je ministar inostranih dela, a potom opet advokat. Kao osniva~ i {ef Napredne stranke, postao je 21. oktobra 1880. predsednik Vlade, drè}i i resore najpre pravde, a potom inostranih dela. Posle izgubqenih izbora od 7. septembra 1883. dao je ostavku 21. septembra, i vratio se advokaturi, kojom se bavio do kraja svog ìvota (1. marta 1897), „umeju}i se wom vrlo skupo napla}ivati”, po re- ~ima wegovog biografa i prijateqa, Milana \. Mili}evi}a. Piro}anac se zabeleìo i kao osniva~ politi~kog lista Videlo (1880), oko kog su se okupili tzv. mla|i konzervativci, sa kojima }e formalno osnovati 18. januara 1881. i politi~ku stranku nazvanu Napre- dna, kojoj }e, sa Gara{aninom, biti {ef sve do 1886, kada }e se povu}i, napu{taju}i i list i stranku. Napisao je i niz mawih bro{ura, koje }e ga, po Slobodanu Jovanovi}u, u~initi popularnijim no {to je bio politi~ar i dràvnik, {to nije jedino nepokriveno tvr|ewe iz pera tog na- {eg normativnog istori~ara, a {to je tzv. Inkognitus, tj. Aleksandar Proti}, ina~e pukovnik, u potpunosti osporio. O Piro}ancu nije mnogo pisano, mada je ~esto spomiwan, vi{e uspu- tno, u drugim radovima, ali i tada sa zna~ewem, koja su ga bliè, mada razli~ito, odre|ivale, u zavisnosti od samih autora i wihovog odnosa prema wemu. Ve}e i detaqnije radove o wemu dali su Slobodan Jovanovi} i u najnovije doba, Latinka Perovi}, a u uvodu wegovih Beleàka, wihov prire|iva~, dr Suzana Raji}, dala je jedan {iri pogled na wega i wegovo delo. Oko wegovih spisa, Piro}ancem su se iscrpnije i kriti~kije bavili i Jovan Risti} i re~eni Aleksandar Proti}. Sasvim prigodno i sa vi- dnim simpatijama pisali su jo{ Milan \. Mili}evi} i Teodor Stefano- vi} Vilovski, kome dugujemo saznawa iz Piro}an~evog be~kog boravka, pred osnivawe Videla, Napredne stranke i wegovog kabineta. 219

Interesantno, koliko i ~udno, Slobodan Jovanovi}, koji je u vreme pisawa o Piro}ancu 1909/10. bio jedini koji se mogao koristiti „harti- jama svoga oca” (koje }e prof. dr V. Kresti}, izdati pod naslovom: Vla- dimir Jovanovi} Uspomene, 1988), u bitnim stvarima zaobi{ao je o~eve sudove o Piro}ancu i kao ~oveku i kao dràvniku, {to se ni~im ne moè pravdati. Da neta~nost i istorijska neobjektivnost budu potpuni, treba imati na umu da su se mi{qewe i ocena Slobodana Jovanovi}a o Piro- }ancu, naàlost, uveliko bili ustoli~ili, kad su suprotna svedo~anstva wegovog oca, ugledala svetlost dana (1988), {to }e veoma malo ili nikako pomo}i uspostavi prave istorijske istine. U pogledu objektivnijeg sagladavawa Piro}anca, nije se istakla ni prire|iva~ Beleàka, koje u najve}oj meri otkrivaju wegov intimni lik, nasuprot opisanih doga|aja i wihovih protagonista, kako ih je beleìo i tuma~io. Grdno robuju}i wegovom peru, ona ~ak tvrdi „da za izu~avawe istorijskih doga|aja, Milan Piro}anac, jeste izvor prvoga reda me|u me- moarskim delima, i po verodostojnosti, stoji rame uz rame sa istinoqu- bivim Nikolom Krsti}em”. [ta vi{e, „da se u ta~nost Piro}an~evih zapisa, moè imati veliko poverewe.” Me|utim, svaki onaj koji iole poznaje period na{e istorije kome je Piro}anac dao mesta u svojim Bele{kama, mora biti zapawen pred neta~nostima, tendencioznostima, zlim namerama autorovim, tako da bi bilo savetno, da ove Bele{ke nikako ne budu prvo istorijsko {tivo nikome, a pogotovu ne studentima istorije, jer }e se napojiti tolikom, li~- nom zlovoqom wegovom, koje }e se te{ko osloboditi u i{~itavawu drugih dela, koja se bave tim periodom na{e istorije. Odista, mi ne znamo gde je izvor Piro}an~eve tolike mr`we prema onda{wim savremenicima, pa ~ak i satrudnicima, bivaju}i, iskreno re- ~eno, paskvilant i intrigant prvoga reda, ali, uvek na pragu da zadovoqi sebe i svoju naopaku strast. Jer zlo i naopako da su te Bele{ke bile objavqene za wegovog ìvo- ta, {to nema sumwe, wemu i nije padalo napamet. I ne samo Bele{ke, ve} i re~eno Zave{tawe deci, koja su, oba spisa, iste prirode i iste zlovo- qe prema svoj wegovoj okolini. Zato, treba re}i da je dr S. Raji} vi{e zaduìla na{u istoriju ob- javqivawem Piro}an~evih Beleàka, nego wihovim uvodnim tuma~ewima, koja su morala biti ~e{}a i iscrpnija, s obzirom na Piro}an~evu, gotovo manijakalnu, potrebu ruèwa svega i sva~ega u Srbiji, u svemu onome u ~emu on, Piro}anac, nije bio glavni akter. Odista, ne zna se da li je teè na}i toliku i takvu zaqubqenost u sebe i svoje sposobnosti, ili, pak, ve}u neobjektivnost u oceni svih drugih i wihovih doprinosa op- {tim poslovima. Da je to istaknuto od strane prire|iva~a ovih Beleà- ka, one bi posluìle kao dobrodo{lo i verodostojno ogledalo na{ih prilika i wihovih protagonista, ne samo u drugoj polovini 19. veka, a 220 pogotovu, koliko je kod nas bilo te{ko i gotovo nemogu}e i}i slo`no u nastojawima za bilo kakav napredak Srbije. Treba re}i, da za toliku osornost i surevwivost prema qudima i sredini, ima osnove u genima samog Piro}anca, ~iji su preci po o~evoj liniji, zajedno sa samim ocem, bili pravi hajduci kojima ubiti ~oveka nije bila nikakva muka. Piro}anac, istina nije ubijao, ali je svojim perom prizemqivao i degradirao svakoga, ne prezaju}i, ~ak ni da, gotovo prosta~ki, naruì kraqicu Nataliju, kojoj je ina~e zvani~ni zastupnik bio, kao {to je ve} re~eno. Za wega nisu postojale nikakve ograde i prepreke; nikakvi autoriteti i obziri, ~ak ni izrazi uqudnosti, iako se po wegovom luksuznom porodi~nom ìvotu na visokoj nozi, moglo o~ekivati druga~ije, pa i esteti~kije, pona{awe. Da ne bismo u gorwim svojim tvrdwama ostali nepokriveni, mi }emo ih u slede}im partijama, wegovim ocenama potkrepiti, {to i jeste svrha i ciq ovog na{eg napisa.

* * * Bele{ke Milana Piro}anca, onako kako ih je Suzana Raji} objavila u izdawu Zavoda za izdavawe uxbenika Srbije, 2004, imaju dva dela: u prvom, od 27. januara do 9. jula 1878. i 19. oktobra 1880, re~ je o hap{ewu i su|ewu A}imu ûmi}u za tzv. Topolsku bunu; i drugi glavni deo, po~ev od 26. februara 1882. do 17. novembra 1894, sa izvesnim preskocima i ne- redovnostima, u kome se on bavi drugom polovinom svoje vlade, {efov- stvom u svojoj stranci do 1886, i na kraju, na{im op{tim dràvnim i politi~kim prilikama i peripetijama, kao „privatna li~nost”, mada one nikako nisu bile li{avane wegove aktivne i zainteresovane prisutnosti. Polaze}i od toga, da su ove Bele{ke, vi{e jedna privatna skandalo- zna hronika, kojom se iìvqavala intrigantska strast wenog autora, na pragu sebe i za sebe, mi }emo nastojati da pokaèmo i dokaèmo tu wegovu potrebu kroz brojne primere u kojima nijedan srpski dràvnik ili politi~ar onoga vremena nije zaobi|en, ni po{te|en, a ponajvi{e Jovan Risti} i Milutin Gara{anin, od kojih je prvi, kao vo|a liberala, bio wegov politi~ki protivnik, dok je drugi bio dugogodi{wi wegov saborac, sa kojim je delio vo|stvo i u Videlu i u Naprednoj stranci, pa samim tim i u Vladi. Pri tome, treba imati na umu da je sve vreme imao sa wima, i ne samo sa wima, u privatnom pa i slu`benom saobra}aju vrlo ko- rektne odnose, ma koliko da ih je, odmah potom, ocrnio u svojim intim- nim Bele{kama, za svoju du{u, vaqda, da bi zadovoqio svoje nastrane ogovara~ko-potcewiva~ke strasti. Istine radi, napomenimo da je Piro}a- nac imao jedino re{pekta prema Iliji Gara{aninu, svom protektoru na po~etku slu`bovawa, donekle i retko prema Jovanu Marinovi}u, Milanu \. Mili}evi}u i A}imu ûmi}u, ina~e svom pobratimu. Moglo bi se re- }i da je u po ne~em imao milosti i prema knezu Mihailu, ali tek u svo- 221 joj bro{uri Knez Mihailo i zajedni~ka radwa balkanskih naroda, mada vi{e zato da bi istakao I. Gara{anina i da bi srubio Jovana Risti}a, kome je ~ak osporavao i zasluge u dobijawu gradova u prole}e 1867, nego da bi istakao kneèvu postojanost i ~vrstinu karaktera, pa i vladala~ku ve{tinu i veli~inu. Ta nakaradnost Piro}an~evog karaktera, kojoj je robovao i kad su bili u pitawu najbliì saradnici, oni bez kojih nije mogao ni sam da politi~ki opstane, najvi{e se otkriva iz odnosa prema M. Gara{aninu, potom prema êdi Mijatovi}u, Milanu Kujunxi}u – Aberdaru… u po~etku i prema Stojanu Novakovi}u, da bi ga kasnije tolerisao, ali je pitawe da li bi i wega po{tedeo da je nastavio sa svojim Bele{kama i u vreme Novakovi}eve vlade 1895/96. Pomenimo, ipak, da je dva tri puta znao da pohvali Dimitrija Radovi}a, u dva maha ministra pravde, drugi put u wegovoj vladi. Po~nimo sa tim bliskim satrudnicima. O Milutinu Gara{aninu1 i ostalim napredwacima „Gara{anin je be~koj ‘Politi~koj korespodenciji’ rekao kako je Pi- ro}an~ev kabinet taloìo slobodu na slobodu, a nije osigurao dràvnu vlast i red, pa se i on prevario i po{ao tim putem… „Od obrazovawa novog kabineta pod wegovim predsedni{tvom, prisni prijateqi ûmi} i Gara{anin, ìvo rade protiv mene da moj poloàj u partiji oslabe i qudi me napadaju i grde. Na ~elu te klike stoji Julija, èna Gara{aninova. Gara{anin bi èleo da sa mnom stoji u dobrim odnosima, a da wegovi prijateqi wega uzdiù, a mene obaquju. (Wegovo) ime danas u politici ne jam~i ni{ta drugo do nesposobnost, gde god wegova ruka do|e. Da ima politi~ku sposobnost, koliko ima ambicija, bio bi vredan dràvnik, jer samo se jedan zvekan, moè ovako ogoliti” (17. april 1884). „Bojim se da }e stranka vo|ena ovim nesposobnim qudima, kao {to su Gara{anin, Novakovi} i Kujunxi} morati da se raspadne. Oni su za ovo kratko vreme pretvorili Stranku u kraqevu2, sad kraq vlada i upravqa” (24. juni 1884). „Niko razumniji u stranci ne drì Gara{anina za dorasla da vodi dràvne poslove” (6. avgust 1884). „Gara{anin je nazadan, neuredan i neve{t u poslovima. On se jako precewuje. Jako je pritvoran, nikad ne govori otvoreno sa svojim drugovi- ma” (9. februar 1885). 1 Min. unutra{wih dela, najpre u vladi Milana Piro}anca 1880/83, a potom u trima svojim 1884/86, 1886/87, kada je odstupio zbog protivqewa razvodu braka kraqa i kraqice. Jedan od osniva~a Napredne stranke, a posle Piro}an~eve ostavke, 1886, wen jedini {ef, da bi je 1896. raspustio. Od 1894. do smrti, feb. 1898, poslanik u Parizu. 2 U Uspomenama Vl. Jovanovi}a, Beograd 1988, na str. 456, stoji da je Napredna stranka organizovana po uputstvima kneza Milana, tj. od mla|ih konzervativaca i liberala (Piro}anac, Gara{anin, St. Novakovi}, êda Mijatovi}, Qubomir Kaqevi}, Milan Kujun- xi} Aberdar i dr.), u koju je poku{avao da uvu~e i samog Vl. Jovanovi}a, koji je to odbio, smatraju}i da knez mora biti izvan stranaka. 222

„Pitali su me, da li ja ho}u da razgovaram sa Gara{aninom, odgovorio sam, da nemam obi~aj da mlatim praznu slamu.” (2. maja 1885) „Kraq je qut na mene, a hvali Gara{anina kao jedinog dràvnika. Gara{anin dobro slu{a, ali da li je to dobro za kraqa i zemqu?” (10. juli 1885) „Gara{anin je govorio, kako neki koji mu se pokazuju kao prijateqi, a rade protiv wega, da }e on sa wima s pi{toqem da se razra~una. Buda- la.” (25. decembar 1885) „Gara{anin je toliko budalast, da moè i danas, kraqu verovati da ima kredit u zemqi” (26. decembar 1885). „Gara{anin je u mozgu poreme}en, {to je i sam Mijatovi} govorio Raki}u, o wemu” (3. februar 1886). „Gara{anin se gorko àlio i plakao, jer su ga napustili prijateqi, pa i sam Bog, da mu je familija propala, da on ne bi tako postupao prema Novakovi}u i Piro}ancu, kad bi se oni u tako te{kom poloàju nalazili. Gara{anin mora biti potpuno lud. Zar se pla~e {to se iz Mini- starstva mora iza}i? Naposletku, {ta mi neprijateqski prema wemu ~i- nimo? Ne}emo da mu pomognemo da i daqe zemqu upropa{}uje, i ako ovo nije ludilo, ja ne znam {ta onda moè biti”. (13. mart 1886) „Mnogo su govorili da je Gara{anin dezertirao svoju stranku, da joj je poni{tio ceo politi~ki program. Da je vodio {tetnu politiku i da je dopustio da jedan îvutin3 kra|ama, skoro javnim, rastroji srpske finansije” (14. april 1886). „Raki}u je poverio Gara{anin, da je tek sada prona{ao put i na~in kako ovom zemqom treba upravqati. Ustav je jedna divna sprava… (ima) dvajestinu rupa… pomo}u kojih se moè vladati… Ovo ve} nije rupa u Ustavu – ovo je ogromna rupa u Gara{aninovom mozgu, koji je doveden u jo{ bolesnije stawe. Kraq je u Ni{u rekao, da su mu u Srbiji ostali verni, samo wegov pas Vigo i Gara{anin” (1. avgust 1886). „Kraq je pred Milosavom Proti}em grdio Gara{anina na sva usta, kako ne vredi ni{ta i kako ga je nosio na svojim le|ima… Govori se da je kraq pred jednim stranim poslanikom rekao za Gara{anina, da je prava ìvotiwa i to Gara{anin zna.” (29. maja 1887) „Zna~ajno je to {to Gara{anin, koji je zbog kraqi~inog pitawa otpu- {ten, ne sme weno ime da spomene u ‘Videlu’. Gospodin se kaje {to je pogre{io i sad novom podlo{}u iskupquje jedini ~as u svom politi~kom ìvotu, u kome je ne{to ~asnosti i uvi|avnosti pokazao.” (4. maja 1888) „Gara{anin govori kako je Srbijin poloàj teàk i kako on sa pisawem u ‘Videlu’ o spoqnoj politici, ide na to da spremi narod protiv Rusije. Na primedbu urednika da narod ne}e sa A/U protiv Rusije, Gara- {anin je odgovorio da mora… Kad se ovome doda {to je Gara{anin govo- 3 Re~ je o Vuka{inu Petrovi}u, ministru finansija, ina~e unuku Josipa [lezingera, prvog kapelnika Kwaèvsko srpske bande, od 1833. 223 rio jednom ovda{wem diplomati da Srbija mora u}i u sklop Austrije4, pa tek tu da se pobrine za srpski elemenat, onda se jasno vidi kako je wegova spoqna politika bila bedna” (30. maj 1888). „U Versaju mi je kazala kraqica, da je woj kazano da je Gara{anin pla}enik A/U” (20. avgust 1888). „Gara{anin se sve vi{e i vi{e obelodawuje kao nevaqao i pokvaren ~ovek” (22. avgust 1888). „Gara{anin je napisao kraqu pismo i moli ga da stvar razvoda po- ravna. Pismo mi je pro~itao. Ono je doista dobro napisano, ali bi on time dobio tek kad bi ga danas publikovao. Drè}i ga u tajnosti, ono je bez zna~aja. On }e to pismo da objavi, ako kraqica dobije parnicu” (4. septembar 1888). „Gara{anin se pokazao i u ovoj prilici, kao i svagda, da je neobra- zovan glupak” (8. juna 1893). „G|a Pata Gara{anka, àlila se na svog devera Milutina, {to joj ne izdaje sumu novaca na koju se obvezao da }e joj izdavati, kao udovi~ko uìvawe, od dela wenog muà. Pri~ala je da joj je wen mu` Svetozar, na dva dana pred smrt, predao 15 hiqada dukata cesarskih, koje joj je, dva dana po smrti, oduzeo M. Gara{anin, a woj izdao pismo sa obavezom da joj izdràvawe pla}a. Ovu sumu dobio je Svetozar kao mito od Debanà za topove, {to je od wega srpska dràva kupila. Milutin je znao za tu sumu i ~im mu je brat izdahnuo, do{ao je da je traì. Radovi} mi je kazivao da se Milutin pismeno obvezao pla}ati Pati po 40 dukata mese~no. Mi smo se ~udili, otkud da se obveè da pla}a toliko veliku sumu, kad on sam, tako je vazda govorio i wegovi politi~ki prijateqi raznosili, nema nigde ni{ta, nego ìvi od milosti ènine familije. Ova pri~a g|e Pate prili~no izja{wava stanovawe familije M. Gara{anina u Parizu i ina- ~e u inostranstvu5. Po{to nije od Milutina primila punih 7 meseci ni pare, ona mu je poru~ila da }e da ga tuì sudu” (9. novembar 1894). O Stojanu Novakovi}u6 „Za Novakovi}a sam u neizvesnosti, {ta o wemu da mislim. Znam da je ~ovek kratkog pogleda, povodqiv za uplivima, ali od kako je u Ni{u, izgleda mi suvi{e ~udnovat, detiwast, nesmi{qen” (8. juna 1884). 4 Piro}anac zaboravqa da je upravo on bio taj koji je predloìo stvarawe balkanske federacije u okviru Austrije, sa Srbijom u wenom sastavu, u svojoj bro{uri Me|unarodni poloàj Srbije, 1893. 5 Piro}anac prelazi preko ~iwenice da je Gara{anin, do svoje smrti, bio srpski poslanik u Parizu, i da su plate poslanika bile vi{e nego pristojne. Iz Vladanove kwige Kraj jedne dinastije, 1908, saznajemo da je plata na{eg poslanika u Bukure{tu bila 27.000 dinara, a sigurno je u Parizu bila jo{ i ve}a. 6 Stojan Novakovi}, nau~nik i politi~ar, kao i êdomiq Mijatovi}, prvi put ministri u Risti}evoj vladi (1873), ali su ga obojica izneverili, {uruju}i sa tzv. mla|im konzervativcima, sa kojima su potom neprestano sara|ivali u okviru Napredne stranke. Pre toga, Novakovi} je bio min. prosvete u vladama ûmi}a i Danila Stefanovi}a, {to }e biti i u vladi M. Piro}anca, dok }e u prvoj vladi M. Gara{anina biti min. un. dela. Kasnije }e biti predsednik vlade (1995/96). 224

„Novakovi} bi mnogo {ta u~inio da povrati kraqevu milost” (6. avgust 1884). „Od kako je u ovom ministarstvu, Novakovi} se pona{a prema meni dvoli~no, {to je priznao” (31. marta 1885). „Novakovi} zvao svoga {uraka Kujunxi}a da do|e iz Rima u Ni{ na Skup{tinu. Kad smo ga kraq i ja pitali da li ga je pozvao, ovaj je uporno tvrdio da jeste, a Novakovi} je rekao da nije. Dakle, Novakovi} `rtvuje svoga {uraka, koga je naveo na pogre{ku7, samo da on ostane ministar, {to je vrlo zna~ajno za ocenu karaktera Novakovi}a” (17. april 1885). O êdomiqu Mijatovi}u.8 „Kad bi Srbija spala da joj Mijatovi} vodi spoqnu politiku, doista bi onda opozicija imala pravo da zebe od wenih posledica”9 (18. juna 1883). „Za Mijatovi}a se moè re}i ‘Kod sve kra|e, na Boì} bez ru~ka’” (16. oktobar 1883). „Kraq je na vi{e mesta govorio, i pred Mijatovi}em, da Piro}anac nema prava da kritikuje rat, jer je on, sa Novakovi}em, pisao skup{tinsku Adresu. Odgovorio sam, ào mi je {to to kraq preda mnom ne pono- vi. Mi smo, istina, pisali Adresu, ali u Adresi niti je re{en rat, niti je u woj stajalo da se ratuje bez municije i bez dovoqno vojske, niti je tamo kazano da glavnokomanduju}i pobegne sa bojnog poqa, ne znaju}i gde mu je vojska. Adresa je doista na{a, ali vojena je kraqeva i wegovih savetnika”10 (21. mart 1886).

7 Kujunxi} je bio na{ poslanik u Rimu, i bez odobrewa svog ministra in. dela, do{ao u Ni{ na Skup{tinu, {to je bilo koliko nedopustivo, toliko i ka`wivo, te je opozvan iz Rima. Iz gorweg se vidi da se on pravdao da je do{ao po pozivu svoga zeta, Novakovi}a, min. un. dela u kabinetu Gara{anina. 8 Kao i Stojan Novakovi}, prvi put ministar u Risti}evoj vladi (1873). Pre toga, min. fin. u vladi Marinovi}a (1873/74), {to biva i kod D. Stefanovi}a (1875), a potom u vladi M. Piro}anca, najpre min. in. dela, potom min. fin., {to }e biti i u tre}oj vladi M. Gara{anina (1886/87). U vladi Nik. Hristi}a (1888/89) min. in. dela, da bi u vladi \or|a S. Simi}a (1894) opet bio min. fin. Potomo poslanik u Londonu, do ubistva kraqa Aleksandra. 9 Bio min. in. dela i u Piro}an~evoj vladi, do 10. okt. 1881, u kom je svojstvu potpisao, bez znawa vlade, po naredbi kneza Milana, Tajnu konvenciju sa A/U. Uop{te, Mijatovi} je bio retko privrèn dinastiji Obrenovi}, rade}i svakojake poslove po nare|ewu kraqa Mi- lana, da bi po ubistvu kraqa Aleksandra dao ostavku, ne hteju}i, kao svi ostali, da sluì novoj dinastiji, ali je ostao veran Srbiji, {to govori dosta i o wegovom pravom karakteru. 10 Iako Al. Proti} (Inkognitus) nije mogao znati {ta je Piro}anac pisao u svojim Bele{kama, on je, u svom delu Povodom (Piro}an~eve) Na{e zavr{ne re~i (Bgd, 1896); na str. 84/86, rekao i ovo: da je „Adresa, sokolila na rat. ‘narod je pojmio da je sudbina wegove budu}nosti u pitawu, da je nastupio ~as u kome se odlu~uje: ho}e li mo}i opstati li }e se u mu~noj borbi, bez izlaza, morati vremenom gubiti.’ Pa se onda kraq ovako apostro- fira: ‘I s odu{evqenom gotovo{}u, stoji draga Tvoja, Tebi i Nama mila vojska. S oru`jem u ruci, Uzvi{eni Predstavni~e, svetoga i narodnoga poziva... Narod veruje u Tebe, prvoga kraqa obnovqene Srbije i duboko proniknut ovim verovawem, odu{evqeno kri~e: da ìvi Kraq Srpski, Milan prvi.’ Na toj Adresi potpisani su M. Kujunxi}, St. Novakovi}, D. Ra- jovi} i M. Piro}anac, onaj isti koji sad dokazuje kako je taj rat delo Kraqa Milana, kako on i gore pomenuti wegovi prijateqi, nisu za w ni malo odgovorni”. 225

„Mijatovi} je… od nekada{weg qubimca, kad je za vreme moga ministrovawa protiv mene intrigirao, postao nesnosna li~nost u kraqevim o~ima” (11. maj 1886). „Na ovakve opasne podlace kao {to su Nikola Hristi}, Rajovi} i Mijatovi}, slabo se kod nas obra}a dovoqna pa`wa” (28. maj 1887). „Tri ~lana vlade stoje pod sumwom da uzimaju novac prilikom svog zvani~nog rada: Mijatovi}, Vladan (\or|evi} – S.T.) i Raki}. Za ovog posledweg ne postoji nikakva sumwa, primaju}i mito prilikom naimeno- vawa po~asnih konzula u inostranstvu. I ovi qudi jo{ smeju da govore o korupciji!” (14. mart 1888). „Ju~e je ‘Videlo’ od{tampalo izjavu Mijatovi}a i Vladana da se povla~e iz Napredne stranke, zato {to nije tako patriotska i lojalna, kao {to su te dve politi~ke protuve. To je doista pravi skadal” (12. januar 1889). O Milanu Kujunxi}u Aberdaru11 „Sino} posle 9 uve~e do{li su mi Horvatovi} i Kujunxi} u posetu, {to je ~udno za Kujunxi}a, kome sam jasno kazao, da nisam rad imati sa wim nikakve bliè odnose. On se sluì sa onim {to je saznao od prijateqa, dok je s wima radio, protiv wih, kad se od wih odvojio” (9. avgust 1886). „Moji biv{i politi~ki prijateqi a potom protivnici, nisu nikad umeli da stoje na svojim nogama. Kad sam ih ja izvukao do poloàja, kraq ih je otimao, a oni su u sebi uobraàvali da su dràvnici, ali kad ih je on oturao, onda su padali ni~ke i nisu se vi{e sami umeli di}i. Takvi su svi oni, i Gara{anin i Petrovi}, i Marinkovi}, i Kujunxi}, Radovi} samo ~ini izuze}e (4. juni 1887). „Kazivao mi je Kujunxi} da je dobio nekoliko bezimenih pisama, koje prikazuju Kaqevi}a kao da radi na ra~un Kara|or|evi}a. Kujunxi} je to kazao Novakovi}u i Gara{aninu i kraqu. Docnije se obelodanilo da su ovo wegove intrige12, zbog neverne qubavi g|e Kaqevi}ke sa kojom je ovaj pobratim (Kaqevi}ev) od vajkada i{ao” (17. oktobar 1884). „On se li~no prema meni vladao nekorektno, a u politici neozbi- qan, }udqiv, pogan, i detiwast… Kao poslanik u Rimu nikad nije bio u stawu da po jedared u mesecu po{qe ministru izve{taj. Od kako je iste- ran izi slu`be, sva mu je briga da ponovo poslanikom postane i prona- {ao je, da je za to jedini put – udvarawe” (30. decembar 1885). „Kujunxi} se vlada veoma nevaqalo i lakoumno” (18. januar 1886). „Kujunxi} je kazivao Novakovi}u kako on radi sa Svet. Nastasijevi- }em i Perom Velimirovi}em, da radikali u|u u kabinet sa Gara{aninom, 11 Pesnik i politi~ar, jedan od osniva~a Napr. stranke i Videla. Min. prosvete u tre}oj Gara{aninovoj vladi, predsednik NS, poslanik u Rimu. 12 Nisu bile intrige, ve} istina. Kaqevi} je bio glavni saradnik Kara|or|evi}evog lista u Temi{varu, ~ak je i novac primao od wega. No, ~udno, iako se to znalo, kraqevi Milan i Aleksandar nisu ga progawali, ve} ustoli~avali na razne dràvne poloàje, {to mu, ipak, nije smetalo da nekoliko sati po ubistvu Aleksandrovom, postane min. in. dela. Ko zna, nije li i to razlog Kaqevi}evog samoubistva? 226 te da u~ine po voqi kraqu, a kad ve} jednom budu u{li u wegov kabinet, da ga ekspeduju napoqe. I ovaj gospodin ~ine}i velike napretke u intri- gisawu, nije bez izgleda na budu}nost” (12. februar 1886). „Kujunxi} je ~ovek bez ponosa, sledstveno bez karaktera, treba da ga kraq duboko prezire i ne trpi, te da ga za svoj sto ne poziva” (7. mart 1886). „Danas sam pitao Mijatovi}a, za{to je kraq na Novu godinu pro{ao pored Kujunxi}a bez da ga oslovi. Mijatovi} mi re~e da je uzrok pesma koju je Kujunxi} na Boì} u ‘Videlu’ objavio, u kojoj se opisuje ìvot g|e Kaqevi}ke, wegove davna{we milosnice, na koju je Kujunxi} danas rasr|en i kraq pro~itav{i pesmu, rekao je Mijatovi}u da kaè Kujunxi- }u da je u~inio jednu prqav{tinu. Mijatovi} mi daqe kaza, da je Kujunxi} iz surevwivosti skoro poludeo, da mu se g|a Kaqevi}ka àlila, kako joj Kujunxi} preti da }e da je mete u novine i kako, u stvari, pi{e wenom muù anonimna pisma, koja ova po stilu poznaje da su od wega. G|a Kaqe- vi}ka je zvala Mijatovi}a i molila je da je spase bede i napada zla ~oveka… Ovo je istorija tako gnusna, a tako karakteristi~na za Kujunxi}a da je bilo vredno zabeleìti je. Kujunxi} je ven~ao Kaqevi}a i izdaje se 30 godina za wegovog prisnog prijateqa. Da, kraq ga je na balu i time po- nizio, {to je u momentu kad je predavao cve}e g|ama Konstantinovi}ki, Hristi}ki i dvema drugima, iz druge sobe doviknuo: ‘Gospo|e, ne primaj- te ni{ta iz ruku toga gospodina’. I gospo|e su cve}e odbile.” (5. januar 1888). „Kujunxi} je u Vukovaru, pred Simom Filipovi}em, kazao da se ne ~udi {to je kwaz sad poginuo, nego {to nije odavno, i da Radovanovi} nije lola, nego najznatniji karakter Srbije, koga sa Hristom treba sravni- ti” (11. april 1894). O Jovanu Marinovi}u13 „Marinovi} je vazda tajno gajio prema meni ~uvstva antipatije. Ni- kad nije propustio priliku da me napada i kod kneza i kod stranih poslanika. On je Mijatovi}a nagovorio da osujeti skup partije oko Videla, a tako isto i Gara{anina, govore}i kako }e Piro}anac, silom stvari, postati glava toga skupa, a on je ~ovek vrlo nepogodan” (19. oktobar 1880). O Dimitriju Marinkovi}u14 „Za Marinkovi}a pri~a{e mi danas da je pravio testamenat i da je ostavio 3.000 dukata. @ena mu se, a i on, hvale, da su se oduìli za vreme ministrovawa i da su ne{to i privredili. Marinkovi} nije mogao ste}i, i pored oduèwa, 3.000 dukata, za dve godine ministrovawa15, i ako bi ih doista imao, jasno je da je kao ministar krao” (14. april 1886). 13 Jedan od najpoznatih dràvnika, min. fin. u vladama Al. Simi}a i Stojana Markovi}a, pred. Dràvnog saveta, kratko vreme posle ubistva kneza Mihaila, Namesnik. 14 Min. pravde u prvoj i tre}oj Gar. vladi, i un. dela u drugoj. 15 Piro}anac, za koga, ne samo, Sl. Jovanovi} tvrdi da je plivao u dugovima, za tri godine ministrovawa podigao je tri ku}e, od kojih ona, u Francuskoj br. 7, i danas predstavqa mali dvorac, a kamoli u ono vreme, 1883. 227

O proti Aleksi Ili}u16 „Od sirotana postao gazda ~ovek i doglavni prota kod mitropolita. Kako ovaj peva i }aska samo svojoj golubici, kako se radi po banatskim mestima, Aleksa upravqa sve{tenstvom i prodaje sve usluge. On je do ju~e ko~ija{ki napadao Gara{anina, a danas brani wegovu politiku, da bi sa- ~uvao svoje lukrativno mesto. Prodavao je i manastirske {ume” (8. januar 1886). „Ju~e mi je kazao prota Aleksa, predsed. Konzistorije, da je A/U poslanstvo slalo ~oveka da ga podmiti u procesu razvoda braka kraqa i kraqice i da mu nude nagradu koliko on odredi. Prota je to odbio i kazao kraqu, na {to je kraq o}utao” (20. avgust 1888). O Qubomiru Kaqevi}u „Bontu je kazao Mijatovi}u kako je platio Pa{i}u 20 hiqada dinara da ne iza|e iz Skup{tine prilikom glasawa o èlezni~kom ugovoru, a Kaqevi}u 50 hiqada, ina~e, predsedniku Odbora za @elezni~ki ugovor, koji je, ~im je ovo primio, iza{ao iz ‘Videla’, gde je bio na{ao koru hleba, i samoj stranci okrenuo le|a. Gorwu sumu primio je Kaqevi} od advokata Markovi}a, preko koga je sve ra|eno i koji je primio, ~ini mi se, 400 dukata, za tu cel. Po{to nije bio zadovoqan, pri~ao je stvar urbi et urbi, pa ~ak i u kakvim je kesama novac predat” (19. oktobar 1890). „Kaqevi} ne pripada ni jednoj stranci” (1. jul 1886). Me|u ~lanovima Komisije za izradu novog Ustava, od strane Napre- dne stranke, po predlogu Piro}anca, i – Kaqevi}! (17. juli 1886). O vladiki Mojseju, zvanom ]osa „Vladika Mojsej, koji je postavqen za (dr`.) Savetnika za zasluge u kraqevoj brakorazvodnoj parnici, vrlo je opasan ~ovek, {pijun kraqa i ruski i celog veka nesposoban za sve. Kraq ga je danas nagradio, ali to opet ne smeta da on protiv wega radi” (13. novembar 1888). O Svetomiru Nikolajevi}u17 „Ovaj ~ovek po krakteru i obrtu duha, najvi{e nali~i na mitropolita Mihaila. Tako je perfidan i pokvaren” (25. oktobar 1883). „Svetomir Nikolajevi} osta}e u istoriji kao retka pojava jednog ne- vaqalog do krajnosti pokvarenog, {upqeglavog vlastoqubca” (Zave{tawe). O Vuka{inu Petrovi}u18 „V. Petrovi}, ministar finansija… krajwe nesposoban ~ovek, ali je u naknadu za to, jako proteìran od kraqa. Da, podràvaju ga jako Nema- ~ka i Austrija” (29. septembar 1885). 16 Napredwak, ~lan uèg Odbora Napr. stranke i vrlo aktivan u wegovom okupqawu, jedno vreme, 1888, predsednik Konzistorije Beogradske eparhije. Zbog protivqewa razvodu kraqevskih supru`nika, smewen i poslat u @i~ku eparhiju. 17 Profesor i rektor Velike {kole. Bio najpre radikal. Osnovao masonsku loù u koju je uveo skoro sve vi|enije Srbe. Osniva~ dru{tva Sv. Sava, ~ija se delatnost odvijala u Staroj Srbiji i Makedoniji. Kao pred. vlade (1894), u~estvovao u suspendovawu Ustava od 1888. 18 U drugoj Gara{aninovoj vladi, min. fin, isto u vladi Sv. Nikolajevi}a (1894) i kod N. Hristi}a (1894/95) i kod dr. Vl. \or|evi}a (1898/1900). 228

„Rajovi} mi re~e kako je V. Petrovi}, za vreme wihovog putovawa za Ni{, grdio kraqa, nazivao ga nitkovom, lolom i nikakvim ~ovekom” (24. novembar 1885). „Kazao sam kraqici da je V. Petrovi} veoma nepouzdan i da sam si- guran da on {pijunira kraqa i kraqicu, za ra~un A/U poslanstva” (3. decembar 1885). „Napredna stranka toliko je nisko pala da je morala da rehabilitu- je i V. Petrovi}a, biraju}i ga u odbor za porez… koga svi, sem Gara{a- nina, smatraju za javnog lopova, A/U {pijuna. Kraq bi voleo da opet vidi Vuka{ina kao min. finansija” (8. juli 1886). „Ja sam rekao kraqici da Vuka{in, kao ministar, nije svoje finansijske nazore sprovodio, nego kraqeve, a kraq se drào sposobnim, da i o tome sam sve re{ava” (26. oktobar 1886). „Kraqica je saznala da je Vuka{in primao od A/U 62 dukata mese- ~no” (20. avgust 1888). O Dragutinu Franasovi}u19 „Franasovi} nije nikakav vojnik, ali kraq drì da mu je pouzdan ~o- vek” (24. novembar 1885). „Upraviteq Mihailo Barlovac mi pri~a da je kraqu kazao {ta se o wegovom kabinetu govori, i da svet smatra, kao pravi skandal, {to su povereni interesi Srbije, Franasovi}u, u spoqnim odnosima. Kraq je po- crveneo na ovaj izve{taj” (13. februar 1887). O \uri Horvatovi}u20 „Horvatovi}ev na~in pona{awa prema qudima s kojima je stajao u te{wim odnosima, ~udnovat je i glup…” (15. juna 1886). „Horvatovi} je bio u Kladovu na poziv kraqice i ju~e je bio kod mene, ali ni jedne re~i o kraqici nije kazao, maw toliko da je video vrlo malo, i da mu je rekla kako je ona dràla da je Milan isplanirao prevrat. Ali kako je kraq (Aleksandar – S.T.) uverio da je to ~isto wegovo delo. Ovo bi Horvatovi} ovako mogao da pri~a samo svome vinograxi- ji, a ne meni, ali {ta }e{ sa glupo{}u” (16. maj 1893). O Jovanu Risti}u21 i liberalnim vo|ama „Risti} je zaslepqen za vla{}u, a ugu{en stra{}u. Radivoje ni{ta i ne zna do da stvara intrige, i on uobraàva da je dràvni~ka sposobnost!” (21. januar 1878). „I g. Risti}, mali Bizmark na Istoku, sad }e vaqda uvideti da nije dorastao svojom pame}u, da se o isto~nim pitawima razme}e. Kako se vidi, on je, siromah, jo{ pri azbuci u tome. Za wega je da pi{e ~lanke u Istoku, naziva sve pametnije i odanije qude interesima zemqe, prodanim 19 General i dvorski ~ovek. Min. in. dela u tre}oj vladi Gara{anina i prvoj Save Gruji}a (1887/88), a vojni u vladi dr L. Doki}a (1893) i St. Novakovi}a (1895/96). 20 \ura Horvatovi}, general, min. vojni u tre}oj vladi Gara{anina (1886/87), poslanik u Petrogradu 21 Poslanik u Carigradu 1861/67, Namesnik 1868/72, 1889/1893, pred. Vlade i Min. in. dela 1873–1880 i 1887, Pred. Akademije nauka 1899. 229 qudima, da izmi{qa komplote, dokazuje politi~kim procesima, gde su sve garancije zakona metnute pod nogu, da su Srbi, ~iji su o~evi po imenu, kad ni jednog Risti}evog pretka tu nije bilo, prvu pu{ku protiv Turaka u Srbiji izbacili i do ovoga Srbiju doveli, da dokazuje da su sinovi tih Srba, danas primili novce od Turaka i Maxara… Dokle }e iskqu~ive laì da sluè za sredstvo uprave u zemqi i dokle }e ova gruba, drasti- ~na sebi~nost, jo{ mo}i da se javno i bez stida razme}e” (30. januar 1878). „U Srbiji danas nema pameti. Od Namesni{tva do danas, narodni mozak je toliko {tipan, guran i potiskivan, da je nesposoban i mrtav za pravu kakvu misao” (22. februar 1878). „Katarxi, pukovnik, ujak kraqev, Radivoja drì za zlikovca” (17. oktobar 1882). „Propali liberali s Risti}em, postali su prosti kupqeni agenti ruske politike u Srbiji. Kraq se vara, ako misli da su radikali opasni, a liberali qudi od reda” (10. septembar 1883). „Risti} je sumwiv pri svim wegovim izjavama” (15. septembar 1883). „Risti} i liberali smetali su u svemu {to je moja vlada zapo~iwala i radila, prosto iz zavisti, jer su to najnevaqaliji qudi u ovoj zemqi (22. septembar 1883). „Risti}a je kaznila wegova lakomost za vla{}u, wegovi sku~eni pogledi na va`na politi~ka pitawa koja zemqu zanimaju, wegova nesposobnost i preìvela pratwa” (9. juni 1886). „Pre dva dana u Novoj ustavnosti, Risti} je napisao ~lanak u kom kaè da su gro napredwaka primili bak{i{e od Bontua22. Kad se ovo sravni sa govorom koji je sa mnom vodio, vidi se jasno stari nevaqali spekulant sa podlom du{om, neobrazovanim karakterom i plitkom pame- }u. Samo politi~ka nesposobnost moè za dva meseca do}i do ovakvih re- zultata. Mewati ustav (!) i ograni~iti kraqa, igrati smicalice sa radikalima, ubijati i paliti napredwake23, lagati Rusiju, ulagivati se Au- 22 Vl. Jovanovi} u n.d. str. 457–466, svedo~i izve{tajem V. Zavackog, slu`benika Bon- tuovog biroa u Beogradu, upu}enog A. Persijaniju, ruskom poslaniku u Beogradu, koji je ovaj kopirao sa originala, na kom su ispisani pomenuti „bak{i{i”, radi dobijawa èlezni~ke kincesije. Glavni primalac bio je kraqev ujak, pukovnik \. Katarxi, a od ministara: Pi- ro}anac 60.000 fr, Mijatovi} 50.000 fr... skup{tinski Odbor koji je ocewivao konvenciju: Kaqevi}, pred. Odbora 30.000 fr, Mita Raki}, izvestilac, 20.000 fr, \oka Pavlovi} 15.000 fr... a da bi dobili odobrewe od radikala, da mogu i „dvoglasci” da u~estvuju u odlukama Skup{tine, Tau{anovi}, kao predvodnik radikala, 36.000 fr. Sem ovog izve{taja Zavackog, postojala je i jedna bro{ura, Tase Ivkovi}a, pseudonim „Mon Ami” pod naslovom Bombe, sa istim grqavim ve{om, oko izglasavawa èlezni~ke koncesije. Vl. Jovanovi} posebno pi{e o Piro}ancu, koji, ne samo da nije „imao nikakvu nepokretnu imovinu, nego mu je i na pokretnu, bio stavqen sekvestar, za dug od 400 dukata, a kada je posle tri godine si{ao sa vlasti imao je dve odn. tri velike ku}e u Beogradu”, i postao pravni zastupnik èlezni~ke kompanije sa 20.000 dinara godi{we plate. 23 Piro}anac na nekoliko mesta pripisuje tzv. narodni odisaj, u kom su stravi~no stradali napredwaci – liberalima, a op{te je poznato da su taj „odisaj” ~inili iskqu~ivo – radikali, kao osvetu. âk mu je i ime nadenuo sam Pa{i}. 230 striji, vre|ati kraqicu da bi se kraqu ugodilo, veoma je to mnogo za wegovu glavu. On je ve} spao niè nego sam Gara{anin, jer je postao poslu- {niji kraqevim èqama i opet mu~no da }e se tu potpuno ugoditi” (16. jula 1887). „[to bi Risti}, bez {tete, mogao u~initi i {to bi ga uvrstilo u red obrazovanih qudi, to je da ne pi{e u svom listu, Novoj ustavnosti, podla klevetawa i budalasta bula`wewa o baronskim zamcima ispod Pozori{ta”24 (12. novembar 1887). „[teta doista, ovakva ~etiri dràvnika kao {to su Risti}, Radivo- je, Avakumovi} i Alimpije25, takve nije u stawu nijedna politi~ka stranka, nijedna grupa qudi u Srbiji da pokaè. Nesposobnost, neznawe, intrigantstvo, pakost najniè vrste i krajwa podlost, u ovim su qudima doterani do savr{enstva” (19. novembar 1887). Rekao kraqu: „Risti} se, za ~udo, slab pokazao. Danas je pitawe, da li je on li~no ikad vi{e i vredeo. Za vreme kneza Mihaila wega su po- dizali knez i Gara{anin. U Namesni{tvo uzeo ga je Blaznavac. On se uz wega, i pored wega i nad wime naduvao. Sve {to je ura|eno, ako {to vredi, tvrdio je da je wegovo. Risti}evo ministrovawe 1876. za vreme rata do Berlinskog kongresa i posle, naslawalo se iskqu~ivo na politiku koju je sam kraq rukovodio. Rat 1876. ~isto je delo kraqevo26. Dana{we ministrovawe Risti}evo bilo je jedina prilika u kojoj je sam imao da radi i on nije umeo da radi. Pokazalo se onakav kakav je, u stvari” (8. januar 1888).27 „Radivoje ne razume druga~iju politiku. Klevetawa, stalne optu`be, ubistva, to je sistem koji on razume i Va{e Veli~anstvo, nije moglo na}i razloga da ga pohvaquje, kao {to je ~inilo, za wegovo odràvawe ovakvog reda u zemqi” (16. april 1888). „Risti}evo slepilo, wegova poslu{nost i kukavi~luk, pome{ani su sa nezdravim vlastoqubqem” (17. oktobar 1888). „Risti} se tako isto ulagivao i knezu Mihailu, a kad je ovaj poginuo, podviknuo je ‘Tako mu i treba!’ (U Berlinu)” (17. novembar 1888). „Radivoje je umro pre dva dana. Jedan nevaqalac i zlikovac mawe” (18. decembar 1888). 24 Misli se na Francusku br. 7, tj. na Piro}an~evu vilu. 25 Radivoje Milojkovi} pred. Apel. suda, min. un. dela 1868/69, pred. vlade 1869/1872, min. pravde 1875, min. un. dela 1876/79, 1887; Jovan Avakumovi}, min. pravde 1880, sudija Kas. suda 1880/87, min. pravde 1887, pred. vlade i min. in. dela 1892/93; Alimpije Vasiqe- vi} min. prosvete 1875, 1876/78, 1878/1880, 1887. 26 Na 512 str. ovih Beleàka, Piro}anac tvrdi da je on li~no bio protiv tog rata, a da je Risti} uveo zemqu u taj rat. 27 Mnogo je takvih susreta i govora kraqu, zabeleìo Piro}anac, verovatno uveren, da je wima dezavuisao za sva vremena Risti}a i wegove liberale. Pa, ipak, dve godine kasnije, kraq Milan je odredio Risti}a za prvog Namesnika. Hteo je i Radivoja Milojkovi}a za drugog, ali on je umro. To imenovawe, nema sumwe, moglo je Piro}ancu da jasno kaè, {ta je kraq mislio o wemu i koliko ga je za ozbiqnog i sposobnog dràvnika drào. Ali, on se i tada na{ao na svojim nogama, smislio je da je tim i takvim (nesposobnim) Namesni- {tvom, kraq Milan èleo da se osveti srpskom narodu, jer ga je mrzeo! 231

„Risti} je i sada, i u ovoj prilici, pokazao ogromnost svoje glupo- sti” (28. februar 1889). „Zao udes koji je stao ìvota kneza Mihaila, doveo je na presto kraqa Milana, a jo{ gori udes hteo je da mu prvi vaspitateqi u vo|ewu dr- àvnih poslova budu Blaznavac, Risti}, Radivoje, Belimarkovi} i Kosta Proti}, qudi bez pravog obrazovawa i skroz nevaqali” (8. mart 1889). „Risti}… blesan jedan” (6. maj 1891). O Nikoli Hristi}u „Nikola je jedan zao ~ovek. To je jedna neobrazovana, glupa, sebi~na priroda, a utoliko vlastoqubiv. On se ponosi {to jo{ nije seo na èle- znicu, {to je od mitrova~kog pisara, dospeo do visokih poloàja u Srbi- ji. On je {pijunirao svog predsednika kabineta I. Gara{anina, dok je bio wegov min. un. dela. Pomagao knezu Mihailu da otera kwegiwu Juliju, koja mu je decu kr{tavala. Kad je prolazio kroz varo{, on se skoro vaqao, a ne kora~ao, od nadutosti, a kad je knez Mihailo poginuo, on je puzio pred svojim kolegom Blaznavcem, sluè}i mu kao oru|e da se do~epa vlasti i Namesni{tva. On i sad radi kao {to je radio pod knezom Mihai- lom, i po{to vidi da je kraq veoma potresen i rastrojen, misli da }e mo- }i uzeti svu vlast u svoje ruke” (26. maj 1887). „Ja u Hristi}evo re{ewe da odstupi ne verujem. On je do{ao na vladu da iz’rani familiju i da slu{a” (27. maj 1888). O Kosti Hristi}u „Advokat Dobrivojevi} je traìo 30 i najzad pristao na 12 hiqada. Kaè ne moè da pristane na malu sumu, zato {to mora da deli sa pred. suda K. Kristi}em, sinom dana{weg ministra predsednika. I kad sam ja u to posumwao, on mi je rekao da je Kosta gori hajduk od Bogi}a, zeta min. predsednika” (11. maj 1888). O Milanu F. Hristi}u „Ju~e mi Horvatovi} pri~a, kako je pre nekog vremena video u 3 ~asa po podne u Top~ideru, kraqa i ènu Milana Hristi}a. Neugodno vreme za promenadu... Jo{ mi re~e, da je pre neki dan kraq oti{ao ku}i Milana Hristi}a, u 1 ~as po pono}i, da je razbudio gospodina i gospo|u, i ostao do 6 ~asova izjutra. Ovo je neverovatno, jer bi se grani~ilo sa nekom sortom ludila” (12. maj 1887). Aleksandar Persijani, ruski poslanik „Persijanovica, u ku}i Konstantinovi}a, kazala javno wegovoj èni, da ona radi, guraju}i rogovima svoga muà” (16. maj 1887). O Kosti Proti}u28 „Kakva bi mogla biti za dràvne poslove korist od povra}aja Pro- ti}evog u milost, moè se zakqu~iti otuda {to je izvesno da je on pod- vodio svoju ènu kraqu i preko we radio, jedno vreme, u Srbiji, {ta je hteo” (13. februar 1887). 28 Kosta Proti}, general, na~elnik {taba Vrh. komande u ratu 1877/78, kraqevski namesnik 1899/92. 232

O kraqu Milanu „Kraq, kad je razdraèn, ~esto vi{e kaè no {to je spreman da u~ini” (15. oktobar 1882). „Pri samom obrazovawu kabineta, kraq je malo èleo da ja u isti u|em. Pro{log leta, 1881, nadao se da }u odstupiti, a da }e ostali ostati” (6. novembar 1882). Kraq Milan „Ovaj narod ne ume da podnese slobodu” (19. novembar 1882). „Sumwe nema, kraq èli zemqi dobra vi{e nego iko... ali su ga di- vqe agitacije radikala i bezobzirni napadi liberalne {tampe, doveli u poloàj da se zapita... da li je ova zemqa u stawu da izdrì slobode, koje su joj pod na{om upravom date” (19. novembar 1882). „Kraq je sa mnom ‘ladan poodavno. Na dvorskom balu nije mi pruìo ruku, moè se re}i, ignorisao me je” (26. februar 1882). „Piro}anac, samo mi i jo{ nekoliko lica, mogu razumeti veliku politiku” (18. februar 1885). „Kraq je kazao Vladanu da u Srbiji niko sem wega ne razume spoqnu politiku, ni Risti}, ni Piro}anac” (19. avgust 1885). „Danas sam opet video Gara{anina. Pri~ao mi je mnogo o ratovawu i o kraqu, koji se usled nesre}nih doga|aja mnogo promenio... kako je pa- dao u najve}u razdraènost protiv kraqice, {to se ova toliko zanima ra- wenicima, kao da ona time ho}e da se u~ini popularnom i da smera na re- genetstvo, i da se ve} pona{a kao vladar, jer je sve uzela u svoje ruke. Gara{anin ne vidi protivre~nost u tome, {to kraq govori da ho}e da abdicira, i {to se quti na kraqicu, {to se ova pravi popularnom. Moje je uverewe da kraq nikako ne misli da abdicira, to {to govori samo je igra da bi wome saznao tu|e misli” (15. decembar 1885). „Kraq izgleda raspoloèn i sasvim je u dobrom zdravqu. [to je pretrpeo usled poraza i zabune, sve je i{~ezlo sa wegovog lica” (25. decembar 1885). „Kraq je ~esto govorio, da bi mu radikali lizali ~izme, kad bi ih on uzeo za ministre” (28. decembar 1885). „Kaù, kao pozitivno, da kraq ima u Ni{u neku Sajfertovu za mi- losnicu. Najpre je bio u qubavnim odnosima sa starijom sestrom, ènom inèwera. To moè da bude razlog {to se kraq bez drugih razloga u Ni- {u zadràva” (28. januar 1886). „Kraq niti je umeo da vodi rat, niti ume da zakqu~i mir. Kod wega vazda drè prevagu konsideracije koje nijedan pametan ~ovek ne bi bio u stawu da razume. Stvoriti stawe koje nije ni rat, ni mir, to je suvi{e budalasto i detiwasto” (18. februar 1886). „Kraq mrzi kraqicu, ona prezire wegovu blizinu” (28. februar 1886). „Kraq svakoj opoziciji, svoju pomo} velikodu{no daje” (18. mart 1886). 233

„Jedan soka~ki pa{kvilant (Pera Todorovi} – S.T.), ~esto konferi- {e sa vladaocem o dràvnim poslovima i predstavqa se kao li~nost kojoj predstoji da poslovima ove zemqe, jednog lepog dana, po milosti kraqevoj, rukovodi” (28. maj 1886). Kraq: „Vi ste svi nevaqali i ja ne}u da budem boqi od vas” (24. jul 1886). „Kraqev govor u~inio je na mene àlostan utisak, jako je popustio umno” (24. jun 1886). „Kraq je bio na pravom putu, {to mu se veoma retko de{ava” (15. oktobar 1886). „Da kraq smatra vojsku kao àndarmeriju za unutra{we potrebe, to je cela istina” (13. februar 1887). „Doista, mu~no je razumeti vladaoca koji je izabrao ba{ ono vreme za provo|ewe po stranim kupatilima, kad se u wegovoj zemqi se~e, pali, i ubija i na koqe nati~e, i to sve zbog razli~itog mi{qewa u politici” (18. septembar 1887). „Nasigurno, razvodu bi sledovao drugi brak i ~im bi kraq dobio mu- {kog potomka od druge ène, po~eo bi, po svoj prilici, da radi na tome da se wegov sin od kraqice Natalije, li{i prava na presto” (27. maj 1888). „Kraq je poludeo” (17. novembar 1888). „Video sam kraqa Milana kad je ulazio u ku}u g|e Artemize. Ho}e li srpski narod crveneti jednog dana, kako je ravnodu{no i bez protesta gledao kako se s prestola, bez zazora, pred licem celog sveta, pquje na wegov javni moral. Nikome ne moè biti dozvoqeno da usred bela dana, u najìvqoj beogradskoj ulici odlazi jednoj èni, ~iji je mu` odavde uklowen” (10. januar 1889). „Milan je se danas odrekao prestola... @alostan i doista konac jednog neuspelog ìvota. Bog se smilovao na ovu zemqu... Vladavina kraqa Milana doba je moralnog raspadawa ove zemqe i da ne bi bilo boqe posle wega, on se pobrinuo naimenovawem namesnika u kome su, sem Risti}a, ona dvojica pokvarenih i nevaqalih qudi. Obrazovawem (takvog) Name- sni{tva on je odrào svoju re~, da }e se narodu osvetiti, kad sa prestola si|e” (22. februar 1889). „Zao udes koji je stao ìvota kneza Mihaila, doveo je na presto Sr- bije kraqa Milana, a jo{ gori udes da mu prvi vaspitateqi u vo|ewu dr- àvnih poslova budu Blaznavac, Risti}, Radivoje, Belimarkovi} i Kosta Proti}. Qudi bez pravog obrazovawa i skroz nevaqali... Rastao u smrd- qivoj atmosferi do krajwih granica koje su od wega stvorile nakaradnu pojavu... Nije verovao ni u Boga, ni u qude, ni u qubav, ni u vernost, ni u prijateqstvo, ni u pravdu, ali je tvrdo bio ube|en da je svet stvoren ciglo radi wegovog uìvawa i provo|ewe wegove }udi... Re~ „zakon” do- vodila ga je vazda u razdraèwe, a grozio se u dubini svoje du{e svega {to je bilo ~asno. Dugo nije trpeo Mitu Raki}a, ali ~im mu je M. Gara- 234

{anin predao pismene dokaze da je Raki} u slu`bi krao, on ga je uzeo za ministra finansija... Narod srpski nije voleo kraqa Milana. Smatrao ga je kao stranca od vla{ke krvi, a kraq Milan mrzeo je narod iz dubine svoje du{e. U javnom i privatnom ìvotu bio je krajwe blesasta raspi- ku}a a dozlaboga lakouman. Nije imao nikakva znawa, mlatio je u govoru sa mislima koje je ovde onde pokupio, kako mu je kad trebalo. Imao je dobro pam}ewe, o qudima naro~ito. Stranci koji ga prvi put vide, obi~no govore da je imao duha” (8. mart 1889). „Kaza{e mi sa dve strane, kako kraq Milan ima novaca... da je predao Lenderbanci tri miliona franaka i svoju arhivu” (17. mart 1889). „Danas mi Du~i} kaza da pozitivno zna da kraq Milan duguje Len- derbanci 400 hiqada dinara...” (31. mart 1889). „Male novine traè od kraqa Milana da javno kaè, da li je istina {to Zastava pi{e, da je rekao da su Gara{anin i Pera Todorovi} dva najnevaqalija i najpokvarenija ~oveka u Srbiji!” (5. april 1889). „Za kraq Milanovo pisawe u Srpskoj re~i, Patrimonio29 misli, da je to neoboriv dokaz da je taj ~ovek potpuno lud” (30. jun 1889). „No}as, izme|u 1. i 2. aprila, izvr{en je dràvni udar... Na{e je uverewe da ovaj akt treba pripisati umnoj poreme}enosti kraqa Milana. On je od mladosti navikao da podriva teren onih koji su na upravi.” (2. april 1893). O kraqu Aleksandru „Mijatovi} re~e da je kraqevi} de~ko bez srca, lakomislen, a r|ave naravi. Ne seti se da pi{e materi, donde dok ga otac na to ne tera, a tako je ~inio dok je bio i kod matere. Govori samo o jelu i pi}u i rado se svakome podsmeva. ‘Pravi otac’, dodade Mijatovi}.” (20. avgust 1889). „Beogra|ani su oprali obraz prestonici i Srbiji30, ali je kraq Aleksandar, iskopao grob svome kraqevawu. Niko ne moè da razume ovakvu nemarnost jednog mladog ~oveka od 15 godina. Dok mladi}i wegovog veka ginu da stanu na put bezo~nom nasiqu, koje se protiv wegove matere vr{i, on se promenira na kolima sa Risti}em, da bi pokazao kako je on saglasan sa Namesni{tvom, a protiv svoje ro|ene matere” (6. maj 1891). „Risti} kraqa Aleksandra mnogo hvali, kao skromna, ozbiqna, veoma radna i poslu{na ~oveka. Misli da vi{e voli oca, nego mater” (17. decembar 1891). „Kraq Aleksandar ima vi{e od matere, nego od oca. Kratkovid je i ima glas veoma slab i neprijatan. Govori o stvarima kao mlad obrazovan ~ovek wegovog doba, ali nepoznavaju}i {ta je wegovo, a {ta tu|e, ne bih smeo izre}i uop{te sud o wemu” (13. decembar 1893). O kraqici Nataliji „Kraqica smatra vladu (Gara{aninovu) za nesposobnu, kraqa za ~o- veka nespremna za poslove i neobrazovana za visoki poloàj, gde ga je 29 Francuski poslanik u Beogradu 30 Jer su ustali protiv proterivawa kraqice Natalije. 235 sudba dovela. Tome su krivi najvi{e Namesnici. Ona se stara da svog sina ozbiqno vaspita i obrazuje, da dete zavoli Srbiju, kao svoju zemqu. Pored toga, stara se da mu o~vrsne karakter i u svemu da ga na dobre ose- }aje uputi... Ona je isuvi{e iskrena i otvorena, tako da je ~esto mogu za la`qivicu smatrati” (15. oktobar 1888). „Kraq je pri~ao kako je kraqica radila da on do|e u dodir sa nekim ènskama i odmah rasturila glas da se on nemoralno vlada” (22. maj 1887). „Kraqica kaè da kraq èli da se razvede i da se ven~a sa }erkom Katarxijinom” (sestrom od ujaka – S.T.) (15. avgust 1887). „O zastupawu kraqice u parnici oko razvoda braka, nisam imao vremena ni{ta da pribeleìm (!) To }u docnije da u~inim. Kraqica mi je u Versaju pokazivala svoju korespodenciju, od bugarskog rata na ovamo, koja pravi o~ajan utisak, i... jasno je {to Srbiji, u svojim poslovima, sve nagore ide i {to svuda izvu~e tawi kraj. Umesto dràvni~kih pogleda i ocena, tamo se i kod kraqa, i kod kraqice i kod ministara vide, bez izbora, bulevarski vicevi i izrazi koji svu dràvni~ku mudrost i ve{tinu zamewuju. Tom je kraqica od sviju ponajdaqa, bar se u woj vidi patrioti- zam” (20. avgust 1888). „Jo{ bi trebalo da mi kraqica ni{ta ne plati, i onda bi moja èna imala potpuno pravo, {to je tvrdila da }e nas kraqi~in proces skupo stati” (4. novembar 1888). „Lakomislenost kraqi~ina i suvo}a wenog srca, navukli su je da ogovara qude, koji su je jedini u te{kim prilikama wenog ìvota, bra- nili. Ona i kraq razorili su srpsku ku}u” (5. april 1889). „Kraqicu mrzi da plati i zato mi ni{ta ne pi{e. ûdnovati karakter. Pusto{, seqa~ki tvrdi~luk i glupost, to su osnovne crte ovog jadnog karaktera” (25. april 1889). „Moji su li~ni odnosi sa kraqicom sasvim poreme}eni i prekinuti. Ona mi je 29. pro{log meseca pisala jedno bezobrazno i za wu stidno pismo, u kome mi kaè da ne}e da plati ni{ta za moje zastupawe u bra~noj parnici, a ja sam joj na to dao odgovor kakav je zasluìla. Prema svecu i tropar. Nevaspitana i budalasta èna” (20. jun 1889).

* * * Bi}e da smo svim ovim uobli~ili Piro}an~evu „Srbiju”, dakle Sr- biju neznalica, nesposobwakovi}a, nespretwakovi}a, vlastoqubaca, pokva- rewaka, nevaqalaca, pakosnika, prevrtqivaca, moralnih propalica, uli- zica, puzavaca, poslu{nika, {pijuna, ludaka, glupaka, la`ova, intrigana- ta, analfabeta, kukavica, podlaca, afera{a, lopova, korupciona{a, utaji- va~a, golanfera, zlikovaca, razbojnika, ubica... Srbiju, koju su samo i jedino takvi negativni tipovi ~inili i predstavqali, sem – wega. Na- ravno! 236

Niko, ma sa kakvim {kolama, iskustvom, praksom, radnim i nacionalnim rezultatima, nije mogao biti bilo {ta drugo, nego nesre}a i propast ove zemqe, svejedno {to joj on, li~no, sem predsednikovawa vladom, nije ni{ta doprineo, niti je bilo ~im zaduìo. Uspeo je ~ak jedan takav istorijski datum, kakav je zapo~et ratom 1876, da defini{e kao doga|aj koji je „iskopao budu}nost srpske dràve”, svejedno {to je wime Srbija do{la do svoje nezavisnosti, pa ~ak i do svog dugoro~nog teritorijalnog pro{irewa i uobli~ewa, kojim }e se on li~no koristiti, da je 1882. proglasi kraqevinom, koju sve~anost, ~ak nije ni zapisao u svojim Bele{kama. ôvek koji je, 1875, po Vlad. Jovanovi}u (n.d, str. 286), samog sebe, umesto kandidovanog Kaqevi}a, predlagao za predsednika vlade, neprestano je i u Bele{kama i u Zave{tewu, optuìvao sve politi~are i dràv- nike, za bolesno ambiciozne, neprestano dele}i spasonosne savete, levo i desno, od kraqa do posledweg praktikanta, ne zaobilaze}i ni svetske politi~are, ni velike sile. Za sve wih nalazio je da su glupi i nedorasli poloàjima, uporno isti~u}i da samo on zna da vodi srpsku i svetsku politiku... Mi se, kao {to se videlo, nismo bavili nikakvim tuma~ewem, ni osporavawem wegovih tvrdwi i postavki, {to nam i nije bio ciq, ve} samo da napravimo „inventar” jedne potrebe i jedne psihologije, koje se same sobom zadovoqavaju i iscrpquju. PRIKAZI I BELE[KE UDK 821.163.41–95

Volodimir Milь~ev i Olьga Posunьko: KANCELЯRIЯ NOVOSERBSЬKOGO KORPUSU Volodimir Miq~ev i Oqga Posuwko: KANCELARIJA NOVOSRPSKOG KORPUSA Edicija „Izvori za istoriju ju`ne Ukrajine”, tom 7, Zaporo`je, Ukrajina 2005, str. 444.

Kwiga Kancelarija Novosrpskog korpu- kama i prosvetnim ustanovama). V. O. Gre- sa, pove}anog formata (20h26,5 cm), koju su kov je, rade}i na Opisu dve godine, posao priredili V. Miq~ev i O. Posuwko neobi- zavr{io 1929. ~na je kako po svom sadràju, tako i po unu- Prire|iva~i su, uz opravdano jezi~ko osa- tra{woj strukturi. Za naslov kwige preuzet vremewivawe, u prire|ivawu Opisa za {tam- je naziv ve}e arhivske celine dokumenata: pu sa~uvali jezi~ke, ortografske i inter- Kancelarija Novosrpskog korpusa, 1754–1764 punkcijske karakteristike rukopisa, kao i koja je tokom rata uni{tena. Tu arhivsku wegovu strukturu. Podaci o „predmetima” celinu ~inili su dokumenti nastali radom navode se u 7 rubrika Opisa, i to: 1) redni Kancelarije, ali i dokumenti koji su, sti- broj „predmeta” u Opisu, (od 1. do 1.616), 2) cajem raznih okolnosti u wu dospeli, iako izvorna kancelarijska (registratorska) nu- bi, po arhivisti~kim pravilima pripadali meri~ka oznaka, 3) rezime predmetnog sadr- nekom drugom arhivskom fondu. àja i imenovawe u~esnika u predmetnoj ra- Imaju}i u vidu poja~ano nau~no intere- dwi, 4) datum nastanka najstarijeg akta u sovawe za intenzivno naseqavawe ju`nih de- „predmetu”, 5) datum nastanka najmla|eg ak- lova Ukrajine sredinom 18. veka, ukqu~uju}i ta u „predmetu”, 6) ukupan broj listova u tu i Srbe, ciq autora bio je da stru~nu i „predmetu” i 7) napomene o poretku listo- nau~nu javnost podrobnije obaveste o sadr- va u okviru „predmeta”, o broju listova ko- àju i strukturi tog arhivskog fonda. Pred ji nedostaju, o stawu fizi~ke o~uvanosti autora se ispre~io sloèni problem: kako listova i dr. Rukopis Opisa V. O. Grekova predstaviti ovaj i za ukrajinsku i za srpsku imao je ukuupno 211 stranica, a u {tampanoj istoriografiju zna~ajan arhivski fond ako kwizi 173 strane. je 99,8% dokumenata uni{teno tokom rat- Pre po~etka opisivawa pojedina~nih pre- nih operacija 1943. godine (od 1.639 „pred- dmeta, nalazi se „Istorijska bele{ka” o fon- meta” sa~uvana su samo 3) i da se, sre}om, du, koju je svojevremeno napisao O. V. Gre- sa~uvao Onisь fonda Novoserbsьkoгo kor- kov. „Bele{ka” (u {tampanoj kwizi je na nusu (u srpskoj arhivisti~koj terminologiji ~etiri stranice) ima tri dela: Kratka isto- veoma blizak zna~ewu „analiti~kog inven- rija Novosrpskog korpusa, Op{ta obja{we- tara”). Ocenili su da je ve} i sam Opis do- wa uz Opis fonda Novosrpskog korpusa i voqno zna~ajan istorijski izvor da bude pu- Kratka istorija i karakteristike fon- blikovan, tim pre {to su dokumenti koji su da Novosrpskog korpusa. U „Bele{ci” su u tom Opisu analiti~ki obra|eni, tokom predo~ene ~iwenice, kvantitativni podaci, rata uni{teni. karakteristike i napomene za korisnike Unutra{wu strukturu Opisa ustanovio je Opisa gra|e arhivskog fonda Novosrpskog wegov autor arhivarius Jekaterinoslavskog korpusa. gubernijskog arhiva Vasiq Oleksijevi~ Gre- Razumqivo, Opis nije mogao niti }e ika- kov, 1870–1934 (streqan „kao ~lan kontra- da mo}i nadoknaditi celoviti sadràj uni- revolucionarne nacionalisti~ke organiza- {tenih dokumenata, ali je pruìo veoma za- cije” u toku „~istke” u muzejima, bibliote- hvalnu koli~inu relevantnih izvornih poda- 238 taka o mnogim li~nostima, mestima, doga|a- dinice i druge pojmove, koje je autor ovog jima i procesima u okviru Novosrpskog kor- poglavqa izabrao da ih iscrpnije objasni i pusa, kao i o wegovim dodirima sa drugim predstavi. Poglavqe sadrì oko 220 jedini- faktorima na {irem prostoru ju`ne Ukra- ca (naziva i pojmova) izabranih iz Opisa i jine. integralno objavqenih sa~uvanih dokumena- Posle zavr{etka Opisa, na 85 stranica ta. Tako, autor daje {ira obja{wewa za, na {tampani su integralni tekstovi 27 sa~uva- primer: „êrnogorska komanda”, „Slobodski nih dokumenata (prepiska, izve{taji i in- koza~ki puk”, „Pukovnik Adaba{a, potpuko- formacije poverqivog karaktera) Novosrp- vnik Peri~, prapor{~ik Milutinovi~”, skog korpusa, koji se nalaze u Dweprope- „[anac ôngrad”, „Begler-Beg Rumelijski” trovskom oblasnom istorijskom muzeju, i 5 i sl.). Zasnovano na izvornim podacima, po- dokumenata sa li~nim potpisima Ivana glavqe Napomene i komentari ima karak- Horvata, integralno {tampanih na 11 stra- teristike internog leksikona koji veoma nica, koji se bave, izme|u ostalog, odnosima dobro moè pomo}i korisniku kwige da us- Novosrpskih jedinica i vojni~kih naseqa sa postavi uzajamnu vezu izme|u podataka iz Poqacima, Tatarima i Turcima. raznih istorijskih izvora. Imaju}i u vidu okolnost da Opis nije Posledwi deo kwige zauzimaju, kako je to mogao da pokaè sve faktografske karakte- uobi~ajeno u publikacijama nau~no-infor- ristike uni{tenih izvornih dokumenata, mativnog karaktera, Imenski indeks i Geo- prire|iva~i V. Miq~ev i O. Posuwko obo- grafski indeks. Indeksi zauzimaju ~itavih gatili su sadràj publikacije komplemen- 40 stranica u {tampanoj kwizi, {to ukazu- tarnim tekstovima koji pro{iruju spoznaju je na to da napred obra|eni tekstovi sadrè ~itaoca o ulozi i istoriji trajawa Novo- veliki broj imena li~nosti i naziva mesta. serbskog korpusa sredinom 18. veka, a ~esto Ta wihova osobina omogu}uje upore|ivawe i omogu}uju uzajamnu verifikaciju podataka tih podataka sa podacima u drugim pisanim i zbivawa nazna~enih u Opisu i podataka u i {tampanim izvorima o istim li~nostima drugim izvorima ili nau~nim i stru~nim i istim mestima. radovima o seobi Srba u Rusko carstvo i Kao prilog, na kraju kwige se nalazi ka- Novoj Srbiji. Takvu ulogu imaju ~etiri nau- talog monografskih i serijskih publikacija ~na rada koji su, posle uvodnog teksta Od (64 bibliografske jedinice) iz oblasti prire|iva~a, {tampani u funkciji „pred- istorije Ukrajine i zaporo{kog kraja {tam- govora”. Ti radovi su: Nove granice u Sre- panih u periodu 1995–2005. godine, i spisak mu, Potisju i Pomori{ju kao primarne naslova izdawa koji su u pripremi za {tam- oblasti migracija u Rusko carstvo u 18. pu u 2006. godini. Me|u objavqenim kwiga- veku, akademika Slavka Gavrilovi}a ({tam- ma, kao i me|u naslovima koji su u pripre- pano na srpskom jeziku), Serbi u Ukraïni u mi za {tampu, ima dosta takvih koji se ti~u ner{iя nolovini 18. smolimmя dr Volodomi- i Srba, koji su se u 18. veku naseqavali na ra Miq~eva, Nova Serbiя ta Slov’яnoser- podru~ju ju`ne Ukrajine. biя – viйsьkovo-zemlerobsьki poselennя na Autori, odnosno prire|iva~i ove kwige nivdni Ukraïni (1751–1764 rr.) dr Oqge Po- zaista zasluùju priznawe za veliki trud suwko, i Srbi – {tab – oficiri i gene- koji su uloìli u wenu pripremu, kao i za rali u ruskoj vojsci u 18. veku, mr Sredoja stru~nu i nau~nu doslednost koju su pri tom Lali}a ({tampano na srpskom jeziku). pokazali. Kwiga je i lep primer korisne Poglavqe Napomene i komentari, ~iji saradwe ustanova i pojedinaca na prou~ava- je autor V. Miq~ev, zauzima 37 stranica na- wu zajedni~kih stranica ukrajinske i srpske pomena i temeqnih obja{wewa za pojedine istorije. li~nosti, naseqena mesta, grani~arske je- Sredoje Lali} 239

UDK 930.85(4–15) „500/1000“

Xulija M. H. Smit, EVROPA POSLE RIMA, Clio, Beograd 2006.

Autorka kwige radi na Univerzitetu St. mitovima i legendama i iz wih izvla~ila Andrew’s u Velikoj Britaniji, istori~arka zakqu~ke o ìvotu pripadnika zapadnoev- je i predaje sredwovekovnu istoriju u tamo- ropskih naroda i kultura ranog sredweg veka. {woj School of History. Wena glavna oblast Kori{}ewe izvora, hronika, spisa i izve- interesovawa je rana sredwovekovna Evropa. {taja karakteristi~no je za svako poglavqe. Sem toga bavi se rodnim studijama i po- Period od pola milenijuma autorka nam loàjem èna, religijom, hagiografijama, prezentuje kao dinami~an period razvoja kao i politikom i pitawima u vezi sa gra- sredwovekovne Evrope, prikazuju}i da je nicama. Najvi{e prou~ava anglosaksonsku svet koji opisuje bitno razli~it 1000. go- Englesku i Francusku, ali i Italiju, Ne- dine u odnosu na pola milenijuma ranije. ma~ku i keltski deo britanskih ostrva. Ovo Po mnogo ~emu jo{, ovo je nova kulturna je weno prvo delo prevedeno na na{ jezik. istorija. Autorka je odlu~ila da doprinese Pred nama je kwiga koja osvetqava kul- poricawu istoriografskog antagonizma iz- turu ranog sredweg veka. Xulija M. H. Smit me|u civilizovanog i varvarskog, izme|u bavi se Zapadnom Evropom i Skandinavijom urbane mediteranske, rimske kulture i no- u periodu od 500–1000 godine. Osvetqava vih seoskih ratni~kih dru{tava na po~etku kulturu u naj{irem smislu i civilizaciju novoga razdobqa. Treba re}i da ovde pojam Zapadne Evrope od propasti Rimske imperi- kultura ima jedno malo druga~ije zna~ewe u je, ekonomske i politi~ke stagnacije, preko odnosu na uvreèno, vezano samo za umet- varvarskih invazija do formirawa sred- nost. Kultura ìvota i jedan celovitiji wovekovnih monarhija. pregled razli~itih aspekata qudske delat- Podnaslov ove kwige je Nova kulturna nosti i me|uqudskih odnosa se ovde obra|u- istorija (od 500. do 1000. godine). U uvodu je, kao i odnos qudi prema spoqa{wem sve- stoje re~i same autorke koje nam poja{wava- tu i nepoznatom. ju metodolo{ki pristup ovom delu i ino- Pre nego {to dam prikaz samog sadràja, vacije koje unosi u istoriografiju i tuma- da}u jo{ par tehni~kih i op{tih napomena. ~ewe rane sredwovekovne pro{losti. Ona se Kwiga poseduje niz fusnota, posebno bitnih koncentrisala na Zapadnu Evropu, poseban zbog izvora koji se u wima pomiwu, a koji akcenat stavqaju}i na Britaniju, Irsku i su obilato kori{teni. U samom tekstu mo- Karolin{ko carstvo, pa i Skandinaviju sa èmo nai}i na dosta karata i tabela. Na mawim, ali ipak prisutnim osvrtima na kraju se nalazi hronologija, ali bih poseb- Italiju, Nema~ku i Ma|arsku. Zanimqivo je no istakao bibliografiju. Veliki broj no- da sem kori{}ewa latinskih tekstova, au- vih naslova, iza{lih u posledwih nekoliko torka je koristila i niz starih keltskih godina, upoznaje sa novim izdawima i dosti- tekstova, bilo izvora ili mitova i epova. gnu}ima zapadnoevropske istoriografije i Xulija M. H. Smit èlela je da opi{e ra- nas koji smo ipak na margini evropske nauke. znolikost kultura, pre nego da govori o ho- Pre}i }u na sadràj ove kwige ~ime }u po- mogenoj evropskoj kulturi. Sama isti~e ko- jasniti ranije iznesene tvrdwe o ovom delu. ri{}ewe uporedne etnografije i kori{}e- Evropa posle Rima ima 4 velika dela, we dostignu}a antropolo{kih i drugih di- koja se dele na po dva velika poglavqa, ko- sciplina. Tokom i{~itavawa kwige ovaj me- ji opet u sebi imaju po tri mawa dela. Prvi todolo{ki pristup jasno se raspoznaje. Da veliki deo naziva se Temeqi. Wegovo prvo bi nam osvetlila brojna podru~ja qudskog poglavqe nosi naziv Govor i pisawe. Bavi ìvota i svakodnevnog delovawa autorka se se jezicima kojima se pisalo i govorilo. Ra- koristila arheolo{kim izvorima, brojnim znolikost jezika rane sredwovekovne Zapad- 240 ne Evrope jedna je od tema ovog poglavqa. imala ~ast, posebno kod èna, ali i u svim Autorka obra|uje jezike kojima su qudi go- dru{tvenim slojevima. Mu{ko-ènski odno- vorili, kao i odnos latinskog i tih jezika. si se tako|e obra|uju, posebno se stavqa ak- Tako|e, u ovom poglavqu obra|uje se zna~aj cenat na neravnopravan poloàj ène i wen i samog latinskog jezika, kao jezika vlasti uop{te mawi zna~aj u dru{tvu, kao i stavo- i sve{tenstva ~iji je uticaj bio velik. ve moralista i crkvenih otaca o boànski Qudi i wihovo okruèwe, nadasve priro- ure}enom odnosu izme|u polova. Me|utim, da, tema su drugog poglavqa ovog prvog dela. Xulija M. H. Smit nam isti~e i lokalne Naziv mu je @ivot i smrt. Autorka se ba- obi~aje i podele poslova izme|u mu{karaca vi me|udejstvom qudi i klimatskih prome- i èna zavisno od regije. Ovaj deo karakte- na, kao i promenama u tehnologiji obrade ze- ri{e i opis na~ina na koji su se ène ode- mqi{ta. Klima, priroda i naseobine su, po vale i {ta su imale, opet na osnovu arheo- re~ima same autorke, tema prvog dela ovog lo{kih nalaza i pre svega grobova. Odeqak poglavqa. Arheologija je ovde znatno za- o mu{ko-ènskiim odnosima i zavr{etak stupqena. Na osnovu grobaqa, odnosno broja ovog dela kwige odnosi se na pojam braka, i starosti pokojnika, utvr|ena je smrtnost u za~e}a, seksa, kao i na odnos ène i imovi- pojedinim delovima Evrope, preciznije Bri- ne i mogu}nost nasledstva. tanije i dana{we [vajcarske, u Cirihu. Tre}i deo kwige nosi naziv Sredstva i Demografska pitawa tako|e su obra|ena. nasledstva. Dru{tveno ure|ewe i pre svega Pitawe smrtnosti se posmatra u konteksti- odnos izme|u vladaju}ih i pot~iwenih stal- ma spre~avawa {irewa porodice, siroma- eà tema su prvog poglavqa ovog dela. Rop- {tva i drugih faktora. Za sva poglavqa je stvo i sloboda ~inili su osnovnu podelu karakteristi~no da se Xulija Smit usred- me|u qudima svih zajednica perioda na koji sre|uje, ili se bar, koliko izvori dozvo- se ova kwiga odnosi. Autorka nas upoznaje qavaju, trudi da nam prikaè i ìvot sa razli~itim stupwevima zavisnosti i slo- sasvim obi~nog ~oveka paralelno sa ìvo- bode, kao i prelazu iz jednog staleà u dru- tom vladara i visokih svetovnih i crkvenih gi. Prikaz odnosa seqaka i gospodara X. M. dostojanstvenika. Ovo poglavqe obra|uje i H. Smit nam ne daje globalno, ve} na osnovu raznolikost pogleda na svet, posebno nevo- lokalnih obi~aja, u Flandriji na imawu ma- qe, ~ak i u okviru hri{}anskih zajednica. nastira Sv. Petra u Ganu. Raznolikost dru- Povezivawe, npr. prirodnih pojava sa |avo- {tvenih poloàja vidimo i u odnosu na vi- lom bila je karakteristika i za u~enu eli- soke dostojanstvenike, plemi}e ili crkvene, tu. Ovaj deo odnosi se i na eshatologiju ve- a autorka nam iznosi i obele`ja elite. Dru- zanu za dolazak 1000. godine. Odnosom cara go (ukupno 6) poglavqe ovog dela odnosi se Otona III prema Rimu koji i daqe ima ideo- upravo na tu elite. Mesta gde se bogatstvo lo{ki zna~aj zavr{ava se prvi deo kwige. skupqalo, poput kraqeva ili velikih vla- Naklonosti je naziv drugog dela. Uop- stelina, kao i sam oblik tog bogatstva i na {teno moèmo re}i da se bavi me|uqudskim ~emu se ono zasniva, jedna je od obra|ivanih odnosima raznih priroda. Prva glava (ukupno tema. Pokroviteqstvo, blaga i nagra|ivawe 3 u kwizi) ima naslov Prijateqi i ro- se tako|e obra|uju u ovom poglavqu. Ovde se |aci. Porodi~ni odnosi bili su druga~iji, a daje osvrt na poklone koji su davani gospo- srodstvo je imalo sloène oblike. Autorka daru, kao i poklone koji su obi~no vladari kaè da je u centru ranog sredwovekovnog dodeqivali svojim pot~iwenima i crkvenim dru{tva pre bilo doma}instvo, a ne porod- velikodostojnicima. Autorka zakqu~uje da ica u dana{wem smislu, ali je ipak ~inila je bilo va`no gomilati blago, ali jo{ va- jezgro doma}instva. Srodstvo je zna~ilo i `nije raspore|ivati ga na prava mesta i u kod nasle|ivawa prestola, ali je bilo i prave svrhe. mnogo sukoba, trvewa i ono nije zna~ilo Ideologije je tema posledweg dela ove uvek i dobre odnose, {tavi{e, ~esto je bi- kwige. U prvom poglavqu tema je odnos kra- lo uzrok i sukoba me|u najbliìma. Ovo po- qeva prema hri{}anstvu, zna~aj {irewa glavqe obra|uje i davawe imena, wegov zna- hri{}anstva i na~ini wegovog {irewa. Sem ~aj i odabirawe od strane roditeqa. Kori- toga, autorka nam daje pregled osobina koje ste}i opet niz izvora autorka nam daje i je, prema shvatawu ranog sredweg veka, tre- prikaz kako se branila i koliki je zna~aj balo da ispuwava kraq, kao za{titnik vere 241 i paradigme hri{}anskih vrlina. Zna~aj `no u ovom poglavqu jeste napor Xulije M. vladara koji je u centru verskog ìvota i H. Smit da objasni da su zajednice na obo- sakralni, tj. religijski smisao kraqevskog dima nekada{weg Carstva nastale iz sop- dostojanstva nam se obja{wava na primeru stvenih posebnosti i prilika. ugarskog kraqa Stefana. [irewe nove vere, Ovim se zavr{avaju i poglavqa, a na kra- weni putevi, bilo ratom ili na miran ju imamo epilog. U wemu autorka iznosi za- na~in tako|e se obra|uju. Autorka nas kqu~ke o tome da je period u kwizi u stva- upu}uje i u dru{tvene i politi~ke kontek- ri period Evrope posle, ali i pre Rima. ste {irewa nove vere. Posledwe poglavqe Posle carevine, a pre uzdignu}a crkvenog vezano je za Rim. Rim, ne u kontekstu poli- sredi{ta. Za wu je Zapadna Evropa od ti~ke istorije na osnovu koje se ~esto obja- 500–1000. Evropa u kojoj je rimska kultura {wava wegovo mesto ili uloga, ve} kao jedno obele`je i jedan ~inilac. ve~no prisutna ideja, ali i grad sa svojim Ono {to bih istakao kao moj zakqu~ak stanovnicima, kulturom i gradskim ìvotom jeste da je profesorka Xulija M. H. Smit odvojenim od ideolo{kog pojma. Svaki deo na{la u ovom periodu bazu savremenih kul- ovog poglavqa po~iwe putem u, ili iz ovog turnih razli~itosti Evrope i istakla da grada. Ideologija Rima obra|uje se i kroz savremeni svet, kao ni tada{wi, nije nima- poreklo i mitove kojima je ono obja{wa- lo jednoobrazan uprkos nekim zajedni~kim vano na po~etku sredwega veka. Autorka i ~iniocima. Tako|e i da je u temequ moder- sama isti~e, a svakako se iz samog teksta nog sveta, naro~ito u ovom slu~aju Evrope, vidi, da hodo~asnici i putnici, i wihovi pravo bogatstvo razli~itosti i multikultu- doìvqaji ~ine u stvari su{tinu poglavqa. ralnosti jo{ od vremena posle pada Rimske Oni i wihovi doìvqaji veli~ine i veli- imperije. ~anstva ovog grada. Ono {to je posebno va- Boris Stojkovski

UDK 821.163.41–95

Georges Tate, JUSTINIEN. L’ÉPOPÉE DE L’EMPIRE D’ORIENT, Librairie Arthиme Fayard 2004.

@or` Tat je saradnik Instituta i pro- najve}ih sredwovekovnih vladalaca, i Medi- fesor anti~ke istorije i arheologije na terana i Levanta u to doba. Tatova kwiga Univerzitetu Versaj-Sen Kventin, a trenut- nije prva o Justinijanu, ali ima veliki zna- no je savetnik za kulturnu saradwu u Amba- ~aj kao kompilacija razli~itih aspekata sadi Francuske u Iraku. Jedan je od najbo- ovog perioda. Pored toga, kori{}ena je no- qih stru~waka za poznu antiku i rani sred- vija literatura i saznawa koja npr. [arl wi vek na Orijentu. Autor je niza monogra- Dil, pi{u}i pre vi{e od jednog veka svoje fija, ~lanaka iz ove oblasti, a publikovao delo o Justinijanu nije imao. je i brojnu gra|u i dokumenta. Pre nego {to po~ne da pi{e o samom Monografija koja je pred nama nosi na- imperatoru i wegovoj vlasti, Tat nam daje ziv Justinien. L’épopée de l’Empire d’Orient iscrpna dva poglavqa. Prvo je Uvod u kome (Justinijan. Epopeja Isto~nog carstva1). Ra- po~iwe sa krizom poznog Rimskog carstva u di se o izuzetno obimnom delu koje obuhva- III stole}u. U wemu se osvr}e jo{ na Dio- ta gotovo 900 strana i u kojem je dat iscr- klecijanovu i Konstantinovu vladavinu, kao pan pregled vladavine vizantijskog cara Ju- i na osnivawe Novog Rima i propast Zapad- stinijana I (527–565), jednog od nesumwivo nog carstva. Naredna glava nosi naziv Prolog ( 1 Pro- S obzirom da je kwiga na francuskom, a da logue). Obuhvata Zenonovu drugu (476–491) nema prevoda na srpski, naslove sam prevodio i Anastasijevu (491–518) vladavinu, osvr}u- sam (nap. B. S.) 242

}i se na li~nost Anastasijevu, na verske ra- mona{tvo u Siriji i Mesopotamiji. Tat ta- spre sa monofizitima i Halkedonski sabor. ko|e obra|uje wihov zna~aj i odnos mona- Tako|e se govori o ratovima sa Gotima, {tva prema teolo{kim raspravama tako ka- prodoru na Crveno more i ekonomskim i rakteristi~nim za ovo stole}e. fiskalnim reformama Romejskoga carstva. Économies et conditions materielle de la Posle ova dva uvodna poglavqa po~iwe vie des hommes tema je sedmog poglavqa prvi deo kwige Vladavina Justina I (Le drugog dela. Materijalni ìvot qudi kao i rиgne de Justin Ier). Prvo poglavqe ovog de- svi bitniji aspekti ekonomskog ìvota Vi- la kwige posve}eno je dolasku Justina I na zantije VI veka, ovde se obra|uju. Poqopri- presto, zaveri koja je prethodila i wegovom vreda, nastanak korporacija, sela, gradovi i izboru za cara. ekspanzija ekonomije, neke su od kqu~nih Vladavina cara Justina i dolazak Justi- tema na koje se autor osvr}e. nijana na tron tema je narednog poglavqa. Posledwa glava nosi jedan zanimqiv na- Ovde se jo{ govori o wihovim saradnicima, slov, a i sama obra|uje jedan malo druga~iji a deo ove glave nosi podnaslov Teodora i pogled na vizantijsku civilizaciju. Naziv gde se govori o po~etku wihovog poznanstva joj je L’émergence d’une civilisation nouvelle i iznose protivre~ni izvori o ovoj carici. ili Pojava jedne nove civilizacije. Tat Tre}e poglavqe posve}eno je ponovo ver- ovde èli da prikaè postepeno napu{tawe skim rasprama o kojima Tat iscrpno govori u helenskog sveta, utapawe nekih wegovih de- celoj kwizi. Halkedonci i nove podele me|u lova u novu civilizaciju, gr~ku, ne vi{e monofizitima, kao i pregovori sa papom i rimsku, hri{}ansku, ne vi{e klasi~nu. Pro- poku{aj pronalaèwa teolo{kog kompromisa, mene u odevawu, nov na~in pisawa kwiga, teme su ove glave. Dok je spoqnoj politici, kao i univerzitet samo su neki novi aspekti u ovom slu~aju prema Istoku posve}eno ~e- ovog veka koje autor èli da prikaè kao tvrto i posledwe poglavqe prvog dela. Rat jedno novo doba. Hri{}anstvo je imalo uti- ili mir na istoku? naziv je ove glave u ko- caja i na renesansu orijentalnih jezika i joj se obra|uju odnosi sa Persijom u doba kultura, a do{lo je i do ja~awa drugih nau- sasanidske dinastije i wene krize, kavkaska ka, prava i stenografije. @or` Tat je mi- i cinomorska politika i odnos prema {qewa da dolazi do opadawa nau~nog mi- Jemenu i hristijanizaciji ove daleke zemqe. {qewa i pojave nove antropologije pod sna- Justinijanovo carstvo-L’empire de Ju- `nim uticajem crkve. stinien naslov je drugog dela. U osam glava Ovim se zavr{ava drugi deo. Tre}i je, ta- obra|uju se raznoliki aspekti unutra{we ko|e, posve}en unutra{woj politici, ali u politike prvog perioda Justinijanove vla- mnogo konkretnijem vidu, za razliku od pri- davine. Prvo poglavqe se odnosi na sam poli~no op{tih teza u prethodnom. Velika jam cara, wegovu mo} i apsolutnu vlast, kao unutra{wa ostvarewa vladavine (527–540) i novu palatu – sliku imperatorove mo}i. mu je naziv. U originalu La grande réalisa- Dràvna administracija je tema drugog tions intérieures du rиgne (527–540). Bavi se poglavqa, weno ure|ewe na nivou provinci- u 6 glava politi~kim, pravnim i drugim pi- ja i Carstva, kao i wen zna~aj. Naredno po- tawima. U prvom poglavqu tema su saradni- glavqe posve}eno je crkvi, wenom ure|ewu, ci cara, a posebno se postavqa pitawe Teo- potom odnosu izme|u cara i petorice patri- dorine uloge, da li je bila carica ili su- jaraha, kao i verskim raspravama i misonar- pruga. Jovan Kapadokijski i wegove refor- izmu Isto~ne crkve. me kao i prefekture, tema su posebnog po- Posledwa dva poglavqa posve}ena su od- glavqa. Obra|uju se i pobune protiv wega i nosu cara i bogatih, odnosno aristokratije naposletku wegov pad. Nijedna druga li~- i elite (honestiores) i carevom odnosu pre- nost nije dobila toliko prostora kao Jovan ma humiliores, niìm staleìma dru{tva. Kapadokijski, kojega Tat o~igledno smatra Posebno bih istakao Tatov prikaz odnosa jednom od kqu~nih figura Justinijanove cara prema staroj aristokratiji jo{ iz doba vladavine. Naredno poglavqe bavi se odno- Rimskog carstva i novih urbanih elita i som crkve i carstva, unutra{wim ìvotom wihovom me|usobnom konfliktu. crkve i progonom jeretika. [esta glava posve}ena je mona{tvu, we- Justinijanov kodeks i pravna regulativa govim korenima, sa posebnim osvrtom na su tema ~etvrtog poglavqa tre}eg dela kwi- 243 ge. Tat nas upoznaje sa smislom ovih refor- 565), i odnosi se na drugi period Justini- mi, samim Kodeksom, ali i wegovom nesavr- janove vladavine. {eno{}u i nedostacima. Preokret decenije je prvo poglavqe. U Autor se i u ovom delu kwige bavi ìvo- wemu se Tat bavi nekim kqu~nim momenti- tom obi~nih qudi i poku{ava da nas upozna ma preokreta u periodu 540–550. kada dola- sa ìvotom Carigrada kao prestonicom. Hi- zi do slabqewa Carstva. Sem rata, autor podrom kao centralno mesto u gradu, kao i ovde navodi i obra|uje zemqotres, kugu, ko- demos sedi{ta Imperije, tema su ovog po- ji su za wega tako|e jedan vaàn faktor. glavqa. Govori se i o po~etku nereda, frak- Ovaj metodolo{ki pristup nam pomaè da cijama i naposletku pobuni Nika, od 12. do sagledamo mnogo jasnije taj, naizgled preda- 19. januara 532. godine. leki period i razumemo de{avawa u punijem L’empereur des édifices-Car gra|evina svetlu. naziv je posledweg poglavqa. Ono se bavi Unutra{wa politika do 555. godine tema obnovom Carigrada, kao i arhitekturom no- je drugog poglavqa. Brojne intrige, zavere vih gradova i obnovom starih. Tema su i ne- ovog perioda su tema ove glave. Sem toga, brojene crkve i uloga akcionara, tj. donosi- Tat ovde obra}a pa`wu i na fiskalna i ad- laca kapitala, zahvaquju}i kojima su se i ministrativna pitawa, kao i na obnovu podizale broje gra|evine. Naravno, obra|uje gradskih sukoba. se i Sveta Sofija, kao najzna~ajnija gra|e- Nemogu}e jedinstvo duha-L’impossible uni- vina mo`da i cele imperije. té des esprits u originalu. Jo{ jedan mo`da Ovo je i kraj tre}eg dela. poetski naziv, ali koji zaista oslikava sta- êtvrti deo ima najmawe glava, svega ~e- we unutar crkve i neuspeh dijaloga sa mono- tiri i bavi se spoqnom politikom kojoj je fizitima. Sem toga, ovde se obra|uje i su- Tat dao jedinstven naziv Vreme velikih po- kob cara i pape, kao i V Vaseqenski sabor, beda (527–540). Autor nas upoznaje sa ciqe- odràn u Konstantinopoqu 553. godine. vima i sredstvima spoqne politike u doba Celo ~etvrto poglavqe ovog dela posve- cara Justinijana, sa diplomatijom, kao i }eno je Africi, wenom razvoju, izgradwi, carskim reformama u vojnoj oblasti. bogatstvu, ali i kasnijim sukobima. Radi se Drugo poglavqe odnosi se na rat na jo{ o pobunama, promenama u vizantijskoj Istoku. Sukobi sa Persijom od 527–532. os- upravi u Africi i restauraciji carske vla- nova su drugog poglavqa. Rat u Jermeniji, sti. Mesopotamiji, persijska ofanziva u Siriji Osnovna tema naredne glave je Balkan. i bitka kod Kalinikuma, tako|e su deo prve Opisuje se zna~aj i mesto Balkana u odbrani u nizu velikih pobeda o kojima ovo poglav- carstva, prodor Slovena i Bugara na Balkan qe govori. Zavr{ava se ve~nim mirom dvaju i Justinijanova politika prema ovom po- carstava. dru~ju. Osvajawe vandalske Afrike, sa naro~i- Pre poglavqa o ratu sa Persijom, na ne- tim osvrtom na Velizara i wegovu ulogu u koliko strana Tat nam opisuje Persiju pod ovim sukobima tema je tre}e glave. Govori {ahom Hozrojem, {to je i {esta glava. se o u~vr{}ivawu vlasti Vizantije u Afri- Naredno poglavqe se odnosi na rat dvaju ci, ali i krizi i pobuni vojnika, kao i in- velikih imperija. Sukobi u Siriji i Meso- trigama protiv Velizara. potamiji, kao i ponovno osvajawe Antiohije Italijanski ratovi su naravno slede}i. od strane Vizantije i neprekidni rat u Tat ovde govori o krizi i kraju Teodoriho- Lazici teme su ovog poglavqa. vog reìma, kao i o diplomatskim i vojnim Ponovno osvajawe Italije je vezano za osmo aspektima sukoba na prostoru dana{we Ita- poglavqe petog dela ove obimne monogra- lije. Obra|uje se osvajawe Rima, gotska op- fije. Velizarovi neuspesi, kao i slabost sada ovog grada i osvajawe severne Italije. vizantijske administracije uvod su u nove Jednim kratkim zakqu~kom zavr{ava se ratove sa Totilom i wegovim naslednicima poglavqe Le temps des grandes victoires na gotskom tronu. Naravno, autor nas ovde (527–540). upoznaje sa Gepidima, Langobardima i Fran- Peti deo je najobimniji, a ujedno i po- cima koji stupaju na istorijsku scenu. Glava sledwi. Nosi pomalo romanti~arski naziv se zavr{ava Narzesovim ratom 550–552. i Kraj vladavine ili izgubqene iluzije (540– osvajawima Italije i [panije. 244

Posledwe, deveto, poglavqe posve}eno je metodolo{kom smislu. Hronologija pet naj- neredima i drugim faktorima propadawa vi{ih crkvenih velikodostojnika hri{}an- Justinijanovog carstva. Tat opet sagledava ske crkve (pape i ~etvorice isto~nih pat- tu posledwu deceniju kroz mnoge aspekte. rijaraha), kao i genealo{ka stabla neki su Mnoèwe jeresi u ovom periodu, brojne za- od dodataka. Sem wih Tat nam prilaè je- vere samo su jedan aspekt opadawa Vizantije dan re~nik mawe poznatih pojmova, jednu is- u posledwoj dekadi vlasti Justinijana I. crpnu bibliografiju, kao i niz planova i Kuga i prirodne nepogode su jo{ jedan as- karata, koje posebno isti~em. Me|u wima pekt koji autor sagledava. Ovo poglavqe se mogu se na}i i fizi~ke i politi~ke karte zavr{ava smr}u imperatora. pojedinih delova tada{we Vizantije, plan Zakqu~ak koji nam Tat donosi jeste u palate, Svete Sofije i druge karte. Narav- stvari niz pitawa koje autor postavqa i o no, podrazumeva se i jedan detaqan indeks kojima raspravqa. Ona se odnose na to je li imena. car iscrpeo sve resurse carstva, da li je u Ovim se zavr{ava kwiga @orà Tata. pitawu bila totalitarna vladavina, da li je Kao {to se moè naslutiti, ona obra|uje pogre{io {to se pridràvao odredaba Hal- brojne aspekte ìvota i dela cara Justini- kidonskog sabora i progonio monofizite. jana, ali i osvetqava iz brojnih uglova Vi- Dakle, kraj kwige u stvari otvara nove mo- zantiju toga vremena. Uz ove brojne dodatke, gu}nosti za sagledavawe ove nesumwivo ve- ovo delo dobija na svojoj va`nosti, usudi}u like li~nosti i veli~anstvenog doba apoge- se re}i i kapitalno. Ostaje nada da }emo ja Vizantijske imperije. ovo delo uskoro dobiti i u prevodu na srp- Ovo delo, pored svog sadràja koji sam ski jezik, jer bi to bilo izuzetno zna~ajno ukratko prikazao ima i niz dodataka koji za na{u istoriografiju. delo ~ine jo{ kvalitetnijim u tehni~kom i Boris Stojkovski