Ulaznica 236-237 1 ULAZNICA Vladislava GordićPetković: UTišminomAbendlandu,206 Jovana Todorović: Kakofonični glasovi, 202 Luka Vukušić: DetinjstvoJorgosaTeotokasa, 187 eSeJi iKRiTiKe Maša Kolanović: Utopija podupitnikom, 135 CRoSSFaDe Nikola Popović: Pričeiz„Kapetanove kabine”,125 PuToPiS Manojlović, 110 Natalija Ludoški:Stara,nepromenjenasimpatija –Todor Dragana Mladenović: Tri eseja oVojislavu Despotovu, 87 PoVoDi Mahmud Šukair:GradskaCiganka,80 Bitnici ubioskopu -izbor, 75 PReVoDi Saša Stojanović: Putza Jerihon-odlomak,67 Marija RakićMimica:Prika,61 Žarko radaković: Ka-Ta, 28 Tamara Ćurčić: To bibiomojživot, 27 Tamara Ćurčić: Srebrnamagla,26 Tamara Ćurčić: Srećandan,25 Tamara Ćurčić: I,U, B, N,G,I,T, 23 K, PRoZa Oliver Milijić:IzKodeksa vremena sumnje,15 Petra Rosandić: Artemisia idrugepesme,7 PoeZiJa Sadržaj:

Ulaznica 236-237 2 Ulaznica 236-237 3 Miodrag Martinov Dživ, 245 Za-OSTaV-ŠTiNa: bubnjeva, 238 Zoran Slavić: Pesnik koji jedošaoiotišaouzhiljadu Filip Krčmar:Uvod uistoriju velikobečkerečke književnosti, 216 Petrovgradu iZrenjaninu,213 Zoran Slavić: ProjekatIstorija književnosti uBečkereku, ZR TeMe: Ulaznica 236-237 4 Ulaznica 236-237 5 PoeZiJa Ulaznica 236-237 6 Ulaznica 236-237 7 Petra ROSANDIĆ da ćubitidobro da ćubitidobro rekao dasenebojim da ćubitidobro liječnik jerekaodasenebojim željeza ovisi odakle dolazi ali uglavnomkrv ima miris rasjekla lubanju pala samnamramorskliznuvšiohalju Masoni suredomistaknutiintelektualci rekli sumidasenebojim jer nisamponijelaništaosimpargaćica pitala ihnudelimikakve halje kucala samiispričalase ja nikadnećudobitirak vratit ćeseGoebbelsova djeca sve ćeseponištiti padat ćehijeroglifisvićemonaučitipisati karte kockice idječjeigre padat ćekapljiceduge što bašdanasizgleda kaobizmut rasprsnut ćeseidobroje nebo samnaprosto moralaodgledati čitavih dvanaestsati i kasnilanasvečani prijem putem naišlanalokalnuveselicu brodom naotok taksijemdotvrđave Sanjala samdaidemuMasone ARTEMISIA odrasteš tek kadtiumremajka Ali jajošnisamstiglaodrasti oslikana jebojamabizmuta Kupola ćeserasprsnuti Gledaj

Ulaznica 236-237 8 Ulaznica 236-237 9 Bilo kadsemogupreselitinajug za umiranjeusnu pobrine zanajljepšestvari Priroda seuvijek zadihanih oboistapredmirovinom toplo imajstorski poput kako svirajutračnice čut ćuponekadsamovlakove i bitisve mirnija nasmiješena odgozbe gledat ćuupraznetanjure narednih ćedanasve šutjeti Mnogo mestvaritješi koju upornopromašujemo kad ugledamotabluSantaMariadiLeuca čovjeka nalikVan Goghu Obećavaju mipokazati netko skimnemogurazgovarati Željela bihdamevozi neki sumojiprijatelji preživjeli neće mismetati ali ako sejoškoji putzavrtimo nikad sjestizavolan Toliko seometamdanesmijem nekad opuštaraditistvarinapamet žute ceste uvijeknalažu daškiljiš bilo kadsemogupreselitinajug Pao jemednastabla KONCERT OBOUUD-MOLU ZA ALLESANDRO MARCELLO: Glatke površine nestvarajusjećanja. milujući pravocrtno ibezstrasti. Dugo zatvorenu bezsvjetla.Snalazitiseu bez vode. Odgovarat ćuzasve smrti. njoj Potražujem ničiju kuću. Divlju, kvrgavu i oštru kućuMajke rađajuizreda,dosadeilislučajnosti. i prirodameneželi. Svoja licavidimutrzajima Koža sevrijeđanadodirkaosuholišće. Nebo seodvaja.Šapćemželje. kao crncituguuočima? Taloži lipočetakusvoje duboko ulje vrućina ćezabitipožar. Pamti liSunce? Zemlja bubri.Ujedanodvrhova makije SELO

Ulaznica 236-237 10 Ulaznica 236-237 11 i to ćete vratitinapočetak. Ako dugodržišustaotvorena poteći ćeslinas Voda ukadiipaknije prljava aomekšalaje kao BiblijuuKentuckyju prijeizopćenja iz ostavlja stareivrijednestvaripredulaznim Želim da me netko uhvati za nadlakticu i upozori Letim golapremavratimaiosluškujem Conspiracy ofSilence. isIndecency’s Decency Svađam svoja stopala, sinkroniziramihi i nelogičnojepopravljati slavinu. Četvrta dimenzijasenajboljeogledau Moji roditelji mokresotvorenim vratimaove S ovakvim prstimamožda jebolje dapišem je pogleduotvoren lijes. Zauzimanje sjedećegpoložaja ukadiipogled ne predstavlja miproblemčekatidugo. Moj otacnijeknjiževni kritičar. Iako neželim sljedeću toplu prilikuzapranje. da mogunamirisati bez kadu u ulazak za je Vrijeme se. rastužim i Iščupam sumnjivutrepavicu prijenegose KAKO SEPEREM kinesk crkv ene zajednice. om mučenju ist prema v biti v zalijepi zaok nokt ključanicu. e kupaonice. e dovoljno. oljena rubo vratima za drame. odi vijam. va o kilometrima udaljeneprozore najugu. ostala bogatajervamvjetarsadslobodno lomiJa mokrim more bez prestanka. Kunem se da sam U ravnicama se sad vijesti najsigurnije prošire Zna segdjesunalazištaitko sevratio po kapcimaudarititopuzom iporculanom. munje. Samoćemoonometko budečekao Nikad nije moguće biti sam. Svačiji je krvotok Pijesak ukoji zapinjempete postajemorsko dno. Siluje menaslonjenurukamanagrad.Ja ljupkosti, noćikoje vukuunatragdječjom Kroz kožu biseprosijaliorgani odurođenih rastegnuti bivjetaronanirao.Rasipao Da seškoljkašima kamenujeiproplutakroz Brda uzaleđužaloste kaopreveliki nosevi POVRATAK vrtlarsk pohotan splimom. srebrim, onpjeva. e alatke ponjivama. do paraliz sv pogledima. e što jevisoko voljno dugo om. k nalik na refleksa, od ljudi.

Ulaznica 236-237 12 Ulaznica 236-237 13 sebe. On je sad neplodan i ljubav će opet biti neugodna. nogama, i kao da ćemo se time izliječiti, tvoj ud usišemo u Umrijet će,samopomislismo,iumrlisu. njihovo perje. To me utješi kao nekad bȉlo srca u jastuku. pleše kako čujem nje iz čizme, u zvuk sklupčana režim svaki dugo na kojeg iz oklop viteški u sakrijem se Kad dnu. po polegnuta živad mrtva i učmalost njena treba vas kao staklena vuna sve u zidu koji dijeli neprijatelje. Meni nju u misao, kožu, Sveumijesim. postojiOna spasim. i mene između mirna oči, u dolijeće mi što uokolo, ne može prići osim mene. U nju bacam sve što pronađem nitkoNjoj oblacima. na plutaju da se ti čini umire, i krila samo mojeoči.To mijezategnulo čvor ugrkljanu. gledale sela, cijelog pitao od su koju smrada na kuće iza zbog močvaru za me njih od Najviši spužve. kao se natopile i brzac hladan u poskakale kokošisve susjedu kako vikali i drugom su kako a kuću zmija, mrtvih pun ormar u ima susjeda drugim za jedan mi su ušli vrata, F 48.1 ii u eio gau Dpsi a e obgrlimo te da Dopusti gradu. velikom u Živiš * Ni ovog puta nije se to htjelo, ali potjerali su nas. * na okrenu muhe njoj na se Kad zrcalo. je ona Jer * o sjekira drškama i štapovima lupanja Nakon bile žive beztoga. li bi znam ne No dobro. nije opet nama u nešto nama, u Nešto grotlo? to opet nama li Miriše sunce. gledaju Svako alarm. jutro se tražimo. Izađemo na ulicu. protuprovalniDolazi nam novo. Svi na navikavanje je Ljubav

Ulaznica 236-237 14 Ulaznica 236-237 15 Oliver MILIJIĆ IZ „KODEKSA SUMNJE“ VERNIKA nom, koja jošnetvori nemi ma žudnje zatamnomjeji- te svetlosti u visećimvrtovi- zagonetke vrenja zaposednu- nad lavirintom nedostupne nom jejinom.Boljezvono ćim vrtovima žudnje zatam- zaposednute svetlosti uvise- nedostupne zagonetke vrenja Bol jezvono nadlavirintom vrtovima žudnje zajejinom. tke vrenjasvetlosti uvisećim virintom nedostupnezagone- žudnje. Boljezvono nadla- svetlosti uvisećimvrtovima nedostupne zagonetke vrenja Bol jezvono nadlavirintom svetlosti uvisećimvrtovima. nedostupne zagonetke vrenja Bol jezvono nadlavirintom netke vrenjatamnesvetlosti. lavirintom nedostupnezago- svetlosti. Boljezvono nad nedostupne zagonetke vrenja Bol jezvono nadlavirintom dostupne zagonetke vrenja. je zvono nadlavirintom ne- nedostupne zagonetke. Bol Bol jezvono nadlavirintom Bol jezvono nadlavirintom. (prapočelo, poglavlje IV) (Doći će onaj, koji prišiva siluetu za tvoju krv, tvoju za siluetu prišiva koji onaj, će (Doći Biće uztebe dotvog poslednjegpada. Neprijatelji suverniji odprijatelja. Majkla Korleonea. reč nezaposednutu udahni na tvoju prosudbu, utiče To neprijatelje. svoje mrzi ne Nikad Imaš samo još jednog neprijatelja, osim sebe. (svitak overnosti) Moli sedanesusretnešdemonaodgovora. Čuvstvuj. Proključaj. Tragove tragaj. (o ključ-pitanjima) vida. krugova veštinu strahovanja. pucanj! pustolini: u su valjaju strah za Slobodni vrtu raspoznanja. stablo ukrug tamnom u straha Oslobođeni Strah otac. Strah Eho: čuvar straha. se plaši Ne počelo(prvo veštinestrahovanja) suncima. mednik. Umaglu:duboko, ka moraš sam.Kaopravi bolnik u kušnjiosamljenosti.Odavde jedinjuje. Medenicasaveznica blje. Bol,medenica,koja po- zagonetke vrenjatamnezu- letećih bodežanedostupne ca nadčvorištem dvoseklih tećih bodeža.Boljemedeni- nad čvorištem dvoseklih le- krik usrcu.Boljemedenica poglavlje IV . Žudi

Ulaznica 236-237 16 Ulaznica 236-237 17 kruži glasOrnetaKolmena nagozbi. tragu- nekom na nalazim se da sam shvatio -Kad samprimetioda grešim, živalj pupoljciblagoslovenosti. Ožiljci bremenitosti: (Samo zagrešku) Ali, onatebe zna. Samo greškunepoznaješ. Samo greškaoslobađakaoodsustvo nade. Samo greškaočovečuje. ne možeš seosloboditi. Samo slobode u telu slobode. Rođen (začelo začeća) lavirintom nad Zvono nedostupne zagonetke vrenjatamnezublje. vera. Bol staza. Bol Bol jesaveznik napovratku izkičasmrtiu Srž bola:jedinatvoja sila. plač.(ne preziri bolsvoj hranićutilozažarište) Tvoje jedaseboriš. Nije tvoje dasenaslađuješ. Tvoje jedapre.živiš. Nije tvoje danad-vladaš. ali nepušta mlaz živaljmezgre izsrca) plodom, koji jošpulsira, živim omaju hrani što onaj, će Doći za semenu ćeliju. poglavlje VI neizlečiv. neporeciv. kaobog. nedokaziv. kaobog. smrti. ...Odgovor je prokletstvo konačnosti. Pohvala u pristup dozvoljen nevidljivo. Utamupočela. ti biće jednom Samo već uvek pulsira. oka, koje nikadsenezgrči, iz se napoj vida, drugog pećine žedan budeš Kada iz pepeo je ugašenih letećih ogledala. Oko zavodnica? Oko govori živaknjiga. oči Iskopaj svoje iodbaciihodsebe- očima. rođenim veruješ Zašto - Duše. Dodato naDuhove. da segreši Sloboda nije vredna, ako ne uključuje i slobodu jest to greška, smrtonosna: sloboda. odveć Već nije pogrešna. samo potajnicanepripitomljivog Samo greška nad nameru- trpezom: ehoBrajanaInoa. skrivenu kao grešku -Poštuj božjacima nedostupni mužjacima. čudnje čudovišne Mlazevi darovi. neočekivani briznu greške Iz (fragmenti) poglavlje XII , progledajkroz ovaj prozor Velike

Ulaznica 236-237 18 Ulaznica 236-237 19 Samo tek zadojeniznajuzaboravljene priče. Plač jenezapamćenigovor. Kada je oko mutno, otvara se okno kuće bića. Plakati, videtizaključano. (o plaču) Iz tačke. ...Ti siputnik.Utačku. Sa njomrazgovaraj. počela. tami u milosnica krotka Gnadentod,Fraulein I smrtjepromena. ...Neprestano kušajpromenu. bud..nost. Stisni zube: čuvajsvoj dah. Budi vraća. se uvek prošlost Ali, ...Raduj se,tvoja budućnostjeprošla. okova gordosti. okov Skepsa: budnosti. napete neprekidne stanju u zapitanosti do dovesti te će Sumnja jetvoja...Sumnja vera? samo pitalice. ćeš pronaći sove Minervine ljubavnika Kod iznad zemlje. Istinu traži kod arlekina, onog što hoda stopu o pod.svesti Tragač istinupoznaje požigupitanja. plod su smrtnosti bića. odgovori Konačni poglavlje XIV Ja samspreman, to jesvešto imam. Ispijaj glasove dečakaizognja,koji peva: Ti gledajusebe. Kad usmrtiščudovište, drugopreporađaš. (EPILOG)

Ulaznica 236-237 20 Ulaznica 236-237 21 PRoZa Ulaznica 236-237 22 Ulaznica 236-237 23 buke. Otvoren prozor. Sveže pokošena trava. prekoSuncokreti,Bez nagnuti radoznaliograde. susedi Tamara Ćurčić podsmehuju se. se. počinje kiša.Očitiseskupljaju uneverici. Smešiš trave.se oblaci Sivi izlaziš. pokošene i oblačiš se, Protegliš sveže Miris radoznali otvoren. je kao Prozor Tišina. ograde glavice. cvetne gurka vetar preko Blag susedi. naginju se Suncokreti šolju. kafe, ali zato visoka brineta ispred tebe ima punu, toplu ponestalo je slučajno sasvim a automatu, ka krećeš se kad baš da ni zakoračiš. Čekašsledeći,počinjekiša. možeš ne i, ti i progura staje se neko uđeš, da autobus pokušaš očekivani Dugo stanicu. pločniku. autobusku na Polaziš završeno. je Predavanje piramide. dna sa vrh Posmatraš fakultetu. vojska sređenihcipelicatiištraftarukuiodustaješ. prelazi preko prstiju, pa jaukneš, a kad pokušaš ponovo, se da ga uzmeš, ali ti jedna moderno našminkana patika Saginješ usta. praznih razjapljenih, ostao potom je koji ti je majka dala. Izvadila ga je iz crnog, krpenog novčanika besnih kesica. Slova potabli:I,U, B, N,G,I,T, Zvono. K... Prošlost. Prošlost. Zagušljiva učionica. leptir. kao gradić, u spušta se svetlost Jutarnja ea i lv snort koje suncokreta glave i Vetar – Dođavola! Jutarnja svetlost se poput leptira spušta u gradić. Na poslu si. Neispavan. Počinje da te boli glava, pa verovatnozgradi, ogromnoj nekoj u nađeš se Pa Hodnik, siv i dug. Nešto ispada iz ruke. Novčić koji I, U, I,T, B,N,G, K Šaputanje, nebom, šire šuškaju i po Žvake šuškanje i pokriješsepreko glave. Zalupiš vrata, dođeš do kreveta, baciš se na njega – Aštavigledate?!

Ulaznica 236-237 24 Ulaznica 236-237 25 blatnjav tragnanjenombledomiizbezumljenom licu. ostavlja i sporo se sliva njoj, po svud odeći, njenoj na je Voda voda. nečista mutna, je zapljusne i kombi crveni prođe nje kraj a novcem.prelaz, pešački na nogu Spusti planira, sanjari o odeći i cipelicama koje može da kupi tim pored smestila hitro novčanicu kestena. je zatim a uočila zločin, neki lišćem, da kao desno, zgužvanim zatim levo, je Pogledala novčanicu. među zaigrao dole, je joj licu Na osmejak; džep. u ga spustila i se Sagnula privlačan. i crvenkast Krupan, kesten. dokotrljao se joj noge Do prirode. vest umiranju nečujnom Nosi jeseni, dolasku o grad. kroz i krošnji nekadašnjih grane gole nestaje dosledećegproleća. miruje, i povlači se Cveće travi. klonuloj umornoj, po i stazi Listići ka hitro i spiralno nebu. se spuštajući ples tužnom jesenji igraju i sivom tmurnom, po razvučeni oblaci Pufnasti vetra. udarcima poluprazne, pod ječe kroz koje krošnje prolazi i barama u oslikava narandžaste, nijanse vesele nanosi potezima Laganim maštovita. i je ruke svoje u uzela jednom još je priroda a novoremek-deloprirode, na pažnju obraća klanja, šuštipodnogama. vetra. trenutka jesenjeg tog dašak prvi oseća je licu Na kiša. jer dosadna sitna, rominja kišobran, da prestala Zatvara ulicom. šeta Prelazi ulicu, zanesena, ne prestaje da se smeška i kroz kosu, njenu kroz provučen lagano Vetar, nekoj u su svi i malo je Prolaznika sporo kaputu teget u devojka vitka Crnokosa, cvn bj. uao uc se Sunce Zubato boje. crvene i žute Srećan dan? ić jj e lagano se joj lišće Šareno i boje. Opuštena boje. i četkicu . Niko ne Niko žurbi. šarene čini noć izmiče kao i do tada, polako a i staje, besano, zemljotres ulice kišnim do ulicama. dotetura osoba poslednja i se Kad psuju... vuku, druge, jedni gaze Ljudi izlazu. ka kreće vode, bujici nalik se, masa Izbezumljena panika. očekivana zavlada publici U inja. poput lepe se ili kosi po padaju lete, kreča delići dok sale. pucaju usled naprasno Zidovi sredini ka luster strmoglavi se ne zemlje drhtaja dok snažnog sve glasom čarobnim zanesena nekontrolisano da uzmiču, da se tresu. Publika je isuviše glas postaje visok, staklići na raskošnom lusteru počinju prati svaku notu, svaki korak koji načini. U trenutku zadivljeno kada Od jeza, podilazi anđeoski. publiku prisutnu peva glasa njenog diva muzika, tiha se Čuje šminke. upadljive i obraza upalih usana, tankih lica, crta Nežnih poda. do gotovo pružaju se koji rukava dugih i haljine široke ljubičaste pogleda, je Zanesenog diva. operska crvljivom, izbušenom drvenom podijumu Na pod svetla boja. slave dospeva raznih dijamanata obliku u pružaju staklići se kog sa luster raskošan nalazi se pozornice Iznad svilom. crvenkastom obložena su Sedišta mesta. Nizom sali. svečanoj prostranoj, širokih u spiralnih stepenica penju nalaze se na se balkon i zauzimaju tren za lampica, prigušenih pun hodnik akustičan kroz Prolaze kudravoj glavi nalazi se šešir nakrivljen na stranu. Ulaze. Na lakovanihcipela. do spušta se koje odelo sivkasto u odeven mladić otmen prilazi devojci Najzad, stranu. u prodorne, legendarne oči raširenih zenica, glave plastičan, obrve su joj oštre, veštački, a vitke gipsane se zmije je vijore dve Osmeh Meduze. nalaze se kog iznad Zgrada je narandžasta, velelepna, s podloge. prostranim balkonom zgradu.pred staje potpetica, visokih i hoda elegantnog vlažne od odvajaju Devojka lagano u elegantnoj haljini, ogrnuta đonovi svilenom ešarpom, se plašt. dok magleni kapljice, blatnjave klize cipele preseca Niz bučni. i teški oštro Koraci, lampi uličnih Svetlost rbn mga e avai orm ulicom. mokrom razvlači se magla Srebrna Srebrna magla

Ulaznica 236-237 26 Ulaznica 236-237 27 eeiia U rvt sm T b bo rj o dana. Jedem. mog kraj kuhinju. bio bi Svakog u mogdana. To sam. Ulazim krevetu U Televizija. se. Ogledam ogledalo. je To ulica. cveće. Neko Trava. Automobili. Oblaci. Drveće. Ukus kafe.Jošjedandokument. bila bi To fine. moja najboljaprijateljica. i meke lica je Crte joj pospane. Kosa Oči mene. crvena. puta preko osoba i izgovori Nešto Sednem. se. Krećem šef negativno naelektrisan.Nikadzadovoljan. To bibiomoj Uvek uštogljen. pak je Neko kolerik. Pravi namrgođen. svetlost. radno mesto. moje kancelarija, Neka je To i... možda a Sunce, cveće. to je Možda Saksijsko (prašnjav). Računar papira. Puno Penkalo. Sto. Kancelarije. Brojevi. staze. još jedna,petulica.Sličnesu. pa ulica, jedna još je To ipak... možda A srećni. su Neki cveće. To jeulica. odeća. Hladandan. . lu. taa vaa Ztaa i. Veliko ih. Zatvaram vrata. Otvaram Ključ. Asfalt. sam. Umorna Koračam. ulica. Ponovo očiju. Naprezanja Kuckanja. papira. malo Još nešto Svi ljudi. Puno prostorija. Velika je Neko prolaze. Ljudi otvorena. su Vrata sive Izlizane, Lift. Stepenice. zgrada. Ponovo Zgrade. Ljudi. Užurbani ljudi. Nervozni su. Gnevni. Neko Trava. Automobili. Oblaci. Drveće. Asfalt. Budim se. Vrata. Umivaonik. Hladna voda. Hladna To bibiomojživot j. et prozborim. Nešto ja. i Žvaćem žvaću. njom. Bićes joj na usluzi“, slušao je Junak Pripovedačeve „Provešćeš veče sa Katarinom Tabački. Razgovaraćeš sa naloge izgovorene u telefon. Danas to behu A sledeće reči: sobi. slušao po je, po ko zna svuda koji put svih tih razbacane dana, Pripovedačeve odeće tražio delove gradilište, na pogledom prozora ispred go stojeći je, dok pomislio je jetko gotovo Pripovedača“, službi u samo nije mogao, ili nije imao prava, da bude heroj priče. „Opet povesti (Junak) osetio važan? Doduše, ili opet, još uvek, ove Keln“), „protagonista“ i se kada trenuci u retki oni nastupili Albaharija Davida dolaskom svojevremeno gde liveć –upotrazizasvojim junacima. putovanju. ciljnom, U ova Beogradu, navodno Parizu, Solt svome, Lejk i Sitiju, na u Turskoj, negde pripadala se nalazio je „priča“, kojoj (Pripovedač), povesti druge ostalih. Kaodajeposustajala. u zaostatku. Kao da je ispadala iz ritma lepetanja krilima trenutku nebom proleće jato jednom ptica. Jedna je, očigledno, U zgrada. susednih prozori osvetljeni i lampe ulične neugašene još ogledaju Pri se kojima u površinama mokre. glatkim su blješte betonu izlivenom sveže na barice zore, daske osvita Alteburger od rade radnici kojima ulici pod reflektora, svetlosti u 288 broja zgrade pročelja severnog ispred gradilištu Na Keln.) u Albaharija Davida dolaska dan na svojevremeno, i, kao oblačno vreme. Žarko Radaković iu i dlso Ktrn Tbči „a ko i kao („baš Tabački Katarine dolaskom li, Nisu „one“ pisac Keln u dolaska Katarininog dan Na (Baš časova. jutarnjih ranih od još promiče Kiša je Kelnu u Tabački: Katarine dolaska dan Na KA-TA

Ulaznica 236-237 28 Ulaznica 236-237 29 pripovedanje). junak; buduće svoje i sebe za tajnosti, u čuvao moj nekokogasam isključivo sanjario, dakle, ništa; zna da samo smeo nije Pripovedačkome o neko sam zamišljao ili bude, da to, mogao sam bi ko (nekoga umetnice Pops slika Nine setio Keln u prispeću Katarininom po razgovoratelefonskog prvog našeg tog tokom se sam jedno drugoslušaliuživo. nismo da Kao sam. pomislio traku, magnetofonsku na dosadašnjih mejlova imojihrazgovora saPripovedačem. iz znali dobro već oboje smo što dakle, ono Kelnu, sve u provesti će koje vremenu o odsela, je kome u hotela lokaciji o dolasku, svome o informacije nešto kasnije,negdeoko 17h. je upravo razgovaraobila doputovala, rečeno je. I javila mi se, zbilja, TabačkiKatarina Albahari.“) David i odseo tu je što kao međuvremenu hotela recepcionarom katedrale, u U kome je Katarina trebalo da odsedne. („Baš sa (telefonom) poziv. telefonski romana Handkeovog doživljaja. svoj Gorana u Junak je filmu adaptaciju pisao Radovanovića)“, istoimenom namenjen tekst noć’ , doradio za ‚Moravska i pročitao sam Koncepcija jedanput još Tabački pogledao uprovaliju kroz prozor. i je rekao ne“, da zašto Svoje, nešto „Učiniću je. rekao „Zainat“, sebe. za je rekao svome“, po delovati ću puta „Konačno ovoga „Ali Junak. je govorim?“, je.) pomislio da mi dopušta pomislio Albaharija“, Davida dolasku svojevremenu o i kao („Baš slušalice. telefonske iz reči i sam nisam znao zašto, ali u jednom trenutku jednom u ali zašto, znao nisam sam Ni nasnimljen kao delovao glas Katarinin je Utoliko je Ponavljala glas. poznat dobro to je Bio Katarinin iščekujući proveo Vreme Popodne. Još jedanpoglednaelektronskupoštu. Katarine dolaska dan na prepodneva toku „U nvi tekućih Dnevnik Vrabac sa nesuđene knjigeKnifer . na knjiga Meandara Ninina magična ona Kniferovih nastala je Tako Formi. svojih i jezik teksta moga poduhvat jedinstven prenošenja u se upustila Pops), Nini i dakle povesti, moje junaci budu da mogli bi koji onima samo nikada nisamobjavio, alisamjepokazaomalobrojnima, knjige koju i sebe, moje za samo probno, i tajno, napisao rukopissam (koju iščitavajući A, meandre. glavnih junaka„mojepovesti“.) koje bi u mojoj budućoj povesti moglo da postane grupa troje Radaković“, Žarko i Pops Nina Knifer, „Julije trio, tajni – zamišljao sebi to ja sam tako – smo (Bili slikama. slike 2004. 1960, od poslednje svoje do pa menadar“, još „prvi naslikao je kada „varijantama“, i dimenzijama mogućim isključivo svim u ponavljao crno-bela, je koje meandara oblike monohromna, na svedena bude da uvek gledajući šrafure, prislanjanja slika gustinom ili težinom podlogu, o crno-sivog olovke nijanse određujući olovno-sivog, ili olovno-crnog slojeve olovkom mekom sam pripovedanje.) čuvao buduće moje eventualno, povesti;i, sebe za tajnosti, Pripovedačevoj,u Knifera ovoj, u junaka ostalih svih i Pripovedača od krio sam koje onih likova, moj prijatelj umetnik Julije Knifer. (Još jedan i od samo mojih koristio svojevremeno je kakav kartonu tvrdom zapravo crteži rađeni olovkom, bojicama i skalpelom, na kao poznatihradova, Nininih Pomno je Nina studirala svih ovih godina Julijeve Kniferovim opsednuta bila ja, i kao je, Nina nanoseći kartonu, na radio često je Julije poslednjih onih posebno sada se sam Setio , paralelna rukopisu moje rukopisu paralelna Kinfer, Julije a Homage ). Bili su to su Bili kat-aut (Cutout ). Knifer

Ulaznica 236-237 30 Ulaznica 236-237 31 apstraktno-geometrjskih oblika. Bio je to za Ninu jedini Ninu toza je Bio oblika. apstraktno-geometrjskih platana monumentalnih Nininih nastajanja vreme to je apstraktnih oblika bliskih Meandrima Julija Knifera. I bilo moje tekstove prevodila ih je na svoj sopstveni jezik, jezik prilikom; možda u toj mojoj budućoj povesti.) Čitajući te knjiga prethodnih godina u činu recepcije mojih (takođe tajnih) u svojoj knjizi

Pogled, Ninin slikovni jezik, na kome se izražavala i ovde,i izražavala kome se slikovnina Ninin jezik, Nina Pops: Homage a Julije Knifer, oblikovala je tokom Priče i Homage aJulijeKniferNr. 7,2009. . (O njima: nekom drugom nekom njima: (OVampiri . srodnika“, reklajeNina. bliskih tih umetnošću opsesija ostaje i jeste umetnost Moja najbližim. čini pogled prvi na se mi koji majstora Kniferovih recipiranju produktivnom umetnosti dodiru zaraznom tom u je začeto Meandara, mom u odvija dalje se štoSve umetničkogbića. mog predak suštinski tajnim zahvaljujući je Knifer srodnik. je, najbliži Radakovića, Žarka povestima mi bio poznavala, lično nisam nikada kogaKnifer, kosmogonije.umetnik Meandarske Kniferove iz ponešto i sadržao sebi u je uvek formata, i oblika dimenzija, mogućih svih višebojan, danas, jeste Julija Knifera. nailazila, Svet mojih Meandara Formi, delove sam takav ili kakav Meandre je na bio i učestalo moja i nesvesno, kakav ili svesno Formama su svojim U postale opsesija. redukcije geometrijske Kniferove ‚Bolest’. trajna moja umetnošću. je postala Meandrima ‚Zaraženost’ Kniferovom ‚inficirana’ bila sam „Odmah Nina. je rekla ‚oboljenje’“, suštinsko kao sam doživela moje tekstove istudiralajeJulijeve Meandre. je Vizuelizovala Knifera. Julija Meandrima i rukopisima istraživanja fazi svoga razvoja, kretala u okvirima obeleženim najstudioznijeg mojim tog zbog Kniferove umetnosti. Nina se i u mene, toj prvoj, za možda već i samo ključnoj ne logično, je, bilo Knifera, Julija Meandrima bliske bile početka od Forme apstraktne Ninine su da A semantike. i sintakse morfologije, i gramatike jasne napisano, svodeći ga na svoj jezik apstraktnih slika, jezik je vizuelizovala ih, Čitajući knjiga. čitanja način mogući Mj ri urt a enrm Jlj Knifera Julija Meandrima sa susret prvi „Moj

Ulaznica 236-237 32 Ulaznica 236-237 33 I svaki I komunikacija.iskonskaumetnička moguća biti komeće na jezika univerzalnog učenje za predlog maglu i ovde) to ja u potonulih planina mišljenja, osećanja, opažanja. Ninin Vrhovi iza skrivenoj svesti. Celini o površine informacija suštinskih, mogućih, Nekoliko jedino celovitog. ili nečega Detalji su jasno To praformi lomovi svesti. mojoj) recipijentovoj, – (i Nininoj ovdeu strukturisanih ja zaključujem – jesu obavljam Katarine proputovanju?) praćenje njenom na slučaju, Tabački kojoj ovom u u zadataka, od u neki povesti stvarima“, Pripovedačeve svojim „o pauzama razmišljam potajno samo (Ili povest?) tajnu novu svoju pripovedam da ovde već to isecani delom i skalpelom: apstraktni bojicama geometrijski oblici. (Počinjem li ja i olovkom iscrtani kartonu pomenuti i jesu Knifera Julija „Odmah sambilainficirana“,reklajeNina.(Nina Pops: Cutout Nr. 98, Dakle, proizvodi opsesije Nine Pops Meandrima Pops Nine opsesije proizvodi Dakle, pojedinačno predlaže ono dalje traganje dalje ono predlaže pojedinačno kat-aut 2014) n Julijevom na kat-auti: kat-aut je (smatram ie Pops Nine Kat-auti najbliži savršenstvu. će već u sledećem trenutku uvesti Posmatrača u prostor Svaki na slici privlače Posmatrača snagom najveće lepote smisao. koja mesta“ dodatni „prazna Ta sebi. po prelep je oblik novi, pojedinačan lomovima donosi oblicima, informacijama detaljima, i tim koje celinom, za a j zt povo aT. Rzm s d j bila račvale je noge da vitke se Duge, Razume „monohromno“. Ka-Ta.) naslikana prozvao zato je sam (Možda Tabački. Katarine pojavu i ugledao Pops, Nine „Odmah jebilainficirana“,rekaosam.(JulijeKnifer:Meandar1981 Grafit aeapt a mđ tm slikama, tim među sam Najedanput 483x 631.) kat-autima

Ulaznica 236-237 34 Ulaznica 236-237 35 Sergej Ejzenštajn itako dalje.Kaodasusezafrkavali na Openhajm, Karl pa Benjamin, Valter i Albahari David i FrojdZigmund i Bor Nils i Degol Šarl general I mene. na „reagovali“baš slikama Nininim na „ostali“ i su da jasno postalo je Najedanput mene. zbog namigivao je da kao povećem društvu. Jer tu je bio i Nebojša Jakovljević koji da ukaže na pojavu mene nespretnog i baš zaplašenog u takohteo baš je da kao ušima“, „mrdao Pops Nine autu jednom na Briski Nenad „cinični“ slučaju najboljem u „preozbiljni“, i često inače je, što time i nagovešteno i on uskoro prasnuti u smeh. A to je, pak, moglo da bude pomisao da sobom se za tu povukaonegde nalazio odmah i je drugar Saša utisak Bojić, Takav i račun“. da naš će na se sprda Dijana, se nam smeje da, „pa sam pomislio portret glas, sav na kikotanja i trenutku u Dijane drugarice naše nalazio kat-autu susednom na se da budući trećem rukom.Na je mi mahala drugom: na Pa, usnica. pućenje pred trenutku u baš uslikana bila je jednom na A autu. sledećem na izraz njen pojačavao više još je utisak Takav Posmatraču. meni, baš se neznatno činilo zbog glave, iskošene a smejala, dugo prethodno već se da kao ali smejuljenja, stidljivog trenutku u naslikana bila Ka-Ta je je Onda meko. kojii elastično delovao zato vrata samo ne pomicanja nežnog i zubića, pokazivanja drugom Na žmurila. slučaju baš u trenutku otvaranja očiju pošto je prethodno ovomdugo u „polupokretu“, polugrimasi. Ka-Ta je primetnom na jednom jedva u nejasni pozira mu da su modela svog od slučaju tražio svesno Pops, Nina ovom u da „portretista“, primetnoj je da jedva Kao Kao nekoj pomerenosti. u lica vodu. izraze na navodili zamućenu obrisi neznatno u zapravofotografijacrno-belih kao potopljenihslika, niz to je Bio otkriveno. bude da trebalo kojeje ali naziralo, ni nije se koje lica detalj kao Bista izmaglicu. kroz kao „videla“ se (Ka-Ta) u Katarina proleće kontinenta. rano u unutrašnjosti olistale tek mladice krošnju u se su me je Ka-Ta gledala direktno u oči. A oči. u direktno gledala Ka-Ta je me kat-autu je bila uslikana u trenutku u uslikana kat-autubila je kat-autu bila „uhvaćena“ kat- kat- danonoćno. uopšte i nije spavao, nego je „cevčio“ da i pušio kao bez prekida utisak je ostavljao portretisanih, takođe, nizu se, u koji nalazio Tito, da Broz Josip kao A ris. Željka kao muka. ljuta krmeljiva. bila bilo je bila je je da kao da Briskom kao Nenadu Dijana zevnuo. bio upravo „jutarnja nadrkanost“. General Degol jezikom, kao da je, umoran, nepristojnim rečeno kao, poznatu mrzovolju poslovičnu onu prikrije da mogao nije i da gotovo treći a mamurluk, prepoznat bio kako te i drugoga licu na je dok štucanja, nizu u pauza nazrela jednoga izrazu u se Najedanput noći. prespavane nedovoljno i terevenke su da maločas bili probuđeni kao iz teškog pijanog sna posle neke su Izgledali „raspištoljeno“. pomalo i nego ne samo da su ti „junaci“ u nizu delovali „neuštogljeno“, Dakle, prirodnost“. na pravo imale „takođe umetnica, to je smatrala su, koje ličnosti tih lica izraza zvaničnog umetnika, preko„intervenisala“ ozbiljnog,najdiskretije „podloge“ rukom veštom umedijima Nina, je Ili publikacijama. objavljivanim ili fotografijama na ličnosti uvek prisutne ozbiljnosti, tih zvanične lica one skramu sa „odlepila“ umetnica bila je da Kao neuobičajene sasvim opuštenosti. ljudima tim neke, posledica bili Pops Nine slikama na portretisanih „gestovi“ takvi Možda su stidljiv? li da zbunjen, bio sam li Da račun. moj

Ulaznica 236-237 36 Ulaznica 236-237 37 večeri uKelnu dausledi. i pojedinačno se te smo će što ono sve I okruženje.svoje Voleli smo zajedno. Voleli se. smo Voleli drugom. prema jedno ljubavnajveću smo zračili Jer Tabački)ja. i prema pakosti, i KelnuKa-Taisijavaliu večeri tekoju smo sreći (Katarina pa ljubomore, zavidnosti, osećanja ruci majstorskoj svoja kamuflirali, prikrivali, vešto Pops, zahvaljujući Nine umetnice, su, svi zapravo, A, jaja“. do „zabavljali „zajebavali“, zezali“, „dobro i se su da kao tome, shodno da se kikoću, krevelje pa, i tresu od smeha. Rečeno šeretski, „naduvani“, euforični. podnaduli, i Kao da će neispavani, svakog trenutka pijani, krenuti nego da se bili smeju, mamurni, svi su da samo ne pred preuzimanje ili dodavanje jutarnjeg džointa. Dakle, „Kao probuđen izpijanogsna“,z I svi su delovali sada kao u trenutku neposredno trenutku u kao sada delovali su svi I apisao sam.(NinaPops:Cutout Nr. 49, 2014) rotlh tlv nj bl nkg, t bš logično, beše to a nikoga, bilo nije stolova preostalih od jednim za ni a 18h, posle nešto od seo stolova jedan praznih za ja sam pošto A kafu. belu za šolje i tanjiri „sutrašnji“ porcelanski manji behu planu prednjem u stolnjaku: za na escajgu postavljeni i sudovima po zaključiti su moglo se To bili doručak. hotela trpezariji u i čekaosamKa-Ta (KatarinuTabački). hotela, trpezariji stolovau praznih od jedan za sam seo stigao, da sedim u trpezariji hotela i da je čekam. Dakle, sam da javljeno telefonom je joj Odmah sobi. svojoj u hotela recepciju ...Ka-Ta...u trenutkustidljivog smejuljenja...(Portret fotografkinje ldo a oo ee I ie sm si stolovi svi sam: video I sebe. oko sam Gledao na prispeća moga trenutku u dakle, se, Ka-Ta Katarine Šopčić. Vidi.http://katarinasopcic.com)Katarine Šopčić. , rečeno je, nalazila katedraleje, Vrabacsa rečeno ,

Ulaznica 236-237 38 Ulaznica 236-237 39 u rton u onk u oi e tpncm bila stepenicama se koji u spustila Ka-Ta, ušlisaulice. hodnik, u prethodno su trenutku kada i Ka-Ta kročili na vrata u trpezariju, pošto pojava i utisak pojačala Takav je nalazila. prethodno se kome u hotela iz ne a ulice, sa došavši ušla, je da kao Dakle, Albahari.“) David svojevremeno i kao („Baš nalazio. se sam trpezarijom kojoj u sa povezane recepcije tezge iza ulazu na očekivao, prethodno to sam kako ne, a stepenice, niz iznenađujuće: Ka-Ta se pojavila na vratima sišavši u hodnik Osećao samsena„ispravnom mestu“. ozarenost. pogrešno“, sam osetio Dakle, „nešto stvar“. „prava je postalo postane da preteći neizvesnosti, događaj“. Sve što se do tog trenutka odigralo u najvećoj hotela „u u pogrešnom trenutku“ preobratilo u „suštinski vratima na Ka-Tatrpezariji u stolom za pojavomsedenje se najedanput trpezariji, sa baš poklopio sat na pogrešnom „u pogled „odbrambeni“ takav jedan se kada A hotela trenutku“. trpezariji u sedenja vreme sve osećao sam koju neprijatnosti od „odbrane“ vrsta neka postalo sat“ na „gledanje to je Takočasovnik. ručni na sobom“,sa „zverao“sveću vreme šta znajući „ne dakle, sam, u vreme večere i osećajući se zato kao „pogrešan gost“, jer odredim pojave da njene čekajući sam Ka-Ta sedeći za vreme mogao stolom postavljenim za doručak hotela Tačno trpezariji 18:15. u u tačno pojavila raspored besprekorni poremetim ne posuđa iescajgananajbrižljivijepostavljenom stolu. ruke ili noge pokretom neželjenim nekim da straha zbog neugodno osećao se sam Ujedno kafe. bele pijenje za nije vreme bilo da kafu, belu za šolju u zagledan smatrajući, sam našminkana, deblje lica, ljubazno ponudila piće. „Ne, koščatoghvala, ne želim ništa“, rekao glasa, prozuklog dama starija recepcionerka, je mi kada neprijatno bilo odmah sam se osetio kao „pogrešan gost“. Utoliko mi je večere, vreme bilo je nego doručka, vreme bilo nije jer pk ziaj s s i e ao dle nizala dalje i kako te i se su zbivanja Ipak, hotela trpezariji u se Ka-Ta oi u istom u su koji muškarca i žene rbc a katedrale sa Vrabac radija (WDR). („Baš kao i svojevremeno David Albahari David svojevremeno i kao („Baš (WDR). radija Campi na trgu ispred ulaza u zgradu Zapadnonemačkog doručkujemo. zajedno sutra da mogućnost ostavivši zajedno, izlazak zato što su se oboje osećali umorni od puta, odložili smo srdačnih osmeha. Čak smo i nekolikokratko i porazgovarali. smo I samo Izmenjali njima. za osvrtanje moje i ino recepcije. Žena i muškarac su, pak, i te kako uočili Ka-Ta- krenuo nekoliko koraka za ženom i muškarcem u pravcu filmu, Kjubrikovom u junacima sa poistovetivši se i sâm i, kontrolu izgubio trenutku jednom u sam da velika toliko je mi bila realnosti u situacijom sa filmu u sličnost scene ali hotelu, u dešavali godinama već se su koji gostima, ključ“. ponese se da pričao doduše, Kjubrikovom je, u filmu hotela Upravnik poželjno „biti biti će kapija te ulazna zaključana, će da činjenicu na doduše, misleći, filmu u hotela upravnik i kao je, nas recepcionerka i A hotela. filma, sceni „serija recepcije tojpravcu u desiti prošao u je ko nekim Dival filmu za osvrnula i bila u kao se, kasnije Ka-Ta i se Jer će zločina“. kome u hotel u Duvall) u filmu zašto glumicu američku na podsetila znao je me nisam sâm Ni muškarca. i ženu pogledom ispratila onda tek pa vrata; meni, ruku pružila najpre krozKa-Ta je propuštanje za zahvalnosti osmehnuli znak u samouvereno, Ka-Ta-i koračajući se, i su žena zagrlim; muškarac je da nameri u ruke ispružene Ka-Ta-i i saobraćanje u prostoriji bilo promenjeno: ja sam prišao na točkove, zaokrećući prema recepciji. Shodno tome je Ka-Ta; žena i muškarac su se sporo kretali, vukući kofere i muškarac; ja sam bio ustao sa stolice i zakoračio prema iz hodnika nastala gužva: Ka Ta je zastala da prođu žena vrata i trpezarije recepcije, između prostoru uskom na je Najedanput „gostima“. „napunila“ hotela trpezarija aT i a m t včr oeoai restoranu u obedovali večeri te smo ja i Ka-Ta Najedanput se, pojavomKa-Tase, Najedanput muškarca, ženei i uooia a oue „neprijatnosti“, moguće na upozorila Shining, ei ia i Dival Šeli Shining Stenlija Kjubrika, u sceni prispeća žk Nklou o eii zločina seriji o Nikolsonu, Džeku Šeli Dival (Shelley Dival Šeli

Ulaznica 236-237 40 Ulaznica 236-237 41 aao, l n u enm rntu ie ei l meni ili sebi nije posluženju po Odmah ja. činio To trenutku sam zalogaje. brojala jednom u ni ali kafanom, prolazili čestokoji su muškarcima, najčešće gostima, za jela u tolikoj meri kontrolisano. I ona se, kao i ja, osvrtala Ka-Tameđutim, se. nije, nasmejao i sam rekao gutaš“, i i nožem usitni viljuškom više zalogaje, samo „još tako ili ćeš moći duže“, lakše da „žvaći ih ili žvaćeš brzo“, tako jedan dobacivali jedi „ne ženama, upućivanih smo osmeha između drugome, prekorno kantine, prostoriji u ženama za osvrtali se smo dok i Čak gutljaje. i žvakanje ugrize, zalogaje, smo brojali jela vreme sve i je, zalogaj“, rekao jedan žvakati treba puta „Trideset ishrane“. „pravilne načinu o pravilnika iz „paragrafe“ izgovarao obeda toku u je Čak dugo. i sporo upadljivo jeo je on i radiju: na zaposlen mnom sa bio svojevremeno je koji Maksimovića Bogdana izvesnog setio je se sam trenutku žvakala I ishrane. pravila jednom U zalogaje. brojao obedovala joj sam da Kao dugo. i sporo nalagala je to nego su gladna, što bila zato nije i da Kao sporo. valjala parče testenine u sos od paradajza. „koncentrisano“ Jela je kako je sam Video uočljivo šufnudlu. nabadala rekao Hrvatskoj“, u Ka-Taviljušketrenutku. upravovrhom jednom je u sam rata Papićem, tu izbijanja Krstom posle sam i neposredno „Jedanput Makavejevim Dušanom piće. sa ispijao sedeo samo pokatkad ili medijima, u obedovao zaposlen sam i svojevremeno u tu, sedeli sam da i smo (WDR)“ radija da Zapadnonemačkog „kantini kažem da propustio Nisam trenutku nalazili. tom u se smo kojoj u situaciju na osvrtali se te kako smo jedno drugo informisali o sebi. Ujedno smo dugo žvakanje. i I te usta kako smo bili u radoznali u svom uzimanje razgovoru. za I zalogaja viljuškom i nožem isecanja prilikom vremenu u dobili tako tek bi da samo poznatih reči. Nismo ni u kom slučaju otaljavali razgovor razmenjivanje bilo to Nije saobraćanju. međusobnom u kretali sigurno i lako se smo koliko bilo je Zapanjujuće razgovarajući. vreme sve zalogaje, žvaćući dugo sporo, smo jeli večeru, za vremena mnogo bilo nije Iako ja.“) i V lm il Fiel“ rko a. Dđt nm opet“, nam rekao jekelner, pridržavajući namotvorena vrata. „Dođite sam. rekao Frisella“, Billa „Volim je kelner, pošto rekao je uzeo napojnicu i pridržao „Hvala“, Ka-Ta-i novčanik.mantil. oteti sam prethodno pošto vratio Ka-Ta, joj je rekla večeri“, sam na rekao „Hvala „Izvolite“, kelneru. Ka-Ta. je rekla džez“, u prelaze duvača, posebno deonice, „Instrumentalne sam. rekao kelner. je „Aha“, rekao centi“, šest pedeset i evra osam Marli) i Peter Tosh (Piter Toš)“, rekla je Ka-Ta. „Dvadeset nije uobičajeno za ‚rege’ kakav su svirali Bob Marley (Bob sam kelneru. „U sastavu benda je i nekoliko duvača, a to paradajza’, ‚Fetucini a la nona’ i bocu kisele vode“, rekao od sosu u ‚Gnocchi smo Ka-Ta.„Imali je rekla ‚rege’“, je grupa ta svira što„To sam. upitao muzičari“, ti sviraju muziku Ka-Ta.„Kakvu je rekla Francisku“, San u godina svoju privrženost muzičkoj grupiGroundation. obrazlagala rečima, najjednostavnijim i sporo govoreći te, dakle, „pobedivši“ u toj „bici“, ja platio račun, Ka-Ta je, oteo novčanik iz ruke, stavio ga privremeno u svoj džep, Ka-Ta-ija sam čemu pri račun, plati da koće takmičenje uobičajeno nastupilo je čemu pri račun“, „svedemo da nameravamo da rukom signal davao kelneru sam dok I da se plati i pođe tamo kuda smo i hteli te vreme večeri došlo je u da Kelnu.znak mene za to je Bio tanjiru. svom u makarona nepojedenih santimetara pedeset ostavio sam Ja više“. mogu „Ne izgovorila: je šufnudli kada trenutku nepojednih u osam Znači, ostalo makarona. je po tanjiru njenom i u metra metar pojeo dva sam Ja dobrih šufnudli. sedam i samo pojela je Ka-Ta tanjiru. tanjiru mom u makarona Ka-Ta-inom u šufnudli petnaest pogledom, jednim sam, izbrojao – vrganja od sosu od paradajza, a ja sveže makarone prelivene sosom u šufnudli porciju naručila Ka-Tabila – je jelom glavnim „Doviđenja“, rekaojekelner. „Doviđenja“, rekaosam. „Doviđenja“, reklajeKa-Ta. „Grupa e soaa r deset pre osnovana je Groundation

Ulaznica 236-237 42 Ulaznica 236-237 43 licu, ušima i vratu, dabogme, ožiljci od sečenja nožem, Na sečenja od ožiljci istetoviran. dabogme, vratu, i bejah ušima licu, Dakako, nastupiti. će kome na bila inkognito prevožena na mesto održavanja koncerta tajni ljubavnik), na primer, čuvene muzičarke, dive koja je „telohranitelj“(i kao sebi sâm sam Delovao promenjen. osetio možda ja i se eminencija“, sam Onda političara“. „siva „važnog savetnica „tajanstvena“ ili mafijaša, pored prodavnicama kolovoza, na izgledala svetiljki kao reklamnih „nelegalna“ sa ličnost, kao neona ljubavnica odblescima obasjana je, Ujedno umanjena. je izgledala „sic“, isfederirani previše mišljenju“, mom „po i, naslon od mene: delovala je kao boginja lepote. „Upala“ u mek u pravcu koncertne dvorane klubaLivemusichall. izraz licu na je najvećeg čuđenja, delujući kao neko imao ko nikada nije vozila,vozio kretanje za uputnicama i ekranu aparata iscrtavala grafika plana sana koordinatama se dok i, cilja ime navigator u ukucao ipak, je, Onda puta. četiri tri, najmanje svakodnevnovozio tamo je da Kao glave. klimanjem potvrdnim i odobravanja gestom uzvratio je Vozač hall“. music „Live kratko, sam, rekao želite“,vozačavozila).„kuda pitanje kretanja pravac Na na odnosu (u strane leve sa ja desne, Ka-Tasa sedište. kojoj smobiliiautori, ipublika,junaci(dvoje). Ka-Ta-inanaša, je u povest,Nastajala priča moja, naše. i konteksta, da se osamostali, i postane nešto svojstveno, je trebalo da „ispadne“ iz nekog šireg (Pripovedačevog) su da je sve što će uslediti te večeri bilo deo povesti koja prohladne te nekojSlutili u misiji. bili posebnoj smo večerida jesenje prolaznici su osetili I utvare. noćne kao ulicama kretali ja, već i Ka-Ta mi, zavirio i cipelama, se nije smo Dakako danima. prolaznik neudobnim, koje u ili novčanika odeljke udobnim, u u stopalima na prstiju između i prolaznika, delotvornosti. džepoveodeće u se Uvlačilo neposredne se svoje Čak domena vladalo. izvan uveliko širilo je veče katedrale gradske Pogledao sam Ka-Ta na zadnjem sedištu, desno sedištu, zadnjem na Ka-Ta sam Pogledao Dakle: seli smo, Ka-Ta i ja, u taksi; oboje na zadnje ispred platoa ispod“ „odmah ulici, na Napolju, otoiai, tm i zkčn“ bš a šo e za normativan“; i je „prekratak bio što je da kao pisao (baš Đelića Ivana „zakočeni“ i time a kontrolisani“, (inače, stručnjak“ komentator) smatrao je „neadekvatni da smo često bili Jedan „prenaglašeno sam. pomislio iznad svakog regionalizma i mimo svake parcijalizacije“, rečenice smo mi naše „Ali, „lažne“. su i pa formulisane“, da „prečvrsto bile smatrao je pomislio. poznanik sam naš Jedan da kao elemenarno“, razmišljamo „minimalizma“. „Mi naročitog vrsta neka je bilo večeri, te mnom sa razgovala Ka-Ta je kako To „sistemski“. smo Mislili rečima. običnim se smo Izražavali logično. je bilo te večeri bilo je logično. Sve što sam ja izrekao te večeri Ka-Taje izrekla što Sve govora. našeg strukturisanosti“ nije razvoja takvog „čvrste uvek i jednostavnosti zbog i već do dođe da moglo Ali dola“. brda-s „s kretanje u svojim da Ka-Ta se sam razgovornaš da sprečim potpitanjima i pitanjima srce.“ pređe Trudio za Lisicu. je Ljiljanu pomenula sam je ujeo navodno, „Da, Ka-Ta. je rekla kažeš“, šta i društvu „Ma uvređena.“ Katanića bila Pere„Vesna je u Miloja. Livade, Raše keju, Ane, Milice, zemunskom ćerke moje na sedenja epizodom ispričala nekoliko crtica iz života u SAD. Ja sam „parirao“ Ka-Tasam. rekao Bogavac?“,je „Viđaš Snežanu Wood. li trija snimke preporučila je mi Ka-Ta se Ka-Ta-sam. rekao sam Ribota“, Marca zaklonim „Volimgitaristeino? muziku telom li svojim Da da snajperiste? okrenuo mahinalno senku ugledao taksi, naš preticalo upravo strane moje, leve, sa je koje vozilu, u kulise kao su vožnjenoćne Dasam predgrađa. li četvrtima sumnjivim izgledale kretalo vozilo naše se kojima ispod ulice I sam oružje. zadenuto ugledao pregradi Najedanput u upravljača bezbednosti“. „sistema unutar bio deo vozač i „manevrisanje“ je Najedanput interno „obezbeđenja“. Ka-Ta-inog kao zazvučala sada vozila kretanja pravcu o vozačem sa dogovaranja moja i Utolikosu pripit. i Bejah izgriženi.bejah. KrezubNokti dva samo zakrvavljene. Oči imao. nisam Mozgai kažiprsta. nisko,da kao bilo je mi Čelo makazama. brijačem, Medeski, Martin & Martin Medeski,

Ulaznica 236-237 44 Ulaznica 236-237 45 centar grada taksijem. Ispred „centrale taksista“, dakle, u povratka mogućnostima o pitanje moje na taksista je je pisalo „Taxi-Zentrale“. „Tu nas možete pronaći“, rekao vozila, parikranog ispred jedine svetleće „firme“, na kojoj poslovnaod zdanja,ili i fabrička najvećimdelom bile su od nekoliko retkih osvetljenih prozora na zgradama koje sa Davidom.“) Svetlost na trotoaru i kolovozu dolazila je svojevremeno i kao („Baš četvrti grada. industrijskojdela severozapadnog u ulice mračne tlo na smo stupili vozila iz se Iskrcavši Davidom.“) sa svojevremeno i kao Live music hall, bilo je kruna „ove“ vožnje taksijem. („Baš umetnice NinePops. (nepostojećoj) knjizi prevedenoj na niz slika, našoj o simpozijumunekom na učestvovali smo da Kao „recepcija“. svojih rezultate“ „sumirali sada i sastanak prethodno se, smo ovajza pripremili (nepostojeću) bili našu knjigu, čitajući da Kao knjige. nepostojeće naše nekečitanja razgovorproduženje je bio da Kao nalazili. odgovorii pitanja komeu kruga izvan nečemu o se smo razgovorubili Ka-Tau mene dijalozi i su da Kao izlazilo. Kao dasamsenalazioukruguizkoga sestalnoulaziloi koncert. na vožnji pratila našoj kulise bivale pak, je su, koje slike koja muzike ritam u „miksujem“ govorila je meni, mogao sam da gledam kroz prozor i da to o čemu govorilaautomobila Ka-Ta,sedište je u zavaljenašta to Slušajući Albanaca. ili „Handkea“, ili „Valzera“, Getea“, čemu pišemo a, zapravo, govori se u njoj da o o svemu“, ni „baš reč kao nije i prividno samo kod kojoj kao u knjigu’ ‚jednostavnu „Govorimo „Ponavljamo.“ tragove.“ upisujemo i korake fiksiramo „Odmah „Meandriramo.“ „klizno „reagujući induktivno“. sporo“, „Sem toga, razmišljamo doživljaja“, u segmenta ritmu.“ krećemo drugog do jednog od se prelazimo „Mi komentatoru: tom mislima, u to, rekao brozovskog“).i „nečeg sam, pomislio „Ne“, sebi, u imao je da rekao Livadu Rašu za je dok okruženje“; u uvida „bez tavorio je kojim pod „šator čitanja“ za vezan „katunaški“ Mojaševića Milomira za a Prispeće u Ulicu svetlosti, u kojoj se nalazio klub nalazio se kojoj u svetlosti, Ulicu u Prispeće kat-autova, kao dvocevka sačmare prema licu sa rupama od očnih od rupama sa licu prema sačmare dvocevka kao okrenutog pogleda misteriju prekrivale naočare tamne ogromne su kojeg ispod čela preko trakom sa godina, žena,svetlosti„oštro“Druga srednjih neona, bola“. „do na bleštali, usta lica poluodškrinuta kroz izraz zubi ukočenisu kome menjala na nije trenutku jednom u ni usana, ispod i iznad i nosu u pirsinga više sa crno, ugalj kao u obojene kose kratke mlada, veoma Jedna žene. tri to su Bile šalteru. na stakla zaštitnog iznad pregradi slova obliku u cevi neonskom hodniku, u lampom jednom osvetljene pak, senci u behu, Mušterije dna. bez rupu u upale kao duplje, skrivene očne bile mušterijama sa „komunikacije“ vreme sve oči mu su dok brada, videla najjasnije kovrdžavomse mu dugom „podmlađen“ kosom i tetovažom na čelu, bio obasjan odozdo, tako da godina, muškarac karata, prodavac srednjih je kabini U slovo plakatima. nijedno na pročitaš da mogao prodaju nisi odbleska od za da kabine šalterske iz ulaznica, svetlost blešatala na tim mestima tako snažno glicerinom. dolazeći ili je, uljem namazan Utoliko beše da kao mestima zidova tamnih hodnik, oblepljenih plakatima sa najavama koncerata. dug Na nekim uzan, to je Bio hall. music smo toj grupi ljudi leđa i zakoračili smo u ulaz kluba prizorom,takvim okrenuli pred jeza protresla je štome „Kao zato samo Ne sam. sam. pomislio policije“, pomislio tajne pripadnici more“, noćne otelovljenja „Kao utvare. kao ljudi ti su izgledali taksista, centrale ispred nisu ljudi delovali ti prijatnije. Ni Osvetljeni farovima metara. taksija tridesetak parkiranog udaljenu taksista“, „centralu u ulaza, osvetljenog drugog ispred trotoaru na ljudi grupi prema zakoračili i leđa mu smo okrenuli pomislio sam. Ne samo zbog jezivog izgleda vozila gubilište“, u mraku ulice, za transportera ispred „Kao sam. pomislio Hopera“, Edvarda slikama na „Kao sablasno. je delovalo „centrala“), smeštena bila je njoj (u barake jedne vrata otvorena širom kroz izlazili su koji zracima nalazilo se to jedino vozilo na ulici. Osvetljeno sa strane otvjnm na postavljenom hall music Live Live

Ulaznica 236-237 46 Ulaznica 236-237 47 podočnjaka pojačanih ugljem šminke. Druga obrijanog Druga šminke. ugljem pojačanih podbulih podočnjaka Jedna blede. bile su Devojke užasa. od jezu pređašnju onu sam osetio blizu, sasvim prišao im sam prinoseći boca, kada bebe. Tek za mlekom iz sa flašice kao grliće usnama pivo su pile rukava, kratkih u majice razgolićene, devojke Dve cigarete. pušili i su Stajali grupama. Stajali su u trojkama, četvorkama, petorkama. prošli, u dvorištu Za je bilo više ljudi. Bili su raspoređeni po sam. smo koji kroz hodnika pomislio strane druge sa klanici“, ulice od razliku u stoke klanje za i „Kao prostor sam. pravougaono pomislio zatvorsko“, bilo „Kao je zidom. opasano Dvorište strane. sa zidovima kapije, oguljenim i prljavim nekolikona i lampi jedine otvorene širom jedne iz svetlošću prošarana pomrčina Davidom“): sa svojevremeno i kao baš to je („bilo ulici na i kao isto je bilo hodnika, iz izlazu na karata, cepača Ta-inu pomisao. Ka-Ta.je pomislila korigovaodinosaurus“, Ka- „Kao sam Delovao je kao spoj krajnosti taj muškarac. „Kao žirafa“, Ka-Tai se takosmo da nežno, „diskretno“ja nasmejali. i izgovorio„izvolite“ reči je ali pokretom, žustrim obavio na karata“ pružili „cepanje je Muškarac telo, ulaznice. velikonaše „cepanje“ na odnosu u maloj srazmerno glavi na kapom štrikanom sa ćelav, je, koji hodnika, iz kabini za prodaju ulaznica i stasitom muškarcu na izlazu leđa smo okrenuli prizorom(?), takvim pred straha od kreč, kao bledi izgledali drugome jedno ja što Ka-Tai zatosmo samo ne I sam. pomislio pijavice“, „Kao sam. pomislio tih vampiri“, „Kao Slika zastrašujuće. je pigmenta. delovala ljudi obojenog različito zenice videle jednim uglom su se u rupama očnih duplji pod tamo zakratkoa najjasnije, ogledao ulaznica prodavac njima u se da tako glicerinom, ili uljem premazana kao i ogromna žena je nosila naočare za sunce, ali stakla na njima behu treća I zube. „konjske“, ogromne, je kezila nosa lepog kaže“, se da to „mora ispod, ulaznica; prodavca duplji U dvorištu u kome smo se našli prolaženjem pored delovala je,takoreći, dirljivo opreznostkojomKa- me je „najprivrženije“ „dosledno“, i bez trunke dvoumljenja, „stopostotno“,pripadala(o). I rezervi, ikakvih bez stida, Albahari“) svim svojim bićem, dakle, bez okolišenja, bez budu oni istinski ljubitelji muzike, kojima je Ka-Ta u da morali („Davidtu to su da sam pommislio „strujanjima“ „sekti“, o govoriti tekućim svim u savremenoj muzici. Bez obzira na to da „regea“ li se sada i moglo važnosti o Ta-inom(„Davidovom“) argumentovanjuu doslednošću Ka- takoreći,dirnut sam, bio I rečenicu?“) izgovorioistu svojevremeno David i li („Nije Ka-Ta. za je rekla čuti, godina“, večeras trideset dobrih ćemo već svira se što svega ‚instant’ je koju mene „Muzika, sam. pomislio sekte“, pripadnici „kao i Ali, muzike. kulise Kao senke. bili su da Kao izgledao. uistinu je kako niti odeven, bio ko je kako primećivao ni nisam najedanput I isto“. „svi mi su delovali ovde“ „ovi – dalje tako i „grupa“, svojih treći: simbolima pirsinzima, tetovažama, nakitom, obeleženi začešljani, upadljivo ili odeći, i „najekstravagantnijoj“ u ljudi mladi podšišani sa elegantno odelima, u kravatama, zavodima, osiguravajućim u zaposleni službenici drugi odeveni, nonšalantno jedni studenti, bili - su statusa najrazličitijeg i porekla najrazličitijeg i odevenih, najrazličitije i doba najrazličitijeg ljudi bilo je je, takođe, stajala u dvorani sličnog prostranstva i u kojoj Ribota, na kojem sam prisustvovao pre više godina, koja Marca koncertu na publike od razliku Za Davidom.“) sa iščekujući na kojem sam stajali ovde, po nalogu Pripovedača, bio zajedno su grupe, iste koncert pred kojii dvorišnog, kao („Baš koncerta. početak ljudima od ispunjen veći „dupke“ znatno i znatno, ali bili pravougaon, su kojoj na pozornice sa postavljeni instrumenti pripremljeni za koncert; i prostor zidovima po lampi od („isto svetlost polumrak; ulici Davidom“): sa na svojevremeno prethodno, i kao i, dvoršitu u prethodno, i, „Kao vampiri“,pomisliosam. sam. pomislio pijavice“, „Kao obrva. bez glave, temena U dvorani kluba dvorani U ično kao slično je bilo hall music Live

Ulaznica 236-237 48 Ulaznica 236-237 49 išm toiso cr Hiu eaiu Ipiaa e i je Ispričala Selasiju. Hailu caru etiopijskom bivšem privrženosti njegovoj o priču i pa Marleya, Boba regea, oca životanekoliko iz i „crtica“ je muzike.Ispričala rege Ka-Tanekolikou jednostavnih poteza istorijom„prešla“ belini, kojom je, inače, sve bivalo unapred jasno. Tako je neupečatljivost, i, naravno, „reproduktivna“ praznina na neprijatna ona iščekivanje, suvišno svako gubilo se da meri tolikoj u naglašenoj pripovedanja, jednostavnosti u je bila povestiKa-Ta-ine delovanja ubedljivosti Tajna maloumnik. kao osećao se nisam trenutku jednom u ni ušima A nadgradnje. primesa ikakvih sam bez čisto, dakle naivno, slušao povest Ka-Ta-inesebe krajnje u reči sam Primao deteta. malog Ka-Ta-inu „živeti“. zamenim da rečju sam mogao smešten“, „biti negde postavljen“, „biti se“, „nalaziti reči same i A nalazio. se sam svejednobilo „Sveobuhvatnomje mi gde Najednaput “. „razvoj radnje“ u onaj „priči“ i koja odvija se takopribližava korenima baš Svega, se onom da pomislio trenutku rekao ja bih „Pre opaske. nečije jedan se sam setio suštinski“, plus misli jedan „Ona dalje. tako i 5) plus = 1 + 1 + 1 + 1 jedan + (1 pet“ ključu je jednako plus prema jedan ritmu: plus „jedan sveprisutnom tako a laganom, povest se odvijala u nekom svojstvenom,Ka-Ta-ina Ne. jednostavnom, 17). = „viša 3 + (12 sedamnaest“ je jednako tri bila + plus „dvanaest niti (2 (5), „pet“ dva“ budu da „računica“ plus nikada mogla 2) „dva nisu njena priči njenoj U nije kao matematika“. i Ali pričajući, je, Delovala matematičar. logičan. krajnje bio cilju približavanju u pokret svaki je te vidljiv, kojibio odmah cilju je prema grabila koracima najkraćim je da Kao digresija. ikakvih, ili velikih, Bez ovde.“) svojevremeno David i kao („Baš priče. kratke pisala je da kao regeu o je Govorila stvari. središte u je Gađala teme. svoje srži o povesti izlaganju samo doticala se nego u bana“, kulina „od polazila regeu, ona, nije Pritom istoričar. kao i Ujedno muzike. ove slušalaca kulta filozof kao njoj o je Govorila muzike. vrste te delovanja tajne u uvodila Ta , oilo a j. čk a u jednom u sam čak A ja. sam pomislio iskonski“, rneu oa e pehdo oaaa a oj, već konju, na najlepšu dojahala kao prethodno nego je, koja oazi, princezu pustinjskoj u izgubljenicu galopu pred olujom. Ka-Ta nisam ugledao kao ožednelu trenutku sledećem u sam se većosetio kao konjanik u gustoj A šumi, u nadmoćnom zaliva. rajskog sredini na sebe, dok smo stajali sa strane, video kao dva svetionika Ka-Tadvoje, i nas sam trenutku jednom U zapljuskivao. usklađeno koji se nije razbijao o zidove dvorane, nego nas je nežno savršeno zvuka talasa valjanje široko u pokrete sažimajući sada ritam, su venutela,u pomerali kao svima na, reagujući ubrizgani, Slušaoci „numera“. „najatraktivnijih“ svojih od jednu am“, muzičari I su „Hear Ka-Ta.zapevali je rekla drugom“, o jedno znamo toga mnogo već jer objašnjava, mnogo se da potrebno centru u godina nekoliko pre koncertunjegovom na Frisellom Billom sa pogleda razmenjivanju o dosetkama pak, „parirao“ perkusionista, sam, i bubnjar Ja diktirali pozornice sa su koji kritičara“. ritmu u cupkajući muzičkog „uglednog inače Kluza, Petra Valjeva“, „našeg iz poznanika zajedničkog nekolikopozorniceje sa mi ispričala epizoda vezanihza muzike ritmu zbilja u takoreći, i I, trubača trombonistu. dobrog“ „virtuoznog“ Ka- „jako je na pošto pažnju sam skrenula Ta rekao sviraju“, „Odlično ljudi“. ovi su Južne „odakle pitanje iz moje su na Ka-Ta da je rekla kao već Kalifornije“, ti isto sam „Rekla („ma Davidom“). propovedi sa tada pozivne vrstu neku je da držeći i toku u grupe bio odavno pevač koncert je da primetio ni sada nisam boce, iz vodom prskanjem ga osvežavajući Cubanos Postizos grupe perkusionisti „asistirao“ sam te muzičarima, sam se, ni sam ne znajući kako, našao na pozornici među kada Ribota, Marca koncertu na svojevremeno ja i Kao gužve. iz izdvojeni malčice strani, po stajali smo vreme sve I uživanju. ritualnom besmislenom o o nikako i droga, uzimanju reči je bilo Dakako, Jamajci. na verske obrede i je opisala regea, ideologa mudrosti nekoliko nvlk uon govorio, uvodno unaveliko Groundation , EJ Rodriguezu, dodajući mu peškir i peškir mu dodajući Rodriguezu, EJ , Klu „Nije Kelnu. u Stadtgarten Los

Ulaznica 236-237 50 Ulaznica 236-237 51 Dnv) njdnu, geaš piu glb) u (galeba) pticu reke ugledavši obalom najedanput, šetajući trenutaka (Dunava), napolje, prijatnih posle izašavši sam, zajedništva, kada kuhinji, u trgu, DavidovomZemunu,Karađorđevomu u na kući u stanu davno, Hiršlom, Radovanom i Albaharijem Davidom sa hašiša pušenja posle dogodilo jedanput to se mi kako opijata, delovanja od neposredno dolazilo osećanje to pritom Nije odbačen. osetio se sam najedanput dalje, tako i svest, gubeći se, saplićući drhteći, se, gušeći se, znojeći bolujući, i ali maštajući, se, opuštajući uživajući, svakojake „krdže“ i „napušio“„gandže“, doživljavajući životu“,pritom „svašta“, dakle, „u inače, se, „ovde“. sam koji ni Ja, pa nigde, nikome, nepripadnosti osećanje najedanput, je, me dve obuzelo i muškarac, pušili jedan bine, i „džointima“, devojke sa muzike se ritmu trenutku u dodajući igrajući vreme gledalištu, sve jednom u su koju nama u marihuane pred dima mirisom Naime, opojnim zapahnut neočekivano. nešto dogodilo meni u da nije Davidom“) odvijao, sa tako noći one se i („kao vreme se sve i počeo i je kako tako dakle, „normalno“, „savršeno“ završio najverovatnije, „Po ceodanćutimo“, reklismouistiglas. uglavnom ne viđam nikoga“, rekao sam. „Ni ja“, rekla je. „Ja je. rekla ranije“, kao toliko više „Ne sam. upitao li“, „Fotografišeš je. rekla svima“, sa i kim sa „Ni družiš?“. u kući se kim svojoj „sa upitao o je sam povest Zaista planinama. ispričala Stenovitim je mi da Ka-Ta Ka-Ta-i. pomislila rekao je sam da ambasador sam pomislio više Berlinu“, nije u Stefanović „Milovan ruke. širila kukovima,njihala transu, zanosno u samo kao i, je nego ne je koja pevačice glasom sam rekao stvar“, „Strašna pozornici. na pevača podražavajući sam glasom, kreštavim rekao numerom“, muzičkom ovom sa ga, CD „Jebi kupiću princ. jedini, ljubljeni, tajni, onaj noći, usred dakako, prikrade, blagovanonicu“, u „direktno dvorca, fasadi prozorotvorenkrozna se, joj da čekala i postelji na mirisna, raskošnogtela,spavaćici, prozirnoj u ležala, ocr u vrn kluba dvorani u Koncert i se, bi hall music Live u svakom pokretu; video sam svoj zatvor u kome sam kome u zatvor svoj sam video paničnom pokretu; svakom u u pacovapratila senka kao je kao me koja sudbine svoje sebe: od bežanju tlu, na dole odozgo, gledajući sam, ugledao svemu, života. u najgore bilo svakodnevnog je to a I, svog „pustinje“ reljef i na video sam „kamenjara“ odozgo jasno tako isto gledajući svest“, „svoju na strani, tlo, drugoj Na uzvišenosti. detalje, bio sam obuzet onim veličanstvenim u osećanjem do sve lepotu ptice, raskošne zbilja obliku u videvši, „raja“, nadohvat takoreći visoko, koliko-toliko uzleteo strani, jednoj Na propasti. i uspona razmeđu na se sam je, postala Osetio more. ptice, najveće doživljavanja stepen (slobodne) najedanput let pratim da pokušaju očajničkom u dostigao sam koju nije Visina nikako pobeći. se moglo koga iz kavez kao ukazao se koji svetu svome u zarobljenog nekoga sam Video očajnika. sam da mogao ugledao granica, koliko-tolikonedostižnih ispred dakle, maštanjem dostignem, sam sa koju perspektive, visine ptičije zamišljene iz se videvši dakle, „dole“, sebe na osvrtu imaginarnom nekom u onda, a granica, njegovih preko pređem da uspeti neću nikako da te ograničeno, bilo svet“, „moj beše ono a nalazio, najpre samo podozrenje da je okruženje u kome sam se između „mene“ i „ptice“, dakle, nemoćno, javila razlika prevazilaženja osećanja: pokušajima daljim u valjda se, su najedanput pod let, njen puca prati da da nemogućnosti počeo naponom vinula, više sve put svaki se koja trulili u gomilama na žalu – ali kada je pogled za pticom, su već reke pored keja duž jablanova ogoljenih već sa listovi jesen, je bila reke, pored bilja mirisima posebno uspevalo – podstican uglavnom jakim čulnim opažajima, i donekle početku u je mi to a maštanjem, najpre nama fizičke razlike među sam prevazilazio približim se joj da nemogućnosti u a visine, u sebi ka privlačila je me koja ptice sam od razlikovao suštinski Najedanput se sam nalazio. da osetio godina fizički i tih se sam okruženju kome u u „propasti“ moje slika i javila se kojom sa kružnom letu iznad usidrenih čamaca, osetio vrtoglavicu

Ulaznica 236-237 52 Ulaznica 236-237 53 pečatima koje ja, tako poremećen, ugledah sive. („Kao sive. ugledah poremećen, tako ja, koje pečatima crvenim obasuta kreč“), („kao bleda sva poremećenom, takomeni (publike)sada, dvoraniprisutnih behu, u Lica je indiga. boju u koje prešlo hartije, modro-plavogizgorele listovi kao boju onda, dobili ovi gore tavanice bi ispod da pramenovima, tamnijim, sve svakim uvis u, metrom dim gust se jarko podizao Sa podijuma osvetljenog boje. behu slici u istovetne onom „pejzaža“, sa zemunskog identična bila nije i pogleda okviru u sadržina Ako sliku. Davidom“)sličnu sa tada i kao („baš se sve višepreobraćalouridanje. odjek vrištanja žene, prelazeći postepeno u jecanje koje na obližnje ratište. Kroz razbijen prozor kafane teško, Beogradu, prema kojiparobroda trubljenje prevoziozatupljeno, je oružje daljini, U osuđenik. dnevni sa se koprcao konaci visio je najlonski koje sa omča i kao – vrha vešalo; njegovog kao štap ribarski površine – nasred vode plovak za zakačenog čamca Iz vode. ustalasane iz virio trup obezglavljeni kao je koji mosta srušenog davno nosača stuba ostatak na survavali letu barut. Čuli su se krici galebova koji su se u uskovitlanom na je Mirisalo žabe. su dremale je šlep nasukani na kojavodila daske ispod vode mrtve žabokrečini U čamca. prevrnutog olupina je ležala skorelom toplane ispod Na obale blatu oblaci. crni ugalj kao teški, debeli, se su A šta promeni. samog. sebe bilo se da nemogućnost beše svemu „najkonkretnija“u besmislenosti kako te osećanje i određeno, krajnje definisano, i jasno Bilo detalje u ugrožen. do osećao to je ni se Nisam pretnje. odrešene neke od strah ni bio to Nije tuposti. osećanje bezlično, razvodnjeno, bila nije osećao tada sam koju Ispraznost pogledom u sebe gore put „raskošne“ (slobodne) ptice. čežnjivim, više ne odavno praznim, zureći, i života, kraj čekajući prozora, bez sobe betonirane gvozdenom uglu u na krevetu ležao životinja, obolela kao još, samo doai kluba dvorani U Osvrnuo sam se. Nad zemunskim Lidom nadvijali gea sada ugledah hall music Live Venecija i uik doau oie ko et održavanja mesto kao doživeouobičajene priredbe. Najedanput mi je postalo vrućina i dvoranu muzičku ni Najedanput se nisam telesnog više osećao Od kao Ka-Ta.na koncertu. čuo Nisam beknem. da ni mogao sam nisam paranoje osećanja napada da „Jesi se ritam. mi učinilo i ok?“, muzika li kao doživljenim uslovno samo zajedničkim, svima jedan uputnicama, na vođeno, dakle, samo postojatinačin, moglo se kome u kavez“ „u sebe, u sveta zatvaranje kao doživeo poremećenosti, A odvijalo. dvorani u događalo se sviranje se muzike, koje sam što ja, u tom tome trenutku nepripadanje“ „za kao doživeo to sam ja zaveru protiv nas „definitivno“ a „prokazanih i optuženih“ (kraljici), ženi primakli se su koji su remetili mir i red u publici, svi muškarci u dvorani sam, pak, doživeo kao podmetanje nama uloge nasilnika a to i Ka-Ta, mene na ataka fizičkih slike modifikovane kao pokrete video ja sam to pozornice,a lomeći sa muzike ritmu u tela svlačila dalje žena se dok „uhvatite I povik žive(!)“. ih ispustila straha), (od sleđenu i bledu zacrvenelog (od i povišenog krvnog oznojenog pritiska), mene, a Ka-Ta ugledavši je, sada koja plemena kraljice i njegov glas, doživeo sam kao ratni poklič telohranitelja žena druga am“, zaurlao je je I sa pozornice pevač, „Here i te njegove reči, sam. kao me pomislio „Krvopija“, zašto mečku. na podsetila „poremećen“) bio sam da znalo se (iako objasnim da mogao sebi Nisam grane. o bujne kestena stablu nalik krošnje iz koje glavu su visile zmije u i majmuni okačeni prelazile repovima odmah kao je struku“, „u koje izgledala„gore“, nogu su dugih neobično papkar pantalone, uske u odevena u starosti, noseći mutante, neodredive žena, u Jedna evolucije. predaka se oblike sebi su preobraćale naličja, i lica površine, između tamneći razliku poništavajući senke, u ih oblike, preinačavajući „šrafirala“ ili je taktom koja crnca muzike svakim ritmu kao u ugledao tela Ka-Ta) izvijajući Žene, i indijanca. sebe (sem dvorani pojedinca u svakog sam zašto nisam objasnim da sâm sebi Ni mogao sam. pomislio vampiri“, „Kao pacovi.“)

Ulaznica 236-237 54 Ulaznica 236-237 55 san. Dakako, osetio sam ranojutarnju „erekciju“.Potomranojutarnju Dakako,sam san. osetio spavao. sam samo bilo mislio i osećao sveopažao, štoje sam da Kao da kao se sam strastveno osećao Uopšte, takoobamrlo. ranije kao beše zaklinjao, puta toliko sam se sam koje u i komegovorio o svesti“ „jezgro odbrambeno ono A okruženju. mome u tu tih pokrete „Here I am“, ponavljao sam već izgovoreno, oponašajući leda hladne misli, artikulišući ih u jednoj jedinoj rečenici: santa kao kondenzovaou, sebi u vrelinu svu sam da te „iznutra“ znojio se sam „tuda da vidi slučajno da mogao nije je nije prošao“ ko strane, Niko sa primećen. gledano bude koji, da mogao način na „Nas“ u njega uvlačenja u sebe svega što nije bilo „Mi“ i preinačavanja onda sa Davidom“) kao mesto održavanja tajnog obreda meni). Dvoranu kluba (Ka-Ta-inama i sličnih protiv zaveru sledeću pripremati do bludeći, dnevno dakle, drugog, nekog sumraka u preobučeni će, sutra („od već jer noći „moć“, svoju te dokažu da bar trebali svitanja“) su koji tu“ pripadao nije „tih još „sekti“ ko svakoga sam na doživeo napad a udarni kao dvoranom, to je odjeknulo am“, I „Here dvorani. u „ostalima“ „signale“ „najdiskretnije“ „video“ muzike ritmu u ruku i glave pokretima uočljivim jedva na Ka-Ta-ino i usredsređen moje ponašanje. Najedanput sam u bio njegovim isključivo je da grupe nego muziku Groundaton, slušao nije i koncerta vreme sve on da poreknem izgledao da ni mogao nije više Nisam Selasije. nama Hajle kao pred muškarac jedan trenucima okruženju takvim u mi Ka-Ta-inog)svome da i nepripadanja (mog našeg osećanja kažem da mogao Nisam uvećavala. lagano muzike, ritmu monotonom u se, koja sekte pripadnika organizovanja strategiju kao doživeo je sam da kočena, i time kontrolisana, meri tolikoj u – bila je – uobražavao sam to, sada sasvim smetnuo s uma odvijala odmah mnom kojapreda „orgija“ se ta poništavala.Ali mene oko hladnoćom sa dodiru sebe u se iz koja sam jaru Isijavao okruženja. moga i mene između razliku temperaturnu ogromnu sam Osećao zagušljivo. Live music hall doživeo sam („kao i a e aesa. S Rheoi aitnia Peterom asistentima Rihterovim „Sa „ateista“. je da i reakcijama kardinala na umetnikovo javno izjašnjavanje Ta-i povest o vitražu nemačkog je slikara Gerharda Rihtera kome Ka- sam točkovima,ispričao s daskevožnji u na akrobacije pročelja vežbalo trga uporno vetra, južnog jakog pored prostranog i mladića, Ispred nekoliko sredini Ka-Ta-i. rekao na i katedrale, ne ali sam, vetrapomislio Stupar“, Slobodankom umetnicom sa naletima susretu o to sa je „Bilo ispred sam. orkan, rekao km/h“, 100 preko pravi od brzinom „uvek bio to je pogrešno nekim „Jedanput učestalo sa mojim vetrovito.uvekbilo „tu“ je katedrale“,zaboravljajućida susretima o „crticu“ dogovorenim Ka-Ta-i Ispričao sam vetar. jak je duvao katedrale otvorenih Ispred od „lokala“. neki u sednemo da i pa ulicama pustim smo Ka-Ta i kao ja da se pred doživeo odlaženje na odlučili proređen, gradu u počinak bio sate kasne u je saobraćaj prošetamo sam koju jer razloga, nikakvog bilo nije to vožnje za iako „vratolomnu“, Kelna, grada centru hotela do četvrti industrijskoj kluba od taksijem Selasije. oblacima kretao se, gegajući se, ne osvrćući se, car Hajle u uzvišici ka usponu na šume prokrčene Usekom rane. zajedničke svima neke iz krvi liptanju pri rika kao sada grupe Muzika panja. udara kasapskog u jeku svesti kao jezgro prekopoložene svinje vrat kao grčila melodija komese skamenjeno sam o čuo čekića pneumatičnog gitariste tonove Visoke prerušavanja. praksu obrednu kao doživeh muškaraca i žrtvu bogu prerušavanja. Svlačenje na „otvorenoj sceni“ žêna na Ka-Ta i mene polaganja predstavi ritualnoj u sam muzičare na pozornici nazirao kao vračeve i šamane kojima u prašine, oblake podižući bučno, tlo, na padale razmacima, pravilnim u višespratnice, jedne vrha sa su koje daske pale pamet na mi su Onda smokava. miris i Posle koncerta rege-grupe koncerta Posle Uii vtot u svetlosti Ulici u hall music Live u katedrale sa Vrabac ua se čula Groundation i vožnje i Groundation

Ulaznica 236-237 56 Ulaznica 236-237 57 otoiao prka pozeee ao biološkim strogo samo proizvedene robe i prodavnicama porekla kontrolisanog u isključivo snabdevam namirnicama se Ka-Ta-ida sam Rekao učtiv. neobično i ljubazan čikica, simpatičan sada Selasije, Hajle car lično za tebe“, a meni su te reči zazvučale kao da ih je izgovoriotrija sajt pogledaj kelnerovog pevačica od jedne trenutku glasom grupe I kolača. i sa u pića čula donošenja i zadovoljstvom zaista trenutku ozarenom tom u Ka-Ta-inomna licu osmeh sam Video radija. se uključenog ova a muzike, rege umirujuće tako inače, te, ritmu u zacupkao kelner je da se mi učinilo a sam, pomislio večeras“, koncertu grupe pevač „kao to tonom, sam Izgovoriopovišenim sam. rekao šta“, smirenim „bilo donesu Neka kelneru, rekao „svejedno“bilo je kolačenam kakvetonom,su da imali. i samo se sam nasmešio ali napolje, kontrolisano, izađem i ustanem da hteo kolača.zaliha pogleda i kuhinju sam trenutku jednom U još preostalo u ostavi,ponude niti su kuvari dnevne dozvoljavali da od se uđe u je šta znao tačno kelner je niti govorio je naručivanja kolača. Niti komesmo Ka-Ta i ja znali šta na smo hteli, oko natezanje naglasku je usledilo ljubazan, bio je Iako nemački. po prepoznalo se to i uređena u italijanskom sedenje stilu. Kelner je za uistinu bio Italijan, potaman bio ispijanje poslednjegpićadana.Bilajeto poslastičarnica smo je konačno nam koji pijaca lokal Stara pronašli trgu Na Ka-Ta-i. ispričam da mogao i to bih da pomislio Dušan sam ali zadovoljstva, od podvriskivali pritom smo i kretanju stalnom kako u lift otvoreni ispričao pak, u uskakali zgrade, hol u ušavši jedanput, ja i Makavejev eksperimentisali joj, Nisam svojevremeno Kagel“. Maurisio su i Štokhauzen Hajnc Karl Kejdž, Džon muzičari „ovde Ka-Ta-i sam rekao (WDR) radija Zapadno-nemačkog zgradu u ulaza Ispred učinio. i nisam tozašto shvatao redovito“, nisam sâm ni ali Ka-Ta-i, se kažem da mogao to viđam bih da sam Arnsom pomislio Norbertom i Dibkeom zooia e aT „obavezno Ka-Ta je izgovorila Groundation , to je muzika toWoodje , & Martin Medeski, Groundation na mtikm taaj „eonth umetnika“ „nepoznatih stvaranju sa viđao umetničkom Rihtera, učestalo Gerharda vreme razgovoreo iscrpne vodio njim sa i Arnsom Norbertom umetnika poslednje nemačkog u asistentom se sam da ispričao toga umesto joj sam prolaznici Ka-Ta,ali zagrlim da sam jedini hteotočkovima sa daske vozača nijednog bilo više nije takoreći smo opustelim gradom. Ispred južnog portala katedrale gde bili hotela dominikanaca do znamo pijaca unapred Stara jer govorimo, mnogo o tome“. Na povratku od poslastičarnice na da trgu mnogo moramo ne moja, „draga rekao Kelnu, u večeri te Ka-Ta-isam, a preveo sam ja, dakako, Valzer.pogrešno, tu Valzerovu rečenicu, Robert pisac „Nije ti potrebno da švajcarski mnogo gledaš da bi nešto doživeo“, tekstu svom jednom u je rekao video“,nešto bi dalekoda odeš da potrebno Mandić posle pešačenja od Kranja do Tibingena. „Nije ti je „Nije rekao Albahari. Miroslav je videlo“,rekao sve sve“, se Davidbi da mnogo potrebno mestu doživi istom se na odmah svojevremeno jer mnogo, se da govori potrebno „Nije Getea. rečenicu jednu citirajući svoj u jutra sledećeg već sam zapisao svemu“, o ipak, a, čemu, o ni govorili „Nismo „podmazan“. kao da mogao odvijao Kelnu u Nisam večerirazgovor te naš se da poreknem Simionom. Nicolasom muzičarom moguće najbolje shvatila kada mene sam joj ispričao povest ona o svome susretu sa i je što odlično kao je baš sam razumeo, da tako je odgovorila Bostona, grada stanovnika broju o pitanje moje Na sam. rekao „Da“, je. rekla ti?“, „A je. Ka-Ta.Žarko“,rekla sam „Ah, upitao li“, „Duvaš senice“. „kosovi,i ševenajčešće ateljeaptice, iskljucaju iza ga ili kiša, preranih od istruli ili jer paradajz oberem dvorištuda u da rekao umetnice travu Nine Pops, ali da mi pak, nikako ne polazi za rukom sam, pokosim Ja SAD.“ povremeno u živim sada brzina. kada menjačem „Pa automatskim sa automobile samo pije rado uveče kafu. „Pa kad sam dugo živela u Italiji.“ Rekla je i da vozi kasno i da rekla je Ka-Ta metodama. Ulici u katedrale sa Vrabac Dnevnik,

Ulaznica 236-237 58 Ulaznica 236-237 59 l sm o oilo Od so o nk vee stajali hotelazgradu vreme u ulaza ispred neko još smo Onda pomislio. to sam ali je. „Da li ću naći vremena još za bilo šta“, grupe nisam joj rekao, koncertu kad na dođeš u Boston“. „Biću neko vreme ti u Valjevu“, rekla „hvala je reči Klimnula Groundation, sjajni su“, Ka-Ta je, uz osmeh, rekla „javi se moje glavom. na klimnula i značajno glavom ipak, je, Ali smeh. u prasnula je Ka-Ta sam. rekao koncerta“, posle koncerta najavom sa plakat muzičkog klana u gledali neko i stajali smo ispred vreme tamo Ka-Ta a je radija, Zapadno-nemačkog rekala zgrade večerali“, nismo koncerta „Zar pre Žarko.“ „Ah, ovde je: rekla i se Nasmejala Ka- Ta-i. sam je rekao ona dana“, a sedam ostala kući, mene pozvao kod potom je sam Ja na telefonom. javila a se minuta, dva ni rukom, dogovoreno mesto je stigla pet minuta sam ranije. „Posle mi pokazao tu“, mestu, “evo dogovorenom na ostala nije vetra koja jakog zbog Stupar Slobodankom umetnicom beogradskom uhvatio sam je za ruku i ispričao joj povest o sastanku sa katedralu u ulaza zapadnog Ispred vitlao. nemilosrdno katedrale oko trotoaru na vetar jak je koji novina lista let isprati pogledom da palo pamet na I, joj nije dakako, katedrale. fasadu sve južnu je u što gledala i netremice rekla, vreme ništa nije što zato samo ne mislila, tome Ka-Tao je Ka-Ta šta znao Nisam da struka. oko Tomas obuhvatim sam hteo a sam, pisac rekao oduvek“, me austrijski privlači opisao senci, Bernhard. upečatljivo„To periferno, marginalno u životu umetnika, u tako umetnicima je ovim koga Vitgenštajna, Ludviga bratancu sa o sam razmišljao planovima svojim o inače, i ostvari se koji, dokaže da kao umetnik. Sve uspeo vreme dok sam Ka-Ta-i nije govorio Dibkeu, nikada ti“), i („kao Peteru fotograf asistentu, bivšem Rihterovom o razmišljao najviše pritom, sam, da nama i o samima razgovarali najviše ja i Norbert smo da rekao toga, umesto joj, sam ali Ka-Ta, poljubim da sam Hteo (Norberta i mene) u senci „velikana“ (Rihtera i Handkea). Štokhauzen. „Pre koncerta nije isto što i u Ulici katedraleu sa Vrabac zore. do potrajala je kojazabavi simpatičnoj toj na priključilo mladić policajaca, i devojka, umesto zgrade da nas dvojeuhapse, bez reči nam se a ispred vozilo, policijsko se zaustavilo hotela Čak prolaznika. slučajnih nekoliko pridružilo se nam Ubrzo pratnjom. vokalnom pevanje moje u upadajući zaigrali, su muškarac zapevao i žena A ritam. sam Ja viceva. melodiju nekoliko ispričala je Ka-Ta džojint. smo Poduvali stanu. nekom u žurci na nalazili se smo da kao delovali razgovarajući, i, učetvoro smo iskecanim Stajali živo. postalo ulici na je najedanput hotel u ulaza takoreći i izgužvan i sav mantil, opasačem. Stupanjem izuvijanim žene i muškarca na kišni trotoar ispred povezan u uvijen izlomljen, je bio a nosu, i usnama u pirsinga nekoliko sad i očiju preko naočare imao kao limun žutu, kratko ošišanu, kosu, velike tamne zelenu usku jaknu grupe i široki šal preko ramena. Muškarac je koncert na je nosila kratku suknju, odlazak čizme i crne čarape, odozgo sivo- pred hotelu Groundation. Bili su sada sasvim drugačije u odeveni. sreli bili ispred nas taksi iz koga su se iskrcali ono dvoje koje smo kolovozu na se zaustavio koncerta, pauze sa doživljaje ispričam vica, formi u da, hteo sam kada baš I dvorane. koncertne zgrada nalazila se koje iza katedrale pravcu filharmoniji“, „eno tamo“, rekao sam, i rukom pokazao u u koncertu na i bio sam „Nedavno nasmejala. samo se mi danas kao melodija nekog šlagera“, rekao sam. Ka-Ta početni taktovi iz Hendlovog oratorijuma zvižduk signalni mog drugara Raše onaj Livade ispod mog prozora, i a bili su to kažem ti da „Pravo sam. rekao „Jambalaya, na primer“, rekao sam. „Ili šlager,Neki pesmu. neku drugome jedno sam. pomislio otpevamo rastanku na Poželeoda sam. sam rekao kao vic“, ispriča se da danas može prošlosti se mojoj što u desilo sve razmislim, bolje malo „Kada naizmenično viceve. i pričali trotoaru na smo Stajali dominikanaca. K-a e tpui davala tapšući, je, Ka-Ta Hit the Road Jack. Love me tender“, Haleluja, zvuči Žena

Ulaznica 236-237 60 Ulaznica 236-237 61 oldm nu ojšng ou mšvg ra na crva mršavog udici. poput obješenog Antu, pogledom živog doJasenice,imamojošnerešenogposla snjim! Slavko,zavuče rukuustražnjidiohlačaiizvučepištolj. se ukopa – pacovčine! ustaške smrdljive zbog dotamo? −uskoprca seDraganispusti ramena. živi stignemo kakoda sela, do kilometara deset još Ima mamicu ti?!–okreneseSlavko. nogama. zagrmi Boško i pogleda put brda koje im se otkrilo pred željezni lanacčijisekrajpovlačio zagrupom. mu bile divlje zgrčene na leđima, a tijelo okovano u su dugi šake drukčije, mogao ni Nije njima. za vukao se koji četvrtog, opsovali glasno bi Ponekad noseva. ozeblih i zvižduci njihovihsamo crvenih iz sjeckali su tišinu bijelu nego što prijeđuujošjedanbrdoviti uspon. prije ocrtavale jedva se su njih ispod padine a sjenu, u pretvorili se su Vrhovi težine. te sve ispod objesila Planina se nebu. sivom na negdje na tamo je završavala započinjala a tlu, kraja; nema bjelina da kao činilo se MIMICA Marija RAKIĆ lvo kjce itle urzo ošine i uprazno pištoljem škljocne Slavko − Nemoj da si lud jebote, moramo da ga dovučemo − Sereš brate, ima još kilometer. Neću da crknem bre?! kako Slavko, uspeti, ovo mi nećemo Ma − nosim, te da ja Hoćeš ustaško! đubre Hodaj, − – pseto?! neko jebeno ko vučeš bre se Šta − Tri muškarca su gazila po debelo utabanoj stazi, a da granje među duboko tako zavukao se Snijeg PRIKA Daa s oil, z nia u aa rt šugavog vrata pala su njima za svratišta. a otišli, su Dragan i Boško strah. odavalo je tijelo ali inat, izlazio je mu usta da lepo dvojica nas ćemo pa popričamo! –kaže mnom Slavko isjednenaofucanu klupicu. sa on ostaće i okrenesepremaizlazu. njim! −nezainteresirano rečeSlavko. je mlazmokraćeprskaopolicu,vratuiudovima. ispod čovjeku dok usne uvukao zavezanomi se stisnuo oči, zatvorio je Ante sebe. po mokriti stane hlača, i s ih remen skine otkopča Boško, se umiješa – ubedim! prgavi se oglasi – Dalmoš. svoje! izdat’ nego radije ću Crknit daske.mu skliznenizdrvene Tijelo pod. vlažni na Antu baci i mu odgovori – ustaše! vrata Dragan dok suuvlačilizatvorenika. prihvati – stranu desnu na Vučemilović gurne Slavko Draganaikrenepremahrđavoj ogradi. dio kućebiojenedovršen, avratasunapolavisjela. Jedan životinje. za svratištu nalikovalaotužnom kojaje kuće prve do je vodila staza Uska Velebita.gigantskog uspona usred uljuljkana mirno je Izgledala šume. usred − Ajodveži me,čoviče, žedan samkapsina! Iz vezan. čvrsto uvijek još podu, na ležao je Ante ovuVidi tebe− Od pičkicu! ionako koristi...nema − Jedi govna bre, nema šanse! – problijedi Dragan s Dragan ostaće ‘Ajmo, okupao. bre ga si Fino − malo ja te da sekund sačekaj jedno, govno Ma − krepa! taman pa reć’ neću ti da Većreka − ti sam braća smrdljiva mu su gde izlaje ne dok Sve − − Slavko, koliko misliš još da ga vucaraš? Zove nas – kapiju! otvorim da gore magare ovo Povuci − livade do stigli konačno su dok satima su Hodali

Ulaznica 236-237 62 Ulaznica 236-237 63 mi jeizgleda kaselo udvareda. ono grad, u pičku materinu. Kad san doša doma, Šibenik je Velik Beograd. u i tetak nas Vozijadite. bija san dok naredio damlati. ruku. Alkohol im je bojio obraze u žarko crveno, a jeziku progovori! Ako nećeova bocadate natera, šakaće. da čekam i prčvari nekoj u ustašom jebenim s tu Sedim još jedankrug. udala setamo. majke ti?Hoćešsaddatiprosvirammozak?! oslobodivši mupritom ruke. rukavom ipružibocu. iskrive ugrimasi.Ante spustinos. se usne a tijelo, čitavo mu strese alkoholVrući junački. je votke.Nagne bocu naprtnjače svoje iz izvadi Slavkoi polusna. − Bija san jednom u nje tamo, vodila me mater još Dok su pričali, boca votke prebacivala se iz ruke u − Imam i ja rodbinu u Šibeniku pa koga sad briga?! − Koga to boli kurac?! – frkne Srbin, otpije i zavrti sestra, Materina Somboru. u tetku ja Iman − Ante kaodaniječuo. normalan, ti si li da pa bre Dobro on. Opet − − Fala. Imabitdaste iviSrbiljudi. Slavko ustane i namjesti lanac oko njegovih nogu, usta − Maknimiovo sruku... obriše Slavko – ker! ko bališ ga, Vidi − mu namigne – Dalmošu glavu, svoju Rizikuješ − − Aznan,tisiživotinja, anečovik. − Zabolimenešto sitižedan, znaš! iz − Žedan sam,jebate. Slavko se prene − ustašo?... kenjaš, Šta − pnaoaa vke bc pšoj oi e glasno se koji pištolj baci i otkotrlja. vikne – pantalonama u Dalmaciji. Jebote, što onemogudatrkeljišu! se nije obazirao, daleko su njemu misli od željeza i okova. željezoSlavkookoignorirajući nogu. boce, iz potegnuti najlepši osmehinajduže nogenasvetu. srčka da ti eksplodira. Bio sam s jednom kratko; imala je nema ružne žene! Dok hodaš gradom na svakom koraku nekog drugogživota. Slavko glasno uzdahne: iz prošlosti, neke iz film odvija tamo velebitskese da kao prčvare zidove prljave u gledajući lica, zamišljenih zapivat. se Ovaj promeškolji Ante. iglasmusesmekša. pored sjedne i ustane Slavko pričajući, – nažederan car, ko da sedi pantalona otkopčanih dočekala ovaj a jedva stola, ispod bi nogom ćaleta bi keva Drmnula noge. protegne igrali... malo bi Matorci večere negde napolje, muzika bi svirala na terasi hotela. na išli smo uvek kolege, svog nekogkod vodio tamo je − Voleo bih opet tu da dođem bez ovog sranja ovog bez dođem da tu opet bih Voleo − − Lajupociledane,biž’ jebate. po babe vaše one smešne vam su što a E, − bolje može da udesno pomaknuo se Ante − Teško, prikamoj. − Teško daćuskoro koju opet... − Abogaminisunivašezabacit. Splitu onom U brate! ribe, dobre vam su što A − Boca je već bila pri kraju. Dva muškarca su sjedila − Asadovaj šugavi rat. − Pevalo se,brate... pevalose. i Znate vama.... s družili lito se smo lipo Znan, − nas Matori reda. dva u selo jeste i Šibenik Pa −

Ulaznica 236-237 64 Ulaznica 236-237 65 Ajde lepodođi patizavrši! mu potezom skineželjezo snogu ipočneskidatihlače. mu jeizmicalopogledu. reci! posred čela!Lezi napod,mamicutikrvavu! se jošcijedilanizgrlo. ne sledimo − umiješa se Ante, ohrabren votkom koja mu zato tuostavio?! kurac jebote, hoćešdagaljubišudupe?! neku u poznatu kavanu. sjeda upravo da kao lijeve, preko nogu desnu i žestoko ihvratiustvarnost. cerek, dalmatinski odvali Ante tren za zaboravivši iratsvoje obraze smrdljive odmokraće. I oči se suzama. mu velike a napunile smijati, glasno se stane i mene, upičkumaterinu! − A vidi sad njega, brani Dalmoša? Ti bi, pederčino?! − Daj, neseriviše,jebote! –poviče Slavko. − E tako može! – zaključi Boško zadovoljno, brzim kojetlo u buljeći Ante, iscijedi – prika Nemoj.... − Tako moj”! „prika nemoj, Misliš, nemoj?! Šta − − Nemoj,molinte! −zacvili. Ante sebacinapod,zgrči nogeistanesetresti. tačno priku ja ti Dam prike?! smo sad A Prika?! − se da popili malo smo samo prika, se, smiri Aj − − Ma što „što”, đubre jedno izdajničko?! Jesam te − Duvajga,brate. Što misederešufacu,bre? je ti Koji podu?! na šljamom tim s ti radiš Šta − prebaci Slavkoi reče mirno – kurac? boli te Šta − − Šta se to ovde dešava?! – bane Boško u prostoriju Slavko ga pogleda – tebe vidi brate, stvarno A − − I ja bi to volija. Ovo je živo sranje, vid’ nas... Vid’ pištolj izruke iizađevrućnamećavu. Boška i potegne ono malo votke što je bilo ostalo u boci. Anti je Pucao ravno uglavu. Dvaput. pištolj. Slavkov zgrabi i Boško zaurla − Toi r soe ek − ae itge Bošku istrgne kaže, − metke svoje bre Troši − pogleda Onda šutio. i tijela iza stajao je Slavko − A krv ti jebem, ti ćeš meni govorit šta da radim?! − Nemasetuštadazavrši!

Ulaznica 236-237 66 Ulaznica 236-237 67 ae lć n bsa u i ir jzčn potomka jezičinu hitru i um bistar na sleću same u kome mogaše daogledaglavudžu poglavara? sjaja do žegi– paklenoj po krpe, u uvijenih čvrsto usta i nosa zapušenog – dokoliceobuću duge glancajući od i haljine mu perući obesti čiste šator,iz čisteći i ostatkehrane pabirčeći umora od lipsavah slučajno bajagi što muka nenadana nekog li Mori notari čudesa. dežurni obaveznih ni sećahu ne više se žbuna spaljenog brige; tovar beše kao teretne postadoše ploča kamenih otvara sa se što zapovesti teških tuč deset podvig; zaboravljen more davno vođu: mlađeg proznađe drčnih baruštini a u smotanih, da u žurba gunguli Jahveova mudrih zanima a smrtno – skromnih, hronika ište i prizemljujem nasavršeno sećanjenaslučaj. uvrnute umisli?) najmudrijih vođa hvatam u ludom letu zamisli? promišljene primisli? (hrabre misli mudre da ne ponesoh na grbači dok mi beše veka, sad znam! – već kožerođene od teret laganiji sveti leđa; oguliše kamdžijom o glavu gordu olupaše kamen, kolskim tegovima mi polomiše lenjave golenjače i nego pre rekoše – mozgam da moje Nije mogućeg? đavolje i nestvarnog arhanđelski bludom grešnim začet laži fetus viđeno, pupoljak sumnje dok cveta laticama neverovanja u već besmislice, obezobručene lutku u preobražava se što slučajnost samo mudro domišljen događaj! Larva istine Saša STOJANOVIĆ Odlomak izromana PutzaJerihon Najteže beše osmisliti raskriljene reči što prosto Ali avaj, koga još – pored suvoparne suštine koju je da škljoca stolećima smicalice stare Stupica * izvuće dupe nekako a da ga niša ne zaboli, sve če da uradi popili mozak po televiziju i sas knige, ćovek ako može da smo da šutko,ga bitkeboli onej jes, od mojega ni ni ša nema sa vikamo opet jašanje iznenadženi, ko bi godine reko da če jenput i tija Turci petsto da si idev, desi posle nešo se i kad ovde gledate, me šo oslobadžamo, činjenica! –dasamrobpismenijiodsvojih gospodara. kojem samzahvalan jeste što samjošživ. usud jedini počinak; na mogu i sveta!) čistačima svim ulaštim Tore, kožemenoru (prokleti sedmokraki svećnjak: štavljenestrašna skinem pokora sa lagarija, prašinu noćašnjih prstdebelu od svežiju vodu nalijem se očekuje. da moglo nije i više ćemo“;ići njih od pošalješ god nas pribeležiti: „Šta si nam god zapovedio činićemo, i kuda šturo je valjalo zemljom Vojničku Obećanom za ideš“. žeđ i god pohlepu kuda tvoj Bog Gospod tobom je jer s se, plaši ne i se boj Ne hrabar! i ojunači slobodan Budi da drugom: kukavice i okuraži neodlučne! – „Nisam li ti zapovedio: pripisane naizust mudrosti korbačem pod izreknute do – ostaviti“ te ću niti tebe od odstupiti neću Mojsijem, sa bio sam što kao biti ću tobom sa tvog; veka svega tobom pred održati neće se „Niko – grlom pod titraše žurbe nož tupi dok pera oštrog ispod izletahu što svevlašća ovlašćenja jasnih preko – Izrailjevim“ sinovima dajem ja koju zemlju u zato umre; moj narod taj sav i sluga ti Jordana togpreko pređi ustani, sada „Mojsije, – brčkanja rečnog i šetnje pustinjske zadatke bogougodne zapovedahu Navinog; od gromovitih stihova što pijanom nasledniku , a se iei ao e eosi iznenadno i herojski se kako videli ste sad E, * pa skoro – neslučajnosti slučajnost Tačnije, zemljepečene vrčeveod goleme u da samo Još

Ulaznica 236-237 68 Ulaznica 236-237 69 more, a ne samo vi, kad pogledaš istinski – na svi toplo,svi na – istinski pogledaš kad vi, samo ne a more, grćkou noge kakobanjam bermude bele sas i siledžiku zamišlavammajcu se u da ja i greje, tojda mene sunce i malo akciju, na cenu, Jubišu kod novo ćasovi samo za poskupelo, sve dogovaramo se da malo mora po da trkaljate če al se da dan, jedan če pazarite da avion koje i dabogda malu, sa cigansku vest lepu ovu sa veze te čale aaa, nema reko, mi si ostalo, da dobro mercedes, sve proba da dovezo mrzi te kad ovde dolazaš da mrzi ne te kako me ćudi trubu, uzimaj ajde debeli, ti, a če da me privodiv da ne utepujem maloletni i maloumni, šo gospodu na objašnavam da kakoovde, umiraš mi da jako,vazduh,Sat-malu,jenput fačaj nemoj do golem, ti, ćujem da odma, vežbanje, bez prodžete da če da znaći ne gosti imamo šo toj duvate, ne šo dvojica, vas nego, da več deset i poviše generacije ne vadimo pisak iz usta, on li zna rebra, broji malo mu da mušterija druga neka našla se bi večkoske ičukao ja nesam mu da froncle, u da zatvori klopke i da ne melja po mnogo, ako je praven kad sfata da nikako Trajće budala taj sam malu, ovuj u da čuti, be, nemoj da ponavljam, toj znaje svaka Ciganka tojprevaru, oduvektakoj,na bilo ćudite,tepanmora ša i leba sas i dobija se rat jeste, pitam, ne niša te ka nos pod guraš gi mi da ne a artiške tvoje tej opet sad ajde svata, starejog pred pevaljka ciganska ko usta zatvara ne i prića prepoznajem, ga da mogo nesam trezan, bio gi ogreje, evo, profesor mi toj prićao pre neki dan kad je da prvo sunce če ćekavćijo i sediv grad, u ulaza da prva vojska če ćija znaje ne rutavo,niki bilo al sfača, gi da kojče – razumem ne gi ako ja kominjak, i pored vešaljke spržu, ladnoču onuj po tepa se da koj rabotu, važniju imali bajagi krug, nalevo obrnuli Leskovacpa od vreme teli da pomrev od ladnoču i od ćekanje, naši došli na sat naši ovija a narod, obićno ostalo a maglu fatilo vreme vrčav nazad, ko na cigansku veridbu, tursko glavešine na bila ćist cirkus, oče da ne oslobodiv – a noge gim je sloboda se taj same i a reklamu, za gratis, dava da če familiju zbog toj, če da prodava tatka, majku, rodženo dupe, celu a Bžč v s ćkl d vd š č d bd, kd je kad a bude, da če ša vide da ćekali su svi Božič taj sa ratujev da kuvari pasulj i kutlaće šo muzićari ne bi služili mog vojsku sa pesmu, kad pozadinu, iz da veselimo smo tuj tepamo se da nema ne kad i sad, do zajeb da je nešo moglo da prodže bez nas, toj bi vi bio največi Izrailjevu čimzađeš,Ti,prokleto Sunce. dalje odTebe! štoživotinje, jadne nanovopoteramo bičevima negoli pre – polipsalo! živo sve mu dabogda života, izvorom uspneš dovrhunca! Tebe punoglista! iraskrošnjalodrveće i tetošenjem smirujemoimajke iuplakanudecu! žene slušamo do podneva, a pogonimo onda kvrgavim ručerdama nogu Oteklih stada razmukanih goveda konje. i zablejalih ovaca. umorne Mrzovoljne uprežemo sloboda, svaki može da radi ša oče ako radi kako treba... je ovdepiš, puš, pauza, mala ajde, kože goč, ne za a be, ovde si opne, moj bubne imam ja i jesteee, koj ša, preciznos, za ne ako za brzo, profesore, be, me tej, podsečaj imam uši u još džuture, ne svi ogluvimo dobro, da tolko duvajte, baš sad, ajde ćergu, pod Jubiša samo Samo nemoj da ste mnogo naivno pa da mislite da pa naivno mnogo ste da nemoj Samo * decu obuzme koji sreće vrtlog je pad Svaki nazva te ko – seirenje Tvoje prođe da Čekamo se kada pomremo ne žedni da izvor Bistar od veću stenu tražimo nadviješ celo se Kada i opareni kao skačemo Tvoga izlaska Zbog *

Ulaznica 236-237 70 Ulaznica 236-237 71 bajagi radujev sa tebe a kad je ćupavo tad se izistinski se tad ćupavo je kad a tebe sa radujev bajagi zajebava kako si cigansko plaćipićka, kad je veselo svi se kad se isplaćeš u sebe, em manje boli em niki neče da te puta sam teo da zavijam kako kuće al na koga, zato bole kolko e, žališ, se da koga na nema a golem svet ćovek, pametno na il budalu na naletiš če dal sreču od zavisi kolai sol takoda pa brašno, takoj,je li ne kaži, prića, sm đak izeo je da nas od svakog sa švalerku, majku, tatka, pa taj bi morao da poznava svi nas, po ime i prezime, po budne jasno kako neki može da kaže: svi Cigani ne valjav, mi da đukeleneče i nikad praviima ljudi, i narod svaki u rabota, taman ćoveciisti, svi kako su pomišljaš da smeš ne nikakopraviš, da smeš ne zajeb ovaj samo al jes, jes šo lako, bilo je gi ne facu, sas ubedžavaš gi da i mora al vikaš i tuš odsviriš ti prekineš, da je posledne kuburu, za fača se onda dal zajebeš tu se ako i ne ili mršti dal gledaš ga nekolkoda tepaj,još i ostajev takta samo i je koj ceniš fizonomu po mu da važno najubava, svakogpesma njegova na je pa ćije, kako banderu, neku na osvaneš da mogo si lako modu u bile šo pesme patriotske tej ućio nisi ako bude, da če uvek i sad i onda i be, menja, ne se niša mulo, al jagnje, kako spavao tad bi palice, da na mislim namoćam sve se mu da još i pare, sve za njega na izripam se da pa goč neki nemam šo žao dodže mi majke ni da gim mož ga nakršiš, ne tad se ram budim sav okruglo u znoj onaj i prosto na sad razvućen ti trubaća, a tu, negde bio steje li videli pitav be, još a, Jubiša, ujutru je se kude da a pijani onako bubanj neko na kožurastegli ne bulumenta onaj ti da paziš se da sviriš, da treba još ti a uši pored pucav svi san, toj da od mog spijem ne put neki vežbanje, i đivđana, talenat ko i pušku onda ti sas đabe oćisti ne neki te da ujutro, do pretekneš da sm je važno Ciganin si ka takvesituacije u bilo, je ša zamisliš da mogo si tad definitivno, predavali došla ves da su se ovi od, kako si reko, a, jeste, otomanci, dosta smo svirili ovoj! sad da svirimo naše!“ svirimo da sad ovoj! svirili smo „dosta poćnev malodaverujev inanas... da ćitavpa da organizmi, gospodu na koga daj Ciganin, laže Jubiša kako budne ne da dokumentaciju, tuj vadi dupe od rados, nego, pušti toj, a, be, profesore, ajde sad u bijev noge sves i – sebe u se misliv – nji nego gušu na smejev,tetebešo bole pritiska muku fačala, da zbog al

Ulaznica 236-237 72 Ulaznica 236-237 73 PReVoDi Ulaznica 236-237 74 Ulaznica 236-237 75 Džimi SANTJAGO za glavnim likom. Napolju, upotrazi čkiljio samusunčaneulice A kadasefilmzavršio, i prerijeupotocima vina. Apačima omiru, da pregovaraju sa koji galopirajudoproplanaka udarajući hrabro,smeliizviđači, padajuće bodiljikave žice, vrele kaubojske vatre, plavo neboiuzdižući dim, vinosmetenocrveno slušam jecajnjegove tuge. i doktetura poredmene, razvodinik dovodi doizlaza, na platnu,zatimga savijeno uopscenimgestovima Njegovo crnoljuto telo zavijajući kamesecu. i bacabocevinauvis proklinje zapadnevioline ispred menepijanaIndijskaruža sa režećim lavom i platnomosvetljenim sa isključenimsvetlima, u plišanomsedištu, Sa petgodina,duboko u Sanšajnpozorištu. Kako jeZapadosvojen Otišao samdavidim BITNICI UBIOSKOPU Kako jezapadosvojen Alen GINGSBERG da zauzmemojupamet. ali nenađohjoštakvog čoveka da umirimunutrašnjiplamen – mislilibidasamsmislilaplan se ponovo obrće, oči joj se menjaju, ona peva. Njena mašinapočinjedasekreće,ključ slepe kaoočimuzejske statue. Zatim otvaraoči,koje postaju okreće samposebi. Ako ihzatvara,ključse postavljene jojubeliniočiju. Ona zuri kroz tupeplave dužice, je malibeliključ. Isturen iznjenoghrama,kroz oko, i nepokretnokaorobot. Njeno licenapuderisano,belo Napravljenog odbelogčelika. Kosa jojjeuoblikuapstraktnogšešira lutka večnosti; Ona jeigračkačovečje veličine, na obalskom platou. Naslanja senabokpalube, o mehaničkoj ljubavi. Marlen Ditrihpevalament Plavi anđeo

Ulaznica 236-237 76 Ulaznica 236-237 77 Džek KERUAK Indijska harfa? O, dalijezavet tvoga ćutanjabila kao šrafunovim venama? džepova izlazidrugiHarpo, Da liidaljeiztvojih zadenutim zatvoj zlatnipojas? da lisiseidaljeigraosarogom u NjuOrleansudalisibiostar? Harpo, usvom nedavnom nastupu a Konkom divom? Kako siseophodiosapatuljkom sa kojim samte video? Harpo, ko jebioLav sa tutkalomribljimšminke? svoje belobrašnjavo lice Ili kadasiposlednjiputnapuderisao što štrčiiztvog bicikla? sa mamcemzakačenomožicu preko milionerskog travnjaka, Kada sijuriosvoju poslednjuplavušu u tvom sunčanomdvorištu? Kada jetvoj bratpronašaokišu i poprskaogoste? Kada siukraosrebrnoposuđe i sviraosivuzlatnuharfu? izgledao kaoanđeo? O Harpo,kadasiposlednjiput Harpu Marksu Delmor ŠVARC imožda semožemo nadati, Jer MisMerlinMonro nikada nećebitiplavi nos, To iskupljuje u najmanjem one kao što su Keri NejšnTo može bitirođenjenove Venere među nama Skreće blistavu pažnju… Bez obzira dalijetačnoiline,kolosalna osvojena jelažov!” Kada kaže:”Svaka žena koja tvrdidanevoli Nastavlja tradicijuDoliMedisoniKlareBou, Ona nijevelika dama,onajevišenego Ona iskrenausvom zanosuženstvenošću i Ona artikulišeponossaneposrednošćui Ona nosiplemenitiponosuženskoj prirodii torzuOna imaplemenitistav obeležen ponosomi Stoga pohvalimo MisMerilinMonro Raste budućnost. Trgnuvši se,čudesnausvojoj slasti,odakle Privatnaosetljivost, Primitivna čistoća imoćnaružičastasiva Potvrđujući skrivenost prepona, Budimo svesni pravih tamnihbogova, [po Spilejnu] Ljubav iMerilinMonro mušk iskrenošću ošću. primedba da bude iz obiljem

Ulaznica 236-237 78 Ulaznica 236-237 79 Gospođice MerlinMonro. To ježivahnaslava, duhovna i fizička To jeduhovna pobožnost ifizičkabujnost plava svuda”.) I: “Kupam senagausuncu,jerželim da Potrebno jojjedobrotelo.” (Ko takođe kaže:”Žena jekaoautomobil: I divimoseonomeko sezanosionimšto Pohvalimo, to daponovim, njenduhovni ponosPočast izahvalnost. Nacija proganjanapuritanizmomjojduguje Dugo dacveta usamooduševljenjuiradosti Jer jeonaprocvetala- žene.Da ćebitimanjeplavih noseva Prevod: Lepota Kuzmanović budem poseduje ijest e e eu lse m, o s m oi arnt pratile zabrinuto malobrojne slušaoceikafanuspremnuzanestajanje. oči mu su dok umu, bliske behu ne se stvarimenjaju. osuđivao goste jer je zdravim rasuđivanjem uvideo kako toga zbog Nije u rat. u slanja radi kafanu muškarcima za potrazi u žandara upada od strepe ne Ljudi više navraćaju. njih, broja malog osim ljudi sada, Ali i slušaju. ga Hita da Vitlejema Bab obližnjeg i blizini Jerusalima delova u svih iz kafani Većdolaze u radi poznate. godine svima četiri su prenosi Ponekad koje el-Hilaliju. dogodovštine Zejdu gradske Abu o ili Antari o (Palestina) Mahmud ŠUKAIR rpee a pvne Rsrsie otlu uglu očiju. u Gleda ga sa ushitom kako postelju jede hranu koju je donela Rasprostire kafane, a Ciganka sedi u njegovoj blizini i tera mu san iz spavanje. počne pripovedač za i pripreme odu kafane gosti ponoći, kada posle dolazila odnosno je mu Ciganka kafane radio. od je kojoj metara u nekoliko tek udaljena bila je kuća i j n orz d g n innd svr koje stvari iznenade ne ga da oprezu na je Bio priče običaju, po kao veče, svako Pripoveda Ime mujeGabrijel. aoe j jdu eu gasu iak. Njena ciganku. gradsku ženu, jednu je Zavoleo (Šest veoma kratkihpriča) GRADSKA CIGANKA GRADSKA PRIPOVEDAČ CIGANKA CIGANKA

Ulaznica 236-237 80 Ulaznica 236-237 81 a e oi rtv erjtla O td vš nj znala nije više kada sebudi,aidedaspava. tada Od neprijatelja. protiv bori se da front na odvedoše i uhapsiše ga Turci dana šest Posle skladu.“ savršenom u smo živeli i ženu za je sam uzeo „Da, devojkom. se Oženio Vitlejemu. prema dalekozaputiše se Jašući, magarcu. na čekao je ju on a prozor, i ponela se sobom nešto hrane. Sa zorom se iskrala kroz Ona mu nije rekla: „Ne.“ Stavila je odeću u jedan zavežljaj poput oskudno je živeo većine njemusličnih. i bogat bio nije grivne. Pripovedač i prstenje ogrlice, naušnice, zlatne pokloni joj da uslovljava ovaj a ruku, devojčinu oca od Traži ljudi. je zaspao. vratila nego pre pripovedaču se obećala je bi što kao da noći sledeće kafanu, napušta ona i protiče vreme hranom. „Da, nemamželju zajelom.“ za želju nema jer molbi njegovoj odaziva ne i smeje se iz kuće svoje porodice. On traži da mu se pridruži, a ona za njegovim pričama. u gosti tugujući verni Vitlejemu veštini u groblju njegovi na sahraniše ga bili pa bio kafani, su koji je suseda što od pomoć Zatražila kao je supruzi. borbi doneto je vičan telo Mrtvo bio pripovedanja. Nije ratu. u Dogovorio se sa njom da je otme iz očeve kuće. očeve iz otme je da njom sa se Dogovorio sedam pratnji u porodice njene kuću u Dolazi ali priči, beskrajnoj u noć provode toga Nakon Gabrijel je ubijen posle nekoliko dana provedenih PRSTENJE IGRIVNE UNUK Rađiha prolivapotoke suza. detetom. malodobnim a nenajavljeno, došla je smrt praznina, ispunila je Kuću zaokupljena beše susetka a Usamljeni sused je tugovao za vremenima pripovedanja, nekim zahtevom. sa istupio nije sused ni primer,a na obroka, priprema ili fabriku. tekstilnu u Rađiha stražu ne nudi susedu bilo kakav na predlog: čišćenje kuće, Odlazi konaka. drugih Zaključava vrata i izlazi iz kuće koja ostaje mračna pored pričama, daihječaknaučionapamet. kada Gabrijelovim noći zadivljen bio u samo je Kako odnosno stražario. nije naveče četvrtkom kafanu Dolazio u muža. je njenog gostiju od jedan i sused dobar beše jer smrti njegove zbog Rađiha se Rastužila čuvar. su koje priča dani preklopili. mnogobrojnih od jedna bila jutra onog čeka rođenje unuka. Kao da je delo što je Rađiha učinila dobrodošlicu svojoj kćerki udovici i stao oduševljeno da poželeodoći je Detetov nekolikodeda kroz svet meseci. na će koje dete noseći se vratila I razočarati.“ neće me da se Nadam porodici. se vraćam Gabrijela, „Posle sebi: u je Rekla Jerusalim. u vrati se da odlučila zatim a Život u siromašnom kvartu prolazio je jednolično. Posmatrala ga je kako svako veče odlazi na posao. U nedelju izjutra odjeknuše zvona. Umro je jedan Rađiha je posle toga živela sama nekoliko nedelja, SUSED

Ulaznica 236-237 82 Ulaznica 236-237 83 džamije al-AksauJerusalimu. veka, herojplemenaBanuHilal. i poeziji svojoj po poznat avanturističkom (525-608) životu.Poet’s Page pesnik i heroj nosila usrcujednuželju, međutimonjeumro. da je umro sa jednom željom u srcu. I ona je neprestano zna Rađiha nju. on ili je videla, ga Bio bi kada uvek pokoravanja. nasmejan i brige klonulosti opsedale bez podnosio ga je su koje Ovde kafu. pio je sebi Ovde pripremao hranu. je ovde spavao, ovde sedeo, je Ovde i zid. sumoran u nameštaj zabijene eksere o okačenu jednostavan odeću staru Posmatra očiju. suznih prag a Hita: Bab 11. iz vojskovođa arapski : el-Hilali Zejd Abu arapski preislamski Šadad, ibn Antara Antara: Napomene: aia lz u uaeu uu ri u. Prelazi put. prvi kuću čuvarevu u ulazi Rađiha asaia rt n svro zidu severnom na vrata Najstarija JEDNA ŽELJA JEDNA ŽELJA Miroslav B.Mitrović Preveo sarapskog: (2010), Gradstradanjaiželja (2011). verovatnoćeMale (2004), usamljen je Jerusalim (2006), (2003), Kćer moje tetke (2004), slika Malo mesto za noćna tugovanja Šakirina (2002), prolazak Brzi (1991), krv (1977), Obredi za jadnu ženu (1986), Ruže za prorokovu smešnog dosatireicrnekomedije. od i kreće se koji humora prepuna ograničenja mu su Dela srpljenja. ljudskih granica i života svakodnevnog trenutaka neobičnih opisivanju u se ističe pripovedača, serija, televizijskih šest autor studija i putopisa. Jedan od najoriginalnijih palestinskih drame, decu tri za omladinu, knjiga i desetak priča, kratkih zbirki romana, palestinskog ministarstvakulture. glavni saveza i Nalazi se Član na položaju kolumnistageneralnog časopisa. direktora za dečijih knjiženost i (1965). kulturnih pisaca, političkih, mnogih urednik Damasku i novinara palestinskih u univerzitetu filosofiju al-Mukaber i na Džabal sociologiju Diplomirao u Jerusalima. godine pored 1941. rođen političar Živi istvarauJerusalimu. Značajnije zbirke kratkih priča: Palestinski dečak broj veliki objavio godine, 1962. piše da Počeo i pisac intelektualac, palestinski Istaknuti OPISCU: MahmudŠukair BELEŠKA M.B.Mitrović

Ulaznica 236-237 84 Ulaznica 236-237 85 PoVoDi Ulaznica 236-237 86 Ulaznica 236-237 87 oeajm bsilcm dsta e lž kao služi se dosetka izraza” duhovitog stvaranja radi sredstvom tehničkim besmislicom, i pomeranjem dosetke) iuspostvaljanjedvojakog značenja. duša je (kratkoća sažimanja i skraćivanja tehnike zatim reči), razumevanja i zapanjenosti (komika razrešenja Kao iz prosvetljenja nastaje i njih za tuđe. zapanjenosti je momenat da bitan uočiti zapravo će području Frojd dosetke međusobno i odlike osnovne sadržaju pripadaju unutrašnjem svom kojem po iznenađujućom predstava su više se koje poveže da celinu jedinstvenu veština u dosetka brzinom je T. da mišljenje te Fišera sličnosti, skrivene pronađu nesličnim među Žan-Paulovopojavama se da veštini zabeležio o reč tu je je da Frojdshvatanje Sigmund dosetki, o Govoreći ostvarenjima. poetskim docnijim njegovim u i zatičemo ipak je ali knjizi, Despotovljevoj navedenoj prihvata i u najzastupljenija je dosetka radova zaista, I dosetke. ranih poetiku konceptom s raskida pesnik zbirci u da kaže Pavković Vasa Vavilona U pesništvu. Despotovljevom u česta je veoma oksimorona, i protivurečnosti elementima s iščašenja, Dragana MLADENOVIĆ Sigmunda Frojda, knjigatreća(Novi Sad:Maticasrpska, 1976),142. Frojd: Sigmund 1. Frojdu, umnogome se podudara s procesima „rada sna”. a proces sažimanja koji vodi ka stvaranju dosetke, prema TRI ESEJA OVOJISLAVUTRI ESEJA DESPOTOVU DOSETKE IMETAFORE UPOEZIJIVOJISLAVA Kontrolisan „radsna” Osuajm o nrang aia mišljenja, načina normalnog od „Odstupanjima smisaonog vrsti nekoj na zasnovana Dosetka Dosetka i njen odnos prema nesvesnom, Odabrana dela Odabrana nesvesnom, prema odnos njen i Dosetka DESPOTOVA ea sapuna Perač Šumu 1 , oij d s rziuu d ee ai, aa dalje i mada samih, ” himera vizuelna sebe jedna rađa se toga iz prepoznatljivi; od razlikuju se da počinju premeta dva preklapaju, slike „dve elementa) četiri (s „kondenzaciju” slika, Umberto Eko kaže se da se Frojdovu u i metafori (Retorika) Pozivajući proporciji o ideju Aristotelovu knjige. na pesničke Despotovljeve ostale za i karakteristične veoma takođe, Narodna knjiga/Alfa; Biblioteka Pojmovnik, 2004),37 Eko, Umberto 2. je radnje uglu „U mode”: iz „Izlazak pesme iz dosetka i žive, su funkcionišekontekstu stvari tom U služili. im bi da poredak: tu su ljudi novi podvlači jednom još se kojimau dosetkemetafore su i brojne a reči, bilo većje (karakteristika živog) ičetvrtnatrula(deoleša). tom jeglava, kaodeoceline/tela istovremeno pametna o reč je glava// da nađenom predmetu, lopti ili izgubljenom ljubimcu, kao a pri pametna cm”, 45 „nađena četvrtnatrula// je meka, sjajna, da objavljuje reči slika zbirci u u kada godina, sedamdesetih ovnia Tm rdtia a psi n sm da rečima, dovodi doširespoznaje sveta. samo ne pesnik „razveseljava” poeziju naš nego, poslužimo se Aristotelovim sredstvima Tim konvencija. način mišljenja i kvar u ugovorenom mehanizmu jezičkih jedna i druga podrazumevaju odstupanja od normalnog povezane (dosetka je metafora, metafora je dosetka), a i dosetki, kovanica, duhovitih izreka. sna, nastajanja načinom sa povezuje proces taj i se te zajednička, ona se pojačavaju a podudaraju, ne se koja obeležja zanemarivanja do dolazi slika Kondenzacijom o poeu lčo e rđne metafore, građenje je slično procesu Tom msu oe u koje mestu O trenira da počinje Despotov dosetku Poetsku Singer, mašinazapevanje Dosetka i metafora su kod Despotova ponekad Despotova kod su metafora i Dosetka peea ijn ĐkćVaoi (Beograd: Đukić-Vlahović Mirjana prevela Metafora, azmj stvari zauzimaju sapuna Peraču za i sapuna Perača Prvo, tj. pesmina tj. Prvo, 2 .

Ulaznica 236-237 88 Ulaznica 236-237 89 u snuili–poeziji. samo „preklopiti” je moguće zavitlao// slike dve TaurideTakve Ifigeniju”. sa je emocijom kada s „Orest// vezi doživeo je u koju se dovodi peć u platom zavitlao Emocija s je koverat koji ekvivalentne. subjekat lirskog nisu razumnog!) i stvari (bledog sledu logičkom u koje slike dve povezuje njoj u Autor reči. smislu širem crni dani”,kaonajave lošeg,bezizlaznogperioda. će odnosno „doći fraze i dana” deo značenja, crni kao „noć smisla između prenesenog i bukvalnog između spona humorna veštačka, stvara se pritom dani”, crni od jedan primera može Kao poslužiti stih: „Kakve frazama. će biti noći izrazima, kad naiđu ustaljenim poigrava ali puna bolnicazasamca. „jeftinu prešli ostalog, između je, zato su I uništenja”. granicu istinsku// koji labilnih, broj nervno veliki je uništenih, da tome o veka, 20. otuđenosti čoveka sluđenosti o i govori ubedljivije još time i suprotnost samca, samica, ovde je popunjen, pretvoren za u sopstvenubolnica drugih, odsustvo samca”. podrazumeva za koji Prostor bolnica je „Puna stihu u i čitamo humora i prosvetljenja smisleno. činom zapanjenosti i prvi smene proces komično Sličan na kao je što otkriva ono besmisleno, se pogled te pevač, „singer” znači prosvetljenje: engleskom sledi na opisao, Frojd to je kako na znanju da je „singer” marka mašine za šivenje, ubrzo, baziranog očekivanja prevarenog usled javlja najpre tu se Zapanjenost zmije). među vrati se dozvolitida će igli Singer, // mašina za pevanje” (kada zatvori radnju krojač rćm u eptvjvj oldjj enčo knjizi pesničkoj poslednjoj Despotovljevoj u srećemo Pesma „Ifigenija” bazirana je na dosetki u nadosetki je bazirana „Ifigenija” Pesma se što tako gradi često dosetke Despotov Posle Ka aforizmu a oekm s ponovo se dosetkama sa sapuna Perača naftu ću se vratiti.// U benzin”U vratiti.// se ću naftu oek-frzm Peea sm oij se samo ne!” sve, Zevse, boginje tebe,// sam dvosmislena „Preležao zatim dosetka-aforizam stanovišta, religijskog poznatog avm ia o, rgrl j/ pojačalo” je// pregorelo noć, tiha sasvim našao manu//anibognije//mene” tkivo poetsko u despotovljevskim, integrisanim aforizmima iščašenim, dabome, je, o Reč aforizmu. ka „klize” stihovi-dosetke između bio samnasahrani”. ivici su znam// umrle, su samoj pesme „Narodne aforizma: i dosetke na pesme” „Narodne stihovi Deset deka duše 8. Isto, 306. 7. Isto, 269. 6. Isto, 283. 5. Isto, 233. Gradska narodnabiblioteka Žarko Zrenjanin, 2002),200. Despotov, Vojislav 4. Teorija iistorija IV(Beograd:Institutzaknjiževnost 1992). iumetnost, Vitomir Teofilović,„Aforizam kao književna negaciju. vrsta”, kroz u bilo afirmativno bilo menjati, mogu oboje ili njih od jedno stoga, se, da mehaničkoj,i u ne ali vezi,tesnoj u norma jezička i ideologija se inače strogo po pravilima sistema. Krupka polazi od pretpostavke da su njegove da korespondira s deformacijom pošto ona pogađa samo normu, iskazujući osim aforizma, postižesredstava”.jezičkih aktualizacijom i „deformacijom počinje Čitalac suština Krupke, to a vrednosti, opštepriznateosporava on što tome Peterau se sastojikratkoće, mišljenju Prema 3. sam// jer sam odlučio da se lečim” se da odlučio sam jer sam// strukturi ismisludoneklepodsećajunaaforizme: je noćas// pojela govedinu”. piletina Slede fragmenti koji po sna, svojoj dokazanog već dokaz „Kao stihovima: ali i kao aforizmi. fragmenti Pesma počinje paradoksalnim, pojedini nonsens da uočiti funkcionišu i kao delovi koji se grade jednu poetsku celinu, može 239) str. sneg, aeć sm nk o ni: Nfa a bo u i bio sam „Nafta njih: od neke samo Navešću Mnogobrojni su primeri u kojima Despotovljevi kojima u primeri su Mnogobrojni U pesmi „Ulaznica za majčin grob” (Pada dubok grob” majčin za „Ulaznica pesmi U . Već i sam naslov upućuje na to. Uvodni rrdo ok Bžvć (Zrenjanin: Božović Gojko priredio pesme, Sabrane 5 ptm aaos tp: Pl je „Pala tipa: paradoksi potom , 3 . 4 , gde se uočava parodija uočava se gde , 7 ili „Ja bogu nisam bogu „Ja ili Književni rodovi i vrste: 8 . 6 „Bolestan ,

Ulaznica 236-237 90 Ulaznica 236-237 91 „teške”, iliti „otvorene” metafore Umberto Eko navodi Eko Umberto metafore „otvorene” iliti „teške”, „najdrhtaviji proizvod domaćeindustrije”! kojaproizvod,kojašaka tošaka proizvodproizvodii i je i sredstvo posledica, i uzrok dovode snu, u kao ravan, istu u se kojom metafora, komična i nalazi se središtu njenom u interpretaciju, za (opscenu) pesmu moguću otvara jednu još onda a komiku, i zabunu pobuđuje 9. Isto, 432. i dosetkemetafore: kombinacija zanimljiva se javlja deka duše) A onahoće samomaliprst Najdrhtaviji proizvod domaćeindustrije Pružio samdevojčici šaku jernisamosiguran. 4) Nisamskočio Bildinga saEmp.St. Potpredsednik. 3) Pucaosamupredsednikajer Zamajčingrobkupićuulaznicu,dve. neiskorišćenu kartuza„Titanik”. 2) Odmokrebakiceumetrouoteo sam idovoljno benzina. ako budemimaomalereflektore, Malimrakmeinspiriše:osvojiću ceosvet 1) UČikagujepregorelajednasijalica a gan sosv „or” ii pein” ili „poetične”, ili „dobre”, svojstvo glavno Kao poslovica „zarotirana” što toga pored Dakle, Mleko razbežalihkrava uonm thvm pse Dvjia (Deset „Devojčica” pesme stihovima uvodnim U 9

eaoing alv „ervda somotska „Neprovidna naslova poslovica”, pesnikzapisuje: metaforičnog većem i boljem pisca vodi ovog Njihovouživanju upoetskom tekstu. svakako sveta način. književnog ali taj razumevanju na lako, prići nije mora „otključavanje” i može se kojima kontradiktorna.i Veliki Despotovljevihbroj je metafora komplementarnaveć– omogućavaistraživanja različita to da ona ne dopušta da se odmah zaustavi misaoni tok, 11. Isto, 141 10. Isto, 141. Despotova zvučiovako: slede štokodženuzatvorenihočiju”, u gledaj ženskusuštinu, koji stihovima odnosno parafrazirana arapska poslovica: „Ako hoćeš pesme, da spoznaš završnici da u činjenica je i doprinosi zaključku evolucije Tom sramotom („žena”+1=2). pravda se koja arapske i greška haljini poslovice somotskoj u je žene da vezu odnosno u (1=2), dovođenje greška pravda poslovica arapska se je koja da greška 2) mogućnost i je otvorena naravno, evolucije, i/ili sramotom haljinu: da poslovica somotsku „dijagnoze”: arapska neprovidnu 1) u dve žene uspostavljanja obučenost je zbog se javlja (devojčica nedoumica Prva dlakom). obraste evoluciji koje telo repom, sa u poremećaji „dokumentovani” Koja sepravda sramotom evolucije. Haljinu jearapskaposlovica jegreška Obučenost žene uneprovidnu somotsku zatvorenim očima. A to senikadanemože objasnitimojim Ti nepostojiš, a jdn d oeeaa eouii u pesmi u evoluciji, u poremećaja od jedan Kao jm pehd sioi kjm s opisuju se kojima u stihovi prethode Njima 11 10

Ulaznica 236-237 92 Ulaznica 236-237 93 kojoj kaže: „Nadajemetafora zakravu” n znmjvm/ anau ua rzeae krave” razbežale čuvam pašnjaku zanimljivom// na i krava razbežalih mleko „Pijem nasilje”: i „Obilje pesmi u varira kasnije nekolikogodina kojukrava”, razbežalih mleko je naslovu„Smrt metaforu: zanimljivu krajnje ispisuje u on „tvrdnje” nakon odmah Međutim, pripada. čin na sahranjivanja aludira koji besmislom: je time karakterističan za i potpunim kulturu odozdo”kojoj trave i s sam gledanje je izjednačava „Smrt smrt se kojoj u metaforu iznosi on završnici, i naslovu u tačnije pesme, religijska ubeđenja o posthumnom „životu”. Na okvirima trave odozdo”. Naime, Despotov u njoj sučeljava različita kulturnih (tradicijskih) kodova u pesmi „Smrt je gledanje koja sepravda sramotom evolucije”. muško- koncept somotski ženskih odnosa, autor zacementiran, jednostavno proglašava „greškom Taj očima. zatvorenim spoznati može se niti stidu, i pokrivenosti zatvorenosti, njezinoj u nije žene lepota shvatanjima, što, bar iz ugla nekoga zato ko ne greška, podleže tradicionalističkim je koncept poslovični taj Prema ceo lepote. Despotovu, dakle stida, oličenje somotska kao neprovidna uzima stid se haljina te žene, se čoveka”, kod kod lepota kojoj vrednost je a u „Stid žene: poslovica lepotom proglašava arapska upućuje klupka 14. Isto, 231. 13. Isto, 210. 12. Isto, 201. krava napila se učiteljica// moja” razbežalih mleka „Od rečenice”: za „Fireru u odnosno rziu pan psd) Spons mđ njima među Suprotnost donekle se ublažava kada posudu). se ima u vidu sintagma „mleko (praznu prazninu konotaciju, materijalno je, ono je sadržaj koji popunjava pozitivnu ima pak je mleko života; punog nakon praznina ona kategoriju, apstraktnu predstavlja konotaciju, negativnu ima smrt suprotnosti: po vezu u dovesti se Još je efektnije metaforičko umrežavanje različitih Na jedno od mogućih odmotavanja metaforičkog pvm lčj sm „mt i meo mogu „mleko” i „smrt” seme slučaju prvom U 13 , te u pesmi „Krava”, u 14 . 12 , vk o sei kjg kj Dsoo nvd, t su to Biblija, a navodi, Despotov koje knjiga svetih od Svaka se bave pitanjem smrti nastale u pustinjskim predelima. „u pustinji nema trave”, a da su sve religijske knjige koje trave odozgo i mleko razbežalih krava), on primećuje da konačnog i dela smisla života? sastavnog kao smrti smrti, koncept mnogo puta citiranu metaforu, jedan Ne krajnje racionalan mleko. zbunjujuću, neobičnu, tako ostaje tu kroz pesnik, krava nam li nudi razbežalih iza ostaje što rasplinuo kao se smrt, koji života Iza krava”. razbežalih aale j znmjvm eaoinm naslovom metaforičnim zanimljivim Despotovljeve zbirke iz 1986. je godine – najavljen petmaa a a rgj oel romantičarski: nogaV.„drvena Karadžića”. donekle i čak pa krv, drugoj i Lucifer alegorija, ponori, demoni, na anđeli, presovan a složeni, preštampana, ručno i obrezani, kliširani, izlivena, pridevi: su strani jednoj Na polja. semantičkog drugog iz pojmovima s povezuje aktivnosti štamparskih spisak zbirke iz takođe „Štamparija”, jegledanjetrave„Smrt odozdo”. Iništavišeodtoga. metaforu: pesimističnu – viziju sopstvenu iznosi verziju konačnu kao Despotov smrti, o „ogledima” pustinjskim religioznim optimističkim relativno tim svim Nasuprot treba kremirati da bi se duša što pre odvojila od tela,dok od odvojila pre što duša se bi da kremirati treba pokojnika te užetom, srebrnim vezani telo i duša su da savršenstva, stanjem se proglašava svetu ovom na u bivstvovanja Paklu, kraj smrti u knjizi ili Egipatskoj Raju u obitavanje na deli U život način. zagrobni različit na predstavlja smrt mrtvih, propoveda reinkarnaciju. propoveda mrtvih knjiga Tibetanska Pošto iznese dve različite teze o smrti (gledanje smrti o teze različite dve iznese Pošto lzk psmdritču au pevanja fazu postmodernističku u Ulazak Demonska košulja aili pie mtfr nlzm i pesmi u i nalazimo metafore primer Zanimljiv Vede, Tibetanska knjiga smrti iTibetanska knjiga Egipatska U jj se njoj U sapuna. Perač propagiraju Vede Pada dubok sneg . Bibliji se

Ulaznica 236-237 94 Ulaznica 236-237 95 a o ou olžt uo i arn sioi pesme stihovi završni i uvod „Uštirkana košulja”: poslužiti mogu to za novim asocijativnim metaforičnim nizovima. Kao primer „opterećuje” dodatno metafori jednoj u uspostavljena značenja već slike, dve vezu u dovođenju na zaustavlja i otvorenije nego u knjizi Perač sapuna. Autor se u njoj ne početku padaoduboksneg. na košulju novu je čiju na vetru, na zanesenjaka subjekta, onog lirskog i tim samim štetočine”, sve odneo// definitivno bašte// naše iz je neko se reportaže,// iz sneg otopio „Mama, krajem: pesimističnim s programa, show reality deo kao okarakterisan je pesmi u proces ceo a usložnjava, dodatno stih metaforički navedeni se u kojoj: „Pada dubok sneg//na moju novu košulju”. Time Svestan u istoimenoj pesmi horizontalan).njegove naredne knjige Prljavi snovi, nanos potencijala te metafore, Despotov snežni će je dodatno razviti vertikalno, je (padanje odrednica prostornih i dubok) sneg je pada, zatim (sneg pada, sneg stanja (prvo vremenskih različitih dubok), i je sneg radnje sneg), dubok snega (padanje uslovljava posledice i uzroka izjednačavanja do „dubok sneg”, tako da je njihovom kondenzacijom došlo Ta metafora nastala je preklapanjem slika „pada sneg” i 15. Isto, 199. Koktel zademoneimotel otvoren prenove Ono jetrulokaonajlepšavišnja,onocitat, Moje jetelo bokser(ajasammutrener) Uštirkana košulja. Uštirkana košulja, jer sammumuškaštipaljka, hvataljka mesa, i modu,domaćinademonu, Nisam ljubomoranjerjaljubimmoru, U zbirci Pada dubok sneg metafore su još smelije 15 ere i glasi „Budajeindijska buba”. metafori iz Despotovljeve naredne pesničke knjige, koja un vaa u-u/ u tv iaiaso brigadnog to italijanskog generala” na stavu u kucne „kad kuc-kuc// vrata vodoinstalatera// kućna montipajtonovske: u maskirano one crkavanje, poput metafora metafore delujepriličnopojednostavljeno. razvijanja i građenja vid takav prethode, mu koje zbirki pretpostavki, iz metaforama lavina s poređenju U zaleđeno. zauvek ostaje kao značenje, personifikovano tumačenje” (zbirka „Značenje, pesmi u Švajcarske”, iz rodom svinja” „apsolutna koju povremeno karakteriše „piratskiradmozga”. ukras”; „unutrašnji sema poseduje koje i „svinja” da je jedina spona među njima – čovek, „misaono meso” „Ja Sema metaforu: mikroračunar”. „mikroračunar” neobičnu toliko su međusobno udaljene i krajnje različite, svinja, u sam oblast uvod naučna je idealan se kojoj (milosrđem), srca” „stvarima sa povezuje(matematika) u milosrđa”, „Matematika propadljivom sasvim propadljive tvari. odnosno gospodar nevažnom, demonu, je koje i zlu o večnom košulji nepromenjivom, uštirkanoj ideji ili citatu prilog telu, u metafore govore razvijene tako elementi svi Ipak, košuljom. nove uštirkanom mesa, pre hvataljkom štipaljkom, muškom ere, otvorenim motelom demone, citatom, za koktelom višnjom, trulom bokserom, sa: poistovećuje nivoa poredbenih drugih metafore ne može i uspostaviti čvršća veza, „telo”pošto se telo seme kao između se se čini mene// da pogled prvi iz Na demon konkurenciju”). u je odleteo kako opazih („Jednom demon, kao omot, oklop ili odeća, kao paravan iza koga se skriva 16. Isto, 272. Povremeno u toj zbirci blesne poneka fantastična biće,// živo je „Značenje metafore: od Pošavši – pesme naslovu u metafora Neobična doživljenoteloje pesme, ostatku u Kakoi vidi se ), Despotov gradi celu sliku u kojoj u sliku celu gradi Despotov snovi), Prljavi 16 Tkv uon-zijn o nlzm i u i nalazimo ton humorno-ozbiljan Takav .

Ulaznica 236-237 96 Ulaznica 236-237 97 iasv i eiisa alpjns vrr s i dva u i se varira poslednja strofoida: zaslepljenost religijska i pijanstvo e uaa oa a enancj/ vd drkn, preko direktno, dolina”i brda vodi „vino reinkarnaciji// reinkarnaciju: ka koja u budala vodi je treća kojih od tri vina, predlaže boce Despotov Jednom, ka opijenošću stadijuma put ucrtavaju duhovnih koji sa prelaženja Umesto i metafore budizma metonimije. upotrebom sproveden je izjednačavanja donekle vinom, proces a 19. Isto, 414. 18. Isto, 439 17. Isto, 439. percepciju, čitaočevu vidu u imao Despotov metafora završnica pesme„Vražja mater”: kakvu misaonu avanturu vodi svog čitaoca, dosta govori Mlaz vinaće vaspoprskati iznenada Pazite, vinojedobroiukusno Vino jeindijskakrava bezrepa Ponor zagomilukoja sereinkarniranalivadi Beznadežne duše Vino ježivo zlostavljanje Pala A polasneba Poezija jepolaistina Ja znamdato tako treba Vi pomislite nazvezde Kad kažem noćjegeneral aoia uim jvj s i u i se javlja budizma Parodija z oa e oe aluii a e stvaranju u je da zaključiti može se toga Iz u svestan bio Despotov metafore gradeći je Da 19 17 . Metafora kojom se u istu ravandovodeistu kojomu Metafora se . Deset deka duše, 18 sfera. kušao li proces kondenzacije slika bi iz različitih misaonih i životnih ne u ulazio racionalno često i sna” „radom služio kreativnim nad često kontrolu odličnu imao je da sredstvom najzad, i, znanje čitaočevo tim se da

Ulaznica 236-237 98 Ulaznica 236-237 99 Da nije koja pobegla iz sobe?” iz pobegla koja nije Da broju?// na stvari sve ljubljena,// nam, li „Jesu bunar”: u skočim da „Moram zbirkenavedene pesmi uvodnoj u već zatičemo predmetima prema odnos Neobičan itd. šetnju u izvoditi se čuvar,moraju je im potreban šuma, sreću da imaju// žene, muškarce etc.” muškarce žene, imaju// da sreću neoprostivu „imaju one bežanju, sklone žive, pesama su stvari zbirci U Despotova. Vojislava pesnika – gradskog autentičnog „jednog „Čuvarstvari” pesme se (poglavlje „Novo doba”) glavni junak Psihopatak priseća 4. Isto, 140. 3. Isto, 139. Gradska narodnabiblioteka Žarko Zrenjanin, 2002),135. Despotov, Vojislav 2. narodna biblioteka Žarko Zrenjanin, 2004),148. Despotov,Vojislav 1. romane: je koje leđima”, svoje u asimilovao docnije način na neobičan na Despotov opružen „Vedro pesme stihove i OSVRT NA POJEDINE ASPEKTE POEZIJE OSVRT POEZIJE NAPOJEDINE ASPEKTE Ne bojte se... Stvari! Na svakiopasanšum. Vedro iskačem Čuvam stvari. Vedro opružen naleđima, tai azmj psbo et u stvaralaštvu u mesto posebno zauzimaju Stvari U autorovom proznom prvencu prvencu proznom autorovom U Vedro opružen na leđima, čuvam stvari... Stvari! VOJISLAVA DESPOTOVA Pa imisaojeinternacionalna, nesamostvari. Ko sesmejeuplakaru? , priredio Gojko Božović (Zrenjanin: Gradska (Zrenjanin: Božović Gojko priredio Romani, piei Gjo ooi (Zrenjanin: Božović Gojko priredio Sabrane pesme, 4 3 . U istoj knjizi nalazimo knjizi istoj U . 2 , plaše se svakog se plaše , rv mišljenje Mrtvo ea sapuna Perač 1

o dl j Jnš iei. eptv oel pojačava, donekle Despotov Siveri). Janoš je dela tog junak licu, trećem u pripovedenje (iz na prelazi pripovedanja se prvog formi u prilagođavanja uočiti mogu se najpre i tvorevinu književnu novu u mišljenje Mrtvo Naime, tu se ne radi o prostom prenošenju dela romana intervencijama. s autocitatnosti tačnije metode, vrsti paste nekoj pribegava prilikom ovom Despotov na evropskifestivaluVaršavi. pozvan umetnicima, drugim i Votoposom,Zverevim de čak ljubavi, te zbog nauke o upravoživotu beživotnih, Siveri i je, zajedno s Valsijovom minerala bića: drveta, trave, živih od načinjenim predmetima bavi umetnički se On romanu. navedenom u „Stvari” odeljka junak je „Smrt epohe”. balade iz odlomka uvodnog „autoru” Zverevu, Venediktu romanu romana tog liku u se pripisuju drveta pesnik”, svakog gradski autentični „jedan u je kojeleđima”, na opružen 1980. samabacilasadesetog sprata. robot prvi inženjeru rekao: zdravo!,je te da da se jedna dobri, stolica 25. marta ljudi su da smešno, tragično je straha. novogda iščitavamo: poglavlja marginama njegovog na tim, s izvor Uporedo i pretnja doba, novog i objekta, da bi se zatim ispostavilo da su one, kao relikti subjekta uloge zamenjene samo su da primećuju, ne ga problem). politički njihov čuje smeh, kašalj, rzanje, cerekanje nije i jecanje, prvo pomisli da prisustvo, Tajvana njihovo konstatuje s Psihopatak čarapa Berlinskog par kopija kao zida, (majica istorije potiču delove kojih iz prenose zemalja odnos, internacionalni živ u stupaju imena, poreklo, imaju romana junaka okružuju telo, na „otpadak koji ostaje”, dakle, takođe svodi stvar. Predmeti koji se koje doba novog probi generalnoj o Ne bojte se!”. Pošto ponovo razrađuje motiv o živim stvarima, živim o motiv razrađuje ponovo Pošto Janoš Siveri, pisac i službenik „Postbanke”, glavni NekolikoDespotovljeve„Vedroiz stihovapesme Pritom, on razmišlja o novom dobu, tačnije napisao mišljenju Mrtvom Jesen copy-

Ulaznica 236-237 100 Ulaznica 236-237 101 Dsoo s oeu svrm i oa pt dj da ideje put pošao i stvarima okenuo se Despotov i slovenačkePoputpesnika posledice. i reističkepoezije, Jasno je da je u takvom poretku izokrenut odnos uzroka nije potreban ili, još gore, tu je da bi služio predmetima. više subjekt kojima igru, sopstvenu u uvučene su koje rsoa potr kj j lšn oeoo atvo i aktivnog dehumanizovanog čovekovogsmislotvornog delovanja /.../”. lišen je jednog koja koji prostora slika postojanje prostora, zvuci sugerisala su „Ovi bi šuškanja...). lupkanja, sata, kucanje slavine, iz vode (kapanje zvukovi čine element U radio-drame. u obaoka istovremeno’ čovekagledaju da umeju Zverev, je pisao stvari, samo oh ’Svaka duša svakoj duši luftbalon probuši’, te Stvari! Ne bojte se!’. Istom „autoru” pripisuju se i stihovi: stvari... čuvam leđima, na opružen Varšavi:’Vedro u naći Venedikta Zvereva, jednog od naučnika koji će se takođe pretećim predmetima, ponovo,Janoš Siveri Okružen, priseća se slično. divnog stiha i velikog balet nožicu, igra visoku da ima kao čaša Mari, i Meri su stolice Desna, od u napravljene interesantnog delu laminog krzna i zovu se Dalaj se Leva i Dalaj novom u koje plakaru, u Perua, smeju samo iz Čizme sopstveni citat. obogaćuje tim, samim približava, podvlači, . oilv aaoi, Noia se – rdodaaa Vojislava 7. Isto, 98. radio-dramama o zbornik sećanje: – radova (Novi Sad:Centar zapolitičko dugo obrazovanje, 2000),96 na svet Uspomena Despotov: Vojislav „Neobičan u: Despotova”, Karanović, Vojislav 6. narodna biblioteka Žarko Zrenjanin, 2004),446,447. Despotov,Vojislav 5. oblike, različite zemlje porekla.” najrazličitije materijale od kojih su napravljene, različite kojepodrazumevapostojanja svog šarenilom mogućim svim obraćaju se mu ali preteći, obraćaju drame junaku se „Stvari razgovara stvarima. fizike, završnoj sceni sa u nuklearne profesor junak, glavni vremena novog proba si nvdnm lčjvm ztčm stvari zatičemo slučajevima navedenim svim U Svet živih stvari zastupljen je i u dve Despotovljeve , priredio Gojko Božović (Zrenjanin: Gradska (Zrenjanin: Božović Gojko priredio Romani, z 92 gdn, važan godine, 1972. iz sapuna Peraču 5

6 U radio-drami 7

rvm mišljenju Mrtvom Samo stvari, Generalna puta to nisu čizme iz Perua,od iz predmet točizme neobičan puta nisu nego i i sam jezik stvar. je I ovde se, da kao kasnije u činjenicu na ukazuje zapravo autor jezik” „Kosi fragmenata asocijativnih teksta, povezivanje različitihnivoa stvarnostiijezika. smenjivanje brzo apsurda, logiku ubrzanu dosetke,te poetiku ironiju, rečima, igru j piei d t psi „oit moćnu besmisao” „koristi i smisao produkuje pesnik tu da slabost jezika (Šum da bez ikakvih primetio formalnih Pavkovićrazlika, slobodno Vasa je pesmi, Vavilona) ovoj o Govoreći jezika”. otputuje naMediteran sasvojom jezik-majkom. da može i špijuna biblijskih starih reči, od je sastavljen engleskom?), na (mesa mita od dalje zagriza ne i vilice kavezuhvaćensobni jezik u divlji kojii pola je samo ima gazi „po zauvek istrošenom tepihu reči” koje ga čine, to da može jezika sobar da opipljiv toliko personifikovan, čak ovimopredmećen, u pesmama naime, je, On jeziku. samom i se dogodila transformacija zanimljiva stvari, u umetnosti:tamogdejebioBog,sadastvar. Despića, Đorđa mišljenju Jasno je, međutim, da Despotov naglašava nov prozora. poredak po i Boga između anlogija se, apsurdna uspostavlja kojima u završni stihovi, predstavljaju pesme pobožnom Vrhunac moli se čoveku-đavolu. koji onoga ulogu što u stavlja tako Bog čin, se religijski parodira zapravo ona molitve, tonu u Napisana mestu. svome na stvar svaka sapuna na Stvar. se, konačno, slika da Bitka, od Boga, prekoi Čoveka, civilizacije prenela prirode, sveta, središte nije više Čovek Sada, 1988),154. Novog zajednica Književna Sad: (Novi poezije, srpske mlađe hrestomatija sastavili,Pavković, Vasa i Pantić Mihajlo 8. nk see paau Ovoga plakaru. u smeje neko , drveta svakog Jeseni z v nvdn, aj ddt i o a pesmi u da to i dodati valja navedeno, sve Uz u o gang dvjg eia oi o „Kosog do vodi jezika divljeg i gladnog od Put u su što toga Pored iz „Bog” pesmi neobičnoj u je Otuda 8 . On u toj pesmi nalazi: pesmi toj u On . oživele sapuna Peraču Šum Vavilona: kritičko-poetska Vavilona: Šum Mrtvom mišljenju Perača

Ulaznica 236-237 102 Ulaznica 236-237 103 plastičan, poslednjanamenapesnikaunovom dobu. iskošen, sav jezik, – ravnicu niz survava se koji plastike zzv patčr tktang iznenađenja” tekstualnog praktičare izaziva da sve poezija prestala nije pa smislene, ponovo (1897), reči, takođe završne, smislene do Kerola početne Luisa od slova od permutacije još poznata „Iako u veli sam on Kako permutacijom. apsurdnom – postupkom pesničkim istim poslužio se autor dete, u žena a ženu, u čovektransformiše se gde porodice”, montažne „Obdukcija i Eva nastaje Adama u igru. Ciljigresuiznenađenje,zadovoljstvo isaznanje. još pesničku Despotov neobuzdanu prilično je u ušao da poezije Treningu je očigledno nizove, logičke u veštačkogjezika umetanje onog), umesto(ovo zamena („žena”), krajem zadatim sa nizovi asocijativni duhoviti i (Perač poetike stega knjizi oslobodio ušao uigru. tad narednoj tek u se pošto tek sapuna), ostvariti će Despotov Negrišorcu, prema rezultate, poetske Istinske nje. oko terena i poezije terena ispitivanju posvetio svega pre da je u toj zbirci evidentna mišljenje ukočenost i da se autor iznosi u njoj Negrišorac Ivan Despotova” Vojislava poezije iz 1978. godine. U eseju „Civilizacijski hedonizam knjige pesničkenjegove posebno a Despotova, neoavangardi, jedna je od bitnih odlika poezije Vojislava Gradska narodna biblioteka Žarko Zrenjanin, 2004),85. Despotov,Vojislav 1. ili psihičku zrelost pojedinca, autor u istoimenoj pesmi istoimenoj u autor pojedinca, zrelost psihičku ili tek početakDespotovljevog ludističkog treninga. PESNIŠTVA VOJISLAVA DESPOTOVA Kako trenirati/dresiratipoeziju/zmaja psaa Eouia rj ea” u oo od kojoj u jedan”, broj „Evolucija pesmama U Ako se pak imaju u vidu „obdukcione” permutacije, svojstvena tako iznenađenja, „Proizvodnja” Frazu „Nismo više deca”, koja ukazuje na duhovnu OSVRT NAPOJEDINE ASPEKTE , priredio Gojko Božović (Zrenjanin: BožovićGojko priredio tautologije, Čekić eiu tautologije: Čekiću 1 N t je to No . Trening

Ulaznica 236-237 104 Ulaznica 236-237 105 tai/ ueaa ko aua, tpnso e grad se stepenasto falusa), (kao bulevara narušava/ strani// dodatno severnoj na zarezu), (kao njemu „Prema sfere: misaone se deskripciji životne/ druge o iz kojapojmovima s poređenjem je obogaćuje reč grada, slučaju prvom „pomerenog” U zagradama. u istovremeno razaraju i asocijativno obogaćuju umecima slike uobličene pesnički se njima U ludizma. peotskog kulturna koda, svet „idealnog”i„realnog”. porodični dva sučeljavaduhovito i efektno obuhvataveoma i mikrokosmos slika šest u Despotov tri”. pola u gospođe u devet,// sa posla se vraća umorna službenica uzbuđene „Umesto – drugim. nečim zamene zamenjuje se igri nešto na zasnovana je koja „Umesto”, pesmi pojmova sačinjen od„gomileobjekataiuslova”. zadatih između lavirint (verbalni) pesmama i cilja (šargarepe) nalazi lavirint, s tim da je u navedenim podseća na dečju igru, u kojoj se između polazišta (zeca) ao gml ojkt i uslova” i objekata gomile nakon konačnomženikao zadovoljstvustorijuo „romanesknu pesama-asocijativnih obrazuje asocijacije polazišta kroz reč da je cilj predstavlja Despotovljev„žena”. slučaja i četiri sva u su ishodište a nizova, nazivi „Kafa” i poseduje detetu, o reč nije „Karakter: 250”! da pokazuju bukvalno stopala dužina i težina ruku, raspon grudi, obim visina, čija osoba procesa: tog preokretanja do bi komikedošlo kraju da na duhu, sloj mesto je Prvi gde tamo žene). tela „opisom” se nastaje bi standardnih reklo dimenzijama, niz po daje što tako podataka o fizičkoj/telesnoj građi odrasle apsurda, osobe (sudeći do dovodi 3. Isto, 60 2. Isto, 60. bi kako zadovoljstvom sa rekao Rolan Bart”. njoj na „namerno ženi, na Pesme „Kao” i „Možda” mogu poslužiti kao primer izuzetnoj Despotovljevoj u i lik glavni je Žena „Korpa za otpatke”, „Vrela supa”, „Pisaća mašina” 3 Ceo taj pesnički postupak delimično 2 Tkt e zaustavlja se Tekst . događaja koja su istovremena u železničkoj stanici, nisu na železničkoj stanici i u vozu, te iznosi zaključak da dva posmatrača. Kao primer navodi događaje kojikretanja se stanja odvijaju od zavisi simultanost da objašnjava on teoriju istovremenosti” „Relativnost sopstvenu poglavlju približi U relativnosti. i objasni čitaocu običnom pesničko svojevrsno ishod stanica, poigravanje Ajštajnovom teorijom relativiteta. železnička je Polazište dalje. korak otišao je autor Međutim, sveta. čime slika aktivan, apsurdna gradi pogled, i prvi na lirskogparadoks, statičan kroz se, vreme imamo isto u dakle, je Tu, koji subjekta bolnicu”). u me („Odvode dinamična druga a pesme”), kojih („Pišem statična od jedna je radnje, istovremene pesnički paralelne, dve isti odvijaju „trenira” se istovremeno se, bi Despotov reklo njih, od svakoj U postupak. kojima „Pišem i u me”, gleda pesme”, i mirno „Sedi bioskop”, u „Idem a zatimutičenaširenjeasocijativnogpolja. Insertacijom sluša)”... (kao i u „Bluzu (moždaza uliteraturu”) najpre stvara nedoumicu, žuri „veštačkih” izraza u „Autobustekst s logičkim tokom, autor i ovde sumnju. more) u dovodi (možda tekstu osnovnom u reč more”, („možda zagradi „možda u sluša”, „možda usamljen”, umecima itd.) onebičava i svaku se koja novac”), sitan traži i kondukterkarte povećavajućia cepa brzinu putevima, žuri („Autobus scena jednostavna opisna krajnje je pesmom Drugom uzdiže/.../”. slušanje) (kao// a e kuln pdstk oia anj, ovdć Ia Hsn kj u koji Hasan, Ihab klasifikaciji odlika neoavangarde, između ostalog,beležiisimultanizam. potvrdiće kasnije, godina ekspresionista. pedesetak i i aktuelan futurista je delima Da u godine 1910. posle se javlja načelo stilsko izgrađeno kao 20. Simultanizam zbivanja. u istovremnosti o njegovo ideju nametnuće veku komunikacije, tačnije moderne civilizaciji, sredstvima tehničkoj savlađivanje u lako prostora doživljavanje Novo 4. knjizi U Posebno su zanimljive pesme „Stojim na stanici”, Vre uisto me let jšan atj da nastoji Ajnštajn Albert Moja teorija 4

Ulaznica 236-237 106 Ulaznica 236-237 107 emm Soi n saii, oa b s stt togVojislava Despotova: setiti se bi mogao prilično poznatog Ajnštajnovog primera. Evo sad pesme stanici”, na „Stojim s pesmom Despotovljevom sesuočio i potom fizike iz ocenom udarilautačkuA’,opaža dajemunjaprvo azatimuB’). (O’)vagona iz učesnik dok vagonu, na B tačku i A tačku u udara istovremeno munja (O) stanici na posmatrača (za prolazu u voza iz posmatraju se kada istovremena ili funkcionalnu odvojenost (izoliranost)”. (Josip Užarević, „Simultanizam „Simultanizam Užarević, (Josip (izoliranost)”. odvojenost funkcionalnu ili razjedinjenost perceptivnu prethodnu njihovu na obzira bez kompleksu, onoričkom jednom pripadnost njihovu tj. povezanost, prostornu njihovu različitih perceptivnog čina) u jednom te nekoliko istom vremenskom presjeku pretpostavlja spoja (teksta, cjeline jedne okviru u procesa „kao ili zbivanja događaja, (disparatnih) simultanosti/simultanizma Definicija 6. Gradska narodnabiblioteka Žarko Zrenjanin, 2002),100. Despotov,Vojislav 5. vremenu. Naprobije,dakle,čitaočevapercepcija u kad bilo odigrati se su mogli simultane, kao opisuje Despotov koje Događaji istovremenosti. viđenje novo utemeljuje se kojim teksta od polazi što tako pesmu, u da se Despotov opredeljuje za i „prevođenje” je simultanosti Zanimljivo metajezičnost simultanošću”. „manipulisanje umetničko karakteriše simultanizam dok sveta, mentalnog i fizičkog iz činjenice na odnosi simultanost vidu u razliku imati između simultanosti pritom i Valja simultanizma, istovremenosti.pošto se pitanjem se bavi pesma sama a primera, Ajnštajnovog iz „pozajmljena” Plićaku. Stojim nastanici. Stižem namore.Stojim nastanici.Kupam seu Gledam kroz prozor vagona. Stojim na stanici. Stojim na stanici. Voz kreće. Stojim na stanici. Daje signal.Stojim nastanici.Ulazimuvoz. Šetam po peronu. Stojim na stanici. Otpravnik STOJIM NASTANICI eo o e rdj šou ari s odličnom sa završio školu srednju je ko Neko Kao što se vidi, scenografija je delimično je scenografija vidi, se što Kao , priredio Gojko Božović, (Zrenjanin: Božović, Gojko priredio Sabrane pesme , 5 6 . pretvaraju upokretne” tehnike koja nam je urođena i bioskopa koji nam je dom, pomoću se, kojeslike proste nalaze stvarnosti kadar,u tako se, po kadar razgledamo lagano trake filmske jelimijerovska; sa kad kao percepcija kamere, filmske eseja iz odeljak pitanjem: „Mozak posmatrača konstruisan Možda je na principu nalazi. se „Hladna noćna demokratija” kom može dovesti u vezu s ovim na mestu kreće ne u se zapravo a dalje, tako i kući se vraća prvom redu, u sedi kartu, kupuje oblači, se koje ili „ja”, nalazi, drugo ne se kome na mestu u se kreće i bioskop u je, ko pitanje ide nepokretno koje„ja” lirsko bioskop: se u otišao dakle, postavlja bioskop”, u „Idem pesmu e ea jbva rm. otat zeu užurbanog, između Kontrast drama. ljubavna cela se odvija pesme ravni drugoj u me”) scene gleda zamrznute i mirno statične, („Sedi od razliku Za mirno me”. „Sedi gleda pesmi i u je ostvaren radnji nesimultanih niti u onom u kome se ne nalazi” ne se kome u onom u niti nalazi, se kome na mestu u ni se kreće ne kreće se što „Ono glasio: je paradoks Zenonov taj Diogenu Po se”. kreće ne kreće, „Telose aporijom kojeZenonovom sa i spretno „manipulišesimultanošću”. veomazapravo Despotov pesme” „Pišem i me”, gleda i mirno bioskop”,„Sedi u „Idem pesmama u i kao pesmi, toj U ravni. vremenske iste delovi biti nužno dva moraju pesme ne svet da književni pokaže jedinstven da grade koja teži događaja primer, taj na verovatno, se, oslanjajući Despotov, a nisu, to istovremenim, smatrali (Zrenjanin: Gradska narodnabiblioteka Žarko Zrenjanin, 2003),95. Despotov, Vojislav 8. 1984), 76. 7. Sveučilišta uZagrebu;NakladaSlap,2001),43. FilozofskifakultetVojvodić (Zagreb: Jasmina i Flaker Aleksandar urednici u vremena”, , (Beograd: Beogradski izdavačko-grafički zavod, izdavačko-grafički Beogradski (Beograd: Elejaca, Fragmenti airžnj knrs imđ prlli, ali paralelnih, između kontrast Najizraženiji Navedene pesme mogu se na neki način povezati dotad se su koji događaji da utvrdio je Ajnštajn iutnzm Zgeak pjonk utr 2. stoljeća, 20. kulture pojmovnik Zagrebački Simultanizam, piei Gjo Božović, Gojko priredio eseji, drugi i pas Vruć 8 . 7 . Kada imamo u vidu u imamo Kada .

Ulaznica 236-237 108 Ulaznica 236-237 109 o Dsooa mž s džvt u luu navedene ključu Bergsonove u definicije komičnog. doživeti se može Despotova, kod (pesništva) duhovnog i trening) (bolovi, telesnog sfere Približavanje ličnosti. neke životu unutrašnjem o reč je kada fizičko onda je što ono ističe događajem nekim se komičnog” Anri Bergson navodi da se smešno javlja kada što značenju o „Eseju čitalaca”.U pokušaj „Poezijaje pesmi slično), i „Povraćam” uvodnoj sprovedenu postupak na podseća umnogome stomak”, me me „Boli („Boli glava”, momentima pisanja telesnim čin izrazito duhovni sa se povezuje pošto pesme”, daju „Pišem u i pesmi svakako je postignut efekat pesme Sličan efekat. toka komičan krajnje smirenog i dramatičnog a ia u o v oit rziia srg odvojena, strogo i različita odista dva zapravo nespojivo drukčija sveta)...” to su bila (a društvu Veljka Petrovića ni društvu Todora Manojlovića kolačiće.) ugroženesklanjali diskretno brže-bolje bi kelneri brižni on, onako kratkovid i nikad ne hitajući, izdaleka pojavio, pojede i drpne ukrasne bademe i čokoladom obložene orahe: kad bi ne se brzo mogavši krišom njih ne pod sa da ’Moskvi’, savladati ’minjoni’ se istoj zvane onoj u kolače zvonom malene staklenim one merkao je plen, dobar ispitivački na vagone, sad kao (Takoisto uzmicao. im nije i nade najviše sa života radosti sitne voleo je vagon, bezmerno ukrcati: vredelo se bi koji u se šećkajući prepunim peronom i oprezno odmeravajući polagackobezbrižan, neobrijan, košuljomizgužvanomi pojavio u svečanom crnom odelu, ali sa prekjučerašnjom „Todor Manojlović se, razdragan i spreman na doživljaje, godine: 1928. proleća s Beograda Sad Novi u matine književni na iz vozom putovanja zajedničko evocirajući Mladen Leskovac u jednom od svojih memoarskih eseja, Natalija LUDOŠKI 1. je štedro iskazaoispisujućistranice i straniceteksta. Leskovac njima prema Respekt knjižari. Cvijanovićevoj uspostavio pismom 1923, s Isidorom upoznao 1925/6. u kontakt prvi je Petrovićem S trajanje. zemaljsko svoje Isidoru Sekulić”, njegovi saputnici s matinea okončali su (Novi Sad,1988),348–349. Mladen Leskovac, „Sećanje na Isidoru Sekulić”, u: STARA, NEPROMENJENA SIMPATIJA aili koi ooa aolvć nčno je načinio Manojlovića Todora kroki Zanimljiv Godine 1971, kada Leskovac notira „Sećanje na „Sećanje notira Leskovac kada 1971, Godine [...] Osećalo se da Isidora Sekulić ne pripada ni Todor Manojlović 1 Srpske književne teme,

Ulaznica 236-237 110 Ulaznica 236-237 111 Crnjanski.” ni neće verovatnoto, ne što kao pristanem, da [...] mogao bih to adejktiv!), lepi taj mnogo baš opravdava ne Vojvodine me razumeti i sa nama se složiti.” I još: „Što se tiče nema. Jaz je između nas i suviše veliki. Ja mislim da ćete ona izlaza drugog modernima; predstavljaju nama, među kojui gospodina tri reakcijama među bira da ima dostojna zaista to imena toga prava, što jedna ni kao ima da trebalo zajednice bi ne L.] nikakve imamo N. da prim. možemo [modernisti, ne mi Petrovićem V.(eljkom) i Jakšićem Miletom Stajićem, Vasom g.g. „Sa Vasiljevu tome: O jasna. je Manojlović piše, početkom aprila 1922, savršeno tada, sceni, prestoničkoj aolvć Bord 2/V 1928” 26/IV Beograd, Manojlović. posvetom: s je pesnik knjigu poklonio prilikom Leskovcu tom Verovatno znanci. dobri novosadskog već renome, književni vreme stiče tek Leskovac, Mladen U Manojlovića, od mlađi godina dvadesetak kad, matinea moderniste. međuratnog doživljaju o svedočanstvo publikovano Leskovčevo je 2002), 57; 2. prilike, književne novosadske tačnije vojvođanske, na e ekvc aiai mđ suetm kj j pisac je koje čašćavao u„Boemima” ilikod „Dvajelena.” studentima među Mogao i zaticati umetnika. prekraćivao Leskovac se razgovore dokolicu prikrajka student iz sivački osluškujući je dok ranije, godinu koju upoznati mogli se su da otkriva „Moskva”, Hotela kafani u iskušenjem sitno-slatkim šarenim pred 4. Isto, 41–42. 3. Isto, 49. 1922. dojuna1923.godine. marta od (Zrenjaninu) Bečkereku Velikom i Sadu Novom u izlazio je koji Radovan Popović, Radovan oseaia doa ovđnkh iaa na pisaca vojvođanskih odnosa Konstelacija Skica za portret Todora Manojlovića pak, jedino pak, Manojlovića Todora portret za Skica Razvrstavanje na stare i nove, reflektovaće se reflektovaće nove, i stare na Razvrstavanje Mlada Vojvodina (koja, prema onome što mi vi o njoj pričate, njoj o vi mi što onome prema (koja, . Vjoasa omladina Vojvođanska Vojvodina... Mlada 4 M Lso, a srnm rjtlsvm T. prijateljstvom iskrenim sa Leskou, „M. , (Zrenjanin, ManojlovićaTodora, život sveta: Građanin je zapravo Vatrometi iBajka oAkteonu Nova Vojvodina, časopis Vase Stajića 2 Sia Manojlovića Slika . pesniku Dušanu 3

očito su očito Mlade – naBegejuc’estnotregranderivièreici)...” o sebi? kažemDosta sam usamljen Ti ovde u da Tomima (Euksinograd? „Šta piše: 1950. Andriću Ivi Zrenjaninu. bio oduvek Petrovgrad), tesan, poslednje decenije života provodi u (potonjiposleratnom Bečkerek Veliki je kojem sveta”, „Građanin grad. rodni u prestonice iz je član njen i autor, okupacijom zadruge osiromašio, bez posla i književne građanskih prava, prognan pod Srpske uprave Komesarske bonvivan, nekadašnji doba”, Leskovac„novog ideale u i veru i Petrović odanost iskazuju Sekulićeva, pregalaštvom Dok ikad. nego dalji matinea novosadskog s skupini književnoj šarolikoj je događajima”, dnevnim s i sebe oko ženama i ljudima starim sa nego bronzanim kipom, sa i cvetom, sa i olujom, sa jutrom, za pridobijen je je načela. uvelikostajićevska daleko već Ali, Gimnazije, Matici. u somborske sporova od suplent doba to u 91 gdn. aag poi nea nalazi njega, protiv ManojlovićevogRadovan Popović, Harangu godine. kratkotrajnog 1931. Letopisu u uredništva i srpskoj vreme Matici u mandata sekretarskog u naročito 9. Glavni urednikjeŽivanMilisavac, ačlanredakcije jeiŽivojin Boškov. 2008), 16. radova zborniku i izložbe 8. Manojlović: „Todor godine 1928. (Zrenjanin, 2001),20. iz Kašanina Milana Vatrometi iBajka oAkteonu ogled Videti 7. 6. Isto, 77. 5. Isto, 80. njene upravnik srpske, redakcije Matice član i Biblioteke, odbora Upravnog iuioi i ea m d bse ao rvdl nešto prevodili rado biste da mi rekao i Milutinović Kosta dr mene kod je Tošo,Bio „Dragi Manojlovićem: s on meni išta pomogao. Čudni ljudi!...” Čudni pomogao. išta meni on je kad najzad, takoi, on radio je dobro „Šta Stajiću: piše o Manojlovićevu molbu da mu pomogne, Veljko Petrović rm hoooii Tdr aolvć 18–98” dtj katalogu u datoj (1883–1968)”, Manojlović „Todor hronologiji Prema oiu aa aie Mae Lsoa, član Leskovac, Mladen ranije, dana Godinu 7 nakon Drugog svetskog rata, Manojlović rata, svetskog Drugog nakon 5 instruisao je Vasa Stajić. Oglušujući se dvk ualei kj vš žv s živi više koji „usamljenik Oduvek (oi Sad, (Novi sveta, građanin Manojlović: Todor ” u knjizi u ” Letopisa, Kritičari i pisci o Todoru Manojloviću Todoru o pisci i Kritičari 9 obnoviće kontakt obnoviće 6 Mladi Leskov ac, Mladi 8

Ulaznica 236-237 112 Ulaznica 236-237 113 Ogledi druge – afirmaciju srpskog nacionalnogsa bića. Nijea slučajno štookupacije, sunegaciju prvobitno strane jedne sa značila objektivno, je, ona Srbiji, komeobziromu trenutak političkepojavila,na na se tj. prilike ondašnjoj u umetnosti i književnosti iz odbrani naroda iz koga je potekao njen autor, Manojlovićeva knjiga svoje i objavio 1944. predgovora za eseje Jele Spiridonović–Savić Jele eseje za predgovora Doroteja”; i („Herman 1943. objavljenoj knjizi predgovora pisaca od jednog Stefanovića, uz i, prevodioca kao čelu se nalazio Svetislav Stefanović. Zadrugina izdanja beleže njegovo ime Beogradu i bio član Komesarske uprave Srpske književne zadruge na čijem 12. Sad, 2000),158–162,autor odredniceDušanPopov). na univerzitetu. (Videti: od srpskojtada bavi se arhivskim i muzealoškim u poslovima sve do dobijanja službe saradnje zbog je kvislinškoj ga štampi. U državnu službu primljen je nanovo kažnjavanje tek 1948. godine, i osudio za časti Sud nacionalne protiv Prodanovića, prestupa Jaše ministra prijatelja, ali zalaganje na kazamata iz obziraBez okupatorom. s sarađivao je je da optužbom pod uhapšen 1944. a pušten Šmausu obavezan na saradnju u Alojzu Zahvaljujući nepouzdan”. nastrojenim levičarski prema odnosa učenicima ostao zaštitničkogje bez službe zbog i dopao Glavnjače a s kvalifikacijomkomunizma „nacionalno , potpisao nije pritiscima pod Ni Beogradu. u gimnazije muške Aleksandra „Kralja gimnaziji interese svoga naroda i nacionalne kulture. nacionalne i naroda svoga interese o ogrešio nije rata, tokomdelovanjem svojim se, on ni aolvć, 92 pezo ertrto Mtc spkj bo urednik bio i srpskojLetopisa Matici u sekretarstvo preuzeo 1932. Manojlovića, skupa svi baš 11. slučajno – Milutinovića K. Beograđani).” Radovan Popović, Građanin sveta, 86. g. iznad stoje koji visoko – pisci uvaženi nedostižno i zaslužni ti su da je (Zanimljivo Ristića? Marka u objavljujem ’hvalim’da i Mikića Dušana da i Mladenovića Ranka Bogdanovića, Milana g.g. usudio se sam da zločin: skupštinom užasni pred obelodanjuje moj mržnje, transu nekom u kao i srdžbe od kaže,pr./imer/,na Milutinović tona sav K. g. kada izbezumljen, zapenušen 10. Kostadr Milutinović. – književnik i istoričar godina, tridesetih Manojlovićem s Matičara sukoba aktera najžešćih od jedan no drugi, niko posredovaće, prijatelja predratnih dvojice između veze obnavljanju U predloge,” godine. vaše 1949. janura i 26. Leskovac je mi saopštio Maticu; za edšj otaćn protivnike. ostrašćene negdašnje Milutinovićemje Manojlovićemnad zbližila nad i i vlasti Manojlović je tokom rata predavao u Školi za primenjenu umetnost u umetnost primenjenu za Školi u predavao rata tokom je Manojlović Dr Kosta Milutinović sin je dr Nikole Milutinovića koji je posle Todora posle je koji Milutinovića Nikole dr je sin Milutinović Kosta Dr skb s jm ie aolvć u Manojlović piše njim s sukobu O bili naslovljeni bili (1933–1935). . „Budući da je sva u sva je da „Budući umetnosti. i književnosti iz Oglede Afirmacije Leskovčev predratni kolega u novosadskojMuškoj u kolega Leskovčevpredratni Prosvetnom glasniku. Na kratko je vraćen u službu, Enciklopedija Novog Sada, MIL–MOB, knj. 15, (Novi zld nm a upl pdaa kptr. S okupatoru. podvala uspela kao nam izgleda 10 ”, Kosta Milutinović, od 1941. profesor je IV je profesor 1941. od Milutinović, Kosta I”, Odmazda posleratne zaslepljene . Tim nazivom autor nazivom Tim prikazi). eseji, (studije, Pravdi 11 Susreti „Lirika”; a n Manojlović, ni Kao kor 1933: oktobra (1944). U Zadruzi je Zadruzi U (1944). Pandora”), i pisca i „Pandora”), radove. Letopisu, 12 Leskovac, ie mu piše Apel protiv Apel Ša a se da „Šta Geteovoj Ogledi aa u kk vl Dšn ai, ooa Manojlovića, Todora kužnim”, smatrali Matić, „mnogi Dušan veli kako su, kada 156. Pismodatirano 25.juna1950. Leskovca”,u 15. 14. Navedeno prema knjiziRadovana Popovića Građanin sveta, 103. 153–154. Leskovca”,u „Srdačno Vas pozdravlja Vaš bih Mladen Leskovac”. koliko uobičajenim: završava a se Pismo stihove;vidim!” ih da pišete voleo tek li da radite. znam: li da da bih i Voleo radite, šta interesuje me mnogo pisali; mi biste kada „Voleobih čitamo: redovima završnim U pisca. (Reč je o ideološkoj kritici Krešimira Georgijevića.) svesci da spreči „ispad” jednog recenzenta koji se u januarskoj posao.” neki da neću Dalje, vajka se Leskovac se kako zbog odsustva nije prilika, mogao Vam da neka pomognem ukaže da propustiti 1949. tokom se „ako Ipak: zaključen. je već plan godišnji izdavački – Manojlovića integritet. očito,dovodine moralni njihovi pitanje profesionalni u 13. br.Ulaznica, god.XXVI, 131,132,133(jul1992):67–76. u: videti tome o (Više kasnije. decenijama objavljenog a rata, tokom nastalog nečovečnosti, usred Čovek piše Luka momentu, Hajduković u tekstu o humanoj dimenziji Manojlovićevog ciklusa tom poštovanje,” zaslužuje koja u moć moralna i uniženog tvoračka njegova manifestuje i potlačenog naroda, srpskog u književnosti se da okupatoru, svega pre pokaže, da želeo upravo sumnje, nema je, hartiju). Manojlović se obraća mlađem prijatelju s „Dragi bz nje.” bez i R-1, kartom sa život, čemerni današnji olakšamo malo nam Vam da pa trukovati, moglo da se bi što pošaljete gledajteštogod zaboravljajte: „Ne rodbine. od živi pomoći prihoda, bez koji, piscu egzistenciju olakša da nastoji istrajno prepiska, ova svedoči Vojvodini, i Sadu od klišea. iio Nnn „auaa im Tdr Mnjoia Mladena i Manojlovića Todora pisma „Sačuvana Nenin, Milivoj Mladena i Manojlovića Todora pisma „Sačuvana Nenin, Milivoj pmntm im, bvšaa Leskovac obaveštava pismu, pomenutom U Najuticajniji učesnik književnog života u Novom u života književnog učesnik Najuticajniji Letopisa Matice srpske Slučajna knjiga : Slučajna knjiga : Slučajna 15 ea duo nbvjj „sa” (kafu, „espap” nabavljaju drugom Jedan kolaž o Todorukolažo Manojloviću Todorukolažo Manojloviću oe urd eoensi (1940–1944)”, nečovečnosti usred „Čovek 14 posesiv „Vaš” značio je više „Vaš”je posesiv značio oea” prognanog o „očešao” (Zrenjanin, 2006), (Zrenjanin, 2006), (Zrenjanin, 13

U doba

Ulaznica 236-237 114 Ulaznica 236-237 115 rvt jš sb, ee ai ee erlk potpuno neprilike neke uzaludne.” radi mene sebi, ne i i stvar još tu pravite za zauzimate ne dalje se da molim i Vas Stoga trud. izgubljen to je da mislim ali dobiti!), ste mogu ne što je što žalim zahvalani (– meni Vamo studiju kritičku onu sam napisali „Iskreno napora: i uloge pod političkim pritiskom. očito je jesen Leskovac u zamire. No korespondencija Tena. 1950. Ipolita prevodi da Šou, Bernardu o piše da prevodi, ga da i spreman je Manojlović Jokaiju, Izdavačko odeljenje Matice srpske naručuje esej o Moru nedostaje: ne ideja i planova – Dobrinoviću Peri o esej rmćt sub, l oao ao e rmj i ostali devetom,na koloseku.”recimo, i ostalo primaju sve a glavno, je književnost je Vam kako da književnici: onako ali službu, primićete Summa summarum: mislim da im tako, otvoreno kažete: kancelarišete. kancelariji u da opominje Vas da usuditi Kada budete član udruženja književnika, niko se neće ni treba, sinekura više. što uradite Vamai radite da soba, mirna topla, naravno: propast. je kao drukčije vredi sinekura, mesto to „Naime, Biblioteke: zrenjaninske dalju saradnju, savetuje da ne prihvati mesto upravnika Letopisa sveskama dvema prvim u će izaći Dobrinoviću, o ogled 1950: 12. 29. pismu izveštavau Manojlovićataksativno, tok o čemu, uz čestitku za Božić i Novu godinu, Leskovac, dohvatite, šta god god čim zahvatite.” i maljem, čekićem, kujte nego plameni, oganj gasite ne pisanje, se Vam osladilo a hartije, imate već Batu, Vladu,Boška,Bogdana... prijatelje”: „naše pozdravi da zaboravlja ne i Lescaut” 18. Isto, str. 168–169. 17. Isto, str. 166. Datirano 14.decembra 1950. 16. Isto, str. 159–160. Pismood27.jula1950. za Manojlovićeve planove, pomišlja da bi prešao u Novi u prešao bi da Manojlovićeveplanove,pomišlja za vsa j i aolvć ekvee nezavidne Leskovčeve Manojlović i je Svestan Leskovacovidijevskepisca „poštobodri sudbine: za 1951, akontacija je uplaćena, podstiče ga na 17 o svr pčnu a ormj pozitivan poprimaju da počinju stvari No, 16 Dok Manojlović priprema 18 Raspituje se Leskovacse Raspituje pozdrave, izrazite imojenajiskrenijedivljenje”. najlepše moje uz Gospođi, Vašoj da molim suflea, Vas koji ekskiznijeg za mnogo još ekskiznog onog i onog vina rubinastog sećam se, asocijacijom, tu „i najprirodnijom piše: sladokusac, stari 1953, februara 18. od pismu U posećivali. i susretali se su lično Vinaverom.I s susret njegov i udesi da voljan Sad, Novi u Manojlovića pisati svoja literarna vospominanija”.literarna svoja pisati 25. Isto, 194. Datirano 18.februara 1953. 24. Isto, 197.Pisano13.jula1958. 23. Isto, 185.Datirano 29.marta1951. Leskovca”, 180.Pismodatirano24.februara 1951. vremenu.” negospodstvenom ovom u gospodin, svoj i sekiracije, svake od mirni ste ali to dosta, ni da mnogo, nije „Znam honorara: od živeti i pisati Zrenjaninu, u ostati bolje je da smatra no pomogne, da je voljan Sad, 22. Popović, Građanin sveta, 127. su Todor Manojlović, Nikola Trajković i Borislav Mihajlović Mihiz.” Radovan primljeni članove nove da za Sarajevu, u aktivno godine 1951. novembra „počeo početkom plenumu, na kaže, i Jugoslavije Todora književnika je, Savezu prosleđena najzad, jer je Molba Udruženjaradi”. da, člana Beogradu za u primi Udruženja Manojlovića odbor Upravni moli Srbije 21. 20. Isto, 173. 19. Isto, 173. književnom večeru u Bečkereku u večeru književnom pristiže napiščevuadresufebruara1953.godine. da počinje koja penziju, Manojlovićevu za Leskovaci se oe a tke aj obaviti.” valja takve kao koje sa mišljenjem dostaviti dalje. Sve su to sada formalnosti, molbu onda ću Ja dalje. ništa pitajte ne a treba, tako – potpisati, samo to ćete Vi Srbije. književnikaUdruženja napisaću Vam i sveska, poslati molbu kojom januarska ćete tražiti prijem u izađe članstvo kada dan, koji „Kroz najavljuje: 1951, januara 22. datiranom pismu, istom U T peiie enm t pse – ev čkm a ih da vidim!;” čekam jedva – pesme, poprište”; te i na jednom izađete prepišite „Ta da se spremajte i radite „samo Manojlovića je primljen u udruženje pisaca, udruženje u primljen je Manojlovića Mae Lsoa, ie ovđnk skie duej književnika Udruženja sekcije Vojvođanske ime u Leskovac, „Mladen iio Nnn „auaa im Tdr Mnjoia Mladena i Manojlovića Todora pisma „Sačuvana Nenin, Milivoj ekvea im pn s iprtv: „Na imperativa: su puna pisma Leskovčeva 23 nć Vs utt d imglie moraćete izmigoljite, da pustiti Vas „neću 20 morate nvmr 1951. novembru U 24 Poziva LeskovacPoziva učestvovati”; 21 a založiće a 25 19 22

Ulaznica 236-237 116 Ulaznica 236-237 117 4. februara, Leskovac će o svom tekstu: „Sasvim ću Vas ću „Sasvim tekstu: svom o Leskovacće februara, 4. eu.” pš Leskovac. piše Vašem delu...”, prema poštovanje i simpatija nepromenjena i u poziv stara meni u pismo, je da tj. onakoshvatitekakotreba, njemu, ovo da bih („Voleo Leskovcu. samom 30. Isto, 175. Pismood1.februara1951. 29. Isto, 173–174. Leskovca”, 158.Datirano 27.jula1950. 28. Slučajna knjiga:kolaž oTodoru Manojloviću (Zrenjanin,2006),123. 27. 26. Isto, 196.Pismood13.juna1958. etk itrsj – o anm alv n mogu ne pre da je vidim!”, što Dakle, bidne? naslovu da to će časnom šta zamislim da po prosto – interesuje žestoko a oio pozvanosti.” reći toliko mogli ga sa bi koji malo je ih da smatram mišljenje; merodavno Vaše čuti želeo bih Žarko zvati. se će tako književnosti: srpskoj u nema Januara 1951, Leskovac najavljuje svoj „lirski esej kakvih izražavaju svoje zadovoljstvo.” način taj na i da kao veka, 19. i 18. reči traže – ’uspale’ deca arhaizmima, kao se onda dobro, krenu stvari „Kad latinskom. i – blagoglagoljivosti francuskom na ispisanim pasažima slavenoserbizmima, u senzibiliteta; uživaju bliskost prečanskog otkriva obojica prepiske starog njihove jezik Već izdanaka književnosti... mađarske poznavalaca građanstva, epohe, međuratne dinamične poznavalaca aktera scene, umetničke poliglota, svetske i domaće širine: Manojlovićeve pisaca sa uživanjem (– i poukom) isto kao i onaj o Petefiu.” o onaj i kao isto poukom) i ga (– sam uživanjem čitao sa i odličan, sasma je poeziji Građ. o „onaj eseja dva Manojlović Pohvaliće Manojloviću. Todoru i prosleđuje Leskovac Mladen 1949, knjigu izišlu eseji, svoju i Članci prvu Tako, komentar. mišljenje, traži kojeg od se čitalac sabesednik, kao i ali pesnik, esejista, iio Nnn Peik Tdr Mnjoia Maea ekva, u: Leskovca”, Mladena i Manojlovića Todora „Prepiska Nenin Milivoj iio Nnn „auaa im Tdr Mnjoia Mladena i Manojlovića Todora pisma „Sačuvana Nenin, Milivoj rjtlto veenm icm moue i imponuje piscem vremešnim s Prijateljtvo Dragocen je Manojlović kao saradnik: prevodilac, 30 otpisuje Manojlović. I u sledećem pismu, 29 26 Clej sek mđtm me međutim sveska „Crljenja Usiu ml j u o vreme to u je malo Uistinu, ) – svesci Crvenoj u Beleška 27

28

vjm oetm.. Leskovčevoj O bolestima... o svojim pišu knjigama, poslatim na zahvaljuju potrebne, su im koje publikacijama o pišu Leskovcu Sekulić Isidora da i njega pročitate.” njega i da beogradske broju januarskom smela ’Književnosti’ izaći „Uće dosta moj esej o nastavlja:Zmaju; vidite, ne bi mi bilo I štokrivo stvar.” kao Dakle, razgovaramo... i toliko i Zmaju o sebi, čak Zmaja o dovodim u kolikosvoju sobu, u govorim ponoć, tu ja književnosti: siromašnoj našoj u postoji ne esejukakav esej, lirski Toje mome svesci. Crvenoj o pišete mi da moliti ozbiljno 31. Isto, 177. Tako je često ravnodušan prema velikojprema’Tako frazu:ravnodušan čestoopasnu?!) je takoVašu onu pozorna Samo, čega. mnogo imao bi da samom slavljeniku (Kišu) sad neću da Vam govorim – ma O – girlande. isprekidane i isprepletene znalački fine, u faktično hvataju se snovi i ozbiljno, i zaista polazi onda tu E, Zmaju’. o knjigu napišete ’da odlukom onom tek malo uopšte teško, sporo polazi. Stvar – dijalektičarski; izgleda meni – počinje zaista i apstraktan suviše malo izgleda mi deo uvodni prigovor: koji i poverim. narafno Vam sada, da A mogu snohvat.) (o njoj o sad za što najlepše i odmah je to i radi; tu se čemu o dobro znate da même!) maître du langage du user (pour Vašoj snohvatici toj po baš vidim znate, već Vi ali – mi bi dok mi, hvala račun, svojsvoj, za takoda, blistavoi rešio; Bogu, za i, problem, postavio Marsel komplikovaniji je ga što teži, nego mnogo mnogo, jedan pretstavlja uopće) Srblje, nas, za (mislim sport suftilni i potrazi za izgubljenim vremenom...’ Samo za nas taj ’u lepi žice: srodne gajene prisno i tiho vremena nekog od već moje neke u je dirnula lično mene ali zoni; našoj u besprimerna, je, neobična Zaista, kosnula. ipak čudno je stvar,me na pripremali pomalo me ste Iako 2–3–4... barem reči, biti komemora o rouge, Vašcarnet stvar je Manojlović piše 20. februara 1951. godine: „Da, ali glavna pismima –nematraga.) lm o sj d kjg e ekvu ao stalo jako Leskovcu je kojeg do eseju o Elem, 31 (U isto vreme, Veljko Petrović i PetrovićVeljko vreme, isto (U Belešci račun! – dok – račun! lični njihovim u eek u Beleška

Ulaznica 236-237 118 Ulaznica 236-237 119 , a dve godine ranije Borislav Mihajlović Borislav ranije godine dve a dvojnika, moga objavljuje 1958. predgovorima; Manojlovićevim roman Jokaijev i za člana saradnika Matice srpske; Matica 1951. štampa je Savezknjiževnikaizabran Jugoslavije,u osim godine, početkom 1951. njegov povratak na književnu scenu; te bi izazvalo mučne lakune u mojoj ’povesnici’”,mojoj u lakune mučne izazvalo bi to a drugog), onog i Crnjanskog samo (ne izostavim da bih morao epohe Međutim: književne te Beogradu. imena (važna) literarnom „poneka u deceniji četvrtoj i godine. čovek hrabar i pošten)”, tvrdi Leskovac, 21. marta 1951. samo biti može,treba i – danas se podosta može.već A Glavno je da počnete, da kažete za sada onoliko kolikogospodi. rečenoj o se i reminiscencije zaključiti i dopuniti, i nastaviti, i moći uskoro ćete da verujem Ja prećutati. sada za može što-šta se Ali itd. itd, Bogdanoviću, M. o Crnjanskom, o govoriti jasno i puno možete Ne znam. danas još o svima ličnostima se možereći Ne puna lenosti: istina. svoje Pa – zamerite!ne ne može, – odbranu u i vremenu. možetešta Znam pišete,pa ne svojuda (u odbranu reći svome ste o govorite Vi da i pozvani prvima iko, među „Ako Bečkerek... stari Vasiljeva, Dušana na posleratni i međuratni umetnički i sećanja književni Beograd, Manojlovićeva vapije: Leskovac čim za ono na potpunopravona žalost, itačnorekli!” ste, Vi jer – dušu? spasemo mu da kakotu pa E poeziji... 34. Isto, 184.Pismodatirano26.marta 1951. 33. Isto, 182. 32. Isto, 178-179. rz Maea ekva a aolvć: sj Peri o esej Dobrinoviću Manojlovića: objavljen u o za kazuje Leskovca prepiska Mladena pojedina krnja brizi ovako Očito, i ali sporadična. nedostaju, kasnije pisma godine, 1950. 1951. tokom je i Najintenzivnija smrti. piščeve do sve Manojlović. Prustovska „potraga” mogla bi se odnositi upravo rpsu e ekvc Mnjoie vodio Manojlovićem s Leskovac je Prepisku 33 Manojlović bi voleo da sredi uspomene o trećoj , a 1955. Adijeve pesame s pesame Adijeve 1955. a Novi spahija, Letopisu Matice srpske 32 34 označio je otpisuje Pesme ooa aolvć uee kjg o Kostiću.“ o knjigu u unese Manojlovića Todora odlučeno odseka njegov prihvati Književnog se da sednici na je da „javlja briu aoa Ksiu ioau Stojkoviću, je on 1920. javili se su koji pisaca svih Od Manojlovića. Todora Živoradu pitanje je To muči. me koja Kostiću jedna stvar „Ima piše: zadruge, o književne Srpske sekretaru predgovor radova reviziju na zborniku šaljući septembra, Početkom Manojlovića. piscima, navedenim među živog tada o jedinog ogrešiti se će da strepi Naročito Manojlovića. Todora Jovanovića, Slobodana Stefanovića, Svetislava oprezno Leskovac Mladen tekstovi zbornika pitanju u su kada istupa proskribovanih pisaca: godine, priređivač 1960. Kao Kostiću, Kostića. o Laze delu o građe kritičkeizbor načiniti primer,trebalo Na je moglo. kada afirmisati Manojlovićevo delo. Katkad, bez njega se nije naročito u Srpskoj književnoj zadruzi, valjalo je dozirano između dvarata. njegoveantologijuje u uneo pesme Mihiz 36. Isto, 175,176. Srpska književna zadruga,1982),174. Stipčević, Svetlana Videti: 35. savesnog priređivača. naporima zahvaljujući Kostić, Laza zborniku u osvanuo je znameniti Manojlovićev tekst „Novi sjaj Laze Kostića“ ie ršaj mž d bd i nk oldj kazne poslednje znak grešnikuʼ.“ i bude da može praštanje tiče lično ʼŠtomene rata. se vreme za komesarskiSKZ u rad tekstomTodoras radi njegovobziromna Manojlovićas se da šta odlučiti mogu ne Zadruge odseka književnog skida to pitanje s dnevnog reda. Stojković otpisuje: „bez učinio prema T. Manojloviću.“ Izokola, Leskovac očito ne muči mene svršilo, se tekstova kako izabranih ovako svršilo većse kada Sada, od itd. napolje, ću bacati morati da bojao se sam kada očekivanja, preko narasla knjiga je da video sam kada trenutku u a ispustio, olako ga sam Ja Kostića. Lazu za pk u egasi kjžvi krugovima, književnim beogradskim u Ipak, 35 Konačno, 26. septembra sekretar Zadruge Konačno,septembrasekretar 26. Lsočv zhe d s članak se da zahtev [Leskovčev] (Beograd: 1892–1970, SKZ arhiv Književni jedino erva ou sam koju nepravda najviše Srpski pesnici 36 Tako učinio

Ulaznica 236-237 120 Ulaznica 236-237 121 vtu hmik esain peiu ioa Sunca.!” i Života poeziju ekstatičnu himnički i svetlu meni poezijom, svojom istom nikako – ni sada, niti ikada ne pristaje uz Vašu takvom apolonski mračan sa onako smrknut, čovek, i taj Masuku; stavio nije Vašim delom, pred zastao je kada nadahnut srećno tako žiri, ovaj Vas, iza i pored Vas,davno uz da voleo se bih Više znamo!–: mi ta – se ovo i Vi još dodam „A ako začuditi preferencije: nećete književne lične i otkriva Dalje, kriterij.” smeo i tanan onakav imali su koji onima pak ili nagrađenome, li da čestitati: pre trebalo bi kome zna rad. Kada se ovakve nagrade saopšte, čovek zapravo ne to, Vi – svoj nadam se, dobro i davno znate – tako za nagradu značajan književni povelju zasluženu davno Srbije, a književnika Udruženja lepo i lepu dobili ste da čuo TV na sinoć sam kada obradovao se sam „Iskreno života: 85-godišnjice povodom dodeljenu delo, životno za nagradu čestita Leskovac 1968. januara 10. adresu 7 Mlvj ei, Sčvn psa ooa aolvć i Mladena i Manojlovića 38. Isto, 200. Todora pisma „Sačuvana Leskovca”, 199–200. Nenin, Milivoj 37. društvenim lomovima; „nužno bi bilo i zaviriti u partijske da svedoče o jednom lepom prijateljstvu nepomućenom je Umro ovapisma su Ostala maja. nekoliko27. – kasnije meseci molbi. Leskovčevoj udovolji da spreman bio te veze intimnije održavali?...” stekada piscima vremena iz i dana, studentskih kojeiz steznali mađarskim sa veze na uspomene svoje pisati hteli možda biste li da to, ne ako A inače? književnosti i poeziji u ’modernizama’ srpskih i mađarskih strujanja književnih modernih svih veze i nego strane, druge s Adija prikazane a jedne s Srba biti između samo ne će veze moguće sve gde obraditi, šire, i možda ponovo, mogla tema ta bi ne se sadržajan. zar ali Adiju, i o pisali već važan ste Vi itekako prilog, svoj dati mogli iko, nego bolje biste, Vi „...i akademija): Srpska i Mađarska priređuju (koju vezama književnim srpsko-mađarskim o knjizi rad svoj priloži da Manojlovića moli koncu, Na U poslednjem pismu upućenom na Manojlovićevu e nm d l j ngani djv prijatelj Adijev negdašnji je li da znamo Ne 38 37

ovde navodim.” kojemisli zaokupljaju iakoga današnjice’, duhu ’u piše i zanimljivo bilo zaista bi to pitanje, tim pre što i Mladen Da,prihvata poslanički mandat novi. niti stari im niti veruju pa – gledište’ ’socijalističko sada jedno eksponiraju buržoazije, liberalne pripadnici ili Petrović, Sekulić Veljko Isidora zašto ovome: o pisati primer, na bi, trebalo A zatvor. preti Ovako, pritiska. komunističkog postavlja pitanje časopisa. Moglo bi se, veli, pisati da nije koji u dnevniku 10. avgusta 1951. beleži: „Mladen danas svedočanstvoknjiževnostiTišma, ostavioje Aleksandar sbog polze knjižestvene.” i al’ mene sbog i politike jest, nuždne neophodimo iz Dvoličenjeproizilazi – dvoličenje. moje oči u pada vam prebacuje Mušickom o je koji„dvoličenje” u vezi s Reč novom Karadžiću srpskom ortografijom:„Jako eseju). Vuku čuvenom odgovoru svom ga u (donosi Leskovac Mušickog upravo Lukijana pisma jednog redove uzvodno. Ali,uspešnoplivao!”,pišeMilivoj Nenin. čini mi se da je Leskovac, da se izrazim slikom, ipak plivao sastanke i videti kako se Leskovac ’borio’ iznutra. Naime, 0 Aesna Tišma, Aleksandar 40. 39. Milivoj Nenin,„PrepiskaTodora Manojlovića iMladenaLeskovca”, 11. 42. Milivoj Nenin,„PrepiskaTodora Manojlovića iMladenaLeskovca”, 108. 1968), 169. u Mušicki” „VukLeskovac,i Mladen 41. 2001), 209. rg o oeu kj m j piaej l pzai) u poznanik), ili Posedovao je Mladen Leskovac prijatelj tu vrstu odgovornosti.” je mu odgovornostje pitanju istorijompred srpske literature. (koji čoveku o briga pitanju u samo Leskovca„Nije Mladena zaključuje: etici književnokritičkoj i liku ljudskom o koji Nenina Milivoja Lsočvm aiaj imđ pltk i politike između laviranju Leskovčevom O oiia ldn Lsoc piia eaj na sećanje priziva Leskovca Mladena Pozicija 40 Sesi alvi Nv Sad, Novi Karlovci; (Sremski 1942–2001 Dnevnik 41 Stoga, uverljivo zvuči tvrdnja , I, (Novi Sad: (Novi I, književnosti, srpske Iz 39

42

Ulaznica 236-237 122 Ulaznica 236-237 123 PuToPiSi Ulaznica 236-237 124 Ulaznica 236-237 125 vklk vgtcj n zemlji, na vegetacije svekolike u priče ulice. i nastaju „Kapetanova kabina“, proputovanju, na zastane U sutra, biti će životašto. onoga svakodnevicei način i govor u ugrade vremenom usvoje, pak je Drugi planove.koči i dane im sa orijentalnom ležernošću, a opet ubedljiva, zaustavlja izgovorena odrednica, vremenska ta smeta sveta dela ovog iz nisu koji Mnogima akobogda“. sutra, se Vidimo najavljenu prolazu u ili majstora dolazak čekajući uzalud doslovno, tumače ipak „bukra“, kad je izgovaraju Libanci, Privremena preobražaj, doživelo nevolja, ratnih neprimetno, kaošto seslivajuskalenaarapskoj lauti. i blagostanja se, , poslovni i poslovni Bejrut, u odlaska sa i dolaska razvijali i ovde gradom odnos korene puštali nesvesno odlazak ali tlo, drugo na prenete biljke na nalik ostali domovinu. novu istoku Bliskom na nalazećiambijentom novim sa se bi saživeli bejrutskim, kulture evropske kratko, a potom bi se vraćali, i pisce. trgovce, arapske i putnike-avanturiste i privlačila mešavina misionare dovodili egzotična svile a i vere putevi su Nikola POPOVIĆ ali je ali mirna i dostojanstvena, pa je oni koji su upravo stigli PRIČE IZ„KAPETANOVE KABINE“ iuaa lc, avn p hlnkm bogu helenskom po nazvana ulica, Vijugava Događaji ert e rd keu k moru, ka okrenut grad je Bejrut svačije biće u ovom gradu, koji pamti periode pamti koji gradu, ovom u biće svačije rešenja traju dugo a arapska reč za sutra, za reč arapska a dugo traju rešenja istovremene ljubavi i odbojnosti. Razlozi vee Bjuu mj so ritam. svoj imaju Bejrutu u vreme i posetu na raskršću Sadatove i Adonisove prilagođavali svoje manire komšije: oi a ou otkriva moru, ka vodi široka je kao pučina, a o međuprostoru tom Pojedini životni, kao kad karavan kad kao ei u ostajali su Neki ur, inšalah. „Bukra, ua koju u luka u zauvek su razlikuju odlažući pabu na polovini profesori dvaju američkih univerziteta u bar Bejrutu – je u se kojisvet, kao šarolika čaršija a čaršija je svet Bejrutu, šara. U zemaljskog diljem susreti slučajni i bili to priče, makar svoje za uho tražeći doživljajima, bejrutskim sa iz detalju sada stranci po koje zemlje sudbina, svaka svetu, velikom i u života malog kao jedinstvena usamljena i opet, a je isti, su događaji i okvir Bejrut, nije ponovljena nnia nm kj pv pt ie pmnu poznata pominju imena izbejrutske čaršijeivlasti. vide, put prvi starim koje kao onima se znancima obraćajući govore, tome o samo a drugi posla, svog detaljima o govore da Neki izbegavaju profila. vešto raznih umetnici i studenti Iraku, i Siriji u nekom reći. mora se što ono neuspesima, i uspesima poduhvatima, poslovnim o ljubavnim o pojedinosti to su da – vesti širi todanas, je i pa ostao rata, i sluša sa novosti gazdom i Andreom. pozdraveOn razmenjuju gosti redovni piće, naručuju Dok godina. h prvi samo služila hrana se iako restoran, to je da piše uvek još kojima na vrata, drvena teška kroz se ulazi – pijanstva i razgovori,zaljubljivanja puta bezbroj kojimavečeri,pamtepo se pesama presnimavaniizbori bluz, džez, kantri, – muzike dobre oazu ponegde kaldrmu i baštu obraslu u zlatni bršljan. eaa aasi zmjm, vd ia prijatelje, ima svuda zemljama, arapskim Egiptu, u u studija vezama nastavku o govori uvek on „Kabini“ U godina. nekoliko već traje Bejruta iz odlazak njegov potom godina, petnaest pre „Kabini“ treznog i pripitog gosta. Šank je bio tokom godina Majkl, u kazanih priča od Svaka Što je rečeno u kabini, u njoj i ostaje“, i njoj u kabini, u rečeno je „Što puta, na stotine puta u nekom u puta stotine na ocrtava kao na filmskom negativu. Dolazefilmskomnegativu. na kao ocrtava Amerikanac, novinari koji iz Bejruta prate događaje je pravi bifedžija, barmen koji služi ržvjvj jč i pjj ih spajaju i jače proživljavaju oa j u ia n studije na Liban u je došao ispovedaonica,ne Andre jer pa dalje, ostajao uvek upmnm i svoje iz uspomenama i „Kabini“ , u gradu koji gradu u baru, možda U priče pab, bilo je

Ulaznica 236-237 126 Ulaznica 236-237 127 gospodstveno pristaje ulice, gladi stalno govori dok junak, strip kao zulufe nosi i kragnu podigao redengot, plavi je Nabavio Maltezea. Korta na liči da bi hteo a dečačka, još je brada lica, pegavog i je i jer izašao, je odmah zatvoru,ali libanskom u završio isprave, libanske istekle mu su pošto je, jednom – nevolji u pomagali mu su koji diplomate i učene ljude, ali i one s druge strane zakona, iiasi soo, a u pbd i v okae na opklade sve i pobeda strani. našoj i su pa moj stolom, gospodari ali bilijarskim Robert, bolje, republike, sve Južnoafričke igraju iz prijatelj piju, više što koji, novinara bejrutskih dvojice protiv paru u Igramo kugli. udaranje noći, razvedri nebo se Izjutra sati. jutarnjih ranih do grmljavina čuje se potom munje, paraju morem nad nebo ponoći, Oko votke , doza džentlmen: maslina. sok, limunov Bejrutu: kapljica tabasko sosa i, kao u martiniju koji pije engleski u turu nastao novu koktel služi Andre odeljak, novi glavni na međutim, Drugi, vrateštopitanjem fabulu ovajnego brzim se pre zbuni, godina. zrelih i studentskih između da zausti i ponovljenomesto,ili su ali doživljaji, istiniti naziru preterivanja nezlobneiprivlačne. tek se priči U automobilom. vožnjama brzim i lepoticama fatalnim sa bondovski i stripa Pratovog poetiku moreplovnu fotografije pokazuje u a svaki drugi dan oblikuje, ubeđujući ga da savršeno rtm ru kj m brei Flp i Blisove iz Filip, berberin mu koju crtu, prstom Sa prvim jesenjim danima i u Bejrutu počnu kiše. počnu Bejrutu u i danima jesenjim prvim Sa uoči Neko priču. njegovu slušaju šankom Za i i, cigarete iz dim Otpuhuje licu. njegovom tok i u pravi čas, tamo gde bi u tekstu počeo tekstu u bi gde tamo čas, pravi u i tok . Grmi i ovei Grmi grad. u vrati se mediteranskoleto e rz aljv htv čj resko čuje hitove Marlijeve kroz se „Kabini“ kaže to Majklu, koji je davno zastao negde zastao davno je koji Majklu, to kaže Petak je, „ Petak a Dem Bond, Džejms kao – telefonu mobilnom na dijalog prepričan uz male izmene , male uz prepričan dijalog Kabina“ sam je drugima pomagao. Plav pomagao. drugima je sam podrhtava od gromova, od podrhtava ooi ženama, o govori etn šota“, „zejtuna spojio je spojio nijanse imidž njima počinju prava prijateljstva. s jer sećanju u neizbrisivi ostaju opet a usputni, su koji u vozu, koji je bio igra slučaja i nalik na susrete u plutaju između sna i jave. Sećam se našeg prvog susreta Venecije, onirici o pticama, čudesnim i gondolama venaca, planinskih snežnih preko prelascima o piše Mazina ljubavi.“ od umirao, već sam ionako očajavao, niti plakao N isam Veneciji. u kuge bolujem od da „Otkrih Veneciji . u kuge vremenu u život, odredilo je putovanjukojemu jednom o EtoreaMazine se nosikaomoreplovac koji vešto izbegava hridi. noći karipske lelujaju kroz njegove lude priče kao Kiklopi i sirene sa kojima i pucnjevi Dominikani, u plesačice sabljarke i prućem, suvim upaljenoj vatri A na šiš-kebabi godina. osamdesetih iz ostale votke ruske flašu popivši domu, planinarskom nekom njemu i prijatelju stao džip, te su hodali kroz planinu, izbegavajući kroz hodali su te džip, stao prijatelju i njemu je kada vrletima, avganistanskim u doživljaje na prelazi I kaže kako ostavši, vlasnika, novog dokumenta, i adrese menjao svog zemlje, do zemlje od išao prateći potom, je Mačak ulice. pošto Leoneu, Sijera u misionara jednog od kupio je kojeg Džordžu mačku svom o nam priča večeri Ove Engleskinju. suprugu, sadašnju svoju putovanju iz o Južne priču svoju Afrike počinje do i šanku Avganistana, prilazi on gde muziku, je stišava upoznao zvučnika, i„Kabina“seljuljauritmuJamajke. pesmu prihvata hor agregat, uključio se kada i, stao nei prijatelji njeni – i mnogi, udvaraju Libanca, bezuspešno oca se i kojoj Dankinje majke od očiju, plavih a kose kudravedevojkašankom – za društvo ali struje, nestaje apn, dr tmtm i vudu i tam-tama udari harpuni, oet m soe oiovjm. Posle solilokvijume. svoje ima Robert atvjj refren nastavljaju U oet e doi bljrk ša i dk Andre dok i, štap bilijarski odložio je Robert „Kabini“, aiase straže, talibanske pomišljam na roman italijanskog pisca Robert „ he ltl birds” little „Three ralai Sjr Leonea“. Sijera državljanin ukletim lazaretima ukletim nja peoii u prenoćili najzad i na ga je ovaj sklonio sa sklonio ovaj je ga gnsa, Pakistan, vganistan, atj. eoit i Teroristi Haitiju. rč o mačku o priče ao d je gde tamo „Kabini“, koji sa

Ulaznica 236-237 128 Ulaznica 236-237 129 rata i mira, ali i periodima događajima, velikim o priča da ume kafane, u onom Uvek utihne. najednom nalik pretrese i policije upade građanskograta, iz anegdotePrepričava šapke. oficirske registracije, automobilske novčanice, 1964. godine,otkadaupabunijepromenjenoništa. davne i pab otvorila Bejrutu porodica njegova o je kada priču vremenu svoju nastavlja on ritam, nastavlja i pesama redosled pravi zna muzičar vešt što Kao stane. napunio upravo pedeset, je koji Andreu, Govorim čuo. je upravo koju rečenicu tekst svoj u uneo kao bi obavijao ponekad žamor a plašt, je ga dok baru, u sedeći napisao svetskim romana poglavlja i Drugim priče neke je sa kako je Pričao nestala ratom. je tadašnjoj koja u nastane Abisiniji se koloniji da snovima očevim o oficira, gde prateći gradovima, živela italijanskim porodica je raznim o u zemlju, putovanjima Svetu Arafatom, Mandelom, sa intervjuima attie putnika. zaštitnice Rite, Svete crkva i Šatila džamija pena nagriza, kaošto sepolako rastačupriče . morska koje i grad u dođu koji svi slikaju se gde stena, Lavljih skokovimasa O bazeni. i igrališta teniska restorani, odavno već su gde tamo plažama, gradskim j sam ja a Italije, severa sa vino l pse oaaa pmšn s i at, a ga nije igra pa karte, nastavljena. biti mogla ulog, i su veliki pomršene gubio događaja, muž posle ali je kojoj u partije pojedinosti bridž. igra prijateljima omiljenom u sa kako – telefona baru mobilnog bilo nije tada – ga našavši muža gađala žena ljubomorna jednom kojomje ključem izrezbarena imena i datume na šanku, te stolicu oaue ueie oee z anh država: raznih iz donete suvenire Pokazuje aj, i Aoiou lc, tj hotel stoji ulicu, Adonisovu niz Dalje, U svome stanu u Rimu, Mazina je pio crveno crveno pio je Mazina Rimu, u stanu svome U o tim večerima,tim o šta se sve događalo u Govori savršeno trezni kapetan broda- kapetan trezni savršeno a barmen sluša i ne da priči da priči da ne i sluša barmen a lžoaj neoo oca, njegovog službovanje , a muzika kad „Kazablanci“, o kupanju na bejrutskim na kupanju o slušao „Kabini“, pokazuje nr jš pamti još Andre jgv pie o priče njegove „Versaj“, radnji čuje se čuju mornu, spoj fada i kapverdskih ritmova. U njegovoj živi se kada sveturisti a bolje, malo vremenu skorijem najzad, i Portugalaca porodice, samovlasti, okrutnoj tajnoj službi i šaptanju čak i u krugu I Portugala. bejrutski od Đepeto nezavisnosti dobijanja nakon godina nekoliko ostrva, Zelenortska napustivši Liban, u došao Pored je koju priči manje vični tražim mane. su tražim vični koji manje priči onima niti događaja, sled prirodan poznanika crkveni gongnamisu. u zoru glas mujezina poziva na sabah namaz, a nedeljom nekadašnjeg imenu egipatskog predsednika, po a druga nazvana po antičkom bogu, prva gde je kojih od ulica između jedno, u se su stopile – sutra dolazi što neizvesnost onoga druga dalekim, nečim za nostalgiju znači put. Portugalska reč „ Dugo piljevinu, koja se rasprši kao zvezdani prah, uz opor napravi donosili začine,kafu,duvan. odlazili brodovi portugalski su koje iz luci Mindelo, mestu njenom u putovaotamo, danima svojim talasima, a priče dobijaju auru prijateljstva, bez prijateljstva, auru dobijaju priče a talasima, svojim bejrutskoj mlakom u smeštene su da kažu stare vremena za španskog Napulju u što kao I mora. i planina između ugnežden grad je Bejrut budućnost. za nadama se nastanili u su koji stranaca i Bejrućana života iz epizode slike, je već ne odlazi u svoj grad, Praju, to je dalek i skup i dalek je to Praju, grad, svoj u odlazi ne već e oan n tai u rčm bejrutskih pričama u tražim ne odavno Već Kada priča zastane, on uzme svoje upoznao na ostrvu Sao Visente, kada je u mladim koji potez koji drvodeljska drvodeljska radnja starog Lopeza, ruu rv, i krave, trbuhu e pvm ekm oiaa ao odlaska nakon godinama teškim prvim o te ovom gradu i govore o čežnji, putovanjima, čežnji, o govore i gradu ovom evt j ptaule rd kj plovi koji broda potpalublje je četvrti pesma „ ima svoje priče, o godinama Salazarove na More je dom tuge“, saudade“ i libanska drvenoj dasci u stegu u dasci drvenoj češće dolazečešće i arhipelag vide da aeaoa kabina“ „Kapetanova Slušam a niu Bai i Brazil i Indiju za ih i gledam kao gledam i ih tesarsko Sezarije Evore, „bukra“ – prva koji je davno udobnom, i otpuhne i četvrti staroj u dleto, miris. iz

Ulaznica 236-237 130 Ulaznica 236-237 131 veo sećanja. otplovi barka što no pre života, stvarnog zaboravaiz neštodovoljno je jer naglaska, i reči stranih i sve prekrije sve i Ulaznica 236-237 132 Ulaznica 236-237 133 CRoSSFaDe Ulaznica 236-237 134 Ulaznica 236-237 135 etrvnm au Nvm vjt, loau Arkadiji, Eldoradu, svijetu, Novom raju, neotkrivenom zemlji, obećanoj o imaginacije europske konstrukt kao tvrdi postojala je Amerika otkrivena, bila uopće Kako je što nego utopiji. ranije puno pronađenoj i čak Ruland, Richard o povjesničar književni ona jest Amerika konotacija značenjskih najrasprostranjenijih zasigurno od Jedna diseminaciji. i gradnji njihovoj u ulogu važnu pri čemu su upravo književnost i popularna kultura imale tijekom stoljeća dobila gotovo petrificirani mitski oblik, Amerika pletu se široko rasprostranjena značenja koja su karti nosi naziv Sjedinjene Američke Države. Oko imena redovito koristi kao označitelj zemlje koja na geografskoj Maša KOLANOVIĆ ouanklunm dui tktvm. ai knmčot teksta, ekonomičnosti Radi književnim, dalje uraduviše nekoristim navodne tekstovima. znakove. u drugim Država i Američkih popularnokulturnim Sjedinjenjih predodžbu konstruiranu 1. u Sveučilište Puli, 2013),177-216. socijalizma; istraživanja povijesna i kulturološka (Pula: za zborniku Centar humanistike, postjugoslavenske u nove objavila očima društvo prvotno jugoslavensko tekst je Autorica * „ Amerika” Predodžba ‘mrk’ pd aonm nkvm ode e doi a diskurzivno na odnosi se ovdje znakovima navodnim pod ‘‘Amerika’’ Između stvarneimitske zemlje Premda postoje Sjeverna, Južna i Srednja Amerika, UTOPIJA PODUPITNIKOM* 1 je samo jedna. Ime za kontinent gotovo se gotovo kontinent za Ime jedna. samo je „ Amerike” ustihovima dekadentnog (Dubravka Oraić:UrlikAmerike, 1981) socijalizma Amerika semijenjazajednosnama Amerika namjezapetama oiaia n klupi: na Socijalizam I kudgodpošli 6. Fischer, 45. 5. Tvrtko Jakovina, „Povjesničar kojeg seobožava je to pisao Kolumbo u svojim dnevnicima o slike uz a koordinate, američkog kopna, sanjarija je dobila stvarne geografske uz upn A- i jzn smoik pels nad prevlast simbolička Oliver njezina i povjesničar SAD-a tvrdi uspon Zunz, narativa tog razmatranju Kako u silu. svjetsku vodeću u SAD-a razvitak time pod časopisa nakladnik Luce, stoljeća” kako glasi sintagma koju je 1941. skovao Henry 20. st. još na svojoj polovici u pridobilo etiketu “američkog izražaja do je samo I imaginariju. američkomdvadesetostoljetnom dolazi posebice stvarnosnog diskurzivni i mitskog odnos je međuprožimajući Takav njezin efikasan. toliko konteksta učinak stvarnosti, postoje slici tragovi stvarnog mitskoj u (iskrivljeni) što lišena toga zbog Upravo nije SAD-a. dakako, Amerike, prakse i SAD-a kao stvarne zemlje, utopijska predodžba simboličke ostale i književnost kroz stvarane Amerike, zamišljene između razlici na insistira knjizi spomenutoj tatd i lči uoisi snaiaa primjerice dr. i Dantea sanjarijama, Plutarha, Homera, Platona, kod utopijskim sličnim i Atlantidi 4. (Zagreb: dr. i Dukić Srednja Europa, Davor, 2009),44. ur. imagologiju, u Uvod zemlje. strane u vidimo sustava”, nacionalno-imagotipskih istraživanje interdiscilinarno 3. Metaphor (NewYork: NewYork University Press,1976),9-10. 2. domorodaca kao druga strana medalje slavnog otkrića. (eu)ropskomokrutnom o one i iskorištavanju američkih iu die zieie en o najdugotrajnijih život do za društvo od najpoželjnije je kao percipirana Amerika današnjeg jednu dana svijeta. Staroga izmijenile sanjarija kolektivnih odviše nisu potlačenih, perspektive iz SAD-a povijesti svojoj u Zinn američkom kopnu tijekom proteklih stoljeća o kojima No, ta piše kao i ostale kontroverzne činjenice o stvarnosti na mrk ng neio stvarnošću.” njezinom nego Amerike slikama našim obilježeno mjeri većoj u očito Americi o Usp. Howard Zinn, Richard Ruland. Richard s. afe S ice, Kmaaitča mglgj: za imagologija: „Komparatistička Fischer, S Manfred Usp. 5 t ptrue eu (.) a e ae stajalište naše je da „(...) tezu potvrđuje što America in Modern European Literature: From Image to Image From Literature: European Modern in America Narodna povijest (Zagreb: SAD-a V.B.Z., 2012), 19-41. , kako zemlji, na raju otkrivenom Life i Time, podrazumijevajući ilimrz”iu:Zinn,12. 6 ao uad u Ruland Iako 3 , pojavile su se 2 Otkrićem Kako 4

Ulaznica 236-237 136 Ulaznica 236-237 137 11. Usp. Norman F. Cantor et al., ur., al., et CantorF. Norman Usp. 11. Press, Universtiy Amsterdam 2008), 45. (Amsterdam: Culture, Koojiman, Pop Jaap Contemporary Usp. 10. Grazia, Twentieth Century Europe, (London; De Massachusetts: Cambridge, 2005), 17. Victoria 9. 1945 (NewYork: Penguin Books, 2010) imperij zabave”. definira kao parafrazirajući nekoliko naslova različitih studija o SAD-u, totalitarističkim s predznakom. Riječ je o tržišnom imperiju koji de Grazia, imperija upravo klasičnog od Grazia, razlici u de krije Victoria povjesničarka tvrdi knjizi usavršavala je svoj SAD st., 20. u ulaskom Dubljim svijeta. etos, ali i magnetska sila privlačnosti Amerike za ostatak d aarkinjh američkih najatraktivnijih jednu od kao kulturu popularnu na ti odnose prvenstveno se kroz Pritom produkte. vrijednostima kulturne simboličkim trgovinom prepoznavanjevažnosti jest SAD-a uspjeha recepata od jedno blagostanju. materijalnom u manifestira prvenstveno kojase sreći o san porijeklo, vlastiti ostvariti na može radom obzira svojim religiju bez i rasu pojedinac svaki SAD-u u da stoljeću”, blizak je i narativ o rz iegj zaot i rit šo e pogodovalo razini. svjetskoj je na dominacije što tržišta i razvoju kompetitivnog kapitalističkog društva i njegove znanosti sinergiju kroz poretka društvenog njezinog oblikovanja prvenstveno se su što već toga SAD-a, teritorija izvan odvijali rezultat st. 20. ratovi svjetski samo nije st. 20. u Europom 8. University ofChicagoPress,1998),iv-xvi. 7. rđ bre cle d psae lbla popularna jednako globalna kultura, postane da ciljem američka s borbe upravo oruđa efikasnih i je važnih od jedno kada postala kultura popularna rata Hladnoga razdoblju o Usp. Henry William Brands, William Henry Usp. mrčo su džvo e vj kliaiu u kulminaciju svoju je doživio snu” „američkom lvr Zunz, Oliver neodoljivi imperij čiji se uspjeh, kako to u istoimenoj 8 „imperij po pozivu, imperij po konsenzusu i Ciao n Lno: The London: and (Chicago Century? American the Why Taj je narativ postao američki nacionalni američki postao narativ je Taj 9

Posebice kad je riječ o „naša”, reitbe mie Aeias dac through Advance America’s Empire: Irresistible arctn te boue ae Aeia in America Fake: Absolute the Fabricating American Dreams: The United States Since States United The Dreams: American včj” i „svačija” „američkom snu” u značenju (New Culture Popular of History The 7 Narativu o Narativu „sirovina”. utri produkti” „kulturni „američka”. imperiju zabave, „američkom 10 Narativ 11 SAD 13. Eric John Ernest jsp?lang=en. VišeoKeulemansu kod Koojiman, 2008. http://www.deamerikaan.nl/index. stranici: web na posjetiti može se koji 15. Retorika Leerssen, Joep 116-117. izvora”. su nacionalnog karaktera: programatski pregled, u nejasnog socijalizacije kulturne u preživljavaju koje našoj svijesti kao Sheme ostatak svih tih malih, pojedinačno emisije). beznačajnih iskustava televizijske ili plakati promidžbeni procesa daha stadiju i nepamtljivi (vicevi, stripovi, neformalnom filmovi B-produkcije, poslovice i ranom, frazemi, u tekstovadio kao djetinjstvu, ranom u socijalizacije, pismenost koji kratkogsebi po su kulturni našu u su Uklopljeni naučili. točno ih smo [...] gdje prisjetiti predrasude možemo ne i se da “Stereotipi takvi su Leerssen: Joep tvrdi to kako djetinjstvu u 14. veka: 1914-1991(Beograd:Dereta,2004),302. tioa vdo ptv sak od koji„Amerikanac tobio” nije nikada . svatko spotova video i stripova porodice socijalističkih sistema”. tog Jugoslaviju, posebice zemlje, za socijalističke značenje specifično vrlo Amerika s imala razdoblju hladnoratovskom potencijala u je politička da socijalizmu njihovaobzirom promišljanja jugoslavenskom ciljem u s Amerike predodžbe najpoželjnija postala sirovina „odkojih seprave snovi”. je Amerika rečeno, Metaforički ostatkom svijeta postale široko među rasprostranjena žudnja. su koje blagostanja zemlji o fantazije utopijske arhetipske utvrdila imaginarij rata popularnokulturni svjetskog kroz Drugog svršetka nakon razdoblju u je 12. 1989); Harrap, and Brighter (London &NewYork: Routledge,2004);Koojiman, 2008. (London: Century, 20th the Betts, Raymond in Culture Popular Sale: for Maltby, Richard 1968); Company, Macimillan The London: & York isključuje nužno i simpatije prema američkoj popularnoj ne neslaganje to politikom, američkom s neslaganju o nalazila na klupi ili ispod nje. ispod ili klupi na nalazila Amerika ta se da bilo Amerike, važnosti možeo posvjedočiti socijalizmu jugoslavenskom u život na sjećanje spomenuti kako svatko tko ima pa makar i vrlo oskudno

Naziv je to multimedijalnog umjetničkog projekta Chrisa Keulemansa Chrisa umjetničkogprojekta multimedijalnog to je Naziv Ruland, 11. troin peože nkj tao zmj uvjj s upravo se usvajaju zemlji stranoj nekoj o predodžbe Stereotipne ooe u au rmtai fikcionalne promatrati radu ću ovome U Hsoy f oua Clue Mr o Eeyhn, Faster Everything, of More Culture: Popular of History A

Hobsbawm, Doba ekstrema: istorija Kratkog dvadesetog pomalo ekscentričnog člana ekscentričnog „pomalo 14 Preko filmova,američkih 13 12 Pritom nije na odmet Kako vidimo strane zemlje, 15 Čak i kada je riječ je kada i Čak a” e pomalo je „nas” Dreams

Ulaznica 236-237 138 Ulaznica 236-237 139 Svakodnevni ž u (2006) YurchakaAlexeja antropologa ruskog Soviet Generation Dude čemu je u regionalnom kontekstu već više puta pisano. o 1948. nakon društva jugoslavenskog tijek na utjecao ove promišljanju proces jest problematike početnom u nameću odmah se koji kulturi. 16. a u knjizi u sam zapadnjačke popularnokulturne utjecaje i njihovu artikulaciju u književnom uio ielgj i vkdenh rki moduse praksi, svakodnevnih dr. i sistemu i otpora i ideologije Zapadom, popularnu sa suživot život, razmjenu kulturnu svakodnevni kulturu, analitička potrošačku uz režimu, zanimljivija vezana totalitarnom ostalog pitanja i između represivnom postavljajući isključivo kao suvremene socijalizmu o sliku reduktivnu mahom uvelikeproširuju prilozi noviji dvehiljaditih početka i devedesetih kraja s humanistike razdoblja, socijalističkog događaje totalitarni prijelomne i osobe političke aspekte, važne karakter, institucionalne bili na dominantno su usredotočeni koji pristupa ranijih od razliku za Naime, socijalizmu. pristupima suvremenim dominira način svojevrstan na vesternizacije, ili koncept amerikanizacije shvaćen šire st., XX. godinama šezdesetim u proces amerikanizacije jugoslavenske popularne kulture prati artikulirano uže koja Vučetić Radine studije Osim potroša čkog pmnt u vj nklk tki nsoa a šo su što kao naslova takvih nekoliko između ovdje ću Spomenut 17. (Beograd: Službeniglasnik,2012). amerikanizacija jugoslovenske popularne kulture šezdesetih godina XX veka, kultura roman Tvrtka Mrš Pši, 2010); Pušnik, Maruša i Luthar (Breda Yugoslavia Socialist in Life Everyday of Culture The Utopia: Socialism: ( Susan prijenosu: O tome vidjeti poticajnu studiju Radine Vučetić, Everything Was Forever, Until It Was No More: the Lastthe More:Forever, WasNo Was Everything It 2010); Until (2005; od (2002); Jakovine E istoka u . ea o zsgro eablzi pojmova nezaobilaznih zasigurno od Jedan socijalizma Reid 1945-1991. Jugoslaviji Modernity pop

društva Udarnik! ivot i , 1948-1965 zapada, i iskustvo David i potroša č u do and 1950-ih Hrvatskoj Buntovnik? 2000); Crowley, (2011) u velikoj mjeri bila fokusirana na fokusirana bila velikojmjeri u (2011) tranzicije soc U Od „Internacionale” Material potrazi 17 ka kulture aao tka esetv ima perspektiva takva Dakako,

kultura č... Potrošač... Zorana koji je uvelikeje kojiamerikanizacije za Reane Predraga Culture

blagostanjem: u 1960-ih i 1970-ih Hrvatskoj Socijalizam (2011) Janjetović a Senjkovi(2008); ć in Popularna (1996); Markovića do Post i Pronađ eno komercijale: -War Koka-kola socijalizam: o na povijesti kultura američkoj

Eastern 1980-ih i Remembering blagostanje. d I sama I itd. Izgubljeno Popularna dokolice i Style Beograd hrvatski

Europe pšenici Igora and 16 i

nien peože tai zmla nacionalnim u počela književnostima. zemalja stranih promatra se koja predodžbe i književne st. koja 20. godina pedesetih književnosti od razvijati imagologije, komparativne okvir grane metodološki radu specifičan ovome u upotrijebila prizivaju puta više sad do sam koji najčešće iproblematiziraju. biti procesa, ali je temeljna razlika u tome ovdješto oni taj proces kao amerikanizacije će od imuni koji nisu dakako, Tekstovi analizirani, tekstu. (popularnokulturnom, dr.) nekom i u književnom znaka društvenog i sada premješta na kontekstupitanje utjecaja artikulacije Amerike kao američkogkulturnog pitanja od fokus problemski u se ali amerikanizacije, problematizacija, pitanje izbjeći može ne dakako, tekstovima Takva socijalizma. književnim jugoslavenskog popularnokulturnim u Amerike predodžbe i U prirodi o Zapadu. problemsko postaviti pitanje pokušati i stoga radu Americi ću ovome prema zemalja odnosa socijalističkih kreativnog i aktivnog tiču se koja pitanja postavljati ona posebice boljem te pridonijeti fenomena, tog će razumijevanju koji izazove pronalaziti problemske iznova nove uvijek pokušati stoga je potrebno utjecaja zapadnjačkih/američkih promišljanju U otpora. pokret lokalni i artiklima zapadnjačkim sa imalo kuću Sibiru robnu u mjesto najudaljenije tragovi i važno je kako postalo pokazati studijama traže je recentnim hrvatski u jedan selektivno povjesničar, formulirao to šali u je i kako ili, Zapada socijalističkim grozničavo bivšim u zemljama se kojoj prema perspektive zapadnocentrične paradoksa No, lišena nije ekvivalenta. tako isto značenjskog ona njezinog kao Amerike Zapada značenje i zaobići nemoguće st. druge 20. polovice kulture promišljanju potrošačke u i je popularne svakodnevice, jer utemeljenost empirijsku svoju 18. i popularnokulturnompoljujugoslavenskog socijalizma.

Imagologija je u domaćoj sredini tek nedavno dobila značajniju teorijsku Sami pojmovi predodžbe, slike i imaginarija i dr. i imaginarija i slike predodžbe, pojmovi Sami 18 mglša nlz peože neke predodžbe analiza Imagološka

Ulaznica 236-237 140 Ulaznica 236-237 141 tansi e s t ojt discursifs” objets to su već stvarnosti utro i oiikg imaginarija”. političkog i kulturnog na računa koji integralno izučavanje dakle, i tekstualnih i povijesnih aspekata teksta pristup, i čina, društvenoga tkiva kao verbalnoga kao teksta između teksta, osobina (ideoloških) povijesnih i (poetičkih) između verbalnih križanja točku tu na [...] poziva se koji pristup metodološko socijalizma. Kako kasnog tvrdi Leerssen: korisno i tekstovima književnim u popularnokulturnim Amerike pronalazim predodžbi pristupu u oruđe imagologiji u konteksta i teksta između propusnost na osjetljivosti prema kontekstu u koji se taj tekst smješta. Upravo u toj otvorena ostajući istodobnonekogteksta, organizacije unutrašnje specifičnostima o zemljevodiračuna strane 21. Leersen, 2009b,101. 20. Fischer, 54. 19. Leersen, 2009a,85. Dukić idr., 2009. zborniku u recepciju materijal” dokumentacijski raspoloživ i pristupačan „proizvoljno tek nisu imagologije perspektive iz zemljama stranim mdjkh rddb. z niens j stoga je književnost i time Uz samim a predodžbe, ostale te predodžbi. i uključiti nužno medijskih popularnokulturnih i bujanja perspektive konstrukciji suvremene iz u nedostatnim čini se što mjesto zemlji, drugoj o predodžbe privilegirano daje uglavnom imagologije perspektive iz književnosti se da taj je njih ozbiljnih nekoliko postoji disciplini samoj u što više Tim analizi. u oslonac metodološki jedini i biti neće zasigurno ona temeljni, kao ovdjeistaknula imagologiju Iako ovojsam analizi. u tom ću sviješću nastojati pristupiti sa i odabranim prirode jednosmjerne nije kojitekstovima procesu složenom o njihovpovratan utjecaj i na kao društveno oblikovanje, imaginarno. njihovo zanemariti Riječ na je, nemoguće kontekstadakle, opet utjecaj je ali pogrešno stvarnost, predodžbe o mjeriti je Takve učinkom. društvenim 20 ili pak ur. imagologiju, u uvod zemlje: strane vidimo Kako „mimetičke reprezentacije empirijske „Imagologija je književnoznanstveni ntrjh pieoa Jdn od Jedan prijepora. „unutarnjih” 19 21 rddb o Predodžbe a specifičnim sa ozj šo dkk, ie arvjn bz određenog bez napravljeno nije dakako, što, poeziju na suženovdje izbor Tajpredložaka.je odabranih izbor ograničiti nužno fokusiranošću problemskom jasnijom ili Amerike značenje na referira ne neposredno ili posredno koji razdoblju neke predodžbu socijalističkomu teksta nema Gotovozemlje.da strane sadrže sebi u koji tekstova korpusa izboru u nadaje se koja širine problemu klasičnom o je metodološki problem koji zadaje jedan najviše još naglasiti glavobolje. je potrebno Riječ analizu, ovu u uključeni pronalazim tezu. navedenu podupiru koji socijalizma primjera zanimljivih nekoliko jugoslavenskog desetljeću posljednjem u što za tekstovima, popularnokulturnim i književnim u pregovaranja Amerike predodžbama ili stereotipnim sa oponiranja tiču prvenstveno se koja tradicionalna imagološka pitanja navedenimproširiti i nekim novimapokušati prema stoga će analiza discipline, same pozicionirati problemima kritički se Nastojeći značenja. neočekivana i uvriježena ukrštaju se kojem u o stranoj zemlji u matičnoj kulturi, čineći polje napetosti i stereotipima uvriježenim Naime, nekim oponirati ili propitivati mogu ograničavajućom tako isto tekstovi premisom. popularnokulturni i odviše književni metodološkom smatram simplificiranom također što ruaaj kjžvi stereotipa u književnih imagologa proučavanju fokusiranost primarnu na uputiti može n kluanh studija. kulturalnih one posebice kulture, popularne teorijaobzor metodološki egax „d utro iaiaia o mgnro” u imaginarnog”, strane zemlje, 131. do imaginarija kulturnog „Od Peageaux, komunikaciju”. moguću najmasovniju maksimalnu, za 23. građanima itd.” sigurno Fischer, 45. njegovim inozemstvom, će s susreti osobni ili bili putopisi bit stoljećimaknjiževnost, prvotno prethodnim “Moderna u to svijeta su navodi: što nego medijskog djelotvornija neusporedivo Fischer tehničkog ‘komunikacija’ primjerice, masovna Tako, zborniku. spomenutom 22. Iz imagološke perspektive stereotip „pruža minimalni oblik informacija o s polm ieao ven i ei d uoa kpjnh u okupljenih autora od neki i svjesni itekako problema su Tog aa e ie o ai tktvm kj ć biti će koji tekstovima samim o riječ je Kada „ aaa, e e tg i žle za želje iz stoga je te Zapada”, 22 enk tk, rgvr se prigovor tako, Jednako 23 duo zemlji drugoj o s. Daniel-Henri Usp. Kako vidimo

Ulaznica 236-237 142 Ulaznica 236-237 143 zeb mž s diai opn beskorisnom. potpuno doimati se njihove može konteksta izvan izvedbe stihova i značenju autopsija o je govoriti svojevrsna glazbe popularne tekstova tvrdi teoretičar popularne kulture Andrew Ross, analiza Kako formu. tekstualnu na samo svesti isključivo mogu ne se tenjihoveizvedbe, sloj dodatni i uključuju glazbe popularne tekstovi da činjenici u nalazi izazov,dakako, desetljeću u kojem su objavljeni. Najveći se metodološki artikulaciji Amerike kaokulturnogidruštvenog znakau i procijepe razilaženja u njihovoj tekstualnoj i ideološkoj sagledati sličnosti i razlike, kao i međusobne zone nastojećidodira odnosa, njihova problematizaciju dodatnu za se sam odlučila kulture, niske tzv. i visoke tzv. „ladica” od jednu na samo ograničiti udobnije bilo metodološki „ pjesama „Pit i to je Amerika”, pjesmama zaejkj aii ddto treo i samom i utvrđenoj dodatno razini, paratekstulanom značenjskoj i u stihove estetskoj na mjesto analizirati centralno zauzima Amerika kojima radu ću ovome U zemlji. stranoj 27. Simon Frith, O. John Thompson eds.(NewYork: i Harvester Wheatsheaf, 1991), 98. Easthope Antony Theory, Modern in Enemy”, Meets Public Poetry and Contemporary Madonna Motion: and “Poetry Ross, Andrew 26. University Press,1997). Genette, Gerard prema Thresholds upotrbljavam of Interpretation, (New York; paratekst Melbourne; Cambrdige: Pojam Cambridge 25. naratema pamtljivih lako učinak imaju glazbi, popularnoj o riječ je kad posebice pjesama, stihovi Naime, predumišljaja. Studies (London &NewYourk: 24. osjeća”. čitanja i tu se pjesma prvenstveno odnosi na ono kod kao inkubaciju analitičku za vremena slušanju, nema naime, U sluša. recepciji se koja samoj pjesme i čita u se koja razliku pjesme promišljajući Frith, Simon i ističe glazbe popularne kontekstaizvedbenog Važnost Amerika” Pojam upotrebljavam prema Anthony Easthope, Anthony prema upotrebljavam Pojam 27 „ Pristup popularnoj glazbi stoga nužno mora nužno stoga glazbi popularnoj Pristup 24 Urlik Amerike” Dubravke Oraić Tolić te pjesme Borisa Marune i dr. Premda bi se u ovoj analizi „ šrk rsrsrnei ikz o nekoj o iskaza rasprostranjenih široko i GoodbyeAmerika” Azrine dugmeta, Bijelog Performing Rites. On the Value of Popular Music, Cambridge; 25 zao nsoa a šo e o u to je što kao naslova oznakom „ A gde je Amerika” Idola kao i zbirke Routledge , 1991),94. Literary into Cultural into Literary Paratexts: Paratexts: „što se 26

svojevrsni narativi. svojevrsni ptnu jsito ro rbeain i promjenjiva kategorija, i problematična vrlo pjesništvo pitanju u je kad rečeno, usput je, što nišu popularnokulturnu ili ne riječi smatrati se nema može koja glazba i pjesama popularnih svih oi evsiln itč vžot iei popularnoj u glazbi. Kako tvrdi Ross, riječi teoretičara važnost ističu spomenuta tekstualnu nedvosmisleno oba koji na dodatni kod pronalazim fokusiranost No, analizu primarnu izostaju. za koje nedvojbeno argument slučaju interpretatorice ovom kompetencije u muzikološke i uvažiti u ovoj analizi s obzirom da bi to podrazumijevalo će se prije na manje nego na više uspješan način nastojati s druge strane ona i izvedba sa specifičnim učinkom, što s glazba popularna književnajest (tekstualna)strane jedne je dok činjenica dvostrukosti: toj o računa voditi r knesulzcj kjžvo tkt u jgv scjli ikr’ u i diskurs’ ‘socijalni njegov u teksta književnog kontekstualizaciji Pri su koje konvencija diskursa. oblicima drugim nizu s isprepletena svojstvene,najgušće upravonjoj pokoravanjem i ulogom drugih svojom je, korpus književnost obuhvatan prilično uspostaviti tekstova koji se bave karakterom dane i nacije. [...] Štoviše, od korpus svih područja, veza mogući najveći intertekstualnih popisati nastojati mora tada shema aktivira, diskurzivnih tekst koje neodređenih smislu u bilo iskaza kontekstualizacija tekstnog diskurzivna danog kojeg prikladna zahvatiti potpunosti mjesto u li „Želi središnje se 117: 2009b., Leerssen, zauzimati tvrdi Kako naslovi. neće navedeni kao analizi doduše, u koji, tekstovima drugim medisjkim prema zatvorena ostati neće analiza pjesme, spomenute Uz 31. 30. Frith, 169. analizama, primjerice,obrađujeShakespearea, aliiJoniMitchell. knjizi u Slomi, sruši, Pagliasprži: Camille Paglia Camille tumači 43. najljepše pjesme svijetaI u svojimdr. i Slamniga Ivana Jagić, Dorte Marune, Borisa časopis objavljenuz samo Spomenimo cd pak ili mnogobrojni. stihova Ujevićevih i Cesarićevih status uglazbljivanje kanonski stekla je koja poezije prestižnu dobio 2003. je koji pjesnik domaće uglazbljivanja primjeri su dok Goranov nagradu pjesničku vijenac, hrvatski priznat kao i glasi Dedić miješanja tzv. visokog i niskog žanra. Primjerice, popularni kantautor Arsen 29. 28. Ross,98. University Press,1996),178. Massachusetts: Harvad ne idu u isti u idu ne bok”. U odnosu poezije i popularne glazbe mogući su različiti hibridni oblici hibridni različiti su mogući glazbe popularne i poezije odnosu U 31 29 „koš”,možese ih barem proučavati v s pem mg poart kao promatrati mogu pjesme se sve u kojem su uglazbljene pjesme Josipa Severa,Josipa pjesme kojemuglazbljene u su Poezija popularnom”. Bez obzira na visoku na obzira Bez „popularnom”. 30 I premda ovdje odabrani tekstovi odabrani ovdje premda I 28 riječi su središnja komponenta , 2011. rif, & Ritam bok uz „bok

Ulaznica 236-237 144 Ulaznica 236-237 145 jse metn, r čm heteropredodžba čemu konteksta. matičnog pri autopredodžbu i podrazumijeva nužno uvijek Amerike smještene, pjesme pristup”, uKako vidimostrane zemlje, 79. Karl 34. Dean Duda,ur, (Zagreb:Disput,2006),41. u atjt pkzt kk tka riuaia uvijek artikulacija o i takva i govori kako istodobno kulturnog pokazati nastojati estetskog, ću čemu pri kao pjesmama, promatranim u znaka društvenog Amerike artikulacija „Analiza Premda 32. kulturne teorije dozabavljačkog ‘šunda’”. od i diskursa političkog do historiografije od sve obuhvaćajući zahvatiti, široko bismo trebali imaginarij nacionalni njegov proizlazi koje iz tradiciju rddb n pnšaau oi pjvm, nego pojavama, novim poništavaju se ne Stare falsifikacijom. predodžbe događaju ne promjene se Te [...]. promjenama i oscilacijama znatnim [su] podložne tekstu: spomenutom nacijama različitim o predodžbe vremena protjecanjem već u Leerssen tvrdi Kako socijalizma. jugoslavenskog desetljećima heterogenim promjenjivi konstrukti, što posebice dolazi do izražaja u uolvnkg oiaiaa ao čini desetljeće tako Posljednje osjećaja” socijalizama nesreće. izvor jugoslavenskog vlastitu glavni njegovu (uz ženu) Jugoslavija matične Ameriku, iz u izmještenom sredine subjektu, lirskom je kojoj u pjesmi u primjerice, to, je što prisustvu njegovom i o riječ čak je kada pa pjesmama, spomenutim u Amerike značenja prožima neumitno socijalizma dekadentnog Kontekst 33. sémiotique de (2001). internationale l’association de Revue - studies semiotic for into the Social Sciences”, društvenim kategoriju za što širu zeu rmn i prostora i vremena između Pojam društvenu, Pojam

ohrabrenje

kulture”, u Politika teorije, zbornik rasprava iz kulturalnih studija, ž aaiik fks rdtvjt e tako će predstavljat fokus analitički Uži se „seia leiea kjžvot imagološki i književnost alteriteta: „Estetika Syndram , Ulrich umjetnosti ptelaa pea Ryod Williams, Raymond prema: upotrebljavam osjećaja struktura 33 . Anthony Usp. znanostima. Bahtinova ptelaa prema upotrebljavam kronotop društvenog imaginarija u koji su promatrane političku može i književnosti, upotreba Semiotica: journal of the international association i dati kulturnu 34 prvenstveno kronotopu be u rddb povijesno predodžbe su Obje i sve u značenju specifične veze specifične značenju u kronotopa

problematiku ve pojam ći On Bringing Mikhail Bakhtin Mikhail Bringing Wall„On , Amerika” Borisa Marune Borisa „Amerika” ‘’dionica rast odnosi bi 32 bilo kj j smještena. je koji u kao negationem via Mihailu svrhovito promatranog na ’’ formalno-sadržajnu Bahtinove (1989). Bahtinu primijeniti „strukturu razdoblja misli „[...] i na u oiaim o neoa oek d osamdesetih do početka st. jugoslavenskog 20. njegova godina tekstovima od socijalizma popularnokulturnim i okvirno književnim u je Amerike tropa moguće važnijih nekoliko dinamici, skicirati složenoj i suptilnoj ideološki toj kulturnog znali dio često su su otpori postajati a pozicija, da različitih s otpore nailazile na činjenica nerijetko Amerike Problem i predodžbe „pravovjerne” predstavlja pozornici. također geopolitičkoj na Jugoslavije i hladnoratovskoj SAD-a odnosa međunarodnih klima prilika.” se li ukaže aktivirati ponovno Ostaju mogu dužnosti. se uvijek s i diskursu društvenom u prisutne smijenjene podsvjesno privremeno samo su 36. 35. Leerssen, 2009b,109-110. socijalizma jugoslavenskog nerijetko razdoblja heterogenog tijekom se koja predodžbe specifične jedne artikulaciji kompleksnoj i dinamičnoj izrazito o riječ je što temi. više Tim toj poglavlja posvetiti kraćeg namjeravam ovdje jednog prostora koliko misija nemoguća kao može se činiti zasigurno letimičan, samo i bio on makar pa posljednje desetljećejugoslavenskog socijalizma. promotriti s kojim to sve značenjima Amerike raspolaže pregledu, kratkom vrlo u i makar nužno, početak za je svaki pojedini tekst odabire i slaže vlastite iskaze. Stoga kojih iz slika fond kontradiktoran nalazi i nerijetko bogat, se godina osamdesetih Pred složenosti. imaginarijem stupanj društvenim veći i posjeduju desetljeća, veći stupanj povijesnog posjeduju pamćenja što Amerike time iz samim prethodnih socijalizma jugoslavenskog desetljeću posljednjem u Americi o predodžbe smislu Ovdje će prvenstveno, premda ne i jedino, biti obuhvaćen hrvatski hrvatski obuhvaćen biti jedino, i ne premda prvenstveno, će Ovdje Socijalistički imaginarijAmerike rge scjlsikg mgnrj Amerike, imaginarija socijalističkog Pregled ldl” i „hladila” 36 i rp ped pseuu stupanj posjeduju premda tropi Ti ogiaaa kk s mijenjala se kako „podgrijavala” U siet o svijest Uz mainstreama. 35 tom U

Ulaznica 236-237 146 Ulaznica 236-237 147 kao plitki i površnii poput plitki kao uolvnkg oiaim j scelsik novela socrealistička je socijalizma jugoslavenskog razdoblju ranom u tematizacije takve primjera rijetkih od Jedan tekstovima. popularnokulturnim i književnim tematizirala izravnije i znatnije nije još Amerika sama oaa eaing rdoaj oi klunh i kulturnih ideološke onih i estetske,civilizacijske poveznice sa kakveZapadom, bilo imaju koje vrednovanja tvorevina česta umjetničkih bila negativnog kritici kulturnoj pojava i književnoj u primjerice, estetskim i ideološkim kvalifikacijama. U spektru Zapadu” kvalifikacijama. ideološkim negativnih metafora najčešća je i bila ona o estetskim negativnim stranu obilježena bila takva suprotnu kao i pola ideološkog na odnosila se dominantno Zapada u kojem nastaju. trenutka kontekstunapetosti u ideoloških djelovanjem estetski učinak, već su to i iskazi s posebnim društvenim nemaju nipoštoestetskeautonomije, vlastite aanakh eaeaa Vse au i ia jvć u nii Marina knjizi u Ujevića Tina Franičevića Pisciiproblemi (Zagreb:Kultura, 1948). i Parun Vesne dekadenata” „zapadnjačkih 39. pisala uKolanović, 2011. prvenstveno negativna društvena i ideološka kvalifikacija.Više o tome sam su: što kao “Amerikom” i džez, s važnijih povezanih nekoliko metafora promotriti civilizacijskih smislu učestalijih tom u je Dovoljno jugoslavensku u svakodnevicu. prodor značajniji svoj ostvarila nije američke još razdoblju tom sastojaka u diskurzivnih od kultura popularna američka sama premda metaforike upravopopularnokulturne oblikovane bile nerijetko 38. dr., ur. institutzapovijest, 2006),132. (Zagreb:Hrvatski Hrvatskom u Kisić-KolanovićNada 2006., svibnja i održanog 6. i 5. Zagrebu, u povijest za institutu skupa znanstvenog sa radova kubizam, zbornik povijesti: u egzistencijalizam, zasjeci” su mapiranje, ideologijsko što kulture, kao „Politika Kašić, mišljenja Biljana dr.Usp. i personalizam agnosticizam, nadrealizam, i pravce strujanja, bila je svijeta koja Zapada” se označavala buržoaskom, „dekadentnog a slike ideološkesemantički je druge pokrivala spram građanska odnošenja metafora cjelini o riječi bilo je Kašić, kad djelatna Biljana tvrdi Kako 37. uključiti primjereizširegjugoslavenskog konteksta. trebalo svakako bi istraživanje Daljnje cjeline. jugoslavenske ostatka od izdvojen laboratorijski kao promatrati može ne nipošto se koji kontekst ijt, rmeie ngtvu sesu ielšu rtk tekstova kritiku ideološku i estetsku negativnu primjerice, Vidjeti, U kritikama navedenog razdoblja negativne kvalifikacije su kvalifikacije negativne razdoblja navedenog kritikama U žvaka, boogie-woogie koje su bile rabljene ne samo kao estetska, već U razdoblju od 1945-1948, predodžba Amerike i Amerike predodžba 1945-1948, od razdoblju U 37 , dok su njezini produkti redovito percipirani redovito produkti njezini su dok , gume za žvakanje.” za „gume 95 - adenc hrvatske razdjelnica - 1945. „dekadentnom 38 isključivo 39 Tako je, dok se vjm čm vdo av siu nkm novinama”. nekim u sliku takvu vidio očima svojim stoistina posto;je nego on rastave.laž, ili topriča I nije stručnjaka: čovjeka poljoprivrednog obgrle glavicu kupusa pa im se ruke ne mogu da lokalnog po pričanju gdje, Americi i Kaliforniji samoj o priče čudnovate dužine”, njegova mjestu, u priča narodom među Kalifornije iz graha sjemenu o se kako 98 godine. 1948. „ 45. Isto. 44. Isto. za udžbenike, 2008),368. 43. Ivo 42. Primjerice,„BajkaoMarmontovom grahu”, „Janko ičarobni grah” itd. novele „Dedindnevnik”i „Elektrobih”. 41. za BosnuiHercegovinu, (Sarajevo: Oslobođenje,1948). 40. rh pioau unvt karakteristike. čudnovate među pridodaju grahu interes su pridodana neobična prodaje svojstva u tradiciji bajki u komekojima se poseban Kalifornije iz vrijeme graha sjeme izaziva građanima U dobara rata. poljoprivrednih svjetskog Drugog nakon Hercegovinineposredno i Bosni u neimenovangradić u pmnt mt Aeii a uoiso zmj. Tako zemlji. utopijskoj govori: stručnjak spomenuti kao Americi o mit spomenuti Bajkoviti iskazi o Americi podupiru u uvodu ovoga teksta i nemoguće”. i rddb Aeie ii eeji tutri element priče strukturni na alegorijskoj razini. temeljni čini Amerike predodžba pri čemu se kritičkim tonom opisuje bezrezervno bezrezervno opisuje tonom kritičkim se čemu pri distancom ideološkom i prožeto štovanjupripovjednu, uz ruke” u ali narodu to ne smeta. Samo je pripovijedanje iz prednjači „amerikanac” je deset puta kvalitete skuplji neprovjerene, od empirijski domaćeg sjemena, još iako svoje, učitelj Zbog sjeme. neobično to naziva narod kako Dapače, „amerikanaca”, iskaza. takvih valjanost u sumnja ne građanstva, sloj napredni jm i Klfrie Ie nrć, ri u objavljena put prvi Andrića, Ive Kalifornije” iz Sjeme Odjeljenje za agitaciju i štampu Zemaljskog odbora Narodnog fronta Narodnog odbora Zemaljskog štampu i agitaciju za Odjeljenje nvlk mne ont nrćv oraitči ps baau e i se ubrajaju opus socrealistički Andrićev poznat manje i nevelik U Andrić, Andrić, 43 ali ne samo o grahu, u mjestu počinju kružiti počinju mjestu u grahu, o samo ne ali „Sjeme iz Kalifornije” u 45 Čak i lokalni učitelj,lokalni i kojiČak tzv.među spada 40 soeuo nvl razrađena noveli spomenutoj U 41 aua aat d metra do naraste „mahuna Radnja novele je smještena Sabrane pripovetke (Beograd: Zavod „ U Americi ništa nije teškonije ništa Americi U 42 Naime, „druge „dva 44

Ulaznica 236-237 148 Ulaznica 236-237 149 Bea uhr Mrš Pši, eds. Pušnik, Maruša (Washington DC: NewAcademia Publishing, 2010),125. i Luthar Breda Yugoslavia, Socialist in Life Everyday in Yugoslavia”, socialist in magazine aoi ploda”. kamoli a sjemena ni vidio čestito nitkonije još a stvorila se krv Zla nebeska. mana je da okokao tuđinskogsvijet graha razdor: izbija stanovnicima među čega njegovu na zbog famom, spomenutom obzirom potpirenu potražnju veliku s sjemena, količine nedovoljne sjeme”. strano za otima se da podstiče više još ga samo cijena visoka Naprotiv, je. pošto pita ne i sjeme traži veličine, Americi: o „ iskaza bajkovitih spomenutih prihvaćanje 49. 48. Isto, 370. 47. Isto, 369. 46. Isto. Ameriku”. i pamet svoju u razočaranje i „sramota hvata kojeg učitelju bilo dakako, je, Najteže sjemenu. svi počinju rugati s se kada priči u obrat slijedi mještani, uvidjeli to su što Nakon graha. bosanskog domaćeg, od bolji ništa ispao nije kraju na on obmana: čista kao pokazao dakako, se, bilo potrebno da sjeme proklija, mit o američkom grahu odlaska u zatvor, a potom i u i emigraciju Titom u s SAD: sukoba prije godinama u Đilas Milovan rekao pokrivala riječ o filmu, književnosti, glazbi, modi i sl. Kako je 1947. semantički je rakurs kojem redovito većinu značenja u krilatici ideološki u Amerike razdoblje negativan predodžba navedeno za je simptomatičan Takav produkata. kojem se osuđuje slijepo obožavanje Amerike i njezinih poučkomu ideološkim i moralnim jasnim s književnosti socrealističke žanru u je izvedena narativa tog domaćih. Kritika od boljima percipirani redovito produkti su čiji blagostanja utopijskojzemlji kao Americi o narativa miniranju značenjskom na građena novela je Andrićeva e a zkei erjtl ko jz, jzn proizvod”. njezin jazz, i kao neprijatelj zakleti naš je mđjn iio aeiasi pooa fantastične plodova amerikanskih vizijom Omađijan Đilas prema 46 lvi alt rč dlz s problemom s dolazi priče zaplet Glavni VučetićRadina, , 47 ao orđng rmn, oio je koliko vremena, određenog Nakon „bajkom” o čudesnom kalifornijskom “Džuboks (Jukebox) – the first rock’n’rollfirst (Jukebox)“Džuboks the – „dekadentni Zapad” bilo da je Remembering Utopia: The Culture of Culture The Utopia: Remembering oaai se „Pozavadio „ Amerika 49 48

oiaia ukg ko lvo srng eia u jezici; strani jezika drugi i stranog glavnog školama postupno nestaje kao 1949. kad se uz ruski predaju ruskoga dominacija rasi nienc pevđn Andrićem; predvođeni i izjašnjavaju književnici se čemu o hrvatski zaoštrava se umjetnicima i ideoloških neprijatelja. Odnos prema sovjetskim piscima kulture i umjetnosti dolazi do značajne restigmatizacije Zaokretom uvanjskoj politiciJugoslavije 1948.napolju trajati. kratkoće Americi nesklono izrazito vrijeme No, 50. onaj koji zna, a onaj koji ne zna ne graditi možena američkoj pšenici. graditi Ja mislim da socijalizam to može 1958: učiniti Labinu u govoru „Drug Hruščov često svomponavlja da se socijalizam ne može u Tito Broz Josip ističe se Kako pšenici. da američkoj na graditi može Hruščovu ne socijalizam Nikiti predsjedniku sovjetskom Broza Tita Josipa 1948-1963. odgovora iz je razdoblju o preuzeta sintagma u Sama knjigu Jugoslavije svoju politici tako vanjskoj naslovljujući pšenici, sintagmu američkoj odabire ideološku stvaranu primjerice, vrijeme klimu, to u strane za Jakovina jedne Tvrtko s miješaju bliskeIstoku.Povjesničarideologije dominantne težnje razinama temeljne strane, druge s a različitim tendencije, prozapadnjačke na i višestruko se kojoj u jugoslavenskebastardnosti oblika Na st. razini 20. svakodnevice to godinama je razdoblje stvaranja pedesetim specifičnog u formiranu osjećaja jugoslavenski put u specifičan komunizam. Sve je je to otvorilo put odredilo za novu samoupravljanja oekm eeei gdn nsae dominacija sl. nestaje i kazalištima Zapada; godina u sa literature sovjetske filmova pedesetih više početkom sve prikazuje dvoranama Maković idr, (Zagreb:Hrvatsko društvo likovnih umjetnika,2004),172. Batušić, Nikola 187; „Kazalište pedesetih”, 1988), u Rad, (Beograd: 1945.-1952. , Srbiji: u politike 52. 1949 –1955(Zagreb:Globus, 1988),134. Bekić, Darko Usp. 51. 182-187; „Rezolucija oklevetničkoj kampanjiInformbiroa” 1,(1950). , Izvor drugima”, i Tihonovu N. Glatkovu, F. književnicima Usp. Ljubodrag Dimić, Dimić, Ljubodrag Usp. v Adi i dr, i Andrić Ivo Jugoslavija u hladnom ratu: odnosi s velikim silama velikim s odnosi ratu: hladnom u Jugoslavija doo jgsaesi kjžvia sovjetskim književnika jugoslavenskih „Odgovor Pedesete godine u hrvatskoj umjetnosti, ur. Zvonko 51 gtrp utr: gtrpvk fz kulturne faza agitpropovska kultura: Agitprop ao 14. dmćm e kino se domaćim u 1949. nakon - (1949): 2-3 Republika 52 oiaia na socijalizam a uvođenje a , strukturu 50 očita

Ulaznica 236-237 150 Ulaznica 236-237 151 54. Syndram,2009, 81. , 2002),128. Matica hrvatska ržv a ‘higm’ Pozša z specifično iz svih i pesimizmu skepsi, naginje ne Proizašla ona vrijednosti, prolaznosti životnih i promjenljivosti ‘chuingumm’. osjećaja američkog kao i način pruživ svoj na kompromisan američki nedubok, i samo duhovit duh, je stvoriti mogao pomirljivu Takvu doktrinu svijet. filozofsku na pogled kao je zanimljivija književnoznanstveni diskurs: u pravce teorijske nove uvodeći simbolički raskida vrijednosti. s normativnom poetikom socrealizma, tekstu u Pavletić Vlatko časopisa urednik glavni kulturne i književnik piše časopisa broju prvome u Kako 1958. i 1952. između Zagrebu u izlazio američke časopis smislu tom u je Reprezentativan prvenstveno tog od zapadnjačke, za interesa odabirima, rast primijetiti može vremena prijevodnim u i kao teoriji, i kritici mrču oiao a o ai z otl robu”. ostalu za i važi to a – dobivamo dok dobivamo, američku ne koju – sovjetske od gora ništa nije uostalom, pšenica, Američka [...] pšenici. vlastitoj na ni 53. eio mei ou oiai a pretpostavkama na počivati kriterija) mogu imagotipične prirode.” vrijednosnih mjeri u idanas) skup velikoj (čak historiografije i književne ‘nacionalne’ (uključujući nazori politike,stoga nacionalne i umjetničke,kulturne okviru poziciji u je Imagologija koreliratii analizirati taksonomijskei procese u modele recepcije. proces na utječu i ulogu normativnu imaju često oni gdje književnosti, o tekstu: biti djelatna i na metarazini književne kritike ili spomenutomznanosti može prisutnost njihova već već teksta, književnoga razini u Syndram primarnoj na iskazujusamo ne se stajališta „Nacionalna tvrdi Kako indikatorajedinih i promjene. ne naznačene ali važnijih, se vesternizacija a Zapada, odvija na svim poljima, pri čemu je književnost jedan od specifičnu i svoju Istoka gradi između vremena poziciju tog od umjetnost, i jugoslavenskokulturu Cjelokupno i uključujući društvo,

Broz Tvrtkoprema „ eatk j nua zaej rjč. No riječi. značenju o nauka je Semantika Jakovina, 54 Tako se, primjerice, i književnoj Socijalizam ea ue iot” kojem u živost!” bude „Neka na američkoj koji je koji Krugovi

, (Zagreb: pšenici, 53

d aai pojmova”. labavih snaga od pokretačka i optimizma aktivnosti, usmjerene na vrelo materijalnost, koja je stabilnija bistro je nego relativizam, istočnjački ili evropski npr. kao rezignaciji, 56. 55. Vlatko Pavletić , „Nekabudeživost”, Krugovi 1(1952):1. raso seii oeie ii alži spomenuti zaslužni bili posebice u su sredini što za hrvatskoj modernizmu, angloameričkom i Zapada simbolička gesta otvaranja prema simboličkom prostoru časopisa pojava i kao zbirke, Whitmana, Whalta Pounda,Hermana Melvilla, Edgara Allana Dickinson, Poea i dr. Objavljivanje Ezre Emily Eliota, Frosta, S. Roberta T. četrdesetak poput pjesnika pjesama američkih izbor zbirku donoseći prijevodnu skloni objavljuju intelektualno 1952. Šoljan, dvojica Njih Pavletić. piše Antun kojem o duhu” „američkom i Slamnig zapadnjačkomIvan okrenuti autori afirmirali kulturnom toposu, među kojima su svakako najpoznatiji tako se su fotografija je uvijek dragi podsjetnik tihsretnih podsjetnik jer dragi Snimajte, Fotokemika.” mladosti. vaše zabave... uvijek trenutaka i je razonode fotografija časovi prolaze reklame: glase nosite rublje oprano u doba deterdžentu Plavi Radion! ili Brzo to u „ primjerice kako zabave, i optimizma prolaznosti, poletnosti, ideje afirmira koji satkan po uzoru na reklamnu retoriku pedesetih godina gotovo efektu diskurzivnom euforičnom svom po citat je Navedeni ironije. doze određene lišene nisu doduše, koje, konotacijama po pozitivnim s upotrebljava žvakanje puta civilizacijske prvi za te gume značenje upotrebu i raniju simbolika na metafore, odnosu u se, su jer što zanimljiva opisu usporedba američkog duha s kao u „optimizam”, estetike semantike popularne konotacija američke dominacija 16. 7. 2006. (Zagreb: Hrvatski oglasnizbor,16. 7.2006.(Zagreb: Hrvatski 2006). - 6. 12. Zagreb, obrt, i umjetnost za Muzejstoljeća , početka21. do stoljeća 19. sredine od razvoja prikaz kulturno-povijesni 2005.: - 1835. Hrvatskoj: u Svježiji i okretniji nego inače osjećat ćete se i vi, ako vi, i se ćete osjećat inače nego okretniji i Svježiji

Reklame preuzete iz Feđa Vukić, ur., kins” s. pi eu e osobito je čemu pri sl., i „aktivnost” 55

ctt s mž primijetiti može se citatu U tih godina bili su bili godina tih Krugovi, Umjetnost uvjeravanja: oglašavanje mrča lirika, Američka chewingummom 56 U „prolaznost”, antologijskih Krugovima

Ulaznica 236-237 152 Ulaznica 236-237 153 Liber, 1983). Aleksandar 59. tai ojč krjn Šoljan-Slamnigovih korijeni potječu eksprimenata?” u stvari odakle džeziste, američkog psihom sa poistovjetiti možegrađanina) i intelektualca na samo i mislili makar (pa čovjeka našeg psiha se Zar položaju). boljem u nisu koji se s mukom bori za svagdanji kruh (a ni mnogi drugi u je i te kako nabijeno težinom, a posebno a našeg čovjeka, koje vremena, našeg čovjeka zanimati autora, može literatura tvrdi: Kako spomenutih metaforom. civilizacijskom prozu američkom upravo služi se djela njihova diskvalifikaciji kritizira tekstu oštro tom u Milićević smislu. kao tom u poslužiti reprezentativan može koji Milićevića Nikole književnika tekst ilustraciju u za bilo tek prilikom ovom to ću Spomenut 1948. je do razdoblju što kao homogenosti stupanj onaj imala nije više nikada ali žestokomobliku, vrlo u nerijetko to i nastavljala se ona Dapače, diskursa. javnog pozornice lagodan s nestala sasvim potpunosti u 1948. kojanije kritika istodobna i i jednoznačan pratila redovito Zapadu otvaranje je Navedeno proces. bio kulture nije društva, umjetnosti jugoslavenskog amerikanizacije autori. 58. izabranih američkihknjiga. 57. Džuboks Džuboks su što kao časopisi popularni 1970), ršv, jm i Aeie eorto e ao na palo razvoj. je njegov jugoslavenskog za nepovratno plodno osobito pokazalo se Amerike amerikanizacija koje tlo jugoslavensko iz pitanju sjeme u društva, je kada rasprave koje se od tog razdoblja redovito počinju voditi oiaitči zmla rdj i son Erp kao Europe istočne „proza i u trapericama”; srednje zemalja prostoru širem socijalističkih na poznata moda literarna postali su Nikola Milićević, 93 u arb s u aou ionh menk oraa Izložba održava umjetnika likovnih Salonu u se Zagrebu u 1953. 57 15-92 i r kj s rasprostirali su koji dr. i (1953-1992) Svijet o i taaj Zpd ko proces i kao Zapadu otvaranje i No, 16-98 1974-1985), i (1966-1968 Flaker, Eksperimenti” Slamniga i Šoljana ubrzo Šoljana i Slamniga „Eksperimenti” „Među-team Š 58

Zge: vuiin naklada Sveučilišna (Zagreb: Proza u trapericama Bez obzira na ovakvu i slične kritike i kritike slične i ovakvu na obzira Bez euta Šla – Slamnig” – Šoljan „Među-team 59 od pedesetih nadalje javljaju se – oljan – Plavi vjesnik Plavi Slamnig”, Pop Express Krugovi 8 (1953): 717. „ (1954-1973), zr takva zar A (1969- neetanm apaaa o veea dalje i i vremena ideološkim i tog u promatrala s podignutom ona obrvom. popularnokulturnim raspravama se intelektualnim jer utvrđivati tekstovima književnim trebalo donekle uvijek tvorevinama umjetničkim i izostala problematizacija same Amerike. Ameriku se još kulturnim u je jugoslavenske kulture na snazi bio rad utjecaja pri čemu jse oae rc‘’ol i tg adbj bile razdoblja tog iz rock‘n’rolla domaćeg pjesme epgvro m pivćl ko ovro ili ‘otvorio’ kao prihvaćali ‘oslobodio’”. smo bespogovorno vremenskoj perspektivi: u ono doba ‘osvojio’ ili ‘pokorio’ krivojdefinitivno i gledanja različitomkutu o samo radi se da rekao bih Ja amerikanizirani. zlosretno smo kako izraz Da kod rockfoba jer paternalisti.im on crno na bijelom potvrđuje teoriju smijeh (pod) naši bi izazvao ‘osvojio’, svejedno ili ‘pokorio’, objasnili bi dječurlije, zavedene znanstveno srcem nekritički, zaneseno smo bez preuzimali ponudila mladih nastavnica je nam što DanaSve granica. čast u gitara futurističkih zvonjavu zavodljivu toplinu kičeraja popa, i konačno, kao svečanu kao superjunaka, i likova stripskih svjetlost manihejsku kao Wrigleya, svježinu kao smo osjećali čudom nekim znala dolaziti i kao zadah trulog kapitalizma. E, taj zadah svjetlost i toplinu po čitavu globusu, a kod nas je doduše isijavala navelikoje i crvena jarko bila zapravo je Baklja of Liberty s nazvali visoko podignutom bjelokamenom bakljom. neki su koju željeznom, iza koje zavjesu, smo ugledali moćnu Eiffelovu razgrnuo Statue Rusima, leđa okrenuvši Tito, je Potom zaljubili. beznadno i đaci potajno svi manje-više se su koju u nastavnice zavodljive knjizi svojoj„ u Škarica tvrdi Siniša Kako konotacije. utopijske svoje sve utvrđivala je Amerika više a glazba, i moda zapadnjačka širila se zemljom utjecaje; američke prvenstveno zapadnjačke, 60. 61. Usp.,Kolanović, 2011. Radina navela i citat Škaričin Vučetić kaouvodni moto svoje knjigeKoka-kola ovaj socijalizam. je Upravo 34. 2005), V.B.Z., (Zagreb: mrk nm e prć igeaa ou mlade poput izgledala poraću u je nam Amerika Siniša Škarica, Siniša 60 Kad je rock bio mlad: priče s istočne strane 1956.-1970., strane istočne s priče mlad: bio rock je Kad U tom je ranijem razdoblju amerikanizacije a j rc bo mlad: bio rock je Kad 61 Tako su, primjerice,

Ulaznica 236-237 154 Ulaznica 236-237 155 aan kzeie ai ei tea s neminovno se iza utjecaj krije neki eventualno to ali se kozmetike, što zapadne vidimo više i znamo više to otvoreniji, smo što i, društvo otvoreno smo mi znaš, se, nadam što, Kao vojsku. njihovuobožava i voli SAD što zato traperice strane kupuje ne i misliš, ti što kao glupa, i nebulozna politički plitkotako nije mladež glazbe pjevati protiv rata u Vijetnamu, „1966” upravo u žanru američke popularnokultune rock naslovljenoj pjesmi rock svojoj u Percl Ivan tako će kulture pa politikom, popularne njezinom s neslaganje isključuje ne američke nipošto kulture. simpatiziranje popularne Naime, američke obožavanje i usvajanje djelovati mjeri samo poljuljali znatnije nisu SAD-u u navedenidogađaji nekoj u No, će Amerike. slike utopijske izgradnji barem u otrežnjavajuće Vijetnamu u rat i slike. kao Kinga, takveLuthera Martina Kennedyai Johna Ubojstvo u nagrizanje ulaskom ozbiljno i dubljim započeti sve šezdesete, će, i kojih blagostanja nakon može demokracije poslijeratnog kulminaciju razdoblju doživljavaju i se pedesetih Države Američke Sjedinjene razdoblju same šezdesetih u tom početka da činjenicom u i protumačiti magnetična Amerike i privlačnost problematizacije Izostanak žigosanja. odobravanjaeuforičnih ideoloških simplificiranih pak ili pod problematiziranja koja se postavljaju onkraj uobičajenih Pritom mogla uopće se abeceda iskorištavati. kreativno bi i problematizirati kompleksnije da se usvojiti morala jer donekle prvo Amerike još stihovima s domaćim ritmova neautentičnim američkih kopija svojevrsna svoj glas protivratauVijetnamu.Usp. Vučetić, 2012, 217. 62. vrijednosti: simboličkih američkih iskaz kao traperice napada koji Stojiću drugu stanovitom se jugoslavenskeFraničević,obraćajući Kakopiše mladeži. kod traperica i kulture obrani popularne američkeobožavanja u traktatu malom svom časopisu u se koji godine 1976., FraničevićaZorana omladinskom u i primijetiti Što je, uostalom, slučaj i u američkoj kontrakulturi tih godina koja diže opesie msi n ona na mislim „kompleksnije” bauaa kritikama s obračunava jeansa 62 a slično možemo Polet „ tjć, naša Stojiću, tekstu u poto d mrk nsonm ernm pjesme. refrenom naslovnim Amerike simbolički od naposljetku oprostio se bi da naći mogu ne to dolar pitanjem: retoričkim Hej, ali znam li ovdje ikog/tuga subjekt moja da mu nešto znači/za lirski suprotstavlja ideji prijatelje, slavu, sjaj i snove/za dolar prodaje se sve. Toj se oe s n mt eslcte rtk nšo američki našao kritike eksplicitne materijalizam meti na se kojem atnu vj onve organizacije”. osnovne svoje omladinskom na sastanku zatim odmah a partijskom, na jučer valja ne ali stvari, sam bio ‘Levi’s’-icama novim tako?!U nekih jel’ generalizirati, oko složili bismo ne nikada ja i ti se da i shvatili.jeans nosim ja da i jeans nosiš ti da je Istina mogu kamen ne nikako ‘postaje mladima’, jeans među razdvajanja da To omladine. su socijalističke da misliš Savezom Nazadno sa etiketomnespojive zapadnom sa traperice ponajlakše. moda isprepliće, 64. 63. Zoran jeans”Polet Frani (Zagreb,23.rujna1977),3. „Za čević, Unseen naalbumu Totally Unseen: TheBestofUnseeniz2000. albumu na naslova istoimenog pjesmu ima W.A.S.P. bend intoniranih http://tekstovi-pesama.com/bijelo-dugme/goodbye- metal Američki kritički dugmeta. nekoliko naslov i je pjesama o SAD-u nastalih godinama kasnije od spomenute pjesme Bijelog inače America” „Goodbye 65. s america/291/1/ preuzet o rc ssaa SDu nmt singl snimiti SAD-u u Amerika” sastava rock jugoslavenskih najpoznatijih 1976. pop od točnije jedan razdoblju, dugme, će Bijelo tom U problematizirati. se togpočinju više sve Americi o utopijskesanjarije razdoblja od no Država, Sjedinjenih stvarnost nagrizale šezdesetih sredine od su koje promjenama znatnije poljuljano nije kulture popularne američke obožavanje jugoslavenskog socijalizma. desetljeću posljednjem u stihova tema česta biti način sugeriraju izvedbeno rekvijem za pozadini utopijsku sliku Amerike akustičkoj koja će na u specifičan zvonima s pjesme aranžman etno i ton Baladičan ieo dugme, Bijelo iz 1995, a američki punk rock bend The bend rock punk američki a 1995, iz Enough Black Not Still 64 oe ptiue ivd Žlk Bbk u a Bebek Željko izvodi i potpisuje kojeg Jgtn 1982. Jugoton, 1976-1980, ploče Singl e duše”: „bez v ode ou kupit/ mogu ovdje Sve 63 ao samo Tako „mrtvačkim” es pjesme Tekst „ Goodbye 65

Ulaznica 236-237 156 Ulaznica 236-237 157 dl u somnj jsi s pjesmi istoimenoj u Idoli zapitali desetljeća 1981. se su što posljednjeg se kao socijalizma jugoslavenskog početku na ‘Amerika’ su je gde kojima a u promjena našle pragu kontekstualnom artikulaciji samom u na zastati trenutak na je potrebno tekstovima, fikcionalnim u promjena Amerike znaka poglavlju. kulturnog navedenih i društvenog prethodnom razmatranju u navela U primjere dotadašnje sam nego čije kritike način ideološke simplificirane kompleksniji nerijetko i na uobičajene čine to oni ali i javljati se tekstovi koji počinju dovode u pitanje njezinu socijalizma utopijsku kvalitetu, jugoslavenskog ranije sažima slikovito desetljeće ulaskomposljednje koje u navedencitat, Škaričin godinama šezdesetim i americanexperience/features/primary-resources/carter-crisis/. 67. 1981. 66. t nto ojdj, eo t nto radi. netko što nego posjeduje, na netko Carter, kaže našli što kako konzumerizam važnije, je i Postalo mjestu. materijalizam prvome u se građana su američkih kojoj vrijednosti ljestvicu pobrkanu kritizirajući ostalog između samopouzdanja,američkog nazivom Malaise speech pod poznatom Carter govoru televizijskom Jimmy svom u predsjednik sedamdesetih američki kraju tadašnji na godina, Još optimističan. odviše nije SAD bio za godine osamdesete u ulazak sam Naime, kp plujl siu rseiea dmkaie kao demokracije i prosperiteta sliku poljuljalo je sve skupa što i nezaposlenost, inflacija prate koju krizom ekonomskomvelikom s pragu i suočava se na SAD osamdesetih predsjednika, američkog dužnosti mjesta s Kinga Jr., afere Watergate i odstupanja Richarda Nixona Luthera Martina i Kennedy braće ubojstava Vijetnama, Idoli, Električni orgazam i Šarlo akrobata, Šarlo i orgazam Električni Idoli, http://www.pbs.org/wgbh/ na je dostupan govor Carterov Cijeli tan” A i uolvj i otvt pitanje postaviti i Jugoslavija i SAD „stvarne” ao ouelej Aeio u pedesetim u Amerikom oduševljenja Nakon A gdejeAmerika? izrečenom 15. srpnja 1979., govori o krizi albuma , Jugoton, aranžman, Paket ae aranžman. Paket 67 Nakon 66

mitologije, ur. ouanklun see mrk vć duboko godina već je Amerike osamdesetih Jugoslaviji.socijalističkoj u ukorijenjeno sjeme toga, Osim popularnokulturno koji jedinstva”. partikularizama i jugoslavenskog nacionalnih ideju utopijsku rastom ugrožavaju i ekonomskom smrću, krizom Titovom obilježene socijalizma dekadentnog godine kao i poznate diskursu javnom u danas su koje predmet višestrukih artikulacija nostalgije, godine su to osamdesetih, šarenilu popkulturnom blokova vlastiti put u komunizam. od Unatoč novovalnom 1948. i ostalom jednom od niti koja priklanja i ne se kao koja Jugoslavije zemlje slika utopijska i je poljuljana godina, kulturnog en lbrle ph u mrčo povijesti. američkoj u čelo kraj epohe liberalne definitivan jedne značiti na će pravac što nov 1981. politici, zadaje konzervativnoj koji Reagan Cartera, Ronald privlačnosti dolazi Nakon države američke desetljeća. sastojaka ranijih utopijskih glavnih Start status kultne serije, itd. Usp. Đurđa Milanović, seriju gledaju Jugoslaveni 69. 68. Usp.Zinn,2012,610-650. jlta rtki dstjć uao deklarativnoj na snazi. gubila više sve unatoč Zapadu, prema zemlje desetljeća otvorenosti proteklih nesumnjivo Amerike, djelatna subverzivnost potencijalna i je 70. 95. književnosti”. Flaker, 1983, 26-27. povijesti ipak ali najnovije razdoblju jednom o knjigom očigledno prilike učinile je su izdavačke značilo: nešto blue-jeansa u nošenje je nastajala dok knjiga vrijeme je ova znaku A oblačenja. trapericama, konvencionalnog dijelom modrim postale u same su pojaviti Traperice odraslih. konvencije protiv moći pobune mlade nekadašnje neće više tipa proznoga našega pripovjedač ili junak mladi se da znači to A profesore. sveučilišne znak bile nekad ugledne i kojetržnicu domaćice na vidjeti idu jeans-odijelima u smo mogli su ceste: kojei trgovine ulice, evropske traperice, su preplavile novo:mladeži, nekonformističke nešto je donijelo dovršeno, 1983: Kako piše i Flaker u drugom izdanju svoje knjige svoje izdanju drugom u Flaker i piše Kako rmeie o 18. toea e vria eis rprc, d 1984. od traperica, Levi’s tvornica je otvorena 1983. od Primjerice, Zge, 1 poic 18) Đre ai, iatj, u Dinastija, Matić, Đorđe 1983); prosinca 31. (Zagreb, [...] proljeće 1976., kada je hrvatsko prošireno izdanje u rukopisu u izdanje prošireno hrvatsko je kada 1976., proljeće „[...] 70 Amerika je tako na svojevrstan način postala dio Iris mainstreama, pa je bilo i za očekivati da će se Adrić i sjšo gradi uspješno pšenici američkoj na dr . ( . u večernjem programu koja zadobiva koja programu večernjem u Dinastija Beograd; Zagreb: Rende; „Jugoslaveni u trapericama”, Postscriptum, 2004), 69 Proza utrapericama U tom smislu tom U 68 „bratstva Leksikon si tih Istih YU

Ulaznica 236-237 158 Ulaznica 236-237 159 pein pnvj jda e sa eeia Dubravka rečenica, pjesama zbirku objavljuje Oraić ista te jedna ponavlja opsesivno kojojse u ugođaja psihodelična pjesmi lucidnoj svojoj u teksta. Iste te 1981. kad su se Idoli pitali tekstove osamdesetih karakterizira na koje ću se detaljnije osvrnuti u nastavku dominantno ambivalentnosti stigmatizacije do od rasponu širokom u kreće se koji Amerike imaginarij društveni ima raspolaganju na sobom pred socijalizma esulot ioe kulture, visoke tekstualnost pojmovljem rečeno, predstavlja kompleksnu i višeznačnu daljnjem tekstu. u promisliti ću koju stihova navedenihporuke estetske mjesto semantičko i strukturno središnje čini Amerika izvodi frontman banda Johnny Štulić. U svim primjerima Amerika” čije stihove potpisuje Mile Rupčić, dok pjesmu albumu na pitanje. u dovesti poziciju takvu će koji glasovi javiti reakcija kao 73. 72. Easthope,1991,89. je zasigurno ostavio traganapolitikureprezentacije „Amerike” kod domaćihautora. društvu američkom suvremenom prema nastrojeni kritički tekstovima svojim u su koji pisaca američkih Prijevod dr. i Barthelmea D. Coovera, R. Cheevera, J. Sontag. S. Baldwina, J. Hawkesa,Connor, J.F. O’ Bartha, J. T.Pynchona, tekstovi uvršteni su koju u a prir.) Ivanjek, (Željko izlazi hrvatske zavodaMatice Nakladnog 71. e mrk rsoaa o it zuon asrkie u apstrakcije igrama riječi i pjesničkim grafizmima. zvukovne čiste do raslojava kojima Amerika u se Americi o Majakovskog pjesama avangarde, primjerice ruske utjecaj primijetiti može se kojima u kalamburi jezični kao funkcioniraju nerijetko zbirkom ludistička poetika Dubravke Oraić-

Usp. ie uin soeui ao i gdn, onj 18. izdanju u 1985. točnije godina, tih kako spomenuti suvišno Nije Ruland, 1976, 94-108.; Bernarda „ *** ri Aeie Dbak Oać Easthopovim Oraić, Dubravke Amerike” Urlik 71 ima pjesmu ima ulice strana Sunčana olene eelee jugoslavenskog desetljeće Posljednje mainstreamizacije i upravo ta kvaliteta Tolić”, Republika, 5/5(2006):55. 72 ć, Katušić, Antologija američkekratkeAntologijaproze pem okupljene pjesme a „ Urlik Amerike”, a Azra Azra a Amerike”, Urlik „Totem 73 Uz Majakovskog, a gde je Amerika totalnog č Pit i to je to i „Pit ovjeka: povijesne ikritičke sinteze”, uKako vidimostrane zemlje, 162. specifičan scenarijznačenja. kako su one upregnute u zemlji,tenekoj stranoj o predodžbe sastojekojih se od što ono naziva Pageaux na pozornost ću obratiti primarno U svojoj stoga analizi zbirke. cjelokupne motiv fiks-ideja provodni svojevrsna Amerike i predodžba razumijevanje je njeno da obzirom za s središnjim smatram ujedno aspekt taj osobine, ostale stavljam zagradu u time obzira što Bez zbirci. promatranoj u Americi o predodžbi gradnje strategiju na ovdjeprvenstveno se fokusirajući zbirke, spomenute tekstualnosti kompleksnost u uvid nčna mrk, zeu njezine između rečeno, između aktualnog pojmovljem Ricoeurovim slike, društveno „metaforičke” Amerike, i mitskog značenja radu između u je napetosti sadržana Americi o predodžbi oblikovanja strategijatemeljnadiskurzivna tomsmislu, U pjesmu. u pjesme iz referiraju drugog na jedan i prenose motivi pojedini a razvija, gradi, nerijetko ideja se čija i cjeline argumenteodvojene koji se spaja motivu dominantnom u pronalazim što koja za grozdova Americi pjesničkih više o od sastoji pjesmu veliku svojevrsnu cjelinu, 77. nerijetko nalazi stihovni motto, grafijskiizdvojen odostatkapjesme. Amerike. viziju metaforičku svoju gradi subjekt lirski kojima na Nietzschea, Marxa, Gogolja, Hljebnikova i brojnih drugih Baudelairea, preko i Biblije Dantea i od Homera citatima: sve premrežena do višestruko Kanta, je Hegela, zbirka 76. 75. Usp.Pageaux, 2009.,134. 75. Apocaplypse”, Palindrome Scream: 74. zbirke može se izdvojiti opreka na Stari i Novi svijet iz svijet Novi i Stari na opreka izdvojiti se može zbirke pjesme, U Usp. Katušić, 2006, 59 i Aida Vidan; Dubravka Oraić-Tolić,“AmericanDubravka Vidan; Aida i 59 2006, Katušić, Usp.

Ricoeur , pjesme umjesto naslova imaju redni broj uz koji se koji uz broj redni imaju naslova umjesto pjesme Amerike, Urliku e ozr n athoot vk pojedine svake autohtonost na obzira Bez 76 dooie utopije”. i „ideologije 74 aeeu bru u vj poart kao promatrati ovdje ću zbirku navedenu U ovoj ću analizi stoga neminovno osiromašiti prema odnosno riječima odnosno arsenalom afektivnim ac Moura, Jean-Marc snopove odnosa koje proizvode 8/ (2007): 81/5 Today, Literature World 75

77 utra mglgj: pokušaj imagologija: „Kulturna a dmnnn motiv dominantni Kao tan” i „stvarne”

Ulaznica 236-237 160 Ulaznica 236-237 161 penk, čm so pzai e u uvodnim, u već upoznati Stihovi/Rezervati. smo zbirke: čime stihovima nenumeriranim s pjesnika, Amerike i između odnos sam oblikuju metaforički Oni motivi. hegemonijski i kolonijalni intenziviraju se koje nakon pjesme kulminaciju svojevrsnu predstavlja izvedena koja Nakon induktivno motiva. slijedi poredbena definicija Amerike: hegemonijskih kontrasta skupa spomenutog velikog značenjskom pripadaju nizu koje eksploatacije i trgovine izrabljivanje motivi nadovezuju zatim (nasmiješeno optimiste lice, ekstrovertirane obično se kao koje zamišlja Amerikancima i Americi o predodžbi oblikovana kodificiranih spektar na upućuje je pjesmi ovoj u Amerika kojima slika rječnik ili arsenal afektivni kpa e lome. se kopna u pijesku pjesama//I :/U krvi rebara/Leže isprebijanih Nasukanih pjesnika//Pjesnici, su u dijalektici/I ja, i let, i klika//Amerika jestrah itrepet bjeline// slobode/S najslobodnije podtekstom slonovače. I oslobađa/ ime u dolazi kopna kopne stara //Amerika kad kopnu/I na valova povraća/Od se Kad mora. i cvijeće/Mornara cvijeta kada proljeće, u Obično namjerama/ najboljim s glase: dolazi uvijek stihovi lice/I nasmiješeno čiji zbirke pjesmi prvoj u već prepoznatljiva strategija je Navedena razgrađuje. aktivno subjekt kojelirski iskazi kao kodovitek postoje zajamčenim prepoznatljivi ti No kodovima. kulturnim konvencionalno i društvenim Zapad, oblikovanom – Istok najčešće oprekom hladnoratovskom nijansira kulturološki nerijetkousložnjujei Taopreka odnosa. se čijeg oblikovanja proizlaze različiti snopovi hijerarhijskih 79. Isto, 5. 78. Dubravka UrlikAmerike Oraić, , (Zagreb:Liber, 1981),7. nioi zaejkh urtot, e artikulacija te suprotnosti, Americi značenjskih o njihovih stereotipa i nizanje kroz ambivalentnosti able namjere, najbolje U njoj je urlik kaošto urlik kao dijalektikaAmerikaje je njoj /U a nstli eainh konotacija negativnih nositelji kao bjeline 79 taeia iaj značenjskih nizanja Strategija . a e e stereotipe se te Na sloboda). otkt slonovače isretno podtekst Amerika je kao dijalektika Za sretno izrabljivanje jsii u Indijanci. su Pjesnici Amerika ima 78 Početni // noau et gorko/Plovimo//Indonamus indonabimus. tako njom za nama/Da zbirke: kraj sam pred snazi utopijskoj što potvrđuje pjesma pod rednim brojem konstrukt,97, smještena njegovoj značenjski najtvrdokorniji o kao se mit pokazuje svijetu, Novome o sanjarije arhetipske stranu drugu prikazujukoji odnosa Kugle atoma bez/Doma. atoma nevidljive/Kugle najmanje, i postoje već/Da znali su svi a nije, vidio nikad nitko nema kraja/I vrti/Kao davrtnji vazda se još i se glave/Zavrtjela kugla teći/ je počeo i kuglom, za kuglu počeo/Bacati je top i kugla, jačih Sve kugle zemaljsku/ mašio/Jajeta je i dokazao svakom./I snašao bila kako/Vidljiva bi malom mora, u zemlja paklu u našao se 63: brojem pod pjesmi u primjerice, to, je što otkrića Amerike tako supostoji sa slikama okrutnosti kao Monumentalnost oblikovanja. strategija ambivalentna karakterizira također obradu čiju Kolumba motiv javlja motiva učestalih od jedan kao svijeta Novoga i Staroga zbirku. cijelu kroz se provode pjesme, prve analizi u prikazano simboličkom veličinom Amerike, kako je pred paradigmatično nemoćnog i slabog naizgled kao subjekta lirskog 83. Isto, 114. 82. Isto, 33. 81. Isto, 51. 80. Isto, 78. Pjevaj misvoju 25: brojem rednim pod pjesmi u to je što kao metaforikom epskom provodi se mjestimice Arhetipska slika prvotnog nasilja Grabi me iz prve veže. prve iz me AtilaGrabi / zabundani bježe/Golemi sastanci sata/Pretučeni kazaljkama na vremena lete//Hunska ure Uniformirane lica/ azijatskog s usne, konjskenosnica /S iz frkću Minute nia ačše oit ko zaiej ooa svijeta Novoga označitelj kao koristi najčešće Indija U navedenom se značenjskom repertoaru odnosa 83 Pot – kugla rada i strave/Čovjekunajdraža i rada kugla – Pot ul pd ieu uui, v mni al/ manjih sve budućih, cijenu pod Kuglu

rtm se Pritom /Srdžbu// 82 šo e Indija je što Indiji/I mi smo Što

Unatoč navedenim snopovima navedenim Unatoč vhnkg ea iu čete/ liju čela vrhunskog S oien zbujl naziv zabludjeli povijesno ubijanja kolumbijanja Dan drugi ili Indijo/ ili drugi Dan Kolumbo 81 80

Ulaznica 236-237 162 Ulaznica 236-237 163 ao e ae jš lomi/Na dodirruke /Svuda je još kamen se groš//Samo nezarađeni troši/Svoj i kupuje gradove/I sjajne kroz Huji tijekom cijele zbirketijekomcijele 88. Isto, 26. 87. Npr. upjesmama6,12,76. 86. Isto. 85. Isto, 8. 84. Npr. upjesmama5,49,44,45,48,50,58,67,101, 103. eorcj i iea d lika. od cipela i Demokracija brodolomu/ ovom u razlike/Likuj se Brišu pjesnika! kobi nemoćna: i slaba kao artikulirana prvotno je koja iskaza njegova moć se krije obrata značenjskih sličnih i oblikovanjutakvih u upravo i oprekenavedene slijeda binarizama, lirski subjekt naposljetku relativizira u jtoi uu dušu. u pušu uskaču sami vjetrovi crvi pod zubpravednika/Tu čelika /Tu usijana do brusi zlato se Tu Istok!/ dobrične//Siroti i ko tužni i divni gadovi uži/A niži, siromašniji, gradovi su ideje/Gdje nudi žita umjesto Istok boka//Na najistočnijem mjestu, Istok/S izobilja/Napada zdravlja, ljepote, sinovakrv /San 2: brojem rednim u pod primjerice pjesmi to, je kako bijeda romantizirana pomalo materijalna, vlada pak Istokom odnosu, hijerarhijskom koji simbolički preplavljuje Istok. označavablagostanja U ideal tom je neravnopravnom tom Zapad misaono, Istok pri materijalno, Zapad svijeta. strane druge geopolitičke i jedne karakteristike stereotipne niže subjekt lirski atribute usporedbi, njihovoj hladnoratovske U Zapada. i poprima Istoka binarizma nerijetko zbirci u konotacije američkog konstrukta. je način na koji se množiš se koji na način je Novo! Novo! Novo! / 19: kao što je to, primjerice, u pjesmama pod rednim brojem snopom motiva koji metaforički označavaju kapitalizam ppjv kntcj u eu u ačši semantički najčešći su čemu tragovi u konotacije opipljive A možda je Amerika ovo:/Krik dokrikaAmerika iopetabovo je možda A pmnt bnrzm trg i ooa svijeta Novoga i Staroga binarizam Spomenuti „Rusije” 87 o j Zpd eiek oblikovan nerijetko Zapad je dok Najnovije Novo/čovječe Božji/Amerika 84 što dodatno utvrđuje fikcionalne utvrđuje dodatno što 88 i 21: i 86

Ideal djedova pretočen u pretočen djedova Ideal o mač iz toka, braćo/Gdje so pnkd poprima ponekad Istok Strahom ovijena rulja/ ovijena Strahom O radosna 85

Nakon / Zapad. već hara/Rak Amerike/OPERI RAJ! pjesme: ranije brojeva par Amerike Amerika padakao kiša globalizacije: sastojka Amerika pušekao vjetar kulturološkog temeljnog kao Amerike predodžbu negativnu priziva glavnu simbolički vodi koja ipak zbirke cijele pjesma svijeta zadnja zanimljiva je strana posebno riječ jedna kojoj u kugle enšia a krik. kao plastika/Neuništiva već inače 94. Isto, 112. 93. Isto, 116. 92. Isto, 105. 91. Isto, 97. 90. Usp.pjesme53,46,54,61,82. 89. Isto, 28. prepoznatljivih navedene refleks od sadrže također najudaljenijima Amerike označitelja čine suprotnosti, se njihove koje i one kodova društvenih i kulturnih na specifičnoj napetosti između široko rasprostranjenih zbirke podatne za analizu predodžbi o Americi građenoj npevdvm nčnsi ulogom. značenjskim nepredvidivim nesigurnim jednako i s napetosti navedene kao u upleten tek upotrijebljen je jedan od niza diskursa u oblikovanju te predodžbe i pritom sam diskurs birokratski najnovijem/Bogu svom plakaojutrou /GorkoKolumbo jedno jedani kakoje razbije//O lakotako se Istok/Jaje Istoku je Zapad Zapadu/Zapad je zemalja//Istok stucanih na svestrane/Prah čovjeka/Od jutra domraka totalnog K/Totem 80: Rad/AMERIKE; das rollt ewig Und Zapad// za radi Istok/Istok za radi zdenci/Zapad Isušeni 22: što pjesmama u mit, primjerice, novi je, kao artikulirane globalizacije efektom svojevrsnim dokidaju nerijetko semantičkomse oni zbirke, gradnjom dominiraju binarizmi mitski spomenuti 92 rma iu dkk, v pem i navedene iz pjesme sve dakako, nisu, Premda 93

gani oo mt pvznsi zemaljske povezanosti mita novog gradnji U dok se zametak te ideje može pronaći i u stihu 91 i 88: i I mi drhtimo od drhtimo mi licima//I našim /Po Isto ko Istok/Isto mit:/Zapado Zatim I ruši se kao pravda platinasta/ pravda kao se ruši /I Velika Vjero Veronike/Svuda Vjero Velika aolei trudbenici/ Natopljeni 94 blista I 89 Socijalistički 90 Premda ISTOK bez /Raznosi

Ulaznica 236-237 164 Ulaznica 236-237 165 ibl nvveon cvlzcj, r čm j takva je čemu redovitostrategijaznačenja. izvorironijskih pri civilizacije, novovjekovne prirodu simbola arbitrarnu pokazujući Amerike kao društvenog i kulturnog znaka i arhetipskog Amerike predodžbu mitsku i utopijsku rastvara način kompleksan na tako rg. a tka n j itveeo aoaaj i razočaranje istovremeno je pobjeda ona takva Kao drugo. kao i ali determinanta, geografska specifična kao artikulirana konotacije sadrže tvrdi Aida koje Vidan, Amerika je suprotnosti u zbirci Dubravke imperijalizma, globalizacije Oraić-Tolić njihovei kulturne hegemonije. Kako i slika nastojala prikazati, križaju unutar utopijska, mitska, stereotipna sam kako napetostima, značenjskim stereotipa se tim U značenja. nepredviđenih i razgradnje utvrđenih napetosti odnosa i složenih gradnje strategije 97. Usp.Isto, 62. koju nepronalazim ekvivalentuhrvatskom izvorniku. 2006,60. Katušić, 96. 95. Vidan,2007,75. arai u aćnu ršvng imaginarija u cjeline novost kao promatrati može unutar se što zbirke, društvenogpjesničke krajnosti navedenih između pamćenju balansira već socijalizma, jugoslavenskog desetljeća u posljednjeg stigmatizacije, i veličanja sadržanih pola dva od jednom niti se oblikovanje analizi, predodžbi o Americi prethodnoj u zbirci Dubravke Oraić ne u priklanja prikazati nastojala NIT. Koju miotkrivamoi Indijama://Našajedinabit prema putu događa/Na se znanja/Amerika jeonošto nam našeg bez snova naših Iz rađa/ se što ono je učinili //Amerika god bili/Što god Gdje predsjednikDallasuNi u ubijen //Amerikatomi/ svi – smo Jeffersona, kazalištu/ u ubijen predsjednik 1776./Ni iz nezavisnosti o likovima/Washingtona, tvornica automobila/ i/ isklesanim Roosevelta i s km2 stanovnika/Amerika nisuMountains 9363123 221894546 zaprema nema ne Države/I Sjedinjene nisu Kako navodi Katušić, riječ je o pjesmi br. 18 u engleskom prijevodu za engleskomprijevodubr. u pjesmi 18 o je riječ Kako navodiKatušić, 96 Zbirka 95 locus l rčn sioia ae zbirke: same stihovima rečeno ili vjm jsikm jezikom pjesničkim svojim Amerike Urlik i lpv Njgr n najveća ni Nijagare slapovi Lincolna/Ni a oi psžm dk ržm nešto tražimo dok posežemo kojim za u Detroidu/Amerika nije Deklaracija /SlijedećiINDIJADNINU 97 Kako sam Amerika / omvjm ari aatrsie tekstualnosti karakteristike kulture, sadrži popularne pojmovljem rdcj ltnn pai jgv mgć suprotnost”. moguća njegova prati latentno tradiciji diskruzivnoj u ga da i znači atributa nacionalnog kolanjenekog podvojenošću riječima, Drugim janusovskom [...] prirodom. proturječnom svojom su definirani Leerssen tvrdi tekstovi Kako cjelini. zasebni u priklanjali se su kojima osobine bile kritička ideološki ona pak ili slika, utopijska pozitivna, su već tekstu, jednome u problematizirana i okupljena našla nisu značenja ambivalentna takva sada do se da književnomoblikovanju obziroms Americi, o predodžbi Pit__i_to_je_Amerika_pjesma.aspx http://www.hitovi.ba/id-1358-Azra_ s sam preuzela pjesme Stihove 101. 100. Easthope,1991.,89. , Sunčanastrana ulice99. Azra , Jugoton, 1981. 98. Isto, 110. Arng albuma Azrinog s mrči ioaa a njećg atja njezine sastojka najčešćeg društvenih kao ikonama američkim naznačenih popularnokulturnim rasprostranjenim široko s prilika metaforički Smjenjivanje na ostvareno prikazati, razini jednepjesničke zbirke. nastojala sam kako ovo, Sve ioe ue ie iu mlade. nisu više ruke vlade/Pitove padaju ratove, očaja, roll//Vrijeme rock’n’ i baseball boy/Disneyland, Frankie suprotnost: njegova postavlja Americi o stereotipu način jednom se na da krajnosti kroz pjesmi su oblikovani Rupčićevoj Americi o iskazi u i Naime, Oraić-Tolić. Dubravke strategije oblikovanja predodžbe o Americi kao i u zbirci značenjske slične tragu na promatrati moguće pjesmu je spomenutu zbirke, promatrane ranije tekstualnosti Premda pjesma Mile Rupčića *** en rš a rg grade/prolaze drugi a ruše vrijeme nade/jedni Amerika nijerad iznoj učn srn ulice strana Sunčana 100 mooeu alčt od različite mnogočemu u [...] Nacionalni imagemi Nacionalni „[...] postoje Hollywood i Hollywood /postoje „Pit i to je Amerika” 99 Easthopovim 101 98

Ulaznica 236-237 166 Ulaznica 236-237 167 ur. široko rasprostranjene popularnokulturne stereotipe o stereotipeširoko popularnokulturne rasprostranjene stvarne o ukrštava tekstualno subjekt lirski Americi o predodžbe nasukao san gradnji U idealnih. američki od daleko su koji uvjete materijalne se perspektive čiji iz Amerike potlačenih to je slika dapače, utopijska, Amerike slika suprotstavljena Amerike slici popularnokulturnoj u užitak posredovanoj ne medijski utopijskoj, a je Tako blagostanju. rad, naporan je života njegovog Svrha kraja. starog sunce kakorudi/i zoru raja/vidi i blaženstva žudi/jedaumjesto čime za više seneprobudi/jedino kovčeg prazan čeka stoji/i ploča Ilinoji/nadgrobna u daleko stvari koje ostaju tek predmet njegove žudnje: niske nadnice, ne uživa ni najjednostavnije nematerijalne nikakvu dobit: on ne uživa materijalno blagostanje zbog sudionik. potlačen i neznatan Pit je čiji sustava kapitalističkog i nedvosmislenije i izvodištoAmerikezbirci, tonego kritiku Oraićkinoj je u eksplicitnije mnogo subjekt, lirski rade. dolar za godina šezdeset mlade/ nisu više ruke farmi/Pitove na rudniku, u larmi, u radnička klasa čija je sinegdoha u ovoj pjesmi Pit: kojimaradi na naporno farme i istotakorudnici je i ona nije kulture, popularne i tako Hollywooda fikcija utopijska samo obala Zapadna sna. američkog utopijskosti nositeljici primarnoj kao obali zapadnoj njezinoj točnije Pit, i to je Amerika, otkrivajući mu tako obraća Pitu: provenijencije, a u samom uglazbljena refrenu lirski je se subjekt Pjesma izravno koji Pit, smješta kao pjesme akter se glavni koji u sustav motivski čine kvalitete utopijske Branimira Štulića”, u Duda, Dean vidjeti socijalizma dekadentnog kontekstu u stihova Štulićevih analizu Za 102. folkloristiku, 2006),95-120. Lada Č a i sin i daleka//A kad umoran zaspe/i iz stigne Pit /da rč” ede a aeo aeikm Zapadu. američkom dalekom na negdje „crnči” ale-Feldman „odozdo”. d aong aa i npsjtu nema naposljetku Pit rada napornog Od Od Aljaske do Meksika/to je ona druga slika/ ’žs e oa uk’ Scjlsik ubn imaginarij urbani Socijalistički furka’. moja je „’Užas Devijacije i 102 Ines ioa esetv nj nimalo nije perspektiva Pitova i promašaji: eoio dylanovske melodijom country (Zagreb: Prica etnografija z rrd Ptv rada, Pitova prirode Iz lik” iz radničke klase radničke iz „lik” Institut „istinu” o Americi, domaćeg za etnologiju socijalizma, A negdje U buci, i Eva, među rasprostranjenost široku simboličkim praksamaosamdesetih. ima ilustrativno koja tendencija tek utopije prikazati američke propitivanje je da ovdje pokazala bih kako film ću Spomenuti Jugoslavije. i Amerike usporedbi na građen strukturno između Srđana Karanovića iz 1983. film i zanimljiv posebno razdoblju promatranom u Amerike slike utopijske problematiziranja tendenciji je navedenoj U razdobljima. iZapada prethodnim dominirala je Amerike kritika oblikovana prepoznatljivim ideološkim simplificirana arsenalom kakva razrađeniji nego i složeniji način na rade to ali zemlji, utopijskoj kao Americi o stereotip propituju koji tekstovima o je češće Riječ socijalizma. jugoslavenskog razdobljima sve ranijim u se koji Americi pojavljuje u osamdesetim godinama i o koji nije bio poznat modusu predodžbi u oblikovanja sastojak estetski i ideološki novi prikazati predodžbe. oblikovanja i Amerike kritici svojoj u nedvosmislen i eksplicitan suprotnost, kojimaAmerici postavlja njihovu ideološku i značenjsku 106. 105. UlogutumačiPredragManojlović. 104. UlogutumačiCarisCrofman. 103. Nešto između,reditelj Srđankaranović (Beograd:Centar film,1983). m pea ouitči režimima, komunističkim ona prema koje ima predrasuda niz kroz prikazan Jugoslavijom rslea e sai jgsaeso pietlii u prijestolnici Janko. jugoslavenskoj prijatelj njen u živi kojoj ostati je prisiljena Ona, primjerice, misli da su hotelske sobe u komunističkim zemljama 104 nakon što propusti let za Tursku preko Beograda, U Karanovićevu filmu mlada američka novinarka američka mlada filmu Karanovićevu U nlzm aeei peaa atjl sam nastojala pjesama navedenih Analizom *** rg” tae jn utopijske njene strane „druge” 105 vn e ri urt s susret prvi je Evin 103 čiji je temeljni sukob 106 a i nakon bi da Nešto

Ulaznica 236-237 168 Ulaznica 236-237 169 ela Pie eo t sui knat a starim Jankom, sa kirurgom kontakt Markom prijateljem njegovim s u provodi beogradskim vrijeme stupi mladim što znancem, nego Prije zemlja. komunistička tipična nimalo nije doznaje, ruke prve iz distance (američke) kako koja, Jugoslavije posebnošću osvojena bila ubrzo prepotentne pomalo početne, 107. Ulogutumači Dragan Nikolić. ozvučene. e vee ou rmtai ko aao stereotipa katalog kao i promatrati Te mogu prirode. uvrede osobne se nego Evei ideološke i nacionalne su više koje između uvrede upućuju drugome svađa jedan kojoj u Janka predstavlja filma razmaženima. Kulminaciju koji i nerealnima Janka smatra partnera prohtjeve njezine njezinog uvjeti egzistencijalni i radni loši rata, slučaj za vježbe civilne hrane, nestašica u Jugoslavije stranu drugu i uviđati počinje više sve Eva krizi, ljubavnoj U mentalitetu. u razlike nepremostive dolaze više sve površinu na tako krizu, u dolazi ljubav njezinom kako No, Jugoslavije. percepciji i romantičnoj pogoduje Beogradu. Jugoslavijom u oduševljena ležernijom boravak varijantom komunizma, a nova ljubavna veza postaje svoj Eva produljiti daljnjega do njezina se Jugoslaviji. razvija Markom, s o afere beznačajnu i kratke predodžbe Nakon izgrađene unaprijed svoje pridobivati romantične konotacije, pri čemu ona mijenja siromašni siromašniji. mu dajeotrežnjujućiodgovor: utopijski san o obećanoj zemlji. Na njegovepredstavlja sanjarije Eva njega za koja Ameriku u otići dana jednog je želi koji i glazbu) (filmove, kulturu Marko popularnu američku poznaje između. dobro nešto koji Jugoslaven već amerikanizirani Zapad, tipični ni Istok, ni koja nije zemlja Jugoslavija je kako objasniti pokušava joj rzi” smeei, t s rdkie struje, redukcije su to a osamdesetim, „kriznim” Evin boravak u Jugoslaviji ubrzo sve više počinje više sve ubrzo Jugoslaviji u boravakEvin - „ozbiljna” ljubavna veza s Jankom i ona odlučuje bćn zmj? oaii otj bogatiji, postaju Bogatiji zemlja? Obećana 107 koji rddb jde due ele oe u vm filmom ovim su stavljene podupitnik. koje zemlje druge i jedne predodžbi je u tom smislu zanimljiva gradnja i razgradnja utopijskih stanovnici dviju zemalja imaju jedni o drugima. kojePosebno predodžbi te SAD-u, mentaliteta i Jugoslaviji u komparacija života uvjeta i svojevrsna kao čitati može se film perspektive, imagološke Iz Eve. da do stalo shvatio je mu prekasno je Janko a njegova zaručnica, ubila prevarena škarama je Marka djetetom, Jankovim nema naposljetku Film rata. pravog od razlikuje ne i gotovo ranjenicima, simuliranim i psihozi buktinji, vatrenoj po kojavježbe obrambene se, atmosferi kaotičnoj u odvija svađa se Cijela itd. 8, ni postoji možeteih kad ne predsjednika ubiti Amerike, od a razliku muzej, za nju se, Jugoslaviji za u je Europa snobovi, kojoj i u analfabete žive zbrka ludnica, prava Jugoslavija iz perspektive, je je, je dok sl, Evine i polovina lopuže i kurve a europske je su osnovale gangsteri, vladaju Amerike polovinom odrastaju, ne nikada i djetinjasti Amerikanci JankoveTakoperspektive,iz drugima. su, o jedni imaju Jugoslaveni i Amerikanci kojeg Jugoslaviji i Americi o esktv ddto octn u rzi gdnm dekadentnog časopisu Američki godinama Amerika! romana je Tribusonova to „I kriznim imaginarij tekstu u pisala sam u tome o Više podcrtana socijalizma. dodatno perspketive je čija zemlje obećane kao „Amerike” predodžbu LeaWolfa. iAmerikanca Otkrivajući mu sliku „stvarne Amerike”, Wolf slike narušava Politeovu utopijsku romana: Politea likova aktualne Nikole glavnih amerikanofila društveno dvaju jugoslavenskog odnos njezine prožima razini i simboličkoj na „Americi” koja o spoj” predodžbi „kratki artikuliran takoutopijskih isto je kojem u Tribusona Gorana U.S.A. in roman i pridružiti mogao osamdesetima u “Americi” o predodžbi 108. jugoslavenske kulise su da je znakovito drugog, jedno porijekla zemljama o imaju Janko i Eva koju predodžbi Navedenim bi se primjerima specifičnih fikcionalnih oblikovanja fikcionalnih specifičnih primjerima se bi Navedenim : Eva je napustila Jugoslaviju trudna s trudna Jugoslaviju napustila je Eva end: happy ntč aaauo kaiei stereotipnih kvaliteti razarajućoj Unatoč Tamo jeAmerika Nova Croatica posvećen sedamdesetoj obljetnici Cvjetka Milanje. 108

kj ć bt ojvjn u objavljen biti će koji Made inUSA” iz Politeove iz utopijskost Made

Ulaznica 236-237 170 Ulaznica 236-237 171 Aeiu Neoa aunc ndma Twiggy nadimka zaručnica odlazak definitivan Njegova za Ameriku. kartu kupio u je Marko kraja, tragičnog prije a prilikama, svakodnevnim različitim u rabi koje citata popularnokulturnih i filmskih obilje zna Marko zvijezda, popularnokulturnih zapadnjačkih svira slike i Marko ovješene Eva su restoranom stihovima, borave domaćim s country filma početku na kojem u Klementina restoranu u band sastojaka. domaći primjerice, Tako, amerikaniziranih odnosno vesterniziranih, svakodneviceKaranovićevuu počestofilmu od satkane 109. Ulogutumači Sonja Savić. ptre ajrj z Klfrio mg s poai i jugoslavenskoj u pronaći u se mogu Kalifornijom posebice za sanjarija potvrde a Kalifornija rast, gospodarski veliki Amerike. bilježi godinama osamdesetim značenja mitska kalifornijski rasprostire i kreira najveći stoljeće jedno skoro već koji brand zasigurno Hollywood, pridonio mnogo s dana. klimom sunčanih ugodnom podcrtane groznice blagostanju zlatne i tzv. trajanja sreći vrijeme o mit plesti počeo državesavezne te u oko se kada st. 19. u još av j njeć pseoaa popularnokulturnim o posredovana Narativ praksama. najčešće one od je sliku kakva drugačiju njezinu ali stavljen obalu, naglasak zapadnu je na poseban pjesmi Rupčićevoj utopijskih u i a i snolikosti pripovijesti, Andrićeve iz potencijal još poznate značenja, mitskih dodatni posebno države zaručnice nosi savezne lika koja kao perspektive Kalifornije iz apostrofa zanimljiva Americi sanjarija primjeru o posljednjem je ovom U Ameriku. u naposljetku odlazak njegov pred je neposredno Marka škarama čega ubila zbog Americi, karakter i o snova potcrtano rušenjem dodatno razočaranje utopijski ljubavno ostavio, Marko je je njezino ju što romantizirani Nakon Americi. o predodžbi potvrđuje koja ostavila sekretarici telefonskojporuku na primjerice, je, pa Americi, mu o priče zavodljive njegove na je „nasjela” ao Klfrii e iaa eeo rastaviti nećemo nikada se Kaliforniji u Tamo avj e rddb u mnogočemu u predodžbi je Takvoj ouanj utr. Osim kulturi. popularnoj mainstream kalifornijskom snu” „kalifornijskom ima korijene ima 109

vruće. pjesmi u djevojke Karanovićevu jedne još san kao u artikulirana 1985. je Kalifornija filmu, zaručnice mjesto (nedo)sanjano kao kopija autentičnih originala. U spomenutom eseju Eco iznosi tezu da se Amerika sastoji od artificijelnih casa”di nazivompod 1973. iz “Faith Fakeness”in 112. vruce-Kalifornija-lyrics.html 111. 110. Pjesmajeobjavljena naalbumuNekito vole vruće, Jugoton, 1985. d i soa ngaaaui ao e Amerika Kalifornija je kako naglašavajući snova, tih od odmaknut način svojevrstan na pjesmi spomenutoj u je subjekt lirski Sam . ja i ona samo nas /California, za noći najpoznatijim bio njensan i poduprtih označiteljem: potrošačkim američkim spotu, reklamnom nalik Kaliforniji o sanjarija refren poznati slijedi čega nakon upravo zbog njezinog fikcionalnog karaktera. fikcionalnog njezinog zbog upravo kao promatra Ameriku utopijukojojmoguće ostvarenu u postalo nemoguće je Baudrillard druge. na jedne originala, već beskonačan lanac kopija koje se referiraju kao kopija artificijelna Amerike nije fikciji koji simulakrumu i ultimativnom hiperrealizmu o tezu donosi on suvremenih putopisu o je najpoznatijih Amérique Jeana Baudrillarda objavljenog 1986. u kojem Riječ mita. američkog od dekonstrukciji u jednog kanonskima smatraju danas tekstovi se čiji teoretičara strane od problematizirana biti Amerike, obale utopičnost zapadne njezine godina posebice istih tih upravo će kako filmu, spomenuti Karanovićevom suvišno Nije žene. u za prijemčivima Twiggynaročito kod i kao Americi, o n pia v šo e znam već što sve priča nesreću/ona mi dlan/bijele nose moj ptice gleda očima/ona u bljesak ljeta, Plavo trešnje, zrele popularne stihovi glase Kako čiji pjesme: Kalifornija. djevojkom bio s avanture san ljetne je svoje kraju o pjeva Godine 1986. izlazi i engleski prijevod eseja Umberta Eca “Il costume thv pem pezt s http://lyricstranslate.com/en/Neki-vole- s preuzeti pjesme Stihovi 110 tj jsi isi ujk u o aranžmanu pop u subjekt lirski pjesmi toj U Plavo ljeto, suze na jastuku/sve jesadiza nas na suze ljeto, Plavo , prikazujući tako utopijske sanjarije utopijsketako prikazujući njen san, aiona lude sjaj/California, i Coca-Cola /California, još i danas čujem joj glas// joj čujem danas i njena Amerika/još „ California” pop sastava Neki to vole to Neki sastava pop California” u istoimenoju eseja. zbirci aiona t je to California, 112 a njena, Iste te Iste 111 /

Ulaznica 236-237 172 Ulaznica 236-237 173 u maglicu/Nad pamučnim strništima/Oko Bakersfielda. prijeđem kože, vlastite iskočim/Iz nestanem, da poželim dovoljna/Da ja je prisutnost Tvoja rekoh: Jugoslavija./I i/ ti životu: stvari/U neugodne dvije dogodile/Samo se su meni pravo/Prosudim, Ako dalje. može ovako/Ne ali išlo, [...] sudbinom: disidentskom vlastitom i nezadovoljstvo apostrofira posebno planu intimnom na neuspjeh uz subjekt lirski nezadovoljstva, bračnog i sukoba anatomiji svojevrsnoj U obitelj. svoju napušta muškarac kojoj u prizor dramatičan artikulira pjesmu na osvrnuti posebno se ću analizi ovoj U metaforike. intimne razini drugačiju Kaliforniju oblikovanu kao negaciju utopije na teksta, zbirci teorijskog svojoj u kanonskog Maruna Boris status zadobio je koji godine kad Baudrillard objavljuje svoj putopis po SAD-u 113. Boris Maruna, Boris 113. oa tjedna). toga roman/(Mislim da se nalazio na petom mjestu Bestsellera ljubavni čitala/Stanoviti hladnokrvno je žena zmija/Moja kojeg je od odmaknut lirski subjekt: Zamotana u klupko društva kao američkog vrijednosti simboličkih sustava banalnost na i kao štiva, ženina banalnost na upućuje bestseller s petog mjesta aktualne top ljestvice, čime se tako što čita knjigu. Ali to nije bilo obraćanja kakva knjiga, to je ljubavni njegovog vrijeme za supruga ignorira zmiji, prispodobljena čitanja pjesmi u žena, Naime, Amerikom. ritual i s povezano značenje ženin kulturološko sadrži specifično nosi na koji sebi opservaciju u znakovitu supruzi jednu obraćanja ton Patrijarhalni j bacih ukočeno ja me kako brodovima /I djevojčicu našu usidrenim vidjeh gore/I na pogled Pedra/I San luci svjetlažuta /U palilaprva ulicu/Većse na su sišao ponovo i postupka zamišljajući svog zbog se kolebajući kalifornijskog Pedra, sumraku San nedostaje. grada u posebno zastaje mu trenutku jednom koja U kći i suprugu napušta 114. Isto. revije, 1986),118. u hollywoodskoju maniri: end happy 114 , (Munchen; Barcelona: (Munchen; Ograničenja, ao t osraie lrk subjekt lirski opservacije, te Nakon „ Amerika” iz istoimene zbirke koja zbirke istoimene iz Amerika” ria jednu kreira Ograničenja Ženo,/Do sadjenekako Knjižnica Kad sam Hrvatske 113

rddb kj dknturj aeik medijsku o Americi,posebiceonesunčanojKaliforniji. američku predodžbe kulturne popularno stereotipne i dekonstruirajubanalnost koje vrlo je predodžbe distopijske prevladavaju artikulaciji Amerike njegovoj u motiv a čest, zbirci cijeloj U egzistencije. prispodobljena stihom zadnjim pustinji kao je metaforičkoj oznaci odsustva smisla vlastite Amerika a opcija, nemoguća kao se pokazuje života idiličnog ostvarenja Kroz pustinju zvanu AmerikaKroz pustinju zvanu . krenuh/Kroz sumrak prvi očima u suzama priznajem,/Sa očiju, suznih brzinu/I u ubacih ključ, okrenuh ništa/Samo nema situacije navedene rasplet No, iznova. počnimo baby,/I je, izbrišimo ploča; školskabio/Prljava uvijek je Život ženi: mojoj vratitireći /I trebao nje zbog se bih pomislih/Da automobil u rukom /I ulazeći mahnuh joj ja i balkonu na rešetke gleda/Kroz 117. obzirom nato dajeneživimuBeverly Hillsu idr. Yorka, New Stanovnici 116. 115. Isto, 119. napravljenom 1984. romanu iz Grlića prema Rajka ifilm života se može raljama je mu U tematiziran a pridružiti krize filmu, Karanovićevu političke u i/ili ekonomske zbog zemlje iz Odlazak u osamdesetih. motiva praksama simboličkim čestih od jedan postaje pjesmi Maruninoj u 118. Ulogutumači Bogdan Diklić. Croatia film;JadranKinematografi; Union film,1984). vrijednosti. sustava i života stila zapadnjačkog praksi, konzumerističkih važnost jugoslavenskeveću sve kroz kulture vesternizaciju problematizira također Grlićevom filmu lik koji nosi nadimak Pipo nadimak nosi lik koji filmu Grlićevom Vidjeti pjesme Vidjeti

rdtl Rjo ri (ega; arb At film; Art Zagreb: (Beograd; Grlić Rajko reditelj života, raljama U otkt gia rstn a ugen opaska uzgredna kao prisutan egzila Kontekst *** Na kraju Amerike, Krpa, koji života, u raljama Cvek Štefica Pacific Coast Highway, Coast Pacific end: happy It never rains in Southern CaliforniaSouthern , in rains never It 115 ouns uoie i utopije Mogućnost Nikamo nisamišao l n učinih ne Ali 118 nalazi se u se nalazi 116 117 U , S /

Ulaznica 236-237 174 Ulaznica 236-237 175 tj jsi ao ukinr u dekonstrukcijskom u funkcionira odnosno pojam, takoprekrižen kao smislu pjesmi toj u paradoksalno Amerikom, naziva Amerika utopijsku njezinu Americi vraćajući vrijednost. svijet unutarnji taj jedino utopija da postoji kao unutarnji nemoguće već fikcionalni konstrukt, lirski subjekt Americi, je u utopiju da stvarnu svjestan naći Premda Amerika. je Tamo znak/Tamoput/Tamocilj/Tamoje znak/ je je tamo je cilj, stihovima: kulminira koja melodiji žešćojrockerski sve ka melankolične od pjesme gradaciju prati Izvedba Amerika. je znak/Tamo je cilj/Tamo je Tamotamo tamocilj, je znak/Tamoje put, je put/Tamoje nikakoi sebe u sebe, spolja/ meni/U u desno levoi dolei i bilo je iznutra/U sebe, u sebe, u sebe i nikako spolja/I gore Amerikom:naziva paradoksalno koji eskapizam toj unutarnji čežnji rasprostranjenoj alternativu široko kao postavljajući mjesto, Amerika utopijsko je to da ideji suprotstavlja subjekt se lirski No, Daleko je, daleko je Amerika/Daleko je, daleko je Amerika. Ovde je dosadno/Svi pobegli su na neko zabavnije mesto/ melankoličnom melodijom: popraćeni stihovi, početni glase kako Ameriku, u nego) proizvodi želju za eskapizmom i bijegom (a gdje drugdje je stvarno mjesto krizna matična sredina koja neminovno čemu pri mjesto, stvarno/nestvarno opreci na građena prijateljice Dunje prijateljice pitanje na filma kraj sam Pred života. uvjetima boljim o riješiti odlaskom Ameriku o kojoj ima utopijske sanjarije želi probleme svoje a godina, srednjih krizi svojevrsnoj 120. 120. 119. UlogutumačiGoricaPopović. ie thv ptiue ia Mladenović. Milan potpisuje stihove čije pjesma problematizira filma, Karanovićeva iz Marka lik kazao odlazaka takvih koji ne uključuje i njihov odlazak u Ameriku, spominjanje Premda film ima kolkoZnaš otišlo?već ljudi Tuje grdoDunja bu . Sad –Benkovac, 1989. Pjesma se nalazi na albumu na nalazi se Pjesma „ mrk” rp Eaeia eia z 1989. iz Velika Ekaterina grupe Amerika” happy end u ljubavnoj vezi Pipe i Dunje iz pacova 119

, Pipo joj odgovara: joj Pipo Ameriku?, u Ideš , PGP RTB, Novi RTB, PGP nas, za godina par Samo Ljudi odlaze/I odlaze i odlaze/ kk j to je kako broda koji tone, I akoI stigao, negde sam Tamo je put, tamo je tamo put, je Tamo ideja koju se ne se koju „ideja 120 jsa je Pjesma Zaozbač . naposljetku iovjeren ostvarnost. pjesmi Ramba i Riblje Čorbe artikuliran u svojoj negaciji, u razdoblja,socijalističkog početka proleterskas zemlja stih je poznati a izvjestan, nego više postao utopije jugoslavenske kraj godina je u duetu Riblje Čorbe i Ramba Amadeusa Ramba i Čorbe Riblje duetu proleterska)u kraj desetljeća u pjesmi sam pred a krize, jugoslavenskekodovima s dijalogu u simboličkog serija naslova dramska humoristična popularna osobito je Jugoslaviji u godina Tih simbol. Amerika je čiji čežnje eskapističke i utopijskepojačavakoja krizom nacionalnom rastućom i s kolapsom ekonomskim pred povezana već praksi proricale kraj. Pred sam kraj desetljeća, zemlja se nalazi simboličkih je promatranih ovdje od neke su kojoj tijesno socijalizma kraja s Jugoslavije autopredodžbom pjesme Mladenovićeve i duboko dokinuti. Mogućegajetek pokušatistaviti podupitnik. petrificirani ukorijenjen kao označitelj utopije čije je značenje nemoguće funkcionira nesumnjivo posljednjem, kao i prije navedenim primjerima, Amerika u Amerike kvalitete utopijskedekonstrukciju na obzira iaj upe e oeo promišljati” . možemo ne uopće pitanja može misliti na stari način, ali bez koje određena ključna Kataklizma-Komunizma-Lyrics.html. 123. naziv Kataklizma komunizma, alivlastinisudozvoljele tajnaslov. 122. rasprava izkulturalnihstudija,ur. 2006),358. DeanDuda(Zagreb:Disput, 121. i Engleska/Nikada neće postati zemlja proleterskazemlja . postati Engleska/Nikadaneće i sutra’, kapitalizma/ bolje ponavljaju meni od produkti jutra za do jutra/Bez takve žrtve Amerika danas to komunizma//’Lošije Kataklizma su /Sve homoseksualizma i prizna/ da niko a vide, komunizma, kapitalizma: jugoslavenskog prodorom većim sve ugroženog kraj proriče se također , PGP RTB, Beograd, 1989. Pjesma je originalno nosila originalno je Pjesma 1989. Beograd, RTB, PGP gusle, Hoćemo Usp. Stuart Hall, „KomeHall, Stuart Usp. “identitet”?”,treba u thv pezt s http://www.lyricsvip.com/Rambo-Amadeus/ s preuzeti Stihovi eeorddb o mrc i spomenute iz Americi o Heteropredodžba Bolji život (1987.-1991.), u potpunosti izgrađena Klimu rasizma i liberalizma, side liberalizma, i rasizma Klimu Amerika i Engleska (bit će zemlja mrk i nlsa i će bit Engleska i Amerika Politikateorije: 121 ao bez Tako Svi dobro 123 zbornik Tih 122

Ulaznica 236-237 176 Ulaznica 236-237 177 društvenom ipovijesnom kontekstu. se koji na načina razumijevanje bolje nudeći pretpostavki, tekstoviproučavanjeideoloških za takotlo plodno čine kritičkog i utopijskog pola. Književni i popularnokulturni imaginarij, socijalistički američki složen ambivalentan i stvarajući slike, modificiraju rasprostranjene široko predodžbe imaginarijem. navedene da utopijskim ustvrditi s prethodnih Mogu kritika stigmatizacije supostoji i ideološke paralelno koja problematizacija simplificirane kulturom njihova od složenija je ali popularnom način razdoblja, svojevrstan na su koje dominirale Americi o utopijske predodžbe ukorijenjene godina niz raniji tekstovi u propituju javljaju koji se razdoblju ukorijenjena U tom kulturnog komodifikacije. i donekle dio kao već tlu jugoslavenskom Amerika socijalizma jugoslavenskogdesetljeću je posljednjem U utjecajima. pod lupom, naročito kada je riječ o popularnokulturnim bile strane te s pristizale su Zapadu, koje tvorevine simboličke prema otvorenost načelnu Uz prostore. na dolazili ove lagodno sasvim nisu utjecaji navedeni No, val vesternizacije u kojem je Amerika igrala važnu ulogu. jugoslavenskog Zemlju je u narednim desetljećima zahvatio nepovratan razdoblju početnom se zemlja se sve više počinje otvarati utjecajima Zapada. u socijalizma, s 1948. slijedi veliki ideološki preokret kada Zapada i Amerike stigmatizacija dominirala je Nakon kojem u desetljeće. perioda posebnim posljednje njegovo s na naglaskom socijalizma jugoslavenskog tekstovima popularnokulturnim i književnim u Amerike predodžbu 124. Pageaux, 127. neko društvo vidi, definira, sanja” definira, vidi, društvo „neko U ovome sam radu nastojala promisliti fikcionalnu modifikacija Zaključak: stigmatizacija, komodifikacija, 124 u specifičnom u et između nešto mainstreama 2002. ć, Bekić, 1989. Bahtin, MihailMihajlovič. Oromanu Beograd:Nolit, Jakovina, Tvrtko. veka: 1914-1991.Beograd:Dereta,2004. Ernest. John Eric Hobsbawm, Melbourne: CambridgeUniversity Press,1997. Gerard. Genette, University Press,1996. Massachusetts: Harvad Simon. Frith, Franičević, Marin.Pisciiproblemi. Zagreb:Kultura, 1948. 1983. Betts, Raymond. Betts, 1955. Zagreb:Globus,1988. ć, Dimić, University Press,2005. of Harvard Press Belknap The London: Massachusetts, - Cambridge Europe. Century De Grazia, Victoria. New York & London: TheMacimillan Company, 1968. S. Michael Werthman, F.i Cantor,Norman New York: Penguin Books,2010. William. Henry Brands, and Brighter. London &NewYork: Routledge, 2004. Duda, Hrvatskoj 1970-ihi1980-ih.Zagreb:SrednjaEuropa, 2010. Duda, Srbiji: 1945.-1952.Beograd:Rad,1988. Flaker, Aleksandar. Routledge, 1991. Athony. Easthope, društva uHrvatskoj 1950-ihi1960-.Zagreb:SrednjaEuropa, 2005. Igor Igor Darko. Ljubodrag. Knjige . . Pronađeno U . Cambridge, Music. Popular of Value the On Rites. Performing Jugoslavija potrazi Socijalizam A History of Popular Culture: More of Everything, Faster Everything, of More Culture: Popular of History A Agitprop Irresistible Empire: America’s Advance through Twentieth Proza utrapericama Nw York, New interpretation. of thresholds Paratexts: Lno & e York: New & London Studies. Cultural into Literary za blagostanje. BIBLIOGRAFIJA mrcn ras Te ntd tts ic 1945. Since States United The Dreams: American

blagostanjem: u kultura: hladnom na Doba ekstrema: istorija Kratkog dvadesetog Kratkog istorija ekstrema: Doba američkoj Svakodnevni život i potrošačka kultura u agitpropovska ratu: . Zagreb: Sveučilišna naklada Liber, o

pšenici. Zagreb: povijesti odnosi The History of Popular Culture . Popular of History The s faza dokolice velikim kulturne Matica 99 – 1949 silama i potrošačkog , hrvatska politike u

Ulaznica 236-237 178 Ulaznica 236-237 179 Paglia, Oraić-Tolić, Dubravka. UrlikAmerike. Zagreb:Liber, 1981. 1986. Maruna, Boris. 1996. Službeni list, Predrag, Marković, London: Harrap,1989. Richard. Maltby, Publishing, 2010. Yugoslavia. Socialist in Life Everyday of eds. Maruša, Pušnik, i Breda Luthar, Pop Culture. Amsterdam: Amsterdam Universtiy Press,2008. Jaap. Koojiman, roman odsocijalizmadotranzicije . Zagreb:NakladaLjevak,2011. Bord Subn glasnik, Službeni Beograd: veka. XX godina šezdesetih kulture popularne Radina. Vučetić, Tribuson, Zagreb:Znanje,1986. Goran.MadeinU.S.A. Zagreb: V.B.Z., 2005. Siniša. Škarica, Institut zaetnologijuifolkloristiku,2008. Reana. Senjković, Metaphor. NewYork: NewYork University Press,1976. Richard. Ruland, ur. Material David,Culture in Post-War Eastern Crowley, Europe, Oxford; New i York: Berg, 2000. E. Susan Reid, svijeta. S engleskog prevela Vivijana Radman. Zagreb: Postscriptum, 2006. Janjetović, Zoran. Od‘ Janjetović, Hrvatsko oglasnizbor, 2006. 21. stoljeća, Muzej za umjetnost i Zagreb, obrt, 12. 6. - 16. 7. 2006, Zagreb: početka do stoljeća 19. sredine od razvoja prikaz kulturno-povijesni 2005.: ur. Feđa, Vukić, 2012. Kolanovi ć, Jugoslaviji 1945-1991.Beograd: Institut zanoviju istoriju Srbije,2011. Camille. Maša. Ograničenja. Munchen, Barcelona: Knjižnica Hrvatske revije, Slomi, a j rc bo ld pie itče tae 1956.-1970., strane istočne s priče mlad: bio rock je Kad Udarnik! mens ujrvna olšvne Hvtkj 13. - 1835. Hrvatskoj: u oglašavanje uvjeravanja: Umjetnost arctn te boue ae Aeia n Contemporary in America Fake: Absolute the Fabricating mrc i Mdr Erpa Ltrtr: rm mg to Image From Literature: European Modern in America ras o Sale: for Dreams , Zagreb: kulture, soc iskustvo pop prijenosu: u Izgubljeno oakl scjlzm aeiaiaia jugoslovenske amerikanizacija socijalizam: Koka-kola , Beograd: 1948-1965, zapada, i istoka između Beograd sruši, Internacionale Buntovnik? sprži: Camille oua Clue n h 2t Century, 20th the in Culture Popular PopularnaPotrošač... ’ tl ad oils: oent and Modernity Socialism: and Style do eebrn Uoi: h Culture The Utopia: Remembering Paglia ahntn C Nw Academia New DC: Washington komercijale: tumači 43. najljepše pjesme Popularna kultura kultura i hrvatski u lžvć Lhra ljć oe Iaa roi. egekg rvl Ivana prevela engleskog S Brković. Ivana Poje, Plejić Lahorka Blažević, U pregled”. programatski karaktera: nacionalnog „Retorika Joep. Leerssen, 83-98. Zagreb:SrednjaEuropa, 2009a. Lahorka Plejić Poje, Ivana Brković. S engleskog prevela Lahorka U Plejić Poje. prostoru”. o stranom Blažević, Zrinka Ur.imagologijuDavor . Dukić, u Uvod zemlje. strane vidimo refleksije slike: i „Odjeci Joep. Leerssen, institutzapovijest, 2006. Hrvatski skupa znanstvenog sa ur. Nada Kisić-Kolanović, radovaMario Jareb i Katarina Spehnjak. 2006., 123-137. svibnja Zagreb: 6. zbornik i 5. Zagrebu, u povijest za institutu Hrvatskom povijesti: u održanog hrvatske razdjelnica - U zasjeci”. mapiranje, ideologijsko kulture, „Politika Biljana. Kašić, , Howard Zinn,9-16. Zagreb:V.B.Z.,SAD-a 2012. Jakovina, Tvrtko. „Povjesničar kojeg se obožava ili mrzi”. U 2006. 35-63. Zagreb:Disput, iz kulturalnih studija. Ur. Dean Duda. S engleskog prevela Sandra Veljković. U “identitet”?”. treba „Kome Stuart. Hall, Europa, 2009. Srednja Zagreb: 37-56. Brković, Ivana prevela njemačkog S Brković. Ivana Poje, Plejić Lahorka Blažević, Zrinka Dukić, DavorUr. imagologiju. u Uvod interdisciplinarno istraživanje za nacionalno-imagotipskih sustava”. U imagologija: „Komparatistička S. Manfred Fischer, i etnologiju za Institut folkloristiku, 2006. Zagreb: 95-120. Prica, Ines i Čale-Feldman Lada U Štulića”. Branimira imaginarij urbani Socijalistički furka. moja „Užasje Dean. Duda, likovnih umjetnika,2004. društvo Hrvatsko Zagreb: 158-177. dr., i Maković Zvonko U ur. umjetnosti, pedesetih”. „Kazalište Nikola. Batušić, Zavod zaudžbenike, 2008. Andrić, Ivo. „Sjeme iz Kalifornije”. U Prilozi izknjige ilizbornika of Chicagopress,1998. Zunz, Oliver, Zagreb: V.B.Z., 2012. Zinn, Howard. Press, University Princeton 2006. Jersey: New Princeton, Soviet Generation. Alexei. Yurchak, . Ur. Davor Dukić, Zrinka Dukić, Davor Ur. imagologiju. u Uvod zemlje. strane vidimo Kako Ur. socijalizma. domaćeg etnografija promašaji: i Devijacije Why the American Century? Chicago Narodna povijest . SAD-a S engleskog preveo Snježan Husnaš. vrtig a Frvr Utl t a N Mr: h Last the More: No Was It Until Forever, Was Everything Sabrane pripovetke, 368-370. Beograd: Politika teorije, zbornik rasprava zbornik teorije, Politika eeee oie hrvatskoj u godine Pedesete Kako vidimo strane zemlje. & London: The University Narodna povijest 1945. Kako

Ulaznica 236-237 180 Ulaznica 236-237 181 iz 35-63. Williams, Washington DC:NewAcademia Publishing,2010. Yugoslavia. Socialist in Yugoslavia”.In socialist Radina. Vučetić, Plejić Poje. 71-97.Zagreb:SrednjaEuropa, 2009. Zrinka Dukić, Lahorka prevela engleskog Davor S Brković. Ur.Ivana Poje, Plejić imagologiju. Lahorka Blažević, u Uvod zemlje. strane vidimo Kako Ulrich Syndram, Karl. In and Enemy”. Easthope Antony Public John O. Thompson.96-107.NewYork: Harvester Wheatsheaf, Eds. 1991. and . Theory Modern Madonna Meets Motion: Poetry Contemporary and „Poetry Andrew. Ross, Sanja prevela 125-150.Zagreb:SrednjaEuropa, francuskogŠoštarić. 2009. S Brković. Ivana Poje, Plejić Lahorka Blažević, U ć, Katušić, 182-187. Peageaux, 151-168.Zagreb:SrednjaEuropa,Sanja Šoštarić. 2009. prevela francuskog S Brković. Ivana Poje, Plejić Lahorka Blažević, Zrinka sinteze”U . Moura, Arsenijević, Đorđe Matić. 95. Beograd; Zagreb: književnicima Milićević, Milićević, Nikola. Oraić- ia, ia OaćTlć Dubravka. Oraić-Tolić, Apocaplypse”. World Literature Today i 81/5(2007):74-75. Aida Vidan, „Rezolucija oklevetničkoj Pavleti Vlatko.ć, „Nekabudeživost”. Krugovi 1(1952):1-8. Andrić, Prilozi izčasopisa Matić, Đorđe. Matić, Brković. 99-124.Zagreb:SrednjaEuropa, 2009b. kulturalnih . Ur. Davor Dukić, Zrinka Dukić, Davor Ur. imagologiju. u Uvod zemlje. strane vidimo Kako Tolić”. Republika 5-5(2006):53-64. Zagreb: Disput,2006. Jean-Marc Bernarda. Ivo Raymond. KakoimagologijuUr.u . Uvod zemlje.strane vidimo Davor Dukić, Daniel-Henri.

. Ur. studija. i F Dinastija”. U „Dinastija”. . dr Glatkovu, „Među-team Š „Džuboks (Jukebox) – the first rock’n’roll magazine in magazine rock’n’roll first the – (Jukebox) „Džuboks . . „Totem „Kulturna „Analiza „Estetika „Odgovor d. rd Lta ad aua unk 144-164. Pušnik. Maruša and Luthar Breda Eds. Remembering Utopia: The Culture of Everyday Life Everyday of Culture The Utopia: Remembering Dean kampanjiInformbiroa” 1(1950idr). . Izvor „Od N. totalnog č Leksikon kulture”. U kulture”. Tihonovu

alteriteta: Duda. S engleskog preveo Višeslav Kirinić. Kirinić. Višeslav preveo engleskog S Duda. – oljan – imagologija: kulturnog jugoslavenskih YU ovjeka: Slamnig”. i mrcn cem Palindrome Scream: “American . Ur.mitologije. književnost Politika drugima”. imaginarija pokušaj ludistička Rende; Krugovi 8 (1953): 714-721. teorije: književnika - (1949): 2-3 Republika i povijesne imagološki Postscriptum, 2004. Iris do poetika zbornik ć, Vladimir Adri ć, imaginarnog”. sovjetskim Dubravke i pristup”. rasprava kritičke

Azra. Azra. Prilozi sinterneta: Kinematografi Zagreb, UnionfilmBeograd,1984. Rajko, Grlić, pisaca, Zagreb,2011. hrvatskih Društvo 1., vol pjesništva hrvatskog antologija mala rif: & Ritam Rambo Amadeus,Hoćemogusle, PGPRTBBeograd1989. Karanović, Srđan,Nešto između,Centar film,Beograd,1983. Neki to vole vruće,Nekito vole vruće , Jugoton, Zagreb,1985. akrobata, Šarlo i Zagreb, 1981. orgazam Električni Idoli, EKV, Bijelo dugme,Singlploče 1976.-1980.,Jugoton, Zagreb,1982. , Sunčanastrana uliceAzra , Jugoton, Zagreb1981. Prilozi snosača filmovi zvuka, iemisije: 1983. Milanović, Đurđa. FraniZoran čević, . „ Prilozi iznovina: - studies semiotic for association Revue del’association internationale desémiotiquebr. international 1-4(2001):169-202. the of journal Semiotica: Anthony. Wall, vruce-Kalifornija-lyrics.html (12. veljače 2013.). http://lyricstranslate.com/en/Neki-vole- „California”. vruće. vole to Neki nl/index.jsp?lang=en (10.ožujka 2013.). http://www.deamerikaan. was”. never I „TheAmerican Chris. (10. Keulemans, svibnja 2012.). americanexperience/features/primary-resources/carter-crisis/ Jimmy. Carter, (14. ožujka 2013.). http://en.wikipedia.org/wiki/California_Dream Dream”, „California dugme/goodbye-america/291/1/ (12.veljače 2013.). dugme. Bijelo je_Amerika_pjesma.aspx (18.rujna2012.). Samopargodinaza nas,PGPRTB, Novi Sad–Benkovac, 1989. Pit i to je Amerika”. je to i „Pit , Art film Beograd, Croatia film, Jadran film, Jadran film, Croatia Beograd, film Art života, raljama U “ „ n rnig ihi Bktn no h Sca Sciences”. Social the into Bakhtin Mikhail Bringing On ody Aeia. http://tekstovi-pesama.com/bijelo- America”. Goodbye „Jugoslaveni u trapericama”. Crisis of Confidence”. http://www.pbs.org/wgbh/ Confidence”. of „Crisis Za jeans”.Polet ,Zagreb23.rujna1977,3. http://www.hitovi.ba/id-1358-Azra_Pit__i_to_ Jugoton, aranžman, Paket Start , Zagreb, 31. prosinca

Ulaznica 236-237 182 Ulaznica 236-237 183 (15. veljače 2013.). www.lyricsvip.com/Rambo-Amadeus/Kataklizma-Komunizma-Lyrics.html Amadeus. Rambo „Amerika i Engleska (biće zemlja proleterska)”. http:// proleterska)”. zemlja (biće Engleska i „Amerika Ulaznica 236-237 184 Ulaznica 236-237 185 KRiTiKa eSeJi i Ulaznica 236-237 186 Ulaznica 236-237 187 e aatrzro čtv jgv io – daue svaki dijalog krozotvorennastojeći dogmatizam, odbacuje i fanatizam – život njegov čitav i karakterizirao je Pendeliju (1957),Konac puta (1963). pjesama zbirke (1961), goru” Svetu i istok Srednji na „Putovanje (1961), marš” romanom odvjetnik, aliseuskoro potpunoposvećujekao pisanju. radi vrijeme neko Grčku, Parizu povratku Po u London. studije i slobodne Ateni na u odlazi je pravo, što diplomirao Atenu, Nakon grad. u rodni odselio napustivši obitelji zauvijek s zajedno Istanbulu, u licej Maloazijske katastrofe, netom završivši Grčko-francuski 1922. je označila nakonGrčko-turskogtzv.je odnosno kada rata, godina, životu Teotokasovu u potres Velik blizak suradnik grčkog premijera Elefteriosa Venizelosa. s otoka Hiosa. Njegov otac Mihail bio je poznat pravnik i podrijetlom obiteljigrađanskoj dobrostojećoj u godine dramatičar, putopisac i pjesnik, rodio se u Istanbulu 1905. Luka Vukušić (1954), (1945), vremena” novih podzemlju (1932), problema”društvenih rješavanju k „Naprijed trilogiju (1940), Leonis roman kratki (1937), priča zbirku (1931), a izdanja, istaknuti i sljedeća njegova djela: novelu dvadeset od Uz jezike. svjetske mnoge na više i je preveden doživio Grčkoj u danas (1944), kazališna djela JORGOS TEOTOKAS: DJETINJSTVO si soi deia etks ljd dh koji duh slijedi Teotokas djelima svojim svim U prvim svojim već stekao slavu je Književnu novelist, romanopisac, grčki Teotokas, Jorgos rbei ae veea (1956), vremena” našeg „Problemi Listovi dnevnika (1934), Argo 13, oaa olk 96 kj j do je koji 1936) oblik konačan (1933, ainla rz” 16) putopis (1966), kriza” „Nacionalna viii Pnoai i rg priče druge i Pendozalis Evripidis Igra ludila i brige (1947), 13) bildungsroman (1938), Zloduh (1964), studije (1964), putnici i Bolesnici Pjesme između dva rata „ ge o Americi” o Ogled „ Sati dokolice” vrijedi Argo „Duhovni Susret na „ U aa atr cjne u ooii sieu s toliko s svijetu, i domovini u cijenjen autor, takav 1966. uAteni. švedske akademije SigfridSiwertz). član je ga (predložio književnost za za nagradu predloženNobelovu je bio godine 1945. nagrada, književnih i načinunakoji seGrčkadoživljava uzapadnoj Europi. mogao steći neki dojam i o vanjskopolitičkim strujanjima već u mladosti, osim pogleda iz unutrašnje perspektive, se mu Togaprihvatiti bilo tim lakše što je, ličnosti. školujući se u inozemstvu, povijesne stvarne predstavljaju likovi neki i mu da toga ni se libeći ne Grčkoj, u stanje društveno i zbivanja politička na osvrće današnjoj, onoj aktualne političke zbilje i krize koja je umnogome slična godina, tridesetih Pokoljenja grčkogkojemprikaz bio središtu u građanskogje i sloja pravcem s skladu u se, nalaženjem ljubavi i sebe, ispunjenja oko u odnosu svijeta s prirodom poboljšanjem i za poviješću. Često željom budućem 1931. je Seferisu, pisao da Jorgosu udaraju, nobelovcu more.“, me mrtvo da i neprekidno uzburkam udaram da kolo, da u pitanja, uhvatim postavljam se da – sebi samom „Ja problema. rješenja prema i tako idealima, svojim prema kako do dug osjećam doći pitanja neprestana i 477 = Κωνσταντίνος Δημαράς, Ιστορία της νεοελληνικής λογοτεχνίας477 =Κωνσταντίνος τηςνεοελληνικής Δημαράς,Ιστορία Dimaras, Konstantinos 2. Φαβρίκιο“, τον με Δοκιμές, δεύτερος συνομιλία τόμος /1948-1971/ „Η Σεφέρης Γιώργος = 295 u (Atena,1984), Fabricijem“, s „Razgovor Seferis, Jorgos 1. je grčki povjesničar književnosti Konstantinos Dimaras. ustvrdio „Njegove osjećajima“, nego duhu detaljima. obraćaju se prije slike na inzistiranjem s jasan, i plastični čist opisi pisanja je mu Stil čovjeka. slobodnog da to i i je Naglašavao dana. umjetnost ne postoji radi studentskih umjetnosti, nego radi čovjeka, od još družio ao e o ei aee iaj zšo jedan zašto pitanje nameće sebi po se Samo listopada 30. iznenada umire Teotokas Jorgos Poznat i izvan domovine u kojoj je dobio nekoliko U Teotokasovim djelima dominiraju likovi mučeni oiet oork književnosti novogrčke Povijest 1 kjm e oiia i dopisivao se kojim s s. I (1948-1971) II sv. Ogledi, Aea 1975), (Atena, 2

Ulaznica 236-237 188 Ulaznica 236-237 189 zajedničkim naslovom Djetinjstvo. zbirci u 1937. „Banda“ (1932), bildungsroman „Therapia“ „Vrti (1936) objavljeneput prvi – (1937) čempresima“ s – priče mladošću: tri i (1939) i Leonis bavi djetinjstvom se koji dio njegovim njezin onaj proze od a proza, smatra stvaralaštva njegova dijelom najboljim se ipak drami, u baš ništaimalasTeotokasovim neobjavljivanjem. nije „arkanđele“, i čak pa život“, „vječni „dušu“, „Boga“, grobu roman Mirivilisov pedesetih primjerice je koja sitničava i na neki način perverzna cenzura u Jugoslaviji, da vjerovatiteškokomuniste. je Naime i napao naciste, romanu svojem u je što i žrtve i dužnosti ljubavi, poimanju kršćanskombliskost određenu pokazivao manje ili više djelima svojim svim gotovo u poslijeratnoj je što to prilog u u išlo nije Teotokasu sigurno Jugoslaviji toga, Osim struje. glavne pripadnika i relativista proračunatih kroničara, hladnih shvaćaju pravih problema, protiv dobro ostaju pera u svog koliko sjeni oštricu politički usmjeruju topogodnih i autora, trenutak na politički obzira hrabra bez ili napredna, neposredna, i i duboka psihološki bila koji djela im koliko autori to na obzira da bez kategoriju, tu događa u spadaju ne se Tako stekli priznanja. zapadnih, određena mahom potječu, kojih iz zemljama u su ako pogotovo izrazu, osebujnom i „modernom“ tzv. teže koji autore precjenjuje često kritika književna nas autora uobičajenapraksa. novogrčkih poznatih manje i čak prevođenje Srbiji u Mutićeva je do nedavno, a prijevoda hrvatski, na prevođen dosad nije vremenu, našem i pa krugu, bliskih kulturnom problematikomnašem i kulturološki djela književnih osakatila za ao e etks dke oua i penšv i pjesništvu u i okušao dakle, Teotokas, se Iako doo djlm rb taii čneii a u da činjenici u tražiti treba dijelom Odgovor nj bo rvđn i a rsi iako srpski, na ni prevođen bio nije Leonisa, pod priče druge i Pendozalis Evripidis popriličan broj rečenica koje spominju otvoreno, uz otvoreno, putnici i Bolesnici io u Život Grčku, ali i za Tursku, više nisu toliko poznati, ne bismo ne tolikopoznati, nisu više Tursku, za i ali Grčku, u svijesti,paihnijeimao potrebuposebnonaglašavati. ionakobiti maloazijskogprogonstva i rata slike strašne čitateljimaonovremenim će da Teotokasznao naime je itekako naslućuju, u pričama spominju Prvi tek u naznakama. i se koji katastrofa, vjerojatno Maloazijska nadolazeća i rat svjetski se Zato stila. Teotokasova osobine glavne inače i potez, završni na pozivaju čitatelja koje sazrijevanja. škola, groblje,nanekinačinsimbolizirajutijekživota. primjećujući duševnog hotel, luksuzni radnje, mjesta sama i već smrti, da vlastita kao Dakle, i znakove odvajanja nesvjesno misterijem ljubavnim s jadima, se bori sam, razmišlja već dječak groblje, staro napušteno na atmosferu, sjetnu pomalo otoke,u Prinčeve na smještenoj priči, trećoj u batine; strahove, „bandu“, oduševljenja, takorećisve,drugovima svojim dječju sa dijeleći osniva prijateljima svojim sa zajedno utjecaja roditeljskog oslobođen autor a Taksimu, trgu poznanici); u drugoj je mjesto radnje škola na poznatom odnose zaštitnički (stariji prijatelji, roditelji, dobroćudni Therapije, uz prisutnost osoba koje se prema Teotokasu četvrti istanbulske rezidencijalne ambijentu idiličnom u odvija radnja najmlađi, autor je gdje priči, se prvoj u Naime, simboliku. određenu i ima štodijelove, njegove različite u ali Istanbul, u smještene su sve jedna drugom, za slijede kronološki licu, prvom u pisane su Priče ne a djeteta, perspektive iz odraslog čovjeka koji više, se na djetinjstvo moguće naknadno osvrće. je što to, i razdoblju, životnom najranijem o progovori da ciljem s opise i elemente rodnog Istanbula. autobiografske uključivala slučaj, ovdje to je što kao djelca, ta su akopogotovo romana, putopisi, i kompaktnija, snažnija i noveledorađenija od njegovih opsežnih priče, kratke članci, odnosno djela, o a aa, aa a t dgđj, rgči za tragični događaji, ti nam kada danas, da No slike nedovršene namjerno i kao su, Simboli i Kao Kritika općenito smatra da su Teotokasova manja , i ove je tri priče Teotokasnapisao priče tri je ove Leonisai ,

Ulaznica 236-237 190 Ulaznica 236-237 191 adbj Svekg ugovora, Sèvreskog razdoblja romanu Argo: Velike ideje. označilokraj je što spalile, je temelja do i Smirnu u ušle tursketrupe su rujnu u a frontu, cijelom na je razbijena vojska grčka kolovoza1922. Krajem Grčkom. s obračun nenapadanju, pa je ojačanim snagama krenula u konačan Sovjetskogo Saveza,garancije Francuskedobila Italije i monarhiste i venizelovce. U međuvremenu, Turska je od je došlo i do razdora časničkog kadra koji se podijelio na uskoro streljiva, i hrane nedostajati počelo je što Osim logistika. loša njezina došla izražaja do je ubrzo Azije, grčka vojska relativno brzo prodrla u unutrašnjost Male Ankari. u okupljeni revolucionarnog Kemalom, turskog Mustafom oficiri predvođeni mlađi pokreta i ne ali time, pomirio s se gotovo Istanbulu u Dvor pravo. povijesno dijelova maloazijskog područja, smatrajući da na to imaju dalekovidnihgenerala, grčke snage 1921. i krenule u osvajanje političara i drugih nekih protivljenju Tako unatoč su, Carstva. Bizantskog nekadašnjeg veličine i sjaja grčko ostvarivanja početak Velike pretežno vide ideje, odnosno djelomičnog da vraćanja pomislili imala Grci su mnogi čvorište, stanovništvo, željezničko i centar Budući da je Smirna, strateški značajna luka, industrijski dobije petogodišnji i mandat nad Smirnom i otoka njezinom okolicom. većinu povrati da je joj omogućilo ratu u sudjelovanje dvogodišnje Štoviše, pobjednika. strani prve krajem nazvano Grka „Katastrofom“: zbilo od je to da stoljeća se dvadesetog štočetvrtine izložiti pokušati ukratko djela, ćemo segment bitan jedan za zakinuti ostali u Sèvresu. Mirovni ugovor3. Saveznikaizmeđu Turskei kolovoza10. zaključen 1920. a rn z dvo i ao nepostojanog tako i divnog za tren, „Na Ozračje tih dana sažeto opisuje i Teotokas u svom je Iako 1921. ožujka krajem počeli su Sukobi na dočekala rata svjetskog Prvog kraj je Grčka 3 iio e a e legenda je da se činilo Sve je bilo laž! Ponosna sjena Cara napustila je i opet i je napustila Cara sjena Ponosna laž! bilo je Sve i žudnjom tolikom tolikom vjerom očekivan pet tiranskih i krvavih vjekova. s ideje, Velike trenutak trenutak, povijesni vremena, ispunjenje stiglo dakle Nije bolan. vrlo zaista je snovi.bio povratakobmane, stvarnost A u muslimanska. Sjajni planovi iz 1918. bili su lažne prikaze, postala opet je Aja-Sofija Azije. Male iz je iskorijenjena igru, velikuizgubilasvoju je Grčka zapravodogodilo. se izazivajući što shvatiosvatko je ubrzonemir. Ali i nervozu nepotpune, svugdje neodređene, zbrkane, Grada, je njihova slovima I vijest bilakaovikabrodolomacaunevolji. OPASNOSTI! žalosnim U masnim, DOMOVINA novine objavljivale: su Atenske očaj. su najdublji u pao je Narod obalama. grčkim na tražili spas koji prognanika i vojnika izbjeglih tisuća desecima preplavljena i Katastrofom s nepovezana posve bila je Vlada sudbine. udarcima suprotstavi se svaku da mogućnost želju, svaku izgubila je da kao drugog, do dana mitropolita rastrgala Hrisostoma. Grčka se činila gomila kao paraliziranom od jednog muslimanska bijesna je veselu na Smirnu, pretvorili je se u ruševine u su nekoliko spustili dana. Na cesti pljačka i Pokolj više. i više sve gorjela je Jonija Mitileni. i Hiju nasuprot provokativno, i bahato plažama, Afyonkarahisar,egejskim na vijorili ponovno barjaci steknu ponovno se su Islamski Smirnu! – Eskişehir,Uşak Kütahyu,Prusu, udarcem navalom jednim munjevitom napredujući Turci i tjedna. dva ratom u desetogodišnjim poražena potpuno bude iscrpljena vojne, maloazijske nevoljama Sredinom vojska, Katastrofa. grčka front, kraju grčki i uništi na iznenada Kemal i Mustafa kolovoza Konstantina Grad, pothvat zauzme neuspješan da situaciju, vlade spasi kraljevske da grčke pokušaji beznadni posljednji, drame: narodne fazesve Arsenija, povlačenja od dan, u strašno ljeto 1922. srušilo S dušom na je jeziku slijedile su, ih iz dana brzo Međutim predaka. nade strastvene i prazne ispravila sjajno i bedemima Velikim na oživjela pčtu u oot siae a etan tlo neutralno na stizale novosti su početku U

Ulaznica 236-237 192 Ulaznica 236-237 193 rvdn u sabl, eo s ijm a čitatelje da ciljem s i nego Istanbulu, u provedeno s djetinjstvo na samo uspomene očuvanja napisao ciljem nostalgičnim nije Teotokas tiska, cenzura stroga i (1936- Metaksasa 1941), diktature koju je, između ostalog, karakterizirala Joanisa diktature fašističke jeku u objavljene priče, te da dakle vjerojatno je Vrlo izboru. da dozu tih propratnih osjećaja regulira prema vlastitom sruši, s svijet time da idilični je čitatelju majstorski jedan ostavljena sloboda se da straha i nesigurnosti ozračje osjeća neprestano se gotovo redaka Između toga. od više puno su one strahovima, dječjim i prijateljstvima ljubavima, prvim jednostavneo ima pričice sobom pred da učiniti može čitatelju površnom se Iako Djetinjstvo. ao anu vjh jl gtv uie sjša „u smješta komešanja iliideološke uvijek konfuzije“. gotovo djela trenutkepolitičkih u događaje, ratne političkeili krizne Teotokas svojih vrijeme. radnju to u tako stasali su koji književnike na uzrokovala je koje podjele svijest, obilježit ćeisljedećerazdoblje uGrčkoj. razorne nacionalnu i odjeci u njezini usjekla a se duboko Katastrofe Trauma zacijeljeti. tako tek mogla nije narodu grčkom broj noći jednoj u stanovnika dana Atene udvostručio. Rana koja tih je tada zadana se da se Kaže najnužnije. ono samo u sobom sa Turskenoseći iz je otišlo općenito, egzodus pravoslavacanego Grka, samo najveći ne pol i gotovomilijun a dotad dogovorenGrčku, je Turakanapustilo Okotisuća povijesti.četristo je Lausanni veselja, vici groznoj bahatosti imržnje.” jednoj u oduška dao iznenada si pa zube, kroza mrmljao vrpoljio, se prijeteći i fatalizma, malodušja tromosti iz trgnuo Istanbul se Turski put. drugi po pobijeđena kriptu, svoju u se vratila i Bedeme Σαχίνης, ΠεζογράφοιΣαχίνης, του καιρού μας 4. Apostolos Sahinis, zztk dke ns n ti rč pd naslovom pod priče tri ni nisu dakle, Izuzetak, Logično je da su takve prilike morale utjecati i utjecati morale prilike takve su da je Logično u strašne: su bile poraza grčkog Posljedice Prozaisti našeg doba (Atena, 1978), 119 = Απόστολος 4

početku priče opisao bezbrižne šetnje hotelskih gostiju strane, na neki dublji način. Tako, nakon što druge je s na i samom razmotri opisa predmet nego tome, na stane onda kadsezapravo ništanedogađa. i radnju pokreću sami dubinom i živahnošću svojom da misli i dojmova različitih koji su tako složenost ženidbi vješto isprepleteni da se čini zadivljuje strane, o druge s mašta – njom intenzivno s mjeseci par sljedećih te plavuu zaljubljuje pogled se djevojčicuotmjenu prvi na stasu, u Turskom Carstvu često radili kao tjelohranitelji), visokom svom zahvaljujući Hrvati, i Crnogorci su (inače u hotelu jednog Crnogorca, nekadašnjeg tjelohranitelja živi roditeljima s zajedno koji dječak – jednostavna vrlo nadređena naraciji. Naime, dok je, s jedne strane, radnja stranica. Moglo bi se strahovima.prvih čak reći od da već je se u je ovoj vidljiva priči deskripcija danima, kojim mlađim svojim i u slikarstvu, bavio i psihoanalizi nadama sklonost Autorova maštarijama, razgovorima, nevinim dječjim s miješaju vješto Istanbula prijeratnog je život oko sedmogodišnji sebeinekako osjećatinjegove probleme“. djece njihove pripovjedač, i kako sam kaže, put „počeo prvi promatrati dotjeranih ljudi“ „bučnih, bezbrižnih društvu i u okruženju, idiličnom strani i europskoj rezidencijama stranih na veleposlanstava. U tom ljetnim luksuznom po poznatom smještenom periodu otomanskom u Bospora, Istanbula dijela sebi samima,tako ipremadrugima. pravdi, slobodi, o kakodužnostima, prema općenitoo i borbu pravima života,na smislu o pitanjima o naime postavljati, si, prestaju „odrastanja“ koja nakon neki pitanjima, nažalost, vječnim o razmišljanje na potakne Primjerice, nakon nekog opisa Teotokas često ne Topla je to priča u kojoj se snažne i upečatljive slike nazivu grčkom po dobila naslov priča je Uvodna Therapia

Ulaznica 236-237 194 Ulaznica 236-237 195 „ u života načina dotadašnjeg kraj početak označio je rata Velikog da kaže se kojoj u priče poanta završna čak ni toga Zbog točaka. dodirnih naći morao odrastao, bi svaki čitatelj, bez obzira na to kad je i u kojim uvjetima dubinom prikaza jednog nevinog dječjeg svijeta, s kojim oduševljenjem nepresušnim prirodom idubinomljudske duše. s i likove za simpatijom i primjetnom uvijek s dijalozima, i opažanjima čestoduhovitim lucidnim, i rečenicama kratkim jasnim postiže primjetna i u priči Baš suprotno, jedna je od bitnih odrednica njegova stila, ton. Teotokasovitugaljiv ili imaju tekstovipriča, uopće, i tuge.“ ih strepnje nepojmljive kada i teške i radostima, njihovim među sada pritiskale, sjećanju, njih i sanjarije su u da kao daljine, velike mi iz promatram nemirne su ostali ti nasmiješeni, i bezbrižni onako prenosi Therapiji, u ljudi oni I te, strasti. nejasne žalosti način, sliku nastavku u vojnika, američkih dopunjuje pomalosjetnimpogledomnarodnigrad: ludorije i šale i otjt, don d zvše eeie „Njezina rečenice: završne do izmišljena osobnost ugasilasezauvijek.“ odnosno postojati, prestaje ona kada dana do odmora, velikog jednog za školi, u osnivanja, njezina dana od bande, dječje život prati se tu Naime, zaokružena. kraja do početka od je koja radnjom i preokreta cjelina, zaokruženih nekoliko s epizodnim, i slikovitimglavnimlikovima, živahnim i sa kompoziciju čvrstu jasnu ima – žanra kao priče kratke Therapiji” nedjelujetužnoibeznadno. „ No bilo bi pogrešno zaključiti da zbog toga ova toga zbog da zaključiti pogrešno bi bilo No neobičan veoma na srce stišće pak, ti, „Bospor Priča Banda Therapia” će tako čitatelje pridobiti prvenstveno Banda” je najdinamičnija i najbliža idealu najbliža i najdinamičnija je „Banda” „ Therapia”, „vječni optimizam“, koji se ističe seugasnućebande. tog „potresa“ su kojim je dječake „iznenada Uslijedile počastio život“ školu. u ih prodikemoralne zgražanje,i najopipljiviji rezultatkao a odvedu i jednog, po jednog dječake, skupe silom da poslali odgojitelje i vratare licejske su događa, se što shvatili profesori i ravnatelj su Fascinirana zločinca. turska samom Kad mjesta. s pomaknuti mogla nisu se djeca prizorom, dva njihala uvijek Nasuprot još su se kojima na prizor. vješala podignuta su bila ulazu glavnom nesvakidašnji školom dočekao pred je dječake jutra Jednog način. šokantan bandi. prijateljstvoučvrstili petorice dječaka i njihovu vjernost su samo tučnjave i sukobi Ipak, ravnateljem. s čelu na osoblje školsko i sudjelovati moralo umirivanju u je pa ih su počela velikedo i došlo je kraju odmora, na a vrebati, i uhoditi tučnjave, vrijeme za dvorište tajnom u pozdravljajuruševine među se odlaze papiriće, šifrirane da razmjenjuju lozinkom, ponašaju, čudno članovi se bande da primijetila djeca druga su Kad uvijek prisutan. ali nenametljiv, (Teotokas) dječak-pripovjedač a najžustriji“, i „najkonvencionalniji Dimitros kriv, nije kad i čak prijekore, i batine prima uvijek koji onaj žrtva, vječita Mancurdelis nepodopštine, i na najluđi spreman Petros snob“,uvijek „pomalo bio je Viron sebe: za i svemu kinu o svačemu, Nata pušili, zbijali u šale. Svaki je raspravljalidječak bio osobnost subotom vesterne, bi gledali Holmesa, dok oduševljeno Cartera, Nicka Sherlocka i podvizima Pinkertona o detektiva maštali i sastajali legendarnih se su dječaci zgrada strani grada. U zaraslom dvorištu škole punom ruševnih Taksimu, poznatom na istanbulskom smještenomtrgu europskojna licej pohađaju zajedno od koji starija godina neštodeset njezino učenika samo petorica bio je smisao Čine postojanje. jedini kaže, autor kako je, o apd bne ol j n noeia i neočekivan na je došlo bande raspada Do kojoj tvorevina bezazlena zapravo, je, Banda

Ulaznica 236-237 196 Ulaznica 236-237 197 ioa dgđj, e aree opzcj, dopušta kompozicije, savršene te građe događaja, i likova obilje zahvaljujući a s druge, strane, zbog pruža sažetog ali značenjem nabijenog prikaza jedne književnim podacima, povjesničarima, komparatistima s i kritičarima, priča, autobiografskim jednostavna i svoga Gospoda–ilibaremdato pokuša.“ politikom. bavi se da 96 pš: „Ne piše: 1966. časopisu u doba“ našega „Crkva da ponekad bude i kritičan prema Crkvi pa tako u članku blizak kršćanskim načelima. To mu, dakako, nije smetalo na Trojstva, zasigurno je utjecalo što Svetogna – relativno upotrebi često u autorovo crkveje pozivanje danas i Taksima pravoslavneblizu smještena grčke patrijaršije zgrada okriljem pod – bila opisana, ovdje je koja a pohađao, je koju škola je da činjenicu i istaknuti vrijedi određene od slikarstva. pripisuje odustao pomalo kojemui pisanju okrenuo se što to za zasluge i simpatijom, velikom s romana iz francuskog profesorom s povezati Dimitrakopulosa je profesora svoj imetak, ali i stekao vječnu naklonost djece. Moguće osebujnog je umladostirazuzdano živioikockao itako izgubio sav lik osobito francuskog,Dimitrakopulosa, istanbulskogkoji plemića likovi, epizodni bi koju u manje vještipripovjedači lako upali. moraliziranja pretjeranog izbjegnuta i replika patetike i zamka doziranjem opažanja je duhovitih gdje i zločinaca, autoironije pravih svijeta i bande svijeta dječjeg između paralele povlače se kada priče uklopljeni u radnju. Osobito se to vidi u završnom dijelu opisi grada i psiholoških stanja pojedinih likova vješto su Bibliju i tumačenje moralnih i etičkih pitanja na način ol b s, al, ei a v nige kratka naizgled ova da reći dakle, se, bi Moglo Vezano za Teotokasov spisateljski rad općenito, rad spisateljskiTeotokasov za Vezano slikoviti i pridonose uvelike priče Kvaliteti način: živahan osobito na dana priča je Čitava o oe Tooa tkđr govori također Teotokas kojem o Leonis, ržm, a m Božje, odnaše ime za tražimo, da i ona nekako susretne nekako ona i Tražimoda 0 travnja 10. Vima To Crkve ebinh gr oarl pml čdo jso – tosu okoda mjestoograde grobovazamišljajući u se zatvarala pločama, i čudno križevima među su Trčkarala pomalo groblje. staro odabrala igara bezbrižnih svojih mjesto glavno za su iako otoka, dijelu veselom i kao utočište zmijamaiopasnimkrijumčarima. služi sada a luđaci, čuvali nekad se su kojem u Zvonara Jurja svetog samostan mističan dominira kojim divljim, barkama, šarenim mirisa, jedrilicama, glazbom i plesom“, i drugim, nenaseljenim i i cvijeća obiljem hotelima, dijelovima, jednim koji nalikuje raju, s „velikim različitim i dvama blistavim moru s otok kao je Mramornom opisan Istanbula, pokraj u otoka Prinčevih od jedan zbiva, i ljepota…“ i na njega donekle optimistički gledati: „Sve je bilo smrt njegovu negirao libi bi moć, da nego ne da bi, priznajući ne mu važnost se i no težinu, pokušao koštac, Autor u privlačan. njim s i uhvatiti ali strašan, sebi po sam smrti, fenomen pridružujese problemima nevinim i igri veselju, Dječjem psihe. ljudske poljima nadnaravnim ili za želje naznake prodiranjem u onošto bi se moglo nazvati fantastičnim zamijetiti mogu se glavnog Jasno drugačiji. sasvim maštarija događaje na gledanja kod način je autorov pogotovojunaka, pričama, prethodnim dvjema s točaka dodirnih drugih podosta i ima a vrhuncem Teotokasove proze. roman uz i, zbirci bili slika pojedinih umanjeni. učinci i poruka nekih naglašenost se da a kostur roman, fabule praktički ne dječji mijenja, iako bi pravitada, naravno, u i pa proširivanje, daljnje Djeca su se, naravno, zabavljala u pristupačnom u zabavljala naravno, se, su Djeca Otok Prinkip (turski Bujukada) na kojem se radnja djece, skupina ponovno radnje središtu u je Iako u pričom najboljom smatra priču ovu Kritika Vrt sčempresima i neka poglavlja romana poglavlja neka i Leonis Argo,

Ulaznica 236-237 198 Ulaznica 236-237 199 se stvari ne događaju, mislio sam. Možda se događaju se Možda sam. mislio događaju, ne stvari se Takve nju. u zaljubljen budem ja i da moguće bilo nije Alberto bio zaljubljen u Danaju i imao na umu oženiti je, je da „Budući prijatelja: zbog ljubavi svoje od odustaje spontano trena istogdjevojku, istu u zaljubljen sam i je iako dječak, drugi Danaju, Grkinju petnaestogodišnju u časti i dužnosti. problematikom Naime, omiljenom kad pozabavi Albertoujedno se prizna da da i je ali zaljubljen Teotokas pokaže snagu svog uživljavanja u da dječju psihu, prilika opet to je Bila nadama. i jadima ljubavnim o one prvenstveno misli, najskrovitije povjeravatii počeli osjećaj iz njima potukli među drugome uskorojedan su muškogpoštovanja“,takoda se je su stvorila razloga, da domoljubnih „činjenica Štoviše, trajao. dugo nije ipak otišao. front na da tako veleposlanika“, njemačkog rezidencije blizini u „stanuje da tvrdnjom besmislenom pod demobiliziran smjesta je gotovo ali kaplara, činom s obuku završio i front albanski za prijavio dobrovoljac Turske,do sukob Teotokasneizbježan. bio je kao čak se da, dođe teritorija dopustila njezina preko Albanije, nije osvajanja nakon Italiji Grčka njegove i kad Italije Naime, između domovine. rata do doći 1940. već će da Aleksandru Velikom!“ prema Cezar Julije je „Smeće Grka: malog izjava ljutita je čija toga okodomovina ljepša i značajnija i nekako posebno odzvanja Alberta. svađa njihova i zanimljiva pripovjedača je Posebno dječaka svađe i prijateljstvo dviju mediteranskih zemlja simpatično su prikazani kroz veze i Rivalstvo Metaksasa. pandana grčkognjegovog i kroz dječje oči nekako osvrnulo na diktatora Mussolinija četrnaestogodišnjim Albertom. Vjerojatno su Talijani predvođeni uvedeni u priču da bi se dječaci, i djevojčice šalila secitirajućiih. pokojnikai imena i natpise napamet učila njihovekuće, ganm skb vjc deaa nije dječaka dvojice sukob Uglavnom, Dok je to pisao, Teotokas vjerojatno nije ni slutio Grci, i Talijani mali činili društvo su Dječje rtšu io tb sinh tb smg i e oe ni možeš ne i osjetiti nishvatiti ništašto nijeveliko.“ samog, tebe i sličnih tebi život pritišću koji jada svih od odjednom se udaljuješ svakodnevice, svoje osrednjosti od odvajaš se posve silama, njezinim sjedinjavanjapotpunog i ispunjenosti i prirodom s duše trenucima tim U želiš. kamo usmjeravaš iz i talasaš izlazi prsiju ti koji dahom je kako i promatračnice svoje iz u i drveća, pratvari i upravljaš ti kako osjećaš trenucima određenim mora šumu neumornom predan dušom cijelom dušice, majčine i borovine miomirisa razlivenih polukrugove pjene, kojima si ti središte, gotovo pijan od mora, koje neprestano briše, sve kretanjem šire i šire, neuhvatljive vječnim onim privučen ondje, zaboraviš se da Kao beskraj. u do pratvari nad gospodariš visoka S boja. suprotnosti oštre ikakve bez nebo, i protežnost tekuću spaja lagano obzorjui paru, u mutnom misliš, raspršuje, se koje prema žala, talasanje neprekinuto čempresima”, ovdje icitirati: s „Vrtu dopunu svojevrsnu kao njih, od ćemo jedan remek-djelca, prava romanima ulomci ti su svojimda Budući u i čini naime okruženjem. Slično poticajnim duhovno kao koristi otocima istaknuti da to nije jedini slučaj da se Teotokas Prinčevim uokvirena je u osebujnu ljepotu Prinčevih otoka. Vrijedi dječaka zaljubljenih dvojice Tuga promijenilo. to se što reći točno moglo nije pogled prvi na se iako prirodi, u ni ljudima u ni isto, iznenadnu bilo nije ništa više Danajinu Odjednom smrt. tragediju, nadolazeću u Pronalazak uvod maglovit, su nastavak. slijedi tek društva dječjeg nabijen a raspad i groblju na lubanje ljudske priče, simbolima dio i vedar, rastrzan i idiličan prvi, kad će on i njegova ljubav biti odrasli i u braku, završava i planovi nemaju granica, nego lete daleko u budućnost, Danajinu prijateljicu.“ u se ću Zaljubit koju. našao sam odmah I drugu. neku u zaljubim se da je ispravne. Trebalo nisu ali filmovima, u Pge s šr uon, sujvjć, na ispunjavajuće, ugodno, širi se „Pogled S opisom maštarija zaljubljenog dječaka čije nade Argo iLeonis.

Ulaznica 236-237 200 Ulaznica 236-237 201 poeziju takozvane ‘poslijeratne’ epohe.“, optimističnu piše i Teotokas.silovitu mehaničku, kroz ples, za glazbu disonantnu kroz nelagodnosti, osjećanja neobjašnjiva i usred nejasna neuravnoteženosti,velike,zajedničkekroz one života smislom za tragati i a razmišljati je sukoba, počela svjetskog velikog prvog vrijeme za školu u moć gorkog čaramrtvih“. životusvom„osjeća mladom u put tekonstatira prvi da Prinkip zaogrnu opustjeli jesenje boje, a glavni junak kada sam šeće po groblju čempresima”, i s „Vrta prirode rečenice ljepotom i snagom ljudske duše. U tom kontekstu treba sagledati i sa završne dakle se isprepliću 5. „Piščevabilješka“, Leonis, Atena 1940. u kojima pišeodanima svog djetinjstva imladenaštva. Dogodilo se da jednostavnomu je to najbolje uspjelo u onim djelima uvjerenja. i je dojmove svoje Teotokas izraziti jasno živio, potrebu imao je kojem u vremena rodnog grada, pa i, koliko god ono ujedno bilo i tragično, njih došaodoizražaja. su samo dale još veći zamah njegovu talentu koji bi i bez kod No, one – presudne bile Teotokasanisu uspomene. okolnostiizvanjske drage pothranjivati nalazi će razini, osjećajnošću koje većom slike duhovnoj i nadahnućem većim na s pa nadoknaditi pokušava taj gubitak često predaka, njegovih način osobit generacije na povezane su bile kojom s zemljom i gradom s vezu fizičku izgubičovjek kad Usto, tekst. vrijedan književno kroničar tadašnjih zbivanja može relativno lako napisati po sebi nudi obilje građe i pruža mogućnost da već i sam manjinama, pa onda još i sukobima i na kraju ratom, sam svojom veličinom, kompleksnom poviješću, nacionalnim „Pripadam onoj mitološkoj generaciji koja je išla je koja generaciji mitološkoj onoj „Pripadam života i svijeta biti smrti, vječnosti, o Misli Svjestan veličine i ljepote svoje domovine, svog domovine, svoje ljepote i veličine Svjestan sa Istanbula poput velegrad da se Razumije 5 om str ddto e ovčn i ri citatom prvim i Bartovog iz podvučeno je dodatno satori objašnjenje pojma a otkrovenje , pojmu najbliži bio pojmova registru hrišćanskom u bi koji budizma, zen japanskog tačku jasnu pokazivati) skoro prekida snajrazličitijombaštinomsvog prethodnika. još neće verujemo, (i, književnu autentičnu vek, koji, budući na svom početku, još uvek ne pokazuje sasvim prvi i dvadeset za karakterističnu svemu po gradeći tvorevinu, prevazilazi, i roman tehnike postmodernizma, oprobane dobro i ideje vodeće sve na poziva se iako Međutim, knjigama. drugim nekim o i čitanju o knjige njegove sve su da ističe posebno autor njegov a Istina, to je roman koji za moto ima citate Barta i Liotara, dela pisanih u drugoj polovini i krajem dvadesetog veka. da inter-nametljivosti, opštoj i zahtevnosti skloni intelektualnoj njegovoj romanu, bili u značenja prisustvu neretko prema su otklonu skeptičkom kritičari a bildungsromana, kritičkim tekstovima uglavnom sagledavan kao travestija netktaa i mgo i e ei intermedijalan, reći, se bi roman moglo i, intertekstualan Jovana TODOROVIĆ 1. SamuelBeckett, Waiting forGodott Otkrovenje veka dvadesetiprvog -Nothing to be utnk ie rd nh postmodernističkih onih red u ide suštinski Satori Srđan Srdić. Satori (Beograd:KnjiževnaSrđan Srdić. radionicaRašić, Od svog naslova ovaj roman referiše na termin iz azld a eclec postmodernistički , excellence par Naizgled Satori Carstva znakova : (2013) Kakofonični glasovi Srđana Srdića je u do sada napisanim done ih, čini nam se, ujedno se, nam čini ih, Satori Koan: anegdota iz života iz anegdota Koan: aonm nedovoljnom navodnom 1 te i tvrdnjama i te 2013)

Ulaznica 236-237 202 Ulaznica 236-237 203 priča o putovanju kroz teskobu stvari koje su prestale su koje stvari teskobu kroz putovanju o priča otići ištaotkriti? Kuda ljudi? ovakvi nastanjuju svuda ga kada putovati, nekakve suštine. pronalaženjem Međutim, postavlja se pitanje kojim prostorima za smisla svakog odsustvo a ispunjenjem, za vapi praznina pobeći, je nužno sredine te Iz sebe. isključivo čuje svako i glasa pravo imaju komunikacije. Svi mogućnost uništavaju izolovan. i govore apsolutno glasovi istovremeno zbiva, je njega oko se ali što onim kojoj ugušen u oseća čovek sredine se gradske njegov vreve, iz ili kreće kretanja Vozač privid. odsustvo ostaje čitaoca doživljaj subjektivni odlaska, namere i kretanja svopotenciranje uz već dešava, ne to romanu u se što ne ipak, Pa živeo. shvatajunak putu, na kolikoi je šta štoono vredno je je upoznao se kojima s ličnostima zahvaljujući i prošao je završnoj je tački u putanje, se što bi akumuliralo ono životu Vozačevom u sve značajno bilo trenutku obrazovnog takvom zaokruženost jednom U barem, procesa. ili, oslobođenja i ishodište baš ono što je u naslovu – trenutak otkrovenja junaka glavnog putovanje mana, koji to –koristeći uglavnom autoput. i voditelj, kao radi peškei put vozačku, na dozvolu,imao kreće nije nikada kojoj u vožnja Noćna emisiji Vozač, Srdićev Naime, recepcijom. njegovom poigravati ključu ironijskom u se će koja ona istovremenoi postaje romana stranica početnih od već prisustvovati će kako pomisli ispisivanju kakve spiritualne putanje centralnog junaka, da navodi ga koja ona prasak, sledi potom satori, ćorsokaka: prosvetljenje. Tako do piščeva prva smernica svojih granica, do krajnjih došao kretanju i kolebanju neprekidnom u um bi da to Sve nemoćna. logika svaka je gde onde će zena. pomoći koanu izučavanja komentar a nedoumicu, osnova u dovodi Koan postaje koja učitelja starih ptuo asaleo veeu počinje vremenu zaustavljenom potpuno U bildungsro- matrica poštovana bila bi Ukoliko na kojoj, nakon avantura kroz koje i rbl d ia za ima da trebalo bi avn o radio- po nazvan Kakofonični čitaocu, više nije bitno kako i kuda se kretati, ako nego jedino šta kretati verovatno je: to a postavlja današnjice, pitanja najbitnijih jer od jedno izbora, dobrog mogućnost i za nassame. ograničavajući postaju izbori ti mnoštva, svakog poput da, naslućuju donekle i izbora mnoštvom pred nalaze kao pozni modernista možda bio Beket. na leluja anticipator je čiji i rasparčanje, fatalno neko se pred oštrici koji dekonstruisanih svih svetu u posle svih konstrukta, dolaze rekonstruisanih praksi, koji umetničkih veka prvog poznatih i dvadeset ljudi poput pohranjena istina o čovečanstvu. To su naši romane savremenici, metafikciju, road pomalo naivno verujući da je ili u dokumentima romana vaspitanje Sentimentalno će (iako mogućih čitali su knjigu koji onima svih jasniji u daleko biti roman knjige od iz najbolji šetaju koji svet junaci svetova, ovaj li je preispituju je koji oblik kao nadomak svog potpunogiščezavanja. papiru, po gumice brisanja uspelog nedovoljno trag bledi kao tek postoje tekst nastanjuju utisaka, trenutnih predstava.oniričnih i senzacija čulnih i sećanja igru nelinearnu linearnog u od odvele niz, uzročno-posledični izgubile su dodatno koje odsustvo slike su Tosveta. savremenog slike prati njeno svest njegova da pokazuju je koje aluzija i referenci nizom dok potspešeno svoje biće, na odnosu u spiritualno pretencioznost kakva bilo i ne ali junaka odlikuje nedovršena volja da razmatra i analizira, Centralnog željeno. nešto ne a nužnost, jedina kao to i prihvatljivo, ostati može ravni egzistencijalnoj u stanje osećanje i proizvodi čitaocu Somnabulan takvo jedno i pretpostavkeda iz teskobe kojaproizilazi u svet. on postapokaliptični fantazmazgoričan, na podseća umnogome koji onaj ali svet, Srdićev post jeste kreće svakako junak se kojim Svet postoje. i funkcionišu da Vozač pokazuje damogućnostbiranjanijenužno koji junaci više dakle, nisu, junaci Srdićevi Džeka Keruaka) i grade istoriografsku grade i Keruaka) Džeka Na putu Prostor i ljudi kojiljudi Prostori Oni se naizgled Oblomova,

Ulaznica 236-237 204 Ulaznica 236-237 205 delo jednaunizu virtuelnihrealnostikoje živimo. književno čak jasnu samo i donekle je i, da dominantom poručujući egzistencije hipermodernistički, i svojom kreacije između kao razliku jezika filozofijom „žive“, njemu kojiu onih od razliku za čitaju, opažajima na označitelja i označenog. je „klik“ više ka razumevanju poruke koja postoji između tu, unutar teksta, i svaka referenca iz popularne su kulture Putokazi moći. opažajnih vlastitih preispitivanju ka odvede čitaoce da poriv ključni moždai je čiji slagalicu, se da na bilo podseća roman ne, ili predznanjem književnim s čita Međutim, elitizma. književnog vrstu neku na poziva i čitaoce „profesionalne“ zahteva da može učiniti najpre se koji za referiranja proces neprekidan romana. aspekt bitan kako te i je koja muzike poput baš formom, svojom označava sve koja priča je direktan povratak uprošlost? sećanja, zapravo već želimo, i planiramo što onome o sanjarenja više nisu Vozačevih, poput snovi, simulacije i nam ako Šta to senke? Senka postoji? ne i više što onoga simulacija) zapravo travestija svaka li nije (jer, simulacije sem ništa ostaje ne akonam Šta se? ie d eoojo piuta značenja, prisustva nedovoljnog od Više otj blug z oe oi ga koji one za bildungs postaje Satori Upravo u tom svom insistiranju podvlačeći Postoji Satori putevima intervjua – bilo u svrhu naučnog istraživanja naučnog svrhu u bilo – intervjua putevima kreativne radionice jednog intelektualca ili umetnika ide ući namalavrata. nerealnim sasvim moguće velikana intimu stvaralačku čitaoce u je da obećanjem mami Intervju transkript. saznavanja, i bilo da taj stvaranja hod vodi kroz usmeni razgovor procese ili autorizovani rekonstruiše unazad hodom da delo, umetničko rađa se koje iz formom sa bitkete prezentujezapis da stvaranja, napetosti i tajne pokušavarazotkrijeneštoda uzaludno: i nemoguće sve je Kad poetike. intervju pitanju, objašnjavanjestvaralačkogu postupka eksplicitne polje na i proširiti se može ona sa – dela stvaranje za vođena vezana biti nužno borba forme, ta jedne mora zapovestimane i druga, neka stvori se da namerom radosnom sa borba je saveta izuzetno davanja složen poduhvat... je lakoća da otkrivaju reči ove definicijom, za zakonu žanra podređen iskaz umetnika u večitoj potrazi žanru pripada ova rečenica; ali kad komznamo da je znamo u pitanju samo ako život bolji posmatranja za iritantno savet jednostavan kao Zvuči slika, internetu.“ po gledanja sličuganja pejzaža, knjiga, čitanja muzike, slušanja zadovoljstvatoga zbog propuštati ne ali gladi, od umire da niko treba „ne Tišma, Slobodan intervjuu Vladislava Gordić Petković Slobodan Tišma,Velike mislimalog 1994- Tišme:intervjui ie ebčo t nslo doeaj tajni odgonetanje nasilno što neobično Nije uvek angažman intelektualni i Umetnički jednom u poručuje brige“, otarasiti se „Treba 2014, (Zrenjanin: Gradska narodna biblioteka „Žarko U TIŠMINOM ABENDLANDU U TIŠMINOMABENDLANDU Zrenjanin“, 2014)

Ulaznica 236-237 206 Ulaznica 236-237 207 o itrjiu oi e a iai srjm eoa S demona. strojem čitavim sa se bori intervjuišu kog uvek želiintervju a – tosamootkrivanja onaj – bude da više nijemoguća. kojaviđenja istini toj vratimo se da želja metaforična je odvojena od istine. Intervju je, otud, zastarela bilo forma: on je vidljivo neporecivo je vidljivost modernom, u istinu; za sinonim dobu predmodernom U spoljašnjost. na unutrašnju realnost subjekta i njegovu neautentičnu podela nastaje tada diskurs; i svet u opozicije– binarne kad se telo i subjektivitet prekomponuju u nepomirljive formira se buržoaska kada subjektivnost. Navodno, tada nastupa vreme period – vek sedamnaesti „optužiti“ verbalizacije nemogućnost tu za Fukoa, na ugledu po će, teoretičari Neki sebi. o istinu jasnu i nedvosmislenu teškoverbalizovatije bilo smisla“, „kriza odlikuje kažu, da vole filozofi to kakodavno koje, I doba dobrih. postmodernog i pre dobra službi u je veroloman kad i izdajnički, čak jezik neveran i je da otkrivaju koje zlo, u pretvorilakoizopači, on kakose jezikomkojeukazuju s vežbi pokaznih Šekspirovih poligon stalni tragedije su opasnim mogućnostima dramatičara jezika da ovog opsednutost a uočavaju stvarnost, šekspirolozi predoče primereno da uspevaju ne rečima koje sa muku muči Hamlet Šekspirov već – odnose i reči Poredak poredak stvari još su istine. od pozne renesanse bitno posredovanjempokvarili sa izjednačava između misli i postupka, vremenu jednom svetu u kome nego se retorika svetu u kome nema više razlike između govorenja i tvorenja, mnogo digitalnih tehnologija, ta forma pripada epskom medija, svetu – elektronskih i štampanih carstvu nego više Mnogo kazivanja. oblika drevnih zaostatak anahroni suštini u intervjua forma je da toga svesni malo procesa. smo koliko je umetničkog neobično Međutim, mapi iscrtanoj jasno kao ka raskrivalica, prečica čarobna i razjasnica brzometna predstavlja kao zavodljivo intervju se što – neobično metafizike je čaršijske niti razloga prizemnijih nešto iz ili poeu otčo bl rztrvna bilo razotkrivanja bilo poetičkog procesu U nanese štetu; naročito dltia ai ea i ao ebvzo, i tako ni neobaveznog, tako ni nema umetnika ali svestranog delatnika, profil i ocrtati mogu razgovori gotovo običnom ibezazlenom, alipokretačkom pitanju ipodrivačkom. u – prosvetljujuća biti može običnost u bila je Tajnapravom pitanju koje nepretencioznosti. razvezuje misteriju mističnoj i otkriva da svojoj njena u prikazane otkrovenje su samo odgonetnute, nisu slučaju kom u ni u se stvaranja i mišljenja tajne jednostavnosti; elementarne pretvorio Delezom močvarno čitanje neprobojnim) (za sa razgovor abecedarijum, kao Zamišljen tema. običnih sa složenosti pristupa jednostavnosti se nesavladive kojom gotovo i dužine zbog božanstven supstrat tog epsko-novinskog žanra, je upravo Delezom Žilom filozofom francuskim intervju sa Parne Kler televizijski umetnikovoj Osmočasovni pokretač elokvenciji. i okidač, mašti mistični bude da reč, običnog“. oprostivo i jasan kristalno banalan, da bude usud kreacije pretvori u sladunjavu „čaroliju da šlager, pevljiv u pretoči konflikt i tegobu svoju da stanji, i sažme se da očekuje umetnika od ipak postavlja nameri najboljoj u otklon od nekog imaginarnog običnog. A onaj ko pitanja svaki za izvinjavati mora se intervjuisani Štaviše, sebi. u oseća negde da poriv ali reprodukciju, ljudsku suviše tu živi eto, žene koji, obične ili čoveka običnog univerzalijama o lažnim mora predstave zamišljene se nekakve intervjuisani šablonu prispodobiti govorimo: ne da trivijalizacije O sistem. i red pregledan umu i prestroji ugodan oku u i da mora gladi intervjuisani metafizičkih muka misli, egzistencijalnih i težnji roj sistematizacije: sa i zatim, predstoji, svoje Okršaj moguće. je sroči ako pamtljivije i bezbolno, neposredno, i lepše jasno nedoumice, stvaralačke lakše, poetičke što i da životne nazore, svoje pojednostavi da očekuje se je strane jedne lzro e eoai a a i n najplemenitiji oni i čak da verovati je Iluzorno čarobnu sadrži da mora intervjuu u pitanje A „između činova“ nahrani kreativnu zver kreativnu nahrani činova“ „između : od intervjuisanog intervjuisanog od simplifikacije: demon demonom demonu

Ulaznica 236-237 208 Ulaznica 236-237 209 ouetle tdj o ooia oenza u modernizma tokovima umetnosti o studije monumentalne ovakva je upravo a oksimoronska odrednicaključzalogikunjegovih misli. pobunjenika, krotkog jednog marginalije istrgnute ovo su Sve moderne. instorijske baštinikom mentalitetu, modernistom, tradicionalnim podaničko-izdajničkom naziva sebe svom o govori u priča iz rečenice ponavlja književnike; i koji su imali reference i u Evropi, tada misli na fudbalere provincijalcem, neobrazovanim a kada kaže neznalicom, da su nestali autodidaktom, autentični likovi dela, bez tuđi „izazivati glasi: važna usput umetnikomsebe smatra dobro“.On nije mržnju i prezir jedna gotovo izriče još koju dobronamernosti“; misao i radosti nema generalno „pošto ukinuti, treba ih da i deplasirane su ljudsko vreme,postojanje“. oličava najviše koja večeri jesenje nekakvom „fluidu Abendlandu, u rođenje ponovno i slobodu okean, sanja Petrović,Pišta amateralhemičar je kojiTišma Slobodan i Kao jednostavnosti. nedostatak upravo iskazati može prosečan političar, ali one svedoče da se jednostavnošću U maska. ta sam ovakvim rečenicama on zagubio bi je se ima ne samo da Delez, nego zapravo jest, i to masku, da jednu nesvestansamo maske, menja stalno koji kaže da je u pitanju igrokaz sa jednim glumcem na sceni U paklu. knjizi istom uvodu u pitani i pitač su da dokaz mali jedan intervjuu u se sama da No nemogućnost suštine... razumevanje za važnom nijansom osenčiti profil taj neće koji intervjua konvencionalnog i kad ga na silu simplifikujemo, hoteći da se udvaramo se da hoteći simplifikujemo, silu na ga kad i intervjuu u i se da za pruža želja ne resurse stoljeća, do Neprestana beskonačnosti.“ Ove rečenice samo prošlog su dokaz prekoračiti. motiv stalan mogu inovacijama, ne granice se dostigla koje granama svim u je „ Umjetnost kaže itrju ooo ilsa svoje izlaska povodom intervjuu U da je rekao Tišma Slobodan vezinagradama U sa Strast ikonstruktivizam duha Sooa Tišma Slobodan Tišme, malog misli Velike potkrade” poneko otkrovenje, čak otkrovenje, poneko „potkrade” o je još dorekne smisao Viktor Žmegač Viktor Urvideku kad stilom. sa valja se batrgati i a Abendland, naš ovaj za aksesoar sve smisla bez mode; iz Nije izađe što Abendlandu. u prikrao Tišma kojoj se rečenicom ovom nad zamisliti treba se Svakako misliocima istvaraocima. autentičnim samo pripada koja poniznosti gorde sfera jer je upravo takvo priznanje signal da je dostignuta ona mah, isti u odrešito i kolebljivo i prizna poraz da može Tišme poput antiheroj infantilizovani svesno i bilo Žmegač priznanje bude je intervju kakav erudicije zastrašujuće stub i ali poraza, kakvog da očekujemo ona Ne pogotovo ih ima. da odnosno, limite: ima umetnost i da priznanje istinoljubivo čestito, za prostor intervju je upravo strane, druge S običnog. čarolije obožavaocima „Skromnost „Skromnost je estetska kategorija, a ne moralna“. Velike misli malog Tišme malog misli Velike su savršen su

Ulaznica 236-237 210 Ulaznica 236-237 211 ZR TeMe Ulaznica 236-237 212 Ulaznica 236-237 213 idvdanh kins, sotvjne naučnog uspostavljanje aktivnost, metoda u njenoj sistematizaciji, izvan i iznad individualnih ideoloških i institucionalnih i aktuelnih i prethodnih koordinisanje građe, dostupne dopunjavanje i prikupljanje cilj za ima Zrenjanina, iz arhivom Istorijskim i sa muzejem Narodnim saradnju već uz Zrenjanin”, Gradske „Žarko se biblioteke pokroviteljstvom narodne koji pod Zrenjaninu odvija , vreme i izvesno Petrovgradu Bečkereku, u geografsko- užem na odnosno gradu, kulturološkom okruženju. u zbivanja literarnih istorije komparativne i celovite publikovanju konačno i revalorizovanju sređivanju, na radu pristupiti književnosti trebalo bi kojima u u rokovi književnirazumni ističu Polako razvijen život. Petrovgradu, i publikacije Bečkereku, autore, značajne imao u i dakle književne njegove zbornik i tradicije. kulturnih uključuje specifičnih što aktivnosti, istorije postojanje pretpostavlja milenijumu trećem u itd), slovačke rumunske, nemačke, i uključuje srpske, mnoge karakteristike i pored vrednosti drugih nacija koja, (mađarske, sredini, multietničkoj u dešava i odvijala bogate praksa umetnička se vek, da grad činjenicu srednji uz u ovaj seže koja Jer, prošlosti, kulturno-umetničke publikovani. istraživanja tog rezultati revalorizovano. A i sistematizovano definisano, baštini tolerantno, toponomastičku troimenost, se, već dugo zaslužuje da bude čini i, uporno pamćenja, kulturi Zoran SLAVIĆ ISTORIJA KNJIŽEVNOSTI UBEČKEREKU, Projekat pod radnim nazivom Zrenjanin je, u svim periodima i pod svim imenima, svojoj u koji grada, ovog nasleđe Književno PETROVGRADU IZRENJANINU

Istorija književnosti 18. veku, doIsvetskog rata; i sledeće etapeistraživanjaisistematizovanja: pomeranja ovogsu predložene mogućnost perioda, pojedinih situiranja preciznijeg periodizacija Uz razlikovanja, vremenska projekta. i estetičkog istraživačkog okvirna oblikovale je se usvojena autorskog su kojima specifičnosti u kulturološko-istorijske, aktuelne valorizovanjem sa započne književne zbiljeovog grada. i ali književno da osvetli nasleđe treba biografija građe, kritičkih pisanje skeniranje podataka, inventar, provera uvid, sistematizacija, Ovaj zbivanja. književnih hronologiju temeljnu i preglednu zaslužuje drugi, Vujicai Šajtinac Radivoj Ivanji, Ivan Ugrinov, Aćin, Jovica VojislavZubac,Despotov, TucićPero Rešin Pavle Flora, Radu Deak, Đura Jakšić,Todor Manojlović, Momčilo Milankov, Feren u budućevreme. ovog zavičajnog dela ukupne srpske i u evropske literature i prerastao Književnu istoriju grada, pretpostavka je za uključivanje vremenom doglednim kulturnih bi koji kataloga, konzumiranja i unapređenog ovakvog jednog uspostavljanje sadržaja, čak komuniciranja, rečeno sferu tačnije žanrovske ili digitalnu na zajednice svetske preorijentacije trendom Prelaskom, nacionalne, kontekste. komparativne evropske i u stavljanja i izučavanja predmet dimenziji, kulturološkoj i kritičkoj integralnoj, svojoj u bila, nije dosada izuzetaka, časnih podataka uviduPrilogazaistoriju književnosti grada. političkih kriterijuma, i konačno publikovanje obrađenih od 1945.do1967.ipojave časopisaUlaznica; period izmeđudvavelika rata; u aktivnosti, književnih zabeleženih početka od okvire, utvrdi način neki na da nameri U jedan javljaju se kome u kontekst Umetnički sem ovomgradu, u aktivnost književna Značajna

Ulaznica 236-237 214 Ulaznica 236-237 215 raoa ee atvt s taiajm neophodnih trasiranjem sa vremenskih iestetičko-lingvističkih koridora. nastaviti neće njegovih sastav uži kreatora da znači ne Što rad. javni u Projekat pušta grada, ovog bića književnog konstituisanja i fizionomije počecima naučnog o Krčmara, Filipa publikovanjem istoričara rada zapravo i javnost. zanteresovana „Ulaznica” i arhivističkog Časopis stručna sva naučnog, uključi ostalog publicističkog, mogućnost kritičkog, permanentna otvori rada kulturološkog istraživačkogi kreiranje u se da nameru iskazuju način ovaj na autori i incijatori njegovi objavljivanjem jer rada kabinetskog i praktično studijskog čisto okvira iz izlazi časopisu u Zrenjaninu, priloga prvih i Petrovgradu Projekat od 2000do2014 od 1970.do2000. period Ulaznice injenihautora do1970. soia niensi Bečkereku, u književnosti Istorija pominjanjem opskurne ličnosti istorijatima mesnim i pravilumonografijama po počinju zm s 11. oia kd j odšj kujundžija Jevanđelje ovdašnji je krušedolsko jedno kada srebrom okovao Smederevac Petar godina, 1514. se uzima godine nego što jeto danasslučaj. ranijim nedoumica u značenje drugačije znatno je imao epohama vremenskim do koji „književnost” pojma grada, tumačenja posledica oko su karaktera koje barijera multikulturalnog jezičkih vekovi čitavi savladivih i teško pisanih pa decenije, danas preko nedostatka tame, velom su obavijeni povesnice gradske da od činjenice počev i Petrovgrada),izvora prirode; tako suštinske formalne, i kako i poteškoća nizom Bečkereka je opterećen Velikog (nekadašnjeg kontekst „ukalupi” početak književne istorije Zrenjanina MA FilipKrčmar 1. Felix Milleker, 3. A. Stanojlović, Nav.3. A. delo, 177;T. Malbaški, Nav. delo, 415. Zrenjanin, Zrenjanin1966,385. 2. F. Milleker, nav. delo, 9; StanojlovićA. nav. delo, 42; Todor Malbaški (ur.), Зрењанин, 2004³),31. Станојловић,Александар ур.,5; 1933), UVOD UISTORIJU VELIKOBEČKEREČKE osnovne pretpostavke, istraživanja,istorijski aej Bčee pv pt e oij 1333. pominje se put prvi Bečkerek Naselje istorijski odgovarajući u i ustanovi se da Pokušaj 1 z plzu ak neoe utre istorije kulturne njegove tačku polaznu za ; 2 ; a opet, poglavlja o književnosti u zavičajnim Geschichte der Stadt Veliki Bečkerek 1333-1918 (Wrschatz: Uvodna razmatranja KNJIŽEVNOSTI: kontekst (Петровград, 1938; (Петровград, Петровград Georgija ot Bečkereka 3 ,

Ulaznica 236-237 216 Ulaznica 236-237 217 rso življa srpskog okupljanja duhovnog središta obliku, kao Drenovca manastira rudimentarnom onom u zatočenom u usko crkvene i duhovne okvire. Postojanje makar reči, pisane uopšte i književnosti razvoj za preduslovima osnovnim pisana svedočanstva koja su za sobom ostavili, govore o i zatim a prisustvo, njihovo Samo patrijaršiju. Pećku za priloge prikupljali Gradnulici obližnjoj i kojiBečkereku u su monaha hilandarskih anonimnih ili čelebije Evlije turskogBrokijera, la putnika de putopisca Bertrandona burgundskog gradu o zapisi npr. su Takvi mogućnost. tim pre što malobrojni istorijski izvori dozvoljavaju takvu istoričara, polja vidnog uskog inače i van ostala su koja kulturnim vremenima u – književnosti o o i tim samim a – prilikama nagađanja za prostor gradskoj otvaraju u prošlosti „preskakanja” Ovakva prvu veka. i XVIII XIX kraj polovinu zahvataju hronološki delo i život čiji Istoriskog društva u Novom Sadu, knj. 13, sv. 3-4, (Novi Sad, 1940): 328- 334. 1940): Sad, (Novi 3-4, sv. 13, knj. Sadu, Novom Glasnik u Petrovgradu”,društva Istoriskog takođe u grobovi 459-461; srpski „Stari 2004), Stanojlović, Aleksandar Zrenjanin, u. 1938; (Petrovgrad, u ur., veka”, XVII Stanojlović, iz grobovi „Srpski Jevtić, Milan 5. 1996): 172-186. Bečkereku”, u život „Duhovni Popović, Vukica vidi: značaju kulturnom njegovom i manastira ovog ubifikaciji O 4. je li Da „zavičajnim”? rečeno, bolje ili, „bečkerečkim”, zahtevaju koja pitanja odgovor. kontemplativnih nekoliko nameće se literarnu Bečkereka-Petrovgrada-Zrenjanina najstariju kroz prošlost putovanja na početku književnošću, lokalnom samom smatrati mogu ne se koji „na dostadugomštapu”. pa u moždaXVII, čak i vek,u XVI iako je ta pretpostavka pokušavaju da pomere početke bečkerečke književnosti istorijski detalji kao da nenametljivo (i vrlo primamljivo) ea a arae n „rduoso ćirilici” „predvukovskoj na sadržajem sa veka XVII iz spomenici nadgrobni sačuvani organi, upravni i ape kj s t kjžvi ia smatrati ima književnik to se koji Najpre, izvore pomenute sada do strani po Ostavljajući 4 dkmnoaa všea ia trgovci lica, sveštena dokumentovana , (Pančevo, 7 Banata muzeja Glasnik Aleksandar Petrovgrad, 5 slični i Negativan odgovor na ova pitanja ostavio bi van tokova dalje? produžio zatim i njega o „očešao” tek nakratko, drugom na rođen se, ili grad naš za vezan bio životasvog delom a mestu, je ko onaj, smatrati književnikom ptne e oio e rmn upt poe u svom u proveo rodnom uopšte mestu) vremena je koliko je pitanje i strani na izgradio karijeru akademsku i uspešnu istoričara, je Turn život fon Bečkereku, za Velikom u (rođen i autoriteta Getea čuvenog delo najvećih od bibliotekara jednog verovatno germaniste, istaknutog univerziteta, bečkog profesora 1867-1932), Thurn, von periodu, kasnijem u ili, Grgeteg, manastir za vezan bio radom je pomenutogveć primeri su uspesi vezani za druge sredine? U tom smislu, indikativni kvalifikacija, čak iako su kasnija književna karijera i njeni rođenje u ovom gradu ili njegovoj bližoj okolini dovoljna časopis viši 1918. izdavaoje godine 1894. Od godine. 1921. književnostinemačkoj novijoj o od a biblioteke, radom se Habilitirao dvorskisavetnikpenziji. je u godine 1923. od a 1922, carske kustos godine 1919- periodu u bibliotekecarskebibliotekar.obavljaodirektora Dužnost 1910. uaustrijskom 1905. Pragu kasnije Od u arhivar, Doktorirao godine. vladin runa. Zlatnog godine kao činovnik reda Viteškog 1896. arhiva Od upravnik prosvete. bečkoj i Radio u vera zaposlen Ministarstvu direkciji. bio finansijskoj studija vreme Zemaljskoj za (1887-1892); orijentalistiku pedagogiju klasičnu i germanistiku, 1887. Studirao Beču. do u 1879. gimnaziju Od pohađao savetnik. dvorski istoričar, bibliotekar, univerziteta, bečkog germanista, profesor 1932), jun 18. Beč, – 1867 septembar 27. Bečkerek, Veliki Thurn, von Payer Rudolf (nem. Turn fon Pajer Rudolf 6. 89. Milleker, Petri, Peter Lexikon desBanater Deutschtums Anton vidi: Turnu fon O Austrije. Republike zasluge za ordenom odlikovan je posthumno a medalju, Geteovu posvećenu zlatnu izložbu upriličio godine 1905. Šileru, a 1932. Geteu. Od vajmarskog društva „Gete“ je dobio je 1924. godine Beču U Literaturfreunde). knjige i prijatelja bibliofila biografije Jahrbuch der Grillparzer-Gesellschaft), Betelhajmove edicije časopsa saradnik stalni je bio od 1894. izdao je 38 godišta Počev Opernringu. bečkom na spomenika Geteovog podizanje je Inicirao Beču. u muzejGeteov radom sa je počeo zaslugom njegovom a Vereines), Hronika Geteovog društva u Beču (nem. Geschichte der Stadt Veliki Bečkerek 1333-1918, (Wrschatz, 1933), (nem. Rudolfa Pajera fon TurnaPayerPajeraRudolfafonRudolf (nem. ee serihsh Biographien), österreichische Neue 6 . S druge strane, može li se bečkerečkim Geteovog godišnjaka (nem. (nem. oina Gipreoo udruženja Grilparcerovog Godišnjak , (Marquartstein 1992): 1426-1427; Felix 1426-1427; 1992): (Marquartstein , aruh etce Bbipie und Bibliophilen Deutscher Jahrbuch Georgija ot Bečkerekaot Georgija koji, Chronik des Wiener Goethe- oina nemačkih Godišnjak Goethe Jahrbücher); Nove austrijske Biographisches (nem.

Ulaznica 236-237 218 Ulaznica 236-237 219 niz drugih oblasti ljudskog duhovnog delovanja duhovnog ljudskog oblasti drugih niz čitav i pedagogiju medicinu, lingvistiku, nauke, pravne i pravo istoriografiju, i podrazumevala proze, i poezije XIX i XVIII pored u je, da značenje, književnost sveobuhvatno toliko imala veku je što pre tim Ovo domen? taj popunjavali pisali i živeli su kom u vremenu u su ali prevodioci, filozofi, književnika,kategoriju u spadaju svakakokriterijimane pedagozi, književni kritičari pravnici, ili istoričari umetnosti, ubrojiti koji mogu po istoričari, književnike legitimno današnjim ovdašnje u je se li sasvim da pitanje: periodu, ranijem u književnosti 1902). – veku najzvučnije XIX u VelikogBečkereka i čak životu kulturnom zamajac davalo je koje pa ime književno (1877-1956), Sigetija Vilmoša Balaža enciklopediji lokalneknjiževnosti takve efemerne kao pojave zaslužuju odgovarajućei mesto u ali kvaliteta, slabijeg i retki možda prilozi prozni i poetski su čiji Velikobečkerečani, ugledni i oglašavali se su njima na toga, osim a nastavcima, u feljtonima u – Torontál-a svojevremeno su mađarskogse pojavljivali čitavi i romani, objavljivani Wochenblatt-a Becskereker 1849), poput stvaralaca plodnih i lokalne istorije književnosti čitavu plejadu zvučnih imena 9. „Žarko biblioteka narodna Gradska Zrenjanin”, 2007). (Zrenjanin: 1849-1918 Bečkereku Nemet, Ferenc rata: svetskog početaka Prvog njenih od kraja štampi lokalnoj do o delo kapitalno vidi vezi u tim S 8. pojmom je („lepa književnost“). označena tematiku, na obzira „irodalom“.prozui poeziju Za korišćen terminposeban je „szép irodalom“ bez delatnost, književna tj. spisateljska, celokupna jeziku mađarskom zvaničnom onovremenom U 7. clsi aldt vn onvna rlk u ovdašnjojštampi u prilika poznavanja van sagledati celosti u nemoguće je ju da mere te do žurnalistike, od odvojiti nemoguće praktično je nju veka XIX sredine od toga,

kaatn rmr vke ulvo eeo „unlsik literature“ „žurnalističke rečeno, uslovno ovakve, primer Eklatantan vz s vć oeui rziii poimanjem različitim pomenutim već sa vezi U 8 oaa ania Švikera Hajnriha Johana . Na stranama lokalnih listova – nemačkog (1834-1879), (1836-1908), Sandića Aleksandra (1798- Baranja Agoštona (1818- Lauku Gustava 9 . (1839-1902), soia tme Velikom u štampe Istorija Friđeša 7 . Osim . Gross- a sai dlvm Uase zrdjm železničke izgradnjom infrastrukture Ugarske delovima ostalim Bečkereka sa Velikog povezivanje intenzivnije započeti će kada veka, XIX godina osamdesetih do sve problem slabija hroničan ostao je Topravcu. ovom na u strujanja kulturna dobrano uticala slaba – više, povezanost još saobraćajna i – skrajnutost je ali Karlovci), Sremski u centre kulturne na Sad/ Novi (Temišvar,Segedin, okruženju i bliskom svom Beč, i Budimpeštu daleku osim na upućen, je U bio Bečkerek života. Veliki nastojanjima književnog tim ovdašnjeg deo njihovih činilo nezaobilazan vremenu je imitiranje datom u i predstavnika najistaknutijih trendova uporna književnih prisutna aktuelnih stalno praćenje razumljivo, Sasvim duh. palanački odagna provincijski, i bila vremenom“ sa korak u „ide sredine se da nastojanja ove kulturnom životu u položaja takvog i tog zbog upravo su da zaključak nameće se logičan kao Ipak, podneblja. ovog otežava poduhvat pravilnog pisanja istorije književnosti meri velikoj u danas do veka XVIII od Banata prostora društvenih i političkih tokova; radikalna promena njegovih„mentalne mape“ i shvatanja i jednog carstva periferiji na prostranog nalazio dugo on se da položaj okolnost geografski i njegov uma s smetnuti se sme ne je Lipot Mencer (1835-1921), koji je u je koji (1835-1921), Mencer Lipot je „da gaca unaokolo po blatu i putuje tri dana od Kikinde do Vel. Bečkereka” stanovništvoTorontalskeinženjera, ondašnjeg da županijejednog rečima berzanski krah odložio veliki za čitavu je deceniju pitanje gradnje pruge 1873. i ostavio time, a prema zapleta, političkih unutrašnjih zbog uspehom rezultirale nisu veka XIX godina šezdesetihinicijative kombinacijei Razne Budimpeštom. odnosno Peštom, i Temišvarom,Segedinom sa vezu imala i (1856) napora ranije od Velikomje kojasa Kikindom, višedecenijskih prugom povezan natezanja, nakon godine, 1883. tek je Bečkerek Veliki 10. velikobečkerečkog trgovišta. pričice šaljive Trideputacija, iz Doživljaji godine, 1848. detinjstva mog iz VelikobečkerečkaSećanja anegdota, riznica narodni dela: je Napisao Torontalskežupanije. blagajnik glavni velikii zvaničnik gradski bio je Mencer Bečkereka, dobrotvor,apotekar, prosvetnikulturni, pregalac, neumorni humanitarni i Velikog legenda urbana kao danas do su ostali nepoznati široj publici koji i neprevedeni mađarskom),na srpski jezik. Za i života priznat nemačkom (na romana manjih nekoliko psnu nien itrj Vlkg Bečkereka Velikog istorije književne pisanju U 10 . -u i Wochenblatt-u i biografiju Lazara Hadžića, sudije Hadžića, Lazara biografiju i -u objavioTorontál -u

Ulaznica 236-237 220 Ulaznica 236-237 221 ove i ovakve periodizacije su višestruki. Na prvom mestu kod javljaju se koji Problemi danas). (1990-do decenije novije (1941-1944); književnosti koji period vremenski obuhvata poslednje dve i po te ratu (1944-1990); svetskom književnost posleratna Drugom u književnost (1919-1941); XVIII period međuratni godine); austrijski, 1918. polovina do veka (druga istorije: period austrougarski političke odnosno šablone uspostavljene književnom stvaralaštvu). lokalnom o reč je kada samo ne problem predstavlja (koji okruženja njegovog i grada multietničkog karaktera do granica, postavljanje za kriterijuma odgovarajućih određivanja od problema, većih i manjih na osuđen i neuspeh. Reč je nepotpun o procesu koji startu sa sobom samom povlači čitav niz u istorijskog bi bio njenog razvoja unutar celina vremenskih dužih ili književnosti lišen utvrđivanja i jasnog omeđavanja kraćih političkim događajima. godišnjica, važnim pojedinim i u imala književnost preko je koju uloge jubileja do godine, književnih velikih 1893. počasnog obeležavanja Bečkereka prvog za Velikog najvećih Jokaija građanina od Mora jednog pisaca proglašenja mađarskih od književnost: sadržaja za zabavnog publikacije vezanih detalja raznovrsnih pregršt čitavu i (kalendare) periodične društva, kulturno-prosvetna knjižare, štamparije, čitaonice, na osvrta odgovarajućeg bez nepotpuna bi bila strujanja 1874): 8-9. („Ein Mosaik aus dem Banate”, a ri old njaš j paii e davno već pratiti je najlakše pogled, prvi Na Bilo kakav pokušaj sastavljanja povesnice lokalne literarnih lokalnih slika šarolika i Kompleksna Periodizacija injeniproblemi Gross-Becskereker Wochenblatt 1, (3. Jänner utogrk mnria il s itrjk scene a istorijske rat, sa svetski sišla Prvi završen monarhija je Austrougarska kojoj u godina, 1918. svakako je epohe te kraj književnosti; lokalne početke na stavlja istorijama zavičajnim zrenjaninskim u se koja ličnost opskurna Bečkereka, u ot vreme Georgije živeo kao je veka, kom XVIII polovina druga uzeti mogla lokalne književnosti. povesnici u razdoblje najduže vremenski i pitanju u je da činjenice same zbog već neophodna kojaje perioda, „austrougarskog” je odnosno „austrijskog”, Možda naznačenog periodizacija unutrašnja književnosti. nešto tako za zavičajne primer najbolji razvoju u međaši kao posluže da zgodni nego više su koji predznakom, izraženim jasno sa datuma niz čitav postoji kada istorije, kulturne granica utvrđivanje za prikladni druge S kriterijumi su koliko Sigetijem. je upitno strane, Vilmošem i Boršodijem Brajerom, Lajošem Lajošem ili Mihajlovićem, Etom sa Evstatijem npr. slučaj je takav granicama: postavljenim ovako čiji se životi protežu kroz više vremenskih epoha i izmiču pregaoci i stvaraoci književni oni se nalaze njima među u svetlu velikobečkerečke štampe (Zrenjanin,2014), 14. sa sobom donela. Filip Krčmar i Aranka Balint, kojedruštveno-političkogje poretka promena veličinu na aludira jasno se čime prevrata”, „godina kao označena naroda poraženih ratu u produkciji 11. Ova godina nije upitna: ona je i inače u javnom diskursu, naučnoj i drugoj 14) l pkeaj pv šaprj i oiso lista novinskog i štamparije prve pokretanje ili (1846) velikobečkerečke Gimnazije sa pijarističkom bibliotekom (1843), gradu u knjižare (Betelhajmove) prve otvaranje (1839), pozorišta gradskog osnivanje (1837), Kasine – čitaonice gradske prve iz rada početak momenata istorije: bliskih kulturne vremenski veoma međusobno nekoliko i preporučuje važnih sredine se koju oko za granice stoleća, XIX jedne još najmanje povlačenje iziskuje nikako on Naprotiv, period homogenim. nazvati ovaj može ne oblika, se pojavnih i žanrova njenih raznovrsnosti i razvoja njenog intenzitetu Bečkereku, Međutim, kada je reč o književnosti u ondašnjem Velikom a jgv dnu rnc knecoan b se bi konvencionalno granicu donju njegovu Za Početak Prvog svetskog rata prirode političke kulturnim 11 .

Ulaznica 236-237 222 Ulaznica 236-237 223 ea so gau ml piie a gse srpske, ugoste trupe da putujuće prilike nemačke imali i mađarske gradu svom XVIII u kraja veka od još su koji Velikobečkerečana potrebu ott cna oulaj gaase neiecj i inteligencije građanske sloja naprednog okupljanja centar postati osnivanja svog samog od će Kasina velikobečkerečka način: svoj na je važan datuma ovih od Svaki (1848/51). 16. Ferenc Istorija štampe uVelikom Nemet, Bečkereku 1849-1918,19. preko 1700 naslova. P. F. aus Bücher der Bettelheims Verzeichnis Leih-Bibliothek, Gross-Becskerek 1865. U njemu je pobrojano godine: 1865. iz biblioteke njene pozajmne inventar v. knjižare Betelhajmove asortimanu impresivnom O 15. gradskom trgu, odlukom lokalnihvlasti. glavnom na magacina žitnog adaptacijom je Velikomnastao Bečkerekuu „Talijinhram“ stvari, U pozorište. podigne imućni gradu rodnom njegovom u se jedan da dao „provinciju“, u privukao je bi podigao kako je, pozorištu te glumicu, jednu tamošnjem u zaljubio pozorište i Pešti posete velikobečkerečko nakon se, koji je Velikobečkerečanin, Navodno 14. Todor Malbaški,ur., Zrenjanin, 386-392. ur.,Stanojlović, Aleksandar 50-51; 1933), (Wrschatz, Isti, 1937; Wrschatz Milleker,Felix 435-515; 2010), (Beograd, vekove. kroz Banata”,u tlu na „Opozorišnomstvaranju Ujes, v. tomeAlojz O 13. polgári Casinó alapszabályai srészeseinek névsora 1837/1838,Pest. Ferenc prema: kaszinók”, 19, „Becskereki delo, Nav.Nemet, Nemet, Ferenc 217-219; (2007): 206-207 Bečkereku”, 12. O tome v. Aranka Balint, „Biblioteka Kasine – prva biblioteka u Velikom e dndns et perčv n sm turistima, samo ne meštanima prepričavameđu i već često dan-danas koja i legenda se urbana je rođena osnivanjem njegovim ereeomše eouie bo e rezultat bila gimnazija je je takva kao temađarizatorske politike, službi u stavljena ali prilike, prosvetne svoje bio da popravi stanovništva lokalnog nastojanja revolucije, višedecenijskog izbijanje pred neposredno Četrdesetosmaške gimnazije, rada Početak u e eehjoi aii idvčo delatnošću) izdavačkom i bavili Betelhajmovi se su da (budući stvaralaštva literarnog lokalnog razvoj za i publike sa glavnim tokovimaglavnimsvetske čitalačke književnostisa publike lokalne su upoznavanje za stvoreni samo ulici ne gradskoj preduslovi glavnoj u kući Vetelovoj u Arada u Veliki Bečkerek i otvaranjem istoimene knjižare Čsps a utr, mtot dutea pitanja društvena i umetnost kulturu, za Časopis Ulaznica. ljv klue Banata kulture Slojevi 12 ecihe e Sat eii ekrk 1333-1918, Bečkerek Veliki Stadt der Geschichte pzrše e rdtvjl nasušnu predstavljalo je pozorište ; 14 . Dolaskom braće Betelhajm iz Betelhajm braće Dolaskom . 1. 1 1987; 11. 14. Szó, Magyar ida Mtci Vdjo oi ur., Jović Vidojko i Maticki Miodrag Geschichte des Theater im Banat, Banat, im Theater des Geschichte 13 , 169-173; Petrovgrad, a sm toga, osim a , A becskereki 15 , već , Banat 16 . nije naišla na dobar prijem kod velikobečkerečkih Srba Nemet, IstorijaNemet, štampe uVelikom Bečkereku 1849-1918,65-67. raspisao literarni konkurs, koji je naišao na odličan odziv. O tome v.: Ferenc 20. közművelődesi 19. Bárány Ágoston, Temes vármegyeemléke, (Nagybecskerek, 1848). (Torontálvármegyei županije egyesület). Torontalske udruženje Kulturnodelovatiintenzivnije još veka, početkomXX i XIX krajem kasnije, će pravcu tom U narodnosti. nemađarskih asimilaciju i pomađarivanje na usmerene politike, prosvetne mađarske eksponent biti godine 1918. će do gimnazija Velikobečkerečka 2005). Sad, Novi Karlovci; (Sremski XIX veku u liberalizam srpski na uticaji Evropski Bešlin, Branko v.: tome O 18. Mileker, Stanojlović, ur., Petrovgrad, 153-158. Felix Kuljić vidi: Nedeljko 48-49; Bečkereku 1333-1918 , ur., Velikom Bečkerek Veliki u Stadt der gimnazije Geschichte osnivanju O 17. sai dlvm Ugarske delovima ostalim u školama prevashodno protestantskim i Tekelijanumu odnosno peštanskom Karlovcima, orijentisanih Sremskim i Sadu Novom pogledu prema prosvetnom u Spomenici Tamiške županijeAgoštona Baranja knjige u Velikomštampanjem prve Bečkereku: bili su to sa poklopila zgodno kratkogodina 1848. turbulentna za se iako i onemogućen je vreme odložen bio izbijanjem Četrdesetosmaške revolucije, gradu u štamparije i mađarskog i kasnije decenije dve a (1851), BecskerekerWochenblatt nedeljnika nemačkog Pokretanje između književnosti. posrednika glavnih od čitalačke publike i tokova ne samo lokalne, već i jednog svetske značaj kao prenebregnuti sme na štampe ne nipošto i se što već pre gradu, tim u samo ovo logična; kao Vojvodine)nameće današnje području (ne lista novinskog pokretanja godina prvog kao godina 1851. se nekako Ipak, ovog književnosti. gradske povesnici periodizaciji u razdoblja u najstarijeg greška nikakva napravljena bila ie ia ista bila nije ntl Fas, i e oaaa Eia oe Ivana Zole, Emila Mopasana, de Gi Fransa, književnika: Anatola poznatih svetski ostvarenja književna su e a 19. oie ai seej soe nien rubrike književne svoje osveženja radi godine 1893. čak je Torontál (rnai, 96; Aleksandar 1996); (Zrenjanin, 1846-1996, gimnazija Zrenjaninska zoo bl kg d aeei dtm n bi ne datuma navedenih od kog bilo Izborom -a (1872), lokalna književnost više književnost lokalna Torontál(1872), -a 20 N srnm oi lsoa objavljivana listova ovih stranama Na . 18 . Pokušaj pokretanja prve prve pokretanja Pokušaj . 19 . Gross- 17 ,

Ulaznica 236-237 224 Ulaznica 236-237 225 zapadnom Banatu zapadnom u nauka i umetnost književnost, prikazani sistematično oblasti ove odlika istorijskih i prirodnih demografskih, grada. XIX veka i više nego očigledan njen uticaj na književnost „omasovljenju“ literarnih žanrova, pa je tako od sredine su, Torontál, ) njoj U i štampani Plajca. rada, višedecenijskog tokom Paula Franca štamparija izostaviti Jurkovića. Aladara romani Mencera, Lipota anegdotepripovetke i Brajera, Lajoša putopisi Lauke, Gustava pesme i pisma Turgenjeva, Marka Tvena Marka Turgenjeva, 265-303. 23. Vende Ernő, „Irodalom, tudomány és müvészet”, u Torontál vármegye, 22. Borovszky Samu,Torontál 1911). vármegye , (Budapest, 21. Isto, 56. 1911. iz Borovskog Šamua godine županiji monografija Torontalskoj je pomenuti o valjalo smislu tom naslov u bi najstariji koji posmatrano, Hronološki istraživača. duhovnog delovanja već su stavljeni pod lupu zavičajnih i Petrovgrada Zrenjanina, Bečkereka,pojedini, vrlo važni Velikogi obimni aspekti književnosti ove grane Istorija osnova za sve potonje zavičajne monografije Velikog monografije zavičajne potonje sve za osnova sa 1911.godinom. zaključno radovi, njihovi i VelikiBečkerek) i (uključujući svi književni stvaraoci na području Torontalske županije Zavičajna književnost usvetlu dosadašnjih z soie oan kjžvot n mž se može ne književnosti lokalne istorije Iz Iako do danas nije napisana knjiga pod nazivom pod knjiga napisana nije danas do Iako Monografija Borovskog poslužila je kao polazna kao je poslužila Borovskog Monografija 22 , u kojoj su, pored niza političkih, geografskih, političkih, niza pored su, kojoj u , a ona je odigrala veliku ulogu u svojevrsnom u ulogu veliku odigrala je ona a istoriografskih istraživanja 23 . Tu su u kratkim crtama pobrojani crtama kratkim u su Tu . 21 , ali i radovi lokalnih pisaca: lokalnih radovi i ali , Wochenblatt i Bečkereka, Petrovgrada i Zrenjanina könyvesboltok a XVIII. század végétől 1867-ig“ [„Stari bečkerečki knjižari, bečkerečki [„Stari 1867-ig“ végétől század XVIII. könyvesboltoka és könyvkiadók könyvkereskedők, becskereki „Régi Ferenc, Németh 28. 27. Ferenc Istorija štampe uVelikom Nemet, Bečkereku 1849-1918 . izuzetnu sistematičnost idoslednost. njegovi radovi obiluju greškama i netačnostima, dok je u drugima pokazao valjano sintetizuje i uklopi u širi kontekst, dovodi dalje do toga da pojedini pojedine je da te zanata, događaje, ličnosti i pojave tumačio od katkad proizvoljno, ne uspevajući da ih Čolićevih istoričar bio kvalitet nije neujednačen da Činjenica predstavlja istraživanja. istraživače za Problem 26. izgubljeni radAleksandraStanojlovića Zrenjaninske biografije 1900-1957. svetskogDrugog do Čolić pritomvelikojrata. se u danas na oslanjao meri bili vezani za Veliki Bečkerek, Petrovgrad i Zrenjanin, od najstarijih vremena obrađeno preko šest stotina biografija ljudi koji su svojim životom i radom listu u koji objavljivao Zrenjaninci“, „Poznatije feljton značajan je naročito smislu tom U 25. želje dadubljepronikneu materiju. ur., Stanojlović, se na prethodni, Aleksandar koristeći i prepisujući njegove podatke, čini se, bez 2011); mnogo Petrovgrad, (Zrenjanin, ); Todor Malbaški, ur., Valrabenštajn. preveo 1333-1918, Jovan Bečkerek Veliki varoši Istorija Mileker, Feliks na srpski: preveden godine 2011. je tek Bečkereka Velikog istorijat (Milekerov Milleker, Felix Vidi: 24. ači rsu. tg b neoe aoe ot često dosta trebalo uzimatiuzodređenudozu rezerve navode njegove bi Stoga odgovarajući pristup. izmicao naučni često radovima njegovim je ali vlkbčeekj štampi velikobečkerečkoj o delu kapitalnom tema: svom u poznatih) značajnih književnosti imanje zavičajne imena vrlo (ali najvažnijih niz biografija od obradio počev je Nemet opusa, mađarsko-srpskog dvojezičnog bogatog, svog radova istoričar sumnje, svake zavičajni van je, najviše pomerio veka XX i pa XIX, XVIII, tunj eidc o nienm eoeia Velikog Banata fenomenima i Bečkereka književnim o periodici stručnoj sržvnia bai čtv i apkt i domena iz aspekata književnosti (ponajviše niz biografije ovdašnjih čitav stvaralaca) obradio istraživanjima istoričar zavičajni veka, kulturnom životu grada,alitek uosnovnim crtama. o odeljaka svojeokviru književnostmestona u nailazila rnc u zčvnu oan književnosti lokalne izučavanju u Granice edsth sdmeei gdn prošlog godina sedamdesetih i Šezdesetih tkm 98 i 99 gdn, u o je kom u a godine, 1969. i 1968. tokom Zrenjanin, ecihe e Sat eii ekrk 1933-1918, Bečkerek Veliki Stadt der Geschichte 28 do varijanti lokalnih i regionalnih i lokalnih varijanti do Zrenjanin. Svaki naredni naslov naslanjao e svojim u je Čolić Dragoljub 27 U nizu U Nemet. Ferenc peo ia aoa u radova niza preko , 24 . U njima je lokalna 26 . 25 ,

Ulaznica 236-237 226 Ulaznica 236-237 227 z 03 godine 2003. iz zemljama jugoslovenskim u biografija mađarskih hiljadu najzahvalniji i je kolosalni trotomni najpristupačniji rad Zoltana Kalapiša: okolini i uVelikom Bečkereku autora a mađarskih životopise bibliografiju Za i delimično biografija. njihovih odnosno pisaca, srpskih i pa nemačkih, mađarskih, proučavanju u štivo nezaobilazno pomenuti bi valjalo vezi kojem u tim S naroda pripada. istoriografije obrade naučne predmet meri većoj ili manjoj u bila prošlosti u – itd. „nemačka” „srpska”,„mađarska”,„rumunska”,pitanju u je da bilo – gradu ovom pripada koja književnost svaka je da vidu u imati bi je trebalo tome, Shodno linijama. nemoguće nacionalnim po godine podeliti neminovno ona se 1918. će kojoj u tačku do zaobići početaka njenih od najvećih, ako neinajveći autoritet uovoj oblasti. od jedan kao etablirao se Nemet inostranstvu, i zemlji u štampe mađarske lokalne istraživanje kroz ponajviše istorije, zavičajne aspekata zanemarenih istraživanju u imena zavičajne književnosti Velikog Bečkereka: Gustav godine književnih kultova u svojoj doktorskoj disertaciji iz 2011. országokból, I-III,(Újvidek, 2003). Zoltán, Kalapis 30. (Újvidék, 2011). Ferenc, Németh 29. lik reformskog dobauTorontalu], Marosvidék2(2010):8-13. a renesansni jedan – lélek Torontálban”reformkori(1798-1849) [AgoštonBaranj reneszánsz egy – (1798-1849) Ágoston „Bárány Ferenc, Németh 100-108; 2005): (Újvidek, 35 vol. 1, közlemenyek Hungarológiai kulturi Banata], građanskoj u pogreba i smrti pojave [Kultne kulturában“ polgári bánáti a kultuszjelenségek temetkezési és „Elhalálozási Ferenc, Németh Zrenjaninu”, u života kulturnog „Prilozi Ferenc229-234; (2007): Nemet, izučavanjuXLI god. 205, početaka rata”, dva između Bečkereku Velikom u „Todorscena mađarska i Nemet, i „Nušić Nemet, Ferenc Ferenc 47-51; građanin 2009), Sad, (Novi Manojlović, Jovanov Jasna ur. Todor 209-219; sveta, u krugovi”, (2007): književni mađarski XLI i Ferenc Manojlović god. 31-40; 206-207, 2007), Srbiju”, Ulaznica u (Újvidék, Dositeja dolaska od godina sz. 200 Bečkereku: Bácsország. u „Dositej 40 u Nemet, godine] szemle 1867. do honismereti veka XVIII Vajdasági kraja od knjižare i izdavači U pisanju istorije književnosti Velikogknjiževnosti istorijeBečkereka pisanju U 29 . Obavljajući pionirski, upravo džinovski posao džinovski upravo pionirski, Obavljajući . Az irodalmi kultuszok regionális és lokális változatai, lokális és regionális kultuszok irodalmi Az Életrajzi kalauz. Ezer magyar biográfia a délszláv biográfia magyar Ezer kalauz. Életrajzi 30 U jm s orđn najznačajnija obrađena su njemu U . Ulaznica 9 gd XI, 18) 27-31; (1983): XXII, god. 89, Biografski vodič: 204- Ulaznica nemačkom isrpskom jeziku periodike sa akcentom na Veliki Bečkerek na mađarskom, Ista ocena može se izreći i za preglede naslova banatske ostvarenja. njihova i jedini pisce određene za i podataka izvor ponegde a vrhunski, predstavljaju traje, uvek rečnik uz naslovi, pomenuti književnošću, lkioo bntkg esv“ z 92 godine, 1992. iz autora Antona Petera Petrija Nemstva“ određen gigantskim banatskog i su obuhvaćeni„leksikonom (a srpskih!) književnici i Nemački Boršodi, mađarskih dr.broj Lajoš i Šomfai, Brajer Janoš Lajoš Sigeti, Vilmoš Lauka, (üce, 97; Ferenc 1987); Istorija štampe uVelikomNemet, Bečkereku 1849-1918 . (München, 1771-1971, Kalender Zeitschriften, Zeitungen, krivicom” 32. Vidi: Alexander Krischan, sopstvenom (Marquartstein, 1992). svojom Petri, Peter Anton nalazi 31. se kojoj nezrelosti u iz Kant čoveka Imanuel „izlaskom je nazvao što svojevremeno onoga je trijumf koja potpuni epohi označila kontinenta, evropskog istoriji u epoha najbogatijih promenama u i najdinamičnijih od jednoj o nemačkogduhom francuskogi i prosvetiteljstva.je Reč kulturni i uspon), (koja već izaceluEvropu, zapljusnutunovim idejama privredni nezabeleženi monarhije tada Habzburške do proživljava periferiju banatsku za i samo važi političkim ne konstatacija ova društvenim, promenama; kulturnim krupnim obeleženo vremenu je u koje se javljaju rečeno književnosti bolje velikobečkerečke ili počeci, veka, Istorijske okolnosti uBanatuiVelikom Bečkereku od druge polovine XVIII vekaod drugepolovine doRevolucije XVIII 1848. mšei ka XII pv plvn XIX polovinu prvu i XVIII kraj u Smešteni ie e rđvne aoeo 04 gdn i još i godine 2004. započeto uređivanje je čije , Deutschtums Banater des Lexikon Biographisches Die deutsche periodische Literatur des Banats: godine 32 31 . . Iako se ne bave a rađanje za preduslovi rsi biografski Srpski isključivo

Ulaznica 236-237 228 Ulaznica 236-237 229 e alau oei eioekrče književnosti velikobečkerečke počeci kojima javljaju u slike se sveobuhvatne razumevanje i za neophodan sticanje i ali složen, je izuzetno usledio potom predstavlja značajnuvododelnicu evropske istorije. veka XVIII kraj otuda društvu; u uloge njegove čovekai 1789. godine, iz temelja su izmenili dotadašnje njegovo poimanje zatim Francuskeburžoaskerevolucije vidu u vrhunac i širenje a Pruskoj, u pokreta prosvetiteljskog uspeh i Rađanje Unmündigkeit”). selbstverschuldeten seiner aus Menschen des Ausgang der ist („Aufklärung tj. podmađarskom vlašću, već jebiopotčinjen bečkom dvoru, koji jenjime Stefana”,svetog krune „Zemalja tzv.sastavu u našao nije vlasti turske od oslobođenja nakon se Banat plemstva, mađarskog željama Nasuprot 34. razmaku, akoji ćenakrajuomogućitinjenupojavu. nizuo reč je kojidogađaja značajnih kratkomu odigrali se su vremenskom fiksna godina postoji koja ne bi da se vida mogla iz uzetigubiti sme za ne početak nikako velikobečkerečkenaravno, se, književnosti: Pritom više 33. rvnia; a o rm s oo eksperimentisanje ovo „carska se kao vreme pokazalo Beča kao veoma touspešno upravom za pod se provincija”; nalazilo i vlasti ovoizuzetogodine, je 1778. bilo područje mađarskeod eksperimente pod bečkog dvora. U šest je decenija od 1718. do političke Banat za poligon prostran postao Habzburga vlašću (1552-1718), vladavine turske godina sedamdeset sto periferiji od više Nakon decenijama. na proteklim u Banatu, prolazila oblast ova je u koje kroz promena radikalnih vek”, XIX „dugi Habzburške monarhije, postajali su sve u vidljiviji rezultati ulazak i u ovo dobapoprimiosvoj višenacionalnikarakter. suprotstavljene aspiracije naroda Banata, koji je upravo opterećuju sobom dodatno među pravilu po i nacionalne političke, različite sliku kompleksnu dovoljno već Ovu istorije. evropske tokovi čine najobimniji, treći, a područje obuhvata ugarskogdela, njenog Habzburške drugi odnosno monarhije, Banat, i ograničen Bečkerek geografski Veliki na je se koja prvi nivoa prožimaju: različita tri međusobno na posmatrati mora se On oiik knes tg ai proa oi je koji perioda i ali tog, kontekst Politički Dok se Stari kontinent pripremao za Revoluciju za pripremao kontinent Stari se Dok 34 . Opustošen pod Turcima, 33 . 70 l 15 – et, 1807) Pešta, – 1752 ili 1750 mađarske i 1811) uporedne i Beograd, napisao nije srpske niko biografije danas novije Do književnosti. fathers!”) („founding drugog, od jedan sredinom XVIII veka rođeni su nedaleko prvi velikani i utemeljivači i monarhije Habzburške pitanje vremena. logičnu sasvim predstavljao posledicu, te su začeci književnog stvaralaštva bili period samo u raniji napredak na kulturni odnosu prvih je podizanjem Otuda te pogona). industrijskih trgovine, i poljoprivrede, zanatstva (unapređenjem jačanjem presedana bez razvoj privredni i tokova) rečnih regulisanjem naselja, izgradnjom novih masovnom močvara, (isušivanjem reljefa svog transformaciju doživljavao kolonista), nemačkih, drugih i ali prvenstveno doseljavanje (kroz strukturu Banat je značajno promenio svoju populacionu i etničku 1862): 4-5. (Fortsetzung)”, April”, 1. April 1. den den für Gedenkblatt Schwicker,Revai. „NikolausHeinrich Johann für Gedenkblatt Wochenblatt Revai. Gross-Becskereker „Nikolaus Schwicker, Heinrich Johann 288-289; Samu, Borovszky v. Revaiju O njemu. po ime nosi jezika gradu mu je 1893. godine podignut spomenik, a veliki leksikon mađarskog rodnom VelikomU Bečkereku.u sedištem Torontalskojsa županijipripao 35. Revai je čak rođen u Velikom Senmiklušu, koji je kasnije administrativno upravljao preko Zemaljske administracijesasedištem uTemišvaru. životni put započela na istom mestu: Banat, koji je u to u je koji i Banat, mestu: istom na započela put životni podneblja delovanje druga za je vezano sredine, ima neke simbolike bilo u Iako činjenici da su obojica svoj Revaija vremena). i Dositeja onog Ugarske kulturnom životu i društvenom u pojave mađarskoj nove naglasiti u žele se veka XIX se polovina „reformsko doba”, čime nazivaju inače i istoriografiji prva i XVIII (kraj zalaskom sa baroknog perioda i su početkom prosvetiteljstva podudarni delovanje i pojava Njihova drugome. jedno pandan književnosti mađarskoj odnosno srpskoj, u zauzimaju koje mestu i stvaralaštvu životu, svom po tm tko Bnt, a unm obodu južnom na Banatu, takvom i tom U Čkv, 79 – 1749 (Čakovo, Obradovića Dositeja Gross-Becskereker Wochenblatt Gross-Becskereker Vlk Senmikluš, (Veliki Revaija Mikloša 3 XI Jhgn (9 Mr 16) 5-6; 1862): März (29. Jahrgang XII. 13, 35 ik s oa v imena dva ova su iako , 14, XII. Jahrgang (5. April (5. Jahrgang XII. 14,

Ulaznica 236-237 230 Ulaznica 236-237 231 Zrenjaninu, god.I,sv. 1(Zrenjanin,1953):9; na stepen tržišta iz 1769. godine”, BečkerekVeliki opštinu uzdiže kojomTerezije Marije „Privilegija Vidi: 37. Sad, 1986):202-251. svetom. A mnogi se iz Temišvara ovde doseljavaju...” ovdeTemišvara iz se mnogi A svetom. na BegejskomTemišvarempovezansa kanalu, je celim sa i leži Bečkerek Pošto arhive. i kancelarija službenih smeštaj za (kneza), predsednika za kuća izgradi se da Okolina drugosem ništa dakle, preostaje, veliko.Ne je dovoljno najplodniji. je mestokolonizaciju. Samo za najpogodnija Bečkerekaje distrikt u Bečkerečki mesto nazdravije Banatu. je Bečkerek mišljenju, mom „Po Falkenštajna; Tereziji,Mariji carici majci, upućenim komu primetio: od je pismom njegovim je grof rezultirao događaj imenom bajkoviti ovaj lažnim pod godine, 1768. Banat proputovao incognito je koji II, Josifa cara poseta je odredila periodu daljem u sudbinu kulturnu i apotekei kasnije Njegovuekonomsku(1784). političku, Krajcajzenove 1762), pivare katoličke(1745), prve bolnice 1746, (1769), a nešto (pravoslavne stanovnika, crkava broja podizanju porasta vidu u napredak, relativan zabeležio komorskogsela statusu u provedenog 1769) „one koji ćekultivisati”. vreme prolazio kroz proces svog kultivisanja, iznedrio je 6 Flx ilkr Nv dl, 7 Dtlnj o oei oia I aau v.: Banat”, Banatu u putovanju svom o II II „Josif Josifa Hegediš, Antal poseti o Detaljnije 37. delo, Nav. Milleker, Felix 36. dodelila Bečkereku status trgovišta status Bečkereku dodelila Terezija Marija je kojom godine, naredne iz Privilegiju posledicu za je imala prilika ovdašnjih ocena Pohvalna poredak Ugarske kraljevine (tzv. „Provincijal”). To je u je To „Provincijal”). (tzv. odnosno kraljevine Ugarske poredak Mađarskoj, Banata njegovo uključenje u sistem ugarskih županija i feudalni unutrašnjepolitičkom dotle nezavisnog priključenje na je praktično dozvolila Terezija činilac Marija planu, značajan postalo međuvremenu u kojepritiskomje mađarskogplemstva i tim samim a kulturni razvoj. privredni, dalji za preduslovi značajni Kada je o Bečkereku reč, on je za pola veka (1718- vg dcnj ksie ppšaui pod popuštajući kasnije, deceniju Svega Arhivska građa Gradske državne arhive u 37 . Time su stvoreni su Time . Istraživanja 11, (Novi 11, 36 . mrče eouie ko nk iee Francuske ideje neke i kao buržoaske revolucije revolucije, Američke prosvećenosti, ideje je ugradila aristokratija mađarska soje oiie spteo mntro pltc i politici monetarnoj zakonodavstvu unutrašnje sopstvenoj sopstvenom politike, samostalne spoljne vođenju i vojsci, sopstvenoj insistiralo na ograničenju vlasti monarha, izvršnoj vlasti, mađarsko predstavnik i nosilac plemstvo; ono glavni je, nasuprot dotadašnjoj je političkoj praksi, čiji nacije, države i mađarske shvatanje novo javlja buđenja; se vreme nacionalnog to početak u je označila veka XVIII decenija poslednja – monarhije Habzburške sastavu u zaoštravanja nacionalnihodnosa. daljeg cenu po ali feudalnih, ukidanjem razlike klasne ublažavajući stanju, takvom kraj učiniti godine će privremeno 1848. revolucije mađarske Slom romantizma. snažan mađarski nacionalni predznak i pečat mađarskog nositi dobu” „reformskom pomenutom već u periodu, odložen, iako ne vreme i neko definitivnona prekinut:bio onnapredak ćekulturni ui narednom nesumnjivo, je, pojačavanje Time i unazad. korak učinjen antagonizama suprotnosti nacionalnih klasnih zaoštravanje kroz cilj zacrtani ispunjen punjenja državne nesumnjivo blagajne, ali je u je društvenim odnosima godina čime itd), osamdesetih Šišanji početkom su bogatim plemićkim porodicama (Lazar, Kiš, Butler, prodati Nako, zemljišni Ovdašnji posedi Evropi. u aristokratija najosionijih i najbahatijih od jedne glas uživali su koji magnata), ili „naboba” (tzv. feudalaca mađarskih krupnih kmetove u Banaćana slobodnih dotle pretvaranje značilo praksi 39. Isto. 38. Peter Rokaiidr. Istorija Mađara (Beograd,2002),381. pobune 1794/95. godine. Ovakve tendencije bile su u su bile tendencije Ovakve godine. nakon 1794/95. pogubljen pobune Martinović Ignac opat eksponent franjevački najvažniji je – čiji pokret masonerija, jakobinski i inteligencija, čak pa plemstvo, javlja prosvećeno toga, i Pored prava. se i privilegije feudalne svoje Na području Ugarske – koja je u ono vreme bila vreme ono u je koja – Ugarske području Na 39 , čvrsto pritom nastojeći da očuva 38 U vj san nacrt ustavni svoj U .

Ulaznica 236-237 232 Ulaznica 236-237 233 eta mgćl j saia pirdi avj porast razvoj, broja stanovnika iznačajankulturninapredakgrada. privredni stabilan je omogućilo centra godine) izgradnje novežupanijske Veliki Rumuniji), dovršena1816, palate1820. (započeta i grada obnove delimične u u do ostalo i Mare je gde premešteno San-Nikolau bilo (današnji Senmikluš je privremeno županije Torontalske i sedište požara, društvenogNakon aspekta. sa kulturnog i tako političkog, sa kako dinamična, Velikomdosta Bečkerekuu je bila stoleća prva XIX polovina Ipak, književnosti!). zavičajnoj u i izvesno sasvim (a istoriografiji zavičajnoj u oseća itekako danas se što prošlosti, gradske starije poznavanju u diskontinuitet palatu i Torontalske arhivu gradsku županije i tu uključujući grad, ceo posledice: praktično je uništio dalekosežne požar strahoviti godine, ostaviti 1807. avgusta krajem će koji događajem i privredna politička, neprikosnovena kulturna središtaJužneUgarske. ostali dalje Segedin i i Temišvar će su kom iako ka sredine, centar manje postao gravitirati je tako grad Naš županije. Torontalske istorijata od izolovano Bečkereka istoriju Velikog pisati je srpskog nemoguće trenutka, današnjeg tog Od Banata). granicama sa poklapaju zgodno, (granice ove administrativne oblasti grubo se, ali sasvim dobiti značajno mesto kao sedište Torontalske županije novu administrativnu podelu, u kojoj će Veliki Bečkerek prisajedinjenje Ugarskoj 1779. godine značilo je i njegovu ratu 1848/49.godine. će te građanskomkrvavom u eskalirati i i kraju na suprotnosti dvora bečkog politikom sa suprotnosti suštoj 41. Felix Milleker, Nav. delо, 43. róm. Nagybecskerek tanácsos, kath. plebánosa.Nagybecskereken, 1907. szentszéki püspöki pápaikamarás, Pál, Szentbeszéd. Magyary 49-55; Mondotta: 1956): évfordulóján. százados (Zrenjanin, tűzvedelme 11, Nagybecskerek sv. IV, god. Zrenjanin, sreza Zrenjanina”, prošlosti „Iz v.: tome O 40. U devetnaesti vek Bečkerek je zakoračio tragičnim njegovo tj. „Provincijal”, u Banata Uključivanje 41 Vaaj saua političko-administrativnog statusa Vraćanje . 40 . Usled toga, nastao je veliki risa rđ Itrso arhiva Istoriskog građa Arhivska eomsa 23 Jevreja 253 i reformista 42 evangelista, 205 grko-pravoslavnih, 8.071 katolika, 1821. godine, grad je imao 11.335 iz stanovnika, i popisu to: 2.964 Prema Francuzi). (Španci, narodi drugi i meri talasa), Jevreji (1747), Mađari (1768), Slovaci, a u manjoj tu su tokom XVIII veka planski doseljavani Nemci (u više Srba-starosedelaca, Pored sredina. multikonfesionalna 342 iej, d oa .6 paolvi, 3.368 pravoslavnih, 9.261 toga Jevreja. 359 i reformista 88 evangelista, 406 katolika, od žitelja, ukupno 13.482 povećanje: je pokazao (1835), kasnije godina Bečkereka Velikog su prosperitet ekonomski za činili preduslove osnovne prilike niza saobraćajne za sankcionisanje vezanih pitanja te važnih vašara, esnafima, godišnjih zanatskim uređenim održavanje dobro i razgranatim Revolucije, i to za vreme Franca I (1804, 1818, 1832) 1818, (1804, I Franca vreme za to i Revolucije, pre decenijama u upravo proširivane, i su potvrđivane 46. Isto, 47. 45. F. Milleker, Nav. delo,45; prošlosti u trgovci i 49, (Novi Sad,2007):211-229. „Zanatlije Grubić, Rajka v. Zrenjanina (od XVI veka podataka do prve polovine XX veka)”, više Za 44. 35-38. četvrtog”, 1954): (Zrenjanin, 3, sv. redu II, god. Zrenjaninu, u arhive državne pogradske građa vašara, godišnjeg održavanje odobrava se potvrđuju se kojom godine 43. Pavle Zubković, „Povelja Ferdinanda I 1832. od 21. marta 1844. godine kojom jula 12. od privilegije MarijeTerezije. I Franje 9-10, 1765- Povelja sv. povelja Zbirka 1847, III, Zrenjanin, god. arhiv Istorijski Zrenjaninu, 16-33; u 1955): (Zrenjanin, arhive državne sapundžiskim, Gradske izdate godine”, građa 1818. I Arhivska Bečkereku V. Franje u majstorima povelje kazandžiskim i prepisa kujundžiskim overenog „Prevod 42. Friad I (1844) I Ferdinanda i aej Bda pčl s s dslaai Rumuni- doseljavati za se pojačano. uvećao stanovnika broj 1846. više se iz podacima Prema još šarenilo su etničko je čime počeli nadničari, Budžak prigradsko u naselje decenije naredne tokom a naselje „Amerika“, gradsko– novo je izgrađeno godina Tridesetih rd e o o rnj bo ieainla i višenacionalna bio ranije od još je Grad Privilegije trgovišta koje je izdala Marija TerezijaMarija izdala je kojetrgovišta Privilegije 44 . 43 45 Rglsne doa među odnosa Regulisanje . Pps poee četrnaest sproveden Popis . Rad muzeja Vojvodine Arhivska 42 46

Ulaznica 236-237 234 Ulaznica 236-237 235 bila dosta neefikasna dosta bila njena administracija sve do četrdesetih godina XIX veka hijerarhiji, Županija je svakako stajala iznad Senata, ali je i koncentrisana vlast u gradu i bila administracija njegovojje kojima okolini.u moći“ U „centra državnojdva su bili Senat Županijska mađarske gradski jedne županije. sedište bio (Torontalske) Srbi činili suvećinu kome stanovništva u aspekta jegrad političkog da sa budući je specifičan, dosta bio veka XIX polovini prvoj kojoj segradnašaotokom polovine prve XIXstoleća. idks (ea oiie, bvjo olv vzn za vezane poslovekomunalnu politiku,aimaojeisudske ingerencije. obavljao policije), (šefa sindikusa 3.134 duša Zrenjaninu, god.I,sv. 1,(Zrenjanin,1953):9. godine”, 1769. na iz tržišta Bečkerek stepen Veliki opštinu uzdiže kojom Terezije Marije „Privilegija 50. Ladislaus Comitates”, Becskereker Wochenblatt 31,(31.Juli1869):9-10; Torontáler Herrn des des Obergespann Beodra, Hochgeboren de Karátsonyi Seiner Beerdigung feierlichen der 49. Isto, 20; za kratku biografiju Lasla Karačonjija v.: „Rede bei Gelegenheit 48. F. Istorija štampe uVelikom Nemet, Bečkereku 1849-1918,19-20; 507 Jevreja.F. Milleker, Nav. delo,47. i reformista 111 evangelista, 654 katolika, pravoslavaca,4.841 10.503 47. ožpn dšo nrin Lso Karačonji mesto Laslo na energični je došao kada podžupana promenilo se ovo (kongregacije); Torontalske području na živelo županije, a koje je je retko dolazilo na županijske koje skupštine plemstva od tri katolika (uključujući ovde i unijate) i ovde (uključujući katolika tri i pravoslavaca pet odnosu u to i godine, dve od period na Terezije,birali Marije se privilegije većnicisu gradski Stuhlrichter). Prema odredbama prvog člana pomenute nem. („sudiju“, sreza velikobečkerečkog načelnika i tu uključujući članova-savetnika, osam od sačinjen većinu. je imali Bio Srbi su kom u Senat gradski je bio vlasti (Beodra), Hertelendi (Bočar)iKiš(Elemir). ulogu u političkom i javnom životu isticali su se Karačonji plemićkim porodicama koje su u to vreme igrale aktivnu ooa u o s Vlk Bčee nlzo u nalazio Bečkerek Veliki se kom u Položaj oe žpnjk amnsrcj, rg organ drugi administracije, županijske Pored 47 , što ubedljivo svedoči o uzlaznoj putanji na 48 . Ona je uglavnom bila sačinjena bila uglavnom je Ona . Arhivska građa Gradske državne arhive u arhive državne Gradske građa Arhivska 50 . Senat je birao je Senat . 49 Među . Gross- 82 godine 1842. 86 godine 1846. Revolucije predvečerje u tek realizovana bila i razvoja fazerazličite kroz prošla kojaje gimnazije, osnivanje za inicijativa se javila veka XIX deceniji drugoj Veću 1827. nemačka 1822, jevrejska 1817; dom) molitveni (i škola protestantska 1808; grada) području na redu po (treća srpska – ključu nacionalnom po uređivane i otvarane su Školekulture. prosvetei poljima na napredak primetan 56. F. Milleker, Nav. delo, 47. Stanojlović, Nav.55. A. delo,137. pozorište u „Toša Jovanović” danasjenajstarijepozorište uSrbiji. Banata”, tlu na stvaranju vekove. Slojevi pozorišnomkulture Banata, (Beograd, 2010), 486; „O zrenjaninsko Narodno Ujes, Alojz 54. Gundelića, Matije portreti dela. Gicija, župana dr.i porodice njegove i Švikera istoričara Savića,Pavla senatora gradskog velikog portret majstora: velikognekolikoradova čuva Zrenjanin muzeju Narodnom u se dokumenata”,Danas 53. novih svetlu u Daniel Zbornik Narodnog muzeja Beograd , (Beograd,1982),104(separat); „Konstantin Popović, Vukica 52. 153-158. delo, Nav. Stanojlović, A. 48-49; delo, Nav. pratili Milleker, F v.: su osnivanje kojinjeno problemima i gimnaziji velikobečkerečkoj o Detaljnije 51. sae o rj života i kraja atelje svoj do otvara ostaje tu koji bidermajera, epohe slikar srpski najznačajniji Danil, Konstantin doseljava se grad ooin zrd s 60 et; v j uaao na ukazalo je ovo mesta; „visoke teatarske aspiracije Bečkerečana” 650 u sa preuređen bio zgradu grada pozorišnu prve centru samom su u ambar žitni zabeležene godina godine 1839. bi da trupa, pozorišnih mađarskih posete tridesetih krajem još veka, javlja ovde XVIII se koja umetnosti, pozorišne toranj dozidan kasnije godina devet tek je kojoj crkvu, 1837. među kojima je bilo najviše Slovaka i Nemaca, podigli su ioi, u o oa eoan s nsai njegovi i nastali su verovatno doba portreti uglednih ličnosti iz grada i okoline to u a Nikolić, Lazar i Jakšić Đura izaći će kasnije Bečkereku Velikom euiae lc i ue orvn ceo, e verskih pet crepom, pokrivene kuće i ulice regulisane 55 U dve decenije uoči Revolucije, grad je doživeo je grad Revolucije, uoči decenije dve U Paolvi vtupnk ha poie je proširen hram Svetouspenski Pravoslavni . 56 51 Ga j u o rm ia vć prilično već imao vreme to u je Grad . Njanj u rgj ooii 86 u 1826. polovini drugoj u Najkasnije . 52 I neoe lkrk šoe u škole slikarske njegove Iz . 54 53 . Evangelisti, . U pogledu Banat kroz

Ulaznica 236-237 236 Ulaznica 236-237 237 tmaa kj s 14. oie atno Velikom u nastanio privilegiju štamparsku godine dobio je što nakon Bečkereku 1847. se koji štampara, za grad bio je dolazak Franca Paula Plajca, regensburškog lekari, učitelji, trgovci i zanatlije” među kojima su bili „gradski notabiliteti, pisci, advokati, članova-osnivača, 189 imala je bečkerečka Ona otvorena Kasina. građanska godine 1835. je sklopu čijem u svoje nepokretne imovine za otvaranje gradskog parka, Nešto pozorište. ranije, i imućni Bečkerečanin čitaonice Ferenc Plank dve zaveštao apoteke, je deo dve poštu, uprave, Komorske zdanje palatu, županijsku objekata, 58. Isto, 9-25. 57. Ferenc Istorija štampe uVelikom Nemet, Bečkereku 1849-1918 , 19. rađanje autentičnog lokalnogknjiževnog izraza. na ovipredstavljaliosnovneSvi momenti su preduslove za list nemački najstariji bio prostoru današnje Vojvodine je i drugi po starini u Banatu. To godinu. 1849. 1851. sa na osnivanje Wochenblatt) pomerile (Gross-Becskereker nedeljnika tako i lista, lokalnog jednog osnivanje za omela planove prve njegove su godine 1848-1849. dešavanja Revolucionarna (nastaviće se) 57 . Od izuzetnog značaja Velikobečkerečkog 58 . eui, uo pekeng iedeso ljubavnog tinejdžerskog preokretnog autor Međutim, moguće sve Popovu, Raši urnebesnom po je, kojima U mere koje je poneo iz mokrinskih metastabilnih obzorja. korak, kilometar i svemirsku pukotinu smisla daleko, kao života, koji curi kao vodopad na kraju sveta, koji je tu, na samo kao dan koji se propinje da noć udene u iglene uši može i diše vidi, umetnosti, i umeća veštine, ostale sve i poeziju Antić jer dokazivost, životnu njenu i umetnost Neuroza stvaranja kao pokušaj zavičaja. i iz trešnja nego akt drugo ništa preticanja nije je koja Sumatru, života, kroz kad i onih koji između čak večnih ratova ljubomorno neguju svoju poj kao zvuči pesma čuperaka, Crnjanskovim bezbrojnih od plava Njegova i ljubavna na plavom. zastaje u zvezdama sanktpeterburge, i stepe i jesenjinovske svraća na Brankove, Antić proplanke stražilovske adresa. na izgubljenih Odisej Itakama sam na i tražio je kojeg tim bitka, poetskog u tragu ali večitom na i neočekivan, biva uporno erupcijama, i i i zastancima protivan prolascima, jeste i zapravo izazvan dok uzročan, samosvojan, samo naizgled jer Ređep, Draško rekao to bi putuje, kako argonaut, umetnost kao i isprva, život kroz ustvari Miroslava Antić, Miroslav – rodoslova. opšteg slovo srednje genijalnosti Mika je kome čiste govorenja Antića, stanja stanja prelaznih agregatnog i iz tela do praska, duha, avanturiste romantičara bibliografije, poližanrovske i vratlomne do biografije, džeklondonovske i puta pesnika skraćenog ovog način pomalo prepoznavanja, šifra i javna obožavane ponekad zloupotrebljavane poeme „Vojvodina“, postao himnične, amblematične, Zoran SLAVIĆ HILJADU BUBNJEVA,HILJADU ASAMOJEDAN JE PESNIK KOJI JEDOŠAO IOTIŠAO UZ rz eeie trajanja decenije Kroz BIO TAMBURA e pored je, čuperak Plavi

Ulaznica 236-237 238 Ulaznica 236-237 239 je to delo i otisak Mikine šake. Gledao sam ih nevericom, da rekavšije rupu, živahnu zidu jednom na čiji, znam ne dvadestak pre već sad prijatelji, mi negde su PokazaliAvijatičarskom naselju. na mislim se stanu, Antićevom u sam naime sam, uverio Bio godina. tako to je Da sopstveno telo biva preusko i nepogodno kad oklonostima za u i Čak sprovoditi. neelastična, i svakdanjitesna let. se mora, u realnosti, bez obzira koliko ona ume da bude čak se, valja sme, njoj u se što ono i moguće, pesmi u je poeziji i životu, dosledno provodeći lični zavet da sve u sve,što sažme je da uspeo je Antić Mika ponese. godine 54 svoje da naopaka U iz sinu, Antiću, ostaje oca od sabratu što kaput kao upućuje Banatom, zove koju „Sirota pripovetke njegoveistorijom, kojoj ne vidi logiku ni pamet, istu tu i Vojvodinu Jakšića i bedom socijalnom pritisnut kojojĐura, U Banaćanka“. Đure i njega zaljubljenički između divan narodom, i i epohom sa ali razgovor dijalog, svađalački , „Vojvodina“ intiman, poema jedan dobošarska zapravo i lirska isplakana, iskrena i i istovremo a zloupotrebljavana, proslavljena ponekad njegova ali i je kako utisak neodoljiv Imam i sremskokarlovačkimprethodnicima. sa somborskim i ili zabetonirane zakorovljene, zatomljene atare banatskih prethodnika, kao što to čini iluzija. antropolog preorava poetski ali svih ne On iskopava svojevrsni Banata. mladost rodnog posebno i Vojvodine, večnu naše ove je na Antić upozorava Miroslav nas a – i ga obeležava koji naslov danas ispisao padobranu svom na poetike, korektne i politike neverice realno-socijalističke i namrštenosti rigidnosti, sve izdrži da morao iz je koji padu, slobodnom u i i muze, zvezde među se samokatapultirao licem“, jave, ljudskim „sa kada utrnule je da tepali udvorički smo kojoj naše stvarnosti, posleratne onda kosmonaut-astronaut i naročito i je preslatkog bio granci samoj umetničkog, strane prave sa uvek dosledno, na i ipak ali liciderskog, rizikujuće, ali i protivrečno proročki istovremeno, azbučnika, Nea obeležava, Njega čuperak! Plavi

prd in jsniošie direktivnosti i jesenjinovštine vidne pored njegove bubanj, naslovom Jer izolovanosti pod sabranim obuhvatan. pesmama u veoma prividne nedvojbeno pojave, pored poetske svoj i prepoznajem uobličavao sadržalac, je da zajednički Antićev je da misao izrečenu ranije dokazuje kada kao ali vremena neočekivano, deluje Što diskurs. poetsko-kulturoški paradoksalnosti iz Despotova i melodrame, latentne preplitaju ironije i „Oproštaj”, semantici pesmu čitam njenoj Dok u tu. su njega na liče ne zaustavi, propita,ponovi gradivo. Čakionikoji naizgled skoro kogana jedva on a bački, stižei ne sremski jer liči, se da smelosti, i ali banatski, i više malo naši, umu pesnici budući i glavi, prošli svi su oblaka. njegovoj bojenja u banatskog njemu, U i petrovaradinskog skakanja plakanja, i i planinarenja i informbiroa, pisanja cigana, filma i slikanja, peska do boksa Od oblicima. skretnicama, stanicama, destinacijama, svim na tražio vetra, strane unutrašnje nema, koje materije misterije, te do puteve Antić je Zato divnoj epiderma. duhovnog toj fikciji u sažeto je dragoceno sve Jer, stvarnosti“. lirike, i stranom „unutrašnjom vatre za traganje večno krvi, kao imenuje mlaz luk, teslin isprekidan nemir, neutoljivi taj kad Šaponja Nenad kritičar i pesnik pravu kogaiz gral, životveomasjedinjeni I ističu poezija. u i je i pevanja mišljenja, zamišljajući kako se svakolikogna tom ishodu nalazi sveti runom zlatnim nepostojećim za Radović, traganju posvećen ostatka bez Duško ptici, o mit svoj je živeo podseća namršteni, rođenjem frenetično jeste, me njega koji na ni jedini ali poraste, umeo, da nije hteo koji poezije, ovdašnje dečak Večiti dođe da idem, mnogo moram da idem… unutar mene”. zidu na mi „Kad – napisati i uramiti Prošao, treba ga samo ostao, pečat dioptrija. palanačkih kineskih malih naših kroz zid prošao Koperfilda Dejvida pravi kao prethodnik Miroslav, neverovatni da mestu tom nesvesni na Vojvodine, baš njene je i Srbije zemlje istorije kako bez trunke razumevanja zure u taj artefakt poetske Koncert za 1001

Ulaznica 236-237 240 Ulaznica 236-237 241 od beznadežnih,alineuništivihbanatskihtrubadura. zapravo jednog usamljenost zauzda svestse da pokušaj grčevit samo socio-istorijska kolektivna je Antićeva tambura, su kome u Jer bubnjeva. 1000 trenutak, zapravo,na prim zasenili, delo Crnjanskog patetike. kao za doživljavam prigodne preludij doduše potonje Antićev i i Despotov, elegični poze ovaj Voja ja pesničke Zato i divne te se lišen krije Majkovskog, iz

Ulaznica 236-237 242 Ulaznica 236-237 243 Za-oSTaV- ŠTiNa Ulaznica 236-237 244 Ulaznica 236-237 245 časopis 5 ptsia Jn` oey, oi e bale u objavljen je koji comedy“, June` Zrenjaninskim znamenitim 4 - + sputospisa „Tri Banatu 5 po + „on putopis napisan obrascima proze po road“ the duhovit, izuzetno izuzmemo ako Martinova, Miodraga – karti ličnoj po Miše, ostvarenje Slavića posvećenom upravo tom ostvarenju. Zorana književnika prikaza deo i objavljujemo čitanje njihovo u uvod kao Martinova, M. romanom sa proza kratkih ovih sličnosti formalne i tematske Zbog zapisi. prozni njegovi neki se su objavlju broju ovom U dela. izabranih njegovih knjige objavljivanje priprema Martinov, Nenom Martinova, Miodraga pisca proznog i eue oao euil. ao e opredeljujem konteksta utemeljenosti delaunutar epohe. unutar se kulturolo ške reafirmacije pokušaja i hronologije tematske Zato i prozne njegove pokušaj nesuvislo. za pomalo deluje književnosti, srpske praktičnoine memoriji romanesknoj okolnosti, u egzistira sticajem koje ostvarenju, ni slučaj nepročitano. Karla Marksa b.b. ostalo je više od dvadeset godina skoro Miša Martinov ŠETALI B. MARKSA ŠTE KARLA kog teksta o ovom o teksta kritičkog klasičnog Pisanje postojao! PROZNI DIJAGRAM PERSONALNEI Književna zaostavština Miodraga ovog Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin” i Zrenjanin” „Žarko biblioteka narodna Gradska eio u biu nie šapn književno štampano knjige, obliku u Jedino, Ulaznicau saradnji sa udovicom reditelja, pesnika

dela DRUŠTVENE NEUROZEDRUŠTVENE Kada je č Martinova Dživa je ak reč beznadežan. o , roman Pamfletima, recenzijama Roman ili kao prikazima, Šetali šte da nije šta musedogađaiočemusanjaodnosno halucinira... šezdesetih,kraja stavuprotiv ono u anarhistezapisuje i s vreme, to živi Martinov Brozom. slažesa Josipom – ne pastirom sam ni se iako „stada”, deo bude da neće Kojebića. neuroze,proznehipi organskog, ideološkogi svoje zapisuje I komunizma. „restruktuiranje“ liberalno Beogradu posmatra i doživljava iznevereno mesta“u studentsko- „skrivenog režira sa istovremeno Zrenjaninu ali neuorozi Šekspira, u svog meseci u tih umetnosti, Martinov, teatarskim i instant mladosti Dakle, sa rokenrola! „bitefov ština“ paralelna prizvukom to i je Bila praksu Srbije. pozori šnu postojeću estetičko-etičkim uzdrmao svetonazorom potpuno mah, na pisac, diskrapantnim ovaj i je reditelj da zrenjaninski mladi činjenica valorizovana nedovoljno ostaje nekih ličnihrazloga,onodlaziuBeograd. verovatno i konzervativaca, besa i buke te Zbog kulturni milje. malograđanski iritirao i šokirao potpuno i ali publiku, pozorišnu mladu oduš evio je Martinov dramu, Šekspirovu na pečatom autorskim neukrotivim Svojim na eksperimentalnoj sceni Doma omladine u Zrenjaninu. Martinova na predstavi njegovo produženo trajanje, poklapaju se sa radom Mi še kontekstom. istim mentalnih nadama da intrigantne 1968/9 potresa sudeći „Lipanjskim oličene Evrope, Zapadne iz stiže nam koja revolucije, se intenzitetom, Prvo d tae etrk kiie td ai docnije, i ali tada kritike, teatarske strane Od To vreme i društvene okolnosti, studentski bunt, i postoje kao po mlade u i što Zns i peie aao neo- talasom opsesije i Zanose Srbiji. gibanjima“ i svojevrsni ideoloških ovom ći nekonvencionalne

valja generacije, komunizam

znati, a romanu, Romeo u Đulijeti, koju je postavio naročito hipi-dnevnik kontroverzi na roman Beogradskom ali može

Martinov, izmenjenim ne je, proze, primeriti ž očigledno, sa unutar ličnih opštom ne univerzitetu, umetničkih, kao društvenih evropskim doživljava eljama započet

verom autor u i

Ulaznica 236-237 246 Ulaznica 236-237 247 kancelariji i izučavao ponude i tražnje – Marta je sama, je Marta – tražnje i ponude izučavao i kancelariji sa Staljinom. afera od mračna rastopila i zakačila naletu prvom u već borca je komuniste, predratnog početka do kraja Drugog rata oca, i slavnog Branković nesrećnika, koga Vuk od je Stan nasledio 7. broj ulici, Jevrejskoj u stan trenutak bionestao. na kojeposledica, nerazumnuod trajnih poruku, bez je, njenu i noć belu zaboravio vremenom, Branković, Vuk tako je Pa smisla. imali nisu da pokažu vreme i praksa ugledao nije bilo nikoga. ogledalu je u precizniji: kada budemo da zamislio Ili, sebe. se samog malo i ogledala ispred stao kupatilo, u je Potrčao izmicao. je sadržaj njegov i telegrama smisao ali, – strane one ovei sa čitao reč, po reč slovo, po slovo maglu, kroz kao je, Spajao krevetu. sadržaj nekog telegrama, koji mu je bio uručen u samom noćašnje more! Svu noć mučio se on, u snu, žena da rastumači Njegova setio se časova.Onda kuhinji. u doručak spremala je već 06 Marta u tačno godine januarskog 1972. belog jutra jednog pištolja se bez probudio čovek jastukom, i pod d.d. BCN otrova i lekova fabrike Miodrag MARTINOV DŽIV vkh v-r dn – o jj e oe bo u bio čovek je joj dok – dana dva-tri Svakih dvosobni Branković, udatoj Marti, drag je Bio Blizanci ako vrednost izgubi misao ili događaj Svaki Zaborav Brzo jedograbiosapuniopraoruke. beogradske marketinga iz čovek Branković, Vuk Spavač IZ ZAOSTAVAŠTINE bogočoveka na krstu? Nije li Crkva predstavljala njenu predstavljala raspetogCrkva li nego Nije i krstu? na nagog bogočoveka ranama intenzivnije pod molile i pokorno su što primarno detinjstva, najranijeg rodnoj Budimpešti i nisu li pretraživale prostore čemera nagađa – nisu li te krupne oči Martine vere bile okrenute je nestajala,kaodazakoračuje usvoju senku. boga supstanci samoj o nikada nijerazmišljao. Spas; i Nadu Veru, za mesta bilo nije srcu njegovom u Crkve, poslove u razumeo se odlazak usvoju, katoličku Crkvu. se, ustreptala i ozbiljna, bacala na spremanje za redovni ona a Televiziji, muža celog je ostavljala krišom, skoro tiho, emisija krevet napuštala času sadržaj tom u i bi Marta dan. redosled taj za izdiktira mu da i Beograd Televizije spikerka lepa pojavi blaženstva tog usred se da je očekivao BrankovićVuk duše. Bez bez i ne ali nosa. uzdaha, vrh obrve, dlanove, obraze, čelo, drugome prvo da pomogao popije sok. Tako joj su spokojno, nežno i bi mlako ljubili jedno On muža. svog ruku drugom a šoljicu, prihvatala rukom jednom nepogrešivo, je, ali dana, videlo na izlazila i oči otvarala je jutarnjih teško obaveza, oslobođena Marta, zna? ko zaostavština, od od stanu u preostaloj tacni, njegovih roditelja – srebrnoj kao što je možda, ovalnoj, i taj ritual bio na jedna bi čaj, dodao bi tome još čašu voćnog soka i sve to servirao sebi a ženi, svojoj kafu gorku crnu, skuvao časova, 08 u Branković je provodio ceo dan ispred ekrana. Ustajao bi oznaku nedodirljivog. pomerati, u podaništvu mrtvih stvari, on je nosio visoku smeo nije televizor nameštaja se Jedino novim komadima maskama. Afrikanci se kao uvek Igrala ga prostora. izluđivala istog stanu, licem i u priredbe stvari mu većinu priređivala premeštala pomoći, ičije bez Njenom čoveku ostajala je samo mogućnost da mogućnost samo je ostajala čoveku Njenom Brankovićudata Marta muža, poljubila bi pošto I VukBranković Nije razumeo.tojednostavno nije Vuk posao, na odlazio nije kada Nedeljom,

Ulaznica 236-237 248 Ulaznica 236-237 249 vj gdn ouiau mso a baau A nama A prepuštaju vremesadašnje. zbrajaju. da umesto oduzimaju godine svoje nas od krišom Već tome. o govore ne hiljadu nam od samo ljudi leta, žive još danas su i nama da među je da moguće i I živeli dokolici. i jadu strahu, u sami izmislili smo bolesti Smrtne brojeva. zbog umro iko je niti da ne? štoI Brankovićagodina. hiljadu još potraje da je mogao rame. smirena i ozarena lica. Kao da joj je Bog doista dodirnuo li) (da to tajila odnjega,mužasvog? –ko zna? ko sve zna? je Koja Branković. udata Marta li) (da se iz Crkve, tom dovikivanju i spajanju krvnom pridruživala blagosiljaju i bakom jedno sa drugo, kao i život celi. A iz dovikuju Beograda, tihim krikom graničara, i preko se, granice da dana, vedrih i lepih za su, mogli roditelji Martini Horgoša, iz Odande, rođendan. stoti svoj Pešti u slavilaveselju, zdravlju i zlatu i u Rozagodine, 1972. kojaje Levai, gospođa u baka, što njihova dama, udolarima, kreposna – nakitu – što je finansirala drugi, u o ništa komunizma pišući jednog uz godine ne 1956. bežaniju Onu sebi. njima, o ništa pitajući ne reči, suvih par sa laža-čestitkama, šarenim i praznike novogodišnje Božićne za javljali mladencima se su odakle granice, mađarske od korak na Horgoš, mestašcu pograničnom u zemlje, vrhu samom na prkosa, puni se, su Nastanili Vuka Brankovića, mirno mu okrenuli leđa, ledenih očiju. – a eto, 1970. godine, samo dan nakon Martine udaje za bežeći pred ruskim tenkovima zauvek napustili Mađarsku im je velikodušno pružio utočište 1956. godine, kada su su, koji dvadesetdrugoj?Taju udajom i kojistudija Beograd isti roditeljima sa naprasno napustili vezu Beograd razočarani njenim prekidom uspostavljenu ponovo Jer istina je, Bog nije taj koji nas je učio brojkama, Vuka i Marte život opisan, je kakav takav I Amen. Jevrejsku u vraćala se Marta bilo, kako Bilo temperature i nepitajuće groznice. Po stupanju na tlo na stupanju Po groznice. nepitajuće i temperature visoke naletom pod dušu tamo je ostavio Afrika: crna je pogutala drugog Onog Mlađeg. Danijela sina jednog 15 časova u i 04 tačno minuta sleteo godine, na surčinski 1980. aerodrom maja u pratnji četvrtog Danijel, Bulić dr isti, je da vidi se koga iz Beograda grada preduzeća pri tom u nesvest. Dalje – postoji dokument Pogrebnog je pala Holanđanka Neka domovinom. s oproštaja znak u gaće, kroz pucanj jednom veseli i gromki jedan zakoračio pustio crevo je kada doktor, nogom u avion, napregao iz sve se snage i da je kroz zadnje na da konstatovala, je ispraćaju, Policija Harare. – odredište bliže jedne međunarodne humanitarne organizacije u Afriku, okriljem pod odlazi i raspolaganje na „državi“stavlja se iz te Mlađeg, Danijela i sinove,nejakeMladena izbačen pokupi da je (kada rastrojstva policije bez valjanog objašnjenja času o ženinoj smrti) odluku u donosi, Bulić sanatorijuma na Avali. Njen suprug, takođe lekar, Danijel sebi životokolnostimanerazjašnjenim pod toaletuu jednog je oduzela a boema, i pesnika srpskih anđeo ona je Bila Jelena. Bulić, dr izvesna se obesila godine 1968. meseca juna glasi: Ona možebiti! ne kraća da kratka, je neočekivanom pred ozaren ponudom staleškihmoćnika. Pisac, uzviknu – hartije! je ovekoveči. tako i delo književničko celovito kao stvori razradi, daje on pa Pisara, njiohovog fijoci nekoj u zatekla skice, vidu u tek se, koja fabulu, nezapisanu jednu izdiktiraju je radostukomadu! hiljadu on njegovasvršenost, Trajna trajao životaje godina! vrednost bi kada boba pišljiva vredeo bi ne život usred njegovog posla.Podsmehnuše muse–tanijedan Ostavi se, magarče, olovke i hartije! Pamti! Priča Pamti! hartije! i olovke magarče, se, Ostavi Samo da, o, Proroci, uzmem novu olovku i spremim Piscu dokonom da još Prorocima se Ushtelo Na ovom mestu, Književni Proroci javiše se Piscu, saTibetaGlasovi

Ulaznica 236-237 250 Ulaznica 236-237 251 ie h i ovo a aj rzoo. slo e batalio se, Osilio razgovor. dalji autoritet Proroka ivratiosesvojim junacima. na pozvao ni ih nije opomena to prznica, Pisac, je kao Pisac ali, suda, strašnog od Bila strašnija ućutaše. zagonetno pa Moćnici, Književni rekoše – nedogled u do protegnu tako se pa stigne, drugu neku Svaka neraskidive. i su nedokučive Imam jasvojih priča! porodice Bulić nije nikako predmet mojih interesovanja! daleko mubilo! udomio i pronašao mirno mesto za svoje književne kosti, besmrtnost si svoju pripasti, slava će tebi A nulte. linije i akcije Linije smrtne. i životne linije crtaju se da mogu kojoj po skasku kao arhive Književne u odložimo ga da pesak? Šta je to što ih je odnosilo iz života, kao što voda odnosi smešan? tako i padala tužan tako način, okolnostima isti na i Bulić porodica vremenima različitim tako u je i tameBeograda,ognjemmačem,glavom bezobzira. Danijela na surčinskom pločniku 04.05.1980. godine, do godine, preko je velika razradu: od pažljivu čoveku na uzeti živom treba Bulić kompleks leđa taj Ceo iza zamka. biti nas: tvoje deo od najteži je zadaće To pogibije. do stopu, u pratiti, i preuzima devetnaestogodišnjak, naći zdrav.Trebaga i živ je da znamo porodice: štafetu sin, – Bulić Danijel poljubi surčinski asfalt i na licu da mesta kolenaostao mrtav.na je Mladi pao Danijel, Bulić dr zemlje, mu rodne To ti tako misliš, bedo bedasta! Ljudske sudbine Ljudske bedasta! bedo misliš, tako ti To tamo neke sudbina – pisac je zavapio – Ali ćemo moći slučaj, zatvori pesnički se kada Tek Zašto zašto? – pitanjem početi treba Razradu magle kroz mlađeg Danijela proboja životnog 3) Bulić dr supruga, smrti prkosne i naprasne 2) 1968. juna krajem supruge, samoubistva 1) propoveda. eventualnog, Velikog Kolektivnog Činausvom životu. uredničku svakog, odrekao tako,Padefinitivno se, tugu. unapred, posreći da način kao odbio to je Branković Vuk podeli. se Teretrobijanja zbližuju. lako poslu na se ljudi gospodare, da moći Bez čoveka.kancelarijskog za od prijateljstvovanja na radnom mestu, tako značajnom Brankoviću. Sa tim nekako u vezi ili ne, digao je on ruke i njen muž, polako ali sigurno, prestao je da sanjari o Sinu godine srećnog braka nikako nije rađala. Vuk Branković, dvete za Ali, obavijen. Ikonamataj Zavetimakojimai je Svetinjama, onim svim sa koštac u hvatajući se hrabro je napustila studije udaje engleskog Zbog jezika i ljubavnica. u i potpunosti se domaćica posvetila dobra braku, nakitu. u što kreposna dolarima, u Što naravno, Evelin. gđa dama, je, austrougarska finansirala jednog drugi iz u bežaniju socijalizma Tu Mađarska. nalazi Evrope karti geografskoj na se gde znao pouzdano više nije mudrac su tu Nijedan Marta. se zvalo njihovomnaručju u Dete ostali. i godine 1956. događanja mađarsko-sovjetskih a burnih vreme u Beograd Budimpešti, u prebegli roditelji u su Martini starosti, dubokoj u godine, 1972. te još je živela umre, ne da rešila je koja žena Evelin, plemkinja, gđa predratna baka, Njena Mađaricom. Marta, dve rečistaneceo. u računovodstvu ugledneFabrike lekova iotrova. roku, a uspeo je samo da se zaposli kao običan službenik nj pi o n za d Bg a tk ui i uči tako baš Bog da znao ni tom pri nije A supruga, žustra je bila Branković, udata Marta, imenu po ženom sa braku u je bio godine Dve On jećutao. I bio je vitak, kao malo bolećiv, plavokos čovek. U I biojeonzadovoljan. u Branković Vuk je završio fakultet Ekonomski

Ulaznica 236-237 252 Ulaznica 236-237 253 ona ga je sa sve više žara privijala uz sebe, kao što se što kao sebe, uz privijala žara više sve sa je ga ona to. Ušla je u njega. I ne samo to: kako je vreme odmicalo, na se Privikla ladici. noćnoj u pištolja bez muškarca kao optimizma prihvatila je vremenom svog muža, konačno, saznavao pojedinostioPropastiLepog Sveta. Emisija tih iz bi Vesti.kada glava bi zabolela BrankovićaVuka Vladine i svoje emitovala Beograd Televizija je kada časovima u samo isključivao je Ekran ostatka. bez časova, dvadesetak po predavatiBrankovićVuk mogao Televizijski Program, kojem se, dakle, subotom i nedeljom ljubili jednodrugomčelo,obraze, ruke. mlako i nežno šćućureni, su, oni popije a spavao, je prvo Grad sok. da pomogao je joj On muža. svog rukom ljubavlju prihvatala jednom rukom svoju kafu, a drugom i zahvalnošću sa je ali dana, videlo na sna iz izlazila i oči svojih ritual nedeljni Brankovićteškootvarala satima tim u je Marta pokojnihroditelja. verovatno, Vuk ponavljao, stvari. je dragih samo drugih, mnoštvo i kao velikoj srebrnoj tacni, preostaloj u stanu od oca i majke, gusti nehlađeni jedan i kojisok volelaMarta je krevetu,u svebi i na to servirao još tome bi dodao čaj, sebi a ženi, usnuloj svojoj kafu skuvao dan se, bi istuširao časova, ceo po da 07 oko rano, bi je Ustajao Aparata. kraj krevetu, u ostane mogao Kancelariju, u odlazio nije kada nedeljom, i Subotom TelevizijskiProgram. svoj i – stvari zajedničkoj odanost i pokretljivost njenu Martu, Voleogodine. takođe,1941. je, svojuženuRevolucijeiz Dušana. oružane jugoslovenske borca Cara oca, od ulice nasledio je uzavrele Stan nedara ispod odmah broj Jevrejskoj, 7, ulici u Beograda, centru užem u stan at, o oej žn žsr i ua životnog puna i žustra žena rođenju po Marta, U tim časovima, kao da je ponovo oca sahranjivao. počne da čekalo 7 Jevrejskoj u stvari, u se, Dok Uz kafuičaj. jednosoban mali, njihov voleo je Branković Vuk Živeti namaloipokorno. da se šetkamo tamo ili ovamo po svojojovamovolji,po ili je već tamo gde šetkamo se da nam dopustio i Nebeska vrata i čak možda Smrti, vrata i odškrinuo On nam bi već zadat, jedna bio Život jedino nam preuzima Mozak, bi ne I napravljen. bolje bi bio Svetovaj ili postoji, Bog Da Duša su čovekolikinekakavBog! ne a Kancelarija, vanprostorna što kao tvari, probranije oranice one dok za nasušnom, hranom hrane gnojivo nas koje obično kao Zemlji stvari, Majčici logikom vraćaju prostom jednostavno, lešine, hladne Crkva u pitanju – svodilo se , na to da se naša mrtva tela, što seuopšte nijerazumeo uposlove Crkve. muža je u svoju, katoličku, crkvu. odlazak redovni Prepuštala za se spremala ustajala. i Beograd Televiziji prva Marta nežnosti maskama. Afrikanci kao nameštaja komadima se Igrala prostora. istog licem novim iznenađivala puta, bezbroj muža, je bez ičije sama, pomoći, premeštala većinu stvari u stanu je i tako ona poslu, na bio čovek, njen Branković, Vuk je dok dvoje, dva-dana, mesec njih Svakih stan. za udoban i dovoljan mali, taj i je Volela znamo. Ne – kaznu? zaslužila onda je Čime je volela! sve je Krivica tako A biti. njoj. u bila i neće deteta analize da sve su ali pokazivale lekara, terapije beogradskih vrata je obijala delu SFRJ, zvanoj Balkana ikomadiću SrednjeEvrope. tvorevini Ćutanja, Ozakonjenog Zemlji u to i sami život– istrašno obave da morati će da saznanje biti neće definitivno koga izrečena, detetom, ih za naglas žal više nikad Sve zajednička, spajala jagnje. iznutra, kućno je, svoje neko kao šal, privija Njegovo poimanje Smrti i Vaskrsnuća – ako je već Vuk Branković to, jednostavno, nije razumeo, kao ranih tih kreveta iz je da dodati treba još Ovde Sve je,dakle,teklo unajboljemredu. Brankovićudata Marta doduše, muža, od Krišom Te 1972.godine.

Ulaznica 236-237 254 Ulaznica 236-237 255 ozrm a e e Vk Bakvć pravoslavnog Brankovića odbio Vuka glatko gen to je je da „Otac“ obzirom Crkvi. s u pregovore venča ovaj zamorne ih i da teške vodila venčanje tako njihovo na pred neposredno muža, krijući prava svoga Brankovića, Vuka Marta, od to je stvarnog kojim sa a bez titulu, Versku romantičnu nazivala, sebe spodoba ta sama je kako Mesta), (Svetog „Oca“ brbljivog i dva, bitnija,vuklasujeuCrkvu,evo već dve godine. i noć. se pojavi lepa Spikerka i najavi Redosled Slika za taj dan da trebalo je kad času u Aparat uključio bi pa čelo, u je Vuk Branković ramenima – nije mu ništa drugo bi ni preostajalo – poljubio slegao izlazak, za spreman kreveta, toj Igrimineigramo. U Spas. obećava koji Onaj reč. niti dakle, Nadi, i Veri O tek udubokoj starosti,kadato višenijenibitno. saznanje tako,o Kraju učinio nedostupnim ili, nam, pak, dostupnim li bi ne nadanjima povremenim i uspesima sitnim milostima, životnim opčinjuje – ovde smo dok – ovde energije, nove izvorom kao građom, probranom tom nas da jeste Gore Centrale te zadatak Jedini nas. prebira po mrtvima i odabira ono najbolje što ostaje iza i njuška reč, ovde je kojem Centar,o moćni taj A bolje. ri e i tj šo e kml n sao, sitnog starog, na okomila se što taj, bio je Prvi I ne baš iz nekih duboko religioznih razloga. Druga I Martabiodlazila. *** Samo neVesti. Saslušao bijeirekao: njegovažena,Marta, kraj pošto većbi stajala Ali, Predali smomeč. Tu je Vuk Branković stavljao tačku po tom pitanju. Nije Onzanatlijatakvog kova. Kakav čovekoliki Bog! to ovako: ona je jednostavno poželela jedno volšebno jedno poželela jednostavno je ona ovako: to anaročito vernicima, obliku, fizičkom nevernicima?! punom u – Raspeća od put prvi – Narodu pokaže i razotkrije se da tako zbog sitnog spora Gospod Bog će lično sići sa Nebesa da i Naručje! rizikovati ponada se hvalevredno da mogla Marta svoje je zar u Ali, Brankovića Vuka i nju prigrlio svojstvenom njemu samo velikodušnošću sa i nekako da se umeša u ove pregovore, dao svoj pristanak mogao samo je da bi, ne da ovozemaljskogi protokola prećutkivanje sitno jedno odobrio bi ne Gospod sam ni ga približiti Srcu Previšnjeg, ali pokatoličenja mora biti!“ i sad vam kažem: rekao ako je vašem budućem vam mužu volja, ja sam ću puta tamo Sto toga, stvari! protiv stoje se drugačije Gore bunite ne i Laži i Grehu u živite Brankovića. „Rekao sam Vuka šta je imalo pavoslavlje da se kaže! prećuti Ako vi, na Bogom ovoj strani, pred da greh na navede Božjeg, Slugu njega, da zamisli opake okani već jednom se da i glavo!“) („ženska dozovesebi oštro pogledao i još oštrije podviknuo. Upozorio je da je se ovaj umoljavanje, poslednje njeno Na starine. srca jedne do put rečima najkraći to je jednostavnimda verujući duše, otvorene pregovore i Crkve Čovekom je vodila sa – uporna je bila razloga tog Iz ljubav. za njoj Branković bi pristao da stane pred oltar Crkve, isključivo Vuk starkeljom, ovim sa nagodi ona se ako da sigurna, željan žene u životu, srcu i krevetu. A opet, Marta je bila tek čovek,izašao iz Jugoslovenske zreo narodne armije, prestar za Igre, i tada bio je Branković Vuk ravnodušnog kojeg sazdan, je od i materijala krhkosti anemičnog Pored Brankovića! od Vuka pokore toliko Tražiti posao. obraćenja. uzaludan bio to bi da procenila torturu odmah je Marta kroz strahopoštovanja, čista pun prođe, da i prvo srca morao takav, kao bi, da i izvora U stvari, Marta nije ni išla tako daleko. Pa, recimo Haos birazneoKuglu, kaodajeodperja! Marta mu to nije oprostila. Nije joj išlo u glavu da

Ulaznica 236-237 256 Ulaznica 236-237 257 nie au A iai s Rč mr piraai svako zaveštan. Odozgo pridržavati doDole, mora Reči se Pisanih A kažu. Knjige Takoboriti. se mora svakoJagnje Postojanja:za i Sveta Knjigama u napisanih Reči obavezujućih zbog i je znala ali njoj, ka pogledu „očevom“ nervoznom po već znala isprašio i korbačem „vernom“ Slugi25poturu. vatrenim Nebesa razgoropađeni, sa Gospod, zamahnuo Stada, očiju od daleko noći, i Učitelja između afera Učenika ta mogla završiti cela i tako što se je ovaj da Prvi, jedne mrkle jedino je Slutila zna. da mogla nije Marta to – došlo) nije posredovanja do (što obojice neažurnosti i ali Administraciji,Verskoj u manjkavosti zbog propust očigledan ovaj za Njegov nju. Brankovića i da je Vuk Branković, čista srca i duše, dobio njenoj strani! tojneravnopravnoju pobede Jer,borbi. na bila je istina „Oca“između Marte,i udate Branković. ona je Odnosila od prošle tih događaja, a iz nedelje u nedelju nastavljao se tihi godine rat su Dve ustima. u poraza ukus opori to vrlodobro–izdajnik svoje vere biojeVuk Branković! ona je Znala muž? budući njen pravoslavacbio je kakav vrstu neku Kao toga. uspomene natajdan. od više na ništa čovekom, i budućim minuta pet-šest svojim sa oltar pred stupanje jer, je Marta onakva, ili ovakva izvršena, kazna je Da Sluga i Nebeski dodelili sebi kazne su kakve A I dasuživeli kako jepropovedano. I bezBožjeg posredovanja. A Istina je da je ona, čista srca i duše, dobila Vuka je Osećala smirilo. nije Martu tvrdoglavu to Ni Eto štajebio. – razuma bez žena bila nije Marta – Konačno policije ucivilu. nedeljom jedelilasocijalističkoj sirotinjipredCrkveom. i odeću staru svoju prekrajala je Marta države, interes popodne odmarao on na se otomanu, dok ili štiteći posla, i sa u vrati snu muž časovima ekonomskise joj da pustim čekala je dok onim U Hrama folklor. vratima nikakav pred nije prošnja Božjeg da i gladi, ivici na teže, još živi Crkve ispred sirotinja da kako, još ona, je Znala san. njen je bio automobil Polovni štedljivo. i skromno takođe tajnazanjenogčoveka, Vuka Brankovića. otera! da usudi dogoditi. se Knjige da Oltara, smrtnici, posumnja! A Gospodu se ništa gore od sumnje ne može sa običnoj njoj, oteranom dopuštale jagnjetu, su – ispričan je I tako je život mogao da potraje još hiljadu godina. Imala ječakiredovnu klijentelu. beogradske i takoreći „Oca“, svog nosa Ispred žive oni da Branković, udata Marta, je Znala je bio Crkvu u odlazaka Martinih razlog Drugi Amen! Crkve vrata sa je da usudi ne Niko više se da I I dapritome ostanenekažnjena! kako i Martom sa slučaj zbio se kako ovako,

Ulaznica 236-237 258 Ulaznica 236-237 259 rie Pkaiso skeaiaa a utr i javno i kulturu informisanje. za sekretarijata Pokrajinskog i Republike Srbije informisanja i kulture Ministarstva pomoć COBISS.SR-ID 9987330 ISSN 0503-1362 Pet brojevagodišnje „Žarko Zrenjanin”, 1967–.–22cm (1967)– .–Zrenjanin:Gradskanarodnabiblioteka – God.1,br. 1 društvena pitanja/glavni urednikVladimirArsenić. ULAZNICA 82+3 Библиотека Матицесрпске, НовиСад ЦИП –Каталогизацијаупубликацији vj rj časopisa broj Ovaj : časopis za kulturu, umetnost i : časopiszakulturu,umetnosti bale j uz je objavljen Ulaznica