Kosovo Kako Je Vidjeno I Ispricano.Qxd

Edicija: Dokumenta

Fond za humanitarno pravo

KOSOVO KAKO VI\ENO, TAKO RE^ENO

Analiza OEBS Verifikacione misije Kosovo Stanje ljudskih prava oktobar 1998 – jun 1999. godine Objavljivanje prevoda na srpski publikacije „As Seen, As Told“ podr`ao je OEBS Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR)

Prevod: Fond za humanitarno pravo – Beograd, Avalska 9 SADR@AJ

Zahvalnost V Predgovor VI Sudija Lujza Arbur Kratak prikaz izve{taja VII Obja{njenje nekih pojmova, izraza i termina VIII Mape Administrativna podela Kosova XII Glavne komunikacije na Kosovu XIII Uvod: Metodologija, okvir, vremenske granice, stil izve{tavanja, terminologija XV

I deo – OEBS-KVM i za{tita ljudskih prava na Kosovu Prvo poglavlje: Kosovo: istorijska i politi~ka pozadina 3 Drugo poglavlje: OEBS-KVM i za{tita ljudskih prava na Kosovu 9

II deo – Vojni i bezbednosni kontekst Tre}e poglavlje: Jugoslovenske snage na Kosovu i Oslobodila~ka vojska Kosova 21

III deo – Kr{enje ljudskih prava na Kosovu êtvrto poglavlje: Uvod: Kr{enje ljudskih prava na Kosovu 33 Peto poglavlje: Nepo{tovanje prava na ìvot 35 [esto poglavlje: Tortura i zlostavljanje 46 Sedmo poglavlje: Silovanje i drugi oblici seksualnog nasilja 54 Osmo poglavlje: Nestanci 64 Deveto poglavlje: Proizvoljna hap{enja i zato~enja 65 Deseto poglavlje: Kr{enje prava na pravi~no su|enje 75 Jedanaesto poglavlje: Drugi oblici progona 86 Dvanaesto poglavlje: Namerno uni{tavanje civilne imovine, plja~kanje i kra|a 89 Trinaesto poglavlje: Ljudski {tit 94 êtrnaesto poglavlje: Proterivanje stanovni{tva 98

IV deo – Posledice koje je sukob imao za razne grupe i etni~ke zajednice kosovskog dru{tva Petnaesto poglavlje: Mladi mu{karci u uzrastu sposobnom za borbu 119 [esnaesto poglavlje: @ene 122 Sedamnaesto poglavlje: Deca 126 Osamnaesto poglavlje: Starije osobe i invalidi 131 Devetnaesto poglavlje: Kosovski Srbi 136 Dvadeseto poglavlje: Kosovski Romi („Cigani“ – „Maxupet“) 143

III KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

Dvadeset prvo poglavlje: Druge nacionalne zajednice i manjine 147 Dvadeset drugo poglavlje: Pojedine grupe kosovskih Albanaca i 149 segmenti dru{tva koji su bili posebno izlo`eni kr{enju ljudskih prava V deo – Kosovske op{tine Uvod: Mapa ljudskih prava na Kosovu od oktobra 1998. do juna 1999. 163 De~ani/Decane 164 \akovica/Gjakova 171 Glogovac/Gllogoc 191 Gnjilane/Gjilan 200 Gora/Dragash 207 Istok/Istog 208 Ka~anik/Kacanik 216 Klina/Kline 226 Kosovo Polje/Fushe Kosove 234 Kosovska Kamenica/Kamenice 239 Kosovska Mitrovica/Mitrovice 240 Leposavi}/Leposaviq 252 Lipljan/Lipjan 253 Novo Brdo/Novoberde 267 Obili}/Obiliq 268 Orahovac/Rrahovec 274 Pe}/Peja 284 Podujevo/Podujeve 300 Pri{tina/Prishtina (gradsko podru~je) 308 Pri{tina/Prishtine (teritorija op{tine van gradskog podru~ja) 321 Prizren/Prizren 332 Srbica/Skenderaj 343 [timlje/Shtime 353 [trpce/Shterpce 360 Suva Reka/Suhareke 362 Uro{evac/Ferizaj 373 Vitina/Viti 383 Vu~itrn/Vushtrri 386 Zubin Potok/Zubin Potok 402 Zve~an/Zvecan 403

Dodatak Doma}i i me|unarodni pravni standardi koji se mogu primeniti Kosovo 404

Dodatak V delu 1. Naselja na Kosovu po alfabetskom redosledu prema srpskim nazivima 412 2. Naselja na Kosovu po alfabetskom redosledu prema albanskim nazivima 424

IV ZAHVALNOST

Ovaj izve{taj je rezultat neumornih napora mnogih ljudi kojima je stalo do pravde i ljudskih prava. Najpre, èna i mu{karaca, ~lanova Verifikatorske misije OEBS na Kosovu (OEBS-KVM), odnosno njenog Odeljenja za ljudska prava. Sa velikom po`rtvovano{}u i profesionalizmom, ~esto u veoma te{kim okolnostima, oni su zabeleìli posledice koje je na ìvot ljudi i ~itavih zajednica imala jedna te{ka kriza ~iji su koreni u nepo- {tovanju i neprestanom kr{enju osnovnih ljudskih prava i sloboda. Podaci koje je prikupila OEBS-KVM bili su analizirani i sre|eni za ovu publikaciju pod nadzorom OEBS Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (OEBS/ODIHR) u Var{avi, Poljska. U ekipi analiti~ara koja je radila u Mokotovu, Var{ava, od juna do oktobra 1999, bilo je vi{e nekada{njih slu`benika Odelje- nja za ljudska prava OEBS-KVM, kao i nezavisnih analiti~ara za pitanja ljudskih prava. Za vreme izrade ovog izve{taja, ekipa u Mokotovu je dobijala prakti~nu i savetodavnu pomo} Odelje- nja za ljudska prava Misije OEBS na Kosovu (OEBS-MiK).

Ovu publikaciju je omogu}ila nesebi~na materijalna, tehni~ka i logisti~ka podr{ka vlade Republike Polj- ske, i nesebi~na finansijska podr{ka vlada Austrije, Danske, Norve{ke, [vedske, [vajcarske i Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava. Dodatnu logisti~ku podr{ku obezbedila je vlada Nema~ke. Svima njima odajemo duboko priznanje. OEBS/ODIHR je zahvalna za savete i pomo} koje je u pisanju ovog izve{taja dobila od osoblja Me|unarodnog suda za zlo~ine po~injene u biv{oj Jugoslaviji (ICTY).

Informacija na kojoj je zasnovan najve}i deo ovog izve{taja poti~e od samih stanovnika Kosova. OEBS odaje priznanje hrabrosti i odlu~nosti ljudi koji su, pro{av{i kroz traume, bol i ekstremne stresne uslove, osetili da su du`ni da ispri~aju svoje iskustvo.

Ambasador @erar Studman Direktor OEBS/ODIHR

V PREDGOVOR Sudija Lujza Arbur

Za vreme oruànog sukoba u Bosni i Hercegovini, uzdanih dokaza koji su na nepristrasan na~in pri- analiti~ari su bili svesni opasnosti da moè do}i kupile – ili njihove sopstvene ekipe, ili druga lica do sli~nog katastrofalnog ishoda po mir i bezbed- koja u tome imaju iskustva, koja mogu uìvati po- nost na Kosovu. Za razliku od situacije u Bosni, verenje i koja ne pripadaju ni jednoj strani u etni~- me|utim, postojala je znatno ve}a bojazan da bi kom sukobu. Izve{taji medija i neposredne reakci- eksplozija etni~kog nasilja na Kosovu mogla biti je mogu biti od velike va`nosti, oni mogu „ispri- potpuno nekontrolisana i da bi se mogla brzo ~ati pri~u“ za {iroku publiku, ali oni ne mogu za- pro{iriti na celokupnu balkansku regiju. meniti pa`ljivo prikupljanje ~injenica i njihovu si- Kada se to zaista i desilo, nasilje na Kosovu je bilo stematsku analizu. uàsno; razaranja su se jo{ jednom obru{ila na obi~- Rezultat rada OEBS, predstavljen u ovom izve{tane ljude koji su postali njihove `rtve. Ljudi {irom sve- ju, koji pokriva prvu polovinu 1999. godine, sto- ta su bili zapanjeni medijskim izve{tajima o zlo~i- ga je zna~ajan doprinos dokumentaciji o kr{enju na~kom pona{anju koje je sve vi{e uzimalo maha. ljudskih prava na Kosovu. Pouzdana baza podata- Me|unarodni sud za zlo~ine po~injene na tlu biv{e ka ove vrste zna~i da je ve} pre|en dobar deo pu- Jugoslavije je svima stavio do znanja da njegova ju- ta ka uspostavljanju solidne osnove za dono{enje risdikcija uklju~uje i Kosovo, i da }e odgovorne oso- odgovaraju}ih odluka u uspostavljanju i odràva- be biti za svoja dela izvedene pred lice pravde. nju mira i bezbednosti u regionu. Neophodan Pravda treba da bude sastavni deo bilo kod traj- deo ovih mera je izvo|enje pred sud odgovornih nog i osmi{ljenog mira, ali pravda u krivi~nom za zlo~ine koji su otkriveni, ali treba biti svestan procesu nije neki apstraktan pojam. Kako bi bili da je to samo deo procesa obnove dru{tava. Ovaj efikasni kao mehanizam uvo|enja vladavine za- izve{taj }e, stoga, za sve one koji u~estvuju u kona, sudovi moraju biti u mogu}nosti da sazna- ovom te{kom zadatku, biti korisno oru|e prili- ju istinu o onome {to se desilo. Oni zavise od po- kom definisanja njihove politike.

VI KRATAK PRIKAZ IZVE[TAJA

O Odeljenju za ljudska prava OEBS-KVM u dve faze svoga razme{tanja. Ovo je uklju~ivalo stotine izve{taja o pojedina~nim slu~ajevima, U 1998, posle vi{e od {est meseci sve è{}eg oruà- dnevnih i nedeljnih izve{taja koje su sastavili slu- nog sukoba izme|u jugoslovenskih i srpskih snaga `benici zaduèni za pitanja ljudskih prava Regio- s jedne strane, i Oslobodila~ke vojske Kosova (U^K) nalnih centara i izve{ta~i sa terena, tokom perio- sa duge, Savet bezbednosti UN je Rezolucijom 1199 da do 20. marta, kao i 2.764 intervjua sa izbegli- pozvao sukobljene strane na prekid vatre na Koso- cama u Albaniji i Makedoniji. vu i prihvatanje prisustva me|unarodnih verifikato- Ovaj izve{taj je rezultat analize svih tih podata- ra koji bi taj prekid vatre nadgledali, kao i na povla- ka koju je sprovela Kancelarija OEBS za demokra- ~enje „snaga bezbednosti koje su bile kori{}ene za tske institucije i ljudska prava (OEBS/ODIHR) u represiju protiv civila“ i na dijalog o budu}nosti pro- Var{avi. vincije. Na dan 16. oktobra 1998, osnovana je Veri- fikatorska misija za Kosovo OEBS (OEBS-KVM) ~iji je Analiza nalaza OEBS-KVM: zadatak bio da nadgleda po{tovanje Rezolucije 1199 i sporazuma o prekidu vatre. Odeljenje za ljud- pristup koji je primenila OEBS/ODIHR ska prava unutar OEBS-KVM postalo je operativno Metodologija analize i izve{ta~ka strategija koju je decembra 1998, i bilo je razme{teno {irom Kosova primenila OEBS/ODIHR, obja{njena je u opse`ni- krajem januara 1999. Osnovna delatnost Odeljenja jem uvodu i po~iva isklju~ivo na podacima koje je za ljudska prava OEBS-KVM bila je da nadgleda, iz- prikupila OEBS-KVM. U skladu sa ovom metodo- traùje, prikuplja dokumentaciju i izve{tava o àlba- logijom, izve{taj se ne odnosi na kr{enje ljudskih ma koje su se ticale kr{enja ljudskih prava koja su ~i- prava koja su bila izvan doma{aja istraìva~kih i iz- nile sve strane u sukobu na Kosovu. ve{ta~kih napora OEBS-KVM. Tako|e, izve{taj se Kada su mirovni pregovori u Rambujeu pretr- ne odnosi na doga|aje koji su se desili posle pre- peli neuspeh, OEBS-KVM je povu~ena sa Kosova stanka mandata OEBS-KVM, osim ukoliko se ne 20. marta 1999, usled neodrìve bezbednosne si- radi o uklju~ivanju me|u prvobitne podatke tuacije, uklju~uju}i dodatna i masovna razme{ta- OEBS-KVM, ili ako su u pitanju specifi~ne informa- nja jugoslovenskih i srpskih vojnih i bezbednosnih cije o pra}enju odre|enih slu~ajeva. snaga, kao i naoruànih neregularnih jedinica na Jasno je da treba da budu napisani i drugi i Kosovu. Na odluku o povla~enju tako|e je uticala druk~iji izve{taji koji se odnose na kr{enja ljudskih neizbe`na internacionalizacija sukoba. Odeljenje prava na Kosovu, i u Jugoslaviji, koji bi {ire pokri- za ljudska prava je preseljeno u Albaniju i Make- vali isti ovaj period, ali i izve{taji koji bi prelazili doniju, gde je nastavilo da prikuplja svedo~enja njegove okvire. `rtava i o~evidaca kr{enja ljudskih prava, tako {to je organizovalo intervjuisanje izbeglica sa Kosova tokom dva i po meseca, sve dok nije opozvano odlukom Saveta Skup{tine OEBS, 9. juna 1999. OEBS-KVM je prikupila masu ~injenica o vladaju}oj situaciji u domenu ljudskih prava na Kosovu

VII Mapa ljudskih prava na Kosovu, Drugi ugao gledanja otvara pogled na specifi~ne i kr{enja ljudskih prava i njihov uticaj razli~ite na~ine na koje su zajednice i grupe kosov- na ìvot dru{tva skog dru{tva postajale predmet kr{enja ljudskih prava za vreme sukoba. Izme|u ostalog, nalazi su slede}i: Nalazi OEBS-KVM su predstavljeni iz tri ugla. Pri- stupaju}i ovim podacima iz bilo koje od ove tri • [to se ti~e ubijanja, proizvoljnog hap{enja i perspektive, analiza poku{ava da otkrije koje su torture, posebno su bili ugroèni mla|i mu- sheme i strategije kr{enja ljudskih prava bile pri- {karci albanske narodnosti u uzrastu vojnih menjivane. obveznika, jer je izgleda svako od njih bio Prva perspektiva je pogled na prirodu kr{enja posmatran kao potencijalni „terorista“. ljudskih prava i humanitarnog prava koja su se de- • @ene su bile izuzetno ranjive i neza{ti}ene i sila na Kosovu. Ova analiza pokazuje: bile su objekt nasilja koje se ticalo njihovog pola. • Vansudske likvidacije i protivpravna ubija- • Postoje uàsavaju}i dokazi da su ubijana nja civila i neboraca su u periodu pre 20. deca, sa ciljem da se kazne ili prestra{e gru- marta bila praktikovana od obeju strana u pe odraslih. sukobu. [to se ti~e jugoslovenskih i srpskih • Kosovski Srbi su bili `rtve kr{enja humani- snaga, tendencija da masovna ubijanja ko- tarnog prava koje je sprovodila U^K, po- riste kao sredstvo terora, obuzdavanja i sebno po pitanju mnogih Srba koji su bili ka`njavanja kosovskih Albanaca, pokazala oteti i nestali. Tako|e, mnogi srpski civili su, se ve} 1998, a do zaprepa{}uju}ih razmera uz vojsku i snage bezbednosti, bili aktivni je demonstrirana u incidentima od januara u~esnici kr{enja ljudskih prava kosovskih 1999. (uklju~uju}i masovno ubistvo u Ra~- Albanaca. Druge nacionalne zajednice su ku) pa nadalje. Nasumi~no ubijanje civila tako|e imale specifi~no iskustvo sukoba. bilo je kako deo taktike u kampanji prote- • Istaknuti, obrazovani, imu}niji ili dru{tveno rivanja kosovskih Albanaca, tako i cilj po i politi~ki aktivni kosovski Albanci bili su pr- sebi. vi na listi potencijalnih ubistava. Lokalni • Proizvoljna i protivpravna hap{enja i zato- personal OEBS-KVM i drugi ljudi koji su ~enja, kao i kr{enja prava na pravi~no su|e- imali veze sa misijom, posle 20. marta su bi- nje, postajala su sve vi{e oru|e pravosud- li zastra{ivani ili proterivani, a neki su bili nih organa koje je kori{}eno za ograni~ava- ubijeni. nje i ukidanje gra|anskih i politi~kih sloboda kosovskih Albanaca i – pra}ena zlosta- Tre}a perspektiva je geografska „mapa“ ljudskih vljanjem i torturom – bila su primenjivana prava na Kosovu. Idu}i od op{tine do op{tine, ovaj sa ciljem da zastra{e i spre~e celokupan izve{taj daje opis doga|aja u stotinama naselja {i- dru{tveni ìvot kosovskih Albanaca. rom Kosova. U nekim slu~ajevima, radi se o opisu • Silovanje i drugi oblici seksualnog nasilja su doga|aja koji su se desili jednog odre|enog dana ponekad bili kori{}eni kao ratno sredstvo. ili u relativno kratkom vremenskom roku, i karak- • Nasilna proterivanja, koja su sprovodile srp- teristi~ni su za kr{enje ljudskih prava koje se odvi- ske i jugoslovenske snage, de{avala su se jalo tokom ~itavog jednog perioda – proterivanje, masovno, o~igledno slede}i odre|en stra- koje je bilo pra}eno namernim uni{tavanjem imo- te{ki plan, ~ime su nesumnjivo kr{eni zako- vine, a ~esto i ubijanjem i drugim vrstama nasilja – ni i obi~aji rata. Proterivanje je ~esto bilo mogli su se obru{iti na neku zajednicu gde ranije pra}eno svesnim uni{tavanjem imovine i nije bilo predznaka takvog ne~ega, naglo i sveobu- plja~kanjem. Iznu|ivanje novca je bilo je- hvatno. Takva iskustva su se de{avala {irom Koso- dan od klju~nih motiva jugoslovenskih i va, i ponavljala bi se ako bi seljani poku{ali da se srpskih po~inioca kr{enja ljudskih prava i vrate svojim ku}ama. Na drugim mestima, poseb- humanitarnog prava. no u gradovima, zajednice kosovskih Albanaca su

VIII bile `rtve napada na civile koji su se smenjivali to- je broj nezavisno potvr|enih izve{taja i izjava sve- kom vi{e dana ili nedelja, i u kojima je nasumi~no doka pojedina~nih i grupnih ubistava vi{e nego nasilje bilo kombinovano sa nekakvim generalnim indikativan. Nasilje koje se obru{ilo na stanovni- pristupom koji je izgleda bio visoko organizovan i {tvo, koje je posebno ìvo opisano u izjavama iz- sistematski. Svuda su napadi na civilno stanovni- beglica, bilo je zaprepa{}uju}e. Svedo~enja izbe- {tvo bili diktirani strategijom, a ne nedostatkom glica tako|e daju izrazite primere na osnovu kojih komande ili kontrole. se moè zaklju~iti o organizovanoj i sistematskoj prirodi onoga {to su po~inile jugoslovenske i srp- Dobro uve`bana i ske snage, i o njihovom nespre~avanju i potpoma- brutalno primenjena strategija ganju krajnje bezakonog delovanja paravojnih jedinica i naoruànih civila. Analiza naj~e{}ih kr{enja ljudskih prava i humani- Proveravanje kr{enja prava ~oveka i humanitarnog prava, kao i analiza njihove geografske or- tarnog zakonodavstva za vreme oruànog sukoba ganizovanosti i posledica koje su imala na odre|e- na Kosovu u periodu dok je na terenu delovala ne zajednice, najre~itije pokazuju kako su ova kr- OEBS-KVM nije bilo jednostrano. Svi delovi ovog {enja ~ija je `rtva bilo albansko stanovni{tvo Koso- izve{taja odnose se na kr{enja koja su po~inile obe va posle 20. marta, u stvari bila nastavak akcija ju- sukobljene strane. Me|utim, treba naglasiti, da je goslovenskih i srpskih vojnih i bezbenosnih snaga o~igledan zaklju~ak koji se posle analize name}e, koje su bile dobro pripremljene i uve`bane, tim da sigurno nema ni~eg sli~nog makar i nagove{ta- pre {to su se ve} de{avale na mnogim mestima na ju ravnoteè u prirodi i obimu kr{enja ljudskih Kosovu i pre 20. marta. Masovno ubistvo u Ra~ku, prava koje su po~inile obe strane. Patnje u perio- 15. januara 1999, veoma reljefno ilustruje pribe- du koji je pratila OEBS-KVM su u ogromnoj ve}ini gavanje nasilju koje se zavr{ava u ratnim zlo~ini- slu~ajeva bile patnje kosovskih Albanaca, pri~inje- ma i zlo~inima protiv ~ove~nosti. Ono je bilo prvi ne od strane jugoslovenskog i srpskog dràvnog u nizu brojnih drugih zlo~ina o kojima je saop{te- bezbednosnog aparata. no OEBS-KVM u periodu posle 20. marta. U tom smislu, drugi klju~ni doga|aji koji su se Katastrofa koja se zasniva na desili u periodu pre 20. marta bili su ubijanje kosov- dugoro~nom gaènju ljudskih prava i skih Albanaca od strane policije u Rogovu i Rakovi- osnovnih sloboda ni, kasnije u januaru; zatim pokretanje „zimske ve- `be“ jugoslovenske vojske koja je uklju~ivala grana- Me|u temeljnim principima OEBS je i taj da je po- tiranje sela i prisilno proterivanje me{tana u op{ti- {tovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda, demo- ni Vu~itrn/Vushtrri u februaru i martu; pa vojna i kratije i vladavine prava jedno od su{tinskih kom- policijska ofanziva na Ka~anik u februaru, u kojoj je ponenata bezbednosti. Sistematsko kr{enje ljud- kori{}ena taktika paljenja i uni{tavanja civilnih ku}a skih prava na Kosovu u krajnjoj liniji vodi ka naru- kako bi se podru~je o~istilo od prisustva U^K; i, na {avanju bezbednosti. Put od pogor{avanja situa- kraju, policijsko nasilje primenjeno u albanskim ~e- cije preko bezbednosne krize, do oruànog suko- tvrtima Pri{tine, po~etkom marta, posle ubistva ba i humanitarne katastrofe na Kosovu je mogao dvojice policajaca. Zajedno sa ubijanjem u Ra~ku, i biti izbegnut da su srpske i jugoslovenske vlasti, ovi doga|aji otkrivaju shemu te{kih zloupotreba si- umesto da trajno i sistematski kr{e ljudska prava le koju su srpske i jugoslovenske snage primenjiva- albanskog stanovni{tva Kosova tokom protekle le protiv civilnog stanovni{tva. Ovakve sheme zlou- decenije, poku{ale da na Kosovu izgrade otvoreno potrebe sile sre}u se neprestano u izjavama koje dru{tvo za sve njegove stanovnike, zasnovano na daju izbeglice posle 20. marta. principima po{tovanja ljudskih prava i osnovnih Masovnost povreda ljudskih prava je poraà- sloboda. vaju}a. Bilo je procenjeno da je preko 90% aban- skog stanovni{tva Kosova, preko 1,45 milona ljudi – bilo raseljeno do 9. juna 1999. Broj ubijenih se jo{ uvek moè samo pribli`no pretpostaviti, ali

IX OBJA[NJENJE NEKIH POJMOVA, IZRAZA I TERMINA

AK-47/kala{njikov poluautomatska pu{ka ruske ili kineske proizvodnje Arkan pravo ime @eljko Ra`njatovi}, vo|a paravojnih jedinica za vreme ratova u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Optuèn od strane Me|unarodnog suda za zlo~ine po~injene na tlu biv{e Jugoslavije (tajno 30. septembra 1997, a javno 31. marta 1999) Arkanovi tigrovi srpska paravojna formacija na ~ijem je ~elu bio „Arkan“. Beli orlovi srpska paravojna organizacija pod komandom Vojislava [e{elja Crna ruka srpska paravojna formacija BOV M-86 vojno izvidni~ko vozilo CC Koordinacioni centar OEBS-KVM, koji uskla|uje rad dve ili vi{e terenskih kancelarija CDHRF Council for the Defence of Human Rights and Freedoms in Kosovo (Savet za odbranu ljudskih prava i sloboda na Kosovu) ~etnici u prvom svetskom ratu borbene jedinice pod komandom Koste Pe}anca, u drugom svetskom ratu jedinice Draè Mihajlovi}a; danas je to pogrdan izraz koji ozna~ava ekstremne srpske nacionaliste dervi{ pripadnik sufitskog muslimanskog reda DM nema~ka marka, koja se na{iroko koristi kao nov~ana jedinica na Kosovu Dru{tvo majke Tereze nevladina humanitarna organizacija ECMM European Community Monitoring Mission (Posmatra~ka misija Evropske unije) EU Evropska unija SRJ Savezna Republika Jugoslavija hodà muslimanski verski u~itelj HQ Glavni {tab OEBS-KVM u Pri{tini ICRC Me|unarodni komitet Crvenog krsta ICTY Me|unarodni sud (Ujedninjenih nacija) za zlo~ine po~injene na tlu biv{e Ju- goslavije IOM Me|unarodna organizacija za migracije KDOM Kosovo Diplomatic Observer Mission (Diplomatska posmatra~ka misija na Kosovu) K-FOR NATO-Kosovo Force (Nato snage na Kosovu) KVM Misija verifikatora na Kosovu LDK Lidhja Demokratike te Kosoves (Demokratska liga Kosova – DLK) M80 automatska pu{ka izra|ena po licenci AK-74 M-80 borbeno oklopno vozilo mahala manje naselje povezano sa selom ili gradom mufti vi{i muslimanski ~inovnik i stru~njak za {erijatsko pravo

X MUP Ministarstvo unutra{njih poslova NATO Severoatlanski pakt NGO nevladina organizacija ODIHR Kancelarija OEBS za demokratske institucije i ljudska prava OEBS Organizacija za bezbednost i saradnju u Evropi OEBS-KVM Verifikatorska misija OEBS za Kosovo (16. oktobar 1998 – 9. juli 1999) OEBS-MiK Misija OEBS na Kosovu (od 1. jula 1999) OEBS-TFK OEBS snage na Kosovu (9-30. juna 1999) Pariski pregovori pregovori izme|u predstavnika SRJ i kosovskih Albanaca koji su odràni posle razgovora u Rambujeu, i po~eli 15. marta u centru Kleber pincgauer manji oklopni transporter austrijske proizvodnje PJP Posebne jedinice policije praga oklopni kamion sa dva montirana topa od 30mm Pregovori u Rambujeu runda pregovora izme|u predstavnika SRJ i kosovskih Albanaca koje je sa- zvala Kontaktna grupa {est zemalja i koja je otvorena u zamku Rambuje 6. februara 1999, a zavr{ena 23. februara. Nastavili su je „Pariski pregovori“. RC Regionalni centar OEBS-KVM RC1 Regionalni centar 1 OEBS-KVM, Prizren RC2 Regionalni centar 2 OEBS-KVM, Kosovska Mitrovica RC3 Regionalni centar 3 OEBS-KVM, Pe} RC4 Regionalni centar 4 OEBS-KVM, Gnjilane RC5 Regionalni centar 5 OEBS-KVM, Pri{tina SAJ Specijalne antiteroristi~ke jedinice SDB Slu`ba dràvne bezbednosti srpski krst srpski nacionalisti~ki simbol, koji se sastoji iz krsta i ~etiri }irili~na slova S (Samo sloga Srbina spasava) SPS Socijalisti~ka partija Srbije (predvo|ena Slobodanom Milo{evi}em) SRS Srpska radikalna stranka (predvo|ena Vojislavom [e{eljem) [e{elj Vojislav [e{elj, vo|a paravojne grupacije, koji je postao politi~ar i vo|a SRS T-55 tenk sovjetske konstrukcije, izra|ivan najvi{e u Poljskoj i êhoslova~koj U^K Ushtria Clirimtare e Kosove (Oslobodila~ka vojska Kosova) UNESCO Oganizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu UNHCHR Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za ljudska prava UNHCR Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice UNMiK Misija za Kosovo Ujedinjenih nacija USAID ameri~ka vladina organizacija za pomo} VJ Vojska Jugoslavije

XI Kosovo

Srbija Leposavi}

Zve~an Kosovska Mitrovica Zubin Potok

Crna Smrekovnica Podujevo Ro`aje Gora Vu~itrn Istok Srbica Obili} Koli} Pe} PRI[TINA

Glogovac Klina Kosovo Polje Novo Brdo Kosovska De~ani Kamenica Lipljan Junik Gnjilane

Rakovina Ra~ak Orahovac [timlje

\akovica Uro{evac Suva Reka Vitina Pre{evo Rogovo V. Kru{a

[trpce Ka~anik Prizren Zur \eneral Jankovi} Vrbnica

Gora / Draga{ Albanija Skoplje Biv{a Jugoslovenska Republika Makedonija

Primedba: Sve op{tine nose naziv prema svojim sedi{tima, osim op{tine Gora, ~ije je sedi{te selo Draga{/Dragash.

XII Kosovo: mre`a glavnih puteva

Srbija

Leposavi}

Zve~an Podujevo Kosovska Crna Zubin Potok Mitrovica Ro`aje 2

Istok Vu~itrn Gora 25-17

Srbica Koli}

Obili} Pe} PRI[TINA Klina Glogovac

Kosovo 9 Polje Novo Brdo Kosovska De~ani Lipljan Kamenica

Junik 2 Rakovina Gnjilane Orahovac [timlje

\akovica Uro{evac Suva Reka Rogovo Pre{evo

V. Kru{a 25-17 Vitina [trpce Ka~anik

Prizren

Zur \eneral Jankovi} Vrbnica Albanija Gora / Draga{ Skoplje Biv{a Jugoslovenska Republika Makedonija

XIII UVOD Metodologija, okvir, vremenske granice, stil izve{tavanja, terminologija

Metodologija svom tipu (izve{taj o incidentu/incident report, izve{taj o pra}enju su|enja/trial monitoring report, Pi{u}i ovaj izve{taj, ekipe OEBS/ODIHR su koristile itd.), i prema svom registarskom broju. Informaci- analiti~ku metodologiju i izve{ta~ku strategiju koja izvedena iz intervjua sa izbeglicama je ozna~e- ju je razradila Verifikatorska misija na Kosovu na ~etvorocifrenim fusnotama sa alfabetskim pre- (OEBS-KVM). fiksom, koje odgovaraju broju dosijea konfidenci- Metodologija rada Odeljenja za ljudska prava jalnog intervjua izbeglice koji je obavljen ili u Al- OEBS-KVM i okviri me|unarodnog zakonodavstva baniji (prefiks A/), ili u Makedoniji (prefiks M/). iz oblasti ljudskih prava kao i standardi humanitarnog prava koje Odeljenje primenjuje, detaljnije Informacija koja poti~e iz izjava izbeglica je predsta- su obja{njeni u 2. poglavlju (pravne odredbe koje vljena onako kako je bila ispri~ana OEBS-KVM. Tamo su primenjive na ovaj izve{taj su tako|e navedene gde je intervjuisana osoba precizirala da je informa- u Dodatku). Prikupljanje podataka od strane Ode- cija bila po ~uvenju, a ne izjava o~evica, to je i zabe- ljenja za ljudska prava OEBS-KVM obavljeno je u leèno. Tako|e su zabeleèni svi slu~ajevi u kojima dve faze i u okolnostima koje su se potpuno razli- se izjave svedoka o istom incidentu razlikuju. Tamo kovale. Od trenutka kada je OEBS-KVM postala gde su uslovi to omogu}avali, ~injeni su poku{aji da operativna, u decembru 1998. i januaru 1999, do se proveri {to je mogu}e vi{e izve{taja. To je uglav- svoje evakuacije 20. marta 1999, Misija je bila an- nom ~inilo Odeljenje za ljudska prava OEBS-MiK, gaòvana na sistematskom izve{tavanju, u raznim naslednice OEBS-KVM koja je raspore|ena na Koso- oblicima, o kr{enju ljudskih prava i humanitarnog vu – u po~etku kao OEBS-TFK – od 14. juna 1999. prava koje je mogla da potvrdi direktno na tere- Slu`benici Odeljenja za ljudska prava OEBS-MiK su nu. Posle 20. marta, Odeljenje za ljudska prava je pose}ivali lokacije koje su identifikovane u izjavama prikupljalo izjave `rtava i svedoka. Sve ove podat- izbeglica, i sprovodili dalje intervjue. Tako|e je (make je podrobno ispitao OEBS/ODIHR. da u ograni~enom obimu) ra|ena i naknadna istra- Tokom celog ovog izve{taja, kori{}eni su obim- ga na Kosovu, koju su sprovodili analiti~ari koji su za ni navodi iz dokumenata OEBS-KVM i intervjua iz- OEBS/ODIHR radili na ovom izve{taju, a uz podr{ku beglica. Po{to je Odeljenje za ljudska prava OEBS- OEBS-MiK. Nalazi ovih verifikatora se navode tamo -KVM radilo pod uslovima stroge tajnosti i pover- gde je to relevantno. U procesu koji je jo{ u toku, iz- ljivosti (vidi 2. poglavlje, kao i dalji tekst), ovi ma- jave svedoka i `rtava koje je sakupila OEBS-KVM su terijali nisu dostupni javnosti, ali su postali do- potkrepljene nalazima stru~njaka sudske medicine stupni Me|unarodnom sudu za zlo~ine po~injene do kojih su istraìoci ICTY do{li na mestima zlo~ina, na teritoriji biv{e Jugoslavije (ICTY). âk i bez do- i nalazima istraìvanja koje vr{e stru~njaci OEBS. stupa direktnim izvorima, citati koji se sre}u u ovom izve{taju mogu ~itaocu posluìti kao dokaz Metodologija koja je kori{}ena u ovom izve{taju da su zaklju~ci ovog izve{taja rezultat ekstenziv- je u velikoj meri inspririsana analizama i izve{taji- nog dokumentovanog rada; u tom smislu oni mo- ma koje je pripremila komisija eksperata osnova- gu biti korisni i za ICTY. Dokumenti OEBS-KVM kona da istraì kr{enja humanitarnog prava u Hrvat- ji su sakupljeni pre 20. marta navode se prema skoj i Bosni i Hercegovini.1

XV Okvir i vremenske granice izve{taja snost dobijena. Dostup poverljivim podacima ne- }e biti odobren ni privatnim licima, ni vladinim ili U skladu sa stavom da se u ovom izve{taju koristi drugim organizacijama.2 uglavnom informacija prikupljena od strane Prilikom pisanja ovog izve{taja bila je doneta OEBS-KVM, druga informacija je kori{}ena samo odluka da se ne otkriju imena svedoka ili `rtava, da bi se dobila potvrda (ili negiranje) bekgraunda bilo da su oni ìvi ili mrtvi. Ovo je u~injeno kako bi ili konteksta prvobitnih podataka. se obezbedila bezbednost svedoka i `rtava, odno- Stoga se izve{taj ne bavi kr{enjima ljudskih sno kako bi se sa~uvala tajnost iformacije i spre~i- prava koja su bila van doma{aja istraìva~kih i iz- li mogu}i osvetni~ki napadi zasnovani na ovim izve{ta~kih napora OEBS-KVM. U periodu u kome je javama, ili pozivanje na izjave u cilju da se svedo- bila raspore|ena na Kosovu, OEBS-KVM nije ima- ci iskoriste u sudskoj proceduri. âk i kada li~nost la mandat na teritoriji uè Srbije, tako da nije prikupljala podatke o stanju ljudskih prava tamo. Ka- o kojoj se radi vi{e nije u ìvotu, ~lanovi porodice da je bila preba~ena u Albaniju i Makedoniju, bi i dalje mogli biti ìvi, i mogla bi im biti potreb- Odeljenje OEBS-KVM za ljudska prava se na ovakva za{tita. Jedine `rtve ~ija se imena navo- usredsredilo na prikupljanje izjava izbeglica u ove de su one koje su bile od ranije poznate u javno- dve zemlje. Ljudi koji su ostali na Kosovu, ili koji su sti, pa bi nenavo|enje njihovih imena moglo biti bili raseljeni u druge delove Srbije ili u Crnu Goru, dvosmisleno i zbunjuju}e. kao i ve}i deo gubitaka i {tete u Jugoslaviji koji su Mogu}im po~iniocima se tako|e ne navode bili posledice vazdu{nih napada NATO, bili su van imena, izuzev kada se radi o osobama koje se ve} doma{aja OEBS-KVM. Okvir ovog izve{taja ipak u nalaze na optu`nici ICTY ili osobama ~ija je uple- sebe uklju~uje i analizu nekih incidenata na Koso- tenost u doga|aje dobro poznata u javnosti. Ne- vu, gde su gubici bili prouzrokovani bombardova- ki od po~inilaca su, ipak, identifikovani putem na- njem NATO, budu}i da su o~evici tih doga|aja bi- vo|enja njihove funkcije ili zvani~nog poloàja. li izbeglice koje su ih kasnije ispri~ale OEBS-KVM. Izve{taj se ne bavi analizom situacije izbeglica u Velika je briga preduzeta {to se ti~e mesta gde su zemljama koje su ih prihvatile. `rtve ili svedoci ìveli, u cilju da se obezbedi po- Tako|e, izve{taj se ne bavi doga|ajima koji su verljivost informacije. Lokacije gde su se de{avala se desili posle isteka mandata OEBS-KVM, 9. juna silovanja i drugi oblici seksualnog nasilja, ako bi 1999, izuzev ukoliko se radi o uklju~ivanju speci- njihovo objavljivanje moglo da vodi ka identifiko- fi~ne informacije koja se ti~e pra}enja i proverava- vanju `rtve (na primer, ako bi se imenovalo manje nja informacije prikupljene od strane OEBS-KVM. naselje gde se incident desio), nisu navedene u Period izve{tavanja je period u kome je OEBS- ovom izve{taju. Ta~ne lokacije masovnih grobnica -KVM bila ustanovljena i delovala: od 16. oktobra o kojima se govori nisu uklju~ene u izve{taj, izu- 1998. do 9. juna 1999. Ima malo podataka koji se zev u slu~ajevima mesta koja su poznata ICTY i odnose na izve{tavanje OEBS-KVM o stanju ljud- gde su stru~njaci ve} obavili ekshumacije i istragu skih prava iz vremena pre decembra 1998, kada je na licu mesta. Ovo je u~injeno s namerom da se Odeljenje za ljudska prava postalo operativno na mesta sahranjivanja za{tite od neovla{}enih pose- terenu. ga, ili od drugih posledica koje bi mogle da oteà- ju istragu ICTY. Terminologija i stil izve{taja Jezi~ka pitanja Ljudi koji su se àlili i intervjuisane osobe davali su izjave OEBS-KVM s tim da se podrazumevala stro- Tokom perioda koji pokriva ovaj izve{taj, praksa ga poverljivost. U periodu posle 20. marta, kada vlasti SRJ je bila da koristi srpski jezik u zvani~noj su uzimane izjave od izbeglica, jedino {to se od in- korespondenciji na Kosovu. Tamo gde su je po- tervjuisanih osoba dodatno traìlo bila je njihova znavali, autori ovog izve{taja su koristili konvenci- saglasnost da se poverljivi podaci mogu dostaviti ju koju su upotrebljavale i mnoge me|unarodne ICTY. ICTY }e imati dostup poverljivim podacima organizacije koje su radile na Kosovu, i koja se sa- samo u onim slu~ajevima u kojima je ta sagla- stoji u tome da se prilikom prvog pominjanja u

XVI nekom poglavlju citiraju toponimi i na srpskom i razumevaju nikakvu politi~ku poziciju povodom na albanskom jeziku, a u daljem tekstu tamo gde statusa Kosova koja bi bila u suprotnosti sa pozi- je to korisno; ina~e se u tekstu koriste srpski topo- cijom OEBS. nimi. Odluka da se koristi srpski jezik kao primar- na referenca donesena je delimi~no usled ~injenice da su za vreme rada OEBS-KVM srpski zvani~ni 1 Izve{taj komisije stru~njaka koja je osnovana na osnovu Rezolu- cije 780 (1992) Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, nazivi bili {iroko dostupni, dok pisanje albanskih S/1994/674, 27. maja 1994, kao i Aneks (Commission of Experts toponima nije bilo standardizovano. U ovom izve- Report). {taju, albanski toponimi uglavnom slede na~in pi- 2 Sve osobe koje su u~estvovale u sastavljanju ovog izve{taja sanja koji je koristila kancelarija UNHCR, koja je OEBS/ODIHR potpisale su dogovor o poverljivosti pre nego {to su bile anga`ovane. Ugovorom su vezani kako za vreme rada na marta 1999. izradila pregled naselja u kosovskim dokumentu, tako i kasnije. Kako bi se obezbedila stroga pover- op{tinama. Dodu{e, u nekim slu~ajevima se kori- ljivost, operisanje podacima je ograni~eno na neophodni mini- ste drugi na~ini pisanja toponima od onih koje je mum i na osnovu „potrebe da se zna“. Lanac obezbe|ivanja informacije je bio zabele`en i sa~uvan u svakom stadijumu rada. koristila UNHCR, kao {to se koriste i neki poznati- 3 Prilikom prevo|enja sa engleskog jezika, u~injen je poku{aj da ji toponimi za neke druge lokacije.3 se provere i usklade nazivi naselja i drugi toponimi, ali to nije Jezi~ke reference, imena, mape i druge kon- uvek bilo mogu}e (prim. prev.) vencije koji se koriste u ovom dokumentu ne pod-

XVII I deo OEBS-KVM i za{tita ljudskih prava na Kosovu Prvo poglavlje KOSOVO: ISTORIJSKA I POLITI^KA POZADINA

Po~etkom 20. veka, Kosovo i zapadna Makedonija Pod vladavinom komunista u Jugoslaviji posle koji su se pojavljivali iz delova Otomanske imperije 1945, Albancima je bio priznat status nacionalne {to se raspadala na jugoistoku Evrope, bili su glav- manjine, sa pravom na obrazovanje na svom jezi- na podru~ja rivalstva srpskog i albanskog naciona- ku i za{titu svojih kulturnih institucija. Kosovo, listi~kog projekta. Albanski nacionalni preporod, kao deo Srbije, imalo je izvestan stepen samou- koji je bio prisutan sve od stvaranja Prizrenske lige, prave, koji je bio pove}an 1968. godine. 1878. godine, stremio je ka ujedinjenju svih podru~ja na kojima je ìvelo uglavnom muslimansko al- Status autonomne pokrajine banofono stanovni{tvo. Srbi su se usredsre|ivali na istoriju i simbole, pre nego na savremenu demo- Ustav iz 1974. godine – tre}i za vreme vladavine grafiju. Srpski istori~ari su smatrali da je kosovska mar{ala Tita – bio je veliki korak ka prenosu vlasti zemlja kolevka njihove civilizacije, jer su se tu desili i ekonomske mo}i na republike – Bosnu i Hercego- neki od klju~nih doga|aja koji defini{u njihovu na- vinu, Crnu Goru, Hrvatsku, Makedoniju, Srbiju i cionalnu svest, a me|u njima najpre poslednji i Sloveniju – koje su ~inile Socijalisti~ku Federativnu uzaludni otpor koji je knez Lazar pruìo otoman- Republiku Jugoslaviju. Me|utim, Tito je dugo bio skim snagama na Kosovu polju, u junu 1389. Pra- zaokupljen problemom uloge Srbije unutar SFRJ. voslavni manastiri na Kosovu su bili od velikog zna- To je bila daleko najve}a republika, sa oko devet ~aja za njihov verski i kulturni identitet; osobito miliona stanovnika – 40% ukupnog stanovni{tva. Pe}/Peja, kao sedi{te Srpske patrijar{ije. Ustav iz 1974. je ovo pitanje re{avao tako {to je Srbija, koja je i sama bila nezavisna kneèvina skoro jednoj tre}ini stanovni{tva Srbije dao veliki tek od 1878. godine, posle vekova skoro nepreki- stepen autonomije: u pokrajinama: Kosovu (koja nute otomanske vladavine, preuzela je kontrolu je imala oko 90%, to jest 1,7 miliona stanovnika nad Kosovom 1912. godine, posle Prvog balkan- albanske narodnosti) i Vojvodini (gde je ìvela ja- skog rata. Albanska dràva koja je u to vreme ka ma|arska manjina koja je brojala oko 400.000 stvorena, nije, prema tome, uklju~ila u sebe teri- ljudi). toriju gde je ìvelo nekih 800.000 Albanaca. Samo Iako su bile definisane kao autonomne pokra- za kratko vreme, tokom Drugog svetskog rata, ka- jine Srbije, a ne kao punopravne republike, Koso- da je to podru~je okupirala Italija, a potom Ne- vo i Vojvodina su po Ustavu iz 1974. postale kon- ma~ka, bilo je omogu}eno albanskoj vazalnoj dr- stitutivni elementi federacije. Njihovi predstavnici àvi da upravlja ve}im delom Kosova (1941-44). su, prema tome, imali posebno ~lanstvo u rotira- Kretanja stanovni{tva za vreme tog kratkog ju}em kolektivnom predsedni{tvu dràve koje je perioda predmet su mnogih sporova. Od 1912. preuzelo vlast posle Titove smrti, 1981. Svaka au- pa nadalje, srpske porodice su se naseljavale na tonomna pokrajina je imala svoju sopstvenu cen- Kosovo u zna~ajnom broju, imu}ni Albanci koji su tralnu banku i odvojenu policiju, {kolski i sudski tamo ìveli su potpali pod udar agrarne reforme, sistem, i pokrajinsku skup{tinu kao i predstavnike a iseljeno je mo`da oko pola miliona Albanaca. u srpskom parlamentu, a {to je u to vreme bilo Suprotno, Srbi ~esto tvrde da su se stotine hiljada najva`nije, i komunisti~ku partiju pokrajine, u ko- Albanaca naselili na Kosovo izme|u 1941. i 1945. sovskom slu~aju Savez komunista Kosova.

3 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

Godine 1981. dobili su maha zahtevi kosovskih skim zahtevima bila je potisnuta od strane lokal- Albanaca za sticanjem punopravnog statusa repu- ne policije koja je upotrebila palice. Masa je pruì- blike ({to je uklju~ivalo pravo na otcepljenje). [i- la otpor, a onda je Milo{evi} iza{ao da joj se obra- rom pokrajine de{avali su se masovni protesti, ali ti. On je od sebe u samo jednom trenutku napra- su demonstracije nai{le na èstok odgovor. U pro- vio heroja kosovskih Srba, govore}i im pred tele- vinciji su bile raspore|ene jedinice federalne armi- vizijskim kamerama: „Niko ne sme da vas bije“. U je i bilo je progla{eno vanredno stanje. Kako su ne- tom trenutku je njihove kontroverzne nacionali- miri trajali slede}ih sedam godina, prema zvani~- sti~ke zahteve prihvatio kao svoje. Do kraja 1987. nim podacima, oko 7000 kosovskih Albanaca je bi- Milo{evi} je u svoje ruke preuzeo kontrolu i parti- lo osu|eno na kra}e kazne zatvora, dok je 1750 bije, i vlade Srbije. lo osu|eno na duè kazne, sve do 15 godina, u vezi sa nacionalisti~kom delatno{}u. Gubitak statusa autonomne pokrajine Slede}e godine, u atmosferi zahuktavanja kako al- Srpski nacionalisti~ki protivudar banske nacionalisti~ke agitacije, tako i srpskih an- Iako su od 1981. godine naj~e{}e `rtve kr{enja tidiskriminatorskih protesta, bilo je predloèno da ljudskih prava, uklju~uju}i hap{enja i zatvaranja, se izmeni Ustav Srbije kako bi Beograd stekao vina Kosovu bili albanski aktivisti i demonstranti (a {e kontrole nad situacijom na Kosovu i u Vojvodi- pravosudni organi koji su ih u to vreme gonili tani (a tako|e i nad finansijskom i socijalnom politi- ko|e su u ve}ini zapo{ljavali Albance) – Srbi na Ko- kom), i to tako {to bi se smanjila autonomija ove sovu su sebe smatrali za zapostavljenu manjinu. dve pokrajine. Vode}i ~lanovi Saveza komunista u @ale}i se na diskriminaciju, na to da nasilje protiv obe pokrajine podavali su ostavke pre nego {to su njih prolazi neka`njeno, a da politi~ki i ekonomski amandmani na Ustav bili prihva}eni u februaru i ìvot potpuno kontroli{e albanska zajednica, ko- martu, najpre u skup{tini Srbije, a zatim i u odgo- sovski Srbi su u velikom broju napu{tali pokrajinu varaju}im skup{tinama pokrajina. ve} od 1960. godine. Po~ele su da kruè peticije Sledili su dalji stepeni uklanjanja autonomije. koje su izraàvale rastu}i resantiman kosovskih Sr- Najva`niji korak, uklju~uju}i raspu{tanje pokrajin- ba, i ovaj se pretvorio u protest i otpor, nakon {to skih skup{tina, imao je oblik amandmana na je u mnogotira`nom listu septembra 1986. obja- Ustav Srbije, koji je bio predloèn maja 1990, vljen Memorandum Srpske akademije nauka i usvojen juna iste godine, a podràn na plebisci- umetnosti. Memorandum, ta nedovr{ena skica tarnom referendumu u julu. Poslednji ostaci poli- jednog akademskog dokumenta, doticao se rati~kih institucija pokrajinske autonomije – pred- znih pitanja, me|u kojima su bili navodna zavera stavni{tvo u kolektivnom predsedni{tvu SFRJ i u protiv Srbije, a koju su predvodili Slovenija i Hrvat- federalnoj skup{tini – nominalno su ostali nedir- ska. Takav razorni nacionalizam po jedinstvo drà- nuti, ali predsedni{tvo samo prakti~no nije izlazi- ve je smatran jeresju u SFRJ, pa je bio èstoko nalo iz hroni~ne krize, a federacija se pribliàvala padnut {irom dràve. Posledice su, ipak, bile eks- svom kraju. U jednom trenutku, marta 1991, plozivne, nigde toliko koliko na Kosovu, gde je Me- predstavnik Kosova je opozvan zbog „antisrpske morandum upozoravao Srbe da se nalaze pred to- delatnosti“, a skup{tina Srbije je izglasala ukida- talnim genocidom, ako ne zaustave i preokrenu nje te funkcije. Iako je ova odluka uskoro bila opo- proces „albanizacije“ pokrajine. zvana, delegacija Kosova je dva meseca kasnije sa- Kriti~ni datum za srpski nacionalizam i za bu- ma iza{la iz federalne skup{tine kada je ova potvrdu}nost Kosova je bio 24. april 1987. Slobodan dila kandidata koga je Srbija izabrala kao novog Milo{evi}, istaknuta figura u srpskoj komunist~koj predstavnika Kosova u Predsedni{tvu Jugoslavije. partiji, Savezu komunista Srbije, oti{ao je na Koso- Ve}i realni zna~aj, nego ovo politi~ko manevri- vo radi dijaloga sa lokalnim Srbima povodom nji- sanje, imalo je zatvaranje javno finansiranih medi- hovih pritu`bi. Dok je bio na sastanku sa njihovim ja na albanskom jeziku u 1989, objavljivanje no- predstavnicima u Kosovom Polju/Fushe Kosove, vog {kolskog programa za Kosovo u 1990, u kove}a gomila koja je manifestovala podr{ku srp- me je nastava na albanskom jeziku uskla|ena sa

4 Fond za humanitarno pravo I deo: OEBS-KVM i za{tita ljudskih prava na Kosovu onom u uòj Srbiji, zatim ukidanje nastave na al- novni{tva Kosova, ali je morala da deluje iz pod- banskom jeziku u ve}ini srednjih {kola 1992, i pre- zemlja kako bi izbegla da srpska policija i snage kidanje nastave na albanskom jeziku na pri{tin- bezbednosti ne pohapse njene ~lanove. skom univerzitetu, u isto vreme. Kosovski Albanci Prvi paralelni izbori su na Kosovu bili organizo- su odgovorili organizovanim bojkotom {kola i po- vani tek u maju 1992. godine. U to vreme, ve} su ku{ajima da izgrade „paralelan“ sistem obrazova- po~eli ratovi oko nasle|a biv{e Jugoslavije, SFRJ je nja na albanskom jeziku, koji su obi~no obezbe|i- prestala da postoji, ~etiri od njenih {est republika vali u~itelji koji su bili izgubili posao. su proglasile nezavisnost, a Srbija i Crna Gora su Periodi osobito o{tre napetosti u neprestano se ujedinile obrazuju}i aprila 1992. novu Saveznu nemirnoj situaciji bili su veliki neredi izazvani Republiku Jugoslaviju (SRJ). Unutar strukture SRJ, ustavnim amandmanima 1989, i hap{enje me- i Vojvodina, kao i Kosovo i Metohija (kako je u Sr- snog popularnog politi~kog lidera Azema Vlasija; biji bila zvani~no nazvana), ozna~ene su kao auto- nemiri u Pri{tini po~etkom 1990, ugu{eni tako {to nomne oblasti, ali je situacija stalne konfrontacije je uvedeno vanredno stanje, po{to je Milo{evi} pona Kosovu zna~ila da su kosovski Albanci nastavi- zvao Srbe da zapo~nu kampanju masovnog prese- li da bojkotuju srpske i federalne jugoslovenske ljavanja na Kosovo, kako bi se preokrenula tende- skup{tinske izbore, dok zvani~na kosovska skup- cija stalnog opadanja njihovog broja u pokrajini; {tina nije postojala, a Srbija je osu|ivala svake pa- protesti protiv raspu{tanja pokrajinske skup{tine ralelne izbore u okviru albanske zajednice kao ne- jula iste godine; i generalni {trajk septembra 1990. legalne. godine izazvan masovnim otpu{tanjem albanskih Na paralelnim izborima maja 1992, pobedila je name{tenika. Vanredno stanje, koje je uvo|eno uz Demokratska liga Kosova (DLK) koju je septembra sna`no prisustvo srpske policije i bezbednosnih 1990. osnovao Ibrahim Rugova. „Konstitutivna snaga, bilo je na snazi na Kosovu od kraja 1989. do skup{tina republike“ je proglasila Rugovu za drugog dela 1992. godine. predsednika Republike Kosovo. Poku{aj da se odr- ì inauguralna sednica skup{tine je, ipak, napu- Paralelna albanska {ten juna iste godine, usled akcije srpskih snaga administracija na Kosovu bezbednosti koje su opkolile zgradu. Od tada, me|unarodna pa`nja je uglavnom bi- Po{to je bila raspu{tena kosovska skup{tina juna la usmerena na rat u Bosni i Hercegovini. Na po- 1990, 114 od 180 njenih poslanika su poku{ali 2. ~etku sukoba, me|unarodna zajednica je ulogu jula da proglase Kosovo nezavisnim od Srbije, to Srbije shvatala kao ulogu ratobornog protagoni- jest punopravnom republikom unutar SFRJ. Ovu ste. U vreme potpisivanja dejtonskog sporazuma odluku su i Srbija i SFRJ proglasili ilegalnom, tako o miru u Bosni i Hercegovini, novembra 1995, me- da je 7. septembra 111 poslanika, koji su se tajno |utim, na Milo{evi}a i njegov reìm u Srbiji se gle- sastali u Ka~aniku/Kacanik, proglasilo nezavisnu dalo kao na faktor koji moè da ostvari sporazum Republiku Kosovo. Protiv njih su zbog toga bile po- do koga se do{lo pregovorima, pa su sankcije UN dignute optu`nice. Decembra te godine su kosov- bile povu~ene, po{to je sporazum po~eo da se pri- ski Albanci bojkotovali izbore za skup{tinu Srbije. menjuje. Septembra 1991, poslanici skup{tine Kosova, Na Kosovu, stav Rugove da treba traìti mirno koji su i dalje pruàli otpor naporima srpskih vla- re{enje doveo je na prvi pogled do jednog uspeha sti da njihovu delatnost proglase nelegalnom, or- kada je 1996. postignut sporazum da se ponovo ganizovali su referendum o suverenitetu, na koji uvede albanski {kolski program. Me|utim, na pri- je, prema njihovim tvr|enjima iza{lo 87% bira~a menu tog sporazuma se ~ekalo neobi~no dugo, a albanske narodnosti i koji su svi glasali za nezavi- studentske demonstracije organizovane u vreme snost. Koaliciona vlada provincije je obrazovana u drugih paralelnih izbora, u martu 1998. suzbijene oktobru, i dobila je diplomatsko priznanje Albani- su uz te{ku primenu nasilja. Na ovim izborima, Ru- je 22. oktobra. Vlada je pretendovala na to da ima gova kao predsednik je ponovo dobio ogromnu sopstvene policijske snage i da svoje aktivnosti fi- ve}inu glasova, mada se to delimi~no desilo i zato nansira prikupljanjem poreza od albanskog sta- {to su se druge grupacije, izuzev njegove DLK, su-

5 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo protstavile glasanju u vreme krize i poja~anih srp- branu prodaje oru`ja Jugoslaviji, Rezolucijom skih vojnih akcija (vidi niè). Kao i ranije, srpske vla- 1160 od 30. marta. U Srbiji, me|utim, na referen- sti su ove izbore proglasile nelegalnim. dumu u aprilu 1998, Milo{evi} je dobio masovnu podr{ku svom stavu o odbijanju svakog me|una- Rasplamsavanje oruànog sukoba rodnog posredni{tva u sukobu na Kosovu. U pokrajinu su bila poslana zna~ajna vojna poja~anja u Po~etkom 1998, situacija na Kosovu se bitno pro- maju 1998. Ne obaziru}i se na „sna`no poslednje menila. U jedna~ini se pojavio novi element, Oslo- upozorenje“ evropskih vlada u junu, srpske snage bodila~ka vojska Kosova (U^K), na {ta su srpske su po~ele da koncentri{u svoja dejstva u regionu vlasti odgovorile velikim pove}anjem vojnog pri- Drenice i du` jugozapadne granice, koriste}i arti- sustva. ljeriju da bi isterale seljane iz njihovih ku}a, koje Deklarisani cilj U^K, paravojne grupacije kosu zatim bile plja~kane i paljene. Humanitarne or- sovskih Albanaca, koja se po prvi put pojavila ganizacije su procenile da je izme|u aprila i sep- 1996, bio je da pruì otpor srpskim policijskim i tembra 1998. iz svojih domova bilo isterano nekih bezbednosnim snagama na Kosovu i da se oruà- 200.000-300.000 ljudi. nim putem bori za otcepljenje. U^K je poja~ala U jeku velike srpske ofanzive protiv U^K i otkri- svoju delatnost tokom 1997. i po~etkom 1998, }a o novim masakrima, zapadne zemlje su poja~a- napadaju}i policijske stanice, policajce, srpske ci- le svoje zahteve da se zaustavi ova kampanja. Am- vile i kosovske Albance koji su radili za vlasti ili u basador Sjedinjenih Ameri~kih Dràva u Makedo- saradnji sa njima. Za dve godine svog postojanja, niji, Kristofer Hil, najavio je 2. septembra da je nje- sve do sredine januara 1998, priznala je ubijanje gov napor na postizanju mirnog re{enja imao iz- ukupno 10 srpskih policajaca i drugih zvani~nika, vesnog proceduralnog uspeha, i da su kako Milo- kao i 11 kosovskih Albanaca. {evi}, tako i Rugova izrazili èlju da odgode plano- Srpske vlasti su januara 1998. u pokrajinu uve- ve o dugoro~noj sudbini Kosova. Vo|e kosovskih le specijalne snage bezbednosti. Ove su na ~arke Albanaca su kasnije istog meseca predloìli skicu sa U^K odgovorile odmazdom prema selima, ko- prelaznog dogovora po kome bi Kosovo privre- riste}i pri tom helikoptere i oklopne transportere, meno trebalo da dobije status republike unutar vr{e}i brutalne pretrese od ku}e do ku}e i hapse- SRJ, ali ne i punu nezavisnost. }i ljude bez vidnih razloga za to. Dvama takvim napadima na sela, krajem februara, sledio je pre- Rezolucija broj 1199 Saveta bezbednosti i pad na Donje Prekaze/Prekazi i Poshtem (op{tina sporazum Holbruk-Milo{evi} Srbica/Skenderaj) po~etkom marta, kada je ubijeno najmanje 54 ljudi, uklju~uju}i i mesnog vo|u Na dan 23. septembra, Savet bezbednosti Ujedi- U^K, ve}i deo njegove porodice i drugih èna, de- njenih nacija je, u skladu sa VII poglavljem Povelje ce i starijih ljudi. Represalije su nastavljene daljim Ujedinjenih nacija, usvojio Rezoluciju broj 1199. napadima na sela u regionu Drenice, {to je prou- Za je glasalo 14 zemalja, protiv ni jedna, dok se Ki- zrokovalo da mnogi seljani napuste svoje domo- na uzdràla. Rezolucija 1199 je pozivala na neo- ve. U ovoj spirali nasilja, mnogi kosovski Albanci, dlo`ni prekid vatre na Kosovu, me|unarodno pri- uklju~uju}i i donedavne pristalice DLK, postali su sustvo koje bi ga nadgledalo, na povla~enje „sna- ~lanovi ili aktivni simpatizeri U^K. ga bezbednosti koje su bile kori{}ene prilikom re- Ograni~ene me|unarodne sankcije protiv Ju- presije nad civilima“, kao i na dijalog o budu}no- goslavije, kojima je zapre}eno 9. marta 1998. go- sti Kosova. Predsednik vlade Srbije, Mirko Marja- dine, imale su za cilj da podupru pozive {est ze- novi}, tvrdio je 28. septembra da su bile zausta- malja „Kontakt grupe“ (Velika Britanija, Francu- vljene „sve antiteroristi~ke aktivnosti“ i da „na Ko- ska, Italija, Nema~ka, Rusija i Sjedinjene Ameri~ke sovu vlada mir“, ali je ova tvrdnja bila potkopana Dràve) na pregovore o autonomiji umesto upo- nedostatkom dokaza o bilo kakvom povla~enju trebe sile. Rok za odgovor je bio produèn, ali bez srpskih snaga, kao i istovremenim otkrivanjem za- rezultata, pa su sankcije i uvedene krajem aprila. prepa{}uju}ih masakra nad civilima u susednim Savet Bezbednosti Ujedinjenih nacija je uveo za- selima Gornje Obrinje/Obri e Eperme (op{tina

6 Fond za humanitarno pravo I deo: OEBS-KVM i za{tita ljudskih prava na Kosovu

Glogovac/Gllogoc) i Donje Obrinje/Obri e Ulet (Sr- samoj granici pokrajine, pripremaju}i se za pro- bica/Skenderaj). le}nu ofanzivu. Drugo, u ovakvim okolnostima, Mada je Rusija otvoreno izjavila svoje protivlje- Verifikatorska misija OEBS nije bila opremljena, ni- nje da se upotrebi sila kako bi se sprovela Rezolu- ti ovla{}ena za ulogu ~uvara mira, tako da su ne- cija 1199, NATO je u te svrhe zvani~no odobrio ko- posredno sa druge strane granice sa Makedoni- ri{}enje vazdu{nih udara protiv SRJ, i odre|en je jom bile razme{tene „snage za evakuaciju“ NATO, rok u kome bi Srbija trebalo da udovolji zahtevi- 2.300 ljudi spremnih da u slu~aju nu`de evakui{u ma. Rok je u nekoliko navrata produàvan slede- posmatra~e. Tre}e, da masakri nenaoruànih civi- }ih dana. Ipak, 16. oktobra, najavljen je bio tako- la nisu prestali. Sredinom januara, 45 ljudi – me- zvani dogovor Holbruk-Milo{evi}. |u njima i dece – bilo je pobijeno u Ra~ku/Recak Ovaj sporazum je bio posledica dugotrajnih (op{tina [timlje/Shtime). Oni su uglavnom bili razgovora izme|u Milo{evi}a i ameri~kog izaslani- ubijeni izbliza, vatrenim oru`jem. ka Ri~arda Holbruka, koji su se vodili za vreme po- Ovaj poslednji doga|aj, i njegove neposredne novljenih poseta ovog drugog Beogradu. Tekst ni- posledice, izazvali su slede}u incijativu {est zema- je bio objavljen, ali je poznato da su njegove lja, ~lanica Kontakt grupe. Srpske vlasti su prote- osnovne odredbe, pored obustavljanja neprijatelj- rale iz zemlje ambasadora Vilijama Vokera, vo|u stava, i{le u tri pravca. Svima onima koji su izbegli OEBS-KVM, kada je ovaj javno ukazao na njihovu iz svojih domova na Kosovu, bilo bi omogu}eno odgovornost – opovrgavaju}i njihove tvrdnje da da se vrate. Srpske snage na Kosovu, uklju~uju}i su u borbama u Ra~ku bili ubijeni gerilci U^K, i da kako jedinice vojske, tako i specijalne snage, tre- su kasnije njihovi saborci presvukli njihova tela ka- balo je da se redukuju na nivo od pre 1999. godi- ko bi izgledali kao civilne `rtve masakra. Ambasa- ne. Prema sporazumu Milo{evi}-Holbruk, i spora- dor Voker je odbio da ode, dok je NATO zapretio zumu izme|u tada{njeg predsedavaju}eg OEBS vojnom akcijom protiv SRJ ukoliko se ne obnovi Bronislava Gjeremeka (poljskog ministra spoljnih prekid vatre. U nastojanju da se iz }orsokaka iza- poslova) i jugoslovenskog ministra spoljnih poslo- |e diplomatskim sredstvima, Kontaktna grupa je va @ivadina Jovanovi}a koji je potpisan istog da- tada najavila konferenciju o budu}nosti Kosova, na, bilo je dozvoljeno da u cilju provere po{tova- koja je trebalo da po~ne u Rambujeu kraj Pariza 6. nja sporazuma na Kosovo do|u me|unarodni po- februara. smatra~i – 2000 ~lanova misije OEBS. Ova misija (OEBS-KVM) je po~ela da se razme{ta na terenu u Pregovori u Rambujeu novembru mesecu 1998. U Rambujeu, srpskim i albanskim liderima (me|u kojima su bili predstavnici i DLK i U^K) bila je Ponovna eskalacija kr{enja ljudskih prava predstavljena poslednja verzija zapadnog plana, Tokom dva meseca je izgledalo da sporazum Mi- kao osnova za pregovara~ko re{enje. lo{evi}-Holbruk vodi napretku po svim ovim pita- Plan je predvi|ao da U^K treba da se razoruà njima, uprkos brojnim povredama prekida vatre. u roku od tri meseca (odredba kojoj su se oni najs- U me|uvremenu, Sjedinjene Ameri~ke Dràve i na`nije suprotstavili), i da sve srpske i jugosloven- evropski diplomati su nastavili svoje napore na za- ske snage, osim 1400 pripadnika pograni~nih snivanju re{enja kosovskog pitanja, iako ovi napo- snaga i 2500 policajaca treba da budu povu~ene ri jo{ nisu u proces re{avanja uklju~ivali i U^K. sa Kosova. Na Kosovu bi bile raspore|ene snage Tokom poslednje nedelje decembra i prve po- od 30.000 vojnika NATO (ovoj odredbi su se naj- lovine januara 1999, me|utim, postale su jasne tri sna`nije suprotstavili srpski rukovodioci), kako bi stvari. Jedna je, da je sti{avanje borbi izme|u srp- osigurale sprovo|enje dogovora. U toku trogodi- skih snaga i U^K bilo puko privremeno zati{je, ko- {njeg perioda, Kosovo bi imalo autonomne insti- je je u decembru zavr{eno novom srpskom ofan- tucije kakve je ve} jednom imalo pre 1989, uklju- zivom na severoistoku. U^K je zati{je iskoristila da ~uju}i svoju izabranu skup{tinu, predsednika i se naoruà i obu~i svoje borce, dok su zna~ajne ustavni sud. Me|utim, sprovedena bi bila ve}a de- srpske i jugoslovenske snage bile nagomilane na centralizacija vlasti, u korist op{tina u pokrajini, u

7 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo domenima kao {to je organizovanje lokalne poli- spendovana 10. juna, po{to je bilo potvr|eno da cije. Mnogo je spornije bilo pravo razli~itih „naci- su srpske snage zapo~ele svoje povla~enje pod onalnih zajednica“ Kosova da blokiraju zakono- uslovima mirovnog ugovora koji je jo{ istog dana davstvo ako bi se ispostavilo da ono ugroàva nji- bio prihva}en u Rezoluciji Saveta bezbednosti hove nacionalne interese, kao i to da bi se zvani~- Ujedinjenih nacija broj 1244 (Kina se jo{ jednom ni poloàji me|u njima delili na osnovu kvota. Na uzdràla prilikom glasanja). kraju trogodi{njeg perioda, trebalo je da se orga- Ovaj mirovni plan, koji je prihvatio predsednik nizuje jo{ jedan me|unarodni skup koji bi „odre- SRJ Milo{evi} i koji je formalno potvrdila Skup{ti- dio mehanizam usvajanja kona~nog re{enja“ – na Srbije 3. juna, bio je plod ~itave serije posredo- {to je formulacija koja ne isklju~uje nezavisnost, vanja, po~ev od inicijative ruskog specijalnog iza- mada je poznato da je Kontaktna grupa bila pro- slanika Viktora êrnomirdina. Osnovni principi re- tiv toga. {enja krize su bili prihva}eni na sastanku u Bonu Delegacija kosovskih Albanaca je na kraju u grupe Osmorice (G-8, sedam najve}ih industrijali- principu pristala krajem februara da potpi{e do- zovanih zemalja Zapada plus Rusija), po~etkom govor, i vratila se u Pariz na sve~anost potpisiva- juna, posle jo{ jednog ruskog i evropskog posre- nja 18. marta. Me|utim, srpska strana to nije u~i- dovanja. nila. Po{to su borbe u me|uvremenu nastavljene, Osnovni elementi mirovnog sporazuma iz juna a izve{taji su govorili da je bilo angaòvano do- 1999. po~inju zahtevom da se sve srpske snage datnih 30.000 jugoslovenskih/srpskih trupa, sa povuku iz pokrajine, i da se obezbedi povratak tenkovima i jedinicama neredovnih milicija, svih izbeglica. U^K i druge naoruàne grupe ko- OEBS-KVM je bila evakuisana 20. marta. NATO je sovskih Albanaca trebalo je „odmah da obustave jo{ jednom pribegao ultimatumu zahtevaju}i pot- sve ofanzivne akcije“ i da se pot~ine zahtevu za pis srpskih vlasti, ali je skup{tina Srbije ponovo demilitarizacijom Kosova. Sprovo|enje ugovora odbila predloge iz Rambujea, pa su 24. marta bi nadgledao KFOR, „efikasne me|unarodne bez- snage NATO po~ele svoju kampanju vazdu{nih bednosne snage uz klju~no u~e{}e NATO“, {to je udara na ciljeve u SRJ. prakti~no zna~ilo snage za ~uvanje mira od 50.000 vojnika NATO i Rusije, kao i 3000 civilnih Vazdu{ni udari NATO i pripadnika bezbednosnih snaga UN. Kosovo bi imalo civilnog administratora koga bi imenovao sporazum iz juna 1999. Genralni sekretar UN, i koji bi nadgledao usposta- Analiza situacije na terenu na Kosovu u periodu vljanje „{iroke autonomije“ Kosova unutar SRJ, izme|u 20. marta i zavr{etka NATO bombardova- kao i uspostavljanje „privremenih demokratskih nja, centralna je za ostatak ovog izve{taja, pa o institucija“ pod prelaznom administracijom „dok njoj nije pisano i na ovom mestu. Vazdu{ni udari se ne razradi kona~no re{enje“. Nije postavljena NATO, koji su prouzrokovali gubitke ìvota i zna- vremenska granica trajanju ove prelazne admini- ~ajnu materijalnu {tetu na teritoriji SRJ, nastavlje- stracije, niti je posebno pomenut referendum o ni su do 9. juna. Akcija NATO je formalno bila su- budu}em statusu Kosova.

8 Drugo poglavlje OEBS-KVM I LJUDSKA PRAVA NA KOSOVU

Mandat OEBS-KVM i standardi verifikacije – Me|unarodne konvencije o spre~avanju u oblasti ljudskih prava svih oblika rasne diskriminacije – Me|unarodne konvencije o gra|anskim i Mandat OEBS-KVM je bio utvr|en „Sporazumom politi~kim pravima o OEBS-KVM“ sklopljenim izme|u OEBS i SRJ 16. – Me|unarodne konvencije o ekonomskim, oktobra 1998. godine. Sporazum predvi|a odgo- socijalnim i kulturnim pravima vornost OEBS-KVM u proveravanju da li se sve su- – Neobaveznog protokola o me|unarodom kobljene strane pona{aju u skladu sa Rezolucijom ugovoru o gra|anskim i politi~kim pravima 1199 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i sa – @enevske konvencije i Dopunskog protoko- ugovorom o prekidu vatre. Sporazum je tako|e la (vidi Dodatak ovom izve{taju) predvi|ao po{tovanje Povelje Ujedinjenih nacija, principa zavr{nog dokumenta Helsin{ke konfe- Uz to, OEBS-KVM se oslanjala na standarde i oba- 1 2 rencije i Pariske povelje . Ove ta~ke, zajedno sa veze Helsin{kog zavr{nog dokumenta i Pariske po- rasprostranjenom sve{}u me|unarodne zajednice velje. [to se ti~e doma}ih standarda, Ustav SRJ iz da je kriza na Kosovu dobrim delom humanitarna 1992. defini{e da je Savezna Republika Jugoslavi- kriza, posluìli su da ozakone mandat OEBS-KVM ja demokratska dràva „utemeljena na vladavini da nadgleda, evidentira i izve{tava o àlbama ko- prava“.3 Ustav sadrì 49 ~lanova koji garantuju je se odnose na kr{enje ljudskih prava. Usredsre- osnovna politi~ka, gra|anska, ekonomska, soci- |ivanje interesovanja OEBS-KVM na pitanja ljud- jalna i kulturna prava i slobode za sve dràvljane, skih prava bilo je logi~na posledica situacije na te- bez razlike.4 renu i {ire koncepcije koju OEBS ima o bezbedno- Kombinacija me|unarodnih i doma}ih zakona sti. Tako|e, Rezolucija 1199 Saveta bezbednosti koji garantuju ljudska prava, koja je bila primenji- UN je preporu~ivala OEBS-KVM da sara|uje sa va na Kosovu, trebalo je da obezbedi najvi{i ste- drugim telima UN, uklju~uju}i i Me|unarodni sud pen za{ti}enosti od zloupotreba i kr{enja. OEBS- za zlo~ine po~injene na teritoriji biv{e Jugoslavije -KVM je proveravala àlbe zbog kr{enja ljudskih (ICTY). prava i zbog zloupotreba, u skladu sa ovim stan- Odeljenje za ljudska prava OEBS-KVM je kori- dardima koji su priznati kako me|unarodnim, ta- stilo me|unarodno humanitarno zakonodavstvo, ko i doma}im zakonima. Mada tehni~ki neki od kada je proveravalo navodna kr{enja ljudskih pra- ovih standarda mogu da obavezuju samo SRJ kao va. SRJ je potpisnica slede}ih me|unarodnih prav- dràvu koja je ratifikovala me|unarodne instru- nih instrumenata: mente, OEBS-KVM je obavezivala i opozicione grupe na po{tovanje istih standarda. – Konvencije o spre~avanju torture i drugih surovih, ne~ove~nih ili poniàvaju}ih postu- Kao rezultat politi~kog razvoja po~etkom juna paka ili ka`njavanja 1999, OEBS je predvidela prihvatanje rezolucije Sa- – Konvencije o spre~avanju svih oblika diskri- veta bezbednosti koja bi omogu}ila me|unarod- minacije u odnosu prema ènama noj zajednici da ponovo zapo~ne sa radom na Ko- – Konvencije o pravima deteta sovu.5 Odlukom Stalnog saveta OEBS, OEBS-KVM

9 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo je prestala da postoji 9. juna, i zamenjena je prela- va bilo je 75 name{tenika (10 u glavnom {tabu, znom OEBS grupom za Kosovo (TFK). Glavni prio- dok su ostali bili raspore|eni u regionalnim cen- riteti OEBS-TFK bili su da planira i da se pripremi trima i kancelarijama na terenu). razme{tanje na Kosovu (koje je po~elo 14. juna), i Pored toga {to su bili zaposleni u regionalnim da nastavi sa snimanjem situacije po pitanju ljud- i terenskim kancelarijama, su`benici zaduèni za skih prava na Kosovu.6 OEBS-TFK je zatim bila od- problematiku ljudskih prava su na nekoliko mesta lukom Stalnog saveta OEBS od 1. jula 1999. zame- vodili isturene kancelarije, koje su u po~etku bile njena Misijom OEBS na Kosovu (OEBS-MiK).7 uspostavljene da bi se odgovorilo na veoma ose- tljivo pitanje nestalih lica, i gde su izvan same Mi- Odeljenje OEBS-KVM za ljudska prava i sije gra|ani mogli da govore sa slu`benicima za- njegove operacije na terenu duènim za pitanja ljudskih prava o okolnostima u kojima su nestajali ~lanovi njihovih porodica.13 Po~etak operacije Osnovni cilj ovih isturenih kancelarija je ubrzo po- OEBS/ODIHR i Centar za spre~avanje sukoba OEBS stalo prikupljanje dokumentacije, sa èljom da se preuzeli su planiranje humanog dela misije OEBS- zabeleè sva svedo~anstva koja se ti~u problema- 14 -KVM. OEBS/ODIHR je privremeno postavila savet- tike kr{enja ljudskih prava. Dugoro~ni plan je nika Odeljenju za podr{ku OEBS-KVM koje se na- bio da se ove isturene kancelarije pro{ire kako po lazilo u Be~u, sa zadatkom da planira i pokrene obimu, tako i po funkcijama koje su obavljale, ka- odeljke OEBS-KVM koji }e raditi na pitanjima izbo- ko bi postale sabirna ta~ka svih kontakata sa jav- 15 ra, ljudskih prava i demokratizacije. OEBS/ODIHR i no{}u u vezi sa aktivnostima OEBS-KVM. UNHCR su imali zajedni~ku tehni~ku misiju u Pri- {tini po~etkom decembra, sa ciljem da rade sa Metodologija OEBS-KVM kako bi se aktivirao izvestan operativni Uprkos izazovima delovanja u uslovima oruànog okvir za razradu zadataka OEBS-KVM na podru~ju sukoba, Odeljenje za pitanja ljudskih prava OEBS- 8 ljudskih prava. Ova zajedni~ka ekipa je zacrtala -KVM je usvojilo metodologiju koja se sastoji u operativnu strategiju za Odeljenje ljudskih prava potpunom dokumentovanju, strogoj poverljivo- koje se usredsredilo na slede}e osnovne zadatke u sti, bezbednosnim procedurama, me|usobnoj za- vezi sa problematikom ljudskih prava: (i) posma- visnosti i povezanosti istraìva~a i centralizovanim tranje i izve{tavanje; (ii) istraìvanje specifi~nih kr- procedurama izve{tavanja. {enja ljudskih prava; (iii) intervencije kod odgovornih predstavnika vlasti u slu~ajevima posebnih Dokumentovanje. Ve} sam broj àlbi na kr{enje kr{enja; (iv) obuka osoblja OEBS-KVM za zadatke ljudskih prava koje je primila OEBS-KVM, ~inio je na podru~ju ljudskih prava; (v) usvajanje mera sa nemogu}im da se sve one do kraja istraè. Tako je ciljem pove}avanja poverenja (rad sa lokalnim vla- precizno dokumentovanje postalo jedna od klju~- stima i gra|anskim dru{tvom, kao i izgradnja lo- nih komponenti rada odeljenja. Za izve{taje o in- kalnih kapaciteta za rad na problematici ljudskih cidentima, izjave `rtava/svedoka, za izve{taje o prava).9 nestalim osobama, bili su kori{}eni standardizo- Krajem decembra, bilo je ve} oko 400 me|u- vani formulari. Razvijena je baza podataka sa in- narodnog i oko 250 lokalnog osoblja koje je radi- deksacijom prikupljenih informacija. Direktne àl- lo za OEBS-KVM.10 Po{to se OEBS-KVM u izboru be direktnih `rtava ili o~evidaca navodnih kr{enja saradnika u po~etku usredsredila na ljude sa voj- ljudskih prava ili humanitarnog prava su imale ap- nim i policijskim iskustvom, krajem decembra je solutni prioritet. U takvim slu~ajevima, slu`benici bilo samo 11 ~lanova Odeljenja za ljudska pra- zaduèni za pitanja ljudskih prava su traìli dodat- va.11 Me|utim, krajem januara 1999. slu`benici nu dokumentaciju od, na primer, medicinskog zaduèni za pitanja ljudskih prava bili su prisutni osoblja, izjave drugih svedoka istog doga|aja itd. u svim regionalnim centrima i u najve}em broju Bili su pravljeni videozapisi i fotografije mesta zlo- kancelarija na terenu.12 U trenutku kada je OEBS- ~ina, kao i zapisi iskaza `rtava, kako bi se pomo- -KVM bila evakuisana, u Odeljenju za ljudska pra- glo pri identifikaciji. Slu`benici zaduèni za pita-

10 Fond za humanitarno pravo I deo: OEBS-KVM i za{tita ljudskih prava na Kosovu nja ljudskih prava su nadgledali zvani~ne istrage i nje bilo posmatrano i verifikovano, kako ne bi zlo- u nekim slu~ajevima sastavljali dokumentaciju o upotrebljavale svoj poloàj i kr{ile ljudska prava; ovim istragama (na primer, dokumentacija o au- (iii) da obaveste vlade, one koji su odlu~ivali o po- topsijama u slu~ajevma kada se radilo o mogu}im litici i dràve ~lanice OEBS; i (iv) da daju osnovu za povredama humanitarnog prava). akciju. Razli~ite vrste izve{taja, koje je koristilo Odeljenje za ljudska prava, bile su: izve{taji o inci- Nezavisno i pravi~no istraìvanje. Odeljenje za dentima, dnevni izve{taji, nedeljni izve{taji, me- ljudska prava je sprovodilo istrage i intervenisalo se~ni izve{taji i specijalni izve{taji. kod lokalnih vlasti. Iako je na~elnik Misije bio oba- Izve{taji o icidentima su bili pripremljeni: (i) ka- ve{tavan o aktivnostima odeljenja i statusu istra- da je na izvesna kr{enja ljudskih prava ili àlbe o ga, nije ni u jednom trenutku bilo nikakvih pritisa- njima skrenuta pa`nja Regionalnih centara; (ii) ka- ka sa ciljem da se neka istraga skrati ili naprotiv da je od verifikatora traèno da istraè àlbe zbog nastavi sa istraìvanjem radi neke politi~ke upo- kr{enja ljudskih prava; (iii) kada je predstavnik trebe. Vi{i slu`benici OEBS-KVM su po{tovali ne- OEBS-KVM intervenisao po pitanju ljudskih prava; zavisnost Odeljenja za ljudska prava u dostupu i (iv) u ostalim slu~ajevima kada bi slu`benik zadu- iformacijama i izvo|enju zaklju~aka zasnovanih èn za ljudska prava ocenio da su toliko zna~ajni na poverljivim podacima. Odeljenje za ljudska da bi sa njima odmah trebalo upoznati glavni {tab prava je tako|e imalo direktan pristup do na~elni- OEBS-KVM. Vi{i slu`benici zaduèni za ljudska pra- ka Misije, koji je sna`no podràvao nezavisnu pova u pet Regionalnih centara bili su zaduèni za ziciju Odeljenja. Ovakav odnos na~elnika i njego- pripremu nedeljnih izve{taja.16 Nedeljni izve{taji vo razumevanje problema pomogli su da se do- Regionalnih centara bili su upore|ivani i saìmani stup informacijama uspostavi na principu „po- u jedan nedeljni izve{taj Glavnog {taba koji je bio trebno je da zna“, principu koji je osnova nezavi- upu}en na~elniku Misije i Sekretarijatu OEBS. snog istraìvanja. Strategije istraìvanja su bile Mese~ni izve{taji su bili predvi|eni kako bi se nazna~ene i razvijene direktno od strane direkto- identifikovali i analizirali trendovi po pitanju stara odeljenja za ljudska prava, posle konsultacija sa nja ljudskih prava. Na primer, pa`nja je bila usme- na~elnikom Misije. rena na identifikovanje sistematskih shema diskri- Nepristrasnost je u temeljima rada na pitanji- minatorskog pona{anja ~ije su `rtve bile manjin- ma ljudskih prava, pa je jedan od osnovnih impe- ske grupe. Usled kasnog po~etka rada, i usled re- rativa Odeljenja za ljudska prava bio da se njegov lativno brze evakuacije, Odeljenje za ljudska prava rad doìvi kao nepristrasan. Uprkos ~injenici da su je zavr{ilo samo jedan mese~ni izve{taj, za febru- srpske vlasti celokupnu OEBS-KVM smatrale ar 1999. proalbanskom, Odeljenje za ljudska prava je sve- Odeljenje za ljudska prava je napravilo brojne sno i istrajno istraìvalo navode o kr{enjima ljud- specijalne izve{taje. Me|u njima su izve{taji o skih prava koja je u~inila U^K, uklju~uju}i slu~aje- pretpostavljenim masovnim grobnicama, poseb- ve u kojima su `rtve bili pripadnici drugih nacionim kr{enjima ljudskih prava i humanitarnog pra- nalnih zajednica. Dok je velika ve}ina àlbi dolazi- va kao {to su plja~kanje i otmice, i izve{taj o ubila od kosovskih Albanaca, u~injen je zna~ajan na- janju civila u selu Ra~ak/Recak ([timlje/Shtime).17 por da se istraì upletenost U^K u otmice u koji- Odeljenje za ljudska prava OEBS-KVM je tako|e ma su `rtve bili Srbi. OEBS-KVM je neprestano vr- uspostavilo opse`nu bazu podataka o pitanjima {ila pritisak na U^K da slu`benicima zaduènim za ljudskih prava, koja bi, da je bila razvijena u punoj pitanja ljudskih prava dozvoli pristup „su|enjima“ meri, mogla imati kapacitet da zabeleì i prati sve koja je U^K organizovala, kao i osobama koje je signalizirane slu~ajeve kr{enja prava na Kosovu. otela ili dràla u zato~enju. Poverljivost i bezbednost. Odeljenje za ljudska Izve{tavanje. Izve{taji Odeljenja za ljudska prava prava OEBS-KVM je radilo uz po{tovanje strogih su zadovoljavali ~etiri osnovne funkcije: (i) da mera ~uvanja poverljivosti i bezbednosti. Izve{taji obaveste vi{e slu`benike OEBS i druge o situaciji o incidentima, izve{taji o nestalim osobama i tako na terenu; (ii) da pokolebaju vlasti ~ije je delova- dalje, bili su ~uvani na sigurnom mestu i dostup

11 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo njima bio je strogo ograni~en isklju~ivo na me|u- U^K. Kada je trebalo dati prednosti nekoj od àl- narodno osoblje, po principu „potrebno je da bi na kr{enje ljudskih prava, i odlu~iti koja od njih zna“. Kada su izve{taji bili sa terena slati u glavni }e biti dalje istraìvana, Odeljenje za ljudska pra- {tab, sva imena su bila uklonjena i kori{}en je si- va se usredsre|ivalo na pravo na ìvot, pravo na stem odgovaraju}ih brojeva dosijea. Bezbednost slobodu, prava povezana sa hap{enjem i pravi~- fotografija, negativa, videozapisa i tako dalje, bi- nim su|enjem, i na predmete vezane za otmice i la je postignuta tako {to su svi registrovani u te- nestale osobe. ku}em dnevniku, a ~uvani u sefovima u glavnom Za vreme prisustva OEBS-KVM na Kosovu op{ta {tabu. Slu`benici zaduèni za ljudska prava su do- situacija je bila zapaljiva, {to je zahtevalo stalnu bili instrukciju da spoje svoje originalne bele{ke u fleksibilnost po pitanju prioriteta. Doga|aj poput dosijee, i nije im bilo dozvoljeno da zadrè dodat- ubijanja civila u Ra~ku 15. januara 1999. izazvao je ne kopije ili da ih dele izvan OEBS-KVM. Informa- preusmeravanje sredstava i personala i stvaranje cija koja se ticala istraga o ljudskim pravima koje regionalnih „ekipa za brzo reagovanje“. Ove ekipe su bile u toku, bila je ograni~ena, a odnosi sa me- su bile obrazovane da bi se mogle odmah aktivira- dijima su bili centralizovani i i{li su preko glasno- ti u slu~aju kriti~nih incidenata u vezi sa povreda- govornika OEBS-KVM. ma ljudskih prava. One su bile snabdevene video i U danima koji su prethodili povla~enju OEBS- drugim materijalom i u njih su bili uklju~eni ~lano- -KVM, 20. marta, Odeljenje za ljudska prava je povi obu~eni tehnikama istrage i vo|enja intervjua. krenulo stroge procedure rukovanja, evakuacije i Ove ekipe su kasnije bile kori{}ene prilikom istrage uni{tavanja informacije koja se odnosila na ljud- masovnih ubistava u Rogovu/Rogove i Rakovi- ska prava. Sve izjave svedoka i `rtava, sve àlbe, ni/Rakovine (u op{tini \akovica/Gjakova). dokumenti koji su se odnosili na istrage, sve kom- pjuterske diskete, hard-diskovi i svaki materijalni Obuka dokaz, bili su prikupljeni od strane pet vi{ih slu- Centar za obuku OEBS-KVM u Brezovici je po~eo sa `benika Odeljenja za ljudska prava, prema pod- radom novembra 1998; tamo su sprovo|eni ~e- ru~jima za koja je svako od njih bio odgovoran, i tvorodnevni programi obuke OEBS-KVM koji su bi- zatim evakuisani. Svaki dokument koji nije bio li obavezni za sve ~lanove misije. OEBS/ODIHR je evakuisan, bio je ili iscepan na sitne komadi}e ili radio zajedno sa OEBS-KVM, UNHCR, ICRC i UN- spaljen pre nego {to je OEBS-KVM napustila Koso- HCHR na organizovanju ~etvoro~asovne informa- vo. Svi podaci koji su se odnosili na ljudska prava tivne sesije posve}ene humanitarnim pitanjima i zatim su bili preuzeti od vi{ih slu`benika Odelje- problemima ljudskih prava koja su bila uklju~ena u nja, i direktor ih je strogo centralizovao neposred- program obuke. OEBS/ODIHR je tako|e pripremio no posle evakuacije. Odeljenje za ljudska prava terensku bro{uru za ~lanove OEBS-KVM, „Uput- OEBS-KVM i njegovi arhivi su zatim preba~eni u stva za rad na zadacima u kojima je prioritetna hu- OEBS/ODIHR u Var{avu, na ~uvanje i analizu. mana dimenzija“. Uputstva su sadràvala kratak pregled metoda pomo}u kojih moè da se zapazi Prioritetni zadaci mogu}e kr{enje ljudskih prava na Kosovu i izvesti Iako je bilo veoma te{ko u uslovima oruànog su- o njima. UNHCR, UNHCHR, ICRC, ICTY i IOM su do- koba planirati bilo kakvu dugoro~nu strategiju po stavljali neophodnu informaciju za pripremu bro- pitanjima ljudskih prava, Odeljenje za ljudska pra- {ure koja je bila podeljena svim ~lanovima OEBS- va je identifikovalo osnovne zadatke i prioritete. -KVM za vreme boravka u centru za obuku.18 Neposredni prioriteti su uklju~ivali posmatranje i OEBS/ODIHR je predloìo plan za nastavak snimanje/dokumentovanje pona{anja vojske, po- obuke ~lanova OEBS-KVM po pitanju humane di- licije, istra`nih sudija, pra}enje optu`bi za kr{enje menzije rada, i plan je krajem novembra prihvati- ljudskih prava (ovo je postalo najva`niji zadatak la OEBS-KVM. Primena predloga o permanentnoj otkako je ICTY bio spre~en da u|e na Kosovo) i in- obuci je po~ela decembra, kada su OEBS/ODIHR i tervencije u pojedina~nim slu~ajevima kod srpskih UNHCHR poslali savetnike u OEBS-KVM, ~iji je za- i jugoslovenskih snaga bezbednosti, kao i kod datak bio da pripreme seriju programa obuke.

12 Fond za humanitarno pravo I deo: OEBS-KVM i za{tita ljudskih prava na Kosovu

Stru~njak UNHCHR za obuku i pripremu operacija je prekid vatre po{tovan u kratkim razdobljima ne na terenu pomagao je u pripremi informativne se- menja stanje oruànog sukoba. U pravnoj defini- sije o problemima ljudskih prava, i dostavio OEBS- ciji toga {ta je oruàni sukob, pa prema tome po- KVM vi{e od 20 modela za obuku, od kojih su ne- kre}e primenu me|unarodnog humanitarnog ki bili kasnije prilago|eni specifi~nim potrebama prava, Apelaciono ve}e ICTY odre|uje: „Me|una- OEBS-KVM, pre nego {to je misija zavr{ena.19 Dva rodno humanitarno pravo se primenjuje od po- ~lana me|unarodnog personala (jedan potpo- ~etka… oruànog sukoba i produàva se… dok se mognut od strane Saveta Evrope), sa iskustvom u ne postigne mirno re{enje. Sve do tog trenutka, obuci po pitanjima ljudskih prava, bila su odgo- me|unarodno humanitarno pravo produàva da vorna za permanentnu obuku ~lanova OEBS- se primenjuje… na celokupnoj teritoriji koja je KVM. Permanentna obuka je sprovo|ena kako u pod kontrolom strane u sukobu, bilo da se na toj razli~itim Regionalnim centrima, tako i u Koordi- teritoriji trenutno vode borbe ili ne“.25 nacionim centrima.20 Sukob na Kosovu odgovara uslovima opisanim Materija obuke je bila specifi~na i prilago|ena u Dopunskom protokolu II, kao i kriterijumima da pove}a sposobnost verifikatora da nadgleda, Op{teg ~lana 3, za direktnu primenu kako Op{teg izve{tava i proverava posledice kr{enja ljudskih ~lana 3, tako i Dopunskog protokola II. U optu`ni- prava (prava okrivljenog, standarde pona{anja ci protiv Milo{evi}a, ICTY navodi da „je u svakom policije, pra}enje su|enja, prava manjina, pristup periodu relevantnom za ovaj dokument, na Koso- osobito ranjivim grupama i tako dalje).21 vu postojalo stanje oruànog sukoba i u SRJ“.26

Uslovi u kojima su obavljane operacije Uslovi na terenu na Kosovu na terenu Odeljenja za ljudska Uslovi na terenu su odraàvali stanje oruànog su- prava OEBS-KVM koba. Kosovo je za vreme dok je tamo bila prisut- Stanje oruànog sukoba – pravna definicija na OEBS-KVM bilo mesto gde se vodio rat, iako povremeno ograni~enih razmera. Me|utim, sna- U periodu koji pokriva ovaj izve{taj, sukob na Koso- ge VJ su bile razme{tene po celoj pokrajini, sa ten- vu se moè svrstati u kategoriju unutra{njih oruà- kovima i te{kom ratnom opremom. Bezbednosne nih sukoba.22 U tom slu~aju se mogu primeniti ka- snage Srbije i SRJ su ograni~avale kretanje civila i ko odredbe me|unarodnog zakonodavstva iz obla- povremeno je izbijala borba protiv snaga U^K. Ve- sti ljudskih prava, tako i me|unarodno humanitar- }ina àlbi koje je primila OEBS-KVM odnosila se no pravo. Primena humanitarnog prava je omogu- na: vansudska ubistva i egzekucije, arbitrarna ubi- }ena Op{tim ~lanom 3 @enevske konvencije23 i Do- janja, nestanak lica i otmice; zato~enja bez prava punskim protokolom II @enevskoj konvenciji koji se op{tenja; zloupotrebe izvr{ene od strane policije i odnosi na unutra{nje sukobe. Pod ~lanom 1(1), bezbednosnih snaga; nediskriminatorne i nepro- Protokol se primenjuje na oruàne sukobe koji se porcionalne napade protiv civilnog stanovni{tva, de{avaju na teritoriji ugovorne strane, a izme|u uni{tavanje civilne imovine, plja~kanje, ilegalne njenih oruànih snaga i oruànih snaga koje traè deloàcije; i na kraju na ograni~avanje slobode otcepljenje, ili drugih organizovanih naoruànih kretanja kosovskim Albancima. Mada je OEBS- grupa koje, pod odgovornom komandom, imaju KVM proveravala kr{enja ljudskih prava, njene kontrolu nad delom njenih teritorija koja im omo- mogu}nosti da izve{tava i interveni{e bile su ogra- gu}ava da sprovode trajne i udruène vojne opera- ni~ene, najpre usled nedostatka personala, a kacije i da primenjuju ovaj Protokol. Odredbe obave- snije i zbog eskalacije vojnih aktivnosti.27 zuju obe strane, kako U^K tako i SRJ i srpske vlasti. Osnovna du`nost OEBS-KVM je bila da verifi- Mogu}nosti OEBS-KVM u ispunjavanju zadataka. kuje koliko sve strane u sukobu po{tuju Rezoluci- Spoljni faktori koji su uticali na rad Odeljenja za ju 1199 Saveta bezbednost UN.24 Iako Rezolucija ljudska prava uklju~uju ograni~enost dostupa do zahteva prekid vatre na Kosovu, OEBS-KVM je za- zvani~nih osoba, sudova, bolnica i drugih javnih beleìla brojna kr{enja prekida vatre. înjenica da slu`bi, kao i ograni~enu slobodu kretanja. Iskustva

13 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo sa vlastima Srbije i SRJ su bila razli~ita, a saradnja kontrolnim punktovima ~esto zaustavljala auto- je u izvesnom stepenu zavisila od li~nosti, a pone- buse i zastra{ivala putnike albanske narodnosti, kad od nacionalne pripadnosti osoblja OEBS-KVM. tukla ih ili ih hapsila. U autobusima koje je nadgle- Isto je bilo ta~no i za saradnju sa U^K, koja je ogra- dalo Odeljenje za ljudska prava mogla se primeti- ni~avala pristup teritorijama koje je kontrolisala, ti promena atmosfere.33 nije omogu}avala nadgledanje njenih „su|enja“ i Slu`benici Odeljenja su izvestili da su sudije, ograni~avala pristup zato~enim osobama.28 koje bi ina~e osudile osumnji~ene za terorizam na OEBS-KVM nije imala punu saradnju sudskih vrlo sumnjivim pravnim osnovama, oklevale da to vlasti. Na primer, u Okru`nom sudu u Pri{tini, jav- u~ine u prisustvu OEBS-KVM i drugih organizaci- ni tuìlac i predsednik suda su odbili da se sretnu ja. Porodice uhap{enih su tvrdile da je smanjeno sa slu`benicima zaduènim za ljudska prava. Te- premla}ivanje u zatvorima, otkako je OEBS-KVM {ko je bilo da se dobiju datumi kada su zakazana po~ela da nadgleda su|enja. Pove}an broj slu`be- su|enja, a OEBS-KVM je ~esto bila dezinformisa- nika OEBS-KVM zaduènih za ljudska prava je na oko vremena odràvanja su|enja. U jednom omogu}io brojnije prisustvo na ovim su|enjima. slu~aju, slu`beniku Odeljenja za ljudska prava je Uticaj svakodnevnih intervencija u policijskim bilo dozvoljeno da u|e u sudnicu tek po{to je in- stanicama je tako|e bio o~igledan. Ljudi koji su se tervenisao vi{i slu`benik Odeljenja.29 Name{tenici pla{ili da se odazovu na poziv na „informativni raz- suda su pokazivali veliki stepen nepoverenja pre- govor“ (vidi 10. poglavlje) ili su se uop{te pla{ili da ma OEBS-KVM i optuìvali su OEBS-KVM da je stupe u kontakt sa policijom, ~esto su traìli od spremna da veruje „albanskoj propagandi“.30 OEBS-KVM da im pomogne ili da ih prati u policij- OEBS-KVM je ~esto nailazila na prepreke kada je sku stanicu. Puko prisustvo OEBS-KVM pobolj{ava- u pitanju bio dostup pri{tinskoj bolnici. Ovo je bilo lo je poloàj ljudskih prava na Kosovu, mada se i posebno nagla{eno kada su verifikatori poku{avali ovo pobolj{anje mora posmatrati u svetlosti uop{te da provere mesto i uslove u kojima su se nalazili ra- zastra{uju}ih uslova za ljudska prava u bilo kom njenici koji su bili osumnji~eni za u~estvovanje u te- oruànom sukobu. Neke od posledica prisustva rorizmu. OEBS-KVM ~esto nije mogla da stupi u OEBS-KVM se mogu izmeriti i na opipljiv na~in. Na kontakt sa medicinskim osobljem, kako bi proveri- primer, kada je OEBS-KVM otvorila terensku kancela navode o medicinskoj diskriminaciji kosovskih Al- lariju u malom selu Slapuàne/Slapuzhan (Suva Re- banaca. Dostup mrtva~nici, u cilju proveravanja ka/Suhareke), za nekoliko dana vi{e stotina seljana identiteta i stanja tela, bivao je rutinski odbijan. U se vratilo u svoje domove. Oni su ina~e bili suvi{e vi{e prilika, dostup je bio odobren tek po{to je na- zastra{eni da bi ìveli u selu, ali im je ve} samo pri- ~elnik Misije intervenisao kod vlasti u Beogradu.31 sustvo OEBS-KVM povratilo poverenje. Sloboda kretanja je predstavljala problem za Tokom vremena, napori su urodili ve}im pove- sve vreme prisustva OEBS-KVM na Kosovu. I U^K i renjem kosovskih Albanaca prema OEBS-KVM. srpske vlasti su postavljale kontrolne punktove. Srpski civili i neki zvani~nici su tako|e razvili ve}i Ponekad je OEBS-KVM bez ikakvog legitimnog raz- stepen poverenja, kao posledicu nastojanja Ode- loga bio zabranjen prolaz kroz ove punktove.32 ljenja za ljudska prava da radi nepristrasno, i usled iskrene zainteresovanosti za re{avanje àlbi mno- Uticaj i posledice rada gih srpskih civila.34 Odeljenja za ljudska prava Posledice nedostatka doma}ih Uprkos faktora koji su ograni~avali mogu}nosti mehanizama za{tite ljudskih prava Odeljenja za ljudska prava da optimalno izvr{ava svoje zadatke, posledice obavljenog posla su bile Iako je Savezna Republika Jugoslavija u~estvovala zna~ajne. OEBS-KVM je doprinela op{tem smanje- u dono{enju glavnih me|unarodnih instrumenata nju zastra{enosti stanovni{tva Kosova. Na primer, za za{titu ljudskih prava,35 nisu postojali doma}i prisustvo verifikatora u me|ugradskim autobusi- efikasni mehanizmi te za{tite u vreme dok je ma je imalo za posledicu smanjenje broja slu~aje- OEBS-KVM bila na Kosovu. Sveprisutno nepovere- va zloupotreba sile od strane policije, koja je na nje u srpsku policiju i sudski sistem ograni~avalo

14 Fond za humanitarno pravo I deo: OEBS-KVM i za{tita ljudskih prava na Kosovu je sredstva da se efikasno pri|e problemu kr{enja ce SRJ (Radu{a), kao i izme|u Skoplja i Tetova (Bo- ljudskih prava. jane). Krajem aprila, kako su hiljade izbeglica na- Kada je Odeljenje za ljudska prava OEBS-KVM valjivale u zemlju, rastao je pritisak da se podignu otvorilo svoju prvu „isturenu kancelariju“ u Pri{ti- dodatni logori u podru~ju sa albanofonskom ve}i- ni, 27. decembra 1998, po~etna reakcija kosov- nom kod Gostivara i Tetova. Izme|u Tetova i gra- skih Albanaca i srpske zajednice je bila iznad svih ni~nog prelaza Jazince, postavljen je logor Nepro- o~ekivanja. OEBS-KVM je u stvari funkcionisala steno, a najve}i logor, za 50.000 ljudi, bio je izgra- kao mehanizam za re{avanje àlbi po pitanjima |en po~etkom maja blizu Gostivara, êgrane. Ve- ljudskih prava. Izme|u 27. decembra 1998. i eva- }i deo izbeglica u Makedoniji je, ipak, bio prihva- kuacije, 20. marta 1999, Odeljenje za ljudska pra- }en kod albanskih porodica u podru~jima Skoplja, va je primilo vi{e od 800 àlbi i primedbi na povre- Tetova, Gostivara i Struge. de ljudskih prava i humanitarnog prava. Odeljenje za ljudska prava OEBS-KVM je osno- valo svoju kancelariju u Skoplju, odakle je uspo- Operacije Odeljenja za ljudska prava stavljalo kontakt sa izbeglicama u logorima u tom na terenu u Makedoniji i Albaniji podru~ju. Druga terenska kancelarija, koja je pokrivala Tetovo i Gostivar, bila je osnovana kako bi Nadgledanje situacije na Kosovu pokrivala hiljade izbeglica koje su bile prihva}ene posle evakuacije kod porodica u tim regionima. Slu`benici OEBS zaduèni za ljudska prava koordinisali su intervju- OEBS-KVM se sa Kosova povukla 20. marta 1999, isanje uz pomo} mesnih NGO kao {to je El Hilal i nakon odluke Predsedavaju}eg OEBS, norve{kog Dru{tvo majke Tereze, koje su pomagale porodi- ministra spoljnih poslova Knuta Volebeka. Od ta- cama koje su primile izbeglice. Sredinom aprila, da, Odeljenje za ljudska prava je nastavilo da radi ekipe za pitanja ljudskih prava OEBS su radile po- i da nadgleda stanje ljudskih prava na Kosovu. De- laze}i iz tri baze u Makedoniji: Ohrid, Skoplje i Go- latnosti OEBS-KVM vezane za ljudska prava ~inile stivar, tako da su pokrivale sve op{tine na ~ijim su su samo deo mandata OEBS-KVM koji je nasta- se teritorijama nalazile izbeglice. vljen i posle evakuacije. Slu`benici zaduèni za pitanja ljudskih prava su sakupljali informaciju o si- Albanija. Uskoro posle eskalacije doga|aja na Ko- tuaciji na Kosovu od izbeglica koje su ~esto bile `r- sovu, krajem marta 1999, veliki broj izbeglica je po- tve ili o~evici te{kih povreda ljudskih prava i hu- ~eo da stiè preko granice u Albaniju. Albanska vla- manitarnog prava, pre ili za vreme bekstva ili pro- da je procenila da je samo po~etkom aprila granicu terivanja u Albaniju ili Makedoniju. pre{lo 135.000 lica.36 Kao odgovor na tu situaciju, Obavljeno je ukupno 1111 intervjua sa izbegli- Stalni savet OEBS je 1. aprila ovlastio OEBS-KVM da cama u Albaniji, i 1653 u Makedoniji. „pomogne pri ublaàvanju humanitarne katastrofe u Albaniji“. Posle ove odluke, stvorena je jedinica sa Operacija na terenu Odeljenja za ljudska prava – posebnim zadatkom, od 75 ljudi. OEBS-KVM Refu- Makedonija. Kada je Odeljenje za ljudska prava gee Task Force (Grupa za izbeglice) (Albanija) ili RTF, zapo~elo da intervjui{e izbeglice krajem marta, stacionirana od 2. aprila u Tirani, radila je u tesnoj OEBS-KVM je bila bazirana u Ohridu. Kada je za- saradnji sa predstavnicima OEBS u Albaniji kako bi po~eta operacija, bilo je nemogu}e predvideti ko- pomogla u humanitarnoj krizi. Tri dana kasnije, RTF na~ni broj izbeglica koji }e pre}i u Makedoniju i je razmestila svoje ekipe u svih 12 prefektura Alba- Albaniju u toku slede}a dva i po meseca. Prve eki- nije. RTF je delovala kao grupa ~iji je cilj bio da po- pe su intervjuisale izbeglice u Tetovu, Gostivaru i stigne {to brè rezultate u kriznoj situaciji. RTF je na grani~nom prelazu Blace (SRJ: \eneral Janko- nastavila mandat po pitanjima ljudskih prava koji je vi}) i Jazince (SRJ: Globo~ica), ~esto samo nekoli- imala OEBS-KVM, tako {to je prikupljala informaci- ko ~asova posle njihovog dolaska. ju i nadgledala stanje ljudskih prava na Kosovu, i to Kao odgovor na masovni dolazak izbeglica, putem intervjua sa izbeglicama.37 podignuti su logori blizu granice u selu Blace, na înjenica da je RTF predstavljala operaciju putu za Skoplje (Stenkovac, Brazda) i blizu grani- usmerenu na {iri humanitarni odgovor nego {to je

15 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo to bila operacija u Makedoniji, zna~i da osoblje ni- se}eno. Me|u izbeglicama i predstavnicima lokal- je bilo isklju~ivo posve}eno pitanjima ljudskih pra- nih vlasti, OEBS-KVM je stvorila ugled nekoga ko va. Op{ta situacija u Albaniji je bila neuporedivo intervjue sprovodi na profesionalan na~in i u uslo- sloènija i beznade`nija nego u Makedoniji, tako vima pune tajnosti podataka. Me|unarodni part- da je prikupljanje informacija o ljudskim pravima neri su ~esto kontaktirali ekipe OEBS-KVM kad i kr{enjima humanitarnog prava tu predstavljalo god bi identifikovali potencijalnog o~evica. Kada poseban izazov. Ipak, aktivnosti na pra}enju pro- je OEBS ponovo u{la na Kosovo u junu, bilo je jo{ blema ljudskih prava, sprovo|ene u Albaniji i Ma- uvek izbeglica koje su traìle da daju izjave o svo- kedoniji, bile su u potpunosti koordinisane i vo|e- jim iskustvima. ne prema istim operativnim protokolima i istom Op{ti stav je bio da se ne uzimaju intervjui sa metodologijom. malom decom i izbeglicama koje su bile vidno traumatizovane. Odeljenje za ljudska prava je bilo Prikupljanje informacije svesno ograni~enih i razli~itih iskustava koja su imali njegovi slu`benici. Po pitanjima seksualnog Informacija o stanju ljudskih prava na Kosovu je bi- nasilja bilo je nekoliko slu`benika koji su imali vela prikupljana na dva na~ina. Jedan metod je bilo }e iskustvo u intervjuisanju `rtava silovanja iz Bo- podizanje {atora OEBS u logorima u Makedoniji, sne i Ruande. Gde god je to bilo mogu}e, samo kako bi se obezbedila diskrecija prilikom obavlja- ovo osoblje je govorilo sa `rtvama silovanja i sek- nja intervjua. U Albaniji, me|utim, nije bilo mogu- sualne agresivnosti.39 }e da se podignu {atori, budu}i da je broj logora OEBS-KVM je uìvala poverenje kosovskih Al- {irom zemlje bio veoma veliki. Stoga su kao mobil- banaca pre svoje evakuacije sa Kosova, i ovo pone kancelarije kori{}ena vozila OEBS-KVM. verenje je nastavljeno u logorima. Izbeglice su ~e- Drugi na~in prikupljanja intervjua je bio aktiv- sto govorile ~lanovima ekipa da ih prisustvo vozi- niji. Neke ekipe su uspostavile veze sa mesnim la sa jasnim oznakama OEBS-KVM uverava u to da NGO, prevodiocima, biv{im name{tenicima OEBS- njihova obe}anja nisu zaboravljena i da }e se izbe- -KVM, u~iteljima, imamima i drugima, koji su mo- glicama pomo}i. Prilikom prikupljanja informacija gli da odvedu ekipe do izbeglica koje su bile pri- u Albaniji i Makedoniji, ose}ao se ovaj izuzetan i mljene kod porodica izvan izbegli~kih logora. Za otvoren odnos. vreme izbegli~ke krize u Makedoniji, oko 170.000 Kao {to je to bilo ra|eno dok je misija bila ras- izbeglica je sme{teno po ku}ama. Ekipe OEBS- pore|ena na Kosovu (vidi gore), i za vreme priku- -KVM su u velikom broju intervjuisale izbeglice u pljanja informacija u Albaniji i Makedoniji nakon privatnom sme{taju.38 njene evakuacije, Odeljenje OEBS-KVM za pitanja U Makedoniji, mesni „saveti za pomo}“ su re- ljudskih prava je primenjivalo stroge bezbednosne gistrovali dolazak porodica kosovskih Albanaca i i konfidencijalne mere. Na kraju svakog intervjua sa organizovali lokalnu distribuciju humanitarne po- izbeglicom, intervjuisana osoba je pitana da li bi mo}i. Slu`benici OEBS-KVM, zaduèni za ljudska dozvolila da se informacija iz intervjua preda ICTY. prava, dolazili su u dodir sa izbeglicama na razli- U svim slu~ajevima intervjuisane osobe su pristale, ~ite na~ine: li~no pose}uju}i lokalne kancelarije a ~esto i insistirale da informacija koju su pruìle saveta za pomo} (kojima su rukovodili mesni al- do|e u ruke odgovaraju}e sudske instance. Stan- banofonski gra|ani Makedonije, kojima su ~esto dardizovani formulari su kori{}eni kako u Makedo- pomagale izbeglice sa Kosova), putem li~nih kon- niji tako i u Albaniji. Rukovodioci ekipa su svakog takata sa mesnim vlastima (posebno sa op{tin- dana skupljali ispunjene formulare. Nikakve kopije skim vlastima i koordinatorima humanitarne po- nisu ostavljane na terenu, niti su ih kod sebe dràli mo}i), preko oglasa u lokalnoj {tampi i na radiju, ~lanovi ekipa. Svi popunjeni formulari su ~uvani u preko kontakata sa lokalnim novinarima, lokalnim terenskim operativnim {tabovima u Tirani i Skoplju. bolnicama i ambulantama i tako dalje. Popunjeni formulari su bili numerisani, stavljeni u Tokom vi{e od dva meseca rada na prikupljanju mape i ~uvani u zaklju~anim prostorijama u koje je intervjua, skoro svako selo koje je primilo izbegli- pristup bio ograni~en. Ni u jednom trenutku, Ode- ce, kako u Albaniji, tako i u Makedoniji, bilo je po- ljenje za ljudska prava nije pravilo izve{taje u koji-

16 Fond za humanitarno pravo I deo: OEBS-KVM i za{tita ljudskih prava na Kosovu ma bi se pojavljivala imena `rtava ili svedoka. Ode- ogromne koli~ine informacija koju je prikupilo ljenje je op{tu informaciju koju su dostavljali njego- Odeljenje za ljudska prava OEBS-KVM. vi slu`benici ustupalo slu`benicima UNHCHR koji su radili u Skoplju, koji su pristali da podatke koriste na konfidencijalan na~in. Odeljenje za ljudska pra- 1 Zavr{ni akt Konferencije o bezbednosti i saradnji u Evropi (Hel- sinki Final Act), 1. avgust 1975. va je imalo stroga uputstva za rad sa {tampom, i 2 Charter of Paris for a New Europe – CSCE Summit, 21 Novem- ograni~avalo je dostup prikupljenoj informaciji na ber 1990. osobe „koje je trebalo da znaju“. Ova uputstva 3 Vidi tako|e 10. poglavlje. 4 ostaju na snazi. Ustav Jugoslavije tako|e garantuje da }e vlada po{tovati me|u- narodne zakone. ^lan 10 kaè: „Savezna Republika Jugoslavija }e Svi formulari intervjua su zatim bili centralizo- priznati i garantovati prava i slobode ~oveka i gra|anina koje pri- vani, ozna~eni i katalogizovani u Skoplju. Baza znaju me|unarodni zakoni.“ ^lan 16 dodaje: „Savezna Republika podataka je bila koncipirana i kori{}ena da se Jugoslavija }e dobrovoljno ispuniti sve zahteve sadràne u me|u- narodnim ugovorima u kojima se pojavljuje kao ugovorna strana. ozna~i i katalogizuje ogromna koli~ina prikuplje- Me|unarodni ugovori koji su bili ratifikovani i javno ogla{eni u ne informacije. skladu sa ovim Ustavom i op{te prihva}ena pravila me|unarodnog prava bi}e sastavni deo unutra{njeg pravnog poretka.“ 5 OSCE, The Secretariat, Press Release, „Permanent Council Esta- ûvanje i analiza dosijea OEBS-KVM blishes OSCE Transitional Task Force for Kosovo, Replacing Ko- o pitanjima ljudskih prava sovo Verification Mission“, N°. 40/99, Vienna, 9 June 1999. 6 OSCE, Permanent Council, 233rd Plenary Meeting , PC Journal ûvanje integriteta i poverljivosti informacija koje N°. 223, Agenda Item 1, Decision N°. 296/Corrected Version, je prikupilo Odeljenje OEBS-KVM za pitanja ljud- PC.DEC/296/CORR., 8 June 1999. 7 PC/DEC 305/99, 1 July 1999. skih prava nastavlja da bude od najve}e va`nosti 8 OSCE/ODIHR, „Report on the Human Rights Tasks of the OSCE- za OEBS. KVM – The First 60 Days of the Mission (16 October-15 Decem- Kako se nastavljala kampanja NATO bombar- ber 1998)“, Warsaw, 7 January 1999 (interni dokument). 9 dovanja protiv SRJ, sve se vi{e postavljalo pitanje OSCE/ODIHR, „Report on the Human Rights Tasks of the OSCE- KVM – The First 60 Days of the Mission (16 October-15 Decem- pronalaènja mesta gde bi bilo trajno skladi{te za ber 1998)“, Warsaw, 7 January 1999 (interni dokument). ~uvanje prikupljene informacije. Odeljenje OEBS- 10 OSCE-KVM, Human Rights Division (HQ), „Daily Report 29. Dec. -KVM za ljudska prava se posavetovalo sa direkto- 1998“ (interni dokument). 11 OSCE-KVM, Human Rights Division (HQ), „Weekly Report 11-18 rom OEBS/ODIHR i zatraìlo pomo} u ~uvanju ma- Dec. 1998“ i „Weekly Report 19-27 Dec. 1998“ (interni doku- terijala i njegovoj pripremi za analiti~ki izve{taj o ment). zaklju~cima do kojih je do{lo Odeljenje.40 12 OSCE-KVM, Human Rights Division (HQ), „Weekly Report 19-27 Dec. 1998“ (interni dokument). OEBS/ODIHR je odobrio zahtev tako da su dosijei 13 U Prizrenu, kontaktna kancelarija je bila sme{tena u zgradi RC. OEBS-KVM koji su svojevremeno bili evakuisani sa 14 OSCE-KVM, Human Rights Division (HQ), „Weekly Report 19-27 Kosova, bili preba~eni u kancelarije OEBS/ODIHR u Dec. 1998“ Kasnije, kancelarija je bila preba~ena u podru~je Var{avi. Informacija prikupljena od izbeglica u Al- odgovornosti najpre RC5, a zatim CC u Pri{tini. 15 OSCE-KVM, Human Rights Division (HQ), „Weekly Report 27 baniji i Makedoniji je tako|e preneta u Var{avu, Feb.-6 Mar. 1999“ (interni dokument). na kraju bombardovanja.41 16 U slu~aju Prizrena, nedeljni izve{taj je trebalo da bude proveren Ekipa analiti~ara podataka sa Kosova je od od strane na~elnika RC pre nego {to je predavan Odeljenju za ljudska prava. strane OEBS/ODIHR osnovana po~etkom juna 17 OSCE-KVM, Human Rights Division (HQ), Special Report, „Mas- 1999. U njoj su bila dva analiti~ara i zamenik di- sacre of Civilians in Racak“, 17 January 1999 (interni doku- rektora Odeljenja OEBS-KVM za ljudska prava. Za ment). Vidi tako|e ovaj izve{taj, odeljak o op{tini [timlje. 18 OSCE/ODIHR, „Report on the Human Rights Tasks of the OSCE- vreme slede}a dva meseca, ekipa je pove}ana na KVM – The First 60 Days of the Mission (16 October-15 Decem- 12 ~lanova koji su bili biv{i slu`benici OEBS-KVM ber 1998)“, Warsaw, 7 January 1999 (interni dokument). zaduèni za pitanja ljudskih prava i nezavisni 19 OSCE/ODIHR, „Report on the Human Rights Tasks of the OSCE- stru~njaci za ljudska prava. Vi{i savetnik za pitanja KVM – The First 60 Days of the Mission (16 October-15 Decem- ber 1998)“, Warsaw, 7 January 1999 (interni dokument). ljudskih prava ekipe OEBS/ODIHR i direktor Ode- 20 OSCE-KVM, Human Rights Division (HQ), „Weekly Report 18-23 ljenja OEBS-KVM za ljudska prava, sada ~lan Jan. 1999“ (interni dokument). OEBS-MiK, bio je savetnik ekipe. Ovaj izve{taj koji 21 OSCE-KVM, Human Rights Division (HQ), „Weekly Report 24-30 Jan. 1999“ (interni dokument). je pripremljen u Mokotovu u Var{avi, u vremenu 22 Od trenutka intervencije NATO, to je istovremeno bio i me|u- izme|u juna i oktobra 1999, predstavlja analizu narodni oruàni sukob.

17 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

23 ICRC komentari Op{teg ~lana 3 @enevske konvencije iz 1949. 30 OSCE-KVM, Human Rights Division (RC5), Meeting Report, godine podse}a na odre|ene kriterijume za primenu Op{teg „Meeting at the Distric Court of Pristina on 3/3/99 9-11 hrs“ ~lana 3 u sukobima neme|unarodnog karaktera, uklju~uju}i: (interni dokument). „Da strana koja se nalazi u stanju pobune protiv vlade de jure 31 OSCE-KVM, Human Rights Division (RC5), „Daily Sitrep 7/3/99“ poseduje vojnu silu, neki organ odgovoran za njeno delovanje, (interni dokument). da deluje u okviru odre|ene teritorije i da poseduje sredstva da 32 OSCE-KVM, Human Rights Division (RC5), „Weekly Report 6-12 bi po{tovala i obezbedila po{tovanje Konvencije“. Mar. 1999“ (interni dokument). 24 OSCE, „Agreement on the OSCE Kosovo Verification Mission“, 33 OSCE-KVM, Human Rights Division, Human Rights Officer. Belgrade, 16 October 1998. 34 Vidi 9. poglavlje. 25 Slu~aj Tadi}, Decision on the Defence Motion for Interlocutory 35 Vidi Dodatak ovom izve{taju. Appeal on Jurisdiction, 2 October 1995, IT-94-1-AR72. 36 OSCE-KVM, RTF Albania, „Progress Report – SCE-KVM Refugee 26 ICTY, „Indictment of Milosevic & Others (‘Kosovo’)“, IT-99-37, Task Force (Albania)“, 10 May 1999 (interni dokument). 24 May 1999, para 8.1. Za detaljniju analizu ~injenice postoja- 37 OSCE-KVM, RTF Albania, „Progress Report – SCE-KVM Refugee nja oru`anog sukoba na Kosovu vidi: No Peace Without Justi- Task Force (Albania)“, 10 May 1999 (interni dokument). ce, „Report on Serious Violations of International Humanita- 38 Po{to u tom podru~ju nije bilo izbegli~kih logora, ekipa u Ohri- rian Law in Kosovo in 1998“, February 1999. du je bila ograni~ena na intervjue sa izbeglicama koje su bile 27 OSCE/ODIHR, „Report on the Human Rights Tasks of the OSCE- primljene u porodice. KVM – The First 60 Days of the Mission (16 October-15 Decem- 39 Vidi 9 poglavlje. ber 1998)“, Warsaw, 7 January 1999 (interni dokument). 40 OSCE-KVM/TFK, Human Rights Division (HQ), Memorandum 28 OSCE-KVM, Human Rights Division (HQ), Meeting Report, „Re- from Director Sandra Mitchell to Ambasador Gérard Stoud- cord of Meeting on 18 Feb. 1999 with the Zone Commander mann, Director of the OSCE/ODIHR, 18 June 1999. and the Military Police Chief of the UCK in Llapashtica (Poduje- 41 Odeljenje OEBS-KVM za ljudska prava i OEBS/ODIHR su zahval- vo) Regarding Detention Visits“ (interni dokument). Meeting ni ministarstvu spoljnih poslova Poljske za pomo} u prebaciva- Report Podujevo (bez datuma). Za vi{e detalja vidi 9. poglavlje nju dosijea o ljudskim pravima i izjava izbeglica, kao i na do- ovog izve{taja. OEBS-KVM je najzad dobila pristup grupi zatvo- datnoj pomo}i u obezbe|ivanju materijala u Var{avi. renika u Gornjoj Lapa{tici/Llapashtica. 29 OSCE-KVM, Human Rights Division (RC5), „Daily Sitrep 5/3/99“ (interni dokument).

18 II deo Vojni i bezbednosni kontekst Tre}e poglavlje VOJNI I BEZBEDNOSNI KONTEKST Jugoslovenske snage na Kosovu i Oslobodila~ka vojska Kosova

Slede}i deo izve{taja bi trebalo da pruì pregled larne trupe mogu biti „popunjene“ rezervistima, naoruànih snaga na Kosovu, kako jugosloven- uklju~uju}i specijaliste (na primer: ljudstvo koje je sko/srpskih, tako i abanskih (U^K). zavr{ilo protivvazdu{nu vojnu obuku, borbena in- Ovo poglavlje nema za cilj da pruì detaljnu i ènjerija, tehni~ari zaposleni u civilnom sektoru sa sveobuhvatnu analizu politi~ko-vojnog aspekta znanjima primenjivim u vojsci kao {to su stru~nja- unutra{njeg sukoba na Kosovu u periodu dok je ci za radare i komunikacije), iako proporcionalni postojala OEBS-KVM. Namera je da se analiza sta- odnos regularnih vojnika i rezervista ne bi trebalo nja u oblasti ljudskih prava stavi u kontekst tako da bude ispod 1:0,6. {to }e se predstaviti kakve su vojne/bezbednosne Razmere mobilizacije na Kosovu od marta snage u~estvovale u sukobu, {ta su o njihovim ak- 1999. ispraznile su civilni sektor. Na primer, ranije tivnostima zapazili i izvestili verifikatori OEBS- je u lokalnoj vladinoj administraciji u Gnjilanu/Gji- -KVM dok su bili na Kosovu do 20. marta 1999, i lan bilo 148 zaposlenih, dok je posle marta ostalo {ta se moè zaklju~iti o njihovim aktivnostima i ci- samo njih 52 koji nisu obukli uniformu i koji su ra- ljevima posle 20. marta.Ovaj deo izve{taja }e pre- dili kao obi~no.1 Me|utim, uprkos sveop{toj mo- ma tome poku{ati da objasni zapaànja izbeglica bilizaciji, VJ je jo{ uvek dobijala poja~anja koja su koje su bile intervjuisane od strane personala se sastojala od „dobrovoljaca“ i „naoruànih OEBS-KVM u Albaniji i Makedoniji. civila“.

Vojska Jugoslavije na Kosovu Uloga 52. korpusa (Pri{tina) bila je da {titi terito- rijalni integritet SRJ (posebno Kosovo), da {titi Srpske i crnogorske kopnene trupe su podeljene u osnovne instalacije i odr`ava otvorenim unutra- tri armije. Pedeset drugi korpus, stacioniran u Pri- {nje linije komunikacija. {tini/Prishtina, bio je pot~injen Tre}oj armiji, sa se- Prema Klark-Naumanovom sporazumu od 25. di{tem u Ni{u, na jugu Srbije, pod komandom ge- okotobra 1998,2 snaga 52. korpusa (uklju~uju}i i nerala Neboj{e Pavkovi}a. VJ je ukupno imala iz- 52. jedinicu vojne policije) trebalo je da bude me|u 85.000 i 114.000 ljudi, sa rezervom koja je 9.068 vojnika, mada je, kako je ve} re~eno, broj u brojala do 200.000 ljudi. Na Kosovu je po~etkom stvari bio znatno ve}i. Jugoslovenske vlasti su pri- 1999. bilo otprilike 15 do 16 hiljada, a krajem javile listu opreme VJ za vreme organizovanja aprila do 20 hiljada vojnika. Uz to je bilo jo{ sko- OEBS-KVM. Prema ovoj deklaraciji, VJ je imala 197 ro 30.000 policajaca i iregularnih trupa (paravoj- tenkova, 178 oklopnih transportera raznih vrsta3 nih jedinica i dobrovoljaca). i 358 komada artiljerijskog oru|a. Jugoslavija je VJ je podeljena na regularne trupe i „rezervu“. tako|e deklarisala da je 37 aviona MiG-21 bilo Dok je VJ imala sposobnost kretanja i bila zami- stacionirano na pri{tinskom aerodromu. Iako ovi {ljena za ukupnu odbranu Jugoslavije, rezervne brojevi nisu bili pouzdani, na Kosovu je bila i do- jedinice su odgovorne samo za svoje podru~je. datna oprema, kao {to je protivtenkovsko i protiv- [to se ti~e Kosova, rezervne jedinice su slate iz avionsko oru`je (AT-3 i SA-9), i ovo su pod uslo- gradova koji se nalaze blizu granice, kako bi se vima posebnog ugovora nadgledali vojni ata{ei pridru`ile onima koje su na Kosovu ve} bile. Regu- ambasada.

21 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

Osnovu 52. korpusa ~inile su slede}e jedinice: na za brzu reakciju“ koji su bili sme{teni u kasarnama, i koji su bili spremni da poja~aju snage grani- – 15. oklopna brigada, Pri{tina ~ara ili da interveni{u u slu~aju ve}ih grani~nih in- – 243. oklopna brigada, Uro{evac cidenata/upada. Minimalni personal na granici (vi- – 125. motorizovana brigada, Kosovska Mitrovica |eno iz jugoslovenske perspektive) bio je 10 vojni- – tenkovski bataljon u sastavu 125. motorizova- ka na jedan km granice. Zbog toga je za celokupne brigade, Pe} nu granicu, uklju~uju}i i deo sa Crnom Gorom, bi- – 549. motorizovana brigada, Prizren lo angaòvano 3000 ljudi, u bilo koje vreme. – 52. artiljerijska brigada, Gnjilane Uz patroliranje, VJ je organizovala zasede. Po- – 52. bataljon vojne policije, Pri{tina grani~ni pojas je u sebi imao ozna~ena minska polja sa antipersonalnim minama, koja je trebalo da U sastavu VJ na Kosovu je tako|e bio 83. puk avi- usmere upade prema pripremljenim zasedama. jacije, stacioniran na pri{tinskom aerodromu. Uz Unutar grani~nog podru~ja nije postojala ad- to, 354. pe{adijska brigada je bila stacionirana u ministrativna struktura. To zna~i da je trebalo da Kur{umliji, blizu granice Kosova sa uòm Srbijom. sva stalna boravi{ta i podr{ka budu obezbe|eni u kasarnama u \akovici, Gnjilanu, Orahovcu/Rraho- Rezeve VJ je trebalo prebaciti iz uè Srbije, iako je vec, Pe}i/Peja, Prizrenu i Uro{evcu/Ferizaj. to bilo suprotno normalnoj praksi u vezi sa rezer- Na dan 4. marta 1999, zakonom je bila pove- vistima, jer je broj srpskih mu{karaca u pokrajini }ana na 10 km {irina pojasa u kojem je vojska kon- bio veoma ograni~en. Tako su i paravojne jedinice trolisala granicu. Razlog koji su za to dale jugoslo- i dobrovoljci koji su dolazili izvan pokrajine bili do- venske vlasti bio je, da bi ova mera trebalo da brodo{li da popune praznine u srpskim vojnim spre~i infiltraciju teroristi~kih grupa. Novinska planovima. agencija Rojters je citirala jednog vladinog slu`benika koji je rekao da bi ovaj potez mogao da zna- Granica.4 Oko 261 km granice sa Makedonijom i ~i dovo|enje novih trupa na Kosovo. U tom tre- Albanijom je bio za{ti}en zonom bezbednosti {i- nutku OEBS-KVM je procenjivala da je tamo ve} rokom 5 km, u koju je svaki ulazak bio strogo kon- bilo najmanje 15 borbenih jedinica izvan kasarni – trolisan. Seljani koji su ìveli u zoni bili su slobod- pet puta vi{e nego {to je bilo dogovoreno spora- ni da se kre}u i napasaju svoju stoku, u okviru zumom Klark-Nauman od 25. oktobra.5 ograni~enja koja su definisale snage bezbednosti, a usled opasnosti od minskih polja i zaseda. Selja- Dobrovoljci/pla}enici. Dobrovolja~ke jedinice nisu ni su imali specijalne dozvole. uklju~ivale samo ljude iz Srbije i Crne Gore, nego i Granica koja se proteè planinskim terenom, iz brojnih drugih zemalja. Izbeglice su navodile da koji se penje sve do 2600 metara visine, bila je su se me|u njima nalazili ljudi koji su govorili ru- ozna~ena betonskim i kamenim grani~nim belezi- ski, ali da su se govorili i drugi jezici. U^K je tvrdi- ma od kojih su mnogi nedostajali. Nije bilo ograde la kako su u redovima srpskih snaga bili i pripad- ili neke druge fizi~ke prepreke. Postojale su 32 po- nici drugih nacija, uklju~uju}i Rumune, Bugare, grani~ne postaje i osmatra~ke kule. U kulama obi~- Nemce, Grke i Francuze.6 Dobrovoljci su bili ras- no nije bilo nikoga, po{to su ljudi sa albanske stra- pore|eni u jedinice (na primer „Ose“), i nisu samo ne granice imali obi~aj da ih uzimaju za metu prili- u~estvovali u borbama, nego su im davani i drugi kom ga|anja. Patrole SRJ su retko patrolirale du` zadaci, kao {to je prebacivanje municije, polaga- stvarne granice, jer je postojala mogu}nost da se nje mina, pravljenje maketa oklopnih vozila, kao i na njih puca. Nije bilo elektronskog nadgledanja ili borba, ako je to bilo potrebno. Dobrovoljac je bio drugih naprava koje bi obezbe|ivale granicu od pla}en 300-400 DM mese~no i radio je pod ko- upada. mandnim lancem VJ. Unutar pograni~nog podru~ja su bile 32 gra- Iako su se nalazile pod komandom VJ, ni~ne postaje ja~ine jednog voda i {est ~eta na dobrovoljne jedinice su ponekad ipak delovale na utvr|enim poloàjima. Patrola je mogla da broji svoju ruku. Grupa dobrovoljaca od oko 100 ljudi najmanje 10 ljudi. Uz to, postojala su tri „bataljo- je prema izve{tajima izmakla kontroli i premestila

22 Fond za humanitarno pravo II deo: Vojni i bezbednosni kontekst se u selo @egra/Zheger (Gnjilane), krajem marta Paravojne jedinice9 1999. Tu su napastvovali mesno stanovni{tvo. Dva Naoruàne ljude koji po svemu sude}i nisu bili vi{a vojna oficira su bila smenjena kada je ova je- pripadnici VJ ni policije, izbeglice su u intervjuima dinica uspela da postane problem ~ak i za lokalno definisale kao „pripadnike paravojnih jedinica“. srpsko stanovni{tvo. U poku{aju da vrati dobro- Struktura i zadaci ovih razli~itih grupa na Kosovu su voljce pod kontrolu, jedinica se raspala, {to je sa- verovatno bili dosta razli~iti. Ipak, razlika izme|u mo dovelo do pojave manjih „bandi“ koje su kre- „paravojne“ i dobrovolja~ke jedinice je samo u lan- nule u raznim pravcima, prouzrokuju}i probleme cu komandovanja – ovi poslednji su delovali pod brojnim drugim selima u regionu. Iako su vlasti politi~kom patronaòm ili u vezi sa obave{tajnim uspele da kazne neke ~lanove, drugi su ostali ne- slu`bama pod komandom Franka „Frenkija“ Sima- ka`njeni. VJ i policija su po~eli da nose obojene tovi}a (vidi niè: Ministarstvo unutra{njih poslova, trake oko rukava kako bi se razlikovali od ovih ot- Slu`ba dràvne bezbednosti). General Pavkovi}, ko- padni~kih jedinica (kako se moè zaklju~iti iz opi- mandant VJ na Kosovu, negirao je da je tamo bilo sa koje su davale izbeglice). „pripadnika paravojnih ili specijalnih dobrovolja~- kih jedinica (koje su delovale nezavisno)“.10 Oprema. Osnovnu opremu VJ na Kosovu je ~inili su: Te{ko je definisati i prepoznati paravojne jedi- Tenkovi T-55 i M-84 (T-55 je bio daleko najbroj- nice. U brojnim prilikama je dolazilo do konfuzije niji tip, a M-84 je bio uveden kasnije) kada je trebalo razlikovati mesne naoruàne civile M-8 (borbeno oklopno vozlo), M-60 (oklopni i organizovane paravojne jedinice koje su dolazile transporter), BRDM-2 (izvi|a~ko vozilo) i izvan Kosova. Glasina da „Arkanovi tigrovi“ dola- BOV M-86 (izvi|a~ko vozilo) ze u selo ~esto je bila dovoljna da podstakne se- 2S1 (122 mm) raketni baca~, D-30 (122 mm), ljane da ga napuste. Lokalne ili dobrovolja~ke je- M-1 (155 mm) i M-84 (152 mm) dinice su ~esto koristile ovaj mit – {to u izjavama M-63 (128 mm) i M-77 (128 mm) vi{ecevni ra- izbeglica moè da stvori izvesnu zabunu. Ipak, ketni lanseri, M-69 (82 mm), M-74/75 (120 opisi koje daju izbeglice su dosta konzistentni sa mm) minobaca~i poznatim na~inima obla~enja i drugim elementi- M-53/59 praga (oklopni kamion sa montira- ma na osnovu kojih se mogu identifikovati odre- nim dvocevnim topom od 30 mm) |ene paravojne formacije. Neki srpski pojedinci, kako je izve{tavano u Aktivnosti VJ. Pre prole}a 1998, vojska nije kori- me|unarodnim medijima, tvrde da su bili regru- {}ena u akcijama protiv U^K. Situacija se prome- tovani direktno u paravojne jedinice, posred- nila kada je VJ postala aktivna u potpori snaga Mi- stvom bliskog prijatelja ili ro|aka, a po nalogu nistarstva unutra{njih poslova (MUP). Nakon do- @eljka Ra`njatovi}a („Arkana“).11 Neki su tvrdili da laska OEBS-KVM oktobra 1998, VJ je najpre ogra- su bili pu{teni iz zatvora i oslobo|eni daljeg izdr- ni~ila svoje u~e{}e u operacijama protiv U^K, àvanja kazne, pod uslovom da se pridruè para- premda su snage VJ bile prisutne prilikom nekih vojnoj jedinici. Veruje se da je nekim jedinicama akcija policije. Sa izuzetkom pograni~nih regiona, bila davana lista ku}a koje mogu da oplja~kaju, i MUP je imao osnovnu ulogu u o~uvanju bezbed- da su te liste bile pripremljene pre vazdu{nih uda- nosti na Kosovu.7 ra NATO, a na osnovu informacije sakupljene na Ve`be VJ nisu bile ograni~ene ni na koje poseb- lokalnom nivou, na Kosovu. Tvrdilo se da su ele- no podru~je na Kosovu. Kako je bilo obja{njeno menti jedne jedinice na Kosovo stigli sredinom fe- OEBS-KVM: „Tereni za ve`bu koje koristimo varira- bruara kako bi pripremili logistiku potrebnu za ju i stvar su neprestanih promena. Tamo gde se transportovanje robe u uù Srbiju. koristi bojeva municija, postavljeni su znaci upo- Veruje se da su Arkanove jedinice radile upore- zorenja i straè.“8 Ovakav pristup je doveo do to- do sa onima „Frenkija“ Simatovi}a, i da su oni de- ga da je VJ zauzimala pozicije izvan kasarni – na- lili terene na kojima su operisali. Verovalo se da su ro~ito zapadno od Vu~itrna/Vushtrri – za vreme Arkanove jedinice izbegavale da po~nu operacije „zimske ve`be“, {to je vodilo u sukobe sa U^K. pre nego {to su po~ela bombardovanja. Veruje se

23 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo da je Arkan imao logor za obuku izme|u Leposa- vi}a/Leposaviq i Kosovske Mitrovice/Mitrovice, i Prepoznavanje i razlikovanje da su njegove snage operisale uglavnom oko Ko- po~inilaca: uniforme sovske Mitrovice, Pe}i, \akovice i Prizrena. U izjavama izbeglica ~esto se nalaze opisi uni- Neke izjave izbeglica govore o „Frenkijevci- formi koje su nosili po~inioci kr{enja ljudskih ma“,12 o ~emu govore i mnogi komentari intervjua prava. Pripadnici regularnih jedinica VJ se koje su {tampi davali pripadnici srpskih paravojnih mogu prepoznati po razlici izme|u njihovih jedinica. Ove paravojne jedinice, koje je regrutovao uniformi i uniformi rezervista, koji su, prema „Frenki“ Simatovi}, vi|ene su u dìpovima „krem“ opisima, nosili uniforme stare JNA (prethod- boje na koje je mogao pozadi biti montiran mitra- nice VJ), uz {ta se ponekad dodavalo da su te ljez od 20 mm. Operisale su kako u zelenim unifor- uniforme mirisale na naftalin. Tako|e su bile mama, tako i u ne~em {to je bilo opisano kao sve- vi|ene plave uniforme milicije, na ~ijim ozna- tlija uniforma „krem“ boje. Tako|e je bilo re~eno da kama se ponekad jasno isticao natpis PJP. su njihovi pripadnici nosili kaubojske {e{ire. Me|utim, i pripadnici SAJ su ponekad nosili êsto su dosta jasno opisane bile i „Jedinice zelene uniforme, a tako su bili obu~eni i broj- Delta Republike Srpske“,13 koje su vodile poreklo ni dobrovoljci i pripadnici paravojnih jedinica, od Ministarstva unutra{njih poslova Republike {to je moglo da dovede do pogre{ne procene Srpske. Izbeglice opisuju da su ove jedinice operi- da je VJ po~inila odre|ene stvari. Bele unifor- sale ju`no od Gnjilana po~etkom aprila i da su me „Belih orlova“ mogu biti zamenjene za u~estvovale u proterivanju kosovskih Albanaca iz „krem“ uniforme neke jedinice SAJ, lokalni brdskih sela severoisto~no od Pri{tine sredinom naoruàni civili mogu bili pobrkani sa ad hoc istog meseca. obu~enim pripadnicima neke paravojne jedinice (Arkanovi ljudi su uglavnom nosili crne Ministarstvo unutra{njih poslova (MUP) uniforme ili civilna odela). Ukratko: pogre{no bi bilo poku{avati razlikovati jedinice prema Policija nekim ustaljenim pravilima koja se odnose na U dodeli sredstava, policija je za vladavine Sloboda- njihovo obla~enje; opis ove vrste je samo dona Milo{evi}a imala prednost nad VJ. Karakteristi~- datni element koji pomaè da se sastavi obu- no za Milo{evi}a je bilo da je slu`be bezbednosti hvatnija slika. smatrao od primarnog zna~aja za svoj politi~ki opstanak, zbog ~ega je i ja~ao policiju na u{trb armije. Oni su bili pokretljiviji nego milicija i njihova osnovna funkcija je bilo odràvanje reda. SAJ je imala [to se ti~e Ministarstva unutra{njih poslova 400 do 500 pripadnika. Verovalo se da na Kosovu (MUP), albanske izbeglice naj~e{}e pominju milici- deluju i dve jedinice republi~ke garde, ukupno oko ju. „Narodna milicija“ je bila opremljena lakim au- 200 policajaca. Bili su opremljeni vozilima praga i tomatskim pu{kama i oklopnim transporterima i pincgauerima,14 ali se verovalo da na raspolaganju mogla se prepoznati po tamnoplavom maskir- imaju i izvestan broj tenkova T-55. Nosili su zelene nom odelu. Za vreme dok je KVM bila prisutna, maskirne uniforme. U gradovima, pripadnici SAJ milicija se mogla videti kako drì kontrolne punk- su koristili bele audije i crne BMW. tove, kako u gradovima, tako i u ruralnim zona- Na kraju, u brojnim prilikama, izbeglice su opi- ma. Tako|e je u~estvovala i u operacijama protiv sivale regularnu saobra}ajnu policiju, koja je nosi- U^K. Uz regularnu miliciju, bilo je i njenih rezervi- la stroè plave uniforme, za{iljene kape i bele tra- sta. Veruje se da je do marta 1999. na Kosovu bi- ke na rukavima. lo oko 5000 pripadnika milicije. U okvirima MUP-a je bilo i specijalizovanih gru- Slu`ba dràvne bezbednosti (SDB) pa, na primer Posebne jedinice policije (PJP), kao i Specijalne antiteroristi~ke jedinice (SAJ). Brojnije su Slu`ba dràvne bezbednosti u su{tini nije pobile PJP. One su imale plave maskirne uniforme sa stojala na saveznom nivou sve od raspada Socija- za{titnim prslucima na kojima je pisalo „policija“. listi~ke Federativne Republike Jugoslavije, 1991.

24 Fond za humanitarno pravo II deo: Vojni i bezbednosni kontekst godine.15 Dok je SDB zadràla svoje ime, svi poda- zdravstvo, ekonomija), uklju~uju}i i „policijske ci i dosijei su bili preba~eni u slu`bu bezbednosti funkcije“. U svrhu efikasnije organizacije, U^K je republike Srbije, koja ~ini deo ministarstva unu- bila podeljena na zone (Drenica, Pa{trik/Pastrik) tra{njih poslova. Veruje se da je neposredno pre Duka|in/Dukagjin, [ale/Shale, Lap/Llap i Nerodi- po~etka NATO bombardovanja, 24. marta 1999, mlje/Nerodime, kao i relativno neaktivna sedma oko 3000 ~lanova SDB preme{teno na Kosovo, ka- zona u gnjilanskom regionu koja je bila poznata ko bi prikupljali informaciju o strukturi U^K i popod imenom Karadak), sa Glavnim {tabom koji je dr{ci koju ona uìva. Ovo se slaè sa mnogim izja- komandovao svima njima. Uticaj Glavnog {taba je vama izbeglica koje tvrde da su bile saslu{avane varirao sa politi~kom klimom i prema zoni koja je od strane slu`be bezbednosti u kojoj je jedan ili vi- bila u pitanju.17 {e islednika pripadao SDB. Smatralo se da je veza izme|u SDB i paravojnih Taktika. U po~etku, metod delovanja U^K se sa- jedinica i{la preko „Frenkija“ Simatovi}a, vo|e stojao u tome da postavi zasedu seoskim policij- specijalnih snaga Dràvne bezbednosti. Nekada skim patrolama, koriste}i pri tom lako oru`je. Tek ~lan SAJ, Simatovi} je za vreme rata na Kosovu bio je tokom 1998. poku{ala da preduzme {ire ofan- odgovoran za regrutovanje i organizovanje para- zive koje su se pokazale kao nedovoljne da bi zai- vojnih jedinica. sta ugrozile premo} srpsko/jugoslovenskih snaga; nemogu}nost da drì Orahovac/Rrahovec jasno je Oslobodila~ka vojska Kosova pokazala neuspeh U^K u poku{aju da operi{e u (Ushtria Clirimtare e Kosoves – U^K) urbanoj sredini. Na U^K je uticala me{avina kulturnog nasle|a Poreklo. U po~etku, U^K16 se sastojala od malih, i jugoslovenske vojne doktrine. Izgleda da su nje- seoskih jedinica koje su ~esto bile organizovane ni stratezi poku{ali da kombinuju gerilski rat sa ju- oko jedne porodice i kojima je osnovni zadatak goslovenski inspirisanim rovovskim ratovanjem. bio odbrana sela. Ruralna struktura kosovskih Al- U^K je poku{avala da fizi~ki drì sela tako {to je banaca je ostala relativno horizontalna, sa verno- oko njih kopala rovove, koji su se pokazali besko- {}u najpre porodici i selu, a tek onda centralnim risni za vreme bombardovanja od strane VJ. Kon- vlastima. U^K se, prema tome, razvijala na osno- cept gerilske taktike „udari i beì“ je primenjivan vu lokalne strukture, dok je centralno komando- samo delimi~no, iako treba re}i da su profesional- vanje bilo nametnuto znatno kasnije. ne sposobnosti i delovanje bili veoma razli~iti – od jedne zone do druge. Pa`ljivo pripremane zasede, Struktura. Neke regionalne strukture U^K su se pa i kori{}enje mina sa daljinskim detonatorom, razvile iz politi~kog pokreta, druge su iskoristile vi|eni su na nekim mestima; u drugim prilikama strukturu seoskog klana. Priliv oru`ja iz Albanije se radilo o ad hoc zasedama, sa lo{e pripremlje- (koji je i ranije bio znatan, ali je bio veoma olak{an nom evakuacijom i ve}im `rtvama U^K. po{to je u Albaniji zavladala anarhija, 1997), stvo- Uop{te, sve do dolaska Agima êkua na mesto rio je uslove za rast U^K. Glavni {tab postoji od komandanta, aprila 1999, koji je imao iskustva iz ra- 1998. godine. ta u Hrvatskoj, U^K je raspolagala malobrojnim bo- Ako bismo organizaciju U^K razmatrali sa ta~- lje obu~enim personalom koji bi mogao da obezbe- ke gledi{ta standardne vojne organizacije, mogli di vo|stvo i ki~mu trupa. Velika ve}ina ostalih su bi- bismo da do|emo do pogre{nih zaklju~aka. „ê- li prosto seljani sa oru`jem i sa veoma rudimentar- te“ su u nekim slu~ajevima bile brojnije od „briga- nom idejom o taktici pe{adijskog ratovanja. da“; jedinice U^K su imale tendenciju da se organizuju oko grupe sela razli~ite veli~ine i poloàja. Naoruànje. U^K je koristila razne vrste lakog na- Veli~ina i oblik jedinice nisu bili fiksirani, tako da oruànja, od koga su najprisutnije bile AK-47. Ve- su granice me|u takvim jednicama ~esto bile do- }i deo naoruànja je dolazio iz Albanije, po{to je sta fluidne. ta zemlja zapala u ekonomski i politi~ki haos U^K se tako|e mogla pohvaliti da je imala pot- 1997, kada su bila oplja~kana vojna i policijska punu administrativnu strukturu (obrazovanje, skladi{ta. Po~etkom 1998, na albanskoj strani

25 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo granice, AK-47 se mogla kupiti za oko 60 US$. nje, hap{enja i pretnje, a na kraju proterivanja Uglavnom se radilo o kineskoj varijanti, premda pod pretnjom te{kih posledica.18 su kasnije vi|eni i evropski modeli. Bilo je tako|e i te{kog naoruànja, uklju~uju}i projektile zemlja- U dogovoru o prekidu vatre na koji je pozivala -vazduh, lako protivtenkovsko oru`je, protivten- Rezolucija UN broj 1199 od 23. septembra 1998, kovske granate i te{ke mitraljeze. U naoruànju su i koji je kasnije obostrano prihva}en (vidi 1. pogla- tako|e bile snajperske pu{ke, razli~iti revolveri, vlje), nije bilo dozvoljeno nikakvo napredovanje antitenkovske mine i eksplozivi. na terenu i sukobi izme|u U^K i jugosloven- U^K je uvek ose}ala nedostatak oru`ja i muni- sko/srpskih snaga. Ovo nije spre~avalo jugoslo- cije. Broj boraca je zavisio od broja raspoloìvog vensko/srpske snage da sprovedu brojne operaci- naoruànja. Za vreme rata, postajalo je sve teè je protiv infiltriranja U^K du` albanske granice, organizovati snabdevanje iz Albanije. Poku{alo se decembra 1998.19 sa drugim kanalom preko Bosne, i premda je izve- Zatim je decembra 1998. U^K zauzela i poja~a- stan broj kamiona stigao, srpske vlasti su uspele la biv{e rovovske pozicije VJ koje su bile iznad da preseku ovaj put. Oru`je je bilo dobijano ~ak i glavnog puta za snabdevanje Kosova iz Srbije, bli- iz Srbije, posredstvom Srba – ali se ne zna u ka- zu Podujeva/Podujeve. Kao {to se moglo o~ekiva- kvim koli~inama i sa kakvim uspehom. ti, jugoslovenske/srpske snage su na ovu akciju reagovale tako {to su odmah najavile „ve`be“ VJ ko- Veze. U^K je bila relativno dobro snabdevena {to je su po~ele 19. decembra 1998, u blizini tih pozi- se ti~e sredstava za veze. Ve}i deo opreme je cija. Do 24. decembra, VJ je ponovo kontrolisala uklju~ivao komercijalne modele (za razliku od voj- teritoriju, posle tri dana borbi. Zna~aj glavnih punih modela), i uklju~ivao je mobilne telefone, sa- teva za snabdevanje, za srpsku stranu je ponovo telitske radioaparate, kao i Motorola radio apara- nagla{en kada su utvrdili pozicije sa obe strane te. Neke zone su bile dobro opremljene kompju- prelaza Dulje/Duhel (Suva Reka/Suhareke), 30. de- terima, kako bi se uspostavile baze podataka i efi- cembra 1998. kasna administracija. Bilo je vi{e manjih zaseda protiv snaga MUP za vreme prva dva i po meseca 1999, koje su o~igled- Bezbednosna situacija od no bile u suprotnosti sa svakom koncepcijom pre- decembra 1998. do sredine marta 1999. kida vatre. Napetost je dalje porasla kada je osam vojnika VJ bilo zarobljeno na severu Kosova; na me- Borbe na Kosovu 1998. bile su uvod u ono {to se sto su odmah bile poslane jugoslovenske/srpske desilo 1999: trupe. Poja~ane patrole su zapo~ele patroliranje du` strate{kog prelaza u podru~ju [timlja/Shtime, Mnoga sela su bila razorena granatiranjem i kada su tri policajca bila 8. januara ubijena blizu paljenjem ku}a, u operacijama koje su sprovo- Dulja. Posle toga, sredinom januara su se vodile dile srpske i jugoslovenske vladine snage. Ve- borbe oko Petrova/Petrove i Ra~ka/Recak ([timlje). ruje se da su neproporcionalna upotreba sile i Napetost u pokrajini je rasla od kraja januara akcije snaga bezbednosti imale za cilj da za- sve do evakuacije OEBS-KVM 20. marta 1999, stra{e i pokore stanovni{tvo, da se shvate kao kao posledica serije bomba{kih napada na kafa- kolektivna kazna koja }e ga nau~iti da je cena ne (kako one koje su pose}ivali/bili vlasnici kosov- podràvanja paravojnih jedinica kosovskih Al- ski Albanci, tako i one kosovskih Srba), i napada banaca suvi{e visoka i da bi u budu}nosti mo- na pijace (vidi V deo knjige, odeljci o razli~itim gla biti jo{ ve}a. Srpske snage bezbednosti su op{tinama). zahtevale predaju oru`ja i tvrdilo se da koriste teror i nasilje protiv civila kako bi ih naterale da Otvorena neprijateljstva pobegnu iz svojih ku}a ili mesta gde su na{li uto~i{te, a sve to pod izgovorom da ih odvoje Posle razgovora u Rambujeu, Francuska (6-23. fe- od pripadnika paravojnih jedinica kosovskih bruar 1999), po~elo je zna~ajno nagomilavanje tru- Albanaca. U ovu taktiku je spadalo granatira- pa VJ na celoj teritoriji Kosova, koje je za posledicu

26 Fond za humanitarno pravo II deo: Vojni i bezbednosni kontekst imalo i naoruàvanje civila20 i obuku rezervista,21 ciju i da }e se sve zavr{iti policijskom akcijom ako pristizanje protivavionskog oru`ja, kopanje tenkov- U^K ne odustane.28 U^K je tako|e utvr|ivala pozi- skih rovova22 i pripremu eksplozivnih naprava du` cije zapadno od Suve Reke, blizu Mamu{e/Mamus- glavnih ulaznih puteva sa juga, kao i poja~avanje he (Prizren). Komandant jedinice U^K je rekao ve- aktivnosti vojnog vazduhoplovstva.23 Tih dana je rifikatorima OEBS-KVM da mu je vi{a komanda na- 29 izve{atavano da su vi|ene i paravojne jedinice (sa redila da izgradi odbrambene pozicije. dugim bradama ili kapama na kojima su bile srpske Na dan 11. marta, bezbednosne snage su izve- zna~ke, i koje su koristile civilna vozila).24 le zajedni~ku operaciju protiv U^K u Je{kovu/Jes- Posledica je bila i „ve`ba“ VJ. U po~etku izgleda hkove (jugozapadno od Prizrena). VJ je zauzela da je prioritet bio da se ovlada strate{ki zna~ajnim pozicije u Ho~i Zagradskoj/Hoce e Qytetit, Bilu- putnim pravcem na zapadu od Vu~itrna, koji pove- {i/Billushe i Bija}u/Billaq. Oko 8 tenkova sa oklop- zuje Kosovsku Mitrovicu sa Pri{tinom i èlezni~kim nim transporterima, artiljerija i minobaca~i, bili su i drumskim saobra}ajem, i vodi paralelno sa grani- u sastavu jedinica VJ koje su izvr{ile napad. Verifi- com regiona Drenice koji je kontrolisala U^K. Ve`be katori OEBS-KVM su videli te{ko bombardovanje su po~ele 25. februara ju`no od Kosovske Mitrovi- Je{kova i zabeleìli su da su gorele ku}e. Izve{teno je da je U^K odgovorila tako {to je izvr{ila na- ce i nastavile se u predelu Buko{a/Bukosh.25 pad u rejonu Zo}i{ta (Orahovac), koriste}i mino- Deo op{tine Ka~anik/Kacanik bio je `rtva silnog baca~e i te{ke mitraljeze. Regionalni centar OEBS- angaòvanja snaga bezbednosti nakon {to je -KVM u Prizrenu je zapisao da se U^K infiltrirala u U^K, krajem februara, navodno kidnapovala lo- Je{kovo, selo koje je otprilike nedelju dana pre to- kalnog politi~ara albanske narodnosti. Napetost ga bilo napu{teno. Stanovnici Ho~e Zagradske su je rasla sve dok nije do{lo do pravih sukoba ~ija je obavestili OEBS-KVM da su zabrinuti zbog pokre- posledica bilo spaljivanje sela i progon seljana. ta U^K. U^K je bila obave{tena od strane OEBS- Operacija je zavr{ena 10. marta, kada su verifika- -KVM da i mesno stanovni{tvo i snage bezbedno- tori na kraju mogli da posete Kotlinu/Kotline, gde sti vide njihovo prisustvo kao provokaciju.30 su na{li stanovnike (isuvi{e prestra{ene da bi oti{li Dana 12. marta, policija je pozvala verifikatore bilo kuda), kao i brojna raseljena lica iz okolnih za- OEBS-KVM da posete Je{kovo. Verifikatori su tamo selaka. Dok je Kotlina uglavnom ostala po{te|ena videli tela sedmorice naoruànih ljudi u uniforma- u borbama, u obli`njem zaseoku Drosec, 10 od 12 ma U^K. Svi su bili ubijeni vatrom iz lakog oru`ja, ku}a je bilo spaljeno, a u zaseoku Ivaja/Ivaje, izgo- prema izjavi policije, za vreme bezbednosne opera- relo je 28 od 40 ku}a. Tako|e su bila prona|ena cije. Ekipe nisu mogle da zaklju~e da su pripadnici tela tri mu{karca koji su bili identifikovani kao pri- U^K bili ubijeni na mestima gde su leàli. Za vreme 26 padnici U^K. Za vreme ovog incidenta, pojavio istrage, verifikatori OEBS-KVM su izvestili da su vi- se problem kada je U^K odbila da dozvoli pristup deli oko 20 do 25 ~lanova PJP.31 U bezbednosnoj UNHCR raseljenim licima u Kotlini. Iako je pro- operaciji ove vrste, kada se osvoje neprijateljske od- blem razre{en i predstavnik U^K se izvinio, bilo je brambene pozicije, oru`je se uklanja iz dohvata indikacija da je U^K tako|e bila odgovorna za po- ruke `rtava, bez obzira da li su ìve ili mrtve, i tela javu tolikog broja raseljenih lica, po{to je koristila bivaju odmah pretresena. Zbog toga nije iznena|e- 27 sela za prvu liniju odbrane. nje da su tela izgledala kao da su preme{tena sa U^K je bila o~igledno odgovorna za nekoope- mesta gde su ubijena, i, {tavi{e, da je oru`je bilo rativno pona{anje i za ja~anje napetosti u drugim stavljeno u njihovu blizinu u poku{aju da se stvori podru~jima. Verifikatori OEBS-KVM iz terenske utisak za koji su jugoslovenske/srpske snage sma- kancelarije u Ra{tanima/Rashtan (zapadno od Su- trale da je poèljno da ga ostave na verifikatore. ve Reke) izvestili su da je komandant U^K odbio da Verifikatori iz regionalnih centara OEBS-KVM u se susretne sa predstavnicima OEBS-KVM, osim Pe}i i Prizrenu su izvestili o velikoj bezbednosnoj ako oni pokaù „pismene dozvole“. Verifikatori su operaciji koja je bila skoncentrisana oko Svr- obavestili U^K da je kopanje defanzivnih utvr|e- ha/Sverke i Du{a/Dush (op{tina Klina/Kline) i koja nja, koja su bila iznad policijskog kontrolnog se odvijala 14. marta. U operaciji su u~estvovala 2 punkta kod Ra{tana, policija smatrala za provoka- tenka, minobaca~i i specijalne borbene jedinice

27 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo policije. Ekipe OEBS-KVM su izvestile o te{koj raz- Vojne peracije u periodu meni vatre tokom jutra. Verifikatori su dobili do- izme|u 20. marta i 10. juna zvolu da u sela u|u tog popodneva. Opisali su te- Kao {to je zapisano u 1. poglavlju, OEBS-KVM se {ka o{te}enja u Svrhama. U Du{u su bila pokaza- sa Kosova povukla 20. marta 1999, kad je postalo na 4 tela ljudi koji su izgleda bili pripadnici U^K.32 o~igledno da joj bezbednosna situacija vi{e ne Ponovo ju`no od Kosovske Mitrovice, oko 50 omogu}ava da ispunjava svoj mandat. Od 24. vojnika VJ, uz podr{ku 4 tenka i dva vozila protivavionske artiljerije, napali su oko 15. marta selo Verb- marta do 10. juna trajali su vazdu{ni udari NATO nicu/Vernice. Artiljerijska vatra je bila prime}ena bli- protiv SRJ, izme|u ostalog protiv jugosloven- zu Balinaca/Balince (op{tina Vu~itrn), i vi|eno je ka- skog/srpskog bezbednosnog i vojnog aparata na ko ~etiri ku}e gore. Oko 30 artiljerijskih plotuna je Kosovu. bilo ispaljeno na podru~je Glavotine/Gllavotin i Bi- Marta 1999, jugoslovenska vojska i snage bez- voljaka/Bivolak. Brada{/Bradash (Podujevo) je bio bednosti su imale dva glavna zadatka: da poraze granatiran u tri navrata tog dana, i lokalni izvori su U^K i da se pripreme za napad NATO. Stoga je tre- tvrdili da je jedna osoba ubijena, a dve ranjene.33 balo da se najpre obezbede pograni~na podru~ja, Na jugu Kosova, verifikatori OEBS-KVM su za- {to se videlo na osnovu u~vr{}ivanja pozicija ju`no tekli Korbuli}/Korbuliq (Ka~anik) skoro napu{ten. od Gnjilana, kao i ulaènja u sela nekada „mirnog 37 êtiri preostala me{tanina, koja su se spremala za kraja“. Me|utim, jo{ vi{e pa`nje i sredstava je bi- odlazak, tvrdila su da im je VJ 15. marta rekla da lo posve}eno zapadu Kosova i granici sa Albani- treba da odu. Premda ovo nije moglo biti potvr- jom. Ovde nije bio samo mogu}i pravac ulaska NA- |eno, posmatra~i su zabeleìli da je {kola bila van- TO trupa, nego je to bilo podru~je gde je i U^K bi- dalski razbijena, da su ku}e bile oplja~kane, a nela stalno aktivna, sa bezbednom pozadinom i ke i zapaljene.34 snabdevanjem iz Albanije. Tako|e, ovo snabdeva- Zvani~na jugoslovenska novinska agencija Tanj- nje bi bilo u mogu}nosti da dosegne druge zone ug izvestila je da je jugoslovenska armija za 30 da- U^K dalje na Kosovu, ako vojne i bezbednosne na produìla sluènje vojne obaveze vojnicima koji snage ne bi bile u stanju da ovladaju terenom. su tih dana ~ekali da budu demobilisani. Vojnici su Jugoslovenske/srpske snage su se u po~etku preba~eni u armijsku rezervu. Ove mere su navodno posvetile obezbe|ivanju komunikacionih linija – preduzete usled „pretnje vojne intervencije“.35 {to je zadatak koji je oduvek bio prioritetan i koji Na dan 17. marta 1999, Regionalni centar je, kako je opisano, ve} po~eo da se ispunjava. Se- OEBS-KVM u Prizrenu je izvestio da je porasla nala koja su bila du` strate{kih puteva (na primer, petost sa po~etkom kombinovane operacije VJ i put koji je vodio na sever iz Pri{tine u Podujevo), policije protiv Kori{e/Korishe i Kaba{a/Kabash (se- odmah su bila granatirana i o~i{}ena od stanovni- veroisto~no od Prizrena). Operacija izgleda da je ka. Sela koja su leàla na zna~ajnim raskrsnicama, bila usmerena protiv jedinice od mo`da 20 pri- tako|e su postala meta napada. To je bio slu~aj sa padnika U^K koji su prema izve{tajima u{li u Ka- selima Studen~ane/Studencan (op{tina Suva Re- ba{ mesec dana ranije. Verifikatori su videli prika) (pre povla~enja OEBS-KVM) i Komorane/Ko- padnike VJ i specijalne borbene policije, uz podr- maran (op{tina Glogovac). {ku tenkova i protivavionske artiljerije. Snage bezbednosti su tako|e pro{irile svoje VJ je sve vi{e pribegavala opstrukciji u odnosi- napredovanje na Drenicu i podru~ja zapadnog ma prema OEBS-KVM. Odbijala je da joj odobri Kosova, osobito oko Orahovca i \akovice. Snage pristup pozicijama u Dulju, gde se prema dogovo- bezbednosti su najpre vodile borbe protiv U^K u ru od 25. oktobra nalazila jedna od tri dozvoljene brdima i selima, a zatim su poku{ale da odseku lokacije borbenih trupa. To je bilo po drugi put da U^K od njenih baza podr{ke, uklju~uju}i i ne-voj- je pristup bio spre~en, iako su ranije predstavnici no snabdevanje. Prakti~no, to je zna~ilo prisilno VJ uglavnom bili kooperativni. iseljavanje kosovskih Albanaca iz sela u podru~ji- U stvari, ve} su uveliko tekle pripreme jugoslo- ma poznatim po podr{ci U^K, ali i gonjenje izbe- venskih snaga za sukob sa NATO i za operacije sa glica po brdima, posebno ljudi sposobnih za voj- ciljem da potpuno poraze U^K.36 sku. Operacije na istoku su za cilj imale utvr|iva-

28 Fond za humanitarno pravo II deo: Vojni i bezbednosni kontekst nje odbrambenih poloàja VJ, po~ev{i od granice le su podeljene paravojnim grupama odgovornim i dublje na teritoriji Kosova. za prevoz robe u Srbiju. Neke jedinice su imale spi- Krajem aprila, kako se verovalo, jugoslovenska skove ljudi koje je „trebalo uhapsiti“.38 vojska i policija su na Kosovu imale najmanje Kao {to je ve} zabeleèno, ~esto su {irene gla- 40.000 ljudi, uz podr{ku dela druge jugosloven- sine da se nekom mestu pribliàvaju odre|ene ske armije koja je bila stacionirana u Crnoj Gori. srpske snage.39 Verovatno su zbog ovih glasina U napadima na seoska naselja, VJ je bila optu- mnoge izbeglice tvrdile kako su „Arkanovi tigrovi“ ìvana za ispaljivanje granata, obi~no rano ujutru, i{li prema selu. dok su snage koje su u izjavama izbeglica obi~no Mu{karci su rutinski odvajani od èna i dece. To bile opisane kao „kombinovane snage policije, VJ, je ~injeno kako bi se identifikovali mogu}i pripad- pripadnika paravojnih jedinica i naoruànih civila“ nici U^K. U nekim slu~ajevima, izgleda da su bila iz- opkoljavale selo. Posle kra}eg granatiranja, trupe data nare|enja da se mu{karci jednostavno pobi- bi ulazile u naselje. Ima dokaza da su jugosloven- ju.40 (Vidi druga poglavlja ovog izve{taja u kojima ske/srpske snage izvodile klasi~nu „operaciju pot- se opisuje uobi~ajena shema toka doga|aja u sli~- kovica“ tako {to su sela opkoljavale sa tri strane. nim situacijama, na primer poglavlja 5, 9, 14, 15). Artiljerijska vatra bi najpre prestra{ila seljane, verovatno prouzrokuju}i izlazak pripadnika U^K Skladi{tenje oru`ja. Mnogi izve{taji govore o to- prema snagama koje su ~ekale napolju. Milicija, me kako su u dàmijama, bolnicama i podrumima specijalne jedinice policije i/ili paravojne jedinice pojedinih zgrada bila improvizovana skladi{ta bi zatim u{le u selo uz podr{ku naoruànih civila, opreme i municije. Jugoslovenska/srpska vojna koji su ~esto bili lokalni vodi~i. Obi~no je usposta- oprema je bila preba~ena iz kasarni na lokacije za vljan kontrolni punkt na jedinom otvorenom koje je bila manja verovatno}a da }e postati meta pravcu po kome se iz sela moglo iza}i. Izbeglice napada NATO. Oklopna vozila su sme{tana me|u koje bi se uputile u pravcu kontrolnog punkta (be- ku}e (u nekim slu~ajevima sa njima se ulazilo di- è}i od trupa koje su napredovale), bile su plja~- rektno u ku}e), a snage bezbednosti su bile raz- kane i oduziman im je sav novac i zlato koje su me{tane po ku}ama kosovskih Albanaca. Jedan mogle da ponesu. Ovi kontrolni punktovi su tako- izbeglica opisuje kako je 21. aprila video da su voj- |e kori{}eni radi pregleda li~nih isprava, u traè- nici VJ sakrili oklopne transportere i tenkove u nju pripadnika U^K i njihovih simpatizera. dvori{ta ku}a kosovskih Albanaca u Draga}i- Izjave izbeglica ponekad govore o iznenad- nu/Dragaqune (Suva Reka), i kako su ih prekrili ku- nom granatiranju sela i kada U^K tamo nije bila kuruzovinom. Tenkovi i drugo oru`je je tako|e bi- prisutna. U brojnim slu~ajevima, izgleda da se ralo sakriveno iza ku}a u obli`njem selu.41 U Pri{ti- dilo o represalijama zbog nekog uspeha U^K ili ni, pripadnici VJ i MUP su se kretali gradom u ci- vazdu{nog napada NATO. vilnim vozilima, dok je za bolnicu re~eno da je bi- U najve}em broju slu~ajeva, seljanima bi bio dat la kori{}ena za skladi{tenje municije. kratak rok (5 minuta, 30 minuta, ili do odre|enog sata), da napuste svoje ku}e. Ovo je ograni~avalo mogu}nost da oni koji odlaze uzmu sa sobom ili 1 Razgovor predstavnika OEBS-MiK sa srpskim vlastima u Gnjila- zakopaju dragocenosti. Pripadnici paravojnih jedi- nu, avgust 1999. 2 nica su zbog toga mogli da u|u u relativno nedir- Sporazum sklopljen izme|u generala Vesli Klarka, vrhovnog komandanta NATO snaga u Evropi, i generala Klausa Naumana, nute ku}e. Stanovnici su bili saslu{avani u vezi sa predsednika NATO vojnog komiteta, sa predsednikom SRJ Slo- oru`jem ili o nekim pojedincima, ili im je jednostav- bodanom Milo{evi}em, da se smanji broj vojnih snaga SRJ. no nare|ivano da predaju novac i dragocenosti. U 3 Oklopna borbena vozila, oklopni transporteri, oklopna pe{adij- mnogim slu~ajevima, re~eno je bilo da su posebna ska borbena vozila. 4 Interni dokument OEBS-KVM, „Kosovo Border Issues“, 13 meta napada bile ku}e imu}nijih ljudi. Krajem fe- February 1999. bruara i po~etkom marta, veruje se da su u Beogra- 5 OSCE-KVM, „Daily Report“ 4 March 1999. 6 du, uz saradnju op{tinskih vlasti na Kosovu, bile sa- Intervju sa biv{im komandantom U^K, 11. oktobra 1999. Tako- |e M/0922; M/1722; M/1777. stavljene posebe liste. One su sadràvale detaljne 7 NA PRIMER OSCE-KVM, RC3, „Internal Spot Report“, 8 January informacije o imu}nijim kosovskim Albancima i bi- 1999.

29 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

8 OSCE-KVM RC4, „Minutes of Meeting with VJ“, 5 February 20 OSCE-KVM, „Daily Reports“ 15 and 16 March 1999. 1999. 21 OSCE-KVM, „Daily Report“ 17 March 1999. 9 Informacija u ovom delu poti~e iz istraìvanja u organizaciji 22 OSCE-KVM, „Report (Blue Book)“, 16 March 1999. OEBS/ODIHR, kao i iz izvora me|unarodnih medija, posebno 23 OSCE-KVM, „Daily Report“ 4 March 1999. NRC Handelblad (Petra de Koning). 24 OSCE-KVM, „Report (Blue Book)“, 8 March -18 March 1999. 10 Antony H. Cordesman, Air and Missile Campaign in Kosovo, 3 25 OSCE-KVM, „Daily Report“ 2 March 1999. Avgust 1999. 26 OSCE-KVM, „Daily Report“ 10 March 1999. 11 @eljko Ra`njatovi} je bio optuèn od strane Me|unarodnog 27 OSCE-KVM, Human Rights Urosevac, „Chronological events suda za zlo~ine po~injene u biv{oj Jugoslaviji u vezi sa suko- concerning Kacanik situation“, 11 March 1999. bom izme|u 1992. i 1995. u Bosni i Hercegovini. Njega je ta- 28 OSCE-KVM, „Daily Report“ 8 March 1999. ko|e traìo Interpol. 29 OSCE-KVM, „Daily Report“ 12 March 1999. 12 A/0806; M/0884; M/1267. 30 OSCE-KVM, „Daily Report“ 11 March 1999. 13 M/0962; M/1163; M/1164; M/1174; M/1214; M/1215; M/1373; 31 OSCE-KVM, „Daily Report“ 12 March 1999. M/1447; M/1528; M/1641; M/1771; M/1815. 32 OSCE-KVM, „Daily Report“ 14 March 1999. 14 Pincgauer je mali oklopni transporter austrijske proizvodnje. 33 OSCE-KVM, „Report (Blue Book)“, 15 March 1999. 15 Prema obave{tajnom progamu FAS, vidi www.fas.org/irp/ 34 OSCE-KVM, „Daily Report“ 17 March 1999. world/serbia/sdb.htm, pose}eno 23. oktobra 1999. 35 OSCE-KVM, „Report (Blue Book)“, 15 March 1999. 16 Precizan datum nastanka U^K nije lako utvrditi. U^K sama tvr- 36 OSCE-KVM, „Report (Blue Book)“, 17 March 1999. di da je osnovana 1996, ali se javno o njoj nije znalo do 1998. 37 OSCE-KVM, RC 4, „Liaison office report“ (MUP, 19 January 17 Na primer, OSCE-KVM, „Spot Assessment“, 9 March 99, „Inter- 1999 / 22 January 1999) (VJ, 5 February 1999. nal Memo“, 9 March 1999. 38 James Dorsey, Wall Street Juornal Europe; Petra de Koning, 18 United Nations, Report to the Secretary-General prepared pur- NRC Handelsblad, Rotterdam; Bernhrad Odehnal; Format, vi- suant to resolutions 1160 (1998) and 1199 (1998) of the enna. Security Council, 3 Oktober 1998, para 7. 39 Isto. 19 OSCE-KVM, „Daily Reports“, 14 December 1998, 11 and 27 40 Isto. January 1999. 41 A/1124.

30 III deo Kr{enja ljudskih prava na Kosovu ^etvrto poglavlje UVOD: KR[ENJA LJUDSKIH PRAVA NA KOSOVU

Kr{enja ljudskih prava bila su i uzrok i posledica U standardizovanom pristupu istraìvanju i do- sukoba na Kosovu. kumentovanju povreda ljudskih prava, koji je Po{tovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda, usvojilo Odeljenje za ljudska prava OEBS-KVM, demokratije i vladavine prava, su{tinska je kom- bilo je identifikovano 30 kategorija mogu}ih po- ponenta bezbednosti i jedan od vode}ih principa vreda ljudskih prava. Me|u njima se nalaze kako OEBS. Jugoslovenske vlasti su se prema tom prin- gra|anska i politi~ka prava, tako i ekonomska, so- cipu odnosile s prezirom. Neprestana kr{enja ljud- cijalna i kulturna prava. Prednost je bila davana skih prava na Kosovu su na kraju dovela do sloma izve{tajima i àlbama o~evidaca koji su govorili o bezbednosnog sistema. Ovo je zatim izazvalo hu- povredama ljudskih prava i humanitarnog prava; manitarnu katastrofu, sa zloupotrebama masov- isto tako, prilikom prikupljanja informacija od nih razmera. izbeglica koje su bile intervjuisane u Albaniji i Poglavlja u ovom delu izve{taja ne poseù za Makedoniji, prednost je davana izve{tajima iz prve doga|ajima koji su se desili u deceniji koja je pret- ruke. hodila krizi 1998-99. godine, nego su organizova- Teme koje su predstavljene u analizi na neki na tako da predstave tematsku analizu problema- na~in su se nametnule samim obimom informaci- tike kr{enja ljudskih prava i humanitarnog prava je koja je o njima bila prikupljena, budu}i da su na Kosovu kako ih je zapazila i zabeleìla OEBS- neka kr{enja ljudskih prava bila neuporedivo pri- -KVM. Teme koje su ovde obra|ene karakteristi~- sutnija od drugih. Teìna nekih povreda ljudskih ne su za krizu ljudskih prava na Kosovu u periodu prava i njihove posledice na zajednice koje ìve na od oktobra 1998. do juna 1999. godine, mada su Kosovu i na dru{tvo u celini, tako|e su bile uzete mnoga od ovih pitanja bila predmet posebne bri- u obzir. ge ve} godinama. Iako je opseg tema o kojima se ovde govori ka- U obradi svake od tema daje se i naznaka o to- rakteristi~an za dimenzije krize ljudskih prava na me kakav je njen zna~aj bio u dve faze izve{tava- Kosovu, ni u kom slu~aju se ne radi o potpunoj li- nja OEBS-KVM. Bilo je jasnih naznaka kontinuite- sti tipova povreda ljudskih prava i humanitarnog ta {to se ti~e izvesnih povreda ljudskih prava, i prava koje su se de{avale za vreme perioda koji promene u prisustvu i obimu nekih drugih. pokriva ovaj izve{taj.

33 Peto poglavlje NEPO[TOVANJE PRAVA NA @IVOT

Za vreme razme{tanja OEBS-KVM, unutra{nji su- rioda rada OEBS-KVM, da predstavi karakteristi~- kob na Kosovu izme|u srpskih snaga bezbednosti ne primere i da dâ opis uobi~ajenih shema po ko- i U^K je bio u toku, tako da su obe strane u suko- jima se kr{enje de{avalo.1 bu bile obavezne da po{tuju me|unarodno humanitarno zakonodavstvo koje se na takve slu~a- Situacija za vreme prisustva je odnosilo. ^lan 3 zajedni~ki za ~etiri @enevske OEBS-KVM na Kosovu konvencije zabranjuje „nasilje nad ìvotom li~nosti“ koje se sprovodi protiv civila u odre|enim si- Vansudsko i protivpravno ubijanje nenaoruànih tuacijama unutra{njeg oruànog sukoba, zabra- civila bilo je redovni predmet izve{taja za vreme njuje direktne napade na civile, kao i pretnju nasi- boravka OEBS-KVM na Kosovu. Bilo je slu~ajeva u ljem sa ciljem da se zastra{i civilno stanovni{tvo. kojima su srpske snage bezbednosti ubijale kosov- Odredbe Op{teg ~lana 3 i Dopunskog protokola II ske Albance, kao i ubijanja Srba i kosovskih Albana- obavezuju sve strane u unutra{njem oruànom ca za koje se verovalo da su „kolaboracionisti“ ili sukobu. Vlasti Jugoslavije su imale i dodatne oba- simpatizeri srpskih vlasti, a koje je vr{ila U^K. veze prema odredbama me|unarodnog humani- Masovno ubistvo u selu Ra~ak/Recak (op{tina tarnog prava, da spre~e i ka`njavaju vansudska i [timlje/Shtime), 15. januara 1999, bilo je odlu~u- protivpravna ubijanja koja su vr{ile dràvne oru- ju}e u tome da se me|unarodno prizna ~injenica àne snage ili lica koja su delovala sa njihovim da su kr{enja ljudskih prava u sredi{tu kosovskog znanjem i pristankom. Ova ubijanja kr{e pravo na sukoba, ali i (zajedno sa jo{ dva incidenta koja su ìvot koje nagla{ava ^lan 6 Me|unarodne kon- se kasnije istog meseca desila u op{tini \akovi- vencije o gra|anskim i politi~kim pravima (ICCPR). ca/Gjakova, u Rogovu/Rogove i Rakovini/Rakovi- Postoje odgovaraju}e zabrane i u krivi~nom ne) indikativno za ono {to }e slediti u periodu od zakonu SRJ. kraja marta pa nadalje. Za vreme prisustva OEBS- -KVM na Kosovu, me|utim, naj~e{}e se radilo o Kr{enje prava na ìvot je op{irno prikazano u ovom pojedina~nim ubistvima. izve{taju, od brojnih pojedina~nih ubistava do masovnog ubijanja sa velikim brojem `rtava. Posebno Fenomen nerazja{njenih ubistava u periodu posle 24. marta 1999, naselja na Kosovu su bila predmet bezakonog pona{anja, i to upravo OEBS-KVM je imala posla sa mnogim slu~ajevima od strane onih vlasti koje su zaduène da odràva- koji izgleda da su bili povezani sa bezbednosnom ju bezbednost, red i zakonitost. Te vlasti su pokaza- krizom, i koji su se izgleda de{avali po odre|enoj le op{te nepo{tovanje ljudskog ìvota i dostojan- shemi, ali koji nisu mogli biti sa sigurno{}u pripi- stva. Gubitak ìvota velikog broja albanskih civila sani jednoj ili drugoj strani u sukobu. Posledica bio je jedna od najkarakteristi~nijih crta sukoba po- ovih veoma u~estalih incidenata bilo je poja~ano sle 24. marta, i o njemu se govori u velikom broju ose}anje straha i napetosti i me|u kosovskim Al- izve{taja i izjava svedoka koje je primila OEBS-KVM. bancima i me|u Srbima.2 Obi~no bi u ovakvim Ovo poglavlje ima zadatak da dâ pregled poja- slu~ajevima `rtva bila kidnapovana i zatim u veo- ve vansudskog i protivpravnog ubijanja u oba pema kratkom roku i ubijena.

35 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

Karakteristi~na je situacija u Pe}i/Peja. Jedana- cembra 1998. u [timlju. On je tvrdio da je to stvo- est sumnjivih (i nerazre{enih) slu~ajeva smrti lo- rilo napetost u Ra~ku i da su kolege otetih polica- kalnih kosovskih Albanaca desilo se izme|u 1. i jaca reagovale tako besno upravo zbog otmice. 31. januara 1999. godine, sva nedaleko od grada, (Masovno ubistvo u Ra~ku, kao i lanac doga|aja i u svim slu~ajevima `rtvi je izbliza bilo pucano u koji je do njega doveo, detaljnije su opisani u V glavu. Policija je poùrila sa konstatacijom da su delu knjige, u odeljku o op{tini [timlje.) sve `rtve „lojalni Albanci“ i da su stoga verovatni po~inioci pripadnici U^K. Izraz „lojalni Albanci“ Na dan 14. marta, pet kosovskih Albanaca iz sela policija je obi~no koristila za bilo koje ubistvo u Ho~a Zagradska/Hoca e Qytetit u prizrenskoj op{ti- kome je `rtva bila albanske narodnosti. Izraz je ni, seklo je drva u trenutku kada im je pri{lo pet kori{}en kako bi se sugerisalo da je U^K ubila oso- srpskih policajaca. Jedan ~ovek koji je uspeo da bu zbog njene stvarne ili pretpostavljene lojalno- pobegne bio je suvi{e upla{en za svoj ìvot da bi sti srpskim vlastima. Mesni kosovski Albanci su se, odveo OEBS-KVM na mesto incidenta, te je samo me|utim, pla{ili da iza svega stoji jedna ili vi{e opisao doga|aj. Prema njegovom iskazu, pet ljudi ekstremnih srpskih nacionalisti~kih grupa. Ova je napustilo Grejkovce/Grejkoc (op{tina Suva Re- ubistva su uskoro dovela do poja~anog straha u ka/Suhareke), 4. marta u 7 ~asova, da bi sekli drva. obe zajednice Pe}i, tako da su se ljudi pla{ili da iz- Oko 14:30, kada su se vra}ali ku}i, petorica polica- laze no}u iz ku}e. Neke od `rtava su bili obrazova- jaca je pucala na njih. Jedan od ljudi je bio pogo- ni ljudi, i ta ~injenica je poja~ala strahovanja obra- |en u lice, i kako su ostali poku{ali da se sklone, ra- zovanijih kosovskih Albanaca da bi i oni mogli po- njeni ~ovek je bio uhap{en. Policajci su se dali u postati meta napada. tragu za ostalima i ubili dvojicu od njih; zatim je ubijen jo{ jedan, a poslednji je uspeo da pobegne. Ubijanja kosovskih Albanaca On nije znao {ta se desilo sa ~ovekom koji je bio koja su po~inile srpske snage uhap{en. Kada su stariji ljudi iz sela odveli ekipu OEBS-KVM na mesto doga|aja, bila su prona|ena U Ra~ku je 15. januara bilo ubijeno 45 kosovskih tela sve ~etiri `rtve, kao i ~aure za automatsko Albanaca. Doga|aji u Ra~ku, prema nalazima oru`je koje su leàle pored tela. U blizini su tako|e OEBS-KVM, ukazivali su na proizvoljna hap{enja, prona|eni jedna mala torba, u kojoj su bili hleb i vansudska ubijanja i unakaàvanja nenaoruànih suvo meso, i dve sekire za se~u drva. civila koja su po~inile snage bezbednosti SRJ. Eki- pa OEBS-KVM je 16. januara na pet lokacija pro- Sumnjive smrti u pritvoru. Sumnjive smrti u poli- na{la 40 tela (pet ostalih su ve} pre toga ro|aci cijskom pritvoru, koje su bile rezultat torture i zlo- odneli radi sahrane). Sve `rtve su bile ubijene iz stavljanja, bile su ne{to {to se de{avalo i pre nego vatrenog oru`ja. Neki od njih su najverovatnije bi- {to je OEBS-KVM bila rame{tena na Kosovu (vidi li pobijeni sa kratkog rastojanja. Me|u njima je bi- 10. poglavlje ovog izve{taja), ali je OEBS-KVM za lo 20 mu{karaca koji su prema izve{taju bili nasu- vreme svog rada na Kosovu imala vi{e posla sa mi~no pohap{eni dan ranije; drugi su verovatno ubistvima koja se nisu mogla pripisati nekom odbili ubijeni dok su poku{avali da pobegnu. Neka re|enom po~iniocu, nego sa sumnjivim smrtima od tela su bila obezglavljena. Me|u mrtvima su koje su se desile u pritvoru. bili jedna èna i jedno dvanaestogodi{nje dete. U Jedan slu~aj u kome je uhap{ena osoba umrla svojim izjavama, preìveli seljani su rekli da su pre- dok je verovatno bila u policijskom pritvoru desio poznali neke od policajaca koji su u~estvovali u se 8. marta 1999, kada je dvadesetogodi{nji ko- ovoj akciji kao ljude iz grada [timlja/Shtime. Pre- sovski Albanac vozio svoja kola u naselje Sun~ani ìveli su tako|e tvrdili da su neki od napada~a bi- breg/Bregu i Diellit u Pri{tini/Prishtina. Policajci su li srpski civili iz [timlja preobu~eni u policijske uni- kola zaustavili kod semafora, izvukli ~oveka napo- forme. Na sastanku u februaru, OEBS-KVM je za- lje i odveli ga u policijsku stanicu broj 92 (vidi V beleìla da je komandant policije iz Uro{evca/Feri- deo, odeljak o Pri{tini). Policija je obavestila rodi- zaj ubijanje u Ra~ku pripisao posledicama otmice telje da }e njihov sin biti oslobo|en u roku od ne- dva srpska policajca koja se desila po~etkom de- koliko sati. Otac uhap{enog je celu no} i slede}i

36 Fond za humanitarno pravo III deo: Kr{enja ljudskih prava na Kosovu dan do 15 ~asova proveo ~ekaju}i ispred policijske toga bila hapsila U^K radi „kolaboracije“ sa poli- stanice. Kasnije mu je bilo re~eno da je mrtvo te- cijom, ali da je bio pu{ten. Kada je ekipa OEBS- lo njegovog sina, sa 33 rane od metaka, prona|e- KVM istraìvala ovaj slu~aj, susedi su potvrdili da no blizu mosta u Donjem Dobrevu/Miradi e Ulet je taj ~ovek imao ozbiljnih problema sa U^K. Tela (op{tina Kosovo Polje/Fushe Kosove). Jedan sve- oba kidnapovana ~oveka su bila prona|ena zajed- dok je video 9. marta oko 15 ~asova, u blizini 92. no, 18. februara, u blizini mesta Troje (Orahovac). policijske stanice, automobil `rtve pun rupa od Obojica su verovatno bila pretu~ena do smrti, i metaka. OEBS-KVM je 10. marta ispitala telo, ali njihova tela su pokazivala znake te{ke torture. Ve- su okolnosti smrti ostale nejasne. Ipak, dostupna rovalo se da ih je ubila U^K zbog „sara|ivanja“ sa informacija dozvoljava da se pretpostavi da je po- policijom. licija izvr{ila vansudsku egzekuciju. Posle 20. marta 1999 – ubijanja Ubistva srpskih civila ili albanskih kosovskih Albanaca od strane „kolaboracionista“ koja je izvr{ila U^K jugoslovenskih/srpskih snaga Dole izneseni primeri su karakteristi~ni za op{tu Svi podaci do kojih je OEBS-KVM do{la za ovaj pe- shemu ubijanja koja je po~inila U^K i nikako ne is- riod ti~u se ubijanja kosovskih Albanaca od strane crpljuju ovaj fenomen. jugoslovenskih i srpskih snaga i snaga koje su de- U Buko{u/Bukosh (selu sa pome{anim stanovni- lovale zajedno sa njima (sa izuzetkom civila koji su {tvom koje se nalazi 4 km zapadno od Vu~itr- bili ubijeni za vreme bombardovanja NATO, o ~e- na/Vushtrri), u februaru, U^K je izvr{ila otmice mu se govori na kraju poglavlja). Ne postoji infor- dvojice kosovskih Srba, kako je policija obavestila macija o tome da li je za to vreme U^K izvodila ak- OEBS-KVM. Posle otmica, `rtve su navodno bile cije protiv civilnih stanovnika. najpre odvedene njihovim ku}ama, u pratnji 8 pri- Broj incidenata u kojima su se de{avale vansud- padnika U^K. Jedan od otetih je nateran da pozo- ske egzekucije i nasumi~na ubijanja pove}ao se ve svog oca, koji je iza{ao da se sretne sa U^K i sa naglo posle povla~enja OEBS-KVM 20. marta. Na sobom poveo svog najstarijeg sina. Za vreme sa- primer, 20. marta VJ i policija su stigle do sela Tr- stanka, dvojica kidnapovanih su poku{ala da po- nava/Ternave (Podujevo/Podujeve) i po~ele da gra- begnu. Dvojica talaca su bila ranjena, a najstariji natiraju selo. Dok su ljudi poku{avali da pobegnu, brat ubijen. Na sastanku sa komandantom zone jedan traktor je bio pogo|en ru~nom bombom ko- U^K, verifikatori OEBS-KVM su bili obave{teni da su ju su bacili vojnici VJ. Ubijena su bila dva de~aka otmice izveli „elementi ispod kontrole“, u podru~- od sedam i osam godina, a ~etiri osobe su bile raju Vu~itrna. (Vidi V deo, odeljak o op{tini Vu~itrn.) njene. Druga ru~na bomba je ubila jo{ dvoje, a ra- U jo{ jednom incidentu koji se desio u februa- nila sedmoro ljudi. U posebnom izve{taju iz op{ti- ru, U^K je priznala otmicu dvojice srpskih civila i ne Podujevo, istog dana, jedan kosovski Albanac je ubistvo jednog od njih. Dva ~oveka su bila oteta ispri~ao: „U subotu (20. marta), pre po~etka NATO dok su sekla drva u selu Velika Ho~a/Hoce e Mad- bombardovanja, u 15:30-16 ~asova, nalazio sam he (op{tina Orahovac/Rrahovec). Kada je U^K naj- se u ku}i mog ujaka u Podujevu. Video sam ~etiri zad isporu~ila dvojicu otetih, jedan od njih je bio ~oveka i jednu ènu koje su vojnici postrojili i ubi- mrtav, a drugi te{ko povre|en posle batinanja. li. Streljani su bili u grudi. Oko njih se nalazilo pet- Pripadnici U^K su bili verovatni po~inioci dva naest do dvadeset policajaca.“ ubistva kosovskih Albanaca u februaru. @ena jed- Kotlina/Kotline, kraj koji se nalazi 6 km jugoza- ne od `rtava je tvrdila da su njenog muà otela padno od Ka~anika/Kacanik, bila je napadnuta dva naoruàna ~oveka u 1 ~as, 3. februara 1999. ujutru 24. marta. Mnoge izjave koje su sakupljene Oni su do{li u ku}u, stavili vre}u preko glave nje- od seljana iz tog kraja potvr|uju da se za vreme nog muà i odveli ga. Ona je videla njihovo vozilo tog napada desilo masovno ubistvo 22 mu{karca kako napu{ta ulicu. Rekla je jo{ kako je nekoliko iz sela. Izjave se donekle razlikuju u opisivanju re- nedelja ranije njena porodica pruìla uto~i{te jed- dosleda doga|aja koji su doveli do smrti ovih lju- nom prijatelju. On je tada ispri~ao kako ga je pre di. OEBS-KVM je sprovela naknadno istraìvanje i

37 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo rezultati ovog istraìvanja uglavnom potvr|uju Podru~ja koja su bila pod uticajem U^K ili su verziju o masovnom ubistvu. imala strate{ki zna~aj, bila su me|u prvima koja Selo je najpre napala artiljerija VJ, a zatim je u su simultano napadnuta 24. marta, a zatim su bez selo u{la pe{adija obu~ena u razli~ite uniforme, sa prekida napadana tokom izvesnog vremena. tenkovima i vozilima praga. Oko 500 èna i dece Mnoga od tih podru~ja su iskusila masovno ubija- bilo je poslano u Ka~anik kamionima. Zadràna su nje mu{karaca koje je bilo sprovedeno krajnje bru- bila 22 mu{karca. Grupa mu{karaca je bila odve- talno, u pore|enju sa gradovima gde su u odno- dena u {umu u planini. Tamo su ih te{ko batinali, su prema masovnom ubijanju preovla|ivala poje- posle ~ega su se ~uli pucnji, a ne{to kasnije i eks- dina~na ubistva. U seoskim podru~jima, jedan od plozije. [estorica mu{karaca je kasnije bila prona- naj~e{}ih obrazaca po kojima su se de{avali zlo~i- |ena u bunaru dubokom oko {est metara, a 16 teni bio je da su hvatane ve}e grupe ljudi koji su pola je prona|eno u {iroj jami dubokoj oko 7 meta- ku{avali da pobegnu, zatim su mu{karci odvajani ra. Me|unarodni sud za zlo~ine po~injene u biv{oj od èna i dece (koji su poslani da idu dalje), a on- Jugoslaviji potvrdio je da su prona|ena 22 tela u da su bili bez su|enja pobijeni. dva bunara. OEBS/ODIHR je sprovela naknadno is- U mnogim izjavama se govori da su ve}i deo traìvanje (u vezi sa pisanjem ovog izve{taja), i is- ubijanja izvr{ile kombinovane snage VJ, policije i postavilo se, prema izjavi seljana, da su od 22 mu- paravojnih jedinica, ponekad uz pomo} naoruà- {karca koja su bez su|enja bila ubijena, njih 11 venih srpskih civila. Me|utim, te{ko je odrediti u rovatno bili nenaoruàni pripadnici U^K u civilu. kom stepenu su ove grupe bile koordinisane. @rtve su bile stare izme|u 17 i 47 godina. U selu Mnoge intervjuisane osobe su pominjale „Arka- su bila prona|ena jo{ tri tela. Dva su imala rane nove“ jedinice ili „Bele orlove“, kao i neke druge od metaka na vratu. Tre}i je bio pogo|en u desnu paravojne jedinice (vidi 3. poglavlje). Tako|e su u ruku, a njegova desna noga je bila odrubljena. mnogim izjavama pomenuta pojedina~na imena Dvojica od tih ljudi su bila stara 55 godina, a je- i/ili zvani~ne funkcije i ~inovi po~inilaca. dan 70. (Za vi{e detalja vidi V deo, odeljak o ka~a- Biti o~evidac ubijanja, ili samo videti telo ubijene ni~koj op{tini.) osobe – traumati~no je iskustvo. Usa|ivanje straha stanovni{tvu je izgleda bio jedan od nameravanih Eskalacija nasilja posle 24. marta 1999. Vansud- ciljeva koji su ostvarivani i preko nekih ubistava koja ske egzekucije i nasumi~na ubijanja su postali op- su bila izvr{avana na javnim mestima, a tela {ti fenomen na celom Kosovu sa po~etkom NATO ostavljana da ih svako moè videti. Jedna od posle- bombardovanja protiv SRJ u no}i izme|u 24. i 25. dica je bila da su mnogi ljudi koji su videli takva ubi- marta. janja odlazili i pre nego {to bi bili nasilno iseljeni. Do tog trenutka, pa`nja jugoslovenskih i srp- U Podujevu, 24. marta, policijski rezervisti su skih bezbednosnih snaga bila je usmerena na ona na ulici zaustavili i ubili brata i ro|aka jedne inter- podru~ja Kosova kroz koja su prolazili tranzitni vjuisane osobe. U istom kraju, 25. marta, maskira- putevi U^K ili gde su se nalazile baze U^K. U ne- ni pripadnici VJ i policije u{li su u grad na tenko- kim od ovih podru~ja borbe su se vodile tokom vima praga i drugim vozilima. Pucali su nasumice 1998. i 1999. godine. Posle 24. marta promenila i proterivali kosovske Albance, i za to vreme ubili se op{ta shema doga|anja, i sada su na meti bila mnogo ljudi. Jedan ~ovek je rekao da je kasnije vi- i podru~ja koja su ranije bila relativno mirna. deo 36 tela. Na dan 28. marta, u istom kraju, je- Premda je U^K verovatno bila prisutna u brojnim dan petnaestogodi{nji de~ak je doìveo sr~ani podru~jima gde su se doga|ala mnoga ubijanja, udar nakon {to je bio o~evidac ne~ega {to je inter- op{ta situacija ~esto iz izjava izbeglica nije do- vjuisana osoba opisala kao „ubijanje u toku vo- voljno jasna. [tavi{e, prema onome {to su ispri~a- `nje“. U to vreme, grad su bili opkolili pripadnici le izbeglice, ubijanja su se uglavnom de{avala u VJ, policije, paravojnih jedinica i lokalni Srbi, a po- okolnostima koje ukazuju na nesumnjivo kr{enje ~inioci su opisani kao ~etvorica mu{karaca u cr- me|unarodnog humanitarnog prava. Veliki broj nom vozilu sa pogonom na ~etiri to~ka. civila neboraca je svesno napadan i ubijan isklju- Jedan izbeglica je 3. aprila bio svedok kada je ~ivo zbog njihove etni~ke pripadnosti. blizu groblja u ~etvrti Pri{tine Dragodan/Drago-

38 Fond za humanitarno pravo III deo: Kr{enja ljudskih prava na Kosovu dan bilo ubijeno sedam ljudi. Po~inioci su bili ma- di u grupi je ~uo kada je bilo dato nare|enje na skirani ljudi u zelenim maskirnim uniformama. srpskom jeziku – da se puca. On je bio jedan od pr- Oni su najpre oplja~kali grupu raseljenih lica a za- vih koji je zakora~io u vodu koja mu je ve} dopira- tim otvorili vatru u masu. Na dan 30. aprila, pri- la do vrata. Kada su policajci otvorili vatru, ljudi su padnici VJ i paravojnih jedinica su pucali u masu i padali svuda unaokolo. Jedan ~ovek je bio ranjen i tom prilikom ubili malog de~aka. jaukao je traè}i pomo}. Do{ao je policajac, ponovo pucao i ubio ga. ôvek koji je preìveo masov- U brojnim slu~ajevima, za vreme nasilnog iseljava- no ubistvo ostao je u vodi vi{e od jednog sata, kanja, mu{karci albanske narodnosti su bili okuplja- da mu je postalo tako hladno da je morao da iza- ni na jednom mestu i ubijani bez ikakve sudske |e. Drugi iz grupe preìvelih, koji je zajedno sa jo{ procedure. Premda su mla|i ljudi sigurno bili po- petnaestoricom u vodi bio sedam sati, kaè da je sebna meta jugoslovenskih i srpskih snaga (vidi „voda tekla crvena od krvi“. 15. poglavlje), mu{karci „spsobni za vojsku“ nisu bili jedini koji su izdvajani i ubijani. U jednom ta- Tokom hvatanja i proterivanja gra|ana albanske kvom masovnom vansudskom ubijanju 55 nenao- narodnosti, Suva Reka je iskusila mnoga masovna ruànih mu{karaca u selu Bela Crkva/Bellacerkve ubistva. Najpotresniju izjavu, koja opisuje jedan (Orahovac), najmanje 8 `rtava je imalo preko 60 od ovih doga|aja, je dala èna vlasnika zgrade u godina, a dvojica su bila stara preko 70, dok je na kojoj je bila sme{tena OEBS-KVM, koja je jedina spisku mrtvih i jedan de~ak od 13 godina. U tom preìvela ubijanje pripadnika cele svoje {ire poro- incidentu koji se desio 25. marta, srpske snage su dice, me|u kojima je bilo vi{e male dece – jedno opkolile selo i najpre granatirale 850 ku}a, a zatim dete je imalo samo dve godine. Po~inioci su bili po~ele da ih pale. Grupa ljudi, me|u kojima su bi- srpski vojnici i civili. le i ène sa decom, pobegla je prema reci Beli Na dan 25. marta, policajci su saslu{avali nje- Drim/Drini i Dadth. Pripadnici U^K su se nalazili u nog muà u vezi sa OEBS-KVM, i za{to je dozvolio podru~ju, i savetovali su grupi da ide dalje, jer se da osoblje OEBS-KVM ìvi u njegovoj ku}i, zatim pribliàvala paravojna jedinica. Ljudi su pobegli u su ga tukli dok se nije onesvestio. Oko podne 26. razli~itim pravcima, i dok su beàli, mnogi od onih marta, policajci su se ponovo pojavili kod ku}e koji su se kretali du` èlezni~ke pruge bili su ubije- gde je ìvela intervjuisana osoba. Policajac koga je ni, prema izjavi jednog ~oveka od 65 godina koji se ona poznavala pozvao je sina njezinog zeta da krio u blizini. Kada je uhva}ena jedna ve}a grupa, iza|e iz ku}e, i tamo ga ubio. Policajac je vikao na vojnici su odvojili mu{karce od èna i dece kojima ~lanove porodice i svi su istr~ali napolje, gde su vije onda nare|eno da odu. O tome {ta se desilo podeli da je njihova ku}a „pod opsadom“ policije, sle toga, postoji vi{e izjava. Ovo je izjava jednog od srpskih i romskih civila. Videla je kako su neki ~la- preìvelih: Ljudima je bilo nare|eno da predaju novi porodice odmah bili ubijeni. Ona i jo{ neki svoje oru`je, ali ga oni nisu ni imali. Zatim su mo- drugi su bili progonjeni ulicama, uhva}eni i ugurali da se skinu, pa su ih pripadnici srpskih snaga rani u jedan kafe. Policajci su iz pu{aka i automat- pretresli, govore}i da traè dokaze o pripadnosti skog oru`ja pucali u sve koji su se nalazili u pro- U^K, ali nisu na{li nikakvih dokaza. Zatim je 55 storiji. @ena je tamo bila sa ~etvoro svoje dece, mu{karaca ponovo bilo naterano da se skinu do dve devoj~ice koje su imale 16 i 14 godina, i dva pojasa i da stoje sa rukama na potiljku, dok su ih sina kojima je bilo 10 i 2 godine. Svi su bili oku- pretresali. Tokom ovog pretresa, u dèpu jednog pljeni oko nje. Sva su deca bila ubijena. Ona je po- trinaestogodi{njeg de~aka je bio prona|en metak. ku{ala da svojim nogama za{titi dvogodi{njeg si- De~ak je objasnio da je pokupio metak na putu. na. I sama je bila pogo|ena u stomak metkom ko- Policajci su pitali ko podràva to {to je de~ak re- ji je pro{ao kroz telo njenog starijeg sina. Govori- kao, i njegov ujak je iskora~io. Policajci su ujaka la je sinu da se pravi da je mrtav. Kada su policaj- odveli u stranu i jedan policajac je pucao u njega. ci iznosili tela napolje, videli su da stariji sin jo{ di- Zatim je ljudima bilo nare|eno da se obuku i sta- {e, pa su ponovo pucali u njega. Zatim ga je ~ula nu prema reci, te da u|u u vodu okrenuti le|ima kako jau~e. Bilo je ubijeno najmanje 12 dece ispod policajcima. Stajali su rame uz rame. Jedan od lju- 17 godina starosti, i 10 odraslih, me|u kojima je

39 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo bila i jedna èna u drugom stanju. Dok su policaj- Ve}i broj ubistava se desio 17. i 18. aprila u seci skidali sve dragocenosti sa tela `rtava, svedoki- lu Ade/Hade (Obili}), u koje je do{lo otprilike 14 nja se pravila da je mrtva. Videla je kako policajci pripadnika policije, VJ i paravojnih jedinica. Oni su seku prste sa mrtvih tela, kako bi sa njih lak{e ski- pucali po selu, palili ku}e i izvr{ili niz ubistava, nuli prstenje. Bila je ba~ena na kamion, preko uglavnom ~lanova jedne brojne porodice, od koje ostalih tela, uklju~uju}i i decu. Dok je kamion vo- je pet mu{karaca poginulo. Svih pet `rtava je vi{e zio prema Prizrenu, sko~ila je sa kamiona. Na{li su puta imenovano u izjavama izbeglica. Na jednog je ljudi koji su je odveli na teritoiju koju je kontro- ~oveka su pucali kada je ovaj izlazio iz ku}e sa be- lisala U^K gde su joj zale~ene rane. (O ovom inci- lom tkaninom da bi se „predao“. On je nekoliko dentu je pisano i u V delu knjige, u odeljku o op- sati kasnije umro od posledica ranjavanja, usled {tini Suva Reka.) nedostatka lekarske pomo}i. Jedan policajac i jedan vojnik VJ, obojica naoruàni AK-47, zatim su U rejonu Ka~anika mnogi su ljudi izgubili ìvote u u{li u ku}u brata tog ~oveka, gde su izdvojili ène navali pojedina~nih ubistava koja su se desila 28. i decu (koje su poslali napolje), a zadràli ~etiri marta. Jedan apotekar, star 30 do 35 godina, bio mu{karca stara izme|u 27 i 78 godina, od kojih su je ubijen u svom dvori{tu u trenutku kada je po- neke zatim ìve spalili u {tali. Kada su se ~lanovi ku{ao da se skloni. U ovom incidentu je u~estvo- porodice sa drugim seljanima vratili posle nekoli- valo sedam policajaca i jedan srpski civil. êtiri po- ko dana, na{li su dva tela (razli~ito opisana kao licajca su ubila nekog drugog ~oveka ispred rad- privezana kablovima i bez nogu) ispod trupine nje sa me{ovitom robom. Dva policajca koja su jedne krave. Jo{ jedno telo je bilo prona|eno u nosila regularne plave uniforme ubila su ~oveka dvori{tu; ~etvrto nije bilo nikada prona|eno. starog 70 godina. Oni su najpre uzeli njegove is- Jedan ~ovek je ispri~ao {ta se dogodilo 18. prave, bacili ih u reku, naredili mu da ih odatle aprila u Gra{tici/Grashtice (Pri{tina): „Pojavila su uzme, a onda pucali i ubili ga. se ~etiri pripadnika paravojnih jedinica, trojica od ôvek iz Jablani~ke ulice u Pri{tini je rekao da njih su nosila crne najlonke (maske) preko glava. je 1. aprila njegov sused bio na licu mesta ubijen Oni su odvojili petoricu mla|ih mu{karaca, od ko- rafalnom paljbom u trenutku dok je poku{avao jih su svi bili mla|i od 30 godina. Dvojica maskira- da se skloni od maskiranih pripadnika policije i nih ljudi su ih sve pobila pored samog puta. Nala- paravojnih jedinica koji su se pribliàvali. Isti sve- zio sam se tri metra udaljen odatle i ~uo sam ~o- dok je kasnije video kako je maskirani pripadnik veka koji je ina~e nare|ivao kako kaè: ‘Pucajte, paravojne jedinice jednim hicem ubio njegovog ubijte ih, ne dajte im da odu ìvi’.“ prijatelja, dok je prijatelj poku{avao da pomogne jednom verskom zvani~niku koji je bio ranjen na U izjavama se tako|e govori o napadima na civile ulici. koji su putovali u konvojima. U jednom incidentu, Negde izme|u kraja marta i sredine aprila, kolona raseljenih lica albanske narodnosti je bila grupa ljudi je bila opkoljena u {umi izme|u Ljubi- uhva}ena izme|u sela Gornja Sudimlja/Studime e `da Hasa/Hasi i Lubizhde (Orahovac) i \onaja/Gjo- Eperme i Donja Sudimlja/Studime e Poshtem, ko- naj (Prizren). Grupa koja je tvrdila da se sastoji is- ja su udaljena 5 i 2 km isto~no od Vu~itrna. Jedan klju~ivo od civila, bila je saslu{avana u vezi sa U^K. ~ovek koji je bio na ~elu kolone je rekao da su kon- Mu{karci izme|u 15 i 60 godina su bili odvojeni voj vodili politi~ki lideri kosovskih Albanaca koji su od glavne grupe i postrojeni. Jedan od vojnika VJ nosili belu zastavu. Prema opisu jednog svedoka, namestio je svoje oru`je na tronoàc i postavio se oni su se zaustavili da bi se odmorili negde oko 20 nasuprot postrojenim mu{karcima. Drugi vojnik ~asova. Sa za~elja kolone su stigle vesti da su sela ga je molio da ne puca i seo na zemlju i po~eo da iza njih bila paljena a ljudi ubijani, i da konvoj tre- pla~e, ali je prvi vojnik otvorio vatru i pucao na lju- ba da nastavi kretanje. Kada se kolona pokrenula, de dok su njihove porodice bile naterane da to srpske snage su do{le na ~elo kolone i rekle ljudi- gledaju. Najmanje osam ljudi je poginulo, dok su ma da nastave da idu do asfaltnog druma pred drugi bili ranjeni. Policajci su zatim naterali selja- njima. Kada su ljudi stigli do pozicija VJ niè na ne da sakriju tela na razli~itim mestima. putu, vojnici su ih presreli ljuti, jer je bilo kasno

40 Fond za humanitarno pravo III deo: Kr{enja ljudskih prava na Kosovu uve~e, a u to vreme je kretanje bilo ograni~eno. da vidi {ta se desilo, i na{ao je mrtvog mog Trupe VJ su bile iznena|ene {to ~uju da su srpske brata. Utvrdili smo da je uzrok eksplozije bila snage naredile konvoju da nastavi kretanje. Zatim mina iz minobaca~a ili granata. Naoruàni Sr- su vojnici rekli da konvoj treba da nastavi put, i bi su pucali iz minobaca~a sa podru~ja Llama- pretili da }e ubiti putnike svakog traktora koji rina koje se nalazi 7 km od na{e ku}e.“ skrene iz kolone. Konvoj je krenuo dalje i na kraju se zaustavio u polju, kada je bilo oko 9 ~asova. ê- Nasumi~na paljba. Jedan ~ovek je ispri~ao inci- lo kolone se ve} nalazilo u Donjoj Sudimlji, dok je dent koji se dogodio u drugoj polovini aprila u Ko- zadnji deo jo{ bio u Gornjoj (to jest oko 3 km poli}u/Koliq (Pri{tina), u kojem je izgubilo ìvote zadi). Srpske snage su po~ele da pucaju i granati- mnogo civila: raju Gornju Sudimlju, pa su izbeglice polegale na put kako ne bi bile pogo|ene. Konvoj je ponovo „Na dan 22. aprila, vojnik U^K nam je oko 8:20 krenuo; oko 22 ~asa, pripadnici VJ, policije i para- rekao da odmah treba da odemo, jer su se Sr- vojnih jedinica su ga okruìli sa svih strana. Mu- bi opasno pribliàvali na{em kraju. Mi smo ne {karci su bili skidani sa svojih traktora, i ubijani. ~ekaju}i oti{li u Koli}, gde smo potpali pod ar- Neki kaù da je bilo ubijeno izme|u 90 i 160 ljudi tiljerijski napad. Nismo shvatili da smo bili op- u no}i izme|u 1. i 2. maja. Jedna èna je ispri~ala koljeni. Poku{ali smo da se izvu~emo iz kordo- da je, dok je i{la mimo napu{tenih traktora, prona, ali nismo mogli, jer se svuda oko nas u kru- {la pored ~etrdesetak tela. (Za op{irniji opis ovog gu pucalo. Nastavili smo da idemo i stigli na incidenta vidi V deo ovog izve{taja, odeljak o op- polje u Koli}u, gde smo se zaustavili. îm smo {tini Vu~itrn.) mi stali, Srbi su otvorili paljbu iz automatskog oru`ja i ubili 20 ili 21 ~oveka. Bilo je 16:30. Bio Nasumi~ni napadi na civile sam svedok kada su ovi ljudi poginuli, njih 20 albanske narodnosti ili 21. Me|u njima je bilo èna, dece i starijih ljudi, kao i mu{karaca. Bili smo primorani da Nasumi~ni napadi na naseljena mesta, koji su bili beìmo dalje. Krenuli smo prema pozicijama sporadi~ni pre 24. marta 1999, postali su posle U^K blizu Koli}a. Kasnije su pripadnici U^K sa- tog datuma op{ta praksa. Mnogi civili nisu mogli hranili tela. Mi smo se nalazili u planinama. Po- da pobegnu ispred tih napada i brojni su izgubili {to su se ljudi U^K vratili, saznao sam da je na ìvote zbog nasumi~nog granatiranja ili artiljerij- polju bilo ubijeno 56 ljudi. Ovo je, me|utim bi- skih napada srpskih snaga. lo pogre{no, budu}i da su bila dva polja na kojima su ubijeni ljudi. Njih 21 na jednom polju, Granatiranje i bomba{ki napadi. Jedna èna je is- i 56 na drugom: ukupno 77. Srpska ofanziva je pri~ala {ta se dogodilo izme|u 29. marta i 11. tada prestala.“ aprila u Gornjoj Dubnici/Dumnica e Eperme (Po- dujevo/Podujeve): „Srpske snage su neprestano Bombardovanje iz vazduha. Selo Nogavac/Nagafc granatirale selo, i nije bilo mogu}e da se iz njega (op{tina Orahovac) iskusilo je krajem marta te{ke iza|e. Granate su ubile {est ljudi, a me|u njima napade jugoslovenskih/srpskih snaga. Jedna gra- troje dece.“ nata je pogodila kraj u kome se krila grupa ljudi. Jedan mu{karac je opisao incident koji se 28. U tom napadu, ìvote je izgubilo sedmoro ljudi. 1. marta desio u okolini Vu~itrna: ili 2. aprila Nogavac su bombardovali jugoslovenski avioni. Prema izjavama izbeglica, bilo je ubije- „Po{to je po~elo bombardovanje NATO, pri- no preko 100 civila kada su bile pogo|ene ku}e u padnici VJ i policije koji su nosili razli~ite uni- kojima su se bili sklonili. Sela u dolinama Popovo forme i (imali) lica obojena u crveno, plavo, cr- i Maja~a u podujevskoj op{tini su tako|e bila no i zeleno, i koji su nosili neprobojne prsluke, bombardovana krajem marta ili po~etkom aprila, po~eli su akciju u mom selu. Pedeset ljudi, me- mada nije jasno da li je izvr{en jedan ili vi{e napa- |u kojima sam bio i ja, ~uli su eksploziju koja da. Jedan ili dva aviona koji su bili prepoznati kao se desila u mojoj ku}i. Moj otac je oti{ao ku}i srpski aparati MiG, bacali su bombe na sela. Broj

41 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo ljudi koji su izgubili ìvote je izme|u 11 i 18. Tako- Makedoniji, najve}i deo postradalih u Jugoslaviji |e postoji izjava izbeglice iz op{tine \akovica/Gja- od bombardovanja NATO bio je van doma{aja kova, da su jugoslovenski avioni bombardovali OEBS-KVM. Okvir ovog izve{taja, me|utim, uklju- obli`nje selo Jablanica/Jabllanice, i time naterali ~uje i analizu incidenata u kojima su `rtve nanete mnogo ljudi da napuste selo. (O `rtvama NATO bombardovanjem NATO na Kosovu, i o kojima su bombardovanja vidi niè.) izbeglice kasnije govorile u intervjuima OEBS- -KVM. Dva incidenta koja su se desila istog dana Ubijanje civila koji su imali veze sa U^K u aprilu, kada je NATO bombardovao konvoje raseljenih lica u Meji/Meje i Bistraìnu/Bistrazhin Sistematski su na meti bili ljudi koji su imali, ili se opisani su u V delu izve{taja, u odeljku o op{tini smatralo da imaju neke veze sa U^K. Dok je pre 20. \akovica, kao i u 13. poglavlju. marta to moglo da izazove hap{enje (vidi 9. poglavlje), posle tog datuma namere jugoslovenskih i Grobnice i postupak sa srpskih snaga su bile u vi{e slu~ajeva ubila~ke. posmrtnim ostacima Na dan 27. marta, u Obili}u, oko 8 ~asova, svedoci su videli tenk koji je granatirao ku}u jedne Mada je osnovna briga kada je u pitanju sahranji- porodice (~ije se prezime pominje u izve{tajima). vanje tela `rtava oruànog sukoba – po{tovanje i Oko 14:30 u okolini su se nalazila ~etiri pincgaue- po~ast, principi humanitarnog prava u toj oblasti ra i jedno rusko vozilo sa te{kim mitraljezom mon- su inspirisani najvi{e pravom porodice da sazna za tiranim na vrhu, dok se 30 do 40, uglavnom ma- sudbinu svojih ro|aka.3 Odgovornost strana u su- skiranih ljudi pribliàvalo ku}i. Ovi su razli~ito opi- kobu uklju~uje traganje za telima i njihovo otkriva- sani: kao ljudi u zelenim maskirnim uniformama nje, sahranjivanje u dostojne i pojedina~ne grobo- sa policijskim oznakama, kao pripadnici paravoj- ve, kao i obeleàvanje, po{tovanje i odràvanje gro- nih jedinica i mesni Srbi u crnim uniformama, od bova i mesta sahranjivanja.4 Vlasti SRJ nisu uvek is- kojih su neki bili maskirani. ^lanovima porodice punjavale svoje obaveze prema mrtvima ni pre ne- koji nisu mogli da pobegnu bilo je nare|eno da se go {to je OEBS-KVM evakuisana, ali nakon eskalaci- vrate u ku}u, gde je iznenada zapo~ela pucnjava. je masovnih vansudskih i nediskriminatornih egze- Kasnije je ~itava porodica, uklju~uju}i tri ène, kucija 20. marta, njihova je praksa postala poseb- prona|ena mrtva. Porodica je, prema izjavama, no sporna. Potpuni obim povreda prava koja se ti- imala sina koji je bio u U^K i koji je u tom trenut- ~u postupka sa ubijenima za vreme oruànog suko- ku bio u poseti. ba na Kosovu vide}e se tek posle dugog vremena, Jo{ jedan incident u kome je stradala porodica kada se izvr{i ekshumacija grobova i autopsija po- ~iji su ~lanovi imali veze sa U^K desio se oko 28. smrtnih ostataka. Ipak, procedure koje je sprovela marta u Velikom Ki~i}u/Kqiqi i Madh (Kosovska Mi- OEBS-KVM i ono {to su ispri~ale izbeglice koje su trovica). Te{ko naoruàni i maskirani policajci su beàle u Albaniju i Makedoniju ve} sada pokazuju ubili ~oveka ~iji je brat bio komandant U^K u Veli- da vlasti SRJ nisu ispunjavale svoje obaveze. kom Ki~i}u. Policajci, za koje svedok kaè da su go- Ve}ina kosovskih Albanaca je muslimanske ve- vorili albanski sa srpskim akcentom, odvukli su ~o- re, i njihova verska praksa zahteva da se sahrana veka u vrt i vi{e puta mu pucali u glavu. Svedok je umrloga obavi u toku dana koji je usledio smrti. U izjavio kako su policajci rekli da je ova akcija bila SRJ, uvek je bila potrebna izvesna elasti~nost u po- osveta za napad na njihovu policijsku stanicu. {tovanju ovog obi~aja kada je u pitanu bila sumnja da se radilo o nasilnoj smrti. Prema zakonima SRJ, autopsija i ispitivanje tela su obavezni, ako posto- Ubijanja koja je izvr{io NATO ji sumnja ili je o~igledno da je smrt bila prouzroko- Kao {to je navedeno u uvodu u ovaj izve{taj, me- vana ili povezana sa vr{enjem zlo~ina, pa nije uvek todolo{ki okvir ovog izve{taja ne uklju~uje bavlje- realno o~ekivati da bi ta analiza mogla biti obavlje- nje doga|ajima koji su bili izvan doma{aja istraì- na u toku prva 24 sata posle smrti.5 vanja i izve{tavanja OEBS-KVM. U vreme posle 20. Ipak, u nekim prilikama, zanemarivanje tela `r- marta, kada je misija bila sme{tena u Albaniji i tava koje su pokazivale srpske vlasti je, naprotiv,

42 Fond za humanitarno pravo III deo: Kr{enja ljudskih prava na Kosovu ometalo kasniju istragu ubistava. Nakon ubistva da su tela na otvorenom prostoru ostavljena da 45 osoba u Ra~ku, koje je prethodno opisano, tela leè danima. Mnogi kosovski Albanci koji su se su bila ostavljena na otvorenom prostoru, gde su vratili na Kosovo, kao i ~lanovi me|unarodnih or- sa njima dolazile u dodir ìvotinje. Tela su kasnije ganizacija, nalazili su ljudske ostatke u stanju ras- bila prenesena na vi{e raznih lokacija, pre nego {to padanja koji su leàli ostavljeni na mestima gde su su ih analizirali stru~njaci sudske medicine.6 `rtve bile ubijene, i to ne samo u udaljenim seli- Srpske vlasti su tako|e propustile da predu- ma, nego i u varo{icama i gradovima; neke od `r- zmu odgovaraju}u proceduru i posle drugih ubi- tava su bile mrtve ve} vi{e meseci. janja. U Donjoj Korotici/Koretice e Poshteme (op- Ipak, gde god je to bilo mogu}e, kosovski Al- {tina Glogovac), ro|acima kosovskog Albanca, banci ili pripadnici U^K su traìli tela i sami ih sa- koga je policija ubila u sumnjivim okolnostima, hranjivali ili na mesnim grobljima, ili na mestu odmah je bilo dozvoljeno da odnesu telo ku}i, gde je to u datom trenutku bilo mogu}e. Budu}i gde ga je videla ekipa OEBS-KVM (vidi V deo, ode- da su mesta ovih sahranjivanja bila poznata, neke ljak o op{tini Glogovac). Iako je kasnije obavljena od ovih grobnica i neka od improvizovanih groba- autopsija, vlasti su ~ekale da se na njih izvr{i priti- lja su istraèni od strane islednika me|unarodnih sak, kako bi sprovele istragu o ubistvu. organizacija kada su se juna 1999. vratile na Ko- sovo. Na primer, 1. oktobra islednici ICTY su eks- Po{to je OEBS-KVM bila evakuisana, mrtva~nice su humirali `rtve u masovnim grobnicama u Gornjoj na nekim mestima jo{ delovale najmanje do kraja i Donjoj Sudimlji, gde su seljani sahranili ukupno marta. Nekolicini intervjuisanih osoba je bilo do- 110 tela ljudi iz konvoja raseljenih lica o kome je zvoljeno da identifikuju ro|ake koji su bili ubijeni i pisano ne{to vi{e (vidi tako|e V deo, odeljak o vu- zatim odneseni u odgovaraju}u mrtva~nicu; ipak, ~itrnskoj op{tini). Drugi su svoje ro|ake sahranji- ne zna se da li su obavljane autopsije i da li je uop- vali u svojim vrtovima ili drugim lokacijama u bli- {te zapo~injana ikakva istraga o ubistvima.7 Na zini. U nekim slu~ajevima, to je ~injeno tajno, u primer, tela najmanje sedmorice ljudi koji su 20. strahu ili zbog vojnih operacija koje su bile u toku marta bili ubijeni u Srbici/Skenderaj, kasnije su bi- u doti~nom podru~ju, ili zato {to bi mogli biti sve- la fotografisana i preba~ena u mitrova~ku mrtva~- sno spre~eni da sahrane mrtve, bilo od strane sa- nicu. To su u~inili ljudi u policijskim uniformama mih po~inilaca, bilo od strane policije. Na primer, (vidi odeljak o op{tini Srbica). Rodbina je kasnije po{to su te{ko naoruàni policajci oko 28. marta preuzela tela, sahranila ih u [upkovcu, predgra|u ubili muà jedne ène iz Velikog Ki~i}a (Kosovska Kosovske Mitrovice.8 Nijedna od intervjuisanih Mitrovica), tri dana joj nisu dozvoljavali da sahra- osoba koje su govorile o ljudima koji su bili ubijeni telo; ~etvrtog dana, nakon {to je pao mrak, ona 9 ni posle 1. aprila 1999. nije pomenula da je bila iz- je sahranila muà u plitkom grobu u ba{ti. vr{ena autopsija ili da su tela bila preba~ena u mrtva~nicu. Naprotiv, tela su bila ostavljana na otvo- Propu{tanje obaveze da se obeleè mesta sahranji- renom, ili su ih sahranjivali srodnici, ili druga ne- vanja. Kada su jugoslovenske vlasti same sahranji- zvani~na lica, bila su sakupljana i odvoèna na ne- vale tela `rtava (~esto uz ivicu gradskog groblja), poznata mesta, ili su posmrtni ostaci uni{tavani ili grobovi nisu uvek bili ozna~eni. Na nekim mestima, skrivani. Zakon o ratnom stanju koji su usvojile ju- uklju~uju}i Vu~itrn, Pri{tinu, Kosovo Polje i Suvu Re- goslovenske vlasti, i koji je pro{irio opis okolnosti ku, prema iskazima intervjuisanih osoba, tela su sa- pod kojima policajci imaju pravo da upotrebe va- kupljali i sahranjivali radnici lokalne gradske ~isto- 10 treno oru`je, ne moè da opravda organe za{tite }e. êsto, ovi grobovi su bili ozna~eni jednostav- zakona za to {to nisu preduzeli odgovaraju}u is- nim drvenim oznakama, na kojima je ponekad bio tragu u slu~ajevima kada je silom nano{ena smrt. samo datum i inicijali „NN“ (koji su zna~ili da `rtva nije bila identifikovana). U mnogim slu~ajevima, ove oznake su bile ru{ene ili preme{tane, {to je ka- Nepo{tovanje prema mrtvim telima sniju identifikaciju ~inilo jo{ teòm. U nekim slu~a- U najve}em broju intervjua u kojima se govori o jevima, tela su bila sme{tana u masovne grobnice, ubijanjima posle evakuacije OEBS-KVM, re~eno je uprkos obaveze da budu sahranjena pojedina~no.

43 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

U Nakaradi/Nakarada (Kosovo Polje), me{tani su Tela ubijenih su tako|e bila bacana u bunare posmatrali kako radnici gradske ~isto}e donose te- (kao {to je bio slu~aj u Kotlini, kako je ve} re~e- la zavijena u plasti~ne folije i sahranjuju ih obi~no no).13 Iako bi to mogao biti i poku{aj da se sakri- po ~etiri ili pet u jednom grobu. Drugom prilikom, ju dokazi ubistva, moglo se raditi i o nameri da se u Nakaradi, 20 do 40 tela je bilo istovremeno ba~e- kontaminuju bunari od kojih zavisi snabdevanje no u rupu. Onda je buldoèr poravnao teren (vidi V vodom me{tana. deo, odeljak o op{tini Kosovo Polje). U drugim prilikama, po~inioci su se bili okomi- âk i onda kada ro|aci nisu pobegli ili nisu bili na sama tela. Mnoge intervjuisane osobe govo- li proterani, vlasti su ~inile mali ili nikakav napor re da su videle unakaèna tela, na primer tako {to da se oni obaveste o mrtvima i o tome gde su bi- bi im bili odse~eni udovi.14 U nekim drugim slu~a- li sahranjeni. U nekim slu~ajevim izgleda da je to jevima, `rtve ubistava su bivale preobu~ene ({to ~injeno svesno: jedna grobnica u Vladimiri- se moglo utvrditi, na primer, na osnovu razlike u }u/Vladimiriq (Kosovska Mitrovica), gde je 1. ok- poloàju rane na telu, i rupa koje su bile na ode- tobra bilo ekshumirano 28 tela, bila je locirana na }i). Bez obzira na motive ovog postupka, on ote- strmini i pokrivena rastinjem, tako da se nije mo- àva posthumnu identifikaciju. gla videti ni sa jedne staze koja prolazi okolnim Diralo se i u same grobove. U jednom dobro brdima.11 dokumentovanom slu~aju, srpske snage su pre- mestile tela iz provizornog groblja u Izbici/Izbice Svesni napori da se sakriju ili (Srbica), gde su seljani sahranili oko 150 `rtava, uni{te dokazi o postojanju mrtvih tela nakon {to je postojanje groblja potvrdio NATO ~iji su ga avioni snimili na video traku, a traku u~inili Umesto da identifikuju i sahrane mrtve, vlasti – po- dostupnom me|unarodnim medijima. Srpske sna- ~inioci ubijanja ~esto su poku{avali da uni{te ili sa- ge su prenele tela na nepoznatu lokaciju. Seljani, kriju dokaze. Takva praksa pove}ava kredibilitet kojima je jako va`no da imaju mesto na kome bi tvrdnjama intervjuisanih osoba da su `rtve bile civi- àlili svoje mrtve, ponovo su postavili nadgrobne li ili drugi ljudi koji bi trebalo da uìvaju za{titu me- oznake na sada ispra`njene grobove (vidi odeljak |unarodnog humanitarnog zakonodavstva, i da su o srbi~koj op{tini). U Starom îkatovu/Cikatove pobijeni protivpravno. Te{ko je razumeti zbog ~ega (Glogovac), tri dana po{to su pobile 24 ~oveka, bi se tako o~igledne povrede me|unarodnih stan- srpske snage su se vratile i izvadile tela iz ba{ti gde darda de{avale u slu~ajevima kada bi `rtve ubijanja su ih ro|aci bili sahranili. Vojnici su koristili bagere bile legitimne mete koje su ìvot izgubile na zako- da provale zidove dvori{ta kako bi njihova meha- nit na~in za vreme oruànog sukoba. nizacija imala bolji pristup do grobova. Iako je uni{tavanje ku}a bilo samo po sebi veo- Kao i u slu~aju nestalih osoba, teskoba onih ~i- ma rasprostranjena i smi{ljeno izazivana pojava, u ji su voljeni bili ubijeni uve}ana je ukoliko nema nekim slu~ajevima okolnosti navode na zaklju~ak mesta na kome bi se mrtvi oplakivali. da su ku}e paljene kako bi se prikrila ili uni{tila tela ljudi koji su unutra bili pobijeni. Na primer, kada 1 Slu~ajevi koji se ovde pominju su predstavljeni, sa detaljnijim se OEBS-KVM krajem juna vratila u Barane/Baran navodima, u relevantnim odeljcima V dela ovog izve{taja. 2 Bilo je i mnogo neobja{njivih ubistava koja se nisu uklapala u (Pe}), bilo je opisano i zabeleèno mesto ubistva op{te sheme doga|anja, i u kojima su `rtve bili i Srbi i kosovski troje me{tana. Poloàj i stanje njihovih ostataka Albanci, i koja bi mogla biti obi~na krivi~na dela, a ne dela koja navodi na zaklju~ak da su stariji ljudi bili zate~eni bi bila povezana sa bezbednosnom krizom. I ova ubistva su do- prinosila op{toj atmosferi straha, i ~esto su bila pripisivana jed- u svojoj spava}oj sobi, i da su pobijeni u krevetima. noj ili drugoj strani u sukobu. Tako|e treba naglasiti da su ubi- Zatim su ih po~initelji prekrili vratima i drvenarijom stva iz osvete, kao i porodi~ne krvne osvete, na Kosovu postoja- i zapalili, o~igledno koriste}i neku lako zapaljivu la stotinama godina. Iako je poslednjih godina bila ne{to re|a, krvna osveta je jo{ uvek igrala ulogu u kosovskom dru{tvu. te~nost, po{to su sve stvari u sobi bile potpuno 3 Vidi Protokol I @enevske konvencije, ~lan 32. spaljene, i samo su metalni delovi, kao i mali delo- 4 „Kad god to okolnosti dozvoljavaju, posebno posle oruàne vi ljudskih kostiju jo{ bili prepoznatljivi.12 U Pokle- borbe, treba preduzeti sve mere, i to bez odlaganja, kako bi se prona{li mrtvi, kako bi se spre~ilo da tela budu oplja~kana i ka- ku/Poklek i Vjeter (Glogovac), po~inioci su zapalili ko bi se dostojno sahranila.“ (Protokol II, ~lan 8 @enevske kon- ku}u u kojoj je bilo oko 46 tela. vencije iz 1977). Odgovornosti u opho|enju sa mrtvima su for-

44 Fond za humanitarno pravo III deo: Kr{enja ljudskih prava na Kosovu

mulisane i u me|unarodnom humanitarnom pravu koje je pri- 9 A/0443. menjivo na situacije unutra{njeg oruànog sukoba. Vidi IV 10 Mnoge intervjuisane osobe su videle Rome kako uklanjaju, pre- @enevsku konvenciju iz 1949, ~lan 130, i Protokol I @enevskim voze ili sahranjuju tela (vidi 20. poglavlje). konvencijama iz 1977, ~lanove 33 i 34. 11 OSCE/KVM „Report on Vidorimic (sic!) site“, 2 October 1999. 5 Zakon o krivi~nom postupku SRJ, ~lan 252. Vidi tako|e ~lano- 12 PE/0007/99. ve 253-256 koji reguli{u proceduru autopsije. 13 Drugi primeri se nalaze u A/0599; A/1093; A/1124; M/0422; 6 Vidi izve{taj o incidentu u Ra~ku evropske ekipe stru~naka za M/0757. sudsku medicinu, od 17. marta 1999. 14 U nekim slu~ajevima, ono {to je izgledalo kao unakaàvanje, 7 Na primer, A/0494; A/0810 (Kosovska Mitrovica); A/0651 (\a- moglo je biti posledica projektila ili kasnijeg pristupa ìvotinja kovica); M/0153; M/1098 (Pri{tina). telima. 8 A/0810.

45 [esto poglavlje TORTURA I ZLOSTAVLJANJE

Sloboda od torture kao neotu|ivo i zabranjenih „neprihvatljivih povreda li~nog do- apsolutno pravo stojanstva“ jo{ i silovanje i nedostojno vre|anje, snabdevaju}i ove odredbe i dodatnom za{titom Pravo na slobodu od torture i zlostavljanja jam~e civila od opasnosti izazvanih vojnim operacijama. brojni me|unarodni ugovori o ljudskim pravima Ipak, OEBS-KVM je primila izuzetno veliki broj koji se svi zasnivaju na ~vrsto ukorenjenom kon- izve{taja od `rtava zloupotreba sile od strane srp- senzusu da ova vrsta ugroàvanja ljudskog dosto- ske policije, koji su bili dovoljno potkrepljeni le- janstva ne bi smela biti dozvoljena ni pod kakvim karskim izve{tajima i izjavama o~evidaca. Pone- okolnostima.1 Prema Ustavu Jugoslavije (a u skla- kad su upotrebu sile priznavali ~ak i sami policaj- du sa me|unarodnim standardima) ovo pravo ne ci, koji su smatrali da je njihovo delovanje oprav- moè biti ograni~eno ~ak ni za vreme ratnog sta- dano nekom vrstom nadustavne neophodnosti, nja (premda Ustav Republike Srbije, budu}i da ne {to je osobito karakteristi~no za period posle po- sadrì listu prava koja se ne mogu ograni~avati, ~etka NATO bombardovanja. ostavlja mogu}nost da svako pravo moè biti ograni~eno za vreme ratnog stanja).2 Zabrana Kori{}enje torture i zloupotrebe fizi~ke sile tako|e je uneta u jugoslo- zlostavljanja od strane venski zakon o upotrebi sile od strane ~uvara zakonitog poretka,3 kao i u krivi~ni zakonik i zakon zvani~nih institucija o krivi~nom postupku. Jugoslovenski krivi~ni za- U intervjuima, `rtve zlostavljanja i torture su nave- kon eksplicitno zabranjuje nano{enje fizi~kih pole veliku raznovrsnost metoda koje su koristili srp- vreda od strane zvani~nih ~uvara reda,4 kao i iz- ski policajci i drugi ljudi koji su bili pod njihovom nu|ivanje silom izjava ili priznanja.5 Dekret o iz- kontrolom. Re~ je o premla}ivanju {tapovima, menama u krivi~nom postupku za vreme ratnog gvozdenim {ipkama, dr{kama od sekira, nogama stanja6 sadrì spisak velikog broja izuzetnih ovla- od stolova, bezbol palicama, kundacima pu{aka, {}enja koja su data izvr{nim organima, koja bi se lopatama, lancima i tako dalje. Delovi tela koji su te{ko mogla uskladiti sa me|unarodnim standar- naj~e{}e bili tu~eni su bili bubrezi, noge i stopala, dima ljudskih prava, iako ne uklanjaju zabranu glava, ruke i dlanovi `rtava. Mnogo puta, OEBS- torture i zlostavljanja.7 KVM je dobijala izve{taje da su u policijskim stani- U jednom unutra{njem oruànom sukobu, ta- cama ljudi bili vezivani za radijatore i da su tako ko|e se primenjuju neke odredbe me|unarodnog tu~eni. Mnoge `rtve su {utirane, njihove su glave humanitarnog prava, {to obavezuje sve strane u udarane o zidove ili pod, noèvi su kori{}eni da im konfliktu da spre~e i zabrane torturu i zlostavlja- se se~e koà, ili ~ak i za unakaènje, kao {to je od- nje. ^lan 3 koji je zajedni~ki za ~etiri @enevske secanje u{iju i noseva. U mnogim slu~ajevima, zlo- konvencije posebno zabranjuje torturu, surovo i stavljanje je imalo specifi~ne seksualne elemente: poniàvaju}e odno{enje, kao i uzimanje talaca. ljudi su morali da se skinu, a policajci su ih udara- Dopunski protokol II @enevskim konvencijama, li po genitalijama. Silovanje i drugi oblici seksual- primenjiv u posebnim vrstama unutra{njih oruà- nog nasilja su ~esto bili kori{}eni kao oblik tortu- nih sukoba,8 ponavlja ove zabrane i dodaje listi re protiv èna (vidi 7. poglavlje).

46 Fond za humanitarno pravo III deo: Kr{enja ljudskih prava na Kosovu

1. ~lan Konvencije protiv torture i drugih suro- domova i njihove li~ne imovine, i u svim ostalim vih, nehumanih i poniàvaju}ih postupaka ili ka- slu~ajevima u kojima su bili suo~eni sa arogantnim `njavanja defini{e torturu kao svako dejstvo koje: pokazivanjem neka`njivosti prekr{ilaca. Koli~ina – uzrokuje te{ke fizi~ke ili mentalne patnje mr`nje i nepoverenja koja je i dalje tako karakteri- – nanosi se da bi se postigao odre|en cilj sti~na za Kosovo nesumnjivo je i nasle|e pretrplje- – nanosi ga zvani~no lice, ili je nano{eno sa sa- nog nasilja, kao i reakcija na bespomo}nost pred glasno{}u zvani~nog lica, pa se prema tome brutalnim metodima koji su stalno i sistematski bi- moè pripisati dràvi.9 li kori{}eni od strane dràvnih organa. „Surovo, nehumano i poniàvaju}e postupanje“ je manje jasno definisano u me|unarodnim stan- Kontekst u kome su vr{eni tortura i 10 dardima. Moè se re}i da obuhvata sli~na dej- zlostavljanje stva i propu{tanje dejstava dràvnih organa koji uzrokuju bol i patnje, ali se od torture razlikuju po Tortura i zlostavljanje u policijskim surovosti, svrsi i nameni. Ako postoji uzlazna lini- stanicama i zatvorima ja, sa torturom na vrhu, i poniàvaju}im tretma- Gra|ani na Kosovu, ali posebno kosovski Albanci, nom na donjem kraju lestvice, jasno je da su sve mogli su o~ekivati da }e postati predmet nasilja i ta~ke na lestvici protivpravne, i da kr{e me|una- zlostavljanja u jednom ili drugom obliku, svaki rodne zakone. êsto je te{ko, osobito u terenskim put kada su se na{li pod neposrednom vla{}u po- uslovima, da se jasno okvalifikuju dejstva dràv- licije, bilo da se radilo o „informativnim razgovo- nih organa kao tortura ili zlostavljanje. Ovo razli- rima“, za vreme ili pre saslu{avanja, ili u zatvoru. kovanje je te{ko sprovesti i ako se izve{taji zasni- OEBS-KVM je od samog po~etka svog rada na te- vaju samo na izjavama o~evidaca. Zato su u ovom renu primila mnoge àlbe koje su se ticale torture odeljku govori o nesumnjivim slu~ajevima zlosta- i zlostavljanja. Brojni navodi su bili potkrepljeni le- vljanja, dok je njihovo kvalifikovanje kao torture – karskim izve{tajima i dokazima iz prve ruke. Po- ostalo pitanje stepena. Zlostavljanje je bilo jedna od najkarakteristi~ni- stoji opseàn fotografski materijal na kome su za- jih crta sukoba na Kosovu, i na zlostavljanje se od- beleène povrede i ogrebotine koje su nanete lju- nosi najve}i broj izve{taja o~evidaca koje je primi- dima koji su bili u pritvoru. la OEBS-KVM. Najve}i broj izve{taja govori o nasi- Izgleda da je nasilje bilo su{tinski i nerazdvojni lju u kontekstu nasilnog iseljavanja stotina hiljada element postupanja sa uhap{enima ili zatvoreni- kosovskih Albanaca u periodu izme|u marta i ju- cima, i da je kori{}eno kao op{te sredstvo nagla- na 1999. Primeri torture i zlostavljanja se mogu {avanja vlasti koju je policija imala nad zato~enim na}i u skoro svakom delu materijala o doga|ajima pojedincima. Nasilje je tako|e kori{}eno da bi se koji je raspore|en po op{tinama Kosova, kao i u postigli odre|eni ciljevi, na primer, da bi se izvu- najve}em broju drugih odeljaka o posebnim obli- kla „priznanja“ o u~estvovanju u kriminalnim rad- cima kr{enja ljudskih prava (Sloboda od protiv- njama, ili da bi se iznudilo potpisivanje samoop- pravnog hap{enja, Pravo na pravi~no su|enje, tuùju}ih dokumenata, imenovanje drugih osum- Seksualno nasilje itd). nji~enih, ili obe}anje da }e se ubudu}e sara|ivati. Slu~ajevi koji su odabrani da ilustruju ovaj ode- Sistematsko zlostavljanje i tortura su, kako izgle- ljak treba, stoga, da se ~itaju kao tipi~ni primeri da, bili posebno primenjivani za vreme saslu{ava- okolnosti u kojima su ljudi na Kosovu bili svesno, nja u slu`bi dràvne bezbednosti i specijalnim an- pojedina~no ili kolektivno, meta nasilja koje je ra- titeroristi~kim jedinicama.11 Sistematsko batina- slo do razmera torture ili surovog, nehumanog i nje je moglo da traje i po nekoliko ~asova i svako- poniàvaju}eg postupanja sa ljudima. Te{ko da je dnevno je ponavljano. na ovaj na~in mogu}e predstaviti stepen patnji ko- OEBS-KVM je u Albaniji uzela izjave izbeglica je su pretrpele pojedine osobe, kada su bespomo}- sa Kosova, majke i ène ~oveka koji je jula 1998. no morale da prisustvuju hladnokrvnom ubijanju bio uhap{en u Suvoj Reci/Suhareke (to jest pre ne- ili unakaàvanju njihovih bliskih, grupnom silova- go {to je OEBS-KVM bila razme{tena na Kosovu), nju njihove dece, namernom ru{enju porodi~nih koje su se ticale tretmana dok je bio zatvoren u

47 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo policiji u Prizrenu/Prizren, a onda u zatvoru u Li- da prizna kako ne{to zna o poloàjima (U^K). pljanu/Lipjan. Evo {ta je ispri~ala njegova majka: Mu~ili su ga tako {to su povr{inu njegovog lica boli noèvima. Ima brazgotine na grudima i „Prvi put kada sam oti{la da ga vidim, on mi je ramenima.“12 lagao. Rekao je da je sve u redu i da njegovi prijatelji (srpska policija) sa njim postupaju vr- Sistematsko i ponovljeno zlostavljanje je postalo lo dobro. (Me|utim), ja sam mogla da prime- jo{ ~e{}e posle povla~enja OEBS-KVM i po~etka tim kroz re{etke (da je) sinovljeno lice bilo ve- NATO bombardovanja, tim pre {to su policijska oma tamno i iskrivljeno i da su na obe ruke bi- ovla{}enja bila bitno pro{irena progla{avanjem le brazgotine. [tavi{e, bio je ostavljen samo u ratnog stanja i specijalnih zakona, a OEBS-KVM donjem ve{u. Tri nedelje kasnije, oti{la sam da nije vi{e bila tu da dokumentuje {ta se doga|a i posetim sina u zatvoru u Prizrenu. Ovog puta, poku{a da interveni{e; pre evakuacije 20. marta, brazgotine su izgledale mnogo gore… Na telu ~esto se de{avalo da `rtva navodne torture ili mu se videla sasu{ena krv, a za vreme posete je zlostavljanja uputi àlbu u najbliù kancelariju izbacivao krv. Gledala sam na njegove ruke i OEBS-KVM. stopala. Primetila sam da vi{e nije imao noka- ta na prstima ruku i nogu. Nekoliko nedelja ka- (ôvek, koji je kasnije bio intervjuisan od stra- snije, bio je preba~en u lipljanski zatvor. Kada ne OEBS) bio je doveden u 92. policijsku stani- sam oti{la da ga posetim u Lipljanu, policajac cu (u Pri{tini), u samicu punu vode. Zatim je mi je omogu}io da sa njim govorim nasamo. bio poslan u zgradu Pokrajinskog suda u Pri{ti- Sin mi je rekao da je za vreme boravka u zatvo- ni, gde su mu policajci pretili noèm, i tukli ga, ru mnogo prepatio.“ jer su pretpostavljali da }e pred sudijama priznati sve za {ta su ga teretili. U jednoj prosto- Ovaj zatvorenik je bio pu{ten marta 1999. Njego- riji suda, policajci u civilnom odelu su prika~ili va èna pri~a: elektri~ne ìce za njegovo telo. Kada su pu{tali struju, visoko je poskakivao na svojoj stolici. „Bio je veoma slab, i veoma je te{ko hodao. Tortura je trajala pet sati, i za to vreme je {est Primetila sam da je nedostajao deo jednog od puta gubio svest. (Svaki put kad bi se onesve- njegovih prstiju, a imao je i drugih problema, stio) policajci su ga polivali vodom (kako bi ga kao {to su bolovi u stomaku i na stopalima. razbudili). Onda su ga ponovo prebacili u sa- Mu` mi je ispri~ao {ta mu se doga|alo dok je micu punu vode, gde je proveo jednu no}. bio u zatvoru. Rekao je da su ga nekoliko prvih Odatle su ga ponovo odveli u sud i tukli pali- dana posle hap{enja tukli po celom telu po dva com za bezbol, posle ~ega su ga poslali u li- ili tri puta dnevno. Najvi{e su ga tukli po glavi, pljanski zatvor.13 le|ima i nogama. Verovali su da je bio pripadnik (U^K), ili barem njihov simpatizer… Jednog (Druga intervjuisana osoba) je svedo~ila o ne- dana, odveli su ga iz njegove }elije u drugu so- prestanom batinanju i torturi u lipljanskom za- bu, gde su ga poloìli na pod i za ruke i noge tvoru. ûvari i islednici su koristili sve vrste mamu vezali kablove. Tako su mu davali elektri~- terijala da bi tukli zatvorenike. Srpski zatvorene {okove. Rekao je da je vri{tao tako glasno nici i zatvorski personal su tako|e bili primora- da su ljudi u susednim prostorijama mogli da vani da tuku zatvorenike albanske narodnosti. ga ~uju. Tako|e se de{avalo da ga policajci za Bratu (intervjuisane osobe) su slomili ruku, i kratko vreme izvedu iz }elije, a kada se vra}ao, svejedno su ga i dalje tukli sve dok nije izgubio tamo su bili drugi policajci koji su ga ~ekali sa svest. (Sam on) je tako|e jednom izgubio svest toljagama. Tukli su ga po celom telu. Jednom i bio je po celom telu i{aran brazgotinama.14 je bio izveden iz }elije u jo{ jednu sobu, i srpski policajac mu je zabadao duga~ke igle pod nok- „Na dan 3. maja (1999) poslali su nas pred te na rukama i nogama. Po{to je bio preba~en islednike (u Pri{tinu) radi saslu{avanja o aktiv- u lipljanski zatvor, poku{ali su da ga nateraju nostima U^K. Naterali su nas da skinemo ode-

48 Fond za humanitarno pravo III deo: Kr{enja ljudskih prava na Kosovu

}u i da poleèmo. Onda su nas tukli drvenim zdenom {ipkom, a zatim pesnicama. Udarali palicama, po celom telu, osobito po le|ima i su ga i po genitalijama nekoliko puta, i slomili glavi. Tako|e su stavljali na{e penise na sto i su mu nekoliko rebara (u dosijeu se nalazi i udarali po njima… Udarali su nas sve dok se ne rendgenski snimak).16 bi umorili (oko dva sata). Ponovo su nas sve zajedno izveli u hodnik. Morali smo da nosimo (Jo{ jedan intervjuisani ~ovek) kaè kako su neke ljude koji nisu bili u stanju da se kre}u. To- njega i njegovog brata uhvatili i odveli u Park kom sedamnaest dana imao sam krv u urinu i hotel u Orahovcu. Hap{enje su izvr{ili policajci (pljuvao sam krv). Onda su nas jednog dana zajedno sa pripadnicima Arkanovih paravojnih ukrcali u autobuse. Tukli su nas dok smo ulazi- jedinica. (U hotelu su dràli njega, njegovog li u autobus i zatim su nas poslali u Lipljan.“15 brata i tri druga ~oveka. Svedok je rekao da su ovi Srbi tokom nekoliko sati njegovog brata Juna 1999, po{to su me|unarodne agencije mu~ili do smrti. U koù njegovog brata su ure- ponovo dobile pristup na Kosovo, ~ule su se gla- zivali crteè, pre nego {to su ga ubili. Zatim su sine o navodnim sobama za mu~enje koje je kori- Srbi tukli i njega, sa ciljem da iznude novac.17 stila srpska policija. Posebno se verovalo da je jedna soba u podrumu glavne pri{tinske policijske Tortura i zlostavljanje u privatnim ku}ama, stanice bila mu~ionica, po{to je u njoj bilo prona- za vreme policijskih pretresa |eno vi{e instrumenata za mu~enje, uklju~uju}i jednu elektri~nu stolicu. U policijskoj stanici u Pe- Poznato je bilo da su policijske stanice i zatvorski }i/Peja, prona|ena je stolica na to~kovima za koju centri bili mesto ~estog nasilja prema pojedinci- su neki posmatra~i pretpostavljali da bi mogla bima. Me|utim, mnogi kosovski Albanci, posebno ti kori{}ena kao instrument za mu~enje. Ove op- oni koji su ìveli u podru~jima blizu teritorije koju tu`be, iako na prvi pogled verovatne, do sada nije kontrolisala U^K, ili za koje se znalo da se do- su bile potvr|ene doslednim izjavama svedoka ili bro odnose prema U^K, tako|e su iskusili nasilje nalazima sudskih ve{taka. Podaci koje poseduje kada bi u njihove domove do{la srpska policija. OEBS-KVM ukazuju da se tortura koja je primenji- Ku}ni pretresi su obi~no bili izvo|eni uz kr{enje vana u pritvoru ili zatvoru obi~no sastojala iz pro- prava na privatan ìvot i svih pravila procedure. duènog batinanja i drugih fizi~kih isku{enja, i da Batinanje, pretnje i vre|anja su bili uobi~ajena se nije radilo o uporebi komplikovanih instrume- stvar za vreme srpskih operacija kao {to su traga- nata za mu~enje. Iskazi koji pominju takve instru- nje za pojedincima koje se zasnivalo na sudskim mente ostali su izolovani i trebalo bi da dobiju pozivima (za svedo~enje na sudu, na primer), pre- drugu potvrdu. tresanje zgrada u traènju oru`ja, ili traganje za Za vreme srpske/jugoslovenske ofanzive na Ko- ~lanovima kriminalnih bandi za koje se sumnjalo sovu, dok je na stotine hiljada kosovskih Albanaca da se kriju na odre|enim mestima. beàlo iz svojih ku}a, razne su zgrade bile kori{}e- Slede}i slu~aj je do detalja ispri~an OEBS-KVM ne kao privremeni zatvori, kao {to je potvr|eno i koordinacionom centru u De~anima, koji se nala- opisano u 9. poglavlju. U ovakvim uslovima, tortu- zio u nadle`nosti regionalnog centra u Pe}i. ra i zlostavljanje izgleda da su bili ra{irena praksa: Na dan 30. januara, oko 30 policajaca naoruà- Krajem aprila (jedan ~ovek) je krenuo iz Lukara nih ma{inkama dovezlo se u dva dìpa lada ni- u Pri{tinu. Na putu ga je presrela policija. Se- va i jednom oklopnom kamionu pred ku}u u sedamdeset pet mla|ih mu{karaca albanske na- lu Slip (op{tina De~ani).18 Njihov komandant je rodnosti bilo je izdvojeno iz konvoja raseljenih nosio crnu uniformu i masku preko lica. On je lica i naterano u privatnu ku}u blizu glavnog ostao u dìpu dok su njegovi ljudi pretresali ku- puta. Od svih 75, intervjuisani ~ovek je bio je- }u. Oni su tvrdili da traè jednog odre|enog ~o- dini ostavljen u podrumu, dok su svi ostali bili veka, kao i oru`je. ôvek koga su traìli i jo{ ne- raspore|eni na druga mesta. (Njega) su u po- koliko drugih mu{karaca su sme{teni u jednu drumu tukla dva policajca. Udarali su ga gvo- sobu, ène i deca u drugu. Mu{karci su bili na-

49 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

terani da skinu pantalone… Razni policajci su ku}e do ku}e. Kad su do{li do ku}e (intervjui- ulazili u sobu i {utirali ljude i tukli ih opasa~ima sane osobe), naredili su da cela porodica iza|e po celom telu. Tako|e su im pretili oru`jem i go- (i napolju ih postrojili). @ene su naterali da sta- vorili kako }e ih sve pobiti, ili u uniformi poslati nu nasuprot mu{karcima. (Intervjuisana oso- na front. Ljudi su bili prepla{eni. Ovo zlostavlja- ba) i njen otac su bili odvedeni malo dalje, gde nje je potrajalo oko jednog sata. U isto vreme, su bili tu~eni sve dok nisu izgubili svest. (Kasni- tri ène i petoro dece su dràni u susednoj sobi. je) su bili poslani natrag u ku}u gde su policaj- Posle izvesnog vremena policajci su izdvojili jed- ci pretili (intervjuisanoj osobi) da }e je ubiti. nu ènu, i dva policajca su sa njom ostala nasa- Osoba koja je sve ovo nare|ivala bila je mesni mo. Pretili su joj noèm i dugom metalnom {ip- komandant milicije. Policajci su ljudima rekli kom. Rekli su joj da }e je ubiti ako ne bude od- da }e, ako ne napuste selo, slede}eg jutra biti govarala na njihova pitanja. Jedan od policaja- pobijeni. (Intervjuisana osoba) i cela porodica ca joj je pri{ao i uhvatio je za grudi. Pitao je da su vozom otputovali u Blace.20 li je èna ili devojka. Bila je suvi{e prepla{ena da bi mogla da odgovori. Onda su policajci iznena- Na dan 23. maja (jedna intervjuisana osoba) je da oti{li, ali dok su odlazili, jedan od njih je uzeo bila u svojoj ku}i u Pri{tini, sa svojom porodi- iz ku}e prenosni radio. com, kada je do{lo {est naoruànih ljudi. Bili su U ovom slu~aju, OEBS-KVM je razgovarala sa obu~eni u zelene maskirne uniforme, artiljerij- `rtvama o tome {ta one same mogu da u~ine, a ske kamufla`ne jakne, na glavi nisu nosili ni{ta, {ta moè OEBS-KVM da u~ini s obzirom na rizik imali su uredno i kratko o{i{anu kosu, auto- koji je postojao. Do{li su do zaklju~ka da treba matsko oru`je i noève za pojasom. Svedok je i}i u mesnu policiju u De~anima i podneti àlbu. prepoznao oznake Specijalne antiteroristi~ke OEBS-KVM je ugovorila sastanak i grupa se 2. jedinice. Policajci su po~eli da razbijaju sve po februara srela sa oficirom koji je bio zamenik ko- ku}i, vrata, prozore itd. Odvukli su svedoka u mandanta mesne policije. Seljani su bili vrlo ner- drugu ku}u (koju je posedovao) u Pri{tini. Ka- vozni, ali ih je zamenik komandanta smirivao i da su tamo stigli, na glavu su mu stavili kofu i uop{te se pona{ao veoma blagonaklono. Zapi- navalili da ga {utiraju u stomak i rebra. Zatim sao je sve {to je bilo potrebno. Pregledao je posu traìli novac i oru`je i pretili da }e ga ubiti vrede i tragove udaraca opasa~a. Uznemirio se ako im ih ne preda, ali on nije imao ni jedno ni kada su mu rekli za radio koji je bio ukraden i re- drugo. Onda su ga izveli napolje i pretresli ga. kao da je to gore od svega. Izvinio se seljanima Kada je i to bilo zavr{eno, njegovom licu su pri- i uveravao ih kako se ni{ta sli~no ne}e ponoviti, makli zapaljen upalja~ i sagoreli mu brkove. kao i da }e prona}i i kazniti policajce koji su se Zatim su ga tukli kundacima (svedok je poka- nekorektno pona{ali. Na dan 3. februara, OEBS- zao oìljak preko oka). Na kraju su rekli da }e KVM je ponovo srela zamenika komandanta, ga ubiti ako ga jo{ jednom tu prona|u, posle koji je dao uverenja da je identifikovan policajac ~ega su oti{li. Slede}eg dana on je vozom oti- koji je odneo radio i da je ka`njen smanjenjem {ao u Blace.21 plate. Policajac je tako|e trebalo da nabavi novi radio, da se izvini porodici, {to se i desilo 3. fe- Tortura i zlostavljanje u bolnicama bruara. Me|utim, druga poseta je za posledicu imala i to da je u dvori{te ponovo u{lo oko 15 Kada je u pitanju kr{enje ljudskih prava i lekarska policajaca, {to je i u ovom slu~aju bilo veoma etika, bolnice nisu bile zone za{tite, kao {to bi to prete}i akt.19 trebalo da bude za vreme sukoba, nego su u ne- Slede}a dva incidenta su se desila u vreme posle kim slu~ajevima bile kori{}ene i za torturu. Poseb- evakuacije OEBS-KVM: no je izgleda srpska policija smatrala da su bolnice pogodno mesto za zlostavljanje i zastra{ivanje Na dan 21. maja, jedinica Specijalne policije je pojedinaca, osobito ako su ovi bili ranjeni za vre- opkolila naselje u kome je ìvela intervjuisana me oruànih sukoba sa srpskim snagama.22 Ra- osoba, u Banduli}u (Lipljan). Policajci su i{li od njeni pripadnici U^K su se te{ko ikada odlu~ivali

50 Fond za humanitarno pravo III deo: Kr{enja ljudskih prava na Kosovu da se predaju na brigu srpskih dràvnih bolnica, pozdrav sa tri prsta i da vi~u „Srbija! Srbija!“ Zatim pa su ~esto radije podnosili sve nedostatke impro- su mu{karce postrojili uza zid i Srbi su po~eli da ih vizovanih ambulanti U^K, nego da budu podvrg- zlostavljaju prave}i se da }e ih postreljati. @ene su nuti brutalnim metodima istrage u srpskim dràv- plakale i vri{tale o~ajne zbog svojih muèva i sino- nim bolnicama. Bolnice su obezbe|ivali pripadni- va. Tada je jedan Srbin, koji je izgleda bio policajac, ci srpskih snaga bezbednosti, regularne policije, i naredio ènama i deci da odmah odu u Prizren. to danono}no. U nekoliko slu~ajeva, bezobzirno Mu{karcima je tada bilo nare|eno da posedaju na je odbijen pristup ljudima OEBS-KVM do pacijena- zemlju. Pribliìlo se veliko policijsko vozilo sa mi- ta, bilo da su pacijenti bili pod istragom bilo da je traljezom koji je bio montiran na vrhu. Mitraljez je protiv njih bio pokrenut krivi~ni postupak. De{a- bio okrenut prema ljudima koji su sedeli. Tada je valo se da je nadle`ni istra`ni sudija ili la`no tvr- jedan ~ovek (~ije je ime u intervjuu navedeno) bio dio da ga Zakon o krivi~nom postupku spre~ava izveden pred ostale. Srbi su ga napastvovali ({uti- da izda dozvolu bilo advokatima, bilo OEBS-KVM rali, pesni~ili, udarali kundacima). Intervjuisana da posete pacijente koji su pod istragom, ili je osoba je rekla da su tog ~oveka ve} poveli da ga zahtev upu}ivao mesnom komandantu policije, ubiju, kada je jedan policajac rekao da to nije po- koji bi ga redovno upu}ivao natrag nadle`nom is- trebno, da je ve} dovoljno premla}en.24 tra`nom sudiji. Ipak, zlostavljanje pacijenata se Grupe raseljenih lica su bile laka meta za pri- de{avalo relativno retko, budu}i da je takvo ne{to padnike srpskih snaga, bilo da su putovale pute- odmah privla~ilo pa`nju OEBS-KVM, pa je tako bi- vima Kosova, traè}i neko sigurnije mesto, ili pre- lo suzbijano, iako nikada i potpuno iskorenjeno.23 ma albanskoj i makedonskoj granici, bilo da su se sklonile po udaljenijim brdima i {umama u cen- Tortura i zlostavljanje za vreme tralnom Kosovu. Policajci, rezervisti i pripadnici nasilnog iseljavanja paravojnih jedinica hvatali su i zlostavljali raseljena lica albanske narodnosti, ~esto sa ciljem da od Samo je po sebi dovoljno traumati~no kada neko njih izvuku novac. OEBS-KVM je primila brojne iz- biva pod pretnjom oru`jem isteran iz sopstvene ve{taje o tome kako su neke grupe bile izdvojene ku}e. Srpske snage, a me|u njima notorno brutal- (naj~e{}e mla|i mu{karci ili deca), da bi im Srbi ne paravojne jedinice, imale su te`nju da nasilje pretili kako }e ih pobiti ako im se ne da odre|ena koriste kao deo metoda da pojedince, porodice i koli~ina novca ili nakita. Ponekad su „taoce“ tukli ~itave zajednice ubede da napuste svoje domove. i pretili im naperenim oru`jem, dosta ~esto su ih U mnogim slu~ajevima, `rtve zlostavljanja i tortu- zaista i ubijali, {to je za druge onda zna~ilo da su re su umrle od zadobijenih povreda, ili su bile bez takve pretnje verodostojne. su|enja ubijene po{to su im najpre nano{ene fizi~ke patnje. Dostupnost lekarske pomo}i Nasilno isterivanje ljudi iz Le{ana/Leshane (Su- va Reka) karakteristi~no je za na~in na koji je Dostupnost lekarske pomo}i je zna~ajan mome- sprovo|eno nasilje. Jedna intervjuisana osoba opi- nat u poku{aju da se `rtva torture ili zlostavljanja suje kako su, 28. marta 1999, oko 13 ~asova srp- oporavi. Spre~avanje dostupa lekarskoj pomo}i ske snage stigle u selo, po{to su prethodno zapa- ne samo {to produàva patnje `rtve, nego je i do- lile obli`nje selo Trnje. Po~ele su da pucaju u va- datni dokaz da su po~inioci unapred za{ti}eni od zduh vi~u}i: „Hteli ste da nas NATO napadne! Zna- svake krivi~ne istrage ili drugih sudskih procedura te li {ta je NATO uradio u Srbiji? Sada }emo vas mi sa ciljem da `rtvama pruè zadovoljenje. Odgo- sve pobiti!“ Svedok je sa drugim seljanima bio u vornost medicinskog osoblja je u ovom smislu iz- zgradi {kole, gde su se ljudi sakupili zato {to su Sr- uzetno velika. Prema me|unarodnim standardi- bi palili ku}e i pucali na ljude. Onda su Srbi u{li i u ma po pitanju ljudskih prava, protivno je lekarskoj {kolu i naredili da mu{karci pre|u na jednu stranu, etici ako se medicinsko osoblje angaùje u dejstvi- a ène i deca na drugu. Oni koji nisu poslu{ali, ili ma koja u stvari predstavljaju u~estvovanje ili sau- nisu i{li dovoljno brzo, bili su tu~eni kundacima. ~esni{tvo u torturi ili zlostavljanju, ili ako u~estvu- Policajci su naredili mu{karcima da pokaù srpski je u odre|ivanju zatvorenika za bilo kakav tret-

51 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo man ili kaznu koji bi bili u suprotnosti sa me|una- banci, ali i drugi gra|ani koji su postali `rtve tor- rodnim standardima.25 ture ili zlostavljanja od strane policije, nisu verovali da su dràvne institucije voljne da za{tite Neke od nas su prebacili u lipljanski zatvor, gde njihova prava i interese tako {to bi pristupile za- su nas registrovali. Na ulazu je bilo postrojeno konskim nadoknadama i eventualnim kompenza- 20 straàra. Svako je morao da pro|e izme|u cijama. Zatim, u ve}ini slu~ajeva, `rtve nisu znale njih i oni su nas tukli. Neki kosovski Albanci su identitet po~inilaca, a saradnja sa policijom u pose onesvestili, jer su bili te{ko povre|eni ve} u ku{aju da se identifikuju potencijalni po~inioci policijskoj stanici. Tokom slede}a tri dana svi su prakti~no nije postojala. I, na tre}em mestu, ~ak i bili premla}ivani. Posle tri nedelje, straàri su ako bi pojedinac, uglavnom uz aktivnu podr{ku pozvali srpske zatvorenike i kuvare da nas tuku. lokalne kancelarije OEBS-KVM reagovao brzo i od- Ako smo traìli lekara, to je bilo odbijeno sa lu~no, i podneo àlbu komandantu lokalne polici- obrazloènjem: „Teroristima ne treba lekar“. je, posledice za policajca koji je zloupotrebio silu (Nekoliko dana kasnije) jedini lekar se ipak pobi bile nedovoljne da ga odvrate, da sa lako}om javio, ali on nije hteo ni{ta da zna o povredama ne ponovi zlodelo. (Nekoliko takvih slu~ajeva je zatvorenika. On je samo merio krvni pritisak.26 opisano u V delu.) Skoro potpuno odsustvo odgovora od strane Odgovornost, nadoknade i kompenzacije, sudskih vlasti samo je sluìlo da se u~vrsti ose}aj i neka`njivost po~inilaca neka`njivosti unutar policijskog sistema, {to je ohrabrivalo nastavljanje i eskalaciju ove vrste kr{e- Prema me|unarodnim zakonima, `rtve torture i nja ljudskih prava.28 zlostavljanja imaju posebno zagarantovano pravo na nadoknadu {tete, uklju~uju}i i kompenzacije.

Nadoknade `rtvama mogu sadràti i mere da se 1 Za podrobniju analizu vidi OSCE/ODIHR, „Preventing Torture, A po~inilac izvede pred sud, kao i poja~ane mere da Handbook for OSCE Field Staff“, Warsaw 1999. se spre~i ponovna tortura ili zlostavljanje. Ove 2 Ljudska prava u Jugoslaviji, Beogradski centar za ljudska prava, 1999. mere uklju~uju i stroù sudsku kontrolu nad za- 3 U kontekstu Kosova, relevantni tekstovi su Zakon o unutra{njim tvorskom procedurom i garancije da advokati i le- poslovima Srbije, Zakon o izvr{enju krivi~nih sankcija Srbije i kari imaju odgovaraju}i pristup zatvorenicima. Pravilnik o uslovima i na~inima upotrebe sile. Me|unarodni Za vreme dok je OEBS-KVM bila prisutna na standardi, uklju~uju}i i osnovne principe Ujedinjenih nacija o upotrebi sile i vatrenog oru`ja radi za{tite zakona, tako|e sta- Kosovu, izve{taji o zlostavljanju i torturi su ~esto vljaju jasna ograni~enja upotrebi sile protiv zatvorenika. Sila bili predmet konsultacija sa srpskim vlastima, lo- moè biti upotrebljena samo u slu~ajevima krajnje nu`de, i to kalnim komandantima policije i predstavnicima u najmanjoj meri koju zahtevaju okolnosti. 4 ^lan 191 KZSRJ kaè: „Slu`beno lice koje u vr{enju slu`be drugog sudstva, kao {to su predsednici okru`nih sudova i zlostavlja, nanosi mu teè fizi~ke ili du{evne patnje, zastra{uje javni tuìoci. Naj~e{}e, OEBS-KVM je dobijala obe- ga, vre|a ili uop{te prema njemu postupa na na~in kojim se po- }anja da }e svi slu~ajevi torture i zlostavljanja biti vre|uje njegovo ljudsko dostojanstvo, kazni}e se zatvorom…“ 5 istraèni i da }e imati zakonski predvi|ene disci- ^lan 190 KZSRJ koji se odnosi na upotrebu iznu|enih priznanja i izjava. plinske i sudske posledice za pojedince koji su bili 6 Dekret jugoslovenske savezne vlade o primeni krivi~nog po- odgovorni. To bi, me|utim, bilo mogu}e samo u stupka u uslovima ratnog stanja, Sl. List 21/99. slu~aju kada bi bile izre~ene konkretne optu`be, 7 Ovo je u skladu sa Konvencijom protiv torture i ostalog surovog, nehumanog i poniàvaju}eg ka`njavanja (Torture Conven- uklju~uju}i ime policajca, kao i mesto i vreme gde tion) koju je usvojila Generalna skup{tina Ujedinjenih nacija se prekr{aj desio. Kada je predstavnik OEBS-KVM 1984. godine. ^lan 2 ove Konvencije kaè: „Ni u kakvim izuzet- susreo glavnog istra`nog sudiju u Pe}i i predsed- nim okolnostima, u ratnom stanju ili u ratnoj opasnosti, u uslo- nika srpskog suda u Pe}i i zapitao ih da li }e àlbe vima unutra{nje politi~ke nestabilnosti ili bilo koje druge javne potrebe, okolnosti se ne mogu smatrati takvim da opravdavana zlostavljanje i torturu koju sprovodi policija biju upotrebu torture. ti aktivno istraène i isle|ene, istra`ni sudija je re- 8 Protokol II se primenjuje na sukobe izme|u oruànih snaga drà- kao da ho}e, ali da on nikada nije ~uo ni za jedan ve i „drugih organizovanih naoruànih grupa koje, pod koman- 27 dom koja je za njih odgovorna, imaju takvu kontrolu nad delovi- takav slu~aj. Preduzimanje konkretne akcije je ma teritorije koja im omogu}ava da sprovode trajne i uskla|ene bilo oteàno iz vi{e razloga: najpre, kosovski Al- vojne operacije i da primenjuju ovaj Protokol.“ (^lan 1 (1)).

52 Fond za humanitarno pravo III deo: Kr{enja ljudskih prava na Kosovu

9 Konvencija protiv torture i ostalog surovog, nehumanog i po- 20 M/1318. niàvaju}eg ka`njavanja, ~lan 1: „Potrebe ove Konvencije, ter- 21 M/1257. min „tortura“ zna~i bilo koji postupak kojim se osobama sve- 22 Najve}i broj ovih optu`bi su primili avokati koji su se bavili pro- sno nanosi teàk bol ili patnja, bilo fizi~ka ili mentalna, a sa ci- blematikom ljudskih prava, i ~iji su branjenici u procesima za ljem da se od njih dobije bilo informacija o tre}oj osobi, bilo terorizam bili zlostavljani dok su se nalazili u bolnici. OEBS- priznanje, bilo da se osoba ka`njava za ne{to {to je u~inila tre- -KVM je naj~e{}e bila spre~avana da nezavisno proverava tu vr- }a osoba ili je osumnji~ena da je po~inila, ili radi zastra{ivanja stu optu`bi, {to je protuma~eno kao indikacija da su optu`be ili prisiljavanja `rtve ili tre}eg lica, ili radi bilo kog razloga za- bile zasnovane. snovanog na diskriminaciji bilo koje vrste, kada su taj bol i pat- 23 U ovom kontekstu OEBS-KVM je 11. marta odràla seminar ko- nja naneti od strane zvani~nog lica ili na podsticaj zvani~nog li- ji su organizovali „Lekari za ljudska prava“ i koji je pose}ivao lo- ca, ili lica koje u datom trenutku ima zvani~na ovla{}enja. De- kalni albanski medicinski personal u Pe}i. Tamo se govorilo o finicija u sebe ne uklju~uje bol ili patnju koji su posledice ili su sli~nim temama. Bilo je kontakata i sa srpskim medicinskim inherentne zakonitom delovanju.“ personalom, i saradnja je bila ugovorena, ali je organizovanje 10 Ipak, nekoliko me|unarodnih instrumenata postavljaju detalj- zajedni~kog seminara obe medicinske zajednice bilo nemogu- ne standarde pona{anja prema zatvorenicima. Vidi na primer }e, usled doga|aja koji su sledili povla~enju OEBS-KVM. Skup principa za za{titu svih lica koja su u bilo kom obliku za- 24 A/0673. Doga|aji u Le{anima su potvr|eni od strane brojnih tvorena ili zato~ena (Body of Principles) koji je usvojila General- intervjuisanih osoba i o njima se govori u odeljku o op{tini Su- na skup{tina Ujedinjenih nacija 1988. godine, kao i Minimalne va Reka. stndarde za postupanje sa zatvorenicima, koje je 1955. usvojio 25 1. princip koji je naveden u Principima lekarske etike i koji se Kongres UN za spre~avanje kriminala i za opho|enje sa po~ini- odnosi na ulogu zdravstvenog osoblja, osobito lekara, u za{ti- ocima. ti zatvorenika i zato~enika protiv torture i drugih surovih, ne- 11 Na dan 8. marta, komandant policije u Suvoj Reci je objasnio humanih ili poniàvaju}ih postupaka i ka`njavanja (Principals da lokalna policija nije u~estvovala u batinanju i torturi prili- of Medical Ethics). kom koje su gumenim palicama udarane noge i tabani pritvo- 26 M/1391. renika sa ciljem da se iznude izjave. On je dodao da pripadnici 27 Sastanak odràn 17. marta izme|u OEBS-KVM sa jedne, i glav- Specijalnih snaga bezbednosti na ovaj na~in vr{e saslu{avanja nog javnog tuìoca i predsednika okru`nog suda u Pe}i, sa dru- kad god se radi o sumnji za u~estvovanje u teroristi~kim delat- ge strane. nostima. Dalje je objasnio da ove jedinice nisu pod njegovom 28 Ova praksa je bila u o~iglednoj suprotnosti sa Konvencijom komandom, nego se u komandnom lancu nalaze na vi{em me- protiv torture, ~iji 12. ~lan kaè da }e „svaka dràva potpisnica stu. RC1 CC3 Meeting report. obezbediti da njene nadle`ne vlasti sprovode brzu i nepristra- 12 A/0929 uklju~uje izjave i majke i ène. U vreme kada je dat ovaj snu istragu, gde god ima razloga da se veruje da je izvr{eno de- intervju, ~ovek se jo{ uvek nalazio na Kosovu. Nije dostupna nilo torture, na bilo kojoj teritoriji pod njenom jurisdikcijom.“ kakva medicinska evidencija koja bi potvr|ivala iskaze. Ova obaveza je definisana u 13. ~lanu: „Svaka dràva potpisni- 13 M/1413, sli~na izjava je sadràna u M/0670, ali je tamo tortura ca }e obezbediti da svaki pojedinac koji tvrdi da je bio podvrg- opisana kao da se desila u {kolskoj zgradi u Pri{tini. nut torturi na bilo kojoj teritoriji pod njenom jurisdikcijom ima 14 M/1389. pravo na àlbu, i na to da njegov slu~aj bude brzo i pravi~no is- 15 M/1777. pitan od strane nadle`nih vlasti. Treba da se preduzmu mere 16 M/1617. kako bi se, kako osoba koja se àli, tako i svedoci, za{titili pred 17 A/0764. zlostavljanjem i pretnjama koje bi bile posledica njihove àlbe 18 PE/03/014/99. ili svedo~enja“. 19 Istraùju}i drugi incident u kome je u~estvovao ovaj isti policajac, OEBS-KVM je bila obave{tena da }e on biti preme{ten, a da }e posle zaklju~enja istrage biti otpu{ten. PE/03/036/99.

53 Sedmo poglavlje SILOVANJE I DRUGI OBLICI SEKSUALNOG NASILJA

Silovanje i seksualno nasilje koji su se „Tvoje prezime (u izjavi nije navedeno) svedo- de{avali u periodu pre nego {to je ~i da si sigurno ~lan U^K“. Uzeli su moj kofer i OEBS-KVM evakuisana sa Kosova traìli od nas da u|emo u kola. Rekle smo da }emo do policijske stanice do}i pe{ice. Tada su Silovanja koja su vr{ili pripadnici dràvnih organa nas zgrabili za ruke i uvukli u policijska kola… vlasti ili paravojnih jedinica de{avala su se ~ak i pre Stari (policajac je pitao) da li ho}emo da idemo dramati~ne eskalacije sukoba u martu 1999. Me- sa njima u hotel. Rekla sam da to nije na{ obi- |utim, malo je dokumenata koji o tome govore. ~aj, pravila sam se da sam udata. Videla sam Kada su slu`benici za pitanja ljudskih prava OEBS- da }e nam se desiti ne{to opasno. On je rekao: -KVM u Makedoniji prikupljali izjave o doga|ajima „Budite dobre devojke. âk i ako ne}ete to da koji su se desili posle povla~enja OEBS-KVM sa Ko- u~inite, u~ini}ete.“ Voza~, koji je bio najmla|i sova, ponekad su dolazili u dodir sa izjavama o sek- me|u policajcima, rekao je neka nas puste da sualnom nasilju koje je bilo izvr{eno i ranije. Te{ko idemo. Stari (policajac) je rekao da ne}e, jer je je oceniti koliko je praksa silovanja bila pro{irena u „U^K danas ubila na{e ljude“. Zatim su nas vo- ranijem periodu, ali primeri koji se ovde navode da- zili tri sata izvan Prizrena. ju neku predstavu o tome kako je ono bilo prakti- Stigli smo do otvorenog polja blizu pravo- kovano. (Ovo poglavlje bi trebalo da se ~ita u vezi slavne crkve i jezera. Bilo je hladno i jo{ uvek je sa 9. poglavljem – o torturi i zlostavljanju.) bilo snega. Morale smo da ispraznimo na{e dèpove, i moja li~na karta je bila iscepana. Silovanje posle otmica izvr{enih na javnim mesti- Oni su nas skinuli i svaki od njih nas je silovao. ma. Mla|e ène su bile posebno izloène napadi- Svaki od njih nas je silovao vi{e od jedanput. ma u bilo kom ambijentu njihovog svakodnevnog Po{to su nas silovali, naterali su nas da u|emo ìvota. Jedna dvadesetjednogodi{nja kosovska Al- u jezero. Voda nam je dopirala do grudi. Bila je banka je opisala kako je sa nekom ro|akom pretr- ledena. Za kratko vreme su nam zagnjurili gla- pela {esto~asovne uàse otmice i silovanja. Po~ini- ve u vodu. Ponovo su nas silovali. Zgrabili su oci su februara 1999. bili srpski policajci koji su ih mi glavu i (naterali me da vr{im) oralni seks najpre protivpravno uhapsili, u vreme kada su se dok su mi pretili motkama. Rugali su nam se. bile uputile na svadbu: Zatim su se na na{im grudima igrali cevima svojih pu{aka. Rekla sam im da }u obavestiti U 18 ~asova, dok smo jele ne{to na autobuskoj policiju i odgovorili su da }e, ako to u~inim, stanici, na kojoj smo ~ekale autobus… pojavi- pobiti sve ~lanove na{e porodice i zapaliti nala su se petorica (policajaca). Bili su (stari) oko {u ku}u. Neko me|u njima je razumeo alban- 25-30 godina, osim jednog koji je imao 50, ko- ski, jer su razumeli kada smo o njima ru`no go- ji je bio }elav i koji je na rukavu nosio oznaku vorile. Pljunula sam na njih, a oni su me tukli. nekog ~ina. Pitali su nas {ta nosimo u koferu. Odvezli su se u pono}.2 „Imate bombe“ – rekli su. Pretraìli su kofer (i Silovanje u ku}ama gde su ène ìvele. @ene nisu rekli): „Treba da do|ete sa nama u policijsku bile bezbedne ni u svojim sopstvenim ku}ama, stanicu“… Pokazala sam im moju li~nu kartu. kao {to pokazuje slede}i primer, koji se zbio

54 Fond za humanitarno pravo III deo: Kr{enja ljudskih prava na Kosovu

Prikupljanje informacija o seksualnom nasilju: pristup problemu OEBS-KVM1 Dok `rtve drugih vrsta kr{enja ljudskih prava mogu biti zainteresovane da kaù celom svetu {ta su do- ìvele, to naj~e{}e nije slu~aj sa `rtvama seksualnog nasilja. Va`no je imati na umu da, na primer, ako èna preìvi seksualno nasilje, moè da se susretne sa negativnom dru{tvenom reakcijom. Ne bi od nje trebalo po drugi put ~initi `rtvu tako {to }e postati izop{tenik iz sopstvenog dru{tva. OEBS-KVM je vodila brigu da se ne traumatizuju ponovo `rtve koje su preìvele seksualno nasilje, a tako|e da spre~i da se od njih uzimaju iskazi, i da se kasnije ostave nasamo sa svojim traumama. Iako u nekim slu~ajevima osobi koja je preìvela seksualno nasilje moè da pomogne ~injenica da je o tome nekome ispri- ~ala, trauma moè da se posle izvesnog vremena vrati u jo{ è{}em obliku. Zbog toga se OEBS-KVM trudila da zauzme pristup koji bi vi{e bio holisti~ki. Rade}i u tesnoj saradnji sa lokalnim ènskim NGO sa Kosova i iz Makedonije, i vode}i ra~una o tome da ène koje èle da ispri~aju svoje iskustvo, i kasnije imaju kome da se obrate. Ovaj posao je obavljen najvi{e u logoru êgrane, gde su bila postavljena dva „ènska {atora“ {vedske NGO, KtK (vidi izdvojeni tekst u 16 poglavlju posve}enom ènama.)

Kako prekinuti }utanje U sredini kosovskih Albanaca, seksualno nasilje je tradicionalno pra}eno zidom }utnje. Stigmat silovanja je toliko dubok da se obi~no kaè kako }e „dobra“ èna radije da se ubije nego da nastavi da ìvi po{to je bila silovana. @ena koja prizna da je bila silovana moè biti odba~ena, ili je ~ak mu`, njena porodica, ili muèvljeva porodica moè oterati. Anketa koju je OEBS-KVM u aprilu 1999. izvr{ila me|u lokalnim NGO pokazala je da su se i ove organizacije susrele sa ekstremnim te{ko}ama kada su poku- {ale da prikupe informaciju o ovoj vrsti zlo~ina; neke su tvrdile da su odustale od svakog poku{aja da prikupe informaciju. Tako|e je bilo preporu~eno da bi mo`da bilo lak{e da predstavnici me|unarodnih organizacija, kao neko ko „nije upleten“, zadobiju poverenje `rtava seksualnog nasilja, po{to bi uz njih imale sna`niji ose}aj da je informacija poverljiva. OEBS-KVM je bila u mogu}nosti da prikupi informaciju o zlo~inima seksualnog nasilja od svedoka, i od samih `rtava. Me|utim, iskustvo u sli~nim situacijama pokazuje da treba da pro|e vreme pre nego {to ène osete spremnost da progovore o svome iskustvu. Ovo je tako|e bilo i iskustvo OEBS-KVM; dok su beleìli izjave izbeglica, slu`benici su se susretali sa ènama koje su bile `rtve seksualnog nasilja koje se desilo vi{e meseci ranije. Va`no je da se informacija koja sledi ni u kom slu~aju ne smatra potpunom; jo{ mnogo posla treba da se obavi na dokumentaciji o seksualnom nasilju. Po{to je razvila pristup koji je gore pomenut, OEBS-KVM je bila u mogu}nosti da prikupi vi{e informacija nego {to se u po~etku o~ekivalo. Ni u jednoj izjavi koja se ticala seksualnog nasilja nije izraèna nikakva vrsta osude `rtve, a kada su ~lanovi porodica izve{tavali o zlo~inu koji se desio njihovoj ro|a- ci, potpuno su je podràvali. Slu`benici OEBS-KVM su na taj na~in dobili vi{e signala da se stav prema toj vrsti zlo~ina u stvari menja. Uop{te, OEBS-KVM je imala podr{ku mu{karaca u poku{aju da se ène ose}aju dovoljno sigurne da bi mogle da govore. Mu{karci su napu{tali sobu ili {ator i ostavljali slu- `benike OEBS-KVM da sa ènama govore nasamo, pa su ~ak ~esto ohrabrivali ène da kaù sve {ta se dogodilo, sa svim detaljima. sredinom februara 1999. godine, kada su jednu civilnom odelu i jedan naoruàn (policajac). ènu silovala ~etiri policajca i tri civila u njenoj ku- Vrisnula sam. Rekli su da nekoga traè. Rekla }i, dok je mu` bio na poslu. U to vreme, èna je sam im da }u zvati muà da ga pitam za ono- ve} ~etiri i po meseca bila u drugom stanju. ga koga su oni traìli. Policajac me je {~epao za Oko 21:30 ~ula sam kucanje na vrata i pitala ruku i rekao na srpskom: „Ne treba nam tvoj sam ko je. Nije bilo odgovora, ali se ~ulo kuca- mu`“. U tom trenutku, tri civila su me silom nje na prozor. Otvorila sam. Bila su tri ~oveka u ugurala natrag u stan. Dva civila su me odvu-

55 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

kla u sobu, jedan je oti{ao u de~iju sobu, a po- dok su druge bile stare od 17 do 38 godina) i licajac je stajao napolju, ~uvaju}i straù. Dva odveli ih na mesto koje se nalazilo 20 metara civila su mi svukla ode}u. Molila sam ih da me od nas. Tamo su bile od 18 do 23 ~asa. ûle ne siluju, svu ~etvoricu. Naterali su me na oral- smo kako su devojke vikale i vri{tale. ni seks. Kada sam poku{ala da odbijem, tukli Druge ène su bile ostavljene u planini, a mi su me. Silovali su me na razne na~ine. Kada su smo oti{le da prona|emo na{e (ène). U 23 ~a- prva dvojica zavr{ila, pozvala su drugu dvojicu sa su paravojne jedinice oti{le, i mi smo do{le da u|u. Pre nego {to su druga dvojica u{la, da uzmemo ène koje su se raspr{ile u raznim uzela sam drvenu motku i poku{ala da se bra- pravcima. Na{la sam svoju k}erku kako krvari. nim, ali sam bila suvi{e slaba. Poku{ala sam da Bila je u {oku i nije mogla da govori sve do sle- razbijem prozore i da iza|em. Me|utim, oni su de}eg dana. Videla sam iglu zabodenu u njenu me zaustavili i vezali mi ruke na le|ima i stavi- ruku koja je bila sva u masnicama. Svih 20 è- li mi ne{to u usta kako bih prestala da vi~em… na se nalazilo u istom stanju. Povukli su me naniè, jedan je sedeo na mojim nogama, a drugi na grudima. Poku{ala sam da Ova intervjuisana osoba je ispri~ala i kako joj je odbijem, ali su me naterali da ne{to popijem i jedna od silovanih èna kasnije rekla {ta su im u~i- vi{e nisam znala {ta se sa mnom de{ava. Znam nili pripadnici paravojnih jedinica: „Kada su osta- samo da sam u jednom trenutku osetila stra- le poslali u planine, oni su najpre navalili da nas {an bol u stomaku, i da sam u stomaku osetila hvataju i ljube, onda su na silu skidali sa nas ode- ne{to metalno. Nisam ta~no znala {ta je to. }u. êtiri ili pet njih je silovalo svaku (ènu). U po- … Nisam znala kada su oti{li, znala sam sa- ~etku nam nisu davali pilule, nego tek po{to nas mo da su moja deca plakala oko mene, ali nije druga osoba silovala. Po{to su nas drogirali, nisam mogla da se pokrenem. Kada je moj mu` smo vi{e bile svesne toga {ta se de{ava.“4 do{ao ku}i (slede}eg jutra, u 8:30), rekla sam mu {ta se dogodilo… Istog dana, on je doveo Incidenti koji su se desili posle 20. marta moju majku… Zajedno smo oti{li kod lekara, (jer) sam krvarila. Posle pregleda lekar je pred- U izjavama koje je OEBS-KVM prikupila u Makedo- loìo poba~aj, jer je beba bila potpuno uni{te- niji i Albaniji, ima mnogo izve{taja o~evidaca, ali i na. Posle dva dana, izvr{ila sam poba~aj.3 vi{e `rtava silovanja i drugih oblika seksualnog nasilja. Ipak je jo{ uvek prerano da se izvuku precizni- Grupna silovanja koja su vr{ili pripadnici paravoj- ji zaklju~ci o tome koliko je ova pojava bila pro{ire- nih jedinica. Ovaj slu~aj grupnog silovanja desio na, i koliko je èna bilo silovano ili su bile `rtve dru- se novembra 1998. On sledi istom obrascu po ko- gih oblika seksualnog nasilja. Bi}e potrebna dalja me su izvr{ena mnoga silovanja u periodu mart- istraìvanja, po meri u kojoj vreme prolazi i ène -juni 1999. godine. Majka opisuje kako je pet pri- mogu lak{e da govore o tome {ta im se desilo. padnika paravojnih jedinica silovalo njenu trinaestogodi{nju k}erku. Situacije u kojima su se de{avala silovanja

Na dan 16. novembra u selu su nas opkolili pri- Treba re}i da su za vreme trajanja sukoba kosovske padnici policije i VJ, i odmah su razdvojili mu- Albanke rizikovale da budu silovane u skoro svim {karce od èna. @ene su bile poslane u seosku situacijama i na skoro svim mestima na Kosovu. Ni- {kolu. Policajci i vojnici su nas stiskali i poku{a- je bilo va`no da li su bile same ili su njihovi mu{kar- vali da nas ljube i vre|ali nas govore}i: „Sada ci jo{ bili sa njima. Mnoge su ène opisale kako su }ete videti kako izgleda srpsko ‘tucanje’“ i „Od poku{avale da sebe u~ine koliko je to mogu}e ne- sada }ete u stomacima imati srpske bebe“. U privla~nim. Ponekad ih ni sopstvena porodica nije 18 ~asova stigle su paravojne jedinice, mislim prepoznala kada su do{le u izbegli~ki logor, jer su da se radilo o Belim orlovima. Izabrali su 20 bile toliko prljave i neuredne. Jedna petnaestogodi- najlep{ih mladih èna (me|u kojima je bila tri- {nja devoj~ica je opisala kako su se ona i dve prija- naestogodi{nja k}erka intervjuisane osobe, teljice obukle kao stare ène kada su i{le u susedno

56 Fond za humanitarno pravo III deo: Kr{enja ljudskih prava na Kosovu selo da donesu ne{to hrane. Na sebe su stavile hale „mlade i lepe ène“ i vra}ene posle izvesnog ljine i marame starih èna. U datom slu~aju, me|u- vremena. Tipi~an slu~aj je opisan niè. Sude}i pre- tim, lukavstvo nije uspelo. Intervjuisana osoba je is- ma izjavama izbeglica, ova shema se ponavljala {i- pri~ala: „Kada smo ve} bile krenule ku}i, zaustavili rom Kosova. su nas pripadnici paravojnih jedinica koji su bili u Dok su se stanovnici jednog sela pored Gnjila- dìpu. Poku{ali su da me uzmu sa sobom, ali sam na/Gjilan krili sredinom aprila u obli`njim planina- im dala ne{to zlata, pa su me pustili. Jedna od mo- ma, opkolila ih je grupa pripadnika paravojnih je- jih prijateljica nije imala zlata ili novca, pa su je od- dinica. Stanovnike su naterali da se vrate u selo, vukli u obli`nju ku}u. Mogle smo da ~ujemo vriske gde su razdvojili ène i mu{karce. Komandant je i pla~, ali su nam onda pripadnici paravojnih jedini- odmah izdvojio jednu ènu u drugom stanju i po- ca rekli da odemo, ina~e }e nas ubiti. Posle izve- ~eo javno da je napastvuje. Sve ène su bile odve- snog vremena, moja prijateljica je do{la na{oj ku}i dene u jednu veliku ku}u, odakle su vojnici izvodi- i rekla mi da su je silovala dva mu{karca. Njeno je li one koje su im bile najprivla~nije. Neke od èna telo bilo sve u masnicama, kao i njen vrat, a krvari- su odvodili u obli`nju ku}u, dok su druge nekuda la je u preponama. Rekla je da su joj uradili {ta su odvozili. Kada su se ène vra}ale u ku}u, na neki- hteli, i da su je onda pustili. Htele smo da je odve- ma su se videli znaci zlostavljanja, kao {to su tra- demo lekaru, ali nigde u okolini nije bilo lekara. Ni- govi ujeda i modrice. Neke su se pona{ale kao da smo mogle da joj pomognemo.“5 su bile drogirane, ljuljaju}i se i nestabilno hodaju- Slede}a izjava jedne kosovske Albanke ilustruje }i. Ovo je potrajalo ~etiri dana; zatim su seljani bi- koliko je opasnost od silovnja bila sveprisutna: „Da- li naterani da odu do granice.8 na 24. marta ~etiri policajca su u{la u na{u ku}u u Jedan tridesetvogodi{nji ~ovek je opisao kako Pri{tini. Pucali su oko sebe i ubili jednu osobu, a on- su u jo{ jednom selu pripadnici paravojnih jedini- da su zapalili ku}u. Naterali su nas da u|emo u dru- ca naterali me{tane da se okupe oko neke ispra- gu ku}u i onda su izdvojili grupu èna i devojaka i `njene ku}e. Vojnici su iz mase izdvojili ène i ugu- odveli ih na drugi sprat. Me|u njima su bile dve rali ih u obli`nju ku}u iz koje su se ~uli vrisci. Tamo moje k}erke i tri snaje. Tamo gore su policajci silo- su ostale jedan sat.9 vali ène i ja sam mogla da ih ~ujem kako vri{te. Po- sle toga su nam naredili da iza|emo i po~ela je ve- U konvojima. Dok su u konvojima putovale izme|u lika pucnjava. U gu`vi sam izgubila k}erku, ali je dva sela ili prema granici, na mlade ène su se ~e- njeno dvoje dece jo{ uvek bilo sa mnom. Krila sam sto okomljavale srpske snage koje su ih okruàvale. se u ku}i dva dana, ali je onda vlasnik postao suvi- Vojnici su odvla~ili sa sobom ène iz konvoja. {e prepla{en i rekao mi da bi trebalo da odem. Ta- Ponekad su se one vra}ale, ali se de{avalo da se o ko sam oti{la na èlezni~ku stanicu.“ Ova svedoki- njima vi{e ni{ta ne ~uje. Jedan ~ovek je opisao kanja tako|e kaè da je bilo mnogo silovanja i na priko je 10-15 policajaca, aprila meseca, odvuklo iz {tinskoj stanici, a kada se voz u kome je bila pribli- konvoja koji je i{ao kroz Pri{tinu njegovu ne}aku. ìo granici kod \eneral Jankovi}a/Hani i Elezit, mla- Kada je porodica poku{ala da je vrati, pripadnici de ène su bile izdvojene i odvedene.6 Jo{ jedna è- paravojnih jedinica su pucali u vazduh i poslali pona, stara 28 godina, ispri~ala je kako su petorica rodicu dalje od ku}e u koju je èna bila odvedena. policajaca zaustavili nju i njene prijateljice na ulici u Pola sata kasnije, bila je pu{tena. Porodici je rekla Pri{tini. @ene su naterane da u|u u jednu ku}u, gde da je bila silovana. Prepone su joj bile povre|ene, a je èna koja je imala 28 godina bila primorana na kasnije se ispostavilo da je zbog silovanja ostala u oralni seks.7 drugom stanju.10 Jedna dvadesetosmogodi{nja è- Silovanja za vreme napada na sela. Jedna od situ- na je ispri~ala kako je bila silovana zajedno sa mla- acija u kojima su ène bile veoma izloène silova- |om ro|akom, dok su putovale u konvoju iz Glo- nju bila je kada bi srpske snage napadale na sela. govca/Gllogoc prema Pri{tini. Dodala je da je na Uobi~ajeni scenario je bio slede}i: selo bi opkolile tom putu bilo mnogo silovanja.11 Svedoci su videli srpske snage koje bi pohvatale seljane i skupile ih kako je 30 mla|ih èna bilo skinuto sa traktora iz zajedno. Razdvojili bi ène i mu{karce, a ène bi nekog drugog konvoja u Pri{tini. Nema drugih in- odveli u neku od ku}a. Iz te ku}e, izdvojene bi bi- formacija o njihovoj daljoj sudbini, ali se zna da je

57 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

ènama pre}eno silovanjem dok su bile odvo|e- lje, pretili kako }e poslati ène u specijalne logore. ne.12 Jedan trideset{estogodi{nji ~ovek je opisao Jo{ je tvrdio da su policajci izdvajali najlep{e devoj- kako su pripadnici paravojnih jedinica na putu za ke i odvozili ih nekuda u policijskim kolima.18 Pri{tinu zaustavili konvoj u kome se i on nalazio. Iz- Sledi odlomak iz izjave petnaestogodi{nje de- dvojeni su mla|i mu{karci, kao i mla|e ène koje su vojke koji ilustruje na~in na koji su srpske snage bile privla~ne. Sudbina èna je nepoznata.13 Dok je traìle mlade ène: grupa od dve do tri hiljade ljudi pe{ice i{la prema Albaniji, u predelu zapadno od \akovice/Gjakova, Po~etkom maja, policija je do{la pred na{u ku- srpska policija je u {umu odvela „vi{e stotina èna“ }u. Dva policajca su u{la u ku}u dok je jedan i tu ih zadràla oko jednog sata. Kako se izrazila in- ostao napolju, u kolima. U kolima sam videla i tervjuisana osoba, „to je trajalo celu no}“.14 Jedna ènu staru oko 18 godina, njena su usta bila intervjuisana osoba opisuje kako su srpski policajci ne~im pokrivena, a policajac je drào pi{tolj boli mla|e ène i devojke noèvima u noge, dok su uperen u njenu glavu. Njena je ode}a bila po- i{le prema albanskoj granici. One koje su im bile cepana, imala je masnice i krvarila je. Policajci privla~ne, odvodili su nekuda, i u vreme kada je iz- koji su u{li u ku}u traìli su na{e isprave i vide- java zabeleèna, o njima se jo{ nije ni{ta saznalo.15 lo se da ih najvi{e interesuju mlade ène. Pita- li su koliko mi je godina, i moj otac je odgovo- U ku}ama. Silovanja koja su se de{avala u ku}ama rio da mi je 14. Policajac mu nije poverovao, gde su ène normalno ìvele nisu bila tako ~esta kao nego me je izveo napolje. Rekao mi je da, po- ona u okolnostima gore opisanim. Ponekad bi pri- {to njegova èna nije uz njega (na Kosovu), ja padnici paravojnih jedinica naizgled sasvim nasumi- mogu da budem njegova èna. Navalio je da ce upadali u ku}e i odvodili, ili na licu mesta silovali me ljubi i ispalio je metak u prozore kada je po- devojke koje bi se tamo zatekle. U nekoliko izjava je rodica poku{ala da vidi {te se de{ava. Poku{ao pomenuto da su srpski vojnici ulaze}i u ku}u da je da strgne sa mene ode}u, a kada sam ja po- plja~kaju i iseljavaju ljude, pitali ima li u ku}i mla|ih ku{ala da se oduprem, o{amario me. Tada je èna. Jedna dvadesetosmogodi{nja èna je opisala policajac koji je bio u kolima iza{ao i rekao da kako su ~etvorica pripadnika paravojnih jedinica me ho}e za sebe. Prvi policajac me vratio u ku- u{la u njen stan i uperila u nju oru`je. Silovali su je i }u. Nastavio je da me steè i ljubi pred celom te{ko premlatili po celom telu, dok je njena majka mojom porodicom, i rekao je da }e se vratiti bila zatvorena u susednoj sobi.16 Jedan dvadeseto- kasnije iste ve~eri. Zatim su policajci u{li u ku- godi{njak je video kako su ~etvorica pripadnika pa- }u na{eg suseda, gde su poku{ali da nateraju ravojnih jedinica upala u ku}u njegovog suseda i mladu ènu sa bebom na rukama da u|e u nji- odvela sa sobom tri susedove k}erke i njegovu sna- hov automobil. Po{to je pruàla otpor, oteli su ju. @enama su vezali o~i i ugurali ih u automobil. joj bebu i bacili je na zemlju, gde je beba leàla Dok je jedan od njih bio sa ènama, ostali su traìli pla~u}i. Ovi policajci su i{li od ku}e do ku}e, novac od suseda, tukli i njega i njegovu ènu i sina, posle ~ega se u selu govorilo kako je izgledalo jer ovi nisu imali {ta da im daju. êtiri ène (i dalje da ih zanima isklju~ivo da odvedu mlade 19 vezanih o~iju), bile su odvezene u drugo selo, oda- devojke. kle su se vratile sede}eg jutra u 7 ~asova.17 Drànje èna u seksualnom ropstvu. Premda se ne Sheme po kojima su se odvijala silovanja i moè govoriti o masovno prisutnom fenomenu, bilo je slu~ajeva da su grupe èna bile dràne kao seksualno nasilje taoci i zloupotrebljavane na razne na~ine. U pri- Mla|e ène kao ugroèna kategorija stanovni{tva. meru koji sledi, sve ène iz jednog sela bile su dr- Iz izjava citiranih u ovom poglavlju vidi se da su àne zajedno u zato~enju tokom ~etiri dana, posle srpske snage u svojim operacijama protiv civilnog napada na selo kombinovanih snaga, u kojima su stanovni{tva posebno na meti imale mla|e ène. bili srpski policajci i „vojnici“ (nije jasno da li se mi- Jedan ~ovek iz Pri{tine opisuje kako su pripadnici sli na pripadnike VJ ili paravojnih jedinica). Ovi su policije i paravojnih jedinica, dok su plja~kali nase- naterali ène da za njih rade, ali su ih i silovali i na

58 Fond za humanitarno pravo III deo: Kr{enja ljudskih prava na Kosovu druge na~ine seksualno zlostavljali i poniàvali. Ta- cem prema zemlji. ôvek mi je skinuo pantalo- ko|e je re~eno da su ih koristili kao ljudske {titove. ne i donji ve{ i naterao me da kle~im na koleni- Na dan 6. aprila u selo su u{le srpske snage. ma. Silovao me je u tom poloàju, tako|e u Najpre su odvojili mu{karce od èna i dece. @ene anus. Bolelo je i htela sam da vri{tim, ali mi je su odveli na poljanu u selu, gde su ih podelili u tri on preko usta stavio ruku. Kada je zavr{io, po- grupe. Napada~i su rekli: „Iskoristi}emo vas tako novo je navukao pantalone i iza{ao iz sobe. Ja da NATO ne moè da bombarduje ovo selo, i da sam se ponovo obukla. Posle nekog vremena, U^K ne moè na nas da puca.“20 @ene su raspore- u{la su druga dva ~oveka. Poku{ali su da mi ski- |ene u tri razli~ite ku}e. U svakoj ku}i je bilo izme- nu dèmper, ali sam po~ela da vi~em i rekla |u 30 i 50 èna. sam im da mi je jedan od njihovih ve} to uradio Pre nego {to su u{le u ku}e, ène su bile nate- i molila sam ih da me puste da idem. Pustili su rane da ostave sav nakit i druge dragocenosti, do- me, i ja sam se vratila u drugu ku}u.24 kumente i novac. Jedna èna je opisala kako nije mogla da skine prsten sa prsta i kako je jedan po- Posle tri dana ènama je bilo nare|eno da idu licajac zasekao noèm u prst, tako da je prsten u susedno selo (blizu prelaza na strate{ki zna~aj- skliznuo podmazan krvlju.21 U ku}ama, policajci nom magistralnom putu). Tamo su morale da su naterali ène da se skinu sve do donjeg ve{a. ostanu dva dana u {koli. Jedan pripadnik paravoj- Zatim su ih pretresli, traè}i jo{ novca. Jedan po- nih jedinica koji je bio u grupi koja ih je dràla, re- licajac je uzeo dete i stavio mu no` pod grlo. Pre- kao im je da sluè kao ljudski {tit protiv vazdu{nih tio je da }e ubiti dete pred njegovom majkom, udara NATO.25 ako mu ne daju vi{e novca.22 U jo{ jednom sli~nom slu~aju, pripadnici para- Tokom dana, ène su bile naterane da rade za vojnih jedinica su izdvojili oko 500 „mladih i le- srpske snage, da ~iste i kuvaju. No}u, „vojnici“ su pih“ èna i poslali ih u Staro îkatovo, gde su od ulazili sa baterijskim lampama traè}i koju bi è- njih traìli da ~iste seoske ku}e u koje su se nasta- nu izveli napolje. @ene koje su birali bile su lepe, nili. @ene su dràli pod straòm u dve ku}e, i hra- obrazovane i mlade. Njih su odvodili u drugu ku- nili ih jednom dnevno. Svaku ènu su odvodili u }u gde su se bili smestili „vojnici“. Tamo su ih sa- odvojenu sobu, gde su joj govorili da se skine. slu{avali i silovali i naterali da obavljaju razli~ite Ako bi ove to odbile, tukli su ih, zastra{ivali i silo- ku}ne poslove. @ene su odvodili jednu po jednu; vali. @ene su slede}eg dana bile pu{tene.26 Jedna kada su se vra}ale, jedne su ostalima govorile da {esnaestogodi{nja devojka je prema iskazima izvr- su bile silovane, dok su druge govorile kako su ih {ila samoubistvo tako {to je sko~ila u bunar – po- samo terali da rade. Me|utim, jedna od èna ko- {to je bila silovana.27 je su bile odvedene je rekla ostalima kako nema potrebe da laù da su ih odvodili tamo samo da Ubijanja kojima je prethodilo silovanje. U nekim im skuvaju kafu ili da peru i ~iste, jer „su nam ura- izve{tajima se govori o ènama koje su bile najpre dili mnogo gore stvari“.23 silovane pa onda ubijene. Stvarni broj èna koje Jedna èna je dala izjavu o tome {ta joj se do- su bile silovane pre nego {to su ih ubili je verovat- godilo kada je jedne no}i bila odvedena. no znatno vi{i nego {to je navedeno u izve{tajima. U konfliktnim situacijama ène su u velikoj opa- Tre}e no}i su do{li da me traè. Rekli su da ho- snosti da budu silovane pre nego {to ih ubiju, i }e ne{to da me pitaju. Odveli su me u sobu na broj onih koje su ubijene ~esto je ve}i od broja ~ijem je podu bilo belo }ebe. Zatvorili su vrata i onih koje preìve. Po{to je silovanje izuzetno ose- komandant mi je rekao da iz sobe ne}u iza}i ì- tljivo pitanje u dru{tvenoj svesti kosovskih Alba- va ako im ne dopustim da mi urade to {to ho- naca, moè se pretpostaviti da su u mnogim inter- }e. Posle toga sam ostala sama sa nekim ~ove- vjuima intervjuisane osobe pre}utale ovu vrstu kom. Kad smo ostali sami, on je uzeo svoj no` i detalja, iz po{tovanja prema ubijenoj èni. stavio mi ga pod grlo. Rekao mi je {ta ho}e sa Uprkos tome, bilo je o~evidaca koji su posve- mnom da uradi. Dok mi je govorio, psovao je. do~ili da su ène bile silovane, pa zatim ubijene. Naterao me je da legnem na }ebe, leàla sam li- Jedna starija èna iz Pri{tine je ispri~ala kako je vi-

59 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo dela da je sedmnaestogodi{nja devojka bila silo- Jedan tridesetogodi{nji ~ovek iz Pri{tine opisu- vana i ubijena. U jo{ jednoj izjavi, mla|i ~ovek opi- je kako je ~uo ènu koja je vikala da joj je policija suje kako je video ènu kojoj su pucali u nogu, i odvela sedamnaestogodi{nju k}er. Jedan sat ka- telo neke druge ène koja je bila pogo|ena u gru- snije, video je devojku na ulici kako pla~e. Ode}a di. Ranjena èna mu je rekla da su one obe bile si- joj je bila iscepana. Devojka je rekla da vi{e ne è- lovane od strane pripadnika paravojnih jedinica, li da ìvi i da „su joj uradili one stvari“.34 Jedna koji su zatim pucali na njih.28 dvadesetdevetogodi{nja èna je u Orahovcu vide- Da se radilo o silovanju pre ubistva, moè se la pet policajaca koji su otimali devojke izme|u 15 zaklju~iti iz opisa stanja u kome su neka ènska te- i 20 godina. Odvodili su ih na stadion. Sat kasni- la bila prona|ena. Jedan stariji ~ovek je, na pri- je, iste devojke su se vra}ale pla~u}i. Videla je i ka- mer, opisao kako je u{ao u ku}u i video telo ène ko policajci sre|uju svoje odelo (popravljaju ko{u- koje je leàlo na sofi. Ona je bila delimi~no skinu- lje i opasa~e). Dve od devojaka su bile izgrebane ta, jakna joj je bila raskop~ana tako da su se vide- po licu, a drugima su glave bile krvave.35 le grudi, a donji deo tela je bio go. Na njenim le- U jednom selu u op{tini Vitina/Viti, osam pri- |ima je bilo vi{e uboda noèm, a na glavi i u sto- padnika paravojnih jedinica je bilo vi|eno kako u maku je imala rane od metaka.29 neku ku}u odvode dve mlade ène, jednu staru 19 i drugu 21 godinu. Tamo su ih zadràli jedan sat. Silovanje kombinovano sa drugim oblicima tortu- Kada su ène otuda iza{le, nisu imale na sebi suk- re i zlostavljanja. Silovanje je samo po sebi zlo~in nje, a oko genitalija su bile krvave. Izgledale su u torture.30 Uz to, u izve{tajima se pominje da je si- {oku.36 Na drugom mestu, jedna sedamnaesto- lovanje bilo vr{eno u vezi sa drugim vrstama fizi~- godi{nja devoj~ica je opisala kako je njena prijate- kog nasilja. Na primer, jedan sedamdesetpetogo- ljica bila izvedena iz ku}e u koju su je odveli pri- di{njak opisuje kako je krajem aprila 1999. sreo tri padnici paravojnih jedinica. Posle toga, prijateljica ène koje su mu ispri~ale da su ih, zajedno sa jo{ je rekla devojci: „Ako te odvedu, mogu sa tobom 20-30 drugih èna, silovali dvanaestorica maskira- da urade sve {to ho}e.“37 Dve trinaestogodi{nje nih mu{karaca. Imale su posekotine na grudima, devoj~ice su rekle jednoj èni iz Pri{tine da su ih si- u predelu genitalija i na licima.31 lovali policajci.38 Marta meseca 1999, jedna tridesetdevetogodi{nja èna se nalazila u konvoju koji Silovanje nakon otmice. Mnogo je izve{taja o to- je iz Mitrovice i{ao za Albaniju, i videla je kako su me da su mla|e ène bivale otete, bilo pojedina~- se mlade ène pridruìle grupi po{to su bile „ne- no, bilo u grupama. U najve}em broju slu~ajeva, gde“. @ene su bile krvave, a neke od njih su imale vra}ale su se posle nekoliko sati, ali u drugim slu- poderanu ode}u.39 ~ajevima intervjuisane osobe nisu imale daljih informacija o sudbini tih èna. Budu}i da je posto- Silovanje i seksualno nasilje u vezi sa iznu|iva- jalo smi{ljeno odabiranje mladih èna za silovanjem novca. Brojne su izjave o seksualnom nasilju nje, kao {to je ve} zabeleèno, osnovan je strah da povezanom sa iznu|ivanjem novca. U nekim slu- je upravo to zadesilo ène koje su bile otete i za- ~ajevima, po~inioci bi silovali ène ako im ove ne tim nestale. U slu~ajevima kada su se ène posle bi dale novac, u drugim slu~ajevima, ro|aci su da- otmice vra}ale, obi~no su bile u takvom stanju da vali novac kako bi oslobodili ène. Jedan ~ovek je je ostalima bilo sasvim jasno {ta im se desilo. opisao kako su dvojica pripadnika paravojnih jedi- Jednom me{taninu Starog Sela, koji je bio oti- nica otela ènu njegovog suseda zato {to sused {ao u Uro{evac, rekli su drugi zemljaci koji su u nije imao novca da im dâ; njega su vezali, a njego- Uro{evac do{li posle njega, da su pripadnici para- vu ènu odvezli kolima. Svedok nastavlja: „Video vojnih jedinica odveli {est devojaka, i da niko ne sam kako je troje dece tr~alo za kolima vri{te}i. zna {ta se dalje sa njima desilo.32 U Velikoj Kru{i Ona se vratila ku}i posle ~etiri sata, pla~u}i i vidno (Orahovac) VJ je u dàmiju naterala 1000 ljudi (è- potresena.“40 Jedna tridesetdvogodi{nja èna je u na i dece). Svakog sata vojnici su dolazili i zahte- Makovcu/Makofc (Pri{tina) videla kako je vojnik VJ vali novac. Tako|e su odveli dve ili tri devojke, i odvukao sa traktora njenu sestru, dok su se nala- vratili ih kasnije.33 zili u velikom konvoju koji se kretao prema Pri{ti-

60 Fond za humanitarno pravo III deo: Kr{enja ljudskih prava na Kosovu ni. Vojnik je pretio da }e je silovati, ali ju je pustio ili tri ~oveka. U drugim slu~ajevima, to se de{ava- po{to mu je intervjuisa osoba dala ne{to novca. lo odmah, tako da nisu znale {ta se dalje zbivalo: Intervjuisana osoba je zatim videla oko 30 mladih to je okolnost koja deluje krajnje traumati~no. èna koje su stajale pored kolone, dok su pripad- U dva od citiranih slu~ajeva pominje se da su nici paravonih jedinica nastavljali da u masi vr{e droge ènama davane tokom silovanja. U jo{ jed- selekciju. Kada su ovi hteli da izdvoje i njenu senom slu~aju, krajem marta 1999, policija je u{la u stru, intervjuisana osoba im je dala ne{to novca i jednu ku}u u Pri{tini. Sve uku}ane su isterali napo- oni su je pustili da ode.41 Jedna sedamnaestogo- lje, osim jedne mla|e ène koju su vezali za krevet; di{nja devoj~ica je videla kako su policajci izvr{ili tamo je bila dràna 15 minuta. Kada je iza{la iz ku- otmicu dve mla|e ène. Otac jedne od njih je po- }e, bila je normalno obu~ena, ali je oko usta imala nudio 8000 DM ne bi li mu vratili k}erku. Policajac tragove pene. Posle toga je izgledala depresivno i je uzeo novac, ali mu k}erku nije pustio.42 govorila je nepovezano. Prema navodu intervjuisane osobe koja je ovo ispri~ala, èna nije bila u sta- Javno silovanje, pred drugim licima. Jedan od na~i- nju da i{ta kaè o tome {ta se dogodilo u sobi.46 na da se èna jo{ vi{e ponizi bio je da je siluju pred Dvadesetosmogodi{nja èna je opisala kako su ostalima. Postoji vi{e izjava u kojima se opisuje ka- u selo blizu Glogovca do{li pripadnici srpskih pa- ko su ène bile javno silovane, u prisustvu svojih ravojnih jedinica i odveli sa sobom ène. Kada su porodica. Jedna intervjuisana osoba je ispri~ala ka- ove bile dovedene natrag, bile su nage i prekrive- ko je sedamnaestogodi{nja devoj~ica u Pri{tini bila ne modricama, a na usta im je izlazila pena. Posle silovana pred svojim roditeljima.43 Dvadesetosmo- tri ili ~etiri sata su umrle.47 U drugom incidentu, godi{nji ~ovek je opisao kako su ga zajedno sa dve policajci i pripadnici paravojnih jedinica su u{li u mla|e ène, krajem marta, na putu izme|u Uro{ev- ku}u u Pri{tini, gde je ìveo mladi} star 22 godine, ca i Pri{tine, zaustavili vojnici koji su bili u konvoju i naredili njemu i njegovoj sestri da napuste ku}u, sa mnogim tenkovima i kamionima. Vojnik VJ i je- ali su se predomislili i zadràli njegovu sestru. Is- dan naoruàni civil su zgrabili jednu od èna i od- pri~ao je: „Uskoro me je pozvao natrag jedan privukli je 50 metara od puta, i tamo je silovali u pripadnik paravojnih jedinica i rekao mi da se posta- sustvu mnogih vojnika VJ koji su se smejali. U kola ram o sestri koja je bila u nesvesti. Kada sam u{ao, 44 mladog ~oveka su je vratili nagu i onesve{}enu. video sam da sestra leì na podu, mokra u licu i sa Jedan osamnaestogodi{njak pri~a kako su sredi- penom na ustima. Sestra mi je ispri~ala da su po- nom maja tri pripadnika paravojnih jedinica u{la u ku{ali da je siluju, ali da nisu uspeli, jer se onesve- ku}u u Pri{tini u kojoj su boravila raseljena lica. Naj- stila, pa su je ostavili.“48 pre su tukli neke od mu{karaca koji su tu bili, a onda su svoju pa`nju usmerili na mladu ènu kojoj je Silovanje i seksualno nasilje bilo 19 godina. Skinuli su joj ode}u, a onda su je kao oru`je u ratu dvojica od njih silovala u prisustvu njene porodice i intervjuisane osobe. Kada su po~eli da je pipaju, Iz izjava izbeglica vidi se da su po~inioci silovanja i devojka se onesvestila, tako da su sa~ekali dok po- drugih dela seksualnog nasilja za vreme sukoba na novo nije do{la sebi. Njena majka je poku{ala da je Kosovu pripadali istim grupama koje su po~inile i za{titi, ali je jedan od po~inilaca stavio no` na nje- druga kr{enja ljudskih prava. Pripadnici VJ, policije, ne grudi i naterao je da posmatra prizor. Kada su paravojnih jedinica i srpski civili su svi pominjani odlazili, odvukli su sa sobom drugu mladu ènu.45 kao po~inioci silovanja èna albanske narodnosti. Iz izjava se moè dosta jasno razabrati da je si- Droge. U nekim izjavama je re~eno da su ène bi- lovanje zajedno sa drugim oblicima seksualnog le drogirane kada su ih silovali. Ovo je u suprotno- nasilja bilo kori{}eno kao sredstvo poniàvanja al- sti sa oblicima seksualnog nasilja o kojima je izve- banskih èna i celokupne kosovske albanske za- {tavano u Bosni i Hercegovini. U nekim slu~ajevi- jednice. Ima nekoliko opisa koji govore kako su ma, u kojima je to zabeleèno na Kosovu, ène su srpski po~inioci zlurado posmatrali silovanje al- bile naterane da uzmu drogu za vreme grupnog banskih èna. Jedna èna je opisala kako su poli- silovanja, po{to su ve} bile silovane od strane dva cajci, po{to su bili u ku}i gde su dràli mla|e ène

61 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo iz sela, govorili kako mogu da rade {ta god ho}e {karaca se naj~e{}e de{avalo u zatvoru. Osim u sa albanskim ènama, i kako su se smejali dok su ovim situacijama, izgleda da je teranje ljudi da se to govorili.49 Jedna mlada èna koju je bio napao skinu goli bio naj~e{}i oblik seksualnog poniàva- komandir policije, ispri~ala je kako se komandir nja mu{karaca. Izjave koje se ovde navode ne bi hvalisao slede}eg jutra: „Ujutru, policajci su nate- trebalo da se shvate kao da situaciju opisuju pot- rali na{u porodicu da se ukrcamo u autobus. Ka- punije nego kada je re~ o delu ovog poglavlja ko- da me je ugledao komandir policije, rekao je ‘da je je posve}eno ènama, po{to i mu{karci imaju je sa mnom proveo celu no}’ i hvalio se time kako isto toliko te{ko}a kao i ène da govore o tome da su mi posle toga grudi uàsno izgledale.“50 su bili `rtve seksualnog nasilja. Stoga je sasvim Silovanje i drugo seksualno napastvovanje su mogu}e da su se de{avali incidenti o kojima ponekad ~injeni javno, tako da {to je mogu}e vi{e OEBS-KVM nije bila izve{tena. ljudi za njih sazna. Na ovaj na~in su srpske snage bile sigurne da }e se vest o tome brzo pro{iriti me- Seksualno napastvovanje u zatvorima. U zatvorima |u albanskim stanovni{tvom Kosova, ~ime je ta i drugim mestima gde su ljude dràli zato~ene, bi- vest postajala jo{ jedno oru|e zastra{ivanja za vrelo je mnogo nasilja, od ~ega se pone{to moè kva- me najnasilnijeg perioda unutra{njeg sukoba, po- lifikovati kao seksualno nasilje (vidi tako|e 6. posle kraja marta 1999. Kada se vr{i za vreme oruà- glavlje). Jedan pedesetpetogodi{nji ~ovek je opisao nog sukoba, silovanje je usmereno protiv celokup- nasilje koje se desilo u pri{tinskoj policijskoj stanici: ne zajednice, a ne samo protiv pojedina~ne `rtve. „Na dan 3. maja izveli su nas pred islednike radi sa- Druga dimenzija kori{}enja silovanja u ratne slu{avanja u vezi sa aktivnostima U^K. Ovi su nas svrhe je da mnoge ène, koje su silovane, a pone- naterali da skinemo na{a odela i da legnemo. Tukli kad i unakaène, kasnije vi{e nisu fizi~ki sposobne su nas drvenim palicama, po svim delovima tela, da imaju dece. Ili `rtva moè da pretrpi takve psi- osobito po le|ima i glavi. Tako|e su stavljali na{e holo{ke posledice silovanja, da posle toga vi{e ni- penise (i moj) na sto i udarali po njima. Mogli su se je u stanju da ima normalne heteroseksualne od- ~uti razli~iti krici. Ali, vi~e{ koliko ho}e{ – nema nanose. I jo{, dru{tvo moè da odbaci `rtvu, jer je vi- ~ina da se izvu~e{. Tukli su nas dok se nisu umorili di kao „obezvre|enu“ i neprikladnu za brak. (oko dva sata). Posle toga su nas sve ponovo izveli Dalje, jasno je da je seksualno nasilje kori{}eno na hodnik. Trebalo je da nosimo neke ljude koji ni- kao instrument „etni~kog ~i{}enja“, prema obra- su mogli da se kre}u. Tada su nas ukrcali u autobu- scima sli~nim onima koji su ve} vi|eni u Bosni i se i prebacili u Lipjan (srpski: Lipljan). Imao sam krv Hercegovini. Komentari Srba, po~inilaca silovanja, u mokra}i tokom 17 dana.“52 kako su zabeleèni na Kosovu, takvi kao {to su: Jedan svedok, opisuju}i svoje zato~eni{tvo u li- „Vi vi{e niste Albanke, jer }ete nositi srpsku decu“, pljanskom zatvoru, rekao je kako je video da su za- veoma su sli~ni onima koji su se mogli ~uti od tvorenike mu{karce silovala dva policajca koja su iz- strane sli~nih po~inilaca u Bosni i Hercegovini, {to javila da boluju od SIDE.53 Drugi ~ovek je ispri~ao ukazuje na to da je silovanje bilo kori{}eno kao kako su „svi mu{karci bili odvedeni u Novi Dom bli- oru`je pomo}u koga se poni{tavala etini~ka pri- zu Kosovog Polja slede}eg dana, u oklopnom vozi- padnost ène.51 lu. Tamo smo jedan po jedan bili dovo|eni u trgo- vinski centar u kome je policija organizovala svoje Seksualno napastvovanje mu{karaca prostorije gde su se vr{ila saslu{avanja. Tukli su nas Slu~ajevi seksualnog napastvovanja mu{karaca, o palicama, {utirali u prepone, udarali na{im glava- kojima }emo sada govoriti, jo{ jedan su znak da je ma o zidove, dok se neki nisu onesvestili. Jedan ~o- seksualno nasilje bilo kori{}eno kao svesna takti- vek koji ni posle ponovljenog batinanja nije hteo da ka da se podrije identitet kosovskih Albanaca ta- govori, morao je da skine svu svoju ode}u. Polica- ko {to bi se slomio fizi~ki, psiholo{ki i seksualni jac je otvorio fioku od stola i rekao mu da stavi svoj identitet `rtava. penis izme|u daske na stolu i prednje strane fioke. Tamo gde je to pomenuto u izjavama koje je (ôvek je) dao (la`no) ime osumnji~enog za ~lan- prikupila OEBS-KVM, seksualno nasilje protiv mu- stvo u U^K i bio je pu{ten.54

62 Fond za humanitarno pravo III deo: Kr{enja ljudskih prava na Kosovu

Seksualno poniàvaju}i postupci. Mnogi mu{kar- 3 M/1017. 4 ci su bili poniàvani tako {to su primoravani da se M/1173. 5 M/1023. skinu pred drugima. Jedan osamnaestogodi{nji 6 A/0534. mladi} je opisao kako su se on i jo{ neki drugi lju- 7 M/1782. di krili u {umi u prizrenskoj op{tini, gde ih je pro- 8 M/0312; M/0315; M/0343: M/0750; M/1053; M/1158; M/1266; M/1333; M/1447. na{la i opkolila policija. Policajci su im naredili da 9 M/1701. se vrate u svoje selo, a tamo su ih batinali, natera- 10 M/0745. li da legnu na zemlju, da jedu travu i da pevaju 11 M/141. 12 srpske pesme. Mla|i ljudi (me|u njima i intervjui- M/1190. 13 M/1378. sana osoba), bili su odvedeni u {umu, gde su mo- 14 A/1099. rali da se skinu i da dva sata stoje nagi na ki{i, dok 15 A/0928. 16 su policajci pretresali njihovu ode}u.55 M/1411. 17 M/1806. U drugom slu~aju koji se desio u de~anskoj op- 18 M/0573. {tini, mu{karac star 33 godine je odbio da se ski- 19 M/1278. ne pred drugim mu{karcima i ènama, kada je to 20 A/0225 21 A/0225. od njega traìo policajac. Zato su ga tako pretukli 22 A/0225. 56 da su mu slomili tri rebra. U selu Kraljine/Kralan 23 A/1124. (\akovica), srpske snage su zaustavile na kontrol- 24 A/0230. 25 nom punktu oko 400 ljudi koji su poku{avali da A/0230; A/0228; A/0225; A/1124; A/1229. 26 M/0830. pobegnu. Naterali su ih da se potpuno skinu, pre- 27 M/1292. tresli i njihova tela i ode}u, i naterali ih da kle~e sa 28 M/1416. 29 rukama na potiljku.57 M/081. 30 Izve{taj specijalnog izve{ta~a UN o torturi, Najdèla S. Rodlija, U Kosovskoj Kamenici/Kamenice, policija je na koji je podnesen u vezi sa Rezolucijom komisije za ljudska pra- putu zaustavila jednog ~oveka starog 36 godina. va 1992/32, E/CN.4/1995/34, paragraf 19, 12. januar 1995. Po{to su pregledali njegove li~ne isprave, policaj- 31 M/0875. 32 M/1168. ci su mu naredili da ode u obli`nju {umu. Tamo je 33 M/0457. sedam policajaca po~elo da ga batina. Naredili su 34 M/1260. mu da skine ode}u, a onda da se ponovo obu~e, 35 M/0547. 36 nekoliko puta.58 U Varo{ Selu/Varosh (Uro{evac), M/1498. 37 M/1214. desetak pripadnika paravojnih jedinica je naredilo 38 M/1760. grupi mu{karaca da se skinu. Jedan od njih je to 39 M/1339. 40 odbio, zbog ~ega su ga noèm uboli u slabinu. M/1806. 41 M/1458. Pripadnici paravojnih jedinica su zatim otvorili ka- 42 M/1278. piju dvori{ta gde su dràli ljude, i rekli im da „sa- 43 M/0101. da mogu goli da odu u Makedoniju“.59 44 M/0454. 45 M/1759. 46 M/0912. 47 M/0717. 1 Silovanje spada u {iru kategoriju „seksualnog nasilja“, koje je 48 M/0816. definisano kao svako nasilje, fizi~ko ili psihi~ko, koje se sprovo- 49 M/0312. di na na~in koji se ti~e pola ili koje za metu ima seksualnost. 50 A/0922. Seksualno nasilje pokriva kako fizi~ku tako i psiholo{ku agresi- 51 M/1173. ju koja je usmerena na seksualne karakteristike li~nosti, kao {to 52 M/1777. je primoravanje ljudi da se pred drugima skinu goli, unakaà- 53 M/1617. vanje ne~ijih genitalija ili se~enje ènskih grudi. „Contempora- 54 M/1418. ry Forms of Slawery: Systematic rape, sexual slawery and slawe- 55 A/0909. ry-lke practices during armed conflict“ („Savremeni oblici rop- 56 A/0538. stva…“) Zavr{ni izve{taj koji je podneo Gaj Mek Dugal, specijal- 57 A/0065; A/0066; A/0068; A/0167; A/0168. ni izve{ta~ Potkomisije UN za spre~avanje diskriminacije i za{ti- 58 M/0423. tu maloletnika. E/CN.¦4/Sub.2/1998/13. 59 M/0459. 2 M/1736.

63 Osmo poglavlje NESTANCI1

Brojni slu~ajevi o kojima je bila obave{tena OEBS- nju kod srpskih ili jugoslovenskih snaga. Izvan -KVM, i u kojima je bilo potvr|eno ili se sumnjalo okvira je ovog izve{taja, ~iji je cilj analiza podata- da je U^K izvr{ila otmicu kosovskih Srba, razmotre- ka koje je prikupila OEBS-KVM, da odredi da li je i ni su u 9. poglavlju o kosovskim Srbima. U vreme ko od ovih ljudi „nestao“ prema definiciji koju je kada je OEBS-KVM bila razme{tena na Kosovu, naj- donela Deklaracija UN o za{titi svih osoba od ne- vi{e civila o kojima je bilo izve{teno da su „nestala stanka,2 to jest da li su osobe bile „uhap{ene, za- lica“, a u vezi sa sukobom, u stvari su bili nestali izdr`ane ili otete protiv svoje volje, ili na drugi name|u juna i septembra 1998. godine, to jest pre ~in li{ene slobode od strane zvani~nih lica koja na potpisivanja ugovora izme|u SRJ i OEBS, 26. oko- razli~itim nivoima predstavljaju vlade, ili od strane tobra 1998. Odeljenje za ljudska prava OEBS-KVM organizovanih grupa ili pojedinaca koji su delova- je sara|ivalo sa srpskom zajednicom u poku{aju da li u ime ili sa znanjem i podr{kom, posrednom ili se prona|u ti ljudi, i s tim u vezi je kontaktirala i neposrednom, vlade, ~emu je sledilo odbijanje da U^K. Prioritet je ipak bio dat slu~ajevima onih ljudi se otkrije sudbina ili mesto naho|enja nestalih koji su prema izve{tajima bili kidnapovani za vreme osoba, ili odbijanje da se prizna ~injenica li{avanja prisustva OEBS-KVM na Kosovu. Bila su upotreblje- slobode ~ime je takva osoba bila stavljena izvan na zna~ajna sredstva, ~esto uspe{no, kako bi se ti za{tite zakona“.3 ljudi oslobodili iz zato~enja U^K. Sude}i prema izjavama koje je OEBS-KVM prikupila od izbeglica, i koje se odnose na period od 1 Vi{e o nestalim licima na Kosovu vidi u 19. poglavlju. 2 Deklaracija o za{titi svih lica od nestanka, Rezolucija Generalne 20. marta do 9. juna 1999, postoji veliki broj ko- skup{tine 47/133 od 18. decembra 1992. sovskih Albanaca za ~iju se sudbinu ka`e da je ne- 3 Optu`be za takve nestanke je kasnije pratila OEBS-MiK koja je poznata, po{to su poslednji put vi|eni u zato~e- na Kosovu od jula 1999.

64 Deveto poglavlje PROIZVOLJNA HAP[ENJA I ZATO^ENJA

Pravo na li~nu slobodu i slobodu od proizvoljnog Me|utim, neke odredbe Zakona o krivi~nom hap{enja ili zato~enja bilo je masovno naru{avano postupku izgleda da su u suprotnosti sa jugoslo- za vreme sukoba na Kosovu, i u vremenskom okvi- venskim ustavnim garancijama i me|unarodnim ru koji pokriva ovaj izve{taj. Stotine ljudi su bile standardima u oblasti ljudskih prava, pa ih je srp- uhap{ene ili na drugi na~in li{ene slobode i od ska policija i tuma~ila kao carte blanche da poje- strane srpskih i od strane jugoslovenskih vlasti, uz dince drì u pritvoru i po tri dana (72 ~asa).3 Iako potpuni prezir prema garancijama koje daju do- su iz perspektive prava ~oveka bile ~esto kritikova- ma}e zakonodavstvo i me|unarodni standardi. ne od strane jugoslovenskih pravnika,4 ove odred- Ovo je posebno bio slu~aj u jugoslovenskim i srp- be, koje su vremenski starije od Ustava SRJ, nasta- skim vojnim operacijama posle 20. marta 1999. vljaju da se primenjuju i daju srpskoj policiji do- Pojedince su tako|e li{avali slobode i dràli naoru- brodo{lu rupu u zakonu pomo}u koje se opravda- àni civili, paravojne jedinice i naoruàne bande vaju mnoge njene aktivnosti. koje su delovale izvan bilo kog pravnog okvira, Nakon progla{avanja ratnog stanja, jugoslo- kao i U^K. Ovaj deo izve{taja se najvi{e bavi pro- venska vlada je propisala dalekose`ne modifikaci- izvoljnim hap{enjima i zato~enjem koje su vr{ile je pravila koja reguli{u postupak hap{enja, {to je srpske i jugoslovenske vlasti, ali tako|e prati kr{e- dalo velika ovla{}enja policiji, uklju~uju}i i pravo nja ljudskih prava ~iji je po~inilac bila U^K. da obavlja ku}ne pretrese bez sudskog naloga, i da ljude drì u pritvoru do 30 dana.5 Proizvoljna hap{enja na Kosovu: zakon i praksa Protivpravne procedure prilikom hap{enja Treba zabeleìti da jugoslovenski i srpski zakoni koji su bili na snazi na Kosovu za vreme ovog pe- OEBS-KVM je izvestila o brojnim slu~ajevima kada rioda uklju~uju mnoge mehanizme za{tite protiv su osobe dràne u pritvoru protivno usvojenim proizvoljnog hap{enja koje sadrè i me|unarodni procedurama, {to je takva hap{enja ~inilo protiv- standardi kao {to je Me|unarodna konvencija o pravnim kako u odnosu na doma}e zakone, tako gra|anskim i politi~kim pravima (ICCPR). Ovi me- i prema me|unarodnim standardima. Na primer, hanizmi za{tite uklju~uju stroge granice trajanja u brojnim slu~ajevima, hap{enja su vr{ena, a da pritvora, ograni~enja policijskih ovla{}enja za uhap{eni nije bio obave{ten o razlozima za hap- hap{enje i pritvor, kao i garancije po{tovanja fizi~- {enje. Kada je odgovarala na primedbe OEBS- kog integriteta i dostojanstva pritvorenika.1 -KVM u periodu od januara do marta 1999, srpska Lice koje je osnovano osumnji~eno da je po~i- policija je priznala da je sprovodila brojna hap{e- nilo krivi~no delo moè biti zadràno i pritvoreno nja i zadràvanja u pritvoru, ali je poricala da ona samo na osnovu odluke nadle`nog suda. Pritvor nisu imala zakonsku osnovu. Vlasti su, na primer, moè biti odre|en na osnovu re{enja istra`nog tvrdile da ne postoji zakonska obaveza da se sudije nadle`nog suda, ali samo u slu~aju ako je uhap{ena osoba obavesti o razlozima hap{enja.6 to neophodno za obavljanje istra`nih radnji, ili Ovaj stav je potkrepljen tuma~enjem srpskog za- zbog razloga javne bezbednosti.2 kona koji policiji daje naj{ire mogu}e opcije za de-

65 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo lovanje, a nedostatak sudske kontrole dosta libe- U stvari, razlozi zbog kojih je srpska policija ralnih ustavnih garancija je srpskoj policiji dao op- mogla da pritvori nekoga, mogli su biti i mnogo {tu privilegiju neka`njivosti. bananiji. U velikom broju slu~ajeva koji su saop- Posebno za vreme vazdu{ne ofanzive NATO, {teni, policija je od gra|ana jednostavno iznu|i- pojedinci su bili potpuno proizvoljno pritvarani, vala novac ili druge dragocenosti. da bi im tek kasnije dali „pravni dokument“ (to jest nalog za hap{enje). U tom dokumentu se na- Na dan 3. februara u 14:40, policajci su do{li vodio razlog za hap{enje, ali nisu bili dati nikakvi na pijacu iza zatvora i po~eli da prete ljudima detalji o prekr{ajima zakona zbog kojih su uhap- (koji su kupovali ili prodavali robu na pijaci). {eni bili okrivljeni. êsto, ova procedura je bila Dva kosovska Albanca nisu znala srpski, pa ni- eksplicitno zasnovana na novim jugoslovenskim su razumeli {ta su policajci govorili… Policajci propisima o ratnom stanju. Faktor proizvoljnosti su ih uhapsili i odveli u policijsku stanicu. Poli- mnogih hap{enja i puko formalno izdavanje nalo- cajci ih nisu zastra{ivali niti zlostavljali, samo ga za hap{enje, bili su osvetljeni u mnogim slu~a- su im uzeli novac (prema iskazu, 310 DM i dra- jevima koji su bili saop{teni OEBS-KVM. gocenosti, pa su ih pustili prete}i da }e, slede- }i put, da ih uhapse i odvedu u zatvor.8 Jedan (identifikovan i imenovan) inspektor je traìo (od jedne intervjuisane osobe) da sara- Nepo{tovanje osnovnih prava zatvorenika |uje i postane {pijun za ra~un policije. (ôvek) Ustavom zagarantovana prava zatvorenika, da bu- je to odbio. (Policajac) mu je zapretio da, ako de izveden pred sudiju i da ospori zakonitost svog se ne saglasi, njegova porodica ne}e biti bez- pritvora, redovno su bila gaèna. Svaka pritvorena bedna, pa je dodao: „Danas je ljudska glava osoba mora odmah biti obave{tena o svom pravu jeftinija od kile bra{na. Ubili smo Fehmi Agani- da ne odgovara na pitanja.9 Istra`ni sudija tako|e ja, ni{ta lak{e, nego da ubijemo i tebe!“ (Poli- mora odmah da obavesti osobu koja je uhap{ena o cajac) je znao da je intervjuisani aktivista i da je tome da moè da angaùje branioca koji moè da ve} bivao u zatvoru. Dao mu je papir na kome prisustvuje saslu{avanjima.10 Me|utim, prema ju- je pisalo da je uhap{en zbog „neprijateljske de- goslovenskom zakonu, branilac ne moè da razgo- latnosti“ (^lan 136 (1) KZSRJ). U dokumentu je vara sa svojim klijentom nasamo pre saslu{anja kod tako|e stajalo da je pritvor produèn na 30 da- istra`nog sudije.11 na, u skladu sa izmenom zakona.7 Bilo koje lice koje je pritvoreno ima pravo da od vlasti zahteva da obaveste njegove bliske o pri- Proizvoljna hap{enja tvaranju.12 Sud ili policija moraju da izveste poro- Dalje, postojala je op{ta shema po kojoj su kosov- dicu uhap{enog ~oveka u roku od 24 sata, sem ski Albanci zatvarani na sasvim proizvoljnoj osno- ako se on sam tome protivi. Me|utim, OEBS-KVM vi. U takvim slu~ajevima jedini osnov za pritvor je primila mnoge àlbe od ~lanova porodice uhap- bio je da je hap{enje obi~no bilo povezano sa ~i- {enih lica (od kojih su ve}ina bili mla|i mu{karci), njenicom da je pojedinac bio iz tog i tog sela, {to koji su o njima govorili kao o nestalim osobama. je bilo dovoljno da se posumnja da je pristalica U nekim podru~jima, u februaru i po~etkom mar- U^K, ili je razlog za hap{enje bio taj da je bio „mu- ta, OEBS-KVM je bila preplavljena telefonskim po- {karac u godinama kada je sposoban za vojsku“, zivima gra|ana koji su traìli da se istraì i kod po- {to se ne moè smatrati nekim objektivnim razlo- licije proveri da li je uhap{en ~lan porodice za ko- gom za hap{enje. Naj~e{}i povod hap{enja je, mega se nije znalo {ta se sa njim de{ava. Te{ko je |utim, bio nedostatak bilo kakvog pravog li~nog utvrditi da li su ~lanovi porodica u stvari bili oba- dokumenta, i potreba policije da se utvrdi ne~iji ve{teni od strane policije ili samog zatvorenika, identitet. Budu}i da mnogi kosovski Albanci nisu kao {to su vlasti imale tendenciju da tvrde, ili su imali ni li~nu kartu ni paso{, bili su u neprestanoj àlbe porodica bile zasnovane. opasnosti da budu uhap{eni od strane uli~nih pa- Gaènje osnovnih prava uhap{enog u klju~noj trola, ili u autobusima, ili na pijacama. fazi prvih ~asova i dana posle hap{enja, obi~no je

66 Fond za humanitarno pravo III deo: Kr{enja ljudskih prava na Kosovu za sobom povla~ilo i lanac budu}ih kr{enja ljud- Zaobilaènje procedure kori{}enjem skih prava. Ono je stvaralo kod pritvorenika takozvanih „informativnih razgovora“ posebnu osetljivost na torturu i zlostavljanje, koji Kako bi kontrolisali maksimalan broj pojedinaca, su sistematski bili primenjivani da bi se dobile sa- a bez obaveze da po{tuju formalne zahteve hap- mooptuùju}e izjave koje su kasnije kori{}ene kao {enja na osnovu zakona, op{ta praksa policajaca dokazi na procesu protiv pritvorenika. Proizvoljna na Kosovu, a i u celoj Srbiji davno pre 1998, bilo hap{enja su mogla da vode i do jo{ ozbiljnijih posledica, sve do smrti u pojedina~nim slu~ajevima, je kori{}enje „informativnih razgovora“. Pojedin- bilo da se radilo o egzekucijama ili torturi (vidi 5. ci, pogotovo uticajne li~nosti, znali su da u bilo i 6. poglavlje). kom trenutku od strane policije ili, {to je mnogo Upotreba sile protiv lica koje je pritvoreno ili ~i- gore, od strane Slu`be dràvne bezbednosti, moja je sloboda ograni~ena, kao i iznu|ivanje prizna- gu biti „pozvani na razgovore“. Ovo je o~igledno nja ili izjava, zabranjeno je i ka`njivo prema jugo- bila omiljena praksa srpske policije, jer joj je omo- slovenskim zakonima.13 Kao {to je ve} bilo re~e- gu}avala da kontroli{e kretanja gra|ana ({to se no, u praksi su tortura i zlostavljanje bili {iroko ~esto zavr{avalo posezanjem za slobodom gra|a- primenjivani, to jest, izgleda da su bili integralni na za periode manje od 24 ~asa), a da formalno element pona{anja policije prema zatvorenicima. osobu nisu uhapsili. Za lica koja bi dobila takav poziv, on je zna~io skoro isto {to i ultimatum, ko- Na dan 6. marta, dva pripadnika Dràvne bez- ji je ~esto bio propra}en pretnjom da, ako poziv bednosti u civilu, presrela su (`rtvu, visokog bude ignorisan, osoba moè da o~ekuje „ozbiljne funkcionera DLK u \akovici)… i dvojicu drugih posledice“, i da }e zaàliti zato {to se pokazala ne- ljudi. Traìli su da vide njihove li~ne isprave, a kooperativnom. Iskustvo je nau~ilo ve}inu kosov- zatim ih (u civilnim kolima) odvezli u policijsku skih Albanaca da ovakve pozive smatraju obave- stanicu u \akovici. Najpre su ih saslu{avali u znim sudskim pozivima. Tako su „informativni odvojenim prostorijama na drugom spratu. Pi- razgovori“ postali sredstvo li{avanja li~nosti njene tali su ih kakvim se poslom bave i na koji na~in slobode, u uslovima potpunog ignorisanja odre- se me|usobno poznaju. Posle ovog saslu{anja, daba doma}ih zakona i me|unarodnih standar- odvedeni su na ~etvrti sprat… Mogli su da ~u- da. Postoji dokumentacija o ~estom zlostavljanju 15 ju krike ljudi koji su ve} bili tamo. (@rtvu) su koje se de{avalo za vreme ovakvih razgovora. smestili u prostoriju u koju su odmah zatim Umesto da pasivno ~ekaju da se osoba odazo- u{la tri ~oveka u civilu. Udarali su ga gumenim ve na poziv za razgovor, „poziv“ je mogao da se palicama po dlanovima, a onda ga pitali o lju- „uru~i“ i tako {to bi osoba bila privedena u poli- dima (~ija su imena bila u njegovom telefon- cijsku stanicu, posle ~ega bi tokom nekoliko sle- skom adresaru). Hteli su da znaju na koji je na- de}ih ~asova slu`benici slu`be bezbednosti saslu- ~in poznavao sve te ljude i kakve su bile njiho- {avali osobu poku{avaju}i da – uz razli~ite vrste ve funkcije. Na{li su imena i telefonske brojeve prinude – izmame informaciju o pitanjima koja su (dva ~lana OEBS-KVM). On im je rekao da smo ih interesovala. Uz to, ~esto su bile primenjivane mi ~lanovi OEBS. Oni su ga pitali kakvu vrstu pretnje koje su se ticale pojedinca koji je saslu{a- informacije on moè da dâ ljudima iz OEBS. van ili ~lanova njegove porodice, kako bi se poje- Jedno od pitanja je bilo: Da li Albanci koriste dinac naterao da postane informator policije. ènske usluge da bi se pribliìli ~lanovima Razgovori su se obi~no zavr{avali tako {to je oso- OEBS? Za vreme saslu{avanja o{amarili su ga ba bivala pu{tena po{to je obe}ala dalju saradnju oko 12 puta. Hteli su vi{e informacija o DLK i sa policijom i saglasila se da se javi nekog odre|e- rekli mu da oni ne vide razliku izme|u DLK i nog dana. U^K. Onda su mu rekli da }e i sa drugom dvoji- Za vreme dok je OEBS-KVM bila prisutna na com lidera u~initi isto. Ako svi oni ne napuste Kosovu, redovno je bila izve{tavana o praktikova- (DLK), prekla}e ih ~etni~kim noèvima.14 nju „informativnih razgovora“, ~ak i u ve}oj meri nego ranije, i to iz dva razloga. Najpre, kako je sve budnije postajalo motrenje OEBS-KVM, tako su

67 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo postali i ~e{}i poku{aji srpskih vlasti da izbegnu cidenata: raseljena lica bi bila pohvatana u nekom ovo motrenje, a da zadovolje svoje sopstvene po- odre|enom selu ili kraju, mu{karci bi obi~no bili trebe za informacijom. Zatim, dok su jo{ 1998. odvojeni od èna i dràni u posebno ~uvanim zvani~nici dosta lako mogli da prenebregnu za- zgradama, ~esto u {kolama. Prvi „odbir“ je bio konske zahteve procedure, posebno {to se ti~e obavljen na licu mesta, tako da su neki pritvoreni- trajanja pritvora, posmatra~i OEBS-KVM su od ci bili pu{teni, dok su druge odvodili u mesnu po- njih sada zahtevali obave{tenja o mestu naho|e- licijsku stanicu na dalje saslu{avanje ili „test para- nja pojedinaca, posebno ako je pritvor bivao du- finskih rukavica“, kako bi se ustanovilo ima li tra- ì. U ovom kontekstu, kori{}enje „informativnih gova eksploziva na njihovim rukama. Ova se she- razgovora“, koji su bili manje formalni, pokazalo ma ponavljala tokom celog tog perioda: se kao prakti~nije, jer je porodica `rtve, ili bilo ko drugi, mogao da sazna za hap{enje posle, ili u tre- Na dan 19. maja 1999, (`rtva), njegova vereni- nutku kada je `rtva ve} bila pu{tena. ca i jedan ro|ak bili su zajedno u stanu vereni- U periodu pre povla~enja OEBS-KVM, mnogi ce (u Pri{tini). Iznenada su u stan upala ~etiri ljudi koji su bili zaposleni kod OEBS-KVM i drugi policajca i traìla da im se pokaù li~ne isprave. koji su imali te{nju vezu sa organizacijom, kao {to @rtva im je dala svoj paso{, ro|ak nije imao nisu advokati, intelektualci i politi~ki aktivisti, bili su kakav dokument, jer su mu dokumenta u Ka~a- sistematski privo|eni na „informativne razgovore“ niku oduzeli pripadnici paravojnih jedinica ne- i saslu{avani u vezi sa aktivnostima OEBS-KVM, ko- delju dana ranije. @rtva i ro|ak su morali da iza- je su jugoslovenske vlasti obi~no izjedna~avale sa |u na ulicu, gde je ve} bilo oko 30 ljudi koji su {pijunskim. Kasnije, po{to je uvedeno ratno stanje, ruke dràli na potiljcima. Morali su da u koloni izbeglice koje su bile intervjuisane od strane OEBS- idu do policijske stanice, gde su odvedeni u po- KVM nisu vi{e govorile o „informativnim razgovo- drum. Policajci su `rtvu pesnicom udarili u nos rima“ kao o nekoj redovnijoj praksi. Razlog za to i u vrat, tako|e su je {utirali. U podrumu su ~e- izgleda dovoljno jednostavan: u suprotnosti sa si- kali dva sata. Jedan po jedan ljudi su bili odvo- tuacijom pre evakuacije, srpske vlasti vi{e nisu ima- |eni u odvojene prostorije. Tamo su ih policajci le potrebe da skrivaju svoje delovanje, a vanredno batinali; dok su leàli na podu, policajci su ih stanje im je davalo ovla{}enja da nesmetano kr{e udarali motkama. U jednom trenutku, u{ao je li~ne slobode. Mogli su da hapse, saslu{avaju i dr- neki policajac i rekao drugima da prestanu, ali è ljude u pritvoru koliko god je to njima bilo poje to trajalo samo kratko vreme. trebno, i, kao {to je dalje nazna~eno, to su masov- Verenica `rtve je do{la u policijsku stanicu da no i ~inili. Potreba da se usklade sa zakonskim sazna gde se njen verenik nalazi, gde je videla standardima krivi~nog postupka, koja je ve} bila mnogo drugih (uhap{enih) koji su pristizali prili~no relativizovana zakonom o ratnom stanju, (njih oko 200). Odvodili su ih po petoricu na sada je potpuno i{~ezla. prvi sprat, gde je obavljan parafinski test. Za- tim je svako u podrumu trebalo da sa~eka da Masovna hap{enja u kontekstu dva inspektora obave „informativne razgovore“. @rtvu su pitali za ispite, za profesore i to- nasilnog iseljavanja me sli~no. ôvek je ostao u policijskoj stanici Kada je srpska policija po~ela sa novim talasom do 20 ~asova, posle ~ega je bio pu{ten, zajed- hap{enja, po~etkom 1998, to je obi~no zna~ilo da no sa jo{ nekoliko ljudi.16 }e pojedinci ili manje grupe koje su imale posebne veze biti traèni i pritvarani. Sredinom leta iste go- (Drugi svedok) je rekao da je bio 30. aprila zau- dine, kako su vojne operacije bile izvo|ene u mno- stavljen u Prugovcu, zajedno sa celim konvojem gim delovima Kosova, velike grupe seljana su bile iz sela Majance. Policajci su ih dràli dva sata. isterane iz svojih ku}a i naterane da pre|u na dru- Policija je izdvojila 300 mu{karaca izme|u 15 i ga mesta. Srpske snage su tada koristile ove pokre- 65 godina i smestila ih u dvori{te jedne ku}e. te naroda kao priliku da uhvate i pritvore ljude. Podvrgla ih je parafinskom testu. Intervjuisana Slede}a shema de{avanja se moè izvu}i iz ovih in- osoba je bila poslana natrag u konvoj, ali su sin

68 Fond za humanitarno pravo III deo: Kr{enja ljudskih prava na Kosovu

i dva brata, zajedno sa grupom nekih drugih, bi- pre su razdvojili ène i mu{karce. @enama su reli poslani u lipljanski zatvor, iako je rezultat testa kli da }e njihova bra}a, o~evi i muèvi biti odve- i u njihovom slu~aju bio negativan.17 deni u policijsku stanicu na informativni razgovor, i da }e se uskoro vratiti. Dvadeset dva mu- Dok su jedne osobe bivale pu{tene, druge su bile {karca u dobu izme|u 15 i 58 godina, policajci okrivljene i odvo|ene u pritvor. Za sve to vreme, su ukrcali na kamion i odvezli pred policijsku uobi~ajeni su bili izve{taji o zlostavljanju, a pone- stanicu u Ka~aniku. Stajali smo oko pola sata is- kad i o torturi u zatvoru. Ova masovna hap{enja pred stanice, a onda su nas odvezli dalje, u uro- su vodila do dramati~nog pove}anja broja ljudi {eva~ku policijsku stanicu. Tu su nas u hodniku koji su bili okrivljeni, i kojima je kasnije su|eno za stanice tukli, pesni~ili i {utirali policajci u uni- „terorizam“.18 formama i u civilu. Onda su nas prebacili u Za vreme prisustva OEBS-KVM na Kosovu, sve sportski centar koji je blizu policijske stanice na do njene evakuacije, masovna hap{enja skoro da putu za [timlje, gde smo ostali preko no}i. Dok nisu postojala, sa jednim izuzetkom u slu~aju masu nas tukli po le|ima, morali smo da drìmo sovnog hvatanja ljudi nakon ofanzive srpskih sna- laktove prislonjene uz zid. Tri ili ~etiri puta sam ga u selima oko Ka~anika/Kacanik, marta 1999. padao u nesvest. Bio sam tamo zajedno sa dva Ovo je predstavljalo zna~ajnu promenu u odnosu svoja brata i ocem. Rekli su nam da smo svi pri- na 1998, iako su se incidenti u kojima je bilo rase- padnici U^K. Ja sam to poricao, i kleo sam se da ljavano stanovni{tvo jo{ uvek de{avali decembra sam prost civil koji se stara o svojoj porodici. Pi- 1998. i kasnije. To {to vi{e nije bilo tako masovnih tali su nas „Ko vam je rekao da odete iz sela, ko hap{enja je verovatno bilo posledica ~injenice da je vam je dao oru`je?“21 kretanje raseljenih lica bilo predmet posmatranja i istrage OEBS-KVM. Incident u Ka~aniku je karakte- Posle evakuacije OEBS-KVM, kada su po~ela ma- risti~an za pogor{avanje situacije u martu 1999, i sovna iseljavanja stanovni{tva, hvatanje ljudi i za doga|aje koji su sledili. masovna hap{enja su se umnoìli do dramati~nih U toku ~itavog dana, 9. marta, grupe raseljenih razmera. OEBS-KVM je uzela intervjue od desetina lica su stizale iz {uma u brdima, da bi bile sme{te- pojedinaca koji su bili podvrgnuti ovakvoj praksi ne u privremeni sme{taj u Ka~aniku. OEBS-KVM je koja je manje vi{e sprovo|ena {irom Kosova, pa primetila da su policajci izdvajali mu{karce i da su ~ak i u ju`nim delovima uè Srbije.22 Krajem apri- ih vodili u ka~ani~ku policijsku stanicu na „informa- la i po~etkom maja, svakodnevno su desetine lju- tivne razgovore“, ili zbog eventualnog hap{enja. di bivale otpremane u razli~ite zatvore, osobito u Predstavnici OEBS-KVM su izbrojali nekih 125 mu- Pri{tinu, Smrekovnicu/Smrekonice, i Lipljan/Li- {karaca koji su bili odvedeni na ovaj na~in. Koman- pjan. OEBS-KVM je intervjuisala veliki broj ljudi dant policije je rekao da traè isklju~ivo visokopo- koji su opisali kako su bili uhva}eni u trenutku ka- stavljene pripadnike U^K i da }e ostali biti pu{teni da je policija zaustavila kolonu raseljenih lica. Ve- u roku od nekoliko sati.19 Na dan 10. marta, OEBS- liki broj ljudi je bio uhap{en kada su jugosloven- -KVM se kod policije raspitivala za sudbinu 125 mu- ske i srpske snage vr{ile racije u pojedinim delovi- {karaca; bilo je re~eno da su svi osim njih 23 bili pu- ma najve}ih kosovskih gradova, posebno u Pri{ti- {teni prethodne no}i. Tada{nji komandant policije ni, Kosovskoj Mitrovici/Mitrovice, Glogovcu/Gllo- u Ka~aniku je obe}ao da }e predati spisak 23 ~ove- govc, \akovici/Gjakova i Pe}i/Peja. Svi oni su posle ka koji su bili odvedeni u Uro{evac na dalje saslu{a- hap{enja proveli vi{e nedelja pod te{kim zatvor- vanje.20 Posle pu{tanja, jedan od zato~enih je skim uslovima (vidi 6. poglavlje, kao i odeljke u OEBS-KVM dao slede}u izjavu: petom delu ove knjige o op{tinama Vu~itrn i Li- pljan), i za to vreme su bili redovno zlostavljani i Iako smo znali za policijsku ofanzivu, ja i moja ~ak podvrgavani torturi, pre nego {to su bili pu- porodica smo ostali u na{em selu Laj (210 sta- {teni i odvezeni na albansku ili makedonsku gra- novnika). Nismo èleli da beìmo. Bili smo ve} nicu, kako bi bili proterani. jednom u logoru 12 dana. Na dan 8. marta, Na dan 30. marta, intervjuisana osoba i jo{ 13 oko 13 ~asova, u selu se pojavila policija. Naj- drugih mu{karaca bili su uhap{eni u De~anima/De-

69 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo cane. Oni i jo{ 60 kosovskih Albanaca su najpre bi- Svaki dan, 80-100 ljudi je bilo odvo|eno u li nekoliko sati zatvoreni u magacinu, a zatim su ih medicinsku i tehni~ku {kolu na saslu{avanje u ukrcali na kamion i odvezli u policijsku stanicu u vezi sa U^K. Dok su bili saslu{avani, policija ih Pe}i, gde su celu no} proveli stoje}i u prepunoj je tukla. uskoj sobi. Sutradan su ih policajci i ~uvari zatvora Na dan 25. maja, de~ak je bio odveden u koji su nosili crne uniforme tukli; onda su ih peto- medicinsku {kolu, gde su ga pitali gde je nje- rica policajaca saslu{avali u vezi sa U^K. Policajci su gova porodica ìvela, da li su bili pripadnici govorili: „Recite nam {ta znate o U^K ili }emo vas U^K, itd. Policajci su ga postavili nasuprot zida pobiti!“ U onoj uskoj prostoriji su ih dràli 8 dana. i rekli da razmisli o tome {to ga pitaju. Posle Na dan 9. aprila, policija i VJ su ih kamionom pre- nekoliko minuta, ponovo su ga posadili na sto- bacili u @ur, blizu albanske granice.23 licu i pitali da li poznaje jednog suseda. Odo- Sredinom aprila, posle masovnog ubistva u Vr- govorio je da ga poznaje, ali da ne zna gde se bovcu (op{tina Glogovac), 175 mu{karaca je oda- nalazi. Saslu{avanje je trajalo oko 30 minuta. tle bilo preba~eno u dàmiju u ]irezu (Srbica), a Za to vreme su ga tukli po le|ima sedam puta. odatle u glogova~ku policijsku stanicu, gde su ih Posle toga su ga vratili u zatvor. policajci èstoko tukli tokom {est sati. Kasnije su Dana 26. maja, zatvorenici su dobili natrag bili poslati u Pri{tinu. U Pri{tini su ih ponovo neko- „dokumente o priznanju“ u kojima se sada na- liko sati tukli pendrecima, gvozdenim {ipkama i lazila i njihova izjava data na saslu{anju, i re~e- kundacima. Sutradan je svih 175 ljudi bilo preba- no im je da je ponovo potpi{u.25 ~eno i Lipljan.24 Jedan od najdetaljnijih opisa masovnog hap{e- Mnogi od onih koji su bili uhap{eni i zatvoreni za nja i sistematskog prinu|avanja na samooptuì- vreme sukoba, kao i ljudi koji su bili u pritvoru ~e- vanje, nalazi se u izjavi koju je dao de~ak kome se kaju}i su|enje, ili koji su u kosovskim zatvorima upravo navr{ilo 15 godina kada je 16. maja bio bili na izdràvanju kazne, nisu bili pu{teni, nego uhap{en u Kosovskoj Mitrovici: su bili preba~eni u zatvore u uòj Srbiji, kada su se srpske i jugoslovenske snage po~etkom juna po- Policajci koji su nosili vojne uniforme opko- vukle sa Kosova. Dok se za neke od njih zna gde lili su na{u ~etvrt oko 5 sati ujutru. Ljudi iz nase nalaze, postoje mnogi nepotvr|eni izve{taji o selja su se organizovali u konvoj, da bi se iseli- stotinama mu{karaca (ali i nekoliko èna), koje su li. U trenutku dok su kretali prema gradu, po- srpske vlasti bile uhapsile, a ~ije su sudbine i me- licajci su zaustavili konvoj i izdvojili mu{karce sto gde se sada nalaze ostali nepoznati. Ove àl- od èna i dece, rekav{i da se to radi kako bi im be zbog prisilnih nestanaka ljudi, OEBS je prosle- podelili karte za humanitarnu pomo}. @ene su dila jugoslovenskim vlastima. bile odvedene na autobusku stanicu a (oko 500) mu{karaca je bilo ukrcano u kamione. Proizvoljna hap{enja kao na~in Mu{karci su bili preba~eni u smrekovni~ki za- da se ograni~i sloboda kretanja tvor blizu Vu~itrna. Kada su stigli, ljudi su bili naterani da tr~e u zatvor. Dok je tr~ao, de~aka Kontrolni punktovi i drugi oblici policijske kontro- je jedan Srbin tukao motkom. le, posebno kontrole javnog transporta, pove}a- Sutradan, do{li su policajci nose}i za svako- vali su mogu}nost da kosovski Albanci postanu ga „dokument o priznanju“. U dokumentu je `rtve proizvoljnih hap{enja. Ovo je, zatim, igralo pisalo da se (potpisana) osoba bavila terori- zna~ajnu ulogu u izazivanju straha me|u stanov- zmom od 1. maja pa sve dok je policija nije zani{tvom, da se uop{te bilo kuda ide. robila. De~ak je potpisao dokument. Grupa je Pre nego {to je OEBS-KVM bila razme{tena na u dva reda bila odvedena u drugu zgradu, a Kosovu, hap{enja za vreme policijskih kontrola su policajci su tukli zatvorenike za sve to vreme. bila uobi~ajena pojava, pa je usled toga gotovo Jedan ~ovek je {tampao dokumente koriste}i sasvim prestao saobra}aj u ili iz odre|enih pod- kompjuter, i davao svakome po jedan da ga ru~ja. âk je i putovanje na Kosovo ili iz njega mo- potpi{e. Svi su potpisali, jer su se pla{ili. glo da izloì pojedinca takvom hap{enju, kao {to

70 Fond za humanitarno pravo III deo: Kr{enja ljudskih prava na Kosovu prikazuje ovaj slu~aj hap{enja vi{e kosovskih Alba- one koje su okrivljene da su po~inile zlo~in, i one naca koji su se vratili sa rada u inostranstvu. koje su ve} osu|ene za krivi~na dela, treba da budu odvojene jedne od drugih, izme|u ostalog i Podnosilac izjave je naveo da je, po{to je dva zbog toga da bi se sa~uvao princip presumpcije meseca proveo na radu u Makedoniji… po~eo nevinosti, ukoliko suprotno nije dokazano na pra- da biva zabrinut za bezbednost svoje porodice vi~nom su|enju. OEBS-KVM je primila veliki broj u Suvoj Reci, zbog ~ega se vratio na Kosovo. àlbi na to da se principi koji reguli{u uslove u za- Na dan 3. jula 1998… autobus kojim je puto- tvoru, na veoma grub na~in kr{e od strane srpskih vao zaustavila je policija u Prizrenu. Policajci su i jugoslovenskih vlasti na Kosovu.27 Slede}i zatvori skupili 61 ~oveka, me|u kojima je bio i podno- ili druga organizovana mesta zato~enja su obra|e- silac izjave, i prebacili su ih u policijsku stanicu na u V delu ovog izve{taja, u odeljcima o odre|e- u Prizrenu, gde su im oduzeli li~nu imovinu i nim op{tinama: zatvori u Dubravi (Istok) i Smre- zatvorili ih. Za to vreme policajci su podnosio- kovnici (Vu~itrn); policijske stanice u Pri{tini (Pri{tica izjave nekoliko puta èstoko pretukli i mu~i- na), Pe}i (Pe}) i \akovici (\akovica). li tako {to su na njegove ruke i u{i pri~vr{}ivali Generalna politika OEBS-KVM bila je da, kako se elektri~ne aparate. Dok su to radili, neprestano ne bi podrivala uloga ICRC (Crvenog krsta), posete su postavljali pitanja u vezi sa U^K. Kada im je zatvorima treba da ostanu u nadle`nosti ICRC, i da rekao da ~ak ni ne zna ta~no {ta je to U^K, nase nikakve posete zatvorima ne obavljaju osim u stavili su sa mu~enjem satima. Podnosilac izja- koordinaciji sa predstavnicima ove organizacije. U ve tvrdi da su ga oslobodili oko 3 ~asa no}u. praksi, OEBS-KVM nije organizovala takve posete Sve {to su mu u tom trenutku vratili, bio je do- zatvorima. Sve informacije o zatvorima stoga poti- kument o osloba|anju i njegova li~na karta. ~u od samih biv{ih zatvorenika, od ~lanova njihovih Nisu mu vratili tri boksa cigareta i paso{.26 porodica i od advokata. Uslovi pritvora u razli~itim zatvorskim institucijama na Kosovu su uop{te bili Verifikatorske aktivnosti OEBS-KVM su umnogo- mra~ni (vidi 6. glavu o torturi i zlostavljanju). me pomogle da se povrati sloboda kretanja po{to Kada su zato~enici stizali u lipljanski zatvor, od su, barem u po~etku, kontrolni punktovi uklonje- kapije dok nisu stigli u zgrade, tukli su ih zatvorski 28 ni. Kako se situacija pogor{avala, policijske kon- ~uvari. Nekih 40-50 ~uvara je bilo postrojeno u trole su se ponovo pojavile u ve}em obimu, mada dva reda, i dok su uhap{eni prolazili izme|u njih, na prikriveniji na~in, tako da su prijave brojnih slu- ovi su ih tukli gumenim palicama i udarali noga- 29 ~ajeva proizvoljnih hap{enja ponovo po~ele da ma. Jedan od biv{ih zatvorenika je mogao da vi- stiù na adresu OEBS-KVM. Tako|e, pove}ao se di stazu koja je od kapije vodila do zgrade gde se strah da se krene na put. nalazila njegova }elija, i u intervjuu koji je dao Moglo bi se prigovoriti da su srpske vlasti ima- OEBS-KVM opisuje kako je gledao ~uvare koji su 30 le legitimne razloge da sprovode policijske kontro- prali krv sa betona posle ovih premla}ivanja. le, po{to su sprovodile i masovne antiteroristi~ke Biv{i zatvorenik koji je bio u grupi od oko 120 operacije. Me|utim, ni na ~emu zasnovana priro- kosovskih Albanaca koji su bili uhap{eni u Vra- da akcija koje je policija preduzimala dok je vr{ila njem Dolu/Vranidoll (Pri{tina), opisuje kako je do- 31 ove kontrole, i posebno na~in na koji su se vr{ila {ao u lipljanski zatvor maja 1999 : hap{enja, imali su velikog uticaja da se ograni~i ina~e u svemu zakonito kretanje stanovni{tva. Kada smo izlazili iz autobusa, ponovo su nas tukli. U zatvoru, najpre su nas registrovali, od- Postupanje policije za vreme pritvora, veli u }elije i ponovo tukli. Bilo nas je 38 u sobi, i tamo smo proveli dve nedelje (u sobi je bi- dok se ~eka na sudski proces lo nekoliko madraca). ûo sam da je stiglo Jugoslovenski zakoni i me|unarodni standardi 1000… dezertera, pa su nas izveli iz sobe i zahtevaju da se prema osobama u zatvoru postu- smestili u jednu praznu sobu. Tokom nedelje pa humano i uz po{tovanje njihovog dostojanstva. dana, svakog dana su nas tukli i vre|ali nas. Tako|e, osobe koje se nalaze u istra`nom pritvoru, Onda su nas premestili u sportsku halu. Tu nas

71 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

je bilo 400 do 500 ljudi. Svakog dana, ~uvar je le|ini koja se odnosila na jugoslovenski zakon dolazio i mi smo morali da kaèmo: „Nalazim protiv terorizma. Prednja strana je bila prazna. se ovde u skladu sa ~lanom 125 i 136 Zakona Na tom dokumentu je pisalo „okrivljeni ste da protiv terorizma SRJ!“32 ste u~estvovali u aktivnostima U^K protiv oru- …Srpskim zatvorenicima je bilo dozvoljeno ànih snaga Srbije od marta do 16. maja 1999“. da primaju posete svojih porodica. Nama to ni- Zatvorenici su verovali da je ovaj dokument na- je bilo dozvoljeno. pisan sa namerom da onaj ~ije ime bude na nje- Za vreme dok sam bio u zatvoru, donosili su mu nikada vi{e ne moè da se vrati na Kosovo.35 po ~etvrt vekne hleba i vodu oko 10, i ponovo isto to u 16 ~asova… Kada smo i{li u toalet, br- Prema 24. ~lanu Ustava SRJ (i skoro identi~nom ~la- zo bismo umivali lice hladnom vodom. U toalet nu 16 Ustava Srbije), „…Trajanje pritvora pre suda se moglo i}i tri puta dnevno. Ali, kad god je tre- treba da je {to je kra}e mogu}e.“ Zakon o krivi~- balo da idemo u kupatilo, unapred smo znali da nom postupku propisuje maksimum od {est mese- }e nas tu}i. Tako da je bolje bilo ne i}i… Kada bi ci. U praksi, ovaj maksimalan rok je izgleda protu- dolazio kuvar da podeli hleb, traìo je od nas da ma~en kao propisani rok pre koga se okrivljeni ne vi~emo „@ivela Srbija!“ Ako ne bismo vikali, ne izvodi na sud. êsti su bili slu~ajevi da ovaj rok pro- bi bilo hleba. Srpskim zatvorenicima je bilo do- |e, a da se ne podigne formalna optu`nica. Razlog zvoljeno da dolaze i da nas tuku… êsto su nas za to je ~esto bilo potpuno odsustvo dokaza bilo tukli po {akama… Stalno smo morali da drìmo kakve krivi~ne radnje. Ljudi su ~esto bili progla{ava- 33 u{i zapu{ene, kako ne bismo slu{ali krike.“ ni krivim, osu|ivani na vreme koje su ve} proveli u zatvoru, i zatim pu{tani. Na taj na~in, dràva nije Kao {to ovaj primer pokazuje, tretman zatvoreni- morala da pla}a nikakve kompenzacije za {tetu ko- ka, osobito prema izve{tajima koji se odnose na ju bi pretrpeo neko ko je bez krivice bio u zatvoru, period posle povla~enja OEBS-KVM, nije zadrà- kao {to to predvi|a Ustav. vao ni traga po{tovanja ljudskog dostojanstva. Za vreme srpske ofanzive, kao privremena mesta na Neka`njivost i nedostatak nadoknada kojima su dràni uhap{eni koristile su se garaè, ispra`njene privatne zgrade, fabrike, {kole, silosi i Prema jugoslovenskom krivi~nom zakonu, slu`be- druge zgrade. Tamo su uslovi bili ~ak i gori nego nik koji zloupotrebi svoja ovla{}enja sa namerom u obi~nim zatvorima. I u ovim centrima zato~enja da prouzrokuje {tetu tre}em licu, ~ini krivi~no de- ~esto su se praktikovali tortura i zlostavljanje. lo.36 Ovo je posebno nagla{eno, ako njegov po- Kada su zatvorenici stizali u smrekovni~ki za- stupak bitno ugroàva prava tre}e osobe, kao {to tvor, morali bi da protr~e izme|u dva reda straà- je, na primer, pravo na li~nu slobodu. Kako je kr- ra naoruànih palicama, koji su ih za to vreme be- {enje ovog zakona uglavnom prolazilo neka`nje- somu~no udarali. Uslovi ìvota u zatvorima su bi- no, za mnoge kosovske Albance je sama pojava li poniàvaju}i: }elije su bile pretrpane, zatvoreni- srpskih organa bezbednosti bila pra}ena strahom ci su bili li{avani hrane i vode, nedostajali su toa- da }e, bez vidnog razloga, biti `rtve ugroàvanja leti. U svim slu~ajevima, kada su `rtve opisivale svoje slobode, kra|e, napada na fizi~ki integritet svoj boravak u smrekovni~kom zatvoru, pominja- ili da ~ak mogu izgubiti ìvot. le su i ~injenicu da su bile surovo premla}ivane OEBS-KVM nije saznala ni za jedan slu~aj da je pre, za vreme i posle nesprestanih saslu{anja. Za kosovski Albanac koji je bio protivpravno uhap- vreme saslu{anja, postavljali su im pitanja o njiho- {en, i ~ije je pravo na slobodu samim tim bilo vim vezama sa U^K, i terali ih da potpi{u izjave u ograni~eno, iskoristio svoje pravo da traì kom- 34 kojima su priznavali svoju pripadnost U^K. penzaciju. U jednoj izjavi se opisuje dokument koji su zatvorenici bili primoravani da potpi{u: Proizvoljna hap{enja od strane U^K Drugog dana na{eg boravka u zatvoru dali su U naporu da stekne legitimitet, U^K je rano stvo- nam da potpi{emo dokument sa izjavom na po- rila svoju sopstvenu vojnu policiju i sudski sistem.

72 Fond za humanitarno pravo III deo: Kr{enja ljudskih prava na Kosovu

Ovim je U^K poku{ala da opravda ono {to su u svaka brigada ima komandanta svoje vojne polici- stvari bile otmice civila koji se nisu povinovali dik- je, koji ima ovla{}enja da podiè optu`nice u sa- tatu U^K ili koji se nisu slagali sa njenim pona{a- glasnosti sa vojnim propisima U^K. Zvani~nici njem za vreme operacija. Pojedinci i manje grupe U^K su tvrdili da od trenutka kada je podignuta ljudi, ~esto optuèni da su „izdajnici i kolaboran- optu`nica protiv neke osobe, ova je dràna u priti“, bili su kidnapovani i ponekad podvrgavani tvoru najvi{e dva ili tri meseca pre nego {to bi bi- prekim sudskim procedurama za prekr{aje koji su la izvedena pred vojni sud, za koji je re~eno da je bili definisani tako da sadrè pona{anje koje je bio sastavljen od sudskog ve}a, jednog istra`nog U^K smatrala nepoèljnim.37 Izgleda da nije bilo sudije i porote, od kojih su svi bili pravnici ili ofici- pravne osnove za ove postupke, ni prema doma- ri; OEBS-KVM nije bilo dozvoljeno da prati ova su- }im, ni prema me|unarodnim zakonima.38 |enja. OEBS-KVM je dobila uverenja da je zlosta- âk i ako bi postojala neka pravna osnova ko- vljanje uhap{enih i zatvorenika bilo zabranjeno, u ja bi omogu}avala U^K da organizuje takav sud- skladu sa @enevskom konvencijom i „Krivi~nim ski sistem, nedostatak definicija ka`njivih dela u ratnim pravima“ U^K, i da bi, ako bi se to ipak de- tom sistemu ~inio bi svako zato~enje u tom siste- silo, bile preduzete disciplinske mere. Prema tvr- mu proizvoljnim. [tavi{e, ova hap{enja i osude su |enjima vojne policije U^K, uslovi su za zatvoreni- uglavnom bili rezultat odluka koje su pripadnici ke bili isti kao i za same borce U^K, to jest, prima- U^K donosili na terenu, koje je komanda U^K nali su hranu tri puta dnevno, mogli su da {etaju i da knadno poku{avala da opravda kao ne{to {to se rade napolju, imali su pristup toaletima i tu{evi- svodi na neku vrstu zakonitog hap{enja pod tako- ma. Mogu}e su bile ~ak i posete porodice i lekar- zvanim „Ratnim krivi~nim pravom“ (vidi niè). ska pomo}, kad god su to okolnosti dozvoljava- Ovo je jo{ jednom nagla{avalo proizvoljnu priro- le.40 Me|utim, bilo je vi{e izve{taja o zlostavljanju du ovakvih hap{enja. i ubijanju ljudi koji su bili oteti od strane U^K. OEBS-KVM je nekoliko puta poku{ala da dobi- Ilustrativan primer hap{enja i zato~enja u za- je dostup do zatvorskih institucija U^K, {to je uvek tvorima U^K se desio 11. februara 1999. u Ra~- bilo odbijeno „iz bezbednosnih razloga“. Obja- ku/Recak i [timlju/Shtime. U^K je izvr{ila otmicu {njeno je bilo da se ljudi koje U^K drì u pritvoru devetorice kosovskih Albanaca u Ra~ku, ili za vre- nalaze po ku}ama i da treba da se preme{taju u me pogreba `rtava masovnog ubistva koje se de- zavisnosti od stanja na boji{tu. Ipak, u jednom silo 15. januara te godine, ili dok su se ljudi sa poslu~aju, OEBS-KVM je dopu{teno da poseti osam greba vra}ali ku}i. Njih su zadràli naoruàni mla- navodnih zatvorenika, kosovskih Albanaca, koji su |i ljudi u crnim civilnim odelima, i odvezli su ih bili optuèni za „plja~ku, kra|u, ili saradnju sa ne- privatnim kolima u Petrovo. Svi su oni preno}ili u prijateljem“, i bila je u mogu}nosti da nasamo in- {tali. Dvojica su kasnije izjavila da su bili zlostavlja- tervjui{e zatvorenike.39 OEBS-KVM je tako|e bila ni. Ve}inu je saslu{ao komandant U^K u Petrovu. obave{tena od strane komandanta U^K da je ne- On ih je i informisao o razlozima za hap{enje koji koliko ljudi dràno u nekoj vrsti ku}nog pritvora. su bili slede}i: „imati brata koji je radio sa polici- Uglavnom, postupak hap{enja koji je primenji- jom i za koga se sumnjalo da poseduje oru`je; pi- vala U^K moè se opisati na slede}i na~in: kada bi ti sa Srbima i imati srpske prijatelje; biti prijatelj sa policija U^K primila informaciju da je neki „zlo- policajcem.“ Svi su oni bili pu{teni uve~e 12. fe- ~in“ (to jest prekr{aj U^K pravilnika) bio po~injen, bruara, ali je ve}ina no} provela u Petrovu, jer su ili je neko bio osumnji~en za kolaboraciju, osoba se pla{ili da se ku}i vra}aju tako kasno.41 u pitanju bi dobila „poziv“. Ako ta osoba ne bi od- Na sastanku 22. februara, U^K je potvrdila da govorila na poziv, u zatvor bi je privela policija je devet ljudi bilo uhap{eno 12. decembra 1998. u U^K. Ova policija je, prema izve{tajima, dostigla Dramnjaku/Dramnjake ([timlje) i izjavila da su svi izvestan stepen institucionalizacije, sa dosijeima, oni ìvi i da se sa njima dobro postupa. Razlozi da otiscima prstiju, izjavama svedoka, izve{tajima se drè u pritvoru su bili slede}i: „prostitucija, od- U^K obave{tajne slu`be itd., {to je sve odgovara- nosi sa Srbima, sumnja u bavljenje {pijunaòm“. lo pretenzijama na legitimitet i proceduralnu ko- Ovi ljudi su svi ~ekali dalje proceduralne radnje rektnost. Po{tuju}i proceduru, U^K je tvrdila da protiv sebe. Predstavnik U^K je rekao da porodice

73 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo mogu da im po{alju pisma i ode}u, preko koman- 23 A/0976. 24 de U^K u Petrovu.42 Me|utim, U^K je priznala da M/1390; M/1389. 25 A/1069. srpski policajac koji je bio u pritvoru nije bio treti- 26 PZ-003-061-99. ran na isti na~in kao i drugi zatvorenici.43 27 Neki istaknuti primeri su naedeni u 6. poglavlju. OEBS-KVM nije mogla da dobije kopiju „Rat- 28 M/1606; M/1390. 29 M/1734. nog krivi~nog prava“ U^K, tako da nema obave- 30 Isto. {tenja o tome kakve su kazne bile predvi|ene za 31 Vidi tako|e M/1739. ljude koji su na osnovu tog prava bili osu|eni. 32 Za tekst ove pravne odredbe vidi 10. poglavlje. 33 M/1777. 34 Za vi{e primera vidi deo IV, materijal koji se odnosi na zatvor u Smrekovnici, kao i odeljenje o op{tini Vu~itrn. 1 ^lanovi 23 i 24, Ustav SRJ; ~lan 1(2) i 190(2) ZKP. 35 A/0807. 2 ^lan 16 Ustava SRJ. 36 ^lan 174, KZSRJ. Prema ~lanu 189 KZSRJ „slu`beno lice koje u 3 ^lan 196 ZKP; ~lan 9(1) ICCPR navodi da „svako ima pravo na vr{enju slu`be drugog protivpravno zatvori, drì zatvorenog ili slobodu i bezbednost svoje li~nosti. Niko ne sme biti proizvolj- mu na drugi na~in oduzme slobodu kretanja, kani}e se zatvo- no hap{en i pritvaran. Niko ne sme biti li{en slobode, osim na rom od tri meseca do pet godina. Ako je protivpravno li{enje osnovu razloga i procedura koje predvi|a zakon“. slobode trajalo duè od trideset dana, ili je licu koje je protiv- 4 Ljudska prava u Jugoslaviji 1998, Beograd, Centar za ljudska pravno li{eno slobode usled toga te{ko naru{eno zdravlje ili su prava, str. 75-88. nastupile druge te{ke posledice, u~inilac }e se kazniti zatvorom 5 Odluka o primeni zakona o krivi~nom postupku za vreme traja- od jedne do osam godina.“ nja ratnog stanja. Slu`beni list SRJ, vol. VIII, br. 21, 4. april 37 Na primer PZ/00/60/99; PR/01/0027/99; PR/01/0071/99 (U^K je 1999. kidnapovala kosovskog Albanca koji je navodno sluìo u srpskim 6 Mada me|unarodni standardi u oblasti ljudskih prava i ~lan 24 paravojnim jedinicama u Bosni i po~inio ratne zlo~ine); Ustava Jugoslavije zahtevaju da uhap{ena osoba bude obave- PR/01/0072/99; PR/02/0017/99; PR/02/0041/99; PR/02/0049/99; {tena o razlozima za hap{enje, Ustav Srbije ne pruà takvu ga- PR/02/0077/99. ranciju. 38 ^lan 6 (2) Dopunskog protokola II @enevskim konvencijama ka- 7 M/1786. Intervjuisana osoba, politi~ki aktivista (DLK) iz Gnjila- è da „nikakva presuda ne sme biti donesena niti kazna izvr{e- na, bio je uhap{en 10. maja 1999. na protiv lica za koje se utvrdi da je krivo za neki prekr{aj, osim 8 PR/00/063/99 presude koju donese sud koji nudi su{tinske garancije svoje ne- 9 ^lan 23 Ustava SRJ. zavisnosti i nepristrasnosti“. Malo ili nimalo ovih garancija pru- 10 ^lan 193(1) ZKP. àju procedure U^K. 11 ^lan 74 ZKP. 39 OSCE-KVM, Human Rights Division (HQ), Record of a meeting 12 ^lan 23 Ustava SRJ. on 18 February with Uck Zone Commander and the UCK 13 ^lan 24 Ustava SRJ. Ovaj ustavni propis je primenjen u ~lanu military Police Chief in Lapastica (Podujevo) regarding deten- 190 KZ SRJ. tion visits, 26 February 1999. (Zapis sastanka sa komandantom 14 PE/03/58/99. Pe}, 6. mart. zone U^K… po pitanju posete zatvorima.) 15 Vidi, na primer, izve{taj o doga|ajima u |akovi~koj policijskoj 40 OSCE-KVM, Human Rights Division (HQ), Record of a meeting stanici. on 18 February with Uck Zone Commander and the UCK 16 M/1801. military Police Chief in Lapastica (Podujevo) regarding deten- 17 M/1510. tion visits, 26 February 1999. (Zapis sastanka sa komandantom 18 Kako je pokazano u 10. poglavlju, ~injenica da je mnogo ljudi zone U^K… po pitanju posete zatvorima.) PZ/00/60/99. uhap{eno sasvim nasumice istog dana i na istom podru~ju bi 41 PR/U/04-PR/U/052/99. trebalo da zna~i da }e im biti zajedni~ki i su|eno za „udruìva- 42 OSCE-KVM/RC5/CC Urosevac Weekly Report, 25 February 1999. nje sa teroristi~kim ciljevima“, kao {to to defini{e ~lan 136 ZKP. 43 OSCE-KVM, Human Rights Division (HQ), Record of a meeting 19 OSCE-KVM/RC5/CC Urosevac, Special Report, 11 March 1999. with Uck Zone Commander in Petrova regarding detention vi- 20 Isto. sits, 23 February 1999. (Zapis sastanka sa komandantom zone 21 PR/03/081/99; PR/03/082/99. u Petrovom, po pitanju poseta zatvorima.) 22 M/0273 i M/1489.

74 Deseto poglavlje KR[ENJE PRAVA NA PRAVI^NO SU\ENJE

Pozadina: su|enja na Kosovu strukcije iz Beograda su prema svemu sude}i bile dobijene, i procesi su punom parom nastavljeni u Uvod svim okru`nim sudovima.3 Glavni zadatak u oblasti ljudskih prava koji se po- U roku od slede}ih nekoliko meseci, stotine stavljao pred OEBS-KVM dok je bila na Kosovu bio pojedinaca su izvedeni na su|enje – i u najve}em je nadgledanje su|enja. U prvo vreme koje je sledi- broju slu~ajeva osu|eni – za u~e{}e u teroristi~kim lo njenom razme{tanju, krajem 1998. godine, su- delatnostima. OEBS-KVM je pratila zna~ajan broj |enja ljudima optuènim za „terorizam“ ili „sub- ovih su|enja, {to je verovatno imalo pozitivan uti- verzivne delatnosti“ ni izdaleka nisu bila neka nova caj na neke slu~ajeve, ali i na op{te vo|enje pro- pojava na Kosovu. Prethodnih godina, grupama cesa. Ipak, veliki broj optuènih lica je osu|en u kosovskih Albanaca je bilo su|eno i osu|ivane su okolnostima u kojima procedura prema me|una- pod takvim optu`bama i po nekoliko puta godi{nje rodnim standardima ne moè da se smatra pra- (na primer, takva su|enja su bila odràvana 1997. vi~nom. godine), obi~no posle talasa hap{enja koja je spro- Materijal sadràn u ovom odeljku odnosi se vodila srpska policija. Dva su|enja su odràna po- uglavnom na period pre 20. marta, dana kada se ~etkom 1998, iako se za prvi sli~an slu~aj posle to- OEBS-KVM povukla sa Kosova. U tom periodu, ga ~ulo tek avgusta 1998.1 OEBS-KVM je mogla da prikupi obave{tenja iz pr- Me|utim, veliki broj ljudi je bio uhap{en maja ve ruke, tako {to je pratila sama su|enja. Jedan 1998, tako da je u vreme sklapanja dogovora Mi- deo materijala se odnosi na incidente koji su se lo{evi}-Holbruk i Gjeremek-Jovanovi} (vidi 1. po- desili pre razme{tanja OEBS-KVM, ali su bili izne- glavlje) stotine ljudi ~ekalo na su|enje, dok su seni za vreme procesa, kada su optuèni nastojali mnogi drugi ve} bili osu|eni i nalazili se na izdr- da kaù kako se sa njima postupalo za vreme hap- àvanju kazne. {enja i pritvora. Nakon evakuacije OEBS-KVM, in- Sporazumi iz oktobra 1998. sadrè odredbe formacija o uslovima ìvota u zatvoru, koju je koje bi se mogle protuma~iti, u najmanju ruku sa OEBS-KVM dobijala od izbeglica u Albaniji i Make- ta~ke gledi{ta me|unarodne zajednice, kao da doniji, ukazuje na to da su standardi su|enja bili obezbe|uju amnestiju za pojedince koji ~ekaju na jo{ manje po{tovani pod odredbama ratnog sta- su|enje, i reviziju kazni onima koji su bili osu|eni nja koje je jugoslovenska vlada proglasila 24. mar- pre sporazuma.2 Rezultat je bio konfuzan period u ta 1999. (vidi 9. poglavlje).4 kome su su|enja predvi|ena za kraj oktobra 1998. U ovom poglavlju navode se primeri uglavnom uglavnom bila odloèna jer su Predsednici sudova dva procesa, budu}i da su karakteristi~ni za razli~i- ~ekali na instrukcije iz Beograda, kakvo }e tuma~e- ta kr{enja prava na pravi~no su|enje, kako je ono nje biti dato samim sporazumima. Srpska vlada je, zabeleèno u me|unarodnim i jugoslovenskim navodno, odlu~ila da se nedovr{eni slu~ajevi po- pravnim instrumentima. Jedno od su|enja je odr- novo razmotre – {to je za posledicu imalo osloba- àno u Pri{tini/Prishtina, januara-februara 1999,5 i |anje nekoliko pojedinaca – ali da sudski postupak odnosilo se na 26 optuènih, od kojih je 9 bilo protiv ogromne ve}ine optuènih treba da se na- uhap{eno blizu Uro{evca/Ferizaj krajem juna 1998, stavi. U vreme kada je OEBS-KVM razme{tena, in- dok je ostalima su|eno u odsustvu (su|enje „uro-

75 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

{eva~koj grupi“). Drugo su|enje je bilo u Pe}i/Peja, Mnoga su|enja su bivala odloèna, ~esto bez vid- februara 1999,6 i na njemu se pojavilo 14 ljudi nog razloga (i mada se nije mogao o~ekivati novi uhap{enih u {umi blizu Ponorca/Ponorc (Oraho- dokazni materijal), dok je pritvor optuènom re- vac), 3. septembra 1998. (dalje se navodi kao su|e- dovno bio produàvan sudskom odlukom. nje „pe}koj grupi“). Odlomci iz izve{taja koji se ti~u U Pri{tini, pra}ena su samo tri velika slu~aja, od ostalih slu~ajeva koje je nadgledala OEBS-KVM ko- kojih je svaki zahtevao nekoliko nedelja, budu}i da ri{}eni su da se istaknu neki posebni aspekti. su zasedanja ~esto bivala odloèna („uro{eva~ka grupa“ – 26 optuènih, ~etiri nedelje zasedanja u Su|enja koja je nadgledala OEBS-KVM januaru i februaru; „pri{tinska grupa“ – 8 optuè- nih, sedam dana zasedanja u februaru i martu; jo{ Sudstvo na Kosovu se sastoji iz op{tinskih sudova jedan slu~aj sa jednim optuènim, dva zasedanja u i pet okru`nih sudova u Pri{tini/Prishtina, Pe}i/Pe- februaru 1999). U Pe}i je u okru`nom sudu bilo ja, Prizrenu/Prizren, Kosovskoj Mitrovici/Mitrovice pra}eno 35 su|enja za terorizam, od ~ega je naj- i Gnjilanu/Gjilan. Van Kosova, republi~ki i savezni ve}i broj optuènih u pojedina~nom slu~aju bio vrhovni sud u Beogradu sluè kao apelacioni su- 14, dok se u najve}em broju slu~ajeva radilo o jed- dovi. Uz to, sud za prekr{aje, koji je op{tinski or- nom ili dva optuèna. U \akovici je u okru`nom gan, bavi se posebnim slu~ajevima koji su predvi- sudu bilo pra}eno jedno su|enje. U Gnjilanu je bi- |eni i propisani zakonom. lo pra}eno jedno su|enje sa 16 optuènih. Za vreme dok je OEBS-KVM bila prisutna na Ko- U Prizrenu, OEBS-KVM je po~ela da prati su|e- sovu, odràvana su bila su|enja na svim nivoima nja za terorizam jo{ decembra 1998. Na su|enju srpskog i jugoslovenskog sudstva na Kosovu i u Sr- koje je odràno 28. decembra, najmanje 30 ljudi biji. Ograni~ena sredstva su, me|utim, naterala poje bilo optuèno u istom procesu, ali je za vreme smatra~e OEBS-KVM da se usredsrede na su|enja u zasedanja bilo prisutno njih 26. OEBS-KVM je pra- kojima se radilo o optu`nicama koje su se odnosile tila jo{ dva su|enja u februaru (sedmorica optuè- na sukob, posebno ona u kojima se radilo o terori- nih) i u martu (4 optuèna, koji su svi progla{eni zmu i subverzivnim delatnostima, kao i zaveri pro- krivim za terorizam). U tom regionu, OEBS-KVM je tiv naroda i dràve, i koja su se odràvala na nivou uspostavila dobre odnose sa lokalnim sudijama, i okru`nih sudova. Ipak, u nekoliko navrata, bila su ~ak je uspela da postigne vidno pobolj{anje uslo- pra}ena i su|enja u op{tinskim sudovima.7 va u samoj sudnici: sudski straàri su nosili samo Uglavnom, dostup posmatar~ima OEBS-KVM revolvere, po{to se OEBS-KVM àlila na prisustvo na su|enja u okru`nim sudovima bio je dozvoljen automatskog oru`ja za vreme su|enja. U Kosov- bez te{ko}a. êsto su sudije bile ljubazne i ~ak su skoj Mitrovici je bilo pra}eno vi{e su|enja u koji- se {alile, nagla{avaju}i da }e, „naravno“, prihvati- ma se radilo o optu`bama za terorizam, i u koji- ti me|unarodne posmatra~e, da overe visoke ma su optuèni bili osu|eni na kazne zatvora od standarde jugoslovenskog sudstva. Reakcija je bi- tri do sedam godina.10 la s manje odu{evljenja kada je OEBS-KVM nasto- Kazne za teroristi~ke aktivnosti mogu biti i pre- jala da prati su|enja u op{tinskim sudovima i suko deset godina zatvora. dovima za prekr{aje.8 Iako u ovim sudovima nije Po{to je OEBS-KVM imala mandat samo za teri- bilo su|enja za teroristi~ke delatnosti, mnoge op- toriju Kosova, nije bila u mogu}nosti da pokriva ne- tu`nice su bile u vezi sa sukobom. Bilo je i drugih koliko su|enja kosovskim Albancima koji su bili slu~ajeva koji su imali dimenziju ljudskih prava, uhap{eni na Kosovu, ali im se sudilo u uòj Srbiji. Bi- kao {to su pravo na imovinu i stan, kao i slu~aje- lo je najmanje dve vrste takvih su|enja. Najbrojniji va manjih krivi~nih dela za koja je okrivljeni mo- su bili slu~ajevi u kojima se radilo o kosovskim Al- gao biti osu|en na kaznu zatvora, i kojima su se bancima koje je uhapsila VJ u pograni~nim regioni- bavili sudovi na ovom nivou. ma, posebno na jugoslovensko-albanskoj granici. U OEBS-KVM se susrela sa ozbiljnim te{ko}ama ovim slu~ajevima, budu}i da su jugoslovenske sna- kada je trebalo da dobije informaciju o rasporedu ge raspore|ene na granicama bile deo Tre}eg ar- su|enja, a ponekad je verovatno bila i namerno mijskog korpusa, pojedinci koji su bili uhap{eni u dezinformisana o datumima nekih su|enja.9 takvim okolnostima bili su pritvoreni i ponekad im

76 Fond za humanitarno pravo III deo: Kr{enja ljudskih prava na Kosovu se sudilo pred Vojnim sudom u Ni{u, gradu gde se mu za odràvanje veze, preduzima radnje upra- nalazio {tab tog armijskog korpusa. U drugom slu- vljene na ometanje otkrivanja ili hvatanja u~ini- ~aju, grupa od oko 50 Albanaca je bila uhap{ena u oca, ili mu na drugi na~in pruà pomo}, kazni- autobusu u Podujevu/Podujeve (Podujevo), i su|e- }e se zatvorom od jedne do deset godina. no joj je u Prokuplju (Srbija), februara 1999.11 (2) Kazna za delo iz stava 1. ovog ~lana ne mo- è biti teà ni po vrsti ni po visini od kazne pro- Krivi~no pravo koje se primenjivalo pisane za krivi~no delo u pogledu koga je pru- èna pomo}. Krivi~no zakonodavstvo koje je bilo na snazi na Kosovu, zasnovano je na dva krivi~na zakona: Kri- Ove odredbe su se koristile da se kazni {iroki spek- vi~nom zakonu republike Srbije (KZRS) (republi~ki tar delatnosti. Primeri koji slede daju op{ti pre- 12 zakon), i Krivi~nom zakonu SRJ (KZSRJ). Poseban gled tipa optu`bi protiv pojedinaca i grupa, a u odeljak KZSRJ je posve}en „Krivi~nim delima pro- vezi sa tipom akcija na koji su se ove optu`be po- tiv osnova samoupravnog socijalisti~kog dru{tve- zivale. nog sistema i bezbednosti SFRJ“ (Glava XV). Ovaj Pomo} U^K: 12. jula 1998. je bila uhap{ena odeljak, posebno ~lanovi 125 i 136, sadrè odred- Fatima Bo{njaku, aktivista Dru{tva majke Tereze, be koje sluè za osnovu najve}eg broja „teroristi~- dok je poku{avala da isporu~i tovar humanitarne kih“ slu~ajeva za koje se sudilo na Kosovu za vre- pomo}i, uglavnom }ebadi, sapuna i hrane, u [e- me perioda koji pokriva ovaj izve{taj. remet/Sheremet (\akovica). Tuìla{tvo je tvrdilo da je ovo selo pod kontrolom U^K, pa je pomo} Terorizam koju je prebacivala optuèna bila namenjena da ^lan 125. pomogne „teroristima“. Stvarna optu`nica koja je Ko u nameri ugroàvanja ustavnog ure|e- protiv okrivljene podneta na osnovu ~lana 137 K9 nja ili bezbedenosti SRJ izazove eksploziju ili bila je da je „u~estvovala u izvr{enju krivi~nih de- poàr ili preduzme drugu op{te opasnu radnju la organizovane neprijateljske delatnosti pome- ili akt nasilja kojim je stvoreno ose}anje nesi- nute u ~lanovima 136 i 125 K9, tako {to je zlou- gurnosti kod gra|ana kazni}e se zatvorom od potrebila svoju funkciju sekretara |akovi~kog najmanje tri godine. ogranka humanitarne organizacije Dru{tvo majke Udruìvanje radi neprijateljske delatnosti Tereze, snabdevaju}i hranom, }ebadima i sanitar- ^lan 136. nim materijalom takozvanu ‘U^K’, teroristi~ku or- (1) Ko stvara zaveru, bandu, grupu ili drugo ganizaciju aktivnu u Dobro{u i [eremetu“.13 udruènje lica radi vr{enja krivi~nih dela iz ~l. Organizacija i u~estvovanje u jedinicama 114 do 119. st. 2. ~l. 120. do 123, ~l. 125 do U^K: Na su|enju „pe}koj grupi“, 14 optuènih je 127. i ~l. 132. ovog zakona kazni}e se zatvo- bilo me|u grupom raseljenih lica koju je 3. septem- rom od jedne do deset godina. bra 1998. u {umi blizu Ponorca (Orahovac) presre- (2) Ko postane pripadnik nekog udruènja iz la srpska policija. Po{to su ih opkolili helikopteri, i stava 1. ovog ~lana, kazni}e se zatvorom od po{to je od njih preko megafona bilo traèno da se {est meseci do pet godina. predaju, mu{karci su bili izdvojeni od èna i dece. (3) U~inilac dela iz stava 1. ovog ~lana koji, ot- Za vreme pretresa koji je sledio, navodno je prona- krivanjem udruènja ili na drugi na~in, spre~i |en spisak koji je sadrào imena pripadnika U^K, izvr{enje krivi~nih dela predi|enih u stavu 1. kao i ne{to oru`ja. Svih 14 ljudi je bilo optuèno na ovog ~lana, kazni}e se zatvorom do tri godine, osnovu ~lanova 125 i 136 (kvalifikovanog kao ~lan a moè se i osloboditi od kazne. 139)14 KZSRJ, i ceo slu~aj se vrteo oko toga moè li Pruànje pomo}i u~iniocu posle izvr{enog se ustanoviti prisustvo nekih elemenata U^K u regi- krivi~nog dela onu iz koga poti~u optuèni, i oko ube|enja da su ^lan 137. ljudi sa spiska zaista bili ~lanovi U^K. [estorica me- (1) Ko u~inioca nekog krivi~nog dela iz ~l. |u njima su na kraju bila oslobo|ena optu`be, ka- 136… ovog zakona krije, daje mu skloni{te, da u dokaznom postupku nije mogla biti usposta- hranu, materijal, novac ili druga sredstva, sluì vljena nikakva veza izme|u njih i spiska ili oru`ja.

77 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

Me|utim, do tada su oni ve} proveli pet meseci u preme{tanjem sudija iz Beograda u sudove na Ko- zatvoru. Drugi optuèni su progla{eni krivim i osu- sovu, koje je izvr{eno sa ciljem da se iza|e na kraj |eni na duge kazne zatvora. sa sve ve}im brojem nere{enih slu~ajeva. Ove su- U stvari, optu`be u vezi sa ~lanom 136, poseb- dije – u ~ije se tehni~ke kvalitete ne moè sumnja- no stavom 2 u vezi sa „udruìvanjem“, obi~no bez ti – ipak su bile smatrane pristalicama ~vrste linije ikakvih drugih dodatnih krivi~nih dela, zna~ile su koje su imale politi~ki zadatak, i ~ija je nezavisnost da je ~lanstvo, ili puka blagonaklonost prema U^K od policije i istra`nih organa bila krajnje sumnjiva. postajala odlu~uju}i faktor u opredeljivanju krivice optuènog. ^lan 136 je olak{avao da se mno- Procedura pre su|enja go i veoma razli~itih okolnosti protuma~i kao udruìvanje sa U^K. Istraga Prema jugoslovenskim zakonima, istra`ne sudije Nepristrasnost i nezavisnost sudstva vode istragu krivi~nih dela. Kao takve, one imaju Kada je bila ukinuta autonomija Kosova, 1990. go- du`nost da prikupe dokazni materijal o zlo~inu, od dine, vi{e stotina pravnika albanske narodnosti, za- materijalnih dokaza do svedo~enja, uklju~uju}i i poslenih u dràvnim slu`bama, bilo je otpu{teno i saslu{anja osumnji~enih. One nadgledaju policij- na kraju zamenjeno Srbima. Samo je mali broj su- sko ispitivanje mesta zlo~ina i prema tome odre- dija, kosovskih Albanaca, kao i sudija koji su bili po- |uju obim i istrajnost policijske istrage. Istra`ne reklom iz drugih nacionalnih zajednica, ostao u slu- sudije su tako|e odgovorne prilikom dono{enja `bi, uglavnom u niìm sudovima. Posledica toga je odluke o potrebi pritvora okrivljenih pre su|enja, da su kosovski Albanci bili veoma skepti~ni kada je kao i po pitanju mogu}ih ograni~enja kontakata u pitanju bila nepristrasnost sudskog sistema u ko- koje pre su|enja okrivljeni mogu imati sa branioci- me je jedna etni~ka grupa u su{tini sudila drugoj. ma i drugima. Na kraju, oni izve{tavaju tuìoca i Ovaj skepticizam je bio poja~an ~injenicom da su savetuju da li optu`nica treba da bude podignuta. porotnici koji su odlu~ivali o slu~ajevima „terori- OEBS-KVM je prisustvovala u vi{e navrata isle- zma“ naj~e{}e bili penzionisani Srbi, biv{i dràvni |ivanju na mestu zlo~ina, koje je sprovodila poli- ~inovnici, uklju~uju}i i biv{e policajce. [tavi{e, ne- cija, a pod nadzorom istra`nih sudija, i zaklju~ila zavisnost sudstva pretpostavlja da je sudstvo za{ti- da su isle|ivanja uglavnom sprovo|ena bez prave }eno od nedopu{tenog me{anja izvr{ne vlasti. Iz te revnosti, ograni~avaju}i se ~esto na povr{an pre- perspektive, albanski pravnici su na sudski sistem gled mesta zlo~ina. Verifikatori OEBS-KVM su po- gledali kao na ne{to {to je puka produèna ruka smatrali isle|ivanja mesta zlo~ina gde god su pro- srpskih represivnih akcija. Ovi pravnici su ~esto mo- na|ena mrtva tela na Kosovu, sve do 19. marta gli da navedu primere u kojima su izvr{ni organi, 1999. U mnogim slu~ajevima, posebno ako se po- posebno slu`benici Dràvne bezbednosti, manipu- kazalo da je policija ubila `rtve, nije uop{te bilo is- lisali sudijama, ili su ignorisali sudske odluke. Ovi trage koja bi eventualno mogla da dovede u pita- primeri su uklju~ivali konsultacije izme|u javnog nje predloènu policijsku verziju doga|aja, naime, tuìoca i sudija pre ili za vreme procesa – koji su bi- da su `rtve bile ubijene u borbi, ili da je policija li uobi~ajena stvar.15 dejstvovala u samoodbrani, iako su okolnosti na- ^lanovi OEBS-KVM koji su posmatrali su|enje gove{tavale da ne bi trebalo isklju~ivati mogu}- „uro{eva~koj grupi“ zabeleìli su da su imali uti- nost da se radi o arbitrarnim ili protivpravnim eg- sak kao da je predsednik sudskog ve}a imao pred- zekucijama. Nedostatak prave istrage posle ubija- rasude protiv optuènih. On je bez ikakvog ko- nja u Ra~ku ([timlje) i Rakovini (\akovica), uveliko mentara prenebregavao ili odbijao ve}i deo zah- je pokazan (vidi tako|e odeljke o odgovoaraju}im teva odbrane, kao i dokaze koji bi rasteretili okri- op{tinama).17 Pored toga, istra`ne sudije su ~esto vljene. Sud nije pozvao nijednog svedoka, uklju- donosile munjevite odluke, koje su se zasnivale na ~uju}i i eksperte, mada su to branioci zahtevali.16 pukom prisustvu mrtvog kosovskog Albanca po- Op{te poverenje u nepristrasnost i pravi~nost red puta, da su „teroristi ubili jo{ jednog lojalnog srpskih sudija nije bilo pove}ano privremenim albanskog gra|anina“.18

78 Fond za humanitarno pravo III deo: Kr{enja ljudskih prava na Kosovu

Kao {to pokazuju primeri iz ovog dela izve{ta- vreme su|enja primetila da su dvojica od optuè- ja (a tako|e i iz 9. poglavlja), OEBS-KVM je sma- nih s te{ko}om hodala, a jedan je imao flaster zale- trala da su u slu~aju optu`bi za „terorizam“ fizi~- pljen na vrh glave. Jo{ jedan optuèni je imao ote- ki dokazi uglavnom bili veoma retki i, ~ak i kada klinu na potiljku. Prema izve{tajima, zlostavljanje je su bili predstavljeni, retko su ukazivali na ne{to vi- nastavljeno i za vreme trajanja su|enja.19 {e od prostih indicija. U slu~ajevima kada su pojedinci bili podvrgnuti torturi, ili na drugi na~in prisiljavani da potpisu- Iznu|ivanje priznanja pod pritiskom torture, ju samooptuùju}e izjave, jasno je da je bilo kr{e- i pravo na }utanje no pravo na to da se na pitanja ne odgovara.20 Dovoljno je re}i da, ako bi okrivljenima bila pruè- Osnovni tip dokaza na kojima se zasnivala optu- na mogu}nost da se brane }utanjem, i ako bi oni `ba u ve}ini slu~ajeva povezanih sa „terorizmom“, izabrali da se koriste tim pravom, u najve}em bro- bile su izjave koje su sami optuèni davali za vre- ju slu~ajeva ne bi postojali dovoljni dokazi da se me saslu{avanja, i to pre bilo kakve konsultacije sa nastavi sudski postupak. braniocem. Premda Zakon o krivi~nom postupku precizira da nalazi ovih po~etnih istra`nih radnji Odgovoraju}a priprema odbrane i ne ulaze u predmet sudskog postupka, prve izja- predo~avanje dokaza ve su ponekad bile uklju~ivane u predmet, ili su izjave bile ponovljene pred istra`nim sudijom u ka- U razgovorima sa advokatima, osoblju OEBS-KVM snijoj fazi istrage, po svemu sude}i pod prisilom je bilo re~eno kako je bilo kr{eno pravo na pravi~no policije. Ipak, mnoge od ovih izjava su kasnije na su|enje i na adekvatnu pripremu odbrane. Branio- sudu bile povu~ene, delimi~no ili u celini, nakon ci su imali te{ko}a da obezbede poverljive razgovo- {to je okrivljeni dobio savet svog branioca, i to na re klijent-branilac kako bi pripremili odbranu.21 osnovu ~injenice da su iznu|ene uz upotrebu sile. Uglavnom, advokati su izve{tavali da su svi razgo- Materijal koji je prikupila OEBS-KVM ukazuje na to vori izme|u njih i njihovih klijenata morali da se da je obim kr{enja bio razli~it u zavisnosti od va- obavljaju na srpskom, da su bili sistematski nadgle- `nosti svakog slu~aja posebno. Dok su àlbe na dani, da za vreme ovih razgovora nisu mogle biti prisilu ili torturu bile ~injene u ve}ini slu~ajeva, diskutovane ~injenice vezane za slu~aj. U ovakvoj stepen u kome je prisila kori{}ena zavisio je izgle- situaciji, branioci su ~esto traìli odlaganje su|enja. da od zna~aja koji su srpske vlasti, odnosno SDB, pridavali pojedinom slu~aju. Tortura je bila kori- Zastupnici su za vreme su|enja izjavili da neki {}ena u takvom stepenu da je dovodila do smrti u od optuènih nisu imali branioca, a da su neki pritvoru (vidi 6. poglavlje). od onih koji su ga imali, bili spre~eni da ga Ovo se vidi i iz slu~aja „uro{eva~ke grupe“. Op- kontaktiraju. Advokati nisu imali dovoljno vre- tuèni su se àlili da su priznanja bila iznu|ena primena ni mogu}nosti da razgovaraju sa svojim menom sile za vreme saslu{avanja. Tako|e su se à- klijentima i da pripreme odbranu. Tako|e su se lili na torturu i zlostavljanje kako za vreme saslu{a- àlili da sa okrivljenima nisu mogli nasamo da vanja, tako i za vreme boravka u pritvoru. Advoka- razgovaraju.22 ti su tvrdili da su dvojica okrivljenih umrla od posle- Branioci su izjavili da su u vi{e navrata stra- dica torture dok su bili u pritvoru. Optuèni su izja- àri prekidali razgovor sa klijentima. Kada su vili da su ih tukli, da su na njima gasili cigarete, da postavljali pitanja o zlostavljanju, ili da li je su im davali elektri~ne {okove. Da bi potvrdili ove okrivljeni bio ponovo saslu{avan od strane po- izjave, branioci i mesna udruènja za za{titu ljud- licije, straàri bi intervenisali govore}i da, ako skih prava su OEBS-KVM predali fotografije i zdrav- budu postavljali takva pitanja, sastanak }e biti stvene potvrde. Ove fotografije i dokumenti su po odmah zavr{en.23 svemu sude}i bili u saglasnosti sa tvrdnjama o torturi i zlostavljanju. Tako|e je bilo re~eno da su okri- Zna~ajan element u obezbe|ivanju odgovaraju}e vljene ve{ali naglavce i umakali u vodu (metod tor- odbrane okrivljene osobe sadrì se u pravu bra- ture koji se zove „podmornica“). OEBS-KVM je za njenika, ili njegovog zastupnika, da vidi dokaze

79 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo koji su protiv njega prikupljeni.24 Na Kosovu, vi{e Povrede procedure su se tako|e de{avale u ve- ograni~enja je bilo postavljeno prilikom kori{}enja zi sa zakonskom obavezom sudija da optuènog tog prava, a kako su sukobi ja~ali, postajalo je sve suo~e sa svedo~enjem drugih. Budu}i da optuè- teè da advokat do|e do informacije koja se tica- ni nisu ~uli svedo~enje drugih dok su bili saslu{a- la predmeta njegovog klijenta. Ograni~enja ovog vani, sudije bi trebalo da im daju na uvid saèta prava nisu bila samo zasnovana zakonski, nego i svedo~enja, i da im omogu}e da odgovore na mo- na tuma~enju koje su neke istra`ne sudije imale o gu}e nedoslednosti. slovu zakona. Rezultat je bio taj da su neke sudije odbijale zahteve branilaca da dobiju uvid u pred- Prisustvo naoruàne policije u sudnici met za koji su verovali da su ovla{}eni, dok su dru- Za vreme procesa koje je pratila OEBS-KVM, prisu- ge sudije to dozvoljavale. [tavi{e, u nekim slu~a- stvo naoruànih policajaca u sudnici i u zgradi su- jevima, ako bi advokat insistirao, mogao je i sam da bilo je masovno, njihovo pona{anje zastra{uju- postati objekt pretnji, ili gore od toga. U jednom }e, posebno u odnosu na optuène i svedoke. Sle- slu~aju, u julu 1998, jedan od advokata u procesu de}i primer, uzet sa su|enja „pe}koj grupi“, do- „uro{eva~koj grupi“ traìo je informaciju za koju voljno je karakterist~an. je verovao da na nju ima pravo, u ime svog klijenta. Po{to je zahtev odbijen, advokat je imao ver- Tokom celog su|enja, prisustvo nekih 15 te{ko balni sukob sa istra`nim sudijom, ina~e ènom, u naoruànih policajaca (ma{inke i revolveri, nekome joj je rekao „da bi ona trebalo da nosi poli- probojni prsluci), pridavalo je su|enju ne samo cijsku uniformu“. Uskoro posle toga, advokat je atmosferu „pove}anih mera bezbednosti – bio optuèn za „reme}enje javnog reda“ i osu|en ozbiljnog zlo~ina – toga da se radi o opasnim na 60 dana zatvora. Dok je bio u zatvoru, advokat teroristima“, nego je zastra{ivalo optuène, ali je bio podvrgnut èstokoj torturi.25 i ~lanove porodice koji su mogli da prisustvuju, pa i me|unarodne posmatra~e. U toku za- Vo|enje postupka vr{ne re~i, straàr se poigravao svojom auto- Problemi sa prevo|enjem matskom pu{kom koja je sa treskom pala na pod, {to je u sudnici izazvalo stravu. Policajci Za vreme su|enja na Kosovu, kr{enje procedure je su se neko vreme cerekali, a sudija uop{te nije bilo obi~na stvar.26 Iako je u nekim sudovima to reagovao.29 bilo i druk~ije, naj~e{}e je prevo|enje za optuè- nog bilo obezbe|eno samo kada je sudija posta- Dokazni materijal vljao posebna pitanja optuènom. U slu~aju „uro- {eva~ke grupe“, OEBS-KVM je zabeleìla da za ^lan 347(1) ZKP kaè: „Sud treba da zasnuje svo- vreme istra`nog postupka optuèni nije dobio ju presudu jedino na ~injenicama i dokazima koji prevod nijednog policijskog zapisnika, i da za vre- su izneseni na su|enju.“ Kao {to je zabeleèno, u me su|enja nije bilo stalnog prevo|enja. U dru- najve}em broju su|enja za krivi~na dela politi~ke gom slu~aju, u Gnjilanu, OEBS-KVM je zabeleìla: prirode koja su bila pra}ena na Kosovu, optuène osobe, a ponekad i svedoci, mogli su u sudnici da Drugi problem je da je prevo|enje uglavnom bi- tvrde da su bili podvrgnuti torturi ili da im je pre- lo jednosmerno, sa albanskog na srpski. Predse- }eno kako bi istra`nom sudiji rekli ono {to je èle- davaju}i sudija je ~esto ~itao duge odlomke izla policija. Suprotno jugoslovenskim zakonima, ni java koje su optuèni navodno bili dali, a da to predsedavaju}i sudija ni javni tuìlac nisu ni{ta nije bilo prevedeno sa srpskog na albanski.27 preduzeli da se navodi iz ovih izjava provere, nego su samo rutinski unosili ove izjave u zapisnik.30 Naj~e{}e, kada bi optuèni pre zaklju~enja proce- Na kraju, veliki broj optuènih je bio osu|en dure bio upitan da li je razumeo sve {to je bilo re- uglavnom na osnovu ovakvih trulih dokaza. ~eno, potvrdan odgovor bi veoma retko odgova- Na su|enju „uro{eva~koj grupi“, OEBS-KVM je rao istini.28 zabeleìla da je optu`nica bila isklju~ivo zasnovana

80 Fond za humanitarno pravo III deo: Kr{enja ljudskih prava na Kosovu na tri izjave koje su bile date pod turturom, dok su – U dokumentu se tvrdi da su se „u ve}ini slu- okrivljeni bili saslu{avani u policiji. U toku sudskog ~ajeva pokazale mrlje na razli~itim delovi- zasedanja, ova tri optuèna su promenila svoje is- ma {ake i prstiju“. Kod koga je ovo prona- kaze, izjaviv{i da nisu krivi. Rekli su da su posle tor- |eno, a kod koga nije? Kako su se pojavili ture bili tako slomljeni da bi potpisali sve {to bi SDB ovi izuzeci? U kom stepenu se radilo o izu- od njih traìla. Predsedavaju}i sudija je ignorisao zecima?33 ove nove izjave, i iz predmeta nije isklju~io prizna- Bilo je sumnji zbog mogu}eg falsifikovanja ili fa- nja koja su izvu~ena primenom torture. Na kraju, svi brikovanja dokumenata koji su teretili optuène. optuèni su progla{eni krivim i osu|eni samo na Ponovo je karakteristi~an slu~aj sa su|enja „pe}- osnovu onih prvih izjava. U drugom slu~aju, u ko- koj grupi“: me je su|enje odràno u Pri{tini, OEBS-KVM je izvestila da su tokom celog su|enja branioci poku{ava- U zatvoru, okrivljeni je bio primoran da potpi- li da dokaù primenu torture u istra`nom postup- {e dokument, neku vrstu „potvrde“ da je priku, uklju~uju}i i zahtev za nezavisnom lekarskom padnik U^K u „operativnoj zoni br. 76“. Kada ekspertizom. Svi ovi zahtevi su bili odbijeni, i sudije je potpisivao dokument, pokazali su mu samo su se oslonile na izve{taj zatvorskog lekara u kome donju ivicu papira, dok je tekst bio pokriven. nije bilo indikacija ni o kakvom zlostavljanju.31 OEBS-KVM poseduje kopiju ove „potvrde“. @albe protiv srpskih vlasti zbog manipulisanja Dokument nosi ne~itak potpis „komandanta“, ili fabrikovanja dokaza podnete su i u slu~ajevima i imenuje okrivljenog kao ~lana U^K od 20. ja- kada su bili prikupljeni neki materijalni dokazi. nuara 1998. (u to vreme je ovaj radio u fabrici Ove àlbe su se odnosile na neodgovaraju}e izvo- duvana, a U^K je bila malo poznata marginal- |enje „nau~nih testova“ kao {to je „test parafin- na grupica). Za dokument je nezavisna ekspre- 32 skih rukavica“. tiza utvrdila da je falsifikat, po{to albanski tekst sadrì gre{ke u sintaksi i pravopisu koje – Jedina izjava koja u sebi sadrì celinu ono- moè da napravi samo neko kome albanski ni- ga za {ta optu`nica tereti okrivljene je izja- je maternji jezik.34 va kapetana policije o testovima koji su izvr{eni na ukupno 42 optuèna iz Orahovca, OEBS-KVM je zaklju~ila da materijalni dokazi, kao od kojih su neki bili u sudnici. âk i bez do- i neke od izjava svedoka koje su bile dane za vre- brog poznavanja srpskog pravnog sistema, me su|enja, sami po sebi nisu imali veliku doka- ovaj dokument je, u najmanju ruku, nedo- znu vrednost, u tolikoj meri da ih u obzir nije uzeo statan i ni{ta ne dokazuje. Izme|u ostalog, ni tuìlac u svojoj zavr{noj re~i. radi se o slede}im problemima: Uop{te, doprinos svedoka na su|enjima bio je – Test sudske ekspertize, poznat kao „test pa- dosta neuverljiv, u tolikoj meri da je u nekim tre- rafinskih rukavica“, ve} vi{e godina se sma- nucima – prema re~ima posmatra~a OEBS-KVM – tra neodgovaraju}im sredstvom za utvr|i- sve to podse}alo na „farsu“. Svedoci koji su se po- vanje ne~ije krivice. javili na su|enju bili su ili suvi{e zastra{eni da bi – Jedna kratka izjava pokriva rezultate testa rekli i{ta zna~ajno, ili su davali svedo~enja koja su za sve optuène. bila potpuno irelevantna za pitanje da li je optu- – Nema odgovaraju}eg detaljnog opisa o to- èni kriv za ono za {ta je optuèn.35 [tavi{e, srp- me kako je test bio izveden, ni uop{te, ni s ska policija je zloupotrebljavala obavezne sudske obzirom na pojedine slu~ajeve. naloge kao povod za nasumi~ne pretrese sela, ko- – Izjavu nije dao ekspert za sudsku medicinu, ji su ~esto bili pra}eni zastra{ivanjem, batinanjem nego kapetan policije. Ukoliko je on kvalifi- i {ikaniranjima.36 kovan u toj oblasti, to u izjavi nije navedeno. Su|enja u odsustvu – Nisu opisani ta~ni uslovi u kojima je test sproveden, niti potencijalni uzroci rezultata Prema me|unarodnim standardima, su|enja u testa, osim naga|anja. odsustvu optuènog se odràvaju samo u izuzet-

81 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo nim slu~ajevima, budu}i da je takvim su|enjem Za vreme su|enja, pretpostavlja se da se sudski kompromitovano pravo optuènog na potpune organi pridràvaju principa presumpcije nevinosti. garancije koje pruà jedan puni pravni proces. Na To bi trebalo da zna~i da sud stoji nasuprot organa Kosovu, u ve}ini procesa bilo je pojedinaca koji- izvr{ne vlasti tako {to proverava vrednost, pouzda- ma se sudilo u odsutnosti, i to u tolikom broju da nost i prihvatljivost dokaza koje ova iznosi pred je odsutnih optuènih ponekad bilo vi{e nego pri- sud. Umesto toga, kao {to je ve} bilo prime}eno, sutnih. Na takvim su|enjima, dokazi koji su izne- OEBS-KVM je zabeleìla ~injenicu da sudske vlasti seni protiv odsutnih optuènih ~esto su bivali jo{ nisu uop{te ispitivale okolnosti u kojima su okrivlje- manje ozbiljni nego dokazi protiv pojedinaca koji ni pisali samooptuùju}e izjave koje su bile dobije- su bili pritvoreni, ali su ljudi u odsutnosti, me|u- ne primenom torture. Primedbe branilaca na pre- tim, obi~no svi bivali osu|ivani na duè kazne za- zentovani dokazni materijal bile su unesene u zapi- tvora. U slu~aju su|enja „uro{eva~koj grupi“, na snik, ali se sud nije upu{tao ni u kakva dalja ispiti- primer, ve}ina optuènih (17 od 26) nije bila pri- vanja, nego je prihvatio dokaze koji su bili ospore- sutna za vreme su|enja. Opunomo}eni branioci ni. Na kraju, sudije su prihvatale dokazni materijal (Srbi), tvrdili su da okrivljeni nisu dobili propisne koji je bio predstavljen u slu~ajevima kada se radilo pozive na sud. Oni su naglasili da sud nije pome- o odsutnim licima, kao da su ovi imali mogu}nost nuo ni{ta {to bi se odnosilo na 17 optuènih lica da ga ospore.38 Sve ovo je predstavljalo prebaciva- kojima se sudilo u odsustvu, pa da prema tome nje du`nosti dokazivanja na same optuène. nije dat nikakav dokaz njihove krivice. U su|enju „pri{tinskoj grupi“, od osmorice optuènih, ~e- Zasnovanost presuda i tuma~enja zakona tvorica su bili odsutni. Njima ~etvorici su odre|e- Objektivan je onaj krivi~ni zakon u kome se nalaze ne ve}e kazne nego optuènima koji su za vreme jasne indikacije o tome kakvo pona{anje (actus re- procesa bili prisutni. us) i koje kriminalne namere (mens rea) su zabranjeni i svrstani u kategoriju zlo~ina, odnosno krivi~- Presude i kazne nog dela. Za vreme su|enja na Kosovu, branioci su Presumpcija nevinosti redovno iznosili argument da dela koja su navodno izvr{ili optuèni ne spadaju u kategoriju krivi~nog Princip presumpcije nevinosti prebacuje teret do- dela definisanog zakonom.39 Ove primedbe su kazivanja krivice na tuìla{tvo. Taj princip je ~vrsto osvetljavale situaciju u kojoj su srpske vlasti sebi usa|en u standarde koji se ti~u ljudskih prava, i dozvoljavale da skoro svaku situaciju protuma~e koji podrazumevaju da svako ko je optuèn da je kao „teroristi~ku“ ili „neprijateljsku“ delatnost. Su- po~inio neko krivi~no delo „ima pravo da se sma- |enja sli~na onima koja je pratila OEBS-KVM bila su tra nevinim sve dok se po zakonu ne dokaè da je zasnovana na nejasnim tuma~enjima konstitutiv- kriv“, kao {to je navedeno u ~lanu 14 Me|unarodnih elemenata ozbiljnih krivi~nih dela, {to je na kra- ne konvencije o gra|anskim i politi~kim pravima. ju dovodilo do osuda na duge zatvorske kazne. Na Kosovu, sva kr{enja prava optuènih, koja su OEBS-KVM smatra da su ~lanovi 125 i 136 KZSRJ bila prikazana u prethodnim sekcijama ovog po- veoma nejasno formulisani, i da su bili tuma~eni na glavlja o sudskoj proceduri i vo|enju procesa, kul- takav na~in da je u stvari, bilo koji zbir okolnosti minirala su u negiranju prava optuènog da se mogao da rezultira u osudi. U krajnjoj liniji, optuè- smatra nevinim ukoliko suprotno nije dokazano. ni su bili ograni~eni na to da pori~u bilo kakvu svo- Prakti~na posledica takvog stava je da je teret do- ju vezu sa U^K. Ova situacija je nedvosmisleno go- kazivanja preba~en na optuènog.37 vorila o (ne)objektivnosti procedure. Nisu svi optuèni bili progla{eni krivim. Optu- U su|enju „pe}koj grupi“, optuèni su uglav- `nice protiv nekih lica bile su povu~ene, dok su nom bili stariji ljudi, u ve}ini seljaci, jedan je bio le- drugi bili oslobo|eni optu`be (ne zato {to bi se u kar, a jedan u~itelj. Svi optuèni su izjavili da se ne njihovu korist protuma~ila sumnja u zasnovanost ose}aju krivima. OEBS-KVM je zabeleìla da nije dokaznog postuka, nego uglavnog zbog totalnog bilo dokaza ni za kakvu krivi~nu delatnost ili za odsustva bilo kakvog dokaza). ~lanstvo u U^K, osim liste navodnih pripadnika

82 Fond za humanitarno pravo III deo: Kr{enja ljudskih prava na Kosovu

U^K koju je na{la policija, i na kojoj su se nalazila biti veoma razli~ite. Na Kosovu, me|utim, moè imena nekih od optuènih. Neki optuèni su se se govoriti o izvesnim pravilima prema kojima su àlili da su zbog tog spiska bili gre{kom uhap{eni, kazne zavisile od toga da li se radi o „zna~ajnom jer imaju dosta uobi~ajena imena, koja su zajed- procesu“, kakav je bio onaj „uro{eva~koj grupi“, ni~ka nekolicini ljudi u njihovom selu.40 gde je ve}ina optuènih u dru{tvu zauzimala is- Slede}a ~injeni~ka situacija ilustruje kako sa- taknute pozicije – politi~kih aktivista ili poznatih svim zakonita delatnost moè biti protuma~ena boraca za ljudska prava. Ovi ljudi su bili osu|eni kao da se radi o krivi~nom delu „neprijateljske dena ve}e kazne zatvora nego optuèna lica koja su latnosti“ koje je opisano ovim posebnim odredba- u dru{tvu manje poznata. ma jugoslovenskog zakona. U nekim drugim slu~ajevima, kako se pove}a- vao me|unarodni pritisak, sli~ne „nezakonite“ Optuèni je sin srpske majke, lekar koji trenut- radnje su mogle biti ka`njene znatno manjim zano zavr{ava studije na dràvnom univerzitetu tvorskim kaznama nego u slu~ajevima koji nisu u Pri{tini. Kao lekar op{te prakse radio je u am- privukli toliku pa`nju. Na primer, na su|enju „pe}- bulanti u Klini od 1988. U^K je od njega traì- koj grupi“, kao {to je prime}eno, lekar je bio osu- la da radi za nju, ali je on to odbio. Napustio je |en na sedam meseci zatvora, dok su na su|enju svoje selo usled op{te nesigurnosti koja je ta- koje je odràno u Prizrenu u avgustu 1998, ~etiri mo vladala… Nikada nije le~io nikoga koga bi studentske aktivistkinje bile osu|ene na po dve mogao da identifikuje kao ranjenog vojnika godine zatvora zato {to su organizovale i vodile U^K, premda je jednom pregledao civila koji je kurs prve pomo}i. bio lak{e ranjen u eksploziji granate, i koga je Verovatno je da je me|unarodna pa`nja koja doveo jedan poznat ~ovek u uniformi U^K. je pratila su|enje Fatimi Bo{njaku (vidi odeljak o Medicinski materijal koji je koristio bio je isklju- op{tini \akovica), koje se odràvalo u Op{tinskom ~ivo za civilnu upotrebu. Prema izjavi svedoka sudu u Pe}i, u kombinaciji sa posebnom politi~- na samom sudu, za vreme leta 1998, lekar je kom i diplomatskom klimom koja je vladala sredi- le~io samo civile. Optuèni je poricao da je ika- nom februara 1999, doprinela da se donese neo- da le~io bilo kod teèg ranjenika. Potvrda o za- ~ekivana osuda na onoliko vremena koliko je op- poslenju, koju mu je dala ambulanta u Klini, tuèna ve} bila provela u zatvoru, tako da je ona pokazuje da je optuèni i dalje bio zaposlen, i u stvari bila pu{tena. da nikada nije napu{tao svoje radno mesto da bi se pridruìo U^K. Sudske revizije i prepreke koje su Nije bilo dokazano da je optuèni ikada po- ometale podno{enje àlbi stao pripadnik U^K i da je postao „lekar terori- Mogu}nost revizije je zna~ajan faktor za procenu sta“. Kao {to je naglasio njegov branilac, pre- objektivnosti sudskog procesa. Na Kosovu, za vre- ma jugoslovenskim zakonima, lekar bi izvr{io me perioda koji pokriva ovaj izve{taj, ova mogu}- krivi~no delo ako bi bilo kome odbio da pruì nost skoro da nije postojala, po{to pisane presu- lekarsku pomo}. de, koje su polazi{te apelacionog procesa,42 nisu Progla{en je bio krivim za optu`be na osnovu bile uru~ivane. Nakon {to je sa sudijama okru`nih ~lana 136 KZSRJ, po{to je sud verovao da je le~io sudova razgovarala o ovom problemu, OEBS-KVM ranjene vojnike U^K, ali je zbog njegove humani- je prikazala situaciju na slede}i na~in: tarne motivacije kazna bila smanjena na sedam meseci zatvora. Po{to je u zatvoru ve} bio proveo Alarmantno je da ve}ina sudija nije uru~ila zva- vi{e od pet meseci, bio je pu{ten.41 ni~ne presude sve od oktobra 1998. Na taj na- ~in, nije bila mogu}a pravno korektna àlba vr- Razlika u kaznama hovnom sudu u Beogradu… Sudije su priznava- Obi~no nije lako porediti kazne na koje su osu|i- le da ima ka{njenja, ali su odbijale svoju odgo- vani optuèni u kriminalnim procesima, budu}i da vornost i prebacivale je na „situaciju“, na izuzet- okolnosti u kojima su vr{ena krivi~na dela mogu nu preoptere}enost, na te{ko}e sa prevo|e-

83 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

njem, po{to su svi dokumenti morali biti preve- 18 Kako su zabeleìli pripadnici OEBS-KVM, ovu standardnu re~e- deni na maternji jezik optuènoga. Upu}eni nicu su ponavljale istra`ne sudije posebno u slu~aju serije ubistava blizu Pe}i, tokom januara i februara 1999. sumnjaju, da se ovo oklevanje da se slu~aj dove- 19 Saèto na osnovu izve{taja posmatra~a OEBS-KVM na su|enju de do kraja moè povezati sa nedostatkom do- „uro{eva~koj grupi“. kaza, budu}i da sudije treba da daju detaljna i 20 ^lan 23(4) Ustava SRJ glasi „…Uhap{ena osoba mora biti bez od- sveobuhvatna obrazloènja svojih odluka.43 laganja obave{tena o svom pravu da se brani }utanjem“. [tavi- {e, prema ^lanu 218 (2) ZKP, „po{to je okrivljeni obave{ten o optu`bama protiv njega i osnovama sumnje da je po~inio krivi~no delo, treba ga pitati {ta ima da kaè u svoju odbranu, i treba mu 1 Izve{taj o pra}enju su|enja UNHCHR, Amnesty International re}i da ne mora da podnese svoju odbranu, niti da odgovara na „Human Rights Crisis in Kosovo Province“, June 1998. pitanja koja mu se postavljaju.“ Vidi tako|e ~lan 14(3)(g) Me|u- 2 Op{ta amnestija za politi~ke osu|enike je bila sadràna u nacr- narodne konvencije o gra|anskim i politi~kim pravima (ICCPR). tu teksta „Privremeni sporazum o miru i samoupravi na Kosovu“ 21 ^lan 14(3)(b) ICCPR, ^lan 74 ZKP: „(1) Ako se okrivljeni nalazi u (dogovor iz Rambujea), na koji, me|utim, vlada Srbije nikada ni- pritvoru, a ispitan je, branilac se moè s njim dopisivati i razgo- je pristala: „Svaka dogovorna strana se obavezuje da (a) ne}e varati. (2) Istra`ni sudija moè narediti da okrivljeni samo u nje- zakonski progoniti nikoga zbog krivi~nih dela vezanih za sukob govom prisustvu ili u prisustvu odre|enog slu`benog lica mo- na Kosovu, osim osoba koje su okrivljene da su po~inile te{ka kr- è razgovarati sa braniocem. (3) Kad se zavr{i istraga ili kad se {enja me|unarodnog humanitarnog zakonodavstva… (b) da }e optu`nica, odnosno optu`ni predlog podigne bez sprovo|enja proglasiti op{tu amnestiju za sve osobe koje su ve} osu|ene da istrage, okrivljenom se ne moè zabraniti da se slobodno i bez su po~inile politi~ki motivisana krivi~na dela vezana za sukob na nadzora dopisuje i razgovara sa braniocem.“ Kosovu. Ova amnestija se ne}e primeniti na one koji su na objek- 22 Iz izve{taja OEBS-KVM sa su|enja „uro{eva~koj grupi“. tivnim i pravi~nim su|enjima koja su bila izvedena prema me|u- 23 Zavr{ni izve{taj sa su|enja u Okru`nom sudu u Gnjilanu 16. i narodnim standardima osu|eni za te{ke povrede me|unarod- 17. februara. nog humanitarnog prava.“ ^lan II (mere za stvaranje povere- 24 ^lan 4(2) ZKP. ^Lan 73 ZKP „(1) Posle dono{enja re{enja o spro- nja), al. 12 (Zatvaranje boraca i pravna pitanja). vo|enju istrage ili posle neposrednog podno{enja optu`nice … 3 Informacija poti~e od UNHCHR. a i pre toga ako je neko lice ispitano u svojstvu okrivljenog, bra- 4 Informacija koju je OEBS dobila nakon svog povratka na Koso- nilac ima pravo da razmatra spise i da razgleda pribavljene vo juna 1999. ukazuje na to da su sudovi na Kosovu nastavili sa predmete koji sluè kao dokaz. (2) Izuzetno, u toku prethod- zasedanjima i posle 24. marta 1999. nog postupka do podizanja optu`nice, moè se braniocu pri- 5 Okru`ni sud u Pri{tini, K 138/98; izme|u 11. januara i 5. februa- vremeno uskratiti razmatranje pojedinih spisa ili razgledanje ra, 28 lica optuèno, 9 prisutno, 17 su|eno u odsustvu, jo{ dva predmeta kad to zahtevaju posebni razlozi odbrane ili bezbed- optuèna su umrla u pritvoru (su|enje „uro{eva~koj grupi“). nosti zemlje.“ 6 Okru`ni sud u Pe}i, K 144/98; 15. 16. i 17. februar, 14 optuè- 25 Klijent je umro 17. avgusta 1998, usled posledica torture koju nih (slu~aj su|enja u Pe}i). su, prema navodima odbrane, vr{ili pripadnici SDB. 7 Najpoznatiji je slu~aj protiv Fatime Bo{njaku, pred Op{tinskim 26 ^lan 7(2) ZKP: „Ako se sudska radnja, odnosno glavni pretres sudom u \akovici. Ovo je, ipak bio izuzetak, po{to je nadle`ni ne vodi na jeziku (okrivljenog) lica, obezbedi}e se usmeno pre- sudija Okru`nog suda u Pe}i odbio da preuzme slu~aj. Odlu- vo|enje onoga {to ono, odnosno drugi iznosi.“ kom nadle`nog vrhovnog suda, slu~aj je zatim prenesen na ni- 27 OEBS-KVM. Zavr{ni izve{taj sa su|enja na Okru`nom sudu u ì nivo, na op{tinski sud. Gnjilanu. 8 Posmatra~i OEBS-KVM su imali problema sa pra}enjem su|enja 28 Kako su zabeleìli posmatra~i OEBS-KVM. u op{tinskim sudovima u Pri{tini, Uro{evcu/Ferizaj i Klini/Klina. 29 Iz izve{taja OEBS-KVM sa su|enja „pe}koj grupi“. Kada je OEBS- U Klini, na primer, predsednik op{tinskog suda je ljutito odbio -KVM traìla od sudskih vlasti da razmotre prisustvo te{ko nao- svaki kontakt sa OEBS-KVM, tako da u re{avanju ovog proble- ruànih policajaca u sudnici, predsednik suda se pozvao na inci- ma nisu pomogle ni stalne intervencije i otvoreni pristup vi{ih dent koji se desio 1998, kada su dva sudska ~uvara bila pogo- sudova, kojih je bilo nekoliko u toku dva meseca. |ena iz vatrenog oru`ja u sudnici, za vreme procesa. Ono {to je 9 Kao {to su zabeleìli posmatra~i OEBS-KVM. on propustio da kaè, me|utim, je ~injenica da je na njih pucao 10 Op{tina Podujevo je bila stavljena u nadle`nost Okru`nog suda tre}i policajac, koji je o~igledno bio mentalno poreme}en. u Kur{umliji, uà Srbija. Su|enja koja su bila u nadle`nosti ovog 30 ^lan 10 ZKP odnosi se na temeljno pravilo dalje razra|eno u ju- suda stoga nisu mogla biti pra}ena od strane OEBS-KVM. goslovenskom krivi~nom zakonu: „Zabranjeno je i ka`njivo od 11 Za obja{njenje nadle`nosti Okru`nog suda u Prokuplju vidi okrivljenog ili od drugog lica koje u~estvuje u postupku iznu|i- prethodnu primedbu. vati priznanje, odnosno kakvu drugu izjavu.“ ^lan 218 (8) ZKP 12 Ovo je jednostavno preuzet i preimenovan zakon SFRJ, jugoslo- kaè: „Prema okrivljenom ne smeju se upotrebiti sila, pretnja ili venske dràve koja je postojala pre 1992. godine. druga sli~na sredstva (~lan 259. stav 3) da bi se do{lo do njego- 13 Op{tinski sud u \akovici, su|enje Fatimi Bo{njaku, 17. februa- ve izjave ili priznanja.“ Ovo je tako|e navedeno u ^lanu 25 (3) ra 1999, optu`nica. Ustava SRJ i ^lanu 15 Konvencije UN protiv torture i drugih su- 14 ^lan 139, (1) rovih, nehumanih ili poniàvaju}ih postupanja ili ka`njavanja. 15 Kako su zabeleìli posmatra~i OEBS-KVM. 31 Izve{taj OEBS-KVM sa su|enja „pri{tinskoj grupi“. 16 Saèto prema izve{tajima o su|enju „uro{eva~koj grupi“ po- 32 Test pri kome se sloj parafina nanosi na ruke osumnji~ene oso- smatra~a OEBS-KVM. be i zatim koristi da bi se odredilo da li su bili prisutni ostaci 17 Tako|e incident u „Panda baru“ u Pe}i (vidi odeljak o op{tini eksploziva. Pe}) nikada nije bio propisno istraèn, kako tvrde branioci 33 Izve{taj OEBS-KVM o zasedanju Okru`nog suda u Prizrenu, 22. osumnji~enih. decembra 1998.

84 Fond za humanitarno pravo III deo: Kr{enja ljudskih prava na Kosovu

34 Izve{taj OEBS-KVM o su|enju „pe}koj grupi“. Kasnije, taj je do- loge stranaka, iz kojih razloga je odlu~io da se ne saslu{a nepo- kument bio pokazan lokalnom komandantu U^K, koji je rekao sredno svedok ili ve{tak ~iji je iskaz odnosno pismeni nalaz i mi- da optuèna osoba nikada nije bila pripadnik U^K i da je doku- {ljenje pro~itan bez saglasnosti stranaka… kojim razlozima se ment krivotvoren. rukovodio pri re{avanju pravnih pitanja, a naro~ito pri utvr|i- 35 Na primer, su|enje „pri{tinskoj grupi“. vanju da li postoji krivi~no delo i krivi~na odgovornost optuè- 36 U ovom kontekstu treba zabeleìti da je sudski nalog za svedo- nog i pri primenjivanju odre|enih odredaba krivi~nog zakona ~enje bio osnova za policijske operacije 25. i 26. novembra na optuènog i njegovo delo.“ 1997. u Vojniku (Srbica), za vreme koje je U^K otvorila vatru na 40 Izve{taj OEBS-KVM sa su|enja „pe}koj grupi“. Izve{taj beleì da policiju. Za osvetu, policajci su se vratili i po~eli da pucaju na je OEBS-KVM posedovala kopiju pomenute liste. sve bez razlike, ubiv{i u~itelja albanske narodnosti. Ovaj inci- 41 Sa su|enja „pe}koj grupi“. dent je prouzrokovao eskalaciju u napetosti izme|u policije i 42 ^lan 356 (1) ZKP: „Presuda koja je objavljena mora se pismeno U^K krajem 1997. godine. izraditi u roku od osam dana po objavljivanju, a u sloènim 37 ^lan 27(3) Ustava SRJ; ~lan 3 ZKP. stvarima, izuzetno u roku od petnaest dana. Ako presuda nije 38 Na primer, su|enje „pri{tinskoj grupi“. izra|ena u tim rokovima, predsednik ve}a je duàn da obavesti 39 ^lan 347 ZKP: „(1) Sud zasniva presudu samo na ~injenicama i predsednika suda zbog ~ega to nije u~injeno. Predsednik suda dokazima koji su izneseni na glavnom pretresu. (2) Sud je du- }e po potrebi preduzeti mere da se presuda {to pre izradi.“ Ovo àn da savesno oceni svaki dokaz pojedina~no i u vezi sa ostaje va`no da bi se ostvarilo pravo na àlbu, budu}i da se prema lim dokazima i da na osnovu takve ocene izvede zaklju~ak da li ~lanu 359(1) optuèni „moè àliti na presudu prvostepenog je neka ~injenica dokazana.“ ^lan 357 (7): „Sud }e odre|eno i suda u roku od 15 dana od datuma kada je primio kopiju pre- potpuno koje ~injenice i iz kojih razloga uzima kao dokazane ili sude“. ^lan 14(5) ICCPR utvr|uje pravo na àlbu. nedokazane, daju}i pri tome naro~ito ocenu verodostojnost 43 Priru~nik za pra}enje su|enja OEBS-KVM, februar 1999. protivre~nih dokaza, iz kojih razloga nije uvaìo pojedine pred-

85 Jedanaesto poglavlje DRUGI OBLICI PROGONA

Poniàvanje i zastra{ivanje (obi~no se radilo o traganju za oru`jem), proveravanje li~nih isprava, kao i zastra{ivanje i prisustvo U trenutku kada je OEBS-KVM bila razme{tena na policije u {kolama. Pored toga, bilo je slu~ajeva iz- Kosovu, u pokrajini je vladalo op{te ograni~enje nu|ivanja, bilo od strane snaga bezbednosti, bilo slobode kretanja. Pored fizi~kih ograni~enja koja od strane U^K. Primeri svih ovih kr{enja ljudskih je primenjivala srpska policija (kontrolni punktovi, prava su opisani u V delu izve{taja. ~este kontrole li~nih isprava), ovo je, mo`da u jo{ ve}oj meri, bila posledica op{te klime straha. Ograni~enja slobode kretanja na Kosovu bila su Odbijanje lekarske pomo}i primenjivana na{iroko, ne u skladu sa zahtevima SRJ je zemlja potpisnica ~itavog niza me|unarod- javne bezbednosti. @estina i preteranost preduze- nih instrumenata u oblasti prava ~oveka koji za- tih mera, njihova disproporcionalnost s obzirom branjuju diskriminaciju na etni~koj ili nekoj drugoj na situaciju, ukazuje na to da je zastra{ivanje sta- osnovi. novni{tva bio cilj sam po sebi. Veliki deo svih àlbi Dok je OEBS-KVM bila prisutna na Kosovu, koje su kosovski Albanci uputili Odeljenju za pita- Odeljenje za pitanja ljudskih prava je primilo àl- nja ljudskih prava OEBS-KVM odnosi se na zastra- be na kr{enja nekih ekonomskih i socijalnih prava {ivanje, konfiskaciju li~nih isprava i hap{enja na koja su bila rezultat diskriminacije na etni~koj kontrolnim punktovima. Usled ponovljenih incide- osnovi. Kosovski Albanci su se àlili na diskrimina- nata u kojima su kosovsi Albanci bili {ikanirani, ciju na poslu (kako prilikom zapo{ljavanja tako i zlostavljani ili proizvoljno hap{eni kada su bivali na poslu samom), i na kr{enje prava na vlasni{tvo. zaustavljeni na kontrolnim punktovima, posebno Me|utim, potreba da se reaguje na dnevne doga- ako su putovali autobusom, OEBS-KVM je po~ela |aje u vezi sa oruànim sukobom imala je za poda angaùje svoj personal koji je nadgledao auto- sledicu da su takvi slu~ajevi stavljani u drugi plan. buske linije, {to je imalo vidne pozitivne posledice. Nije bilo mogu}nosti {irokih istraìvanja pre nego Na primer, 19. februara 1999, OEBS-KVM je nad- {to je Misija evakuisana 20. marta 1999. gledala dve autobuske linije u podru~ju Kosovske Jo{ jedno podru~je koje je izazivalo nezado- Mitrovice, u odgovor na ranije incidente u kojima voljstvo zbog diskriminacije bila je dostupnost le- se radilo o zastra{ivanju. Tog dana, nijedan putnik karske nege i kvalitet lekarske nege. OEBS-KVM je 1 nije bio uhap{en niti zlostavljan. pratila ovo podru~je dok je bila na Kosovu. Pro- Sa svoje strane, U^K je tako|e bila odgovorna blem odbijanja lekarske pomo}i je postao osobito za {irenje straha koje je za posledicu imalo ogra- akutan u periodu posle 20. marta 1999, kao {to ni~avanje slobode kretanja. Kosovski Srbi, kao i su OEBS-KVM izvestile izbeglice. deo kosovskih Albanaca, pla{ili su se da bi ih U^K mogla kidnapovati (vidi tako|e 8. poglavlje, Ne- Stanje pre 20. marta 1999. stala lica, kao i 19. poglavlje, Kosovski Srbi). Dok je OEBS-KVM bila prisutna na Kosovu, bi- Problem ograni~avana dostupa lekarskoj nezi i le- la je upozorena i na druge vrste poniàvanja i {i- karskoj pomo}i na Kosovu imao je razne aspekte. kaniranja, uklju~uju}i slu~ajeve ku}nih pretresa Prvi problem s kojim se sretao kosovski Albanac

86 Fond za humanitarno pravo III deo: Kr{enja ljudskih prava na Kosovu bio je kako pre}i fizi~ku distancu do lekarske usta- OEBS-KVM nije mogla da u|e u bolnicu 4. nove. Srbi, voza~i kola hitne pomo}i, kao i me|u- marta, posle incidenta u naselju Em{irovo u Pri{ti- narodne nevladine medicinske organizacije, obi~- ni (opse`na i nasilna racija u kojoj su policajci rano su bili suvi{e upla{eni da bi iza{li van ve}ih menili 37 kosovskih Albanaca, a koja je usledila nasta, usled nesigurne bezbednosne situacije. Kao kon ubistva dvojice policajaca i ranjavanja tre}eg), {to je ukazano, dugo i ~esto proveravanje identi- kao i posle bomba{kog napada u Podujevu 3. teta, rizikovanje da se bude uhap{en ili podvrgnut marta, kako je opisano u V delu izve{taja, u odelj- drugom {ikaniranju na kontrolnim punktovima, cima koji se odnose na gradsko podru~je Pri{tine kao i op{ti nivo straha, imali su za posledicu da su i na op{tinu Podujevo.5 se ljudi veoma malo kretali, osobito posle pada (O sli~nim problemima, kada je u pitanju bio mraka. Drugi aspekt problema se pokazivao kada dostup pacijentima koji se nalaze pod policijskom bi kosovski Albanac stigao u bolnicu. Najpre je istragom u |akovi~koj bolnici vidi tako|e u V de- trebalo da pro|e pored te{ko naoruànih polica- lu, odeljak o |akovi~koj op{tini.) jaca koji su patrolirali i van bolni~kih zgrada, i u samim zgradama. Ako bi pacijent uspeo da u|e u Stanje posle 20. marta 1999. bolnicu, deo medicinskog personala se pona{ao diskriminatorski prema kosovskim Albancima, ili Posle povla~enja OEBS-KVM i po~etka NATO bom- tako {to je odbijao da pruì medicinsku pomo}, ili bardovanja SRJ, izjave lica pokazuju da se stanje u tako {to je kosovkim Srbima davao povla{}en tret- pri{tinskoj bolnici pogor{alo. Snajperisti su se bili man. Rezultat je bio poja~an strah i poniènje u si- smestili na vrhove bolni~kih zgrada, terorisali su 6 tuaciji koja je i bez toga bila puna stresova. pacijente i ubili vi{e ljudi izvan bolnice. Sude}i Slu`benici zaduèni za pitanja ljudskih prava prema opisima izbeglica, odgovor kosovskim Al- OEBS-KVM posetili su mnogo pacijenata u pri{tin- bancima koji su traìli lekarsku pomo} postao je skoj bolnici. Osim lo{ih uslova u ovoj bolnici koje jo{ vi{e proizvoljan. Jedan svedok je naveo da su je konstatovala, OEBS-KVM je imala sve razloge njegova èna i k}erka bili primljeni u bolnicu 27. da veruje da se u njoj sistematski sprovodila dis- marta, samo zato {to je on bio name{tenik bolni- kriminacija protiv kosovskih Albanaca prilikom ce. Ina~e, rekao je, jedini kosovski Albanci koji su ostvarivanja njihovih prava na zdravstvenu za{ti- bili le~eni bili su oni koji su doneli svoje sopstvene tu. Kosovskim Albancima je le~enje napla}ivano lekove. Dodao je da je tokom slede}ih nedelja sve po proizvoljnim tarifama, dok Srbi uop{te nisu nivi{e pripadnika VJ i policije dolazilo u vezi s tim {ta pla}ali.2 [tavi{e, uslovi u sobama u kojima su {to su koristili bolnicu kao skladi{te municije.7 sme{tani kosovski Albanci bili su znatno lo{iji od Na dan 25. marta, u pri{tinskoj bolnici je uspe- uslova u sobama u kojima su le~eni srpski vojnici. {no operisan kosovski Albanac koga su noèm iz- Po~etkom januara 1999, posle dugih pregovora, boli pripadnici paravojnih jedinica ili naoruàni ci- OEBS-KVM je dobila pristup bolnici, ali ne i onim vili; ali je ve} slede}eg dana otkazano le~enje jed- pacijentima koji su se nalazili pod policijskom is- noj devoj~ici albanske narodnosti. Nju je bio ranio tragom.3 Ipak, ovo ograni~enje je skinuto kada je snajperista u jednom selu nedaleko od Pri{tine. OEBS-KVM intervjuisala preìvele masovnog ubi- Otac ju je – uz dozvolu policije – odvezao u bolni- stva u Ra~ku koji su bili le~eni u pri{tinskoj bolnici cu, ali je lekar (~ije ime je navedeno u izve{taju) od- (podrobnosti o incidentu u Ra~ku su opisane u bio da operi{e devoj~icu. Ona je umrla dva dana odeljku o op{tini [timlje). Uop{te, slu`benici kasnije kod ku}e. Krajem marta i po~etkom aprila, OEBS-KVM zaduèni za ljudska prava dobili su pri- VJ je rekla preostalom osoblju albanske narodno- stup bolni~kim zgradama, ali samo po{to bi oso- sti da treba da ode i da se vi{e ne vra}a. Pacijenti blje imalo vremena da „dovede u red pacijente“ albanske narodnosti su tako|e otpu{teni sa le~e- pre nego {to bi ~lanovi misije u{li. OEBS-KVM je nja i u nekim slu~ajevima pretu~eni kada su napu- sumnjala da u bolnici ima zlostavljanja, ali nikada stili zgradu. Oslobo|eni prostor je iskori{}en kako nije prona{la i dokaze. Odeljenje za intenzivnu ne- bi se smestile srpske porodice koje su èlele da se gu su neprestano ~uvali naoruàni policajci. Oni sklone od NATO bombardovanja. Prednost su ta- su ograni~vali pristup na odeljenje.4 ko|e imali ranjeni vojnici i policajci.8

87 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

Nekoliko intervjuisanih osoba je navelo da je 2 OEBS-KVM je zabeleìla proizvoljnost tarifa kada su ~lanovi mi- osoblje bolnice u Gnjilanu odbijalo da primi na le- sije pratili jednu albansku porodicu od koje je traèno da plati komplikovanu hirur{ku operaciju. îm je OEBS-KVM postavila ~enje te{ko ranjene ljude. Ranjeni kosovski Alban- pitanje o zasnovanosti tog traènja, ~ovek je pu{ten da ode ne ci su bili ili odbijeni sa obrazloènjem da lekarsku plativ{i ni{ta. OSCE-KVM RC 5, „Human Rights Office“, pomo} treba da traè od NATO, ili da u bolnici February 1999. 3 9 OSCE-KVM HQ, „Weekly Report 4-10 January 1999“. „nema mesta za teroriste“. Postoji sli~na izjava 4 Prema izve{taju jednog ~lana OEBS-KVM. koja se odnosi na Prizren. Jedan svedok je ispri~ao 5 PE/04/0024/99; OSCE-KVM RC 5, „Daily Sireps“, 7 and 17 kako je 26. marta njegovu k}erku neki policajac March 1999. 6 metkom pogodio u slabinu, kada je policija napa- M/0499; M/1204; M/1208; M/1312; M/1747 (mart i april). 7 Mnoge stambene ku}e i skoro sve javne zgrade, uklju~uju}i i la ku}u u kojoj su boravili u selu Sopina/Sopine one u kojima su bile zdravstvene ustanove, bile su kori{}ene da (Suva Reka/Suhareke). Kako je rana jako krvarila, se sakrije ili uskladi{ti vojna oprema, ili kao lokacije za snajperi- jedan me{tanin je ènu odvezao u prizrensku bol- ste. Na primer, u Uro{evcu/Ferizaj, VJ je premestila svoj komand- ni centar u zgradu mesne ambulante i zdravstvenog centra. nicu, ali su ih iz bolnice oterali neidentifikovani M/0417; M/0855; M/0931; M/1048; M/1127; M/1202; M/1496. ljudi koji su im rekli: „Idite neka vam NATO po- 8 A/0902; M/0006; M/0009; M/0320; M/0450; M/0499; M/1202; mogne“. Porodica je izbegla u Albaniju, ali je ra- M/1307; M/1483 (navodi ime srpskog lekara koji nije hteo da pomogne); M/1529. Jedan intervjuisani svedok koji je radio u njena èna izdahnula na putu, na traktorskoj pri- mrtva~nici rekao je da su posle evakuacije OEBS-KVM mrtva te- 10 kolici. la vra}ali porodicama samo ako bi ove platile 500 DM. Prema izjavi M/ 0321, dva lekara su falsifikovala dokumente i davala la`ni identitet `rtava. 9 M/0244; M/0439; M/0579; M/1055. 1 Ipak, voza~ na jednoj autobuskoj liniji je bio uhap{en i nov~a- 10 A/0874. On je tako|e ispri~ao da su ènin mu`, svekrva i ro|ak, no ka`njen po{to je obavio svoj dnevni posao. Bio je saslu{avan kao i tri suseda, bili ubijeni u napadu na Sopinu 26. marta. u vezi sa U^K, a u vezi sa kaznom nije dobio nikakvo obja{njenje, MI/00/0062/99.

88 Dvanaesto poglavlje NAMERNO UNI[TAVANJE CIVILNE IMOVINE, PLJA^KANJE I KRA\A

Kako u periodu dok je OEBS-KVM nadgledala situ- Incidenti koji su se de{avali dok je aciju, tako i za vreme eskalacije oruànog sukoba, OEBS-KVM bila prisutna na Kosovu namerno uni{tavanje civilne imovine, plja~kanje i Plja~kanje kao obrazac pona{anja, koje je bilo pred- kra|a bili su jedna od karakteristika delovanja jugoslovenskih i srpskih snaga. Izgleda da su ovi na- met posmatranja i izve{tavanja OEBS-KVM od janu- padi na privatno vlasni{tvo imali trostruku svrhu: ara 1999, izgleda da je bilo samo nastavak prakse trebalo je da oslabe i podriju stanovni{tvo alban- za vreme i posle bezbednosnih operacija iz 1998. ske narodnosti, da posluè kao dodatni izvor pri- godine, usled ~ega su cela sela ostajala napu{tena. hoda vojnih i bezbednosnih snaga i njihovih sa- Dok je OEBS-KVM bila prisutna na Kosovu, bilo je radnika, i da se ru{enjem ku}a obezbedi da se nate{ko potvrditi tvrdnje seljana da je njihova imovi- kon proterivanja njihovi stanovnici vi{e ne vrate. na bila oplja~kana, budu}i da su srpske snage re- Plja~kanje i uni{tavanje imovine su zabranjeni dovno zabranjivale patrolama OEBS-KVM pristup u 2 ~lanovima 4 (2) (g), 14 i 16 Dopunskog protokola podru~ja o kojima se radilo. U brojnim incidenti- II iz 1977, dodatog @enevskim konvencijama od ma {irom Kosova, me|utim, mogla su se zabeleìti 12. avgusta 1949. godine. Ove zabrane su op{teg o{te}enja i razaranja koja su bila vidna po{to bi se karaktera i ne odnose se samo na organizovanu bezbednosne/vojne operacije zavr{ile. Za vreme pe- plja~ku, nego i na plja~ku koja je posledica pojedi- rioda na koji se izve{taj odnosi, srpske snage su na~nih akcija bez prethodnog pristanka vojnih vla- ucenjivale i plja~kale kosovske Albance, iznu|ivale sti. SRJ, kao potpisnica Dopunskog protokola II, ni- im novac i otimale njihovu imovinu. je samo bila obavezna da zaustavi individualno plja~kanje, nego i da spre~i tu vrstu pona{anja.1 Razulareno ru{enje, plja~kanje i Krivi~na dela kao {to su kra|a, oruàna plja~ka ili kra|e za vreme srpskih ucena, tako|e su zabranjena krivi~nim zakonom vojnih/bezbednosnih operacija republike Srbije. Nalazi prikupljeni za vreme boravka OEBS- U ovom periodu, najtipi~niji i èstoki slu~ajevi plja~- -KVM na Kosovu, a u jo{ ve}oj meri analiza izjava kanja, kra|e i razularenog uni{tavanja imovine de- izbeglica koje je OEBS-KVM uzela u Albaniji i Ma- {avali su se za vreme i nakon racija i pretresanja se- kedoniji, vodili su do zalju~ka da je na Kosovu ci- la i naselja. Januara i februara 1999. izgleda da su vilna imovina bila sistematski uni{tavana ili o{te}i- u najve}em broju slu~ajeva po~inioci bili pripadnici vana, kao i da je plja~ka bila uobi~ajena praksa. VJ. Na~in na koji su se odvijale njihove ofanzive je Ovo poglavlje daje pregled fenomena uni{ta- bio sli~an: VJ je uz upotrebu te{ke vojne tehnike vanja imovine civila, plja~kanja i kra|e na Kosovu. granatirala podru~je, a seljani su beàli ili pre, ili Primeri koji se navode su karakteristi~ni. Za vi{e po{to bi granatiranje po~elo. îm bi sela ostala pra- detalja i primera, kao i ideju o masovnosti ovih in- zna, po~inioci bi upadali i plja~kali ku}e, od kojih su cidenata zasnovanu na u~estalosti sa kojom se oni neke bile i demolirane. Plen bi natovarili na kamio- pominju u intervjuima OEBS-KVM, ovo poglavlje ne, a ponekad odlaze}i palili ku}e. moète ~itati u vezi sa V delom izve{taja, gde se Izgleda da je VJ najpre poku{avala da od OEBS- govori o op{tinama Kosova. -KVM sakrije svoje akcije, tako {to je potpuno za-

89 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo tvarala podru~je na kojem su se operacije odvijale strane policajaca ili vojnika. Raseljena lica su ~esto i nije dozvoljavala pristup patrolama OEBS-KVM bezuspe{no poku{avala da im se oduzeta imovina „u interesu njihove sopstvene bezbednosti“. Na vrati sudskim putem.9 primer, ovo je januara 1999. bio slu~aj u selu Te- ne` Do/Tenezhdoll (Pri{tina/Prishtina). Prema izve- Smi{ljeno uni{tavanje imovine i plja~ka za {tajima, trupe VJ su u selo u{le 17. januara, a svi vreme progla{enog ratnog stanja stanovnici su pobegli u brda. Odatle su seljani mogli da posmatraju kako vojnici VJ plja~kaju ku- Kao {to je to bio slu~aj i sa drugim gaènjima ljud- }e i tovare kamione.3 Na dan 31. januara, patrola skih prava i humanitarnog prava, broj slu~ajeva i OEBS-KVM je pratila vi{e civila prilikom njihovog èstokost razaranja svojine civila, plja~kanje i oti- povratka u Tene` Do, gde su zatekli ku}e provalje- manje, zna~ajno su porasli po{to se OEBS-KVM ne i oplja~kane.4 Otprilike u isto vreme, policija je povukla, a jo{ vi{e posle po~etka bombardovanja plja~kala sela u op{tini Kosovska Mitrovica, i oko NATO. Od skoro 2800 izjava izbeglica koje je 5000 ljudi je napustilo svoje domove. Kada su se OEBS-KVM uzela u tom periodu, veoma mali broj vratili, u pratnji OEBS-KVM, zatekli su svoje ku}e ne pominje tu vrstu iskustava. provaljene, a deo imovine uni{ten. U dve ku}e, Gore opisane sheme ofanziva VJ i policije protiv predmeti su bili ba~eni u bunare, a 15 litara jesti- naseljenih mesta primenjivale su se simultano na vog ulja je proliveno u bunar iz koga se jedna po- celoj teritoriji pokrajine, i sa mnogo masovnijom rodica snabdevala vodom.5 destrukcijom. Izgleda da u najve}em broju slu~aje- Po~etkom marta, VJ i policija su vr{ile smi{ljeva granatiranje sela nije sledilo legitimne vojne ci- no razaranje i plja~kanje, ponekad nao~igled ljeve. Ako se kao „imperativni vojni cilj“ èli pred- OEBS-KVM, tako da je misija zabeleìla takvo ra- staviti presecanje snabdevanja i podr{ke U^K, to se zaranje, plja~kanje i kra|u na mnogim lokacijama i dalje moglo posti}i tako {to bi armija razlikovala na Kosovu. Na dan 16. marta, za vreme „zimske vojne od civilnih ciljeva i objekata. Me|unarodno ve`be“ VJ u op{tini Vu~itrn/Vushtrri, jedna patro- humanitarno pravo zabranjuje nasumi~no razarala OEBS-KVM je videla kako je tenk T-55 stigao u nje imovine, nesrazmerno u pore|enju sa direkt- kasarne u Vu~itrnu natovaren naplja~kanim na- nim i konkretnim prednostima vojnog karaktera 10 me{tajem koji je bio vezan za zadnju platformu koje se time mogu posti}i. Paljenje ku}a i imovi- tenka. Me|u ukradenim predmetima su se nalazi- ne kosovskih Albanaca nakon njihovog prote-rivanja, bilo je op{ta pojava. Dolazak VJ, policije ili pali friìder i stolice.6 U selima u op{tini Kosovska ravojnih jedinica u blizinu sela ili grada, obi~no je Mitrovica verifikatori OEBS-KVM su bili svedoci bio pra}en kra|ama i uni{tavanjem imovine (uklju- kako vojnici VJ iznose ukradene predmete, kao ~uju}i doma}e ìvotinje u selima), kao i iznu|iva- {to su televizori i name{taj. U op{tini Podujevo, njem novca. Jedan izbeglica je ispri~ao: seljani su izve{tavali o sli~nom pona{anju.7 U op- {tini Ka~anik/Kacanik, seljani su bili proterani, nji- Policija je u{la u selo (]elina/Celine u orahova~- hove ku}e oplja~kane, razbijane i u nekim slu~aje- koj op{tini) i krenula od ku}e do ku}e da uzme vima paljene tokom marta.8 novac i nakit. Policajci su izdvojili mu{karce i komandir VJ je rekao da }e za 10.000 DM po{te- Drugi oblici plja~ke i uni{tavanja imovine deti mlade ljude da ne budu ubijeni. Tada su se- Drugi oblik plja~ke, o kome je OEBS-KVM bila ~e- ljani prikupili novac i predali mu ga. On je onda sto izve{tavana na Kosovu, i koji je prethodio isku- oslobodio mu{karce… Po{to su policajci sprove- stvu kosovskih Albanaca koji su beàli ili bili nasil- li seljane do glavnog puta, u selu tri dana vi{e no iseljeni iz svojih ku}a u periodu posle 20. mar- nije bilo policajaca. Onda su se policajci vratili i ta, bilo je iznu|ivanje novca na kontrolnim punk- zapalili ku}e kosovskih Albanaca, po{to su po- tovima. Bilo je incidenata u kojima su se de{avale krali sve {to su mogli ukrcati na kamione (na kra|e i otimanje u prodavnicama i restoranima. vojne kamione, kao i na civilne kamione koje su Drugi ~est slu~aj je bio da raseljena lica, kada po- ranije oteli od kosovskih Albanaca). Tako|e su ku{aju da se vrate, zateknu svoje ku}e zauzete od krali ìvotinje, uklju~uju}i krave…11

90 Fond za humanitarno pravo III deo: Kr{enja ljudskih prava na Kosovu

Naravno, kao {to je reljefno opisano u drugim Dopunskih protokola II. Ova je praksa spominjana delovima ovog izve{taja, brojni drugi prekr{aji u brojnim izjavama kosovskih Albanaca koji su bi- ljudskih prava su u kontekstu nasilnog iseljavanja li proterani iz svojih sela. Na primer, preko 2000 bili po~injeni protiv civila albanske narodonosti. krava je navodno bilo ukradeno iz okolnih sela i odvedeno na sto~nu farmu u Reci/Reke (Ka~a- Specifi~ni ciljevi namernog nik).19 Na drugim mestima, napada~ke jugoslo- uni{tavanja imovine venske i srpske snage su jednostavno stoku i druge doma}e ìvotinje pobile ili ìve zapalile. Cilj Jugoslovenskim i srpskim snagama je bilo naro~i- ovakvog pona{anja je o~igledno bio da se seosko to stalo da uni{te zgrade od op{te koristi za zajed- stanovni{tvo albanske narodnosti li{i sredstava za nicu kosovskih Albanaca, kao {to je zgrada novin- ekonomski opstanak. [tavi{e, mrtve ìvotinje su u ske ku}e i {tamparije Koha Ditore u Pri{tini, privat- nekim slu~ajevima bile bacane u bunare, kako bi na klinika u Pri{tini, prostorije Dru{tva majke Tere- se kontaminirala pija}a voda,20 dok je od konvoja 12 ze u Pri{tini, Ka~aniku i [timlju/Shtime. Prodav- raseljenih lica ~esto otimano i ono malo hrane {to nice koje su bile vlasni{tvo kosovskih Albanaca ta- su je nosili sa sobom. Jedan svedok opisuje kako ko|e su bile omiljeni ciljevi plja~ke na celom Koso- je krajem aprila video kako su vojnici prevozili vu. Iako je uni{tavanje ku}a bilo veoma raspro- oplja~kanu stoku iz brda prema Luànima, a oda- stranjeno na celom Kosovu, iz izjava izbeglica se tle kamionima u Srbiju.21 vidi da je imovina lokalnog osoblja OEBS-KVM i Srpske snage, osobito policija, tako|e su kon- drugih ljudi koji su imali veze sa OEBS-KVM bila fiskovale mnoge automobile. Automobili su odu- posebno na meti napada (vidi 22. poglavlje). zimani ili kada je policija vr{ila racije i upadala u Dalje, neki religiozni i kulturni objekti su bili sela, ili su jednostavno uzimani sa ulice, posebno o{te}eni ili uni{teni. Ovo se de{avalo uprkos ~inje- od ljudi koji su beàli, i kojima su policajci govori- nici da su se strane u sukobu, prema ~lanu 16 Do- li da umesto svojim kolima, putuju dalje vozom.22 punskog protokola II obavezale da ne usmeravaju Posebno u gradovima, vlasti su poku{avale da za- nijedan akt neprijateljstva protiv te vrste objekata. drè privid zakonitosti tako {to su izdavale potvr- U martu i aprilu je paljbom iz tenkova bila o{te}e- de o konfiskaciji. âk i oni kosovski Albanci koji su na zgrada Prizrenske lige, koja je figurirala na listi uspevali da stignu do granice kolima ili traktorom, UNESCO „Registrovane kulturne svojine pod po- ~esto su morali da ostave svoje vozilo pre nego sebnom za{titom“. U \akovici/Gjakova, pripadni- {to bi pre{li granicu.23 ci policije i paravojnih jedinica su zapalili staru ~ar{iju, sa primercima tradicionalne stare alban- Iznu|ivanje novca ske arhitekture.13 Veoma je ra{ireno bilo ru{enje dàmija. Dàmije su bile uni{tavane za vreme gra- Jedan od najnespornijih zaklju~aka analize iz- natiranja,14 kada je vojna oprema bila sklanjana u java izbeglica je da su skoro svi po~inioci, ali po- zgradu,15 ili su dàmije posebno napadane kao najvi{e pripadnici paravojnih jedinica, imali finan- takve.16 O{te}eno je ili uni{teno nekih 200 dàmi- sijsku dobit kao motiv prilikom kr{enja ljudskih ja.17 Po~etkom juna, neposredno pre nego {to su prava koja su ~inili nad kosovskim Albancima. napustile Kosovo posle sporazuma o povla~enju, Iznu|ivanja su se de{avala u skoro svakoj fazi pro- jugoslovenske/srpske snage su pri~inile nepopra- terivanja kosovskih Albanaca: od upada u sela, na vljivu {tetu uni{tavaju}i istorijski centar ~ar{ije, putu u konvojima raseljenih lica, u autobusima i kao i tradicionalna stambena naselja kosovskih vozovima, na samoj granici. Jedna intervjuisana osoba, proterana iz sela Letance/Letance (Poduje- Albanaca u Pe}i.18 vo), ispri~ala je: Kada smo stigli u Podujevo, odmah su nas op- Specifi~ni ciljevi plja~ke kolili pripadnici VJ i policije, paravojnih grupa i Druga karakteristika pona{anja srpskih snaga je lokalni Srbi iz grada. Oni su imali spiskove sa bilo ubijanje stoke i drugih doma}ih ìvotinja u ru- imenima kosovskih Albanaca. Kada su do{li do ralnim podru~jima, koje je zabranjeno ~lanom 14 na{eg prezimena, odmah su rekli da znaju ka-

91 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

ko moj ujak, star 75 godina, ima novca, i dali ce koje su sa sobom nosile dovoljno novca dobija- su mu rok od 20 minuta da na|e 30.000 DM. le su svoje taoce natrag.28 Ako ucenjeni kosovski Naredili su jednom ~lanu porodice da prikupi Albanci nisu bili u stanju da plate visoki iznos ko- zlato od èna. Moj ujak im je rekao da nema ji je i{ao od 500 do nekoliko hiljada DM, taoci su tako mnogo novca, da ima samo 12.000. Oni nekad bili samo pretu~eni, ili kidnapovani, ili, {to su mu oduzeli taj novac i krenuli da ga uàsno je bilo najverovatnije, na licu mesta ubijani.29 Naj- tuku kundacima pu{aka. Dovezli su dva kami- nesre}nije porodice su dale novac, ali su njihovi ona, oplja~kali ku}u i uzeli dva kamiona mer- ro|aci ipak bili ubijeni, bez ikakvog daljeg obja- cedes, kao i tri automobila. Sve to je ponovlje- {njenja.30 Podrobniji opisi ovih doga|aja su dati u no u drugim ku}ama. Oteto je bilo vi{e od V delu, u odeljku o teritoriji op{tine Pri{tina. 500.000 DM i ve}e koli~ine zlata.24 êsto pominjan fenomen je bila konfiskacija li~nih Kosovski Albanci su ~esto bili primorani da isprava kosovskih Albanaca. Ovaj fenomen je opi- predaju sav svoj novac, zlato i ostale dragoceno- san u ~etrnaestom poglavlju koje je posve}eno sti, automobile i traktore, u zamenu za ne~iji ì- problemu prisilnog iseljavanja. vot. Na primer, jedan je ~ovek ispri~ao kako su ga pripadnici paravojnih jedinica uzvukli iz autobusa i rekli mu da }e, ako ne plati 1000 DM, pobiti sve 1 Komentar ~lana 4 Dopunskih protokola @enevskim konvencija- koji se nalaze u autobusu. Jo{ je uobi~ajenije bilo ma, http://www.icrc.org/ihl.nsf/b466ed68. 2 OSCE-KVM, HQ, „Fusion Blue Book“, 26 January 1999. da uzmu kao taoca nekog od ~lanova uè porodi- 3 PR/00/0052/99 i PR/00/0053/99; OSCE-KVM, HQ, „Fusion Blue ce, da mu prete smr}u, batinanjem ili silovanjem, Book“, 26 January 1999. ukoliko ne dobiju novac koji su zahtevali.25 4 OSCE-KVM, HQ, „Fusion Blue Book“, 1 February 1999. 5 U me|unarodnim medijima je bilo govora o MI/00/0028/99; MI/00/0030/99 do MI/00/34; MI/00/0038/99. Trovanje izvora je prekr{aj ~lana 14 Dopunskih protokola II. Je- tome da su paravojne jedinice kao {to su „Arkano- dan primer kontaminacije bunara bacanjem u njih mrtvih tela vi tigrovi“ i „Beli orlovi“ svoje pripadnike regruto- koji se odnosi na period posle evakuacije misije, dat je u vali iz srpskih zatvora. Pobuda kriminalcima da M/0507. 6 Sve prema OSCE-KVM, RC 2 Human Rights Office, „Weekly Re- u~estvuju u nasilnom iseljenju albanskog stanov- port N° 13“, 12-1 March 1999. ni{tva Kosova nije bila samo u tome {to je zatvo- 7 OSCE-KVM, HQ, „Special Report on Pillage“; OSCE-KVM, HQ, renicima bilo obe}ano prevremeno osloba|anje, „Fusion Blue Book“, 3 and 18 March 1999. 8 nego im je re~eno da pri tome mogu zaraditi OSCE-KVM RC 5, CC Urosevac, „Special Report“, 11 March 1999 (na primer u Kotlini/Kotline, Rezance/Rashanice, Stra- 10.000 ili 20.000 DM mese~no. Poseban novac je ì/Strazhe i Ivaji/Ivaje). pla}an za specijalne zadatke, kao {to je uni{tava- 9 PZ/003/051/99; PE/02/0007/99; PE/02/0046/99. 10 nje ~itavog sela.26 înjenica da je nov~ana dobit Ove su norme formulisane u humanitarnom pravu primenji- vom na me|unarodne oruàne sukobe i u obi~ajnom me|una- bila tako zna~ajan motiv za po~inioce obja{njava rodnom pravu za neme|unarodne sukobe; vidi Protokol II iz za{to su prema re~ima izbeglica pripadnici para- 1977. uz @enevske konvencije, posebno ~lan 52 koji zabranjuje vojnih jedinica traìli od mesnih Srba da im daju da civilni objekti budu obejkti napada ili represalija. ^lan 51 za- spiskove imu}nijih kosovskih Albanaca.27 Ipak, u branjuje ove napade („da bez razlikovanja udari vojne objekte i civilile ili civilne objekte“). ^lan 52 dalje kaè: „U slu~aju kole- izjavama izbeglica uobi~ajeniji su opisi pripadnika banja da li jedan objekat koji je normalno namenjen civilnoj paravojnih jedinica koji sprovode nediskriminisa- upotrebi, kao {to je bogomolja, ku}a ili druga zgrada, ili {kola, nu potragu za stvarima od vrednosti i novcem. trenutno sluì u vojne svrhe, sumnja treba da se razre{i tako {to se pretpostavi njhova civilna upotreba.“ Uglavnom, kada se u Posebno brutalna paravojna grupa je prema izjavama izbeglica kaè da je U^K bila prisutna u selu kada je izve{tajima delovala severoisto~no od Pri{tine, bli- ovo bilo napadnuto, ~ine}i ga tako legitimnom metom akcija zu sela Gra{tice/Grashtice (Pri{tina), kroz koje su vojnih/bezbednosnih snaga, imamo suvi{e malo informacije da prolazila mnogobrojna raseljena lica na putu iz bismo izvukli nedvosmislen zaklju~ak da su akcije vojnih i bezbednosnih snaga bile nediskriminatorne ili neproporcionalne. op{tine Podujevo. Tri su bila metoda iznu|ivanja 11 A/0691. koja su bila primenjivana u tom kraju: Pripadnici 12 M/0163; M/0167; M/0349. M/0432; M/0525; M/0653. 13 paravojnih jedinica su otimali dete i pretili njego- UNHCR, „Kosovo Emergency Update“, 30 March 1999 i A/0033 (Prizren); A/0198; A/0383; A/0693; A/0762; A/0845; A/0884; vim roditeljima ili drugim ro|acima da }e ga ubiti A/1059; A/1109; M/0334; M/0495; M/0565; M/1293; M/1514; ako se ne plati traèna svota novaca. One porodi- M/1518; M/1523 (Pe}).

92 Fond za humanitarno pravo III deo: Kr{enja ljudskih prava na Kosovu

14 A/0742; M/0296; M/0591; M/0947; M/1016; M/1215. 25 Na primer A/0087; A/0691; A/0764; A/0907; M/0529; M/1228; 15 M/0212; M/0289. M/1311; M/1351; M/1710; M/1732. 16 A/0103; M/0201; M/0404; M/0457; M/0565; M/1460; M/1540. 26 Petra de Koning u NRC-Handelsblad, Podgorica 17. jula 1999; 17 Izjava predsedni{tva islamske zajednice Kosova, 25. avgust Bernhard Odenhal „Hier kannst du ein Vermögen machen: Ser- 1999. bische Paramilitërs schilden die ethinischen Säuberungen im 18 Svedoci su bili preostali stanovnici Pe}i, OEBS procenjiva~i za Kosovo als grosses Wirtchaftsunternehmen“, Podgorica, (für Kosovo, 22. jun 1999. Format, 4. juli 1999.); Bob Graham, Sunday Times, 4 July 1999. 19 M/1272. 27 M/0864; M/0873, uz izvore koji su citirani u prethodnoj pri- 20 A/0691; M/0519; M/1281; M/1496; M/1619. Vidi tako|e III deo, medbi. 14. poglavlje, o nasilnom iseljavanju. 28 M/0314; M/1256; M/1404; M/1471; M/1480; M/1730; M/1737. 21 M/1528. 29 M/1238; M/1260; M/1320; M/1359; M/1440; M/1757. 22 Na primer M/0063; M/0158; M/0354; M/0856; M/1433. 30 A/0636; M/1351; M/1365. 23 M/0149; M/0162; M/0271; M/0622; M/0858; M/1522. 24 M/0864. Me|u mnogim drugim izve{tajima, karakteristi~ni su A/0998; A/1119; M/0301; M/0567; M/0755; M/0938; M/1741; M/1776.

93 Trinaesto poglavlje LJUDSKI [TITOVI i drugo dovo|enje u opasnost neboraca za vreme vojnih operacija

Za{tita civila i neboraca u oruànim sukobima pro- nje u~inile teìm. Brzo su se ~ule optu`be od stra- teè se i na zabranu kori{}enja takvih lica u cilju da ne kosovskih Albanaca i novinara, da su jugoslo- se uti~e na tok vojnih operacija. Ovaj princip je po- venske vlasti svesno sklanjale svoju opremu na lo- sebno definisan u me|unarodnom humanitarnom kacije koje su ugroàvale civile ili zatvorenike al- pravu koje reguli{e me|unarodni oruàni sukob, banske narodnosti. Uz to, pokretanja, ili ograni~a- gde zabrana uklju~uje kori{}enje civilnog stanov- vanje kretanja civilnog stanovni{tva izgledalo je i ni{tva ili pojedinih civila da bi se pojedina mesta ili kao sredstvo da se za{tite vojni objekti, lokacije i podru~ja „za{titila od vojnih operacija“ ili da bi se personal. U najmanju ruku, bilo je jasno da su oru- „podstakle operacije u njima“. Stranama u sukobu àne snage spremne da civile upotrebe za svoje je tako|e zabranjeno da pomeraju pojedince ili sopstvene ciljeve odvra}anja napada. grupe sa ciljem da zaklone vojne ciljeve od napa- Ve}ina intervjuisanih osoba koje su izjavile da da.1 Ova zabrana kori{}enja „ljudskih {titova“ je su bile kori{}ene kao ljudski {tit, zasniva svoje tesno vezana za druga dva principa koja su zajed- tvrdnje na blizini lokacije gde su bile zadràvane, ni~ka me|unarodnim i unutra{njim oruànim su- ili ka kojoj su bile usmerene – sa mestima na koji- kobima. Jedan zabranjuje uzimanje talaca.2 Drugi ma se nalazila vojna oprema ili osoblje.5 Dve in- zabranjuje nano{enje {tete „onima koji nisu direkt- tervjuisane osobe, koje su oko 29. marta bile nano uklju~eni u neprijateljska dejstva“.3 (Za vi{e de- terane da ostanu u svojim vozilima kod kasarni u talja o zakonima koji su primenjivi u ovom slu~aju \eneral Jankovi}u/Hani i Elezit (Ka~anik), sumnja- vidi 2. poglavlje – posebno deo o pravnim definici- ju da da je razlog zbog koga su bile spre~ene da jama oruànog sukoba.) nastave put prema Makedoniji, bio upravo u tome {to se verovalo da mesto gde su bile zausta- Civili i zatvorenici koji su bili kori{}eni da vljene, za koje se znalo da je skladi{te municije, za{tite oruàne snage od napada NATO ne}e biti bombardovano, ako bude okruèno kosovskim Albancima.6 Ipak, njihovo kretanje je mo- Kada je pokrenuo vazdu{ne operacije protiv SRJ, glo biti ograni~eno i iz drugih razloga, na primer, 24. marta 1999, NATO je deklarisao cilj operacije ako je na granici bio veliki zastoj u saobra}aju. Bez na slede}i na~in: „da napadne jugoslovenske voj- obzira na namere oruànih snaga u ovom slu~aju, ne i bezbednosne snage i vojne instalacije, u do- ostaje ~injenica da je samim ograni~enjem njiho- voljnoj meri da bi se smanjila sposobnost ovih si- vog kretanja na mestu tako bliskom potencijalnoj la da nastave represiju nad civilnim stanovni- vojnoj meti, njihova bezbednost bila ugroèna. {tvom i da bi se spre~ile vojne akcije koje te snage U nekim slu~ajevima, intervjuisane osobe su sprovode protiv sopstvenog naroda“.4 Poznato je mo`da bile iskori{}ene kao ljudski {tit, a da to iz da su NATO snage koristile satelitske slike, kao i svoje perspektive nisu ni primetile. Jugoslovenske da su imale informaciju sa terena o mogu}im me- snage su ~esto pratile konvoje raseljenih lica, i u tama. Prema mnogim izve{tajima, jugoslovenske tom pra}enju u~estvovale sa opremom i osobljem, snage su sklanjale municiju po civinim lokacijama, {to bi moglo biti motivisano èljom da se oprema preme{tale u civilne zgrade policijsku administra- za{titi za vreme preme{tanja. De{avalo se da NA- tivnu strukturu, i vr{ile druga dejstva kako bi cilja- TO, ga|aju}i takav materijal i osoblje, umesto njih

94 Fond za humanitarno pravo III deo: Kr{enja ljudskih prava na Kosovu pogodi civile. Veoma se mnogo pisalo o tome ka- vao obli`nje polje. Iako intervjuisane osobe to niko je 14. aprila NATO bombardovao konvoje rase- su pominjale, kretanja raseljenih lica su mogla bi- ljenih lica na dve lokacije blizu \akovice (Meja/Me- ti usmeravana u poku{aju da se na taj na~in od- je i Bistraìn/Bistrazhin). Prisustvo vojnih vozila ko- vrate vazdu{ni udari.11 ja su pratila konvoj kod Meja moè da zna~i da su U drugim prilikama, intervjuisanim osobama je ljudi u konvoju bili kori{}eni kao ljudski {tit. bilo upravo re~eno da su kori{}ene kao ljudski Tog dana, srpske snage su ispraznile nekoliko {tit.12 Dok je u nekim slu~ajevima to moglo biti re- sela u |akovi~koj op{tini, u blizini pograni~ne zo- ~eno jednostavno sa ciljem da ih zastra{i jo{ vi{e, ne, i stanovni{tvo albanske narodnosti je bilo bilo je slu~ajeva u kojima se to potpuno slagalo sa sprovedeno do \akovice. Veliki konvoj kosovskih usmeravanjem kretanja, kako su ga opisivali sve- Albanaca, na ~ijem su ~elu i na kraju bila vojna vo- doci. Me{tani i raseljena lica u ]irezu/Qirez (Srbi- zila, kretao se prema \akovici.7 NATO je posma- ca/Skenderaj), bili su 25. marta 1999. naterani da trao sabiranje proteranih seljana i ku}e koje su go- prate konvoj vojne opreme za vreme peto~asov- rele, i doneta je odluka da se napadnu vozila za nog mar{a sporednim putevima do {kole u [tuti- koja se mislilo da su odgovorna za to {to se ~inici/Shtutice (Glogovac/Gllogoc).13 Kada su jednom lo.8 Kako je ispri~ao jedan svedok koji je sa poro- tamo stigli, bili su naterani da tamo i zano}e. Sle- dicom pobegao iz Pacaja/Pacaj kada je video kako de}eg jutra, VJ im je rekla da mogu da idu, jer su su susedna sela po~ela da gore, on se nalazio u se- bili potrebni samo tog dana i no}i kao ljudski {tit lu Meja kada je jedna eksplozivna naprava pogo- (vidi V deo, o op{tini Srbica). Na dan 21. maja, ko- dila traktor. Posle ovoga, nekim seljanima je bilo sovski Albanci koji su iz naselja Em{irovo u Pri{ti- nare|eno da se vrate u svoja sela, ali je policija nani beàli u pravcu Kosovog Polja/Fushe Kosove, redila grupi, u kojoj se nalazio i intervjuisani sve- dobili su nare|enje da se vrate na jednu lokaciju dok, da u|u u veliku trospratnu zgradu u blizini, blizu vojne kasarne u Pri{tini. Re~eno im je da ih ~iju je garaù policija koristila. Nakon petnaestak policija koristi kao ljudski {tit, ali su pu{teni neko- minuta, ta lokacija je ponovo ga|ana, i ubijeno je liko sati kasnije.14 najmanje 7 civila.9 Mogu}e je da su raseljena lica namerno naterana u zgradu jer su srpske snage Kori{}enje civila i zatvorenika kao za{tita bile svesne da ona moè postati objekt napada. vojske za vreme operacija na terenu Otprilike jedan sat kasnije, konvoj raseljenih lica – mogu}e ba{ taj koji je gore opisan, NATO je po- Ljudski {titovi nisu bili kori{}eni samo kao za{tita gre{no identifikovao kao konvoj VJ i ga|ao ga dva protiv napada NATO. Intervjuisane osobe su govo- puta blizu Bistraìna, prouzrokuju}i mnogo `rtava rile o tome kako su srpske trupe koristile civile da (vidi deo V, \akovica). se za{tite ili pridobiju prednost na terenu za vre- Druge intervjuisane osobe su tako|e govorile me vojnih operacija. Bilo je izve{taja u kojima se da su vazdu{ni udari NATO poga|ali mesta blizu U^K àlila da su srpske snage na taj na~in koristi- kojih su bila dràna raseljena lica ili zatvorenici. le civile albanske narodnosti. Na primer, oko 7. aprila, policija i VJ su izme|u Is- Uobi~ajena i op{teprisutna pojava o kojoj govo- toka/Istog (Istok) i Landovice/Landovice (Prizren) re mnogi izve{taji, bila je da jugoslovenske i srpske zaustavile konvoj raseljenih lica koji je bio u prat- snage, kada su proterivale me{tane iz sela i naselja, nji vojnih vozila. Raseljenim licima je bilo nare|e- uzmu sa sobom jednog ili nekoliko me{tana, ko- no da se vrate ku}ama. Na povratku, u Veri- sovskih Albanaca, kako bi se za{titili dok su i{li od }u/Veriq (Istok), konvoj je bio zaustavljen blizu ku}e do ku}e. Na primer, kombinovane snage VJ i vojne baze, i tamo dràn dva sata. Za to vreme, policije su koristile jednog kosovskog Albanca kao baza je bila bombardovana. Svedok koji je ovo is- ljudski {tit kada su, 27. marta 1999. na taj na~in pri~ao pretpostavlja da je u napadu bilo ranjeno proterivale stanovnike Mu~ibabe/Mucibabe (Gnji- oko 50 kosovskih Albanaca.10 Na sli~an na~in, lane).15 Sli~no je bilo 20. marta u Prugovcu/Prugofc tenkovi su pratili kolonu raseljenih lica koja je oko (Pri{tina);16 isto su uradili naoruàni srpski civili u 8. maja putovala iz \akovice u Prizren; za vreme pri{tinskom naselju Vranjevac/Kodra e Trimave, 23. putovanja, blizu Landovice, NATO je bombardo- aprila;17 a VJ i pripadnici paravojnih jedinica 16.

95 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo maja u ~etvrti Travnik, u Kosovskoj Mitrovici;18 kao nja o prisilnom zadràvanju u selima su davale in- i na mnogim drugim mestima na Kosovu. tervjuisane osobe iz Globara/Globare (Glogovac), Manje ~esti su bili incidenti u kojima su civili ili Vilikog Ki~i}a/Kqiq i Vogel (Kosovska Mitrovica, ko- zatvorenici bili izloèni kao {tit me|u snagama za je je u ovom izve{taju opisano u odeljku o Vu~itr- vreme okr{aja. Me|utim, u jednom incidentu koji nu), Starog Sela (Uro{evac/Ferizaj) i mnogi drugi. se desio otprilike 2. maja 1999, grupu mu{karaca, zato~enih u srednjoj {koli u Srbici, vojnici VJ su Mnogi kosovski Albanci su pobegli za vreme bor- odveli u selo Trnavce/Trnoc (Srbica), gde su se vo- bi tokom prvih 10 dana marta, na istok ka~ani~ke dile borbe izme|u U^K i srpskih snaga. Jedan sveop{tine (vidi odeljak o toj op{tini). Na dan 5. mar- dok je ispri~ao kako je bio postavljen izme|u po- ta, U^K je protiv njihove volje zadràla raseljene zicija dveju strana, i kako je onda objavljeno da kosovske Albance u selu Kotlina/Kotline. Njima ni- „ako ijedan srpski vojnik bude ubijen, svi ovi ljudi je bilo dozvoljeno da se evakui{u, iako su UNHCR bi}e pobijeni“. Vojnici su ih tako|e naterali da idu i OEBS-KVM ugovorile mogu}nost njihovog bez- 23 poljem, da bi se uverili je li minirano ili nije.19 Jo{ bednog izlaska iz zone borbenih dejstava. jedan svedok je govorio o tome da su seljani, na- êsto su civili bili prisutni u selima na teritoriji kon toga {to su bili iskori{}eni kao ljudski {tit, na- koju je kontrolisala U^K, ~ak i neposredno uz lini- terani da zapale selo Trnavce.20 Jo{ istog dana, ju fronta, kao {to je to bilo u regionu Bajgore (vi- vojnici su ih vratili u srednju {kolu. di odeljke o Kosovskoj Mitrovici i Podujevu), ili u Krajem marta, vojnici VJ su do{li u Belani- regionu Drenice (Srbica i Glogovac). Skoro svi kocu/Bellanice (Suva Reka/Suhareke), koju je deli- sovski Albanci su izjavljivali da su u tim regionima mi~no dràla U^K. Vojnici su isterali ve}inu selja- slobodno mogli da ostanu ili da odu, ali su se tana, ali su jednu grupu zadràli; rekli su im da ih dr- mo zadràvali jer su se ose}ali za{ti}eni od strane è kao taoce, jer je U^K jo{ uvek bila u jednom de- U^K. S vremena na vreme, me|utim, U^K je mogla da zloupotrebi dobrovoljno prisustvo civila lu sela. Jedan Srbin sa megafonom obratio se oni- izlaù}i ih sasvim nepotrebno opasnosti u trenut- ma koji su bili u delu koji je kontrolisala U^K i reku napada jugoslovenskih snaga. kao da moraju da „odu, ina~e }e vojnici pobiti ta- Jedna intervjuisana osoba je ispri~ala kako je oce“. I sami taoci su apelovali na snage U^K koje sredinom aprila patrola U^K u sastavu od osam su, izgleda, oti{le. Ali Srbi nisu verovali da je tako vojnika sprovodila vi{e od hiljadu kosovskih Alba- u~injeno, pa su po~eli da granatiraju traktore na naca koji su beàli iz Potoka/Potok (Podujevo). Sle- kojima su bili ène i deca.21 de}eg dana, po~ela je ofanziva ve}ih razmera. Ka- Uobi~ajeni su bili i izve{taji prema kojima su voj- ko su raseljena lica beàla prema Koli}u, pripadni- nici spre~avali seljane da napuste selo dok su tamo ci U^K su dobili nare|enje da zakopaju svoje oru`- privremeno bile razme{tene jedinice VJ ili druge je, skinu svoje uniforme i pome{aju se sa ma- trupe. Iako motivi trupa da zadrè lokalno stanov- som.24 Kada su po~etkom aprila izbile borbe iz- ni{tvo u selima mogu biti razli~iti (na primer, ~esto me|u U^K i srpskih snaga, u selu Kraljane/Kralan su ih primoravali da kuvaju, peru i obavljaju druge (\akovica) sabralo se na hiljade raseljenih lica, jer proste poslove umesto vojnika), prisustvo mesnih su smatrali da su tamo bezbedniji, iako u nekim civila moè biti zami{ljeno i sa ciljem da ih za{titi od slu~ajevima njihovo prisustvo i nije bilo dobrovolj- zaseda ili napada suprotne strane. Na primer, kada no. Ipak, prema jednom svedo~anstvu, U^K se nisu trupe VJ u vi{e navrata tokom aprila bile u Smi- je upustila u borbu, nego se povukla u {umu zbog ri/Smira (Vitina/Viti), naredile su seljanima koji su velikog broja civila koji su se nalazili u selu.25 (Vi- bili pobegli u planine, ili da se vrate u selo, ili da idu di odeljak o |akovi~koj op{tini.) u Albaniju. Seljani su bili primorani da snabdevaju trupe hranom, a mu{karci su ponekad obavljali Kori{}enje zatvorenika za druge grube poslove za vojnike, kao {to je guranje opasne prinudne radove vozila koja su se pokvarila.22 Seljanima je bilo zabranjeno da napuste selo, a s vremena na vreme im Mu{karci koje su bile uhapsile srpske oruàne snaje bilo re~eno da ostanu u ku}ama. Sli~na svedo~e- ge morali su u izvesnim slu~ajevima da obave

96 Fond za humanitarno pravo III deo: Kr{enja ljudskih prava na Kosovu opasne i nedobrovoljne poslove u korist oruànih da je voz u kome se nalazio, 30. marta 1999, bio preko no}i za- snaga. Kao {to je gore opisano, zato~enici alban- ustavljen blizu poznatog skladi{ta minicije u Lipljanu. Ima mnogo sli~nih primera. ske narodnosti iz srednje {kole u Srbici bili su od- 6 M/0073; M/0074. vedeni u Trnavce, gde su ih vojnici naterali da idu 7 A/0465. 8 preko polja za koje se pretpostavljalo da bi moglo Stenogram konferencije za {tampu NATO, Brisel,, 19. april 1999. biti minirano. O sli~nom incidentu je izvestio ~o- 9 A/0465. Rekao je da je avion leteo nisko. NATO tvrdi da je na- vek koji je rekao kako su ~etiri mu{karca koja su pad izveo F-16 koji leteo na visini od 15.000 stopa. NATO je pri- bila uhva}ena u Mirosavlju/Mirosale (Uro{evac), hvatio odgovornost za oba napada, rekav{i da je prvi bio usmeren protiv vozila na ~elu kolone od tri vozila, a da je drugi na- bila ranjena po{to su bila naterana da idu preko pad imao za cilj sli~na vozila u dvori{tu obli`nje ku}e. Priznaje 26 minskog polja. Jedan ~ovek iz Prizrena je pobe- se da je prva pretpostavka bila da se radi o vojnim vozilima, dok gao po{to je ~uo da vojnici hvataju mla|e mu{kar- je kasnije ustanovljeno da je najmanje jedno bilo civilno. Steno- ce i primoravaju ih da daju krv, kao i da na grani- gram konferencije za {tampu NATO, Brisel, 15. 16. i 19. april 1999. ci polaù mine. Me|utim, ovo nisu bili izve{taji 10 A/0253. o~evidaca.27 11 A/1071. 12 Na primer, prema svedo~enju A/0225, ènama jednog sela u Suvoj Reci je bilo nare|eno da odu u {kolu u susedno selo, za koju su vojnici koji su ih sprovodili rekli da je meta napada NA- 1 „Prisustvo ili pokreti civilnog stanovni{tva ili pojedinih civila ne TO. @enama je re~eno da }e biti kori{}ene kao ljudski {tit. smeju biti kori{}eni sa ciljem da se neke ta~ke ili podru~ja u~i- 13 M/0937; M/0940 (tako|e je intervjuisan pod brojem M/1380); ne imunim od vojnih operacija, posebno u poku{aju da se za- M/1033; M/1193; M/1294; M/1460; M/1619. klone od napada vojni objekti, ili da pokriju, potpomognu spre- 14 M/1342. ~e vojne operacije. Strane u sukobu ne smeju da usmeravaju 15 M/1212. kretanje civilnog stanovni{tva ili pojedinih civila kako bi zaklo- 16 M/0849. nili vojne objekte pred napadima, ili kako bi ovi posluìli kao 17 M/1190. {tit prilikom vojnih operacija“ - ~lan 51(7) Dopunskih protoko- 18 A/0700; A/0752. la I @enevskoj konvenciji iz 1949. godine. 19 A/0766. A/1058 je tako|e bio me|u ljudima odvedenim u tu 2 Op{ti ~lan 3, I(B) @enevskih konvencija. svrhu. A/0681; A/0786; A/0852 su samo ~uli {ta se dogodilo 3 „Lica koja ne u~estvuju aktivno u oruànim neprijateljstvima, drugim zatvorenicima. uklju~uju}i i pripadnike oruànih snaga koji su poloìli oru`je i 20 A/1058. one koji su izvan stroja zbog bolesti, rana, jer se nalaze u zaro- 21 A/0278. bljeni{tvu, ili zbog nekog drugog uzroka, u svim okolnostima 22 M/1126. treba da se tretiraju na human na~in, bez ikakve razlike zasno- 23 OSCE-KVM/RC5/CC Urosevac, HR Special Report „Chronology vane na principu rase, boje, religije, pola ili imovinskog stanja, of events in Kacanik“, 11 March 1999. il prema nekom sli~nom kriterijumu.“ – Op{ti ~lan 3(1). Uz to, 24 M/1528. humanitarno pravo precizira da „ne smeju biti ugroèni fizi~ko 25 A/0111; A/0200 – me|u mnogim drugim iskazima o ovom inci- i mentalno zdravlje li~nosti, niti integritet li~nosti koje su zaro- dentu. bljene ili uhap{ene, ni jednom radnjom ili propustom da se rad- 26 M/1195. nja izvr{i.“ ~lan 5(2)(e), 2. @enevski protokol iz 1977. 27 A/0943. Mada su neke intervjuisane osobe ~ule glasine da su 4 Stenogram konferencije za {tampu NATO, Brisel, 25. mart 1999. uhap{eni kosovski Albanci bili primoravani da za VJ polaù mine, Dosupno na http://www.nato.int/kosovo/press/p99032a.htm. nema nijednog izve{taja iz prve ruke. Nasilno uzimanje krvi se ta- 5 Vidi,na primer, M/0394, koji je ~uo da su seljani bili sakupljeni ko|e pojavljuje i u drugim intervjuima, ali su ovi izve{taji retki i u [timlju i naterani u ku}u i dvori{te gde su bila sklonjena dva nesigurni, budu}i da nema nijednog u kome bi osoba tvrdila da tenka. Ro|aka je ispri~ala M/0591 da je bila poslana u {kolu u je sama bila podvrgnuta ovoj proceduri: A/0713 (Prizren, po ~u- Cernici/Cernice (Gnjilane), gde je po~etkom aprila bilo uskladi- venju); A/1102 (Prizren); M/0314 (Lukare, Pri{tina); M/1449 (Gnji- {teno oru`je. M/0933 je 26. aprila, zajedno sa jo{ 65 raseljenih lane); M/1737 (Makovac/Makofc, Pri{tina). Me|unarodni huma- lica, tri sata bio zadràn na kontrolnom punktu izvan Lipljana, nitarni zakoni zabranjuju primenu bilo kojih medicinskih proce- dok je NATO nadletao to podru~je. Veruje da je razlog zadrà- dura koje ne zahteva zdravstveno stanje pojedinca. vanja bio taj {to su ih iskoristili kao ljudski {tit. M/1185 veruje

97 ^etrnaesto poglavlje PROTERIVANJE STANOVNI[TVA

Izme|u marta i juna 1999, jugoslovenske i srpske banaca ostao na mestu, iako su i neki od onih ko- snage su sa Kosova proterale oko 863.000 kosov- ji su ostali, u me|uvremenu usled sukoba privre- skih Albanaca.1 Od njih je velika ve}ina, njih meno i{li s mesta na mesto unutar grada. (Borbe 783.000, ostala u regionu, u Albaniji, Makedoniji, izme|u srpskih snaga i U^K 1998. su za posledicu Crnoj Gori ili Bosni i Hercegovini. Podrobniji poda- imale uglavnom unutra{nje raseljavanje oko ci su dati u tabeli. Prema stanju od 9. juna, 80.000 350.000 ljudi {irom Kosova – prema stanju sa kra- izbeglica je bilo evakuisano u 40 drugih zemalja ja te godine.5 koje su u~estovale u Programu humanitarne eva- Kao {to je detaljnije opisano u V delu, odlazak kuacije (HEP) koji je organizovao Visoki komesari- kosovskih Albanaca je bio posledica op{teg i siste- jat za izbeglice Ujedinjenih nacija (UNHCR) i Me|u- matskog proterivanja koje su srpske snage sprovo- narodna organizacija za migracije (IOM).2 dile na celom Kosovu. Od trenutka kada je OEBS- Uz to, nekoliko stotina hiljada drugih kosov- -KVM evakuisana, 20. marta 1999, a posebno po- skih Albanaca je bilo raseljeno unutar Kosova, sle po~etka NATO bombardovanja SRJ 24. marta, ostav{i u pokrajini za vreme sukoba. Njihovo isku- srpska policija i VJ, ~esto uz saradnju paravojnih je- stvo nije uklju~eno u ovaj izve{taj, budu}i da je dinica, i{le su od sela do sela, a u gradovima od ~e- OEBS-KVM uzimala izjave u izbegli~kim logorima. tvrti do ~etvrti, zastra{uju}i i proteruju}i kosovske Ipak, izjave izbeglica koje su uspele da do|u do Albance. Oni koji su izbegli prvi talas proterivanja Albanije ili Makedonije i na kojima se zasniva ovaj ili koji su uspeli da se vrate, bili su proterani u po- izve{taj, daju dosta jasnu predstavu o postupcima novljenim operacijama, nekoliko dana ili nedelja kojima su bili podvrgnuti kosovski Albanci kao ra- kasnije. Drugi, koji nisu bili direktno proterani, po- seljena lica, pre nego {to su postali izbeglice. Po- begli su usled op{te klime straha i terora, koju su daci o broju unutra{nje raseljenih lica su manje stvorili sistematsko premla}ivanje, {ikaniranje, pouzdani nego podaci o izbeglicama, ali je iz izve- hap{enja, ubijanja, granatiranja i plja~ka, koji su {taja izbeglica jasno da su mnogi konvoji i grupa- neprestano sprovo|eni na celoj teritoriji. Izbeglice cije raseljenih lica, koji su ponekad brojali i vi{e su na granice Kosova dolazile u konvojima od po desetina hiljada ljudi, bili u pokretu za vreme travi{e hiljada ljudi, pe{ice ili na traktorima, u vozovi- janja sukoba. U^K je navela broj od 650.000 unu- ma ili autobusima, od ~ega je ova dva prevozna tra{nje raseljenih lica koji su se krili po brdima i sredstva organizovala policija ili srpske vlasti. 100.000 nestalih, ali se sada pokazuje da su ovi Kao {to se vidi iz tabele, za ne{to vi{e od nede- brojevi bili preterani.3 UNHCR je pretpostavio da lju dana – od 24. marta do ujutru 2. aprila – ukup- je 13. maja bilo oko 590.000 raseljenih lica na Ko- no 117.500 kosovskih Albanaca je stiglo u Albani- sovu, premda nedostatak me|unarodnog osoblja ju, u Makedoniju i druge obli`nje zemlje, a daljih na terenu ~ini da je ove podatke te{ko proveriti.4 130.000 je stiglo u Albaniju i Makedoniju samo Ako ovaj poslednji broj uzmemo za broj rase- slede}eg dana.6 Dolazak tako velikog broja, tako ljenih lica, i ako tome dodamo broj izbeglica, izla- brzo nakon odlaska OEBS-KVM izgleda da ukazuje zi da je 1999. bilo iseljeno iz svojih ku}a preko na pripremljenost planova za ovu operaciju. Posle 90% albanskog stanovni{tva Kosova. U svakom ovog prvog talasa, pravci kojima su se unutra{nje slu~aju je jasno da je samo mali deo kosovskih Al- raseljena lica kretala Kosovom bili su pod kontro-

98 Fond za humanitarno pravo III deo: Kr{enja ljudskih prava na Kosovu lom srpskih snaga. I bujica izbeglica je tako|e bila |ena i dalja proterivanja, ali je bombardovanje regulisana, {to je za rezultat imalo da su mnoge hi- NATO nateralo vlasti ili da revidiraju planove, ili da ljade istog dana dolazile na grani~ne prelaze sa Al- ih sasvim napuste. banijom, Makedonijom i Crnom Gorom (SRJ), dok Neko bi mogao re}i da su srpske snage uglav- bi onda slede}ih dana samo {a~ica izbeglica pristi- nom traìle oru`je, ili simpatizere U^K, dakle da su gla na neki od grani~nih prelaza. Takva shema do- imale cilj koji je legitiman u o~ima vlade koja traì ga|anja predstavlja jo{ jednu indikaciju da je ope- da uspostavi kontrolu nad pobunom. Me|utim, racija bila ~vrsto planirana i sprovedena, izme|u na~in na koji su ove operacije bile izvo|ene ukazu- ostalog i sa ciljem da se klju~ne komunikacije unu- je na to da je jasna namera bila da se protera sta- tar Kosova drè stalno otvorenim. novni{tvo. Seljanima je bio davan rok od nekoliko Kosovski Albanci su o~igledno bili meta prote- minuta da napuste ku}e, i bilo im je re~eno da tre- rivanja zbog svoje etni~ke pripadnosti. Druge et- ba da odu i da se vi{e nikada ne vrate, kao i to da ni~ke ili religiozne grupe, kao {to su Turci, Goran- je Kosovo srpska teritorija.8 Nasilje i brutalno pona- ci i slovenski Muslimani, nisu bili proterivani. Srp- {anje su kori{}eni da se stvori klima uàsa, haos i ske ku}e su bile ozna~ene srpskim krstom, tako da sveproìmaju}i strah za goli ìvot. Sve zajedno, to su mogle biti po{te|ene.7 Srpske snage su prote- je trebalo da podstakne „spontani“ odlazak. rivale ne samo sposobne mu{karce i ène alban- Neko bi tako|e mogao da kaè kako su nasil- ske narodnosti, nego i decu i starije ljude koji su na preme{tanja civilnog stanovni{tva bila zami- bili bolesni i nepokretni. {ljena sa ciljem da ga se za{titi kako ne bi upalo u Proterivanja su se, sude}i prema podacima koje unakrsnu vatru izme|u dveju sukobljenih strana. je prikupila OEBS-KVM, odvijala prakti~no u svim Srpske snage koje su sprovodile konvoje ili auto- op{tinama. U ~etiri op{tine gde je bila srpska ve}i- buse prema granici bi u tom slu~aju onima koji su na (Leposavi}, Novo Brdo, Zubin Potok i Zve~an), odlazili nudile za{titu (na primer, od pripadnika postoji samo jedna izjava kosovskog Albanca koji je paravojnih jedinica ili od vazdu{nih napada).9 bio proteran, iz jednog sela iz op{tine Zubin Potok. Doista, izgleda da je u nekim prilikama i to bio Iz Kosovske Kamenice (gde je bilo 22% srpskog sta- slu~aj. Me|utim, brutalnost i nasilje koji su obi~- novni{tva), tako|e je do{ao samo jedan izve{taj od no bili primenjivani protiv raseljenih lica – uklju~u- kosovskog Albanca koji je bio proteran iz svog se- ju}i ubijanje i batinanje – kao i ~injenica da vojska la. Mogu}e je da su i u ovim op{tinama sprovo|e- raseljena lica nije snabdevala hranom i vodom na proterivanja, budu}i da je OEBS-KVM prikuplja- (nego je u stvari sistematski uni{tavala hranu kola izjave izbeglica samo u Makedoniji i Albaniji, dok jom bi se raseljena lica mogla koristiti), govori o su najdostupniji i najprirodniji putevi iz tih op{tina tome da je namera bila suprotna od za{tite. na severu i istoku Kosova, vodili u Crnu Goru i Bo- Tekst koji sledi opisuje tok doga|aja i razli~ite snu i Hercegovinu, ili u uù Srbiju. Me|utim, u dru- aspekte nasilnog iseljavanja koje se desilo. On bi gim op{tinama, brojna sela su sasvim ostala bez trebalo da se ~ita u svetlosti ~lana 17 Dopunskog svog albanskog stanovni{tva. protokola II @enevskih konvencija iz 1949. godine Nije jasno da li je namera ovih proterivanja bi- koji glasi: la da se protera celokupno albansko stanovni{tvo, ili je namera bila da se njegov broj smanji na „me- Preme{tanja civilnog stanovni{tva ne bi trebalo ru koja se moè kontrolisati“, ili je cilj bio da se da budu nare|ena iz razloga koji su vezani za o~isti svako podru~je koje je bilo poznato ili sma- sukob, osim u slu~aju kada to zahteva bezbed- trano kao pozadina borcima U^K. Oni za koje se nost civila, ili imperativni vojni razlozi. Ako takva posumnjalo da su bili borci ili simpatizeri U^K, po- preme{tanja moraju da se sprovedu, treba da se sebno u ruralnim predelima, bili su jasna meta na- preduzmu sve mogu}e mere, kako bi civilno sta- pada i èstokog postupanja, kako 1998, tako i novni{tvo moglo biti prihva}eno u zadovoljava- 1999. godine. Me|utim, proterivanja su 1999. biju}im higijenskim, zdravstvenim, bezbedno- la sprovedena i u velikim gradovima {irom pokra- snim, stambenim i prehrambenim uslovima. jine, od Kosovske Mitrovice/Mitrovice, do Pe}i/Pe- Civili ne smeju biti naterani da napuste svoju ja i Pri{tine/Prishtina. Mogu}e je da su bila predvi- tertoriju iz razloga koji su vezani za sukob.

99 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

Broj izbeglica koje su bile iseljene sa Kosova od 23. marta do 9. juna 1999. godine (Brojevi pokazuju koliko ih je ukupno pristiglo do navedenog dana)

Crna Gora B-H Maked. Albanija HEP Ukupno 23. mart 25.000 10.000 16.000 18.500 69.500 30. mart 32.500 13.000 20.500 78.500 144.500 31. mart 35.000 14.000 28.000 103.500 180.500 1. april 40.000 15.000 43.000 103.500 201.500 2. april 50.000 16.000 43.000 138.000 247.000 3. april 52.000 17.000 108.000 200.000 377.000 4. april 54.000 18.000 109.000 247.000 428.000 5. april 55.000 20.000 110.125 254.813 439.938 6. april 58.000 21.000 111.250 262.625 452.875 7. april 60.000 22.000 112.375 270.438 464.813 8. april 61.000 23.000 113.500 278.250 475.750 9. april 62.000 24.000 114.625 286.063 486.688 10. april 63.000 25.000 115.750 293.875 497.625 11. april 64.000 26.000 116.875 301.688 508.563 12. april 63.000 27.300 118.000 309.500 7.987 525.787 13. april 65.500 27.400 116.500 314.300 9.351 533.051 14. april 67.200 27.700 116.00 314.300 10.780 535.980

21. april 70.000 32.300 130.000 357.000 16.911 606.211 28. april 63.300 15.000 142.650 367.200 22.084 610.234 5. maj 61.700 17.600 211.340 404.200 28.654 723.494 12. maj 64.400 18.500 231.200 427.000 40.518 781.618 19. maj 64.000 20.000 226.800 433.300 52.643 796.743 26. maj 64.700 21.500 252.600 439.600 63.575 841.975 2. jun 68.400 21.700 248.900 442.600 74.014 855.614 9. jun 69.700 21.700 247.400 444.200 79.979 862.979

Uz to, vi{e od 100.000 Srba je prema procenama napustilo Kosovo i bilo registrovano u Srbiji i Cnoj Gori. Izvor: UNHCR, @eneva, 15. oktobar 1999.

Tipi~na shema nasilnog iseljenja koliko sati. U nekim slu~ajevima se pominje da su stariji me{tani ili verske vo|e bili odre|eni da pre- Sheme po kojima je vr{eno proterivanje sprovo|e- govaraju o primeni srpskih zahteva; ponekad su ne su {irom Kosova, i bile su ponovljene mnogo puta, kao {to se moè videti iz V dela ovog izve{taja. neki me{tani bili izabrani da pro{ire vest o tome ka- Obi~no, srpske snage su granatirale selo tokom ko svi treba da napuste selo; ponekad je prva ku}a nekoliko ~asova, zbog ~ega su se kosovski Albanci u koju bi trupe upale trebalo drugima da posluì krili po podrumima, ili su beàli u brda. Zatim, kakao primer {ta im se moè desiti. da bi granatiranje prestalo, srpske snage koje su se Jedan tridesetdevetogodi{nji mu{karac iz \i- sastojale od policije, VJ i/ili pripadnika paravojnih novca/Gjinofc (Suva Reka), opisuje situaciju u selu jedinica, ulazile bi u selo pucaju}i u vazduh. Prova- koje je kratko vreme bilo granatirano pre nego {to ljivale bi u albanske ku}e, pretile svima koji jo{ nisu je veliki broj pripadnika VJ, policije i paravojnih je- pobegli, kako bi ih naterale da odu, ili odmah, ili u dinica u{ao i izbacio ljude iz njihovih domova, roku od nekoliko minuta, a ponekad u roku od ne- prete}i i napadaju}i ih dok su beàli:

100 Fond za humanitarno pravo III deo: Kr{enja ljudskih prava na Kosovu

Ujutru posle NATO bombardovanja, srpske mogli da do|emo do tela i da neka od njih sa- snage (pripadnici VJ, policije i paravojnih jedi- hranimo, njih oko 10, ali su se onda paravojne nica), te{ko naoruàni i sa tenkovima i oklop- jedinice vratile pucaju}i na nas. Neki oficir sa ~e- nim vozilima, potpuno su opkolili naselje. Po- tiri zvezdice je vikao: „Idite kod Klintona“. Tada ~eli su da pucaju u ku}e oko 7 ~asova. Razbu- smo odlu~ili da se vi{e ne moè ìveti na Koso- dili smo na{u decu i poku{ali da pobegnemo, vu, pa smo se spremili da idemo u Albaniju.12 ali nismo znali kuda da idemo. Sve se de{avalo vrlo brzo. Nismo se usu|ivali da iza|emo na Ku}e su bile plja~kane i onda paljene. Stoka i glavnu ulicu, nego smo se provla~ili od ku}e druge ìvotinje su ~esto bili ubijani, a {tale, stogovi do ku}e. Nismo mogli poneti ni{ta osim ode}e sena13 i ambari za ìto uni{tavani, kako bi se kosov- koja je bila na nama. Deca su bila u pidàma- ski Albanci li{ili hrane, kako bi se oslabili i naterali ma. ûli smo pucnje u drugim ku}ama, pla~ da odu. Na jugu Kosova, jedan tridesetosmogodi- èna i dece i viku pripadnika paravojnih jedini- {njak je video kako su bile oplja~kane prodavnice i ca. Na izlasku iz naselja stigli smo do groblja, magacini, uklju~uju}i i one koji su pripadali Dru{tvu nekim sporednim stazama, ali smo ~uli pucnja- majke Tereze, i kako su policajci sateravali stoku iz vu, tako da smo se spustili u jarak, a meci su le- okolnih sela u Ko{are/Koshare ([timlje), usled ~ega teli iznad na{ih glava. Jedna osamnaestogodi- su „ljudi gladovali“.14 Drugi ~ovek je opisao kako je {nja devojka je bila ubijena. Neki pripadnik pa- krajem aprila video da je ukradena stoka bila tran- ravojnih jedinica je kundakom pu{ke udario u sportovana sa brda do Luàna/Lluzhane (Podujevo), rame jednog ~oveka, i rekli su nam da je taj ~o- a odatle kamionom u uù Srbiju.15 vek kasnije ubijen. Tog dana, po~eli su i da pa- U situacijama u kojima je bilo manje nasilja, le ku}e. Dok smo napu{tali selo, mogli smo da srpske snage su dolazile i govorile kosovskim Al- vidimo na{u sopstvenu ku}u u plamenu. I sve bancima da je poloàj sada isuvi{e opasan, da }e okolne ku}e su gorele.10 sti}i autobusi i kamioni, ili da svi treba da idu na èlezni~ku stanicu slede}eg dana, i da }e biti pre- êsto, kosovski Albanci su bili javno, pred mno- ba~eni u Albaniju ili u Makedoniju. Jedan izbegli- gim svedocima, zastra{ivani, ranjavani ili ubijani, ca je opisao kako je po~etkom aprila u Pri{tini po- kako bi se ubrzao odlazak drugih seljana. Ku}e su licajac do{ao kod njega i pitao ga gde mu je poro- ~esto plja~kane i paljene. Oni koji bi odbili da odu, dica. ôvek je pokazao ku}u u kojoj su bile oku- obi~no bi bili ubijeni. Kombinovanje granatiranja, pljene njegova i druge porodice. Policajac je u{ao pucnjave, paljenja ku}a, zastra{ivanja i ubijanja i rekao ljudima da povedu svoje porodice i napu- stvaralo je haos i paniku u kojoj su seljani beàli u ste ku}u, ina~e }e biti pobijeni. Svi su se ukrcali na strahu za goli ìvot. Kako je objasnio jedan izbe- kamion koji je bio u dvori{tu. Policajci su zatraìli glica koji je po~etkom aprila bio proteran iz Vrani- klju~eve od drugih kola, jer su rekli kako su im po- }a/Vraniq (Suva Reka), „policija je zastra{ivala sta- trebna. Intervjuisana osoba je zapitala policajca novni{tvo, i ubijala neke ljude, kako bi ostali {to kuda ih {alju, a ovaj je odgovorio: „Idete u Alba- brè oti{li“.11 niju i vi{e se nikada ne}ete vratiti na Kosovo“.16 Jedan ~etrdesetdevetogodi{njak koji je pobe- Kao deo procesa nasilnog iseljavanja, srpske sna- gao iz Velike Kru{e/Krusha e Madhe (Orahovac), ge su ~esto razdvajale ène i decu od mu{karaca. po{to je video kako je ubijeno 10 ljudi, opisuje po- Obi~no su ène i deca mogli da idu svojim putem, sebno brutalan slu~aj: dok su mu{karci, uklju~uju}i ~esto de~ake i starije ljude, bili predmet {ikaniranja, batinjanja, arbi- Petog dana mog boravka u selu Rogove, video trarnih hap{enja i ubijanja, kao {to je detaljnije sam kako pripadnici paravojnih jedinica silaze iz opisano na drugim mestima u izve{taju. pravca sela Rogove Has. Po~eli su da izdvajaju Oni koji su beàli u planine ili u obli`nja sela neke mu{karce, uzeli su sa sobom njih vi{e od kako bi izbegli granatiranje, teìli su da ostanu u 15, a onda su po~eli da im seku glave. Uzeli su blizini svog sela. Posebno u martu i po~etkom njihove glave i sa mosta ih pobacali u Beli Drim. aprila, po brdima je jo{ uvek bilo dosta snega i na Posle izvesnog vremena, oti{li su, pa smo mi otvorenom prostoru je jo{ uvek bilo jako hladno.

101 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

Ljudi su se preko dana vra}ali u selo da nahrane ovih kategorija. Ponekad je u~estvovalo po 100 i ìvotinje i da pomuzu svoje krave,17 da na|u hra- vi{e ljudi u pratnji tenkova, praga, oklopnih tran- nu, ili da vide {ta se desilo sa njihovom imovinom sportera, dìpova i drugih vozila, ponekad ih je bi- i radnjama.18 Ponekad su seljani mogli da se vra- lo daleko manje. âk i {a~ica naoruànih ljudi, te ku}ama i da tamo ostanu i po nekoliko nedelja, spremna da zlostavlja i ubija, mogla je da pokre- ~esto u ru{evinama svojih o{te}enih domova. Me- ne u izgnanstvo mnogo vi{e nenaoruànih civila. |utim, ~esto su bili primorani da se kre}u s mesta Izbeglice su ~esto poznavale, ili u najmanju ru- na mesto, pre nego {to su na kraju mogli da na- ku prepoznale one koji su im nare|ivali da odu, i puste zemlju, kao {to se to vidi iz slu~aja mlade ~esto su navodile imena tih ljudi ili zvani~ne funk- ène iz Gladnog sela (Glogovac). cije koje su ovi obavljali. U takvim slu~ajevima se obi~no radilo o lokalnim slu`benicima policije ili Po{to bi selo bilo „o~i{}eno“, srpske snage su se naoruànim srpskim civilima koji su ìveli u blizini. obi~no vra}ale nekoliko dana ili nedelja kasnije, da Me|utim, u ve}ini slu~ajeva, osobito kada su u pi- ga ponovo isprazne od ljudi koji su se mo`da vrati- tanju bile paravojne jedinice, izbeglice su mogle li i da se uvere kako u njemu vi{e nije ostalo kosov- da daju samo opis toga kako su po~inioci izgleda- skih Albanaca. Ponovo su davale ultimatum da se li, odnosno kako su bili obu~eni. selo napusti, propra}aju}i ga pretnjama i zastra{i- Za VJ i za policiju se ~esto kaè da su u~estvo- vanjem. Ponekad su obezbe|ivani autobusi, ili je vale u granatiranju sela, dok su obi~no policajci ljudima nare|ivano da odu na èlezni~ku stanicu, i/ili pripadnici paravojnih jedinica i{li od ku}e do ili su konvoji bili slani, a ponekad i sprovo|eni, na ku}e proteruju}i ljude i primoravaju}i ih da se po- granicu. Ovo je uveliko bio slu~aj u Glogovcu 4. vinuju njihovim nare|enjima. (Detalji o razli~itim maja, kada je 50 autobusa odvezlo kosovske Al- srpskim i jugoslovenskim vojnim i paravojnim gru- bance na voz, odakle su oti{li u Blace (Makedonija). pama dati su u 3. poglavlju.) Svi delovi zajednice kosovskih Albanaca i ljudi Ipak, policija je u izvesnim slu~ajevima suzbija- svih uzrasta nalazili su se me|u nasilno iseljenima; la nasilje, premda su seljani kasnije svejedno bili ~ak i starije i nepokretne osobe bile su primorane primorani da odu, kada bi druge snage stigle u da odu ili su bile ubijene, kao {to je opisano u 18. njihovu okolinu. Tako su u Kru{evcu/Krushefc poglavlju. Tako na primer, kada su VJ i policija pro- (Obili}), u kome je ìvelo i ne{to Srba, neki kosov- terivale kosovske Albance iz Istoka, re~eno je kako ski Albanci sredinom aprila, kada su paravojne je- je li~no komandant policije odbio da dozvoli sta- dinice prvi put napale seljane albanske narodno- rim ljudima da ostanu.19 sti, oti{li u obli`nji Obili} u policijsku stanicu. Ta- Tokom aprila, izgleda da su kosovski Albanci mo su objasnili {ta se dogodilo i zatraìli pomo}. koji su bili isterani iz svojih sela sve vi{e i vi{e bili U policiji su rekli da }e pomo}i, i postavili su stra- kori{}eni kao ljudski {tit za vreme pokreta srpskih ù koja je selo ~uvala danono}no tokom dve ne- snaga i vojnog materijala po teritoriji Kosova, sa delje. Tada su, ipak, rekli seljanima da odlaze, i da ciljem da ih za{tite od vazdu{nih napada. Ova seljani vi{e nisu pod njihovom za{titom i odgovor- 20 praksa je detaljnije opisana u 13. poglavlju. no{}u. Sli~no su u Leskov~i}u/Lajthishte (Obili}), Drugi oblici {ikaniranja, zlostavljanja i iznu|i- krajem aprila, petorica policajaca iz obli`nje Cr- vanja novca su detaljnije opisani u delu o konvoji- kvene Vodice/Palaj (Obili}) do{li i saop{tili seljanima koji sledi. ma: „Mora}ete da odete. Do sada smo vas {titili, ali sada dolazi grupa bandita da zapali va{e selo i Po~inioci nasilnog iseljavanja mi tu ne moèmo ni{ta da uradimo, pa je bolje da se sklonite.“ Kada su seljani zamolili za pratnju na kosovskih Albanaca putu za granicu, policija je organizovala dva auto- Srpske/jugoslovenske snage koje su u~estvovale u busa i sprovela ih do granice kod \eneral Janko- masovnom proterivanju stanovni{tva obi~no su vi}a/Hani i Elezit (Ka~anik).21 opisane kao vojnici VJ, policajci, pripadnici para- Situacija se ponekad, izgleda, menjala veoma vojnih jedinica i/ili lokalni naoruàni srpski civili. brzo. U Pe}i/Peja, 26. marta 1999, sused jednog Ponekad su bili prisutni ~lanovi samo nekih od kosovskog Albanca, koji je bio vojnik VJ rekao je

102 Fond za humanitarno pravo III deo: Kr{enja ljudskih prava na Kosovu

Dva svedo~anstva Jedna dvadesetsedmogodi{nja èna iz Gladnog Sela/Gllanaselle (Glogovac), koja je vodila detaljan dnevnik, pri~a slede}e: „Srpske snage su po~ele da granatiraju Gllanaselle 20. marta, oko 8 ~asova. U na{oj ku}i se u to vreme nalazilo dosta raseljenih lica iz Vushtrri (srpski Vu~itrn). Kada je po~elo granatiranje, porodica se pripremila da beì. U to vreme, raseljena lica iz Cikatove e Vjeter (Staro îkatovo) su stigla na traktorima. Mi smo im se pridruìli i oti{li u Qirez (]irez – Srbica). Na putu, konvoj u kome je bilo dve do tri hiljade ljudi, zaustavio se na polju zvanom Postodjic, jer smo ~uli granatiranje iz svih pravaca. Posle dva sata ~ekanja, ponovo smo krenuli u pravcu Qireza. U Qirezu se bilo skupilo vi{e od 20.000 raseljenih lica iz svih krajeva. Tamo smo proveli tri dana blizu dàmije i {kole. Na dan 23. marta, iz Skenderaja (Srbica) do{le su srpske trupe i u{le u Qirez sa tenkovima. Vojnici su pucali u vazduh i razbijali prozore na {koli gde su se mnoga raseljena lica bila sklonila. Kombinovane VJ i paravojne jedinice su zajedno upale u {kolu i izdvojile mu{karce svih uzrasta. Vojnici su vre|ali i tukli stare ljude, bacali na zemlju njihove bele kapice i gazili ih. Onda su mu{karce izveli u dvori{te. Posle su vojnici ponovo u{li u {kolu i od èna po~eli da otimaju dragocenosti. Jedan od njih je govorio albanski. Pretili su ènama da }e me|u njih baciti ru~ne bombe. Iz {kole sam videla kako je 70 ili vi{e mu{karaca u dvori{tu bilo zlostavljano na vi{e na~ina. Njih su tukli, vre|ali, pre}eno im je – oko dva sata. Posle dva sata, pu{teni su svi sem petorice. Onoj petorici … je bilo nare|eno da skinu pantalone, da legnu licem u sneg, i tako su ih tukli. Pucali su u zemlju pored njihovih glava. Posle jednog sata, i njih su pustili. Torturu i batinanje su vr{ili regularni vojnici VJ u zelenim maskirnim uniformama i sa crvenim trakama oko rukava. Bili su stari oko 40-45 godina. Nije bilo mla|ih ljudi. Pripadnici paravojnih jedinica (tako- |e detaljno opisani) nisu u~estvovali u onome {to se de{avalo u {koli, nego su i{li po privatnim ku}a- ma. Raseljenim licima nije bilo dozvoljeno da napuste {kolu, gde se nagomilalo mo`da i svih 12.000 ljudi. Svi su tamo ostali do 24. marta u 11 ~asova. Srpske snage su po~ele da pale ku}e i da oduzimaju traktore i automobile. U to vreme, ljudima koji su bili iz op{tine Skenderaj bilo je nare|eno da se vrate u svoja sela. Svi ostali su morali da ostanu. Oko 13 ~asova, 25. marta, nove srpske snage su stigle iz pravca Gllogoca (Glogovac), i po~ele sa granatiranjem okoline {kole koje je trajalo skoro dva sata. Dve ène su bile ranjene… VJ je „o~istila“ selo koriste}i dva tenka, i naredila svim me{tania Qireza da napuste svoje ku}e i da idu u {kolu i dàmiju. Voj- nici su se pribliìli {koli pucaju}i u vazduh, ali i na ìvotinje koje su raseljena lica vodila sa sobom. U{li su u {kolu i svim raseljenim licima naredili da iza|u u roku od pet minuta. Svi mu{karci stariji od 10 godina bili su izdvojeni. Svi su morali da ih pozdravljaju vi~u}i „Srbija!“ i da pokazuju srpski znak pobede – tri prsta. Srbi su ponovo po~eli da pale ku}e, hranu, traktore, automobile, i sve torbe sa ode}om koje su raseljena lica nosila sa sobom. Bilo je vi{e od 100 ljudi u zelenim i plavim maskirnim uniformama. Zatim su vojnici naterali raseljena lica da pe{ice idu u Likoshan (Liko{ane – Glogovac), na grobove 24 `rtve koje su bile ubijene marta 1998. U Likoshanu, vojnici su tukli i oplja~kali mu{karce. Tada su pristigle nove srpske snage i opkolile sva raseljena lica, i naterale ih da idu u Shtutice ([tutica – Glogo- vac), od 13 do 18 ~asova. Na putu za Shtutice, ro|ak star 63 godine je poku{ao da pobegne iz konvoja, ali je bio uhva}en, i kasnije sam ~ula da su ga Srbi ubili. Pre nego {to smo stigli u Shtutice, NATO je bombardovao Terstenik (Trstenik – Glogovac). Ovo je nateralo srpske snage da ostave glavni put i da idu u brda. Oni su uvek dràli konvoj raseljenih lica sa sobom, i i{li su izme{ani sa raseljenim licima. U Shtutice smo stigli oko 18 ~asova. Tu su nas srpske snage koje su bile stacionirane u selu vre|ale; oplja~kale su ostatak na{e imovine, i nisu nam dale hleba ni vode sve do 13 ~asova slede}eg dana. Sto ili vi{e mu{karaca su bili batinani napolju cele no}i. Kasnije, 27. marta, bili su pu{teni. @ene su na-

103 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

pustile Shtutice i oti{le u Kozhice (Koìca – Srbica), ali im je tamo bilo nare|eno da idu u Qirez, gde su stigle 28. marta i ostale tamo dve nedelje. Sve ku}e i sva hrana su bili uni{teni. Zadràvale smo se u raznim popaljenim ku}ama. S vremena na vreme vra}ala sam se u Gllanaselle da pripremim hranu i donesem druge stvari. Na dan 6. aprila, ja i moja porodica smo se vratili u Gllanaselle. Srpske snage su ponovo do{le u Gllanaselle 14. aprila i na jednoj poljani u selu sakupile oko 1000 ljudi. Tada je po~elo granatiranje. Iz grupe je bilo izdvojeno 30 mu{karaca, i celoj grupi je nare|eno da pe{ice ide u Gllogoc. Mu{karci su bili na ~elu kolone. Jedan od Srba nas je upozorio da treba da skupimo stare paralizovane ljude i da se drìmo zajedno, jer se neki od njegovih „kolega“ ne mogu kontrolisati. Posle pet dana, seljani su se vratili u Gllanaselle, jer u Gllogocu nije bilo dovoljno hrane. Na putu, vojnici su izveli iz konvoja 11 mu{karaca i postreljali ih nekoliko metara od mene. Najpre su im bili naredili da se postroje. Pucali su im u kolena i noge, tako da su svi popadali. Tada su ène i sve druge svedoke oterali dalje. (Nedelju dana kasnije, moj ro|ak je zatekao tela koja su jo{ uvek tamo leàla, sa ranama od metaka na svim delovima tela. U^K ih je sahranila na mestu gde su bili pobijeni.) Sve `rtve su bili stariji ljudi, izme|u 59 i 80 godina, i svi sem dvojice su bili moji ro|aci. Po~inioci su bili oko 50 ljudi u crnim uniformama sa mrkim delovima i sa crnim redenicima. Neki su nosili maske, neki su imali lica izmazana bojama. Imali su neprobojne prsluke, duge noève pri~vr{}ene ispod kolena, i ru~ne bombe. Bili su stari 40-45 godina. Pucao je samo jedan od njih. Taj nije ni{ta govorio. Kasnije sam ~ula da je tog dana u Glli- naselle ukupno bilo ubijeno 38 Albanaca, me|u njima su bile ène, deca i stariji ljudi. Ja sam sa porodicom bila u Gllogocu do 4. maja. Dan ranije, pripadnici paravojnih jedinica u zelenim maskirnim uniformama i{li su po stanovima i govorili ljudima da odu autobusima. Na dan 4. maja u 10 ~asova, vi{e od 30 autobusa je napustilo Gllogoc u pravcu èlezni~ke stanice u Fushe Kosove (Ko- sovo Polje). Tamo smo se ukrcali na voz za Bllace (Blace – Ka~anik).“ (M/1619.) Jedan pedeset{estogodi{njak iz Drenovca/Drenoc (Orahovac) opisuje trodnevno putovanje u toku kojeg je najpre pobegao u brda, gde je seljane opkolila VJ i naredila im da idu od jednog do drugog sela u op{tini Orahovac. Vojnici su batinali seljane, {ikanirali ih, i najzad ih u autobusima otpremili u Alba- niju. Njegova pri~a jasno pokazuje kako su srpske/jugoslovenske snage (u ovom slu~aju VJ) granatirale i ubijale civile, {ikanirale ih i tukle, izrugivale se starijim ljudima i albanskim nacionalnim obi~ajima, kako su na meti imale mla|e ljude i kako su sprovodile nasilno iseljenje. „Na dan 30. marta hranio sam stoku blizu moje ku}e, kada je zapo~elo granatiranje. Sa porodicom i ostalim seljanima odmah sam pobegao u planine blizu sela Turjake (srpski:Turjak – Orahovac). Sa nama je bilo ljudi i iz drugih sela. Nas oko 5000 je preno}ilo u jednoj dolini koja se nalazila 500 metara od Turjaka. Predve~e slede}eg dana VJ je po~ela da granatira Turjake, zbog ~ega su me{tani pobegli i pridruìli nam se u onoj dolini. VJ je opkolila dolinu u koju smo bili pobegli i po~ela da je ga|a iz minobaca~a. @ene i deca su vri{tali i plakali. Od mina su poginuli jedan mu{karac i jedna èna. Jo{ jedna starija èna je umrla od {oka. Ja nisam poznavao ljude koji su poginuli, jer su bili iz drugog sela. Oko 16:30, pe{adija koja nas je opkolila pri{la nam je i po~ela da puca iz automatskog oru`ja i mitraljeza iznad na{ih glava. Vojnici su nam naredili da se popnemo na traktore i da idemo u Lubizhde (Ljubi`da – Orahovac), ili }e nas sve pobiti. Na putu za Lubizhde video sam kako su pripadnici VJ tukli mnoge seljane. Vojnici su iz mase raseljenih lica izdvajali stare ljude koji su nosili tradicionalne bele kapice koje zovemo klis (ke~e). Te starce su tukli jo{ è{}e nego druge. Video sam vojnike koji su zaustavili automobil i iz njega izvukli voza~a, ko- sovsog Albanca, i udarili ga po glavi fla{om. Video sam ènu koja je govorila srpskohrvatski koja je gr- dila vojnike kada je videla da udaraju starog ~oveka. Jedan vojnik je zgrabio tu ènu i iz sve snage udario njenom glavom o drvo. Kada smo stigli u Lubizdhe, naterali su nas da po ki{i sedimo na zemlji. Jedan od vojnika me je izdvojio iz mase, prislonio AK-47 uz moj vrat i rekao mi da brojim Kosovare u grupi, ili }e me ubiti. Tako|e

104 Fond za humanitarno pravo III deo: Kr{enja ljudskih prava na Kosovu

je rekao: „Gde su vam sada demokratski lideri i Bil Klinton?“ Kako sam po~eo da brojim, jedna tenkovska posada je vozila oko grupe od 5000 raseljenih lica i iznad glava svima ispaljivala mitraljeske rafale. @ene i deca su po~eli da vri{te i pla~u. Tenk je nastavio da tako manevri{e skoro ~itav sat. Posle toga su nas vojnici postrojili jednog po jednog govore}i da }e nas pobiti. Onda su nam rekli da idemo u Malisheve (Mali{evo – Orahovac). Taj put je trajao oko 4 sata, jer je masa seljana bila tako velika. Pre nego {to smo stigli u Malisheve, blizu sela Mirushe (Miru{a), moj ~etrnaestogodi{nji sin, sa jo{ nekim mladi}ima, pobegao je u {umu. Pre nego {to je pobegao, sin me je pogledao i rekao: „Ne mogu vi{e da gledam u tebe i ne `elim da me gleda{“. Moj sin je pobegao. Bilo je oko 21 ~as. Stigli smo u Malisheve i tamo ostali oko dva sata. Vojnici su nam rekli da odatle idemo u Dragobil (Dragobilje). Tamo smo stigli oko 7 ~asova slede}eg dana. Uznemirilo me to {to `ene koje sam video nisu imale cipele, i {to su na le|ima nosile decu. U Dragobilu, saterali su nas u polje i podelili u dve grupe. Grupe je trebalo da u|u u dve {kolske zgrade (jednu staru i jednu novu). Posle 20 minuta, vojnici su pucali u vazduh i naredili mu{karcima da iza|u jedan po jedan na {kolsku kapiju. Pretili su da }e nas ubiti ako im ne damo novac koji smo imali. Vojnici su uzeli na{ novac, a onda su nakon jednog sata stigli autobusi. Naredili su nam da se popnemo u autobus, i nisu nam dozvolili da odemo do traktora i uzmemo na{e stvari. Vojnici su nam govorili: „Idite u Albaniju i ne vra}ajte se vi{e“. U Alba- niju smo u{li preko Kuke{a.“

(A/0209. Ovaj svedok je za vreme intervjua bio rastresen, jer jo{ uvek nije imao vesti o svom sinu.) susedu da on i njegova porodica mogu da ostanu im je svoje ime i raspitivao se o èni koja je bila ubi- i da }e biti bezbedni. Kasnije istog dana se, me|u- jena minom iz minobaca~a. Kada je ~uo da je iza tim, vratio i rekao kako su mu naredili da ubije sebe ostavila troje dece, rekao je da „mu je veoma svoje susede. Vojnik je traìo 500 DM da ih ne ubi- te{ko {to sve to ~uje“. Kada su pripadnici paravoj- je. Susedi su platili i pobegli slede}eg jutra.22 nih jedinica konfiskovali njihove dokumente, on ih Paravojne jedinice su se izgleda pona{ale poje vratio. Isti ~ovek je dovezao ènu u kolicima do sebno razulareno. One su ume{ane u brutalne zlo- dàmije, gde su stariji i bolesni ljudi ostali osam da- ~ine po~injene nad hiljadama kosovskih Albanaca na. On je uredio da dva traktora kasnije transportu- koji su se spustili sa brda oko Koli}a (Pri{tina) u ju ranjene i nemo}ne. Vojnici VJ su donosili hranu, drugoj polovini aprila. êsto se pominje otimanje vodu i lekove u dàmiju gde su se sklonili seljani.24 velikih koli~ina novca; decu su dràli kao taoce da Tako|e se govori o tome da je u dva navrata ra- bi iznudili novac od njihovih roditelja, silovali su i seljenim licima pruào za{titu i jugoslovenski Crve- ubijali ène, a mla|e ljude i druge mu{karce stre- ni krst. Tako su 23. marta vozila Crvenog krsta sti- ljali izvode}i ih iz kolone od vi{e hiljada izbeglica gla u Staro îkatovo/Cikatove e Vjeter (Glogovac) i kojoj je trebalo nekoliko dana da pro|e.23 evakuisala ène i decu {est porodica iz samog Glo- govca (mada je ve}ina èna i dece ostala). Granati- Za{tita koja je ponekad ranje sela je po~elo neposredno posle njihovog od- 25 pruàna raseljenim licima laska. U drugoj prilici, krajem aprila, ène i deca, koji su bili proterani iz Draga}ina/Dragaqine (Suva Nasuprot ovome, bilo je izve{taja o pojedincima ili Reka), bili su dràni u dve sobe u {koli u selu Du- grupama koje su preduzimale mere da za{tite neke lje/Duhel (Suva Reka). Posle dva ili tri dana, do{li su kosovske Albance. Krajem marta, jedna kosovska ljudi iz jugoslovenskog Crvenog krsta sa hranom, Albanka, invalid prikovan za kolica, ostala je u svo- posle ~ega su ih u dva autobusa prevezli u Albani- joj ku}i u Koìci/Kozhice (Srbica), kada su srpske ju kod @ura/Zhur (Prizren).26 Jedan tridesetdvogo- snage granatirale selo, a zatim u{le u njega. Zamo- di{njak, koga je po~etkom maja policija uhapsila u lila je mladog srpskog vojnika da dovede natrag Vu~itrnu, opisuje kako su lekari do{li sa kamionom- njenu majku i sestru, koje su zajedno sa drugima cisternom i poku{ali da pri|u zatvorenicima, ali im bile odvedene u dvori{te. Vojnik je to u~inio, rekao je to bilo onemogu}eno.27

105 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

Jo{ jedan izbeglica je opisao kako je sredinom ski na~in. Proterivanja iz ovih gradova su detaljnije aprila bio u Zabla}u/Zablaq (Istok), gde je njemu i opisana u odeljcima o ovim op{tinama, posebno u ostalima davao hranu katoli~ki sve{tenik.28 slu~ajevima \akovice i Pe}i, gde je proterivanje bilo naro~ito pra}eno nasiljem (premda su u \akovi- Kretanje stanovni{tva ci mnogi uspeli da ostanu u gradu). Iako su ove pod kontrolom U^K operacije stvarale paniku i haos, njihova primena je bila metodi~na, a ne haoti~na. Razli~iti delovi gra- U^K je tako|e kontrolisala kretanje kosovskih Al- da bi bili opkoljeni i ispra`njivani zgrada po zgrada. banaca, premda je to u ve}ini slu~ajeva bilo shva- Za to vreme, policajci i druge snage su bili pore|a- 29 }eno kao da je u interesu samih seljana. ni po ulicama i usmeravali kosovske Albance prema Me|utim, po~etkom marta, U^K je protiv nji- èlezni~koj ili autobuskoj stanici. Jedna intervjuisa- hove volje zadràvala raseljene kosovske Albance na osoba opisuje kako su popodne 27. marta srp- u selu Kotlina/Kotline (Ka~anik), koje je ne{to pre ske snage podelile Suvu Reku na dva dela, kako su toga bila zauzela. Seljanima nije dozvoljavala da u ju`nom delu vojnici pucali na sve strane kako bi se sklone, mada su UNHCR i OEBS-KVM ugovorili prouzrokovali masovni odlazak i kako je bio otvo- sa VJ da ih mogu bezbedno transportovati iz pod- ren koridor prema severu kako bi stanovni{tvo be- ru~ja. @ene i deca su kasnije bili evakuisani, ali je àlo u tom pravcu.36 U Pri{tini, prvi talas masovnog postupak U^K izloìo riziku ìvote civila.30 proterivanja je trajao 10 dana, do 4. aprila, posle Posle evakuacije OEBS-KVM, 20. marta, bilo je ~ega se proterivanje nastavilo redovno, ali u ne{to mnogo prilika u kojima je U^K traìla od kosov- manjem broju. Sli~no su u Klini kosovski Albanci bi- skih Albanaca da napuste svoje ku}e ili da odu iz li proterani 28. marta, pa ponovo 31. marta, dok su sela, zato {to su se pribliàvale srpske snage. Ove u Kosovskoj Mitrovici proterivanja trajala od 24. do instrukcije su ~esto dolazile neposredno pre nego 29. marta, pa zatim tokom nekoliko dana po~et- {to bi izbila borba. To je posebno bio slu~aj u pod- kom aprila, a u ve}oj meri 14. i 15. aprila. ru~jima pod kontrolom U^K kao {to su brda izme- Jedan mladi} opisuje kako je bio proteran iz Pe}i: |u Suve Reke i [timlja, u podru~ju oko Mali{eva, Drenice, u brdima Lap i [ala. Kako je rekao jedan Na dan 28. marta 1999. oko 9 ~asova, jedan ~ovek, „lak{e im je bilo da se bore ako u blizini ni- naoruàn srpski civil je ulazio u svaku ku}u u je bilo nikoga“.31 U nekim slu~ajevima, seljani kona{oj ulici, i nare|ivao svim albanskim porodi- ji su tri nedelje proveli u brdima, na kraju su bili cama: „Idite u Albaniju, ili }emo se vratiti da prinu|eni da si|u u doline, budu}i da je U^K bila vas oteramo. Imate vremena do podne.“ (Srp- potisnuta i da nije vi{e bila u stanju da ih {titi. ski civil nije delovao sam, nego su njegovi saradnici ostali na ulici, i kada bi ugledali „lepa“ Situacija ljudi koji su bili kola, oni bi ih jednostavno odvozili.) Uskoro iseljeni iz gradova posle toga (oko pola sata), ja i neki drugi smo iza{li na ulicu i skupljali se u ve}u grupu, a po- Kada su bili granatirani gradovi ili sela, kosovski licajci su nam govorili da idemo u centar gra- Albanci su se obi~no sklanjali u podrume i tamo da. U centru je ve} bilo sedamdeset do osam- ostajali danima ili ~ak nedeljama. Izbelice su go- deset hiljada Albanaca koji su bili isterani iz vorile o tome kako su se sklanjali po podrumima svojih domova. I ja sam se ume{ao me|u njih, u Pri{tini,32 \akovici33 mnogim drugim gradovi- a policija nas je onda ukrcala na civilne kamio- ma. Me|utim, ta skloni{ta su se pretvarala u smrt- ne i autobuse i prevezla u Prizren.37 ne klopke, i ponekad, pri povratku iz brda, seljani su nalazili mrtva tela u njima.34 Bilo je izve{taja da Tokom maja, policija je po~ela da registruje sva ra- su ljudi bivali ubijeni kada su vojnici bacali ru~ne seljena lica u Pri{tini i nekoliko ve}ih gradova. Ko- bombe u podrume gde su se ovi bili sklonili.35 sovskim Albancima je bilo re~eno da }e posle to- U izjavama izbeglica govori se kako su ve}i gra- ga biti slobodni. Me|utim, jedan od izbeglica je dovi kao {to su \akovica, Klina, Kosovska Mitrovi- ovu politiku opisao kao lukavstvo da bi se otkrilo ca, Pe}, Pri{tina i Prizren, bili „o~i{}eni“ na sistemat- koliko je Albanaca u Pri{tini“, posle ~ega bi mogli

106 Fond za humanitarno pravo III deo: Kr{enja ljudskih prava na Kosovu da proteraju sva raseljena lica. Posebno se mu- unutar Kosova, i to je ~esto trajalo vi{e nedelja. U {karci nisu usu|ivali da napuste ku}e ili stanove, po~etku su oni koji su bili isterani ili koji su morali jer su znali da bi bili odvedeni, ako bi ih prona- da beè, odlazili nedaleko od svojih ku}a. Kasnije {li.38 Jedan devetnaestogodi{nji mladi} je izjavio: su, me|utim, grupe raseljenih lica bivale pomerane od sela do sela, iz brda u doline, dok na kraju nisu Na dan 19. maja u 4 ~asa no}u, u pri{tinskom obrazovani veliki konvoji sa stotinama hiljada ljudi. naselju Vranjevac, opkolila nas je policija. Svi U po~etku je moglo izgledati da je u brdima bi- policajci su imali plave uniforme. Neki su imali lo bezbednije nego u selima koja su bila granati- crne ili zelene leta~ke kamufla`ne jakne. Neki rana, ali su kasnije i brda postala opasna mesta za su imali baca~e plamena i automatsko oru`je. boravak. Pored toga {to su mogli biti uhva}enu u Provaljivali su u ku}e i izbacivali svakoga ko ni- unakrsnu vatru na podru~jima gde su se vodile je imao li~ne isprave ili ko nije bio iz Pri{tine. Za borbe izme|u srpskih/jugoslovenskih snaga i to vreme, ja sam se krio u kanalizaciji.39 U^K, raseljena lica su ponekad i sama bila direktna meta. Po~etkom aprila, te{ka artiljerijska palj- U drugoj polovini maja, policajci su u Pri{tini na- ba je naterala kosovske Albance iz Ka~anika da re|ivali ljudima koji su do{li iz drugih mesta da se napuste svoje ku}e i da odu u brda. Kada su i{li vrate u svoja sela (iako su drugi i dalje bili proteri- planinom, 40-50 vojnika VJ i policajaca je zauzelo vani sa Kosova).40 snajperske pozicije i na njih otvorilo vatru; tom Svrha registracije nije potpuno jasna. Ona se prilikom je ubijeno izme|u 40 i 70 ljudi.43 mogla upotrebiti za razli~ite stvari: na primer, (i) Jo{ jedna èna koja je bila iseljena opisuje ka- policija je mogla èleti da sazna koji i koliko kosov- ko su okolna brda svakodnevno bila ga|ana iz mi- skih Albanaca je oti{lo (neka vrsta popisa); (ii) regi- nobaca~a iz pravca ]ireza (Srbica), tokom pet da- stracija je identifikovala raseljena lica i kasnije omo- na sredinom aprila. Prema njenoj izjavi, vi{e hilja- gu}avala policiji da ih izbaci iz grada; (iii) bila je je- da ljudi se krilo u gustoj {umi, i ona njihovu situ- dan od na~ina da se jo{ vi{e iskomplikuje doku- aciju opisuje kao sli~nu „poloàju lisice u lovu na mentacija o imovinskom stanju (budu}i da su u to lisice“; u kraju nije bilo oruànog otpora od stra- 44 vreme mnogi Srbi u{li u najbolje ku}e u albanskim ne U^K. U planinama î~avica, srpske snage su delovima grada); (iv) mogla je da pomogne u odr- bukvalno lovile kosovske Albance. Jedan ~ovek je àvanju reda u gradu; (v) mu{karci iz svakog doma- opisao kako su nekog popodneva sredinom apri- }instva su mogli da prime naredbu da do|u na odla, po{to su mnoga deca i starci pobegli u planinu re|eno mesto (kao {to je, na primer, po{ta), odakle zbog srpske ofanzive na selo Gornji Grabo- bi mogli biti odvedeni na „informativne razgovo- vac/Graboc i Eperm (Obili}), „odjednom do{la dva re“; (vi) na osnovu registracije se moglo ustanoviti psa, a onda je u na{em pravcu po~elo pucanje“. ima li Srba koji su izbegli poziv u vojsku.41 On je rekao da je pse koristila policija i da je puca- 45 Me|u gradovima u kojima je sproveden prola u pravcu odakle su psi lajali. gram registracije, bili su Gnjilane i Suva Reka. @ivotni uslovi u brdima su bili krajnje te{ki. U po- Sumnje kosovskih Albanaca u namere ove akcije ~etku, na zemlji je jo{ leào sneg i bilo je jako hlad- su u nekim slu~ajevima bile dobro zasnovane. Je- no. Raseljena lica su kasnije podigla improvizovana dan ~ovek iz Vu~itrna je opisao kako je njemu i skloni{ta od plasti~nih folija i {atore, ali je to obez- njegovoj porodici bilo re~eno da treba da odu na be|ivalo slabu za{titu od prirodnih stihija ili napa- odre|eno mesto, gde mogu dobiti humanitarnu da. Trojicu ljudi koji su bili na padinama iznad Bra- pomo} Crvenog krsta, ali kada su tamo stigli, mu- da{a/Bradash (Podujevo), ubili su krajem marta voj- {karci su bili odvojeni od èna i dece i odvedeni u nici VJ, iako je jedan od njih bio mentalno bolestan, smrekovni~ki zatvor.42 i iako je bilo jasno da su raseljena lica, budu}i da su ìveli u skloni{tima od plasti~nih folija.46 Pored opasnosti koje su ih vrebale zbog borbi, Lutanje po planinama, ili od sela do sela ili zato {to su ih progonile srpske snage, nedosta- Dok su neki od proteranih oti{li pravo na granicu, tak hrane je zna~io da raseljena lica moraju da se stotine hiljada kosovskih Albanaca je bilo raseljeno kre}u sa mesta na mesto u potrazi za hranom, kao

107 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo i za sigurnijim skloni{tem. Seljani su ~esto bili pri- rizovana trasportna sredstva koja su koristili – ne- morani da se spasavaju bekstvom, nemaju}i vre- posredno pre nego {to su poslednjih nekoliko ki- mena da sa sobom uzmu hranu, opremu ili ode- lometara pre{li pre{ice. }u, koja bi im pomogla da lak{e preìve u planini. Mnoge izbeglice opisuju bekstvo u konvojima Jedan pedesetpetogodi{njak opisuje kako su ljudi koji su se sastojali od traktora s prikolicama, kami- deci koja su kukala zbog gladi davali da jedu li{}e ona i automobila natovarenih imovinom, dok su sa drve}a.47 Seljani su se vra}ali u granatirana se- ljudi i{li pored vozila. Srpski vojnici su ponekad la traè}i tamo hranu, {to je bio opasan poduhvat ubijali one koji nisu mogli da idu.54 Ponekad, srp- iz koga se mnogi vi{e nikada nisu vratili.48 Jedan ske snage su sprovodile ove konvoje, ponekad ni- ~ovek star 52 godine, koji je pet ili {est nedelja su. Vozila koja bi se pokvarila ili ostala bez goriva, proveo u brdima Lap izme|u Podujeva i Mitrovi- ostajala su napu{tena pored puta. Oni koji su be- ce, na kraju je do{ao do zaklju~ka: „Ili }emo stra- àli automobilima (i koji su obi~no dolazili iz gra- dati od gladi, ili bore}i se protiv Srba.“49 dova), ~esto su bili primorani da ih predaju srp- Raseljenim licima je ~esto bila otkazivana me- skim snagama. Bolja kola, kao na primer VW golf dicinska pomo}, zbog ~ega su oni postajali spo- ili mercedes, bila su posebno traèna. Sa kola i redne `rtve rata. Drugi, posebno oni najmla|i, pa traktora kojima je bilo dozvoljeno da pre|u grani- i oni najstariji, umirali su zbog nedostatka hrane i cu, obi~no su skidane registarske tablice. usled lo{ih vremenskih uslova. Jedan od ljudi koji su se krili u brdima iznad Buko{a (Suva Reka), opi- Konvoji suje kako je svakog dana od gladi umiralo po tro- Kako su seljani bili proterani, njima su se pridruì- je – ~etvoro dece.50 vala druga raseljena lica koja su ~esto obrazovala konvoje, osobito u regionima gde su seljani i{li s Bekstvo pe{ice, mesta na mesto i po nekoliko nedelja. Takvi kon- automobilom ili traktorom voji su bili dugi vi{e kilometara i brojali desetine Kada su seljani bivali proterivani, jedni su odlazili hiljada ljudi. Raseljena lica u lapskim brdima za- nezavisno od ostalih, a drugi u konvojima trakto- padno od Podujeva opisuju da su bila deo grupa ra, automobila, ili sa ostalima pe{ice. koje su brojale hiljade ljudi, koji su na kraju bili Malo je kosovskih Albanaca koji su pobegli pe- primorani sa si|u sa brda do Gornje Sudimlje/Stu- {ice preko planina, izbegavaju}i tako kontrolne dime e Eperme (Vu~itrn), gde je izme|u 90 i 160 punktove i na kraju stigli do bezbednih mesta.51 ljudi bilo ubijeno po{to su ih srpski vojnici skinuli Treba naglasiti da je oko granice postojala zabra- sa traktora u no}i 2. maja.55 Tako dugi konvoji si- njena zona {iroka 10 km, koju su srpske snage mi- lazili su sa brda oko Koli}a, isto~no od Pri{tine, to- nirale 1998. godine, tako da je takav put bio vrlo kom aprila i maja, kao {to je opisano u izve{taju o opasan. Strah je bio glavni razlog da se izabere doga|ajima u pri{tinskoj op{tini. ovako rizi~an na~in bekstva. Tako je jedna èna iz Grupe koje su postajale sve ve}e, jer su im se Male Kru{e (Prizren), koja je iz sela bila proterana pridruìvala raseljena lica iz razli~itih sela, posta- neposredno pre masakra vi{e od 100 mu{karaca i jale su sve izloènije napadima srpskih snaga. Ta- de~aka koji se desio krajem marta, pobegla pe{i- ko su 17. aprila bila ubijena 24 mu{karca izdvoje- ce za Morinu.52 na iz grupe u Starom îkatovu (Glogovac), dok je Slike kosovskih Albanaca koje su stigle na svet- 30 kosovskih Albanaca ubijeno u Gladnom Selu, ske televizijske ekrane, ~esto su bile slike ljudi ko- kao {to je opisano u V delu ovog izve{taja. Na dan ji gaze kroz sneg ili u velikim kolonama kroz polja 28. marta, oko 150 mu{karaca i èna je bilo ubi- idu prema granici. Iako je bilo izve{taja izbeglica jeno u Izbici/Izbice (Srbica). Njih su srpske snage koji su opisivali upravo takvu situaciju (jedan je izdvojile iz grupe od hiljada izbeglica koje su bile ~ovek opisao kako je kroz sneg na le|ima izneo proterane iz okoline, kako je opisano u tekstu o sedamdesetogodi{nju majku do Crne Gore53), doga|ajima u srbi~koj op{tini. drugi ipak nisu ceo put prevalili pe{ice. Oni koji su Ovi nepregledni konvoji su prakti~no blokirali beàli, ~esto su bili primorani da ostave sva moto- saobra}ajnice. Jedan svedok opisuje kako je ~ekao

108 Fond za humanitarno pravo III deo: Kr{enja ljudskih prava na Kosovu u dugoj koloni vozila kod Prizrena. Trebalo mu je da je bila blokirana granica sa Makedonijom. 40 sati da pre|e 17 km do albanske granice. Du` Tako|e je verovatno da je ovo preusmeravanje celog puta prema granici, vojnici su {ikanirali lju- konvoja ponekad bilo izvo|eno u vezi sa srpskim de, oduzimaju}i im hleb, ode}u, novac i tako da- strate{kim vojnim razlozima, za koje je bilo va`no lje, a na granici su im oduzeli preostale dokumen- da klju~ne saobra}ajnice budu otvorene. Me|u- te, uklju~uju}i i registarske tablice sa njihovih vo- tim, mogu}e je da je haoti~no kretanje s mesta na zila. Vojnici su im onda dopustili da idu, rekav{i im mesto odraàvalo op{tu zabunu, vi{e nego {to je da se vi{e nikada ne vra}aju.56 predstavljalo smi{ljeni poku{aj da se putovanje ra- Konvoji su se ~esto preme{tali sa mesta na me- seljenih lica u~ini jo{ opasnijim. Ipak, moè se utvr- sto, kao {to je to bio slu~aj sa konvojem u kome je diti postojanje nedvosmislenog upravljanja ovim bila mlada èna iz Gladnog Sela, ~ija je pri~a na- kretanjem. Osoblje OEBS-KVM na albanskoj strani vedena u ovom poglavlju. Sli~no, jedna trideseto- granice blizu Prizrena, moglo je sa granice da vidi godi{nja èna iz Izbice opisuje kako joj je policija kako se grad nekih dana punio raseljenim licima, a naredila da ide u \akovicu, ali je posle pola sata onda je odjednom bivao ispra`njen, kada bi ovi bi- granata pala u kolonu raseljenih lica i vojnici su im li poslani na granicu. Rezultat je bio da je na pre- naredili da krenu prema Klini, gde im je policija laz kod Morine tri ili ~etiri dana dolazilo po 3000- naredila da se vrate u \akovicu. Tada ih je u Glo- 4000 izbeglica, a onda bi ih tri do deset dana bila |anima/Gllogjan (De~ani) jedan sve{tenik sklonio samo {a~ica. Me|u gradovima koji su izgleda kori- pred policijom u crkvu, pre nego {to su na kraju {}eni na ovaj na~in bili su i Belanica/Bellanice (Su- mogli da do|u do Albanije.57 va Reka) i Veliki Ki~i} (Kosovska Mitrovica). U severnom delu Kosova, konvoji u kojima je bi- Porodicama koje su beàle ponekad je govore- lo do 10.000 osoba su sredinom aprila bili primo- no da se mogu slobodno vratiti ku}ama, pa su lju- rani da napuste Kosovsku Mitrovicu, i da provedu di to i ~inili. U drugim slu~ajevima su im govorili da vi{e nedelja kre}u}i se od sela do sela, ~esto usme- odu u neki odre|eni grad. Neki su traìli na~in da ravani na sporedne puteve (mo`da zato da ne bi odu, ali su bili vra}eni. Jedna intervjuisana osoba zagu{ivali glavne saobra}ajnice) izme|u Kosovske opisuje kako je ona, i njena porodica, izme|u 1. i Mitrovice i Kline. Jedan ~ovek koji je bio razdvojen 26. aprila poku{avala da napusti Pri{tinu u pravcu od svoje porodice u [ipolju/Shipol (nekoliko kilo- granice, ali su je uvek vra}ali, ili pripadnici VJ ili po- metara jugozapadno od Kosovske Mitrovice) opi- licajci, i to u pet navrata na pet razli~itih mesta, pre suje kako je njegov konvoj bio zaustavljen nepo- nego {to joj je najzad uspeo {esti poku{aj.59 sredno pre nego {to je stigao u \akovicu, i vra}en De{avalo se da kosovske Albance vrate i sa gra- u Kosovsku Mitrovicu. Dok se vra}ao, ovaj konvoj nice, ili da ih po{alju na drugi grani~ni prelaz. Vi- od 10.000 ljudi je bio tri dana zadràn u Klini, pre {e autobusa je bilo vra}eno iz \eneral Jankovi}a nego {to je mogao da nastavi za Kosovsku Mitrovi- krajem marta, a ljudima je re~eno da idu na gra- cu. Bio je zaustavljen jo{ u dva maha, drugi put u ni~ni prelaz Jazince (ne{to dalje na zapad) i da ta- Srbici, gde su mu{karci bili razdvojeni od èna i demo pre|u u Makedoniju.60 ce i zatvoreni u {kolsku zgradu. Posle 15 dana, oni su bili preba~eni u smrekovni~ki zatvor, gde su pro- Kontrolni punktovi – ubijanje i plja~ka veli jo{ 15 dana pre nego {to su kona~no bili deportovani u Albaniju, 25. maja.58 Na sli~an na~in, ko- O~igledno je da su mnoge srpske naoruàne gru- sovskim Albancima koji su bili proterani iz sela oko pacije terorisale konvoje i koristile priliku da iznu- Lipljana bilo je re~eno da ne idu najo~iglednijim ju- de novac i druge dragocenosti od kosovskih Alba- `nim izlaznim putem iz Kosova, nego da idu u Al- naca pre nego {to bi im dozvolili da pro|u.61 Do- baniju preko Prizrena, kao {to je detaljno opisano u ga|aji opisani u V delu izve{taja ocrtavaju veoma V delu knjige, u odeljku gde se govori o doga|aji- {iroko primenjivanu shemu iznu|ivanja i otima~i- ma u lipljanskoj op{tini. ne ~ije su `rtve bile raseljena lica. Jedna porodica Ovo stalno preusmeravanje konvoja bi se moglo opisuje svoje bekstvo u \akovicu, krajem marta. objasniti i time da se putevi nisu osloba|ali dovolj- Za vreme puta nije bilo te{ko}a, ali je u samoj \a- no brzo, kao {to se to izgleda desilo i u slu~aju ka- kovici porodica bila pretu~ena i oplja~kana od

109 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo strane policije, koja je izvr{ila i telesni pretres tra- buse seljane Randubrave/Randobrave (Prizren), i è}i dragocenosti. Zatim su oti{li u Prizren gde su odvezla ih u @ur, odakle su morali pe{ice da odu ih ponovo tukli policajci koji su im pobacali i svu do Albanije. U svakom autobusu su pored voza~a hranu koju su imali. Policajci su tukli svakoga ~ije bila i dva policajca.69 U drugim slu~ajevima, {to je se vozilo pokvarilo.62 Na kontrolnim punktovima, zavisilo od toga gde se nalazi selo, ljudima je bilo mu{karci su ~esto bili izdvajani iz konvoja. Policija re~eno da idu na èlezni~ku stanicu, odakle su ih ih je hapsila i odvodila, ili su prosto bivali ubijeni. vozovi prebacivali do granice. Bio je stvaran prinu- ôvek koji je putovao ka jugozapadu u konvoju iz dan privid „normalnosti“, tako {to se od ljudi tra- Crnog Luga/Carralluke (Klina), opisuje kako je ìlo da kupe vozne karte (kao {to je niè opisano). konvoj zaustavila i plja~kala policija, koja im je Takva operacija zahteva prethodnu pripremu i uzela sav novac, zlato i ~asovnike. Zatim su im re- ukazuje da je deo srpskih vlasti sprovodio planira- kli da napuste Kosovo i da se vi{e nikada ne vra}a- nu politiku proterivanja. ju. Policajci su tako|e izdvojili tri mla|a mu{karca Jedan radnik na èleznici je rekao da su pre ra- iz njegovog sela i ubili ih iz pu{aka.63 ta postojala dva voza dnevno iz Pri{tine za Sko- Srpske snage su od raseljenih lica ~esto zahte- plje, koja su se obi~no sastojala od tri vagona. Za vale novac, i ubijale one koji nisu mogli da im ga vreme rata, bilo je svakog dana jo{ po tri do ~eti- daju. Po~inioci su ponekad bili pripadnici paravoj- ri voza. Redovni jutarnji voz se sastojao od tri do nih jedinica, a ponekad pripadnici VJ ili policije {est vagona, dok je u vanrednim vozovima bilo iz- (mogu}e je da su delovali na svoju ruku). Jedna in- me|u devet i trinaest vagona, a jedan voz je imao tervjuisana osoba kaè da je videla predsednika ~ak 21 vagon.70 op{tine Podujevo me|u policajcima koji su u~e- Iako je glavni centar deportacija bila èlezni~ka stvovali u ovoj operaciji.64 Konvoji koji su krajem stanica u Pri{tini, proterivanja su vr{ena i sa drugih marta, pa sve do po~etka maja, silazili u Pri{tinu iz mesta, kao {to je glavna raskrsnica u Kosovom Po- podru~ja oko Koli}a (Pri{tina) bili su podvrgnuti lju. Kosovski Albanci su na stanicu dovo|eni pod osobito brutalnom pona{anju pripadnika paravoj- oruànom pratnjom. Uprkos tome {to su za depor- nih jedinica, izgleda najvi{e motivisanih finansij- tacije na raspolaganju bili vanredni vozovi, obi~no skom dobiti. Ovi su otimali decu i pretili da }e ih su na stanici morali da ~ekaju satima, i za to vreme ubiti ako njihovi roditelji ili drugi ro|aci ne daju su bili {ikanirani i tu~eni. U nekim izjavama se po- 71 dovoljno novca da bi ih pustili.65 Tako su deca onih minje da je na stanici bilo i javnih silovanja. koji nisu imali 500 DM ili u nekim slu~ajevima i po (Premda postoji i èlezni~ka pruga koja pokrajinu nekoliko hiljada maraka, ili koji su ve} bili oplja~ka- preseca u pravcu istok-zapad, od Pri{tine do Pe}i, ni, bila ili premla}ena, ili oteta, ili ubijena nao~i- na njoj od 1998. nije bilo saobra}aja, usled borbi gled svih.66 U najgorim slu~ajevima, porodica je koje su se u tom podru~ju sporadi~no vodile, tako platila, ali su njihovi ro|aci ipak bez razloga i obja- da taj pravac nije kori{}en za nasilno iseljavanje.) {njenja bili ubijeni.67 Kao i ina~e, posebno su na Posebno su zabrinjavaju}i opisi izbeglica koji meti bili mla|i mu{karci, koji su bili predmet {ika- govore o tome kako su ljudi saterivani na stanicu, niranja, batinanja, otmica, hap{enja, la`nih egze- tamo zlostavljani, natovareni na voz i nabijeni u kucija i masovnih protivpravnih ubijanja.68 vagone. Jedna èna kaè da je ve} u vozu ~ekala ~etiri sata pre nego {to je voz krenuo iz Pri{tine, i Deportacija autobusima, za to vreme slu{ala policajce koji su vikali preko megafona: „Idite do NATO i traìte neka vas za{ti- kamionima i vozovima te!“ Kada je voz stigao na makedonsku granicu, Sistematske deportacije su vr{ene autobusima i sa srpske strane, policajci su vikali: „@ivotinje, sila- vozovima. Kada su srpske snage dolazile u selo, zite s voza i idite u Makedoniju!“72 kosovskim Albancima su ~esto stavljale na raspo- Jedan sredove~ni ~ovek, koji je beào iz Glo- laganje autobuse, ili su im govorile da se okupe govca, stigao je na stanicu u Pri{tini 2. aprila. Evo slede}eg jutra, kada }e autobusi sti}i. Ponekad ih {ta on kaè: je policija pratila sve do granice. Jedan svedok Na stanici je bilo na hiljade ljudi. Prvi voz je sti- opisuje kako je policija 27. marta ukrcala u auto- gao i napunio se 3. aprila u 21 ~as. Drugi je na-

110 Fond za humanitarno pravo III deo: Kr{enja ljudskih prava na Kosovu

punjen 3. aprila u 1 ~as no}u. U svakom vozu {tavali sve zalihe hrane i vode koje su sa sobom je bilo 28 vagona. Policajci su gurali ljude u va- nosili Albanci koji su beàli.76 gone. Kosovari su vri{tali jer su bili prignje~eni pritiskom gomile. Pretpostavljam da na stanici Iznu|ivanje novca i {ikaniranje u nije bilo manje od 60.000 ljudi. Dok smo ~eka- autobusima i vozovima, kao i li, dve ène su se porodile u polju. Iza stanice, na grani~nim prelazima policajci su izdvajali mu{karce izme|u 15 i 50 godina. Njih su ukrcali na civilne kamione i od- Proterivanje koje je vr{eno autobusima ili vozovi- vezli. Ja sam uspeo da se popnem na tre}i voz ma pruàlo je jo{ jednu priliku da se iznudi novac u 5/15. Pre nego {to sam u{ao u voz, video od kosovskih Albanaca, koji su morali da plate vo- sam ènu koja je dràla bebu. Gomila ju je gu- zne karte po izuzetno povi{enim cenama i da za 77 rala i ona je bila prestravljena. Pla{ila se da ne putovanje sa Kosova plate u DM. Pla}alo se kon- ispusti bebu me|u ljude. Pridrào sam bebu dukteru, voza~u, ili policajcu ili vojniku VJ koji su dok se nije popela u vagon. Onda sam joj kroz sprovodili izbeglice. prozor dodao bebu. I ja sam se popeo u vagon Ponekad su pripadnici srpskih jedinica skidali koji je uskoro bio potpuno natrpan. Bio sam sa autobusa kosovske Albance, pretili im ili ih tu- toliko ste{njen, da sam se sa jo{ petoricom kli, kako bi ovi platili da im dozvole da se ponovo drugih sklonio u toalet. Prozor je bio prema- ukrcaju. U drugim slu~ajevima je trebalo da plate samo zato da bi im dozvolili da pro|u kontrolni zan bojom, pa sam izgrebao boju da vidim {ta punkt.78 Bilo je slu~ajeva kada je policajcima trese de{ava. Voz je krenuo sa stanice oko 6:20, balo da se plati za prelazak granice, posebno ako 4. aprila.“ raseljena lica nisu imala li~nih isprava.79 Jedan ~o- vek star 41 godinu koji je 31. marta bio u vozu iz Svedok dalje opisuje put sa mnogo zaustavljanja Pri{tine do \eneral Jankovi}a, kada je si{ao s vo- do Kosovog Polja, Lipljana, Uro{evca i Ka~anika. U za, morao je, kao i mnogi drugi, da pe{ice ode Lipljanu je video „hiljade Kosovara, koji su bili op- prugom do granice. Na granici, pitao je policajca koljeni pripadnicima policije i paravojnih jedini- kako moè da pro|e, na {ta je policajac rekao da ca… Neki ljudi su bili u civilnom odelu i nosili ka- treba platiti 200 DM. ôvek kaè da je video mno- la{njikove… U Ferizaju sam video na hiljade Koso- ge koji su davali novac.80 vara i mnogo policije. Dok smo prolazili kroz Ka- ~anik, video sam samo policiju.“73 Konfiskacija dokumenata Nedostatak hrane i vode U ve}ini izbegli~kih izjava se pominje da je policija, VJ ili srpska pograni~na policija, od kosovskih Iako su ova putovanja obi~no trajala vi{e sati, pa i Albanaca rutinski oduzimala dokumente, zajedno dana, jer su kao i konvoji i autobusi, i vozovi bili sa novcem i dragocenostima. To se radilo kako na ~esto zaustavljani po vi{e sati pre nego {to je bilo makedonskoj, tako i na albanskoj granici.81 Ova dozvoljeno da nastave put, deportovani ljudi nisu praksa je bila dovoljno rasprostranjena da se mobili snabdeveni hranom i vodom, ili su se voda i è govoriti o nedvosmislenoj planskoj akciji. Neki hrana mogli kupiti za izuzetno visoku cenu. od izbeglica bili su ostavili svoje dokumente kod Jedan izbeglica kaè da je na pri{tinskoj stani- ku}e, jer su bili naterani da ku}e napuste bez od- ci policija odbila da ljude koji su ukrcavani u vozo- laganja; drugima su ih uni{tili ili konfiskovali pri- ve snabde vodom. Iako je policija ionako ve} uze- padnici paravojnih jedinica ili policije za vreme la novac od izbeglica, prodavala je fla{e vode po puta.82 Registarske tablice sa automobila i trakto- ceni od 10-15 DM. Policajci su govorili: „Neka vam ra su tako|e bile skidane i oduzimane.83 NATO da vodu.“74 Isto tako, kada su srpske snage sprovodile seljane iz Slovinja/Sllovi (Lipljan) do sa- Putevi kojima su izbeglice beàle sa Kosova mog Lipljana, nisu im dozvolile da piju vodu ~itavih 16 sati.75 Veliki broj intervjuisanih osoba opi- Izbeglice i konvoji nisu uvek koristili najbliè i suje kako su policajci ili vojnici VJ oduzimali i uni- o~igledne puteve prema granici, nego su konvoji

111 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

jula 1998, a Dru{tvo majke Tereze na 263.000 19. jula iste godi- Grani~ni prelazi ne.Qesellschaft für Bedrohte Völker, „Kosovo Krieg, Vertrei- bung, Maassaker. Ein Bericht der Gesellchaft für bedrohte Najzna~ajniji grani~ni prelazi koje su koristile Völker“, August 1998, dostupno (oktobra 1999) na izbeglice, bili su slede}i: http://www.gfbv.de/dokus/kosovo.htm. Savet za odbranu ljudskih prava i sloboda iz Pri{tine je procenio da je 9. avgusta 1998. Crna Gora (SRJ): Kulina (na putu iz Pe}i u Ro- bilo 270.000 raseljenih lica, kako je navedeno u „nedeljnom iz- àje). ve{taju N° 429“, 6-9 avgust 1998, dostupno na internetu. 6 Albanija: Qaf e Morines, Qaf e Prushi (oba iz- OSCE-KVM, „Daily Report“, 2 April 1999, donosi podatke UNHCR o odlasku izbeglica za period od 24. marta do ujutru 2. aprila: Al- me|u \akovice i albanske granice), Morine banija 120.000; Makedonija 70.000; Crna Gora 31.000; Bosna i (na putu iz Prizrena i @ura u Kuke{). Hercegovina 7.400. Daljih 68.000 izbeglica je bilo registrovano u Albaniji, i 48.000 u Makedoniji slede}eg dana. Na osnovu inter- Makedonija: Jazince (na planiniskom putu iz vjua sa izbeglicama, ili drugih podataka koje je prikupila OEBS- Dubrave u Tetovo), Blace (na putu iz \eneral KVM, ne moè se ta~no oceniti broj raseljenih lica, bilo unutar Jankovi}a u Skoplje), Tanu{evci, Malina Mala, Kosova, bilo onih koji su pobegli u druge zemlje. Kalkulacije broja raseljenih lica su bile sloèno pitanje, i druge agencije, poput Straà, Lojane, Tabanovce (na granici izme|u UNHCR, su bile bolje opremljene da to obave. Kosova i Makedonije, isto~no od \eneral Jan- 7 Vidi M/1126; M/1504. 8 kovi}a).85 A/0130; 1/0216; M/0629; M/1780. 9 âk i u relativno mirnoj situaciji, M/1194 opisuje kako je konvoj od 10.000 ljudi koji je krajem marta napustio Mramor (Pri{tina), bili usmeravani sporednim, neasfaltiranim putevi- bio sproveden od strane 100-200 polcajaca „koji su nas {ikanirali“. A/0615, koji je bio zato~en u Smrekovnici, a onda ukrcan na ma, kako bi se izbegle glavne magistrale, kako je autobus 23. maja, opisuje kako u njegovom slu~aju o~igledno ni- ve} opisano. Ovo se posebno odnosilo na one koje bilo nikakve za{tite. Dok su bili na putu, zapo~eo je napad NA- TO; voza~ i straàr su mogli da odu u skloni{te, dok su ostali bili ji su dolazili sa severa pokrajine. Mnoge izbeglice ostavljeni na otvorenom prostoru. Ljudi su potom bili odvezeni u iz Kosovske Mitrovice i okoline, nisu bile slate na @ur, gde im je re~eno da dalje, do granice, idu pe{ice. 10 sever, kroz Leposavi}/Leposaviq, na zapad, prema A/1027. Drugi izve{taji o ovom proterivanju i ponovljenim proterivanjima koja su se desila otprilike 30. marta i 4. aprila nala- Roàjama (Crna Gora), ili na jug niz glavni put ze se u A/0046; A/1027; A/0044; A/0641. prema Makedoniji. Umesto toga, bili su primora- 11 A/0296. 12 A/0348. Grupa u kojoj se nalazio je morala da preda novac i nani da se kre}u zaobilaznim putevima na jugoza- kit pripadnicima paravojnih jedinica kako bi joj bilo dozvoljeno pad, da koriste sporedne puteve kako bi na kraju da u|e u Rogovo/Rogove (\akovica) i da tamo poku{a da na|e stigli u Prizren ili u Albaniju. zaveti{te. 13 A/1018. Sa ta~ke gled{ta srpskih vlasti, prednost je 14 M/0349. imala potreba da ostave prohodne glavne saobra- 15 M/1528. 16 A/0216. }ajnice kojima su se srpske snage snabdevale ma- 17 M/0364; M/0967. terijalom, gorivom i hranom. Na sli~an na~in, 18 M/1522. „zimske ve`be“ u vu~itrnskom kraju bile su zami- 19 A/0181. 20 M/1259. {ljene tako da obezbede prohodnost glavnih pu- 21 M/0874. teva snabdevanja.84 Konvoji izbeglica su samo za- 22 A/0358. 23 gu{ivali puteve, {to je mo`da razlog zbog koga su Vi{e detalja je dato ne{to niè: Kontrolni punktovi, kao i u V delu, o pri{tinskoj op{tini. izbeglice preme{tane tamo-amo. 24 M/1267, u kome se nalaze izjave tri sestre, uklju~uju}i i ènu invalida. 25 M/1224. 26 A/0225; A/0228; A/0230; A/1124. 1 Kosovski Albanci su ~inili 82% od ukupno 1.956.000 stanovni- 27 A/0577. ka pokrajine, prema proceni UNHCR iz @eneve, 15. oktobra 28 A/0940; A/0996. 1999. 29 A/1034, koji kaè da je U^K „poku{ala da za{titi stanovni{tvo“ 2 Prema Me|unarodnom programu evakuacije koji su koordini- kada ga je savetovala da se preme{ta sa jednog mesta na drugo. rali UNHCR i IOM, 79.979 kosovskih izbeglica je evakuisano u 30 OSCE-KVM/RC5/CC Urosevac, HR Special Report „Cronology of zemlje izvan regiona, izme|u 5. aprila i 9. juna 1999. Do jula, events in Kacanik“, 11 March 1999. ovaj se broj popeo na 91.057. 31 A/1031. 3 Bronwen Maddox, „The 80 Days War“, The Times, 15 July 1999, 32 M/0017; M/015; /0243; M/0397; M/1035; M/1728; M/1729; str. 49. M/1763. 4 Pomenuto na konferenicji za {tampu NATO, 13. maja 1999. 33 A/0011; A/0045; A/0049; A/0904; A/1059; A/1112; M/1515. 5 Roy Gutman and David Rieff (eds.), Crimes of War: What the Pu- 34 A/0633 je rekao da su oni koji su se bili sklonili u podrume u blic Should Know (New York: W.W. Norton, 1999. str. 201. Broj Landovici/Landovice (Prizren), bili ubijeni (iako nije jasno da li je onih koji su bili raseljeni usled posledica sukoba 1998. godine, on sam video tela). M/0198 i M/1702 su na{li unakaèno telo u albanske humanitarne organizacije su procenile na 200.000 16. podrumu u Banjici/Bajica (Ka~anik).

112 Fond za humanitarno pravo III deo: Kr{enja ljudskih prava na Kosovu

35 A/0921 Brestovac/Brestoc (Orahovac); M/0410 Poklek/Poklek i 59 M/0710. Vjeter (Glogovac). 60 M/1128. U ovom slu~aju, verovatno je da se radilo o masovnom 36 A/0134. dolasku izbeglica, zbog ~ega je granica neko vreme bila bloki- 37 A/1018. rana. 38 M/1256; vidi jo{ M/1387. 61 Vidi 12. poglavlje. 39 M/1262. 62 A/0460 (koji kaè da su policajci nosili crne maske i imali lica i 40 M/1710. ruke i{arane bojama). M/1256 tako|e kaè da su srpske snage 41 Razgovor sa slu`benikom OEBS-KVM, septembar 1999. krale hranu od raseljenih lica u konvoju koji tek {to je bio stigao 42 A/0960. Dalje vidi V deo, Vu~itrn. u Pri{tinu 23. aprila. 43 M/0702. 63 A/0130. 44 M/1237. 64 M/1123. 45 M/0604. M/1294 tako|e opisuje kako su 22. marta srpske jedi- 65 M/0314; M/1256; M/1404; M/1471; M/1480; M/1730; M/1737. nice do{le Gladno Selo sa psima. 66 M/1238; M/1256; M/1320; M/1359; M/1440; M/1757. 46 M/1712. 67 A/0636; M/1351; M/1365. 47 M/1123. 68 M/1147; M/1238; M/1256; M/1260; M/1263; M/1279; M/1320; 48 M/1267 opisuje kako je sredinom aprila u srbi~koj op{tini „ne- M/1351; M/1365; M/1440; M/1480; M/1611; M/1709; M/1737; stalo hrane i mnogi su no}u silazili u sela da se snabdeju“. M/1741; M/1755; M/1756; M/1757; M/1760; M/1850. 49 M/0856. A/0127 tako|e opisuje kako su pobegli u planinu, gde 69 A/0919. deca nisu imala odgovaraju}u hranu i zagrevanje. M/0325 opi- 70 OEBS-MiK, 9. oktobar 1999. suje nedostatak hrane kao jedan od razloga za bekstvo (kao i 71 Vidi tako|e 7. poglavlje. strah od Srba); M/1508 opisuje kako je tromese~na beba umr- 72 M/0092. la u Bajgori/Bajgore (Kosovska Mitrovica), usled lo{ih uslova, i 73 M/0065 (koji kaè da su dve bebe umrle u vozu zbog toga {to kako je ~ovek koji se vratio u selo da poku{a da na|e hranu – je bio tako natrpan). nestao.; M/1614. 74 M/1508. 50 M/0939. M/0569 tako|e opisuje kako je ~ovek koji je imao bo- 75 A/0376. lesne bubrege umro 24. aprila, jer nije mogao da ode u bolni- 76 A/0243; A/0460; M/1256. cu na dijalizu. 77 Vidi 12. poglavlje. M/0271; M/0737; M/0810; M/0864; M/0981; 51 A/0939 je pre{ao planine prema Tetovu (Makedonija), iz Nisora M/1031. (Suva Reka), tokom putovanja koje je trajalo {est nedelja u opa- 78 M/1228 kaè da je 22. maja u Ka~aniku morao da preda vi{e od snim uslovima (granatiranje, nedostatak hrane i vode) i obila- 1000 DM, kada su ga skinuli sa autobusa, tukli ga i rekli mu da ze}i 23 kontrolna punkta; M/0910 je pe{ice oti{ao iz \akovice }e, ako ne plati, pobiti sve koji se nalaze u autobusu. do Albanije, za {ta mu je trebalo dva dana. 79 M/0104, koji nije imao dokumenata, morao je da plati pogra- 52 A/0272. ni~noj policiji Makedonije, kako bi ga pustili da u|e. 53 A/0995. 80 M/0034. Nije jasno da li je govorio sa policajcima SRJ ili Make- 54 A/1045 je video kako su tri ~oveka koji nisu mogli da idu bili donije. M/1031 je morao da plati 100 DM makedonskoj èni- ubijeni u Drenovce (Kosovska Kamenica); A/0421 kaè kako je policajcu, zato {to nije imao paso{. 20. aprila u Pri{tini bio svedok kada je 10 ljudi u zelenim ma- 81 M/0092 je primer onih koji nisu tako u~inili. M/1502 je objasnio skirnim uniformama videlo da jedna èna vi{e ne moè da ide, da, po{to su dokumenti bili uni{tavani na granici, izbeglice su oni su rekli da je ostavi, a onda su je ubili pred svedokom. poku{avale da ih sakriju. 55 A/0552; A/0554; A/0620 (kaè da je u konvoju bilo 7-8 hiljada 82 M/1403. vozila); A/0626; A/0627; A/0797; A/0816; A/0854; A/0855; 83 A/0130. A/0856; A/0861A/0862; A/0956; M/1305; M/1502 (opisuje da 84 Vidi deo V, Vu~itrn. su konvoji brojali od 5 do 20 hiljada ljudi). 85 Iz mape koju je napravilo GIS odeljenje UNHCR u Skoplju, 21. 56 A/0216. maja 1999. 57 A/0145. 58 A/1058. A/0996 opisuje sli~an put od Kosovske Mitrovice i natrag, posle ~ega je bio uhap{en i proveo vreme u Smrekovnici, pre nego {to je deportovan u Albaniju.

113 IV deo Posledice koje je sukob imao za razne grupe i etni~ke zajednice kosovskog dru{tva UVODNE NAPOMENE UZ IV DEO

Poglavlja u ovom delu izve{taja osvetljavaju speci- aprila u Suvoj Reci/Suhareke: „Dva Albanca koji su fi~ne i razli~ite na~ine na koje su etni~ke zajednice i bili ovla{}eni od strane Srba do{li su da registruju grupe na Kosovu osetile kr{enja ljudskih prava za mlade ljude da rade i da se bore za njih, ali smo mi vreme perioda koji je pokrivala OEBS-KVM. odbili i sklonili smo na{e de~ake“.1 Drugi su pomenuti, po imenu, da su u~estvovali u nasilnom ise- Za{to nema posebnog poglavlja ljavanju,2 ili su pratili Srbe dok su ovi vr{ili protiv- 3 o kosovskim Albancima? pravna ubistva. Policajac albanske narodnosti iz Uro{evca/Ferizaj pominje se u devet razli~itih izja- Iskustvu kosovskih Albanaca u periodu do 9. juna va izbeglica, kao neko ko je u~estvovao u plja~ka- nije posve}eno posebno poglavlje ovog izve{taja. ma, iznu|ivanju, {ikaniranju, nasilnom iseljavanju Razlog za to leì u ~injenici da su celokupni nalazi i ubijanjima.4 Tako|e, intervjuisane osobe su pre- ovog izve{taja, u razli~itim tematskim poglavljima, poznale policajca albanske narodnosti iz Kosovske u delovima III i IV, kao i u delu V o doga|ajima po Mitrovice, kao jednog od onih koji su sprovodili ar- op{tinama, uglavnom bazirani na iskustvima ko- bitrarna hap{enja i/ili batinanja u zatvoru u Smre- sovskih Albanaca. To je odraz ~injenice da su me- kovnici/Smrekovice (Vu~itrn/Vushtrri).5 |u izjavama koje je OEBS-KVM prikupila, najve}i deo dali kosovski Albanci. Nalazi su u skladu sa Kosovski Srbi i Romi: odgovor na drugim analizama sukoba na Kosovu: ve}ina `rta- optu`be koje se ti~u cele zajednice va kr{enja ljudskih prava i humanitarnog prava na Kosovu do 9. juna bili su kosovski Albanci. Posebna poglavlja se bave ulogom koju su u sukobu imali ~lanovi srpske i romske zajednice. Kosovski Albanci kao po~inioci povreda ljudskih prava Ve} je pred kraj mandata OEBS-KVM bilo jasno da je na putu da se stvori problem op{te i arbitrarne Pitanje kosovskih Albanaca kao po~inilaca kr{enja ka`njivosti i navodne „kolektivne odgovornosti“ ljudskih prava pokrenuto je na mnogim mestima kako srpske, tako i romske zajednice na Kosovu. u ovom izve{taju, kada se govorilo o U^K kao po- Osnovni je princip ljudskih prava da se „kolek- ~initelju. Jo{ jedna zna~ajna nijansa u sukobu na tivna odgovornost“ ne moè pripisati celoj grupi, Kosovu je pitanje kosovskih Albanaca koji su sara- i da se ne moè koristiti da opravda kr{enja ljud- |ivali sa srpskim/jugoslovenskim snagama, i koji skih prava i humanitarnog prava protiv nje. Iako je su ~inili povrede ljudskih prava protiv drugih ko- o~igledno da su odre|eni kosovski Srbi, kao i kosovskih Albanaca. Iako se retko sre}u izjave izbe- sovski „Cigani“(Maxhupet),6 kr{ili ljudska prava glica koje govore o takvim slu~ajevima, ima poda- na Kosovu, mora se odbaciti svaki pojam kolektiv- taka o tome da su neki kosovski Albanci pomaga- ne krivice celih zajednica. Kao {to je to i u slu~aju li jugoslovenskim i srpskim snagama, ili delovali u drugih grupa, po~inioci me|u Srbima i Romima dogovoru sa njima. moraju biti tretirani pojedina~no, i moraju biti iz- Za neke je bilo re~eno da su bili informatori. Na vedeni pred sud u skladu sa me|unarodno prihva- primer, jedan ~ovek je ispri~ao {ta se desilo 28. }enim standardima su|enja.

117 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

1 A/1062. M/1526 (Bariljevo/Barileve, Pri{tina, 20. mart) tako|e 4 M/0180 (po ~uvenju) ; M/0496; M/0597; M/0819; M/1092; pominje kosovskog Albanca koji je pomagao policiji da prona- M/1127; M/1129; M/1200; M/1338. |e aktiviste DLK. 5 A/0554; A/0602; A/0950; A/1041. 2 M/0127 (Gnjilane/Gjilan, 26. mart); M/1750 (Obili}/Obiliq, 28. 6 Vidi obja{njenje uz 20. poglavlje, o kori{}enju ovog termina. mart). 3 M/0702 i M/0921 (Ka~anik/Kacanik, oba po ~uvenju imenuju istog po~inioca).

118 Petnaesto poglavlje MLADI MU[KARCI U UZRASTU KADA SU SPOSOBNI ZA BORBU

Rezultati posmatranja koje je obavilo Odeljenje za ti borci U^K. U ve}ini slu~ajeva, izgleda da su bili pitanja ljudskih prava OEBS-KVM potvr|uju da su ubijeni samo zato {to su bili mu{karci, i dovoljno mla|i mu{karci bili najugroènija pojedina~na mladi da su mogli da se pridruè U^K. Karakteri- grupa u sukobu na Kosovu, posebno u periodu sti~an slu~aj je opisao jedan ~ovek star 41 godinu, posle evakuacije OEBS-KVM i po~etka NATO bom- koji je video kako su policajci izdvojili dva mlada bardovanja SRJ. Naravno, mnogi mladi ljudi su za- mu{karca iz konvoja u kome su svi zajedno puto- ista bili u U^K (vidi 3. poglavlje), ali je zato svaki vali. Po{to se utvrdilo da su mladi ljudi iz Lapa{ti- mla|i kosovski Albanac bio sumnjiv da je terori- ce/Llapashtice (Podujevo), gde se nalazi poznato sta.1 Ako bi ih uhvatile srpske snage – bilo VJ, ili upori{te U^K, oni su ubijeni na licu mesta.4 policija ili paravojne jedinice – mladi mu{karci bi U izjavama koje je prikupila OEBS-KVM, skoro rizikovali vi{e nego bilo koja druga grupa na Ko- redovno se navodi da su mla|i mu{karci bili izdvo- sovu, da }e biti objekt te{kih kr{enja ljudskih pra- jeni od ostalih me{tana prilikom napada na sela,5 va. Mnogi su bili ubijeni na licu mesta,2 ponekad kada su bili u konvojima ili kada su poku{avali da posle uàsnog mu~enja. U nekim prilikama su bili pre|u u Albaniju ili Makedoniju.. U mnogim ta- uhap{eni i odvedeni u zatvore ili druge centre za- kvim prilikama, mladi}e su na mestu ubijali, ~esto to~enja, gde su, kako su to opisali ljudi oslobo|e- pred njihovim porodicama, ~esto po vi{e njih za- 6 ni takvog zato~enja, bili mu~eni ili zlostavljani, jedno. Drugi put su ljudi nestajali, po{to bi na dok mnogi od njih vi{e nikada nisu bili vi|eni. ovaj na~in bili uhap{eni. Neki put su kasnije pro- Drugi su bili odvo|eni kako bi bili kori{}eni kao na|ena njihova tela. ljudski {tit, ili za prisilni rad.3 Mnogi ljudi su posle Slede}i slu~aj je karakteristi~an. Kako bi se ste- otmice „nestali“. kla predstava o punim razmerama ove pojave, U ovom izve{taju nije mogu}e, na osnovu potreba se obratiti V delu ovog izve{taja, koji daje dataka koje je prikupila OEBS-KVM, odrediti koli- pregled doga|aja u 29 kosovskih op{tina. ko je ljudi sa svake strane bilo ubijeno u borbama. Ovaj deo izve{taja se bavi slu~ajevima ljudi koji su U Iglarevu/Illareve (Klina), mladi}ima (intervju- izgleda bili civili, a koji su bili podvrgnuti te{kim isana osoba kaè „de~acima“) nije bilo dozvo- kr{enjima ljudskih prava. âk i ako su neki mladi ljeno da odu zajedno sa ostalim seljanima ko- ljudi koji se ovde pominju u stvari bili pripadnici je su srpske snage proterale 17. marta 1999. U^K, u svim navedenim slu~ajevima oni su bili van Slede}eg dana jedan od seljana se vratio u se- borbe, prema definiciji Op{teg ~lana 3 @enevskih lo i video {ta se de~acima desilo. Video je na- konvencija iz 1949. godine. gorelo telo de~aka vezanog za plast sena; ostale su samo kosti i deo nogu. Jedanaest drugih de~aka je bilo streljano na istom mestu. Ubijanja Seljani su mladi}e sahranili na mestu na kom Mnogo izjava govori o ubijanjima mladih ljudi, su bili ubijeni.7 koja su se ponekad de{avala zato {to su dolazili iz podru~ja koja su poznata kao upori{ta U^K, dru- Jedan sedamnaestogodi{nji de~ak opisuje kako gi put zato {to su nosili ista prezimena kao pozna- ga je na putu za Veliku Kru{u/Krushe e Madhe

119 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

(Orahovac), zaustavila policija i postavila u stroj kazali „oko 100“ pobijenih mla|ih ljudi koji su leà- mladih mu{karaca. Terali su ih da vi~u „@ivela Sr- li jedan uz drugog. Pitali su ga da li prepoznaje iko- bija“ i da pokaù srpski znak (tri prsta). Jedan nega od „terorista“, i kada je on rekao da ne pozna- mi ~ovek star 25 godina nije mogao da kaè „@ive- je, pucali su i jedan metak mu je pro{ao kroz lice i la Srbija“, zbog ~ega mu je nare|eno da u|e u ba- vrat. On je preìveo, ali se pretvarao da je mrtav.12 zen sa vodom. Zatim su mu policajci iz automat- Jedna dvadesetosmogodi{nja èna je bila o~e- skog oru`ja pucali u le|a. Policajci su zatim iz gru- vidac kada je 11 mla|ih ljudi bilo izdvojeno iz kon- pe izdvojili ~etiri ili pet ljudi i jednog po jednog te- voja u Gladnom Selu/Gllanaselle (Glogovac). Svih rali da u|u u vodu. Terali su ih da piju vodu iz ba- 11 je odmah bilo pobijeno, pred samom intervju- zena gde su se nalazili le{evi. Zatim su ih poubija- isanom osobom. Bilo im je nare|eno da se postro- li. Sve ovo je trajalo tri ili ~etiri sata.8 je u red. Vojnici su im najpre pucali u kolena i no- U Podgra|u/Pogragje (Gnjilane), 30 pripadnika ge, tako da su svi mladi}i popadali.13 paravojnih jedinica su se vozili kroz sela na ukra- Kada su srpske snage oko 13. aprila, u planina- denom traktoru. U susret su im nai{la petorica ma opkolile seljane Dubrave/Lisnaje (Ka~anik), jed- mla|ih kosovskih Albanaca. Vojnici su ih zaustavi- na intervjuisana osoba je videla kako su neki mla- li i naredili im da legnu na put tako da seljani ne |i ljudi bili pohvatani. Videla je kako su pripadnici mogu da vide {ta se doga|a. Onda su neko vreme paravojnih jedinica postrojili 11 mla|ih mu{karaca gazili po le|ima mladi}a i tukli ih pu{kama. Zatim koji su dràli ruke na potiljku. Tada su ih ranili u no- su ~etvorici od njih pucali u le|a, dok su ovi jo{ lege i ruke vatrom iz automatskog oru`ja. Dok su àli licem prema asfaltu. Pripadnici paravojnih je- mladi}i jo{ bili ìvi, pripadnici paravojnih jedinica dinica su rekli petome da ide u selo i da donese su nekima od njih vadili o~i, klali ih, otvarali grud- goriva, tako da mogu da spale tela. Kada je ovaj ni ko{, a jednome su otvorili ~elo.14 to odbio, stavili su ga preko ostalih tela i pucali u njega. Bio je ranjen, ali je preìveo.9 Nepoznata sudbina – mla|i mu{karci Dvojica svedoka opisuju kako su konvoj u kome su se nalazili 7. maja 1999. zaustavila ~etiri koji su posle otmice nestali maskirana ~oveka u maskirnim uniformama, koji Pored ubijanja kakva su gore opisana, mnogi mla- su poskidali mla|e mu{karce sa traktora. Naterali |i kosovski Albanci su bili odvedeni iz sela ili iz su ~etvoricu mladi}a da legnu na zemlju, sa ruka- konvoja, i njihova dalja sudbina je ostala nepo- ma na potiljku. Trojica drugih su bila naterana da znata u vreme kada je o tim slu~ajevima bila oba- u~ine isto, ali nekih deset metara odatle. Tada je ve{tena OEBS-KVM.15 U vreme kada je sastavljan jedan od maskiranih ljudi pucao prvoj ~etvorici u ovaj izve{taj, procenjuje se da je oko 7000 kosov- potiljak, svakome po jedan metak. Oti{ao je do skih Albanaca bilo nestalo.16 ostale trojice. ôvek iz konvoja je prikupljao novac i nakit i ponudio im, mole}i da ne ubiju mladi}e – Hap{enja, zatvor, tortura i zlostavljanje dvojica od njih su bili njegovi sinovi. Onaj ~ovek je najpre ubio tri mladi}a, a onda i oca.10 (Ova tema je op{irnije obra|ena u 6, 9. i 10. po- Jedan svedok opisuje kako je bio u konvoju ra- glavlju.) seljenih lica koji je stigao do Gra{tice/Grashtice (Pri- {tina), gde su ga zaustavili pripadnici paravojnih je- Nemogu}e je re}i za{to su neki mladi ljudi koje su dinica. Ovi su iz konvoja izdvojili devet mu{karaca, uhapsile srpske i jugoslovenske snage bili pobije- starih od 20 do 28 godina i naterali ih da stoje mirni na mestu, dok drugi nisu. Oni koji nisu bili ubi- no, le|ima okrenuti ljudima. Onda su ih pobili. Sle- jeni, bili su podvrgnuti drugim vrstama kr{enja de}eg dana, privezali su jednog mladi}a za bande- ljudskih prava, posebno nezasnovanim hap{enji- ru i na njemu ve`bali ga|anje, po~ev{i od nogu, ru- ma i zato~enju koji su ~esto bili pra}eni torturom ku, a zatim od glave nadole. Ukupno 11 mladi}a je i zlostavljanjem. Jedan pedesetpetogodi{nji za- ubijeno.11 Jo{ jedan ~ovek koji je otprilike u isto tvorenik iz Lipljanskog zatvora je rekao: „Mladi vreme bio izvu~en iz konvoja u Gra{tici opisuje ka- ljudi su bili naj~e{}a meta“ batinanja i zlostavlja- ko su ga bili odveli u susednu ku}u gde su mu po- nja. Dodao je da su „hteli da ih uni{te“.17

120 Fond za humanitarno pravo IV deo: Posledice koje je sukob imao za razne grupe i etni~ke zajednice kosovskog dru{tva

Me|utim, ima podataka da je, uprkos nesumnji- 1 Na primer, A/1077 opisuje kako su pripadnici specijalne polici- voj te`nji jugoslovenskih i srpskih snaga da se ob- je u Savrovu zaustavljali svaki traktor i pregledali ga traè}i mla|e mu{karce. Vidi tako|e 17. poglavlje, gde se navodi kara~unaju sa mla|im mu{karcima, u nekim slu~aje- ko je jedan pripadnik paravojne jedinice rekao da svi mla|i lju- vima odre|ena suma novca mogla da obezbedi di treba da budu pobijeni „jer }e ina~e odrasti i gledati da se osloba|anje mladih ljudi od arbitrarnog hap{e- osvete“. Tako|e, u jednom netip~nom incidentu, koji ipak ilustruje opravdanost strahovanja kosovskih Albanaca za svoje nja, po{to bi bili uhva}eni u selima, na kontrolnim mla|e mu{karce, jedan ~ovek od 66 godina opisuje kako su 28. punktovima ili izdvojeni iz konvoja raseljenih lica. aprila u Suvoj Reci dvojica kosovskih Albanaca „koje su Srbi Krajem marta u selu Belanica/Bellanice (Suva ovlastili“, poku{ali da upi{u mlade kosovske Albance da rade i Reka), maskirani pripadnici VJ su od svake poro- da se bore za Srbe. Intervjuisana osoba i drugi su odbili da sara|uju i sakrili su mladi}e. (A/1062.) dice traìli da im plati po 1000 DM za mla|e mu- 2 M/1193; M/1196. {karce. Intervjuisana osoba je videla 10 mladi}a 3 Vidi i 13. poglavlje. 4 koji su bili naterani da kle~e, dok su na njih bili M/0981. 5 M/0496; M/0622; M/0166. upereni revolveri. Oni koji nisu imali da plate, bili 6 Brojni primeri, me|u kojima su A/0133; A/0289; A/0492; su odvedeni.18 Kada je 25. marta bilo opkoljeno M/0055; M/0220; M/0339; M/0376; M/0432; M/0460; M/0720; selo ]elina/Celine (Orahovac), mla|i ljudi su bili M/0830; M/1378; M/1388; M/1701; M/1747. 7 A/0415. izdvojeni i postrojeni u jednu vrstu. Po{to su selja- 8 A/0118. Incident se desio 1. aprila 1999. 19 ni platili 20.000 DM, mladi}i su bili pu{teni. Ka- 9 M/1441. Incident se desio 18. aprila 1999, prema onome {to je ko je opisao jedan tridesetogodi{njak, 3. maja je svedoku ispri~ao njegov brat. 10 u Lipljanu, na kontrolnom punktu, bio zaustavljen A/0574; A/0429. 11 M/1256. Prema izjavi, incident se desio 23. aprila 1999. autobus kojim je on putovao po{to je bio prote- 12 M/1815. Uz intervju je priloèno lekarsko uverenje iz kojeg se ran iz Glogovca/Gllogoc. „Svim mla|im mu{karci- vidi da je bio operisan zbog rane na licu. 13 ma je bilo nare|eno da iza|u iz autobusa, i onda M/1619. Incident se desio oko 23. aprila 1999. 14 M/0363. su ih tukli motkama. Oni koji su mogli da plate 15 Na primer A/0417; A/0422; A/0450; M/0034; M/0098; M/0382; 300 DM bili su pu{teni.“20 Jedna mlada èna je vi- M/0715; M/1119; M/1120; M/1608; M/1162. dela kako su policajci izvr{ili otmicu ~etvorice 16 Tom Hundley, „Kosovars agonize over the missing“, Chicago Tribune, 7. oktobar 1999. mladi}a iz autobusa u kome se 24. maja nalazila 17 M/1777. u Pri{tini. Me|u mladi}ima je bio njen brat; kada 18 A/0139. je platila 400 DM, policajci su ih pustili.21 19 A/0742. 20 M/0473. 21 M/1746.

121 [esnaesto poglavlje @ENE

@ene su za vreme sukoba bile ugroène na sasvim da se pridruè U^K ili da se sakriju, i kako su go- druga~iji na~in od mu{karaca. Ve}i deo nasilja ko- vorili ènama da ostanu, jer se mislilo „da srpske jem su bile izloène ticao se njihovog pola, i to na snage ne}e ènama u~initi ni{ta naào“. na~in koji je bio smi{ljen s ciljem da zastra{i celo- Broj èna boraca u U^K je bio predmet pisanja kupnu albansku zajednicu na Kosovu. Njih uglav- mnogih me|unarodnih medija. Nema ta~nih poda- nom nisu bezrazlo`no ubijali, kao {to su to ~inili taka o tome koliko je èna u~estovalo u borbama. sa mu{karcima. Me|utim, mnoge su ène bile silovane ili podvrgnute drugim oblicima seksualnog Poniàvanje vezano za pol `rtve nasilja, budu}i da su po~inioci znali da to ostavlja neizbrisiv pe~at u o~ima ve}ine èna (vidi tako|e Jugoslovenske/srpske snage, dok su sprovodile 7. poglavlje). nasilna iseljenja sa Kosova, smi{ljeno su poniàva- U nekim slu~ajevima, kada su ène bile izdva- le ène, na na~in koji ih je mogao trajno povredi- jane, mu{karci su bili `rtve protivpravnih ubijanja, ti. Uobi~ajeni oblik poniàvanja je bio da pohvata- torture i zlostavljanja, dok su ène bile odvo|ene ju ène i da ih nateraju da se razodenu, ~esto pod i silovane u blizini. Kako su iz konvoja bili izdvaja- izgovorom da traè novac ili dragocenosti. Ima ni mla|i mu{karci, tako se de{avalo i grupama mnogo izjava o tome kako su pripadnici jugoslo- mla|ih èna. Ipak, u ovakvim slu~ajevima, ~e{}e venskih/srpskih snaga pipali ène ispod donjeg se de{avalo da ène i deca budu pu{teni da odu ve{a. Mnoge ène su bile naterane da se javno ski- sa Kosova, dok su mu{karci obi~no bili zadràni. nu, ponekad u donji ve{, a ponekad sasvim. Biva- Trudnice su bile u opasnosti da se na njih srp- lo je slu~ajeva da su ène pu{tali da odu, ali bez ske/jugoslovenske snage posebno okome, budu}i ikakve ode}e. da je u zvani~nim medijima u Srbiji stvarana po- Jedna èna stara 29 godina opisuje kako su sebna klima oko ideje da je visoki natalitet kosov- trojica pripadnika paravojnih jedinica upala u ku- skih Albanaca u stvari svesno izabrano sredstvo da }u i odvukla je u sobu gde su bili njeni roditelji. se pove}a brojna premo} kosovskih Albanaca u Ona kaè: „Natrerali su moju majku i mene da se pokrajini.1 Ima vi{e izve{taja o tome da su ène u skinemo. Pipali su nas i ismevali u prisustvu mog drugom stanju bile udarane u stomak, da su ih voj- oca.“2 Jedan ~etrdesetjednogodi{njak opisuje ka- nici ubijali ili im vadili utrobu. Bilo je i te{kih poro- ko je sredinom aprila napu{taju}i Pe}/Peja video |aja u izuzetnim situacijama. Ima izve{taja o deci policajce kako otimaju ode}u od èna i kako ih te- koja su se rodila u planinama, bez lekarske pomo- raju da odu gole.3 }i i skoro bez hrane. Neke ène su se pora|ale na èlezni~kim stanicama, na grani~nim prelazima i Nasilje ~ije su `rtve bile na drugim javnim mestima. Mnoge bebe koje su mlade majke i trudnice bile ro|ene u ovim uslovima nisu preìvele. Kada bi sela bila napadana, ène su bile u po- Mnoge intervjuisane osobe govore da su trudnice sebno osetljivom poloàju, budu}i da su ~esto na razli~ite na~ine bile predmet zlostavljanja jugo- ostajale sa decom i starijima. Mnogo izve{taja goslovenskih/srpskih snaga. @ene u drugom stanju vori o tome kako su mu{karci pobegli iz sela, bilo su bile zlostavljane i batinane. U selu Lukare/Llu-

122 Fond za humanitarno pravo IV deo: Posledice koje je sukob imao za razne grupe i etni~ke zajednice kosovskog dru{tva

Rad OEBS-KVM sa ènama izbeglicama Kada su izbeglice stigle do izbegli~kih logora u Albaniji ili Makedoniji, i kada je OEBS-KVM po~ela da prikuplja njihove izjave, postalo je jasno da je mnogo vi{e mu{karaca nego èna dolazilo da dâ intervju. Osoblje OEBS-KVM je smatralo da je potrebno prona}i novi pristup prikupljanju informacija, jer je op{ta praksa bila da glava doma}instva (mu{karac) do|e da razgovara sa osobljem OEBS-KVM. Mno- go aktivnijim pristupom ènama, postignuto je da se njihov udeo me|u intervjuisanim osobama popne na 25%. U logoru êgrane u Makedoniji, OEBS-KVM je radila u tesnoj saradnji sa ènskom organizacijom kosovskih Albanki „Motrat Qiriasit“. Oni su organizovali vi{e „radionica“ sa mla|im ènama i devojkama, ali je me|u njima bilo i zrelijih èna. Teme diskusija u „radionicama“ su bile razli~ite. Me|u njima su bile emancipacija, zdravstveni problemi, samoodbrana i solidarnost me|u ènama, posebno kada su u pitanju one koje su bile `rtve seksualnog nasilja. Va`na dodatna komponenta je bilo pevanje i ples, budu}i da je to ènama pomagalo da povrate duh, kako bi bile spremnije da se uhvate u ko{tac sa problemima. Osoblje OEBS-KVM je u~estvovalo u radu „radionica“, ponekad u svojstvu rukovodilaca, a ponekad prosto u svojstvu u~esnika. Ovo je tako|e ohrabrilo mnoge ène da do|u u {ator OEBS-KVM kako bi dale izjavu. Tako|e je bilo mogu}e dovesti u „radionice“ vi{e èna koje su bile traumatizovane, ili `r- tve seksualnog nasilja, a da ih niko nije etiketirao ni na koji na~in. Ovaj rad sa ènama je pomogao da se savladaju problemi koji su se pojavljivali u pro{losti, kada su organizacije za ljudska prava uzimale izjave `rtava seksualnog nasilja, a onda ih ostavljale nasamo sa njihovim traumama, ili ~ak dodaju}i jednu novu traumu. kare (Pri{tina), sredinom aprila, ~ovek koji je puto- Na sli~an na~in, jedan mu{karac opisuje kako je vao u velikom konvoju video je pripadnike para- sa ènom do{ao na grani~ni prelaz kod \eneral vojnih jedinica kako traè od jedne trudnice koja Jankovi}a/Hani I Elezit (Ka~anik), gde je jedan poli- je bila na traktoru ispred njegovog, da im da no- cajac video da je èna u devetom mesecu trudno- vac. Tako|e su joj oteli prsten. Svedok je rekao: }e. Policajac ju je vre|ao nazivaju}i je „[iptarki- „Pretili su da }e joj otvoriti utrobu, ali su je ostavi- njom“, i udario je pesnicom u le|a. Beba je umrla li da ide kada im je dala ne{to novca.“4 Svedoci su 12. aprila za vreme poro|aja u tetovskoj bolnici.7 24. marta videli pripadnike paravojnih jedinica kako tuku trudnu ènu u stomak za vreme dok su Silovanje trudne ène, posle ~ega je ona zahte- proterivali ljude iz njihovih stanova u Pri{tini.5 vala da abortira, opisano je u 7. poglavlju.8 Ponekad je posledica ovakvog premla}ivanja Trudne ène nisu bile po{te|ene prilikom ubija- bila fatalna. Jedna èna u drugom stanju opisuje nja. Jedan {ezdesetpetogodi{njak opisuje kako je u kako je 10. aprila bila proterana iz Vu~itrna/Vus- na putu iz Pri{tine u Koli}/Koliq (Pri{tina), skoro sva- htrri, kako je pe{ice oti{la do obli`njeg sela, gde je kih 40 metara video mrtva tela pored druma. On uzela autobus za Pri{tinu. Pre nego {to je autobus kaè: „Video sam telo trudnice, ~ija je utroba bila stigao u Pri{tinu, zaustavila ga je policija, i natera- otvorena. Na njoj je leàla njena mrtva beba.“9 la sve putnike da iza|u. Ona je izjavila: Incidenti koji su bili posredno prouzrokovani suko- Udarali su me palicama u stomak i po le|ima. bom. Za mnoge trudne ène, skrivanje za vreme Posle sam izgubila svest. Pe{ice sam do{la do sukoba imalo je posebno tragi~ne posledice. granice (sa Makedonijom), kod sela Blace, Jedna èna se, po~etkom aprila, tokom 10 da- odakle su me prebacili u tetovsku bolnicu. Po- na krila u svojoj ku}i u Vu~itrnu, dok je grad bio sle 23 sata sam se porodila, ali je beba, devoj- granatiran. Ona kaè: „Bili smo suvi{e upla{eni da ~ica, bila mrtvoro|ena. Posle batinanja, beba bismo izlazili napolje, jer je policija ~uvala ku}e je imala unutra{nje krvarenje.6 oko nas, u kojima su ìveli i Srbi… Za to vreme, re-

123 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo flektorima su obasjavali na{u ku}u, a mi smo bili mi je na albanskom pitao ènu da li je beba de~ak prinu|eni da puèmo po podu, kako nas ne bi vi- ili devoj~ica, a ona je odgovorila da je de~ak. Tada deli kroz prozore. Po{to sam bila u devetom meje policajac pitao ima li ona dovoljno mleka da secu trudno}e, dok sam puzala, beba je bila poti- hrani de~aka, na {ta je èna odgovorila: „Da, snuta navi{e u stomaku, tako da sam ne{to kasni- imam ga dovoljno.“ Ovaj odgovor je zbog ne~ega je rodila mrtvu bebu.“10 Druga èna, iz Slivova/Sli- vrlo naljutio policajca. On je od ène oteo bebu. vove (Uro{evac), koja je bila u osmom mesecu Za sve to vreme, ona je poku{avala da smiri bebu trudno}e, opisuje kako je 28. marta ~ula pucnjavu koja je plakala. Beba je u ko{kanju pala na zemlju, i videla oklopna vozila. Pala je i ostala nepokretna; gde je leàla pla~u}i. Policajac je svukao èni halji- beba je bila ro|ena pre vremena i umrla je. @ena nu, desnom rukom izvukao no` dok ju je i dalje je rekla da je bila veoma upla{ena i da je verovat- drào levom rukom, i jednim brzim pokretom joj no to bio uzrok.11 odsekao dojku. @ena je vri{tala i plakala. Pala je na kolena i zgr~ila se. Niko se nije usu|ivao da joj po- Poro|aji. Dok su kosovski Albanci bili proterivani mogne. Policajac se vratio me|u druge policajce sa Kosova, mnoge ène u drugom stanju su se po- bez daljeg komentara, a njegove kolege su se pora|ale, na putu, u veoma te{kim uslovima. Ima na{ale kao da je sve bilo u najboljem redu.16 mnogo izve{taja o tome kako su se ène pora|a- le na èlezni~kim stanicama, u poljima, u brdima Otpor i na samoj granici. U mnogim od ovih slu~ajeva, Neke ène su poku{ale da pruè otpor nasilju koje bebe su umirale uskoro posle ro|enja, ali se de{a- je protiv njih vr{eno. Ima vi{e izjava o ènama ko- valo da umre i majka. Jedna èna opisuje kako su 30. marta u Pri{tini je su se suprotstavljale, ponekad sa tragi~nim po- ljudi bili svrstani u kolonu i naterani da idu na èle- sledicama, jer su bile na licu mesta ubijene, ili pod- zni~ku stanicu. Rekla je da je „jedna èna koja je tek vrgnute drugim te{kim povredama ljudskih prava. bila rodila bebu, bila oteta zajedno sa bebom“.12 Jedan {ezdeset{estogodi{njak, koji je putovao u Jo{ jedna èna iz Pri{tine je rekla kako je otprilike u konvoju u kome je bilo 300 porodica i koji je bio isto vreme „policija pucala u vazduh“. Dodala je: dug vi{e od kilometra, opisuje kako su ih Srbi sa u- „Videla sam ènu koja se pora|ala. Jednu drugu perenim oru`jem zaustavili na ulasku u \akovi- ènu su odveli, jer su je uhvatili poro|ajni gr~evi. cu/Gjakove. Jednu ènu staru 22 godine sa trakto- Nama je bilo re~eno da se ukrcamo na prepun voz ra su odvukli pripadnici paravojnih jedinica „koji su kojim smo stigli na granicu.“13 Neki ~ovek opisuje je hteli“. Ona se suprotstavljala, pa ju je jedan Sr- kako je otprilike u isto vreme na pri{tinskoj stanici bin ubio pucaju}i iz kala{njikova, i to pred njenim video dve ène kako se pora|aju. On kaè da je jed- svekrom i zetom. Srbi su zatim odvukli u stranu 17 na beba uskoro posle toga umrla, a da su „policaj- njeno telo i naredili da konvoj nastavi put. ci stajali oko ène i smejali joj se“.14 U nekim slu~ajevima, me|utim, ène su uspe- Jedan mladi} je opisao kako je sredinom aprila vale da spre~e srpske/jugoslovenske snage da sa ro|ena beba u planinama, kada su se seljani iz sobom odvedu bilo koju ènu. Jedan dvadeset{e- Vla{tice/Llashtica (Gnjilane) tamo sklonili. Uskoro stogodi{njak opisuje kako je sredinom aprila u se- posle poro|aja, beba je umrla; otprilike u isto vrelu Globare/Globare (Glogovac), {est vojnika do{lo, me, umrla je jo{ jedna tromese~na beba.15 otelo novac i zlato, i naredilo nekolikim ènama i devojkama da idu sa njima kako bi „sa njima spa- vale“. „@ene su po~ele da pla~u i odbile su… Voj- Nasilje kome su bile izloène ène, usled nici su mu{karce odveli u drugi kraj sobe i tamo ih svog pola tukli. Svi u ku}i su vri{tali. Tada je mu{karcima bi- Jedan mladi}, star 17 godina, opisuje kako je kra- lo nare|eno da iza|u iz sobe, i mi smo iza{li u jem marta u Vu~ku/Vucak (Glogovac) jedna èna, dvori{te… U me|uvremenu, vojnici su poku{avali „na ~ijem se licu videlo da je mnogo patila“, sta- da nateraju neke ène da odu njihovim ku}ama, jala samo 2-3 metra od njega. U rukama je imala ali su se ène sna`no dràle me|usobno. Tada su tromese~nu bebu. Jedan policajac u crnoj unifor- vojnici po~eli da tuku ène, i na kraju su im rekli

124 Fond za humanitarno pravo IV deo: Posledice koje je sukob imao za razne grupe i etni~ke zajednice kosovskog dru{tva

da }e ponovo do}i posle tri sata.“ Iako su u zgra- dice za ène koje se nadaju da }e naslediti imovi- di bila tri straàra, ène su uspele da pobegnu.18 nu koja je pripadala njihovim muèvima, to jest Bilo je izve{taja o tome kako su majke poku{a- da ostanu u svojim ku}ama. vale da spasu svoje sinove da ne budu odvedeni. U Na kraju, iskustvo iz sukoba u Bosni i Hercego- takvim slu~ajevima, same majke su bivale te{ko vini i iz drugih sukoba, pokazuje da nivo nasilja u premla}ene, ali su u najve}em broju slu~ajeva bile ku}i dramati~no raste u post-konflitnim dru{tvi- primorane da sinove prepuste njihovoj sudbini. Je- ma. Nema razloga da se veruje da }e Kosovo biti dan svedok iz pri{tinske op{tine opisuje doga|aj izuzetak. U stvari, problem je ve} bio po~eo da se kome je prisustvovao sredinom aprila, nakon toga pokazuje u izbegli~kim logorima. {to je bio isteran iz svog sela. Jedan mladi kosovski Albanac, koga su u selu blizu Pri{tine ubili pripadnici paravojnih jedinica, bio je ostavljen da le- 1 Vidi, ipak: Neol Malcolm, Kosovo – A Short History, 2. izdanje (London: Macmillan, 1998), str. 331-32, gde autor pi{e da, dok ì pored puta. Svedok je ispri~ao kako je majka je natalitet kosovskih Albanaca zaista najvi{i u Evropi, to moè „do{la do sina i uzela njegovu ruku. Po{to nije hte- pre da se tuma~i kao odraz tradicionalisti~ke prirode njihovog la da ode i ispusti ruku svog sina, pripadnik para- dru{tva, nego svesne politike pove}avanja broja stanovnika. vojnih jedinica je noèm odsekao njenu ruku“.19 @ene kosovskih Albanaca koje ìve i rade u urbanim sredinama, i koje su pod manjim pritiskom tradicionalnih shvatanja,ra|a- ju znatno manje. Dru{tvene posledice sukoba, 2 M/1043. 3 A/0833. ~ije su `rtve bile ène 4 M/1710. 5 M/1019. Muèvi mnogih èna su bili ubijeni za vreme su- 6 M/1280. koba, i ove ène su se suo~ile sa mnogim proble- 7 M/0328. Re~ „[iptar“ se u biv{oj Jugoslaviji koristila kao pogrd- mima, posebno ako su imale dece. Pored prakti~- no ime za Albance. Ona vodi poreklo od jedva razli~ite re~i nih problema, tradicija i obi~ajno pravo na Koso- „Shqiptar“ koja u Albaniji ozna~ava Albanca. 8 M/1017. vu ponekad su bili u suprotnosti sa pisanim zako- 9 M/1711. nom; u takvim slu~ajevima, posebno u seoskim 10 M/0236. 11 podru~jima, obi~ajno pravo ima prednost. M/0781. 12 M/0876. Prema obi~ajnom pravu, deca se smatraju vla- 13 M/0395. sni{tvom oca, i ako otac umre, deca pripadaju 14 M/0179. M/0164, koji je pro{ao kroz pri{tinsku stanicu otprilke njegovoj porodici. Ovo prakti~no zna~i da majka u isto vreme, ~uo je da se pet èna porodilo istog dana, {to ukazuje da su u najmanju ruku neki od opisanih doga|aja u potpunosti zavisi od dobre volje muèvljeve predstavljali posebne incidente. rodbine, koja moè da odlu~i da uzmu decu, ali 15 M/0750. da odbije majku. Dalje, prema tradiciji, ènama 16 M/0271. 17 nije dozvoljeno da i{ta poseduju, ili da ìve samo- A/0271. 18 M/1512. stalno. Ovo, naravno, moè da ima ozbiljne posle- 19 M/1378.

125 Sedamnaesto poglavlje DECA

Deca kao politi~ki objekt u tak osoblja OEBS-KVM na Kosovu je uslovio da se kosovskom sukobu misija nije mogla na odgovaraju}i na~in posvetiti tom problemu, tako da nije posebno pokriven u Visoki natalitet me|u kosovskim Albancima bio je ovom izve{taju. Ipak, osnovni podaci se nalaze u predmet veoma negativnog pisanja u zvani~noj 22. poglavlju, gde se govori o u~iteljima i u~enici- srpskoj propagandi. Re~eno je da je to deo smi{lje- ma kao posebno ugroènim grupama kosovskog ne politike da se pove}a albanski udeo u stanovni- dru{tva, koje su ugroène usled aktivnosti kojima {tvu pokrajine. Me|utim, kao {to pi{e Noel Mal- su se bavile. colm, to {to je natalitet zaista me|u najvi{ima u Evropi, pre odraàva tradicionalnu prirodu kosov- Uticaj sukoba na ìvot dece skog dru{tva nego „neko politi~ki motivisano pona{anje“. Me|u kosovskim Albankama koje su za- U vreme eskalacije sukoba 1998. godine, a poseb- poslene i ìve u urbanim podru~jima, gde ulogu no u periodu posle kraja marta 1999, stradanja igraju i drugi faktori, kao {to je ekonomska bezbed- dece su ~esto bila veoma velika. Elementi koji sle- nost i dostup lekarskoj nezi, prema svim podacima, de u ovom delu teksta osvetljavaju vi{e razli~itih natalitet je znatno niì.1 Mlada majka iz Gnjila- na~ina na koji su deca bila `rtve sukoba. na/Gjilan opisala je osoblju OEBS-KVM probleme sa kojima se suo~avala zato {to je rodila trojke: Deca na ni{anu Me|u najuàsnijim aspektima sukoba, navode se Avgusta 1997. rodila sam trojke (dva de~aka i smi{ljena ubistva dece kosovskih Albanaca na ko- jednu devoj~icu). Od dana kada su bili ro|eni, ju su se posebno okomljavali neki srpski vojnici. pa dok nisam napustila Kosovo, policija je re- Druga deca, koja nisu bila ubijena, pretrpela su te- dovno dolazila u ku}u da mi oduzme jedno de- {ke povrede ljudskih prava, uklju~uju}i i torturu i te ili vi{e njih, jer „meni ne treba tako mnogo zlostavljanje. dece“. Bila sam prinu|ena da sve troje drìm Ima mnogo izjava u kojima se opisuje kako su kod raznih ro|aka, kako ne bih „isprovocirala“ srpske snage posebno uzimale na metu decu ko- da mi ikoga od njih uzmu. Za vreme odlaska sovskih Albanaca. Devoj~ice su bivale silovane,3 a prema Makedoniji, autobus je bio zaustavljen de~aci ubijani zato {to su na njih gledali kao na u Klokotu (Gnjilane). Jedan policajac je poku- potencijalne borce U^K.4 Jedna èna opisuje kako {ao da mi uzme jedno od dece, ali nije uspeo, je ~ula pripadnika srpskih paravojnih jedinica koji jer sam dobila histeri~an napad, i zato {to je je rekao da treba pobiti sve de~ake, jer }e ovi, ako protestovao moj otac.2 odrastu, gledati da se osvete.5 U nekim slu~ajevima, svrha ubijanja dece je iz- Obrazovanje gleda bila u tome da se zastra{e i traumatizuju ro- Dostup obrazovanju dece kosovskih Albanaca je ditelji i drugi odrasli, koji su bili ostavljeni u ìvotu. bilo jedno od glavnih pitanja po{tovanja ljudskih Mnoge izbeglice opisuju doga|aje u kojima su de- prava na Kosovu u poslednjoj deceniji. Nedosta- ca bila zlostavljana ili ubijana pred svojim roditelji-

126 Fond za humanitarno pravo IV deo: Posledice koje je sukob imao za razne grupe i etni~ke zajednice kosovskog dru{tva ma, sa verovatnom namerom da se kazne rodite- opisuje kako je, u jednom izbegli~kom konvoju iz- lji. Na primer, jedan svedok pri~a kako su u Gor- van Pe}i, ujutru 16. aprila 1999, video srpskog njem Grabovcu (Obili}) srpske snage saterale selja- vojnika koji je oteo petomese~nu bebu iz ruke njene u jedno dvori{te. Jedna porodica je poku{ala da ne majke i pitao: „Da li ima{ nameru da se vrati{ pobegne. Kada su ih pohvatali, vojnici su pred ro- na Kosovo?“ Po{to beba – naravno – nije odgovo- diteljima odsekli glavu jednom detetu.6 Drugi sve- rila, policajci su rekli njenoj majci: „Ova beba se dok je osoblju OEBS-KVM ispri~ao kako je video nikada ne}e vratiti na Kosovo!“ posle ~ega su je pripadnika paravojnih jedinica koji je pred rodite- bacili na zemlju i ubili.14 ljima odsekao glavu jednom trogodi{njem detetu. Srpske paravojne jedinice koje su 5. aprila 1999. Porodica je bila iz Kosovske Mitrovice.7 Jedan inte- u{le u selo Zulfaj/Zulfaj (\akovica), iritirane plaka- lektualac i ~lan DLK je opisao kako su „~etnici“ njem prepla{ene dece, dok su pretresali selo pre odvojili jednog trinaestogodi{njeg de~aka od nje- nego {to }e proterati seljane, i palili ku}e, rekli su: gove porodice koja je beàla u planine. De~aka su „Traìli ste NATO, evo vam sad! Dokle god oni bu- bila uhvatila dva „~etnika“, polomila mu ruke i pu- du ubijali na{u decu, mi }emo ubijati va{u!“15 cala u vazduh izazvav{i paniku me|u roditeljima koji su verovali da je de~ak ubijen. Ovaj je, me|u- Umiranje dece povezano sa tim, uspeo da se spase i pridruì porodici.8 Drugi uslovima ìvota za vreme sukoba ~ovek je ispri~ao da je bio o~evidac kako su na putu iz Pe}i u De~ane/Decani, sredinom aprila, tri ma- Umrlo je jako mnogo dece koja nisu bila svesno skirana ~oveka, koji su verovatno bili pripadnici na meti za vreme sukoba. Kao {to su izbeglice go- srpskih paravojnih jedinica, zaustavili jednu kosov- vorile OEBS-KVM, mnoga deca su ubijena za vre- sku Albanku. Ova je pe{ice putovala sa svojim si- me granatiranja civilnih ku}a i za vreme drugih nom kome je bilo pet ili {est godina. Pitali su je gde nasumi~nih napada srpskih snaga. joj je mu`, a ona je odgovorila da ne zna. Rekli su Mnoga deca su bila primorana da ìve pod ve- joj da ako èli da spase sina, njen mu` treba „da se oma surovim fizi~kim uslovima, {to je bilo uzrok stvori tu“. Onda su zgrabili de~aka. Jedan od voj- umiranja od gladi ili zbog drugih razloga.16 Jedan nika je rekao onome koji je drào de~aka: „[ta pri- ~ovek je rekao da je voz iz Pri{tine bio tako nabi- ~a{ sa njom, ubij ga.“ Tada je vojnik najpre zaklao jen, da su dva deteta bila ugu{ena.17 Jedna èna de~aka, a onda su mu odsekli glavu.9 je opisala kako su dve bebe umrle dok su stanov- Jedan svedok kaè da je video dete od dve ili tri nici sela Gornji Streoci/Strellci i Eperm (De~ani) pe- godine, nabijeno na motku na putu izme|u Pri{ti- {ice i{li u Kuke{ (Albanja).18 U jednom tragi~nom ne i Koli}a/Koliq. Na motki su bile ispisane slede}e incidentu u Crnoljevu/Carraleve ([timlje), konvoj re~i: „Ovo je Srbija. Ovo }emo uraditi svim Alban- izbelica su zaustavile srpske snage. Srbi su uhvati- 10 cima, jer ja sam Bog, i NATO mi ne zna~i ni{ta“. li voza~a jednog od traktora, i naredili desetogo- Jedan mladi} od 22 godine opisuje kako je video di{njem de~aku da vozi umesto njega. Na trakto- kada je srpski policajac noèm izbo jednu ènu, ru je bilo 20 ljudi. De~ak je izgubio kontrolu i trak- najpre u jednu ruku, a onda i u drugu, tako da je tor se preturio, tako da je sam de~ak poginuo, kao dvomese~na beba koju je nosila pala na zemlju. i njegova majka i jedna beba; jo{ pet ljudi je bilo Kako je beba pala, policajac je u nju na licu mesta ranjeno. Srbi su se smejali i nisu u~inili ni{ta da 11 pucao. Kada su srpske snage opkolile selo Pada- pomognu.19 li{te/Padalishte (Istok), vojnici su u{li u ku}u u~itelja, uzeli troje dece i rekli u~itelju da im odese~e Deca zadràna da bi se platila odkupnina glave. Kada je ovaj to odbio, decu su zaklali policajci; zatim su ubili i u~itelja.12 Kada su, sredinom Veoma su brojne izjave u kojima se opisuje situa- aprila, pripadnici VJ, policije i paravojnih jedinica cija iznu|ivanja novca od kosovskih Albanaca. De- proterivali iz njihovih ku}a stanovnike Kosovske ca su u takvim prilikama bila kori{}ena kao sred- Mitrovice, jedan svedok je video jednog od njih stvo ucene roditelja, kako bi ovi dali novac srp- kako ~eki}em udara glavu {estomese~nog deteta skim snagama. Pretnje protiv dece su ponekad (ne kaè {ta se desilo sa detetom).13 Drugi ~ovek imale veoma brutalne oblike, koji su opisani u pri-

127 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo merima koji slede, a povinovanje roditelja zahte- pohvatani zajedno sa mu{karcima i odvedeni u vima za otkupninom nije u svim slu~ajevma obez- zatvor. Tamo su doìveli torturu i zlostavlanje, kao be|ivalo da }e njihova deca biti pu{tena. i odrasli. Na primer, neki od zatvorenika iz zatvo- U selu Gra{tica (Pri{tina), pripadnici policije i para u Smrekonici, koji su tamo bili u maju/junu ravojnih jedinica su oko 20. aprila zaustavili konvoj 1999, i koji su kasnije kao izbeglice bili intervjuisa- raseljenih lica. Oni su izdvojili male de~ake i devoj- ni od strane OEBS-KVM, izvestili su da su tamo bi- ~ice, uperili na njih oru`je ili dràli noève uz njiho- li zatvoreni i de~aci od 12 godina. Uslovi u zatvo- va grla, i traìli od njihovih roditelja da im daju no- ru su bili surovi i nehumani, i ve}ina izve{taja iz vac. U nekim slu~ajevima, ubili su decu iako su do- tog zatvora pominje tortutu i zlostavljanje, kao bili novac koji su traìli. Tako je, prema izjavi jednog {to je opisano u tekstu o vu~itrnskoj op{tini, u V svedoka, bilo ubijeno oko ~etrdesetoro dece.20 delu knjige. Jedan od najpodrobnijih opisa toga Za vreme proterivanja jedne porodice iz Pozara- {ta se de{avalo zatvorenicima pripada de~aku ko- nja/Pozzaran (Vitina), sredinom aprila, pripadnik ji tek {to je bio napunio 15 godina, i koji je bio paravojnih jedinica je uzeo sedmogodi{njeg de~a- uhap{en u Kosovskoj Mitrovici za vreme racije 16. ka i pretio mu noèm, prisiljavaju}i tako de~akovu maja. On opisuje kako su ga prilikom dolaska tu- majku i intervjuisanu osobu koja je ovo ispri~ala, da kli toljagom, {to se ponovilo za vreme saslu{ava- 25 predaju novac i nakit koji su imale. De~ak je onda nja. Njegova izjava data OEBS-KVM je detaljnije bio pu{ten.21 Jedan ~ovek star 39 godina video je u preneta u 9. poglavlju (vidi tako|e 15. poglavlje). Pri{tini kako su maskirani ljudi odveli vi{e mladih Incidenti sa silovanjem i seksualnim nasiljem mu{karaca i èna iz mase koja je i{la prema èle- koje je zabeleìla OEBS-KVM uklju~uju i silovanja zni~koj stanici. Kako bi dobili natrag svoju decu, ro- veoma mladih èna i devoj~ica. O njima se govori ditelji su im davali sav novac i zlato, ali to nije po- u 7. poglavlju. moglo. Intervjuisana osoba nije znala {ta se dogo- Zlostavljanje i {ikaniranje dece se de{avalo ~esto u dilo sa mladim ljudima koji su bili oteti.22 U centru kontekstu prisilnih iseljavanja i iznu|ivanja novca, Belanice/Belanica (Suva Reka), 26. marta 1999, kakao {to je ve} pominjano na drugim mestima u da je selo bio prepuno raseljenih lica, pripadnici VJ ovom izve{taju, posebno u delu o kosovskim op- koji su nosili crne maske, traìli su novac i dragoce- {tinama. Moglo je da se desi i izvan ovog kontek- nosti od kosovskih Albanaca. Jedan vojnik je od sta, u situacijama koje su ina~e netipi~ne, kao {to majke oteo njenu bebu, i drè}i no` prema detetu, je odlazak ili povratak iz {kole. Slede}a dva prime- naterao majku da mu preda novac. U protivnom, ra ilustruju na~in na koji je zlostavljanje albanske rekao je, dobi}e bebu mrtvu.23 dece mogla da po~ini direktno policija, ili je policija mogla da posmatra, a da ne u~ini ni{ta dok su Deca u ulozi ljudskog {tita drugi tukli albansku decu. Deca su bila kori{}ena kao ljudski {tit zajedno sa Oko podne, 10. decembra 1998, mladi srpski odraslima, ali su najmanje u jednoj prilici bila is- civili naoruàni toljagama zaustavili su u Obili}u kori{}ena i sama. Kratko vreme u aprilu, kada je u jednog {esnaestogodi{njeg srednjo{kolca alban- selo Smira/Smire (Vitina) do{la VJ, seljanima nije ske narodnosti, dok se vra}ao iz {kole. Tako su ga bilo dozvoljeno da se kre}u selom, nego su bili dr- te{ko pretukli da je morao da potraì lekarsku po- àni u nekoj vrsti ku}nog pritvora. Samo je deci bi- mo} zbog povreda na glavi i ~etiri slomljena zuba. lo dozvoljeno da se igraju napolju. Izbeglica koji je Dva policajca, koja su deùrala ispred obli`nje po- ovo ispri~ao OEBS-KVM smatra da je prisustvo de- licijske stanice, videla su incident, ali nisu interve- ce oko tenkova bilo posebno poèljno.24 nisala. Ista grupa srpske mladeì je pretukla nekoliko drugih |aka na povratku ku}i, u ~etiri navrata tokom prethodne tri nedelje.26 Na dan 4. marta 1999, jedna Albanka od 17 Tortura i zlostavljanje dece godina i njena drugarica kojoj je bilo 18 godina, U periodu posle 20. marta 1999, deca, posebno i{le su iz {kole u Du{anovu/Dushanovo (Prizren). de~aci u pubertetskom uzrastu, ponekad su bili Na putu su ih zaustavili policajci. Oni su pitali de-

128 Fond za humanitarno pravo IV deo: Posledice koje je sukob imao za razne grupe i etni~ke zajednice kosovskog dru{tva

Jedan trinaestogodi{nji de~ak iz Suve Reke/Suhareke je slu`beniku OEBS-KVM u Albaniji dao slede}u izjavu, mesec dana po{to se desio opisani incident (A/0221).

Na dan 25. marta 1999. desila se ~arka izme|u U^K i policije, blizu na{eg naselja. U^K je poku{ala da spre~i ulazak policije. Policija je na kraju ipak stigla i provalila u ku}u. Moja sestra, otac i ja smo bili u prizemlju. Majka je bila na spratu i videla ih je kako dolaze. Viknula je ocu da ide iz ku}e. Ka- ko je otac otvorio vrata da iza|e, pucali su na njega. Onda su ~etvorica policajaca u{la u ku}u. Oni su udarili moju sestru duga~kim krajem automatskog oru`ja. Okrenuli su se i uperili pu{ku na mene. Policija me nije ubila. Traìli su da im damo novac, ina~e }e, rekli su, da nas pobiju. Ja sam se osvestio… Tata je leào na zemlji, odmah ispred ku}e. Gurnuo sam tatu tri puta. Nije reagovao. On jo{ nije bio mrtav, jer je bio jak. Ruke su mu bile upropa{}ene, bio je sav u krvi. Ja sam bio prepla- {en i pobegao sam. ûo sam kako su na mog oca ispalili dva metka. Policajci su upadali u ku}e i ubijali ljude. Koristili su tihe pi{tolje (prigu{iva~e). ûo sam ih u jednoj ku}i i kasnije u{ao, i u toj ku}i video petoro mrtvih ljudi. Napustio sam na{u ku}u, ali je moja sestra (njegova polusestra je imala 25 godina) ostala i brinula se za mog tatu. Ona je rekla kako joj je policajac kazao da odmah ide unutra. Kada je u{la, metak je proleteo iznad njene glave, za malo je proma{iv{i. Ja sam oti{ao u ku}u na{eg suseda. Moja sestra mi se pridruìla tog popodneva. Kasnije smo oti{li u moju ku}u. Telo mog oca je bilo nestalo. Na stepenicama je bila krv, tamo gde su ga odvukli. Od tada ga vi{e nisam video. I moja majka je oti{la. Ne znam gde je. voj~inu drugaricu kakve to knjige nosi u rukama. nuo i pucao u mog muà nekoliko puta. On ni- Kada su videli da su knjige na albanskom jeziku, je odmah umro, nego su pripadnici paravojnih istrgli su ih od nje i bacili ih na zemlju. Policajci su jedinica pucali jo{ jednom, i tada ga ubili. Deca ih vi{e puta pesnicom udarali u lice. Dva dana ka- su dotr~ala do oca vi~u}i: „Tata, tata, nemoj nas snije, devojka je ponovo bila zaustavljena na ulici, ostaviti!“ Moja deca, sva tri de~aka, bili su bliì i policajac je traìo da mu pokaè li~ne isprave. svom ocu nego meni. Najstariji sin nije hteo da Rekla mu je da nema isprava. Policajac je insistirao ode od o~evog tela. Glava mog muà je bila da mora da ima dokumente ako ho}e da ide una- smrskana nadvoje, i morali smo da je stavimo u okolo, i rekao joj da ako sa njim po|e na dva da- plasti~nu vre}u kada smo ga sahranjivali.28 na, on }e joj nabaviti isprave. Ona je odbila i u strahu pobegla. Kasnije istog dana, ponovo je sre- Jedna intervjuisana osoba je videla kako su nela istog policajca, koji joj je pravio neumesne sek- ki pripadnici paravojnih jedinica uzeli jednog de- sualne komentare.27 ~aka od 10 godina i pokazali mu tela dva mlada ~oveka koja su tek bili ubili. „De~aku su rekli da to 29 Traume dece koja su preìvela sukobe isto moè i njemu da se desi.“ Drugi svedok opisuje kako su policajci u Turjaku (Orahovac) pla{ili Moè potrajati godinama da se deca koja su za decu tako {to su pucali iz AK-47 pored samih nji- vreme sukoba doìvela traume – od njih oporave. hovih u{iju.30 Mnoga deca su bila svedoci toga kako su njihovi Dok su se raseljena lica krila po planinama, ro- roditelji ubijeni, ili su videla ubistvo drugih ljudi. ditelji su neprestano u}utkivali decu i kasnije su Me|u mnogim izjavama koje su izbeglice dale opisivali slu`benicima OEBS-KVM kako su im ~ak OEBS-KVM, mogu se na}i brojni primeri koji to rukama zapu{avali usta, kako deca na bi vikala ili potvr|uju. Jedna èna opisuje kako je njen mu` plakala. Jedan ~ovek opisuje da su srpske snage bio ubijen u prisustvu troje njihove dece: pretile kada su deca plakala: „Ako ne uti{ate va{u decu, sve }emo ih pobiti!“31 Pripadnici paravojnih jedinica su bili u na{oj Sukob je nesumnjivo imao traumati~ne posledi- zgradi i plja~kali ljude u njihovim stanovima. ce i na decu kosovskih Srba, posebno otkako je es- Dok su napu{tali na{ stan, jedan od njih se okre- kalirao 20. marta. Me|utim, po{to je tada OEBS-

129 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

-KVM bila razme{tena izvan Kosova, nije imala do- 12 A/0640. Ovaj slu~aj je citiran u optu`nici protiv Milo{evi}a i stupa do Srba na Kosovu i u ostatku SRJ, pa tako drugih (vidi ICTY, „Indictment Milosevic & Others (‘Kosovo’)“, IT-99-37-I, 24 May 1999. nije u stanju da pru`i podatke o deci koja su bila `r- 13 A/0727. tve kr{enja ljudskih prava. Skoro da nije bilo Srba 14 M/1507. me|u izbeglicama koje je intervjuisala OEBS-KVM. 15 A/1084. 16 Na primer A/0939. 17 M/0065. 18 A/0162. 1 Noel Malcolm, Kosovo – A Short History, op. cit. 19 A/0698. 2 M/08080. 20 M/1351. 3 O izdvajanju mladih `ena i devoj~ica radi seksualnog nasilja vi- 21 M/0837. di 7. poglavlje. 22 M/0432. 4 O tome kako su na meti bili mladi mu{karci, vidi 15. poglavlje. 23 A/0345. 5 M/1016. 24 M/1126. 6 M/0604. 25 A/1069. 7 A/0284. 26 PR/02/0002/98. 8 M/1705. 27 A/0695. 9 A/0257. Intervjuisana osoba opisuje po~inioce kao „vojnike“, 28 M/0717. ali detaljniji opis navodi na pretpostavku da se ipak radilo o pri- 29 M/0249. padnicima paravojnih jedinica. 30 A/0089. 10 M/1711. 31 A/1084. 11 M/1528.

130 Osamnaesto poglavlje STARIJE OSOBE I INVALIDI

Dok je OEBS-KVM bila prisutna na Kosovu, nije bi- Videla sam tako|e ubijene i moje susede, lo mnogo izve{taja o incidentima u kojima bi po- koji su leàli u svom dvori{tu. Oboje su bili sta- sebno na udaru bile starije osobe ili invalidi, bilo u ri po 70 godina.2 albanskoj bilo u srpskoj zajednici na Kosovu. Je- dan izve{taj se odnosi na sedamdesettrogodi- Iako su mnogi stariji ljudi mogli da se isele, ta- {njeg Srbina koji je bio ubijen kada su se 29. janu- ko da su ~inili ve}i deo izbeglica po logorima, po- ara 1999. nepoznata lica pribliìla ku}i u Rako- stupak prema onima koji nisu mogli da odu poka- {u/Raksh (Istok/Istog) i kroz prozor ubacila dve zuje da su oni ~esto posebno i svesno bili izloèni ru~ne bombe kineske proizvodnje. U napadu je bi- ili ubijanju, ili torturi, ili zlostavljanju, bez obzira la ranjena i èna `rtve.1 na ~injenicu da nisu mogli da se suprotstavljaju. Mogu}e je da se to de{avalo onda kada je na- Posle povla~enja OEBS-KVM, 20. marta 1999, i op- mera bila da se protera celokupno stanovni{tvo. {te eskalacije kr{enja ljudskih prava, ni stariji ljudi i Ubijanje starijih ljudi koji nisu mogli da odu, vero- invalidi vi{e nisu bili po{te|eni. Slede}i izve{taj o vatno je bilo zami{ljeno da spre~i ro|ake da se doga|ajima u selu Sopina/Sopine (Suva Reka/Su- vrate kako bi se o njima brinuli. Mogu}e je da se hareke), govori da uzrast nije predstavljao prepre- ubijanjem glava porodica èlelo oslabiti tkivo ku i za najgore vrste gaènja ljudskih prava. albanskog dru{tva. Kada je to bilo kombinovano sa posebnim okomljavanjem na mla|e mu{karce Popodne 26. marta, dva srpska policajca su (opisanim u 15. poglavlju), posledica je bila da se, u{la u sobu jedne ku}e gde smo boravili, i po- osobito velike porodice, ostave bez rukovodstva i ~ela da pucaju. Nosili su maske i maskirne uni- kohezije koju je tradicionalno obezbe|ivala glava forme. Kada su pucali u sobu, moja k}erka je porodice. bila pogo|ena u bok. U me|uvremenu, mu` Obi~na stvar su bili napadi na starije kosovske moje k}erke i njegov ro|ak su bili na gornjem Albance koji nisu mogli da se kre}u i zbog toga su spratu i si{li su dole da vide {ta se doga|a. Po- bili posebno ranjivi. Ro|aci obi~no nisu imali izbo- licajac je pucao na ro|aka i proma{io. Onda je ra, nego su ih ostavljali u ùrbi i potpunom haosu policajac uzeo (od jedne {esnaestogodi{nje ro- koji je pratio masovno proterivanje pod pretnjom |ake) 1500 DM da bi po{tedeo ìvot mladom smrti, a oni sami nisu mogli da odu ka granici. Po- ~oveku. Me|utim, kada je novac ve} bio dat, nekad su porodice mogle da povedu sa sobom policajac je ipak iz automatskog oru`ja pucao starije osobe, izlaù}i se velikoj neizvesnosti, kao u grudi ~oveka i ubio ga na mestu. Onda su {to je to bio slu~aj sa ~ovekom koji je krajem mar- muà moje k}erke izveli napolje i pucali mu u ta beào iz op{tine Istok/Istog, ~iji je traktor bio glavu, i na mestu ga ubili. granatiran, i koji je onda odneo svoju sedamdese- Porodica je bila izvedena u dvori{te, gde je togodi{nju majku kroz planine i sneg do Crne Go- stara majka mog zeta, kojoj je bilo 75 godina, re.3 Ali, oni koji su bili ostavljeni kada su mla|i od- krenula prema policajcima proklinju}i ih za to lazili, ~esto su bili ubijeni ili ìvi spaljeni u svojim {to su u~inili. Oni su odmah pucali i na nju, domovima, dok nekoliko izjava govori o slu~ajevi- ubiv{i je na mestu. ma nestanka i zlostavljanja.

131 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

Starijim ljudima i invalidima je posve}en isti dina. Pripadnici paravojnih jedinica su ih sve ubili odeljak knjige zato {to je njihova sudbina ~esto bina jednom mestu, a zatim ih razvukli na prostoru la umnogome sli~na. Njihova je ranjivost imala ve}em od dva kilometra. Dva dana kasnije su ubi- iste uzroke, po{to oni ~esto nisu mogli da se kre- li jo{ troje ljudi starijih od 70 godina.10 U Studeni- }u samostalno, ili nisu mogli da se kre}u dovoljno ci (Istok), jedan starac od preko 100 godina je no- brzo kako bi samostalno oti{li, a uglavnom nije bi- èm izboden do smrti.11 lo ni sredstava ni vremena da budu prevezeni. Stariji ljudi nisu bili po{te|eni ni masovnih ubijanja, a ponekad je izgledalo da su se ubice upra- Ubijanje starih i nepokretnih osoba vo na njih okomile. U Pustom Selu/Pastsel (Oraho- vac), vojnici VJ su pod pretnjom odveli u jednu ni- Skoro svaka velika kosovska porodica imala je sa zinu vi{e od 100 ljudi starijih od 50 godina. Inter- sobom starije ljude. Iako je prirodno da se u slu- vjuisana osoba je zatim ~ula iz tog pravca paljbu ~aju bekstva i stariji ljudi povedu sa sobom, na~in iz automatskog oru`ja. Navodno, samo ~etiri ~o- na koji su prisilna iseljavanja vr{ena nije porodica- veka su preìvela masakr, jer su se sakrila ispod ma ostavljao vremena niti sredstava da sa sobom mrtvih tela.12 I u masakru u Srbici/Skenderaj, gde povedu one starije ljude koji nisu mogli da hoda- je ubijeno 148 ljudi, smrt je na{lo i vi{e starijih lju- ju. Ponekad su sami stariji ljudi odbijali da odu di (imena su navedena), starih izme|u 60 i 81 go- uprkos ube|ivanja drugih ~lanova porodice. Stari- dinu, kao i jedan invalid star 70 godina.13 U Daga- ji, koji su poku{ali da slede svoje ro|ake, bili su su- }inu/Dragaqine (Suva Reka) specijalna policija je vi{e slabi da bi se pridruìli konvojima, ili da bi pobila 11 starijih ljudi (izme|u 60 i 90 godina). Je- oti{li do autobuske ili èlezni~ke stanice. dan svedok je ~uo policajca koji je rekao: „Pobili U Pri{tini je 2. ili 3. aprila jedan policajac ubio smo stare i pobacali ih u bunar“.14 ~oveka starog 66 godina, koji je bio bolestan i ko- Stariji ljudi i invalidi su tako|e bili saka}eni, ka- ga je nosio njegov sin. Policajac je sinu rekao da je da su ih ubijali. Kada se jedan seljanin 10. aprila ubio bolesnog ~oveka: „Samo da tebi bude malo vratio u Kladernicu/Klodernice (Srbica), na{ao je ta- lak{e.“4 U Pe}i, krajem marta, dok je armija sprovo- mo 35 tela, me|u kojima je bilo i telo ène stare 75 dila konvoj raseljenih lica, jedna èna je bila tran- godina (ime je zapisano), koja je bila rasporena od sportovana na taljigama koje su vukla dva ~oveka. karlice do grla.15 Me|u vi{e ubijenih starijih ljudi u Jedan ~ovek koji je na le|ima nosio stariju ènu bio podru~ju oko pri{tinske bolnice, jedan je imao una- je nateran da je spusti na zemlju, a onda ju je iz pi- kaèno lice i te{ko osaka}eno telo.16 Jedan ~ovek {tolja ubio policajac.5 U Pri{tini, pripadnici paravoj- od 70 godina koga su uhvatili u Plitkovi}u/Plitkoviq nih jedinica su ubili starije ljude koji nisu mogli da (Lipljan/Lipjan), imao je odse~ene prste na rukama slede ostale.6 Na dan 1. aprila, kada su stanovni- i nogama, i tek onda je bio ubijen.17 {tvo sela Drenovce naterali da se iseli (Kosovska Ka- menica/Kamenice), srpski vojnici su streljali trojicu Spaljivanje starih ljudi i invalida seljana koji nisu mogli da idu.7 U Miru{i/Mirushe (Orahovac/Rahovc), jedan stari ~ovek je ubijen zato Bilo je mnogo izve{taja o tome kako su starije {to nije mogao da iza|e iz svoje ku}e.8 U Marev- ljude i invalide ili ubijali i onda spaljivali, ili ih spalji- cu/Marfc (Pri{tina), pripadnici paravojnih jedinica vali ìve, ~esto u njihovim ku}ama. Na dan 12. apri- su ubili devedesetogodi{njeg starca koji je bio pala, u Grebnu/Greben (Uro{evac/Ferizaj) dva kosov- ralizovan, pa stoga nije mogao da napusti ku}u.9 ska Albanca (stara 105 i 60 godina), potpuno su Oni koji bi ostali kada su drugi odlazili, ~esto spaljena u svojim ku}ama.18 U Makovcu/Makofc nisu mogli da ra~unaju na milost srpskih snaga. (Pri{tina), 21. aprila tri intervjuisane osobe su pro- Kada bi vojnici ulazili u ku}e – uglavnom ili da is- na{le nagorela tela troje ro|aka, koji su bili u svo- teraju uku}ane, ili da ih oplja~kaju, ili oboje – oni jim osamdesetim godinama, i koji su umrli po{to bi obi~no poubijali starije ljude koji bi bili ostavlje- im je bila zapaljena ku}a.19 U mestu Zlatare/Zllata- ni. Na dan 28. marta, u Crnovrani/Gurbardh (Ora- re (Pri{tina), petoro ljudi (me|u kojima je bio jedan hovac), bilo je ubijeno 26 ljudi, i jedna intervjuisa- invalid), bili su prona|eni nagoreli u svojim ku}a- na osoba je videla ~etiri tela ljudi starijih od 70 go- ma.20 Na dan 28. marta, u Le{anima/Leshane (Su-

132 Fond za humanitarno pravo IV deo: Posledice koje je sukob imao za razne grupe i etni~ke zajednice kosovskog dru{tva va Reka), jedan svedok je video kako je neki me{ta- ili njihove ro|ake koji su bili naterani da to po- nin, Srbin (~ije je ime navedeno), odneo ènu staru smatraju. U Drenovcu/Drenoc (Pri{tina), pripadni- 80 godina (ime je navedeno) koja nije mogla da se ci policije ili VJ su skinuli golog sedamdesetrogo- kre}e, i spustio je uz stog {arovine. [arovinu je tadi{njeg oca jednog aktiviste organizacije za ljud- da zapalio i ènu ìvu spalio.21 ska prava, ukrali njegov novac i tukli ga kundaci- âk i kada su stariji ljudi mogli da beè jedan ma svog oru`ja.28 U Nakaradi/Nakarade (Kosovo deo puta, ponekad su bili ubijeni i/ili zapaljeni. Sre- Polje), jedan stari i nepokretan ~ovek je bio osta- dinom aprila, u Vrelu/Vrela (Lipljan), porodica je bi- vljen u ku}i iz koje je oteto 16 mu{kih ~lanova pola prinu|ena da za vreme bekstva u jednoj praznoj rodice, a ène su pobegle. Kada su se ène vrati- ku}i ostavi iza sebe dvoje starih ljudi, jer ovi nisu bile, na{le su ga u ku}i kako pla~e. Nag je bio vezan li u stanju da idu dalje. Kasnije je neko na{ao njiho- za stolicu, a pored njega u sobi je bio opasan pas. va delimi~no izgorela tela.22 U Slovinju/Sllovi (Li- Starac je rekao kako su ga zlostavljali susedi, Srbi pljan), gde je sredinom aprila bila izvr{ena cela se- i „Cigani“(Maxhupet).29 rija masovnih ubistava, jedna starija paralizovana Stariji ljudi nisu bili po{te|eni nasilja u mno- èna je bila ubijena i zapaljena na traktoru.23 U Kra- gim slu~ajevima. U Petra{tici/Pjetershtice ([ti- ljanima/Kralan (\akovica/Gjakove), po~etkom apri- mlje/Shtime), policija je zapalila automobil kosov- la, pripadnici paravojnih jedinica su ubili dve stari- skog Albanca starog 65 godina, zato {to nije imao je ène i jednog starijeg mu{karca koji nisu mogli novca da im dâ. Po{to su zapalili kola, gurnuli su da sa ostalima odu prethodne ve~eri. @ene, od ko- mu glavu kroz prozor kola u plamenu.30 U Do- jih je jedna imala slomljenu nogu, èlele su da si|u njem Gadimlju/Gadime e Ulet (Lipljan), oko 11. sa traktora, ali im pripadnici paravojnih jedinica to aprila, kosovski Albanac je bio svedok kada su po- nisu dozvolili. Traktore i tela je spalila policija.24 licajci udarali stare ljude po ustima, kako bi izva- dili njihove zlatne zube.31 Smrti koje su bile posledica konflikta i smrti Stariji ljudi su bili i batinani. Krajem aprila, u u vezi sa ekstremnim ìvotnim uslovima Pri{tini, jedna èna stara 70 godina je bila oplja~- kana, pretu~ena i {utirana po celom telu.32 Jedan Starije osobe su ponekad bivale slu~ajne `rtve ~ovek star 74 godine je oktobra 1998. bio odve- sukoba. U Vranjevcu (Pri{tina), jedan ~ovek star den u |akovi~ku policijsku stanicu, gde su ga iz- 72 godine je bio me|u ubijenima, kada je policija batinali tako zverski da je slede}a dva meseca pro- pucala u masu ljudi koji su bili isterani iz ku}a.25 U veo u bolnici, gde je na kraju i umro.33 Kojlovici/Kolovice (Pri{tina), po~etkom aprila kada je VJ opkolila selo i seljanima naredila da ga napu- Napadi na starije mu{karce zato ste, bilo je mnogo pucnjave u kojoj je jedan stari- {to su nosili tradicionalne kape ji ~ovek bio ranjen u rame.26 Ranjivost starijih ljudi je zna~ila da je bilo mno- Stariji kosovski Albanci koji su nosili tradicio- go verovatnije da ba{ oni ne izdrè izloènost at- nalne bele kapice (ke~e ili plis), bili su meta napa- mosferskim uslovima, glad ili nedostatak nege. U da zbog toga. Ti napadi se mogu definisati kao Koli}u/Koliq (Pri{tina), krajem aprila, ~etiri stare napadi na albansku kulturu i tradiciju. ène su bile u te{kim uslovima ostavljene u brdi- Prema jednom izve{taju, neki ~ovek je bio ubi- 34 ma. Jedna intervjuisana osoba je ~ula da je oko 20 jen samo zato {to je nosio ke~e. Drugi svedok je starijih ili paralizovanih ljudi umrlo jer su bili bez ispri~ao kako je grupa kosovskih Albanaca u kojoj zaklona. Tako|e je bilo re~eno da su stariji ljudi se i on nalazio na{la uto~i{te u dolini blizu Turja- posebno patili i u nekim slu~ajevima umirali u preka/Turkjake (Orahovac), gde su je opkolile snage VJ. Svedok tvrdi da su vojnici, vi{e nego druge, tu- natrpanim vozovima, ili na granici.27 kli mu{karce koji su nosili plis (ke~e).35 Ljude su tako|e udarali po glavi zato {to su nosili ke~e.36 Ka- Zlostavljanje starijih ljudi pe su bivale otimane, bacane na zemlju i gaène. U nekim slu~ajevima, stari ljudi su bili `rtve zlo- Svedok ih je video kako leè pored puta za Pri- stavljanja koje je verovatno trebalo ili da kazni njih zren, „sa tragovima krvi i srpskim ~etni~kim sim-

133 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo bolima na`vrljanim na njima“.37 Kape su tako|e no.43 U Velikoj Kru{i/Krushe e Madhe (Orahovac), vi|ene na zemlji, u blizini 40 masakriranih tela u jedna intervjuisana osoba je videla kako je polici- Globo~ici/Gllobocic (Ka~anik), krajem marta.38 U ja ubila jednog dvadesetpetogodi{njeg gluvone- ]irezu/Qirez (Srbica/Skenderaj), srpske snage su mog ~oveka zato {to ovaj nije mogao da kaè pohvatale sve stare ljude i konfiskovale njihove „@ivela Srbija“. Policajci su mu naredili da u|e u kapice i gunjeve.39 bazen s vodom i tu mu pucali u le|a, a zatim su jo{ jednom pucali u njega iz automatskog oru- Iznu|ivanje novca `ja.44 U Koìci/Kozhice (Srbica), pripadnici paravojnih jedinica koji su nosili kaubojske {e{ire, od- Iznu|ivanje novca, koje je ~esto bilo pra}eno veli su u stranu jednog psihi~kog bolesnika starog ubijanjem onih koji nisu imali da daju zahtevanu 25 godina i ubili ga.45 U glavnoj policijskoj stanici sumu, nije mimoi{lo ni stare ljude. Po~etkom ma- u Pri{tini, policajci su jednog invalida lisicama prija, tri pripadnika paravojnih jedinica su pretukla vezali za radijator i tukli ga dok nije bio sav krvav ènu staru 70 godina u njenoj ku}i u Gnjilanu. Na i dok nije izgubio svest.46 U Glogovcu/Gllogoc, 20. kraju su je ubili. Intervjuisana osoba pretpostavlja aprila, gluvonemi mehani~ar je bio ubijen pred da su se naljutili jer im je èna dala 20 DM, {to su svojom ènom i decom. Tada su pripadnici para- oni smatrali sasvim nedovoljnim. [utirali su je u vojnih jedinica jo{ i oplja~kali mrtvog ~oveka.47 U stomak. Pala je na kolena, a oni su dvaput pucali slu~aju koji je kasnije potvrdio OEBS-MiK, ~ovek u nju, u ruku i rame. Na kraju su je ponovo {utira- kome su bila potrebna dva {tapa da bi mogao da li, i èna je umrla u hodniku od zadobijenih povre- se kre}e, bio je ubijen jednim metkom u le|a i jed- da.40 U Podujevu, jedan ~ovek od 75 godina (gla- nim metkom u glavu. To se desilo u Baraini/Barai- va doma}instva), bio je te{ko premla}en kada pri- na (Podujevo), 21. aprila, kada je poku{avao da padnicima paravojnih jedinica nije bio u stanju da do|e do kamiona kojim bi se odvezao izvan pod- plati 30.000 DM, a ovi su procenili da on ima taj ru~ja koje su palile i ru{ile srpske snage.48 novac.41 Druge izjave opisuju kako su ro|aci hendikepi- ranih ljudi poku{avali da spre~e pripadnike srp- Otmice skih snaga da ih ne napadaju. Obi~no su i ro|aci i Malo izjava govori o otmici i nestanku starijih lica. hendikepirana lica bili premla}eni, pre nego {to su Na dan 27. marta, u pri{tinskom naselju Ulpija- ih ostavili na miru.49 na/Ulpiana, jedna nepokretna èna je ukrcana na traktor, zajedno sa 10 drugih ljudi koji su te{ko Slu~ajevi kada se priznavalo da hodali. U vreme kada je dat intervju, ro|aci jo{ ni- invalidi nikoga ne ugroàvaju su znali {ta se dogodilo sa tim ljudima. Nekoliko Bilo je slu~ajeva u kojima su srpske snage na neki dana kasnije, tako|e u Pri{tini, policija je iz konvo- na~in priznavale da invalidi ne predstavljaju nika- ja koji se kretao prema èlezni~koj stanici otela kvu pretnju, ali ni tada oni nisu bili uvek po{te|e- majku jedne intervjuisane osobe, staru 72 godine. ni zlostavljanja. Bilo im je, na primer, dozvoljeno Policajci su rekli da }e je do stanice odvesti trakto- da napuste grupu od vi{e stotina ljudi koje su srp- rom, budu}i da su skupljali stare ljude, ali traktor ske snage po~etkom aprila {ikanirale i tukle neko- nikada nije stigao na stanicu.42 liko dana u Kraljanima/Kralan (\akovica), kada su platili 5 do 15 hiljada DM koje su oni prikupili me- Napadi na invalide |u sobom. Vojnici su ih ukrcali na kamione i od- Malo je izjava koje govore da su invalidi alban- vezli direktno na albansku granicu, blizu Prizre- ske narodnosti bili specifi~na meta napada, ali ni na.50 Jedna èna stara 65 godina je opisala kako oni nisu bili po{te|eni zlostavljanja i ubijanja. su srpske snage u ]irezu uhvatile i po~ele da tuku U Brestovcu/Brestoc (Orahovac), 25. marta, njenog sina kome je bilo 28 godina i koji je bio srpska policija je do{la u dom gde su ìveli parali- mentalno hendikepiran. Vojnici su i nju najpre zovani ljudi. Vi{e njih nije moglo da se kre}e. Sve- pretukli, a onda joj dozvolili da objasni sinovljevo dok je video da je najmanje 15 invalida pobije- stanje, pa su prestali da ih tuku.51 Jedan svedok

134 Fond za humanitarno pravo IV deo: Posledice koje je sukob imao za razne grupe i etni~ke zajednice kosovskog dru{tva

koji je bio u invalidskim kolicima opisao je kako ga 24 A/0065; A/0066; A/176. 25 M/1722. je policajac na{ao blizu granice i, posle saslu{ava- 26 52 M/0739. nja, odvezao ga u kolima ostatak puta. 27 M/1174; M/1235. 28 M/1308. 29 M/0534; M/0537. 30 1 Izve{taj slu`benika za vezu sa policijom OEBS-KVM RC3, 30. ja- M/0280. 31 nuar 1999. A/0285. 32 2 A/0874. Sve pomenute `rtve su imenovane. M/1065. 33 3 A/0995. A/0535. 34 4 M/0762. M/0302. 35 5 A/0736. A/0209. 36 6 A/0421. M/0959. 37 7 A/1045. A/0114; A/1027; A/1294; M/1789. 38 8 A/0834. M/1128. 39 9 M/1458. M/1294. 40 10 A/1114; A/1121. M/01446. 41 11 A/0173. M/0864. 42 12 A/0728. M/0163; M/0377. 43 13 A/0676. A/0921. 44 14 A/1124. A/0118. 45 15 A/1024. M/1267. 46 16 M/1728. M/1418. 47 17 M/1314. A/0921; M/0832; M/1267; M/01418. 48 18 M/0173. OEBS-MiK, PR/0155/99. 49 19 M/1302; M/1438; M/1738. A/1123; M/1294. A/0569; M/0833 i M/1294 ka`u da invalidi ni- 20 M/1770. su bili ostavljeni dobrovoljno. 50 21 A/0979. A/0112; A/0168; A/0426; A/0560; A/0970. 51 22 M/0433. M/1294. 52 23 M/0103; M/0917; M/1051. A/0728.

135 Devetnaesto poglavlje KOSOVSKI SRBI

Situacija u periodu od razme{tanja do glica iz Krajine i drugih delova Hrvatske i BiH bio evakuacije OEBS-KVM nasilno poslat na Kosovo. U leto 1996. tu je ve} bilo oko 19.000 srpskih izbeglica.2 Posle pro{iriva- Kada je OEBS-KVM stigla na Kosovo, srpska zajed- nja oruànog sukoba na Kosovu, od kraja februa- nica je bila frustrirana usled nesposobnosti me|u- ra 1998, pa do kraja prisustva OEBS-KVM, proce- narodne zajednice da od U^K dobije informaciju njuje se da je oko 20.000 kosovskih Srba, kao i o sudbini onih Srba koji su nestali nakon otmica ili oko 9.000 srpskih izbeglica napustilo Kosovo u u nerazja{njenim okolnostima, za vreme doga|a- pravcu Srbije.3 Pravi broj moè biti i mnogo ve}i. ja tokom leta i jeseni 1998. godine. Misija je bila Veoma je te{ko dobiti prave brojeve Srba koji su do~ekana sumnjama kosovskih Srba, izme|u napustili pokrajinu za vreme sukoba. Mnogi Srbi ostalog i zbog negativnog pristupa koji su joj nase nisu prijavili u uòj Srbiji. [tavi{e, zbog zakona menili srpski dràvni mediji. Ve}i deo po~etnih koji je zabranjivao prodaju srpske imovine licima sumnji je zamenila oprezna saradnja. U nekim slu- nesrpske nacionalnosti na Kosovu, mnogi Srbi su ~ajevima, vlasti su vr{ile opstrukciju akcija koje su svoju imovinu prodavali na nelegalnom trì{tu, ne bile usmerene da poprave odnose sa srpskom za- obave{tavaju}i o tome vlasti.4 jednicom. Na primer, {ef misije, ambasador Vili- Napadi srpskih i jugoslovenskih snaga bezbed- jam Voker, planirao je da prisustvuje sahrani {e- nosti koji su po~eli februara-marta 1998. u regio- storice mladih Srba, ubijenih 14. decembra 1998. nu Drenice, uglavnom u op{tinama Srbica/Sken- u Pe}i/Peja, u Panda baru (vidi niè, kao i odeljak deraj, Klina/Klina i Glovac/Gllogoc, ozna~io je po- o pe}koj op{tini u V delu knjige). Pod izgovorom ~etak beànja kosovskih civila iz njihovih ku}a. da se radi o razlozima bezbednosti, srpska polici- Broj sela sa stoprocentnim albanskim stanovni- ja je odbila zahtev. {tvom popeo se sa 703 pre po~etka borbi 1998. Druge inicijative da se uspostave odnosi sa srp- na 793 u januaru 1999.5 skom zajednicom su imale vi{e uspeha, uprkos ~i- Kosovski Srbi su napu{tali sela u op{tinama njenici da je velika ve}ina sredstava i pa`nje bila De~ani/Decane, \akovica/Gjakova, Istok/Istog, usmerena na albansku kosovsku zajednicu, koja je Kosovska Mitrovica/Mitrovice, Obili}/Obiliq, Ora- OEBS-KVM dostavljala mnogo ve}i broj àlbi na hovac/Rrahovec, Pe}/Peja, Podujevo/Podujeve, Sr- kr{enja ljudskih prava. OEBS-KVM je bila prisutna bica/Skenderaj, Suva Reka/Suhareke, Uro{evac/Fe- na celom Kosovu, sa izuzetkom Leposavi}a, sever- rizaj i Vu~itrn/Vushtrri. Prema podacima srpske no od op{tine Kosovska Mitrovica, gde su verifika- vlade, tokom 1998. bila je zapaljena 201 srpska tore isterali gradona~elnik i srpski civili. ku}a, a 74 su bile potpuno uni{tene kao rezultat borbi izme|u U^K i srpskih snaga.6 Ipak, sve do avgusta 1998, srpska vlada nije priznavala da po- Raseljeni Srbi stoji ijedno raseljeno lice srpske narodnosti. Prema popisu od 1991. godine, na Kosovu je ìve- Odlazak kosovskih Srba i pripadnika drugih lo 1.954.747 stanovnika, od ~ega je Srba bilo manjina nastavio se i posle dolaska prvih verifika- 195.301.1 Posledica ratova u Hrvatskoj i Bosni i tora OEBS-KVM, oktobra 1998. Kosovski Srbi su, Hercegovini bila je da je zna~ajan broj Srba, izbe- izme|u oktobra 1998. i marta 1999, napustili ne-

136 Fond za humanitarno pravo IV deo: Posledice koje je sukob imao za razne grupe i etni~ke zajednice kosovskog dru{tva kih 90 sela u zapadnom i centralnom Kosovu. Po- Srbi su izraàvali frustraciju i bes zbog onoga {to sebno su borbe koje su se vodile u op{tinama Po- je bilo protuma~eno kao propust da se na pravi dujevo i Kosovska Mitrovica (vidi odgovaraju}e na~in pri|e problemu koji je najvi{e zabrinjavao odeljke u V delu knjige) imale za posledicu da su srpsku zajednicu, a to je sudbina ljudi koji su ne- mnoge srpske ku}e ostale prazne.7 stali po{to su bili oteti od strane U^K. Po~etkom decembra 1998, grupa ro|aka ne- Srpski civili – `rtve U^K stalih kosovskih Srba je protestovala ispred glavnog {taba OEBS-KVM u Pri{tini, i zahtevala da se Dok je OEBS-KVM bila prisutna na Kosovu, trajao sastane sa {efom Misije, ambasadorom Vokerom. je unutra{nji sukob izme|u jugoslovenskih i srp- On je pristao, tako da su izme|u decembra 1998. skih snaga bezbednosti na jednoj, i U^K na drugoj i marta 1999. bila organizovana ~etiri sastanka strani, pa su tako obe strane bile podvrgnute oba- ambasadora Vokera sa ro|acima nestalih kosov- vezama odgovaraju}ih odredaba me|unarodnog skih Srba. Na sastanku je bilo najvi{e Srba iz Ora- 8 humanitarnog prava. Odredbe Dopunskog pro- hovca, ali je bilo i ljudi iz drugih delova Kosova. tokola II @enevskim konvencijama iz 1949. uklju- Kosovski Srbi iz Orahovca su bili ro|aci velike gru- ~uju zabranu ubijanja neboraca, nehumanog po- pe ljudi koja je nestala za vreme borbi u tom kra- stupanja i {irenje straha me|u stanovni{tvom. ju, tokom leta 1998. Jednu od najve}ih pretnji srpskom stanovni{tvu je Koordinacioni centar (CC) OEBS-KVM (koji je bio predstavljala U^K. u nadle`nosti prizrenskog regionanog centra) u Orahovcu, intenzivno se bavio problemom lica ne- Ubijanje srpskih civila. Bilo je mnogo neidentifiko- stalih 1998, i otmicama koje su bile pripisane U^K. vanih `rtava u ubistvima koja se na prvi pogled ni- Na inicijativu orahova~kog CC, formiran je Komitet su dala objasniti. U nekim slu~ajevima, postojala za nestala lica. U njemu su se nalazili predstavnici je sumnja da su pripadnici U^K ubijali ne samo obe zajednice, kao i predstavnici OEBS-KVM. umerene Albance, nego i Srbe koji su bili omiljeni Te{ko je bilo odrediti ta~an broj ljudi koje je dr- u obe zajednice. Dva incidenta su posebno privu- àla U^K, budu}i da U^K nije davala nikakvu jav- kla me|unarodnu pa`nju. Na dan 14. decembra, nu informaciju o ljudima koji su se kod nje nalazi- nepoznati naoruàni ljudi su ubili {estoricu mla- li u pritvoru. Posebno, ona je predstavnicima dih kosovskih Srba u Panda baru u Pe}i. Napad je OEBS-KVM uvek poricala da je uhapsila ili na bilo protuma~en kao osveta za ubijanje 30 pripadnika koji drugi na~in dràla srpske civile.12 Me|utim, U^K koji su ne{to pre toga bili ubijeni dok su ile- otmice civila su se de{avale redovno, pre i za vre- galno prelazili granicu.9 Na dan 17. decembra, me prisustva na Kosovu verifikatora OEBS-KVM. bio je otet i ubijen Srbin, zamenik gradona~elnika Prema podacima jugoslovenskog Ministarstva Kosovog Polja/Fushe Kosove. U^K je tvrdila da ni- unutra{njih poslova iz decembra 1998, od pret- je odgovorna za ubistvo.10 Zamenik gradona~el- hodnog februara je bilo nestalo 157 srpskih civi- nika Kosovog Polja je bio umereni srpski politi~ar, la.13 Prema podacima IRCR, do sredine marta koji je u~inio mnogo da bi se pobolj{ali socijalni 1999, bilo je 146 lica za koja je bilo re~eno da su uslovi u tom podru~ju.11 oteta od strane U^K, ili da su na drugi na~in ne- Vi{e od 40 ubistava, kako kosovskih Albanaca, stala na terenu koji je kontrolisala U^K.14 Sudbina tako i kosovskih Srba, bilo je registrovano u prve najve}eg broja Srba za koje se sumnja da ih je ote- tri nedelje februara 1999. la U^K ostala je nepoznata sve do evakuacije OEBS-KVM.15 Brojni Srbi koji su bili nestali za vre- Otmice koje je vr{ila U^K. Dok je OEBS-KVM bila me leta 1998. na|eni su mrtvi.16 Na sastancima prisutna na Kosovu, srpski civili i neki zvani~nici decembra 1998. izme|u Odeljenja za ljudska pra- ostvarili su i pove}ali poverenje prema Misiji, {to va i Adema Dema}ija, politi~kog predstavnika je bila posledica nastojanja Odeljenja za ljudska U^K, Adem Dema}i je izrazio sumnju da je ma ko- prava da se strogo pridràva principa nepristra- ji Srbin koji je tada bio otet jo{ u ìvotu, i trenut- snosti, kao i iskrenih nastojanja da se re{e te{ko}e no se pretpostavlja da je ve}ina njih mrtva.17 mnogih srpskih civila. Me|utim, mnogi kosovski Evo nekoliko poznatijih slu~ajeva otmica.

137 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

Snage U^K su blizu Orahovca kidnapovale no- Miro~e/Mirace (Vu~itrn) bio deljen letak sa potpi- vinara radio Pri{tine i njegovog voza~a. O njima se som U^K. U letku se seljanima preti nasiljem, ako nikada ni{ta nije saznalo.18 odmah ne napuste kraj.25 Na dan 6. februara, pa- Dva novinara Tanjuga su oteta od strane pri- trola OEBS-KVM je srela ~oveka koji je tvrdio da je padnika U^K 18. oktobra 1998.19 Njihovo osloba- komandant snaga U^K u tom kraju, i koji je rekao |anje je usledilo dva meseca kasnije, u ~emu je kako je ~uo za letak. Tvrdio je da to nije zvani~na pomogao i {ef misije OEBS-KVM.20 publikacija, i da njegove snage u regionu nemaju Na dan 15. februara 1999, u Kosovom Polju su nikakvih agresivnih namera. oteta dva srpska policajca. Ro|aci otetih policajaca su pretili da }e upotrebiti silu ako OEBS-KVM Srbi kao `rtve jugoslovenskih/srpskih vlasti ne preduzme mere da ih oslobodi.21 Sve do svoje evakuacije, OEBS-KVM je poku{avala da locira Policija. Policajci na Kosovu su radili na lokalnom i otete policajce, ali slu~aj nije bio re{en. na regionalnom nivou. Neki policajci su ìveli u U^K je 22. februara izvr{ila otmicu dva srpska kraju u kome su radili, ali je najve}i deo policijskih stanovnika Buko{a (zapadno od Vu~itrna). Jedan snaga radio po principu {estomese~ne rotacije, i od njih je bio do smrti premla}en, dok je OEBS- ~esto je dolazio na Kosovo iz uè Srbije, gde po- -KVM uspela da obezbedi osloba|anje drugoga, znavanje kosovskih prilika nije uvek bilo naro~ito 27. februara. „Komandant zone“ U^K je saop{tio dobro. Biti za {est meseci preba~en na Kosovo, za predstavnicima OEBS-KVM da su otmicu izvr{ili policajca je zna~ilo da }e mesto rada menjati sva- „nekontrolisani elementi“.22 U selu Velika Ho~a, kih nekoliko nedelja. Zbog svega toga, ~ak ni koju`no od Orahovca, dva brata, Srbina, bila su ote- sovski Srbi nisu imali mnogo vere da }e ih policija ta 27. februara 1999. U^K je najpre priznala da ih za{titi ako do|e do ve}ih sukoba izme|u kosov- je zadràla, ali se kasnije ogradila od incidenta. Na skih Srba i kosovskih Albanaca. dan 1. marta, mrtvo telo jednog od bra}e, U^K je Veliki broj ljudi je izjavljivao da je srpska polici- predala OEBS-KVM. Drugi brat je oslobo|en ìv, ja bila malo aktivna po pitanju za{tite srpskog sta- ali je bio èstoko pretu~en. novni{tva u borbama tokom leta 1998. Za vreme Na dan 3. marta, U^K je ubila dva srpska civila juna i jula 1998, bilo je mnogo fizi~kih napada na na „kontrolnom punktu“ u selu Mijali}, koje se pripadnike srpske manjine koja je ìvela na Koso- nalazi izme|u Pri{tine i Vu~itrna. Dva Srbina su bi- vu. Ubijanja, otmice, plja~kanje ku}a, de{avali su la u potrazi za tre}im ro|akom, vojnikom VJ koji se u selima sa ve}inskim albanskim stanovni- je bio dezertirao i koji je do{ao da vidi svoju poro- {tvom. Neke Srbe su njihovi albanski susedi upo- dicu koja je ìvela na Kosovu. Njega je jo{ ranije bi- zoravali o planiranim napadima, i ovi su onda trala uhapsila U^K (o slu~aju je op{irnije pisano u V ìli za{titu od lokalne policije. Predstavnicima ju- delu, odeljak o Vu~itrnu). goslovenskog Crvenog krsta, policija je ~esto odbijala da pruì bilo kakvu pomo} ili za{titu, i bila Sloboda kretanja. Jedna od posledica straha, koji je vrlo nevoljna da interveni{e. Policija je savetova- je U^K {irila me|u srpskim stanovni{tvom, bila je la ljude da se sami brane. Usled toga, ljudi su se da je njihova sloboda kretanja postala veoma mnogo vi{e pouzdavali u sopstvenu inicijativu, ka- ograni~ena. Po{to su se otmice naj~e{}e de{avale ko bi za{titili i svoje porodice i svoju imovinu. na ulici ili u autobusima, no}u ili rano ujutru, ljudi su prestali da putuju, ako su iole mogli to da iz- Tortura. OEBS-KVM nije primila nijednu àlbu ko- begnu, i ostajali su u ku}ama ~im padne mrak.23 sovskih Srba koja bi se odnosila na slu~ajeve tortu- Uve~e su ulice bile puste, ~ak i u ve}im gradovima. re. To, me|utim, ne zna~i da slu~ajeva torture nije Kosovski Srbi su se pla{ili kako napada civila alban- bilo. Prema podacima beogradskog Centra za hu- ske narodnosti, tako i napada pripadnika U^K.24 manitarno pravo, u Jugoslaviji je 1998. bilo zabele- U vezi sa nasilnim iseljavanjem od strane U^K, èno 500 slu~ajeva torture, od toga najvi{e na Ko- Regionalni centar OEBS-KVM u Kosovskoj Mitrovi- sovu. Iako je ve}ina `rtava bila albanske narodno- ci je 6. februara dobio obave{tenje o slu~aju u kosti, kosovski Srbi su tako|e bili `rtve torture i zlosta- me je 10 dana ranije, u selima Gojbula/Gojbuja i vljanja za vreme pritvaranja u policiji. Istra`ne sudi-

138 Fond za humanitarno pravo IV deo: Posledice koje je sukob imao za razne grupe i etni~ke zajednice kosovskog dru{tva je, sudije i disciplinarna tela unutar organa reda ni- }ini tih sastanaka. On je odbijao da se predstavi su istra`ivali optu`be za torturu, i nisu preduzeli ni- OEBS-KVM i nagovarao ro|ake za vreme svakog kakve korake da bi se kaznili po~inioci.26 sastanka.

Propaganda. Odeljenje za ljudska prava OEBS- Sluènje vojnog roka. ^lan 137(2) Ustava SRJ do- -KVM je imalo snaàn utisak da su jugoslovenske zvoljava mogu}nost civilnog sluènja vojnog ro- i srpske vlasti podvrgle kosovske Srbe veoma in- ka, kao alternative redovnom sluènju. Zakon o tenzivnoj propagandi. Srpska elita na Kosovu je vojnoj slu`bi, me|utim, propisuje vojnu obuku ~esto imala tesne veze sa politi~kim krugovima u koja protivre~i ustavno garantovanom pravu na Beogradu i drugim gradovima Srbije. Obi~ni seo- razloge savesti. Civilno sluènje traje 24 meseca, ski srpski stanovnici Kosova su posebno bili neza- dva puta duè nego vojna slu`ba. Zahtev za civil- {ti}eni pred dejstvom propagande i dezinformisa- nim sluènjem moè biti podnet samo za vreme njem iz Beograda. Srpska zajednica je skoro isklju- prvih 16 dana vojnog roka. [tavi{e, prema nedav- ~ivo pratila dràvne beogradske medije. noj odluci vrhovnog suda, ljudi koji su zavr{ili voj- Letak dezinformatorske sadrìne koji je bio deni rok ne mogu da zbog razloga savesti odbiju du- ljen tokom marta 1999. predstavlja primer koji `nosti rezervista u armiji, uklju~uju}i i bojna dej- pokazuje stepen organizovanosti i kvalifikovano- stva.27 sti onih koji su teìli da obmanu kosovske Srbe. Na dan 10. marta letak je bio deljen u Pri{tini, a tri da- Poloàj nakon evakuacije na kasnije u Prizrenu i Gnjilanu. Letak je podraà- OEBS-KVM sa Kosova vao publikaciji OEBS-KVM koja je na engleskom, srpskom i albanskom obja{njavala koristi od pot- Nema sumnje da je albansko stanovni{tvo Kosova pisivanja sporazuma u Rambujeu. Falsifikovana stradalo proporcionalno mnogo vi{e nego kosov- verzija je bila zaprepa{}uju}e sli~na po stilu i izgle- ski Srbi. Ipak, svi doga|aji koji su se de{avali izme- du originalnom letku OEBS-KVM, ali je tekst bio |u 20. marta i 9. juna 1999. (od evakuacije OEBS- izmenjen tako da je davao veoma negativnu sliku -KVM sa Kosova do njenog formalnog ukidanja), i prostor za dvosmislene interpretacije. Autori fal- nesumnjivo su bili izvor trauma i za srpsko stanov- sifikata nisu identifikovani. ni{tvo Kosova. Prema izjavama kosovskih Srba ko- Primer kosovskih Srba koji su postali `rtve pro- ji su tamo ostali, mnogi su imali ose}aj nesigurno- pagande sopstvene vlade video se na sastancima sti i bezakonja, kao i op{ti ose}aj uàsa i neprav- izme|u ambasadora Vokera, Odeljenja za ljudska de, zbog brojnih zlo~ina koji su bili po~injeni pro- prava i ro|aka nestalih Srba. Velika ve}ina tih lju- tiv kosovskih Albanaca.28 di su bili obi~ni Srbi koji su generacijama ìveli na Od 2764 intervjua, uglavnom sa kosovskim Al- Kosovu. Otmice su se uglavnom desile za vreme bancima, u mnogima se govori o naoruànim Sr- letnjih i jesenjih meseci 1998. godine. Za slu`be- bima koji su u~estvovali u zlo~inima protiv alban- nike OEBS-KVM je bilo bolno i te{ko da se susret- skog stanovni{tva Kosova, od 20. marta do 8. junu sa ro|acima nestalih i da im objasne da ima ve- na 1999. Za detaljniji opis srpskih/jugosloveskih oma malo izgleda da ikoga ko je nestao u tom pe- snaga koje su bile relevantne u kontekstu ljudskih riodu prona|u ìvog. Pa ipak, oni su uvek iznova prava vidi 3. poglavlje. Kosovski Albanci su govo- dolazili sa „novim podacima“, da su njihovi ro|a- rili da su me|u po~iniocima prepoznali mnoge lo- ci bili vi|eni na tom i tom mestu. Zamerali su kalne stanovnike srpske narodnosti, ponekad lju- OEBS-KVM da odbija da se konfrontira sa U^K, da de iz svog sela, ili ~ak svoje susede. Ovakvih izve- od kosovskih Srba skriva informaciju i tome sli~- {taja je mnogo u celom V delu ove knjige. Ipak, bi- no. Njihovi politi~ki predstavnici iz Beograda i polo bi pogre{no ako bi se ovi izve{taji smatrali „ce- licija su usvojili politiku prebacivanja odgovorno- lom pri~om“. U stvari, me|u intervjuima se moè sti sa sebe na OEBS-KVM, i rekli su kosovskim Sr- na}i mnogo pri~a o srpskim civilima koji su sami bima da OEBS-KVM ima odgovore. ôvek koji je mnogo rizikovali da bi pomogli i za{titili kosovske sude}i prema pona{anju zastupao druge, o~igled- Albance. no neki beogradski politi~ar, bio je prisutan na ve-

139 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

Srpski civili koji rizikuju da bi doma, srpski sused se za njih zauzimao, ali su mu za{titili kosovske Albance vojnici naredili da u|e u svoju ku}u, prete}i da }e ga ubiti.37 Me|u izve{tajima u kojima se opisuju kosovski Srbi U jo{ jednom slu~aju u Kosovskoj Mitrovici, koji su poku{avali da za{tite kosovske Albance, po- pripadnici srpskih paravojnih jedinica su upali u sebno veliki broj pominje susede. Ipak treba prime- ku}u albanske porodice i po~eli da tuku dvojicu titi da ima jo{ vi{e izjava u kojima se govori o ko- od uku}ana. Sused Srbin je intervenisao i rekao sovskim Albancima koji su videli svoje srpske suse- vojnicima da prestanu. Ovi su onda zapretili da }e de naoruàne, ~esto u uniformi, kako se pridruù- ubiti i njega, zajedno sa celokupnom albanskom ju grupama po~inilaca zlo~ina.29 OEBS-KVM je u vi- porodicom.38 {e navrata bila obave{tena da su VJ ili paravojne je- U gnjilanskoj op{tini, jedan Srbin je do{ao kod dinice davale oru`je seljanima srpske narodnosti.30 svojih albanskih suseda da vidi da li njihova poro- Ima mnogo izbeglica koje su izjavile kako su ih dica ima potrebe za lekarskom pomo}i, po{to su njihovi srpski susedi upozorili da }e se izloìti veli- pripadnici paravojnih jedinica premlatili dva njena koj opasnosti ako ostanu, i koji su im savetovali da ~lana i nogama izudarali jednu ènu.39 odu.31 [tavi{e, ima izve{taja da su kosovski Srbi, Dok je i{ao ulicom sa jednim svojim srpskim iskreno ne mogav{i da zamisle uàse koji }e se de- susedom, kosovskog Albanca su zaustavili naoru- siti, poku{avali da ubede prijatelje albanske na- àni ljudi u maskirnim uniformama. Vre|ali su ga rodnosti da im se ni{ta ne}e dogoditi ako osta- i rekli da bi ga ubili, da ga nije pratio njegov srp- nu.32 Stanovnik malog sela u okolini Gnjilana je ski prijatelj.40 rekao OEBS-KVM da je imao utisak kako Srbi u se- U ku}i jednog kosovskog Albanca bilo je sklo- lu nisu bili zadovoljni kad su videli kako Albanci njeno oko 40 raseljenih lica. Na dan 28. marta, je- napu{taju selo.33 Drugi svedok je ispri~ao kako dan rezervista policije i jo{ pet te{ko naoruànih mu je bilo re~eno kako je „visoko postavljeni“ ~lan ljudi, dva civila, dva vojnika VJ i jedan policajac, srpske zajednice u Orahovcu poku{ao da za{titi kucali su na njegova vrata. Sa druge strane se po- mesne civile albanske narodnosti.34 javio sused Srbin da ih pozdravi i da ih pozove na Slede primeri u kojima se vidi kako su se kosov- kafu. Svi su oti{li do obli`njeg bara, a srpski sused ski Srbi izlagali opasnosti i drugim kr{enjima ljud- je onda poslao nekoga da kaè albanskoj porodi- skih prava, poku{avaju}i da pomognu kosovskim ci i drugim raseljenim licima koji su tamo bili, da Albancima i da za{tite one koje su li~no poznavali. odu {to brè mogu.41 Za vreme talasa proterivanja u Kosovskoj Mi- Jedan rezervista srpske policije je u Vitini/Viti, trovici, kosovski Albanci koji su ìveli u me{ovitim posmatrao incident u kome su pripadnici paravoj- naseljima i zgradama izgleda da su bili posebno nih jedinica odveli oca njegovog suseda. Kosovski 35 na ni{anu srpskih snaga. Jedan izbeglica je ispri- Srbin se ponudio da prati svog suseda u Pozara- ~ao kako je za vreme proterivanja kosovskih Alba- nje/Pozzaran, gde su bile stacionirane paravojne naca iz ku}e u kojoj je on ìveo, njegov srpski su- jedinice, da bi traìo svog oca. Prona{li su oca is- sed poku{avao da za{titi njegovu porodicu govo- pred policijske stanice, gde su ga tukli pripadnici re}i kako su oni ve} oti{li, ali su se policajci slede- paravojnih jedinica. Kosovski Srbin se zauzeo i }eg jutra vratili i otkrili da je porodica jo{ uvek ta- ubedio pripadnike paravojnih jedinica da puste 36 mo. Nema izve{taja o mogu}im posledicama njegovog suseda.42 kojima je bio izloèn Srbin koji je poku{ao da za- {titi albansku porodicu. Kosovsi Srbi koje je OEBS-KVM Tako|e u Kosovskoj Mitrovici, prema iskazu dru- intervjuisala u Makedoniji gog izbeglice, jednog kosovskog Srbina su vlasti nazna~ile da kontroli{e ulicu. On je bojom nacrtao Manji broj kosovskih Srba je izabrao da napusti srpski znak (krst sa ~etiri slova s) na fasadama Kosovo izme|u 20. marta i 8. juna 1999. Izbegli- albanskih ku}a, u poku{aju da za{titi porodice ko- ce albanske narodnosti su izvestile da su primeti- sovskih Albanaca pred napadima policije i VJ. Kada le i kosovske Srbe koji su se zajedno sa kosovskim su svedok i njegova porodica bili isterivani iz svog Albancima kretali prema granici, ali da su srpske

140 Fond za humanitarno pravo IV deo: Posledice koje je sukob imao za razne grupe i etni~ke zajednice kosovskog dru{tva snage ove ljude poslale natrag. Od onih koji su njega zauzeo jedan vojnik koji je uspeo da spre~i pre{li granicu sa Makedonijom, OEBS-KVM je in- da se to desi.45 tervjuisala njih petoro. Oni kao razlog za napu{ta- Jedna kosovska Albanka koja je bila vezana za nje Kosova navode op{ti strah, kao i strah od svoja invalidska kolica, i koja je morala da ostane bombardovanja NATO. Oni su tako|e izrazili pesi- u svojoj ku}i u Koìci/Kozhice (Srbica), krajem mizam povodom bilo kakvog budu}eg ìvota sa marta, kada su srpske snage najpre granatirale i kosovskim Albancima na Kosovu. Jedna kosovska zatim u{le u selo, zamolila je mladog srpskog voj- Srpkinja je rekla da u podru~jima sa ve}inskim al- nika da pozove natrag njenu majku i sestru koje banskim stanovni{tvom, kosovski Srbi ne mogu su zajedno sa drugima bile odvedene u dvori{te. da se kre}u ulicama, zbog straha od razlju}ene al- Vojnik je to u~inio, rekao im svoje ime, i pitao za banske mladeì. Ona se najvi{e pla{ila za svog {e- ènu koja je bila ubijena minobaca~kom vatrom, i snaestogodi{njeg brata, koji bi morao ili da se pri- rekao „da mu je stra{no kada ~uje kako je ostavi- druì vojnicima, ili da postane meta U^K. (Treba la troje dece“. Kada su pripadnici paravojnih jedi- zabeleìti da su se i mnogi kosovski Albanci pla{i- nica konfiskovali njihove dokumente, on ih je vra- li U^K, zbog velikih pritisaka koje je ova na njih vr- tio, a njegovi ljudi su odneli ènu i njena invalid- {ila da joj se pridruè.)43 ska kolica u dàmiju, gde su stariji ljudi i invalidi ostali osam dana. On je sredio da dva traktora Slu~ajevi kada su se pojedini pripadnici prevezu ranjene i invalide. Pripadnici VJ su u dà- jugoslovenskih i srpskih snaga zauzimali miju donosili hranu, vodu i lekove. Onda su ih preda spre~e kr{enje me|unarodnih bacili u drugo selo, govore}i da je za njihovu si- humanitarnih standarda gurnost bolje tako, budu}i „da mnogo ljudskog |ubreta danas nosi oru`je“.46 Napomena u ovom izve{taju o pripadnicima srp- Jedan izbeglica je ispri~ao OEBS-KVM kako je skih snaga koji su se pona{ali u skladu sa odgova- po~etkom aprila u selu @egra/Zheger (Gnjilane), raju}im humanitarnim pravom, predstavlja poku- video kako je komandant policije intervenisao da {aj da se unesu nijanse koje pomaù da se stekne spre~i nekog Srbina, mogu}e pripadnika paravoj- kompleksnija slika sukoba. Slede}i kratki navodi iz nih jedinica, da ne ubije kosovskog Albanca.47 U izjava izbeglica pokazuju da su neki pripadnici Lapljem Selu/Fshati Llap, sredinom aprila, srpski jugoslovenskih i srpskih snaga u nekim slu~ajevi- civili su odveli dve mlade Albanke, ali je policija ma reagovali u skladu sa principima za{tite civila naterala civile da puste ène da idu, i onda ih je u po me|unarodnim humanitarnim standardima i policijskim kolima dovezla natrag njihovoj porodi- da su poku{avali da spre~e kr{enja ljudskih prava. ci. (Delovanje u selu Zegra jedne nekontrolisane Imaju}i u vidu obilje dokaza da se radilo o jedinice dobrovoljaca pominje se u 3. pogla- sistematskoj i planiranoj kampanji protiv kosov- vlju.)48 Druge izbeglice su izvestile OEBS-KVM o skih Albanaca, koja je bila nare|ena i podsticana incidentima u kojima bi se jedan policajac zauzi- sa najvi{eg dràvnog nivoa,44 neki od ljudi o ko- mao da zaustavi kr{enje ljudskih prava od strane jima }e biti re~ verovatno su delovali nasuprot nekog od njegovih kolega.49 zapovestima. Treba tako|e zabeleìti da mnoge od ovih izjava pokazuju kako su – iako veliki deo izjava izbe- 1 Prema popisu iz 1991, koji je pouzdan {to se ti~e srpskog stanov- glica ukazuje na to da su VJ, policija, paravojne jeni{tva na Kosovu. [to se pak albanskog stanovni{tva ti~e, brojevi su samo pribli`ni, jer su kosovski Albanci bojkotovali popis. dinice i naoruàni civili delovali zajedni~ki – u ne- 2 Noel Malcolm, Kosovo – A Short History, London: MacMillan, kim slu~ajevima nailazili na veliko neslaganje i 1998), str. 353. 3 opoziciju delova jednih jedinica u odnosu na ono UNHCR Pri{tina. 4 Centar za humanitarno pravo, Pri{tina. {to su ~inile neke druge. 5 Izve{taj UNHCR od 30. januara 1999, podaci iz izvora jugoslo- Krajem aprila, {est vojnika VJ je zaustavilo jed- venskih vlasti. nog kosovskog Albanca kada se ovaj vra}ao svo- 6 Brojeve je sap{tio direktor Centra za regionalni razvoj Vlade Republike Srbije. joj ku}i u selu Donje Ljup~e/Lupqi i Poshtem (Po- 7 OSCE-KVM, „Monthly Report on the Stuation in Kosovo pursu- dujevo). Neki od njih su hteli da ga ubiju, ali se za ant to the Requirements set out in United Nations Security Co-

141 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

uncil Resolutions 1160 i 1203 – Mid-February 1999 – 20 March 23 UNHCR. 1999“. 24 Human Rights Watch. 8 Za pravne definicije stanja oru`anog sukoba vidi 2. poglavlje 25 OSCE-KVM Report, Period covering 6-7 February 1999. ovog izve{taja. 26 Komitet protiv torture, „Saveti i preporuke“, 18. novembar 9 Centar za humanitarno pravo, Izve{taj o ljudskim pravima za 1998. 1998. 27 Amnesty International, Concerns in Europe, EUR 01/02/97. 10 OSCE-KVM Report „Destabilization in Kosovo“, 31 January 28 OSCE-MiK, Human Rights Officer, 6 October 1999. 1999, Fusion. 29 Izme|u ostalih A/0295; A/0342; A/0656; A/0634; A/0995; 11 OSCE-KVM Report „Destabilization in Kosovo“, 31 January A/1104; M/0011; M/0124; M/0284; M/0392; M/0534; M/0797; 1999, Fusion. M/0928; M/1098; M/1107; M/1171; M/1614. 12 OSCE-KVM, Human Rights Division (HQ), Meetings with Adem 30 A/0295; A/1023; M/0162; M/1287. Demaci, Political Representative for the UCK, December 1998. 31 A/0027; A/0361; A/0426; A/0436; M/0018; M/0460; M/0605. 13 Jugoslovensko ministarstvo unutra{njih poslova, decembbar 32 A/0192; M/1180. 1998. 33 M/0261. 14 OSCE-KVM, „Monthly Report on the Stuation in Kosovo pursu- 34 M/0366. ant to the Requirements set out in United Nations Security Co- 35 A/0158; M/0207. uncil Resolutions 1160 i 1203 – Mid-February 1999 – 20 March 36 M/1507. 1999“. 37 A/0191. 15 Human Rights Watch. 38 M/1181. 16 Na dan 9. septembra 1998, policija je otkrila tela 34 Srbina i Cr- 39 M/1239. nogorca u masovnoj grobnici u selu Glo|ane, blizu jedne baze 40 M/0112. U^K. Vlasti su tvrdile da su 27. avgusta 1998. otkrile masovne 41 M/0493. grobnice Srba i Crnogoraca, i delimi~no spaljena tela u blizini 42 M/1499. Kli~ke, i u rudniku Volujak. 43 M/0974; M/1056; M/1531. 17 Izve{taj sa sastanka. 44 Vidi ICTY, „Indictment Milosevic & thers (‘Kosovo’)“, IT99-37, 18 Human Rights Watch, „Serbian Journalist and driver Missing in 24 May 1999, Cherges. Kosovo“, Press Release August 1998. 45 M/0859. 19 Human Rights Watch, „Serbian Journalists“ Detention Con- 46 M/1267, koji se sastoji od izjava tri sestre, uklju~uju}i i `enu-in- demned“, Press Release October1998. valida. 20 Centar za humanitarno pravo, Izve{taj o ljudskim pravima 1998. 47 M/0401. 21 OSCE-KVM, Operations, „Dauly Sitrep 15 February 1999“ (in- 48 M/1085. terni dokument). 49 Na primer A/0531. 22 OSCE-KVM, „Monthly Report on the Stuation in Kosovo pursuant to the Requirements set out in United Nations Security Co- uncil Resolutions 1160 i 1203 – Mid-February 1999 – 20 March 1999“.

142 Dvadeseto poglavlje KOSOVSKI „CIGANI“ (Maxhupet) – ROMI

Uvodna napomena: terminologija1 mi/“Cigani“ se ovde tako|e koristi kada se govori o zvani~nom jugoslovenskom popisu stanovni{tva. Odluka da se u ovom izve{taju upotrebi termin Ci- gani (Maxhupet) odraàva problem koji na Koso- Pozadina vu postoji prilikom poku{aja identifikacije grupe lica koja ina~e mogu biti, u terminolgiji koju je pri- Vi{e grupa koje su ovde zajedno opisane kao ko- hvatila OEBS, klasifikovana (od strane ljudi koji ne sovski Cigani (Maxhupet) razli~ito same sebe pripadaju grupi) kao Romi. Ne{to niè je obja{nje- shvataju, i imaju razli~ite lingvisti~ke i verske trano (vidi: „Pozadina“), da se samo jedna takva gru- dicije.3 Ove grupe same sebe identifikuju sasvim pa sama identifikuje kao „Romske narodnosti“, razli~ito. dok se drugi defini{u preko mno{tva naziva i po- Takozvani „etni~ki Romi“, sami sebe identifiku- vezivanja. Odluka o kori{}enju terminologije od- ju kao Romi i kao svoj jezik koriste romale, a tako- raàva ve{ta~ki aspekt kori{}enja termina Romi, |e govore srpski i albanski. Oni su ponosni na sop- kako bi se pokrila realnost naroda koji se sastoji stvenu kulturnu tradiciju i vezuju se za zajednice od ovih razli~itih grupa. Ovaj termin ne dolazi ni Roma u drugim zemljama (me|u njima ìvi i manja od pripadnika same etni~ke grupe, niti od naroda katoli~ka romska zajednica, blizu hrvatske zajedni- za koje je termin Romi danas u teku}oj upotrebi. ce na Kosovu, kod Lipljana,4 kao i jedna grupa ko- Izbor formule „Cigani“ (Maxhupet, jednina ja vodi nomadski ìvot, i koja je poznata kao „êr- Maxhup) je prema na{em ose}aju jo{ ponajbolje gari“, koja je pravoslavne vere i govori srpski). preneo terminolo{ki odraz identifikacije ove gru- A{kalije govore albanski i ìve blizu kosovskih pe u o~ima drugih, onako kako se u lokalnom Albanaca, sa kojima su se oduvek i identifikovali. kontekstu koristi i kako ga upotrebljavaju kosov- Egip}ani, koje mnogi smatraju A{kalijama, ski Albanci u izjavama koje su davali OEBS-KVM.2 govore albanski, ali tvrde da su u po~etku do{li iz (Engleski izraz „Gypsy“, koji je upotrebljen u iz- Egipta. Njih kosovski Albanci smatraju Maxhupet, ve{taju, najvi{e se pribliàva albanskom terminu a jugoslovenski reìm je stvorio pre oko 10 godi- Maxhup, koji najve}i broj kosovskih Albanaca na poseban grupni identitet, {to je svojevremeno uglavnom koristi za ovu vrstu identifikacije koja se trebalo da poja~a sliku o multietni~kom, a ne al- zasniva na atributima poput boje koè ili kulturnih banskom Kosovu. Veruje se da je u tome izvesnu razlika, mada postoje i drugi albanski termini sa ulogu igrao i napor samoidentifikacije, kako bi se ekvivalentnom konotacijom koji se koriste u nekim izbegao pogrdan naziv Maxupet, i kako bi se raz- delovima Kosova, kao i srpski termin Ciganin.) likovali od „etni~ih Roma“ koji govore romale. I Kao {to je re~eno, skoro sve informacije u A{kalije i Egip}ani su islamske vere. ovom poglavlju poti~u iz intervjua sa izbeglicama, Kosovski Albanci i kosovski Srbi podjednako tre- kosovskim Albancima. tiraju sve grupe „Cigana“ (Maxhupi) kao razli~ite Kada se govori o izve{tavanju OEBS-KVM o raz- od sebe, uprkos razli~itog stepena integracije. Kao li~itim grupama koje su predmet ovog poglavlja, {to je to slu~aj u ve}ini zemalja centralne i isto~ne ipak, zadràn je termin Romi, kao standardni ter- Evrope, kosovski Albanci i kosovski Srbi smatraju min u upotrebi OEBS i OEBS-KVM. Formula Ro- Cigane/Maxhupet za gra|ane nièg ranga.5

143 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

Stanovni{tvo Brojne izjave albanskih izbeglica koje su pre{le granicu sa Albanijom ili Makedonijom pominju Iako je te{ko precizno odrediti ta~an broj Ro- kosovske „Cigane“ (Maxhupet), kao ljude koji su ma/“Cigana“ koji su ìveli na Kosovu pre sukoba i imali aktivnu i dobrovoljnu ulogu na strani srpskih do juna 1999, neke romske izbeglice sa Kosova i i jugoslovenskih snaga za vreme sukoba. Kosovski Srbije, koje ìve u tre}im zemljama, tvrde da ih je „Cigani“ (Maxhupi) se pominju kao policajci, kao bilo 100 do 150 hiljada.6 Jugoslovenski popis sta- pripadnici paravojnih jedinica, tako|e i kao nao- novni{tva iz 1991. je utvrdio da je broj Roma/“Ci- ruàni civili. Mnogi od ovih izve{taja potvr|uju je- gana“ na Kosovu 45.000. Mnogi se nisu deklarisa- dan drugog i sasvim su verovatni. li kao Romi/“Cigani“, ili zato {to su ose}ali da su Optu`be da su se neki kosovski „Cigani“ potpuno integrisani u albansku ili srpsku zajedni- (Maxhupet) svrstali na stranu Srba za vreme NA- cu, ili zato {to bi upisivanje kao Roma moglo da TO vazdu{nih napada i progla{enog ratnog stanja spre~i njihovu dalju integraciju i na taj na~in ih li- u Jugoslaviji, sve do juna 1999, kao i da su u~e- {i osnovnih prava.7 Prema podacima popisa iz stvovali u kr{enju ljudskih prava kosovskih Alba- 1991, romske/“ciganske“ zajednice se mogu na}i naca, ocrnile su romsko stanovni{tvo Kosova u ce- u skoro svim op{tinama na Kosovu. lini. Ove optu`be su od tada, u periodu koji je izvan ovog izve{taja, postavile kosovske Rome u ve- Podaci koje je prikupla OEBS-KVM oma te{ku poziciju. Malo od podataka koje je OEBS-KVM prikupila do 20. marta 1999. odnosi se na kr{enje ljudskih pra- Kosovski „Cigani“(Maxhupet) koji va pripadnika romske zajednice,8 i nema nijednog su stradali u periodu izme|u podatka o àlbama samih Roma koje bi oni direkt- 20. marta i 9. juna no uputili OEBS-KVM. Osoblje OEBS-KVM je ~inilo Premda, kao {to je prime}eno, ne postoje izjave o napore da uspostavi odnose sa predstavnicima Ro- kr{enjima ljudskih prava kosovskih Roma, i koje bi ma. Ovi kontakti se, ipak, nisu razvili u dovoljnoj sami Romi davali OEBS-KVM, u nekim slu~ajevima meri, i nije do{lo do me|usobne razmene informa- se i iz izjava kosovskih Albanaca moè zaklju~iti da cija pre evakuacije OEBS-KVM. Romske zajednice su su i „Cigani“ (Maxhupet) bili `rtve kr{enja ljudskih na OEBS-KVM ~esto gledale sa podozrenjem.9 prava. Jedan „Ciganin“ (Maxhup) je bio me|u Nakon 2. marta, masovna prisilna iseljenja, ko- dvojicom ubijenih i unakaènih ljudi, kada je poja su sprovodile jugoslovenske i srpske snage, ku{ao da se kod policije zauzme da njegovog al- uglavnom su poga|ala kosovske Albance, mada banskog kolegu 17. marta u Pri{tini policajci ne je poznato da je bilo i Roma koji su bili nasilno odvedu.10 Pripadnici paravojnih jedinica su 26. proterani ili su sami pobegli. Ve}ina takvih je ve- marta 1999. u Nagovcu/Nagofc (Pri{tina) istovre- rovatno oti{la na sever, u Srbiju i Crnu Goru, a za- meno pobili jednu romsku i jednu albansku poro- tim u tre}e zemlje. Te{ko je odrediti u kom stepe- dicu.11 Jedna intervjuisana osoba iz Ka~anika/Ka- nu su kosovski Romi bili prisutni me|u izbeglica- canik ispri~ala je da je suseda, kosovskog „Cigani- ma sa Kosova u Albaniji i Makedoniji – me|u koji- na“ (Maxhup), 28. marta ubio snajperista.12 ma je OEBS-KVM posle 20. marta prikupljala izjave – po{to se veruje da su se mnogi prijavili kao Optu`be protiv „Cigana“(Maxhupet) kosovski Albanci, pla{e}i se da ne budu tretirani izdvojeno. Romi koji su u Albaniju ili Makedoniju Kosovski Albanci su optuìvali romsko stanovni- stigli za vreme masovnog proterivanja obi~no su {tvo Kosova za kolektivnu saradnju sa jugosloven- bili ili suvi{e upla{eni da razgovaraju sa bilo kime, skim i srpskim snagama. Govorili su da su ovi u~e- ili su bili primorani da odu dalje. stvovali u ubijanjima, „plja~kanjima i kra|i kada bi Zbog svih ovih razloga, OEBS-KVM nije od sa- se ukazala prilika“, iznu|ivanju novca i dragoce- me romske populacije Kosova prikupila nikakve nosti, kao i u transportu i pokopavanju `rtava u podatke koji bi se ticali njenog poloàja u periodu masovne grobnice. koji pokriva ovaj izve{taj.

144 Fond za humanitarno pravo IV deo: Posledice koje je sukob imao za razne grupe i etni~ke zajednice kosovskog dru{tva

U~e{}e Roma u kr{enju ljudskih prava {la u ku}u kosovskog Albanca u \akovici i rekla svim uku}anima da je napuste bez odlaganja. Za- U svim slu~ajevima u kojima su romski policajci, tim su se policajci dali na kra|u imovine. U kra|i su pripadnici paravojnih jedinica ili naoruàni civili u~estvovali i „Cigani“(Maxhupet).19 U pri{tinskom pomenuti kao u~esnici ubijanja kosovskih Albana- naselju Sun~ani Breg/Bregu i Diellit, 29. aprila, „Ci- ca, kaè se da su delovali zajedno ili u prisustvu ju- gani“(Maxhupet) su vi|eni kako pod za{titom po- goslovenskih i srpskih snaga. licije plja~kaju prodavnice albanskih vlasnika.20 U nekoliko incidenata u kojima se govori o „Ci- ganima“(Maxhupet) kao po~iniocima kr{enja Njih ~etvorica su provalili u ku}u i sve nas po- ljudskih prava, navode se njihova imena. Jedan zvali da iza|emo u dvori{te. Jedan od njih je svedok je tvrdio da je 18. aprila u Pri{tini 10-15 bio „srpski Ciganin“, sin (toga i toga, ime je mu{karaca bilo izdvojeno iz mase od 3-4 hiljade navedeno) iz iste ulice. On je bio rezervista.21 seljana, i pobijeno, uglavnom rafalima iz automatskog oru`ja. Ubistva je obavila grupa od pet Problemi oko na~ina na koji kosovski pripadnika paravojnih jedinica, i me|u njima se nalazio jedan Ciganin(Maxhup) ~ije je ime zabele- Albanci identifikuju „Cigane“ (Maxhupet) èno.13 Jednom pri{tinskom policajcu, koji je opi- kao po~inioce san razli~ito kao „Ciganin“, ili „srpski Ciganin“, Kao {to je re~eno, u mnogim izjavama koje je pri- ime je pomenuto u tri izjave (u jednoj se precizira kupila OEBS-KVM, lica identifikovana kao „Ciga- u kojoj je policijskoj stanici radio). Za njega se kani“ (Maxhupet) u~estvovala su u kr{enju ljudskih è da je u~estvovao u proterivanjima, iznu|ivanju prava. Ipak, treba zabeleìti i to da me|u kosov- novca, batinanju ili ubijanju, tokom aprila i po~et- skim Albancima postoji otvorena predrasuda pro- kom maja.14 U Ribniku/Rimnik (Vitina), 18. aprila, tiv „Cigana“ (Maxhupet) i negativno gledanje na jedan svedok je video pripadnike paravojnih jedi- njih. Neki kosovski Albanci su verovali da su se nica i jednog „Ciganina“(Maxhup) (ime je zabele- „Cigani“ (Maxhupet) tokom poslednjih godina bi- èno), koji su zajedno plja~kali ku}e.15 U jednom li svrstali uz Srbe nadaju}i se da }e dobiti bolja za- incidentu koji se desio 27. marta, 6 ili 7 blindira- poslenja (kosovski Albanci su, ipak, smatrali da ni nih vozila i 15 pincgauera je opkolilo selo Crkvena Srbi ne vole „Cigane“, nego da su ih samo iskori- Vodica/Palaj (Obili}). Me|u po~iniocima (16 poli- stili). U izjavama kosovskih Albanaca se ne moè cajaca i pripadnika paravojnih jedinica), dva „Ci- isklju~iti uloga predrasuda kao faktora identifika- ganina“(Maxhupi) su pomenuta po imenu.16 cije „Cigana“ (Maxhupet) kao po~inilaca u nekima od incidenata o kojima izve{tavaju. Video sam policajca u jednostavnoj plavoj uni- U nekim slu~ajevima, po~inioci su bili idetifiko- formi i jednog vojnika u maskirnoj uniformi ka- vani kao „Cigani“ (Maxhupet) isklju~ivo na osno- ko ulaze u ku}u (zabeleèno je ime vlasnika ku- vu boje koè. Takva“identifikacija“ je veoma pro- }e) preko puta, i odvode ga iza zgrade… Video bemati~na. U jednom intervjuu, trinaestogodi{nji sam kako od njega uzimaju li~ne isprave i kako de~ak opisuje seriju doga|aja koja je po~ela ~ar- mu onda govore da ide u potok; dok je silazio kom izme|u policije i U^K. Po{to se U^K povukla, u potok, vojnik je na njega pucao iz pu{ke… policija je upala u njegovu ku}u, i njegov otac je Policajac je ìveo u mojoj zgradi, na sedmom bio ubijen: spratu. Bio je „Ciganin“ (ime je zabeleèno).17 U{la su ~etiri policajca. Dvojica su nosila crno- Mnoge izjave navode da su se „Cigani“ (Maxhu- zelene maskirne uniforme, sa srpskom zasta- pet) pridruìli srpskim snagama u proterivanju i vom na ramenima (izjava pominje „policijske otima~ini ~ije su `rtve bili kosovski Albanci. U Pri- oznake sa dva orla na njima, kao na jugosloven- {tini, 24. marta, za vreme nasilnog iseljavanja ko- skom paso{u“). Nisu bili maskirani. Druga dvoji- sovskih Albanaca, pripadnici policije i VJ su krali po ca nisu imala uniforme, nego su bila u civilnom ispra`njenim ku}ama, a onda naredili „Ciganima“ odelu sa crnim maskama na licu (svedok misli (Maxhupet) da ih uni{te.18 Policija je 28. marta do- da su bili Cigani). U izjavi svedok kaè: „Prepo-

145 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

znao sam tamnu koù oko o~iju, kao kod onih red kamiona, i Cigani su pobacali tela u jamu. Cigana koji ìve pored va{e kancelarije (kancela- Buldoèr je onda prekrio jamu blatom.25 rije OEBS-KVM u njegovom gradu), iza policijske stanice. Ove sam Cigane ranije video u policijskim uniformama i sa Sivim vukovima.“22 1 Iz preporuka ekipi OEBS/ODIHR koja je odgovorna za ovaj izve- {taj, a koje su sastavili ljudi iz OEBS zaduèni za kontakt za Ro- mima i Sinti (CPRSI). Interni memorandum OEBS/ODIHR, 15. i U drugom incidentu gde je „Ciganin“(Maxhup) po- 18. oktobar 1999. Izdava~ srpskog prevoda izve{taja je odlu~io menut da je zajedno sa srpskim snagama i paravoj- da se pridràva terminologije koju je koristila OEBS, iako se ona nim jedinicama u~estvovao u iznu|ivanju novca i ne podudara sa uobi~ajenom praksom u Srbiji, prihvataju}i razloge sastavlja~a izve{taja. Naàlost, na taj na~in nije mogla ubijanju jednog ~oveka, po~inioci su ovako pisani: biti uklonjena razlika izme|u veoma negativno obojenog ter- „Jedan od pripadnika paravojnih jedinica je bio mina „Ciganin“ i znatno neutralnijeg „Gypsy“. 2 mali, debeo, sa brkovima, sa dve debele ogrlice, Izjave koje je prikupljao personal OEBS-KVM nisu beleène na albanskom, nego na engleskom, tako da nije zabeleèno koji kao Ciganin. Drugi Ciganin je uvek bio sa njegove su termini u njima zaista kori{}eni. U pisanim izjavama se po- desne strane.“23 Ova izjava se moè posmatrati za- javljuju i „Gypsy“ i „Roma“, ali se moè pretpostaviti da je iz- jedno sa pri~om kosovskog Albanca koji je jednoj bor termina pravio ili slu`benik OEBS-KVM ili prevodilac. 3 UNHCR/OSCE „Second Assessment of the Situation of Ethnic intervjuisanoj osobi rekao kako su njemu i nekim Minorities in Kosovo“, para. 38, 6 September 1999. drugima, pripadnici paravojnih jedinica naredili da 4 UNHCR/OSCE „Second Assessment of the Situation of Ethnic kopaju masovni grob; Srbi su, rekao je, mislili da je Minorities in Kosovo“, 6 September 1999. 5 on „Ciganin“(Maxhup), jer je imao tamnu koù.24 Preporuka OEBS/CPRSI osoblju koje je radilo na sastavljanju ovog izve{taja, interni memorandum OEBS/ODIHR, 15. oktobar 1999. U~e{}e „Cigana“(Maxhupi) u prikupljanju i 6 Podatak sa Konferencije za mir balkanskih Roma, 18-19. jun 1999, Sofija, a koju je organizovao Human Rights Project i Eu- sahranjivanju tela kosovskih Albanaca ropean Roma Rights Centre. 7 (Maxhupi) UNHCR, interni dokument o manjinama na Kosovu u 1991. go- Veliki broj izjava govori o „Ciganima“ dini, i „Romi u Srbiji“, Centar za antiratnu akciju, Institut za kri- koji prikupljaju i pokopavaju mrtve kosovske Al- minologiju i dru{tvena istraìvanja, Beograd, 1991. bance u masove grobnice. Uloga koju su „Cigani“ 8 OEBS-KVM je izvestila o ubistvu troje Roma u Kosovskoj Mitro- (Maxhupet) imali u pokopavanju nije iznena|uju- vici, decembra 1998. i o pronalaènju tela jednog Roma blizu Pe}i, februara 1999, iako okolnosti ovih ubistava nisu bile jasne }a, budu}i da su i pre sukoba koji je eskalirao mar- (vidi odgovaraju}e odeljke o op{tinama). ta 1999, „Cigani“ (Maxhupet) bili ~esto zaposleni 9 Obja{njenje namenjeno ekipi OEBS/ODIHR koja je odgovorna na obavljanju neprijatnih i te{kih poslova. Ovo je za ovaj projekt, od strane direktora biv{eg Odeljenja za ljudska prava OEBS-KVM, 16. oktobar 1999. uklju~ivalo kopanje grobova i u~estvovanje u sa- 10 M/1421 tvrdi da je video tela, i daje opis okolnosti po ~uvenju. hranama. M/0458 daje opis po ~uvenju koji se verovatno odnosi na iste Ostaje, me|utim, da se utvrdi stepen u kome `rtve, ali ga datira skoro nedelju dana kasnije. 11 (Maxhupet) A/0135. A/0937 mo`da govori o istom incidentu. su „Cigani“ koji su u~estvovali u sa- 12 M/0090 (po ~uvenju). hranama bili odgovorni za kr{enje principa huma- 13 M/1142. nitarnog prava koji zahtevaju da sahrana bude 14 M/142, M/1610 (opisuje ga kao „srpskog Ciganina“ i precizira obavljena na dostojan na~in, i tako da olak{a ka- o kojoj se policijskoj stanici radi); M/1817. 15 M/1779. sniju identifikaciju (vidi 5. poglavlje). 16 M/0569. 17 M/1731, Ka~anik, 30. mart 1999. 18 U Uro{evcu, oko 2. aprila, oko 30 do 50 meta- A/0040. 19 A/0395. ra od groblja, u pravcu Gjilana (srpski: Gnji- 20 M/0331. lan), video sam kako se zaustavio veliki ùti ka- 21 A/0885, Kosovo Polje, 4. april 1999. mion. Na kamionu je bilo vi{e od 20 tela. Oko 22 A/0221. 23 M/0832. 20 Cigana u civilnim odelima skidali su tela sa 24 M/0933. kamiona. Buldoèr je otvorio veliku jamu po- 25 M/0187.

146 Dvadeset prvo poglavlje DRUGE NACIONALNE ZAJEDNICE I MANJINE

Pored kosovskih Albanaca, kosovskih Srba i Roma, kosovskim Albancima,4 ili su ina~e napustili pona Kosovu je bilo i mnogo drugih grupa koje su krajinu. Mnogi su se sklonili u Tursku.5 imale status „nacionalnih zajednica“ u SRJ. Postoje i male etni~ke grupe koje nisu ozna~ene kao „naci- Kosovski Hrvati onalne zajednice“, od kojih se jedna ovde pominje. Me|u informacijama koje je prikupila OEBS- Kosovski Hrvati su poznati jo{ i kao Janjevci, pre- -KVM ima malo podataka o posledicama koje je ma selu Janjevo/Janjeve (Lipljan), u kome su ~inili sukob imao na druge nacionalne zajednice i ma- dve tre}ine stanovnika. Kao i Janjevo, i sam Lipljan njinske etni~ke grupe, mada je jasno da su neki je imao zna~ajniju hrvatsku zajednicu, a i ~etiri se- ~lanovi ovih zajednica i grupa bili podvrgavani kr- la na isto~nom kraju op{tine Vitina/Viti – Letni- {enjima ljudskih prava koja su bila {iroko raspro- ca/Letnive, [a{are/Shashare, Vrnavokolo/Vrnakol- stranjena na Kosovu u periodu koji pokriva ovaj iz- le i Vrnez/Vernez – imala su hrvatsku ve}inu. ve{taj. Me|u podacima koje je prikupila OEBS-KVM ne pominju se kr{enja ljudskih prava kosovskih Hr- Kosovski Turci vata.

Popis iz 1991. navodi da je na Kosovu bilo 10.083 Goranci gra|anina turske narodnosti, ali ovaj broj verovatno ne odraàva pravo stanje ove zajednice.1 Turci Ova zajednica se sastoji od lica koja su slovenskog na Kosovu nastavljaju da koriste turski kao mater- porekla i islamske vere, iz op{tine Gora/Dragash nji jezik (u Ustavu Kosova iz 1974. koji je ukinula na jugu Kosova (izraz Goranac ima veze sa brdima 1989. savezna vlada, turski je bio priznat kao tre}i u kojima ìve Goranci). Goranci se razlikuju od zvani~ni jezik na Kosovu),2 i u pokrajini postoje grupe Muslimanskih Slovena koji su opisani ne{to brojne turske {kole. Turci su se tradicionalno dràli niè. Istraìvanje koje su zajedni~ki sproveli UN- po strani u srpsko-albanskom sporu, i tradicional- HCR i OEBS je utvrdilo da „uprkos tome {to im je no su imali dobre odnose i sa jednima i sa drugima. religija zajedni~ka, njihovi odnosi sa kosovskim Al- Postoje kontradiktorni izve{taji o tome kako se bancima nisu uvek jednostavni, budu}i da imaju sukob do juna 1999. odrazio na tursku zajednicu. etni~ke i lingvisti~ke veze sa Srbima, kao i zbog U selu sa ve}inskim turskim stanovni{tvom Ma- druk~ijih politi~kih shvatanja.“6 mu{a/Mamushe (Prizren), koje su jugoslovenske i Odeljak ovog izve{taja o op{tini Gora opisuje srpske snage napale krajem marta 1999. (o ovo- bezbednosnu situaciju kako ju je u svoje vreme vi- me se detajnije govori u odeljku o prizrenskoj op- dela OEBS-KVM. Tako|e je bilo zabeleèno da je {tini), ljudi koje je intervjuisala OEBS-KVM kaù da posle evakuacije sa Kosova, OEBS-KVM dobila iz- su ljudi turskog porekla mogli da ostanu, dok su javu samo jednog izbeglice Goranca, u Makedoni- srpske i jugoslovenske snage proterale sve kosov- ji. Ovaj svedok, koji je Kosovo napustio 18. juna ske Albanace.3 1999, izjavio je da je U^K plja~kala i razarala selo U drugim delovima Kosova, Turci su, prema iz- Draga{ i okolinu, da su njeni pripadnici nare|ivali ve{tajima, bili napadnuti i proterivani zajedno sa Srbima da odu ili }e biti ubijeni, i da su svi putevi

147 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo bili blokirani. Za razliku od ve}ine kosovskih Alba- nosti poklapaju sa obrascima kr{enja ljudskih pra- naca koji su bili proterani sa Kosova, ovaj svedok va koji su bili primenjivani protiv svih kosovskih je jo{ uvek imao svoje li~ne isprave.7 Albanaca.10 Ipak, vrlo mali broj izjava izbeglica sadrì sugestiju da su neki pripadnici jugosloven- Muslimanski Sloveni skih i srpskih snaga razlikovali kosovske Albance katoli~ke vere i da su se prema njima bolje pona- Ova grupa se sastoji od Slovena koji govore srp- {ali. Na primer, kosovski Albanac katolik, koji je iz- ski, i koji su bili pribrojani „Muslimanima“ kao na- begao iz \akovice 25. marta 1999, i nalazio se u rodu, prema klasifikaciji koja je vaìla u nekada- selu Meja/Meje, pri~a kako se njegova porodica {njoj SFRJ. Mnogi od njih sami sebe defini{u kao tamo ose}ala relativno bezbednom, jer je lokalni Bo{njake. Me|u podacima koje je prikupila OEBS- komandant VJ rekao da ne treba da brinu sve dok -KVM nema dokumenata koji se odnose na kr{e- je on tamo, budu}i da su katolici. Tek kada je ovaj nje ljudskih prava Muslimanskih Slovena. U Ozri- komandant oti{ao, posle 27. aprila, njihova se si- mu/Ozdrim (Pe}), pominje se da su Muslimanski tuacija pogor{ala pa su re{ili da idu u Albaniju.11 Sloveni bili po{te|eni, dok su kosovski Albanci bi- Postoji i jedna izjava kosovskog Albanca, musli- li napadnuti i proterani maja meseca (vidi odeljak mana, koji opisuje proterivanje iz sela Karasin- o pe}koj op{tini).8 |er|/Karashengjergj (Prizren), 31. marta 1999, i tvrdi da je oko 90 doma}instava kosovskih Alba- êrkezi naca katoli~ke vere moglo da ostane.12 Iz podata- êrkezi su mala manjinska grupa koju kao nacio- ka koje je prikupila OEBS-KVM, ne moè se re}i da nalnu zajednicu ne pominju zakoni SRJ. Oni su li je ova vrsta relativno blagonaklonog pona{anja ~erkeskog porekla, iz severnih delova Kavkaza. prime}ena jo{ negde. êrkezi su na Kosovo do{li pre vi{e od 80 godina, i nastanili se u Milo{evu/Millosheve, u op{tini Obi- li}/Obiliq. Bilo ih je oko 100, muslimani su i govo- 1 Zasnovano na podacima, uklju~uju}i i procene, lidera zajedni- re albanski, srpski i ~erkeski. Nema podataka koje ca, kao {to je navedeno u Drugoj proceni situacije etni~kih manjina na Kosovu (UNHCR/OEBS, Second Assessement of the Si- je prikupila OEBS-KVM koji bi se posebno odnosi- tuation of Ethnic Minorities in Kosovo, 6 September 1999). Ta- li na êrkeze Milo{eva, ali je poznato da su u jed- ko|e „Informacija o turskoj nacionalnoj manjini na Kosovu“, nom trenutku, izme|u kraja marta i juna 1999. Turska stalna misija pri OEBS, Be~, 21. septembar 1999. 2 UNHCR/OEBS, Second Assessement of the Situation of Ethnic bili proterani. Neke od njihovih ku}a su zapalil Sr- Minorities in Kosovo, 6 September 1999, para. 64. bi, a celokupna zajednica je oti{la u izbegli{tvo u 3 A/0035; A/0114; A/0994. Makedoniju.9 4 Na primer, OEBS-MiK, MI/22/99. 5 UNHCR/OEBS, Second Assessement of the Situation of Ethnic Minorities in Kosovo, 6 September 1999, para. 64. Kosovski Albanci katoli~ke vere 6 UNHCR/OSCE, Second Assessement of the Situation of Ethnic Minorities in Kosovo, 6 September 1999, para. 55. To je religiozna, a ne i etni~ka manjina, koja broji 7 M/1524. oko 70.000 ljudi. Oni najvi{e ìve u op{tinama \a- 8 OEBS-TFK slu`benik za ljudska prava, koji izve{tava o poseti kovica/Gjakova, Klina/Klina, Prizren/Prizren i Viti- Ozrimu, krajem juna 1999. 9 UNHCR/OSCE, Second Assessement of the Situation of Ethnic na/Viti. Minorities in Kosovo, para. 71, 6 September 1999. Te{ko je re}i da li je njihovo iskustvo sukoba 10 PE/04/042/99 i PE/04/123/99, koji se odnose na incidente u ja- bitno razli~ito od iskustva koje je imala ve}ina ko- nuaru i martu 1999, u |akovi~koj policijskoj stanici; M/0454, sovskih Albanaca koji su muslimani. Ima izve{taja gde se nalazi iskaz o~evica o tome kako su tri mlada mu{karca bila pretu~ena ispred ku}e u Kaba{u/Kabash (Vitina). u kojima se pominju Albanci katolici koji su bili 11 A/0465. hap{eni, zlostavljani i proterani, i koji se u potpu- 12 A/1076.

148 Dvadeset drugo poglavlje POJEDINE GRUPE KOSOVSKIH ALBANACA I SEGMENTI DRU[TVA KOJI SU BILI POSEBNO IZLO@ENI KR[ENJU LJUDSKIH PRAVA

Pojedinci i grupe koji su na neki na~in igrali ulogu biji. Ove promene su se ticale nastave na alban- u javnom ìvotu kosovskih Albanaca bili su u ve- skom jeziku u ve}ini srednjih {kola, dok je nastava }oj meri objekt {ikaniranja, zlostavljanja, hap{e- na albanskom u okviru pri{tinskog univerziteta bi- nja, pristrasnih sudskih procedura i ubistava. la potpuno ukinuta. Oko 6000 srednjo{kolskih Ugroène su bile razne grupe: politi~ari i drugi is- profesora i 800 univerzitetskog osoblja, koji nisu taknuti pojedinci, verski lideri, lekari, novinari, prihvatili nove programe, bili su otpu{teni. Para- u~itelji, studenti, aktivisti organizacija za za{titu lelni zdravstveni sistem je bio uspostavljen, ~esto ljudskih prava, oni koji su radili u nevladinim or- uz podr{ku humanitarnih grupa kao {to je Dru- ganizacijama (NGO), oni koji su bili povezani sa {tvo majke Tereze, {to je dovelo do okomljavanja OEBS-KVM, i imu}niji ljudi. na medicinsko osoblje. Kako se bezbednosna situ- Od po~etka osamdesetih godina, albanski po- acija pogor{avala tokom 1998, srpske vlasti su liti~ari su se zalagali za to da Kosovo dobije status smatrale da medicinsko osoblje albanske narod- republike unutar tada{nje Jugoslavije, a kasnije, nosti pruà medicinsku pomo} U^K. kada je i autonomija Kosova bila ograni~ena Do 1998, polarizacija na Kosovu je bila zavr{e- 1987, i kada se Jugoslavija raspala 1992, traìli su na. Mnoga hap{enja su izvr{ena u vezi sa poku{a- punu nezavisnost. Kada je kosovska autonomija jem preuzimanja vojne kontrole nad podru~jima bila prakti~no ukinuta dono{enjem novog ustava gde je U^K bila najaktivnija. Poznat je slu~aj u Republike Srbije, septembra 1990, ~emu je usle- Uro{evcu/Ferizaj, juna 1998, gde je 11 aktivista dio bojkot srpskih izbora od strane kosovskih Al- organizacija za za{titu ljudskih prava i politi~ara banaca, bile su uvedene „vanredne mere“ u ve}i- DLK, uglavnom rukovodilaca ovih organizacija, bi- ni javnih sektora. Desetine hiljada Albanaca su bilo uhap{eno tokom jedne policijske operacije. le otpu{tene, uglavnom zato da bi na njihovo me- (Ovaj slu~aj je opisan u 10. poglavlju, kao i u odelj- sto do{li Srbi i Crnogorci. Kosovski Albanci, koji su ku o uro{eva~koj op{tini.) sprovodili pacifisti~ku politiku op{te gra|anske Za vreme prisustva OEBS-KVM, bilo je malo po- neposlu{nosti, po~eli su da formiraju paralelne in- liti~kih su|enja, sa izuzetkom su|enja „uro{eva~- stitucije, uklju~uju}i svog predsednika, parla- koj grupi“, i slu~aja Fatime Bo{njaku, koja je bila ment, poreski sistem i {kolski sistem. (Vi{e detalja izvr{ni sekretar |akovi~kog ogranka Dru{tva mase moè na}i u 1. poglavlju.) jke Tereze. Njeno su|enje je niè opisano. Oni koji su radili u medijima bili su ugroèni U ovom periodu, bilo je vi{e ubistava i hap{e- kada je dràva ukidala javno finansirane medije nja javnih li~nosti, na primer, ubistvo ~lana upra- na albanskom jeziku, {to je po~elo da se radi ve pri{tinskog ogranka Albanske demokratske 1989. godine. Tako|e su ih poga|ale zabrane partije (LBD), koji je 27. februara 1999. bio na|en glavnih publikacija na albanskom jeziku. Albanski ubijen blizu jezera isto~no od Batlave/Batllave (Po- u~itelji su postali meta napada od trenutka uspo- dujevo). OEBS-KVM je oti{la da istraì mesto gde stavljanja paralelnog obrazovnog sistema, koji je je telo prona|eno i utvrdila da je na politi~ara pu- bio odgovor na dono{enje novog {kolskog pro- cano najmanje pet puta. Pretpostavlja se da je te- grama za Kosovo (1990), kako bi se nastava na al- lo tamo bilo dovezeno i ostavljeno, budu}i da ni- banskom jeziku izjedna~ila sa onom u ostaloj Sr- je bilo tragova pucanja. U to vreme, nisu mogle

149 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo biti prona|ene druge indikacije koje bi ukazivale Napadi na politi~are i istaknute li~nosti na po~inioce ubistva.1 Albanski politi~ari su bili na meti srpskih progona Teìna i broj incidenata su se brzo pove}ali pona celom Kosovu. Srpski po~inioci su bili odgovor- sle evakuacije OEBS-KVM 20. marta. S obzirom na ni za progone politi~ara na pokrajinskom, regio- doga|aje tokom prethodnih 10 godina, nije bilo nalnom ili seoskom nivou. Najvi{e je izve{taja o `r- iznena|enje {to su se mnoge istaknute li~nosti tvama koje su bile ~lanovi ili aktivisti Demokratske odmah na{le na meti. Ove li~nosti se mogu svrsta- lige Kosova (DLK), koja je bila osnovana decembra ti u grupe na osnovu njihove profesionalne delat- 1989. i koju je predvodio Ibrahim Rugova. U poli- nosti i statusa u albanskom dru{tvu. ti~koj klimi kakva je vladala na Kosovu, svi politi- Najpre se radilo o „profesionalcima“ i aktivisti- ~ari, bilo da su pripadali DLK ili drugim manjim ma kakvi su politi~ari, verski lideri, advokati, novi- partijama kosovskih Albanaca, imali su razloga da nari, profesori, u~itelji, studenti i aktivisti organiza- se pla{e progona, a u mnogim slu~ajevima, posle cija za za{titu ljudskih prava. Na drugom mestu su evakuacije OEBS-KVM, bili su prve `rtve masov- ljudi koji su bili povezani sa OEBS-KVM i drugim nog kr{enja ljudskih prava. me|unarodnim organizacijama koje su bile od Vode}i politi~ari, kao {to je Ibrahim Rugova, strane Srba smatrane za „neprijateljske“. Posled- prema izve{tajima {tampe, bili su u ku}nom pri- nja grupa pojedinaca koji su bili posebno na meti tvoru;5 neki drugi su se krili.6 Kasnije se Rugova bili su imu}ni ljudi, i to ili zato {to su imali istaknu- pojavio u Beogradu, gde su ga pokazali na televi- tu ulogu u dru{tvu, ili isklju~ivo zbog svog bogat- ziji kako se rukuje sa Slobodanom Milo{evi}em. U stva. Vi{e izjava se odnosi na ove grupe koje su bi- to vreme, mediji su izve{tavali da je bio nateran 2 le posebno ranjive pred srpskim progonima. da tako u~ini. Kasnije mu je bilo dozvoljeno da sa Ovi progoni se mogu tuma~iti na razne na~ine. porodicom pre|e u Italiju. U najve}em broju slu~ajeva, Srbi su mogli ove razli~ite pojedince da smatraju „neprijateljima“, ili Jedan od najistaknutijih ~lanova DLK je bio Fehmi subverzivnim elementima, koji podrivaju srpske Agani, star 66 godina, biv{i potpredsednik parti- vlasti i njihovu dominaciju u pokrajini. U drugim je, koji je bio profesor sociologije, ~lan kosovske slu~ajevima, posebno kada su bili u pitanju lekari i Akademije nauka i jedan od saosniva~a partije. On osoblje Dru{tva majke Tereze, oni su mogli biti poje pripadao uèm krugu saradnika Ibrahima Ru- vezani sa U^K, koju su Srbi smatrali teroristi~kom gove, i radio je na nacrtu novog ustava Kosova i organizacijom. Srbi su mo`da koristili njihov istak- na idejnim osnovama za jedno novo i pravi~nije nuti poloàj u dru{tvu, kako bi dali javni primer, dru{tvo na Kosovu. Jedan svedok govori o tome kako bi se osvetili, ili kako bi zastra{ili stanovni{tvo kada je poslednji put video politi~ara: i odvratili ga od daljih nepoèljnih akcija. Na kraju, Srbi su mo`da poku{avali da slome rukovodstvo … Na dan 6. maja grupa je bila u vozu koji je iz kosovskih Albanaca, i na taj na~in ostave kosovske Kosovog Polja/Fushe Kosove i{ao prema make- Albance bez vo|stva u budu}nosti. donskoj granici. Srpske snage su zaustavile voz U^K je smatrana odgovornom za otmice, iz- blizu granice, i naterale ga da se vrati u Kosovo me|u ostalog otmicu sedam srpskih pravoslavnih Polje, oko 13 ~asova. Blizu Kosovog Polja voz je monaha i monahinja u junu 1998.3 Dok je OEBS- bio zaustavljen jo{ jednom; putnici su bili nate- -KVM bila prisutna na Kosovu, U^K je bila odgo- rani da iza|u iz voza i da legnu u batnjavi jarak. vorna i za otmice vi{e politi~ara me|u kosovskim Pre toga im je policija koja je u~estvovala u ope- albancima (uglavnom zbog navodnih srpskih veza raciji oduzela dokumente. Policajci su na levoj ili naklonosti).4 ruci nosili crvenu ili belu traku. Policajci su on- Ovo poglavlje se uglavnom bavi onim slu~ajevi- da izdvojili 20 ljudi iz grupe i izgledalo je da se ma koji su bili pra}eni od strane OEBS-KVM. Drugi spremaju da ih pobiju. @ene i deca su po~eli da slu~ajevi, kada se radilo o dovoljno istaknutoj li~no- vri{te i pla~u i izgleda da su se policajci predo- sti ili sudbini da bi o njima pisali mediji i drugi izvo- mislili. Stigla su bila dva autobusa, i pola od ri koji se mogu koristiti, opisani su samo ukratko. onih 20 je bilo ukrcano u jedan autobus. U tom

150 Fond za humanitarno pravo IV deo: Posledice koje je sukob imao za razne grupe i etni~ke zajednice kosovskog dru{tva

Hap{enje, pritvor, tortura i smrt sekretara DLK u Kosovom Polju

Nekih 20 do 30 ljudi (koji su nosili razli~ite uniforme, od kojih su neki bili maskirani i koje svedok opisuje kao pripadnike policije, VJ i paravojnih jedinica) odveli su 27. marta u zatvor lokalnog sekretara DLK, njegovu ènu i porodicu njegovog suseda, uklju~uju}i i decu. U policijskoj stanici, svi uhap{eni su bili naterani da stanu licem prema zidu i da tako stoje {est sati. Tu su bili policajci iz Srbije i ljudi iz Slu`be dràvne bezbednosti. Uhap{ene su èstoko tukli, sve u istoj prostoriji. (M/0527.) Policajci su naterali ènu sekretara DLK da ~isti policijsku stanicu. Tri sata kasnije, ova èna je od jednog lokalnog policajca zatraìla pomo}. Policajac je odgovorio da policajci i pripadnici paravojnih jedinica iz Srbije nisu u njegovoj nadle`nosti. Ipak, deca i ène su bili pu{teni jo{ istog dana, po{to im je najpre pokra- den novac i nakit. (M/1024; M/0142.) êtiri mu{karca, me|u njima i sekretar DLK, bili su pu{teni slede}eg jutra, 28. marta, u 8:30. Sekretar DLK nije mogao da hoda, i njegove ruke su bile crne od batina. Imao je {iroku ranu na vratu, od opekotina cigaretama. Njegov stomak je bio naduven, a izgleda da su mu bila polomljena rebra. Povra}ao je krv. (M/0641; M/0678.) Drugi ro|aci kaù da je ispri~ao kako su policajci zahtevali da obu~e srpsku vojnu uniformu i da pobije svoju porodicu, optuìvali su ga da je komandant U^K. Ro|acima je jo{ rekao da ga je policija nekoliko puta nekuda odvozila, uprizoravaju}i la`nu egzekuciju. (M/0640 i M/0458 tako|e sadrè ime komandanta policijske stanice u Kosovom Polju.) Porodica je odvela ranjeng ~oveka u selo na samom izlasku iz Kosovog polja, gde mu je pruèna lekarska pomo}. Na dan 3. aprila, porodica je izbegla u Makedoniju, gde je ranjenik umro od posledica rana 4. aprila, u tetovskoj bolnici.

autobusu je bio i Fehmi Agani, jedan od lidera tivan u lokalnoj nevladinoj organizaciji za za{titu DLK i ~lan mirovne delegacije u Rambujeu. Ovaj ljudskih prava, Savetu za odbranu ljudskih prava i autobus je oti{ao prema Pri{tini. Tri druga au- sloboda. Njegova èna, (tako|e pravnik), bila je se- tobusa su bila napunjena i ovi ljudi su bili odve- kretar DLK. Dan pre nego {to je izvr{ena otmica, zeni u Lepane (srpski: Lebane). Svaki putnik je Bajram Keljmendi je branio na sudu list Koha Dito- bio nateran da plati 50 DM. Onda su oti{li u Su- re, kako je opisano u V delu, u odeljku o Pri{tini. hareke/Suva Reka.7 U no}i 25. marta, dva automobila su se zaustavila u blizini njegove ku}e. Oko {est ljudi u plavim Ovu pri~u potvr|uju i iskazi drugih svedoka,8 to maskirnim uniformama je pri{lo ku}i, od njih su jest, videli su Aganija kako se popeo u autobus; je- petorica i u{la, provaliv{i vrata.11 Oni su traìli da dan svedok kaè da je Aganija iz autobusa izvukao im se predaju novac i oru`je; onda su oteli Bajra- jedan civil.9 Druge verzije govore da je Agani iza{ao ma Keljmendija i njegova dva sina, od kojih je je- iz voza, da je ~ekao u polju, i da je ukrcan u privat- dan radio za OEBS-KVM. Na dan 26. marta, jedan ni automobil i tako odvezen.10 Nije bilo izjava izbe- ro|ak je na{ao Bajrama Keljmendija i dva njegova glica u kojima bi se govorilo {ta se kasnije sa njim sina na putu od Pri{tine prema Kosovom Polju. Si- dogodilo. U svakom slu~aju, bio je prona|en mr- novi su imali 15 metaka u svojim telima; jednome tav. Njegov sin je odrào jednu emotivnu konferen- je bio odse~en prst. U telu advokata je bilo 18 me- ciju za {tampu u hotelu Aleksandar Palas u Skoplju, taka. Istog dana bila je otkrivena i bomba podmet- na kojoj je objavio vest o smrti svog oca, ali nije mo- nuta pod stepeni{te ku}e Bajrama Keljmendija; nju gao da pruì detalje o okolnostima. su kasnije uklonili prijatelji porodice.12

Jedan od incidenata o kojima je bilo najvi{e pisano Pominju se i mnogi drugi regionalni i lokalni poli- posle prve no}i NATO bombardovanja, 24. marta ti~ari iz raznih delova Kosova koji su bili napadnu- 1999, bilo je ubistvo istaknutog advokata Bajrama ti na posebno surov na~in. Nekoliko ih je bilo ubi- Keljmendija. Iako nije bio politi~ar, imao je tesne ve- jeno, na primer predsednik ogranka DLK u Kosov- ze sa DLK. Bio je branilac u skoro svim procesima skoj Mitrovici, i sekretar u Kosovom Polju.13 Mno- „teroristima“ koji su se odvijali u Pri{tini, i bio je ak- gi politi~ari su bili uhap{eni i premla}eni,14 ili su

151 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo im ku}e provaljene i opja~kane, spaljene ili mini- stanu glavne `rtve sukoba sa kosovskim Albanci- rane.15 U nekim intervjuima se pominje srpski spi- ma, Crkva je poku{ala da umeri beogradsku eks- sak osoba koje treba ubiti.16 Istaknute politi~are tremisti~ku politiku. Zajedno sa liderom Srpskog je pratila ili pose}ivala srpska policija, ili srpski ci- pokreta otpora na Kosovu, Mom~ilom Trajkovi- vili.17 Uokvireni tekst pruà jedan od primera su- }em, vladika Artemije se predstavio kao alternativ- rovog postupanja sa politi~arima u policijskom ni srpski glas na Kosovu, pozivaju}i na saìvot Srba pritvoru. Tu je opisano hap{enje, tortura i kasnija i Albanaca i na me|usobnu toleranciju. smrt lokalnog sekretara DLK za Kosovo Polje. [to se ti~e nacionalne svesti kosovskih Albana- ca, religiozna identifikacija nije posebno jaka. Iako Mnogo je izjava u kojima se opisuje hap{enje i sa- je ve}ina kosovskih Albanaca islamske vere, posto- slu{avanje ili zato~eni{tvo albanskih politi~ara iz je i kosovski Albanci katolici i pravoslavni. Religija raznih delova Kosova. Iscrpno je dokumentovano nije igrala ve}u ulogu u svakodnevnom ìvotu ve- hap{enje i postupak prema 10 gnjilanskih politi- }ine Albanaca. Imam i hodà su imali ceremonijal- ~ara i aktivista organizacija za za{titu ljudskih pra- nu ulogu prilikom sklapanja braka, sahrana i dru- va, koji su bili uhva}eni i uhap{eni oko 10. maja gih sve~anosti. Islam je vi{e imao moralni autoritet 1999. Svi oni su zatim bili preba~eni u zatvor, gde u seoskim podru~jima, nego {to je to bilo u ve}im su nedeljama bili zlostavljani,18 podvrgavani fizi~- gradovima. Muslimanski religiozni lideri su ipak koj i mentalnoj torturi, poniàvanju, gladovanju, u~estvovali u organizovanju paralelnog sistema u veoma lo{im zatvorskim uslovima. Drugo hap- vladavine, koji se razvijao od po~etka devedesetih {enje, o kome ima mnogo podataka, odnosi se na godina, ali je njihovo u~e{}e postepeno slabilo iz albanskog politi~ara iz Parlamentarne partije (jed- vi{e razloga. Rugovina „vlada“ nije htela da se pone od manjih politi~kih partija kosovskih Albana- vezuje sa islamskim svetom, jer je smatrala da bi ca), koji je pomenuo i imena drugih politi~ara ko- u~e{}e religioznih lidera u albanskoj politici bilo ji su bili sa njim zatvoreni u lipljanskom zatvoru.19 smetnja u naporima da se dobije podr{ka Zapada. Jedan svedok je rekao da je srpski policajac pome- Dalje, marginalna uloga, koju su imali u dru{tvu, nuo spisak ljudi koji treba da budu uhap{eni.20 islamskim religioznim liderima nije obezbe|ivala dovoljnu podr{ku kako bi mogli da igraju vode}u Poloàj verskih lidera ulogu u organizovanju paralelnog sistema. Dok je OEBS-KVM bila na Kosovu, primila je Religija igra veliku ulogu u kulturnom identifikova- malo izve{taja koji su se odnosili na proganjanje nju srpskog naroda, i ~esto je bila kori{}ena u na- verskih lidera ili ljudi koji su imali religiozne veze cionalisti~koj kampanji srpskih politi~ara od kraja (iako je bilo slu~ajeva hap{enja, premla}ivanja i {i- 1980. godine. S ta~ke gledi{ta Srpske pravoslavne kaniranja kosovskih Albanaca katolika u |akovi~- crkve, koja se na javnoj sceni pojavljuje od kraja koj op{tini, kao {to je opisano u odeljku koji se na komunistii~ke ere osamdesetih godina, njene ver- tu op{tinu odnosi). Me|utim, posle evakuacije ske vo|e su iznenada prona{le sredstva i sledbeni- OEBS-KVM, 20. marta 1999, bilo je mnogo incide- ke da ponovo uspostave svoje pozicije u dru{tvu. nata u kojima su me|u `rtvama bili imami i hodè, To je bio razlog zbog koga su se udruìvali sa sila- ili je bila uni{tena imovina verskih zajednica. Ima- ma zainteresovanim u etni~kim podelama. Srpska mi u Lau{i/Llaushe (Srbica/Skenderaj) i Vla{ti- pravoslavna crkva je podràvala Milo{evi}a u nje- ce/Llashtice (Gnjilane/Gjilan), i hodè iz Bele Cr- govoj kampanji za „Veliku Srbiju“, sve od po~etka kve/Bellacerke (Orahovac/Rrahovec) i Pojati{ta/Po- devedesetih godina. Na samom Kosovu, „kolevci jatishme (Uro{evac/Ferizaj) bili su ubijeni.21 Imam Srpske pravoslavne crkve“, lokalne spske politi~are iz Prilepnice/Perlepnice (Gnjilane) bio je uzet kao nikada nisu ni{ta pitali o srpskoj politici, a ra{ki i talac kako bi seljane ubedio da odu,22 a drugi prizrenski vladika Artemije Radosavljevi} je bio je- imam iz naselja Velanija u Pri{tini bio je premla}en dini lokalni kosovski predstavnik koji je imao neki i otet.23 Tako|e, u Pri{tini je ru~na bomba bila ba- autoritet. On je pravoslavnoj crkvi na Kosovu dao ~ena na ku}u muftije Islamske zajednice Kosova.24 posebnu, politi~ku ulogu. Tokom 1998. godine, u Iako navedeni incidenti nisu bezna~ajni, treba strahu da na duì rok kosovski Srbi mogu da po- zabeleìti da progon religioznih lidera nije bio

152 Fond za humanitarno pravo IV deo: Posledice koje je sukob imao za razne grupe i etni~ke zajednice kosovskog dru{tva mnogo ra{irena pojava. Izgleda da nije bilo uskla- Medicinsko i versko osoblje treba da uìva po{to- |ene akcije sa ciljem da se podrije rukovodstvo vanje i za{titu, i treba da mu se pruì sva mogu- muslimanske zajednice na Kosovu. Ima slu~ajeva }a pomo} u obavljanju njegovih du`nosti. Ne tre- gde je imam mogao da pregovara u ime grupe ili ba od njega traìti da obavlja zadatke koji nisu 25 da obezbedi pogrebnu sve~anost. spojivi sa njegovom humanitarnom misijom… Ru{enje dàmija je bilo u~estalija pojava. Dàmi- „Ni u kakvim okolnostima niko ne sme biti ka- 26 je su ru{ene za vreme granatiranja, , ili kada je u `njen zato {to je obavljao svoju medicinsku pro- njih bila sklonjena vojna oprema,27 ili u slu~aju smi- fesiju u skladu sa lekarskom etikom, bez obzira {ljenog napada na dàmiju.28 Prema izve{tajima, bi- kome je pomo} pruàna… lo je uni{teno ili o{te}eno oko 200 dàmija.29 Medicinske ekipe i transport treba da uìvaju po- {tovanje i podr{ku u svako vreme, i ne smeju bi- Napadi na lekare i medicinsko osoblje ti objekt napada.“ Dopunski protokol @enevskim konvencijama od Progon medicinskog osoblja 12. avgusta 1949. i ^lanovi 9(1), 19(1) i 11(1) Me|unarodno humanitarno pravo je jasno: medi- (Protokol II) koji se odnose na za{titu `rtava neme|unarodnog oruànog sukoba. cinsko osoblje ne sme biti spre~avano u pruànju pomo}i bolesnima ili ranjenima u oruànom sukobu, niti sme biti zbog toga progonjeno, bez ob- vljena u poloàj da se brani zato {to je bolesnim i ranjenim osobama doturala materijal neophodan zira na to kome se pruà le~enje. za njihovo le~enje, bez obzira da li se radilo o Lekari i medicinsko osoblje su na Kosovu ipak U^K, ili o civilima bilo koje narodnosti. bili mete kr{enja ljudskih prava. Progoni medicin- U drugom su|enju kojem su prisustvovali po- skog osoblja nisu bili motivisani samo njegovom smatra~i OEBS-KVM, lekaru, koji je bio uhap{en sa ulogom kao jedne od vode}ih grupa u dru{tvu; jo{ 13 lica u Orahovcu, su|eno je u Pe}i po ~lanu ono je bilo progonjeno i zbog sumnje da je pruà- 136 KZSRJ za „neprijateljsku delatnost“, zato {to lo lekarsku pomo} U^K. se sumnjalo da se pridruìo U^K i postao „terori- Prema Krivi~nom zakonu SRJ (KZSRJ), pruànje sti~ki lekar“. Optuèni je poricao da je ~lan U^K, i pomo}i onima koji su po~inili krivi~na dela „tero- rekao je da je radio u mesnoj ambulanti, gde je le- rizma“ (~lan 125) ili „subverzivne delatnosti“ (~lan ~io civile, mada je priznao da je u jednoj prilici, 136), i samo je krivi~no delo po ~lanu 137, koje se 1998. godine pruìo pomo} jednom licu koje je ka`njava kaznom od najmanje godinu dana za- bilo u uniformi. Po{to je „priznao“ da je pomagao 30 tvora. Jugoslovenske vlasti su smatrale da je U^K, bio je progla{en krivim i osu|en na sedam snabdevanje medicinskim materijalom „pruànje meseci zatvora.32 te vrste pomo}i“, i progonile su lekare na toj Na dan 28. februara 1999, OEBS-KVM je bila osnovi. Fatima Bo{njaku, aktivista Dru{tva majke obave{tena da je policija premlatila i uhapsila jed- Tereze, bila je uhap{ena 12. jula 1998, dok je do- nog albanskog lekara iz mesta Sinaje (Istok), iz- premala pomo} selima u |akovi~koj op{tini, i bila gleda samo zato {to je pruào lekarsku pomo} koje osu|ena na sedam meseci zatvora zbog organi- sovskom Albancu na koga su ranije pucali policaj- zovanja neprijateljske delatnosti (kao {to je detalj- ci. Lekar je zadobio slomljena rebra i vi{e povreda nije opisano u 10. poglavlju). Ispitivanje optuène po telu, i bio je optuèn da pomaè teroristima, i je bilo usredsre|eno na to da li je materijal koji je preba~en u pe}ki zatvor.33 bio dopremljen bio medicinski materijal ili nije; Lekari su tako|e premla}ivani zbog vr{enja svog sud je odlu~io da je me|u pomo}i koja je deljena posla. Na dan 14. januara 1999, lekar albanske na- bilo i medicinskog materijala.31 rodnosti je i{ao da poseti jednu stariju pacijentki- Bez obzira na druga kr{enja prava optuènog nju. Policija ga je zaustavila na kontrolnom punktu na pravi~no su|enje u ovom slu~aju, i na nedosta- na putu izme|u Obili}a i Podujeva. Devet policaja- tak dokaza koje je predstavila optu`ba, ve} sama ca u bojnoj opremi su ga tukla svojim oru`jem. Ka- optu`nica je kr{ila standarde me|unarodnog hu- da je policajac u lekarskoj torbi prona{ao njegove manitarnog prava. Optuèna ne bi smela biti sta- isprave, rekao je „Ovaj je lekar. Ubijte |ubre. On le-

153 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

~i teroriste.“ Lekara su tukli sve dok nije izgubio sata. On je o incidentu izvestio policiju, ali su po- svest, a onda su policajci oti{li. Uskoro posle toga, licajci odbili da mu pomognu, zatim su mu rekli `rtva je uspela da se odveze ku}i. Kada je izvestio da on i njegova porodica treba da odu u bolnicu i OEBS-KVM o napadu, slede}eg dana, lekar je jo{ da budu spremni, jer }e „mo`da trebati“ da odu uvek ose}ao bolove u preponama i stomaku, i bile slede}eg dana. Bra~ni par je onda oti{ao autobusu vidljive ogrebotine na njegovom vratu.34 som do granice sa Makedonijom.42 Tri maskirana ~oveka obu~ena u crno do{la su u Napadi na medicinsko ku}u jedne intervjuisane osobe, istaknute lekarke iz osoblje posle 20. marta Pri{tine, i tukla ~lanove njene porodice, uklju~uju}i i majku staru 70 godina, koju su i{utirali po celom Kada su 24. marta po~eli vazdu{ni udari NATO, po- telu. Poku{ali su da siluju samu lekarku (staru 44 licija je u Vu~itrnu rekla jednom kosovskom Alban- godine), ali nisu u tome uspeli, iako su je udarali cu, voza~u kola hitne pomo}i, da vi{e ne treba da nogom u stomak i gazili posle neuspelog poku{aja. se pojavljuje na poslu, jer bi pomagao vojnicima Tako|e su od ~lanova porodice iznu|ivali novac.43 U^K.35 Ostalo medicinsko osoblje albanske narod- Jedna intervjuisana osoba, medicinska sestra, nosti, koje je do tada uspelo da sa~uva zaposlenje, koja je radila u Dru{tvu majke Tereze, oti{la je kao tako|e je bilo otpu{teno otprilike u to vreme.36 obi~no u kancelarije Dru{tva u Uro{evcu 25. mar- Intervjuisane osobe su ~esto govorile da su leta. U kancelariju su do{la ~etiri maskirana ~oveka u kari posebno bili traèni za vreme proterivanja, ili zelenim maskirnim uniformama i pitala jesu li le- iz drugih razloga, kada su srpske snage dolazile u kovi koje su imali namenjeni U^K. Zatim su zaklju- njihovo selo ili kraj.37 U Gladnom Selu/Gllanaselle ~ali medicinsku sestru i jednu mladu lekarku u ku- (Glogovac), srpske snage koje su do{le 26. marta patilo, prete}i im noèvima, pa su pili i obe}avali posebno su traìle mesnog lekara, koji je kasnije da „}e ih tucati“. Posle jednog sata, otvorili su vra- bio me|u ubijenima.38 Na dan 1. aprila, srpske snage su u{le u Varo{ Selo/Varosh (Uro{evac) u ci- ta i pustili ih, tako da su mogle da odu ku}i. Slede- 44 vilnom vozilu, pucaju}i i traè}i tri lekara koji su }eg dana, kancelarija je bila minirana. ìveli u istoj ulici gde i intervjuisana osoba. Kada Hap{enja lekara su se nastavila posle evakuaci- se automobil ponovo pojavio slede}eg dana, sta- je OEBS-KVM sa Kosova. Jedna intervjuisana oso- novnici su pobegli u panici.39 ba je ispri~ala da je njen kolega, lekar iz Gnjilana, Na drugim mestima, ubijanje lekara je ostavilo po~etkom maja bio uhap{en zbog saradnje sa 45 poseban utisak na intervjuisane osobe, iako ovi U^K, jer je le~io neke pripadnike U^K. mo`da nisu bili ubijeni ba{ zato {to su bili lekari. Na primer, u Slatini/Sllatine (Ka~anik), jedan sve- Srpski lekari su u nekim prilikama poku{avali, i bi- dok je video kako su ubili lekara. On je ispri~ao: li spre~eni, da pruè lekarsku pomo} kosovskim „Video sam sa razdajine od 200 metara kako su Albancima. Kosovski Albanci koji su beàli ispred uhvatili lekara i njegovu porodicu. Vezali su ga za jedne ofanzive u podru~ju [ala, do{li su do Gornje drvo, tukli ga, isekli su njegovo lice noèvima i na Sudimlje/Studime e Eperme (Vu~itrn), gde su vi{e kraju ga ubili. Sve se ovo de{avalo pred njegovom puta bili napadnuti pre nego {to su pre{li na neko ènom i decom.“40 U mnogim drugim izjavama se imanje koje je bilo na prilazu samom Vu~itrnu. Ka- govori o ubijanju lekara.41 da su slede}eg dana na imanje do{li lekari (izbe- Medicinsko soblje je bilo meta napada i na glice kaù da se radilo o srpskim lekarima iz Crve- druge na~ine. Jedna èna iz Kosovske Mitrovice je nog krsta), policajci su odbili da im dozvole da vi- opisala kako su maskirani pripadnici paravojnih de ranjenike.46 jedinica u tamnosivim uniformama i sa neprobojnim prslucima do{li u bolnicu gde je radio njen Napadi na novinare mu` i pitali gde je on. Kada su ga na{li, odveli su Sloboda medija ga u jednu sobu, gde su ga optuìli da pomaè U^K, i tukli ga oko 10 minuta. Onda su ga pustili Pitanjima slobode medija bavilo se uglavnom Ode- i rekli da mora da napusti Kosovo u roku od dva ljenje za razvoj medija pri OEBS-KVM. Ovo pitanje

154 Fond za humanitarno pravo IV deo: Posledice koje je sukob imao za razne grupe i etni~ke zajednice kosovskog dru{tva je postalo jedno od centralnih i za Odeljenje za ljud- ograni~ava slobodu izraàvanja daleko ispod svih ska prava, kada je sredinom marta 1999. po~elo za- podno{ljivih me|unarodnih standarda. tvaranje ve}ih albanskih listova. Pored ove velike Krajem marta, {tamparije listova Koha Ditore i Ko- ofanzive protiv medija, i pre progla{avanja ratnog sova Sot su bile provaljene, razbijene i zapaljene.51 stanja novinari albanske narodnosti su bili zastra{i- vani i {ikanirani, ali je to za vreme rata postalo Napadi na novinare mnogo sistematskija i brutalnija praksa. Dok je bila na Kosovu, OEBS-KVM nije primila posebne àlbe novinara ili o novinarima koji su bili Zatvaranje albanskih listova na Kosovu posebno kao takvi meta kr{enja ljudskih prava, Progoni upereni protiv listova, koji su po~eli 11. osim u slu~aju ubistva Envera Maloku, direktora marta 1999, pratili su op{te pogor{anje situacije novinske agencije kosovskih Albanaca Informativ- na Kosovu. Mogu}e je da su ovi progoni bili deo ni centar Kosova, koje se desilo 11. januara 1999. op{tih priprema za rat, budu}i da su listovi neo~e- Ova istaknuta figura, novinar koji je bio blizak kivano bili optuèni za izdanja koja su bila obja- DLK, bio je napadnut ispred svoje ku}e u naselju vljena dosta ranije. Jedan od vode}ih dnevnih li- Sun~ani breg, u Pri{tini, kada se vra}ao sa posla. stova, Kosova Sot, bio je 12. marta osu|en od Uskoro posle napada, umro je u bolnici.52 strane Op{tinskog suda za prekr{aje, i to u odsu- Nakon evakuacije OEBS-KVM sa Kosova, novi- stvu, samo jedan dan po{to su vlasnik i urednik bi- nari su bili napadani ili zato {to su prikupljali mali pozvani na saslu{anje.47 Ministarstvo za infor- terijal o doga|ajima, ili zato {to su bili sumnji~eni macije je optuìlo list za podstrekavanje „nacio- da pi{u proalbansku propagandu. nalne, rasne i verske netrpeljivosti ili mr`nje“, ta- Na dan 25. marta, trojica policajaca su uhapsila ko {to je objavio kalendar sa slikom predstavnika urednika Magazine Kosovare, otela mu novac koji U^K.48 List nije mogao da plati kaznu, tako da su je imao, dokumente i klju~eve slu`benih prostorija, mu bili zamrznuti ra~uni u banci. Po{to je nekoli- udarala ga nogama i kundacima svojih pu{aka. Ta- ko izdanja Kosova Sot bilo zaplenjeno, list je 17. da su druga tri ~oveka, pod crnim maskama i u si- marta prestao da izlazi. vim borbenim uniformama, pitala koja je njegova Nedeljnik Gazeta Shqiptare je na sli~an na~in profesija. On je poricao da je novinar i rekao je da optuèn i ka`njen za podr{ku U^K, u skladu sa radi u kafani, ali mu maskirani ljudi nisu verovali i ~lanovima 42 i 67 Zakona o javnom informisanju. tukli su ga metalnim {ipkama za koje su bili pri~vr- Me|utim, list nije priznavao srpski zakon, pa sto- {}eni {rafovi. Jedan od ljudi je uperio pi{tolj u njega nije ni pripremio odbranu.49 govu glavu, ali su drugi rekli da bi hteli jo{ da ga tu- Po{to je OEBS-KVM evakuisana, najugledniji ku. Novinar je uspeo da pobegne kada im je pa`nju list kosovskih Albanaca, Koha Ditore, bio je ka- odvratilo ne{to {to se doga|alo napolju. Krajem `njen u skladu sa ~lanovima 42 i 67 Zakona o jav- marta, prema izve{taju, policija je pretukla i novi- nom informisanju, navodno zato {to je objavio iz- nare iz Kosova Sot, zato {to „rade u korist U^K“.53 jave vo|e U^K Ha{ima Ta~ija.50 U Uro{evcu, krajem marta ili po~etkom aprila, Bez obzira na to da li su srpske vlasti primenji- bio je otet novinar RTV Pri{tina. Navodno je otmi- vale korektno Zakon o javnom informisanju, po- cu izvr{ila policija. Uskoro posle toga, policija je u stoje osnovane sumnje da su ove procedure kori- njegovu ku}u postavila eksplozivnu napravu. Jed- {}ene da na nezakonit na~in ograni~e slobodu iz- na intervjuisana osoba je prona{la njegovo telo raàvanja listova kosovskih Albanaca. Posebno u pored puta za Pri{tinu.54 Vi{e drugih novinara, slu~aju Koha Ditore, iznena|uje ekspeditivnost posebno iz lista Rilindja i RTV Pri{tina, bili su {ika- postupka koji je trajao 24 ~asa, budu}i da je spor- nirani od strane srpskih snaga, na primer u Vrbi- na publikacija bila objavljena 31. decembra 1998. ci/Verbice (Gnjilane), u Srbici, Kosovskoj Mitrovici i 2. januara 1999. [tavi{e, Koha Ditore je ~esto ob- i Blacu/Bllace (Suva Reka).55 javljivala izjave Ha{ima Ta~ija, kao vo|e U^K i jed- Drugi su uspeli da se sakriju. Veton Suroi, izda- nog od pregovara~a u Rambujeu. Sam Zakon o inva~ pri{tinskog dnevnika Koha Ditore, za vreme formisanju, kao i na~in na koji je primenjivan, bombardovanja NATO krio se u Pri{tini. Baton Ha-

155 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo dìju, glavni urednik istog lista, tako|e se vi{e ne- Policajci i pripadnici paravojnih jedinica koji su delja krio u Pri{tini, pre nego {to je izbegao u Te- nosili maske, u{li su u Padali{te/Padalishte, bli- tovo, u Makedoniji. zu Crkoleza i upali u ku}u u~itelja (ime je navedeno). Zgrabili su tri njegove k}erke i rekli u~i- Napadi na u~itelje i |ake telju da im odese~e glave. Ovaj je odbio, na {ta su policajci zaklali sve tri njegove k}erke.60 U~itelji i |aci albanske narodnosti mogli su da rade samo u najteìm okolonostima. Dok je bila na Vi{e svedo~enja, kada se govori o motivima Kosovu, OEBS-KVM je po~ela da prati situaciju u ubistva, pominje profesiju `rtve, bilo kao u~itelja, {kolstvu i utvrdila da postoje ozbiljne pote{ko}e sa bilo kao „intelektualca“.61 U drugim prilikama, sme{tajem osnovnih {kola. Postojao je pravi sistem u~itelji se pominju kao `rtve, ali kao deo ve}e gru- „aparthejda“. Osnovne {kole su bile ili homogene pe koja je bila napadnuta. U ovim slu~ajevima iz- srpske {kole, dok su albanske {kole radile u impro- gleda da je za intervjuisanu osobu bilo va`no da vizovanim uslovima i u tesnim prostorijama, ili su se radi o u~itelju, ali to nije obavezno bilo va`no i postojale me{ovite {kole, gde je mala grupa srp- za napada~e. Sve u svemu, u nekih 30 izjava go- skih u~enika zauzimala isto toliko ili vi{e prostora vori se o ubijanju u~itelja. U~itelje su tako|e pre- nego mnogo ve}a grupa albanske dece. [to se mla}ivali,62 hapsili63 ili proterivali.64 srednjeg {kolstva ti~e, situacija je bila jo{ bizarnija. U Pri{tini su meta napada bili i studenti. Ima vi- Nije bilo zvani~nog srednjeg {kolovanja po alban- {e izve{taja koji govore o tome kako su pripadnici skim programima. Albanske srednje {kole su bile policije ili paravojih snaga dolazili u studentske sme{tene u privatnim ku}ama, a nastavnici, bedno stanove.65 Mu{karce su saslu{avali i tukli.66 Neke pla}eni kroz „alternativni sistem“, ~esto nisu bili ni su proterali67, neke uhapsili,68 a neke ubili.69 Ne- dovoljno kvalifikovani. I nastavnici i u~enici su bili ke studentkinje su, prema izjavama, bile `rtve sek- {ikanirani na putu u {kolu, ili su bili odvo|eni u po- sualne agresije.70 56 liciju na „informativne razgovore“. Najpoznatiji me|u studentima je bio student- Po{to je OEBS-KVM evakuisana 20. marta, pre- ski vo|a i portparol Albin Kurti. Na dan 25. marta, ma izjavi jednog svedoka, pripadnici policije i pa- policajci su kidnapovali njega, njegovog oca, koji ravojnih jedinica su svuda nastojali da prona|u je bio ~lan Parlamentarne partije, i jo{ dvojicu (od 57 u~itelje. U drugoj izjavi opisuje se kako su selja- kojih je jedan bio desetogodi{nji de~ak). Kasnije ni bili naterani da kaù gde ìve intelektualci, me- su bili vi|eni u lipljanskom zatvoru, ali njihova da- 58 |u njima i u~itelji. U jo{ jednoj izjavi se kaè da lja sudbina nije poznata.71 su srpske paravojne jedinice koristile spiskove na kojima su se nalazila imena intelektualaca, kako bi Napadi na aktiviste organizacija za identifikovale ljude koje je trebalo ubiti. Me|u nji- za{titu ljudskih prava i radnike u NGO ma su bili i u~itelji. Ljudi koji su radili za NGO, posebno oni koji su bi- Oko 13. aprila bio sam svedok kako su ubijena li povezani sa albanskom organizacijom za za{titu dva albanska u~itelja iz Pri{tine, koji su bili u ljudskih prava, Savetom za odbranu ljudskih pra- {koli u Gllogofc (Glogovica, Pri{tina)… êtiri va i sloboda i Dru{tvom majke Tereze (DMT), bili pripadnika paravojnih jedinica su u{la u {kolu i su na meti srpskih snaga, jer se smatralo da su rekla da se u~itelji nalaze na spisku za egzeku- subverzivni elementi. ciju. Ubili su ih 100 metara od {kole. ûo sam Savet za odbranu ljudskih prava i sloboda bio pucnjeve, a tela sam video kasnije.59 je tesno povezan sa DLK, i njegovi aktivisti su i ranije bili hap{eni i izvo|eni pred sud zbog subver- U slede}oj izjavi je predstavljen primer kako se sa zivne delatnosti.72 Nakon evakuacije OEBS-KVM, u~iteljima moglo postupati: aktivisti organizacija za za{titu ljudskih prava su bili me|u ljudima koji su bili najizloèniji srpskim Na dan 27. marta 1999, oko 15 ~asova, 43 ten- napadima. Njihove ku}e su bile paljene,73 dok su ka su opkolila selo Crkolez/Cerkolez (Istok)… neki od njih bili ubijeni,74 a drugi uhap{eni, tu~e-

156 Fond za humanitarno pravo IV deo: Posledice koje je sukob imao za razne grupe i etni~ke zajednice kosovskog dru{tva ni i zatvoreni.75 Nekoliko izjava pominje general- strane u sukobu u toj fazi bile sputane prisustvom nu izloènost napadima aktivista organizacija za predstavnika me|unarodne zajednice, ipak nije za{titu ljudskih prava.76 bilo sumnje da su lokalni Srbi, kao i lokalni Alban- Osoblje DMT je bilo optuìvano za saradnju sa ci, u nekim situacijama bili zabrinuti za svoju sop- U^K, tako {to ju je snabdevalo hranom, lekovima stvenu sigurnost, i vi{e su voleli da ne rade na ne- i informacijama.77 U jednom izve{taju, radnik kim mestima. DMT iz Vrnice/Vernice (Vu~itrn), kaè kako je od U prvim danima posle evakuacije OEBS-KVM, svog srpskog suseda ~uo da se nalazio na spisku srpske snage su ubile vlasnika zgrade u kojoj je bi- za likvidaciju.78 U drugim izjavama se pominje da la kancelarija OEBS-KVM u Suvoj Reci, zajedno sa je osoblje DMT bilo specifi~na dru{tvena grupa na ~itavom njegovom porodicom (vidi odeljak o Su- koju su se Srbi bili posebno okomili.79 Kancelarije voj Reci u V delu knjige). Sin vlasnika zgrade u ko- i skladi{ta DMT su bili razbijani i plja~kani i palje- joj je bila kancelarija OEBS-KVM u Ka~aniku, apo- ni, ili uni{tavani na neki drugi na~in.80 Ima neko- tekar, bio je tako|e ubijen. Jedan prevodilac iz \a- liko izve{taja o individualnom proganjanju oso- kovice, koji je radio za OEBS-KVM, bio je ubijen, a blja DMT; na primer, predsednik DMT u Kosovom drugi se nalazio u grupi od 120 ljudi koji su po~et- Polju je bio ubijen 24. marta u svom dvori{tu. Ima kom maja bili uhap{eni u selu Vrani Do/Vranidholl izve{taja o ubijanjima osoblja DMT u Leskov~i- (Pri{tina), a onda zato~eni u glavnoj pri{tinskoj }u/Lajthishte (Obili}), 18. aprila, dva slu~aja u Cr- policijskoj stanici. Nije poznato {ta se sa njim ka- kvenoj Vodici/Palaj (Obili}) 17. aprila, i u Novom snije desilo. U vreme pisanja ovog izve{taja, biv{i Cikatovu/Cikatove e Re (Glogovac), 22. marta.81 U straàr OEBS-KVM iz Pri{tine je jo{ bio u zatvoru u 85 Uro{evcu, medicinska sestra i lekarka su bile na- uòj Srbiji. padnute od strane pripadnika paravojnih jedini- Na dan 1. aprila, VJ i pripadnici specijalne anca.82 Drugi su se krili, kao {to je slu~aj sa predsed- titeroristi~ke jedince, uhapsili su jednog name{te- nikom DMT u \akovici. nika OEBS-KVM iz Pri{tine, „zato {to je radio za Vokera“ (to jest, Vilijama Vokera, {efa OEBS- Napadi na ljude koji su bili -KVM). Oni su ga odveli u „Dom armije“, blizu hotela Grand, gde su ga snage VJ dràle u podrumu povezani sa OEBS-KVM83 i saslu{avale ga o drugom osoblju OEBS-KVM, tra- Dok su kosovski Albanci otvoreno pozdravili pri- è}i od njega da sastavi spisak lokalnog osoblja sustvo OEBS-KVM, stav srpskih civila je samo u me|unarodnih organizacija koje je jo{ uvek bilo u po~etku bio tolerantan. Posle masakra u Ra~ku, tom podru~ju. Po{to je on to odbio, pripadnici VJ koji se desio 15. januara 1999, Srbi su pokazivali su ga tukli. Odvezli su ga u pri{tinsko naselje Gri- mnogo vi{e opstrukcije, a ponekad je njihovo po- mija i podvrgli ga la`nom streljanju. Onda su ga na{anje bilo i nasilno, po{to je preovladalo vi|e- vratili natrag u Pri{tinu, i uru~ili mu poziv da se nje da je Misija proalbanski nastrojena. U Pri{tini slede}eg dana javi u policijsku stanicu, gde mu je su 20. januara srpski civili napali mesnog prevodi- inspektor SDB rekao da napusti zemlju.86 oca OEBS-KVM. U Podujevu je 21. februara polici- Prostorije OEBS-KVM su obi~no bile prve koje ja fizi~ki napala dva ~lana me|unarodnog osoblja. su bile potpuno oplja~kane i razbijene. Ru{enje Istog dana, srpski civili su u Lipljanu pretili kosov- kancelarije OEBS-KVM i ku}e u kojoj je stanovalo skom Albancu koji je radio u lokalnoj kancelariji. osoblje, tipi~an je primer. Na dan 25. ili 26. mar- Tokom marta, nekoliko patrola OEBS-KVM je bilo ta, 30-50 policajaca, pripadnika VJ i srpskih civila napadnuto na teritoriji op{tine Pri{tina, a 12. mar- provalilo je u ku}u. Oni su pokrali skoro sve {to su ta jedno vozilo je bilo kamenovano. Agresivan verifikatori ostavili, i odveli vlasnika ku}e u Uro{e- stav je bio prime}en i u Kosovskoj Mitrovici. [ika- vac, u policijsku stanicu, rekav{i da treba lepo da niranje u najve}em broju slu~ajeva nije bilo suvi{e se obu~e, „jer ga tamo ~eka Voker“. ôveka su tu- ozbiljno, i izgledalo je da mu je glavna namena da kli, {utirali nogama, i pustili jo{ istog dana. Neko- zastra{i i/ili nanese lak{e povrede. Sa svoje strane, liko nedelja posle ovog incidenta, ku}a je bila U^K je po~ela da ugroàva rusko, belorusko i sravnjena sa zemljom.87 Kancelarija OEBS-KVM u ukrajinsko me|unarodno osoblje.84 Iako su obe Uro{evcu je bila minirana.88 U \akovici, prva po-

157 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo sledica evakuacije OEBS-KVM su bili sistematski prodavnica i poslovni ljudi su osobito bili ugroèni, napadi na lokalno osoblje i lokalne kosovske Al- zbog obilnog plena koji se mogao odneti iz pro- bance koji su imali te{nje veze sa OEBS-KVM.89 davnica i fabrika (vidi 12. poglavlje).93 Tako|e, bo- Kosovski Albanci koji su na bilo koji na~in bili gati ljudi su pomagali „paralelni sistem“, tako {to povezani sa Misijom, bili su izloèni napadima su obezbe|ivali finansiranje i sme{taj, na primer za zbog svojih veza sa OEBS-KVM. Bili su „ka`njeni“ srednje {kole i kancelarije, a i uop{te su bili vi|eniji i kosovski Albanci koji su bili prime}eni da su ~lanovi dru{tva. Mediji su pisali o spiskovima boga- OEBS-KVM dali izjavu o nekom incidentu.. tih ljudi koji su bili sastavljeni uz pomo} mesnih vlasti mnogo pre nego {to je OEBS-KVM evakuisana,94 … Policija je do{la 22. marta u moju ku}u, i pi- ali iskazi svedoka to neposredno ne potvr|uju. tala za{to sam i{ao u zgradu OEBS u Mitrovici. Ipak, nije nikakvo iznena|enje da su bogati Alban- Neodevenog su me odveli u policijsku stanicu, ci bili smi{ljeno napadani zbog svog imovinskog i tamo me tukli. Naterali su me da u|em u ci- stanja. Jedan od napadnutih je ose}ao da je „vero- sternu s vodom, gde su me dràli 24 sata i zah- vatno bio napadnut zato {to je bio bogat“.95 Jedan tevali da kaèm za{to sam i{ao u zgradu OEBS. svedok opisuje kako su 23. aprila u Konjuhu/Konjuh Pokazali su mi fotografije na kojima se vidi ka- (Lipljan), pripadnici paravojnih jedinica naterali è- ko ulazim u zgradu… Imali su tako|e i slike nu i mu{karca da skinu svoju ode}u. Njih su vezali, moje ène kako ide u kancelariju OEBS. Rekao a onda su stavili ru~nu bombu u usta njihovog si- sam im: „Mi smo i{li u OEBS da poku{amo da na. Naterali su bra~ni par da im kaè koje su najbo- dobijemo lekarsku pomo} za na{eg sina.“ Poli- gatije porodice kosovskih Albanaca u selu, a ove su cajci su mi rekli da ako izvestim OEBS da su me onda izbatinali.96 tukli, oni }e me ubiti… Tako|e sam video poli- Motiv moè biti i zavist. Jedan ~ovek je opisao cajce koji su pobili jednu porodicu. Pobili su je kako je po~etkom aprila u Sojevu/Sojeve (Uro{e- zato {to su ~lanovi te porodice bili vlasnici pro- vac), 10 pripadnika u razli~itim uniformama ubilo davnica u kojima su se snabdevali mnogi od tri ~lana njegove porodice, u njihovom dvori{tu. me|unarodnog osoblja OEBS. Policajci koji su ûlo se kako su govorili: „Vidi kakve dobre cipele ovo u~inili nosili su maske.90 imaju, a kakvo sranje mi nosimo. Svi vi ste ìveli u inostranstvu i postali ste bogati. Sad je do{lo vre- Ima i drugih primera „ka`njavanja“ i za najma- me da odete.“97 nju vezu sa OEBS-KVM. Jedan se odnosi na kosovskog Albanca, slu`benika u Slu`bi dru{tvenog 1 knjigovodstva, koji je na|en mrtav 24. marta. Ne- OSCE-KVM, RC5, CC-01 „Weekly Report“ N°. 1, 26 February -4 March 1999. delju dana pre smrti, njega su neprestano {ikani- 2 A/0414; M/1164; M/1504. rali na kontrolnim punktovima u Pri{tini, gde su 3 Kasnije su bili pu{teni na intervenciju predstavnika Me|una- ga pitali da li poznaje Vilijema Vokera ({to je i bio rodnog komiteta Crvenog krsta i Crvenog polumeseca. Amnesty International „A Human Rights Crisis in Kosovo Pro- slu~aj). Jednog dana nije se vratio ku}i iz no}ne vince: Orahovac, July-August 1998 – Deaths, displacement, de- smene, i njegovo telo je kasnije na|eno na drumu tentions: many unanswered questions“, August 1998. koji vodi iz Pri{tine prema Kosovom Polju.91 Drugi 4 Vidi odeljenje o ka~ani~koj op{tini. 5 je primer ~oveka iz Pri{tine koga su pripadnici VJ M/0276. 6 Na primer: (i) Adem Dema}i (osniva~ CDHRF i politi~ki predstav- èstoko pretukli optuùju}i ga da je terorista zato nik U^K, ~iji je uticaj, me|utim, oslabio, posle pregovora u {to su kod njega na{li podsetnicu jednog ~lana Rambujeu); (ii) Hidajet Hiseni (vode}a li~nost Albanskog demo- me|unarodnog osoblja, koju je dobio u vreme kratskog pokreta (LDSh), koji ~ini deo Ujedinjenog demokrat- 92 skog pokreta (LBD), trenutno „zamenik ministra spoljnih poslo- dok je radio kao kelner u hotelu Dea u Pri{tini. va“ u „privremenoj vladi Kosova“; (iii) Bajram Kosumi (lider Par- lamentarne partije Kosova (PPK), koja je tako|e deo LBD, i koji Napadi na imu}ne osobe je „ministar za informacije“ u „privremenoj vladi“). 7 A/0440. Bogati ljudi su pruàli priliku za dobru plja~ku, pa 8 A/111; M/1714. 9 OSCE-KVM, SK-814 Statement. su zbog toga bili ~esta meta napada kako srpskih i 10 Izve{taj ~lana osoblja OEBS-KVM. jugoslovenskih snaga, tako i srpskih civila. Vlasnici 11 M/1620. Po~inioci su definisani kao policajci. Bili su u plavim

158 Fond za humanitarno pravo IV deo: Posledice koje je sukob imao za razne grupe i etni~ke zajednice kosovskog dru{tva

maskirnim uniformama sa oznakama belih orlova na rukavima. sane osobe nisu imale specifi~nu informaciju da li su bili ubije- Policajci su tako|e imali maske i automatsko oru`je sa prigu{i- ni upravo zato {to su bili lekari, ali je ~injenica da su ubijeni leva~ima. kari bila jasno registrovana. U Velikoj Kru{i/Krushe e Madhe 12 A/0249; A/0550; M/0052; M/0139; M/0150; M/0167; M/0335; (Orahovac), 26. marta 1999. (A/0136); u \akovici (A0845; M/1222; M/1345; M/1620. A/1109; A/0242, ovo mogu biti razli~iti incidenti) i u Gra{tici, 13 O ubijenima: A/0405; M/0140; M/0168; M/0435; M/0597; 20. aprila 1999. (M/1229). M/0646, koji misli na polti~ara iz Uro{evca, koji je nestao a ka- 42 M/0708. snije prona|en mrtav. M/0641, koji govori o jednom sekretaru 43 Intervjuisana osoba pretpostavlja, mada ne tvrdi, kako je razlog DLK i ~lanu CDHRF; M/0265; M/0510; M/0614, koji ima na umu zbog koga su do{li u njenu ku}u upravo njena profesija. predsednika DMT u Kosovom Polju; M/1457; M/1723. M/1065. 14 Uhap{eni u mu~eni: A/0708; M/0700; M/1467; M/1712; 44 M/0514. M/1777; M/1786. 45 M/1706. M/1786 je video lekara u gnjilanskom zatvoru pre ne- 15 Uni{tene ku}e: M/0237; M/0260; M/0325; M/0417; M/0529; go {to je bio olobo|en 5. juna. M/0597; M/0614; M/1100; M/1446. 46 A/0577. 16 M/0140. 47 Urednik i izdava~ lista su bili pozvani preko sredstava javnog in- 17 M/0346; M/1526. formisanja, {to je u skladu sa ~lanom 72 Zakona o informisa- 18 M/1786; OCE-MiK, GN/0001/99. nju. Ipak, pozivanje preko medija nije pouzdan sistem da se iz- 19 M/1712. Izve{taj potvr|uje M/1739. dava~ obavesti; vidi Savet Evrope, „Expert Opinion of the Ser- 20 M/1786. bian Public Information Law 1998), Strasbourg, 19 November 21 M/0025; M/0457; M/0792; M/1333. 1998“, http://www.freeb92.net/media/legalpression/word/ 22 M/0218; M/0219; M/0221; M/0500. Sli~no, u Oraovici (op{tina andrew_nicol.doc. Savet Evrope, kao i beogradski Centar za Pre{evo u uòj Srbiji, koja je na granici sa Kosovom), hodà je ljudska prava, u „Ljudska prava u Jugoslaviji 1998“, Beograd trebalo sa minareta da oglasi kako svi seljani treba da ostanu u 1999, kaù da zakon nije u skladu sa Me|unarodnom konven- ku}ama, M/1489. cijom o gra|anskim i politi~kim slobodama. 23 M/1113. 48 ^lan 67 (1) Zakona o javnom informisanju koji kaè da za obja- 24 M/1354. vljivanje informacije kojom se poziva na svrgavanje ustavnog po- 25 M/0647; M/0814; M/1484. retka, ugroàvanja teritorijalnog integriteta i nezavisnosti Repu- 26 A/0742; M/00296; M/0591; M/0947; M/1016; M/1215. blike Srbije i SRJ, koja ugroàva slobode i prava gra|ana, ili izazi- 27 M/0212; M/0289. va nacionalnu, rasnu i versku netrpeljivost i mr`nju (~lan 42), za 28 A/0103; M/0201; M/0404; M/0457; M/0565; M/1460; M/1540. prekr{aj treba kazniti (i) osniva~a i izdava~a – sa 400.000 do 29 Izjava Predsedni{tva Islamske zajednice Kosova, 25. avgust 1999. 800.000 dinara; (ii) stranu odgovornu izdava~u i glavnom ured- 30 „(1) Ko u~inioca nekog krivi~nog dela iz 136. ~l. ovog zakona niku – kaznom od 100.000 do 400.000 dinara. ^lan 72 Zakona o krije, daje mu skloni{e, hranu, materijal, novac ili druga sred- informisanju kaè da àlba ne odlaè izvr{enje odluke. stva, sluì mu za odràvanje veze, preduzima radnje upravljene 49 OSCE-KVM, RC5, „Weekly Report“ 13-19 March 1999; OSCE- na ometanje otkrivanja ili hvatanja u~inioca, ili mu na drugi na- KVM, RC5, „Incident Report 18 March 1999“. ~in pruà pomo}, kazni}e se zatvorom od jedne do deset godi- 50 Associaated Press: „Leading ethnic-Albanian newspaper in Kosovo na.“ (^lan 137, KZSRJ) Vidi tako|e 10. poglavlje. accused of inciting ‘racial hatred’“, 22. mart 1999. Ta~i je u izjavi 31 Op{tinski sud u \akovici, su|enje Fatimi Bo{njaku, 17. februar optuìo srpsku dràvu za genocid protiv Albanaca na Kosovu. 1999. 51 M/0163; M/0167; M/0432; M/0525. 32 Okru`ni sud u Pe}i K 144/98, OSCE-KVM, RC3, „Pec Trial Moni- 52 PR/00/0002/99; OSCE-KVM, RC5, „Weekly Report 11-17 Janua- toring Case 19“, 15-17 February 1999. ra 1999“. Jula 1998, neko je ve} bio poku{ao da likvidira novi- 33 PE/05/022/99. nara. OEBS-KVM je utvrdila da je policija propustila da obavi 34 PR/0023/99. ozbiljniju istragu na mestu zlo~ina. 35 A/1123. 53 M/0239; M/0355. 36 Na primer M/0320 (27. mart, Pri{tina) ; M/0823 (29. mart, Ka- 54 M/0237; M/0417; M/0818 (eksploziju su izazvala ~etvorica ma- ~anik). Vidi i odeljenje o Gnjilanu, za {ikaniranje dvojice Alba- skiranih pripadnika paravojnih jedinica) ; M/0920. naca u gnjilanskoj bolnici. Nema posebnih podataka koji bi go- 55 M/0769; M/1117; M/1314 (novinar je bio i ~lan DLK) ; M/1477; vorili da su bili otpu{teni zato {to su pruàli pomo} U^K. M/1700. 37 M/1164 kaè da su seljani u Vladovu/Lladove (Gnjilane) bili ba- 56 OSCE-KVM, RC5, CC Urosevac, „Human Rights Weekly Report“, tinani 24. marta 1999, zato {to su odbili da navedu adrese le- 3 March 1999; OSCE-KVM, RC5, CC Urosevac, „Human Rights kara i drugih istaknutih osoba koje su ìvele u selu. Weekly Report“, 18 March 1999. 38 M/1294. M/1023, M/1423 i M/1774 su tako|e bili iz sela u glo- 57 A/0931. gova~koj op{tini i opisuju kako je bio ubijen ~ovek sa sli~nim 58 M/1164. imenom, ali na drugom mestu. Oni ne pominju da li je taj ~o- 59 M/1411. vek bio lekar, tako da se moè raditi i o drugom incidentu. 60 A/0640. 39 M/0189. 61 Uklju~uju}i A/0414; A/0640; A/0644; A/0931; A/1100; M/0540; 40 M/0759. M/0370 i M/0963 su tako|e ~uli za ubistvo lekara, a i M/0565; M/1055; M/1106; M/1159; M/1292; M/1293; M/1411; ubistvo koje opisuje M/0417 moè da se odnosi na isti incident M/1457; M/1460. (svedok je zabeleìo drugo ime, ali izve{taj, koji je bio po ~uve- 62 A/0644. nju, sli~an je u drugim detaljima). 63 M/1293. 41 Poznati lekar je 12. marta 1999. ubijen u Kosovom Polju, zajed- 64 A/0971; M/0417. no sa 11 ljudi koji su radili u njegovoj klinici (M/0627). Lekari su 65 „113“; A/0322; A/1046; M/057; M/1521. bili ubijani i na drugim mestima, u kojim slu~ajevima intervjui- 66 „113“; A/0322; M/0578; M/1120; M/1121; M/1243; M/1521.

159 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

67 „113“; A/0322; M/0578. Biv{i lokalni name{tenik misije, i drugi kosovski Albanci koji su 68 A/1046; M/1101; M/1120; M/1521; M/1801. bili povezani sa misijom su bili saslu{avani, hap{eni i premla}i- 69 M/1186; M/1495. vani. Stefan Troebst, Conflict in Kosovo: Failure of Prevention? 70 M/1155; M/1521. An Analytical Documentation, 1992-1998, European Centre 71 M/1101; M/1712. for Minority Issues, 1998, str 38. 72 Vidi 10. poglavlje. 84 OSCE-KVM, RC5, „Weekly Report 27 February-6 March 1999“; 73 A/0045; M/0176. OSCE-KVM, Headquarters, „Fusion Report Blue Book“, 8 74 M/0641, najistaknutiji primer je sekretar DLK za Kosovo Polje, January, 21 February, 2, 3, 5, 13 and 14 March1999. koji je tako|e bio ~lan CDHRF. Slu~aj je pomenut u sekciji o po- 85 A/0103; A/1100 (Suva Reka); M/0259; M/0544; M/0565 (\ako- liti~arima; A/1122, ubistvo ~lana CDHRF u Klini. vica); M/0777; M/0924; M/1602 (Ka~anik) ; M/1780 (Pri{tina). 75 M/1734, lipljanski zatvror; M/1786, gnjilanski zatvor. 86 M/0335. 76 A/0045; M/0597; M/1373. 87 M/0104; M/0112; M/0114; M/0861; M/0935; M/1022. 77 M/0514; M/1230. 88 M/0233; M/0322; M/0400; M/0843; M/1079; M/1192; M/1607. 78 M/0140. 89 A/0008; A/0010; A/0283; A/0368; 0457; A/0693; M/0910; 79 A/0006; A/0062; M/1504 PE/0014/99. 80 M/0563; M/1124, Pri{tina, 30. marta ili 1. aprila; M/0529, Obi- 90 A/0335. li}, oko 27. marta; M/0717, Glogovac, oko 3. maja; M/0525, 91 M/0241. Kosovo Polje, oko 25. aprila; M/0112; M/0349, [timlje, 25. ili 92 M/1050. 26. marta; M/0180; M/0191; M/0417 (zdravstveni centar) ; 93 A/0312; M/0379; M/1149; M/1311; M/1405; M/1722. M/1100, Uro{evac, oko 27. marta. 94 Novinski ~lanak o pripadnicima paravojnih jedinica, Petra de 81 M/0350; M/1125; M/1149. Koning, NRC Handelsblad (Holandija), 17. juli 1999. 82 M/0514, vidi tako|e o lekarima i medicinskom osoblju, gore. 95 M/0877. 83 Raniji poku{aj OEBS je propao jula 1993; to je tako|e imalo tre- 96 M/0873. nutne negativne posledice na stanje ljudskih prava u regionu. 97 M/1406.

160 V deo Kosovske op{tine i naselja KOSOVSKE OP[TINE Mapa ljudskih prava na Kosovu od oktobra 1998. do juna 1999.

Svrha ovog dela knjige je da predstavi podrobnu ni na izjavama samo jedne sobe. Ovo je jasno na- „mapu“ ljudskih prava i kr{enja humanitarnog za- zna~eno, bilo u samom tekstu, bilo u fusnotama. konodavstva na Kosovu, kako su ih zabeleìli veri- U slu~ajevima kada je intervjuisana osoba dala do fikatori OEBS-KVM, ili kako im je bilo saop{teno. znanja da se radi o informaciji koju je ona samo To zna~i – posledice sukoba za stotine ve}ih ili ma- ~ula, a ne o direktnom svedo~enju, to je nazna~e- njih naselja na Kosovu, kako je to bilo vi|eno za no, kao {to su nazna~ene i nepodudarnosti deta- vreme dok je misija OEBS-KVM delovala. Ovde su lja o istom incidentu o kome govore razli~iti ispi- opisane promene u tipu kr{enja ljudskih prava tanici. kroz dati period. Tako|e je poku{ano da se kr{e- înjeni su poku{aji da se proveri {to je vi{e mo- nja ljudskih prava dovedu u vezu sa vladaju}om gu}no izve{taja, uglavnom preko delatnosti Ode- lokalnom bezbednosnom situacijom, kao i da se ljenja za ljudska prava OEBS-MiK, naslednika defini{u pretpostavke o tome kakve bi vojne cilje- OEBS-KVM, koje je bilo razme{teno na Kosovu (u ve mogle imati obe strane u sukobu. po~etku kao Privremena misija sa odre|enim za- Svih 29 kosovskih op{tina zastupljene su ovde datkom – Transitional Task Force) posle 14. juna u posebnim odeljcima, sme{tenim po azbu~nom 1999. Izve{ta~i OEBS-MiK o stanju ljudskih prava redu; na kraju je dodan odeljak o gradskom pod- su pose}ivali lokalitete koji bi prethodno bili naru~ju Pri{tine. U datom periodu, sve one nisu bile zna~eni u izjavama izbeglica, i vodili su dalje inter- pogo|ene u jednakoj meri ili na isti na~in. vjue. Tako|e je bilo naknadnih proveravanja ovih Odeljak o svakoj op{tini po~inje osnovnim po- izve{taja koje su obavili analiti~ari OEBS/ODIHR, uz dacima o stanovni{tvu, koje prati kratak opis bez- podr{ku OEBS-MiK. Nalazi ovih provera se ovde bednosne klime i situacije ljudskih prava koja je navode svuda gde se to pokazalo relevantnim. vladala za vreme razme{tanja OEBS-KVM. Zatim Ipak treba naglasiti da nije bilo mogu}e potpu- su doga|aji u op{tini pra}eni od mesta do mesta, no proveriti celokupnu dostupnu informaciju, po- zasnivaju}i se na obave{tenjima koja je misija sebno zato {to je OEBS posle svog povratka na Ko- OEBS-KVM prikupila dok je bila na Kosovu, i na iz- sovo bila suo~ena sa prioritetnom potrebom da de- javama koje su izbeglice davale OEBS-KVM posle luje u uslovima produène ozbiljne situacije po pi- njezinog povla~enja. tanju ljudskh prava, dodu{e sasvim drugog, ali ne Ovde predstavljena informacija koja poti~e iz manje ozbiljnog tipa nego {to je ova ovde opisana. izjava izbeglica (ozna~ena ~etvorocifrenim fusno- OEBS obavlja dalje izve{tavanje o stanju ljudskih tama sa azbu~nim prefiksom, {to predstavlja broj prava na Kosovu, kako bi pred o~i javnosti iznela dosijea poverljivog intervjua sa izbeglicom, u~i- nastavljanje kr{enja ljudskih prava u ovoj pokrajini. njenog u Albaniji – prefiks A/ – ili u Makedoniji – Informacije i izjave skupljene od strane OEBS-KVM prefiks M/) treba da se ~ita imaju}i u vidu da se ra- kako na Kosovu tako i me|u izbeglicama ipak pred- di o doga|ajima onakvim kako su bili ispri~ani mi- stavljaju jasnu i verodostojnu sliku situacije na Ko- siji OEBS-KVM (vidi tako|e odeljak „Metodologi- sovu od oktobra 1998. do 9. juna 1999. ja“ u uvodu, kao i 2. poglavlje). U mnogim slu~a- jevima opisi su zasnovani na izjavama vi{e `rtava ili svedoka istog incidenta. Neki opisi su zasnova-

163 DE^ANI/DECANE

Op{tina De~ani, na zapadnoj granici Kosova sa Al- ski Albanci i raseljena lica nisu imali odgovaraju}e banijom, bila je me|u najugroènijim podru~jima li~ne isprave. Postupak dobijanja novih li~nih is- za vreme borbi srpskih i jugoslovenskih snaga prava je bio skoro nepremostiva prepreka usled protiv U^K koje su po~ele 1998. U oko 40 sela na mnogih birokratskih i prakti~nih te{ko}a, a zna~a- teritoriji op{tine, u decembru 1998. oko polovine jan faktor je bio i strah od vlasti. ku}a se smatralo nenastanjivim; u nekim selima Misija OEBS-KVM je primila mnoge àlbe na uni{tavanja su bila gotovo potpuna.1 To je stvori- policijsko zlostavljanje kosovskih Albanaca na telo veliku potrebu za humanitarnom pomo}i me|u ritoriji op{tine.5 Ipak, za vreme svog prisustva u stanovni{tvom koje je pre sukoba ~inilo oko 97 op{tini, misija je uspostavila konstruktivne radne procenata Albanaca. odnose sa mesnim {efom policije, kao i sa njego- Po~etkom marta 1999. mesni predstavnici su vim zamenikom.6 OEBS je imala redovne sastanke procenjivali da je do 1998. op{tina De~ani imala sa mesnim vlastima i ~ak je na kraju bila pozvana oko 60.000 stanovnika.2 Oni su tvrdili da je tokom da otvori stalnu kancelariju u prostorijama policij- borbi 1998. oko 200 ljudi bilo ubijeno, i oko 60 ske stanice u De~anima (ovaj plan nije nikada nestalo, i smatrali su da je u tom trenutku u op{ti- ostvaren usled evakuacije OEBS-KVM). Ovaj kon- ni ìvelo oko 15.000 ljudi. Ostali su op{tinu napu- struktivni pristup se, me|utim, nije pro{irio i na stili i nalaze se ili u drugim op{tinama Kosova, ili odnose sa drugim vlastima. Na dan 5. marta u inostranstvu. 1999, na sastanku sa gradona~elnikom De~ana, Pre 1998. nije bilo sela sa ve}inskim srpskim gradona~elnik je po~eo dugim politi~kim govo- stanovni{tvom. Samo je u gradu De~ani ìvela ve- rom u kome je rekao kako „bi bilo bolje zapo~eti }a srpsko/crnogorska zajednica.3 Zna~aj De~ana otvoren rat i pustiti neka bolji pobedi. To bi bilo za srpsko stanovni{tvo Kosova je tesno povezan najbolje i trajno re{enje“.7 sa manastirom Visoki De~ani, sme{tenim u mirnoj Prema izjavama policije, jedinica U^K koja je dolini na samom zapadnom izlazu iz grada.4 delovala u podru~ju De~ana bila je procenjena na Op{tinu u pravcu jug-sever preseca put broj 17, 30-40 aktivnih ~lanova, ali se verovalo da moè glavna saobra}ajnica kroz zapadno i ju`no Kosovo. pove}ati svoje kapacitete i do tri puta. Policija je U vreme razme{tanja misije OEBS-KVM na teri- smatrala da je ova grupa odgovorna za napade iz toriji op{tine je vladala stalna napetost i nasilje zasede u tom podru~ju. Policija je tako|e tvrdila koje se moè pripisati obema sukobljenim strana- da su mesni Albanci veoma zapla{eni, jer je kruì- ma. Civilno albansko stanovni{tvo je bilo izloèno lo mi{ljenje kako grupa brutalno prisiljava mesne kr{enju ljudskih prava sa obe strane. mladi}e da se pridruè U^K.8 Srpske vlasti su ta- Jedan od najhitnijih problema za albansko sta- ko|e bile vrlo otvorene prema OEBS-KVM daju}i novni{tvo Kosova pre srpske ofanzive bila je ogra- dokumentaciju koja se ticala onoga za {to su veni~ena sloboda kretanja usled stalno prisutnog ri- rovale da je bilo nasilje u~injeno prema mesnim zika da se bude podvrgnut zlostavljanju ili hap{e- Srbima od strane U^K tokom leta 1998, posebno nju na jednom od bezbrojnih policijskih kontrol- ubistva 35 Srba na kanalu blizu Rzni}a:/Irzniq,9 a nih punktova ili od strane mobilne patrole. Ova tako|e i dokumentaciju o masovnoj grobnici u opasnost je bila tim ve}a budu}i da mnogi Kosov- Glo|anima/Gllogjan.

164 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja

U Babalo}u/Baballoc10 i Juniku/Junik11, srpska na. Sin jedne od intervjuisanih osoba je video ~eti- vlada je podigla prihvatili{te za oko 1.500 srpskih ri naoruàna pripadnika paravojnih jedinica (dva izbeglica iz Hrvatske i Bosne (u Babalo}u). Ovi su od njih pod maskama) kako ulaze u „Ismailovu uglavnom bili pomagani od strane UNHCR preko radnju bele tehnike“. Dok su dvojica u{la unutra, jugoslovenskog Crvenog krsta i me|unarodnih druga dvojica su straàrila na ulazu. ûli su se puc- NVO. Situacija oko ovih je bila – predvidljivo – na- nji; kasnije je intervjuisana osoba ~ula da su ~etiri pregnuta za vreme prisustva misije OEBS-KVM. Je- osobe bile ubijene, me|u njima i jedan od njenih dan doga|aj iz februara 1999. je indikativan: po- prijatelja.17 Oko 30 ljudi je bilo izdvojeno iz grupe sle ubistva, 4. februara (u nerazja{njenim okolno- raseljenih lica nakon {to su pro{lli De~ane. Bili su stima) jednog srpskog izbeglice izvan Rastavice,12 ukrcani u veliki kamion, tu~eni i oplja~kani. Njiho- blizu Babalo}a, grupa Srba iz izbegli~kog centra va dalja sudbina je nepoznata.18 se okupila kod policijske kontrolne ta~ke na raskr- Tokom prve nedelje u aprilu, meta nasilja je bi- {}u puta prema Juniku. Policija je zaustavila jed- lo albansko stanovni{tvo koje se po svemu sude}i nog kosovskog Albanca u kamionu i, vide}i da je jo{ uvek krilo u sopstvenim ku}ama. Posle toga je on prevozio primerke nekog lista na albanskom bilo kona~no proterano. Na dan 4. aprila, ljudi ko- jeziku, verbalno ga vre|ala i naredila da si|e sa ji su u izjavama bili identifikovani kao pripadnici kamiona, i za to je vreme u vi{e navrata ga tukla. policije, maskirani i naoruàni noèvima i pi{tolji- Sin ubijenog ~oveka je tako|e u~estvovao u prema, upali su u ku}u intervjuisane osobe u De~ani- mla}ivanju.13 ma i pod pretnjom oru`ja sakupili sve prisutne. 19 Od po~etka vazdu{ne operacije NATO protiv SRJ Zatim su ih sproveli putem u Rzni} i dalje na jug. 24. marta, velika masa jugoslovenskih snaga je bi- Osim gore citiranog izve{taja, od kraja marta, naj- la aktivna oko De~ana. Neprestane borbe i sra~una- ve}i broj intervjuisanih osoba koje su govorile o ti napadi na civilna naselja naterali su najve}i deo incidentima u i oko De~ana bila su deportovana li- preostalog albanskog stanovni{tva da ode. De~ani ca u prolasku kroz grad. Nekoliko jedinica srpskih su tako|e bili tranzitna ta~ka za hiljade raseljenih li- snaga, uklju~uju}i paravojne, izgleda da su se vr- ca iz Pe}i/Peja, Istoka/Istog, i zapadne Kline/Klina, zmale po samom gradu ili okolini, pretresaju}i sve kao i iz op{tina sa severnog Kosova. Mnoga raselje- konvoje u prolazu i oduzimaju}i raseljenima njina lica su izjavila da su za vreme puta bila svedoci hov novac, zlato i druge dragocenosti, a ponekad 20 nasilja koje su vr{ile srpske snage, posebno brojne i njihove li~ne isprave. U nekim slu~ajevima, na- paravojne formacije koje su bile aktivne u tom pod- silje i pretnje su bivali primenjivani da bi se oteo 21 ru~ju. Hiljade su bile oplja~kane i zlostavljane. novac, a u nekoliko slu~ajeva su mla|i ljudi bili oteti ili prosto ubijeni nao~igled drugih. Na dan 7. maja, osam raseljenih lica je bilo ubi- Grad De~ani jeno u De~anima na posebno brutalan na~in, kako Sukobi 1998. godine su ozbiljno pogodili grad o tome govori vi{e intervjuisanih lica.22 Kada je De~ane. Te{ka o{te}enja su bila svuda vidljiva. Po- konvoj raseljenih lica iz Istoka stigao u De~ane, tri sledica toga je bila da je pred kraj 1998. broj sta- ili ~etiri Srbina u maskirnim uniformama i pod cr- novnika pao na skoro 1.400 – manje nego tre}inu nim maskama su zaustavili kolonu blizu srednje broja od pre 1998. Humanitarna situacija je, razu- {kole, prema navodu jednog svedoka na putu pre- mljivo, bila te{ka i izazivala je zabrinutost kako ma Prilepu, izvan Donjeg Crnobrega/Carrabreg i Ul- mesnih, tako i me|unarodnih organizacija. te. Jedan svedok opisuje da su Srbi nosili crne uni- Na dan 22. marta, VJ je preuzela kontrolu nad forme sa „noèvima na njihovim ramenima“. Me- De~anima.14 Do{le su paravojne jedinice i delile {tani Srbi naoruàni kala{njikovima su tako|e bili oru`je mesnim Srbima.15 Na dan 27. marta, mla|i vi|eni zajedno sa ovom grupom. Srbi su zahtevali oficir VJ je rekao albanskim stanovnicima – koji su novac i skidali su ogrlice sa èna. Zatim su naterali proslavljali muslimanski praznik Bajram – da napu- ~etiri mlada mu{karca da si|u sa traktora i naredili ste teritoriju u roku od 30 minuta. Mnogi su pobe- im da legnu licem naniè na put, sa rukama na po- gli na traktorima u obli`nja sela.16 Bilo je izve{taja tiljku. Jedan od maskiranih vojnika je imao pi{tolj o razli~itim aktima nasilja koji su se desili tog da- sa prigu{iva~em. Nosio je plavu maskirnu ko{ulju i

165 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo maskirne pantalone (jedna od boja je bila ùta). Pri- kao predstavnicima OEBS-KVM da su trojica put- lazio je svakom od mu{karaca i pucao mu u poti- nika u vozilu bili van du`nosti i da su se vra}ali iz ljak. Posle toga, isti Srbin je izveo jo{ dva mu{karca Pe}i, gde su prisustvovali pogrebu policajca ubije- iz kolone i naterao ih da legnu 50 metara dalje od nog nekoliko dana ranije. Rekao je da je vozilo bi- tek ubijene ~etvorice. Ova dvojica su bila bra}a i nji- lo pogo|eno nenavo|enim projektilom 60,2 mm hov otac je poku{ao da ih spase nude}i novac (pre- kineske izrade (projektil fragmentaciono-{rapnel- ma svedocima, 5.000 DM). Drugi ro|aci su tako|e skog tipa) oko 19:30 ~asova. Vozilo je bilo pogo- molili Srbe i nudili im novac, kako ih ne bi ubili. Sr- |eno sa zadnje strane, a raketa je eksplodirala pri bin je ubio oca, a zatim oti{ao do njegovih sinova i udaru. Komandant policije je izjavio da }e policija obojici pucao u glavu. Posle toga, vojnik je rekao: reagovati brzo i profesionalno, ali „sna`no“, kako „Sada }e se NATO pobrinuti za vas“. Imena i uzrast bi razre{ila ovaj slu~aj, i planirao je pretragu u Isti- `rtava su navedeni u izjavama. ni}u kako bi prona{ao svedoke i dokaze, {to bi Na dan 8. maja intervjuisana osoba je bila sve- uklj~ivalo i pretrese po ku}ama u cilju pronalaè- dok kako je do smrti pretu~en ~ovek koji je odbio nja oru`ja. Rekao je da ne}e biti masovnih pokre- da skupi novac od ostalih raseljenih lica koja su do- ta policije, nego da }e biti angaòvane tri ili ~etiri lazila iz Baranske doline (Pe}).23 Drugi izbeglica ko- patrole. ji je tog dana prolazio, se}a se kako je ~ovek za ko- Na sam dan, ili blizu 1. aprila, srpske snage su ga on tvrdi da je bio policajac zahtevao novac od opkolile i granatirale Istini}. Napale su ga koriste- grupe, prete}i da }e uzeti mla|u ènu, ako ga ne }i 13 tenkova, i vi{e ljudi je u granatiranju bilo ra- dobije. Neki ~ovek je imao dovoljno novca da plati njeno. Ubijana je stoka, paljene ku}e, a stanovni- tako da su raseljena lica pu{tena da nastave put.24 ci plja~kani. Bio je prisutan i komandant policije u De~anima, koji je albanskim stanovnicima sela Severno od grada De~ana: dao rok od jenog sata da se isele. Neki su oti{li u Istini}/Istiniq i Gornji Streoc/Strellc i automobilima, dok su ostali pe{ice stigli do alban- Eperme ske granice u konvoju koji su pratile policijske snage iz De~ana i, kako je re~eno, iz Ni{a (uà Srbija). Sa oko 4.050 stanovnika, selo Istini}, 2 kilometra Jedna intervjuisana osoba je opisala da su srpski severoisto~no od De~ana, bilo je jedno od najve- de~aci, po izgledu dvanaestogodi{njaci, nosili po- }ih u op{tini. licijske uniforme, i da je na kolonu albanskih izbe- Decembra 1998. u Istini}u su bili na|eni leci u glica bacano kamenje.27 kojima se pretilo smr}u, i koje je prema njihovom Selo Gornji Streoc se nalazi oko 4 km severno sadràju rasprostranjivao regionalni {tab U^K.25 Bi- od De~ana. U njemu je pre srpske ofanzive u mar- la je obave{tena misija OEBS-KVM, ali je bilo re~eno tu ìvelo oko 2.500 kosovskih Albanaca.28 Nakon i da mesno albansko stanovni{tvo ne veruje da je pi- sporadi~nog granatiranja, 6. marta ili blizu tog smo autenti~no, nego ga smatra falsifikatom koji datuma, jugoslovenske snage pod punom ratnom srpska policija koristi da zastra{i stanovni{tvo. opremom – prema navodu jednog od svedoka sa Na dan 9. februara predstavnici OEBS-KVM su {est tenkova – i pra}ene od strane oko 100 polica- se sreli sa komandantom mesne policije koji je za jaca, opkolile su Gornji Streoc i naredile alban- vreme sastanka saop{tio da su uniformisani ~la- skom stanovni{tvu da se iseli u roku od pet minu- novi U^K posetili vi{e porodica u podru~ju Istini- ta. Isto se dogodilo u selu Papra}ane/Prapacan, }a. Seljanima se pretilo smr}u iz vi{e razloga: ako 4 km jugoisto~no od Gornjeg Streoca.29 Ku}e su ne daju nijednog ~lana svog doma}instva u redo- bile oplja~kane i paljene, a najve}i deo stanovnika ve U^K, za to {to su u septembru 1998. organizo- je pobegao na jug, kroz De~ane i \akovicu. Dok vali predaju oru`ja koje se nalazilo u selu, ili zbog su na traktorima poku{avali da napuste selo, neki saradnje sa policijom. su ljudi bili ubijeni usled granatiranja. Jedna inter- Na dan 30. januara policijsko vozilo je bilo po- vjuisana osoba je procenila duìnu konvoja izbe- go|eno bombom i trojica srpskih policajaca (ime- glica tog dana na 30 kilometara. Neke izbeglice su novanih u izve{taju) bili su ranjeni na izlasku sa bile sakupljene od strane srpskih snaga i ukrcane puta br. 17 za Istini}.26 Komandant policije je re- u autobuse pre nego {to su stigle do De~ana, oda-

166 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja kle su odvezene pravo na granicu. Srpska policija oko 80 rupa od metaka. Kada su trojica ubijenih je oplja~kala neke ljude.30 bila izvu~ena iz kola, kod njih nije prona|eno ni- {ta osim uobi~ajenih predmeta. Izgledalo je da Isto~no i jugoisto~no od De~ana, policija ne poku{ava da na odgovaraju}i na~in du` puta broj 17 obezbedi mesto zlo~ina, niti je uzela otiske prstiju i otiske obu}e. Kasnije je policija izjavila da je pu- U Gornjoj Luci/Luka e Eperme (oko 1,5 km seve- {ka AK-47 bila kineske proizvodnje i da je bilo ne- roisto~no od De~ana), 15. januara, sedam maski- mogu}e sa nje uzeti otiske prstiju zbog snega. ranih lica su upala u ku}u kosovskih Albanaca i Osumnji~ili su odred U^K. pod pretnjom oru`ja naterala celu porodicu da Jedva 8 km jugoisto~no je zaista bila „linija legne na zemlju. Dva mu{karca su bila izvedena iz fronta“ izme|u srpskih vladinih snaga i teritorije ku}e i jedan od njih je tu~en toliko da je izgubio koju je dràla U^K. Na dan 9. januara 1999, u svest. Drugog su ~etiri maskirana ~oveka odvela u 13:45, policija je saop{tila da je u Banderi ubila obli`nji jarak i potom vi{e nikada nije vi|en. Kada dvojicu „terorista“, izme|u sela Gornji Ratis/Ratis su OEBS-KVM stru~njaci i lokalna policija rasvetlja- i Eperme i [aptelj/Shaptej. Ne{to kasnije, jo{ jedan vali ovaj incident, u blizini su prona|ene ~aure ki- „terorista“ je ubijen u istom podru~ju, samo 200 neske proizvodnje, kao i tragovi krvi, tako da se metara od mesta gde su ubijena prva dvojica. Te- 31 smatra da je nestala osoba verovatno ubijena. la prve dvojice je policija prona{la i prenela ih u Na dan 25. januara, otprilike u 19 ~asova, mu- Pe}, gde su bila pogrebena slede}eg dana, pre ne- {karac star 50 godina je bio ubijen, a njegov sin go {to su bila identifikovana.34 Tre}e telo nije mo- 32 (24 godine) ranjen. Oni su se vra}ali iz posete glo biti prona|eno, jer se nalazilo na teritoriji ko- Donjoj Luci/Lluka e Ulte, u svom belom mercede- ju je kontrolisala U^K. Policija je na tom mestu su. Dok su se nalazili na mostu, njihovo je vozilo u~vrstila svoju poziciju koja je 10. januara oko 12 bilo pogo|eno sa oko 50-60 metaka. Posle puca- sati bila napadnuta od strane U^K vatrom iz lakog nja niko se nije pribliìo vozilu; nekoliko minuta oru`ja i minobaca~a, za vreme dok se smenjivao kasnije se ~ulo kako neko vozilo napu{ta to me- personal. U izmeni vatre, jedan policajac je ozbilj- sto. Stru~njaci OEBS-KVM su nadgledali istragu no ranjen u nogu, a drugi lak{e u lice. Na dan 24. koju je 26. januara vodio jedan istra`ni sudija. Na januara policija je obavestila OEBS-KVM da je nekoliko mesta su prona|ene razli~ite ~aure. Ubi- istog dana policijska patrola bila napadnuta „ru~- jeni je 30 godina radio u mesnom vodovodu i bra- nom bombom“, u podru~ju izme|u Gornjeg Rati- nio ga od U^K 1998. godine. Prema navodu poli- sa i [apteja, ali da niko nije bio povre|en. cije, predao je svoje oru`je septembra 1998. Na dan 22. marta bilo je granatirano i spaljeno U neposrednoj okolini mesta gde se dogodio selo Babalo}, jugoisto~no od [aptelja, a albansko gore pomenuti incident, 3. februara oko 19:15, tri stanovni{tvo sela je izbeglo dalje prema jugu.35 kosovska Albanca (imena su zabeleèna), stara iz- Ovo je najavilo po~etak napada na skup sela isto~- me|u 27 i 30 godina, iz sela Ljubu{a/Lebushe, no od De~ana, od Babalo}a na jugu do Gornje Lu- Grabovca/Graboc (Pe}) i Istini}a, bila su ubijena u ke na severu, i dalje do Istini}a i Gornjeg Streoca, svom automobilu marke „jugo“, u iznenadnom kao {to je ve} opisano. Sva ova sela se nalaze bli- napadu koji se desio u selu Gornja Luka.33 Seljani zu magistralnog puta broj 17. su iz blizine sela ~uli pucnjavu koja je trajala dva ili Dana 25. marta, policija je naterala albanske tri minuta. U tom predelu je policijska patrola bi- stanovnike Prilepa/Prelep da napuste mesto. Po- la vi|ena oko 18 ~asova, i nekoliko policajaca je vi- begli su u {umu, ali ih je nakon {est dana policija ta- |eno kako izlazi iz oklopnog vozila. Na dan 4. fe- mo prona{la i naredila im da pre|u u Albaniju.36 bruara stru~njaci OEBS-KVM su pratili istragu ko- Tako|e 25. marta, paravojne formacije su naredile ju je vodio istra`ni sudija sa islednicima. Na obli- albanskim stanovnicima Gornjeg Crnobrega da `njem prevoju je prona|eno najmanje 60 praznih napuste selo u roku od pet minuta, ili }e biti ubije- ~aura 7,62 mm, kao i AK-47 kaseta. Po svemu su- ni. Mnogi su pobegli na sever, u susednu Gornju de}i, pucalo se sa pet mesta. U podno`ju prevoja Luku, odakle su bili proterani nekoliko dana kasni- prona|ena je jedna pu{ka AK-47. U vozilu je bilo je (vidi niè).37 Na dan 26. marta, dva policajca ko-

167 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo ja su nosila plave maskirne uniforme i kape sa poli- Jedna intervjuisana èna je izjavila da je ~ula cijskim oznakama, primorali su albanske stanovni- kako su njezine dve tetke, stare 43 i 68 godina, bi- ke sela Donji Crnobreg da smesta napuste mesto. le ubijene kada su kombinovane srpske snage na- U selu su prime}ena dva ili tri plava policijska vozi- pale Lo}ane/Locan, oko 30. marta. Kaè se da su la. Ljudi su oti{li pe{ice, na sever, u Istini}.38 bile ubijene ispred svoje ku}e kada su poku{avale Na dan 28. marta Drenovac/Drenoc je bio op- da pobegnu.45 koljen od strane policije koja je uhapsila oko 100 Na dan 30. marta ili blizu tog datuma, srpske mu{karaca.39 Idu}eg dana, po{to su tokom tri da- snage su tenkovima napale Gornju Luku. Neki od na opkoljavale selo Beleg/Beleg, jugoslovenske pripadnika tih snaga koji su nosili mrke i ùte ma- snage su naredile njegovom albanskom stanovni- skirne uniforme, upali su u selo i po~eli da uni{ta- {tvu da ga napusti u roku od dva minuta, pod vaju ku}e. Jedna intervjuisana osoba je rekla da su pretnjom smrti. Intervjuisana osoba je ispri~ala da maskirani pripadnici srpskih snaga izdvojili neko- su mnogi ljudi imali skrovi{ta u podrumima, zbog liko raseljenih lica koja su na{la uto~i{te u Gornjoj granatiranja. Glava jedne porodice je bio primo- Luci. Jedna intervjuisana osoba i 17 drugih mu- ran da iza|e napolje, tamo je govorio sa mesnim {karaca su od strane pripadnika paravojnih jedini- policajcem iz Papra}ana (~ije se ime navodi u in- ca bili izdvojeni iz grupe raseljenih lica i postavlje- tervjuu), posle ~ega ga je ovaj, zajedno sa jo{ dva ni pored nekog zida. Verovatno bi bili streljani, ali policajca, odveo u obli`nje dvori{te. ûli su se je nai{ao jedan vi{i policijski oficir i naredio pucnji, a ~ovek vi{e nije bio vi|en. Po{to su alban- pripadnicima paravojnih jedinica da ne izvr{e ski stanovnici napustili selo, policija je zapalila nji- streljanje.46 hove ku}e.40 Drugi svedok je video kako je polici- Neki od onih koji su izbegli iz Gornje Luke su ja ubila njegovog suseda u trenutku kada je ovaj oti{li jugoisto~no u Rzni}. Na dan 2. aprila je ju- izlazio iz ku}e. Jedan stariji ~ovek i njegov sused goslovenska vojska naredila Albancima da u roku bili su ubijeni iako je sin mahao belom marami- od 15 minuta napuste ovo selo. Svedok je video com: sin je bio pogo|en u nogu kada su ubili sta- jednog starijeg ~oveka i dve ranjene devoj~ice ka- rijeg ~oveka, a zatim su i njega odvukli iza ku}e i ko leè na ulici. Po{to su stanovnici napustili ubili. Ovaj svedok je video kako su bili ubijeni i Rzni}, ~uli su dejstvovanje te{ke artiljerije. Ve}ina drugi susedi – dva starija mu{karca i dve starije è- je mesto napustila u traktorskim prikolicama i 41 ne. uputila se u Albaniju.47 Ljudi su bili skupljeni i oplja~kani u podrumu ku}e. Zatim je ku}a bila zapaljena. Policija je raz- Jugozapadno od De~ana: Junik dvojila mu{karce i ène, i tukla mu{karce.42 Kada su pretresli ène i na{li novac, tukli su i ène i pre- Za vreme borbi 1998. godine, skoro jedna ~etvrti- tili da }e pobiti decu ako i kod njih na|u novac. Te na od 1.200 ku}a u selu Junik je bila uni{tena, dok no}i su svi mu{karci bili zatvoreni na tre}i sprat je veliki broj preostalih bio o{te}en. Ne{to vi{e od ku}e, po njihovim re~ima „tako da budemo ubije- 1.000 stanovnika je ostalo, od pre|a{njih 6.500. ni ako NATO izvr{i bombardovanje“. @ene su bile Velike koncentracije srpske vojske su bile stacioni- zatvorene u {tali. Neki vojnici jugoslovenske voj- rane u okolini Junika posle njihove uspe{ne ofan- ske su do{li u {talu i izveli 10 mla|ih èna koje su zive 1998. u {talu bile vra}ene oko 4 sata no}u.43 Idu}eg ju- Za vreme dok je tu bila prisutna OEBS-KVM, tra su svi albanski stanovnici sela bili skupljeni i desila su se dva incidenta u kojima je do{lo do iz- ukrcani u automobile i na traktorske prikolice. Po- raàja policijsko nasilje prema albanskom stanov- licajac (imenovan u izjavi) je rekao da }e svi biti ni{tvu. Neutvr|enog dana februara 1999, kosov- odvezeni u fabriku, i svaki put kada U^K ubije pri- ska Albanka je bila zaustavljena u trenutku kada padnika jugoslovenskih snaga, bi}e ubijen jedan se vra}ala ku}i u Juniku – od strane mu{karca u od mu{karaca. Ovo se, ipak, nije dogodilo. Polici- „ladi“ koji je radio kao civilni obave{tajac za poli- ja je sprovela konvoj od 17 traktora pravo do al- ciju u \akovici.48 On ju je poznavao i nazvao je banske granice, gde su ljudima li~ni dokumenti prostitutkom, rekao da radi za U^K i pretio joj da bili uni{teni.44 }e je ubiti ili strpati u zatvor. Zatim je po~eo da je

168 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja tu~e po glavi i telu, a u premla}ivanju mu se u jed- 16 A/1116. 17 nom trenutku pridruìo njegov sin. @ena je bila tu- M/1327; ostale `rtve su mo`da dva brata koja se pominju u drugim izjavama. ~ena dok nije izgubila svest. Kasnije joj je bilo po- 18 A/0496. trebno bolni~ko le~enje. Na dan 5. februara poli- 19 A/0310. cajci su upali u ku}u albanske porodice u Juniku.49 20 A/0001, koji opisuje kako ga je zaustavila policija u maskirnim Pretresli su ku}u, polomiv{i vi{e predmeta i prona- uniformama u terenskom vozilu na kome je bila istaknuta „crna piratska zastava“, 29. mart; A/00976, 30 mart; A/0164, {li crveni {al koji su smatrali simbolom U^K. Jednu A/O239, 2. april; A/0191, oko 14. aprila. od mla|ih èna iz porodice, staru 32 godine, gur- 21 A/0976, 30. mart – intervjuisana osoba navodi ime policajca nuli su, vukli za ode}u i {amarali. Povremeno bi koji je bio me|u po~initeljima; A/0079, 3. april; A/0254, koji opisuje premla}ivanje 58 osoba, raseljenih lica iz Kosovske Mi- o{amarili i njezino dete koje je nosila, lak{e ga trovice oko 14. aprila, i A/1014; A/0716, koji tako|e opisuje ozlediv{i. Policija je traìla oru`je i novac; jedan od plja~kanje izbeglica iz Kosovske Mitrovice, za vreme koga je no` policajaca je brusom o{trio svoj no`, zastra{uju}i dràn uz grlo osmogodi{njeg sina intervjuisane osobe, oko 16. na taj na~in porodicu. aprila; A/0186, koji opisuje premla}ivanje izbeglica iz Vu~itrna, me|u kojima je bio {esnaestogodi{nji de~ak, 16. april. Srpske snage (policija i paravojne jedinice) o~i- 22 A/0429 i A/0574 daju detaljne izve{taje, ali A/0390, A/0396, stile su Junik od kosovskih Albanaca 26. marta. A/0817, A/1050 i A/1067 tako|e svedo~e o ubijanjima. Datumi Seljani su dobili ultimatum da odu u roku od 15 koje intervjuisane osobe navode se razlikuju (7, 8. ili 11. maj) ali opisi okolnosti omogu}avaju zaklju~ak da se radi o istom inci- 50 minuta, ili da budu ubijeni. dentu. Najverovatniji datum je 7. maj. 23 A/0623. 24 A/1071. 25 1 Glo|ane – uni{ten 98 procenata, Prilep – 93 procenta, Erec – 92 PE/03/037/99, zajedno sa tekstom pisma. 26 procenta. PE/03/015/99. 27 2 Slaè se sa UNHCR-ovom „Listom kosovskih naselja“, 9. mart A/0048, A/0086, A/0109, A/0160 i A/0748. Sve intervjuisane 1999. (procena stanovni{tva od 1998, bez nasilnih preseljenja) osobe govore o istom scenariju proterivanja, iako datumi vari- - UNHCR „Kosovo Village List“, 9 March 1999 (1998 population raju od 29. marta do 8. aprila. 28 estimate excluding forced displacement). Ovo je smanjenje u odnosu na oko 6.000 stanovnika koji su tu 3 Srbi/Crnogorci su 1998. ~inili ne{to ispod 10% od 4.464 sta- ìveli pre izbijanja borbi 1998, a uklju~uje nekih 200-300 izbe- novnika grada – UNHCR „Kosovo Village List“, 9 March 1999 glica iz Ratisa, Prilepa i Glo|ana. 29 (1998 population estimate excluding forced displacement). A/0048. 30 4 Manastir je tako|e dobio na zna~aju zahvaljuju}i politi~kom A/0496, A/0162, A/0164, A/0460 i M/0064. Mada se opisi do- anga`manu oca Save, jednog od verskih predstavnika, a tako- ga|aja slaù, datumi koji se navode variraju od 27. marta do 1. |e i zato {to je Ra{ko-prizrenskoj eparhiji Srpske pravoslavne cr- aprila. Tako|e, A/0352 (video selo u plamenu 26. marta). 31 kve ustupio svoj sajt na internetu: http://www.deca- PE/03/002/99; {to se ti~e zna~aja porekla ~aura vidi 3. poglavlje, ni.yunet.com. Vojno-bezbednosni kontekst. 32 5 PE/03/014/99, PE/03/036/99,PE/03/050/99. PE/03/0112/99 6 Obojica su imenovani u OEBS-KVM izve{tajima. 33 PE/03/033/99, uklju~uju}i skice i fotografije. 7 Izve{taj OEBS-KVM, 5. mart 1999. 34 Kasnije su bila identifikovana kao tela devetnaestogodi{njaka, 8 Sastanak izme|u OEBS i de~anske policije 9. januara 1999. Po- jednog iz De~ana i drugog iz Ljumbarda. Nakon OEBS-KVM policija je vo|u grupe U^K opisala kao „neobrazovanog kriminal- sredovanja, tela su sa muslimanskog groblja u Pe}i preba~ena ca koji je li~no odgovoran za mnoga kidnapovanja i ubistva u na katoli~ko groblje u ]elopeku kako bi ih tamo porodica sa- regionu“. Neki mesni albanski ìtelji su tako|e potvrdili u pove- hranila 23. januara. rljivim razgovorima sa OEBS-KVM da su zapla{eni od strane ove 35 A/0715 (kao i A/0029). grupe U^K. 36 Seljaci tek {to su u manjim grupama po~eli da se vra}aju u fe- 9 Drugo mesto masovnog ubistva je bilo u Dasinovcu, DN 506- bruaru i martu 1999, po{to su skoro svi izbegli za vreme borbi 095 Oba masakra su se desila 8. septembra 1998. 1998. godine, kada je vi{e od 200 ku}a bilo uni{teno. 10 Mesto Novi Babalo}. 37 A/0750. 11 Mesto Novo Naselje. 38 A/0352. 12 Telo srpskog civila (ime je poznato), prona|eno je u automobi- 39 A/0308, mu` i dva sina intervjuisane osobe su me|u uhap{eni- lu na odvajanju puta za Junik. Prema navodu policije, incident ma. se dogodio u 20:30 sati 3. februara 1999. Vozilo je bilo pogo- 40 A/0442. |eno vatrom iz automatskog oru`ja (~aure kineske proizvodnje 41 A/0030, u kome su neki od ubijenih imenovani. su bile na|ene na mestu zlo~ina) i jednim RPG-7. Druga raketa 42 A/0538 svedo~i da su mu{karci bili tu~eni i ponàvani (nare|e- je verovatno proma{ila vozilo. Dva prazna AK-47 magazina su no im je bilo da se svuku u prisustvu èna), i dodaje da je video bila prona|ena me|u praznim ~aurama. @rtva je ìvela u pri- kako su tri mu{karca bila ubijena, ali kao datum doga|aja na- hvatili{tu za izbeglice i, prema navodu policije, bila je poznati vodi 2. april. krijum~ar. 43 A/0442. Intervjuisana osoba nije kasnije razgovarala sa devoj- 13 PE/03/4, Feb 2, PE/04/066/99 i PE/04/067/99. kama i nije znala {ta se sa njima de{avalo. 14 A/1116. 44 A/0442. 15 A/1023. 45 M/1436.

169 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

46 A/0750. 49 PE/03/036/99. 47 A/0077, A/0988, A/1116. 50A/0582. 48 PE/04/139/99.

170 \AKOVICA/GJAKOVA

Op{tina \akovica, koja se prostire na oko 5.000 grad. Ipak, grad je i dalje u junu bio opisivan kao kvadratnih kilometara, pre borbenih dejstava je ìvahan i naizgled normalan. Dok je srpska polici- imala oko 131.700 stanovnika, od toga je 93 % ja uspela da ubedi stanovnike desetak sela u op- bilo kosovskih Albanaca.1 Velika ve}ina srpskog {tini da predaju svoje oru`je, severni deo op{tine stanovni{tva (oko 2.8OO) je skoncentrisana u gra- \akovica (Kraljane/Kralan i podru~je ju`no od Ba- du \akovici. ranske doline (Pe})) kontrolisala je U^K, smatraju- Op{tina \akovica je predstavljala klju~nu stra- }i ga „oslobo|enom teritorijom“. te{ku poziciju izme|u albanske granice na zapadu Za vreme prisustva OEBS-KVM na Kosovu, me- i sredi{njeg dela Kosova, i preseca je glavni put iz |u ve}im brojem incidenata u ovoj op{tini su bila Pri{tine u Prizren. I u pograni~nom podru~ju, kao masovna ubistva u Rakovini/Rakovine, 25. januara i u podru~ju isto~no od glavnog puta broj 17, U^K 1999. i Rogovu/Rogove, 29. januara (vidi niè). Na- je bila sna`no prisutna sve od 1998. godine. petost u pograni~nom podru~ju je porasla po~et- Za vreme borbi 1998. op{tina je mnogo manje kom 1999, usled ponovljenih poku{aja manjih gru- stradala nego, na primer, susedna op{tina De~ani pa boraca U^K da pro|u kroz pograni~ni kordon. na severu, ali je ipak bila pogo|ena, zahvaljuju}i strate{koj va`nosti albanske granice. Posebno kra- Porodica Jakupi i „lokalni jem maja i po~etkom juna 1998, i ponovo u julu, bezbednosni dogovori“ mnoga sela du` granice, od Morine/Morine (ne treba je me{ati sa Morinom u Albaniji, koja je ne- U op{tini \akovica su postojali posebni „lokalni posredno preko granice pored Vrbnice/Verbnice bezbednosni dogovori“. Prema policiji, srpska vla- (Prizren)) i Smonice/Smonice na severu, do Zulfa- da je dozvolila da se „civilno stanovni{tva brani ja/Zulfaj na jugu, bila su napadnuta i o{te}ena. od terorista tako {to }e se pridruìti lokalnim bez- Nekoliko hiljada ljudi koji su bili iseljeni iz svojih bednosnim formacijama. Ove lokalne bezbedno- sela pre{li su albansku granicu kod ]afa Mori- sne formacije su bile naoruàne i uniformisane, ni/Qafa e Morines i na{li uto~i{te u Tropoju, na al- delovale su pod kontrolom svojih lokalnih vlasti i banskoj strani granice. Operacije srpskih snaga izve{tavale o svim incidentima policiju. Njihov za- krajem maja 1998. uglavnom su bile operacije datak je bio da patroliraju podru~jem u kome su pretraìvanja terena i stvaranja kordona, potpo- ìveli, da postavljaju kontrolne punktove i da pro- mognute tenkovima i bornim kolima, i glavni im veravaju identitet onih koji su prolazili kroz pod- je cilj bio da spre~e naoruàne ~lanove U^K da se ru~je za koje su bili odgovorni. Ova politika je bila skrivaju po selima. Ipak, sredinom jula, stizali su inaugurisana od strane srpske vlade sa ciljem da izve{taji o te{kim borbama izme|u srpskih snaga spre~i regrutaciju u redove U^K me|u civilnim i U^K u podru~ju Morine. stanovni{tvom. Ova vrsta lokalne bezbednosne Situacija u samom gradu \akovici je u to vre- organizacije je trebalo da bude odgovorna za bez- me bila napregnuta, bile su primetne poja~ane bednost seoskog stanovni{tva, dok se ne prona|e aktivnosti srpskih snaga bezbednosti, i veliki broj politi~ko re{enje problema“.2 raseljenih lica iz Junika (De~ani) i sela ju`no od Ju- U op{tini \akovica „lokalnu bezbednost“ je nika i severozapadno od \akovice dospeo je u osiguravalo oko 70 uniformisanih lica koja su ima-

171 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo la dozvolu samo za no{enje pi{tolja. Oni su pokri- okolnostima onemogu}avalo bilo kakvo stvarno vali 40 sela u op{tini (polovinu svih sela) i bili su zadovoljavanje zahteva `rtava, jer nisu postojali odgovorni za distribuciju humanitarne pomo}i nikakvi mehanizmi u oblasti za{tite ljudskih prava, kao i za obavljanje izvesnih policijskih du`nosti u kao na primer institucija ombudsmana. svojim selima; jedina stalna policijska stanica je bi- Na dan 28. januara 1999. OEBS-KVM je dobila la u selu Crmljane/Cermjan. Ove lokalne bezbed- izve{taj o pretnjama i zastra{ivanjima jednog me- nosne grupe su se nalazile pod neposrednom snog Albanca, katolika, kome je mesna policija na- kontrolom mesnog komandanta i glavnog bez- redila da prisustvuje pogrebu i zabeleì imena pri- bednosnog koordinatora.3 Prakti~no, grupa je bi- sutnih. Pokazan mu je bio spisak ljudi i zahtevane la predvo|ena od strane tradicionalno „lojalnog“ informacije o njima i o njihovoj mogu}oj saradnji sa lokalnog klana kosovskih Albanaca, porodice Ja- U^K. Kasnije, kada je ponovo bio saslu{avan, rekao kupi. je da je bio pretu~en zato {to nije bio na pogrebu OEBS-KVM je primila vi{e izve{taja od mesnih niti je doneo zahtevanu informaciju. Pitali su ga 8 Albanaca koji su govorili da su bili zlostavljani ili „Za{to ne ispunjava{ nare|enja srpske vlade?“ uznemiravani od strane „bezbednosne policije“ Na dan 13. februara tridesetjednogodi{njem Jakupijevih.4 Govorili su da su bili tu~eni ili im je kosovskom Albancu je u njegovom baru pri{ao pre}eno, ako su bili vi|eni da razgovaraju sa pa- mesni policajac albanske narodnosti (zabeleèno trolama OEBS-KVM. OEBS-KVM je tako|e dobija- je ime) i naredio mu da se legitimi{e. Policajac je la izve{taje o tome da su „policajci“ ove grupe kasnije izjavio da ga je izazvao njegov neodre|en, seksualno napastvovali ène kada bi ih hapsili ili ali po svemu sude}i ina~e bezopasan odgovor. zvali u policijsku stanicu na razgovore.5 „Prekr{ilac“ je bio odveden u zatvor pri policijskoj stanici, gde je bio te{ko pretu~en i zlostavljan od strane petorice policajaca (me|u kojima je bio i Grad \akovica onaj koji ga je priveo). Ovaj ga je udarao u genita- \akovica je imala 61.400 stanovnika, od toga je lije govore}i mu da vi{e ne}e biti u stanju da ima 89% bilo kosovskih Albanaca, 4% Srba i 7% pri- porodicu, odnosno da ra|a kosovske Albance, i padnika ostalih nacionalnih zajednica.6 jo{ je pretio da }e ga ubiti. @rtva je po kratkom postupku bila osu|ena na 15 dana zatvora i preba- Doga|aji pre 20. marta 1999. ~ena u zatvor u Pe}i.9 U dane 14. i 15. februara OEBS-KVM je dobila izve{taje da su dvojica gra|a- îm je OEBS-KVM u~vrstila svoje prisustvo u \a- na albanske nacionalnosti bila zaustavljena od kovici, decembra 1998. i januara 1999, po~ela je strane mesne milicije kosovskih Albanaca, koja im da dobija veliki broj izve{taja o povredama ljud- je uzela njihove li~ne dokumente i pozvala ih na skih prava. Policija i lokalna milicija su, prema tim „informativni razgovor“ u policijsku stanicu. (Vi{e izve{tajima, masovno uznemiravali albansko sta- detalja o „informativnim razgovorima“ vidi u 9. novni{tvo, kao {to se vidi iz brojnih àlbi zbog poglavlju.) Bilo im je re~eno da }e im dokumente proizvoljnog hap{enja, premla}ivanja i zlostavlja- vratiti samo nakon „razgovora“, i upozoreni su na nja u policijskoj stanici u \akovici. Bilo je tako|e „neprijatnosti“ koje im se mogu desiti ako odbiju ubistava po tipu egzekucija, pri ~emu po~inioci da do|u.10 naj~e{}e nisu bili identifikovani. Dana 22. februara OEBS-KVM je dobila informaciju o novim slu~ajevima zlostavljanja od stra- Policijska stanica u \akovici.7 OEBS-KVM je dobi- ne policije. U jednom od ovih slu~ajeva OEBS- la brojne izve{taje o premla}ivanju i drugom zlo- -KVM je ve} bila snimila fotografije povreda koje stavljanju koje se de{avalo do dolaska misije u re- je policija dva dana ranije nanela `rtvi, koja je sa- gion. Prema kasnijem neposrednom uvidu koji da pokazala sveè tragove ponovnog zlostavlja- svedo~i da je zlostavljanje bilo uobi~ajena praksa, nja. Ipak, ~ovek nije èleo da OEBS-KVM predu- i ovi izve{taji se mogu smatrati verodostojnim. Po- zme dalje korake, pla{e}i se da bi ponovo mogao licija je uglavnom nagla{avala da bi upravo ona biti pretu~en. U drugom slu~aju, OEBS-KVM je 23. trebalo da prima àlbe te vrste, {to je u datim februara stupila u kontakt sa zamenikom {efa po-

172 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja licije, i ovaj je indirektno potvrdio da je bilo fizi~- stanicu. Kada je OEBS-KVM istraìvala ovaj slu~aj, kog nasilja, ali je za to okrivio uhap{enu osobu ko- u policiji su izjavili da }e uhap{enom biti su|eno ja je pruàla otpor.11 Dana 24. februara trojica ko- zbog pruànja otpora prilikom hap{enja i da }e sovskih Albanaca su bila uhap{ena u selu pored biti izveden pred istra`nog sudiju ovla{}enog da \akovice i odvedena u policijsku stanicu. Kako je pokrene krivi~ne radnje. jedan od njih kasnije izvestio OEBS-KVM, tamo je bio tu~en po {akama i tabanima. Tukla su ga tri Ubijanja u \akovici i njenoj okolini. Ujutru 4. fe- policajca koji su se smenjivali svakih 15 minuta. bruara, jedan devetnaestogodi{nji policajac je bio Kasnije, tri ~oveka su bila saslu{avana o oru`ju, i ubijen u \akovici. Policija je saop{tila OEBS-KVM pu{tena istog popodneva. Trojica policajaca su bi- da je bio ubijen pri napadu na policijsku patrolu. la prepoznata i identifikovana kao pripadnici re- Kada je OEBS-KVM stigla na mesto doga|aja, telo gularne lokalne policije.12 je bilo uklonjeno, ali je bilo utvr|eno da su dva uni- Na dan 8. marta albanski gra|anin katoli~ke formisana policajca i dva civila putovala u Pe} u ci- vere je izvestio OEBS-KVM da u 8:30 treba da se vilnom automobilu negde oko 2:00, i da je vozilo javi na saslu{avanje u policijsku stanicu, gde je bilo napadnuto straga. Ostala tri putnika su osta- jednom ranije ve} bio zlostavljan prilikom takvog la nepovre|ena. Na mestu doga|aja su bile prona- saslu{avanja. Vratio se u 9:40 i izjavio da su mu u |ene 42 ~aure 7,62 mm kineske proizvodnje.15 policiji rekli da preda oru`je i da su ga ponovo tu- Tako|e je bilo ubijeno nekoliko kosovskih Al- kli {tapovima po {akama; povrede su bile vidljive. banaca. înjenice ponekad ukazuju na U^K kao OEBS-KVM je odmah kontaktirala zamenika {efa po~inioce, ali su mnogi slu~ajevi ostali nerazja- policije koji je uveravao OEBS-KVM da }e zlosta- {njeni. vljanja te vrste prestati. Kada je `rtva ponovo do- Dvadeset~etvorogodi{nji kosovski Albanac je {la u policiju nedelju dana kasnije i ponovo izjavi- bio ubijen 20. februara oko 21:00 blizu svoje kula da ne poseduje nikakvo oru`je, bila je pu{tena }e, oko 300 metara severno od hotela Pa{trik. bez zlostavljanja.13 OEBS-KVM je posetila mesto doga|aja slede}eg dana, kada je telo ve} bilo pogrebeno. Svedoci su Za vreme prisustva OEBS-KVM u gradu, bilo je vi{e kasnije rekli kako se `rtva upravo vratila ku}i, ali je prijavljenih slu~ajeva zlostavljanja i pretnji od stra- izgledala nervozno i ponovo iza{la napolje. Usko- ne policije u \akovici, koji su se de{avali i van same ro zatim se za~ula paljba iz automatskog oru`ja. policijske stanice. Na dan 21. januara na autobu- Petnaest minuta kasnije prona|eno je telo kako skoj stanici te{ko je bio pretu~en pedeset{estogo- leì na ulici u blatu. Neki svedoci su navodno vide- di{nji kosovski Albanac, po{to je na pitanje policaj- li belu lada nivu bez registarskih tablica parkiranu ca gde se nalazi i da li se nalazi u Srbiji, odgovorio, u blizini, rekav{i da su mogu}i po~inioci u tom au- da se nalazi u „\akovici, Kosovo, Jugoslavija“. Sli~- tomobilu oti{li posle pucanja. Porodica je pozvala no tome, dva dana kasnije, policajci su navodno policiju koja se pojavila posle 45 minuta u prisu- odbili da plate jelo i namirnice koje su uzeli, i uda- stvu istra`nog sudije. Prona|eno je bilo oko 30 rili su prodavca albanske narodnosti kada je ovaj ~aura kalibra 7,62 mm. Policajci su rekli da su ~o- traìo novac. Kada je OEBS-KVM pomenula slu~aj u veka ubili „teroristi“, jer je leta 1998. radio za po- razgovoru sa zamenikom {efa policije, on je zahte- liciju kao voza~. ^lanovi porodice su, me|utim, vao da mu se pokaù slu`beni brojevi i opis inci- saop{tili kako je `rtva provela 4,5 meseca u zatvo- denta i rekao da }e policajci koji su u tome u~estvo- ru jer je, navodno, prevozila robu za U^K.16 vali biti ka`njeni za takvo pona{anje.14 Pedesetjednogodi{nji kosovski Albanac, vla- \akovi~ka bolnica. OEBS-KVM je vi{e puta poku- snik ku}e u centru \akovice, bio je tu~en i vre|an {avala da u |akovi~koj bolnici poseti bolesnike ko- od strane trojice policajaca u civilu 22. februara. ji su bili ranjeni i nalazili se pod policijskim nadzo- Oni su nasilno upali u njegovu ku}u i utvrdili da je rom radi istrage koja je protiv njih vo|ena. ûvari pruìo uto~i{te 18 raseljenih lica, od kojih je jedno bolnice su, me|utim, zabranili pistup OEBS- pobeglo kroz prozor kada su se oni pojavili. Vla- -KVM bez posebne dozvole zamenika {efa polici- snik ku}e je bio uhap{en i odveden u policijsku je. Kada je ovome bilo re~eno da OEBS-KVM zah-

173 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo teva neograni~en pristup bolnici, usled prirode uglednog lekara albanske narodnosti. Sused je vi- svoje misije, on je slu~aj preneo predsedniku deo njegovo telo sa tri ili ~etiri rane u grudima ka- Okru`nog suda u Pe}i, kao nadle`nom za sve kri- ko leì u njegovom dvori{tu. Tela najmanje devet vi~ne istrage u op{tini. Ponovljeni poku{aji da se me{tana albanske narodnosti su bila prona|ena, dozvola dobije u bilo kojoj od te dve instance ni- po{to su ovi bili ubijeni od strane pripadnika srp- su doneli rezultata, jer se svaka od njih izgovarala skih paravojnih jedinica ili drugih ~lanova srpskih da je stvar u nadle`nosti one druge. Produèna odreda, tako {to im je pucano u glavu ili u grudi. izolacija zatvorenika pod istragom – mada zakoni- ^lanovi uè porodice su bili svedoci nekoliko ubi- ta prema jugoslovenskim propisima – izazivala je stava, kada je vi{e me{tana bilo ubijeno u ku}i bli- ozbiljnu brigu OEBS-KVM.17 zu autobuske stanice.24 Grupa od 15 policajaca koji su u njegovu ku}u Grad \akovica posle 20. marta 1999. upali no}u, naterala je biv{eg ~lana lokalne kancelarije OEBS-KVM, kosovskog Albanca, da legne na Dva masovna ubistva koja su se desila u gadu \a- pod. Oni su oplja~kali i izbacili iz ku}e njegovu po- kovici krajem marta i po~etkom aprila, od kojih je u rodicu, koja se vratila sutradan i u ku}i na{la njego- jednom slu~aju ubijeno 6 a u drugom 20 ljudi, navo telo. ^lanovi porodice su rekli da su policajcima vode se u optu`nici Me|unarodnog tribunala za pomagali me{tani sprske narodnosti i ljudi za koje zlo~ine u biv{oj Jugoslaviji (ICTY) podignutoj protiv porodica tvrdi da su govorili ruski i rumunski. Istog predsednika Savezne Republike Jugoslavije Slobo- dana je bila spaljena jo{ jedna ku}a kosovskog Al- 18 dana Milo{evi}a i drugih 24. maja 1999. banca koja je ranije bila iznajmljena OEBS-KVM.25 Prva neposredna posledica povla~enja OEBS- -KVM iz \akovice 20. marta bili su sistematski Nasilje i razaranja su doveli do toga da su nakon progoni biv{eg lokalnog personala, i onih mesnih 24. marta mnogi kosovski Albanci traìli uto~i{te ìtelja albanske narodnosti koji su imali bliske od- u podrumima svojih ku}a ili su se skrivali, ~esto nose sa OEBS-KVM i bilo im je i ranije pre}eno, pre koriste}i tunele koji su povezivali ku}e, da bi po- 19 povla~enja. Uz to, policija ili naoruàne srpske begli, ili kao sredstvo komunikacije (posebno u bande su i{le od ku}e do ku}e koje su pripadale vi- gradskom centru). Mnogi drugi su u strahu izbe- |enijim kosovskim Albancima, tragaju}i posebno gli, ili su bili direktno prognani od strane jugoslo- za intelektuacima, lekarima, advokatima, politi~- venskih/srpskih snaga. U najve}em broju slu~ajeva kim aktivistima.20 Tragali su tako|e za mla|im oni su oti{li kod ro|aka i prijatelja u drugim delo- mu{karcima, i ovi su ~esto bili odvo|eni u policij- vima grada, ili u sela u obli`njim brdima, tako da sku stanicu na „informativni razgovor“, ili bivali je oko polovina stanovni{tva ostala u gradu pri tu~eni na ulici.21 Na dan 21. marta jedan gra|a- kraju NATO bombardovanja (drugi kosovski gra- nin albanske narodnosti je bio odveden, a slede- dovi, osobito Pe}, bili si skoro ispra`njeni). }eg dana je prona|en mrtav. 22 Od 25. marta nadalje, stotine stanovnika \a- Po~etak NATO vazdu{nih udara protiv Jugoslavi- kovice su se sklonile u sela oko grada, posebno u je, 24. marta, izazvao je odmah poja~ano nasilje i Ra~u/Race, Moglicu/Moglice i Meje/Meje, u brdi- razaranja u centru \akovice, ku}e su bivale spalje- ma zapadno od grada, kuda su u isto vreme mno- ne, prodavnice oplja~kane, a gra|ani albanske naga raseljena lica dolazila u kolonama koje su spro- rodnosti ubijani. 23 U toku no}i, policajci i pripadni- vodile jugoslovenske snage iz sela dalje na zapa- ci paravojnih jedinica zapalili su staru pija~nu ~etvrt. du, blizu albanske granice.26 Neki su oti{li u ku}e Neki od prisutnih pripadnika paravojnih formacija u Brekovcu/Brekoc, u romsko naselje pored \ako- nosili su kamufla`ne uniforme sa likom tigra na ru- vice, za koje se smatralo da je bezbednije.27 Jedna kavima. Mesni ìtelji su tako|e identifikovali mesne intervjuisana osoba je videla da je Vojska Jugosla- Srbe i „Cigane“(Maxhupet) koji su u~estvovali u pu- vije pre{la iz svojih kasarni u dvori{te katoli~ke cr- canju na ku}e albanskih stanovnika. U gradu su vi- kve svetog Antonija.28 |eni tenkovi, vojni kamioni i te{ka artiljerija. Za vreme no}i izme|u 24. i 25. marta, pripad- Ubijanja i teror su dobijali na snazi i ra{irili su se na nici paravojnih jedinica su u rejonu pijace ubili ceo grad 25. marta.29 Policajci su ubili nekoliko lju-

174 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja di i ostavili njihova tela da leè na ulici, a rodbina jen od strane neidentifikovanih pripadnika srpskih nije mogla da ih sahrani. Jedan svedok je video ka- snaga, nakon {to je njegovoj porodici re~eno da ko su srpske snage ubile, a zatim spalile telo jednog ide u Albaniju. Jedna intervjuisana osoba je rekla kosovskog Albanca (ime je zabeleèno), po{to se kako je, dok su se policijska kola zaustavljala is- ovaj bio vratio ku}i da uzme neke li~ne stvari. Suse- pred njene ku}e, uspela da pobegne u susednu di su videli kosovskog Albanca (ime je zabeleèno), ku}u i sakrije se. Drugi su govorili kako su maski- profesora po zanimanju, kako leì mrtav na ulici, sa rani policajci u plavim maskirnim uniformama si- ranama od metaka u telu. Jedan drugi kosovski Al- lom odvodili ljude iz njihovih ku}a, i da dalja sud- banac (ime je zabeleèno) bio je ubijen od strane bina tih ljudi nije poznata. pripadnika paravojnih jedinica, a njegovo telo je bi- Na sam dan 26. marta ili blizu tog datuma, {e- lo ostavljeno da leì na ulici. Svedoci su videli poli- ik be{ikta{kog reda, njegova dva sina i tri druga cajce i pripadnike paravojnih jedinica kako ubijaju kosovska Albanca bili su ubijeni u svojoj ku}i od dva mla|a ~lana jedne mesne albanske porodice strane 50 naoruànih Srba, me|u kojima su bili (imena zabeleèna) u njihovoj ku}i. Jedan svedok je pripadnici specijalne policije u crnim uniformama, na ulici video pet ili {est tela, dok je drugi video ka- koji su u ku}u upali oko 22:30 i odvojili mu{karce ko su policajci ili pripadnici paravojnih formacija od ostalih. Jedan svedok je rekao da je video na- ubili jednog stanovnika albanske narodnosti ispred {ivke „policija“ na njihovim le|ima i srpsku zasta- njegove ku}e. U jednoj zgradi ubijeno je 12 ljudi. vu na{ivenu na desnom rukavu. Drugi sused je Neki policajci su upozorili mesne stanovnike alban- opisao kako je grupa maskiranih ljudi u crnim uni- ske narodnosti da je bolje da se sklone, jer dolaze formama do{la u ladi nivi sa policijskim tablica- paravojne jedinice. Mnogi su videli srpske paravoj- ma, i kako su se ti ljudi `rtvama obratili po imenu ne jedinice u plavim ili mrkim maskirnim uniforma- i na albanskom. Jedan je ~ovek bio ubijen ispred ma, sa crvenom trakom na ramenu, ili sa crvenim, svoje ku}e, drugima je nare|eno da tr~e i bili su belim i plavim maramama. Svedok je opisao kako ubijeni s le|a. Tela su kasnije bila sahranjena u je dva puta video bagere natovarene telima koja su dvori{tu te ku}e.31 Ova ubijanja su navedena u verovatno bila prevoèna na groblje. Pripadnici pa- ICTY optu`nici protiv Milo{evi}a i ostalih.32 ravojnih jedinica u mrkim uniformama su uzimali Verovatno za vreme tre}e no}i vazdu{nih uda- novac od mesnih Albanaca, prete}i da }e ih ubiti. ra, 26-27. marta, tvrdi se da je vi{e od pedeset lju- Desetine ljudi su bili silom odvedeni, dok su ostali di bilo ubijeno u dervi{koj ku}i zvanoj „Tece e Sha- ~lanovi njihovih porodica bili proterani. Srpske sna- banit“, religioznom zdanju od istorijskog zna~aja ge su baca~ima plamena spalile mnoge ku}e. u \akovici.33 O ovom slu~aju se govorilo na radiju i stanovnici \akovice su znali za njega, mada je Na dan 26. marta u 4:30 maskirani policajci su u{li malo detaljnih izjava bilo sakupljeno u izbegli~kim u ku}u gde je na{lo uto~i{te 42 Albanaca, pucali logorima. Kasnije su vi|eni „Cigani“ (Maxhupet) u su u vazduh i plja~kali prisutne. Kada su zapalili narandàstim odelima, kako na traktorima odvo- ku}u, jedan ~lan porodice, koji je bio mentalno ze tela `rtava.34 bolestan, potr~ao je u ku}u i bio ubijen iz vatrenog oru`ja.30 Pripadnici paravojnih jedinica su Na dan 27. marta u 4 ~asa ujutru, maskirani i uni- upadali u ku}e i prisiljavali stanovnike da ih napu- formisani ljudi upali su u ku}u kosovskog Albanca ste pod pretnjom oru`ja. Jedna èna koja je na (ime zabeleèno), ubili ga i zapalili ku}u. 35 Jedna ovaj na~in bila proterana, rekla je da je prepozna- intervjuisana osoba je videla kako su bila ubijena tri la jednog od uniformisanih kao mesnog Srbina, mesna ìtelja albanske narodnosti (imena su zabe- da se ovaj tresao, da je bio nervozan i izgledao leèna).36 Jedan kosovski Albanac je rekao da su „kao da je bio drogiran“. Dva ~oveka (imenovana ljudi u mrko-zelenim maskirnim uniformama sa na- u izve{taju) vratila su se u grad iz brda na taljiga- {ivcima „policija“, upali u njegovu ku}u, ubili nje- ma, po{to su na bezbedno mesto odvezla svoje govog oca po{to nije mogao da iza|e, a pucali na porodice, i bila su pogo|ena, a jedan od njih i ubi- njega i jo{ jednog ro|aka po{to su ovi beàli. Tako- jen, vatrom iz lakog oru`ja. Jedan drugi kosovski |e je rekao da je oko 28 ku}a u tom kraju, od kojih Albanac je bio silom odveden iz svoje ku}e i ubi- su neke bivale iznajmljene od strane OEBS-KVM, bi-

175 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo lo zapaljeno.37 Na dan 27. marta je bila spaljena i uvek unutra. Policajci su uhvatili mu{karce, a istera- dàmija u ~etvrti Hadum.38 li ène i decu. Posle nekoliko minuta, ovi su ~uli ra- Na dan 28. marta, sedam policajaca koji su go- fale iz automatskog oru`ja i pojedina~ne pucnjeve. vorili albanski upali su u ku}u ~oveka od koga je ka- Kasnije je prona|eno svih {est tela.47 snije uzet intervju, i naredili porodici da ku}u od- Istog dana, pripadnici paravojnih jedinica su mah napusti. êtvorica me|u policajcima su nosili upali u ku}u kosovskog Albanca i zahtevali sav oznake „Sivih vukova“, dok su ostala trojica bila njegov novac, ali su oti{li kada se ispostavilo da ga maskirana. Pretnja je idu}eg dana ponovljena, tako ovaj nije imao. Ljudi koji su se bili sklonili u ku}u da je porodica oti{la u ]afa Pru{it pe{ice.39 Jo{ jed- zatim su ~uli kako ovi pucaju na ku}u iz automat- na mesna Albanka, koja je bila isterana iz svoje ku- skog oru`ja. Beàli su iz ku}e i bili ga|ani. Jedna }e, videla je stariju ènu sa velikim masnicama i ote- {esnaestogodi{nja devoj~ica je bila ranjena met- ~enim licem, koja joj je rekla da ju je u njenoj ku}i kom u le|a. Njen otac je opisao dvojicu pripadni- pretukla policija, i da su policajci ubili pet njenih roka paravojnih jedinica koji su upali u njegovu ku- |aka, a ku}u zapalili. Ta èna je bila sama, nosila je }u, kao mladi}e koji su nosili svetlomrke uniforme dva }ebeta, i rekla je da èli da umre.40 i „kaubojske {e{ire“, dok su trojica ne{to starijih, oko 30 godina, koja su imala crne uniforme i „iz- Tako|e 28. marta, jedna intervjuisana osoba je gledala kao da su drogirana“, ~ekala van ku}e. videla policiju kako dovozi oko 70 vozila natovare- Neki od njih su govorili bosanskim nare~jem. Tro- nih mladim ljudima pred policijsku stanicu u \ako- jica u crnim uniformama su sledila ostalu dvojicu vici. Ljude su policajci udarali nogama dok su ih u policijskim kolima.48 uterivali u zgradu.41 Jedna intervjuisana osoba je Oko 20:30 1. aprila, pripadnici paravojnih jedi- videla da su mnogi policajci promenili svoje plave nica i ljudi u policijskim uniformama su se u ~etiri maskirne uniforme za maskirne uniforme sa ozna- civilna vozila dovezli pred ku}u jednog devetnae- kom SAJ – Specijalne antiteroristi~ke jedinice. Oni stogodi{njaka i njegove porodice. Prilikom upada su bili u grupama po ~etvorica i pucali su u vazduh su razbili prozore, zadràli su roditelje intervjuisa- i na ku}e, a neko je rekao: „ûvajte metke za Alban- ne osobe, a deci naredili da napuste ku}u. Ovi su ce!“42 Jedna intervjuisana osoba je videla grupu pobegli u ku}u gde je ve} na{lo skloni{te oko 500 pripadnika paravojnih jedinica sa kaubojskim {e{i- ljudi isteranih iz svojih ku}a, i videli su kako je u rima, i druge, maskirane, koji su nosili crne unifor- ku}e u toj ulici bila podmetnuta vatra. Slede}eg 43 me i vikali „Tigrovi, Tigrovi!“ jutra, mladi} se vratio i nije mogao prona}i svoje Tog dana i slede}ih dana policija je nastavila da roditelje, ali je video telo starijeg paralizovanog pretraùje ku}u po ku}u, ulicu po licu u \akovici, Albanca koje je bilo obezglavljeno. Na ulici je vi- govore}i ljudima da odu (~esto su kori{}eni mega- deo i telo njegove ène. Video je tako|e petogo- 44 foni) i nare|uju}i da beè u Albanju. Jedan izve- di{njeg de~aka obe{enog u ku}i, i telo njegove ~e- {taj izbeglica prenosi da se me|u njima govorilo o trdesetogodi{nje majke (~ije se ime pominje u iz- tome kako su ène bile odvedene na |akovi~ki fud- ve{taju).49 Ova ubistva su navedena u optu`nici balski stadion i tamo seksualno zloupotrebljene, ali protiv Milo{evi}a i ostalih.50 do sastavljanja ovog dokumenta to nije bilo potvr- U 23:30 osam policajaca i osam maskiranih lju- 45 |eno. Me|utim, vi{e intervjuisanih osoba je sve- di upalo je u ku}u u ~ijem podrumu su se krili 21 è- do~ilo da su srpske snage i pripadnici paravojnih jena i dete. Oteli su im sve dragocenosti i naterali ih dinica odvodili mlade ène.46 da u|u u kuhinju gde su policajci ubili 20 ~lanova Ujutru 1. aprila, {est kosovskih Albanaca, ~ija su porodice, uklju~uju}i i devoj~icu od 18 meseci, a imena poznata i zabeleèna, bila su izbliza ubijena zatim su ku}u zapalili. Desetogodi{nji de~ak je bio od strane osmorice srpskih policajaca (od kojih su ranjen, ali je preìveo, i kasnije je bio odveden u dvojica bila prepoznata kao mesni Srbi). Policajci bolnicu u \akovici.51 Za vreme no}i izme|u 1. i 2. su, dok su proterivali ène i decu iz ku}e, prona{li aprila, negde oko pono}i, policajci su upali u ku}u Albance na terasi. Albanci su iza{li iz svog skloni{ta albanske pordice i iz pi{tolja ubili sedamdesetogo- kako bi poku{ali da za{tite svoje porodice, kada su di{njeg stare{inu porodice, a zatim iz automatskog videli da je ku}a zapaljena, a da su ène i deca jo{ oru`ja i njegova dva sina (stara 28 i 33 godine). Nji-

176 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja hova majka je ne{to kasnije umrla od zadobijenog ba je videla kako su mesni „Cigani“ (Maxhupet) u {oka.52 Oko 1 ~as, 17 policajaca, me|u kojima je vojnim uniformama natovarili na kamion 20-30 bio i dobro poznati lokalni policajac ~ije ime navo- le{eva u plasti~nim vre}ama i odvezli ih prema de intervjuisane osobe, upali su u ku}u u kojoj su se gradskom groblju.59 Na dan 5. aprila, mesni „Ci- krili kosovski Albanci, i ubili mu{karca koji je poku- gani“ (Maxhupet), obu~eni u zeleno, isterivali su {ao da pobegne. Njegovo telo je bilo ostavljeno u kosovske Albance iz njihovih ku}a,60 a maskirani dvori{tu.53 Otprilike u isto vreme, paravojne snage policajci su odvukli 23 ~oveka na ulicu, gde su na su upale u ku}u brata jedne intervjuisane osobe, njih pucali ili ih pobili noèvima.61 Na dan 14. posle ~ega se ~ula vatra iz automatskog oru`ja, a aprila, {est maskiranih ljudi u maskirnim unfor- svedok je ~uo svoju snaju kako vi~e „Nemojte mi mama upali su u ku}u tridesetosmogodi{nje ko- ubiti sina!“ Naoruàni ljudi su dozvolili njoj i nje- sovske Albanke, pretili da }e pretu}i celu porodi- nom {estogodi{njem detetu da napuste ku}u, po- cu, a onda naredili ènama da napuste ku}u. Tela sle ~ega je intervjuisana osoba ponovo ~ula pucnja- trojice ~lanova porodice su sutradan prona|ena u vu iz automatskog oru`ja i dve manje eksplozije od ku}i i u dvori{tu, nagorela ili delimi~no spaljena.62 kojih se ku}a zapalila. U ova dva incidenta bila su (Neke ljude koji su poku{ali da pobegnu iz gra- ubijena ~etiri kosovska Albanca u dobu izme|u 18 da zaustavila je policija, koja ih je pitala kuda idu i 70 godina, i jedna ~etrdesetogodi{nja èna.54 i vratila natrag, sa uveravanjima da im se ni{ta ne- Prvog aprila ili neposredno posle tog datuma, }e desiti, jer nisu ni za {ta krivi. Neki mesni „Ciga- mnogi stanovnici albanske narodnosti su iz \ako- ni“(Maxhupet) su bili poslani natrag sa albanske vice pobegli u obli`nju Ra~u/Race, katoli~ko selo, granice, po{to ih je srpska policija uveravala da ih i tamo ostali ~etiri dana. Policija je uskoro posle niko ne}e dirati.63) njihovog dolaska opkolila selo, i seoski stanovnici Na dan 18. aprila srpske vlasti su postavile kor- su ih molili da odu odatle, jer su se pla{ili posledi- don izme|u albanskog i romskog kvarta \akovice ca. Videli su neke ~lanove U^K kako su do{li u se- i iselile stanovnike albanske nacionalnosti koji su lo da bi odatle izvukli ro|ake, i sami su odlu~ili da tu ìveli. Neki mesni „Cigani“(Maxhupet) su navu- napuste selo sa grupom èna, dece i starijih ljudi. kli maske i pridruìli se Srbima u plja~kanju i raza- Kada su napustili Ra~u, bili su presretnuti na poli- ranju.64 Na dan 23. aprila u 14 ~asova, pripadnici cijskom kontrolnom punktu, gde su ih policajci paravojnih jedinica su ubili ~etiri kosovska Alban- zapitali kuda su se zaputili, na {ta su odgovorili „u ca (jednome od njih je intervjuisana osoba navela Albaniju“. Policajac im je rekao da se jave u {tab ime), i spalili njihovu ku}u. Tako|e 23. aprila vi|e- policije i da }e im se pomo}i da odu. Policija im je no je kako su policajci zapalili 13 ku}a koje su pri- oduzela li~ne isprave, mada je jedna intervjuisana padale kosovskim Albancima.65 osoba svoje sakrila izme|u svojih grudi i bebe ko- Poslednja nasilna proterivanja kosovskih Alba- ju je nosila, jer je imala znak U^K na nov~aniku. naca iz \akovice o kojima je izve{tena OEBS-KVM Dok su i{li prema Albaniji, mogli su sa uzvi{enja desila su se 7. i 9. maja.66 da vide kako je policija od civila oduzimala sve {to 55 bi prona{la: zlato, ali i hleb i vodu. Zlostavljanje kolona raseljenih lica Na dan 1. aprila, vi{e stotina kosovskih Albana- koje su prolazile kroz \akovicu ca je bilo kamionima preko Prizrena dovezeno na albansku granicu. Sutradan je vi{e hiljada kosov- Raseljena lica iz drugih podru~ja, najvi{e iz sever- skih Albanaca iz \akovice56 bilo proterano iz svojih nih i centralnih delova Kosova, koja su u konvoji- ku}a i dovedeno u centar grada. Tamo su ~ekali oko ma prolazila kroz \akovicu, bila su rutinski zlosta- jednog sata, posle ~ega im je policija oduzela li~ne vljana, plja~kana i tu~ena.67 Pripadnici bezbedno- isprave i poslala ih pe{ice prema Albaniji.57 snih snaga su izdvajali i odvodili mla|e mu{karce.68 Na dan 12. aprila oko 21 ~as, sedam ili osam Sistematsko proterivanje, pra}eno nasiljem, odu- maskiranih pripadnika paravojnih jedinica koji su zimanjem dokumenata i registarskih tablica sa vo- nosili uniforme ozna~ene sa ~etiri }irili~na slova zila, kao i spaljivanje ku}a, nastavilo se tokom „s“ i koji su vozili dìpove, zaustavili su traktor u aprila.58 Na dan 4. aprila jedna intervjuisana oso- konvoju blizu \akovice. Mladu ènu iz Kosovog

177 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

Polja su pitali koliko joj je godina, i kada je rekla da patrole su ~esto zaustavljale ljude u Dobro{u, 11 ima 22, skinuli su je sa traktora „jer su je hteli“. Na- km severozapadno od \akovice i odvodile ih u po- redili su voza~u da nastavi put i po~eli da provera- licijsku stanicu na saslu{avanja.72 Na dan 23. janu- vaju druge traktore, na {ta je mlada èna potr~ala ara 12 policajca je u{lo u ku}u kosovskog Albanca za traktorom svoje porodice i poku{ala da se pop- u Ra~aju u dolini Trava, 7,5 km severozapadno od ne, ali su je naoruàni ljudi videli, ponovo povukli \akovice. Rekli su da traè kriminalce, i tukli su dole i ubili. Voza~u traktora koji je nailazio je bilo uku}ane prete}i im noèvima i revolverima.73 nare|eno da vozi preko njenog tela, a kada je ovaj Pucnjava i bomba{ki napad u Ramo~u, 7 km to odbio, odvu~en je i vi{e nikada nije vi|en. Pri- severozapadno od \akovice, doveli su do ozbilj- padnici paravojnih jedinica su zatim odvukli telo nog ranjavanja tri pripadnika lokalne milicije ko- mlade ène sa puta i naredili raseljenim licima da sovskih Albanaca. Napad se desio oko 14:15, ka- nastave put.69 Druga intervjuisana osoba navodi da su ovi i{li na jedan pogreb. Idu}eg dana OEBS- kako je konvoj sa raseljenim licima 12. aprila bio -KVM je iza{la na mesto zlo~ina. Prona|eni su tra- zaustavljen i oplja~kan od strane policije, VJ i para- govi ru~nih granata kineskog porekla i istro{ene vojnih jedinica, blizu ]erima/Qerim, na samom iz- AK-47 municije.74 lazu iz \akovice. Ukradeno je nekoliko automobi- Na dan 8. marta u 14:50 policijska patrola je la i konvoju je nare|eno da vozi dalje. Me|utim, putovala u pincgaueru du` Ereni~ke doline, iz posle nekoliko trenutaka, dva pucnja su bila ispa- Smonice/Smonice u Stubla/Stubell, kada je nai{la ljena u prikolicu jedne intervjuisane osobe, i tada na minu koja je uni{tila vozilo. Na mestu su bili je bio ubijen njegov trinaestogodi{nji sin, a njego- ubijeni voza~ i putnik na prednjem sedi{tu, dok je va èna ranjena. Kasnije joj je bila pruèna pomo} {est drugih policajaca bilo ranjeno.75 Major poli- u prizrenskoj bolnici.70 cije iz \akovice je obavestio OEBS-KVM, koja je prisustvovala istrazi na licu mesta. Eksplozija je Sela u op{tini \akovica napravila krater oko metar dubine i oko 4 metra u promeru. Sela u op{tini su u periodu izme|u januara i marta bila redovno pretraìvana i njihovi stanovnici ~e- Posle povla~enja OEBS-KVM 20. marta, ubijanja i sto zlostavljani od strane srpskih snaga bezbedno- nasilje su se poja~ali, budu}i da su srpske snage sti. Iako je 2. februara zamenik na~elnika policije u pristupile proterivanju albanskog stanovni{tva. \akovici dao uverenja OEBS-KVM „da }e mu biti Na dan 25. marta, maskirani policajci i pripadnici drago da pozove OEBS-KVM kako bi njena ekipa paravojnih jedinica su u{li u Morinu, 15 km seve- bila prisutna u doti~nom podru~ju“ – OEBS-KVM je rozapadno od \akovice, blizu albanske granice. U ~esto dobijala àlbe protiv zloupotrebe sile od napadu je, prema izve{tajima, ubijeno 10 kosov- strane policije po{to su pretresanja sela bila oba- skih Albanaca, a 12 je ranjeno. Me|u ubijenima je 71 vljana bez prethodnog znanja OEBS-KVM. bio i jedan dvadesetdvogodi{nji mladi} koji je ra- Dok je OEBS-KVM bila razme{tena na Kosovu, dio u ba{ti, i koga su ubili metkom iz lakog oru`ja. desili su se mnogi napadi i ubistva pripadnika srp- Srpske snage su tada zapalile selo.76 Na dan 27. skih snaga bezbednosti u selima koja su u nepo- marta, oko 1600 albanskih stanovnika Moli}a, 4 srednoj blizini \akovice. km zapadno od Dobro{a, dobili su od strane pripadnika VJ ultimatum da u roku od pola sata na- Doline Erenik i Trava, na zapadu, puste svoje ku}e.77 Dana 29. marta, u Nivokazu, blizu albanske granice izme|u Dobro{a i Moli}a, artiljerijska vatra VJ je Dobro{/Dobrosh, Ra~aj/Rracaj, ubila muà jedne intervjuisane osobe, koja je zajedno sa drugim raseljenim licima pobegla u Ramo~/Ramoc, Morina/Morine, \akovicu.78 Moli}/Maliq, Nivokaz/Nivokaz, Pacaj/Pacaj Dana 10. ili 12. aprila, kosovsi Albanci iz nase- Doline Erenik i Trava leè severozapadno od \ako- lja Pacaj, odmah izvan Dobro{a, napustili su svoje vice, a sela u tim dolinama su bila te{ko o{te}ena ku}e i pridruìli se ostalim stanovnicima Dobro{a u borbama 1998. U toku januara 1999. policijske po{to im je policija naredila da odu. Srpske snage

178 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja su tog popodneva napale Dobro{, sela u okolini u nepoznatom pravcu, a jedan bio pogo|en met- su granatirana, a ku}e paljene. Konvoj koji se sa- kom u {aku. Nadalje, jedan dvadesetogodi{nji stojao od stotina traktora krenuo je prema Prizre- mladi} je ubijen od strane policije kada je, zajed- nu.79 Na dan 27. aprila, policija i Vojska Jugosla- no sa nekoliko drugih, po~eo da tr~i iz sela. Sve- vije su se iz pravca Junika (De~ani) pribliìle Do- doci su tvrdili da je oko sat kasnije policija pored bro{u i opkolile selo. VJ je kosovskim Albancima njegovog le{a poloìla komad sopstvenog oru`ja naredila da napuste selo. Ovi su iza sebe videli i snimila fotografije.88 Policija je zatim uklonila te- svoje ku}e u plamenu.80 lo i predala ga porodici 18. marta. OEBS-KVM je Na dan 27. aprila u 04:00, policija i VJ su napa- u{la u selo po{to je telo bilo uklonjeno i zabeleì- le sela u celoj dolini Trava. Konvoj od oko 1100 la svedo~enje oko 25 `rtava koje su rekle da su ih stanovnika je napustio Ramo~ koji se nalazi na br- policajci tukli. Dalja svedo~anstva su bila zabele- dima neposredno iznad doline, i uputio se u prav- èna 18. i 19. marta, i ona su potvrdila ovu sliku o cu \akovice.81 doga|ajima. Tako|e 17. marta, sli~na operacija je bila izve- [i{man/Shishman, Babaj Baks/Babaj i Bakes i dena u selu [i{man Baks, 3 km dalje na zapad od [i{man Baks/Shishman e Bakes Babaj Baksa, iznad Ereni~ke doline. OEBS-KVM je pristigla jo{ istog dana. I ovde su stanovnici rekli OEBS-KVM je izve{tavala o poja~anim aktivnosti- da su ku}e bile o{te}ene, da je pucano na pse, da ma VJ u Ereni~koj dolini u drugoj polovini januara su ljudi bili tu~eni a dragocenosti plja~kane. Dok i u februaru. U dva navrata, u drugoj polovini ja- su njihove ku}e bile pretresane, ljudi su bili zato- nuara, VJ je privremeno zauzela privatnu ku}u u ~eni u {koli.89 Oko 28. marta seljani su iz [i{mana [i{manu, 9 km zapadno od \akovice u Ereni~koj izbegli u Babaj Baks i rekli kako su srpske snage 82 dolini. Na dan 19. februara OEBS-KVM je bilo spalile njihovo selo, kao i da ih policija prati. Selja- saop{teno da je vi{e od 600 vojnika kopalo rovo- ni su oti{li u planine, a srpske snage su napredo- ve i zidalo nove zgrade ju`no od Babaj Baksa, kovale uni{tavaju}i sve pred sobom, kako su seljani i ji se nalazi 8 km zapadno od \akovice, iznad Ere- predvideli. Prognanici su u konvoju krenuli za \a- ni~ke doline; za razliku od ve}ine sela u tom kra- kovicu, i usput su bili zlostavljani od strane policiju, Babaj Baks nije bio uni{ten ili o{te}en za vreme je.90 borbi 1998. U to vreme, prema lokalnim izvorima, Babaj Baks je brojao 834 stanovnika i 150 raselje- Deva/Deve, Duzlje/Duzhnje, Guska/Gusha, nih lica.83 Korenica/Korenice Ujutro 17. marta, policija i Vojska Jugoslavije su opkolile Babaj Baks i po~ele sistematski da pre- Jedna intervjuisana osoba iz \akovice je rekla tresaju ku}e, tuku stanovnike, ubijaju doma}e ì- OEBS-KVM da je 22. marta oti{la sa susedom u De- votinje i terori{u civilno stanovni{tvo.84 Kada je va, 8 km jugozapadno od \akovice, u planinama. stigla OEBS-KVM, seljani su je izvestili da je oko Tamo su na{li tela tri ~lana jedne porodice kosov- 6:30 pribli`no 200 policajaca i pripadnika VJ u 10 skih Albanaca (imena su zabeleèna), sa ranama od oklopnih kola, tri kamiona, tri dìpa lada, jednim noà na vratu, grudima i licu. U blizini su bila jo{ tri bolni~kim kolima, jednom vozilu praga i na jed- tela, po svemu sude}i ubijena iz vatrenog oru`ja. nom tenku, u{lo u Babaj Baks. Pripadnici VJ i po- Svih {est tela je sahranila intervjuisana osoba. Idu- licije su opkolili ku}e i pucali na pse i stoku. Na ne- }eg dana, mesni Srbin, ~ije je ime navedeno u inter- ke ku}e je otvarana vatra iz automatskog oru`ja, vjuu, i njegov sin, naredili su stanovnicima Deva da sve ku}e su bile pretraène a dragocenosti i stvari napuste mesto. Intervjuisana osoba je zapitala Sr- od vrednosti uzete ili uni{tene.85 Mnogi mu{karci bina za{to je ubio {est ljudi koji su bili sahranjeni su bili pretu~eni,86 a nekima od njih su pripadnici prethodnog dana, i dobila slede}i odgovor: „(Je- VJ naredili da napuste svoje ku}e i legnu licem dan) je bio {pijun, zato sam ga ubio.“91 prema zemlji.87 Navodi se da je sedam kosovskih Na dan 20. marta bile su opkoljene Duzlje, 8 km Albanaca bilo u {koli zlostavljano od strane polici- zapadno od \akovice u Ereni~koj dolini. Srpske je/VJ, dok su tri mu{karca bila odvedena u pritvor snage su granatirale selo. Me{tani su bili proterani,

179 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo ali nisu oti{li daleko, pa su bili ponovo proterani ne- na{ao uto~i{te u selu Meja, 2 km zapadno od \a- delju dana kasnije, kada je jedan ~etrdesetpetogo- kovice, gde se slivaju reke Erenik i Trava, opisuje ka- di{nji mu{karac ubijen ujutru 27. marta ispred svo- ko je posmatrao konvoj traktora, automobila i kon- je ku}e u Duzlju.92 U 15:00 toga dana, izbeglice ko- jskih zaprega dug 6 km koji je prolazio od 09:30 do je su prolazile kroz Deva videle su kako su pripad- 13:30. Na njegovom po~etku i na kraju bila su ju- nici srpskih snaga izvukli {est ili sedam mu{karaca goslovenska vojna vozila. Svedok je rekao da je u iz traktorskih prikolica i naterale ih da legnu licem 13:30, pre nego {to je oti{ao da se skloni u podru- prema zemlji. Zatim su po njima osuli vatru iz auto- mu, najpre ~uo, a zatim i video „jedan ili dva avio- matskog oru`ja, a onda odvukli tela pod most. Po- na koji su leteli nisko“ iznad Meje. Misli da su Srbi ~inioci su opisani kao maskirani pripadnici VJ i pa- uzeli konvoj za metu, i da su na njega „pucali sa po- ravojnih jedinica (u plavim maskirnim uniforma- zicija u okolini“. Policija je naredila „Cigani- ma), i re~eno je da su ih pratili tenkovi.93 ma“(Maxhupet) da uklone tela pobijenih, a mno- Na dan 27. aprila srpske snage su najpre opko- gim raseljenim licima je bilo nare|eno da se vrate u lile, a zatim, pucaju}i iz automatskog oru`ja, i u{le svoja sela. Intervjuisana osoba misli da je bilo „ubi- u Korenicu, 6 km zapadno od \akovice u Ereni~koj jeno oko 20 ljudi iz konvoja koji je prolazio kroz dolini. Razdvojili su mu{karce od njihovih porodi- Meju“. (Ista osoba pominje i bombardovanje koje ca, i naterali ih da legnu licem prema zemlji. Dru- se desilo kasnije istog dana u Bistraìnu/Bistrazhin, gim me{tanima je re~eno da napuste selo i da ne a koje je opisano u daljem tekstu.)95 gledaju za sobom. Dok su odlazili, ~uli su paljbu iz U izjavi jednog trinaestogodi{njeg de~aka, ko- automatskog oru`ja. Svedoci su dostavili listu od ji je tog jutra bio iseljen iz Pacaja (blizu Dobro{a, 89 mu{karaca iz sela Korenice i 30 iz Guske, koja se \akovica), opisuje se kako je, kad je stigao do Me- nalazi 5 km zapadno od \akovice, na ivici Ereni~- je ~uo eksploziju u kojoj je pogo|en traktor. Poli- ke doline, koji su tog dana bili uhap{eni od strane cija je naredila grupi da u|e u veliku trospratnu srpskih snaga i ~ija je dalja sudbina ostala nepo- zgradu i u garaù. De~ak kaè da su ih nakon 15 znata. Po svemu sude}i, pripadnici policije i para- minuta u trajanju od oko 20 minuta bombardova- vojnih formacija su u~estvovali u ubijanju. Neki su li maskirno obojeni vojni avioni posle ~ega su on, bili maskirani, ili su imali crvene trake oko glave i njegova majka i jo{ 40 osoba pobegli iz sela pre- ruku, i nosili su maskirne uniforme raznih boja. Ne- ma planinama, gde su sreli snage U^K koje su im ki od policajaca su bili prepoznati kao mesni Srbi. savetovale da idu u pravcu Ramo~a. U^K je tada Jedan od prisutnih je bio i policijski komandant iz stupila u borbu protiv policije i posle otprilike jed- Pono{evca/Ponoshec, dalje uz Ereni~ku dolinu, i on nog sata policija je pozvala seljane da „do|u da je u izve{tajima imenovan. Dan kasnije, oficir VJ vide svoje mrtve ro|ake“. Rekao je jo{ da je za vre- (tako|e imenovan) rekao je me{tanima da im se me bombardovanja ku}e bilo ubijeno sedmoro ni{ta ne}e desiti, jer su katoli~ke vere. Me|utim, ljudi, me|u kojima su bile dve de~akove sestre i brat tog oficira, mesni policajac, ~ije je ime tako|e dva druga ~lana njegove porodice, a da su on i navedeno, bio je prisutan dok su se odvijala ubi- njegova majka tako|e bili ranjeni. Rekao je jo{ da stva. Policajci su rekli da je to bila osveta zato {to su mnogi drugi bili ubijeni „po{to je traktor bio su pripadnici U^K ubili policajca iz \akovice (ime granatiran“. (Vidi dalje, poglavlje 13, Ljudski {tito- je zabeleèno), za koga su kosovski Albanci tvrdili vi i druga izlaganja opasnosti nenaoruànih lica 96 da je bio veoma angaòvan u proterivanjima tih za vreme borbenih operacija.) dana, i trojicu drugih.94 Ovde opisani doga|aji su privukli veliku me|u- narodnu pa`nju i o njima se detaljno govorilo u Meja, uklju~uju}i prvo bombardovanje saop{tenjima NATO. Na konferenciji za novinare 15. aprila, NATO je izrazio „duboko àljenje zbog konvoja raseljenih lica od strane NATO gubitka ìvota u ovom tragi~nom slu~aju“ opisu- Na dan 14. aprila, srpske snage su o~istile nekoliko ju}i kako je pilot posmatrao nasilno sabiranje ra- sela blizu albanske granice, a njihovo albansko sta- seljenih lica i vi{e zapaljenih ku}a, pa je odlu~io da novni{tvo je pod policijskom pratnjom odvedeno u otvori vatru na vozila za koja je mislio da prevoze \akovicu. Jedan raseljeni kosovski Albanac koji je one koji su za sve to odgovorni. Tek je kasnije NA-

180 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja

TO priznao i odgovornost za ubijanje civila u dru- mnogi ljudi su bili oplja~kani i zlostavljani, ili su im gom napadu na konvoj, istog dana, napadu koji se srpski vojnici ponekad samo rugali i ismevali se desio u Bistraìnu i koji }e niè biti opisan.97 ih.101 Izbeglice koje su pro{le u aprilu saop{tile su da ih je u @ubu zaustavljala Vojska Jugoslavije, ko- Meja i druga sela u okolini su ponovo bila relativ- ja ih je ukrcavala na vojne kamione i transportova- no mirna sve do 27. aprila, kada su ih srpske sna- la do granice, gde im je bilo savetovano da koriste ge napale bez upozorenja, granatiraju}i i pale}i planinsku stazu umesto normalnog puta, po{to je ku}e. Policijske i paravojne snage su saterale sta- ovaj bio miniran. Pre nego {to bi ih pustili da odu, novni{tvo Meje u blizinu {kole i izdvojile 100-150 oduzimali su im novac i druge vrednosti.102 Otpri- mu{karaca starosti izme|u 15 i 50 godina. Oni su like u to vreme jedna intervjuisana osoba je videla kasnije bili podeljeni u grupe od po 20 i terani da kako su pripadnici VJ ubili tri mla|a mu{karca koji vi~u „ìvela Srbija“, pre nego {to su ih pobili va- su i{li prema albanskoj granici.103 trom iz automatskog oru`ja, sa „kontrolnim“ puc- Jedna intervjuisana osoba iz \akovice se se}a njem u glavu. Stanovnici Meje i drugih sela su bi- kako je grupa starijih ljudi, èna i dece bila zausta- li naterani da se pridruè konvojima i krenu prema vljena na svom putu prema granici. Komandir po- \akovici. Drugi svedok opisuje kako su pripadnici licije sa crvenom beretkom po~eo je da govori è- policije i VJ naredili tridesetorici mu{karaca da si- nama i da ih nagovara da ostanu. Rekao je „Zabo- |u sa traktora i naterali ih da legnu licem prema ravite da }ete se udati za Albanca, svi su mrtvi“. zemlji. Policajci su onda pucali iznad njihovih gla- Neke ène su po~ele da pla~u. Vojnici su im rekli va, a ljudi su morali da vi~u „Slobodan je gazda!“ da uzmu momka, da se za njega mogu „udati“. Mnoge su policajci pretukli i pretili im smr}u ako Svi vojnici su nosili maske, ali ne i pripadnici poli- ne daju novac i dragocenosti. Jedan policajac je cije. Jedan od njih je govorio kako oni „jedu al- bacio ru~nu bombu pod traktor intervjuisane oso- bansko meso“. Raseljena lica su rekla da imaju do- be, koja je jedva uspela da isko~i pre nego {to je voljno mesa, jer su se bili upla{ili da ova nejasna granata eksplodirala. Jedna intervjuisana osoba je primedba zna~i kako }e jedan od njih biti ubijen. videla kako su iz kola izvukli njenog ~etrdesetdvo- Kada je policijski komandir iznenada oti{ao, po{to godi{njeg oca i zadràli ga sa grupom od oko 300 je dobio poruku preko radija, vojni lekar je raselje- drugih mu{karaca koji su bili izdvojeni iz konvoja nim licima rekao da {to brè odu, pre nego {to se i tu~eni u kanalu pored puta. O~eva dalja sudbina komandir vrati. Obe}ao je da ne}e re}i kuda su 98 je bila nepoznata u vreme vo|enja intervjua. oti{li, i dao im je vode. Svi su se ukrcali u vojni ka- Kasnije istog dana, pripadnici policije i VJ su zau- mion i krenuli prema granici kod ]afa Pru{it. Na stavili jo{ jedan konvoj na kontrolnom punktu bli- putu, ponovo su ih zaustavili i opkolili pripadnici zu Meje, gde je svedok video oko 200 tela kako le- VJ koji su pretresli ènu koja prepri~ava ovaj inci- è pored puta. Pripadnici policije i VJ su iz grupe dent i prona{li novac koji je ona sakrila u donjem izdvojili sedam mu{karaca iz Ramo~a i naredili rublju. Tako|e su oduzeli sve li~ne isprave. Trogo- ostatku konvoja da krene dalje. Posle nekoliko mi- di{nja k}erka intervjuisane osobe je neo~ekivano nuta ~uli su se pucnji. Drugi svedok je rekao da je rekla „Oni su U^K!“, tako da je majka morala da osmoro smrtno ranjenih ljudi popadalo u kanal.99 se bori kako bi devoj~ica ostala sa njom, jer su se Zlostavljanje i plja~kanje na kontrolnom punktu je vojnici zainteresovali za to {to je ova rekla.104 nastavljeno 28. aprila, iako je najve}i deo stanovni{tva ovih sela ve} bio pro{ao 27. aprila.100 Sela du` puta broj 17 za Pe} @ub/Zhub i granica kod Piskote/Piskote i Dujak/Dujake ]afa Pru{it/Qafa e Prushit Dok je bila raspore|ena na Kosovu, OEBS-KVM je Kada su srpske snage ubrzale proterivanje kosov- od stanovnika Piskota koje leì du` magistralnog skih Albanaca iz \akovice, mnogi su pe{ice oti{li puta broj 17 severozapadno od \akovice, primila 10 km jugozapadno od grada, do granice kod ]a- brojne àlbe zbog pretnji i zlostavljanja od strane fa Pru{it, prolaze}i putem kroz @ub. Na tom putu, pripadnika policije i lokalne albanske milicije.105

181 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

Mesni ìtelji su tvrdili da su policajci neprestano Policija u \akovici, osobito jedan srpski inspek- izazivali ljude u Piskotama, gde je bilo i mnogo ra- tor koga je imenovalo vi{e osoba u svojim àlba- seljenih lica iz sela o{te}enih u borbama 1998. go- ma, u vi{e je navrata tukla i pretila stanovnicima dine. Policajci bi se sklanjali svaki put kad bi vide- sela Dujak, 9 km severozapadno od \akovice na li da se pribliàvaju vozila OEBS-KVM. U mesnoj putu broj 17. Inspektor je ponavljao svoju mu- kafani („Restoran Lava`“) ~esto su bili vi|eni pri- drost: „Ovaj narod po{tuje samo silu, i mora{ ih tu- padnici policije i lokalne milicije kako se opijaju, }i kako bi bili u redu!“110 U dane 2. i 6. februara nakon {to bi zlostavljali i plja~kali stanovni{tvo al- policija je dva puta dolazila u ku}u albanske poro- banske narodnosti.106 dice traè}i pripadnike U^K. U drugoj prilici pretili Na dan 29. januara u 12:00, par kosovskih Al- su mladoj èni koja se od tada skrivala i koja je re- banaca je video kako tri policajca premla}uju ~eti- kla OEBS-KVM o zastra{ivanju. Kada su se policaj- ri mla|a kosovska Albanca iz Piskota. Policajci su ci ponovo pojavili i na{li samo jednu staru ènu, vi- pitali mu{karca „[ta to gleda{?“ Ovaj se napravio kali su da }e je preklati i zapaliti ku}u. Mlada èna da ne razume, posle ~ega mu je pri{ao policajac i se vratila posle dve nedelje i vi{e nije zlostavlja- po~eo da ga udara pesnicama i pu{kom. @ena `r- na.111 Posle povla~enja OEBS-KVM, jedan izbeglica tve ih je molila da prestanu, na {ta su odgovorili koji je kroz Piskote prolazio na putu za albansku „Ne brini! Ne}emo ga ubiti, mada smo takve kao granicu, 28. marta, video je le{ nekog ~oveka. Re- on ve} ubijali!“ @rtva je kasnije traìla od OEBS- ~eno mu je da se taj ~ovek àlio, jer je policija pre- -KVM da ne pominje slu~aj pred policijom, i da tukla njegovog sina.112 Jedna intervjuisana osoba, 107 policiji ne daje njeno ime. koja je bila proterana iz Pe}i, videla je na putu kroz Na dan 15. februara jedan kosovski Albanac Skivljane, 31. marta, le{eve mu{karaca.113 katoli~ke vere je no}u bio zaustavljen na kontrol- Na dan 2. aprila vojna policija je naredila alban- nom punktu u Piskotama od strane tri policajca skim me{tanima Dujka da napuste svoje ku}e. Vi- koji su mu zatraìli li~ne isprave, a zatim da im da |eno je kako policajci pale ku}e. Razdvojili su ène 150 dinara „kako bi ih od njih kupio“. Tako|e su od mu{karaca. Mnogi ljudi su ubijeni. Jedna inter- ga {amarali i {utirali u stomak.108 vjuisana osoba je videla 30-40 tela, i èna i mu{ka- Na dan 28. februara OEBS-KVM je izve{tena da raca, u glavnoj ulici Dujka. Neki stanovnici su bili je u jednoj nepoplo~anoj ulici iza fabrike u Piskota- oplja~kani pre nego {to im je bilo dozvoljeno da ma bilo prona|eno telo nekog ~oveka. OEBS- odu.114 Svedok je me|u prisutnima prepoznao po- -KVM je odmah obavestila policiju i o~ekivala da licajca iz \akovice koji je ve} bio pomenut. po~ne istraga zlo~ina. @rtva je nosila crnu ode}u, a blizu njene glave je prona|ena crna maska. Polici- ja je u njenoj jakni prona{la {est zna~aka U^K i za- Severni deo op{tine klju~ila da je bila pripadnik U^K vojne policije. Na Sela o kojima se govori u ovom odeljku leè u se- dan 1. marta, majka je identifikovala `rtvu kao severnom delu op{tine, zapadno od Belog Drima, na damnaestogodi{njeg kosovskog Albanca koji je granici sa op{tinama Klina i Orahovac. Zajedno sa napustio ku}u u decembru i nikada se vi{e nije vra- planinama severno od \akovice, ovo je podru~je tio. Svedoci su rekli da su ~uli pucnjavu prethodne od 1998. godine uglavnom bilo pod kontrolom no}i ok 2O ~asova. U dèpu `rtve je bila prona|e- U^K. Ipak, teritorija je prelazila iz ruke u ruku, i sana vizitkarta mesnog poslovnog ~oveka; policija mo su neki delovi bili pod stalnom kontrolom U^K. ga je istog dana uhapsila i saslu{ala u policijskoj stanici, gde su ga obukli u uniformu U^K, dali mu Crmljane/Cermjan, Me}a/Meqe, Bec/Bec i revolver i pretili da }e ga odvesti do granice i ubi- @drelo/Zhdrelle ti. Ipak, bio je pu{ten, ali po{to je prethodno bio nateran da potpi{e izjavu da nije bio zlostavljan. Otprilike 18. februara 1999. jedan kosovski Alba- Policajac mu je rekao: „Sada ima da vodi{ norma- nac iz \akovice, koji je putovao u taksiju, bio je za- lan ìvot, ali to ne podrazumeva da ide{ kod OEBS- ustavljen blizu Crmljana i bilo mu je nare|eno da se -KVM!“ ôvek je zatim poslao bliskog ro|aka da slede}eg dana javi u |akovi~ku policijsku stanicu. ispri~a {ta se dogodilo.109 Tamo su ga vre|ali i optuìli da prenosi cigarete za

182 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja

U^K, te{ko ga pretukli, tako da je kasnije morao da ma, na jednom traktoru su bila prona|ena tela primi transfuziju krvi.115 Na dan 10. marta, na pu- dva mu{karca i jedne ène, otprilike 40 godina tu za Crmljane, blizu Meca, 10 km severoisto~no od starosti, i dva de~aka od 11 i 12 godina (svi su bi- \akovice, u podno`ju brda pored Belog Drima/Dri- li kosovski Albanci iz Crmljana). Dvoje odraslih je ni i Bardh, prona|eno je telo jednog voza~a taksija, sedelo na traktoru, a jedan odrasli i dva de~aka su kosovskog Albanca. Na grudima i glavi je imao ra- bili na gomili slame na prikolici. Izgledalo je da su ne od metaka, a njegova neo{te}ena kola su prona- `rtve, koje su nosile civilna odela i nisu imale oru`- |ena u blizini. Policija je odvezla telo i obavestila ja, bile ubijene iz zasede.119 porodicu. OEBS-KVM je kasnije stigla na mesto zlo- ^lanovi porodice su kasnije obavestili OEBS- ~ina i zabeleìla intervjue o mogu}im okolnostima -KVM da su `rtve napustile svoje ku}e u Crmljani- njegove smrti, ali je policija nije obavestila o inci- ma u subotu ujutru, 4. januara, da bi posetile ro- dentu. Iz intervjua se dalo zaklju~iti da je 9. marta |ake u Jablanici. Zatim su oti{li u Kraljane, gde su taksi voza~ povezao putnika u Svrhe/Sverke (Kli- ve~erali sa nekim drugim ro|akom. Onda su oko na/Kline), ali posle toga vi{e nije vi|en. Policija ga je 19:25 krenuli ku}i, na put koji bi normalno trajao prethodno vi{e puta saslu{avala u vezi sa sumnji~e- oko pola sata. njima da je transportovao ~lanove U^K ({to je ovaj Satovi koje su nosile dve `rtve pokazivali su da u pro{losti ~inio). Jedan ~lan U^K je kasnije obave- su se zaustavili oko 20 ~asova, jer su bili pogo|e- stio OEBS-KVM da su pripadnici U^K sa udaljenosti ni mecima. Zaklju~ak je da je na traktor otvorena od oko 2 km dvogledom posmatrali kretanje taksi- intenzivna paljba sa male razdaljine otprilike u to ja „u sendvi~u“ izme|u dva policijska pincgauera, vreme, i da je tih petoro bilo odmah ubijeno: sva- od Rakovine prema \akovici, negde oko 12 ~asova. ko od njih je imao vi{e rana od metaka po telu i Tri vozila su skrenula na put za Crmljane i zaustavi- glavi, kao {to je i jedna strana traktora i prikolice la se posle 500 metara. Tada su se ~uli pucnji. Izvor na mnogo mesta bila izre{etana. Nije bilo znako- U^K je tako|e rekao da je `rtva svojim prijateljima va koji bi ukazivali da bi oni mogli biti uhva}eni u tri dana ranije pomenula kako su joj pretili policaj- unakrsnu vatru. Policajci su istovarili prikolicu tra- ci koji su rekli: „Ako nastavi{ da ih prevozi{ (tj. è}i znake krijum~arenja oru`ja, ali su prona{li sa- U^K), oni }e te i ubiti!“116 mo slamu.120 Kada su srpske snage 3. aprila stigle u Bec/Bec, Uve~e 25. januara, policija je izvr{ila ku}ne pre- u brdima 7 km severno-severoisto~no od \akovi- trese u Rakovini, traè}i oru`je, ali niko nije bio ce na putu za Crmljane, mesno albansko stanov- uhap{en. U danima koji su sledili, ~lanovi porodi- ni{tvo je izbeglo. Susedi Srbi su ih upozorili da, ce ubijenih su kontaktirali OEBS-KVM biro u \ako- ako ostanu, mogu biti u opasnosti. Kada su selja- vici i traìli informaciju o mestu gde se nalaze teni odlazili na traktorima i u automobilima, za so- la, kao i za{titu prilikom pogreba. Rekli su da su u bom su ~uli pucnjavu.117 strahu, kako od U^K tako i od policije. Na dan 4. aprila srpske snage su za vreme us- Skoro mesec dana kasnije, OEBS-KVM je poku- kr{nje slu`be upale u katoli~ku crkvu u @drelu, 9 {ala da nastavi rad na razja{njavanju incidenta. km severno od \akovice u brdima blizu Beca, i na- Na dan 18. februara, od istra`nog sudije i pred- redile svim seljanima albanske nacionalnosti da sednika Okru`nog suda u Pe}i bila je zatraèna idu ku}i, pokupe {ta èle i napuste selo. Katolici i kopija iztra`nog zapisnika, uklju~uju}i i fotografi- musimani su zajedno bili sakupljeni na seoskom je koje su snimljene, kao i izve{taj autopsije, ali je trgu, a tamo su bili razdvojeni. Mesni komandir ovaj usmerio zahtev na adresu policije u \akovici. policije je naredio najpre muslimanima da odu, ali Ova je, me|utim, ponovo uputila OEBS-KVM na je onda neki drugi oficir naredio da i jedni i drugi adresu istra`nog sudije u Pe}i. odu zajedno.118 Dolina Belog Drima severno od Rakovine Rakovina/Rakovine Otprilike 11. marta, na putu izme|u Rakovine i Na dan 25. januara 1999. na putu blizu Rakovine, Mrasora/Mrauser (Orahovac/Rrahovec), jedan pe- 13 km severoisto~no od \akovice blizu Belog Dri- deset~etvorogodi{nji kosovski Albanac iz Ge-

183 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo dà/Gexhe (Orahovac) bio je ubijen i ba~en u pro- oko Kraljana ili u samom mestu. Oko 16 ~asova valiju. Tamo je policijska patrola prona{la njegovo U^K je savetovala izbeglice da odu, i povukla se u telo sa ranama od metka kod desnog oka i na zad- {ume. Prema navodu jedne intervjuisane osobe, njoj strani glave. Policija u \akovici je obavestila U^K se nije branila, zato {to je u okolini bilo OEBS-KVM 11. marta u 11:35. Kada su kasnije ~la- veoma mnogo civila. Selo su opkolile srpske sna- novi porodice prijavili njegov nestanak OEBS- ge, me|u kojima je bilo ljudi koji su nosili bradu i KVM, on je bio identifikovan u |akovi~koj mrtva~- govorilo se da govore ruski, iako su bili u unifor- nici. Poslednji put je bio vi|en 24. februara kako mama VJ i koristili tenkove, oklopne transportere ulazi u autobus za \akovicu, nestao je po{to je i praga vozila. Svi koji su poku{ali da odu u tome prodavao svoju robu na pijaci u Prizrenu.121 su bili spre~eni. Civili su prema snagama bezbed- Na dan 13. marta lak{e je ranjen policajac iz Kli- nosti nosili belu zastavu. Intervjuisane osobe su ne, po{to je na njega pucano dok je putovao glav- rekle da u vreme „predaje“ me|u civilima nije bi- nim putem \akovica – Klina, u visini Kraljana, izlo pripadnika U^K. Vojska je opkolila raseljena li- me|u Mrasora i Rakovine, oko 18 ~asova. Njegov ca i poku{avala da organizuje kolonu traktora ka- automobil je bio meta jednog raketnog projektila ko bi razdvojila 200-500 mu{karaca iznad 14 go- i vatre iz automatskog oru`ja, a policajac je video dina od njihovih porodica. Vojnici su po~eli da tu- ~etiri ~oveka sa oznakama U^K. [ef policije u Klini ku neke mu{karce, ali su drugi mogli da pobegnu je kasnije zahtevao sastanak sa OEBS-KVM da bi je i pridruè se U^K u {umi. Ostatku raseljenih lica obavestio o ovom „teroristi~kom aktu“.122 (procenjuje se oko 10.000), bilo je nare|eno da ide u Albaniju, do koje su stigli posle 28-~asovnog Kraljane/Kralan hoda do ]afa Pru{it. Mu{karci su bili sakupljeni u {koli i odatle od- Na dan 15. marta jedna patrola OEBS-KVM je bila vedeni na obli`nje polje, gde su bili primorani da upu}ena u Kraljane, 17 km severno-severoisto~no kleknu goli do pojasa, i da u tom poloàju ostanu od \akovice, u brdima, gde je imala sastanak sa skoro tri sata, do 21:30. Neki oficir je naredio da lokalnim komandantom U^K. On je tvrdio da je im pri|e jedan tenk i vikao: „Moèmo tenkom da oko 750 seljana koji su ìveli u tom podru~ju do- izgazimo i poubijamo ove kurvine sinove! Svi su bijalo redovnu pomo} koja je poslednji put bila oni U^K!“ Ipak, do{ao je drugi oficir i izderao se deljena 11. marta, i da stalno imaju struju. Samo na njega, naredio da se vrati ode}a zarobljenim manji broj kosovskih Albanaca me|u njima ima ljudima. Me|utim, svi dokumenti i novac su ve} li~ne dokumente. Izgledalo je da je lokalna U^K bili oduzeti. Ljudima je pre}eno, bili su tu~eni, bila veoma dobro organizovana, a borci su imali mu~eni, uskra}ena im je hrana, voda i san tokom ~iste uniforme i ~izme. Seljani su govorili da se no}i. Vojnici su koristili farove svojih vozila da bi pla{e, nakon vojne akcije koja je izvr{ena prethod- osvetlili polje gde su dràni zato~enici. nog dana nekoliko kilometara odatle u Svrhama Slede}eg dana srpski vojnici su upotrebili ba- (kao {to je detaljno opisano u delu o klinskoj op- ca~e plamena kako bi uni{tili traktore i automobi- {tini). Pla{ili su se da, ako budu napadnuti, ne}e le koje nisu mogli da ukradu. Pripadnici paravoj- imati kuda da se sklone.123 nih jedinica su ubili dve starije ène i jednog stari- Krajem marta veliki broj raseljenih lica je stigao jeg mu{karca koji nisu bili u stanju da prethodne u Kraljane, po{to im je U^K savetovala da je tamo ve~eri odu sa ostalima, nego su ostali na traktoru. bezbednije, iako su procene o tome koliko je ovo @ena je uzalud molila da joj dozvole da si|e sa preme{tanje u Kraljane bilo dobrovoljno razli~ite. traktora. Kasnije je policija spalila i traktor i tela. Konvoji raseljenih lica iz Kline nisu nai{li na kontrol- Srpske snage su sa te pozicije granatirale susedno ne punktove na svom putu do Kraljana, ali je bilo selo Jablanica/Jabllanice. primetno veliko prisustvo srpskih snaga u okolini. Mu{kim zato~enicima je bilo re~eno da }e sta- Konvoji koji su stizali kasnije bili su zaustavljeni od riji ljudi uskoro biti oslobo|eni; Srbi su ljudima iz- strane VJ i bili zadràni kod Kraljana oko dva dana. nad 40 godina ponudili kamion ako ovi predaju Kada su izbile borbe izme|u srpskih snaga i 5000 (15.000) DM, {to su ovi u~inili. Stariji i ne- U^K, oko 2. aprila, hiljade raseljenih lica su bile mo}ni ljudi su zatim bili natovareni na kamione

184 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja uve~e 3. aprila i odvezeni pravo za Vrbnicu (Pri- nja, mnogi me{tani i raseljena lica su pobegli u zren). Ostatak grupe je ostao, ali je ljudima bilo Glo|ane/Gllogjan (Pe}), kako bi tamo na{li uto~i- re~eno da }e do}i druga vozila da ih pokupe ka- {te u katoli~koj crkvi. Tamo su ostali do podneva, snije. Slede}eg jutra jedan oficir VJ se obratio pre- kada su policija i VJ opkolili Glo|ane tenkovima. ostalim mu{karcima (njihov broj se procenjuje na Veliki broj raseljenih lica je bio sateran u kolonu i oko 400) i umirio ih u toj meri da su mu aplaudi- primoran da ode u Kpuz/Kepuze (Klina).128 rali (ili zato {to su osetili olak{anje, ili zbog stra- Raseljena lica su saop{tila da su jugoslovenski ha). Oko 300 njih su bili pe{ice odvedeni do Alba- avioni 2. aprila bombardovali Jablanicu, {to je nije, ali 70 do 120 mu{karaca izme|u 20 i 30 go- mnoge ljude nateralo da napuste selo. Od njih su dina nisu bili oslobo|eni.124 Jedna intervjuisana se neki pridruìli konvoju za Albaniju. Konvoj je na osoba iz ove poslednje grupe je posle sukoba sa- putu bio zaustavljen, mu{karci su bili razdvojeni op{tila da im je ujutru 4. aprila srpska policija na- od èna i tu~eni. redila da odu do mesta gde }e biti izvr{en „test parafinskih rukavica“ da bi se videlo jesu li koristi- Sela u ju`nom delu op{tine li vatreno oru`je. (Za dalja obave{tenja o ovoj praksi vidi 10. poglavlje.) Dok su i{li, bili su pode- Ovaj odeljak pokriva doga|aje u selima u ju`nom ljeni na grupe od po 10 ljudi i uvedeni u nekoliko delu op{tine \akovica, uklju~uju}i podru~je Hasa susednih ku}a. Re~eno im je bilo da unutra stoje izme|u albanske granice i Belog Drima, i magi- licem prema zidu, i u tom poloàju su ih njihovi stralnog puta broj 17 koji ide na jug ka Prizrenu. srpski straàri pobili. Intervjuisana osoba je bila ranjena sa ~etiri metka, ali je uspela da preìvi i Rogovo 125 pobegne. Poslednje nedelje januara 1999, specijalne policij- Provere koje je na tom mestu izvr{ila OEBS-TFK ske snage i VJ su vodile operacije u ovom podru~- 23. i 24. juna ukazale su na osam lokaliteta gde su ju iz koga su mnogi ljudi zbog toga izbegli. Polici- bili prona|eni nagoreli ostaci ljudskih tela. Inter- ja se nekoliko puta vra}ala u Rogovo i okolna sela vjui izvedeni sa o~evicima ukazuju na to da su oko u potrazi za ~lanovima U^K.129 4. aprila na desetine ljudi bili bez su|enja ubijeni. Ujutru 29. januara, zamenik na~elnika policije Ukupan broj je verovatno izme|u 60 i 100. Tela su u \akovici obavestio je ekipu OEBS-KVM da se tog bila spaljivana na razli~itim mestima, najverovat- jutra „u Rogovu dogodio incident“. Oko 6:30 po- nije zato da bi se sakrili dokazi ubistva.126 licijska patrola, koja se sastojala od 10 policajaca u civilnim vozilima, bila je napadnuta od strane Jablanica/Jabllanice i Bardonji}/Bardhaniq U^K u samom centru Rogova. Jedan policajac, ka- Sela Jablanica i Bardonji} leè 16 i 19 km severno snije imenovan, bio je ubijen, a dva druga lak{e od \akovice na krajnjem severu op{tine. ranjena u zasedi, ali nije bilo ni{ta re~eno o dru- Ve} u januaru 1999, oko 90 raseljenih lica je bi- gim (U^K) gubicima. Na njegov zahtev, u Rogovo lo stacionirano u Jablanici, a rasplamsavanje borbi je oti{la ekipa OEBS-KVM, i tamo stigla u 9:55. krajem marta je taj broj dramati~no pove}alo, po- OEBS-KVM je videla telo ubijenog policajca, na {to su u podru~je nagrnuli stanovnici iz niìh kraje- zadnjem sedi{tu vozila, pokriveno }ebetom, ali joj va koje je od 1998. kontrolisala U^K. Oko 24. mar- je bilo dozvoljeno tek posle jednog sata da u|e na ta srpske snage su u{le u selo. Kosovski Albanac je imanje na kome se desio incident, kada je stigao i rekao OEBS-KVM da je video kako su bile ubijene istra`ni sudija iz Pe}i. majka i k}erka, a njihova tela ise~ena. Rekao je ta- Kada je tim OEBS-KVM u{ao u dvori{te, na{li su ko|e da je kasnije sakupio tela i sahranio ih.127 ukupno 24 tela. Bila su tri tela na zadnjem sedi{tu Dana 28. marta dva jugoslovenska aviona tipa crvenog kombija koji je bio te{ko o{te}en meci- MIG su vi|ena kako bombarduju ku}u u Bardonji- ma, drugih osam tela u zadnjem teretnom prosto- }u koja je bila kori{}ena kao bolnica U^K. U bom- ru; tri automatske pu{ke su se nalazile u vozilu. bardovanju je bila ubijena majka sa detetom, a Automatska pu{ka je leàla pored svakog od tri dva druga deteta su ranjena. Posle bombardova- tela koja su bila pored vozila. Jedan policajac je

185 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo ekipi OEBS-KVM pokazao torbu u kojoj je bilo ne- govorile: „Ne, sve ste ih odveli!“ Prema vi{e izjava, koliko granata i brojni komadi municije. U obli- ~etvorica ubijenih nisu bili povezani sa U^K. `njoj garaì, verifikatori OEBS-KVM su videli jo{ Oko 8 sati nekih 30 policajaca su upali u seo- pet tela delimi~no u vodi, i jednu automatsku pu- sko dvori{te jednog drugog kosovskog Albanca, {ku pored jednog od njih. Pored spolja{njeg zida udaljeno oko 150 metara. Vi~u}i „Imate li goste?“ prona|en je mrtav vlasnik imanja, kosovski Alba- u{li su u ku}u i odveli napolje ~etiri ~lana porodi- nac (ime je zabeleèno), sa revolverom koji je le- ce. Tamo su im naredili da kleknu sa rukama na ào pored njega. U zgradi u zadnjem delu dvori- potiljku. Po{to su policajci pretresli ku}u, naredili {ta, ekipa OEBS-KVM je videla ~etiri tela i oru`je, su porodici da se u nju vrati, ali su jednog mu{kar- kao i brojne potro{ene ~aure. Nekoliko mrtvih je ca zadràli. Svedok je video kako su ga dva poli- nosilo uniforme sa oznakama U^K. Dokumenta cajca odvela do prve ku}e, gde su ga ubili i bacili kurira {taba U^K su prona|ena kod jedne od `rta- u blatnjavu vodu. va. Kada je mesto pucnjave bilo ispitano od stra- Dan pre ovih ubijanja bila je porasla napetost u ne policijskih istraìtelja, skupila se velika gomila Rogovu, jer je selo bilo opkoljeno od strane policij- naroda. Sva tela iz kombija su bila izvu~ena napo- skih snaga koje nisu dozvoljavale da bilo ko u nje- lje radi identifikacije, i na jednom od njih je vi|e- ga u|e. Na sam dan incidenta, 29. januara, policija no vi{e rana koje su ukazivale da je u vozilu eks- je pretresla nekoliko ku}a u selu, vi{e stvari je bilo plodirala granata. Tela su zatim bila odvezena u ukradeno, a izme|u 9:30 i 10 sati {estoro ljudi, me- medicinski centar u Pri{tini radi autopsije. |u njima uglavnom mu{karci, bili su pretu~eni. U~i- Prema policijskoj verziji, policijska patrola je telj iz Male Kru{e/Krushe e Vogel (Prizren) bio je upala u zasedu i jedan je policajac ubijen, posle uhap{en na mostu prema Rogovu i policajci su ga ~ega su pripadnici policije uzvratili vatru i ubili 24 pretukli u podrumu policijske stanice. Zatim su ga ~lana U^K. Me|utim, OEBS-KVM je sprovela raz- prebacili na tre}i sprat gde su ga tukli lopatama i govore sa me{tanima albanske narodnosti, koji su {utirali, posebno u predelu bubrega. Postavljali su pokazali mnogo sloèniju sliku. Kako su ispri~ali mu pitanja sli~na ovim: „Kojim se jezikom sluì{ seljani, vlasnik ku}e je oko 5:30 odvezao u svom kad ispisuje{ razredni dnevnik? Koristi{ li srpski ili crvenom kombiju tri ~oveka u svoju radnju u gra- albanski nastavni plan?“ Tako|e su ga zastra{ivali du. U kafani su ga pitali da li bi mogao da „po- time da }e na njega navu}i uniformu U^K, odvesti mogne u prevozu vojnika“. Vlasnik je oti{ao sa jo{ ga u {umu i ubiti, ako ne bude odgovarao.131 nekima, pra}en jo{ jednim kolima. Odmah posle toga u kafanu je upalo 15 policajaca koji su pre- Nakon povla~enja OEBS-KVM 20. marta, Rogovo tresli sve prisutne, pitaju}i za kombi i njegovog su oko 25. marta napale srpske snage, dan po{to voza~a. Nakon 20 minuta, vlasnik se vratio svojoj su policija i VJ po~ele granatiranje sela Velika Kru- ku}i sa vezanim rukama i u pratnji dvojice polica- {a/Krushe e Madhe (Orahovac), sa druge strane jaca. Zatim je oko 6 sati stigao njegov kombi sa vi- Belog Drima. êtiri izbeglice su do{le iz Velike Kru- {e naoruànih pripadnika U^K. Dvadeset policaja- {e u Rogovo; kada su prelazile most, morale su ca i/ili pripadnika specijalnih snaga su po~eli da predati novac i zlato pripadnicima srpskih para- pucaju na pripadnike U^K dok su ovi jo{ uvek bili vojnih jedinica koje su na mostu dràle kontrolni u vozilu.130 Susedi su ~uli intenzivnu paljbu iz au- punkt. Spaljivane su ku}e a mnogi ljudi zato~eni tomatskog oru`ja i nekoliko eksplozija. Posle puc- ili bez su|enja ubijeni. Najve}i deo stanovni{tva njave, vlasnik je bio odveden do naslaganih drva i albanske narodnosti je pobegao u sela u podru~- tu je po svemu sude}i bio egzekutiran. ju Hasa. Posle napada, srpske snage su se povukle Tada je u obli`nju ku}u upalo oko sedam poli- u Veliku Kru{u (o tamo{njim doga|ajima vidi ode- cajaca i odatle izvuklo ~etiri mu{ka ~lana porodi- ljak o op{tini Orahovac).132 ce. Doveli su ih do crvenog kombija, tukli, i pou- Oko 30. marta, po{to su Rogovo ponovo napa- bijali iza ku}e, pored gomile drva, i najzad bacili u le jugoslovenske/srpske snage, policija je u{la u plitak bazen pun blata i vode u garaì. Kada su se selo pucaju}i i govore}i ljudima da imaju 20 minu- policajci vratili u ku}u gde su bile ène i deca, pita da se spreme i odu. Zatim su ih pod pretnjom tali su: „Ima li ovde jo{ mu{karaca?“ @ene su od- oru`ja izbacili iz ku}a za samo pet minuta. Polici-

186 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja ja je preuzela kontrolu na jednom kraju sela i op- obave{tena da se u blizini crkve u Bistraìnu nala- kolila jednu ku}u zatvoriv{i uku}ane u klopku. Ia- ze dva ~oveka kojima je potrebna medicinska po- ko je bila obave{tena da u ku}i ima ljudi, policija mo}, jedan sa ranom na nozi, a drugi sa ozbilj- je ku}u zapalila, a svima pod pretnjom oru`ja za- nom ranom u predelu stomaka. OEBS-KVM je branila da uku}anima pomognu da iza|u; ovi su kontaktirala zamenika na~elnika policije u \akovi- verovatno poginuli u poàru. Policajci koji su izve- ci da od njega traì pomo} i da po{alje ambulant- li ovaj napad su nosili plave maskirne i crne uni- na kola. Kasnije je u Bistraìnu OEBS-KVM videla forme, neki su bili maskirani i imali „DB“ oznaku kako su policajci i kola hitne pomo}i odveli ~ove- na rukavima, neki nosili su tamne beretke. Pripad- ka sa ranjenom nogom u bolnicu, dok je drugi na- nici paravojnih snaga u sivim uniformama, sa cr- pustio to mesto pre nego {to je lekarska pomo} venim/belim trakama tako|e su bili vi|eni kako stigla. Na dan 30. januara, blizu pravoslavne crkve kradu novije automobile i novac. u Bistraìnu, bilo je prona|eno telo koje je leàlo Me{tani koji su izbegli u podru~je Hasa vratili na le|ima u snegu, sa ra{irenim rukama i noga- su se u Rogovo posle pet dana zajedno sa seljanima; prema rezultatima istrage, ~ovek je imao ra- ma iz Hasa/Has, Damjana/Damjan, Romaja/Roma- nu na stomaku. Po svemu sude}i nije umro na meje i \onaja/Gjonaj (poslednja dva sela su u prizren- stu na kome je prona|en.135 skoj op{tini).133 Oko 30. marta srpske snage su se Intervjui sa seljanima su naveli na zaklju~ak da je spustile iz podru~ja Hasa i napale selo minobaca- u sredu, 27. januara, oko 21 ~as grupa kosovskih ~ima i vatrom iz automatskog oru`ja. Prema opisi- Albanaca poku{ala da do|e do albanske granice ma, vojnici su nosili tamne maskirne uniforme i cr- blizu Godena/Goden (10 km ju`no od \akovice, u ne {alove. Jedan svedok (koji je tamo do{ao iz Ve- planinama). Kako izgleda, policija ih je ~ekala, ili ih like Kru{e nekoliko dana ranije) ispri~ao je kako su je mo`da sama otkrila. Grupa je uspela da se povu- pripadnici paravojnih jedinica izdvojili 15 mu{ka- ~e i sakrije u neke od ku}a – neki u Ujzu/Ujez, izme- raca, odsekli im glave koje su onda bacili u Beli |u Bistraìna i Rogova, u ku}i u kojoj je kasnije pro- Drim. Zatim su se za neko vreme povukli, tako da na|en mrtav ~ovek. Na dan 28. januara, `rtva i je- je svedok zajedno sa drugima mogao da pokopa dan prijatelj su napustili ku}u zajedno sa oko 10 desetak tela `rtava, ali su se paravojne jedinice vra- ljudi, da bi grupu otpratili prema podru~ju oko Ja- tile i po~ele da pucaju na njih. ôvek koji je bio blanice pod kontrolom U^K. Ostavili su ih u mestu „oficir sa ~etiri zvezdice“ vikao je: „Idite kod Klin- Doblibare/Doblibare i krenuli ku}i. Na povratku tona!“ Svedoci su pobegli u Albaniju.134 prema Ujzu na njih je pucala policija, obojica su bili ranjeni i razdvojili su se. ôvek sa ranjenom no- Bistraìn, uklju~uju}i drugo bombardovanje gom je bio preba~en kolima hitne pomo}i u |ako- 136 konvoja raseljenih lica od strane NATO vi~ku bolnicu, gde je dràn u pritvoru. Na dan 5. februara, pored samog kolskog puta Za vreme prisustva OEBS-KVM u podru~ju, bila su za Marmule/Marmulle, 60 metara od glavnog puta prona|ena tri tela na izdvojenim lokacijama u Bi- za Bistraìn, bilo je prona|eno telo {ezdesettrogo- straìnu koji leì 8 km jugoisto~no od \akovice, di{njeg kosovskog Albanca. @rtva je radila kao ~u- neposredno uz magistralni put broj 17. Kao {to je var na benzinskoj pumpi u Zrzama/Xerxe (Oraho- u daljem tekstu opisano, tela su prona|ena 30. ja- vac) i nestala po{to je zavr{ila svoje radno vreme 4. nuara, 5. februara i 24. februara 1999. Na dan 14. februara. Kada je telo prona|eno, oko 30 policaja- aprila, za vreme NATO kampanje bombardovanja, ca je po~elo da pretraùje ku}e u Bistraìnu. Kasni- me|unarodno javno mnjenje je obratilo pa`nju je su policajci u Zrzama i \akovici uporno odbijali na selo, kada je jedan izbegli~ki konvoj bio pogo- da OEBS-KVM posreduju bilo kakvu informaciju o |en NATO bombama u njegovoj blizini. svojoj istrazi u slu~aju ovog ubistva.137 Uve~e 27. januara OEBS-KVM je zabeleìla po- Na dan 24. februara, |aci su blizu pravoslavne ja~anu policijsku aktivnost u tom kraju. Slede}eg crkve u Bistraìnu prona{li telo jo{ jednog ~oveka. dana, mesni kosovski Albanac je obavestio OEBS- Telo je leàlo 5 metara od staze koja od puta vodi -KVM da ga je u Bistraìnu zaustavio ~ovek koji je prema Sma}u/Smaq, ju`no od Bistraìna. ôveka bio metkom ranjen u nogu. OEBS-KVM je bila je pet metaka pogodilo u le|a, i bilo je procenje-

187 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo no da je bio mrtav ve} najmanje 48 ~asova. Kasni- U~itelj iz Godena, u planinama 10 km ju`no od je je ubijeni identifikovan kao ~etrdetogodi{nji ko- \akovice, obavestio je OEBS-KVM da su u Gode- sovski Albanac iz Rogova.138 nu od 9. septembra deca prestala da idu u {kolu, usled straha, ali su nastavila da poha|aju ~asove Popodne 14. aprila jedan avion je bombardovao u Zulfaju, 3 km dalje. U septembru 1998. u~itelj je konvoj na putu od \akovice prema Prizrenu, kod bio zatvoren u kasarni VJ u Karauli, gde su mu pri- Bistraìna. U konvoju „od 500 traktora iz 13 sela“ padnici VJ pretili da }e mu iskopati o~i.143 bila je jedna èna koja je tog dana bila proterana iz Na dan 29. januara, na stazi blizu Godena, po- Dobro{a. Kada je konvoj stigao do Bistraìna, tog grani~na patrola je prona{la telo mu{karca (od popodneva, bio je bombardovan od strane ne~ega 40-45 godina). U blizini tela je prona|en revol- {to je ona opisala kao beli i crni avion. Videla je de- ver.144 Oko 8. februara, bili su napadnuti „infiltra- vetoro ubijenih ljudi u tom napadu i 19 ranjenih u tori“145, i najmanje jedan je ubijen blizu Godena. onom delu konvoja gde se sama nalazila. Posvedo- Na dan 18. marta OEBS-KVM je primila informaci- ~eno je da je na mesto bombardovanja do{la srp- ju da su skoro svake dve nedelje oko 500 vojnika ska policija u plavim uniformama i optuìla NATO VJ pretresali ku}e u Godenu. Prema me|unarod- za prouzrokovane smrti. Policajci su uklonili tela nim izvorima, srpske snage su ubile 20 kosovskih ubijenih i ranjene, natovariv{i ih u kamione.139 Albanaca u samom Godenu, blizu albanske grani- Zajedno sa bombardovanjem konvoja u mestu ce, odmah nakon po~etka bombardovanja NA- Meja, prethodnog dana (vidi vi{e), ovaj napad je TO.146 bio predmet velikog spora u medijima. Jugosloven- VJ je bila stacionirana u selu Damjane, 15 km ski vladini izvori su govorili da je 73 ljudi bilo ubije- jugoisto~no od \akovice, u brdima. Na dan 29. no i 36 ranjeno u vazdu{nim napadima na konvoje marta, stanovni{tvo albanske narodnosti je dobilo raseljenih lica.140 Mada je NATO priznao odgovor- nare|enje da napusti mesto u roku od pet minuta. nost za bombardovanje konvoja kod Meje ve} sle- Ovaj rok je, me|utim, najpre bio produèn na je- de}eg dana, tek je posle nekoliko dana priznao i dan sat, a onda do slede}eg jutra. Svedok je video odgovornost za bombardovanje u Bistraìnu.141 tri razli~ite vrste uniformi: redovne VJ, crne uniforme „Arkanovih paravojnih jedinica“ i „[e{eljeve Vi{e hiljada raseljenih lica, koja su dolazila iz se- Bele orlove“. Pripadnici paravojnih jedinica su pre- vernih delova Kosova, prelazila su Beli Drim preko tili da }e seljanima odse}i glave ako ne odu. Posle Svanjskog mosta izme|u Bistraìna i Rogova, na odlaska, njihove su ku}e bile zapaljene. Na putu za svom putu dalje na jug prema Prizrenu, pre nego granicu mnogi mu{karci iz sela su bili tu~eni na {to bi pre{li albansku granicu kod Vrbnice (Pri- kontrolnim punktovima, a mnogi su bili oplja~ka- 147 zren). Most je tako|e bio od velike va`nosti za juni. Na dan 5. aprila je bilo opkoljeno selo Zulfaj, goslovensske snage, kako zbog njegovog vojno- sa 17 ku}a i oko 200 stanovnika. Opkolilo ga je strate{kog zna~aja, tako i zbog kontrole izlaska oko 150 pripadnika paravojnih jedinica koji su no- proteranih lica. Most tako|e predstavlja granicu sili zelene maskirne unforme sa crvenim, plavim i izme|u op{tina \akovica i Orahovac. Zlostavlja- belim trakama preko kojih je bio ozna~en krst, i sa nje, plja~kanje, hap{enje i odvo|enje bili su ~esti, crvenim ili crnim trakama vezanim preko ~ela; ta- i mnoge izbeglice su pored mosta i u vodama Be- ko|e su nosili duge noève. Oko 50 ljudi je upalo log Drima videle le{eve. Oko 1. aprila jedna inter- u selo dok su ostali ~ekali na prilazima. Po{to su ci- vjuisana osoba je videla srpske snage u plavim vili bili sakupljeni, u selo je u{lo i preostalih sto lju- maskirnim uniformama i vi{e od dvadeset le{eva di i po~elo da uni{tava i spaljuje selo. Srpske sna- pored Terezinskog mosta, blizu Bistraìna.142 ge su izdvojile jednog ~oveka za koga su sumnjale da je bio lekar koji je pomagao U^K i pretile mu da }e ga ubiti. Kako su ène i deca plakali, a ~ovek Damjane/Damjan, Goden/Goden i predao nepoznatu svotu novca, pustili su ga da Zulfaj/Zulfaj ide. Zatim su zgrabili jednog starijeg ~oveka i pre- Ova sela se nalaze u pograni~noj zoni do koje tili da }e ga baciti u bunar. Pripadnici paravojnih OEBS-KVM nije imala dostupa, usled zabrane VJ. jedinica su pretresli selo govore}i seljanima: „Ako

188 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja prona|emo ljude U^K, sve }emo vas pobiti!“ Po- 22 Intervjuisane osobe su navele imena nekih od `rtava. M/0495; {to su deca vri{tala, oni su pretili: „Ako ne uti{ate A/0022 (gde se pominju neke od `rtava). 23 Opis doga|aja je zasnovan na A/0011; A/0022; A/0198; decu, pobi}emo ih!“ Zatim su dodali: „Hteli ste A/0383; A/0693; A/0762; A/0884; A/1059; M/0334; M/0494; NATO, sad ga imate! Sve dok oni budu ubijali na- M/0565; M/1253; M/1514; M/1518; M/1523. {u decu, mi }emo ubijati va{u!“ Kada je pretres se- 24 U intervjuima se navode mena 10 me{tana albanske narodnosti koje su identifikovali o~evici. la zavr{en, bilo je re~eno: „Sve dok ovde ne bude 25 U intervjuima se navode imena ubijene osobe i vlasnika ku}e. oru`ja niti U^K, mo`ete mirno ovde ostati.“ Me|u- 26 A/0465. tim, ipak su se posle 20 minuta vratili i delovali su 27 A/0283. 28 „potpuno ludo i divlje“, te su odmah po~eli da A/0465. 29 Doga|aji od 25. marta su opisani u A/0045; A/0273; A/0292; spaljuju selo prete}i seljanima: „Imate minut vre- A/0457; A/0607; A/0745; A/0762; A/0900; A/0904; A/1036; mena da odete, ili ste mrtvi!“148 A/1057; A/1060; A/1112; M/1518. 30 Intervjui koji se odnose na situacij u \akovici 26. marta: A/0383; A/0651; A/0743; A/0813; A/0900; A/0994; M/0565; M/0910. 1 UNHCR, UNHCR „Kosovo Village List“, 9 March 1999 (1998 po- 31 A/0016; A/0836; A/0886; A/0904; A/1002; M/0565; M/0910. pulation estimate excluding forced displacement). 32 ICTY, „Indictment of Milosevic & Others (‘Kosovo’)“, 24 May 2 Zamenik kmandanta policije u Pe}i, u razgovoru sa OEBS-KVM, 1999, § 98 (d), ta~ka D. 23. januara 1999. 33 A/0022; M/0910. 3 Zasnovano na informaciji dobijenoj na sastanku izme|u OEBS- 34 A/0395. -KVM i predsedni{tva izvr{nog komiteta op{tine \akovica, 8. 35 O 27. martu: A/0010; A/0108; A/0537; A/0619; A/0693; marta 1999. A/0761; A/0762; M/0910. 4 PE/04/022/99; PE/04/037/99; PE/04/038/99; PE/04/047/99; 36 A/0617. PE/04/090/99; PE/04/071/99; PE/04/073/99. A/0284. 37 A/0537. 5 PE/04/073/99. 38 A/0565. 6 UNHCR, op. cit. 39 A/0201. 7 Samo su odabrani slu~ajevi detaljno prikazani. Ostali incidenti su 40 A/0218. opisani u PE/04/002/99; PE/04/023/99; PE/03/028/99; 41 A/0218. Odvo|enje 30-40 ljudi je potvrdio i A/1057. PE/04/076/99; PE/04/083/99; PE/04/103/99 (veoma detaljan izve- 42 A/0218. {taj); PE/04/122/99 (zato {to nije bilo oru`ja); PE/04/018/99; 43 A/0693. PE/04/026/99 (zajedno sa lekarskim izve{tajem); PE/04/047/99; 44 A/0049; A/0755; A/1036; A/1057; M/0495. PE/04/071/99 (premla}ivanje u policijskom vozilu, na putu za po- 45 Upotreba stadiona kao sabirnog centra zato~enika navodi se i licijsku stanicu); PE/04/075/99; PE/04/077/99; PE/04/078/99 (za- u A/0283. jedno sa fotografijama koje pokazuju te{ke povrede kao posledi- 46 A/0021; A/0067; A/0240; A/0269; A/0271; A/0722; A/1099; ce udaraca u predelu bubrega); PE/04/096/99 (sa fotografijama); M/0334. PE/04/121/99 (sa fotografijama); PE/04/141/99 i intervju A/1109. 47 A/0021; A/0242; A/0269; A/0271; A/0722; A§1099; M/0334. 8 PE/04/042/99, uklju~uju}i lekarski izve{taj. 48 M/0884. 9 To {to je taj ~ovek rekao nalazi se opisano i na tri razli~ita na~i- 49 A/0049. na zvani~nim srpskim izve{tajima kao: „Hajte se bje teri, e do ta 50 Nav. d. § 98 (g), ta~ka G. shofish/shohim/shohish.“ (Do|i, smrkava se. Vide}e/vide}e{/vi- 51 A/0049; A/0144; A/0514; A/0985 (koji poimenice navodi poro- de}emo.“) 2. marta su snimljene fotografije `rtve na kojima se dice i neke od ubijenih). vide povrede od udaraca. PE/04/090/99 uklju~uje fotografije i 52 A/0837 navodi imena `rtava. lekarski izve{taj, kao i sudsku odluku o kazni zatvora. Presudu 53 A/0652 i A/0743 navode imena `rtava. je doneo sudija op{tinskog prekr{ajnog suda u \akovici, i za- 54 A/0485 navodi imena `rtava. snovao je na vi{e ~lanova Zakona o javnom redu i miru. 55 A/0218; A/0845. 10 PE/04/082/99;PE/04/084/99 56 Intervjuisane osobe procenjuju da se radilo o broju izme|u 11 OSCE-KVM, CC4 \akovica, „Daily Report“, 22 i 23. februar 1200 i 30000 ljudi. 1999. 57 A/0011; A/0049; A/0067; A/ 0147; A/0652; A/0637; A/0690; 12 PE/04/109/99 A/0731: A/0734; A/0745; A/0762; A/0795; A/0839; A/0985; 13 PE/04/123/99, uklju~uju}i i fotografije. A/0987; M/1515, a verovatno i M/0884. 14 PE/04/002/99, uklju~uju}i lekarski izve{taj. 58 A/0008; A/0016; A/0042; A/0076; A/0166; A/0197; A/0252; 15 PE/04/044/99 zajedno sa skicom i fotografijama. A/0283; A/0513; A/0886; A/1002; A/1108. 16 U dokumentu se navodi ime `rtve, i donose se skice i fotogra- 59 A/0252. fije. 60 A/0526. 17 PE/04/092/99, uklju~uju}i lekarski izve{taj. 61 A/0061 navodi imena `rtava. 18 ICTY, „Indictment of Milosevic & Others (‘Kosovo’)“, 24. maj 62 M/1420. 1999, IT-99-37, §§ 98 (d) i 98 (g), ta~ke D i G. 63 A/0022; PE/0016/99. 19 Ovo se vidi iz vi{e izve{taja: A/0008; A/0010; A/0693; A/0900; 64 A/0283. M/0565; M/0884; M/0910; M/1253; PE/0014/99. 65 A/0712; M/1518. 20 A/0693. 66 A/0597; A/0840. 21 A/0900. 67 A/0304; A/0561; A/0941; A/0992.

189 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

68 A/0193. 115 PE/04/096/99, uklju~uju}i fotografije. 69 A/0185; A/0240; A/0269; A/0271, koji navodi ime `rtve. 116 PE/04/134/99, uklju~uju}i fotografije. 70 A/1030. 117 A/0027. 71 OSCE-KVM „Meeting Report“, 2. februar 1999. 118 A/0092. Komandira policije su kasnije ubili pripadnici U^K; vidi 72 PE/04/005/99. izve{taj o doga|ajima u Meji i Duzlju. 73 PE/04/005/99. 119 PC/04/039/99; PC/04/027/99. 74 PE/04/116/99, uklju~uju}i skice i fotografije. 120 Kada je na mesto stigla patrola OEBS-KVM, ujutro 25. januara, 75 Poznata su imena svih `rtava, koji su svi bili srpski policajci. to je bilo zabeleèno video-kamerom. Istog dana tela su odne- PE/04/130/99, uklju~uju}i skice, fotografije i rezultate merenja. ta u odeljenje za sudsku medicinu, medicinskog centra u Pri{ti- 76 A/0536 (koji je jedino prisustvovao ubistvu svog sina, dok je o ni, radi autopsije. ostalim ubistvima ~uo od drugih). 121 PE/04/135/99, uklju~uju}i fotografije i medicinski izve{taj. 77 A/0768. 122 PE/02/075/99. 78 A/0795. 123 OSCE-KVM, CC „Daily Report“, 15. mart 1999. 79 A/0768. 124 A/0009; A/0065; A/0066; A/0068; A/0085; A/0111; A/0112; 80 A/0559. A/0167; A/0168; A/0199; A/0200; A/0426; A/0560; A/0561; 81 A/0557. A/0970; A/1099; A/1122. 82 PE/04/007/99. 125 PE/104J/2. 83 OSCE-KVM, „Raport o humanitarnoj situaciji u podru~ju“, 19. 126 PR/104/99. februar 1999. 127 A/0926. 84 PE/04/144/99; A/0527. 128 A/0425. 85 PE/04/147/99. 129 PZ/00/0036/99; PE/04/041/99. 86 PE/04/148/99; PE/04/150/99. 130 Ovo je tako|e posvedo~ila intervjuisana osoba A/0120. 87 PE/04/149/99. 131 PE/04/025/99. 88 Tako|e PE/04/146/99. Kada su ~lanovi porodice u |akovi~koj 132 A/0004; A/0245; A/0760; A/0910. Ljudi iz Rogova su u Belom mrtva~nici identifikovali `rtvu, bili su prisutni pripadnici i poli- Drimu videli le{eve (prema A/0286); ubijanja su opisana u delu cije i OEBS-KVM. Li~ne stvari `rtve su bile predate porodici u o Velkoj Kru{i (Orahovac). jednoj plasti~noj kesi. Me|u tim stvarima je bila i oznaka U^K. 133 A/0004; A/0051; A/0053; A/0237; A/0470; A/0546; M/0457; a Me|utim, u razgovoru sa porodicom se otkrilo da `rtva nije verovatno i A/0165. imala ranijih veza sa U^K i da nikada nije posedovala automat- 134 A/0348; A/0760. sku pu{ku. Oni su govorili da je `rtva poku{ala jednostavno da 135 PE/04/034/99, zajedno sa skicama i fotografijama. pobegne iz sela, jer nije posedovala li~nu kartu. Tako|e su rekli 136 PE/04/092/99, zajedno sa fotografijama. OEBS-KVM je kasnije da, zbog blizine poloàja VJ, u njihovom selu nije bilo U^K. bila obave{tena da je ovaj pacijent/zatvorenik bio zlostavljan i 89 OSCE-KVM, CC4, „Daily Report“, 17. mart 1999. tu~en u bolnici. Kasnije je bio preba~en u bolnicu u Pe}. Sve do 90 A/0118; A/0999. kraja OEBS-KVM prisustva na Kosovu, stalni poku{aji da se po- 91 A/0888 daje imena `rtava. seti i kontaktira ovaj pacijent nisu doneli plodove, usled op- 92 A/0330; A/0246. strukcije bolni~kih ~uvara, policijskih zvani~nka i sudskih vlasti, 93 A/0246. tako da OEBS-KVM nije mogla da utvrdi da li je osoba jo{ bila 94 A/0407. u ìvotu. 95 A/0465. 137 PE/04/045/99, zajedno sa skicama i fotografijama. 96 A/0193. 138 PE/04/112/99, zajedno sa crteòm, lekarskim izve{tajem i foto- 97 Glavni {tab NATO u Briselu, Stenogrami konferencija za {tam- grafijama. pu, 15-19. 139 A/0768 (datira doga|aj oko 10. aprila). Oba svedoka su videla 98 A/0470; A/0557; A/0559; A/0567; A/0780; A/0812. dva aviona. A/0465 je bio u Meji i video je bombardovanje Me- 99 A/0407. je ranije tokom dana, ali tako|e pominje i ovaj napad. 100 A/0465; A/0715. 140 Jugoslovenska vlada je objavila da su njih 12 bili ubijeni u Me- 101 A/0837; A/0904. ji, a 7 u obli`njoj ku}i, dok su ostali bili ubijeni u Bistraìnu. Vi- 102 A/0690. di www.mfa.gov./bela/index.htm. 103 A/0834 daje imena `rtava. 141 [tab NATO u Briselu, Stenogrami konferencije za {tampu, 15- 104 A/0218. 19 april 1999. 105 Kao {to je zabeleèno u PE/04/079/99, popred navedenih pri- 142 A/0844; A/0941; A/1116. mera. 143 PE/04/048/99. 106 Osobito je pominjan jedan policajac ~ije je ime zabeleèno. 144 OSCE-KVM, CC \akovica, „Body Tracking“, 5. mart 1999. 107 PE/04/028/99. 145 Srpske vlasti su tako nazivale borce U^K koji su na Kosovo po- 108 PE/04/079/99. Sli~an incident je OEBS-KVM zabeleìla 13. mar- ku{avali ilegalno da u|u iz Albanije. ta na kontrolnom punktu u Piskotama, kada je policija iznu|i- 146 Prema izvorima UNHCR, izve{tajima me|unarodnih medija i iz- vala novac od kosovskih Albanaca u zamenu za njihove sop- javama albanske vlade od 25. marta, 20 u~itelja sa Kosova, al- stvene dokumente koji su bili zaplenjeni – PE/04/143/99. banske narodnosti su bili bez razloga ubijeni pred svojim |aci- 109 PE/04/00117/99, sa skicom i fotografijama. ma. Po{to je selo bilo uni{teno, 96 u~enika je pre{lo granicu 110 PE/04/123/99; PE/04/015/99. prema Albaniji, zajedno sa 12 mu{karaca i 68 èna, gde su is- 111 PE/04/060/99. pri~ali ovaj doga|aj. 112 A/0755. 147 A/0432; A/0751 (datum proterivanja: 1. april). 113 A/0110. 148 A/1084 (~iji je otac ostao u ku}i i pretpostavlja se da je bio 114 A/0059. ubijen).

190 GLOGOVAC/GLLOGOC

Op{tina Glogovac se nalazi u centralnom Kosovu, ma, sve u jednom danu, kao i brojne druge povre- izme|u planine î~avica na istoku i dreni~kih brda de ljudskih prava.4 na severu i zapadu. Kroz nju prolazi magistralni Sam Glogovac i njegovo predgra|e Novo îka- put broj 9, glavni put iz Pri{tine za Pe}. Na raskr- tovo/Cikatove e Re postali su steci{te mnogih ra- snici kod Komorana/Komoran, manji put se odva- seljenih lica iz dreni~kih sela. ja na sever, i prolazi kroz grad Glogovac prema Sr- Ne{to posle svog dolaska na Kosovo, OEBS- bici/Skenderaj. -KVM je otvorila svoju mesnu kancelariju u gradu Stanovni{tvo op{tine (pre raseljavanja 1998. Glogovcu, koja je davala izve{taje Koordinacio- godine) brojalo je 69.000 osoba skoro u potpuno- nom centru u Pri{tini. sti albanske narodnosti, sa neznatnim brojem srp- 1 skih i drugih stanovnika samo u gradu Glogovcu. Glogovac U^K je imala veliki uticaj i kontrolisala {iroko podru~je severno od puta broj 9. I u selima ju`no od Grad Glogovac je imao oko 4000 stanovnika, od puta njen uticaj se moè smatrati zna~ajnim. ~ega su samo nekoliko desetina bili srpske ili neke 5 Op{tina Glogovac je bila te{ko pogo|ena, kao druge narodnosti. Za grad je najkarakteristi~nija i ~itav region Drenice, u borbama tokom 1998. bila fabrika Feronikel, sme{tena na severu grada. godine. Niz policijskih operacija koje su imale za Za vreme boravka OEBS-KVM na Kosovu mnogo posledicu oruànu konfrontaciju i masovna ubija- se govorilo da je fabrika, koja je bila zatvorena nja civila u februaru i martu 1998. u Liko{ani- maja 1998, sluìla kao zatvor specijalne policije ma/Likoshan na severu op{tine i ]irezu/Qirez i Do- (Posebne jedinice policije –PJP), i da je ona koristi- 6 njem Prekazu/Prekaz e Poshtem (s druge strane la fabriku kao svoju bazu. Fabrika je bila bombar- op{tinske granice, u op{tini Srbica), predstavljale dovana od strane NATO u no}i izme|u 29. i 30. su odlu~uju}u epizodu u eskalaciji oruànog su- aprila 1999.7 koba na Kosovu.2 Na dan 31. maja 1998. policija Kada se OEBS-KVM povla~ila sa Kosova, 20. je preduzela veliku operaciju u Novom Pokle- marta 1999, njeno osoblje je videlo velike konvo- ku/Poklek i Ri i oko njega, naselja na ivici grada je vojnih vozila koji su sa glavnog puta skretali Glogovca, blizu fabrike Feronikel. Rezultat te akci- prema Glogovcu.8 Mada je mogu}e da su i{li u Sr- je je bio da su dva kosovska Albanca bila ubijena, bicu, gde su operacije po~ele odmah nakon po- dok je desetoro ljudi „nestalo“.3 vla~enja OEBS-KVM, neke jedinice su mogle i da Kako se razvijala letnja ofanziva {irom Drenice, poja~aju specijalnu policiju koja je ve} bila stacio- uz sistematsko razaranje mnogih sela, pri ~emu je nirana u fabrici Feronikel.9 Radnici koji su se u fa- policija primoravala hiljade stanovnika da pobeg- briku vratili u junu 1999, dva dana posle odlaska nu, jedan od najteìh zlo~ina se desio septembra srpskih snaga, na{li su dokumente i ostatke opre- u selu Gornje Obrinje/Obri e Eperme i njegovoj neme koje policija i vojska nisu stigle da iznesu.10 posrednoj okolini (na krajnjem zapadu op{tine) i Me|u njima je bilo predmeta za koje su radnici ve- selu Donje Obrinje/Obri e Ulet (Srbica), u kome su rovali da su bili kori{}eni kao instrumenti za mu- se desila tri odvojena slu~aja masovnih ubistava ~enje, uklju~uju}i motku sa ukucanim ekserima na koja su izvr{ili pripadnici policije, prema izve{taji- svakom kraju, koja je bila zamrljana ne~im {to je

191 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo izgledalo kao krv. Na|ena je kako visi na gredi pod uzeli njenog sina i pretilli da }e ga ubiti ako otac svodom podruma. Tako|e obe{en na gredu bio je ne da 1000 DM. Kada je intervjuisana osoba rekla i donji deo kancelarijske stolice; radnici iz fabrike da nema tako mnogo, pokupili su sve zlatne stva- su verovali da su zatvorenici bili obe{eni za motku ri u stanu i sav novac koji se zatekao – 110 DM. i stolicu, i tako tu~eni. Posle toga su pustili sina i oti{li u susedni stan. Ta- Po{to su po~eli vazdu{ni udari NATO protiv mo nije kod ku}e bilo nikoga ko je govorio srpski, SRJ, 24. marta, oruàne snage su po~ele da tero- tako da su se vratili i uzeli intervjuisanu osobu kao ri{u albanske stanovnike Glogovca.11 Nekoliko in- prevodioca. Dvojica pripadnika paravojnih jedini- tervjuisanih osoba je reklo da su nasilje, uni{tava- ca su sledila istu proceduru; pretili su da }e ubiti nje ku}a i paljevine, po~eli odmah posle povla~e- dete kako bi iznudili novac ili zlato. Po{to su nja OEBS-KVM.12 oplja~kali susede, pustili su intervjuisanu osobu i Bande naoruànih ljudi su upadale u stanove i rekli joj neka ide u svoj stan.18 Taj ~ovek je dalje is- zahtevale novac, obi~no uni{tavaju}i predmete ili pri~ao da su ta dvojica tako nastavila kroz celu plja~kaju}i ku}e ili premla}uju}i mu{ke stanovnike. zgradu, i da je ~uo pucnje koji su dolazili iz drugih U to vreme bilo je ubijeno nekoliko ljudi. Grupa stanova. U to vreme je ubijeno ~etrvoro ljudi (ime- ljudi koji su nosili zelene uniforme sa plavim traka- na su zabeleèna), bilo u njegovoj zgradi ili u ma na rukavima, obrijanih glava i sa min|u{ama u zgradama u neposrednom susedstvu.19 Jedna è- u{ima, upala je 26. marta u dvori{te jedne intervju- na koja je ìvela u istoj zgradi kao i intervjuisana isane osobe; naredili su da 6 ~lanova porodice iza- osoba koja je bila prisiljena da bude ad hoc prevo- |e u dvori{te, tukli mu{karce i zahtevali da svi odu. dilac, i ~iji je mu` bio me|u ~etvoricom ubijenih, Jedan stariji kosovski Albanac (imenovan u inter- opisala je kako je ~ula pucnjavu sa nièg sprata. vjuu), bio je ubijen u prisustvu svoje porodice, kada Dvojica su se tada popela do njenog stana. Jedan je pitao sme li da izvede paralizovanog ~lana poro- od njih je rekao: „Uh, koliko ljudi treba sad da po- dice iz ku}e. Po{to su ostali ~lanovi porodice pobe- bijem.“ Zahtevao je da im predaju sav svoj novac gli u drugi deo Glogovca, videli su da je ku}a bila i nakit, i pre nego {to }e iza}i pucao je u glavu nje- oplja~kana i uni{tena.13 Jedan drugi kosovski Alba- nog muà.20 Kasnije je saznala da je prilikom pu- nac, star 52 godine, ~lan DLK, vra}ao se svojoj ku}i canja koje je ~ula ranije, ubijen njen sused sa do- kasno ujutro 28. marta, kada je na ulici sreo grupu njeg sprata. naoruànih ljudi. Njegova k}erka je videla ~oveka u Mnoge intervjuisane osobe su saop{tile da su zelenoj policijskoj uniformi sa crvenom trakom oko videle ili saznale za ljude koji su bili ubijeni u pret- ruke koji je nosio kapu kao za bezbol, kako mu je hodnim takvim akcijama. Na primer, na istom me- pucao u grudi. Ona i njena sestra su iza{le da bi do- stu, oko 20. aprila, jedna èna je rekla kako su tri vele oca ku}i; on je umro slede}eg dana od rane ko- ~oveka u{la u njen stan (gde je bilo 60 ljudi). Troji- ju je zadobio.14 ca su bila obu~ena u uniforme VJ i imali obrijane Neke intervjuisane osobe su se àlile policiji glave, nosili su noève i bili pijani. Predstavili su se zbog nasilja i bezakonja u gradu, ali im je odgo- kao oficiri iz Vojvodine, i razdvojili mu{karce od voreno da su po~inioci pripadnici jedinica koje su èna i dece. Tukli su njenog oca i odveli napolje izvan policijske kontrole.15 Zamenik komandanta njenog brata, gde su ga na stepeni{tu i ubili.21 policije je u mnogim izve{tajima pomenut kao ~o- Na dan 18. aprila, ~etiri ène iz Pokleka su po- vek koji je imao razumevanja, mada su neki drugi ku{ale da do|u u Glogovac. Dok su se spremale da govorili i da je uzimao direktnog u~e{}a u nekim pre|u most blizu fabrike Feronikel, na njih su pu- razbija~kim aktima i da je nadgledao hap{enja.16 cali snajperisti. Jedna je bila ubijena, a druge su bi- Akti nasilja su bili poja~ani sredinom aprila. le ranjene, me|u njima i intervjuisana osoba koja Oko 20. aprila, dva ~oveka u zelenim maskirnim je bila pogo|ena u rame. Ranjene ène su se okre- uniformama i u beretkama sa znakom belih orlo- nule i potraìle zaklon u ku}i pored mosta. Snajpe- va, i{la su od stana do stana jednog stambenog risti su nastavili da pucaju u ku}u, a kada je pao bloka. Izve{taj koji sledi je tipi~an za izjave inter- mrak, ène su oti{le na sigurnije mesto. Intervjui- vjuisanih osoba iz Glogovca.17 Jedna intervjuisana sana osoba je pokazala personalu OEBS-KVM rupe osoba je rekla da su, kada su do{li u njen stan, od metaka na jakni koju je u to vreme nosila.22

192 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja

Oko 11 ~asova jednog dana krajem aprila, dva ce i odveden na ulicu, gde je bilo oko pedeset dru- ~oveka u policijskim uniformama sa plavim traka- gih ljudi. Sve zajedno su odveli do policijske stani- ma na rukavima do{la su traktorom do ku}e gde ce i terali ih da pevaju srpske pesme dok su ih tuje bila jedna intervjuisana osoba. U dvori{tu su kli lopatom; bili su zatvoreni tri no}i, a za to vre- sreli èninog ro|aka koji je bio gluvonem i u ce- me je (kako je gore pomenuto) NATO bombardo- lom kraju dobro poznat kao mehani~ar. Kada mu vao fabriku Feronikel. Intervjuisana osoba je rekla je nare|eno da preda sav svoj novac, dao im je da se tretman za vreme bombardovanja pogor- nov~anik koji je bio prazan. Ljudi su ga odmah {ao.29 Mnogi, ponajvi{e stariji ljudi, bili su pu{te- ubili.23 Otprilike u isto vreme, dva ~lana porodice ni jo{ prvog dana; jedna intervjuisana osoba je re- su bila odvedena u drugu sobu; ro|aci su ~uli puc- kla da se to desilo na naredbu zamenika koman- njeve, a kasnije su prona{li oba ~oveka mrtva.24 danta policije.30 Drugi su bili zadràni preko no}i Drugi ljudi iz Glogovca su izvestili o mnogim dru- ili nekoliko dana; neki su rekli da su bili u prenatr- gim ubistvima, ali u najve}em broju slu~ajeva ni- panim }elijama, drugi da su bili zatvoreni u gara- su bili usagla{eni ili su nedostajali detalji.25 Ono ì policijske stanice, a neki drugi da su bili preba- {to je karakteristi~no u svedo~anstvima ljudi iz ~eni u mesni bioskop.31 Grupa od 13 ljudi je bila Glogovca, u pore|enu sa onima iz okolnih op{ti- naterana da zida bunkere za policajce, izvan poli- na, jeste to da su mnoge intervjuisane osobe sa- cijske stanice.32 Mnogi su govorili kako je bilo jo{ op{tile da su one, ili pak ène koje su znali, bile zatvorenika kada su njih pustili da odu; najmanje seksualno napadnute prilikom upada u njihove tri intervjuisane osobe su bile preba~ene iz policij- ku}e.26 Jednu dvadeset{estogodi{nju kosovsku ske stanice u Glogovcu u lipljanski zatvor.33 Albanku seksualno je napao jedan od petorice po- Premda su mnogi ljudi zbog ovih ubijanja, licajaca koji su upali u njenu ku}u krajem aprila. plja~kanja i zlostavljanja pobegli iz Glogovca, nasilna proterivanja su sve do kraja aprila bila ret- Naredio mi je da odem sama u kuhinju. Do{ao kost.34 U to vreme, zamenik komandanta milicije je za mnom i naredio mi da se svu~em. Drugi je rekao da on vi{e ne moè da garantuje bezbed- su bili sa ostatkom porodice. Silom je skinuo nost kosovskih Albanaca, i organizovao je autobu- moju ode}u i rekao „Albanke u ode}i kriju nose kojima je stanovni{tvo odvezeno 3. i 4. maja.35 vac“, sve vreme je govorio „novac“ i „ne vi~i, Policija ili druge naoruàne snage su upadale u ku- u}uti“. Poku{ao je da me poljubi, pa kada sam }e mnogih intervjuisanih osoba i zahtevale da ih odbila, tukao me svojim pi{toljem. Bila sam sa- svi napuste.36 Oko 3. maja, autobusi su odvezli nema sa njim skoro 20 minuta. Na kraju je na ke od zato~enih u Gornje Dobrevo/Miradi e Eper- mojim le|ima noktom svog malog prsta ne{to me (Kosovo Polje), odakle je ve}ina njih vozom oti- nacrtao, bio je to srpski krst. {la u Makedoniju.37 Slede}eg dana organizovan je dolazak autobusa koji su kosovske Albance vozili Ova èna je bila seksualno napadana u jo{ dva na- neposredno od Glogovca na granicu, iako su neki vrata, u samom Glogovcu. autobusi u to vreme u Uro{evcu bili zaustavljeni i Jedna druga èna je ispri~ala kako su pripadni- okrenuti natrag.38 Mnogi su ispri~ali kako su u ci paravojnih jedinica upali u ku}u gde se nalazila Glogovcu morali za taj put da plate po 50 DM. 39 i pitali gde su mu{karci. Dve devoj~ice su bile izdvojene i odvedene u hodnik, gde su ih vojnici Sela: zajedni~ke crte „dirali“ i „ljubili“. Onda su svima ostalima naredili da se svuku. Posle toga, odveli su {esnaestogo- Situacija u okolini Glogovca, u vreme dok je na di{nju devoj~icu, i vratili je natrag posle nekoliko Kosovu bila razme{tena OEBS-KVM, bila je uglav- ~asova.27 nom napeta i zapaljiva. Izme|u 27. i 29. aprila, veliki broj mu{karaca u Na dan 13. januara 1999. naoruàni civili pove- Glogovcu je bio uhap{en i dràn u policijskoj sta- zani sa U^K uhvatili su voza~a jednog srpskog no- nici.28 Redovna policija je do{la u ku}u jedne in- vinara i naterali ga da ih odveze u podru~je koje je tervjuisane osobe oko 29. aprila i zahtevala od kontrolisala U^K. Tamo su ga saslu{avali i tukli pre nje novac. ôvek je bio odvojen od svoje porodi- nego {to su ga pustili nekoliko sati kasnije.40

193 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

Dana 11. februara bio je u Gornjem Obrinju podru~ja gde su raseljena lica na{la uto~i{te, uklju- ubijen jedan kosovski Albanac koji je oti{ao u {u- ~uju}i i planinske predele gde su me{tani mogli mu da nase~e drva. Saop{teno je da je U^K spro- privremeno da se sklone za vreme napada.45 vela sopstvenu istragu povodom ovog ubistva ko- Porodica jedne intervjuisane osobe je ostala u je je pripisala „saradnicima policije“.41 selu Globare/Globare neposredno izvan Glogov- U Donjoj Korotici/Koretice e Pshtem je 12. ca, na putu za Srbicu, sve dok svi stanovnici Glo- fabruara bio ubijen jedan trideset~etvorogidi{nji govca nisu bili proterani ili deportovani 4. maja kosovski Albanac, nakon {to je njegov traktor bila (vidi gore). Na{ svedok je dao veoma detaljan iz- zaustavila policija. Prema navodu ro|aka `rtve, ve{taj o pokretima trupa kroz selo. Na dan 21. voza~ je tek pokazao svoje li~ne isprave, kada je marta je u selo u{la policija, dok je VJ po~ela da se policija otvorila vatru. Prema navodu policije, ubi- razme{ta na njegovim prilazima; u to vreme mno- jeni ~ovek je vozio traktor, a dva mu{karca iz pri- gi seljani su pobegli u Glogovac ili u planine.46 Na kolice su otvorila vatru, raniv{i dva policajca u ko- dan 24. marta VJ je po~ela da granatira sela koja lima, pre nego {to su pobegla (OEBS-KVM je posu okruàvala fabriku Feronikel; Globare nije bilo tvrdila da je policajcima pruèna pomo} u pri{tin- na meti. Na dan 26. marta su iz pravca Pri{tine do- skoj bolnici). Policija je rekla da je pucala na ljude {la poja~anja i u to vreme selo je direktno napad- koji su otvorili vatru (i da ih nije pogodila), a da je nuto. Dok se to de{avalo, deo snaga koje su tu bi- ubijeni ~ovek bio uhva}en u unakrsnu vatru. Dva le stacionirane pre{ao je u Banjicu, dok su drugi ranjena policajca su odmah preba~ena u pri{tin- ostali iza njih. Porodica je jo{ uvek bila u selu. Naj- sku bolnicu. Telo kosovskog Albanca je bilo odve- pre su u civilnim kolima do{li uniformisani ljudi ~i- zeno njegovoj ku}i, gde je verifikator OEBS-KVM ja su lica bila i{arana raznim bojama, i koji su is- video veliku otvorenu ranu na njegovom desnom preturali sve u ku}i; kada su ovi oti{li, do{li su voj- ramenu, nekoliko ulaznih rana u prednjem delu nici VJ od kojih je jedan po svemu sude}i koman- grudnog ko{a i jednu izlaznu ranu na le|ima. Ka- dovao operacijom. Oni su o~igledno bili iznena|e- snija autopsija koju je pratila OEBS-KVM pokazala ni kad su u selu jo{ zatekli ljude. Porodica je sta- je da su postojale 24 rane od metaka, i to na gru- vljena pod straù tokom skoro nedelju dana; voj- dima, le|ima i rukama `rtve; svi meci su izgleda nici koji su ih ~uvali rekli su da imaju nare|enje da bili velikog kalibra. Test izveden na jednoj rani je pucaju na svakoga ko bi poku{ao da beì. Na dan pokazao da je bila naneta izbliza, i da je put met- 7. aprila iz pravca Srbice je u selo do{la nova gru- ka bio pravo kroz grudi, izlaze}i na le|ima malo pa vojnika; ovi su izjavili da su deo „jedinice za ~i- ulevo od centra. Lekari koji su tretirali ranjene po- {}enje“ i da }e svakog jutra odlaziti iz sela i vra}a- licajce rekli su da je jedan bio pogo|en u levu sle- ti se uve~e. Ovi vojnici su traìli ljude sa istim pre- poo~nicu, a drugi u levu stranu vrata.42 zimenima kao i vo|e U^K. Smestili su se u nekoli- Na dan 4. marta, dok su se „zimske ve`be“ od- ko ku}a u selu, u kojima su ène bile naterane da vijale na terenu susedne vu~itrnske op{tine (vidi za njih ~iste i kuvaju; ènama je tako|e pretilo si- odeljak o Vu~itrnu), policija je objavila da je otka- lovanje. Sredinom aprila, vojska se povukla iz se- zala jedan najavljeni konvoj izme|u Srbice i Glo- la; posle toga je do{la redovna policija i pitala lju- govca.43 U^K je izjavila da ne}e trpeti prisustvo de da li su bili zlostavljani dok je u selu bila staci- policije na teritoriji pod svojom kontrolom, i da }e onirana vojska.47 napasti konvoj ako ovaj poku{a da pro|e. Du` pu- Mnogi seljani su napustili svoja sela kada su bi- ta su bila prime}ena poja~anja U^K.44 li napadnuti, ili su bili proterani od strane trupa Neposredno po{to se OEBS-KVM povukla sa koje su dolazile uo~i takvih napada.48 Neki ljudi su Kosova, po~eli su napadi na sela u glogova~koj op- govorili kako je bilo ubijenih za vreme tih napada {tini. Scenario koji je opisala jedna intervjuisana ili kasnije, kada bi se me{tani vra}ali u selo traè}i osoba slaè se sa opisima koje su dali drugi svedo- hranu.49 Mnogi proterani ljudi su oti{li u Glogo- ci (i sa onim {to se de{avalo u drugim op{tinama): vac, dok su drugi pobegli u udaljenija upori{ta najpre su tenkovi granatirali podru~je, zatim je do- U^K, preko brda i visoravni prema planini î~avica, lazila pe{adija i praznila sela. Posle toga bi dolazi- u sela kao {to su Gladno Selo/Gllanaselle, ]irez (Sr- le policijske snage koje su palile ku}e i i{le dalje u bica) i u podru~je Vrbovca/Vrboc. Mnogi su se vra-

194 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja tili u svoja sela ~im su iz njih iza{le trupe i kada su su bile silovane. Jedna devetnaestogodi{na èna se smirili artiljerijski napadi, ili kada su mesta gde je rekla da je u Staro îkatovo bila poslana iz [tu- su na{li uto~i{te i sama bila napadnuta. Jedna in- tice i da su je tamo golu pokazivali i pipali (vidi tervjuisana osoba ~iji su pokreti tipi~ni za mnoge, odeljak ]irez u op{tini Srbica), a onda je bila pre- pobegla je krajem marta iz Gradice/Gradice kada ba~ena u Staro îkatovo sa mnogim drugim de- je ova bila granatirana, i oti{la u ]irez (op{tina Sr- vojkama, od kojih je njih oko 60 zatim bilo silova- bica), zatim je bila naterana da ode u Liko{ane, no. Rekla je da su vojnici u te svrhe koristili zgra- [tuticu/Shtutice, pa natrag u Liko{ane, pre nego du {kole.55 {to joj je bilo omogu}eno da se vrati svojoj ku}i u Ki{nog dana 17. aprila srpske snage su u{le u Gradicu. Zbog te{kih ìvotnih uslova koje su tamo deo sela Staro îkatovo. Vojnici su nosili maskirne zatekli, ~lanovi porodice su oti{li u Gladno Selo, uniforme, {lemove i ki{ne mantile nalik na pon~o; odakle su bili proterani sredinom aprila i primora- neki su imali duge kose i brade.56 Po~eli su da sani da odu u Glogovac. Porodica je zatim bila na ra- kupljaju mu{karce iz raznih delova sela. Po{to jed- znim mestima u Glogovcu, pre nego {to je bila na èna nije htela da pusti da joj odvedu muà, je- proterana sa Kosova 4. maja. Usled razli~itih poku- dan od vojnika je iz automatske pu{ke pucao u {aja beànja, mnogi seljani su na kraju bivali po njegov vrat (ime `rtve je zabeleèno).57 Neki selja- nekoliko puta proterivani sa raznih mesta.50 Mno- ni su bili pokupljeni, a ène i deca odvojeni od gi su u toku ovih ponovljenih preme{tanja potpu- mu{karaca.58 Jedna intervjuisana osoba je ~ula no izgubili pojam o vremenu.51 pucnjeve u drugom delu sela i kasnije otkrila da su tamo bili ubijeni ljudi koje je poznavala.59 Nekoli- Staro îkatovo/Cikatove e Vjeter52 ko svedoka je videlo kako je grupa mu{karaca bila pore|ana uza zid, gde su bili streljani.60 @ena- Staro îkatovo se nalazi na oko 8 km severoisto~- ma i deci je bilo nare|eno da odu u Glogovac, i no od Glogovca. Nakon {to je u tom podru~ju gra- odlaze}i, oni su ~uli pucnjavu; neke ène su rekle natiranje po~elo 20. marta, VJ, pra}ena policijom da su se nalazile blizu repa kolone i da su videle i drugim jedinicama, uklju~uju}i i neke u maskir- nekoliko tela ubijenih.61 Toga dana je prema izve- nim uniformama sa crvenim trakama na rukavi- {tajima u Starom îkatovu ubijeno oko 23 mu- ma, u{la je u selo. Kako su seljani poku{ali da se {karca.62 Mada su U^K i mesni ìtelji kasnije sa- sklone, jedna grupa je bila zaustavljena i na putu hranili tela u vrtovima ku}a blizu mesta gde su lju- zadràna oko dva ~asa. Policija je zatim upala u di bili ubijeni, srpske snage su se vratile tri dana seosku {kolu i rekla tim ljudima da u|u unutra; ta- kasnije sa bagerima. Iako mesni ìtelji sami nisu mo su ih dràli do 14 ~asova, sa dva tenka koja su videli {ta je radila vojska, podozrevali su da bi voj- bila na straì, a zatim su ih pustili. Slede}eg dana nici mogli razvaliti spolja{nje zidove kako bi do{li selo je ponovo bilo granatirano, i u to vreme su se do grobova, i da bi mogli premestiti tela na mesto pojavila vozila Crvenog krsta i odvezla neke od ra- koje rodbini nije znano.63 njenih. Na dan 22. marta VJ je u{la u selo i tamo ostala oko mesec dana; za to vreme primorala je Gladno Selo/Gllanaselle seljane da tamo ostanu.53 Oko 14. aprila, grupa prognanika koja se kre- Gladno Selo je bilo mesto gde su mnoga raseljena tala iz doline blizu Gladnog Sela prema Liko{ani- lica na{la uto~i{te. Jednog dana sredinom aprila, ma bila je zaustavljena u Starom îkatovu. Tu su srpske jedinice u zelenim maskirnim uniformama, bili podeljeni na tri grupe: mu{karci, mlade ène ~iji su neki vojnici imali duge kose i brade, ili su no- bez dece i ène sa decom. Mu{karcima i ènama sili crne jakne sa natpisom „Policija“ na le|ima, u{le sa decom bilo je nare|eno da nastave put, dok je su u Gladno Selo, oko 15 km od Starog îkatova. grupa mladih èna bila zadràna, i kada su se spo- Vojnici su i{li od ku}e do ku}e izbacuju}i seljane na jile sa drugim dvema grupama, nekoliko sati ka- ulicu. Tako su do{li do ku}e u kojoj je ìveo seoski snije, mnoge su plakale. Dve su bile primorane da lekar i po~eli da ga tuku. Naredili su porodici da na- ostanu tamo.54 @ene sa podru~ja Glogovca su jed- pusti ku}u, posle ~ega je jedna intervjuisana osoba nom prilikom bile dovedene u Staro îkatovo gde iz ku}e ~ula pucnje. (Kada su se ona i njen zet ne-

195 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo delju dana kasnije vratili, na{li su telo starijeg ~ove- rioda videli ubijanja manjih grupa ljudi. Na primer, ka kome je bilo pucano u glavu.)64 jedan je ~ovek rekao da su 2. maja tenkovi zapo- Toga ili slede}eg dana sredinom aprila, seljani su ~eli napad na selo Vrbovac. Opkolili su selo i pu- bili nasilno skupljeni, otete su im dragocenosti, a cali na svakoga koga bi sreli. Sam svedok je uspeo zatim su bili naterani da odu u Glogovac. Dok su da pobegne i ostao je skriven sve dok nije presta- odlazili, seljani su videli ku}e u plamenu.65 Odmah lo pucanje. Kada se vratio, video je 10 tela, uglav- u po~etku, bila je izdvojena grupa od 11 mu{kara- nom starijih ljudi.74 Drugi ~ovek se vratio svojoj ca. Dok su svedoci jo{ uvek bili u blizini, ovim ljudi- ku}i 30. aprila i video tela 12 mu{karaca i jedne ma su pucali u kolena i noge. Seljanima je zatim na- devoj~ice u svome podrumu. Oti{ao je da obave- re|eno da idu, a le{evi ovih ljudi su kasnije prona- sti druge, ali kada su ovi do{li da sahrane mrtve, |eni sa ranama po celom telu.66 Prema iskazima nisu mogli do}i do ku}e, jer je u okolini ponovo seljana koji su se kasnije vratili u selo i videli tela, sa- po~ela pucnjava.75 Jedna intervjuisana osoba je u mo tog dana u Gladnom Selu je bilo ubijeno oko 30 [tutici videla {est ili sedam tela; drugi ljudi su u to kosovskih Albanaca.67 Jedna intervjuisana osoba vreme bili li{eni slobode.76 Me|unarodni istraìo- koja je pomagala da se neka tela sahrane, rekla je ci su ispitali mesta u [tutici i obli`njem Gladnom da su tela bila unakaèna.68 I druga tela su prona- selu, gde su bile sahranjene `rtve. U [tutici, na tri |ena nakon povla~enja trupa u junu 1999. kada su mesta, prona|eno je 21 telo.77 seljani mogli da se vrate svojim ku}ama. 69 Novi Poklek/Poklek i Rri Vrbovac/Vrboc i [tutica/Shtutice Kao {to je gore zabeleèno, Novi Poklek je bio jed- Ova dva sela se nalaze na severu, u brdima izme|u no od mesta gde su policijske operacije 31. maja glavnog puta {to od Glogovca vodi u Srbicu i do 1998. izazvale smrt dvojice i „nestanak“ osmorice udaljenijih sela ]irez (op{tina Srbica) i Gladno Selo. kosovskih Albanaca. Na dan 25. marta VJ je upotrebila seljane koji su bi- Na dan 17. aprila, dvadesetpetogodi{nja èna i li u ]irezu kao ljudski {tit koji je pratio tenkove do njena porodica bili su izba~eni iz svoje ku}e u No- sela [tutice (vidi ]irez, Srbica). Nakon {to je NATO vom Pokleku. Poku{ali su da odu iz sela, ali ih je u no}i izme|u 29. i 30. aprila bombardovao fabri- policija vratila, tako da su oti{li u ku}u ujaka inter- ku Feronikel, vojska je intenzivirala svoje operacije vjuisane osobe. Tamo se skupilo 64 ljudi koji su se na podru~ju pod kontrolom U^K na severu op{tine, celog tog dana sklanjali od granatiranja i pucnja- uklju~uju}i i Vrbovac i [tuticu, kao i mesta sa dru- ve. Oko 18 ~asova u ku}u su u{la dva policajca u ge strane granice sa op{tinom Srbica. plavim uniformama sa ùtim trakama na ramenu Na dan 30. aprila ili 1. maja po~ela je prema na kojima su bile prika~ene oznake sa orlovskom Glogovcu ofanziva iz mesta Novo Poljance/Polac i glavom. Oni su saslu{avali ujaka svedokinje i zatim Rri, koja se nastavila kroz sela Poluè/Polluzhe, Vr- oti{li, ali su se posle jednog sata vratili i izveli uja- bovac/Vrboc do Globara/Gllobar (Vrbovac je istoka i jo{ jednog ~oveka iz ku}e i iz vidnog polja uku- vremeno naziv za dolinu, kao i za jedno od sela u }ana. @ena je onda ~ula pucnje. Dva policajca su se tom podru~ju).70 U tom trenutku, mnoga raselje- tada vratila u ku}u i jedan od njih je najpre bacio na lica iz drugih mesta op{tina Glogovac i Srbica dimnu bombu, a zatim i ru~nu bombu u podrum; zatekla su se na tom terenu koji je jedna intervju- drugi je ubio dve ène. Zatim su oti{li. Posle kra}eg isana osoba opisala kao „slobodnu zonu U^K“.71 vremena jedan od njih se vratio i po~eo da puca Najpre su tenkovi i pe{adija uklonili ène i decu, nasumice iz automatskog oru`ja, ubiv{i 46 osoba. zatim su u{li dublje u podru~je u kome su se krili Neki su bili ranjeni; svedokinja je bila pogo|ena u kosovski Albanci.72 Mnogi svedoci su rekli da se u ruku. Kada je policija po~ela da proverava da li su to vreme u [tutici, i ne{to kasnije, u maju, u Vr- ljudi ubijeni (na neke su pljuvali), ona je leàla, sa bovcu desio masakr vi{e od 200 ljudi, nakon {to je {akom na ustima njene ~etvorogodi{nje k}erke, NATO bombardovao fabriku Feronikel.73 Ve}ina kako bi ova }utala. Tada je do{ao drugi policajac i ovih izve{taja je, me|utim, bila po ~uvenju, prem- na albanskom rekao policajcu koji je poubijao lju- da su neki svedoci govorili i da su tokom tog pe- de: „[ta to radi{? Nismo ovamo do{li da ubijamo

196 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja

ène i decu, nego U^K.“ Onda su svi policajci oti- tem broj 9) bilo je opkoljeno, pa su ga seljani na- {li. Preìveli su pobegli iz ku}e, a intervjuisana oso- pustili, idu}i na jug u Negrovce, Ki{nu Reku/Kis- ba je kasnije videla dva policajca kako sipaju ben- hnareke ili Sedlare/Sedllar (ovo poslednje selo je u zin iz kanti na zidove ku}e i kako je pale. Ku}a je lipljanskoj op{tini).86 Na dan 30. marta po~eo je ponovo bila paljena dva dana kasnije. Na dan 23. napad na okolinu Negrovaca i U^K je savetovala aprila jedna intervjuisana osoba se vratila u ku}u seljane da pre|u u sigurnije podru~je u Dolini Vu- zajedno sa sedmoro drugih ljudi, i tada su snimili ~ak, prema selu Trdevac/Terdec. Jedna èna je sa fotografije prizora. Sakupili su sve ostatke i skloni- svoje osmoro dece i svekrvom napu{tala ku}u li ih na sigurno mesto.78 Me|u ubijenima je bilo vi- svog brata u selu Lapu{nik/Llapushnik, kada je na- {e od desetoro dece.79 Intervjuisana èna i druge polju zatekla dva automobila puna policajaca. Po- intervjuisane osobe su izjavile da su se u to vreme rodica je poku{ala da se spase, ali je shvatila da je u Novom Pokleku desila i druga ubistva.80 opkoljena. @ena je videla policajce kako razgova- Istraìoci kr{enja ljudski prava su 25. juna po- raju sa tri ~oveka koji su, kada su odbili da odu, bi- setili ku}u u kojoj se desio masakr i na{li da je ku- li ubijeni.87 Trupe koje su 27. marta pro{le kroz }a ve}im delom bila spaljena. Soba u kojoj su lju- Negrovce proterale su sve koje su tamo zatekle.88 di bili ubijeni je imala tragove od metaka po svim zidovima i ~aure od te{kokalibarskog oru`ja na Gornje Obrinje/Obri e Eperme podu. U podrumu ispod sobe su se videli sasu{e- Granatiranje Gornjeg Obrinja, 8 km zapadno od ni tragovi krvi koja je curila kroz tavanicu, i velika Glogovca, po~elo je 27. marta. Izme|u 2000 i 3000 mrlja sasu{ene krvi na podu.81 ljudi iz tog kraja je provelo no} u planini. Slede}eg dana su ih opkolili vojnici, kojima su se svi predali. Banjica/Bajice Vojnici su nosili zelene maskirne uniforme sa crve- Kada je po~elo granatiranje, 20. ili 21. marta, nim trakama na rukavima, i svi su bili „}elavi“. Iz- mnogi seljani su izbegli iz Banjice, 4 km zapadno dvojili su 16 mu{karaca i tukli ih, dok su ostalima od Glogovca.82 Neki, koji su poku{ali da se vrate u naredili da se vrate u svoja improvizovana skloni{ta selo, bili su pogo|eni snajperskom vatrom.83 Kra- od plasti~ne folije. Nakon deset minuta, za~uli su se jem aprila, grupa od tri mlade ène je oti{la u Ba- pucnji. Jedan ~ovek je preìveo i drugima ispri~ao njicu da pokupi hranu. Na povratku, zaustavili su {ta se desilo ostalima: rekao je da su bili postrojeni ih uniformisani dugokosi ljudi koji su bili u vozilu le|ima prema vojnicima i da su streljani s le|a (in- sa pogonom na ~etiri to~ka. Jedan je zgrabio za ru- tervjuisana osoba navodi imena najve}eg broja ku intervjuisanu osobu koja je posvedo~ila ovaj in- ubijenih). Kada se intervjuisana osoba sa drugim cident, i optuìo je da je pripadnica U^K. Hteo je seljanima vratila da vidi tela ubijenih, na{li su da su da je odvu~e u jednu obli`nju praznu ku}u. @ena je bila unakaèna. Po{to je u okolini jo{ uvek bilo voj- vri{tala i rekla da }e radije biti ubijena. Prema nje- ske, samo srodnici onih iz Donjeg Dobrinja/Obri e nim re~ima, jedna druga èna je bila silovana. Ova Ulet (Srbica) bili su u mogu}nosti da odmah sahra- je intervjuisanoj osobi ispri~ala da su joj po~inioci ne tela; pogreb `rtava iz Gornjeg Obrinja je bio or- 89 kidali ode}u, da su je silom povalili na pod, da je ganizovan tri dana kasnije. jedan od njih udario kada je po~ela da vri{ti. Kada Susedno selo Tvrdevac/Terdec, 3 km ju`nije, bi- se osvestila, „bili su na njenom telu“.84 lo je napadnuto 28. marta, a u Vu~ak/Vucak, dalje niz put, policija je u{la 30. marta.90 Jedna intervju- Komorane/Komoran i isana osoba je rekla da su policajci u zelenim uniformama i pripadnici paravojnih jedinica koji su no- okolina Negrovaca/Negrofc sili maskirne uniforme sa dva prsta {irokim crvenim Neposredno posle povla~enja OEBS-KVM neki se- trakama na njihovoj levoj ruci, razdvojili mu{karce ljani iz Komorana, 6 km ju`no od Glogovca, sklo- od èna. Jedan od vojnika se okomio na ènu koja nili su se u Pri{tinu.85 Na dan 26. marta, selo (koje nosila bebu staru tri meseca. Bebu su stavili na je, kako je bilo re~eno, leì pored zna~ajne raskr- stranu, a on je scepao haljinu sa ène, izvukao svoj snice koja povezuje Glogovac sa magistralnim puno` i njime èni odsekao dojke.91

197 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

1 UNHCR „Kosovo Village List“, 9 March 1999 (1998 population 25 Neki su mogli biti svedoci pomenutog incidenta, drugi pominju estimate excluding forced displacement). druk~ija imena. M/0543; M/0720; M/0747; M/0725; M/1076; 2 Amnesty International, Kriza po pitanju ljudskih prava na Koso- M/1125; M/1233; M/1310; M/1363; M/1415; M/1482; M/1616; vu: Nasilje u Drenici, februar-april 1998. EUR 70/33/98, jun 1998. M/1622. 3 Amnesty International, Kriza…: Ljubeni} i Poklek: ponovljeni 26 A/0827; M/0717; M/0747; M/0830; M/1014; M/1015 (mu{ka- scenario. EUR 70/46/98, juli 1998. rac); M/1023: 1033; M/1155; M/1294. 4 Human Rights Watch, Nedelja terora u Drenici, povrede huma- 27 M/1023. nitarnog prava na Kosovu, 1999. 28 Slede}i svedoci su ili sami bili zato~eni, ili su njihovi ro|aci bili 5 UNHCR „Kosovo Village List“, 9 March 1999 (1998 population zato~eni u to vreme: M/0294; M/0543; M/0555; M/0681; estimate excluding forced displacement). M/0684; M/0738; M/0784; M/0826; M/0833; M/0847; M/0984; 6 Nedatirana bele{ka upu}ena Odeljenju ljudskih prava, Predmet M/0996; M/1015; M/101; M/1023; M/1125; M/1310; M/1363; U^K zatvori i masovne grobnice na podru~ju mesne kancelari- M/1369; M/1383; M/1389; M/1622; M/1734; M/1774. Ve}ina je u Glogovcu. Ove glasine su se produàvale nakon povla~enja svedoka nije jasno mogla da odredi datume, mogu}e je da su OEBS-KVM, ali niko od osoba koje je intervjuisala OEBS-KVM ni- svi bili uhap{eni i zatvoreni u isto vreme, ali je mogu}e i da su je bio neposredni svedok da je tamo bio zatvor. bili zato~eni u manjim grupama tokom nekoliko dana. M/0294. 7 Kao {to je potvrdio jedan predstavnik OEBS-ODIHR nakon raz- M/0555. M/0684. M/0738. M/0784. M/1018. M/1023. M/1383 govora sa mesnim ìteljima 1. i 2. oktobra 1999. su tako|e rekli da su bili zato~eni u vreme kada je fabrika Fero- 8 Izve{taj jednog verifikatora OEBS-KVM za ljudska prava; tako|e nikel bila bombardovana. M/0684. 29 M/0784. M/0883 I M/0847 svi kaù da su bili tu~eni dr{kom od 9 OEBS-KVM, Zna~ajni doga|aji, onako kako je o njima izve{teno metle. Drugi koji kaù da su bili zlostavljani su: M/0294; 260001A mar99 do 262400A mar99, „Blue Book“. M/0684; M/0738; M/0826; M/0996; M/1015; M/1310; M/1363; 10 Kada su po jedan predstavnik OEBS/ODIHR i OEBS-MiK posetili M/1369; M/1383; M/1734; M/1774; M/0785. Tako|e, M/0684; fabriku 1. oktobra 1999, administrativna zgrada jo{ nije bila M/0784; M/0847; M/0996; M/1087 svi kaù da su ih terali da potpuno o~i{}ena. Dokumenti i grafiti po celoj fabrici su potvr- pevaju srpske pesme. |ivali da je specijalna policija (PJP) bila tu u najmanju ruku u 30 M/0833; M/0555; M/0996; M/1015; M/1310; M/1369; M/1383; martu 1999. M/1774 su bili me|u onima koji su samo kratko vreme bili za- 11 Za detaljan pregled kr{enja ljudskih prava u Glogovcu nakon to~eni. M/1310 je rekao da je komanant policije, kome on nije povla~enja OEBS-KVM vidi: Human Rights Watch, Federal Re- znao ime, vr{io inspekcije zatvorenika, pa po{to je izgrdio poli- public of Yugooslavia: „Etnic Cleansing in the Glogovac cajce koji su oduzimali cigarete i nov~anike od zatvorenika, kao Municipality, Volume II, N°. 8 (D), July 1999. i njihove li~ne isprave, zatvorenicima je podelio izvesnu koli~i- 12 M/0725. Jedan predstavnik OEBS/ODIHR je 1. okotobra 1999. nu cigareta. Drugi svedoci, me|utim, pominju ba{ njega kao potvrdio da su zgrade u mestu bile uni{tene. osobu koja je nadgledala ostale policajce koji su batinali zatvo- 13 M/0738; M/0833; M/1027 je tako|e ~uo za ubistvo tog ~oveka. renike: M/1389; M/1774. mada je samo kasnije ~uo i ime `rtve. 31 M/0833 i M/1015 su rekli da su bili zatvoreni u garaì. M/0847 14 M/0779; M/0780; M/ 1662 je tako|e video kako su ~oveka ubije bio zatvoren tokom no}i u zgradi bioskopa. li, mada je samo kasnije ~uo i ime `rtve. 32 M/0826; M/0684 i M/0984 su ~uli da su zatvorenici bili prisilje- 15 M/0543; M/0717; M/ 0725; M/0747; M/1310. U nekim slu~ajevi- ni da rade taj posao. ma policija je preduzela korake da poku{a da kontroli{e nasilje, 33 M/1389; M/1734; A/0905 su bili uhva}eni kada su beàli iz Vr- M/0543; M/0681; M/0717. M/0747 je u jednom trenutku video bovca, i najpre zatvroreni u Turi}evcu (Srbica), a ztaim preba~e- policajce koji su uhapsili ~etiri ~oveka u crnim uniformama koji ni u Glogovac i na kraju u Lipljan. su vr{ili nasilje u gradu, i sa njima se odvezli u belom dìpu. 34 M/0294 je bio proteran 16. aprila. 16 ôvek je identifikovan po svom nadimku. Na primer, M/0847 je 35 M/0783; M/0832. Ostali svedoci su tvrdili da je zamenik koman- rekao da je on li~no intervenisao da spre~i VJ vojnika da ga ubi- danta milicije organizovao proterivanja: M/0784; M/1774. je; ali M/1389 i M/1774 kaù da je nadgledao uhap{enike. 36 M/0684; M/0717; M/0720; M/0725; M/0747; M/0834; M/0984; 17 M/1347 i M/1369 su identifikovali po~inioce kao ljude sa istim M/0998; M/1027; M/1123; M/1358; M/1363; M/1482; M/1774. nadimcima i/ili istim karakteristi~nim crtama. 37 M/0681; M/0684; M/0720; M/0779; M/0780; M/0832; M/1033; 18 M/1125. Intervjuisana osoba je identifikovala karakteristike M/1084; M/1135; M/1157; M/1123; M/1310; M/1358; M/1482; dvojice ljudi i rekla da su se predstavili kao ~lanovi „Ra{ke jedi- M/1774; M/0830; M/0948. brojni svedoci nisu sigurni {to se ti- nice za ~i{}enje“. ~e datuma. 19 M/0725; M/1125; M/1347; M/1358; M/1369; M/1234; M/0832; 38 M/0410; M/0473; M/0543; M/0725; M/0737; M/0738; M/0747; M/0717. Svaki od ovih svedoka je imenovao jednu ili vi{e `rtava. M/0772; M/0783; M/0784; M/0785; M/0826; M/0833; M/0834; 20 M/0717.Drugi ro|ak, ~ovekov otac, bio je tako|e u stanu, i nje- M/0847; M/0984; M/0996; M/0998; M/1014; M/1016; M/1018; gov izve{taj se slaè sa njezinim. M/1358; M/1125 i M/1347; M/1027; M/1057; M/1234 M/1347; M/1369; M/1622. svedoci iz iste zgrade potvr|uju da su videli telo tog ~oveka. 39 M/0725; M/0784; M/0984; M/0996; M/1057; M/1135; M/1363; 21 M/1018; M/1152 je video telo tog ~oveka u hodniku zgrade. M/1774. M/1125 i M/1084 su tvrdili da su prisustvovali ubijanju, ali nji- 40 OSCE-KVM, „Human Rights Report“, 10-16 January 1999. hovi opisi na~ina i mesta se zna~ajno razlikuju. 41 OSCE-KVM, „Incident Report 1-270299“, 28 February 1999. 22 M/0410. 42 OSCE-KVM, „Incident Report PR/A/0040/99“, 13 February 1999. 23 M/1240; M/0681. M/0832 se nalazio u blizini kada se desio ovaj 43 OSCE-KVM, CC3 Srbica, „Daily Activity Report“, 04 March 1999. incident. Neki svedoci su rekli da su isti po~inioci bili odgovor- 44 OSCE-KVM, „Daily Report“, 4 Martch 1999. ni i za druga ubistva u tom kraju, M/1155; M/1157. 45 M/0473. Predstavnici OSCE/ODHIR su 1. i 2. oktobra 1999. po- 24 M/0984; M/1135; M/1482; M/1774 tako|e pominje ove `rtve tvrdili da su ku}e u tom podru~ju veoma o{te}ene, uklju~uju}i kao one ~ija su tela kasnije bila izvu~ena iz zgrade. Liko{ane, [tuticu, Globare, Gladno Selo i Staro îkatovo.

198 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja

46 M/0681; M/1084 je izbegao u to vreme: rekli su da je selo bilo 70 M/0473. granatirano, ali je mogu}e da su videli tenkove i ~uli eksplozije 71 M/0830. granata i iz toga izvukli zaklju~ak da je i samo Globare bilo gra- 72 M/0473. natirano. 73 Fabrika je bila bombardovana u no}i izme|u 29. i 30. aprila 47 M/1512; seljani u Starom îkatovu su tako|e svedo~ili da su 1999. M/0725; M/0737; M/1138; M/1155; M/138; M/1512; oruàne snage bile stacionirane u selu i da nisu dozvoljavale M/1742; M/1784; M/1789. me{tanima da ga napuste. 74 M/1784. 48 Na primer, vidi M/0984; M/1023; M/1482 (Banjica); M/1616 (Tr- 75 M/1193. stenik); M/0996 (Kraljkovo); M/0473 (Poluà) 76 M/1396. Predstavnik OEBS/ODHIR koji je 2. oktobra 1999. po- 49 Ve}ina svedo~anstava nije uskla|ena i nije direktna, na primer: setio [tuticu, video je je lokaciju gde su 30. aprila 17 mu{kara- A/0905; M/0473; M/1319; M/1616; M/1415. ca bili odvedeni na streljanje, po{to su ih otkrile srpske snage; 50 M/1033; M/1619, na primer, tri puta je bio proteran iz Gladnog trojica su preìvela, ali su dvojica od njih nekoliko dana kasnije Sela. bila ubijena od strane srpskih snaga. Jo{ jedan ~ovek iz [tutice 51 Ovaj faktor je mogao da uti~e na velike neuskla|enosti u nave- je rekao da je bio uhva}en i odveden u Glogovac, gde je grupa denim datumima pojedinih incidenata u nekima od sela te bila razdvojena na tri dela; on i jo{ 24 mu{karca su bili zatvore- op{tine. To tako|e oteàva sa~injavanje izve{taja o seriji doga- ni u industrijskom skladi{tu u Potrku sve do 15. juna; druge dve |aja nakon marta 1999. za bilo koje pojedino selo, mada su grupe su bile zato~ene u Kraljkovu i Vukovcima. klju~ni incidenti navedeni. 77 Mogu}e je da }e biti izvr{ena istraìvanja i na drugim lokacija- 52 Za detaljan izve{taj o kr{enju ljudskih prava u Starom îkatovu ma. ICTY „Mass Grave and Exposed Bod Sites“ 1 October 1999. nakon povla~enja OEBS-KVM vidi Human Rights Watch, Fede- 78 A/0454. Svedok koji je pripadao grupi koja se vratila i fotogra- ral Republic of Yugoslavia: „Ethnic cleansing“ in the Glogovac fisala mesto zlo~ina, bio je prisutan. Izve{taj o doga|ajima ko- Municipality, Volume 11, N° 8(D), July 1999. ji daje M/0757 – ro|ak koji je bio u Pokleku, ali nije bio direk- 53 M/1224. tan svedok – u velikoj meri se slaè sa izve{tajem A/0454. 54 M/0937. A/0905 i M/0725 tako|e su ~uli za ubijanje. Svedok koji nije bio 55 M/1292. M/0830, koji je bio u Glogovcu, tako|e je poznavao intervjuisan od strane OEBS, ali koga je intervjuisao Human ènu koja je bila odvedena u Staro îkatovo i tamo silovana. Rights Watch u Pokleku 25. juna 1999, dao je skoro identi~an M/1193 je tako|e ~uo za silovanja u mesnoj {koli. opis doga|aja koji daje i A/0454. Human Rights Watch, Federal 56 M/0543. M/0827. M/1224. M/0782, rekli su, me|utim, da je ta- Republic of Yugoslavia: „Ethnic Cleansing“ in the Glogovac mo bila policija u tamnoplavim uniformama, a da su pripadni- Municipality, Volume 11, N°. 8(D), July 1999. ci paravojnih jedinica nosili maskirne uniforme sa znakovima ti- 79 Prema spisku imena koji daje M/0757. Human Rights Watch gra i crvene i ùte trake na rukavima. donosi da je 23 dece umrlo u napadu. Federal Republic of 57 M/0782; M/1224. Yugoslavia: „Ethnic Cleansing“ in the Glogovac Municipality. 58 M/0543; M/0827; M/1076. Volume 11, N°. 8(D), July 1999. 59 M/0747. 80 M/0757; M/1135. 60 M/0543; M/1076. 81 Human Rights Watch. Federal Republic of Yugoslavia: „Ethnic 61 M/0543;M/0782; M/1076 videli su tela. M/0747; M/0827 ~uli su Cleansing… pucnjavu. 82 M/0984; M/1023. 62 Seljanin je OEBS/ODHIR i OEBS-MiK pokazao ~etiri lokacije gde 83 M/0984; M/1023. je ukupno bilo ubijeno 23 ljudi. Human Rights Watch navodi 84 M/1023. imena 23 ljudi ubijenih u Starom îkatovu; 15 od imena koje su 85 M/0061; M/0880. naveli M/0782; M/0827 i M/1224 pojavljuje se i na toj listi; mo- 86 M/1613; M/0463. gu}e je da ime koje nije na listi Human Rights Watch ime 24. `r- 87 M/0013. Svedok je video krv, ali ne zna da li su bili ubijeni. tve kao {to je saop{teno M/0543. M/1224 kaù da je bilo 24 88 A/0905. ubijenih ali ne navode imena svih ljudi koji su po njihovom mi- 89 M/0948. {ljenju ubijeni. 90 M/1084; A/0905 (Trdevac; M/0217 (Vu~ak). 63 Predstavniku OSCE/ODHIR su 1. oktobra bili pokazani uni{teni 91 M/0217. zidovi ku}a i u jednom slu~aju potpuno uni{tena ku}a i izrova- na zemlja na tim lokacijama. 64 M/0834; M/1295 kaù da su vojnici posebno traìli ba{ tog ~o- veka i tako|e pominju ime tog ~oveka na spisku poznatih `rtava. 65 M/0555; M/0834; M/1138. Veliki stepen o{te}enja ku}a u selu je 1. oktobra 1999. potvrdio predstavnik OEBS/ODHIR. 66 M/0937; M/1033; M/1074; M/1619. M/1138 je ~uo pucanje, ali nije video ko je bio ubijen. 67 M/0555; M/1389. 68 M/1389. 69 Na primer, 1. oktobra 1999. seljanin je predstavniku OEBS/OD- HIR i OEBS-MiK pokazao {upu gde je sredinom juna prona{ao tela svog starog oca i majke (koja je bila paralizovana i bila hranjena infuzijom) ispod gomile stare ode}e; poslednji put ih je video u njihovoj ku}i 16. aprila, pre nego {to su je srpske snage zapalile; tvrdi da su bili ubijeni iz vatrenog oru`ja.

199 GNJILANE/GJILAN

Op{tina Gnjilane se nalazi jugoisto~no od Pri{tine. hap{enja, pretnje i zlostavljanja. Politi~ki aktivisti i Kada je OEBS-KVM stigla u Gnjilane, smatralo se naro~ito u~itelji su bili pozivani u policijske stani- da je to jedan od najmirnijih delova Kosova, a sa- ce na „informativne razgovore“. (O ovoj praksi vi- mo Gnjilane nije bilo popri{te nikakvih sukoba ni di 9. poglavlje.) pre, ni za vreme prisustva OEBS-KVM, iako je bilo Jedno su|enje prema optu`nici za terorizam izvesnih kr{enja ljudskih prava u atmosferi nape- odvijalo se u Gnjilanu za vreme prisustva OEBS- tosti koja je vladala. -KVM, u febraru i martu 1999. Su|eno je osmori- Te{ko je dati obja{njenje ove relativno mirne si- ci kosovskih Albanaca. Jedan od njih je bio oslo- tuacije u Gnjilanu. Podaci govore o relativno veli- bo|en optu`be, dok su sedmorica ostalih dobili kom procentu srpskog stanovni{tva (izme|u 10 i zatvorske kazne, mada su petorica bili odmah pu- 30% – prema razli~itim izvorima). Neka od sela {teni na slobodu. Jedan od pu{tenih ljudi je bio oko grada Gnjilana bila su skoro isklju~ivo naselje- ubijen u kasnijim doga|ajima; dvojica koja su bila na Srbima, sli~no kao i sela u severnom delu op- zatvorena jo{ uvek se vode me|u nestalima, za- {tine, koja se grani~e sa Novim Brdom. Usled to- jedno sa drugim zatvorenicima. Verifikator OEBS- ga, U^K je imala problema da se infiltrira koriste- -KVM na su|enju je zabeleìo vi{e kr{enja normi }i svoje uobi~ajene metode, to jest koriste}i rural- su|enja. To je uklju~ivalo sednice suda prilikom ne predele kao svoju bazu. Op{tina je udaljena od kojih policija nije mogla da prona|e okrivljene, pa puteva snabdevanja oru`jem U^K. Tako|e, bio je su umesto njih doveli nekog od ~lanova porodice; razvijen osetljiv sistem uzajamne ekonomske zavi- u jednoj prilici, ~etrnaestogodi{nja sestra okrivlje- snosti izme|u razli~itih nacionalnih zajednica, i nog je bila dovedena u policijsku stanicu i tamo njegovo uni{tenje bi imalo razaraju}e posledice za zlostavljana. Vi{e okrivljenih se àlilo da su pod najve}i deo stanovni{tva op{tine. Gnjilane je mu~enjem, izme|u ostalog elektri~nim {okovima, uglavnom bilo smatrano za jedan od najbogatijih bili primorani da potpi{u priznanja. Istragu su vo- delova Kosova, a tako|e se govorilo i o intenziv- dili policija i slu`be bezbednosti, umesto istra`ni noj kriminalnoj aktivnosti mafioznog karaktera. sudija (vidi 10. poglavlje). Osumnji~eni su bili sa- Tu je bila i relativno velika turska zajednica. Po- slu{avani bez prisustva svojih advokata, i nisu mo- stojale su turske {kole u Gnjilanu i Dobr}anima/Mi- gli da govore nasamo sa advokatima.5 resh, koje su prihvatile srpske programe i koje su Sredinom februara stizali su izve{taji o poja~a- stoga bile finansirane od strane srpske vlade. noj aktivnosti policije i VJ. U selu @egra/Zheger, pa- Za vreme kada je OEBS-KVM bila prisutna u trola OEBS-KVM je bila zaustavljena od strane me- op{tini, zabeleèno je da je stanovni{tvo albanske snog albanskog stanovni{tva koje se àlilo zbog narodnosti uglavnom bilo pogo|eno diskrimina- no}nog zlostavljanja. Seljani su tvrdili da svake no- cijom u administrativnim pitanjima, u obrazova- }i, oko pono}i, policija i vojne snage koje su bile nju,1 zapo{ljavanju,2 zdravstvu3 i socijalnoj za{ti- stacionirane na podru~ju Zloku}ana/Zllakuqan i Ru- ti, kao i da je bilo kr{enja prava na udruìvanje i iz- `da/Ruzhd dolaze u @egru da zlostavljaju stanovni- raàvanje mi{ljenja.4 OEBS-KVM u Gnjilanu je pri- {tvo. Ovim jedinicama su se tako|e pridruìvali i ci- mila vi{e izve{taja koji su se odnosili na ograni~a- vili u kolima bez registarskih tablica. Nasilnici su bi- vanje slobode kretanja i na praksu proizvoljnih li naoruàni revolverima i vikali su „Ovo je Srbija!“6

200 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja

Napetosti su pogodile i srpsku zajednicu. U se- Grad Gnjilane lu Donja Budriga koje je naseljeno isklju~ivo Srbi- U vremenu od evakuacije OEBS-KVM do sredine ma, slu`benici OEBS koji su ga posetili u februaru aprila, grad Gnjilane je doìvljavao sporadi~no na- do~ekani su ljutitim uzvicima, a seljani su im rekli silje, napade na albanske prodavnice i plja~kanje da su spremni da uzmu oru`je u ruke kako bi se albanske imovine, miniranje automobila i snajper- branili.7 ske napade. Tako|e je zabeleèno kako je 25. OEBS-KVM je primila nekoliko àlbi koje su se marta jedan srpski civil do{ao u ku}u Albanca i re- ticale kontrolnih punktova koji su bili postavljeni kao mu da treba da ra{iri glasine o tome kako svi u op{tini. Bilo je optu`bi za zlostavljanje, korupci- iz susedstva treba da odu. Ovo nije bilo shva}eno ju i ilegalno konfiskovanje koje se tamo de{avalo. suvi{e ozbiljno, tako da su samo ène oti{le na si- Jedan karakteristi~an slu~aj, u februaru, odnosio gurnije mesto.15 se na mla|eg ~oveka koji je i{ao kolima iz Kosov- Na dan 30. marta je zabeleèn incident sa mi- ske Kamenice u Gnjilane. Njega je zaustavio poli- niranim kolima. Pripadnici paravojnih jedinica su cajac koji ga je obavestio da }e put u Gnjilane bi- navodno postavili eksploziv u folksavagen golf ti blokiran dva sata i da }e morati da se vrati na- parkiran u ulici Pamis Sadiku ispred restorana. Ka- trag. Kada se ovaj vra}ao prema Kamenici, pono- da je bomba eksplodirala, deo zgrade, uklju~uju}i vo su ga zaustavila dva ~oveka u policijskim uni- i restoran ~iji je vlasnik bio ~lan DLK, bio je potpu- formama. Pod pretnjom oru`ja naterali su ga da no uni{ten, a prozori su bili polupani na ku}ama sa policajcima u|e u svoja kola i da ih odveze u 200 metara unaokolo.16 neko obli`nje mesto. Tamo su promenili vozilo i Na dan 28. marta desio se vazdu{ni napad NA- ukrcali se u privatna kola bez registarskih tablica, TO na kasarne VJ u Gnjilanu.17 Grad je ponovo bio povezli se i zaustavili na ivici obli`nje {ume. Mla- bombardovan u no}i izme|u 31. marta i 1. aprila. di}a su naterali da u|e u {umu, gde su policajci is- Slede}eg jutra, 1. aprila, jedan stanovnik Gnjilana pod nekakvog `bunja izvukli torbu. Naterali su svedo~i kako je video albanske prodavnice uni{te- mladi}a da obu~e uniformu U^K i pozira sa pune i oplja~kane, a pekare spaljene.18 {kom, dok su ga policajci fotografisali. Posle toga Oko 4. aprila Gnjilane je bilo granatirano iz Ko- su uzeli natrag pu{ku i uniformu i tukli ga. Mladi- reti{ta/Koretishte, i uzrokovana su zna~ajna o{te}e- }u nisu dozvolili da ode sve dok nije obe}ao da }e nja na ku}ama.19 Pripadnici paravojnih jedinica su 8 policajcima slede}eg dana doneti 20.000 DM. prema svedo~anstvima ubili tri ~oveka.20 Na dan 5. Izbeglice su izve{tavale OEBS-KVM o poja~anoj aprila pripadnici paravojnih formacija su upali u ku- aktivnosti VJ neposredno pre povla~enja misije. }u jednog kosovskog Albanca traè}i njegovo oru`- Dan pre povla~enja, 19. marta, na primer, me{taje. Pucali su u nogu bratu vlasnika ku}e i odvukli ga ni Vladova/Lladovo su videli artiljeriju, tenkove, u dvori{te, gde je jedan od njih (dobro poznati Sr- transportna vozila, te{ka oklopna vozila, kamio- bin) u njega ispalio oko 30 metaka.21 ne, protivavionske projektile i oko 5000 vojnika Iskazi izbeglica ne pominju vi{e nikakav doga|aj koji su pro{li kroz selo i uspostavili bazu u dolini u Gnjilanu sve do 15. aprila. Izgleda da su stanovni- Karadak.9 Na dan 20. marta, VJ koja je ve} bila ci Gnjilana i ljudi koji su se u gradu sklonili u nadi da stacionirana u Gnjilanu dobila je poja~anja iz Bu- je stanje tamo mirnije i bezbednije po~eli da napu- janovca, u Srbiji,10 i ta poja~anja su se smestila na {taju grad u pravcu makedonske granice. Ipak je za- pumpnoj stanici ~iji su vlasnici bili Albanci,11 dok nimljivo da je bilo i mnogo ulazaka u grad u istom su se u @egri vojnici VJ i vojne policije smestili u fa- periodu. Kao posledica napada na sela Lovce/Llov- brici radijatora.12 Osim ugroàvanja ve} samim ce i Mali{evo/Malisheve sredinom aprila (vidi niè), prisustvom pove}anog broja trupa, nekoliko dana vi|eni su veliki konvoji kako se kre}u prema Gnjila- se nije desilo ni{ta zna~ajnije. Ipak, ~injenica da su nu, pove}avaju}i tako broj raseljenih lica koja su ta- me{tani Vladova odlu~ili da sve ène po{alju u mo ve} bila stigla iz drugih podru~ja Kosova.22 Gnjilane 23. marta, i da su mnoge ène iz @egre Poja~ano nasilje se vidi u izve{tajima o inciden- ve} oti{le tamo 20. marta,13 ukazuje na to da se tima koji su se de{avali od sredine aprila. Najvi{e uop{te o~ekivalo poja~ano nasilje.14 ih je bilo u vezi sa nasilnim proterivanjem, plja~-

201 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo kom i otima~inom koje su vr{ile razli~ite srpske skih prava i sloboda bio je uhap{en 11. maja. On snage. Na primer, jedna starija èna je izvestila da je dràn u zatvoru sve do 17. juna, i jedan deo tog su pripadnici paravojnih jedinica upali u njenu ku- vremena proveo je u zatvoru u Vranju (uà Srbija). }u 15. aprila. Neki od njih su govorili ruski, mada Za to vreme je bio izloèn te{kom zlostavljanju i èna misli da ih je ve}ina bila iz Srbije. Nosli su bio mu~en elektro-{okovima.27 mreìce preko lica i ona ne bi mogla prepoznati Jedna èna, izbeglica, izvestila je da je njen nijednog od njih. Neki su nosili oznake Belih orlo- mu` 22. maja kroz prozor posmatrao kako polici- va na rukavu i na kapama, kao i crvene ili ùte traja ispred njihove ku}e tu~e suseda, mesnog lidera ke oko ruke. Ona se nije pomerila onako brzo ka- jedne manje politi~ke partije. Policajci su razme- ko su oni hteli kada im je otvorila vrata, pa su je stili oru`je, dve ru~ne bombe, jednu automatsku {utirali i slomili joj desnu nogu.23 pu{ku i zna~ke U^K po njegovoj ku}i, a zatim na- Druga intervjuisana osoba je ~ula za incident terali kosovske Albance sa ulice da „potvrde“ {ta koji se desio 6. ili 7. maja u Bojaninoj ulici u Gnji- se tamo nalazilo tako {to bi potpisali dokument. lanu. U 2 ~asa pripadnici paravojnih jedinica upa- Ova vrsta fabrikovanja dokaza je bila vi|ena i u li su u ku}u sedamdesetogodi{nje ène i rekli joj ku}ama vo|a drugih albanskih politi~kih orga- da im da novac. Verovatno nezadovoljni sumom nizacija u Gnjilanu. @ena ~oveka koji je bio uhap- koju im je dala (20 DM), oni su je {utnuli u sto- {en oko 22. maja oti{la je dva dana kasnije do po- mak. Ona je pala na kolena, a oni su dva puta u licijske stanice sa hranom i ode}om, ali joj je re~e- nju pucali, i ranili je u {aku i rame. Na kraju su je no da ne moè videti muà, a hrana i ode}a nisu ponovo {utnuli pre nego {to su iza{li. @enin sin se bili primljeni. Govorilo se da su zatvorenici bili krio u susednoj garaì. Na{ao je majku u hodniku preme{teni u druge krajeve, jer je policija eva- gde su je po~inioci ostavili, i gde je umrla. Sin je kuisala policijsku stanicu i operisala iz drugih kasnije tog dana obavestio policijsku stanicu i po- zgrada.28 licija je do{la da istraì mesto zlo~ina. Sin je pre- Drugi svedok je saop{tio kako su 11. maja poli- poznao jednog od po~inilaca. Nekoliko dana ka- cajci i{li od ku}e do ku}e, ~etvrt po ~etvrt, po~ev{i snije, penzionisani policijski komandir albanske od Popovice, i traìli ~lanove U^K, ~lanove politi~kih narodnosti kontaktirao je policijsku stanicu u ime partija i izbeglice iz Drenice. Intervjuisana osoba je rodbine `rtve, da bi se informisao o toku istrage. rekla da su do{li do njene ku}e u Gavranu, zahteva- Doznao je da je policija uhapsila navodne po~inili da im da svoje li~ne isprave i po~eli da pretresaju oce. Me|utim, nekoliko dana kasnije, sin `rtve je ku}u. Pitali su tog ~oveka ima li oru`ja i da li je dana jednoj od gnjilanskih ulica video ~oveka koga vao novac U^K, kao i da li je pruào uto~i{te kome 24 je ve} ranije bio prepoznao kao po~inioca. od raseljenih lica iz Drenice. Pretili su da }e pobiti Tokom maja, prema svedo~enju izbeglica, u celu porodicu ako prona|u ikakvo oru`je ili nekog gradu se ose}ao nedostatak hrane, {to se navodi- od raseljenih lica. Idu}eg dana su do{li u ku}u suse- lo kao razlog zbog koga su ga napu{tali, mada su da kod koga su bile 32 osobe proterane iz Drenice. se de{avala i nasilna proterivanja. Na dan 3. maja Intervjuisana osoba je bila svedok kako su policajci VJ je i{la od ku}e do ku}e u ~etvrti Gnjilana zvanoj neke od ljudi odvukli sa sobom i vratili ih kasnije. Popovica i govorila ljudima da treba ba odu. VJ je Slede}eg dana su se vratili sa dva kombija u koje su 25 ponovo rekla ljudima da odu 30. maja. ukrcali izbeglice i nekuda ih odvezli.29 Javljeno je bilo o nekoliko hap{enja izvr{enih Prema kazivanjima, policija je 22. maja po~ela od strane gnjilanske policije, kao i o slu~ajevima da registruje sve mu{karce u Gnjilanu, stare izme- torture u policijskoj stanici. Posebno krajem apri- |u 18 i 55 godina.30 la, bio je talas hap{enja aktivista razli~itih politi~- kih grupa, uglavnom mu{karaca. Oni su bili odvo- Gnjilanska bolnica |eni u policijsku stanicu i saslu{avani o pojedincima, pripadnicima U^K ili DLK.26 Me|u uhap{eni- Vi{e svedoka govori da je osoblje gnjilanske bolni- ma su bili i mesne vo|e Lidhja e bashkuar demo- ce odbijalo da primi ozbiljno ranjene ljude. Ranje- kratike (LBD – Ujedinjene demokratske lige). Pred- ni kosovski Albanci su bili ili odbijeni bez obja{nje- sednik mesnog ogranka Saveta za odbranu ljud- nja, ili im je bilo re~eno da lekarsku pomo} treba

202 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja da traè od NATO, ili da „nema slobodnih mesta Dva naoruàna ~oveka su silom upala u ku}u i za teroriste“.31 pitala za oru`je i U^K. Jedan je bio „paramilita- rac“ obu~en u maskirnu uniformu sa srpskim Sela gnjilanske op{tine krstom i orlom. Drugi je bio civil iz obli`njeg sela Pasjan. Naredili su da odemo u drugu ku}u u Iz intervjua sa izbeglicama se vidi da je U^K bila selu, a kada smo tamo stigli, podelili su mu- prisutna u delovima op{tine. Taktika VJ da granati- {karce i ène u dva reda. Ponovo su pitali za ra naselja pre nego {to pusti da pripadnici paravoj- oru`je i U^K, a mi smo odgovorili da u na{em nih jedinica u njih u|u tako|e ukazuje na to da je selu nikada nije bilo ni jednog ni drugog. ôvek o~ekivala oruàni odgovor na svoju ofanzivu. U opi- u uniformi je pucao u vazduh iznad glave mom sima brojnih incidenata nema znakova koji bi uka- ocu, a kada je pucao drugi put, pogodio je mog zivali da je U^K bila prisutna u napadnutim selima. oca u desno oko. Posle toga je pucao u mog ne- }aka i u sestri}a, a onda je pucao u mene, u Vla{tica/Llastice vrat, sa strane. Posle 20 sekundi ~ula sam kako Vla{tica, oko 10 km ju`no od Gnjilana, bila je je pucao i na druge. Kada su oti{li, ustali smo prvo selo koje je bilo na meti velike ofanzive. Nije da vidimo ko je jo{ ìv; majka me je pitala mo- jasno da li je U^K bila prisutna u okolini. Na dan è li da ode u ku}u, jer nije mogla da podnese 27. marta oko 19 ~asova,32 selo je bilo granatira- da gleda mrtva tela. Rekla sam svom ne}aku i no, mogu}e iz Pasjana/Pasjan. Svi seljani su istr~a- sestri}evoj k}erci da odu do njihove ku}e i nali iz svojih ku}a i kolima i traktorima izbegli u br- pisala sam imena ubijenih ljudi, rekav{i im da da. Nije jasno u koje su doba trupe zaista u{le u cedulju daju bilo kome koga sretnu. Posle pet selo, ali seljani govore da su videli VJ, policajce, minuta sam ~ula pucnje i pomislila da su ubili pripadnike paravojnih jedinica i srpske civile kako decu. Nekoliko pripadnika paravojnih jedinica ulaze u selo i koriste baca~e plamena i ru~ne bom- su do{li na mesto gde smo se nalazili. Moja be kako bi uni{tili ku}e.33 âk su spaljivali i ìvoti- majka je stajala u hodniku i oni su je odmah ubili. Stajali su na pragu gledaju}i u ku}u. Mi- nje u {talama, ili su ih krali.34 Izgleda da su se ne- slili su da smo svi mrtvi. ûla sam kako govore: ki seljani vratili sa brda svojim ku}ama slede}eg „Treba da zapalimo ku}u“ – {to su i u~inili. Dva jutra,35 ali se ve}ina i dalje krila. Sa brda oko sela tela su bila do prozora i odmah su se zapalila. slede}ih 17 dana posmatrali su – ba{ kao i prvog Uzela sam k}erku i ne}aku i iza{la napolje. Ni- dana – kako srpske snage uni{tavaju njihovu imo- sam imala mogu}nosti da spasem jo{ jedno de- vinu, plja~kaju ku}e i konfiskuju vozila.36 te kome je bilo samo dve i po godine, tako da Sedamnaestog dana (13. april), rano ujutro, je devoj~ica ìva izgorela. seljani koji su se krili u brdima bili su opkoljeni i napadnuti od strane pripadnika paravojnih jedini- Ukupno je 13 ljudi bilo ubijeno u ovom inci- ca koji su stigli u civilnim vozilima.37 Na seljane su dentu, i svi su bili sahranjeni u masovnoj grobnici pucali, zbijali ih u gomilu i zlostavljali tokom {est pored ku}e u kojoj su bili ubijeni.42 sati.38 Zatim im je re~eno da si|u u selo, gde su mu{karci bili odvojeni od èna. Ljudima je bilo nare|eno da predaju novac, li~ne ispave i nakit.39 Vi- @egra {e èna je prema svedo~anstvima bilo odvu~eno u @egra, oko 2 km jugozapadno od Vla{tice, tako|e ku}e i silovano. Neke ène su bile odvedene u Pa- je bila napadnuta 27. marta, ali su se tamo doga- sjane.40 U jednom trenutku je petnaestorici ljudi |aji odvijali druk~ije nego u Vla{tici. Oko 15 ~aso- bilo nare|eno da odu natrag u brda po traktore, va,43 {est ili sedam autobusa44 je u{lo u selo. Au- kako bi ljude prevezli do granice.41 tobusi su bili puni vojnika koje su izbeglice naziva- Na dan 30. aprila dva naoruàna ~oveka su le „paramilitarcima“, prema svedo~anstvima – Ar- upala u ku}u u selu, koja je ponovo bila nastanje- kanovih Tigrova i ljudi lojalnih Vojislavu [e{elju.45 na. Jedna intervjuisana osoba je ispri~ala {ta se Neki su bili opisani kao stariji ljudi, do 60 godina, dogodilo: i nosili su tamnozelene uniforme, poneko dugu

203 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo bradu, a neki su bili maskirani. Drugi su nosili ze- Manje od jednog kilometra od Lovca, na putu lene maskirne uniforme, crne jakne, bez maski, sa za Podgra|e, nekoliko ljudi su tokom popodneva rukavicama, zna~kama na kojima su bili beli orlo- bili svedoci ubistva ~etvorice kosovskih Albana- vi i srpski simbol krsta sa ~etiri }irili~ka „s“, i imali ca.57 Pripadnici paravojnih jedinica su bili zausta- su duge kose i brade.46 Tako|e su bili vi|eni poli- vili traktor sa {est putnika, svih {est kosovskih Al- cajci i naoruàni civili.47 Seljanima je nare|eno da banaca, kojima su naredili da legnu licem prema napuste svoje ku}e, a mnogi su pobegli u obli`nja zemlji. Jedan od pripadnika paravojnih jedinica brda gde su ostali slede}ih par nedelja.48 Odatle (voza~) odmah je sa male razdaljine ubio ~etvori- su ~uli pucnjavu i mogli da vide kako gore ku}e, a cu od njih, pucaju}i im u glavu. Peta osoba je bila vojnici odvoze njihove traktore i automobile.49 VJ primorana da ustane i odvu~e tela u jarak pored je svakog dana dolazila u selo i one koji su u nje- puta. Kasnije su se pripadnici paravojnih jedinica mu ostali pitala gde se nalazi jedan aktivista DLK, po svoj prilici predomislili, pa su ~oveku naredili koji je jo{ pre napada bio oti{ao u planine.50 Je- da tela ponovo pore|a po putu. Pod pretnjom dan stariji par, ljudi stari 65 i 70 godina, koji su oru`ja naterali su ga da licem prema zemlji legne ostali u selu, bili su ubijeni u nejasnim okolnosti- preko tela. Pripadnici paravojnih snaga su na nje- ma: na{ao ih je njihov sin, jedno pred ku}om a ga pucali sa rastojanja.58 Zadobio je tri rane od drugo u njoj, sa ranama od metaka u vratu i pred- metaka, u vrat, rame i ruku. Pravio se da je mrtav, njem delu glave.51 i pre nego {to je izgubio svest, razumeo je da ovi nameravaju da spale tela. Osvestio se ne{to kasni- Vladovo/Lladovo je i video da se jo{ uvek nalazi sa le{evima svojih saputnika koji nisu bili spaljeni.59 Krajem marta i o~etkom aprila, Vladovo, severozapadno od @egre i zapadno od Vla{tice, bilo je ta- Prilepnica/Perlepice ko|e meta napada.52 Prema izve{tajima me{tana, selo je najpre bilo 26. marta napadnuto iz auto- Prilepnica je ve}e selo oko 6 km severoisto~no od matskog oru`ja, sa dve strane. Nije bilo izve{taja o Gnjilana. U ne~em {to je izgleda bila zajedni~ka gubicima.53 Kasnije (datumi nisu precizni), tri ka- operacija, pripadnici VJ i paravojnih jedinica su naj- miona VJ puna pripadnika paravojnih jedinica, sti- pre granatirali selo, a zatim u njega i u{li ujutru 6. gla su iz pravca sela @egra. Oko 120 pe{adinaca VJ aprila, uzeli imama kao taoca i preko megafona sa je tako|e bilo u blizini, ali su ostali na putu izme- dàmije (koji se obi~no koristi za pozive na molitvu) 60 |u Vladova i @egre. Pripadnici paravojnih jedinica naredili me{tanima da napuste svoje ku}e. Srp- koji su u{li u selo isterali su ljude iz njihovih ku}a i ske snage su upadale u ku}e i silom isterivale uku- 61 ubijali ih bez predupre|enja. Tri ~oveka su bila ubi- }ane, razbijaju}i i uni{tavaju}i unutra{njost ku}a. jena po{to su poku{ala da se sakriju u potoku.54 Pripadnici paravojnih jedinica su postrojili ljude na 62 Posebno su se okomili na porodicu jednog aktivi- glavnom putu i tamo ih tukli. Rano popodne, se- ste DLK. Tri ~lana ove porodice su bila na mestu ljanima je bilo nare|eno da napuste selo i krenu u ubijena – nakon {to su im ruke bile vezane na le|i- Bujanovac (sa druge strane granice prema Srbiji). ma, streljani su sa razdaljine od oko 10 metara – Pre nego {to su stigli u Bujanovac, policijska patro- 63 izvan njihove ku}e. Jedan svedok tvrdi da je video la im je naredila da se vrate u Prilepnicu. telo aktiviste DLK na jednom kamionu u njihovom Po drugi put seljani su bili isterani iz Prilepnice selu.55 Dve mlade ène iz istog doma}instva su bi- 14. aprila, u isto vreme kada i stanovnici sused- le otete i prema svedo~anstvu odvedene u Par- nog zaseoka Kosaca/Kosace. VJ je do{la 13. aprila te{/Partesh, bazu paravojnih jedinica.56 i rekla ljudima da se isele slede}eg dana. Me{tanima Kosaca je re~eno da se sakupe u Prilepnici, a zatim su zajedno od strane policije bili sprovede- Lovce/Llovce, Inatovce/Inatofc i ni u Gnjilane, odatle u Vitinu/Viti, i na kraju do Podgra|e/Pogragje granice kod Globo~ice/Gllobocice (Ka~anik). Dok Ova tri sela, jugoisto~no od Gnjilana, blizu granice su me{tani Prilepnice ~ekali da krenu, vojnici su sa Srbijom, bila su posebno meta napada 5. aprila. palili ku}e i vre|ali ljude.64

204 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja

Mali{evo/Malisheve OEBS-KVM. Ipak, OEBS-KVM je dobila brojne izve- {taje albanskih izbeglica iz Gnjilana (i u manjoj Oko 10 ~asova, 16. aprila, napadnuto je Mali{e- meri iz vitinske op{tine) koje su pro{le kroz ovaj vo, oko 3 km od Gnjilana. Pripadnici paravojnih je- grad i bile `rtve te{kih povreda ljudskih prava od dinica su u selo u{li u pet ili {est civilnih automobi- strane policije i armije.79 la.65 Nosili su (crne) maske, maskirne uniforme, Izbeglice su svedo~ile da su nakon dolaska na tamne nao~ari i crvene trake oko ruke.66 Naredili su srpsko-makedonsku granicu u Pre{evu policajci i ljudima da selo napuste u roku od dva sata.67 Me- pripadnici drugih srpskih snaga dràli velike vre}e |utim, prema svedo~anstvima, po~eli su da pucaju i rekli ljudima da u njih ubace svoja li~na doku- posle samo pet minuta.68 Za prvih pet minuta od menta, a ponekad tako|e i novac i nakit.80 trenutka otvaranja vatre, bilo je ranjeno osmoro lju- Kosovski Albanci, uglavnom mu{karci, bili su di. U to vreme su izdvojili 14 mu{karaca koji su bili odvedeni.69 Jedna intervjuisana osoba je bila sve- hap{eni u Pre{evu i okolnim selima, ili su bili skida- dok kako je njen brat bio ranjen u nogu, a tri druga ni sa autobusa, i bili odvo|eni ili u policijsku stani- 81 ~oveka i jedna ~etrnaestogodi{nja devoj~ica tako|e cu ili u jednu privatnu ku}u. Najve}i broj intervju- su bili pogo|eni mecima.70 Prema izve{tajima, dva isanih osoba koje su bile zatvorene na ovaj na~in mla|a ~oveka su bila ubijena kada su poku{ali da svedo~i da su saslu{avanja bila pra}ena ozbiljnim pobegnu; seljani su njihova tela prona{li u jarku.71 verbalnim i fizi~kim nasiljem, poniàvanjima, pre- Neki ljudi su se sklonili u planine, dok su ostali mla}ivanjem i izgladnjivanjem. Neki su posvedo~ili seli na svoje traktore i pridruìli se konvoju od preda im je bilo su|eno pred vojnim sudovima ili neko 100 vozila koji je i{ao za Gnjilane.72 Na putu, pri- ~em {to je izgledalo kao ad-hoc tribunal. U jednom padnici paravojnih snaga su zaustavili konvoj i na- incidentu, 250 ljudi je u parovima izvedeno pred redili ljudima da si|u sa traktora, i legnu licem pre- vojni sud i osu|eno na dva meseca zatvora pod op- ma zemlji, sa rukama iza glave.73 Pre}eno im je da tu`bom da su ilegalno pre{li granicu. Prema svedo- }e biti premla}eni ako se ne povinuju. Pripadnici ~anstvima, mnogi od njih su preba~eni u Leskovac 82 paravojnih jedinica su im oduzeli novac i nakit,74 i ili Ni{. U jednom trenutku, policija je svoje delo- ostavili ih da leè na putu oko dva sata. Po svemu vanje premestila iz policijske stanice u motel ~iji je sude}i, traìli su odre|ene pojedince. Svedoci kaù vlasnik bio jedan pre{evski Albanac. da su dva mla|a ~oveka bila ubijena za vreme ovog Verovatno je u Pre{evu bilo na hiljade raselje- incidenta.75 Kasnije, po~inioci su doveli de~aka od nih lica, ili zatvorenih, ili sme{tenih kod mesnih oko 10 godina da vidi le{eve i rekli mu da se isto Albanaca, dok policija nije po~ela da obilazi grad moè i njemu desiti.76 Nekim mu{karcima iz konvo- i govori me{tanima da im nije dozvoljeno da daju ja je kasnije bilo nare|eno da pokopaju tela.77 uto~i{te ljudima sa Kosova. Nakon toga, mnogi su Konvoj je na kraju bio pu{ten da nastavi put. morali da ìve na ulici.83 Svedoci kaù da je iza Gnjilana, kada su stigli do Uprkos velikom dotoku raseljenih lica sa seve- srpskog sela Parte{/Partesh, konvoj bio zaustavljen ra, Pre{evo je ostalo mirno sve do 22. aprila. VJ je i oplja~kan od strane seljana. Isto se dogodilo i ka- tada blokirala glavne puteve koji su vodili u grad, da su prolazili kroz selo Klokot/Kllokot (Vitina). Ka- primoravaju}i izbeglice da ga zaobilaze drugim da su stigli u Pozaranje/Pozzaran (Vitina), konvoj putevima. Srpski stanovnici Pre{eva su bili izloè- se podelio u dve grupe. Jedna je nastavila prema ni pritisku da se dobrovoljno prijave u armiju. Ovi Uro{evcu, gde su je dràli me|u tenkovima i kori- pritisci su izazvali napetost unutar srpske zajedni- stili kao ljudski {tit za vreme no}nog bombardova- ce, koja je dostigla vrhunac u dezertiranju i borba- nja tog podru~ja od strane NATO. Slede}eg dana ma me|u Srbima.84 ista grupa se vratila u Mali{evo. Druga grupa je uspela da pre|e makedonsku granicu.78 1 Odlukom {kolskih vlasti oktobra 1991, albanski |aci vi{e nisu bili primani u gimnaziju u Gnjilanu. Nastava za albanske |ake Pre{evo je dràna po privatnim ku}ama, a kasnije su za to koristili srednju {kolu „Selami Hallaqi“. Ta {kola je bila pretrpana i nije ima- Pre{evo je ve}i grad u samoj Srbiji, nekih 30 km jula opreme, tako da je bilo skoro nemogu}e obezbediti goisto~no od Gnjilana. Bilo je izvan mandata u~enicima odgovaraju}e obrazovanje.

205 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

2 Na sastancima mesnih sindikata albanski radnici su optuìvali 47 M/0733. direkciju fabrika da nelegalno otpu{ta albanske radnike. Neki 48 M/0225. radnici su rekli da su pre nekoliko godina bili primorani da odu 49 M/0733. na godi{nji odmor, i da im nikada vi{e nije bilo dozvoljeno da 50 M/0510. se vrate na posao. 51 M/0733. 3 Svaki radnik treba da ima knjiìcu u koju poslodavac treba da uda- 52 Najve}i broj izve{taja govori o 2. aprilu ali jedan pominje 30. ri pe~at koji radniku i njegovoj porodici obezbe|uje pravo na bes- mart. platnu zdravstvenu za{titu. Izuzetno malo Albanaca je imalo for- 53 M/0265. malno zaposlenje, pa prema tome i besplatnu zdravstvenu za{ti- 54 GN 25. tu. 55 GN 24. 4 Bilo je slu~ajeva da su ~lanovi sportskih udruènja bili optuèni 56 M/0265; M/0510; GN 25. da su bili ~lanovi, odnosno da su formirali, teroristi~ku organi- 57 M/0523 i M/1785, dva mlada kosovska Albanca koja su bila zau- zaciju. stavljena na putu za Lovce od strane pripadnika paravojnih jedi- 5 OSCE-KVM, „Monthly Report RC 4“, February 1999. nica, primorana da legnu licem prema zemlji i oplja~kana. Odu- 6 Nenumerisani izve{taj CC Gnjilane. zete su im bile i li~ne isprave. Njihova ènska saputnica je bila pu- 7 OSCE-KVM, „Veekly Report RC 4, 12 February 1999. {tena i nare|eno joj je da ide prema Pre{evu (s one strane grani- 8 GN/03/0020/99. ce uè Srbije). Dvojici mu{karaca je bilo nare|eno da se popnu 9 M/0265. na svoj traktor koji su povezli paramilitarci, i da drè ruke iza svo- 10 M/1609. jih glava. Tako su i bili svedoci ubijanja. Tako|e M/0127, koji nije 11 M/1609. bio neposredan svedok, ali je identifikovao lokaciju. 12 M/0510. 58 M/0390; M/0523; M/1156; M/1785; me|u svedo~anstvima ima 13 M/0510. manih nepodudarnosti. 14 M/0265. 59 M/0390, intervju sa preìvelim. 15 M/1609. 60 M/0218; M/0219; M/0221; M/0500. 16 M/1446. 61 M/0222. 17 M/1706. 62 M/0221. 18 M/1609. 63 M/0219; M/0222; M/0500. 19 M/0351; M/1609. 64 M/0222; M/0264; M/0500. 20 M/0351. 65 Najve}i broj svedoka kao po~inioce pominje samo pripadnike 21 M/1002. paravojnih jedinica, ali dva tako|e govore o VJ i policiji 22 M/0246; M/0761. (M/0132; M/0133). 23 M/0922; sli~no je svedo~enje M/0643 i M/1700. 66 M/0116; M/0914; M/1285. 24 M/1446. 67 M/0133; M/0914. 25 M/1490. 68 M/0132; M/0133. 26 M/1400; M/1786. 69 M/0133. 27 GN 1. 70 M/0132. 28 M/1501. 71 M/1706. 29 M/0971. 72 M/0979. 30 M/1494. 73 M/0255, me|utim, prema M/0914, izbeglici ènskog pola, sa- 31 M/0244; M/0439; M/0579; M/1055. mo je mu{karcima bilo nare|eno da leè licem prema zemlji. 32 Ovo vreme je navedeno u dva (M/0341 i M/1158) od osam in- 74 M/0979. tervjua koji opsuju ovaj napad 27. marta. 75 M/0249; M/0736; GN 6. Kako je zabeleèno, paramilitarci su 33 M/0341; M/0750. naredili dvojici mladi}a da si|u sa traktora koji su vozili. Po~eli 34 M/0811; M/1158. su da ih guraju i vuku unaokolo i onda im rekli da tr~e. Kada su 35 M/0591; 60 ljudi se vratilo i skrivalo u podrumu jedne ku}e. ova dvojica po~ela da tr~e, bila su ubijena. Onda je jedan od 36 M/0214; M/0315; M/0434; M/0811; M/0815; M/1158; M/1215. njih zakora~io preko njihovih tela i ponovo im pucao u potiljak. 37 M/0214; M/0343; M/0344; M/0750; M/0811; M/0815; M/1053; Posle svakog pucnja bi se prekrstio. M/1215. 76 M/0249. 38 M/1447. 77 MM/0255; M/0979. 39 M/0343. 78 GN 3. 40 M/0312; M/0315; M/0343; M/0750; M/0962; M/1053; M/1158; 79 Neke izbeglice su najpre oti{le u gradove i sela u Srbiji sa ve}in- M/1214; M/1266; M/144. Za podroban izve{taj vidi poglalje 9, skim albanskim stanovni{tvom, kao {to je Oraovica u okolini Silovanje i drugi oblici seksualnog nasilja. Pre{eva. Drugi, posebno oni koji su do{li iz ju`nih delova gnji- 41 M/0343. lanske op{tine, su krenuli prema Pre{evu u nameri da pre|u 42 GN 10. planine i preko Vitine do|u do granice. 43 Ovo vreme navodi jedna (M/0265) od pet intervjuisanih osoba. 80 M/0268; M/0548; M/1020. 44 Sedam autobusa M/0510 i M/0733, {est autobusa M/0265, dva 81 M/0078; M/0273; M/0548; M/0559; M/1282; M/1417. autobusa M/0225. 82 M/0273; M/0278. 45 M/0225; M/0733. 83 M/0278; M/0559. 46 M/0265; M/0733. 84 M/0285.

206 GORA/DRAGA[

U nalazima OEBS-KVM skoro da nema podataka „dobra“ vozila. Mnogi ljudi su bili tu~eni i pre}eno koji se odnose na op{tinu Gora/Draga{, koja je na im je smr}u. Intervjuisana osoba se zaustavila u najju`nijem delu Kosova, jugozapadno od Prizrena. @uru, a zatim produ`ila u Albaniju. Policija je konfi- Jedan od mogu}ih razloga za to je ~injenica da je skovala njene li~ne dokumente 2. aprila (osoba ni- od oko 18.000 stanovnika op{tine njih samo 70 je nazna~ila na kom mestu se to desilo).3 pravoslavnih Srba, a 1100 kosovskih Albanaca, dok Intervjuisani Goranac, koji je napustio Kosovo su preostala ve}ina Srbi muslimanske vere (preo- 18. juna 1999, rekao je da je U^K razarala i plja~- bra}eni na kraju 19. veka), poznati kao Goranci.1 kala Draga{ i okolinu i da je preuzela pumpnu sta- Ovaj naziv je neka vrsta sinonima za „Br|ani“. nicu. Srbima je bilo pre}eno da }e biti ubijeni ako OEBS-KVM je imala lokalnu kancelariju u selu ne napuste podru~je. U^K je blokirala sve puteve, Draga{, sedi{tu op{tine. Na dan 20. februara posebno put Prizren – Draga{, tako da je svako ko 1999. vojnici VJ su do{li u lokalnu kancelariju u je `eleo da ode morao da ide pe{ice kroz {ume u Draga{u, kao i u kancelariju u @uru (Prizren), i da- Gostivar (Makedonija). Za razliku od velikog broja li OEBS-KVM rok od 24 sata da napusti kancelari- kosovskih Albanaca koji su bili proterani sa Koso- je. Ekipe OEBS-KVM nisu napustile kancelarije, i va, ova intervjuisana osoba je jo{ imala svoje li~ne one su ostale otvorene.2 isprave.4 Prema svedo~enju jednog kosovskog Albanca, 1. aprila vojska je opkolila i po~ela da granatira Dra- ga{. Me{tani koji su poku{ali da se sklone u brda bi- 1 UNHCR „Kosovo Village List“, 9 March 1999 (1998 population estimate excluding forced displacement). li su presretani od strane VJ i primorani da u|u u 2 OEBS-KVM izve{taj od 20. i 21. februara, 1999. konvoj vozila koji se kretao prema Kuke{u (Albani- 3 A/0983. ja). Za vreme putovanja, VJ i policija su oduzimale 4 M/1524.

207 ISTOK/ISTOG

Op{tina Istok leì na zapadnoj ivici metohijske da po mraku izlaze iz ku}a, jer bi moglo da se de- ravnice i od Crne Gore je dele planine koje se uz- si da se na njih puca sa okolnih brda, i da iz istog diù preko 2000 metara visine. Kroz op{tinu pro- razloga samo ograni~eno mogu da rade na svojim lazi glavni put koji vodi iz Kosovske Mitrovice u poljima. Pe}, a nekoliko drugih puteva je povezuju sa cen- Posle povla~enja OEBS-KVM 20. marta, i posle tralnim op{tinama Klina i Srbica. po~etka vazdu{nih udara NATO protiv SRJ 24. mar- Op{tina Istok se dugo smatrala „mirnim“ meta, op{tina je bila te{ko pogo|ena u borbama iz- stom, gde su albanska i srpsko/crnogorska zajed- me|u U^K i srpskih snaga, kao i kampanjom srp- nica (koje su brojale, prva 50.000, a druga 7.000 skih paravojnih snaga protiv civilnog albanskog stanovnika) naizgled bez problema ìvele jedna stnovni{tva. U aprilu, vi{e hiljada raseljenih lica se pored druge, bez ve}ih incidenata, ~ak i kada je si- okupilo u okolini Starodvorana/Staradran i Zabla- tuacija u drugim op{tinama na severozapadu Ko- }a/Zablaq, koji su u to vreme bili pod kontrolom sova postala izuzetno napregnuta. Ipak, u vreme U^K. Kada se, usled srpskih napada, U^K povukla, kada je OEBS-KVM uspostavila stalno prisustvo u albanski civili su postali `rtva masovnih zlostavlja- Istoku, atmosfera se ubrzano pogor{avala. Poseb- nja, plja~kanja i premla}ivanja. Stotine su bile ote- no je pojava paravojnih formacija i nekoliko slu~a- te, a mnogi ubijeni. Hiljade raseljenih lica iz Srbice jeva ubistava – ne{to {to je ve} odavno bilo pro- i Kosovske Mitrovice tako|e su pro{le kroz teritori- blem u susednoj op{tini Pe} – izazvalo ozbiljnu za- ju op{tine na svom putu prema Albaniji, i ~esto im brinutost. Krajem februara i po~etkom marta se de{avalo da ih nasilno preusmere, otmu, vrate, 1999. policija je upala u civilne mati~ne urede i ili nateraju da negde ostanu, bez vidljivog razloga. konfiskovala registarske dokumente sve zajedno.1 Mnogi su bili oplja~kani i zlostavljani, posebno dok Ne moè se isklju~iti mogu}nost da su ti doku- su prolazili putevima za Pe} i Klinu. menti kasnije bili kori{}eni radi specifi~nog progo- Policija u Istoku, sa kojom je OEBS-KVM bila na pojedinih `rtava. po~ela da uspostavlja normalne radne odnose, ru- OEBS-KVM je imala posla sa brojnim incidenti- kovodila je proterivanjem albanskog stanovni{tva ma u kojima se radilo o progonu srpskih civila od za vreme srpske ofanzive. Najvi{e proteranih je strane U^K. Na dan 27. januara, jedan Srbin je bio pre{lo granicu u susednu op{tinu Roàje u Crnoj ranjen u selu Belo Polje/Bellopolje, isto~no od gra- Gori, i odatle nastavilo na jug ka Albaniji. Mnogi da Istoka, metkom ispaljenim iz obli`nje {ume. su bili preusmereni prema Pe}i, De~anima i \ako- Oko 22 ~asa 29. januara 1999, nepoznate osobe vici, tako da su odatle u{li u Albaniju. su pri{le ku}i u susednom selu Rako{/Rakosh, i Op{tina Istok je mesto gde se nalazi najpozna- kroz prozor ubacile dve ru~ne bombe kineske pro- tija zatvorska ustanova na Kosovu, Dubrava. Kada izvodnje. Jedna od bombi je eksplodirala i ubila je ovaj strogo ~uvani policijski objekat maja 1999. vlasnika ku}e, sedamdesettrgodi{njeg Srbina, a bio napadnut od strane NATO, bilo je ubijeno ranila njegovu ènu.2 OEBS-KVM je 13. marta mnogo zatvorenika (vidi niè). Neki zatvorenici su primila àlbu od srpskih seljana susednog Tu~e- kasnije bili pu{teni, ali se pretpostavlja da je ve}i- pa/Tucep (potpuno srpskog sela malo ju`nije od na bila preba~ena u zatvore u drugim delovima Belog Polja), gde je bilo re~eno kako su se pla{ili Jugoslavije.3

208 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja

Grad Istok, i put prema jugu glavu. Izgledalo je da su bili tu~eni pre nego {to su ubijeni, po{to su se na oba tela mogle videti modri- Pre nasilnih preseljavanja 1998-1999, Istok je ce. Tako|e se moglo zaklju~iti da su `rtve bile ubije- imao me{ano stanovni{tvo od oko 5.600 ljudi, od ne na drugom mestu, a njihova tela ostavljena blizu ~ega je oko 3.450 bilo kosovskih Albanaca, a oko reke kod mosta. Policija je saop{tila OEBS-KVM da je 1.400 Srba.4 jedan od ubijenih bio u dobrim odnosima sa Srbima Za prisustva OEBS-KVM na Kosovu, misija je iz- i da ga je U^K ranila 1998, kada je u jednoj borbi vestila o nekoliko ubistava u kojima su `rtve bile ubio ~oveka iz Starodvorana. Prema navodu jednog prona|ene du` ili blizu puta Istok – Klina. U janu- ~lana porodice, njega je otela U^K nekoliko dana ra- aru, OEBS-KVM je izradila nekoliko izve{taja koji nije, po svemu sude}i kako bi ga saslu{ao komandir su se odnosili na ubistvo dvadesetogodi{njeg Al- U^K. Drugi ~ovek je identifikovan od strane ~lanova banca iz Trbuhovca/Trubuhovc. On je, prema izve- porodice koji su mislili da on radi u Nema~koj i koji {taju, bio prona|en 7. januara u selu Prekale/Pre- je poslednji put vi|en dve godine ranije. kalle , sa ranom od metka u ramenu, prelomlje- Na dan 17. marta u 7:30 mesna policija je infor- 5 nom rukom i povredom oka. Bio je odvezen u misala OEBS-KVM da je prona{la tri mrtva tela u mrtva~nicu u Pe}, a sahranjen u Trbuhovcu. Video jarku pored puta blizu Tomanaca/Tomanc, sela snimak tela je bio dat na pregled OEBS-KVM 5. fe- neposredno uz glavni put, ju`no od Istoka.11 Prva 6 bruara, kada je potvr|ena priroda povreda. Pre- ekipa OEBS-KVM je do{la na lice mesta 15 minuta ma razgovorima sa mesnim na~elnikom policije, kasnije. Policija je blokirala put i opkolila celokup- policija je izjavila da nije prona{la nikakav trag konu okolinu; bili su prisutni jedan istra`ni sudija i viji bi vodio razja{njenju ovog incidenta, kao i da joj {e policajaca. Jedno od tela se videlo sa puta, dok je `rtva ranije bila potpuno nepoznata. su druga dva bila u jarku 10 metara dalje. Jedno Na dan 31. januara OEBS-KVM je posetila me- od tela je imalo ruke vezane lisicama na le|ima. sto na kome su policajci prona{li mrtvo telo na ivi- Sve `rtve su bile ubijene pucnjem u glavu iz blizi- ci puta ju`no od \urakovca/Gjurakoc, varo{ice na ne, a jednoj je i vrat bio prerezan. Izgleda da su `r- raskrsnici na kojoj se ju`ni put od Istoka prema Kli- tve bile ubijene na mestu na kome su i prona|ene, ni spaja sa glavnim putem Kosovska Mitrovica – bilo je znakova da je vozilo na to mesto do{lo za- 7 Pe}. Ubijeni ~ovek, koji je identifikovan kao {ezde- jedno sa `rtvama. Nekoliko ~aura, dva razli~ita ka- 8 setdvogodi{nji kosovski Albanac, bio je nestao libra, bilo je prona|eno na putu, gde je tako|e bi- prethodnog dana, kada je poslednji put bio vi|en lo i mrlja krvi, na mestu gde su `rtve bile ubijene. u Dobru{i/Dobrushe, kako ide ku}i po{to je stigao Policija nije imala obja{njenje ubistava, ali je nago- autobusom iz Pe}i. Jedan lovac je telo prona{ao u vestila da su `rtve bile u prijateljskim odnosima sa grmlju blizu puta. Stru~njak sudske medicine je iz- policijom. Istra`ni sudija je rekao da }e tela biti pojavio da je smrtonosna rana na slepoo~nici bila na- slana u Pri{tinu na dalje ispitivanje, jer su svi oni bi- neta vatrenim oru`jem prethodne no}i. Istra`ni su- li zlostavljani. @rtve su identifikovane kao tri brata, dija je rekao da je `rtva bila „lojalna vlastima i pri- kosovska Albanca iz Zabla}a, od kojih su dvojica jateljski raspoloèna prema Srbima“. bila maloletna. Nestali su bili dva dana ranije, ka- Telo ~oveka prona|enog u @a}u/Zhaq blizu kada su posetili nekog ro|aka u Starodvoranima, a menog mosta kod Zabla}a/Zablaq, koje je leàlo u njihov automobil je bio prona|en istog dana. Po- vodi, bilo je 11. februara identifikovano kao telo tri- {to je krenuo da ih traì, nestao je i njihov otac. desetdvogodi{njeg kosovskog Albanca, vlasnika jednog bara iz Dubrave/Dubrave.9 @rtva je bila jed- Oko 22. marta, uskoro posle povla~enja OEBS- nim metkom pogo|ena u desnu stranu glave; bila -KVM, srpske snage su u{le u Istok i spalile ku}e je u svome baru sve do 17:30, 10. februara. Po{to se koje je koristila OEBS-KVM.12 Posle 24. marta, srp- nije vratila ku}i, njen nestanak je najpre bio javljen skim civilima je bilo podeljeno oru`je, a mnogi su OEBS-KVM, a slede}eg jutra je prona|ena mrtva. po~eli da nose vojni~ke uniforme.13 Na dan 27. OEBS-KVM je bila obave{tena 15. marta da su marta (neki svedoci kaù 28. marta), bila je prote- tela dva kosovska Albanca bila prona|ena u @a}u, rana ve}ina albanskog stanovni{tva Istoka.14 Jed- nedaleko od istog mesta.10 Obojici je bilo pucano u na intervjuisana osoba je ispri~ala kako je policija

209 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo u{la u njenu ku}u i naredila joj da ode u roku od skom granicom, pro{li su mnogi konvoji raseljenih jednog sata. Tako|e je bilo re~eno da svi treba da lica sa severa i iz sela isto~no od Zabla}a, du` re- odu u Albaniju. Svedok je poznavao dvojicu od tih ke Drim. Oko 17. aprila, ve}i broj raseljenih lica policajaca, kao mesne Srbe iz \urakovca i Kovra- (uklju~uju}i mnoge iz Kosovske Mitrovice), bio je ga/Kovrage. âk ni stari ljudi od na~elnika policije prinu|en, kada se ve} nalazio na putu prema nisu dobili dozvolu da ostanu.15 Klini, da se zaustavi u Zabla}u, do dalje nared- Dva svedoka su izvestila kako su 27. marta sta- be.24 Jedan svedok je izjavio da su snage koje su novnici \urakovca dobili ultimatum da napuste im naredile da se zaustave bile paravojne jedinice mesto u roku od 10 sati, i da su odatle krenuli na koje su nosile velike bele orlove na rukavima.25 jug, prema teritoriji na granici op{tina Istok i Po{to su tamo ostale skoro tri nedelje, izbeglice su Pe}.16 Drugi svedok je video ~etiri mrtva tela, 1. primile nare|enje da odu, a Zabla}e i @a} su bili aprila u \urakovcu.17 Posle 27. marta, mnoga ra- granatirani. Intervjuisane osobe govore o ubijanji- seljena lica iz Istoka i \urakovca su se okupila u Tr- ma koja su se doga|ala u to vreme, uklju~uju}i ~e- buhovcu/Trubuhoc, na jugu, gde su ostala skoro tiri ili pet kosovskih Albanaca koji su bili ubijeni u mesec dana. Krajem aprila, selo je tokom tri dana granatiranju, dok je petogodi{nja devoj~ica bila bilo granatirano, a seljani i raseljena lica opkolje- ranjena u pucnjavi.26 Po~etkom maja su se desila ni od strane srpskih snaga.18 Policija ih je primo- dalja proterivanja raseljenih lica iz tog kraja. Oko rala da krenu prema Trsteniku/Trestenik i Ruho- 6. maja, jedan stariji ~ovek (65), bio je poslan sa tu/Ruhot (oba sela su u pe}koj op{tini). Kada su iz- belom zastavom prema srpskim snagama, koje su beglice iz Starodvorana pro{le kroz Trbuhovac 10 mu rekle da sve izbeglice treba da odu. Prema dana kasnije, prema svedo~anstvima, nekoliko istim svedo~enjima, njihove li~ne isprave su bile ljudi je tamo bilo ubijeno od strane pripadnika pa- zaplenjene i uni{tene, dok su bili tokom pet sati 19 ravojnih jedinica. Na dan 7. maja, raseljena lica zadràni pre nego {to su ih pustili da se pridruè su u Trbuhovcu primila nare|enje da napuste selo ostalima koji su se kretali prema Klini, \akovici, 20 u konvoju koji je krenuo prema Klini (vidi niè). Prizrenu i albanskoj granici.27 Jedan drugi svedok Na severu, nedaleko od Trbuhovca, nalazi se je rekao kako je 8. maja konvoj raseljenih lica bio selo Prekale. Na dan 26. marta, policija je isterala zaustavljen i oplja~kan u @a}u, i da je bilo izdvoje- seljane iz njihovih ku}a. Mada im je bilo re~eno da no 500 mu{karaca, od kojih je njih 300 bilo kasni- treba da odu u Albaniju, ve}ina je oti{la u sused- je oslobo|eno. (Postoje razli~iti izve{taji koji govo- no selo, Starodvorane, dok je policija palila njiho- re o razdvajanju mu{karaca i èna na tom mestu i 21 ve ku}e u Prekalama. Prema jednom drugom iz- u to vreme, i o zadràvanju mu{karaca tokom vi- ve{taju, selo je bilo granatirano 28. marta, kada {e sati, ali nije mogu}e odrediti da li se svi ti izve- su mnoge ku}e bile o{te}ene. VJ koja je operisala {taji odnose na iste doga|aje.)28 u saradnji sa paravojnim jedinicama i snagama Seljani i raseljena lica iz Starodvorana i Trbu- 22 specijalne policije, naterala je seljane da odu. hovca su bili zaustavljeni u rejonu Zabla}e – @a} Izbeglice iz Su{ice (oko 650 ljudi), bile su 7. od strane VJ koja im je oduzela dokumente i neka aprila sprovedene do osnovne {kole u Suvom Lu- vozila.29 Do{li su i pripadnici paravojnih jedinica i kavcu/Llukafci i Thate, selu 3 km isto~no od \u- nasrnuli na njih, ali su pustili izbeglice iz Kosovske rakovca. Tamo su policija i VJ razdvojile mu{karce Mitrovice. Vojni komandant (ime je zabeleèno) od èna. Intervjuisna osoba, jedna èna, provela do{ao je i pustio one koje je poznavao. Sudbina je u {koli osam dana pre nego {to je preko \ako- ostalih nije poznata. Konvoj raseljenih lica je pro- vice bila proterana za Albaniju. Dok je bila u {koli duìo put za Prizren.30 u Suvom Lukavcu, svedokinja je videla trinaestogodi{njeg de~aka (imenovanog u intervjuu) koga Jugozapadni deo op{tine su pred mnogim ljudima ubili u {kolskom dvori- {tu. Po~inilac zlo~ina je bio mesni Srbin koji je bio Oko 8 ~asova, 7. maja, srpske snage su po~ele da sused de~akove porodice.23 granatiraju Starodvorane, veliko selo 10 km ju- Kroz sela Zabla}e i @a}, koja leè svako na svo- gozapadno od Istoka, a zapadno od Zabla}a i Tr- joj strani puta Istok – Klina, pred samom op{tin- buhovca, u velikoj ofanzivi protiv nekoliko sela

210 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja du` dela granice op{tina Istok i Pe}.31 Veliki broj Sela zapadno od grada Istoka, raseljenih lica se bio okupio u tom kraju. Oko 11 du` puta za Pe} ~asova, seljani su po~eli da beè na traktorima, ali êtiri naselja na putu Istok – Pe}, Studenica/Stu- su ih presrele srpske paravojne snage koje su kon- denice, Vrela/Vrelle, Ljubo`da/Lupizhde i Crni- voj od 50 traktora usmerile prema {koli, gde su ce/Cerrce, bila su cilj stalnih napada jugosloven- seljani bili oplja~kani.32 Drugi su bili opkoljeni na skih snaga koji su od 27. marta trajali dve nedelje. livadi pored reke Drim, gde im je srpska policija, U^K je privremeno kontrolisala Studenicu i Vrela. zajedno sa pripadnicima paravojnih jedinica, odu- U Studenici, velikom selu koje je rasuto po obe 33 zimala novac i nakit. Seljani su bili podeljeni u strane glavnog puta, policija je 27. marta naredila grupe. Oko 100 mu{karaca je bilo izdvojeno (neki me{tanima da se isele u roku od dva sata. Ljudi su izve{taji daju mnogo ve}i broj), a ostatku je bilo pobegli u delove sela koje je kontrolisala U^K.40 nare|eno da krene prema Pe}i. Neki svedoci go- Na dan 3. aprila srpske snage su po~ele sedmo- vore da su videli kako onih sto mu{karaca stoji uza dnevno granatiranje, za vreme koga su mnogi bili zid, i opisuje komandanta sa {ajka~om u sivoj uni- ranjeni, a najmanje tri lica su bila ubijena.41 Oko formi. Ne zna se {ta se dogodilo sa ovim ljudima. 10. aprila, pripadnici paravojnih jedinica koji su Iz jedne druge grupe bilo je izdvojeno 40 mu{ka- nosili crne {alove, VJ i policija, ukupno oko 100 34 raca, dok je ostatak poslat prema Klini. vojnika, u{li su u Studenicu sa 10 do 20 tenkova, Na dan 8. maja, seljani i raseljena lica koji su jo{ bornim kolima i vozilima sa pogonom na ~etiri to~- uvek bili u Starodvoranima bili su proterani i nare- ka. Sakupili su izbegllice iz Vrela, Kali}ana/Kaliqan |eno im je da idu u Klinu ili Pe}. Srpske snage su jo{ i drugih delova Studenice. Oko 3000 kosovskih Al- jednom oplja~kale izbeglice, i pucale na konvoj. Je- banaca je napustilo selo. Mnogi su bili pogo|eni 35 dan voza~ traktora je bio pogo|en i ubijen. Dru- vatrom iz prage kada su napu{tali svoja skrovi{ta u gi kosovski Albanac je bio pogo|en u le|a i umro podrumima ku}a, a 20 je bilo raneno dok su beà- 36 je u blizini Trbuhovca, na putu za Klinu. Jedan od li.42 Pripadnici VJ i paravojnih jedinica su zapalili proteranih stanovnika Starodvorana je video pet 20 ku}a. Ne zna se koliko je osoba bilo ubijeno 10. mrtvih tela blizu Trbuhovca, i ~uo je da su ove ljude aprila, jer izjave svedoka donose razli~ite brojeve. 37 ubili pripadnici paravojnih jedinica. Jedan svedok pominje 10, a mo`da i 20 ubijenih, Albansko stanovni{tvo koje je i dalje ostalo u od kojih su neki poginuli u granatiranju, dok su Ka{ici, 2 km zapadno od Starodvorana, bilo je drugi mo`da bili streljani. Tri mesna Srbina, koja su proterano od strane policije i VJ 7. maja. Srpske radila kao policajci u Istoku, uklju~uju}i i {efa poli- snage su se pojavile sa tenkovima oko 7 ~asova cije, bili su tog dana vi|eni u Studenici i tvrdi se da ujutru.38 Dok su jo{ bili u Ka{ici, policija je seljani- su u~estvovali u ubijanju.43 ma oduzela dokumente, i ovi su potom oti{li u Mnoga raseljena lica iz okolnih sela su krajem polje, manje od kilometar udaljeno od sela, i tamo marta pobegla u varo{icu Vrela.44 Skoro dve ne- preno}ili. Zatim im je bilo re~eno neka idu u Alba- delje, Vrela su bila granatirana od strane srpskih i niju. Ljudi su pe{ice oti{li natrag u svoje selo, po- jugoslovenskih snaga sa pozicija u \urakovcu, Is- kupili svoje traktore i automobile i povezli se ka toku i Banjici, ali su bila branjena od strane U^K. glavnom putu prema Pe}i. Pre nego {to su do{li Kada je VJ 10. aprila na kraju uspela da u|e u va- do glavnog puta, me|utim, zaustavili su ih polici- ro{icu sa oko 10 tenkova 5 pincgauera i 50-60 peja i paravojne jedinice i oduzeli im novije automo- {aka, U^K se povukla. Mnoge ku}e su zapaljene, a bile, kao i nakit od èna, a novac od mu{karaca. oko 5000 stanovnika i raseljenih lica je napustilo Regularne jedinice VJ nisu bile toliko nasilne kao mesto. Za vreme borbi, najmanje tri mu{karca i policija i pripadnici paravojnih jedinica. Na putu jedna èna su izgubili ìvote.45 Na dan 11. aprila, za Pe} mnogi seljani su ponovo bili oplja~kani. srpske snage su zauzele varo{icu, dok su kosovski Krenuli su prema De~anima, i na ulasku u grad su Albanci izbegli u planine, odakle je najve}i broj ih ponovo plja~kali pripadnici policije i paravojnih oti{ao u Crnu Goru.46 jedinica.39 Za ljude proterane 25. maja iz Pe}ke Banje/Ba- je e Pejes, prvo uto~i{te su bili Vrela i Kali~ane, po

211 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

5 km severno i severozapadno udaljeni od njihovih su ih nosili vojnici za vreme ve`bi. Zapaljeno je bi- domova. Oko 5 ~asova toga dana, policija i VJ su lo pet ili {est ku}a, a za vreme granatiranja je bio opkolile Pe}ku Banju i naredile seljanima albanske ranjen de~ak (15 godina). Svedok je rekao da su narodnosti da odu u roku od jednog sata. Ovi su granatirana bila i raseljena lica u brdima.51 pobegli u planine i selo je bilo granatirano. [ef policije i njegov zamenik su prema svedo~anstvima Severoistok u~estvovali u proterivanju. Najvi{e seljana se sklonilo u Vrela i Kali~ane, gde su ostali tri dana, pre Sinaje/Sinaje, 4 km severoisto~no od grada Istoka, nego {to }e nastaviti prema crnogorskoj granici. bilo je me{ano selo sa 30 albanskih i 40 srpskih Pored Male Jablanice/Jabllanice e Vogel (Pe}), na ku}a. U podne, 28. marta, policija iz Istoka, voze- njih su pucali snajperisti, i jedna èna je bila ozbilj- }i ùti automobil zastava, do{la je pred ku}u in- no ranjena. Ovi ljudi su i{li kroz sneg oko 40 km do tervjuisane osobe i rekla joj da ode. Tako|e su oti- Roàja (Crna Gora), za {ta im je trebalo 24 sata.47 {li kod seoskog stare{ine i rekli mu da je zaduèn Popodne, 28. ili 29. marta, policija je naredila za to da svi stanovnici albanske narodnosti napu- seljanima iz Crnica da napuste svoje domove. Po- ste selo u roku od jednog sata. Nekoliko svedoko- licija, VJ i pripadnici paravojnih jedinica su opkoli- vih suseda, Srba, obuklo je unforme i pucalo u vali selo oklopljenim dìpovima. Skoro svi stanovni- zduh; svedok je imenovao trojicu od njih. Seljani ci su pobegli, mnogi prema Vrelima i Studenici. koji su se kasnije vratili u Sinaje po hranu videli su Ostali su samo ljudi vezani za postelju, uklju~uju- da su njihove ku}e bile paljene kako od strane nji- }i i nekoliko ~lanova porodice jedne intervjuisane hovih srpskih kom{ija, tako i od strane srpskih osobe. Posle dva dana, neki seljani su se vratili i vi- snaga. Konvoj raseljenih lica je krenuo na trakto- deli da je oko polovine ku}a bilo spaljeno. Jedan rima koje su zatim morali da napuste kada su za- svedok je proveo ~etiri dana u Studenici i onda {li me|u planine. Traktori su bili granatirani i selja- do{ao svojoj ku}i da se pobrine o ~lanovima poro- ni primorani da idu pe{ice kroz sneg do Crne Go- dice koji su tamo ostali, a i da nahrani stoku. Po- re, nose}i bolesne i stare na svojim le|ima; jedan {to je tamo proveo jednu no}, video je kako je po- sedamdesetogodi{njak je umro na putu. Posle licija ponovo u{la u selo i kako uni{tava i spaljuje dva dana provedena u planinama bez hrane, pre- ku}e. Ispri~ao je kako je sa udaljenosti od 200 me- {li su granicu.52 tara gledao kako je policija naterala njegovu sna- Mojstir/Mojstir, 1,5 km severno od Sinaja, bio hu natrag u ku}u. Po{to je iz ku}e ~uo pucnje, vije granatiran 7. aprila, kada je ubijeno ~etvoro sedeo je kako je zahvata plamen. Dva dana kasnije ljana (jedan ~etrdeset~etvorogodi{nji mu{karac i se vratio i u ku}i prona{ao ostatke petoro ljudi.48 tri ène od 20, 22 i 42 godine). Nekoliko ljudi je Prema izve{tajima, Crnice je ponovo bilo napad- bilo ranjeno i kasnije im je bila pruèna pomo} u nuto 12. aprila, zajedni~kim snagama policije, VJ bolnici u Roàjama.53 i paravojnih jedinica, koje su stanovnicima naredile da odu u roku od pet minuta, a posle toga za- Isto~no od grada Istoka, 49 palile ku}e. uklju~uju}i Padali{te/Padalishte Napreduju}i dalje na zapad prema Vrelima koje je dràla U^K, srpske snage su 1. aprila oko 11 Sela na isto~noj ivici op{tine Istok blizu su podru~- ~asova napale Ljubo`du. Dvadesetogodi{nji selja- ja Izbice/Izbice u susednoj srbi~koj op{tini. Njih su nin je za vreme granatiranja bio ranjen u minoba- srpske i jugoslovenske snage napale skoro u isto ca~koj eksploziji.50 vreme, krajem marta (vidi odeljak o srbi~koj op{ti- Na dan 14. aprila bilo je granatirano Orno Br- ni). Rako{/Rakosh, prvo selo na putu koji u isto~- do, izme|u Pe}ke Banje i Kali~ana. Slede}eg dana ku op{tinu ulazi sa istoka, bio je granatiran 26. ili su policija i VJ u{le u selo. Svih zajedno bilo je oko 27. marta, od ranog jutra. Nekoliko ljudi je bilo ra- 300 pripadnika bezbednosnih snaga i vojnih vozi- njeno.54 Oko 15 ~asova jedan svedok je poku{ao la, kao i pripadnika paravojnih jedinica sa i{ara- da se izvu~e, ali je odmah pet granata palo u njenim licima, koji su nosili ùte kape; njihove unifor- govoj blizini i bio je ranjen. Napada~i, opisani kao me su bile vi|ene u Istoku tri meseca ranije, kada pripadnici paravojnih jedinica i policije, zapalili su

212 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja svedokovu ku}u i porodica se sklonila u sused- (Jedna ekipa OEBS koja je posetila Padali{te 30. stvo. êtiri policajca su do{la i rekla: „Ako vas ov- juna 1999, snimila je mesto i intervjuisala stanovni- de zateknemo sutra, od vas }e ostati samo kosti!“ ke koji su prethodnog dana prona{li 18 tela. Tela su Kada se iselila slede}eg dana, porodica je bila zlo- bila identifikovana i sahranjena, po{to su bila sni- stavljana i udarana kundacima. Mnogi ljudi su po- mljena na video traku. Me|u njima je bilo i telo go- begli u planine i produìli prema Crnoj Gori. Su- re pomenutog u~itelja, kao i tela nekoliko dece.)60 tradan posle prvog napada na selo, oko osam au- Izme|u 27. i 30. marta bili su tako|e protera- tobusa u kojima su bili policajci u plavim unifor- ni stanovnici Su{ice/Sushice i @akova/Zhakove, mama sa crnim trakama vezanim oko glave, do{li severno od puta Kosovska Mitrovica – Pe},61 kao i su iz Istoka i naterali preostale seljane da odu u stanovnici Veri}a/Veriq i Krnjina/Kernine, ju`no roku od 30 minuta. Mnogi seljani iz Rako{a su po- od puta.62 Na dan 7. aprila, na samom izlazu iz begli u U~ku/Uce, ali kada je i ovo selo potpalo Veri}a, izbeglice iz Su{ice su bile iskori{}ene kao pod artiljerijsku vatru, izbeglice su oti{le u planine ljudski {tit. Policija i VJ su ih dva sata zadràle u odakle su videle da U~ka gori. Dvanaest ljudi je bi- blizini vojne baze koja je prema svedo~enju bila lo ranjeno u trenutku napada zato {to nisu mogli bombardovana od strane NATO. Oko 50 raselje- da iza|u iz sela.55 nih lica je zadobilo lak{e rane. Severoisto~no od Rako{a se nalaze Crko- 56 lez/Cerkolez i Padali{te. Srpske i jugoslovenske Zatvor u Dubravi63 snage (VJ, policija i pripadnici paravojnih jedinica) napale su ova sela 26. ili 27. marta. Ono {to se ta- Strogo ~uvani zatvor u Dubravi je dugo bio pred- mo desilo navedeno je u optu`nici protiv Slobo- met zabrinutosti zbog nepo{tovanja ljudskih pra- dana Milo{evi}a i ostalih, koju je podneo Me|u- va. Mada su verifikatori OEBS-KVM, dok su bili na narodni sud za zlo~ine po~injene u biv{oj Jugosla- Kosovu, poku{avali da dobiju pristup u ovu usta- viji (ICTY).57 Me|utm, svi podaci u ovom izve{taju novu, kako bi mogli da govore sa zatvorenicima su uzeti direktno od osoba koje je intervjuisala koji su se àlili preko advokata i ~lanova porodica OEBS-KVM, i ne navode se onako kako su predsta- na zlostavljanje i torturu, zatvorske vlasti taj do- vljeni u optu`nici. stup nikada nisu dozvolile. Dva svedoka su dala OEBS-KVM opis ubijanja u Poznati albanski advokat, angaòvan u oblasti Padali{tu. Jedan je ispri~ao kako su policajci i ma- ljudskih prava, ina~e iz Pe}i, 12. januara je izrazio skirani pripadnici paravojnih jedinica do{li u zase- mi{ljenje koje je delilo vi{e njegovih kolega, „da je lak i u{li u ku}u u~itelja. Uhvatili su troje male de- ovaj zatvor uzrok velikih briga za advokate i ~lano- ce i zahtevali od u~itelja da im odse~e glave. Kada ve porodica zatvorenika, budu}i da se zatvorenici je ovaj odbio, Srbi su (jedan svedok ih opisuje kao tamo redovno zlostavljaju“. U po~etku sagra|en policajce) ubili decu tako {to su ih zaklali. Policaj- da primi samo ve} osu|ene zatvorenike, u to vre- ci su izdvojili mu{karce od njihovih porodica i è- me je bio kori{}en i za zatvorenike u istra`nom nama je re~eno da idu u seosku crkvu; svedok i postupku, odnosno za stotine kosovskih Albana- njegov sestri} su pobegli u {umu. Selo je bilo za- ca osumnji~enih za terorizam. Verovalo se da popaljeno.58 Druga svedokinja je ispri~ala OEBS- red odraslih zatvorenika tamo drè i neke malo- -KVM da je na seljane, dok su beàli, pucano sa letne (ispod 18 godina starosti), po{to nije bilo srpskih pozicija. Posvedo~ila je da je 19 seljana bi- drugih raspoloìvih ustanova. lo ubijeno, i dala spisak njihovih imena, premda Bilo je mnogo àlbi zbog torture i premla}iva- nije mogla sa sigurno{}u da kaè kako je svaki od nja od strane zatvorskog osoblja. Pominjane su bi- njih umro. Tako|e je ispri~ala da su se policajci i le povrede od polomljenih kostiju do povre|enih pripadnici VJ vratili i plja~kali ku}e pre nego {to }e bubrega. Na primer, izme|u 7. i 15. januara, ko- ih paliti. Tako|e su ubijali ìvotinje. Intervjuisana sovski Albanac (star 24 godine), bio je, prema iz- osoba je rekla da su neki pripadnici policije i para- javi, tu~en i zlostavljan, i usled toga na kraju pre- vojnih jedinica (koji su nosili crne {alove, ali nisu ba~en u pe}ku bolnicu.64 @rtva je bila uhap{ena bili maskirani), mogli biti prepoznati kao mesni 27. avgusta 1998. i bila osu|ena na dve godine Srbi iz Rako{a i Crkoleza.59 zatvora. Kada je porodica poku{ala da je poseti,

213 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo bilo joj je re~eno da to nije mogu}e jer se bolnica 3 ICRC je 4. oktobra 1999. imao dostup do 1.900 ljudi koji su bi- popravlja. @ena jednog drugog zatvorenika iz Du- li uhap{eni na Kosovu i zato~eni u Srbiji. ICRC Press Release 99/54, 4 Oktobar 1999. brave, koja je kao izbeglica bila intervjuisana u Al- 4 UNHCR „Kosovo Village List“, 9 March 1999 (1998 population baniji od strane OEBS-KVM, ispri~ala je da je, ka- estimate excluding forced displacement). da je 22. marta poslednji put videla svog ~etrde- 5 PE/0511/99; PE/02/012/99. Navedeno je ime `rtve. 6 Traka je kasnije vra}ena njenom vlasniku. setogodi{njeg muà, koji je bio uhap{en 29. maja 7 PE/05/029/99. 1998. zato {to je bio simpatizer U^K, bio u veoma 8 U odgovaraju}im OEBS-KVM dokumentima `rtva je zabeleèna lo{em stanju, nesposoban da govori i da se kre}e, po imenu. 9 usled premla}ivanja kojima je bio podvrgnut.65 PE/01/054/99; PE/05/014/99. Ime `rtve je navedeno. 10 PE/05/27/99. Navedena su imena `rtava. Veruje se da je najmanje pet do {est ljudi umr- 11 PE/05/028/99. Tri `rtve su imenovane. lo od posledica povreda zadobijenih dok su 12 A/0609. boravili u zatvoru. Medicinska opskrba u samom 13 A/0181. 14 A/0069; A/0339. zatvoru je bila minimalna, mada je u njemu bio le- 15 A/0181. kar. Za zatvorenike sa hroni~nim te{ko}ama izgle- 16 A/0396; A/0422. da da nije bilo dovoljno lekova. 17 A/0379. 18 Dok je bila na Kosovu, OEBS-KVM je izvestila A/0422. 19 A/0370; A/0461. da je bilo vi{e slu~ajeva kada advokatima odbrane 20 A/0422. nije bio dozvoljen pristup njihovim klijentima za- 21 A/0450. 22 tvorenim u Dubravi, za {ta vlasti nisu davale obja- A/1086. 23 A/025. Ona je rekla da po~inioca poznaje njezin svekar. {njenje. Vi{e predstavki je bilo naslovljeno sudu i 24 A/0420; A/0498; A/0464. njegovim specifi~nim instancama, ali je najvi{e {to 25 A/0464. se odatle moglo dobiti bilo nekoliko nejasnih i ne- 26 A/0484; A/0420 (navodi imena); A/0551; A/0498; A1117 (datumi nisu sigurni). konzistentnih izvinjenja. OEBS-KVM nikada nije 27 A/0420; A/0498; A/1117. dobila zadovoljavaju}u informaciju o zatvoru u 28 A/0486. Dubravi. Ipak, vlasti odgovorne za pravnu kontro- 29 A/0464. 30 lu u zatvoru, uklju~uju}i i okru`ni sud u Pe}i, na- A/0430; A/0461 i /0511. 31 A/0370; A/0396; A/0430; A/0461; A/0511; A/0603; A/0817; stavljale su da izjavljuju kako su mnogi zatvoreni- A/1067; A/1071. Ostala pogo|en sela su bila Trbuhovac, Zabla- ci ìveli u boljim uslovima u zatvoru, nego kod ku- }e, i Ka{ica u isto~koj op{tini, i Nabr|e, Ruhot, Ljutoglava i Tr- }e u svojim selima.66 senik (u op{tini Pe}). 32 A/061. 33 A/0396; A/0430. Nekoliko NATO bombi pogodilo je zatvor u Dubra- 34 A/0370. vi sredinom maja. Saop{teno je da je poginulo ne- 35 A/0486. 36 A/0370. koliko zatvorenika i zatvorskih slu`benika. Bilo je 37 A/0461. optu`bi da je kasnije oko 100 zatvorenika bilo stre- 38 A/0429; A/0574. ljano od strane srpskih snaga, i zatim sahranjeno u 39 A/0390; A/0574. 40 masovnoj grobnici u obli`njem Rako{u, zajedno sa A/0357 koji je oti{ao 1. aprila i zatim pre{ao pe{ice planine na granici sa Crnom Gorom. zatvorenicima ubijenim za vreme bombardovanja. 41 A/0181; A/1068. Ove optu`be nisu mogle biti potvr|ene podacima 42 A/069. 43 koje je sakupila OEBS-KVM, ali se i dalje ispituju.67 A/0173, imenuje dvojicu policajaca iz Istoka, a tako|e imenuje 10 verovatnih `rtava, pominje imena ista dva policajca, i jo{ jednog policajca iz Istoka. 44 A/0150. 1 23. februara 1999, 13 ili 14 pripadnika lokalne policije upali su 45 A/0356 pominje tri ubijena ~oveka. A/0181 govori o jednoj ubi- silom u mati~ni ured u Vrelima, dok je ured redovno radio sa jenoj èni. A/0524 pominje tri mu{karca i jednu ènu. Nije ja- strankama. Bez obzira na proteste slu`benika ureda, pokupili sno da li se ova svedo~anstva u ne~emu poklapaju. su 3000 dosijea koji su sadràvali li~ne informacije (adrese, 46 A/0339. imena i sl.) kosovskih Albanaca. Policija nije dala nikakvo oprav- 47 A/0152; A/0411. danje ove akcije. Kasnije je OEBS-KVM dobila obave{tenje da su 48 A/0150, koji navodi 29. mart; A/0174, koji navodi 28. mart, i se sli~ni incidenti de{avali i u drugim selima {irom op{tine: u navodi dva mesna policajca me|u snagama koje su napale se- Banjici i Crkolezu 23. februara, kao i u Dobru{i i Rako{u. lo, uklju~uju}i i jednog iz Istoka, koji je tako|e bio me|u troji- 2 Izve{taj OEBS-KVM RC3 slu`benika za vezu sa policijom, 30. ja- com kojeg navodi kao u~esnika ubijanja u Studenici – vidi pri- nuara. medbu 46 – pri ~emu drugoga poznaje samo po imenu;

214 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja

A/1082, koji svedo~i o ubistvu svoje snaje, kaè da se napad 58 A/0640. Svedok navodi mena `rtava, i tako|e imena 15 mesnih zbio 29. aprila, ali izgleda da je to gre{ka ili u~injena od strane policajaca i pripadnika paravojnih jedinica koji su u~estvovali u intervjuisane osobe, ili prilikom beleènja intervjua, budu}i da napadu na Padali{te, uklju~uju}i i {efa policije iz Istoka. Dvojica se ostali aspekti njegovog svedo~enja poklapaju sa opisima od ovih su tako|e navedena u intervjuima u kojima se opisuju drugih izbeglica koje govore o doga|ajima koji su se desili kra- doga|aji u Studenici i Crnicu (vidi napomene 46 51). jem marta. 59 A/0351, intervjuisan od strane OEBS-KVM 28. aprila 1999. 49 A/0507. 60 PE/0001/99 (sa skicama i fotografijama). 50 A/0466. 61 A/0169; A/0253. 51 A/0178. 62 A/0361; A/0733. 52 A/0995. 63 Mnogi OEBS-KVM dokumenti se odnose na zlostavljanja ili tor- 53 A/0169. turu u zatvoru, na primer PE/05/07/99, P/05/08/99, PE/05/09/99 54 A/051. i PE/04/070/99. 55 A/0070; A/0451. A/0565. 64 PE/05/05/99. 56 Padali{te je imalo samo {est ili sedam ~itavih ku}a i oko 30 sta- 65 A/0768. novnika kojima je uveliko bila potrebna humanitarna pomo}, 66 Kako je posvedo~io verifikator OEBS-KVM zaduèn za pitanja kada je bilo pose}eno od strane jedne OEBS-KVM patrole 28. ljudskih prava. februara 1999. Ostalih pet ku}a je bilo potpuno uni{teno u 67 Vidi, na primer, nekoliko ~lanaka objavljenih u me|unarodnim borbama 1998. medijima: BBC News, „Bodies Recovered from Mass-grave“, 14. 57 ICTY, „Indictment Milosevic & Others („Kosovo“), IT-99-37-1, 24 avgust 1999, i Jacky Rowland, „Istok Prison’s Unaswered May 1999. Questions“, 25. maj 1999.

215 KA^ANIK/KACANIK

Op{tina Ka~anik ima 82 naselja, varo{ica, sela i za- policijske stanice u Ka~aniku je bio ugledan ~ovek, selaka. Nalazi se na jugoistoku Kosova, ju`no od i izgledalo je da je op{ta situacija dosta stabilna. op{tine Uro{evac, i ima dugu planinsku granicu sa Sve se to promenilo februara 1999, kada se U^K Makedonijom. Procena stanovni{ta iz 1998. je bi- infiltrirala i formirala novu brigadu u brdima jugo- la da u op{tini ìvi 44.365 stanovnka, od kojih je zapadno od Ka~anika. 98,6% bilo albanske narodnosti.1 Privreda op{tine Dok je OEBS-KVM bila prisutna u Ka~aniku, pri- je uglavnom po~ivala na ekstenzivnoj poljoprivre- mila je 31 àlbu zbog razli~itih povreda ljudskih di i malim kamenolomima. Jedna od najzapaèni- prava. êtiri izve{taja su se odnosila na ubistva: dva jih ta~aka op{tine je bio grani~ni prelaz prema ~oveka koja su prethodno bila oteta, prona|ena su Makedoniji kod sela \eneral Jankovi}, kroz koji mrtva ispod mosta,4 a jedan otac i sin su bili ubije- prolazi magistralni put broj 2 (glavni put koji ni od strane nepoznatih napada~a. Nijedan od ovih pravcem sever – jug prolazi kroz Kosovo) i èle- slu~ajeva nije bio rasvetljen.5 OEBS-KVM je dalje zni~ka pruga prema Skoplju, prestonici Makedo- primila 12 àlbi zbog odvo|enja kosovskih Albana- nije. Kod \eneral Jankovi}a su se nalazile kasarne ca na „informativne razgovore“ (za obja{njenje ko- VJ i pograni~na policija. je se ti~e ove prakse vidi 9. poglavlje). Od ovih àl- Od 1995. krijum~arenje preko granice uklju~i- bi, pet je pratila dodatna optu`ba za zlostavljanje u 2 valo je i oru`je i ljudstvo U^K. Mogu}nost ove vr- policijskoj stanici.6 OEBS-KVM je primila jednu àl- ste infiltracije, posebno zbog blizine vitalnih tran- bu kosovskog Albanca ~ija je ku}a bila spaljena.7 sportnih arterija, u~inilo je da planinski predeo ju- Dalje, primila je 14 izve{taja o tome da su kosovski gozapadno od Ka~anika i ceo pograni~ni rejon Albanci nestali. Od ovih, u {est slu~ajeva su po~ini- imaju poseban strategijski zna~aj za jugosloven- oci bili verovatno pripadnici U^K.8 ske bezbednosne snage. VJ je uspostavila 5 km {i- Otmica sa najteìm posledicama je bila ona u roku bezbednosnu zonu du` granice, u koju je slu~aju kosovskog Albanca koji je bio politi~ki svaki ulaz bio strogo kontrolisan i koja je bila re- predstavnik Albanaca u Socijalisti~koj partiji Srbi- dovno patrolirana. Seljani koji su ìveli u ovoj zo- je (SPS predsednika Milo{evi}a) koji je, prema ni dobili su posebne dozvole koje su im omogu}a- re~ima policijskog komandanta Uro{evca, bio or- vale ograni~enu slobodu kretanja, pri ~emu su ganizovao bezbednosne snage da za{tite njegovo ograni~enja bila opravdavana opasno{}u od min- selo od infiltracije U^K.9 Otmica ovog ~oveka je skih polja i zaseda. Zbog istih razloga, OEBS-KVM pokrenula ~itavu seriju doga|aja ~iji su vrhunac je imala samo ograni~en pristup ovom podru~ju, bili sukobi i proterivanja (o ovome se govori niè, {to je ometalo obavljanje misije. u odeljku o selima na jugu op{tine Ka~anik). Kada je OEBS-KVM tek stigla u op{tinu, na kraju 1998. godine, situacija je bila relativno mirna u Jug, izme|u grada Ka~anika i granice pore|enju sa drugim delovima Kosova, kao {to je to bio slu~aj i cele te godine. Ipak, postojala je la- Na dan 21. februara 1999, tri razli~ite policijske tentna prisutnost U^K u tom kraju,3 i od decem- stanice su informisale OEBS-KVM da je prethod- bra 1998. do po~etka februara 1999. bio je zabe- nog dana politi~ar albanske narodnosti otet, ve- leèn relativno mali broj incidenata. Komandant rovatno od strane U^K. Kako je saop{tila OEBS-

216 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja

-KVM, mnogi protivre~ni ili neobja{njivi elementi Kasnije, prvih deset dana marta, odvijale su se ovog slu~aja postavili su pitanje da li je to zaista borbe u ve}ini sela u rejonu magistralnog puta broj bila otmica izvedena od strane U^K, i navodili na 2. Svakog dana, sela koja je dràla U^K bi padala u pretpostavke da je mogla biti prire|ena od strane ruke vladinih snaga. VJ i policija su koristile taktiku srpskih vlasti. Na dan 23. februara, komandant paljenja i uni{tavanja civilnih domova kako bi o~i- policije u Ka~aniku je posetio ku}u `rtve u Doga- stile okolinu od U^K. Tako|e su masovno plja~kali i novi}u/Doganaj (severno od Ka~anika) i naredio krali privatno vlasni{tvo. Ipak su u ovoj fazi borbe porodici da nekim susednim naseljima prenese pokazali izvesnu uzdrànost {to se ti~e uzimanja na poruku da }e, ako oteti ~ovek ne bude vra}en, ova ni{an civilnog stanovni{tva, pa je bilo svega trojica naselja – Popotnica10, Palivodenica/Palaj, i \ene- ubijenih, sva trojica su navodno bila ~lanovi U^K; ral Jankovi}/Hani I Elezit, a tako|e i sam Dogano- saop{teno je i da je jedna èna bila ranjena. vi} i Ka~anik – biti napadnuti i uni{teni od strane U isto vreme, i U^K je ispra`njavala sela. Njeni policijskih snaga. Dva dana kasnije, u jednom raz- pripadnici su odlazili u selo i govorili me{tanima da govoru sa OEBS-KVM, komandant policije nije po- odu jer se o~ekivao srpski napad. Tako je U^K mo- novio ovu pretnju, nego je rekao da }e po~eti da gla da koristi prazne ku}e kao utvr|ene pozicije, {to zove ljude iz ovih sela na „informativne razgovo- je nu`no izazivalo srpske snage da ih napadnu.17 re“, kao i da ih hapsi. Tako|e je rekao da zna da Mada je izgledalo da su seljani na strani U^K, vi{e porodica iz tih sela ima ~lanove u U^K. OEBS- bilo je izve{taja da su bili prisiljavani da pokaù -KVM je stoga poku{ala da dobije informaciju od podr{ku ili da joj se pridruè.18 U^K, ali su njeni predstavnici istrajavali na tome Policija je sabirala raseljena lica po planinama, da ona nema veze sa ovom otmicom.11 sprovodila ih do glavnog puta i obezbe|ivala pre- U no}i izme|u 25. i 26 februara, srpske vlasti voz do zajedni~kih skloni{ta u Ka~aniku. Me|u- su zatvorile granicu i jedna patrola OEBS-KVM je tim, policajci su izdvajali sposobne mu{karce od bila {ikanirana od strane policije na grani~nom èna, dece i staraca, i dovozili ih u policijsku sta- kontrolnom punktu.12 nicu u Ka~aniku gde su bili saslu{avani i podvrg- Na dan 26. februara u 8 ~asova, u rejonu Pu- nuti „testu parafinskih rukavica“ (vidi 10. pogla- stenika/Pustenik izbila je borba izme|u seljana i vlje), kako bi ustanovili jesu li u~estvovali u borba- VJ. Bilo je saop{teno da su vojnici VJ proveravali ma. Od 125 mu{karaca koji su bili ispitivani, 23 su li~ne isprave seljana u Gorancima/Garance. Slede- bila odvedena u policijsku stanicu u Uro{evcu i u }eg dana U^K je saop{tila da je u ka~ani~kom kra- sportsku dvoranu izme|u Uro{evca i [timlja.19 ju obrazovala novu brigadu „Agim Bajram“. U^K Prema svedo~anstvu, tamo su ih policajci mu~ili i je tako|e izjavila da su policija i VJ nasilno prote- premla}ivali, u nastojanju da dobiju obave{tenja rali kosovske Albance iz sela Pustenik, Donja Bus o U^K. Dvadesetorica od njih su kasnje bila pu{te- Mala, Gornja Bus Mala i Da~ Mala, kao i da su bor- na, dok su ostali bili odvedeni u Pri{tinu.20 ci U^K raspore|eni u grani~nom podru~ju.13 U U^K je vr{ila otmice ljudi koji su radili za Srbe Gorancima, Reàncima/Reshanice i Hunelu/Hunel, ili prema njima izraàvali simpatije, a zlostavljala policija se povukla i U^K ih je odmah zauzela. Ci- one koji nisu hteli da se stave na njenu stranu. Na vili su napustili ova sela. Ipak, nije bilo izve{taja o dan 5. marta, U^K je protiv njihove volje zadràla ve}im borbama.14 raseljene kosovske Albance u selu Kotlina/Kotli- Na dan 28. februara komandant policije iz Ka- ne. Nije im bilo dozvoljeno da odu, iako su UN- ~anika upao je u zasedu u selu Gajre/Gajre i bio HCR i U^K imali sporazum o bezbednom izlasku ubijen. êtiri policajca su bila ranjena. Komandant izvan zone sukoba.21 je bio na putu za Gajre kako bi izvr{io istragu u slu- Ve}i deo sela jugoisto~no od Ka~anika je bio ~aju jo{ jednog otetog politi~ara albanske narod- pogo|en borbama koje su se odvijale krajem fe- nosti, iz Partije demokratske inicijative.15 Nepo- bruara i po~etkom marta. Nekih 5000 ljudi je na- sredno posle ovog ubistva, u selu Gajre su izbile pustilo svoje domove i provelo oko nedelju dana borbe izme|u pripadnika VJ i policije s jedne strana otvorenom, u brdima, u zimskim uslovima. Ta- ne, i U^K i naoruànih civila sa druge. Prema izve- mo gde su se vodile borbe, oko 20% ku}a je bilo {taju, preko 2000 ljudi je pobeglo na granicu.16 potpuno uni{teno.22

217 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

Nedelju dana po{to je OEBS-KVM izvestila o tovarili na kamione i odvezli ih u Ka~anik. Ovo je ovim doga|ajima, VJ i policija su u~vrstile svoje bilo obavljeno oko 14:30. Posle granatiranja, bi- pozicije. Bilo je vidno poja~ano kretanje policije i la su zarobljena 22 mu{karca. Oko 60 maskira- VJ kroz celu op{tinu. U podru~ju ju`no od Ka~ani- nih vojnika je po~elo da premla}uje ove ljude ka, hap{eni su kosovski Albanci u selima kao {to koriste}i pritom kolje iz ograde. Tukli su ih do su Ramun Mala i Palivodenica. U ovom posled- smrti. Nalazio sam se u {umi, na rastojanju od njem, nekih 200 pripadnika VJ i policije su upali u 60 metara. Oko 17 ~asova tela su bila odnesena selo i odveli sve mu{karce, njih oko 70, na poljanu do bunara i ba~ena unutra. U bunar je ba~ena i pored dàmije. Neke od njih su tukli, i prema sve- ru~na granata. Posle toga, oko 30 ku}a je bilo do~anstvima terali ih da vi~u „Mi smo za veliku Sr- oplja~kano i zapaljeno. (Intervjuisana osoba na- biju!“, kao i druge srpske parole. Posle toga, 19 ih vodi spisak `rtava napamet i bez zastoja.) Istog je odvedeno u policijsku stanicu u Uro{evcu, gde dana oti{ao sam natrag u selo, gde sam na{ao su bili saslu{avani, premla}ivani i mu~eni. Svi sem dva mrtva ~oveka sa ranama od metaka na vra- trojice su bili pu{teni. Oni koji nisu bili pu{teni, bili tu, i tre}eg ~oveka kome je bilo pucano u desnu su poslani u Pri{tinu, da im se sudi.23 ruku i ~ija leva noga je bila odse~ena mitralje- Iz izjava izbeglica je jasno da su akcije vojske i zom praga. On je slede}eg jutra umro. (Intervju- policije bile nakon povla~enja U^K produène ju- isana osoba navodi imena tri `rtve.)28 `no od Ka~anika, u Pusteniku, Kotlini i Gajrama. Bi- lo je saop{teno da su snage VJ i srpske policije 21. Zbog rezervi koje su gore pomenute, komisija marta u{le u Pustenik sa te{kim naoruànjem i voj- OEBS/ODIHR je 30. septembra 1999. izvr{ila istraì- nom opremom. Seljani i „mnogo“ raseljenih lica su vanje na licu mesta. Nalazi se u velikoj meri slaù sa pobegli u planine, u podru~je koje se zove Kepi i Ga- svedo~enjem, pri ~emu je najve}a razlika u tome te-Sulaja. Na dan 1. aprila bili su granatirani i opko- {to su tela bila ba~ena u dva bunara, odnosno veli- ljeni od strane VJ, posle ~ega su svi bili poslani na ke rupe iskopane za vodu. [est tela je bilo ba~eno 24 25 granicu. Vi|eno je kako Gajre gore 27. marta. u manju, duboku oko 5 metara, dok je u ve}oj, du- Kotlina, 6 km jugozapadno od Ka~anika, bila je bokoj oko 7 metara, prona|eno 16 tela. U vreme prema svedo~ansvima napadnuta 24. marta. Po- posete, jedna austrijska ekipa za sudsku medicinu stoje mnoge izjave koje govore o ovim doga|aji- je ispitala tela sa ciljem da na|e dokaze za Me|u- ma, uklju~uju}i i izjave o masovnim ubijanjima za narodni sud za zlo~ine izvr{ene na tlu biv{e Jugo- 26 vreme tog napada. Me|utim, u albanskim novi- slavije. Ova je potvrdila nalaze ovih masovnih grob- nama Fakti 16. aprila se pojavio ~lanak o tim do- nica. Seljani koji su bili predstavljeni kao o~evici, ga|ajima, a sve izjave (koje uglavnom daju deta- dodali su ovoj pri~i da su ljudi bili opkoljeni u {umi ljan izve{taj o tome {ta se dogodilo), date su na- i odvedeni dole u selo. Od cele grupe mu{karaca kon toga. Stoga, ono {to bi povr{no moglo da iz- (me|u kojima je bilo 11 nenaoruànih pripadnika gleda kao saglasnost u izjavama moè biti ili re- U^K u civilnoj ode}i), bilo je izdvojeno njih 22 i od- zultat obave{tenosti po ~uvenju, ili moè na dru- vedeno na mesto blizu ovih „bunara“. Tamo su pre- gi na~in biti obojeno uticajem novinskog ~lan- mla}eni, a kasnije su se ~uli i pucnji (verovatno se 27 ka. Ve}ina izjava daje listu od 22 mu{karca, za- radilo o egzekuciji), a na kraju se ~ula i jedna ja~a jedno sa podacima o njihovoj starosti, koji su bili eksplozija (verovatno se radilo o ru~noj bombi). ubijeni. Sledi jedno od svedo~enja. Sever op{tine Ka~anik Na dan 24. marta ujutru, selo Kotlina je bilo granatirano od strane jugoslovenske artiljerije iz U eksploziji nasilja koja je po~ela u februaru pravca Ivaje. Oko 12:30 pe{adija VJ je u{la u se- 1999, severni deo op{tine je najpre bio mnogo lo. Video sam dve vrste zelenih maskirnih uni- manje pogo|en nego njen ju`ni deo. Ipak, u ne- formi; jedni su nosili tamnije uniforme i maskir- delji koja je prethodila evakuaciji OEBS-KVM, op- ne ka~kete, drugi, koji su imali svetlije uniforme, {te poja~anje aktivnosti policije i VJ nije ostalo bez nosili su crne maske; svi oni su do{li na tenkovi- posledica i na ovoj teritoriji, osobito usled primet- ma i praga vozilima. Oko 500 èna i dece su na- nog poja~anja vojnog prisustva na severozapadu,

218 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja prema granici sa op{tinom [trpce/Shterpce. Tako- vatrom, zatim su pripadnici paravojnih jedinica i |e je bilo izve{tavano o povremenim borbama na policije u{li u selo pucaju}i na ku}e i pale}i ih. Ve- severu, a kosovski Albanci su bili hap{eni u selima }ina seljana je uspela da pobegne u planine, ali su Bi}evac/Bicec i Reka/Reke. VJ je prema izve{tajima neki zakasnili i bili su primorani da se kriju u pobila aktivna u selu Korbuli}/Korbuliq, na krajnjem drumima. Kada su pripadnici paravojnih jedinica isto~nom uglu op{tine, gde su njeni pripadnici u{li u ku}e, ubili su neke od mu{karaca koji su se o{tetili i oplja~kali {kolsku imovinu i proterali se- krili. Jedan mu{karac je bio ubijen, a njegovo telo ljane, koji su pobegli u Ka~anik.29 unakaèno pred njegovom porodicom.35 O tome Tokom prve nedelje dana posle 20. marta, su- jedan svedok kaè: de}i prema izjavama izbeglica, sever je i dalje ostajao relativno miran. Prvo je bilo napadnuto Tenkovi su u selo u{li bez ikakvog upozorenja, sa selo Stari Ka~anik/Kacanik i Vjeter, isto~no od po 50 naoruànih Srba u uniformama iza sva- puta broj 2, i to oko 27. marta. Pored samog Ka- kog tenka. Me|u njima su bili i policijski rezervi- ~anika, ovo je bilo jedino naselje sa zna~ajnim srp- sti iz [trpca. Po~eli su da pucaju na ku}e i da ih skim stanovni{tvom u op{tini. Neki od srpskih sta- spaljuju baca~ima plamena. Kada sam se vratio novnika su, prema svedo~enjima, pomogli srp- u selo dva dana posle napada, na{ao sam dva skim snagama u njihovom napadu na selo. Sve- mrtva tela. Jedno je bilo u podrumu, i bilo je dok je ispri~ao da je „selo bilo opkoljeno od stra- unakaèno, verovatno od strane pripadnika srp- ne VJ tenkovima i kamionima. Moja porodica je skih paravojnih jedinica. Grlo mu je bilo prere- napustila ku}u i premestila se u drugi kraj sela. Na zano, a ruke i noge odse~ene. Drugu `rtvu sam dan 27. marta, uve~e, ~uli smo mnogo pucanja i prona{ao ispred njene ku}e, sa ranama od me- videli dve ku}e u plamenu. Istog dana smo oti{li u taka u le|ima. Jedan izbeglica iz Petrove je pro- planine. Svi seljani su sa nama oti{li u Belogradze na|en zaklan, sa izva|enim o~ima.36 (srpski: Belograce)“. Kada se svedok vratio, u selu je zatekao veliki broj pripadnika VJ.30 Kasnije, 5. aprila, pripadnici VJ, policije i paravoj- Krajem marta i po~etkom aprila, sela severoza- nih jedinica, do{li su u Doganovi}/Doganaj i pro- padnog ugla op{tine, zapadno od puta broj 2, bi- terali njegove stanovnike. Prema svedo~anstvu, la su napadnuta jedno za drugim. Najpre su srp- u{li su u selo „pucaju}i na nekontrolisan na~in“. ske snage 29. marta napale Duru/Duraj (samo Ljudima je bilo re~eno da odmah napuste svoje jedna intervjuisana osoba opisuje napada~e kao ku}e. Prema razli~itim izjavama, oko 50 mu{kara- policijske snage).31 Napad je po~eo granatira- ca je bilo izdvojeno od èna, dece i starijih ljudi, i njem, posle ~ega su trupe u{le u selo i po~ele da moralo je da ostane po{to su drugi oti{li. Ostali- pucaju iz automatskog oru`ja na ku}e, ubiv{i jed- ma je bilo re~eno da svojim traktorima idu u Alba- nu kosovsku Albanku i ranjavaju}i druge ljude. Se- niju. Tako|e je bilo obezbe|eno nekoliko autobu- ljani su izbegli u okolne planine, gde su ostali ne- sa da odvezu ljude do albanske granice. Postoje delju dana. Posle toga, skoro polovina ih se pono- tri naizgled kontradiktorna izve{taja o tome {ta se vo vratila u Duru; ostali su oti{li u Dubravu/Lisna- dogodilo mu{karcima koji su ostali. Jedan svedok je, 4 km ju`no od Dure. Oni koji su se vratili bili su tvrdi da su bili odvedeni u policijsku stanicu u Uro- ponovo proterani 30. aprila ili 1. maja.32 {evcu, gde su bili tu~eni, i svi osim dvojice pu{te- Oko 31. marta, dva oklopna vozila i ~etiri poni posle nekoliko sati.37 Drugi kaè da su ih zadr- krivena kamiona puna vojnika u{li su u Gabri- àli u selu, tukli, i pustili slede}eg dana.38 Tre}i je cu/Gabrice.33 Trupe (u izve{tajima nema druge saop{tio da su mu{karci bili iskori{}eni kao ljudski specifikacije) su po~ele da pucaju po ku}ama. Svi {tit u blizini jedne protivavionske instalacije koja seljani su odmah napustili selo i oti{li u pravcu je bila postavljena u tom podru~ju.39 planina. Prema svedo~enjima, jedna èna je bila Selo Nika/Nike je 9. aprila bilo napadnuto arti- ubijena kada se vratila u ku}u da uzme hranu za ljerijskom vatrom, a posle toga su paljene ku}e.40 svoju bebu.34 Banjica/Beice je bila napadnuta Oko 13. aprila, srpske snage su napale Gornju Ga- oko 3. aprila kombinovanim snagama VJ, policije bricu. U^K je ~etiri sata pruàla otpor, a onda se i paravojnih jedinica. VJ je po~ela minobaca~kom povukla.41 U^K je tako|e bila prisutna u selima da-

219 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo lje na jugu,42 i oko 13. aprila bila su napadnuta sela prema Dubravi. Video sam da su napada~i la Dubrava/Lisnaje,43 Slatina/Sllatine,44 Vata/Va- obu~eni u razli~ite uniforme, neki su imali ma- taj,45 i Doganovi} (po drugi put),46 kao i manji za- ske, neki trake oko rukava, a video sam i ozna- seoci u okolini Doganovi}a. Mnogi seljani su pobe- ke Arkanovih tigrova i Sivih vukova. Pobegao gli u planine. VJ i policija su sela granatirali iz razli- sam na obli`nje brdo odakle sam video ku}e i ~itih pravaca, a pripadnici policije i paravojnih jedi- automobile u plamenu. Arkanovi ljudi su uhva- nica su i{li da plja~kaju i pale ku}e. Bilo je vi{e ubi- tili grupu èna i dece i staraca, dràli ih oko ~e- stava, posebno u Slatini i okolini, od ~ega su se tiri sata i zatim pustili. @ene mi ni{ta nisu rekle mnoga desila za vreme nasilnih proterivanja, iako o tome {ta im se desilo. Dva starija ~oveka, su svedoci tako|e rekli da su neke od `rtava bili moji ro|aci, bila su te{ko pretu~ena, jednom je borci U^K.47 Ubijanje je opisano u mnogim izjava- bila i{~upana polovina brkova. Tokom ofanzi- ma izbeglica, uklju~uju}i i slede}e: ve, zarobljen je bio jo{ jedan brati}. Njemu su pripadnici paravojnih jedinica ispalili ~etiri Srpske snage su opkolile delove Lamaj i Cakaj u metka u glavu. Snimio sam telo na video kase- selu Slatina. Imale su podr{ku najmanje ~etiri tu koja je ostala na Kosovu. Ubijena su bila jo{ tri ~oveka: lekar iz Uro{evca i dve osobe iz Do- tenka, nekoliko kamiona i protivvazdu{nih vozi- ganovi}a. Video sam sa razdaljine od 200 me- la. Bile su podeljene u dve grupe. Po~ele su da tara kako je lekar bio uhap{en zajedno sa svo- granatiraju sela, po svoj prilici èle}i da stvore jom porodicom. Vezali su ga za drvo, tukli, ise- paniku. Kada je artiljerija ~ula NATO avione, za- kli su mu lice noèvima, i na kraju ga ubili. Sve ustavila je granatiranje, ali je pe{adija nastavila se to de{avalo pred njegovom ènom i decom. da pali ku}e. Napustio sam selo, ali sam se vra- Druga `rtva je bila invalid i nije mogla da na- tio kada su granatiranje i spaljivanje ku}a pre- pusti ku}u. Po{to su pripadnici paravojnih jedi- stali. Prona{ao sam mnogo mrtvih tela koja sam nica oti{li, oti{ao sam njegovoj ku}i i tamo za- prepoznao. êtiri me|u njima su bila unakaè- tekao njegov le{. Imao je jednu ranu od metka na: prvo je imalo stomak i grudi rasporene od u grlu, jednu na glavi, i videlo se da su ga tu- stomaka sve do grla, a o~i su bile izva|ene; dru- kli. Poslednju `rtvu sam video u obli`njem po- gome je levo uvo bilo odse~eno, tre}i ~ovek je toku, gde je bila ba~ena. Njene o~i su bile izva- bio zaklan, dok su ~etvrtom usta bila razrezana |ene, a u{i odse~ene; po svemu sude}i, ubi- 48 od jednog uva do drugog. jena je ubodima noà. Njeno telo je bilo veoma unakaèno, tako da sam je jedva prepoznao. Pripadnici policije, VJ i paravojnih jedinica do{li Sva tri tela su tajno bila pokopana izvan sela.49 su do zaselaka Lamaj i Tifek u Slatini iz pravca Uro{evca, na praga vozilima, tenkovima i oklop- Poslednji izve{taji o napadima na sela u tom pod- nim transporterima. Zaustavili su se pored Dra- ru~ju govore o granatiranju i spaljivanju ku}a u govi}a. êtiri kamiona sa pripadnicima para- Kova~evcu/Kovacet, 10. maja, i ponovo 25. ma- vojnih jedinica i autobusi sa oko 700 naoruà- ja;50 Bi}evac/Bicec je tako|e bio napadnut 25. nih Srba u{li su u Lamaj. Pobegao sam zajedno maja od strane srpskih snaga koje su izdvojile 5 sa ostalima u planine, a 11 na{ih me{tana je bi- mu{karaca (~ija je dalja sudbina ostala nepozna- lo ubijeno kod Lamaja. Posle napada, na{ao ta), dok su ostali stanovnici pobegli na jug;51 a i sam ~etiri mrtva tela. @rtve su bile ubijene iz va- Dubrava je jo{ jednom bila granatirana tog dana, trenog oru`ja, o~i su im bile izva|ene, a lica ise- 25. maja. Seljane i izbeglice koji su beàli iz Du- ~ena. ûo sam da je sedmoro ljudi bilo ubijeno brave presrela je VJ koja je traìla i izdvojila mu- na drugim mestima: tri brata iz Duraja, kao i ~e- {karce izme|u 16 i 60 godina starosti. Sedmorica tiri druga ~oveka na drugim mestima (imena i od njih su bili zadràni: neki svedoci tvrde da su godine starosti `rtava su navedeni). bili ubijeni, drugi kaù da su bili odvedeni u Uro- {evac. Posle toga su ku}e bile zapaljene, pripadni- Srpska ofanziva protiv sela je, sa oko 700 pri- ci VJ su pucali na ljude u bekstvu, ali nije bilo po- padnika VJ, po~ela kod Firaja, a zatim nastavi- vre|enih.52

220 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja

Na dan 30. aprila je bilo granatirano Stago- vojne snage su do{le u grad i smestile se u zgradu vo/Stagove, isto~no od puta broj 2 i odmah ispod fabrike [ar (Sharr).61 Starog Ka~anika, pored glavne èlezni~ke pruge. Od 24. marta nadalje, srpske snage sastavljene Policija je bila zauzela poloàje oko sela, ali nije od pripadnika VJ, policije i paravojnih jedinica, kao u{la u njega. Bilo je borbi u rejonu zvanom „Kru- i srpskih civila, po~ele su sistematski da prazne {ke“, a od granatiranja je bilo `rtava.53 U maju, grad, najpre granatiraju}i ga nasumice ~etiri dana, U^K je imala „bazu“ blizu sela,54 tako da je 21. {to je prouzrokovalo mnoge smrti i ranjavanja.62 Iz- maja Stagovo ponovo bilo napadnuto. VJ i polici- ve{taji pominju da je policija tako|e u~estvovala u ja su iz daleka granatirali selo, a seljani su po~eli da granatiranju ili pucanju u delove grada, kako bi beè prema planinama. Tu su nai{li na pripadnike odatle isterala stanovni{tvo.63 Granatiranje je obi~- paravojnih jedinica koji su dolazili iz suprotnog no bilo pra}eno dolaskom srpskih snaga koje su pravca. Ovi su otvorili nasumi~nu vatru ubijaju}i i pretraìvale ku}u po ku}u i izbacivale pojedince i ranjavaju}i ljude. Jedan svedok opisuje da je video porodice. Za vreme ovih akcija proterivanja mnogi kako su ubili troje ljudi, uklju~uju}i jednu majku sa ljudi su bili pretu~eni, a neki ubijeni.64 Nekoliko k}erkom, i kako su sa rastojanja ranili ~etvoro dru- svedoka je izvestilo o ubistvu sina vlasnika biv{e gih. Paralizovana baka i njezina unuka od osam kancelarije OEBS-KVM, koji je bio apotekar (ubili su godina su bile ubijene izbliza, jer stara èna nije ga jedan policajac i jedan mesni srpski civil, pucnje- mogla da ustane. Jedan mladi} je bio ubijen izbli- vima u le|a, u njegovojoj apoteci, kada je poku{ao za, paljbom iz automatskog oru`ja koja mu je raz- da pobegne).65 Bilo je mnogo izve{taja o pojedi- nela mozak.55 Tada su zapaljene mnoge ku}e (pre- na~nim ubistvima, ili za vreme proterivanja,66 ili od ma jednoj izjavi 60% ku}a). Srpske snage su se snajperske vatre,67 ili prosto na ulici.68 uskoro posle toga povukle.56 Slede}eg dana je bilo sahranjeno 13 ljudi, a nekih 1000 me{tana i ra- Srpske snage su ubile mentalno zaostalu oso- seljenih lica iz drugih mesta na Kosovu napustili su bu (navedeno je njeno ime), na ulici u Ka~ani- selo i oti{li u Vrban u vitinskoj op{tini.57 ku. Video sam istog dana kako je ~ovek bio izveden iz ku}e, a njegove isprave oduzete i ba- Ka~anik ~ene na zemlju. Kada se sagao da ih pokupi, pucali su u njega. Njegovo je telo bilo odveze- Ka~anik je ve} bio pogo|en neprijateljstvima u ne- no u mrtva~nicu u Pri{tini. Tako|e sam video deljama pre evakuacije OEBS-KVM, 20. marta le{eve u Ulici Ramadana Agu{a, i jedan od njih 1999. Stotine raseljenih lica su ìvele u gradu i at- prepoznao kao u~itelja (ime navedeno) iz Ko- mosfera je bila napregnuta, {to je jo{ bilo poja~a- va~evca. Policajci su uhapsili tri ~oveka u Ulici no usled op{te politi~ke situacije i mera bezbed- Ramiza Sadiku. Odveli su ih na mesto zvano nosti koje su preduzimane. Od 20. marta situacija „Te Rrasat“, gde su jednog od njih ubili, dok su se jo{ vidnije pogor{avala. Srpska policija je pove- drugoj dvojici naredili da odu.69 }ala broj kontrolnih punktova na putu i u samom gradu. Policajci su sprovodili grupe ljudi koji su Najve}i broj proterivanja su prema svedo~enjima beàli iz okolnih sela, i doveli ih u ka~ani~ki centar po~inili policajci i naoruàni civili; nekoliko izve{ta- kulture. Povremeno, policajci su pucali sa snajper- ja govori o pripadnicima paravojnih jedinica kao skih pozicija, {to je pove}avalo napetost.58 Dva po~iniocima.70 Do 28. marta, polovina stanovni- svedoka govore o hap{enju, izme|u 21. i 23. mar- {tva je ili bila proterana, ili je pobegla,71 neki u ta, vlasnika ku}e u Bobu, gde je OEBS-KVM imala predgra|a kao {to je Bob, ili u planine blizu Ka~a- svoju mesnu kancelariju. ôvek je bio pretu~en i nika, posebno na dva mesta zvana „Proni i Runje- odveden u policijsku stanicu u Ka~aniku, a zatim ves“ („Runjeva~ka dolina“) i „Proni i Rakocit“ („Do- preba~en u policijsku stanicu u Uro{evcu, gde je lina Rako~“),72 ili pak u Makedoniju. U jednom in- bio zadràn i saslu{avan tokom {est sati, pre nego cidentu, oko 31. marta, policajci su do{li do 4000 {to je bio pu{ten.59 Sama ku}a je bila granatirana, kosovskih Albanaca koji su boravili pod {atorima u tako da je krov uni{ten, negde izme|u 27. marta planinama blizu Ka~anika, uzeli im novac, doku- i 7. aprila.60 Oko 24. marta, kombinovane para- menta i nakit, a onda im rekli da treba da odu.73

221 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

Verovatno pla{e}i se NATO bombardovanja, izve{tajima.80 Dva svedoka su rekla da su dva da- policija je premestila svoje kancelarije 27. marta, na kasnije neki civili preuredili masovnu grobnicu izme|u ostalog u zdravstveni centar i fabriku Gel- i u~inili da li~i na veliki broj normalnih grobova, ~eroria (ili Lepenec).74 VJ je po~etkom aprila svoj tako {to su postavili normalne nadgrobne oznake {tab smestila u sanatorijum.75 (drvene table).81 Od 28. marta do 8. aprila granatiranje Ka~ani- Posle incidenta u dolini Rako~, izve{tavano je o ka je postalo sporadi~no, ali su pojedina~na pro- drugim ubistvima i proterivanjima u gradu.82 Do terivanja nastavljena. Onda su, 8. aprila, srpske sredine aprila grad je bio skoro ispra`njen. Jedini snage ponovo napale podru~je Ka~anika, najpre izve{taj posle tog datuma odnosi se na predgra|e zato da bi oterale U^K sa njenih pozicija, a potom Runjevo (za koje je ve} re~eno da je bilo iseljeno i da bi izbacili sve stanovnike. Jedan incident koji je granatirano 29. marta)83, gde se kaè da su ga 2. detaljno dokumentovan odnosi se na smi{ljeno maja granatirale nespecifikovane srpske snage, sa ga|anje velikog broja civila u dolini Rako~, po{to pozicija u Drenovoj Glavi/Drenushe, 4 km isto~no, su ovi pobegli od intenzivnih borbi izme|u U^K i kao deo ofanzive koja je istog dana pogodila Sta- bezbednosnih snaga. Detaljan izve{taj, koji potvr- govo/Stagove (vidi dalje).84 |uju drugi svedoci,76 dao je saradnicima OEBS- -KVM jedan borac U^K. Na putu za granicu: kontrolni punktovi u Ka~aniku i grani~ni prelazi Oko 8. aprila, U^K je zauzela pozicije oko Ka- ~anika, u Bobu i blizu predgra|a Ka~anika zva- Glavni put koji kroz Kosovo prolazi sa severa pre- nog Lagje e Re (Novo naselje). Na dan 8. apri- ma jugu i vodi ka Makedoniji, magistralni put broj la VJ i policija su granatirale pozicije U^K u La- 2, prolazi kroz Ka~anik i nastavlja za granicu kod gje e Re. Budu}i da ova ofanziva protiv U^K ni- \eneral Jankovi}a/Hani i Elezi. Tokom nedelje je imala uspeha, oni su pre{li na granatiranje koja je sledila odlasku OEBS-KVM sa Kosova, 20. celog predgra|a. Ve}ina me{tana se sklonila u marta 1999, grupe ljudi su ovim putem napu{ta- podrume. Oko 21 ~as, VJ i policajci su bili pole Kosovo (pe{ice, traktorima ili automobilima, vu~eni u svoje baze. Po{to je U^K o~ekivala no- kao i autobusima), ali i vozom prema Makediniji, vu ofanzivu, ve}ini stanovnika Lagje e Re je bi- preko grani~nog prelaza kod \eneral Jankovi}a. Iz lo re~eno da odu u podru~je u brdima zvano izjava izbeglica vidi se da se radilo o skoro nepre- Runjeva~ka dolina. Na dan 9. aprila, oko 8:30, kidnoj ljudskoj struji koja je granicu prelazila sve VJ i policija su ponovo granatirale predgra|e. do kraja maja; za to vreme je oko 300.000 ljudi, Granatiranje je dolazilo iz fabrike Silkapor. Oko najvi{e kosovskih Albanaca, pre{lo u Makedoniju 9:30 promenili su svoj cilj i koncentrisali grana- (vidi tako|e 14. poglavlje).85 Krajem marta i po- tiranje na dolinu Rako~. Tamo je u to vreme bi- ~etkom aprila, ovaj tok je dostizao svoj vrhunac. lo oko 150 do 200 raseljenih lica.77 Nekih 40 Intervjuisane osobe govore o dugom nizu kola ko- do 50 pripadnika VJ i policije, ve}ina od njih ji se skoro nije kretao.86 Granica je bila pretrpana snajperisti, zauzeli su strategijske pozicije po ljudima koji su dolazili drumom ili vozom. Jedan brdima iznad doline. Ljudi su te{kom artiljerij- svedok je izjavio: skom vatrom bili naterani da napuste svoja skloni{ta, i da iza|u u pravcu brda. Tamo su ih (Na dan 31. marta), 300 metara pre granice, srpski policajci ~ekali u zasedi. Kada su ljudi morali smo da pre|emo preko pruge, u pratnji prolazili kroz brda, snajperisti su na njih otvo- snaga bezbednosti koje su bile u civilu. Oko rili vatru i ubili izme|u 40 i 70 ljudi.78 120.000 ljudi je ve} bilo okupljeno na ni~ijoj zemlji. Bili smo tamo bez hrane i grejanja… Drugi izve{taj se slaè sa upravo navedenim, do- Tre}e no}i, 11 osoba je umrlo. (Svedok je video daju}i da je u grupi civila bilo i 9 uniformisanih tela `rtava; bilo ih je svih uzrasta.) êtvrte no- vojnika U^K.79 Brojna svedo~enja opisuju kako su }i smo ~uli da ljudi najzad mogu da krenu u srpske snage sakupile tela i zakopale ih u masov- Makedoniju. (…) Mnogo se ljudi sru{ilo, drugi noj grobnici ~ija je lokacija obi~no ta~no dana u su navaljivali preko njih.87

222 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja

Po~etkom aprila ljudi su morali da ~ekaju na prelazak granice ~etiri, u nekim slu~ajevima i po ne- (Na dan 12. maja) policija, vojna policija i VJ su delju dana. Neki drugi su bili vra}eni, ili im je bilo u Ka~aniku jo{ jednom zaustavili autobuse. nare|eno da se vrate ku}i istim vozom kojim su i Morao sam da iza|em iz autobusa, zajedno sa stigli, do Uro{evca ili ~ak i dalje, do Pri{tine.88 Je- ostalim mu{karcima. Oko 30 minuta su nas tu- dan kosovski Albanac iz Pri{tine svedo~i: kli drvenim palicama. Vojna policija je ucenji- vala ljude u autobusu i izvukla od njih 500 DM, Po{to smo bili proterani iz Proleterske ulice 28. da nas ne bi ubili.95 marta, moja porodica i ja smo se zaputili prema granici kod Blaca. Na srpskoj strani granice smo Neki ljudi su vi{e puta bili zaustavljani na kontrol- ~ekali {est no}i i sedam dana, do 5. aprila. Polici- nim punktovima du` puta: ja nam je rekla da moramo da se vratimo svojim ku}ama. Onda su nas naterali da krenemo na- (Na dan 28. marta) nastavili smo put i dostigli trag, na putu nije bilo incidenata, ali nam nije bi- Ka~anik; blizu drugog tunela zaustavila nas je lo dozvoljeno da se vratimo u Proletersku, u na- grupa od oko 10 pripadnika paravojnih jedini- {u ku}u, tako da smo svake no}i u Pri{tini no}i- ca koji su nosili stare uniforme JNA koje su mi- vali u nekoj drugoj ku}i, i to je trajalo 10 no}i.89 risale na naftalin. Bili su naoruàni snajperskim pu{kama i noèvima, jedan od njih je imao ru- Od velikog broja ljudi koji je u izbegli{tvo krenuo ski akcent, i bili su pijani. Zahtevali su da im da- automobilom ili traktorom, samo je manjina mo 300 DM po automobilu. Kada smo nasta- uspela da preveze svoje vozilo preko granice, dok vili put, zaustavila nas je jo{ jedna grupa kojoj su mnogima vozila bila oduzeta na putu,90 ili su smo morali da platimo 100 DM. Posle toga bili primorani da ih ostave na samoj granici.91 Je- smo stigli na granicu…96 dan kosovski Albanac je izjavio: Postoje mnogi izve{taji o nasilju sprovo|enom na (Drugog aprila), dok su nas autobusom depor- putu prema granici izme|u 26. marta i 23. maja. tovali prema granici, video sam mnogo automo- Pored zlostavljanja, plja~kanja i ucenjivanja, razli- bila kako stoje du` puta od Uro{evca do \ene- ~ite srpske jedinice su i ubijale izbeglice.97 Jedna ral Jankovi}a. Neki automobli su bili prevrnuti, a intervjuisana osoba govori o tome kako je videla mnogo ih je imalo rupe od metaka. Sva vozila su mrtva tela.98 bila prazna. Nije bilo registarskih tablica.92 Na dan 31. marta … dok sam vozio nekoliko Du` celog puta bili su uspostavljeni kontrolni kilometara severno od granice, video sam pre- punktovi koje je dràla policija, ili policija zajedno mla}ivanje (od 12 do 15 ~asova), i posle toga sa vojskom, ili su na njima bili pripadnici paravoj- egzekuciju dva albanska mu{karca, stara vero- nih jedinica. Na taj na~in, srpske snage su imale vatno oko 35 i 40 godina. Tukli su ih maskirani apsolutnu kontrolu nad kretanjem ljudi na celom policajci u plavim maskirnim uniformama. Na- putu prema granici. Kontrolni punktovi nisu bili lazio sam se pribli`no 20 do 30 metara od me- kori{}eni samo za kontrolu, nego su na njima posta, i mnogo ljudi iz duga~kog konvoja na pu- nekad ljudima oduzimane isprave, ili su bili hap- tu je u to vreme moralo da gleda {ta se doga- {eni ljudi osumnji~eni da su ~lanovi U^K, ili da |a. Posle toga, policajci su u vi{e navrata uda- mogu dati obave{tenja o U^K,93 ili su ti punktovi rali mrtva tela.99 ponekad bili mesta gde su oduzimani novac, nakit i druge dragocenosti. Ljudima je bilo re~eno da (Na dan 31. marta), pre nego {to smo pre{li gra- plate od 50 do 1000 DM. Deca, ~lanovi porodice nicu, neki ~ovek je na mene i moju k}erku bacio ili mu{karci su mogli biti izdvojeni od glavne gru- torbu. Torba je pogodila moju k}erku u glavu i pe, a onda je jednima ili drugima pre}eno smr}u, devoj~ica je izgubila svest. Kada sam poku{ao ili su ih tukli, kako bi iz njih izvukli novac u zame- da joj pomognem, ljudi u civilnim odelima su nu za njihove ìvote (vidi 12. poglavlje).94 me uhvatili i odveli u fabriku cementa u \eneral

223 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

Jankovi}u. Tamo je bilo mnogo naoruànih civi- odela koja ljudi nose kada idu da rade u polje). la i ljudi u uniformama. Imali su vatreno oru`je, Tela su bila nabacana jedno na drugo (kao zid). ali i noève. U zgradi je bilo 50 – 60 zato~enika. Njihove bele kape (ke~eta) leàle su pored njih. Tri ~oveka su me odvukla do manje re~ice blizu Dva vojni~ka kamiona u zelenom su bila parki- fabrike cementa. Sa sobom su imali velike noè- rana pored gomile tela. Tu su stajali i neki vojni- ve. Video sam oko 12 le{eva. Nekima od le{eva ci i oficiri. Oko 200 metara dalje, prema granici, su bile odse~ene glave, neki su bili unakaèni. ponovo sa desne strane puta, video sam jo{ se- Shvatio sam da }u i ja biti ubijen, ako ni{ta ne dam le{eva koji su leàli na zemlji. Vi{e vojnika uradim. Uspeo sam da pobegnem.100 u zelenim uniformama, koji su izgledali kao da nisu imali vremena da se obriju, stajali su pored Haos i dugo ~ekanje na granici je tako|e bila pri- ove grupe mrtvih tela.103 lika za nasilje. Ljude su tukli i ubijali, otimali novac i dragocenosti. Kada im je na kraju bilo dozvoljeno da pre|u granicu, morali su da napuste svoja 1 UNHCR, „Kosovo Village List“, 9 March 1999 2 vozila i predaju li~ne isprave. Specijalni izve{taj OSCE-KVM „Kosovo border issues“, 13. February (internal document); Report of OSCE-KVM meeting 3 March 1999 with President of Urosevac Municipal Court. (Na dan 28. marta), pre granice kod \eneral 3 Za vreme obilazaka terena od strane OEBS-KVM ekipa, intervjui- Jankovi}a, ~ovek je bio svedok kako su maski- sane osobe su saop{tile da albanski stanovnici op{tine nemaju rani ljudi u crnim uniformama pucali na konvoj ve}ih problema sa srpskim vlastima ili policijom, ali su seljani govorili da }e, ukoliko budu napadnuti, ve}ina njih oti}i u U^K. i iznad njega, dok su automobili skoro stajali. 4 PR/03/0008/99; PR/03/0009/99. Video je kako je jedna osoba bila oteta iz lade 5 PR/03/0043/99; PR/03/0044/99. (mu{karac od 45 godina), i odmah posle toga 6 PR/03/0043/99; PR/03/0063/99; PR/03/0064/99; PR/03/0081/99; PR/03/0082/99. je ~uo pucnje. U pono}, maskirani ljudi u belim 7 PR/03/0059/99. uniformama pro{li su konvojem ucenjuju}i lju- 8 PR/03/0041/99; PR/03/0042/99; PR/03/0083/99; de. Od svedoka su ukrali 500 DM, po{to su mu PR/03/0084/99; PR/03/0085/99; PR/03/0086/99. 9 uperili revolver u glavu. Na granici, ljudi su bi- PR/03/0041/99. 10 Kako je saop{teno; mogu}e je da se odnosi na Sopotnicu, blizu li primorani da napuste svoja kola, i da preda- Doganovi}a. ju svoje dokumente.101 11 OSCE-KVM/RC5/CC Urosevac, HR Special Report „Chronology of events in Kacanik“, 11 March 1999. 12 Isto. Postoji jo{ jedan grani~ni prelaz u op{tini Ka~anik, 13 Isto, Info OSCE-KVM VJ Liaison and Kacanik FO, 11 March 1999. Globo~ica/Gllobocice (tako|e pomenut pod na- 14 OSCE-KVM/RC5/CC Urosevac, HR Special Report „Chronology zivom Jazince, prema nazivu sela sa druge strane of events in Kacanik“, 11 March 1999. 15 granice, u Makedoniji). Iako u manjoj meri u po- PR/03/0083/99; M/1106. 16 OSCE-KVM/RC5/CC Urosevac, HR Special Report „Chronology re|enju sa \eneral Jankovi}em, i na ovom prelazu of events in Kacanik“, 11 March 1999. bilo je ubijanja, zlostavljanja i plja~kanja izbeglica 17 Isto. o ~emu ima mnogo svedo~anstava.102 Jedan sve- 18 Isto. 19 Isto, gde se navodi policijski izve{taj od 10. marta. dok opisuje {ta je video na granici: 20 Isto; tako|e videti M/0639; M/0687; M/1453; M/1602. 21 OSCE-KVM/RC5/CC Urosevac, HR Special Report „Chronology Na dan 29. marta 1999, posle 17 ~asova, dok of events in Kacanik“, 11 March 1999. 22 sam autbusom putovao prema grani~nom pre- OEBS-KVM pominje slede}a sela kao pogo|ena: Alil Mahala, Bjela Voda, Bob, Bukovik, Da~ Mala, \eneral Jankovi}, Donja lazu Globo~ica, video sam ku}u sa leve strane Bus Mahala, Dragomac, Drosec, Globo~ica, Gajre, Gornja Bus puta. Ku}a je izgledala kao tvr|ava i bila je po- Mahala, Ivaja, Ka~anik, Kodraji, Kotlina, Kuc Mahala, Kuk, Laj, slednja pre granice. Od raskrsnice (puteva Pri{ti- podru~je Ljacita, Mahaa Kod Dàmiji, Palivodenica, Pustenik, na – Skoplje i Globo~ica), trebalo je oko jednog Raga, Ramun Mala, Straà i [trem~e. 23 OSCE-KVM/RC5/CC Urosevac, HR Weekly report 12-18 March. sata da stignemo do ove ku}e. Od ku}e do gra- 24 M/1461. nice nam je trebalo ne{to manje od sata. Na de- 25 M/0508. 26 snoj strani puta, nasuprot ku}i, video sam vi{e M/0166; M/0496; M/0505; M/0506; M/0507; M/1196; M/1316; M/1317; M/1461. od 40 mrtvih tela. Obu~eni su bili kao za dugo 27 M/1317. putovanje (odela od debele tkanine, nalik na 28 M/0507.

224 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja

29 OSCE-KVM/RC5/CC Urosevac HR Weekly report 12-18 March. 66 M/0425; M/0540; M/0544; M/0587; M/0635; M/0777; M/0904; 30 M/0364. M/0905; M/0924; M/0966; M/0973; M/0983; M/1091; M/1272; 31 M/1186. M/1296; M/1484; M/1503. 32 M/0220; M/0662; M/1106; M/1108; M/1186; M/1271; M/1331. 67 M/0203; M/0090; M/0883; M/1296; M/1316. 33 Ime se navodi kako je saop{teno. Verovatno se radi o donjoj 68 M/0790; M/1503; M/1731. Gabrici, budu}i da je to tre}e od ~etiri sela koja su vrlo blizu jed- 69 M/1091. no drugog u pravoj liniji izme|u Dragovi}a i Banjice, i sva ona 70 M/0026. su bila napadnuta u toku iste nedelje dana. Gornja Gabrica se 71 M/0508. nalazi oko 2 km isto~no od te linije. 72 M/0653; M/0966; M/1144; M/1271. 34 M/0184. 73 M/0496. 35 A/0835; M/0120; M/0197; M/0198; M/0370; M/0857; M/0936; 74 M/O496; M/1271; M/1296; M/1503; M/1058. M/0946; M/0961; M/1186; M/1702. 75 M/1503. 36 M/0198. 76 M/0540; M/0587; M/0653; M/0924; M/0964; M/0965; M/1189; 37 M/0857. M/1272; M/1283; M/1503. 38 M/1151. 77 Drugi svedok (M/0964) na ovom mestu kaè: „Kada je po~elo 39 M/0196. granatiranje, srpska pe{adija je do{la iz bolnice, nose}i zelene 40 M/1355. 41 M/0135. maskirne uniforme sa U^K oznakama. U^K se povukla u brda, 42 M/0122; M/0135; M/0247. zajedno sa ~lanovima porodica. Svedoci su videli kako su civili 43 M/0247; M/0363; M/0364; M/1210; M/1271; M/1604. Prema bili opkoljeni od strane Srba koji su na njih pucali.“ Druga izja- izve{taju, Dubrava je ve} bila granatirana 25. marta, ali u to va (M/1283) se slaè sa izve{tajem da su srpski vojnici nosili uni- vreme nije bilo daljih akcija. 10. aprila je u Dubravu u{la U^K da forme U^K. od stanovnika zatraì da odu. Mu{karci su to odbili, ali su ène 78 M/0702. i deca oti{li u brda. 79 M/1283. 44 M/0258; M/0135; M/0251; M/0254; M/0258; M/0288; M/0370; 80 M/0702; M/0924; M/0964. M/0662; M/0759; M/1021; M/1251; M/1252; M/1702. 81 M/0587 kaè da je postavljeno pet ili {est nadgrobnih oznaka, 45 M/0258; M/0340; M/0362; M/0364; M/0365; M/0582; M/0679; M/1272 govori o 13. M/1197; M/1198; M/1200. 82 M/0805; M/0917; M/1058; M/1448. 46 M/0220; M/0339; M/0370; M/0679; M/0764; M/0989. 83 M/1058. 47 M/O135. 84 M/1485. 48 M/0258. 85 Procena broja izbeglica Dnevnog izve{taja o kr{enju ljudskih 49 M/0759. parava OEBS-KVM, i poziva se na UNHR izve{taje. 50 M/1740. 86 M/0025; M/0072; M/0993; M/0328. 51 M/1355. 87 M/0068. 52 M/1337; M/1382; M/1384; M/1744. 88 M/1093. 53 M/0749; M/1028. 89 M/1218. 54 M/1743. 90 M/1021. 55 M/1743. Svedok je i sam bio ranjen metkom iznad levog kolena. 91 M/0025; M/0479; M/0646. 56 M/1355; M/1385; M/1478; M/1743. 92 M/0646. 57 M/1804. 93 M/1496; M/1790. 58 M/0883. 94 M/0005; M/0025; M/0722; M/0847; M/1128; M/143; M/1245; 59 M/0026; M/0229. M/1300; M/1309; M/1496; M/1530; M/1790; M/1801. 60 M/0540; M/0544. 95 61 M/0259. M/1245. 96 62 M/0359; M/0371; M/0493; M/0508; M/0653; M/0730; M/0924; M/0005. 97 M/1091; M/1184; M/1296. M/0025; M/0072; M/0993; M/1530. 98 63 M/0924; M/0973; M/1046; M/1091; M/1296. M/0024; M/0945; M/0907. 99 64 M/0883; M/1461. M/0993. 65 M/0051; M/0229; M/0259; M/0371; M/0544; M/0777; M/0790; 100 M/0519. M/0913; M/0924; M/0994; M/1991; M/1272; M/1485; M/1602. 101 M/0025. Obi~no se navodi da su bila tri policajca, ali jedan izve{taj po- 102 M/0006; M/0026; M/0135; M/1021; M/1128; M/1151. minje sedmoricu. 103 M/1128.

225 KLINA/KLINE

Op{tina Klina se nalazi u zapadnom delu central- Op{tina je bila te{ko pogo|ena u borbama koje nog Kosova, na granici podru~ja Drenice. U prav- su vo|ene tokom 1998, posebno na jugu na tericu istok-zapad op{tinu seku magistralni put broj 9 torijama koje je dràla U^K, oko Jablanice/Jablla- i èlezni~ka pruga iz Pe}i za Pri{tinu, ali ovom pru- nice i Kraljana/Kralan (\akovica) i u isto~nim de- gom vozovi ne saobra}aju posle borbi 1998. godi- lovima koji se grani~e sa op{tinama Srbica i Glo- ne. Kroz teritoriju op{tine te~e reka Beli Drim od govac, kao i du` puta broj 9. U prva tri meseca severa prema jugu, i jedna druga èlezni~ka pruga 1999. situacija se relativno smirila. Napetost je, ide od Kline prema \akovici i Prizrenu. ipak, bila vidna u trenutku kada su {kole u Voluj- Prema podacima koje su dale lokalne srpske ku/Volljake i IglarevuGllareve bile zatvorene, 3. vlasti, op{tina Klina je pre borbi i raseljavanja marta, zbog policijskih pretnji |acima. Seljani su 1998. brojala 70.000 stanovnika, od toga oko osoblju OEBS-KVM rekli da je odluku donela 50.000 Albanaca muslimana, 10.000 Srba, 5.000 U^K.3 VJ je tako|e 14. marta izvela operacije pro- Albanaca rimokatolika i oko 5.000 „Cigana“ tiv sela Svrhe/Sverke i Du{/Dush, jugoisto~no od (Maxhupet).1 Po~etkom 1999. u op{tini je ìvelo Kline, nedelju dana pre nego {to }e se povu}i jo{ oko 40.000 ljudi. Prema izjavi predsednika op- OEBS-KVM. {tine, Srbina, 1998. su oti{li najvi{e kosovski Al- banci, jedni u ostale delove Kosova, a drugi u Al- Grad Klina baniju ili Nema~ku. Neki od njih su se kasnije vratili u svoja sela, ali nije bilo zabeleèno da su se Sr- UNHCR je procenio da je grad Klina imao 6.800 bi vra}ali u svoje ku}e. Dalje je predsednik op{ti- stanovnika, od ~ega je 68% bilo kosovskih Alba- ne nabrojao osam sela u klinskoj op{tini koja su naca, 19% Srba i 13% pripadnika drugih nacio- 4 po~etkom 1999. imala 100% kosovskih Albanaca. nalnih zajednica. On se àlio da su samo Albanci primali pomo} od Po~etkom 1999. grad je bio relativno miran u me|unarodnih organizacija, a da je ona Srbima ili pore|enju sa 1998, mada je kancelarija OEBS- pripadnicima drugih zajednica bila uskra}ena. U -KVM primala informacije o slu~ajevima {ikanira- Grebniku/Grebnik i \ur|eviku/Gjurjevik jo{ je ì- nja i premla}ivanja od strane policije, kao i o stal- vela srpska manjina. nim problemima vezanim za {kolski sistem. S jed- Kosovski Albanci rimokatoli~ke vere su ovde ne strane, radilo se o stalnom kr{enju slobode bili brojniji nego u drugim op{tinama i imali su kretanja, {to je bilo posledica postojanja mnogih nekoliko crkava u Zloku}anima/Zllakuqan i Budi- kontrolnih punktova u gradu. S druge strane, zo- savcima/Budisalc, kao i ve}u kongregaciju u Do- ne kontrolisane od strane U^K, posebno u ju- brom Dolu/Doberdoll. @upni ured u Klini je u vi{e `nom delu op{tine, bile su zone u koju srpske sna- navrata od srpskih vlasti traìo dozvolu da sagra- ge nisu ulazile. di crkvu u samoj Klini, ali je poslednjih godina bio Na dan 9. februara, jedan policajac je noèm suo~en sa stalnom opstrukcijom. Rimokatoli~ka isekao gume na automobilu koji je pripadao sinu zajednica se àlila da joj je na taj na~in bila ogra- avokata – Albanca, i pretio mu. Kada je kasnije ni~ena sloboda veroispovesti.2 OEBS-KVM o tome govorila sa zamenikom komandanta policije, ovaj je priznao da je policajac

226 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja pogre{io i rekao da }e biti disciplinski ka`njen. da vas proteramo. Tako je to.“ Mesni policajci Ipak, advokat nije èleo da insistira dalje na tom (imena su zabeleèna) rekli su kosovskim Albanci- slu~aju, jer se pla{io diskriminacije i drugih oblika ma da napuste ku}e i da ostave klju~eve;11 auto- osvete.5 Slede}eg dana jednog kosovskog Alban- mobili su im bili „konfiskovani“ od strane pripad- ca je pretukao policajac iz grupe od oko 10 poli- nika srpskih snaga, a videlo se kako su ku}e bile cajaca, na pumpnoj stanici, gde je `rtva punila paljene.12 Jedan svedok je video kosovskog Al- kantu benzinom – policajac je tvrdio da je Albanac banca (ime je zabeleèno) koji je bio ubijen, dok snabdevao gorivom U^K.6 su tri druga kosovska Albanca (imena su zabeleè- Na dan 13. marta patrola OEBS-KVM je nai{la na) bila oteta od strane pripadnika policije i VJ; tena grupu Srba od kojih su neki bili obu~eni u polo jednog od trojice je kasnije vi|eno na pijaci.13 licijske maskirne uniforme, koji su pili pivo i koji su Po~inioci su opisani kao ljudi obu~eni delimi~no u postali veoma nervozni i agresivni prema lokal- uniforme VJ, delimi~no u uniforme policije, a ne- nom ~lanu OEBS-KVM tima, iako su bili relativno ki od njih su se kasnije preobukli u zeleno/mr- ugla|eni prema me|unarodnom personalu OEBS- ko/ùte maskirne uniforme.14 Izme|u 1000 i -KVM.7 Oni su upozorili lokalnog ~lana tima da }e 300015 raseljenih lica najpre su krenuli na severo- ga ubiti ako vide da se neko vozilo OEBS- zapad, prema Crnoj Gori, ali ih je policija zausta- -KVM jo{ jednom pribliì policijskim poloàjima vila i naredila im da idu na jug, prema \akovici, i kod Kline. odatle prema Albaniji. Policajci su pretili da }e ih pobiti ako skrenu sa tog puta, pucali su u vazduh, Lokalni ~lanovi OEBS-KVM su prvi bili na meti srp- i sproveli su ih sve do Grebnika/Grebnik, iako su skih vlasti posle povla~enja misije 20. marta. Na posle toga raseljena lica oti{la svojim putem na dan 25. marta, dva pripadnika jugoslovenske Slu- teritoriju koju je kontrolisala U^K, blizu Kralja- `be dràvne bezbednosti (SDB) pri{la su ~uvaru na/Kralan (\akovica).16 OEBS-KVM koordinacionog centra u Klini i naredi- U neprestanim operacijama u gradu, tokom la mu da otvori zgradu misije. Tamo je ~ekalo oko nekoliko slede}ih dana (sa tenkovima na ulicama 10 policajaca. ûo ih je kako kaù: „Sad }emo ga i snajperistima na krovovima) policija je posebno srediti!“ – ali su im slu`benici SDB rekli: „Ne, ne- uzimala na ni{an mu{karce.17 Jedan svedok je bio }ete sada, treba da ga pustimo da napusti Klinu, i u grupi od 300 ljudi koji su bili razdvojeni od da ga ubijemo izvan grada!“ Dva slu`benika SDB svojih porodica i koji su bili naterani da se skinu su naterala biv{eg ~uvara da im pomogne, zajed- goli. Policajci su ih onda tukli pendrecima i kunda- no sa dva druga ~oveka, dok su policajci stajali cima. Policajci i pripadnici VJ su ih pretresli, odu- unaokolo i obezbe|ivali operaciju. Kombiju je tre- zelji im novac i dragocenosti, uzev{i ukupno oko balo tri puta da ode i da se vrati, dok sve iz zgra- 126.000 DM. Neki iz grupe su onda bili oslobo|e- de nije bilo odvezeno, „~ak i ìce“, kako je svedok ni slede}eg dana i kamionom odvezeni u \akovi- zabeleìo, posle ~ega je biv{i ~uvar zaklju~ao zgra- cu, odakle su pe{ice oti{li u Albaniju. Me|utim, du i oti{ao ku}i.8 njih 95 nisu bili oslobo|eni; me|u njima je bio sin Masovno proterivanje kosovskih Albanaca iz- intervjuisane osobe, o ~ijoj sudbini on ni{ta nije gleda da nije po~elo pre 28. marta, kada su poli- znao u vreme intrvjua, sredinom maja.18 cija i VJ naredile stanovnicima da odu u roku od Slede}e proterivanje kosovskih Albanaca iz Kli- pet minuta.9 (Manja grupa od oko 120, skoro is- ne se desilo 31. marta. Pripadnici VJ i policije su ih klju~ivo èna, dece i staraca, napustila je grad 26. isterali iz njihovih ku}a i ukrcali u kamione koji su marta, kada je jedan srpski sused, sa kojim je in- bili spremni i koji su ih odvezli do Prizrena. Srpske tervjuisana osoba imala dobre odnose, rekao da snage su palile ku}e du` puta.19 Druga grupa je bi trebalo da se sklone.10) No}u 27. marta se pu- dobila dva minuta da napusti ku}e, i re~eno joj je calo na ku}e kosovskih Albanaca, a slede}eg dana da ode pred policijsku stanicu, odakle je u civilnim jedan svedok je ~uo lokalnog policajca (ime je za- kamionima preba~ena u vojni logor nekih 15 km beleèno) kako govori: „Mi vas ne teramo da ode- od Kline. Vojni personal je vre|ao grupu i naterao te, ali kad do|e nare|enje iz Beograda, treba da je da ode glavnim putem prema \akovici. Presre- slu{amo; ili da vas ubijemo, ili da u~inimo bilo {ta li su je borci U^K i odveli na tertoriju koju su kon-

227 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo trolisali u |akovi~koj op{tini, gde se skupilo na hi- (ispred jedne prodavnice), i uzelo intervjue, iako je ljade raseljenih lica.20 izgledalo da seljani nisu zainteresovani da prosle- Proterivanje se nastavilo i po~etkom aprila. Na de vi{e detalja, bilo policiji, koja je sumnji~ila U^K, dan 5. aprila, pripadnici VJ i policije su ponovo bilo OEBS-KVM.26 opkolili grad i jedna svedokinja je rekla da je vide- Prema nekim izjavama, 12. marta u 20:50, `r- la, dok je beàla prema Zajmovu/Zajm, kako su tva je od svoje ku}e oti{la do svoje prodavnice u ubili vi{e kosovskih Albanaca, uklju~uju}i i jednu blizini (jedine u selu), da uzme neke li~ne stvari. ènu.21 Na dan 7. aprila policajci su provalili vrata Iznenada ~oveka je opkolilo {est ljudi u crnom, sa na ku}i jo{ jedne svedokinje i naterali je da napu- oznakama U^K. Najpre su poku{ali da ga nagovo- sti ku}u, daju}i joj za to dva minuta. Ona i drugi re da krene sa njima, a kada je ovaj odbio, po~eli kosovski Albanci su bili ukrcani na kamione koji su su da ga vuku silom. Onda se ~ula vatra iz auto- ih odvezli oko 10 km prema jugu, gde im je bilo matskog oru`ja. Ne{to kasnije, do prodavnice su nare|eno da ostatak puta pre|u pe{ice.22 dotr~ali ro|aci `rtve, gde su prona{li mrtvo telo. Izbeglice iz severnih delova Kosova su nekoliko Druge izjave tako|e opisuju kako su se ~uli pucnji, puta svedo~ile da su bile zlostavljane kada su na i da je `rtva bila okruèna od strane tri ~oveka u svom putu na jug, prema Prizrenu, prolazile kroz crnom, ali kaù da je ~ovek posle nekoliko minuta Klinu. Na dan 30. marta pripadnici specijalne po- bio ubijen bez re~i. Porodica nije pozvala policiju licije su verbalno napali jednog izbeglicu iz Istoka radi istrage. koji je vozio traktor, uperili su u njega oru`je i uzeli mu 300 DM da bi ga pustili da pro|e kroz Kli- VJ je po~ela da granatira selo 28. ili 29. marta. nu.23 Oko 11. aprila, pripadnici regularnih jedini- Oko 17 ~asova, VJ i mesni Srbi u uniformama (ne- ca VJ su tukli muà jedne intervjuisane osobe ko- ke od njih su svedoci identifikovali), u{li su u jed- ja je pobegla iz Lau{a/Llaushe (Srbica/Skenderaj) – nu ku}u, uperili oru`je u 11 mu{kih ~lanova poro- udarili su ga pu{kom u glavu i oboje naterali da dice i naredili im da siluju ène ili }e biti ubijeni, ali im daju 1000 DM.24 Na dan 17. aprila, policija je su mu{karci odbili. Jedan ~ovek je bio udaren puka Klini usmerila konvoj raseljenih lica iz Kosovske {kom, ali je mogao da ode. Dok je ènama i deci Mitrovice. Kako se konvoj pribliàvao Klini, mesno nare|eno da „idu do NATO aviona koji }e ih poku- albansko stanovni{tvo mu se pribliìlo verovatno piti“, mu{karci su zadràni. Posle pre|enih sto u nameri da mu pomogne, ali su naoruàni srpski metara, ène su ~ule pucnjavu i pretpostavlja se civili po~eli da pucaju na njega, kako bi ga natera- da je svih 11 mu{karaca (izme|u 15 i 62 godine) li da se vrati, a konvoj je morao da nastavi svoj bilo ubijeno. Kada su stigle do Rosulja/Rosuje put.25 Po svoj prilici, srpske snage su htele da (Pe}), 2 km zapadno, ène su ispri~ale U^K to {to spre~e izbeglice da se zaustave, i mo`da privre- se desilo i nastavile u Kosuri}/Kosuriq (Pe}), gde su meno smeste u Klini. ostale nekoliko dana. U^K im je kasnije saop{tila da su tela prona|ena i sahranjena u Rosuljama. Po~etkom aprila, preìveli su napustili Kosovo.27 Sela jugozapadno od Kline Grupa sela koja se ovde pominje sme{tena je ju- Grabanica/Grabanice, Drenovac/Drenoc i `no od magistralnog puta broj 9 i zapadno od Be- Dugonjive/Duganjive log Drima. Ova tri sela leè 5-6 km jugozapadno od Kline, ili na samom putu broj 9, ili ju`no od njega. To pod- Gornji Petri}/Poterq i Eperme ru~je je bilo teè pogo|eno borbama 1998. godi- Uve~e 12. marta, u Gornjem Petri}u, 7 km zapadne, osobito Drenovac i Dugonjive, i sve{tenik je no od Kline, odmah izvan puta broj 9, prona|eno 15. februara obavestio OEBS-KVM da, premda su je telo jednog dvadesetdevetogodi{njeg Albanca. se neki seljani albanske narodnosti vratili, Srbi i Imao je tri rane od metaka u grudima. Slede}eg dalje nose oru`je i da je napetost velika.28 dana je o slu~aju saop{teno osoblju OEBS-KVM, Na dan 17. marta OEBS-KVM je bila obave{te- koje je 13. marta snimilo fotografije na licu mesta na da je na jednog policajca bilo pucano dok je

228 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja vozio svoja kola pored Grabanice. Komandant po- u glavu gvozdenom kuglom prika~enom za ìcu. licije u Klini je zahtevao sastanak sa OEBS-KVM i Svedok smatra da je Srbin, koji je imao maskirnu rekao da je, prema policijskom izve{taju, policajac unformu i crvenu traku oko ruke, bio pripadnik koji nije bio na du`nosti, vozio prema svom rod- „Arkanove grupe“, i tako|e je rekao da je video nom selu Dugonjive u 21 ~as 15. marta. Odmah oko 100 „Arkanovih“ vojnika u grupama od po iza uni{tene i napu{tene benzinske stanice, po 20-30 koji su tako|e nosili crvene trake. Sa obe skretanju sa glavnog puta, neko je pogodio nje- strane puta su bili postavljeni tenkovi i vojnici VJ, gov automobil pucnjem iz lakog oru`ja. Policajac a izbeglicama je nare|eno da iza|u iz Kpuza.33 nije bio ranjen, niti su njegova kola bila o{te}ena. Na dan 31. marta srpske snage su do{le u ]e- Ekipa OEBS-KVM je oti{la na lice mesta, i tamo na- skovo, u obli`njim brdima, prisilile albansko sta- {la ekipu kriminologa iz Pe}i. U toku preliminarne novni{tvo da napusti selo, pobile stoku i zapalile istrage otkriveno je devet praznih ~aura kalibra ku}u jedne intervjuisane osobe.34 7,62 mm, {to je navodilo na zaklju~ak da su kola upala u zasedu u kojoj je bio neko ko je imao AK- Sela jugoisto~no od Kline -47 automatsku pu{ku. Drugi dokazni materijal Grupa sela koja se ovde pominje leì ju`no od nije prona|en.29 glavnog puta i isto~no od Belog Drima. Jedan {ezdesetosmogodi{nji ~ovek je opisao kako su 28. marta dva (imenovana) Srbina iz Dre- novca i Grabanice njemu i njegovoj porodici nare- Svrhe/Sverke i Du{/Dush dila da u roku od dva minuta napuste Grabanicu. Svrhe, koje leè u brdima 8 km jugo-jugoisto~no Tri policajca su ga vre|ala, a onda tukla njega i od Kline, prema podacima UNHCR, pre iseljavanja njegovu snaju koja je poku{ala da ga za{titi, a je- 1998. su imale oko 2.700 stanovnika (mesne pro- dan policajac je cepao ode}u sa nje. Porodica je cene daju ve}i broj), i bile su veoma pogo|ene u pobegla i provela no} u crkvi u Glo|anima, 4 km borbama 1998, kada su desetine ku}a bile grana- odatle.30 tirane i spaljene. Du{, 9 km ju`no od Kline, tako- |e u brdima, bio je mnogo manje selo, sa oko sa- Novoselo-Zajmovo/Zajm mo 270 stanovnika.35 Izme|u puta broj 9 i Svrha uzdiè se Grebeni~ka planina, visoka preko 700 Na dan 28. marta Srbi su poku{ali da oplja~kaju metara. Od leta 1998. ona je sluìla kao baza VJ, Zadu`binu majke Tereze u Novoselu-Zajmovu, 4 zbog ~ega je mesto postalo poznato kao „VJ br- km ju`no od Kline na putu broj 9, a jedan kosov- do“. Svrhe i Du{ su ponovo postali popri{te borbi ski Albanac koji je to video bio je ubijen (kako je izme|u srpsko/jugoslovenskih snaga i U^K 14. potvrdio svedok koji je ~uo pucnje i prisustvovao marta. pogrebu).31 Na dan 3. i 4. aprila policija i VJ su po- Na dan 13. marta oko sela se mogla primetiti ~ele da granatiraju Zajmovo, posle ~ega su srpske pove}ana vojna aktivnost. Oko 13:20 VJ je sa pozi- snage stare{ini sela rekle da povede sve kosovske cija ju`no od „VJ brda“ ispalila nekoliko pojedina~- Albance u Albaniju. Mnogi su oti{li na traktorima, nih hitaca iz lakog oru`ja na nepoznat cilj.36 Ovi a oko 150 njih je oti{lo pe{ice, idu}i na jug pema pucnji su se ~uli dok je jedna ekipa OEBS-KVM po- \akovici.32 smatrala pozicije VJ sa udaljenosti od oko 800 metara. Dva znaka „op{teg upozorenja“ protiv po- Kpuz/Kepuze, ]eskovo/Qeskove smatranja i fotografisanja bila su postavljena u bli- Konvoj raseljenih lica koji je i{ao iz Bardoni- zini, i OEBS-KVM je sumnjala da su pucnji bili ispa- }a/Bardhaniq (\akovica) u Kpuz, u brdima, 9 km ljeni kako bi se naglasilo ovo „op{te upozorenje“. jugozapadno od Kline, bio je 28. marta zausta- Na dan 14. marta ekipe OEBS-KVM su (na po- vljen od strane policije. Razdvojili su one koji su i{li ziv zamenika komandanta klinske policije) videle pe{ice od onih koji su imali vozila, tukli su i oplja~- da VJ u Svrhama ima pet T-55 tenkova, jedan kali ve}i broj raseljenih lica. Neki Srbin je napao BOV-M oklopni transporter i jedan mali tenk M- jednog pedesetjednogodi{njeg ~oveka i udario ga -80. U 05:55 na izlasku iz Svrha vi|eni su vojnici

229 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

VJ, a u toku slede}ih 25 minuta ~ule su se ~etiri grupe i ukrcali u autobuse. Odvezli su ih u @ur/Zhur eksplozije. Ljudi su po~eli da beè na jugozapad (Prizren), gde su ih iskrcali iz autobusa i oplja~kali, prema Bublju/Bubel (Orahovac), dok su tenkovi i oduzeli im isprave. Onaj ko nije dao svoje drago- zauzimali pozicije severno od Svrha kako bi podr- cenosti, bio je premla}en. Zatim je ostatak puta do àli ulazak u selo tenka M-80, koji je bio posta- Albanije trebalo da pre|u pe{ice.38 vljen izme|u Svrha i Du{a. Tokom prepodneva ~u- Na dan 15. marta OEBS-KVM se srela sa zame- le su se mnoge eksplozije i pucnji, posebno izme- nikom komandanta policije u Klini, da bi razgova- |u 11:10 i 11:56, budu}i da je U^K branila selo. rala sa njim o doga|ajima u Svrhama i Du{u. On Jugoisto~no od Svrha i Du{a ekipe OEBS-KVM su je objasnio da je VJ bila napadnuta za vreme svo- primetile poja~anja U^K, sa antitenkovskim oru`- jih redovnih ve`bi, i da je operacija bila izvedena jem koje je stizalo sa jugoistoka. Njihovi vojnici su u znak odmazde za napad U^K. bili dobro obu~eni u crnu koù, i dobro organizo- Ujutro 21. marta VJ je ponovo po~ela da gra- vani. Tokom popodneva vi{e ku}a je vi|eno u pla- natira Svrhe. Za vreme ofanzive, tri ro|aka jedne menu. U centru Svrha ekipa OEBS-KVM je videla intervjuisane osobe (imena su zabeleèna) bila su jedan tenk T-55 i jedan BOV-M. Raseljena lica su ubijena. Oko 60.000 ljudi je pobeglo u „planine po~ela da beè i iz Bublja, dalje na jugoistok. Tushil i Aqarev“, koje je kontrolisala U^K.39 êtiri borca U^K su bila ubijena za vreme borbi u Svrhama i Du{u. Nakon borbi do{ao je istra`ni VolujakVolljake sudija iz Pe}i i poslao tela na autopsiju u Pri{tinu. Lokani komandant U^K je naveo imena ubijenih.37 Volujak leì 8 km ju`no od Kline, pored „VJ brda“. Kasnije, istog dana, kada se situacija smirila, Za vreme prisustva OEBS-KVM na Kosovu, seljani ekipe OEBS-KVM su u{le u Svrhe, gde su srele dva su izve{tavali o razli~itim problemima koji su se ti- civila koja su se vratila po{to je prestala paljba, i cali dostupnosti obrazovanja i zdravstvene za{tite. koja su izjavila da su seljani izbegli oko 9 ~asova, i Za vreme posete selu, 17. marta, seljani su rekli da ih ne treba o~ekivati da se vrate tog dana. OEBS-KVM, da lekar nije bio u selu ve} dve nede- OEBS-KVM je zabeleìla stepen razaranja. Mnoge lje, i da su dve ène (56 i 62 godine starosti), umr- ku}e su u borbi bile o{te}ene ili uni{tene, a neke le za poslednja ~etiri dana, usled nedostatka medi- su jo{ uvek gorele. Na {kolskoj zgradi u Du{u svi cinske nege. Seljani su tako|e imali problema uko- prozori su bili razbijeni; pe}i koje je dala jedna ne- liko bi poku{ali da iza|u iz sela. Jedan ~ovek je tvr- vladina organizacija bile su ukradene ili na drugi dio da je, iako je imao vaè}e isprave, bio zausta- na~in uklonjene, tako|e su nestale i de~ije {kolske vljen na kontrolnom punktu kada je i{ao u Pe}, od- torbe, poklon iste organizacije. Mnogo stoke je veden u policijsku stanicu i tamo saslu{avan. Nije bilo pobijeno, ili zapaljeno. Oko 400 kosovskih Al- bio zlostavljan, ali je i ova vrsta incidenata poja~a- banaca je prema izve{tajima napustilo svoje ku}e vala sumnji~avost seljana, kada se radilo o njihovoj usled borbi. slobodi kretanja.40 Na dan 4. aprila kroz Volujak je Jedan {esnaestogodi{nji de~ak iz Svrha je kasni- pro{la grupa raseljenih lica iz Zajmova, i ~ula jed- je intervjuisan u Albaniji. On je opisao kako su srp- nu eksploziju, posle ~ega su srpske snage po~ele ske snage upale u njihovu ku}u, pucaju}i iz pu{a- na nju da pucaju iz automatskog oru`ja, iz jednog ka i vi~u}i na ljude da odmah iza|u. Bio je upla{en, oklopnog transportera. Jo{ jedan svedok je rekao tako da je sa sobom uzeo trinaestogodi{njeg brada su srpske snage, za koje je tvrdio da su bile pri- ta i pobegao kroz zadnji izlaz, prema brdima. Dok padnici VJ, dale izbeglicama pet minuta da napu- su jo{ tr~ali, videli su Srbe kako pale ku}u. U plani- ste selo ili }e biti ubijene. Video je jednog ubijenog ne su stigli dva sata kasnije i tamo sreli ostale koji kosovskog Albanca, i dao imena 12 drugih koji su su pobegli. U 18 ~asova srpske jedinice su napale tog dana bili ubijeni u Volujku, a tako|e naveo ime grupu koja je bila u planinama, i zarobile je. Nare- mesnog Srbina koji je maltretirao Albance. Tre}a |eno joj je da ide u Ljubi`du/Lubizhde (Orahovac), intervjuisana osoba je rekla da su policajci u aprilu gde su srpske snage iz tenkova granatirale selo. oteli njezinog ne}aka.41 Odatle su je poslali u Dragobilje/Dragobil (Oraho- vac), a jednog dana grupu su rasporedili u dve

230 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja

GrebnikGrebnik im da se skinu goli do pojasa i oplja~kala ih. Oko 3000 seljana i raseljenih lica su naterani u planine, Po{to je OEBS-KVM napustila Kosovo, stanovnici ali mla|im ljudima nije dozvoljeno da odu sa osta- Grebnika, 4 km ju`no od Kline, blizu puta koji ju- lima. Slede}eg dana u selo se vratio jedan {ezde- `no od puta broj devet vodi za \akovicu, na sa- set~etvorogodi{nji me{tanin zajedno sa jo{ neko- moj ivici doline, pla{ili su se da iza|u osam dana. liko starijih ljudi i video nagorele ostatke nekog Nekoliko prodavnica sa hranom je bilo spaljeno, ~oveka koji je bio spaljen zajedno sa stogom sena tako da su me{tani ose}ali nedostatak hrane i pi- za koji je bio privezan. Jedanaest mla|ih ljudi (peja}e vode; 31. marta, pet ili {est pripadnika para- torica iz Iglareva, a ostali iz Plo~ice i Golubovca) vojnih jedinica, neki od njih sa obojenim licima i bili su zajedno poubijani na istom mestu, i ovi sta- crnim {alovima, obu~eni u maskirne uniforme, riji ljudi su ih tamo i sahranili. Jedan mladi ~ovek, do{li su zajedno sa vojnicima VJ u ku}u jednog ìv ali ranjen, bio je odveden u bolnicu u Skoplju svedoka i naredili svima da iza|u u roku od pet (Makedonija). Slede}eg dana, dok su se seljani jo{ minuta. Druge ku}e su bile oplja~kane.42 krili u planini Iglarevo, do{la je „policija“ i svedok Mnoge izbeglice iz severnih delova Kosova su, je video jednog od policajaca kada je od majke usled njegovog poloàja, pro{le kroz Grebnik, na oteo de~aka starog ~etiri ili pet godina. Jedan od svom putu za \akovicu i Prizren. Tako su ljudi koji „policajaca“ je de~aku noèm odsekao glavu. Ovi su bili proterani iz Kosovske Mitrovice pro{li kroz „policajci“ su nosili ùte trake na ~elu i maskirne Grebnik sredinom aprila, gde su bili zadràni to- uniforme sa orlom na rukavu.47 Krajem marta, se- kom dva dana, napastvovani i oplja~kani, a zatim ljani iz Bobovca su tako|e beàli, jer je njihovo se- poslani natrag. Za vreme, koje su proveli u Grebni- lo bilo granatirano, a u blizini su prime}ene ve}e ku, ène su, prema izve{tajima, bile silovane od vojne jedinice.48 strane pripadnika policije u jednoj obli`njoj ku}i.43 Balince/Balince, Crni Lug/Carilluke, Sela isto~no od Kline Vrmnica/Vrmice, [koro{nik/Shkoroshnik Grupa sela o kojima se ovde govori leì du` puta Sela Balince, Crni Lug, [koro{nik i Vrmnica leè broj 9, na teritoriji koja se grani~i sa op{tinom 18-20 km jugoisto~no od Kline, ju`no od glavnog Glogovac. puta, i jedan svedok je potvrdio da je u celom tom podru~ju U^K bila veoma prisutna. Srpska polici- Iglarevo/Gllareve i Bobovac/Bubavec ja je granatirala i napala Crni Lug jo{ juna 1998.49 Po~etkom marta, Iglarevo, selo koje se sastoji od Na dan 8. febrara 1999. u selu Balince u rasutih ku}a nekih 10 km isto~no-jugoisto~no od sopstvenom dvori{tu bilo je prona|eno telo jed- Kline du` puta broj 9, i Bobovac, 15 km jugoisto~- nog kosovskog Albanca koji je bio nestao jo{ sep- no od Kline, ~esto su bili meta policijskih kontro- tembra 1998. (Balince je bilo te{ko pogo|eno u la. U Iglarevu, 6. marta, pet ili {est policajaca je borbama 1998.) @rtva je decembra 1998. bila vi- pucalo na automobil jednog albanskog bra~nog |ena u lipljanskom zatvoru, ali OEBS-KVM nije para, ali niti je bilo povre|enih, niti je kolima pri- mogla da istraì okolnosti njene smrti.50 ~injena ve}a {teta.44 Na dan 8, a zatim i 13. mar- Na dan 21. marta VJ je po~ela sa granatira- ta, seljani su se àlili da je policija u oklopnom vo- njem Crnog Luga i U^K je rekla albanskom stanov- zilu ~esto navra}ala u selo i zastra{ivala stanovni- ni{tvu da se skloni. Ovi su oti{li u planine, ali su ih ke pucaju}i u vazduh.45 Na dan 12. marta jedna 23. marta u 17 ~asova opkolile srpske snage koje ekipa OEBS-KVM je posmatrala policijsku patrolu su traìle novac i nakit, i spalile 10 traktora.51 Na u Iglarevu, kada su jedno belo vozilo sa pogonom dan 1. aprila, Crni Lug je ponovo granatiran. Je- na ~etiri to~ka i jedan oklopni transporter bez re- dan svedok i njegova porodica su se sklonili u svoj gistarskih tablica patrolirali putem borj 9 i prove- podrum, koji je bio pogo|en i sru{en, ali niko nije ravali isprave na raskrsnici.46 bio ranjen. Porodica je pobegla na traktoru, i dok Krajem marta, policija je opkolila Iglarevo, raz- je odlazila, videla je tela dva mu{karca i jednog dvojila mu{karce od njihovih porodica, naredila deteta. Policija je kasnije zaustavila i oplja~kala

231 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo konvoj kome se porodica pridruìla. Policajci su bili prepoznati kao Srbi iz Kline i Jelovca, upali su iseljenima oduzeli novac, zlato i ~asovnike, i rekli u ku}u jedne intervjuisane osobe u Jelovcu (9 km im da napuste Kosovo i da se vi{e nikada ne vra- isto~no od Kline, na putu za Srbicu). Naredili su te. Tako|e su zadràli tri mladi}a i ubili ih.52 ~lanovima porodice i drugim kosovskim Albanci- Na dan 1. aprila srpske snage su opkolile Vrm- ma da odmah napuste selo, i nisu im dali vreme- nicu i po~ele da pucaju na seljane koji su beàli u na da i{ta uzmu sa sobom. Vojnici su pucali u va- automobilima, na traktorima ili pe{ice. Policajci su zduh i sproveli konvoj traktora ka putu za \akovi- pucali u sestru jednog pedeset{estogodi{njaka, i cu. Na putu su ih presreli pripadnici U^K i saveto- ubili je dok se ona penjala na traktor. ôvek je vali im da odu u Kraljane (\akovica).59 traktor na kome se nalazila cela porodica vozio Oko 31. marta srpske snage su u{le u [tupelj (5 dva sata, posle ~ega se zaustavio u jednoj {umi, km severno od Kline, u brdima) i naredile kosov- sahranio sestru i zatim nastavio u planine.53 skim Albancima da selo napuste za pet minuta, i Jedan ~lan U^K je rekao da su oko 12. aprila da odu u policijsku stanicu u Klini. Vojnici su pre- sela Crni Lug, [koro{nik, Balince i Vrmnica bila tili seljanima da }e ih spaliti zajedno sa njihovim potpuno uni{tena, a da su posle toga srpske poku}ama, ako ostanu. Ljudi su se najpre okupili oko zicije bile vi|ene u Vrmnici.54 {kole a zatim oti{li u Klinu, gde im je bilo re~eno da nastave na jug prema \akovici; na putu, neki Sela severno od Kline su bili oplja~kani.60 Ovde pomenuta sela leè ili du` puta prema Isto- Jo{anica/Jashanice ku, ili na putu prema Srbici. Jo{anica leì 8 km severno od Kline, na putu za Sr- Klinavac/Klinafc, Jelovac/Jellofc, bicu. Oko 28. marta, grupa raseljenih lica koja je Radulovac/Radulofc, Resnik/Resik, dolazila iz Izbice i Srbice, prolazila je kroz Jo{ani- [tupelj/Shtupel cu, gde je bila opkoljena tenkovima i pe{adijom VJ koja je pretila da }e sve pobiti. Jedna ~etrdeseto- Ova grupa sela je udaljena izme|u 4 i 10 km od godi{nja èna je platila 5.000 DM da bi spasla nji- Kline, prema severozapadu. Dok je u kraju bila pri- hove ìvote, i grupi je dozvoljeno da nastavi sutna OEBS-KVM, nekoliko puta su joj stizali izve- put.61 {taji da je policija na kontrolnim punktovima na- Oko 4. aprila, jedna intervjuisana osoba se pri- sumice pucala po okolini. Izgleda da je policija ili druìla nekim kosovskim Albancima u jednoj ku}i nasumice pucala na naselja kosovskih Albanaca u Jo{anici. VJ je zauzela pozicije ba{ iza te ku}e, (24. januara, Klinovac)55 ili je namerno poku{ava- tako da ljudi nisu mogli nikuda da odu. Posle dva la da pogodi albanske seljane (6. januara, [tu- dana su bili uhva}eni, pretu~eni i saslu{avani. Je- pelj).56 U nekim drugim slu~ajevima, seljani su dan mesni Albanac (svedok je znao njegovo ime) sumnjali da je policija no}u pucala sa visova iznad iz drugog sela u klinskoj op{tini, sara|ivao je sa sela, iako je policija govorila da mo`da pucaju srp- policijom i prevodio za njihov ra~un. Ukrcali su sve ski civili (16. februar, Resnik).57 U Resniku je 1998. izbeglice na kamion i odvezli ih u policijsku stani- bilo spaljeno, granatirano ili o{te}eno oko 70 ku- cu, gde su ih tokom dva dana tukli, pre nego {to }a, i po~etkom marta 1999. je u selu jo{ uvek ì- su ih ukrcali na drugi kamion, odvezli u Istok i ta- velo oko 760 kosovskih Albanaca. mo oslobodili.62 Na dan 17. marta, jedan kosovski Albanac iz Oko 8. aprila srpske snage su granatirale sela u Radulovi}a (4 km severno od Kline, pored puta ka okolini Kline, me|u njima i Jo{anicu. Seljani al- Istoku), obavestio je OEBS-KVM da su maskirani banske narodnosti su bili isterani iz svojih ku}a. U ljudi u crnim uniformama sa oznakama U^K i sa polju se iskupilo oko 1000 ljudi, i tamo su policaj- automatskim oru`jem u rukama upali u njegovu ci razdvojili mu{karce od èna i dece koji su bili ku}u 13. marta, traè}i jednog ~lana porodice. poslani u Albaniju. Uzeli su novac, dragocenosti i Kada ga nisu na{li, uzeli su njegov automobil.58 li~ne isprave, i oko 600 ljudi je bilo naterano da Na dan 28. marta, pripadnici VJ, od kojih su neki ode pe{ice na jugoistok, prema Srbici.63

232 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja

1 OSCE-KVM, CC2, „Meeting Report with mayor of Klina“, 8 31 A/0499. March 1999. Gradona~elnik je rekao da ima 8000 rimokatolika, 32 A/0204. od ~ega je njih 3000 u stvari bilo iz glo|anske i pe}ke op{tine, 33 A/0425. kako je precizirano na sastanku OEBS-KVM sa katoli~kim sve- 34 A/0021. {tenicima nekoliko dana kasnije. UNHCR daje broj od 66.700 35 Podaci o stanovni{tvu iz UNHCR „Kosovo Village List“, 9 March kosovskih Albanaca (bilo muslimana, bilo rimokatolika) od 1999 (1998 population estimate excluding forced displace- ukupnog broja stanovnika op{tine (72.900). Vidi UNHCR, „Ko- ment). sovo Village List“, 9 March 1999 (1998 population estimate 36 U ovim vremenskim razmacima: 13:20; 13:24; 13:28 i 13:29. excluding forced displacement). 37 PE/02/067/99; PE/02/068/99; PE/02/069/99; PE/02/070/99. 2 OSCE-KVM, CC2, „Meeting Report with Catholic Priests“, 13 38 A/0562. Martch 1999. 39 M/0519.(Planine „Tu{il i A}arev“ nisu zabeleène na mapama 3 OSCE-KVM, „Patrol Report“, 3 March 1999. kojima je raspolagala OEBS/ODIHR, po svemu sude}i se nalaze 4 UNHCR „Kosovo Village List“, 9 March 1999 (1998 population u pravcu Srbice.) estimate excluding forced displacement). 40 OSCE-KVM, CC2 Klina, „Dailly Report“, 17 March 1999. 5 PE/02/04799. 41 A/0204; A/1040; A/1043. 6 PE/02/050/99. 42 A/0499. (Neki seljani su pobegli 25. marta, kada su srpske 7 PE/02/074/99. snage do{le u okolinu traè}i u~itelje (A/0931). 8 A/1122. 43 A/0782; A/0852. 9 A/0112; A/0125. 44 OSCE-KVM, CC2, „Daily Report“, 6 March 1999. 10 A/0426. 45 OSCE-KVM, „Patrol Reports“, 8 and 13 March 1999. 11 A/0401. 46 OSCE-KVM, CC2, „Daily Report“, 12 March 1999. 12 A/0381. 47 A/0415. Iz izjave nije jasno da li su po~inioci bili policajci, kao 13 A/0112; A/1122. {to je re~eno, ili pripadnici paravojnih jedinica, kako izgleda 14 A/0112; A/0401 (kaè da su policiju sa~injavali mesni Srbi). prema opisu njihovih uniformi. 15 A/0561. 48 A/0168. 16 A/0111. 49 A/0130. 17 A/0199 (koji je sam bio pogo|en u ruku dok je stajao pored 50 PE/02/049/99. prozora svog stana). 51 A/0588. 18 A/0401. 52 A/0130. 19 A/0080. 53 A/0572. 20 A/0199; A/0200. 54 A/1074. 21 A/0304. 55 PE/02/029/99. 22 A/0009. 56 PE/02/044/99. 23 A/1086. 57 PE/02/054/99. 24 A/0841. 58 OSCE-KVM, „Daily Report“, 17 March 1999. 25 A/0996. 59 A/0970. 26 PE/02/066/99. 60 A/0063; A/0142; A/0326. 27 A/0143; A/0206. 61 A/0808. 28 OSCE-KVM, „Patrol Report“, 15 February 1999. 62 A/0803. 29 OSCE-KVM, CC2, „Daily Report“, 17 March 1999. 63 A/1095. 30 A/0145; A/0976. Crkva u Glo|anima je posluìla kao skloni{te za izbeglice u vi{e navrata.

233 KOSOVO POLJE/FUSHE KOSOVE

Mala op{tina Kosovo Polje je do 1998. imala ne{to Grad Kosovo Polje manje od 40.000 stanovnika, od ~ega je 59% bilo Kosovo Polje je bilo jedini iole ve}i grad na Koso- kosovskih Albanaca, 24% Srba i 17% pripadnika vu u kome su kosovski Albanci ~inili manjinu: od drugih nacionalnih zajednica. Odmah na zapadu 16.000 stanovnika 36% su bili Srbi, 27% kosovski od Pri{tine, op{tinu uglavnom ~ini industrijalizo- Albanci i 37% pripadnici drugih nacionalnih za- vana zona sa centrom u Kosovom Polju, sa zna~aj- jednica.4 Grad se nalazi samo 4 km zapadno od nim rudnikom uglja povezanim sa termoelektra- Pri{tine, na raskrsnici gde se pruga za Pri{tinu spa- nom Elektroprivrede Srbije (koja se nalazi u sused- ja sa glavnom prugom prema Makedoniji. Pored noj op{tini Obili}). Na teritoriji op{tine se nalazi i ove pruge, mnoge izbeglice su bile svedoci otmi- pri{tinski aerodrom. Op{tina Kosovo Polje je bila pogo|ena oruà- ca, egzekucija i spaljivanja mrtvih tela, od marta 5 nim borbama koje su se rasplamsale tokom leta do maja 1999. 1998, kada je nasilje eskaliralo u podru~ju oko Za vreme prisustva OEBS-KVM, situacija u gra- rudnika uglja u Velikom Bela}evcu/Bardhi i Madh du je bila napeta, i bilo je kr{enja ljudskih prava i susednom selu Grabovac/Graboc. Prema infor- kako albanskog, tako i srpskog stanovni{tva. Naj- macijama koje je kasnije dobila OEBS-KVM, U^K je teì incident se desio kada je bio ubijen Srbin, za- bila zauzela poloàje u planinama zapadno od menik predsednika op{tine Kosovo Polje, 17. de- Grabovca. U drugoj polovini juna 1998, U^K je za- cembra 1998. On je bio poznat kao „umereni“ Sr- uzela rudnik uglja u Velikom Bela}evcu i selo bin koji je u~inio mnogo da se pobolj{aju uslovi ì- 6 Ade/Hade (Obili}).1 Na dan 22. juna, 9 Srba zapo- vota kosovskih Albanaca. Od januara do marta slenih u rudniku bili su oteti dok su i{li na posao.2 1999. godine, OEBS-KVM je bila obave{tena o vi- Uskoro posle toga, VJ i policija su napale U^K. U {e ubistava i otmica, ~ije su `rtve bili i srpsko i al- 7 tom trenutku, skoro svi stanovnici obli`njih sela bansko stanovni{tvo. su pobegli, bilo na zapad u podru~je Drenice, bilo Situacija se pogor{ala neposredno posle pona istok u Pri{tinu. vla~enja OEBS-KVM sa Kosova, 20. marta. Izbegli- Seljani su tako|e rekli da je 1998. oko 700 ko- ce koje su bile intervjuisane govorile su o pucnja- sovskih Albanaca izgubilo posao u rudniku i bilo vi, zastra{ivanju, plja~kanju i nasilnom proteriva- zamenjeno srpskom radnom snagom. Policija i VJ nju u velikom broju.8 Kosovski Albanci su uglav- su na kontrolnim punktovima obavljale strogu nom bili sprovo|eni do èlezni~ke stanice, odakle kontrolu. U Grabovcu je u vi{e navrata bilo plja~- je trebalo da odu u Makedoniju.9 Mnogi od po~i- kanja albanske imovine, {to je nastavljeno sve do nilaca nasilja su i sami bili me{tani Kosovog Polja kraja 1998, a policija nije istraìvala tu vrstu krimi- (ve}inu su intervjuisane osobe prepoznale). Me- nalne delatnosti. Izve{teno je da je jedan seljanin sna policija izgleda nije imala uticaja na pripadni- ubijen oktobra 1998, kada je poku{ao da se vrati ke paravojnih jedinica koji su tako|e bili aktivni u u Grabovac.3 U^K je ostala prisutna u planinama gradu. na zapadnoj ivici op{tine, iako, prema izjavama Obim i surovost kr{enja ljudskih prava su jo{ seljana, nije imala podr{ku me|u mesnim stanov- jednom porasli po{to je NATO po~eo sa vazdu{nim ni{tvom. udarima protiv SRJ. U no}i 24. marta, predsednik

234 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja

Udruènja majke Tereze u Kosovom Polju je bio le crne od batinanja. Na vratu je imao veliku ranu prona|en mrtav u svom dvori{tu.10 Jedan kosovski od opekotina u~injenih cigaretama. Stomak mu je Albanac ~iji je sin radio za OEBS-KVM u Pri{tini je bio nate~en, a rebra verovatno slomljena. Povra}ao ìv spaljen 24. marta ili ne{to kasnije, za vreme je krv.19 Drugi ro|aci su izvestili kako je taj ~ovek is- granatiranja Kosovog Polja.11 U isto vreme, bili su pri~ao da su ga policajci terali da obu~e srpsku voj- ubijeni i stanovnici susedne ku}e koja je pripadala ni~ku uniformu i pobije svoju porodicu; policajci su istoj velikoj porodici. Jedna èna iz te porodice ko- tako|e tvrdili da je on komandant U^K. @rtva je svoja je preìvela, rekla je da su me{tani, Srbi, ubili joj porodici ispri~ala da je policija nekoliko puta iz- njezinu baku (75). Njezin otac (oko 50) je tada povr{ila nad njom parodiju ekzekucije.20 Porodice nji- ~eo da puca i ubio je najmanje dva Srbina. Za osve- hovih suseda su uz pomo} jednog drugog suseda, tu, njezinog oca su digli u vazduh zajedno sa nje- Srbina, mogle da pobegnu u Pri{tinu. Ipak, ovaj ~o- zinim osamdesetogodi{njim dedom.12 Postoje vek je odbio da pomogne te{ko ranjenom ~oveku i mnogi i veoma detaljni izve{taji o tome kako su njegovoj èni, zbog toga {to su bili angaòvani u drugi ljudi bili ubijeni ili spaljeni ìvi te poslednje DLK. Porodica je ranjenika odvela u selo, odmah iz- nedelje u martu. Me|u `rtvama je bilo mnogo vla- van Kosovog Polja, gde je primio lekarsku pomo}. snika prodavnica, sa celokupnim njihovim porodi- Na dan 3. aprila porodica je oti{la u Makedoniju, cama.13 Srbi, koji su upadali u ku}e, tako|e su od- gde je sekretar DLK umro od posledica rana 4. apri- vodili devojke i mlade ène, mlade ène su tako|e la, u tetovskoj bolnici. bivale otimane i sa èlezni~ke stanice.14 U no}i 29. marta nekoliko hitaca je ispaljeno na Tako|e 24. marta, pripadnici policije i paravoj- ku}u dobro poznatog albanskog lekara. Pripadnici nih jedinica izdvojili su iz gomile ljudi koja je ~eka- VJ i policije su upali u ku}u, oplja~kali je i proterali la na autobusoj stanici oko 40 mu{karaca i de~a- uku}ane. Jedna intervjuisana osoba koja je kasnije ka (od 12 do 40 godina). Mu{karce su tukli i tera- u{la u lekareve prostorije (stan i ordinaciju), svedo- 15 li da pevaju srpske nacionalisti~ke pesme. Civil ~i da je prona{la 11 mrtvih tela (dvoje dece, ~etiri koji im je izgleda komandovao i koji je imao crno- ène i pet mu{karaca). Svi su bili zaklani. Ovaj ma- belu traku na ruci do{ao je na mesto doga|aja. sakr je preìvela samo ~etvorogodi{nja devoj~ica.21 Kada ga je jedan od vojnika pitao da li mogu da Tako|e 29. marta, tri pripadnika paravojnih je- ubiju mu{karce, rekao je: „Nije na{ posao da ubi- dinica sa dugim bradama i oznakama jugosloven- jamo ove ljude. Nismo za to dobili nare|enje. Na- ske vojske ili specijalnih jedinica Republke Srpske 16 re|enje je da ih tu~emo.“ na rukavima, naterali su ènu (50) i njezinu k}er- Na dan 24. marta, sekretar mesnog ogranka ku (30) da se skinu pred svojim muèm, odnosno DLK je bio uhap{en i kasnije umro od povreda za- ocem. U njegovom prisustvu su se onda rugali è- dobijenih dok je bio u pritvoru. Nekih 20 do 30 lju- nama.22 di (opisanih kao pripadnici paravojnih jedinica, po- Poznato je da su maskirani ljudi u uniformama licije i VJ – koji su nosili razli~ite uniforme, neki ma- i sa {lemovima krajem marta ili po~etkom aprila u skirani), uhvatili su lidera DLK, njegovu ènu i su- Kosovom Polju uhapsili radnika biroa za socijalno sednu albansku porodicu, uklju~uju}i i decu. U po- osiguranje iz Pri{tine, albanske narodnosti, zajed- licijskoj stanici, svi uhap{eni su morali da stanu li- no sa dvojicom ili trojicom njegovih kolega. Dok cem prema zidu, i tako su stajali {est sati. Izgleda da su okolnosti ove otmice i ubistva ovih ljudi ostale su bili prisutni policajci iz Srbije i/ili pripadnici SDB. nerazja{njene, vi{e intervjuisanih osoba je kasnije 17 Mu{karce su èstoko tukli, sve u istoj sobi. @ena li- videlo te{ko unakaèna tela, ba~ena ispod mosta dera DLK je naterana da ~isti policijsku stanicu. Tri na putu za Kru{evac/Krushefc (Obili}).23 sata kasnije zatraìla je pomo} od jednog lokalnog policajca. Policajac je odgovorio da nije nadleàn za Nakarada/Nakarade ono {to ~ine policajci i paravojne jedinice iz Srbije. Ipak, deca i ène su bili oslobo|eni drugog dana, Manja grupa zgrada u Nakaradi stoji pored èle- po{to su ih sve oplja~kali.18 êtiri mu{karca su se zni~ke pruge koja iz Kru{evca (Obili}) vodi u Koso- vratila tek slede}eg dana, 28. marta, u 8:30. Sekre- vo polje. Kao i u Kosovom Polju, pripadnici para- tar DLK nije mogao da kora~a, a njegove ruke su bi- vojnih jedinica su 21. marta i u danima koji su sle-

235 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo dili nasilno proterali najve}i deo seljana, i usmeri- Grabovac/Graboc li ih prema Kru{evcu.24 Izme|u 23. marta i 4. ma- Napetosti koje su u selima oko rudnika uglja u Ve- ja preostali stanovnici Nakarade, Kru{evca i Koso- likom Bela}evcu, osobito u Grabovcu, vladale sve vog Polja mogli su da vide aktivnosti oko dve ma- od sredine 1998, jo{ su se poja~ale 7. januara, ka- sovne grobnice u blizini pruge koja vodi od Koso- da je bio ubijen srpski radnik bezbednosti u Elek- vog Polja prema Kru{evcu. Za to vreme, iz Obili}a, troprivredi.34 Ipak, seljani iz Grabovca koji su Plemetine/Plemetine i Milo{eva/Millsheve (sva ova 1998. izbegli zbog borbi u tom kraju, i dalje su è- mesta su u op{tini Obili}), traktorima su dovla~e- leli da se vrate svojim ku}ama. Odeljenje za ljud- ni le{evi umotani u plasti~ne folije i bacani na ova ska prava OEBS-KVM je bilo angaòvano kao po- dva mesta.25 Tu su se nalazili pripadnici paravoj- srednik izme|u vlasti, seljana i U^K. Postignuti nih jedinica i policije26, kao i „Cigani“ (Maxhupet) dogovor su najpre izvrdavale srpske vlasti, a onda obu~eni u narandàsta odela preduze}a javne ~i- i U^K, koja je insistirala da policija ukloni sve kon- sto}e. Bageri su kopali nove grobove od kojih je u svakome obi~no bilo mesta za ~etiri ili pet tela.27 trolne punktove koje je imala u kraju. Seljani su bi- De{avalo se da u otvoren jarak bude uba~eno i po li spremni da se vrate uprkos kontrolnim punkto- 35 20 do 40 tela odjednom.28 Dana 24. ili 25. aprila, vima; me|utim, U^K ovo nije dozvoljavala. ljudi u maskirnim uniformama i sa crnim maska- Jednog jutra, sredinom aprila (na osnovu izjave ma dovezli su na mesto masovnih grobnica vi{e izbeglice datum se ne moè precizno odrediti), po- od 150 tela. Tela su bila ba~ena u pet grobova {i- licija i VJ su preduzele ofanzivu na podru~je plani- rine 4 do 5 metara. Posle toga su buldoèri porav- ne î~avica. Oko 14 ~asova, nekih 200 pripadnika nali zemlju.29 Tako|e u to vreme, jedan ~ovek sa policije, VJ i paravojnih jedinica pribliìli su se sa 36 dva ~lana svoje porodice je vozio pored albanskog dve strane Grabovcu. Krenuli su da plja~kaju i 37 groblja u tom kraju i video traktor preduze}a za pale selo, uni{tavaju}i desetine ku}a. Seljani i ra- javnu ~isto}u, a iza njega konjsku zapregu. I trak- seljena lica koja su se tu zatekla, kojih je bilo izme- tor i zapregu su vozili „Cigani“(Maxhupet), a sa |u 4 i 5 hiljada, pobegli su iz ku}a na ivicu sela. Ko njima je bio i jedan Albanac. Sa kola i prikolice se nije sklonio na vreme, bio je ubijen kada su se visile su ljudske ruke i noge. Traktor i kola su za{li srpske snage pojavile. Jedan svedok opisuje kako u groblje, a tela su bila ba~ena u otvorenu jamu. je sa obli`njeg brda video kako je 12 ljudi bilo eg- Na konjskoj zaprezi je bilo oko 10 le{eva, a oko 20 zekutirano pred svojim porodicama i kako je jedno na traktorskoj prikolici.30 Seljani su videli da su dete koje je poku{alo da beì bilo obezglavljeno 38 skoro svako ve~e izme|u 25. aprila i 4. maja bili pred svojim roditeljima. Oko 17 ~asova mnoga otvarani novi grobovi. deca i stariji ljudi su pobegli u brda, gde su policaj- Osim masovnih grobnica, Nakarada je tako|e ci koristili pse da bi ih pohvatali i saterali naniè, bila mesto gde su se vr{ile otmice, ubijanja, silo- gde su ih ubijali.39 Kasnije, kada su se oni koji su vanja i nasilne egzekucije. Na dan 20. aprila, mla- pobegli vratili, u selu su na{li 12 tela. Neka od njih di naoruàni mu{karci srpske narodnosti, sa obri- su bila unakaèna, a grlo jedne od `rtava je bilo janim glavama31, upali su u ku}u jedne brojne al- prerezano.40 Druga tela su bila prona|ena po banske porodice i zahtevali da im se predaju li~ne okolnim brdima.41 isprave i novac. Slede}eg dana, neki Srbi koji su Krajem marta, oko 5000 raseljenih lica iz okol- bili maskirani, ubili su jednog ~lana te porodice is- nih sela do{lo je u Veliki Bela}evac. Tamo su dva pred njegove ku}e.32 @ene iz te porodice su kasni- ili tri ~oveka u plavim uniformama i neprobojnim je rekle da su posle tog ubistva jo{ 16 mu{kih ~la- prslucima neprestano zastra{ivala stanovnike, ali nova porodice bili kamionom odvezeni na saslu- izgleda da je lokalnoj policiji uspelo da zaustavi {avanje. Tako|e je bilo re~eno da su pripadnici pa- ovo zlostavljanje.42 Na dan 16. marta pripadnici ravojnih jedinica silovali i unakazili vi{e èna iz te policije i VJ su naredili da svi napuste mesto. Ku}e porodice. Njihova tela su bila ise~ena po grudima, su bile oplja~kane i paljene, a automobili u do- genitalijama i licu.33 U vreme kada je OEBS-KVM brom stanju konfiskovani.43 Seljani su morali da uzimala svedo~anstvo o ovim doga|ajima, jo{ se idu pe{ice sve do \akovice i Prizrena, i dalje do al- nije znala sudbina mu{kih ~lanova porodice. banske granice.

236 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja

Donje Dobrevo/Miradi e Ulet, 3 Pristina Outreach Office Report, 4 January 1999. 4 Gornje Dobrevo/Miradi e Eperme i UNHCR, „Kosovo Village List“, 9 March 1999 (1998 populaton estimate excluding forced displacement). Me|u stanovnicima Vragolija/Vragoli koji su bili ~lanovi drugih nacionalnih zajednica, kojih je bilo oko 6000, bilo je i oko 3500 Roma. Sela Donje Dobrevo, Gornje Dobrevo i Vragolija 5 M/0068; M/0092; M/0155; M/0164; M/0179; M/0232; M/0309; nalaze se jugozapadno od Pri{tine. Sva tri sela iz- M/0525; M/0715; M/1096; M/1113; M/1529. 6 gleda da su bila relativno mirna sve do aprila OSCE-KVM, Human Rights Division: „Violatons adn abuses of the Serb community rights since February 1998“, str. 7 (izve{taj 1999. Na dan 9. aprila, srpske snage su proterale nije objavljen); US KDOM Report 18, 19 and 30 December sve stanovnike ova tri sela. Specijalna jedinica VJ 1998. Smatra se da je `rtva bila ubijena ili od strane albanskih je naredila seljanima da se skupe u {kolskom dvo- ili od strane srpskih ekstremista. 7 Izve{taj verifikatora OEBS-KVM o kr{enju ljudskih prava. ri{tu u Donjem Dobrevu. Mu{karci su bili razdvo- 8 M/0458; M/0379; M/0694; M/1424; M/06114. jeni od èna i svi su svrstani u konvoj. VJ je zatim 9 M/0640; M/0956; M/0142; M/0885; M/0888; M/0124; M/0770; sprovela konvoj do puta broj 9 (koji ide od istoka M/0533. 10 na zapad, kroz Pri{tinu i Kosovo Polje). Seljani su M/0614. 11 M/0526; M/1092; M/0346; M/0379; M/0458. U M/0995 dva ze- bili poslani na zapad, preko Mali{eva (Orahovac) i lena dìpa bez registarskih tablica su se zaustavila ispred ku}e Prizrena, u Albaniju.44 Srbi su plja~kali konvoj.45 `rtve. Oko 11 maskiranih ljudi u crnim uniformama pucalo je u Dve intervjuisane osobe (otac i sin), svedo~e da su `rtvu i ubilo je. Neki od po~inilaca izgleda da su bili policajci koji su gradu bili dobro poznati. videle izme|u 7 i 10 tela i mnogo ranjenih. Jedan 12 M/1454; M/1092; M/0928 (tako|e sadrì imena po~inilaca) i svedok iz Gornjeg Dobreva kaè da je video kako M/1042, M/0928 (po ~uvenju); M/0346 (po ~uvenju); M/0379 je devet tela bilo ba~eno u masovnu grobnicu, (po ~uvenju). 13 46 M/0379; M/0886; M/1042; M/0379; M/0609. oko 500 metara od njegove ku}e. 14 M/0443. Selo Gornje Dobrevo je tako|e mesto gde je 15 Neki ljudi su prepoznali jednog od pripadnika paravojnih jedi- poznati poli~ar Fehmi Agani bio po poslednji put nica kao stanovnika Nakarade, M/0969. 16 Intervjuisana osoba je znala da je taj ~ovek ìveo negde u Bre- vi|en ìv 6. maja 1999. (O ubistvu Fehmija Agani- sju, M/0969. ja je pisano u 22. poglavlju.) 17 M/0527. 18 M/1024; M/0142. 19 M/0641; M/0678. Okolina pri{tinskog aerodroma 20 M/0640 i M/0458 tako|e sadrì ime komandanta policijske sta- Podru~je na jugozapadu op{tine Kosovo Polje, bli- nice u Kosovom Polju. 21 M/0627. zu pri{tinskog aerodroma, bilo je poznato po mo- 22 M/1042; M/1043. bilnim kontrolnim punktovima koje su usposta- 23 Postoji desetak izve{taja po ~uvenju o ovom doga|aju, koji se vljali pripadnici policije i VJ, ali i naoruàni srpski me|usobno dosta razlikuju kada su u pitanju vreme i okolnosti ubijanja. M/0416; M/0475; M/1342 su bili o~evici. civili, i na kojima su mnogi Albanci bili uhap{eni ili 24 Nasilno proterivanje, plja~ka i paljenje ku}a je pogodilo brojne zlostavljani.47 Na dan 27. februara, policijska pa- druge intervjuisane osobe, M/0533; M/1228; M/0534. trola je upala u zasedu, zapadno od aerodroma: 25 M/0718; M/0957 kaè da nije postojala jedna, ve} dve masov- 48 ne grobnice. U nekoliko izve{taja su uklju~ene skice mesta sa- jedan policajac je bio ubijen, a drugi ranjen. hranjivanja. Tako|e M/0887 i M/1208 svedo~e da je 27. i 28. Obli`nja sela Velika Slatina/Sllatine e Madhe, marta 15 tela bilo nagomilano 5 metara od glavnog groblja u Mala Slatina/Sllatine e Vogel, Mali Bela}e- Kosovom Polju. Jedan od svedoka je video policajca kako kopa o~i jednom starijem ~oveku i kako odseca grudi sredove~noj è- vac/Bardhi i Vogel i Pomazatin/Pomazetin bila su ni. Nekoliko mrtvih èna i dece je leàlo unaokolo. Po~inioci su napadnuta od strane VJ tokom poslednje nedelje uglavnom bili pripadnici paravojnih jedinica, neki od njih su marta, verovatno u znak osvete za bombardovanje identifikovani. Nije jasno da li se ove dve izjave odnose na Na- NATO. Jedan snajperista VJ je tako|e ubio jednog karadu ili na neko drugo mesto. 26 M/0416 i M/0860 donose neka imena po~inilaca koji su tamo 49 starog ~oveka (73) i njegovog sestri}a (16). Ve}i- vi|eni 25. marta 1999. na seljana je privremeno ostala u brdima, a zatim 27 M/0416; M/0860. 28 preko \akovice i @ura oti{la u Albaniju. M/0860; M/1342. M/1486; M/0531; M/0755; M/0536; M/0534; M/0535; M/1029; M/0669; M/0848; M/1104. 29 M/1029; M/0755. 30 M/1522. Svedok navodi imena jednog od dva voza~a i alban- 1 OEBS-KVM, razgvor sa predstavnicima Grabovca, 15. januar 1999. skog „kolaboranta“. 2 PR/00/0014/99; PR/00/0015/99; PR/00/0020/99. Jo{ jedan Srbin 31 Svedok ih opisuje kao ljude „obrijanih glava koji su na temenu je nestao 14. maja 1998. imali paljenjem ugraviran srpski krst“.

237 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

32 M/0537; M/0309; M/0718. Opis uniformi varira u svakom sve- M/0737; M/1061; M/1062 i M/1410 su tako|e prisustvovali do~enju (ili plave/crne, crne sa maskama, ili ùto-zelene sa tra- ovim doga|ajima. Izjave se razlikuju i po pitanju da li je me|u kama na rukavima). Dve izjave pominju 21. april, jedna 23. ubijenima bilo jedno dete, ili troje (izme|u 7 i 15 godina, ali iz- april. gleda da je bila jedna èna, dok su ostali bili mu{karci. 33 Dvanaest imena otetih ljudi je navela èna ~oveka ubijenog is- 41 M/0604 je na{ao jo{ ~etiri tela u brdima; M/0875 kaè da je 13 pred ku}e, ali i nekoliko drugih ro|aka. M/0537; M/0309; ili 14 mu{karaca bilo ubijeno i unakaèno u brdima i da je on M/0536; M/0534; M/0531; M/0535; M/0537; M/1486; M/0357; video 9 tela, i da je u~estvovao u sahranjivanju, M/0361 je ~uo M/0875. da je 13 ljudi ubijeno u planinama (~etvoro noèvima). Tako|e 34 V.I.P. Daily News Report (skra}ena verzija srpskih vesti, na en- M/1410 i M/1457 (po ~uvenju). M/1062, opisuju}i napad na gleskom jeziku), 7. januar 1999. Grabovac, u kome je ubijeno najmanje 13 osoba, mo`da tako- 35 PR/00/0012/99; PR/00/0013/99; 00/0059/99; CC Pristina Weekly |e govori i o drugim doga|ajima, iako datumi koje navode ni- Reports 27 February 1999, 5 Marcha, 11 March, 18 March, RC su saglasni. 5 Weekly Report 27 February – 6 March 1999. 42 M/1116. 36 M/1061; M/1457. M/0604 navodi broj od 700. M/0603 opisuje 43 A/0876. policiju i VJ u standardnim uniformama, a pripadnike paravoj- 44 A/0870; A/0968; A/0992. Imena doti~nog komandanta VJ kao i nih jedinica u civilnom odelu, sa dugim kosama, bradama, ma- policajca i srpskog civila koji su u tome u~estvovali, daje skama, naoruàne noèvima pri~vr{}enim na obe noge ili obe A/0137. strane grudi, i revolverima. 45 A/0227; A/0137. 37 M/0603 opisuje da je video 78 spaljenih ku}a. 46 A/0870. 38 M/0483; M/0604. 47 PR/A/0012/99, Pristina RC 5, informacija o kontrolnim punkto- 39 M/0604; M/1457 (koji kaè da je ~ovek nosio oznake elitne an- vima. titeroristi~ke SAJ policije). 48 KVM Headquaters Fusion Blue Book 8, 28 February 1999. 40 Seljani koji su sahranili `rtve mogli su da navedu imena samo 49 A/0189; A/0890; A/0269; A/0240. nekoliko ubijenih, budu}i da su ostali bili izbeglice. M/0388;

238 KOSOVSKA KAMENICA

Kosovska Kamenica je najisto~nija kosovska op{ti- Oraovica/Rahovice na. Od ne{to ispod 60.000 stanovnika, 76% su bili Ujutru 18. aprila 1999. VJ je opkolila selo Oraovi- kosovski Albanci i 22% Srbi, a ostalo su bili pripad- cu, na severozapadu op{tine, blizu granice sa pri- nici drugih nacionalnih zajednica.1 Dok je OEBS- {tinskom op{tinom. Seljanima je nare|eno da se -KVM bila prisutna u op{tini, nije bilo izve{taja o ve- pripreme da napuste selo, ali da ~ekaju dok ne }em kr{enju ljudskih prava. Atmosfera je, ipak, bila stignu pripadnici paravojnih jedinica. Ovi, obu~e- prili~no napeta, kao i u drugim delovima provinci- ni u maskirne uniforme i neki od njih maskirani, je. Neki seljani albanske narodnosti su se àlili da su stigli su u 15 vozila. Po~eli su da plja~kaju seljane, njihovi srpski susedi svake no}i pucali u vazduh, ka- zlostavlaju}i ih i prete}i im smr}u. Jedan me{tanin ko bi time zastra{ivali kosovske Albance,2 a pucnja- je bio izdvojen od ostalih. Svedoci su videli kako va je bila zabeleèna i danju, sredinom januara u su ga kroz kapiju ugurali u dvori{te. Po{to je kapi- selu Robovac/Ruboc, blizu Kosovske Kamenice; nija bila zatvorena, ~ula su se dva rafala iz automat- ko nije bio povre|en. Pucnji su, prema svedo~enju, skog oru`ja. Posle toga je iz ambara po~eo da se dolazili iz obli`njeg sela.3 Bilo je tako|e saop{teno diè dim, i ~uo se jo{ jedan rafal. Kada su se selja- da je policija bila aktivna u selu Kriljevu/Krileve, to- ni vratili, 15. maja, videli su da je ambar potpuno kom no}i, zbog ~ega su prestra{eni seljani proveli izgoreo, i u njemu nekoliko nagorelih kostiju.7 no} izvan svojih ku}a.4 OEBS-KVM je tako|e primila optu`be da je policija traìla novac da bi propu- {tala ljude na kontrolnim punktovima.5 Koprivnica/Kopernice Me|u izjavama koje su izbeglice dale OEBS- Na dan 11. maja 1999, u Koprivnici, jedan naoru- -KVM posle 20. marta 1999. nema pominjanja inci- àni ~ovek u uniformi VJ je bio vi|en kako odvla~i denata u Kosovskoj Kamenici. Dva incidenta iz pe- mesnog lekara u polje. îm je lekar u{ao u polje, rioda do juna 1999. bila su otkrivena kasnije, posle ~ovek je tri puta pucao u njegova le|a i ramena. razme{tanja na Kosovu nove misije OEBS, i o njima Ro|aci su kasnije sahranili telo `rtve.8 je napisano niè. Ovo bi moglo da zna~i da je op{ti nivo nasilja i kr{enja ljudskih prava – uklju~uju}i nasilno proterivanje – u Kosovskoj Kamenici bio znat- 1 UNHCR, „Kosovo Village List“, 9 March 1999 (1998 population no niì nego u drugim op{tinama, ali je te{ko odre- estimate excluding forced displacement). 2 KK 8; KN 16. diti da li je nasilje, onakvo kakvo je zabeleèno u 3 KK 5. drugim krajevima Kosova, zaista bilo odsutno,6 a 4 OSCE-KVM, „Weekly report RC 4“, 12 February 1999. 5 ako jeste, zbog ~ega, ili ima drugih faktora koji se KK23. 6 Sigurno, op{tina je bila jedna od najudaljenijih od zona u koji- pre svega sastoje u ~injenici da nije bilo izbeglica ma je operisala U^K, {to je svakako bio jedan od faktora koji su koje su se àlile na kr{enje ljudskih prava. uticali na op{tu bezbednosnu situaciju. 7 GN 22. 8 GN 21.

239 KOSOVSKA MITROVICA/ MITROVICE

Op{tina Kosovska Mitrovica se nalazi u severnom lo po~injeno vi{e ubistava koja su verovatno bila delu Kosova, na severnom delu Kosovog Po- etni~ki ili politi~ki motivisana, iako su neka mogla lja/Fushe Kosove, i prema planini Bajgora/Bajgore. biti i obi~ni kriminalni postupci. Uve~e 27. decem- Od oko 116.500 stanovnika, 81% su bli kosovski bra 1998, tri naoruàna ~oveka su ubila glasnogo- Albanci, dok je ostatak bio manje vi{e podjedna- vornika jedne romske organizacije u njegovom ko raspore|en me|u Srbima i ~lanovima drugih dvori{tu. Prema izjavama svedoka, po~inioci, koji nacionalnih zajednica, uklju~uju}i i Rome. Najve}i su govorili albanski, kucali su na vrata i traìli jed- broj Srba i pripadnika drugih zajednica je ìveo u nog od uku}ana po imenu; dvojica od njih su bila gradu Kosovska Mitrovica i u njegovim predgra|i- maskirana i nosila su uniforme. Porodica, kao i 3 ma Prvi Tunel/Tunel i Pare i [ipolje/Shipol, a Srbi su policija, pripisali su ubistvo U^K. Dva brata, ko- tako|e ~inili ve}inu u me{anom selu Svinjare/Fras- sovska Albanca, na|ena su mrtva u [upkov- heri i Madh.1 cu/Shupkofc, isto~nom predgra|u Kosovske Mi- OEBS-KVM je razmestila svoj personal u regional- trovice, 29. decembra. Bili su ubijeni na drugom nom centru, Kosovskoj Mitrovici, u decembru 1999. mestu. Jedan od dvojice, ~ije telo su verifikatori OEBS-KVM li~no videli, bio je pogo|en sa tri metka u grudi. Obojica su prethodno kontaktirala Grad Kosovska Mitrovica OEBS-KVM, nakon jednog pretresa njihove ku}e, Grad Kosovska Mitrovica je uvu~en me|u brda u kada je policija traìla oru`je.4 jugozapadnom delu op{tine, gde se ova grani~i sa Dva Srbina, od kojih je re~eno da je jedan bio zve~anskom op{tinom, na obali reke Ibar. Od novinar, na|ena su mrtva u ~etvrti Rada{nik, 2. ja- 68.000 stanovnika, oko 71% su bili kosovski Al- nuara 1999. Izgleda da su bili ubijeni na drugom banci, sa oko 9.000 Srba i 10.141 stanovnikom mestu, i da su njihova tela naknadno donesena na drugih narodnosti, me|u njima najvi{e Roma. Ma- mesto gde su na|ena.5 Na dan 12. januara je na da su kosovski Albanci ìveli u svim delovima gra- ulici ubijen vlasnik jednog bara, kosovski Albanac, da, mesta na ju`noj obali reke, uklju~uju}i ~etvrti po{to su ga po~inioci koji su govorili albanski po- Tavnik i Bair, smatrana su albanskim. Predgra|e [i- zvali da iza|e iz svog bara; telo je bilo prona|eno polje, na glavnom putu prema Pe}i, tako|e je bilo na drugom mestu. Sumnja se da se radilo o obi~- 6 tipi~na albanska ~etvrt.2 Za vreme prisustva OEBS- nom kriminalnom slu~aju. Na dan 27. marta je is- -KVM na Kosovu, jedan jedini most je povezivao pod mosta u Mitrovici bilo prona|eno telo jednog ju`ni i severni deo grada. OEBS-KVM je imala oso- Srbina; ubijen je iz automatskog oru`ja, sa neko- 7 blje zaduèno za ljudska prava u svom koordinaci- liko hitaca u glavu. Telo kosovskog Albanca je 3. onom centru u [ipolju od decembra 1998. U [ipo- februara prona|eno blizu Zve~ana; ubijen je hi- lju je U^K imala snaàn uticaj i prisustvo. cem u glavu. Poslednji put je vi|en kada se vozio kolima izme|u Pri{tine i Kosovske Mitrovice u no- }i 2. februara.8 Na dan 3. marta, tela dva mu{kar- Doga|aji pre 20. marta ca su bila prona|ena blizu njihovog napu{tenog Ubistva i otmice. Za vreme prisustva OEBS-KVM automobila (u kome su jo{ uvek bili klju~evi), na na Kosovu, na podru~ju Kosovske Mitrovice je bi- istom mestu gde je prona|en vlasnik bara koji je

240 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja bio ubijen 12. januara. Obojica ljudi koji su prona- {taja o zlostavljanju.17 Na dan 20. januara, polici- |eni ovoga puta, pogo|eni su sa vi{e metaka, ja je opkolila ku}u gde se navodno krilo 10 – 15 uklju~uju}i hice kroz glavu, iz automatskog oru`- ~lanova U^K. Odvijanje incidenta je posmatrao ja i najmanje dva revolvera (na|eni su meci razli- predstavnik OEBS-KVM. Policija je opkolila ku}u i ~itog kalibra). Kola je prethodne no}i bio prona- pozvala sve koji su se u njoj nalazili da se predaju. {ao ro|ak jedne od `rtava, koji je rekao da nije vi- OEBS-KVM je sa policijom ugovorila privremeni deo `rtve. ôvek za koga se kaè da je bio o~evi- prekid vatre, ali nisu uspeli poku{aji da se ugovo- dac, rekao je da je video dva ~oveka u civilnom ri predaja ~lanova U^K. Vatru je prva otvorila U^K: odelu, i dva ~oveka u uniformama, kako su zau- vatru iz lakog i malokalibarskog protivtenkovskog stavili kola i odveli dva ~oveka; svedok tvrdi da je oru`ja. Posle ~itavog dana opsade, policija je na- odmah pozvao policiju, koja je navodno odgovo- pala ku}u koriste}i M53/59 praga. Tela dva naoru- 9 rila da ne moè ni{ta u~initi protiv po~inilaca. Te- àna ~lana U^K (pripadnost U^K je bila ustano- lo politi~ki aktivnog biv{eg direktora pozori{ta, vljena na osnovu toga {to su nosili uniforme sa Albanca, bilo je na|eno neposredno izvan Kosov- oznakama) bila su kasnije prona|ena, dok se pret- ske Mitrovice 12. marta; bio je ubijen hicima sa postavlja da je ostalih 10 ljudi pobeglo.18 bliskog rastojanja, ~etiri puta u stomak, jednom u Policija je nastavila pretraìvanje terena, i prema grudi i dva puta u glavu.10 Nije jasno da li su ova UNHCR, u to vreme je nekih 5000 stanovnika pobe- ubistva bila obi~ni kriminalni slu~ajevi, ili su bila glo iz svojih ku}a postav{i privremeno raseljena li- politi~ki motivisana. ca.19 Po{to su se stanovnici vratili, OEBS-KVM je U^K je vr{ila otmice ljudi iz Kosovske Mitrovi- proverila stanje ku}a i videla da su ku}e bile prova- ce. Osam vojnika VJ koji su se bili odvojili od svo- ljene a neki predmeti uni{teni; stanovnici su se taje jedinice bili su oslobo|eni 13. januara 1999. na- ko|e àlili da su za vreme njihovog odsustva bile kon intervencije OEBS-KVM.11 @rtve nisu obave- plja~kane dragocenosti i roba iz prodavnica.20 U zno bili Srbi. Na primer, ~ovek koji je bio vi|en ka- dve ku}e, predmeti su bili pobacani u bunare. U ko puca u pijanom stanju, bio je prema izjavama jednom slu~aju, 15 litara jestivog ulja je bilo proli- otet od strane U^K 18. februara u Kosovskoj Mi- veno u izvor koji je porodica koristila.21 Porodica trovici. Rodbina i mesni aktivisti organizacija za jednog ~oveka koji je ostao kada su drugi pobegli ljudska prava rekli su da imaju informaciju kako je zato~en u podru~ju [ala, ali OEBS-KVM to nikada izjavila je da su ga policajci zlostavljali, i da je umro nije mogla da potvrdi.12 Jedan kosovski Albanac ~etiri dana kasnije od posledica ranjavanja. koji je bio penzionisani predstavnik udruènja za- Jugoslovenske „zimske vojne ve`be“ su po~ele tvorenika i porotni sudija, bio je otet kada su njena jugu kosovomitrova~ke op{tine krajem februa- gova kola bila zaustavljena izme|u Donjih @aba- ra (vidi odeljak posve}en Vaganici, niè, kao i ode- ra/Zhabari i Poshtem i Kosovske Mitrovice, 15. ljak o vu~itrnskoj op{tini). Na dan 21. februara, marta. Porodica je od U^K dobila informaciju da me|unardni izvori su javili da su u Kosovsku Mi- je zato~en u podru~ju [ala.13 trovicu bile pozvane policijske rezerve, i da im je deljeno oru`je, municija i uniforme.22 Na dan 24. Ubijanja i proterivanja za vreme bezbednosnih februara, VJ je u [ipolju „izvodila ve`be“ u kojima operacija. Na dan 18. januara, dva ~oveka su je u~estvovalo oko 50 vojnika uz podr{ku oklop- otvorila vatru iz AK-47 i lansirala jednu raketu nih vozila, uklju~uju}i i dva tenka i ~etiri topa. Ve- prema policijskom dìpu koji se nalazio na glav- `ba, koja je trajala do kasnog popodneva, imala je nom putu prema [ipolju, na izlasku iz Kosovske za posledicu da je oko 500 kosovskih Albanaca Mitrovice. Dìp je bio pogo|en i prevrnut; prema napustilo svoje domove, uprkos prisustva OEBS- izve{taju, petoro ljudi je bilo povre|eno. Odmah -KVM u albanskim naseljima. Neki su se vratili po- posle toga, policija je po~ela operaciju pretraìva- {to je ve`ba bila zavr{ena.23 nja terena.14 Za vreme pretraìvanja koje je potrajalo i slede}a dva dana,15 prema izve{tajima ko- Proizvoljna hap{enja i zlostavljanje. Kosovski Al- sovskih Albanaca, ku}e su bile plja~kane i stvari banci su ~esto izve{tavali OEBS-KVM da su njihovi od vrednosti kradene ili uni{tavane.16 Bilo je izve- ro|aci bivali nasumice zaustavljeni u gradu i zatim

241 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo dràni zato~eni u policijskoj stanici.24 OEBS-KVM la u {estom mesecu trudno}e. Policajac ga je tada je tako|e dobila i proverila mnoge izve{taje o zlo- {utirao i tukao, i ugurao ga u kola. Kada je èna stavljanju od strane policije, bilo u policijskoj sta- poku{ala da ih spre~i da odvedu njenog muà, bi- nici, gde su ljudi bili dovo|eni na saslu{avanje, bila je tako|e pretu~ena.29 Na dan 17. marta, na lo u privatnim ku}ama za vreme pretresa, kada je po{ti, uhap{en je ~ovek koji je odveden u policij- policija traìla oru`je ili pripadnike U^K, ili pak pri- sku stanicu gde su ga saslu{avali zbog sumnje da likom nasumi~nih batinanja na ulici. je ~lan U^K, i pitali ga za alibi u vezi sa eksplozi- Na dan 24. decembra 1998. policija je pretre- jom na pijaci, 13. marta. Za vreme saslu{avanja, sala ku}e u ~etvrti Bair, traè}i oru`je. Verifikatori tu~en je pendrekom. Na dan 18. marta OEBS-KVM OEBS-KVM su videli dva kamiona sa oko 60 poli- je dobila dokaze o povredama koje je zadobio cajaca, jedan pincgauer i pet drugih vozila kako su usled udaraca; fotografije pokazuju modrice na u{li u kvart. Evo izjave jednog svedoka: stra`njici, modricu na desnom bedru i oteklinu oko desnog oka.30 Iste ve~eri, policija je do{la u Policija je stigla oko 10 ~asova u na{u ku}u. Je- ku}u i uhapsila tri ~oveka, navodno zato {to su bi- dan policajac je ispalio hitac iz pi{tolja i pogo- li dalji ro|aci nekog poznatog ~lana U^K. Dvojica od njih, koja su bila pu{tena posle 24 ~asa, ispri- dio ku}nog psa koji je bio ranjen (u dvori{tu). ~ala su da su bila odvedena u odvojene sobe, pre- U ku}i je 30 policajaca traìlo oru`je. Napolju tu~ena i ba~ena u hladnu vodu, i saslu{avana o ih je bilo jo{ 70, najvi{e njih u plavim maskir- U^K.31 Tre}i ~ovek je bio izveden pred istra`nog nim uniformama, neki u civilnom odelu. Poli- sudiju 93 sata po{to je uhap{en, i okrivljen zbog cajci su pitali da li je u ku}i bilo raseljenih lica terorizma. U to vreme, verifikatori OEBS-KVM su (odgovor je bio: ne). … Nalog za pretres su na- primetili da su njegove ruke bile u modricama.32 pisali tek kada su sam pretres zavr{ili, a pre ne- Na dan 11. februara, policija je na ulici zausta- go {to su napustili ku}u.25 vila kosovskog Albanca, i kada se ustanovilo da je on izbeglica, po~ela da ga tu~e. Drugi policajac je Policija je prona{la i zaplenila lova~ku pu{ku (16 pozvao dva mla|a ~oveka koja su stajala sa druge mm) i odgovaraju}u municiju, i uhapsila vlasnika. strane ulice, pa kada su ova dvojica po~ela da be- Verifikator OEBS-KVM je zabeleìo da je ku}a bila è, on je pucao za njima (nije ih pogodio).33 demolirana. U drugoj ku}i u susedstvu, ro|aci su Na dan 15. februara, u @abarima/Zhabare je pet ispri~ali da je policajac drào revolver uperen na uniformisanih ljudi u tamnim uniformama zausta- {esnaestogodi{njeg de~aka, i da ga je udario dok vilo taksi-voza~a dok se u Kosovsku Mitrovicu vra- je u ku}i sprovo|en pretres. Policajci su demolira- }ao iz Ko{utova/Koshutove. Prisilili su ga da iza|e iz li ku}u i, mada nisu prona{li nikakvo oru`je, uhap- kola, a onda su ga tukli kundacima svojih pu{aka i sili su mu{karca od 27 godina. Bilo je i drugih iz- naterali da klekne na kolena. Neko drugo civilno 26 ve{taja o hap{enjima izvr{enim u to vreme. vozilo je poku{alo da pro|e, ali je jedan od polica- Na dan 13. marta u 14/18 ~asova, na pijaci u jaca zapretio voza~u, zatim je isterao putnike iz tak- Kosovskoj Mitrovici je eksplodirala jedna bomba sija, udario jednog od njih u glavu. Zatim je od njih ku}ne proizvodnje. êtvoro ljudi je bilo ubijeno i traìo novac i pretio da }e ih ubiti. U tom trenutku 27 oko 30 ranjeno (sedmoro od njih teè). Niko ni- voza~ taksija je pokrenuo motor i svi su pobegli. Ka- je preuzeo odgovornost za napad, mada su i srp- da je taksista davao izjavu za OEBS-KVM, dva dana ska i albanska zajednica brzo optuìle jedna dru- kasnije, verifikatori su mogli da vide povrede na gu.28 Sli~na eksplozivna naprava je bila detonira- njegovom vratu i licu.34 na na pijaci u Podujevu u skoro isto vreme (vidi Usled neprestanih incidenata u kojima su ko- odeljak o op{tini Podujevo). Nakon eksplozije, al- sovski Albanci bili zastra{ivani, zlostavljani ili pro- banski bra~ni par je na ulici video kako su policaj- izvoljno hap{eni na kontrolnim punktovima, oso- ci uhapsili dva ~oveka albanske narodnosti. Kada bito dok su putovali autobusom, OEBS-KVM je 19. su policajci videli par, zaustavili su ga i naredili februara nadgledala dve autobuske linije u pod- muù da sa njima ide u policijsku stanicu. Ovaj je ru~ju Kosovske Mitrovice.35 Tog dana, nijedan to odbio, jer je bio sa ènom koja je u to vreme bi- putnik nije bio uhap{en ili zlostavljan, ali je uhap-

242 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja

{en i ka`njen voza~ na jednoj liniji, po{to je zavr- bancima u Kosovskoj Mitrovici. Brzo se pro{irila {io svoju vo`nju.36 @albe o zadràvanju i zlosta- vest o ubistvu DLK aktiviste Latifa Beri{e, kao i al- vljanju na kontrolnim punktovima ipak su nasta- banskog sindikalnog aktiviste Agima Hajrizija; vljene i posle akcije verifikatora OEBS-KVM.37 ovaj drugi je, kako je re~eno, bio ubijen zajedno sa U suprotnosti sa revnosnom, mada procedural- nekim ~lanovima svoje porodice.43 no sumnjivom istragom izvedenom kada su u pitanju bili kosovski Albanci osumnji~eni da su vr{ili na- Protivpravno ubijanje i likvidacije. Izbeglice koje je silje prema srpskim civilima, policija ~esto uop{te intervjuisala OEBS-KVM ~esto su izve{tavale o ubi- nije intervenisala, niti je istraìvala slu~ajeve kada janju pojedinaca. Jedan svedok je rekao da su 27. su srpski civili bili osumnji~eni da su po~inili nasilje marta policajci zaustavili jednog {ezdesettrogodi- protiv civila albanske narodnosti.38 Na primer, jed- {njeg ~oveka, zatraìli mu isprave i zatim ga nate- na porodica je u vi{e navrata bila `rtva zastra{iva- rali da se skine u donji ve{. Policajci su zatim baci- nja za vreme dok je OEBS-KVM bila prisutna u Ko- li njegov bicikl u reku, a kada su mu naredili da ga sovskoj Mitrovici. Na dan 22. januara, grupa pija- odatle izvadi i on krenuo da to u~ini, pucali su mu nih i razularenih Srba je bacala kamenje i cepanice u le|a. Ranjen, ~ovek je poku{ao da sa svojim bi- prema ku}i, {to je bio samo jedan u nizu napada na ciklom pre|e reku, a onda je ubijen.44 Kada je po- porodicu. Policija je o tome bila obave{tena 6. ja- rodica jedne intervjuisane osobe bila proterana iz nuara 1999.39 Na dan 13. februara ku}a je ponovo svoje ku}e, policajci su pucali u vazduh. Brat sve- bila kamenovana, a ~lanovi porodice zastra{ivani.40 doka, kome je bilo 65 godina, poslednji je napu- Jo{ jednom je ku}a bila kamenovana 20. februara. {tao ku}u, i po{to nije iza{ao za ostalima, svedok ^lan porodice je rekao da, kada se poslednji put à- je oti{ao natrag u ku}u gde je svog brata zatekao lio u policiji i pomenuo OEBS-KVM, policajci su mu te{ko ranjenog. Rekao je da su sa ulice na njega rekli da tamo treba i da se àli.41 pucala ~etvorica maskiranih srpskih policajaca, i Policija je tako|e propustila da interveni{e i za- da je pogo|en dva puta u nogu i jednom u bok; {titi kosovske Albance i u drugim prilikama kada bi iako mu je pruèna lekarska pomo}, kasnije je 45 bili napadnuti. Na primer, 8. marta OEBS-KVM je umro usled posledica ranjavanja. Nekoliko dru- primila izve{taj da je srpska omladina bacala kame- gih svedoka su naveli da su prisustvovali ubistvi- 46 nje na albanske |ake srednje {kole. Kada se patro- ma ili videli le{eve. Drugi su ~uli za ubijanja ko- 47 la OEBS-KVM pribliìla, videla je omladinu kako ja su se de{avala u to vreme. Informacija koju je pretr~ava ulicu i napada grupu devoj~ica; po~inioci OEBS-KVM sakupila ne daje dovoljno detalja da bi su oti{li kada su se verifikatori OEBS-KVM pojavili. se utvrdilo da li se ovi izve{taji o ubijanjima u stva- êtiri u~enice su bile povre|ene: bile su udarane ri odnose na isti incident. pesnicama i koma|em drveta, tri su imale modrice Na dan 14. aprila, vi{e od dvadeset ljudi koji su – jedna po licu – a jednoj je bila rase~ena ruka. Dva ìveli u Ulici Miladina Popovi}a bili su zadràni, policajca su bila prime}ena blizu mladi}a za vreme dok su ostali njihovi ro|aci bili proterani iz svojih napada, a tri druga su stajala oko 100 metara da- ku}a. Jedna èna je izvestila da je jedan sused, Sr- lje, ali nijedan nije reagovao na incident. Kasnije, bin, ~iji je sin sluìo u vojsci, upozorio njezinog kada je OEBS-KVM iznela slu~aj pred policiju, ova je muà da ne izlazi iz zgrade, rekav{i da policija ima zahtevala dokaze da se incident uop{te desio, i nameru da proveri njihove li~ne isprave. Uskoro imena policajaca koji su u tome u~estvovali. OEBS- posle toga, policajci u zelenim maskirnim unifor- -KVM je uspostavila patroliranje u blizini {kole, i da- mama do{li su na vrata i naredili svima da odmah lji incidenti nisu bili zabeleèni.42 iza|u. Na stepeni{tu, policajci su zaustavili njezinog muà, zeta i dva sestri}a, i rekli ènama da idu dalje. Ova èna je navela i imena drugih suseda ko- Doga|aji u gradu posle 20. marta ji su zadràni u to vreme.48 Jedan od njih je bio ro- Posle evakuacije OEBS-KVM 20. marta, i po~etka |ak jedne intervjuisane osobe koja je rekla da su NATO bombardovanja SRJ 24. marta, kr{enja ljud- 14. aprila ro|aci svi uspani~eni do{li do njegovog skih prava, uklju~uju}i ubijanja i drugo nasilje, stana; rekli su mu da su ne{to ranije bili proterani stvorili su klimu strahovlade me|u kosovskim Al- iz Ulice Miladina Popovi}a, i da su dva mu{ka ~la-

243 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo na porodice bila zadràna. Verovali su da je jedan pre|u u druge delove Kosovske Mitrovice.56 Ipak, pobegao, ali je jedan ~ovek vi|en kako je ostao ka- ve}i broj od 145 osoba, koje su razgovarale sa da su svi ostali oti{li.49 Septembra 1999. vi{e tela osobljem OEBS-KVM i koje su opisivale incidente je ekshumirano iz masovne grobnice u udaljenom u Kosovskoj Mitrovici, iz svojih ku}a bio je silom mestu kod Vidomiri}a/Vidimiriq; najmanje 16 od izba~en. Ovi izve{taji pokrivaju period izme|u 22. tela je identifikovano kao tela ljudi uhap{enih u marta i 16. maja, ali se o u~estanom proterivanju 50 Ulici Miladina Popovi}a 14. aprila. moè govoriti za vreme tri odvojena perioda: od Jo{ jedna masovna grobnica je prona|ena u 24. do 29. marta, u nekoliko dana po~etkom apri- Suvom Dolu/Suhadolli, gde su ekshumacije po~e- la, i u najve}oj meri 14. i 15. aprila. le jula 1999. Neki me{tani su rekli da su videli ka- U Kosovskoj Mitrovici proterivanja su po~ela mione koji su u vi{e navrata ovamo dovozili tela, i 22. marta.57 Mnogi od onih koji su bili izba~eni iz koje su vozili „Cigani“(Maxhupet) obu~eni u svojih ku}a oti{li su na druga mesta u gradu, naj- 51 narandàsta odela gradske ~isto}e. Nekoliko, vi{e u ~etvrt Tavnik.58 U to vreme je zabeleèno i od oko 70 grobova je bilo ozna~eno numerisanim paljenje i plja~kanje radnji kosovskih Albanaca.59 drvenim stubovima. Do 9. avgusta, devet tela je Nasilna proterivanja su postala jo{ brojnija iz- bilo identifikovano, sedam mu{karaca i dve ène; me|u 24. i 29. marta. Slede}i opis na~ina na koji oni su bili ubijeni u najmanje pet odvojenih inci- je proterivanje izvr{eno je netipi~an zbog ~injeni- denata na razli~itim mestima.52 ce da je sused Srbin bio prisutan i intervenisao, ali Na dan 9. juna pripadnici oruànih snaga su se u drugome uglavnom slaè sa opisom koji da- do{li u tri stambene zgrade u istoj ~etvrti u sever- je najve}i broj `rtava: nom delu Kosovske Mitrovice, na putu za Suvi Do, i krenuli od stana do stana, hapse}i ljude; toga da- Na dan 29. marta 1999. grupa od 10 maskiranih na je odvedeno oko 14 mu{karaca.53 Jedan ~ovek pripadnika paravojnih jedinica, koji su nosili ze- je rekao da su vojnici pretili da }e odvesti njegovog lene maskirne uniforme (jedan od njih je imao sina, ali kada se on ponudio da ide dobrovoljno crnu traku na ruci), plja~kala je i demolirala ku- umesto njega, ostavili su obojicu.54 Drugi ~ovek je }e, zastra{ivala, tukla i na kraju proterala iz njho- rekao da je poku{ao da se spase kada su ga uhva- vih stanova me{tane iz ulice Rudarske ~ete u Mi- tili tako {to je pokazao dokumente koji su govorili da nije kosovski Albanac. To je „upalilo“ kod prve trovici. (Do{li su do ku}e gde je bila intervjuisana grupe koja je do{la, druga grupa ljudi, koji su smr- osoba.) Bio sam prisutan kada su tukli mog bra- deli na znoj i alkohol, upala je posle tri minuta i nata (starog 47 godina i imenovanog u intervjuu) i redila njemu i njegovom zetu (albanske narodno- slomili mu rebro; tako|e su tukli mog ne}aka sti) da si|u niz stepenice. Tu je ~ekalo devet ljudi (36) i pu{kom udarili moju snaju. Sused, Srbin, da dovedu jo{ petoricu. Oduzet im je sav novac, koji je intervenisao u korist mojih ro|aka, i sam tukli su ih, nagurali u crveni kombi i kroz male ulije postao objekt pretnji. Onda su demolirali stan, ce odvezli prema reci; kada su tamo stigli, on je bio uzeli kola mog brata, 500 DM i zlatan nakit, i na 60 poslednji koji je trebalo da iza|e iz vozila. ûo je kraju nas sve isterali iz zgrade. pucnje i ponovo uzaludno molio za milost jednog od po~inilaca. Preostalim ljudima je onda bilo na- Za vreme ovog talasa proterivanja, izgleda da su re|eno da sko~e u reku; ~uli su se pucnji i, ostav{i najvi{e ugroèni bili oni kosovski Albanci koji su pod vodom tako {to se drào za koren drveta, iz- ìveli u ~etvrtima sa me{anim stanovni{tvom.61 gubio je ose}aj za to {to se de{avalo. Na kraju je Jedan svedok je ispri~ao kako su ~etvorica maski- iza{ao iz reke i na obali ostao oko dve nedelje pre ranih policajaca do{li u njegovu zgradu i sa~inili nego {to se usudio da se vrati svojoj porodici; nije spisak Srba koji tamo ìve. Njegovi susedi su poznao {ta se dogodilo sa drugim ljudima koji su tog ku{ali da za{tite porodicu govore}i da su ovi ve} dana bili naterani da sko~e u vodu.55 oti{li, ali su se policajci vratili slede}eg jutra i, kada su na{li uku}ane, naterali su ih da odu.62 Nasilna proterivanja. Ubijanja i drugi akti nasilja Ve}ini intervjuisanih osoba nije bilo re~eno ku- su u~inili da neki stanovnici albanske narodnosti da treba da odu, tako da su ljudi uglavnom pobe-

244 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja gli u druge delove Kosovske Mitrovice. Drugima je trovici. Tamo su razdvojili ène od mu{karaca, i naro~ito bilo re~eno da idu u kvart zvani Tavnik.63 mu{karce naterali da stanu sa rukama naslonje- Me|utim, neki od onih koji su izbegli, bili su u nim na zid, i tu su ih tukli gvozdenim {ipkama. Ta- konvojima poslani u Pe}.64 Nekima je bilo re~eno da su ukrcani na autobuse i odvezeni u Prizren, da idu na autobusku stanicu; jedna intervjuisana odakle su bili naterani da pe{ice odu na albansku osoba je tamo ~ekala tri dana, pre nego {to su joj granicu. Kada je bio intervjuisan, 12 dana kasnije, rekli da ide pe{ice u Albaniju.65 ~ovek je jo{ uvek imao modrice na nogama, za ko- Najvi{e svedoka opisuje po~inioce kao maski- je je rekao da su posledica premla}ivanja.76 Neki rane ljude koji su nosili policijske uniforme. Me|u- su u strahu pobegli i pre nego {to su srpske sna- tim, neki kaù da su odgovorni bili pripadnici ge stigle do njihovih ku}a.77 Dve intervjuisane VJ.66 Jedan svedok je ovako opisao naoruàne lju- osobe su rekle da su ova proterivanja nastupila de koji su upali u njegovu ku}u i rekli mu da u ro- ubrzo po{to je NATO bombardovao kasarne jugo- ku od 15 minuta mora da je napusti: nosili su ze- slovenske armije u Kosovskoj Mitrovici.78 lene maskirne uniforme, crne rukavice i bedève U dane 14. i 15. aprila, veliki konvoji, koje je pre- sa belom, plavom i crvenom vertikalnom lini- ma procenama sa~injavalo na desetine hiljada lju- jom.67 Neki opisi ukazuju na to da su i naoruàni di, bili su usmereni da pe{ice odu u Albaniju. Mno- civili tako|e mogli sudelovati u proterivanjima. gi ljudi iz ovih konvoja su no} proveli u [ipolju ili U isto vreme, ku}e i radnje kosovskih Albanaca su @abarima, jugoisto~no od Kosovske Mitrovice, pre bile meta plja~kanja i paljevina.68 Tako je bila zapa- nego {to }e biti naterani da krenu prema granici. ljena ku}a koju je ranije koristilo osoblje UNHCR.69 Jedan konvoj je bio usmeren preko Pe}i, De~ana i Za one kosovske Albance koji su ostali u Kosov- \akovice, ka albanskoj granici.79 Neke izbeglice su skoj Mitrovici, sloboda kretanja je bila ograni~ena. bile poslane u Klinu preko \urakovca/Gjurakoc (Is- Jedan svedok je saop{tio da ga je, kada je poku{ao tok), dok su druge do Kline oti{le kroz Srbicu. Mno- da se vrati u svoju ku}u, 2. ili 3. aprila, na mostu za- gi su bili uklju~eni u veliku grupu raseljenih lica ~ije ustavila policija i pitala kuda ide. Policajci su onda je kretanje bilo ograni~eno, na primer oni koji su bi- po~eli da ga udaraju kundacima svojih automat- li zaustavljeni u Zabla}u/Zablaq ili Grebniku/Greb- skih pu{aka, ali su prestali kada je intervenisao pri- nik (Klina), kao {to je sa vi{e pojedinosti obja{njeno jatelj intervjuisane osobe, Srbin.70 Drugi svedok ka- u odeljcima o ovim naseljima.80 Iako je ve}ina ljudi è kako su po~etkom ili sredinom aprila, kada je bio koje je intervjuisala OEBS-KVM putovala u pravcu u ~etvrti Tavnik, kruìle glasine da, mada je snabde- Albanije, nevladine organizacije izve{tavaju da je venost bila slaba u Tavniku, na drugoj strani Kosov- mnogim kosovskim Albancima koji su 14. i 15 apri- ske Mitrovice prodavnice rade normalno. Tri ène iz la bili proterani iz Kosovske Mitrovice bilo nare|e- svedokovog doma}instva su bile pretu~ene od strano da idu u Crnu Goru, putuju}i pe{ice preko Du- ne srpskih civila kada su poku{ale da pre|u most bovog/Dubove (Pe}), pre nego {to su ih vratili u Ko- na povratku u Tavnik.71 sovsku Mitrovicu.81 Jedan svedok koji je poku{ao Jo{ jedan talas proterivanja se desio po~etkom da ode u Crnu Goru zabeleìo je da je autobus bio aprila. Opet, neki ljudi su pobegli u druge delove zaustavljen na granici, a da su ljudi iskrcani i vra}e- Kosovske Mitrovice, neki u druge krajeve Koso- ni u Kosovsku Mitrovicu.82 va.72 Neki od svedoka kaù da su ih ~ekali autobu- Nekim ljudima koji nisu bili proterani direktno si koji su ih odvezli u Makedoniju.73 Drugi su bili na granicu bilo je na kraju dozvoljeno ili nare|eno poslani u Crnu Goru.74 da se vrate u Kosovsku Mitrovicu, gde su videli da Masovna proterivanja su se desila u rejonu Ko- su albanske ~etvrti grada bile uglavnom napu{te- sovske Mitrovice, uklju~uju}i predgra|a @abare, ne, oplja~kane, demolirane i spaljene.83 Suvi Do i [ipolje, kao i varo{icu Stari Trg, 14. i 15. aprila. I druga mesta na severu Kosova su bila po- Zato~enja. Policijska stanica u Kosovskoj Mitrovici go|ena (vidi odeljak o vu~itrnskoj op{tini).75 Je- je bila kori{}ena kao mesto protivpravnog zato~e- dan ~etrdesetosmogodi{njak je opisao kako su nja kosovskih Albanaca. êtiri odrasla mu{karca maskirani ljudi 15. aprila do{li u njegovu ku}u i albanske narodnosti dala su detaljne i neprotiv- naterali uku}ane da odu na pijacu u Kosovskoj Mi- re~ne opise neljudskih uslova zato~enja i zlosta-

245 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo vljanja kojima su zato~enici bili izloèni.84 Sva ~e- dobiju nove li~ne isprave, ili da se tamo prijave za tvorica kaù da su bila uhap{ena dok su prolazila humanitarnu pomo}.94 Jedan svedok je rekao da gradom zajedno sa drugim izbeglicama. Iako ka- su pripadnici VJ i paravojnih jedinica u Tavniku i{li ù da su bili saslu{avani o svom u~e{}u u U^K ili od ku}e do ku}e traè}i U^K. Dvanaest mu{karaca, znanju o njoj, kriterijum za hap{enje je mogao bi- uklju~uju}i intervjuisanog, bili su odvedeni za vre- ti isklju~ivo etni~ka pripadnost, pol i uzrast. me ove operacije; on je ostao u uverenju da su ih is- Jednog od intervjuisanih vojnici VJ su uhvatili koristili kao ljudski {tit. Rekao je da su dvanaestori- u selu Reka/Reke (severno od Kosovske Mitrovice, cu tukli i oduzeli im sve dragocenosti, da je jedan prema Bajgori), 24. aprila, dok je sa grupom od vojnik pretio da }e ih pobiti, ali je njegov koman- 95 oko 10 raseljenih lica bio u potrazi za hranom. dant rekao da je bolje odvesti ih u zatvor. Na au- Najpre je bio odveden u Stari Trg/Stariterg, gde su tobuskoj stanici i na pijaci, vojnici su izdvajali mu- vojnici jugoslovenske armije duè vreme tukli nje- {karce, prema tome koliko su stari izgledali. Oni koga i jo{ ~etvoricu drugih ljudi, dok su njihove ruke ji nisu bili izdvojeni dobili su dokumente i poslani 96 i noge bile vezane, a glave su bili prinu|eni da na- ku}i. Neki od zadrànih ljudi su zabeleìli imena slone na zid. Istog dana, petorica ljudi je bila pre- policajaca koje su prepoznali me|u onima koji su 97 ba~ena u Kosovsku Mitrovicu, gde je ~ovek koga vr{ili izdvajanje. Mu{karce su zatim ukrcali u ka- je OEBS-KVM kasnije intervjuisala bio zadràn u mione ili autobuse i odvezli u zatvor u Smrekovni- kulturnom centru. ûvali su ih naoruàni ljudi ko- ci. Jedan svedok je rekao da su vojnici, koji su nosi- ji su se predstavljali kao pripadnici „Janki“, „Ko- li zelene maskirne uniforme sa bedòm na rukavu bra“ i „Franki“ paravojnih jedinica. Na dan 25. koji je ukazivao da pripadaju specijalnim jedinica- 98 aprila je bio preba~en u mitrova~ku policijsku sta- ma, do{li njegovoj ku}i i tamo ga uhapsili; drugi nicu, gde je jedan od ~etvorice koji su zajedno sa je zabeleìo da su proterivanja vr{ili naoruàni ljudi njim bili uhap{eni bio oslobo|en, a dvojica drugih u be` uniformama sa natpisom „policija“ na le|i- 99 verovatno odvedena na neko drugo mesto. Posle ma, i ljudi u zelenim maskirnim uniformama. Naj- toga, u }eliju gde su bila preostala dvojica, i koja ve}i broj ostalih izjava ne sadrì dovoljno detalja da je bila u podrumu policijske stanice, dovedeno je bi se mogao identifikovati tip jedinica koje su u~e- stvovale u operaciji. oko 50 ljudi koji su bili dràni u [ipolju.85 U vezi sa doga|ajima posle 16. maja, OEBS-KVM Dvojica (a mogu}e je i trojica) od intervjuisanih je uzela izjave jedino od onih ljudi iz Kosovske Mitro- su bila me|u onima koji su dovedeni iz [ipolja 25. vice koji su bili zato~eni u smrekovni~kom zatvoru i aprila.86 U zatvoru, premla}ivanje je bilo ~esto.87 koji su kasnije postali izbeglice. Nema izbegli~kih izja- Dvojica od svedoka su opisala kako su bili tu~eni va èna, dece ili starijih osoba koji su ostali u Kosov- kada su ih odvodili na saslu{avanje.88 Jedan tvrdi skoj Mitrovici, po{to su bili razdvojeni od mu{karaca. da je bio primoran da potpi{e izjavu i ne pro~itav{i Osoblje OEBS koje se vratilo u Kosovsku Mitrovicu 23. je, i da je prepoznao jednog oficira koji ga je saslu- juna zateklo je grad skoro potpuno ispra`njen od {avao i ~etvoricu ~uvara.89 Jedan kaè da zatvore- svog civilnog stanovni{tva albanske narodnosti.100 nici nisu dobijali vodu, i da su dràni u prenatrpanim i slabo provetravanim }elijama, i da su mogli Imena po~inilaca. U izjavama svedoka se pominju da piju samo kada su koristili toalet. Me|utim, bili imena vi{e policajaca iz Kosovske Mitrovice koji su su tu~eni ako bi traìli da idu u toalet.90 Oko 29. u~estvovali u mnogim incidentima, kako pre, tako aprila, zatvorenici su bili preba~eni u srednju {kolu i posle evakuacije OEBS-KVM.101 U mnogim slu~a- u Srbici, a odatle u smrekovni~ki zatvor (o kome vi- jevima nije bilo jasno da li je intervjuisana osoba di odeljak koji se odnosi na op{tinu Vu~itrn).91 imenovala pojedince zato {to ih je li~no znala, ili ih Na dan 16. maja, mu{ko albansko stanovni{tvo je pominjala zbog toga {to su bili op{te poznati. Kosovske Mitrovice bilo je pohap{eno i preba~eno u zatvor u Smrekovnici.92 Tog dana, sakupljane su Vaganica/Vaganice velike grupe ljudi, uklju~uju}i i one iz ~etvrti Tavnik, i nare|eno im je da idu na autobusku stanicu, ili na „Zimska ve`ba“ VJ koja je po~ela 25. februara, pijacu.93 Neki su izjavili da su im rekli kako treba da ozbiljno je pogodila podru~je ju`no od Kosovske

246 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja

Mitrovice i region Vaganice, gde je bilo sna`no pri- da je stoka iz sela, o kojoj su seljani koji su pobe- sustvo U^K (pored Vaganice, tu su sela Senjak, Pir- gli iz sela tada jo{ uvek brinuli, bila pu{tena i izve- ~e/Piriq, Vrbnica/Vernice i Svinjare/Frasheri i Madh). dena izvan kontrolnog punkta. OEBS-KVM je u U^K je obavestila OEBS-KVM da su dva pripad- okolini zaista videla stoku.107 nika U^K bila ubijena 27. februara 1999. na me- Nijedna intervjuisana osoba nije govorila o in- stu blizu Vrbnice; kada je OEBS-KVM stigla zajed- cidentima u rejonu Vaganice koji bi se dogodili no sa jugoslovenskim vlastima na ozna~eno me- po{to je OEBS-KVM povu~ena. Ovo se mo`da mo- sto, potvrdila je da su obojica ubijenih bili naoru- è objasniti time {to je ve}ina stanovni{tva pobe- àni i da su bili pogo|eni u najmanju ruku hicima gla iz rejona Vaganice za vreme „zimske ve`be“, i u noge i stomak; jedan je nosio vojnu uniformu nije ni poku{avala da se vrati. dok je drugi bio u civilnom odelu.102 Na dan 1. marta u 19:30, rodbina prognanih Zapadni deo op{tine, pored reke Ibar ljudi iz Vaganice je izvestila da su vojnici VJ do{li u selo i naredili ljudima da odu ili }e biti ubijeni. Ve- Kada se Kosovskoj Mitrovici prilazi sa severozapa- }ina ih je napustila selo i oti{la u Kosovsku Mitro- da, magistralni put broj 2, glavni put koji pravcem vicu.103 UNHCR je 8. marta zabeleìo da je u selu sever-jug preseca Kosovo, ra~va se kod âbra/Ca- Pir~e, na severnoj ivici oblasti u kojoj je vr{ena ber (Zubin Potok): magistralni put nastavlja du` „zimska ve`ba“, vi|eno vi{e ku}a u plamenu, i da ju`ne obale Ibra i sa ju`ne strane ulazi u grad, pre je izve{teno kako je raseljeno 1600 lica. Posvedo- nego {to nastavi za Pri{tinu, dok manji put prola- ~eno je da je pet autobusa prevozilo me{tane u zi sa severne strane reke. Severni krak puta ulazi u Kosovsku Mitrovicu. OEBS-KVM je posetila sela u Kosovsku Mitrovicu u severozapadnom predgra- rejonu ujutru 9. marta, i zabeleìla vojno prisustvo |u Suvi Do, koje se prostire na obe obale Ibra bli- u selu Pir~e. Iako je situacija bila mirna, lokalni ko- zu gradskog stadiona. mandant nije dozvolio da se civili vrate u selo, ma- Autobusku liniju od Kosovske Mitrovice prema da su mnogi hteli da se vrate makar preko dana, Donjim Vinarcima/Vinarc e Ulet najvi{e koriste ko- kako bi se mogli pobrinuti za stoku. Kada se oso- sovski Albanci, posebno {kolska deca. Na toj liniji, blje OEBS-KVM vratilo kasnije u toku dana, neke autobusi su ~esto bili zaustavljani na kontrolnom krave su bile ubijene, a vojnika u selu vi{e nije bi- punktu u Suvom Dolu, gde su putnici bivali izvo- lo.104 Jednoj patroli OEBS-KVM 11. marta, posle |eni iz autobusa i tu~eni.108 Putnici su govorili da glasina koje su se {irile da je Pir~e bilo oplja~kano, policajci ~esto odlaze u srpski deo predgra|a i ta- nije bilo dopu{teno da u|e u selo. Sa pozicija oda- mo sede u kafani; tako|e su rekli da su policajci kle su mogli da posmatraju selo, verifikatori su vi- traìli od Albanaca koje su izveli iz autobusa da im deli da su prozori bili porazbijani, da su neke {tale tamo plate pi}e.109 Policajci su rekli osoblju OEBS- gorele, da stoka slobodno luta selom, a tako|e su -KVM da je kontrolni punkt uspostavljen zato {to videli i ~etiri krave koje su bile mrtve, dok su vojni- je U^K koristila taj put. Iako je autobuska linija bici koristili imovinu kao {to su traktori, koja je pri- la posmatrana od strane OEBS-KVM, putnici i padala kosovskim Albancima koji su izbegli. Ipak, ostali su izve{tavali o redovnim incidentima, za- u tom trenutku nije potvr|ena nikakva plja~ka.105 stra{ivanju i zlostavljanju, kada verifikatori nisu Jedan seljanin proteran usled „zimske ve`be“ bili u blizini. Na primer, 6. marta 1999, jedan au- iz sela Vrbnica, ali koji se vratio da odveè svoju tobus je bio zaustavljen na kontrolnom punktu, i stoku, 16. marta se àlio da je njegova ku}a bila po{to su proverili li~ne dokumente putnika, poli- uni{tena za vreme granatiranja. Kada je napu{tao cajci su jednog kosovskog Albanca pitali da li je selo, opkolili su ga vojnici VJ. Bio je odveden u ka- odsluìo vojnu obavezu. Zatim su ga o{amarili i sarnu u Kosovskoj Mitrovici i potom predan u ru- odveli u policijsku stanicu; on je kasnije izjavio da ke policiji, koja ga je kasnije oslobodila.106 su ga tokom puta tukli. Me{tani su izvestili da je Osoblju OEBS-KVM je VJ odbila pristup pod- tog dana iz autobusa bio odveden i tu~en jo{ je- ru~ju Vrbnice i Pir~e 18. marta. U to vreme, patro- dan ~ovek.110 la je videla gust dim koji se dizao iz Vrbnice. Na Jedna albanska porodica se 28. marta okupila kontrolnom punktu, VJ je obavestila OEBS-KVM u Suvom Dolu da proslavi Bajram. Policajci ili nao-

247 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo ruàni civili su do{li u dvori{te gde su tri mu{karca na|u hranu. Jedan ~ovek, ~ije je dete prema sve- (sinovi intervjuisane osobe i jedan njihov mla|i ro- do~anstvu umrlo zbog lo{ih uslova ìvota, bio je |ak) menjali gumu na automobilu.111 Po{to su od ubijen kada se spustio u svoje rodno selo Revu}e te trojice najpre traìli novac, pucali su na njih. Je- (Podujevo), da traì hranu.119 dan od sinova intervjuisane osobe je bio ranjen, a Krajem aprila, ofanziva VJ sa istoka i zapada druga dvojica su na mestu ubijena. Kada je ~uo Bajgore je bila uspe{na i U^K je gubila kontrolu pucnje, brat intervjuisane osobe je iza{ao u dvori- nad teritorijom. Izbeglice su bile uhva}ene u una- {te, i po{to su i od njega traìli novac, policajci su krsnu vatru, a ponekad su ih jugoslovenske i srp- ga uvukli u ba{tensku kolibu i tamo ga ubili. Kada ske snage svesno uzimale na ni{an. Oko 27. aprila, su policajci oti{li, svedok je poku{ao da pomogne jedan je avion pucao na {kolu u kojoj je uto~i{te bi- svome sinu, koji je uskoro potom izdahnuo. êtiri lo na{lo na stotine ljudi.120 Dva mu{karca (jedna ~oveka su bila sahranjena ~etiri dana kasnije u intervjuisana osoba ih je ozna~ila kao vojnike U^K) @abarima.112 I druge intervjuisane osobe su bile i jedna devoj~ica su izgubili ìvot u ovom napadu, prisutne na pogrebu koji je odràn 1. aprila.113 dok je nekoliko drugih bilo ranjeno.121 Ovaj incident je postao relativno poznat, po{to se Kako je VJ napredovala, U^K je izvestila ljude da o njemu nekoliko dana kasnije govorilo na televizi- ih vi{e ne moè {tititi. Kruìle su glasine da su pri- ji; nekoliko intervjuisanih osoba je reklo osoblju padnici paravojnih jedinica na putu za planine.122 OEBS-KVM da su za ubistva saznali po ~uvenju.114 Jedna grupa raseljenih lica koja je putovala iz Do- Tako|e, jedna intervjuisana osoba koja je za ubi- brotina postala je meta napada kada je stigla do {i- stva ~ula, se}a se kako je videla dva automobila rokog polja blizu prelaza Ka~andol. Petnaestogodi- marke folksvagen golf, i pet maskiranih policajaca, {nji sin jedne intervjuisane osobe je bio ubijen, kao kao i da je ~ula pucnjeve: mislila je da bi to moglo i jo{ jedan de~ak pribli`no istog uzrasta.123 Oko 27. biti onda kada su se desila pomenuta ubistva.115 aprila, jedna grupa raseljenih lica je pripremala svo- Preìveli ~lanovi porodice su pobegli. Druge inje traktore da napusti podru~je, kada su po~eli gra- tervjuisane osobe iz tog dela Kosovske Mitrovice natiranje i pucnjava. Prema izve{tajima, ubijeno je su govorile da su i one napustile svoje ku}e posle 23 ljudi, uklju~uju}i dva mu{karca koja su poznava- ovog ubistva.116 le dve intervjuisane osobe.124 Pla{e}i se trupa VJ koje su napredovale iz pra- Bajgora/Bajgore vaca Mitrovice i Podujeva, izbeglice su krenule na jug, skloniv{i se privremeno u selo Kova~ica/Kova- Bajgora je ime sela, koje se tako|e koristi kada se cice (Kosovska Mitrovica), kao i Vesekovce/Vese- govori o oblasti na severoistoku kosovskomitro- kofc i Kurilovo/Kurillovo (oba u op{tini Vu~itrn). va~ke op{tine, u kopaoni~kim planinama izme|u Odatle, jedni su kona~no oti{li u dolinu prema Kosovske Mitrovice i Podujeva. U ovom podru~ju Slakovcima/Sllakofc i Ceceliji (Vu~itrn), i prema se jo{ nalaze sela Bare/Bare i Ka~andol/Kacandol, gradu Vu~itrnu, a drugi niz paralelnu dolinu sa kao i Dobrotin/Dobratine i Dobri Do/Doberdoll druge strane planina koja je vodila prema selima (ova dva u op{tini Podujevo). U celom ovom pod- Popovo/Popove i Ljup~e/Lupqi (Podujevo), i dalje ru~ju U^K je imala veliki uticaj i – u martu 1999 – prema Pri{tini. kontrolisala ga je 141. brigada U^K iz regiona [a- la (ovaj region se pruà na jug do sela Cecelije/Ce- celi, isto~no od Vu~itrna). 1 UNHCR, „Kosovo Village List“, 9 March 1999 (1998 population Hiljade raseljenih lica iz sela u op{tini Podujevo estimate excluding forced displacements). izbegle su iz Dobrotina u planine Bajgora tokom 2 isto. 3 poslednje nedelje u martu 1999, kada su njihova Incident Reports MI/00/006/98. U izve{taju su navedena imena `rtava. sela bila napadnuta (vidi odeljak o op{tini Poduje- 4 Incident Report MI/4/009/98. vo).117 Tamo su ostali pet nedelja, i za to vreme su 5 Incident Report MI/00/00399. U izve{taju se navode imena pozicije U^K bile sve ~e{}e napadane.118 Seljani `rtava. 6 Incident Report MI/00/0015/99. U izve{taju se navodi ime `rtve. koji su se krili u planinama odlazili su u obli`nja Prema tvrdnji U^K, radi se o U^K obave{tajcu koga je policija sela, ~esto u svoje rodno selo, da poku{aju da pro- uhapsila zajedno sa jo{ dva kosovska Albanca koji su bili pu{teni.

248 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja

7 MI:00/0036/99.U izve{taju je navedeno ime `rtve. sku, na mirovne pregovore u Rambujeu (Investigation Raport 8 PR/00/0060/99 i MI/00/0078/99. 99-040-RC2, 14 March 1999). 9 MI/00/0085/99 i MI/00/0078/99. U izve{taju se navode imena 29 Incident Report MI/00O100/99. `rtava. Svedok nije bio intervjuisan od strane osoblja OEBS. 30 MI/00/0104/99, 17. mart 1999. 10 MI/00/0102/99. 31 Verifikatori OEBS-KVM koji su intervjuisali tog ~oveka 26. de- 11 OSCE-KVM Mission report, Period covering 13 January 1999. cembra, nisu mogli da potvrde postojanje bilo kakvih povreda. 12 MI/00/0067/99. Incident Report MI/04/002/99. 13 MI/00/0106/99. 32 Incident Report MI/04/002/99 i MI/040005/98. 14 Blue Block, 18 January 1999. OEBS-KVM je posebno naglasila 33 Incident Report MI/00/0046/99. da nisu bili otvoreno agresivni niti su zloupotrebljavali silu u 34 Incident Report MI/00/0057/99. svojim naporima da prona|u po~inioce; ipak, neki ljudi su se 35 Na primer, 10. januara je iznu|en novac od putnika koji su bili za- àlili da su njihove ku}e bile demolirane i imovina uni{tavana ustavljeni blizu policijskog kontrolnog punkta pored Kosovske za vreme pretresa. Mitrovice (MI/03/001/99). Tri kosovska Albanca su zadràna na 15 Blue Book, 19 and 20 January 1999. kontrolnom punktu blizu Prvog Tunela i zlostavljana 25. januara 16 Incident Reports MI/00/0018/99; MI/00/0019/99; MI/00/0020/99, (MI/00/0035/99); za druge primere vidi odeljak Suvi Do. 18 January 1999; MI/00/0023/99; MI/00/0024/99, 19 January 36 Bio je saslu{avan o U^K, a {to se ti~e kazne, nije mu dato nika- 1999; MI/00/0025/99, 20 January 1999. kvo obja{njenje - MI/00/0062/99. 17 U jednoj ku}i, ~lan porodice je prema izve{taju udaren revolve- 37 Na primer, jedan ~ovek je bio zadràn i saslu{avan 21. februa- rom, MI/00/0024/99, 19. januar 1999. ra 1999. (MI/00/0064/99); dva ~oveka su bila skinuta sa auto- 18 Jedan od ~lanova U^K je navodno izvr{io samoubistvo. Blue Bo- busa, zastra{ivana i zatim zadràna 27. februara 1999. ok, 20 January 1999 i OSCE CIO.GAL/10/99, „Monthly Report (MI/00/0073/99); OEBS-KVM verifikatori su videli kako je jedan on the situation in Kosovo pursuant to the requirements set ~ovek bio zadràn na kontronom punktu 2. marta 1999, bio je out in United Nations Security Council Resolutions 1160 and saslu{avan i zatim pu{ten (MI/00/0080/99). 1203“, 20 February 1999, 2 March 1999. 38 Vidi tako|e 10. poglavlje. 19 MI/00/0033/99, 24 January 1999; ovi navodi nisu mogli biti po- 39 Radilo se o jednoj od ~etiri porodice kosovskih Albanaca koje su tvr|eni. ìvele u kraju koji je ina~e srpski. Incident Report MI/00/0029/99. 20 MI/00/0028/99, 22 January 1999; MI/00/0030/99, 40 OSCE-KVM Incident Report MI/01/004/99. MI/00/0031/99, 24 January 1999; MI/00/0032/99, 24 January 41 OSCE-KVM Incident Report MI/04/0051/99. 1999; MI/00/0034/99, 25 January 1999; MI/00/0038/99, 3 42 MI/00/0094/99. Ovo nije bio jedini slu~aj da su kosovski Alban- February 1999. ci nasumice bili zaustavljani na ulici i da ih je policija tukla, kao 21 MI/00/0031/99 i MI/00/0032/99. OEBS-KVM je zapazila prazne {to je zabeleèno u MI/00/0072/99, 24 February 1999. boce kako plivaju u cisterni. OSCE CIO.GAL/10/99 … 43 Svi izve{taji o ovim ubistvima koje je sakupila OEBS-KVM su po 22 OSCE-KVM Report, Period covering 20 and 21 February 1999, ~uvenju, me|usobno se ne slaù i ne daju dovoljno detalja {to koji navodi EUAG izvor. se ti~e ta~nih datuma, okolnosti i mesta gde su se de{avala. Ne- 23 OSCE-KVM Report, Period covering 24 Fabruary 1999. ki kaù da je Agim Hajrizi bio ubijen zajedno sa jednim ili dvoji- 24 MI/00/0059/99, 18 February 1999; MI/00/0065/99, 24 February com svojih sinova i/ili majkom. A/0032; A/0050; A/0075; 11999; MI/00/0070/99, 26 February 1999; MI/00/0087/99, 5 M/0176; M/0389; M/0226; M/0708; M/0799; M/1117; M/1118. March saslu{avan po pitanju razmene deviza; MI/00/0093/99, 6 44 M/0270. March 1999, zatvorenik je bio ~lan partije LBD i bio saslu{avan 45 A/0880. po pitanju razmene deviza; MI/00/0098/99, 10 March 1999; 46 A/0786 je 26. marta video tri tela blizu mosta; A/0685 je video ka- MI/00/0103/99, 13 March, prema izve{taju, bio je zlostavljan. ko su ~ovek koga je poznavao i jedan drugi ~ovek bili ubijeni 27. 25 OSCE-KVM, Incident Report (bez broja), 24 December 1998 (IH). marta; M/0141 je ~uo da je ista `rtva, njegov ro|ak, bila ubijena, 26 OSCE-KVM, Incident Report (bez broja), 24 December 1998 iako drugog datuma; A/0321 je bio svedok kada je bio ubijen ~o- (BG). vek koga je znao, zato {to je odbio da 28. marta napusti svoju ku- 27 Ranije, 7. februara, manja eksplozivna naprava, mogu}e doma- }u; A/0704 je 28. marta video dva tela na ulici; M/1274 je 30. mar- }e proizvodnje, eksplodirala je izvan jedne albanske kafane, ali ta video kako su ubijena dva ~oveka; A/1064 je 30. aprila u ku}i u nije proizvela nikakve {tete niti ranjavanja. OSCE-KVM Report, Tavniku na{ao delimi~no izgorelo telo jedne osobe koju je prepo- Period covering 6 and 7 February 1999. znao; A/1063 10. maja video kako je snajperskim hicem ubijen ~o- 28 „Spot Report: Bombings in Podujevo and Mitrovica 13 March vek dok je i{ao ulicom; A/0757 je oko 10. maja video ~etiri le{a. 1999“, OSCE-KVM Mission Report. Verifikatori OEBS-KVM koji 47 M/1118 je 24. marta ~uo za ubistvo tri ~oveka; A/0038 je 24. su bili u bolnici primetili su vrlo diskriminatorski odnos prema marta ~uo da je bio ubijen njegov otac. kosovskim Albancima koji su u bolnicu dolazili na ulaz koji je 48 OSCE-MiK Interview Form, MI/02/99. Ova èna je navela ime ~uvala policija za medicinsko osoblje. Tako|e su primetili izra- ~oveka. A/0191 je naveo da je zajedno sa drugim susedima bio àvanje mr`nje od strane nekih osoba (pretpostavlja se – srp- u to vreme odvojen od porodice i odveden. ske narodnosti) koje su se nalazile blizu ulaza, na primer, za{to 49 A/0191. Drugi svedoci su rekli da su videli kako su mu{karce tog bi „takvi ljudi“ uop{te trebalo da budu le~eni (Inter-Office Me- dana odvodili iz stanova, iako nije jasno da li su bili uhap{eni u morandum, Market Explosion – Hospital Monitoring, Mitrovi- Ulici Miladina Popovi}a: A/0480; A/0519; A/0565; neki kaù da ca, 14 March 1999). Me|u glasinama koje su kruìle bila je i da su videli ili ~uli da su neki od tih ljudi bili ubijeni (A/0480; je automobil koji je kasnije vi|en kako ga vozi neki policajac, A/0566; OSCE-MiK Interview Form MI/09/99). bio vi|en i kako beì sa mesta nesre}e odmah posle eksplozije 50 OSCE-MiK, Report on Vidomiric site, 2 October 1999. (MI/00/0099/99); druge spekulacije o svrsi napada su i{le u 51 Mogu}e je da su ovi svedoci pretpostavljali kako su name{teni- pravcu da se bombardovanje pijace u Podujevu vremenski po- ci gradske ~isto}e bili „Cigani“(Maxhupet), jer je to uobi~ajeni klopilo sa odlaskom delegacije kosovskih Albanaca u Francu- stereotip. OSCE-MiK, MI/13/99.

249 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

52 OSCE-MiK, MI/050/99. A/0680; A/07OO; A/0701; A§0703; A/0720; A/0721; A/0729; 53 OSCE-MiK MI/09/99 opisuje po~inioce kao pripadnike VJ; A/0752; A/0757; A/0769; A/0807; A/0831; A/0853; A/0882; MI/13/99 kaè da su to bili policajci; MI/22/99 smatra da su to A/0883; A/0906; A/0945; A/0977; A/0996; A/1069; A/1070; bili maskirani pripadnici paravojnih jedinica i policije. A/0818 su rekli da su bili uhap{eni 17. maja; A/0702 i A/0858 54 OSCE-MiK, MI/13/99. su rekli da su bili uhap{eni 18. maja; ipak, svedo~anstvo o nji- 55 OSCE-MiK, MI/22/99 (intervjuisana osoba pripada turskoj naci- hovom hap{enju je sli~no onome {to su govorili ljudi uhap{eni onalnoj zajednici na Kosovu). 16. maja. Svi osim jednog su rekli da su bili odvezeni u smre- 56 M/0176; M/1507; A/0704. kovni~ki zatvor. A/0842 je, me|utim, rekao da je bio odveden u 57 A/015; A/0677. zatvor u Mitrovici (iako su njegova iskustva sli~na iskustvima 58 A/0158. smrekovni~kih zatvorenika, on je rekao da je bio biv{i zatvore- 59 A/0729. nik Smrekovnice, 1989. tako da je bio u mogu}nosti da razliku- 60 M/1181. je dve zatvorske ustanove). 61 A/0158; M/0207. 93 A/0842; A/0996; A/0680; A/0702; A/0752; A/0757; A/0818; 62 M/1507. A/0831; A/0858; A/0945; A/1069. 63 A/0781; A/0782. 94 A/0842; A/0996; A/0702; A/0818. 64 24. mart: A/0769. 95 A/0700. 65 A/0639. 96 Kako je potvrdio jedan predstavnik OSCE/ODIHR na sastancima 66 A/0781; A/0624; M/0203; A/0420; A/0498. u Kosovskoj Mitrovici, 29. septembra 1999. 67 A/0624. 97 A/0680; A/0818; A/1070; neka imena pominju se u vi{e inter- 68 M/1507; A/0646; M/0708; A/1005; A/1006; A/0088. Ovo je po- vjua. tvrdio jedan predstavnik OSCE/ODIHR koji je Kosovsku Mitrovi- 98 A/0720. cu posetio 29. septembra 1999. 99 A/0757. 69 A/0321. 100 Kako je preneto jednom predstavniku OSCE/ODIHR prilikom 70 M/0207. posete gradu, 29. septembra 1999. 71 M/1118. 101 Incident Reports MI/00/0053/99; MI/00/0079/99; 72 M/0226; A/0880; M/0071; A/0075; A/1119; A/0151. MI/00/0100/99; MI/00/0103/99 A/0163; A/0194; A/0254; 73 M/0207. A/0480; A/0612; A/0646; A/0680; A/0681; A/0685; A/0720; 74 M/0071. A/0767; A/0787; A/0818; A/0906; A/0940; A/1117; M/0230; 75 Slede}e intervjuisane osobe su bile proterane za vreme ovog tala- M/0407; M/0903; M/1339; M/1507. sa proterivanja: A/0782; A/0932; A/1117; A/0148; A/0190; 102 Daily Report ,CCI Sipolje, 27 February 1999. A/0191; A/0194; A/0480; A/0542; 0543; A/0566; A/0933; A/1022; 103 Dva seljanina, koja su imala radnju u Vaganici, dala su ovo sve- 1058; A/0187; A/0207; A/0257; A/0727; A/0766; A/0996; A/1014; do~anstvo OEBS-KVM kada je OEBS-KVM istraìvala jednu àl- 1063; A/1507; A/0989; A/1079; A/0940; A/0634; A/0213; A/0224; bu porodice, po{to su bila uhap{ena (obojica su bila oslobo|e- A/0360; A/0787; A0804; A/0806; A/0824. na istog dana, bez incidenata). MI/00/0075/99, kao i Human 76 A/0207 je bio intervjuisan 27. aprila 1999. Rights Report, 2. March 1999, Patrol SI 27 (u rukopisu). 77 A/0378; A/0388; A/0681; A/0977; A/0990; A/1106; A/0420. 104 Daily Report, CCI Sipolje, 9 March 1999. 78 A/0378; A/1014. 105 OSCE-KVM Daily Report, CCI Sipolje, 11 March 1999. 79 M/1507; A/0187; A/0257; A/1014. 106 Incident Report MI/01/008/99. Vidi tako|e OSCE-KVM RC2 Hu- 80 Me|u zaustavljenima u Zabla}u bili su A/0498; A/0566; A/1117; man Rights Office Weekly Report N° 13, 12-18 March 1999. Ni- A/0940; me|u zaustavljenima u Grbeniku su bili: A/0727; je bio zlostavljan. A/0766; A/0782; A/1022; A/1058. 107 OSCE-KVM Daily Report, CCI Sipolje, 18 March 1999. 81 Vidi, na primer: „Pismo Nata{e Kandi}“, Izve{taj Centra za hu- 108 MI/01/0002/99. 16. februara OEBS-KVM je posmatrala jedno manitarno pravo, 12. maj 1999. vozilo sa pogonom na ~etiri to~ka, dva pincgauera i 22 policaj- 82 A/0990; A/0542 tako|e izve{tava da su neki mu{karci iz njego- ca naoruàna AK-47 automatskim pu{kama na ovom kontrol- vog autobusa bili izdvojeni i zatvoreni. nom punktu. 83 Kako je potvrdio i predstavnik OSCE/ODIHR koji je Kosovsku Mi- 109 OSCEKVM, Daly Situation Report, Field Office Zvecan, 4 March trovicu posetio 29. septembra 1999. 1999. 84 A/0585; A/0787; A/0848 su svi bili uhap{eni ili preba~eni u za- 110 MI/00/0090/99. tvor oko 25. aprila 1999. i izgleda da su bili zato~eni zajedno; 111 Svedok A/0312 je rekao da su po~inioci bili „policajci“, ali ih je A/0978 je rekao da je bio uhap{en 23. aprila, i detalji njegovih opisao kao civile koje je poznavao (jedan po{tar i vlasnik kafa- izjava se malo razlikuju od ostalih; ipak, mo`da je i on bio za- ne) koji su nosili policijske uniforme i bili maskirani. to~en sa ostalima. 112 A/0312; OSCE-MiK MI/29/00 kaè da su ro|aci ~uli hice, a zatim 85 A/0585. videli tela. 86 A/0585; A/0787; A/0804. Kao {to je pomenuto, zbog detalja 113 A/0720. koji se slaè, A/0978 je mo`da bio sa njima. 114 M/0270; M/0071; A/0634; A/0704. 87 A/0787; A/0804. 115 M/0270. 88 A/0787; A/0978. 116 A/0601; iz Lugmira (ne postoji na mapi, ali je to i selo i deo Mi- 89 A/0787. trovice, zapadno od grada). 90 A/0787; A/0978. 117 A/0627; M/0856; M/0865; M/1123; M/1326; M/1508; M/1614; 91 A/0585; A/0787; A/0978. M/1780. 92 OEBS-KVM je intervjuisala vi{e od 25 zatvorenika pu{tenih iz 118 M/1008; M/1123; M/1326; M/1508 i M/1780 svi pominju blizi- Smrekovnice u maju i junu 1999, koji su rekli da su bili uhap{e- nu U^K izbeglicama. ni u Mitrovici 16. maja: A/0610; A/0639; A/0642; A/0678; 119 M/1508.

250 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja

120 M/1326; M/1614; M.1780. Datum kada se ovaj incident desio MiG. je pribli`an, budu}i da je vi{e intervjuisanih osoba po svemu su- 121 M/1780; M/1614; M/1508; M/1008; M/1614 su izjavili da su tri de}i izgubilo kriterijum za vreme, dok su nedeljama lutali van ~oveka bila ubijena. Ostale intervjuisane osobe su navele ve}i svojih ku}a. M/1008 je rekao da je {kola bila kori{}ena kao bol- broj `rtava (M/1123 je rekao da je bilo ubijeno 14 ljudi u napa- nica. M/1123 je {kolu opisao kao da je bila u Ka~andolu; mogu- du aviona; a M/1326 smatra da je bilo ubijeno 11 osoba), ipak, }e je da je to bio drugi incident, jer je intervjuisana osoba pomo`da se ovi izve{taji odnose na razli~ite doga|aje. reklom iz tog kraja i verovatno su joj sva sela poznata. Vidi ta- 122 M/1008; M/1614. M/0581 opisuje kako je video srpske snage ko|e Blue Book, 2 April 1999: osoblje OEBS je iz izvora ~ija po- koje su bile obu~ene potpuno u crno, kako se uspinju planinom uzdanost nije proverena saznala da su {kolu u Bajgori napala prema mestu gde su se sklonile izbeglice. dva aviona MiG-29; OEBS je u komentaru navela da, ako se ra- 123 A/0865, M/1508 je ~uo za ubistvo de~aka tog uzrasta iz tog sela. di o stvarnom incidentu, avioni su verovatno tipa Galeb, a ne 124 M/0586; M/1123.

251 LEPOSAVI]/LEPOSAVIQ

Op{tina Leposavi} je najsevernija op{tina na Koso- cegovinu, a ne u Albaniju ili Makedoniju, gde je vu, i na severu se grani~i sa uòm Srbijom, uklju- OEBS-KVM sprovodila intervjuisanje izbeglica (iz- ~uju}i delimi~no i Sandàk. Glavni put za Ra{ku gleda da se ne{to sli~no moè re}i i za susedne (Srbija) vodi kroz Leposavi}. Od oko 15.000 sta- op{tine Zve~an i Zubin Potok). Jedan ~ovek koji je novnika op{tine, 90% su bili Srbi, dok je kosovskih pobegao iz Kosovske Mitrovice je oko 15. aprila Albanaca bilo oko 1100, od ~ega je oko polovina kupio autobusku kartu za Ra{ku. Na kontrolnom ìvela u albanskim selima Ceranja/Ceraj i [aljska punktu du` puta, verovatno u op{tini Leposavi}, Bistrica/Bistrice e Shales, na jugu op{tine, vrlo bli- policija je zaustavila autobus i izbacila pet Albana- zu Kosovske Mitrovice.1 ca koji su se u njemu nalazili. Svi (uklju~uju}i inter- Za vreme prisustva OEBS-KVM na Kosovu, ov- vjuisanu osobu) su bili tu~eni i poslani natrag u 3 de je zabeleèno malo incidenata, od kojih ni je- Kosovsku Mitrovicu drugim autobusom. dan nije bio iz domena kr{enja ljudskih prava. To bi se moglo objasniti ~injenicom da srpsko sta- 1 UNHCR „Kosovo Village List“, 9 March 1999 (1998 population novni{tvo nije bilo sklono da izve{tava o inciden- estimate excluding forced displacement). tima, jer je op{ti odnos prema misiji bio neprija- 2 Na primer, 19. februara, devet verifikatora OEBS-KVM je bilo teljski.2 povu~eno posle demonstracija srpskih civila. Kamenje i petarde su bili bacani od strane nekih 150 demonstranata koji su uzvi- OEBS-KVM je tako|e sakupila malo informaci- kivali parole protiv OEBS i protiv konferencije u Rambujeu. Po- ja o doga|ajima u Leposavi}u koji su sledili nje- sle tri sata, situacija se smirila kada je do{ao zamenik koman- nom povla~enju. Mo`da je to bilo tako zato {to su danta kosovskomitrova~ke policije i gradona~elnik Leposavi}a; gradona~elnik je kasnije zahtevao da se OEBS-KVM ne vrati. najpristupa~niji i naj~e{}e kori{}eni putevi za eva- OSCE-KVM Report, period covering 19 February 1999. kuaciju izbeglica vodili u Crnu Goru i Bosnu i Her- 3 A/0990.

252 LIPLJAN/LIPJAN

Op{tina Lipljan leì ju`no od Pri{tine, proteè se u Posle povla~enja OEBS-KVM 20. marta 1999, {irokoj dolini izme|u planina centralnog Kosova, najve}i deo albanskog stanovni{tva op{tine je bio gde se grani~i sa op{tinama Glogovac i Suva Reka proteran, ili ostavljen iz bezbednosnih razloga, na zapadu, i brda na istoku koja su najve}im de- dok su desetine hiljada raseljenih lica prolazile lom u gnjilanskoj i pri{tinskoj op{tini. Pre preme- kroz op{tinu iz Pri{tine i drugih krajeva severnog {tanja 1998-1999, stanovni{tvo je bilo me{ano: Kosova, na svom putu za Makedoniju. Juosloven- oko 62.700 kosovsih Albanaca, oko 10.000 Srba i ske i srpske snage, ~esto uz pomo} lokalnih Srba, 5800 pripadnika drugih nacionalnih zajednica.1 U po~inile su u ovom rejonu nekoliko masovnih ubi- samom Lipljanu je bila daleko najve}a koncentra- stava, od kojih su neka dobro dokumentovana u cija Srba, koji su ina~e najvi{e nastanjivali sela Su- izjavama svedoka, kao {to je opisano u daljem vi Do/Suhodoll, severno od Lipljana, Liva|e/Livad- tekstu.2 ha, Donju Gu{tericu/Gushterice e Ulet, Gornju Gu- {tericu/Gushterice e Eperme i Dobrotin/Dobratin, Grad Lipljan severoisto~no i isto~no od Lipljana. Lipljan i Janje- vo/Janjeve su imali najbrojnije hrvatsko stanovni- Lipljan je pre sukoba imao oko 7000 stanovnika, {tvo na Kosovu. od kojih su ve}ina bili Srbi (oko 3400), oko 2600 Magistralni put broj 2, koji vodi od Pri{tine ka je bilo kosovskih Albanaca, dok je preostalih 1000 Skoplju u Makedoniji, prolazi kroz teritoriju op{ti- stanovnika pripadalo drugim nacionalnim zajed- ne, a tako|e i glavna èlezni~ka linija. Jedan put nicama. vodi na zapad od Lipljana kroz Magure/Magure Stav srpskog stanovni{tva prema OEBS-KVM i do Glogovca. Magistralni put 25 ide jugozapadno ograni~enost slobode kretanja verifikatora poka- od Lipljana prema [timlju/Shtime. zali su se u incidentu 21. februara 1999, kada su Sela Magura, Sedlare/Sedllar i Rusinovce/Rusi- ~etiri srpska civila na èlezni~kom prelazu kod Li- noc, na zapadu lipljanske op{tine, geografski su po- pljana zaustavila jednu patrolu OEBS-KVM koja je vezana sa centralnom Drenicom na centralnoj viso- putovala iz Pri{tine. Trojica od ~etvorice Srba su ravni. Ova podru~ja su od 1998. bila pod kontrolom bila naoruàna. Pitali su ~lanove OEBS-KVM {ta po U^K i predstavljala su mesto gde su borci U^K i rase- njihovom mi{ljenju oni ovde traè tako kasno, i ljena lica mogli da se povuku za vreme borbi 1999. rekli im da idu natrag u Pri{tinu i da se vi{e ne vra- Lipljan je bio relativno miran dok je OEBS-KVM }aju. Oko 21:10 patrola se vratila na isto mesto i bila prisutna na Kosovu, i zbog toga nije predsta- ponovo je bila zaustavljena od strane istih osoba, vljao prioritet, posebno posle doga|aja u Ra~- koje su otvorile dvoja prednja vrata na vozilu, ku/Racak, u susednoj op{tini [timlje, odmah na ju- uperila svoje oru`je unutra i pitala verifikatore za- gozapadu, koji su zahtevali mnogo ve}u pa`nju {to su se vratili. Srbi su zatim rekli ~lanovima pa- OEBS-KVM (o masovnom ubistvu u Ra~ku, januara trole da }e ih, ako se jo{ jednom pojave, ubiti, i 1999. i doga|ajima koji su sa tim povezani, vidi u naglasili da }e prvi biti ubijen njihov albanski pre- odeljku o op{tini [timlje). Stav prema OEBS-KVM, vodilac. Oko jedan ~as (22. februara), jedna druga posebno stav srpskih stanovnika Lipljana i nekih patrola OEBS-KVM je bila poslana na isto mesto, drugih sela, bio je negativan, ~ak i neprijateljski. ali je izvestila da su Srbi bili oti{li.3

253 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

Kada je po~ela NATO kampanja protiv SRJ, u Jednog dana koji nije precizno utvr|en, posle no}i izme|u 24. i 25. marta, srpske snage su sme- evakuacije OEBS-KVM, poslednje dve zgrade koje stile tenkove, oklopna vozila i te{ko naoruànje u je u Lipljanu iznajmila misija, bile su do temelja lipljansku fabriku papira i zgradu srednje {kole. spaljene.11 Oklopni transporteri, tenkovi i druga oprema su vozom preba~eni iz Kosovog Polja u Lipljan. Iz Li- Sela op{tine Lipljan pljana su bili dalje razme{teni u albanska sela u I `rtve i po~inioci incidenata koji su navedeni u da- okolini.4 Jedan svedok opisuje kako je 25. marta napu- ljem tekstu, uglavnom su imenovani u izjavama sito Lipljan kada je telefonom bio obave{ten da je svedoka. Jedan Srbin, koji je dugo godina bio ko- njegov prijatelj bio nateran da ode, po{to su tri mandant policije u Lipljanu, posebno je ~esto po- mesna Srbina (uklju~uju}i jednog policajca u uni- menut kao neko ko je rukovodio operacijama. formi) pretila da }e ubiti obojicu. Neki od protera- Premda je ~esto opisan kao komandant policije, nih su oti{li do obli`njih albanskih sela kao {to su ~injenica je da je u slu`bi nekoliko godina pre to- Glogovce ili Slovinje, gde su ostali dok ih nisu pro- ga dobio otkaz, ali se vratio za vreme NATO bom- terali i odatle.5 Ku}e proteranih albanskih stanov- bardovanja SRJ kao rezervni policijski oficir. nika bile su oplja~kane, a onda paljene. Neki svedoci su rekli da su videli ku}e koje gore dok su vo- Isto~no od puta broj 2 6 zom prolazili kroz Lipljan. Me|utim, tek su 6. Muhadèr Babu{/Babush Muhaxheri, aprila pripadnici VJ, policije i paravojnih srpskih Gornje Gadimlje/Gadime e Eperme i jedinica sproveli masovne deportacije, poslav{i Donje Gadimlje/Gadime e Ulet stanovnike albanske narodnosti na put ka Albani- ji, preko [timlja. Jedan svedok pominje konvoj od VJ je po~ela sa granatiranjem Muhadèr Babu{a, oko 670 traktora i drugih vozila.7 potpuno albanskog sela 8 km jugoisto~no od Liplja- Budu}i da je Lipljan blizu glavnog puta koji juna, pored puta broj 2, 24. marta. Uve~e slede}eg `no od Pri{tine i drugih severnijih op{tina vodi pre- dana, iz srpskog sela Srpski Babu{/Babush (Uro{e- ma granici sa Makedonijom, konvoji izbeglica su vac), koje leì dva kilometra ju`nije i koje je bilo pre- ~esto zaustavljani na tom putu, a ljudi zastra{ivani tvoreno u improvizovanu vojnu bazu, ponovo su na i plja~kani.8 Uz to, i vozovi kojim su izbeglice puto- selo ispaljivani projektili iz minobaca~a kalibra 125 vale prema \eneral Jankovi}u/Hani i Elezit (Ka~a- mm. Ubijeni su bili jedan de~ak od 16 godina i je- nik), ~esto su zaustavljani u Lipljanu, a mesni Srbi, dan mu{karac od 60, dok su tri ~oveka bila ranje- policajci i pripadnici paravojnih jedinica su pretili na.12 Na dan 26. marta, 36 tenkova i 37 kamiona putnicima albanske narodnosti, od kojih su redov- u{lo je u selo. Osam ku}a je bilo spaljeno, ve}i deo no otimali novac i dragocenosti. Jedan svedok je stoke pobijen, a mnogi seljani su pobegli u Gornje naveo da je policija skinula sa voza jednog mesnog Gadimlje, na uzvisinu u blizini brda.13 Srbina koji je bio posebno agresivan prema putni- Tako|e 26. marta, srpske snage su napale pot- cima. Na dan 30. marta, voz iz Pri{tine je u Liplja- puno albansko selo Gornje Gadimlje, 9 km jugois- nu stajao osam i po sati pored, kako se mislilo, to~no od Lipljana. Vojnici su upadali u ku}e i plja~- skladi{ta municije. Smatra se da su putnici u vozu kali ih, tako da su mnogi seljani pobegli u Slovi- koji je bio pun izbeglica sluìli kao ljudski {tit.9 nje/Sllovi.14 Na dan 29. marta jedan svedok je pri- Na dan 20. maja, naoruàni Srbi su upali u sustvovao proterivanju kosovskih Albanaca iz stan jednog kosovskog Albanca u Lipljanu. Udari- Gornjeg Gadimlja; oni su bili tu~eni, zastra{ivani i li su njegovu ènu u lice, a zatim je intervjuisana prisiljavani da odu u Albaniju. Svedok je video ka- osoba bila odvedena u policijsku stanicu. Tu su je ko potpredsednik Socijalisti~ke partije Srbije za Li- tukli, kao i nekih 300 mu{karaca i èna, kojima su pljan, koji je tako|e imenovan u intervjuu, u~e- uzeli otiske prstiju. Svi, osim osam mu{karaca i stvuje u premla}ivanju.15 Tako|e je opisano kako dve ène, bili su pu{teni iste ve~eri. Intervjuisana su ~etiri policajca iz Lipljana u{la u Gornje Gadi- osoba smatra da je sve to u~injeno s namerom da mlje po~etkom aprila, i naredila da u roku od jed- se utvrdi broj raseljenih lica u gradu.10 nog sata svi kosovski Albanci odu u Albaniju.16

254 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja

Na dan 27. marta, iz policijske stanice u Srp- Oko podne 17. maja, srpske snage su naredile da skom Babu{u, granatirano je bilo Donje Gadimlje, hiljade raseljenih lica, koja su se bila okupila u Gor- koje leì izme|u Gornjeg Gadimlja i Muhadèr Ba- njem Gadimlju, moraju odatle da odu. Jedan svedok bu{a, 8,5 km jugoisto~no od Lipljana. Selo je pogo- opisuje da, kada su stigli do Donjeg Gadimlja, tamo |eno sa 11 granata. U 14 ~asova 3. ili 4. aprila, srp- su ih sreli maskirani pripadnici paravojnih jedinica, ske snage su sa 13 tenkova u{le u Donje Gadimlje. koji su mla|e ljude izdvojili od njhovih porodica. U Li- Izgledalo je da se radi o pripadnicima VJ: nosili su pljanu, pripadnici specijalnih antiteroristi~kih SAJ je- zelene maskirne uniforme, ali su neki od vojnika dinica su oplja~kali izbeglice. Pripadnici SAJ su napa- nosili duge kose i brade. Posle tri sata, vratili su se li jednog voza~a traktora i povredili mu glavu. Ovaj je u selo pucaju}i sa svojih vozila iz automatskog pao sa traktora i ostao je tamo, dok su drugi morali oru`ja i te{kih mitraljeza, sa namerom da prestra{e da produè. Iz Lipljana, izbeglice su pre{le preko pla- i isteraju seljane. Ubili su jednog ~oveka, a plja~ka- nina u Prizren i dalje za Albaniju. Za vreme puta stal- li i palili ku}e. Me|u naoruànim ljudima koji su no su bile zastra{ivane i plja~kane od strane pripad- upali u Donje Gadimlje, me{tani su prepoznali ko- nika VJ i paravojnih jedinica.20 mandanta policije koji je ve} pomenut, i jo{ nekoliko pripadnika regularne policje iz Lipljana, dva me- Marevce/Marefc i Glavica/Gllavice sna Srbina i jednog penzionisanog policajca. Mno- gi seljani su pobegli. Neki su oti{li u Smolu{u/Smal- Oko 26. marta, selo Marevce, 6,5 km jugoisto~no lushe, odakle su se vratili posle nedelju dana.17 od Lipljana, bilo je granatirano vatrom iz tenkova 11. ili 12. aprila, srpske snage su ponovo u{le koji su bili stacionirani u Smolu{i, na udaljenosti u Donje Gadimlje. Svim seljanima je re~eno da u od 2 km. Na dan 15. aprila do{la su u selo tri me- roku od dva sata treba da odu i zapre}eno im da {tanina obu~ena u policijske uniforme i rekla se- }e biti pobijeni ako to ne u~ine. Stanovnici su bili ljanima da treba da napuste selo. Posle nekog vre- oplja~kani, a svedok je video kako je policajac mena, me|utim, vratili su se i rekli da ostanu, dok udarao stare ljude po ustima da bi uzeo njihove je za to vreme u selo u{lo nekoliko tenkova. Slede- zlatne zube. Policajci su kosovskim Albancima go- }eg jutra pojavili su se pripadnici policije i VJ koji vorili da treba da idu u Albaniju, i naterali ve}inu su pucali, plja~kali i zapalili 53 ku}e. Seljani su pome{tana da preko Lipljana i Prizrena odu u Vrbni- begli u planine i odatle su mogli da vide kako go- cu, grani~ni prelaz prema Albaniji, gde su im bile re zgrade u Smolu{i, Slovinju i Oklapu/Okllap (10 konfiskovane li~ne isprave. Na putu su ih plja~ka- km isto~no od Lipljana).21 li pripadnici paravojnih jedinica, traè}i novac i Oko 15. aprila, albanski stanovnici mnogo ma- automobile. Neki seljani su pobegli u obli`nja se- njeg obli`njeg sela Glavica, koje se nalazi 7,5 km la i zatim se vratili u Donje Gadimlje, pre nego {to jugoisto~no od Lipljana, bili su izba~eni iz svojih su kona~no napustili Kosovo.18 Jedan svedok, ko- ku}a koje su potom bile zapaljene. Svedok kaè ji je kao raseljeno lice bio u Gornjem Gadimlju, izda su pripadnici paravojnih jedinica spalili oko javio je da su 16. aprila, oko 16:30, kombinovane 80% ku}a.22 srpske snage (opisane na isti na~in kao i one koje su 15. aprila u~estvovale u ubijanjima u Slovinju), Slovinje/Sllovi po~ele da granatiraju selo. Zatim je pe{adija u{la u selo, upadala u ku}e, nare|ivala uku}anima da Veliko selo Slovinje, 8,5 km isto~no od Lipljana, u odu, i ubijala stoku. Svi su bili naterani da iza|u podno`ju planina na isto~noj ivici op{tine, kao i na glavni put, a svedok je video kako su vojnici tu- brda koja ga okruùju, bili su popri{te vi{e masov- kli dva mladi}a od 17 i 18 godina. Tako|e je video nih ubijanja kosovskih Albanaca 15. i 16. aprila kako su odveli jednog mu{karca i dve ène, o ko- 1999. OEBS-KVM je uzela 9 izjava koje se odnose jima vi{e ni{ta nije saznao; rekao je da je jo{ naj- na te doga|aje, uglavom od izbeglica u logorima manje tri ~lana porodice nestalo posle ovog napa- u Makedonji i Albaniji. Veliku ve}inu ~ine izjave `r- da 16. aprila. Intervjuisana osoba je sa svojom tava ili svedoka, a samo nekoliko je zasnovano na porodicom pobegla u Guvno Selo, a odatle u ~uvenju. Ovaj opis saìma ono {to je re~eno u tim Makedoniju.19 intervjuima.23

255 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

Izgleda da su srpske snage u{le u Slovinje 14. videla sedam tela koja su pala sa traktora, i kako aprila uve~e. U selu je bilo oko 10% srpskog sta- je jedan ~ovek bio ubijen na traktoru u prisustvu novni{tva. Jedan svedok opisuje kako je 27 ili 28 svoje ène i osmogodi{nje k}erke.32 [est ili sedam pripadnika paravojnih jedinica do{lo sa dva tenka, mladi}a je bilo izdvojeno, postrojeno i streljano.33 a zatim se vratilo i ponovo do{lo sa vi{e tenko- Dok se sve ovo de{avalo, novac i dragocenosti su va.24 Drugi kaè da je oko 200 pripadnika VJ, pobili otimani od kosovskih Albanaca. licije i paravojnih jedinica uve~e nai{lo sa tri tenka, Izbeglica koji je istraìvao slu~aj ubijanja u Slo- ~etiri oklopna vozila i {est kamiona.25 vinju saop{tio je imena 16 ljudi koji su bili ubijeni Druga intervjuisana osoba opisuje kako su lo- 15. aprila, dok jedan drugi ~ovek navodi imena 24 kalni policajci u civilnim odelima do{li u Slovinje kosovska Albanca koji su ili bili skinuti sa svojih 14. aprila i rekli stare{inama sela da }e sutradan traktora i streljani, ili na neki drugi na~in bili ubi- do}i vojska, ali da ne treba da se brinu, jer }e tru- jeni u selu.34 Jedan svedok iz sela je imenovao 14 pe ostati samo jedan ili dva dana.26 Mesni Srbi su od 17 kosovskih Albanaca u starosti izme|u 15 i govorili da Albanci ne treba da se pla{e, da }e sle- 85 godina, koji su u njegovom prisustvu 15. aprila de}eg dana sti}i tenkovi, ali se njima ni{ta ne}e bili ubijeni. Naglasio je da su ljudi koji su bili aktiv- desiti – iako je kasnije jedan sused Srbin saveto- ni u DLK ili Dru{tvu majke Tereze, ili njihove poro- vao ljude da se sklone {to brè mogu, jer ih on ne- dice, bili posebno meta napada.35 }e mo}i za{tititi od ovih {to dolaze.27 Jedan sve- Jedan svedok opisuje kako su seljani beàli od dok tako|e opisuje kako su 14. aprila pripadnici ubistava i plja~ke, idu}i iz Slovinja u tri razli~ita paravojnih jedinica i srpski civili zaposeli mlin Bu- pravca, dok drugi govori o dve razli~ite grupe se- rimi, na izlazu iz Slovinja, isterali radnike i natera- ljana koje su pobegle u razli~ite delove planine.36 li ih da sede na travi dva sata, i za to vreme su im Me|u njima je bilo nekoliko seljana koji su poku- pretili i zlostavljali ih.28 Nije bilo mnogo znakova {ali da pobegnu u pravcu Vrbice/Verbice (Gnjila- da bi sutradan mogla da se dese ubistva i posebne), vi{e u planinama, ali ih je u tome spre~io go- no brutalna proterivanja. re opisani komandant policije.37 Bili su vra}eni i U ranim ~asovima 15. aprila, vi{e tenkova i pe- odvedeni najpre u Gadimlje, a zatim sprovedeni u {adija VJ su opkolili selo, zatvaraju}i sve izlaze. Lipljan. Za vreme puta koji je trajao 16 sati nisu Ipak, mesni rukovodilac Socijalisti~ke partije Srbije, dobili ni{ta da piju. Velika grupa od oko 150 me- sazvao je u 7 sati sastanak, i rekao da tenkovi i tru- {tana je oti{la uz dolinu do mesta koje se zove pe nisu tu da napadnu selo, nego da se sakriju od Monastirce, gde je preno}ila.38 NATO bombardovanja.29 ûla se paljba iz auto- Grupi su se 16. aprila u dolini zvanoj Lugu i De- matskog oru`ja, {to je protuma~eno kao poku{aj mes39 pridruìle izbeglice iz gnjilanskih sela @ego- da se zapla{e seljani. Pripadnici paravojnih jedini- vac/Zhegofc i Vrbica.40 Oko podneva,41 dolinu su ca su ulazili u napu{tene ku}e i po~eli da ih pale, a opkolile srpske i jugoslovenske snage. Ove snage, 300 traktora i drugih vozila je krenulo iz sela.30 ~iji broj u opisima svedoka varira izme|u 400 i Dok su ljudi poku{avali da odu, desila se serija 1000, prema istim opisima ~inili su pripadnici VJ, ubistava. Jedan svedok opisuje kako su policijski policije i/ili paravojnih jedinica, koji su dolazili iz rezervisti svukli sa traktora dvoje od ljudi koji su pravca Gnjilana.42 Izme|u 10 i 30 ljudi u zelenim poku{avali da pobegnu, i ubili ih na mestu. Jedan maskirnim uniformama sa dve crvene trake na ru- od po~inilaca je identifikovan kao me{tanin srp- kavima si{lo je me|u raseljena lica, izdvojilo ve}u ske narodnosti koji je nosio zelenu maskirnu uni- grupu mu{karaca od èna i dece, otelo im novac i formu sa belom i ùtom trakom oko ruke, zelenu konfiskovalo li~ne isprave,43 i pretilo da }e ubiti vojnu bezbol kapu sa oznakama „Specijalne anti- sve koji nisu predali sve {to su imali.44 @enama i teroristi~ke jedinice“.31 Mu` jedne svedokinje je deci je re~eno da mogu da idu kad god ho}e, „jer bio ubijen pred njom, dok su poku{avali da odu, }e mu{karci i ovako i onako biti ubijeni“.45 a dok je beàla, videla je i druga mrtva tela oko Pripadnici paravojnih jedinica su najpre tukli kontrolnih punktova. Druga intervjuisana osoba jednog biv{eg policajca albanske narodnosti (ime opisuje kako je ljudima re~eno da spale svoje trak- je saop{teno u izjavama), koga su prozvali da iza- tore, kako su vojnici pucali u automobile, i kako je |e iz gomile, a onda su ga ubili hicem iz blizine.46

256 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja

Izgleda da je u to vreme bilo ubijeno jo{ nekoliko Gornje Gadimlje.62 (Mogu}e je da su iste trupe ljudi, uklju~uju}i jednog starijeg ~oveka koji je pro- nastavile sa ubijanjima 18. aprila, na zapadnom testovao zato {to je bio odvojen od njegove bole- obodu op{tine, posebno u selima Mali Alas/Hallac sne ène.47 Jedna starija paralizovana èna je ubi- i Vogel i Malo Ribare/Ribar i Vogel.) Kombinovane jena i zapaljena na traktoru.48 [est ili sedam mu- snage VJ, policije i pripadnika paravojnih jedinica {karaca su bili izdvojeni iz grupe i nare|eno im je koje su 16. aprila u~estvovale u ubijanjima, prema da pale traktore i imovinu.49 U ve}ini izjava se na- izjavi jednog svedoka do{le su iz pravca Gnjila- vodi da su u tom trenutku srpski vojnici rekli ljudi- na.63 Taj svedok kaè da su vojnici nosili zelene ma da tr~e u brda, mada dva svedoka kaù da ih je maskirne uniforme i maske, da su imali brade, cr- panika navela da tr~e.50 U svakom slu~aju, pripad- vene trake na rukavima, a neki od njih i oznake nici paravojnih jedinica su ljudima pucali u le|a i „Belih orlova“.64 ubili najmanje 12 mu{karaca, a ranili mnoge dru- Nisu jasni razlozi zbog kojih su mesni Srbi (ka- ge. Jedan maskirani vojnik je koristio mitraljez priko civili, tako i zvani~ni predstavnici), najpre uve- 51 ~vr{}en na vrhu vozila. Oko 30 ljudi je bilo ugra- ravali me{tane da im se ne}e ni{ta desiti, {to se 52 bljeno, i njihova dalja sudbina je nepoznata. Je- kasnije pokazalo kao la`no. Razne srpske grupaci- dan svedok kaè da su vojnici zatim si{li u Slovinje, je su imale razli~ite planove i prioritete, tako da ni 53 plja~kaju}i i pale}i ku}e i ubijaju}i me{tane. srpski civili nisu bili dobro obave{teni o tome {ta Deset intervjuisanih osoba je procenilo da je u se pripremalo.65 Izgleda da su se u to vreme vodi- 54 dolini 16. aprila bilo ubijeno 16 ili 17 ljudi. Me- le neke borbe izme|u U^K i jugoslovenskih/srp- |u ubijenima su bili i dva ili tri mladi}a koji su bili skih snaga u ègova~kim brdima, jer je jedan sve- streljani i ise~eni noèvima kada su bili prona|eni dok masakra rekao kako su u @egovcu/Zhegofc 55 blizu reke. Ve}ina `rtava su bili mu{karci (uglav- 16. aprila bila ubijena dva Srbina, i da su jugoslo- nom se spominju samo dve ènske `rtve), a njiho- venske/srpske snage tada nai{le na jednu od gru- va starost se procenjuje da je i{la od dvanaestak pa raseljenih lica koje su napustile Slovinje 15. do preko 70 godina. U mnogim izjavama se nala- aprila – povezuju}i tako ubijanja izvr{ena 16. apri- zi deset i vi{e imena mrtvih. la sa srpskim gubicima ranije toga dana.66 Ukupan broj kosovskih Albanaca koji su izgubi- Posle masovnog ubijanja 15. i 16. aprila, nekoli ìvot u masovnim ubijanjima 15. i 16. aprila nije liko stotina raseljenih lica iz Slovinja je provelo ta~no utvr|en. Jedan seljanin je rekao da je kasnije oko 10 dana kriju}i se po brdima.67 Tada je grupa 56 sahranio 30 tela. Drugi naj~e{}e navode 30 do pripadnika paravojnih jedinica, opisanih kao 40, a jedna intervjuisana osoba je procenila da ih je „specijalne jedinice“, nai{la na njih i naredila im 57 bilo oko 200, {to izgleda manje verovatno. Broj da posedaju na zemlju. Njihov komandant (ime- od najmanje 33 izgleda sasvim verovatan. novan u izjavi), koji je poznavao jedno od raselje- Nije sigurno ni da su napada~i u ova dva dana nih lica, pitao je {ta im se desilo, dok su njegovi bili uvek jedni te isti, iako su neki me|u njima mo- vojnici milovali malu decu da bi ih smirili. Kada je gli biti prisutni u oba slu~aja. Vi{e je imena bilo ~uo {ta se sve desilo, po~eo je da pla~e i naredio navedeno kada su u pitanju bili doga|aji 15. apri- im da se vrate u selo.68 Otprilike u to vreme, 16 ili la, i me|u njima se nalaze imena zamenika ko- 17 tela ljudi izme|u 13 i 85 godina starosti koji su mandanta lipljanske policije, kao i policajca koji je bili sahranjeni u jednoj masovnoj grobnici (isko- opisan kao njegov zamenik (i koji se ~esto pomi- panoj bagerom blizu fudbalskog igrali{ta u Slovi- nje i u opisima drugih zlo~ina po~injenih u tom nju), bilo je ekshumirano pod policijskom prismo- 58 kraju). Tako|e su bili vi|eni ljudi koji su nosili trom, odneseno u mesnu {kolu, gde su ih ispitali oznake specijalnih antiteroristi~kih jedinica, ili srpski lekari, a me{tani identifikovali, i zatim sa- 59 bluze na ~ijim je le|ima bilo ispisano „Arkan“. hranjeno u odvojene grobove.69 Vi|eni su pripadnici paravojnih jedinica sa bradama i dugim kosama, sa noèvima, sa tetoviranim Plitkovi}/Plitkoviq i Vrelo/Vrelo srpskim krstovima, od kojih su neki bili maskirani.60 Pominju se imena Srba iz sela i okoline.61 Re- Sela Plitkovi} i Vrelo su jedno od drugog udaljena ~eno je da su slede}eg dana srpske snage oti{le u 2 km, a zajedno oko 12 km isto~no od Lipljana, u

257 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo brdima na isto~noj ivici op{tinske teritorije, gde su njan), kao ~oveka koji je rukovodio operacijom. U pripadnici paravojnih jedinica bili angaòvani po- Guvnu Selu, spalili su ku}u jednog politi~kog akti- sle ubijanja u Slovinju. viste. U Glogovcima, mnogi seljani su bili oplja~ka- Jedan svedok opisuje kako je njegov sedamde- ni i pretu~eni. Kola jednog ~oveka su bila zapalje- setogodi{nji ujak bio 16. aprila uhap{en u Plitko- na, a njegova glava gurana tako blizu vozila u pla- vi}u, kako su mu bili odse~eni prsti na rukama i menu, da se i sama zapalila. Morao je da preda sav nogama, jedan po jedan, i kako je onda bio ubi- svoj novac. Zatim su svi seljani albanske narodno- jen. Uskoro posle toga, mladi ~ovek je prona{ao sti bili silom isterani iz sela, ali su neki oti{li samo telo svog ro|aka koji je bio tu~en i ubijen. Bile su do susednih sela i kasnije se vratili u Glogovce i mu izbodene ruke, imao je rane od metaka na gla- Guvno Selo.74 Na dan 7. aprila, srpski policajac iz vi, i grlo mu je bilo prerezano.70 Lipljana, koji je ìveo u selu Babljak/Bablak sa me- Popodne 18. aprila, grupa seljana i raseljenih {anim stanovni{tvom (op{tina Uro{evac), pucao je lica je iz Vrela pobegla prema obli`njim brdima u pravcu Lugadìje dok se vra}ao ku}i sa posla, i 75 kada se pojavio konvoj pripadnika paravojnih sna- jednog ~oveka ranio u nogu. ga. Kada su se iste ve~eri vratili, zatekli su tri mr- Na dan 17. aprila, seljani albanske narodnosti tva tela. Jedan od ubijenih je ispred svoje ku}e bio koji su pobegli iz Slovinja, Vrela, Smolu{e, Glavice, s le|a pogo|en hicem u glavu. Delimi~no izgore- Marevca (Lipljan) i @egovca/Zhegofc (Gnjilane), la tela jednog starijeg para raseljenih lica, koji su skupili su se u Lugadìji u brdima na isto~noj stra- prema navodu svedoka bili suvi{e slabi da bi ni op{tine, nakon ofanzive koju su sredinom apri- mogli da idu, prona|ena su ispred druge ku}e.71 la vodile policija, VJ i paravojne jedinice, a koja je podrobnije opisana u odeljku o Slovinju. Oko 18. aprila, oko 95 èna i dece iz Gornje Brnjice/Berni- Centralni delovi op{tine, oko Lipljana ca e Eperme (severozapadno od Pri{tine) stiglo je LugadìjaLlugagji, Glogovce/Glogofc, u Guvno Selo i Glogovce u dva vojna kamiona. Guvno Selo/Gumnaselle i ]elopek/Callapek Oni su bili razdvojeni od svojih mu{karaca u Brnji- ci i odvezeni na granicu sa Makedonijom.76 Ova grupa sela leì izme|u 2,5 i 5 km jugoisto~no Na dan 20. aprila, isti ve} pominjani policijski od Lipljana, izme|u Lipljana i puta broj 2 (osim komandir je do{ao u Lugadìje sa ~etiri druga po- ]elopeka, koji je 5 km od Lipljana, ali sa druge licajca i zahtevao da mu se preda sve oru`je koje se strane puta). Oko 20. marta, na lokalnom putu nalazilo u selu, ~ak i ono koje je bilo legalno regi- izme|u Lugadìje i Guvna Sela, seljani su prona{li strovano. Policajci su tako|e zahtevali spisak svih neidentifikovano telo sa dve rane od metaka i po- mu{karaca ispod 50 godina starosti i najavili „dra- 72 vredama od udaraca. Oko 30. marta, pripadnici sti~ne mere ako se ne udovolji njihovom zahtevu“. VJ i policije su bili vi|eni kako plja~kaju albanske Sli~an zahtev je bio u~injen i u Guvnu Selu.77 stanovnike u Lugadìji i pale njihove ku}e. Dva po- Nekoliko dana kasnije, VJ, policija, pripadnici licajca iz Lipljana i jedan Rom bili su prepoznati i paravojnih jedinica i srpski civili su ponovo do{li u 73 navedeni kao u~esnici ovog incidenta. Glogovce. Upadali su u ku}e, zahtevali da im se Jedan izbeglica opisuje kako je po~etkom apri- preda novac, i odnosili dragocenosti, TV i radio la u kraju vladala atmosfera straha: „Svi su spavali aparate i sli~no, kao i ènski nakit. Uku}ani su bili otvorenih o~iju“ i „bili spremni da pobegnu sva- izba~eni iz svojih domova, od kojih je 26 kasnije kog minuta“. Tako|e je izjavio da su „3. aprila srp- zapaljeno, a njihove li~ne isprave su bile uni{tene. ske snage i{le sistematski od jednog sela do dru- Pripadnici paravojnih jedinica sa crnim maskama gog u lipljanskoj op{tini, sa ciljem da proteraju sve na licima, me|u kojima je bio najmanje jedan koji albanske stanovnike“. Prema izjavama svedoka, je govorio ruski, premlatili su i oplja~kali jednog policija i VJ su sa dva tenka, tri oklopna transpor- ~oveka. Vojnik koji je govorio ruski je tako|e traìo tera, tri pincgauera i oko 50 pe{aka prolazile kroz novac od jednog tridesetjednogodi{njeg Albanca, Glogovce, na putu iz Banduli}a za Konjsko/Kojske koji je uspeo da ga ubedi da novca nema. Pripad- (vidi poseban odeljak, niè). Svedok je imenovao nici paravojnih jedinica su tada naredili ènama da mesnog komandira policije (koji je ve} bio pomi- se skinu, a mu{karce su isterali, nagovaraju}i Al-

258 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja banca da im da 3.000 DM; posle su ga tukli zato Ujutru 21. maja, specijalne jednice su opkolile {to je ranije lagao. Vojnici su skupljali novac u ku- selo i krenule od ku}e do ku}e, nare|uju}i svim se- tiju u kombiju koji su koristili. Pretili su da }e pobi- ljanima da iza|u i da se postroje. Jedan svedok ka- ti albansko stanovni{tvo ako slede}i put kada se è da su on i njegov otac bili odvedeni malo ustra- budu vratili – neko jo{ bude tu.78 Krajem aprila, nu, i da su bili tu~eni sve dok nisu izgubili svest. mnogi seljani iz Glogovaca i Guvna Sela su odlu~i- Policajci su rekli seljanima da }e biti pobijeni ako i li da idu u Blace.79 slede}eg jutra budu u selu. Ve}ina stanovnika je U drugoj polovini aprila, prema re~ima jednog tada vozom oti{la do \eneral Jankovi}a i dalje za svedoka, srpske snage koje su nosile oznake spe- Makedoniju.85 cijalnih antiteroristi~kih jedinica (SAJ), i od kojih su neki vojnici imali brade i marame oko ~ela, Konjsko/Kojske i Rabovce/Rubofc upale su u selo Lugadìja, zahtevale novac – i do- Oko 3. aprila, paljene su ku}e u Konjskom (4 km bile 1000 DM. Pola sata kasnije, policija (uklju~u- ju`no od Lipljana), i najve}i broj kosovskih Alba- ju}i imenovanog policajca) do{la je i rekla da go- naca je pobegao iz sela.86 U drugoj polovini apri- ne pripadnike paravojnih jedinica. Na dan 30. la, naoruàni Srbi i pripadnici paravojnih jedinica aprila svi me{tani su re{ili da napuste selo.80 sa crnim maskama i crvenim maramama vezanim Na dan 3. maja, jedna intervjuisana osoba je oko ~ela, koji su vozili crni VW audi sa pri{tinskom bila oplja~kana i te{ko pretu~ena u policijskoj sta- registracijom, beli lend rover i zelene pincgauere, nici u ]elopeku, 5 km jugoisto~no od Lipljana, na obilazili su vi{e sela blizu Lipljana, me|u njima i isto~noj strani puta broj 2. Vojni kamion je u{ao u Rabovce, 5 km ju`no od samog Lipljana. Zlosta- selo i trojica policajaca su si{la sa njega i u{la u ku- vljali su albansko stanovni{tvo, iznu|ivali novac i }u `rtve, gde su je zgrabili za vrat, oborili na pod govorili mu da se iseli. Mnogo ljudi se ukrcalo na i zahtevali novac. Kada su uzeli 1500 DM od nje- voz na maloj stanici u Rabovcima, koja leì na nog oca, prestali su da je zlostavljaju.81 glavnoj pruzi od Pri{tine prema Uro{evcu. Srpski policajci su vi|eni na stanici kako sa vozova pre- Banduli} ma granici skidaju mla|e mu{karce.87 Banduli} je potpuno albansko selo i nalazi se 3 km isto~no od Lipljana, pored puta broj 2. Na dan 4. Konjuh/Konjuh aprila, jedna intervjuisana osoba je napustila selo, Selo Konjuh, naseljeno uglavnom kosovskim Al- jer je smatrala „da vi{e nije mogu}e ìveti normal- bancima, leì 2,5 km severoisto~no od Lipljana, no“. Kosovski Albanci su neprestano bili meta za- kao i Banduli} – pored samog puta broj 2. Maski- stra{ivanja od strane policije ili pripadnika jugoslo- rani pripadnici srpskih paravojnih jedinica su 23. venskih/srpskih snaga. Ovaj svedok i dva njegova aprila naterali mu{karca i ènu albanske narodno- brata su bili te{ko pretu~eni i morali su da predaju sti da se skinu, vezali ih, a onda stavili ru~nu gra- 1810 DM pre nego {to im je dopu{teno da odu.82 natu u usta njihovog sina. Zatim su naterali bra~- Oko 12. aprila, policijski komandir (ve} pomi- ni par da im kaè gde u selu ìve najbogatije al- njan u izjavama) i druga dva policajca, do{li su, u banske porodice. Tukli su ih, a jedan od Srba je potrazi za oru`jem, u Banduli}, gde su se sklonile odvrta~em urezao krst na ~elu ène.88 Dva dana neke izbeglice iz drugih sela. Za vreme pretresa, tri kasnije, 25. aprila, pripadnici srpskh paravojnih je- ~oveka su bila te{ko pretu~ena. Slede}eg dana sva dinica su naterali seljane albanske narodnosti da raseljena lica su oti{la u Smolu{u/Smallushe (4 km napuste Konjuh. dalje na istok, prema brdima), jer im je policijski komandir rekao da dolaze pripadnici paravojnih je- Topli~ane/Topliqan dinca koji }e ih sve pobiti.83 Na dan 15. aprila, srpske snage koje su kroz Banduli} prolazile na putu za U selu Topli~ane, 4 km ju`no od Lipljana, ubrzo po- Glogovce (1,5 km jugozapadno od sela), uhvatile sle po~etka NATO bombardovanja, bile su spaljene su jednog seljanina albanske narodnosti, vezale ga, mnoge ku}e, uklju~uju}i i one koje je iznajmljivala tukle, i ukrale mu nema~ke marke koje je imao.84 OEBS-KVM. Sredinom aprila, 40-60 pripadnika pa-

259 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

Zatvor u Lipnjanu Ova zatvorska ustanova, koja je doskora bila kori{}ena i kao istra`ni zatvor, sme{tena je izme|u sela Mali Alas i Gracko, na putu prema Maguri, zapadno od Lipljana. Uslovi zato~enja u tom zatvoru su podrobno opisani u izjavama mnogih svedoka. I za vreme dok je bila prisutna na Kosovu, OEBS-KVM se bavila àlbama na tretman i op{te lo{e uslove u zatvoru. Jo{ jedna strana tretiranja zatvorenika u ovom zatvoru i drugim zatvorima na Kosovu je njihovo prebacivanje u uù Srbiju, {to se uvek de{avalo na {tetu zatvorenika, po{to bi bili bitno oteàni njihovi kontakti sa porodicom i braniocima.1 Izgleda da su za sve vreme bombardovanja NATO mla|i ljudi bili hap{eni u raznim krajevima Kosova, uklju~uju}i op{tine \akovica, Glogovac, Podujevo i Pri{tina, i onda protivpravno dràni u lipljanskom zatvoru (vidi tako|e 9. poglavlje).2 Bili su uhap{eni u svojim ku}ama ili dok su putovali u konvojima na vrlo sli~an na~in na koji su mla|i Albanci bili uhap{eni u podru~ju oko Smrekovnice i zato~eni u tamo{njem zatvoru (vidi odeljak o vu~itrnskoj op{tini). Mnogi od njih su kasnije bili oslobo|eni i poslani u Makedoniju. Naj~e{}e bi ljudi prvo bili zadràni na nekoj prethodnoj lokaciji, kao {to je policijska stanica broj 92, i tu zlostavljani pre nego {to bi bili preba~eni u Lipljan.3 Tako je posle masovnih ubijanja u Glogovcu, sredinom aprila, 175 ljudi bilo najpre odvedeno u dàmiju u ]irezu (op{tina Srbica), odatle u policijsku stanicu u Glogovcu, gde su bili èstoko premla}ivani tokom {est sati. Zatim su bili preba~eni u Pri- {tinu, gde su ih ponovo pendrecima, kundacima i gvozdenim {ipkama tukli nekoliko ~asova. Slede}eg dana, ljudi su bili preba~eni u lipljanski zatvor.4 Kada su zatvorenici stizali u zatvor, tuklo ih je 40 do 50 straàra koji su bili pore|ani u dva reda izme- |u kojih je zatvorenik trebalo da pro|e. Policajci su ih tukli pendrecima i {utirali ih. Jedna intervjuisana osoba opisuje kako je iz svoje }elije mogla da vidi stazu koja je od ulaza vodila u zatvorsku zgradu, i kako je videla ~uvare koji su posle premla}ivanja prali krv sa betona. Zatvorenicima su tako|e bile oduzete li~ne isprave.5 Zatvorenici su dràni u pretrpanim }elijama; na primer, jedan od njih je izjavio da je u }eliji koja je bila duga 5 i {iroka 4 metra bilo sme{teno njih 34.6 Jedan svedok koji je bio zato~en ceo mesec maj, procenio je da je u zatvoru bilo ukupno oko 3000 zatvorenika.7 Od hrane su dobijali samo hleb i vodu „a za ru~ak male komadi}e makarona“.8 Kada je bio deljen hleb, zato~enici bi morali da vi~u: „@ivela Sr- bija!“9 Bilo im je dozvoljeno da idu u toalet tri puta dnevno, ali su svaki put kada bi i{li, bili tu~eni.10 Zatvorenici albanske nacionalnosti su kroz prozore videli da je zatvorenicima Srbima bilo dozvoljeno da primaju posete ro|aka, dok njima to nije bilo dozvoljeno.11 Kosovskim Albancima je tako|e bila otkazivana lekarska pomo}, a ako bi je traìli, bilo im je govoreno: „Teroristima ne treba lekar“. Kada je, jednog dana, neki lekar ipak do{ao, nije hteo ni{ta da zna za rane zatvorenika, nego im je samo merio krvni pritisak.12 Zatvorenike su pojedina~no pozivali iz prenatrpanih }elija na saslu{avanja, kojima su prisustvovali pripadnici SDB. Za vreme ovih saslu{avanja zatvorenici su bili zlostavljani i tu~eni. Nisu ih tukli samo zatvorski ~uvari, nego i srpski zatvorenici i ~ak zatvorski kuvari.13 Nekoliko biv{ih zato~enika opisuje kako su bili zlostavljani svakodnevno. Tukli su ih dok ne bi izgubili svest, a tada bi straàri na njih izlivali vodu. Ovo bi trajalo nekoliko dana, i to od jutra do nekog doba posle podne. Izgleda da su svi zato- ~enici bili osumnji~eni za teroristi~ku delatnost, i terali su ih da potpi{u izjave u kojima su priznavali da su u~estvovali u akcijama U^K.14 Jedan biv{i zato~enik tvrdi kako je video da su unutar zatvora policajci silovali dva (mu{ka) zato~enika.15 De{avalo se da usled premla}ivanja i torture kojoj su bili izloèni, zatvorenici umru. Nekada{nji zato- ~enik opisuje kako je, nekoliko dana posle njegovog dolaska, profesor iz Uro{evca bio donet u njegovu }eliju. Bio je tako te{ko pretu~en da je njegovo telo bilo „ljubi~asto“, a o~i ote~ene. Nije mogao da ide, a povra}ao je ~im bi jeo ili pio. Profesor je rekao svedoku da je bio mu~en elektri~nim {okovima.

260 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja

Posle tri dana je umro.16 Drugi biv{i zatvorenik opisuje da su, kada su stigli u zatvor, on i ljudi koji su stigli sa njim, morali da stanu licem prema zidu sa rukama na le|ima, i da su ih u tom poloàju policajci i zatvorski ~uvari tukli sve dok su mogli da stoje. Posle premla}ivanja imao je krv u urinu nekoliko dana. Slede}eg dana su im obrijali glave i ponovo ih zlostavljali. Ruke su im tako èstoko tukli, da im je ispod noktiju tekla krv. In- tervjuisana osoba je u istoj }eliji provela 20 dana, u po~etku sa 17 drugih, ali ih je jo{ bilo dovedeno za to vreme, tako da ih je na kraju bilo 35. Me|utim, kada je stiglo 200-300 srpskih dezertera, ova grupa kosovskih Albanaca je bila preme{tena u drugu, ve}u sobu, sa krevetima. Svakog dana policajci su salu{avali zato~enike, i za vreme saslu{avanja ih tukli drvenim i metalnim {tapovima, po le|ima, rukama, stopalima i nogama. Pitali su: „Jesi li kriv?“, a kada bi odgovor bio: „Nisam“, pitali bi: „Jesi li [iptar?“17 Kada bi odgovor bio potvrdan, govorili bi: „Zna~i da si kriv“. Jednog dana, zato~enik iz pri- {tinskog zatvora je do{ao zajedno sa sedam srpskih dezertera. Njegovo oko je bilo povre|eno: dezer- teri su poku{ali da mu ga prstima iskopaju. Na dan 5. juna, grupa od 44 ~oveka je bila prozvana da iza|e, uklju~uju}i i intervjuisanu osobu, i tada su bili oslobo|eni.18 Prema izjavama, u dve zgrade zatvorskog kompleksa su bile zato~ene i ène. Jedan biv{i zatvorenik opisuje kako je ~uo ènsko vri{tanje. U jednoj prilici je tako|e ~uo kako jedan straàr kaè drugome da „za njega zadrì dve“. Me|u zatvorenicima su bili vi|eni i ~lan Albanske ènske lige, ~lan Parla- mentarne partije, i njegov sin, studentski vo|a.19 Zatvorenici albanske narodnosti su iz lipljanskog zatvora u ve}em broju bili oslobo|eni 26. i 30. maja i 5. juna; u svakoj prilici je bilo oslobo|eno oko 50-60 zato~enika, a zatim odvezeno autobusom na granicu sa Makedonijom. Jedan od njih opisuje kako mu je, zajedno sa 50 drugih, bilo re~eno da u|e u autobus koji je ~ekao pred zatvorom. Izjave koje su zatvorenici potpisivali bile su uni{tene, tako da nije vi{e bilo dokaza da su uop{te bili u zatvoru. U autobusu su morali da drè ruke iza potiljka i da ne gledaju navi{e. Autobus ih je odvezao pravo na granicu. Intervjuisana osoba je rekla da ih vi{e nisu tukli, jer bi lekari u Makedoniji mogli da vide modrice. Na granici je svima bilo re~eno da nikada vi{e ne}e mo}i da se vrate na Kosovo.20 1 PR/02/050/99. 2 M/1390; M/1777. 3 M/1739. 4 M/1389; M/1390. (M/1712 navodi imena direktora pri{tinskog i lipljanskog zatvora, kao i komandanta lipljanskog zatvora). 5 M/1390; M/1391; M/1606; M/1712; M/1734; M/1739. 6 M/1739. 7 M/1418. 8 M/1712. 9 M/1777; M/1389. 10 M/1777. 11 isto. 12 M/1391. 13 M/1391; M/1734; M/1712; M/1777. 14 M/1389; M/1390; M/1391; M/1418; M/1606; M/1712; M/1777. 15 M/1777. Intervjuisana osoba je bila potpuno traumatizovana, i izjave do sada nisu mogle biti potvr|ene iz drugih izvora. 16 M/1739. 17 Me|u Srbima – uvredljiv naziv za Albance. 18 M/1780. 19 M/1712; M/1734. Imena su navedena. 20 M/1418.

ravojnih jedinica su po~eli da granatiraju, uni{ta- isele i plja~kaju}i im imovinu. Uku}ani su pobegli vaju i pale ostale ku}e, a me{tani su poku{avali da napolje, ali su ih tamo opkolili naoruàni Srbi ko- pobegnu prema susednim selima. Srbi sa crvenim ji su izdvojili mu{karce od èna i dece. Policija je kapama na silu su u{li u ku}u jedne intervjuisane zadràla 17 mu{karaca, pretila im i tukla ih. Sve- osobe, prete}i uku}anima, nare|uju}i im da se dok je ~uo policajce kako me|u sobom raspravlja-

261 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo ju da li da ih pobiju. Jedan ~ovek je u toku no}i ki Vogel. Vojnici su naterali jednog de~aka da im uspeo da pobegne, ali je sudbina nekoliko drugih pokaè ku}e u kojima su se krili kosovski Albanci, ostala nerazja{njena. Slede}eg dana je popaljeno i na taj na~in su prona{li i pretukli jednu intervju- jo{ nekoliko ku}a. Jedan mla|i ~ovek je rekao kako isanu osobu. Srbi su im dali rok od pet minuta da je bio „na smrt prepla{en“ kada se sa drugima ukr- napuste ku}e, koje su zatim zapalili. Kada su selja- cao na voz prema \eneral Jankovi}u.89 ni oti{li, intervjuisana osoba je videla pet tela, sva u krvi, koja su leàla na raznim mestima.93 Sela zapadno od magistralnog puta Mali Alas/Hallac i Vogel Bujance/Bujan, Kraji{te/Krajshte i U 7 ~asova, 18. aprila, pripadnici paravojnih jedi- Crni Breg/Breg Zi nica su sa dva dìpa u{li u selo sa potpuno albanskim stanovni{tvom Mali Alas, koje leì 2 km za- Sela Bujance, Kraji{te i Crni Breg leè izme|u 5,5 i padno od Lipljana. Sve seljane su sakupili na otvo- 7,5 km jugozapadno od Lipljana. renom mestu, a zatim mu{karce razdvojili od è- Oko 10 ~asova, 25. marta, policajci pod kona. Jedan svedok je sa oko 40 drugih mu{karaca mandom ve} pominjanog biv{eg komandanta li- bio postrojen za streljanje. Jedan de~ak od 14 pljanske policije, zapalili su pet ku}a u Bujancu. godina iz susednog sela je u strahu plakao kada Na dan 18. aprila, srpske snage su ponovo napa- su ga na silu izveli sa mesta gde se nalazio. Jedan le selo, granatiraju}i ku}e i grupe raseljenih lica. pripadnik paravojnih jedinica (ime je zabeleèno) Istog ili slede}eg dana bilo je napadnuto i obli`nje rekao mu je da se smiri, ali ovaj nije mogao, tako Kraji{te. Rano ujutru, 14 naoruànih Srba u mada mu je ovaj izre{etao grudi sa oko 10 metaka. skirnim uniformama su sa ~etiri tenka i oklopnim Isti vojnik je onda dozvolio da idu svi mla|i od 18 transporterom upali u selo. Njima su se pridruìli godina, ali je i dalje ostalo 20 mu{karaca koji su srpski stanovnici. Ve}ina Albanaca je pobegla u stajali u dva jednaka reda. Vojnici su najpre ubili obli`nja brda odakle je videla kako pripadnici pa- dva poslovna ~oveka, zatim jednog tridesetdvo- ravojnih jedinica i mesni Srbi pale albanske ku}e. godi{njaka koji nije imao novac da im da. Ubili su Granate su pogodile pet ku}a. Iz pojedinih ku}a noèvima vlasnika mlina, a jedan Albanac, biv{i su delovali snajperisti. Jedna dvadesetpetogodi- policajac, ubijen je zajedno sa dva svoja brata. {nja èna je bila ubijena kada je granata pogodila Svedok je naveo da je 11 ljudi postrojeno i stre- traktor na kome je sedela, ali su njena petomese~- ljano, {to je potvrdio jedan od onih koji su preì- 90 na k}erka i ostali preìveli. Snajperisti su ubili veli streljanje, sa lak{om povredom ramena. Osta- pedesetjednogodi{nju ènu dok je poku{avala da lima je re~eno da sa pripadnicima paravojnih jedi- se vrati u svoju ku}u i spase de~aka starog 2,5 go- nica treba da idu u lipljansku policijsku stanicu, ali dine (koga su kasnije, kada se smrklo, dva ~oveka su svi uspeli da pobegnu. Svi ostali seljani su oti- ipak spasla). Snajperisti su ubili i jednog de~aka {li u Gracko. Jedna intervjuisana osoba, i neki dru- od 16 godina kada je poku{ao da se vrati u selo gi, kasnije su se vratili u Mali Alas i zatekli Rome po neke stvari. Posle pet dana, seljani su se vratili kako kopaju masovnu grobnicu. U nju su sahra- i zatekli svoje ku}e oplja~kane i demolirane, dok je njena 22 tela (uklju~uju}i `rtve koje su ovde po- 8 ku}a bilo spaljeno. Posle ovog incidenta, i zbog menute), iako je po nekim izve{tajima broj ubije- 91 nesta{ice hrane, oti{li su u Makedoniju. nih iznosio 25.94 Jedan svedok je izjavio da je u Crnom Bregu bilo vi{e slu~ajeva seksualnog nasilja nad ènama. Veliko Ribare/Ribar i Madhe, Oko 20. aprila, kombinovane srpske snage, me|u Malo Ribare/Ribar i Vogel, kojima su bili i pripadnici paravojnih jedinica, pre- Novo Ruj~e/Rufc i Ri ma izjavama ubile su ~etiri ène koje su odbile da se svuku pred njima.92 Jedna intervjuisana osoba stara 31 godinu, opisala Oko 13. aprila, srpske snage, opisane kao pri- je kako je po~etkom aprila, tokom 10 dana, sa po- padnici policije i VJ, u{le su u Malo Gracko/Grac- zicija kod sela Poturovce/Poturoc (7 km zapadno od

262 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja

Lipljana, na putu za Maguru) bilo granatirano Veli- nog para. Pet ili {est raseljenih lica koja su bila ubi- ko Ribare (7 km zapadno od Lipljana, na ivici brda). jena (dve ène i troje ili ~etvoro dece) bili su iz sela Mine i granate iz tenkova su ispaljivane skoro sva- Vr{evce/Vershec (op{tina Lipljan). kog dana, bilo je i snajperske vatre, iz blizine se po- Kada su se seljani posle pet dana vratili, i kada vremeno ~ula vatra iz protivavionskog oru|a, a jed- su od policije dobili dozvolu da sahrane tela, na{li na bomba (opisana kao „francuske proizvodnje“ – su 13 tela na prikolici u jednom dvori{tu, prekrive- za vi{e pojedinosti o NATO bombardovanju u tom na senom; dva ili tri tela su bila spaljena. Dok su kraju vidi dalje, odeljak o Velikoj Dobranji) pala je seljani sahranjivali mrtve, pojavio se ve} pominja- nedaleko od ku}e u kojoj je svedok boravio, na~i- ni biv{i komandant lipljanske policije i uveravao ih niv{i krater od 4 metra u promeru. Oko 10. aprila, da se vi{e ni{ta ne}e desiti selu. Pitao je za{to ne dva policajca ~ija su imena zabeleèna (uklju~uju}i sahranjuju tela `rtava odmah pored grobova nji- istog onog komandanta), do{la su u selo i rekla ne- hovih porodica. Drugi policijski komandir (tako|e kim kosovskim Albancima da kaù ostalim seljani- imenovan) naredio je da tela pokopaju u pojedi- ma i izbeglicama da treba da napuste selo. (Inter- na~ne grobove i uveravao seljane kako }e protiv vjuisana osoba je oti{la u Smolu{u, ali je odatle pro- pripadnika paravojnih jedinica, za koje je rekao da 95 terana pet dana kasnije.) su do{li iz Ni{a, biti preduzete kaznene mere. Ne- Na dan 18. aprila, pre 6 ~asova ujutru, srpske ki vojnici VJ su pomogli ranjenim ljudima, previja- snage (opisane kao VJ zajedno sa naoruànim ciju}i njihove rane, dali im hranu i mleko, i ~ak po- vilima), do{le su u Malo Ribare, 5 km zapadno od nudili prevoz. Prema izjavama svedoka, drugi po- Lipljana, oplja~kale i zapalile 19 ku}a i ubile oko menuti policijski komandir nije u~estvovao u na- 20 seljana i pet ili {est raseljenih lica. @rtve (u ve- padu. Tvrdili su da je pripadnike paravojnih jedini- }ini imenovane, osim raseljenih lica), bile su stare ca, koji su imali zelene maskirne uniforme i crne izme|u 6 i 98 godina; ~etiri su imale preko 78 go- kape, predvodio neki Srbin iz Magura (ime je za- dina. Vojnici su se bili posebno okomili na aktivi- beleèno), koji je nosio crvenu beretku sa znakom ste DLK i pristalice U^K.96 „Belih orlova“. Jedan svedok je u 5:45 video kako dolaze srpske Oko 7 ~asova ujutru, 19. aprila, ista grupa od snage sa dva tenka, dva pincgauera, belim minibu- oko 35-40 pripadnika paravojnih jedinica je upala som i dva druga vozila. Naoruàni srpski civili sa cr- u Novo Ruj~e/Rufc i Ri, 3,5 km zapadno od Liplja- venim trakama oko ~ela po~eli su da upadaju u ku- na, na putu za Malo Ribare, voze}i civilne auto- }e i ubijaju ljude. Dva starca od 87 i 98 godina su bila ubijena u krevetima. Mu` i èna su ubijeni is- mobile ukradene u Malom Ribaru. Tenkovi su pred svoje ku}e, a tela su im kasnije bila pokrivena ostali u Malom Ribaru, gde su i preno}ili. Pet pri- senom. Jedna èna je bila ubijena kada je poku{ala padnika paravojnih jedinica su u{li u ku}u jedne da pomogne svom svekru, koji je bio ranjen u no- intervjuisane osobe koja je rekla da su nosili zele- gu dok je poku{avao da se spase. Jednog ~oveka ne maskirne uniforme, da su neki od njih bili „}e- od 57 godina su ubili sa dva hica, ispred njegove lavi“, neki imali crne trake oko ~ela, a jedan je no- ku}e, a tri druga ~oveka su ubili dok su iz iste ku}e sio crvenu kapu. Imali su rukavice bez prstiju i na poku{avali da pobegnu. Dva sredove~na ~oveka su rukama su im se videle mrlje od krvi. Pre nego {to bila ubijena u prisustvu svojih porodica, a kada su su u{li u ku}u, porazbijali su staklo na prozorima se èna i k}erka jednog od njih pribliìle telima, i i na ku}u ispalili rafal iz automatskog oru`ja. Na- one su bile ubijene. Jedan otac i njegova dva sina, redili su svima da napuste ku}u, zahtevaju}i novac stara 13 i 15 godina, bili su ubijeni pred svim uku- i nakit, prete}i da }e sve pobiti i vi~u}i „Sada izla- }anima. @ena stara 78 godina je bila ubijena u zite odavde! Ovo nije va{a zemlja!“ Zadràli su svojoj ku}i, i zatrpana zidom koji je pao kada je na jednog ~oveka ~ije je ime pomenuto u izve{taju, ku}u nai{ao tenk, a njen osamdesetogodi{nji mu` naterali ga da legne na zemlju i zavezali mu ruke je bio streljan na ivici sela, zajedno sa {estogodi- na le|ima. Minut kasnije, iz ku}e se ~ula automat- {njom devoj~icom (mo`da njegovom unukom). Je- ska paljba, a pet minuta kasnije se pojavio dim. dan ~ovek je poku{ao da se vrati u selo i bio je ubi- Seljani albanske narodnosti koji su bili poslati u Li- jen. Prona|ena su i tela jednog sredove~nog bra~- pljan, vratili su se nekoliko sati kasnije.97

263 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

Poturovce/Poturoc i Torina/Torine cajci su naredili da 30-40 putnika si|e sa autobusa, a voza~u kondukteru je bilo nare|eno da vozi Oko 21. marta, pet autobusa sa oko 250 policaja- dalje bez njih.101 ca ili pripadnika paravojnih jedinica stiglo je u Po- Na dan 21. marta, odmah posle odlaska OEBS- turovce, 7 km zapadno od Lipljana, na putu za -KVM, Maguru je opkolio veliki broj tenkova. Pri- Maguru, u autobusima preduze}a „Ni{ ekspres“, padnici policije, VJ, paravojnih jedinica i mesni na- koje je pratio jedan kamion pun naoruànja. Ljudi oruàni Srbi, kao i nekoliko Roma, plja~kali su, pa- nisu nosili maske i bili su u zelenim i mrkim unifor- lili i granatirali ku}e kosovskih Albanaca. Svedok mama sa oznakama „Belih orlova“ i sa crtama na koji opisuje sve ovo je pobegao u Dobranje/Dobraj, epoletama. Pucali su u vazduh i pretili da }e pobi- gde je oko 3. aprila jedan Albanac (ime je zabele- ti albanske stanovnike sela, koji su pobegli. Tri ~o- èno), poginuo u eksploziji granate, dok je gledao veka, od kojih su dvojica bili mentalno hendikepi- 102 rani, bili su odvedeni. Jedan od njih je bio oslobo- kako srpske snage opsedaju Maguru. |en 24 sata kasnije. Re~eno mu je da ode po osta- Na dan 25. marta srpske su snage u{le u Magu- le, kako bi dvojicu drugih mogli da odvedu sa so- ru i i{le od ku}e do ku}e, nare|uju}i albanskom bom, {to su i u~inili. Sva trojica su bila te{ko pre- stanovni{tvu da se iseli, iako ih je ve} ranije mno- tu~ena dok su ih saslu{avali u vezi sa U^K.98 Oko go oti{lo u Pri{tinu. U 22:10, dva mla|a maskirana 29. marta, pripadnici VJ i paravojnih jedinica su se mesna Srbina, u civilnim odelima i naoruàna bez- instalirali oko 500 metara od Torine, 5 km od Li- bol palicama, upala su u vrt jedne ku}e i porazbi- pljana, blizu puta za Maguru. Jo{ 30 tenkova VJ je jala vi{e prozora. Mu{karac od 34 godine je pobe- bilo sme{teno u blizini. Nekoliko dana kasnije, po- gao iz ku}e, a napolju su za njim ispaljena dva hi- licajci (me|u kojima je bio i ve} pominjani koman- ca. On se kasnije vratio, da bi bio sa svojim rodite- dant, kao i jedan policajac iz Grackog, ~iji je samo ljima, i ~uo je ve}u grupu Srba koji su do{li 10 mi- nadimak naveden u izjavi), do{li su u selo. Pucali nuta ranije kako kaù: „Ako vas sutra ovde zatek- su u vazduh i seljanima rekli da se isele. Ovi su po- nemo, sve }emo vas pobiti!“ Slede}eg jutra u 6 ~a- begli u Ribare (nije precizirano u koje od dva), ali sova, porodica se iselila i oti{la u obli`nje selo. Dru- su i odatle bili izba~eni 10 dana kasnije.99 ga intervjuisana osoba je saop{tila da su krajem Rano ujutru 10. aprila, pripadnici paravojnih marta naoruàni Srbi krali automobile, upadali u 103 jedinica su krenuli da upadaju u ku}e u Poturov- zgrade, pretili ljudima i nare|ivali im da odu. cu, prete}i uku}anima i isteruju}i ih po{to su im zaplenili li~ne isprave, novac i nakit. Seljani su oti- Velika Dobranja/Dobraje e Madhe {li u Mali Alas. Prema izjavi jedne intervjuisane U dane 10. i 11. aprila, NATO je bombardovao i uni- osobe, mnogi ljudi su bili ubijeni, a neke ène ote- {tio radio predajnik na Gole{u, severozapadno od te ili silovane. Ipak, za sada ovo nije potvr|eno iz- Magure. Na dan 11. aprila, srpske snage „su se javama o~evidaca.100 osvetile“ za NATO bombardovanje oko 13:20, tako {to su ispaljivale mine na Veliku Dobranju, 7 km se- Magura/Magure veroisto~no od Lipljana. U napadu je ubijena jedna U okolini Magure, koja se nalazi 10 km zapadno devetogodi{nja devoj~ica, a sedmoro druge dece je od Lipljana, na zapadnoj ivici op{tine, napetost je bilo ranjeno u jednoj ku}i (kasnije su bili poslani u po~ela da raste mnogo pre odlaska OEBS-KVM. Pri{tinu). Selo su posetili reporteri gr~ke televizije Na dan 5. marta, dva policijska vozila, u kojima se tog popodneva, kada su im policajci pokazali „po- nalazilo 11 policajaca, upala su u zasedu koju su sledice NATO bombardovanja“, dok su uve~e do{li im postavili ~lanovi U^K, na putu jugoisto~no od i pripadnici VJ da snime selo. ûvari iz filmske eki- Magure, blizu Vr{evca/Vershec. Bili su napadnuti pe su pretukli oko pet kosovskih Albanaca. Dva da- raketnim projektilima i vatrom iz automatskog na posle granatiranja, (ve} pominjani) komandant oru`ja. Svih 11 policajaca je bilo ranjeno, {est od lipljanske policije je do{ao u selo i obe}ao izbegli- njih te{ko. Napad se desio ubrzo po{to je na izla- cama siguran prolaz do njihovih ku}a. Tako su izbe- zu iz Lipljana policija zaustavila jedan autobus, na glice iz sela Novo i Staro Rujce, kao i iz Torine, od- raskrsnici puta za Maguru. Prema izjavama, poli- lu~ile da se vrate ku}ama.104

264 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja

1 UNHCR „Kosovo Village List“, 9 March 1999 (1998 population 34 M/0802 i M/1374. M/1004 opisuje kako je prona{ao pet tela u estimate excluding forced displacement). dvori{tu ku}e njegovog brata, {to je tako|e pomenuto u 2 Napregnutost izme|u srpske i albanske zajednice u op{tini je M/1352, koji kaè da je 22 bilo ubijeno u njihovim ku}ama i na bila jo{ uvek veoma prisutna posle zavr{etka borbi u julu 1999. ulicama Slovinja. To pokazuje ubistvo 14 mesnih Srba u polju blizu Grackog, 2,5 35 M/0468 (~iji je brat rukovodio kasnijim sahranama pod policij- km jugozapadno od Lipljana. Selo nije daleko od Malog Alasa i skom prismotrom) kaè da je njihova starost bila izme|u 13 i Malog Ribara, gde je na desetine kosovskih Albanaca bilo bru- 85; M/1504. talno pobijeno od strane pripadnika srpskih paravojnih jedini- 36 M/1504 i M/0311. ca u aprilu 1999. Ovaj incident je bio potvr|en od strane OEBS- 37 A/0376, mada M/0727 opisuje istog imenovanog komandanta -MiK. U ovom izve{taju se ne pominje podrobnije, jer vremen- kako je tog istog dana intervenisao kako bi spre~io pripadnike ski izlazi iz okvira koji su nam postavljeni. paravojnih jedinica koji su nosili brade, da ubiju jednog Alban- 3 OSCE-KVM, RC5 „Daily Report“, 23 February 1999. U to vreme, ca kojeg je znao. prisustvo OEBS-KVM vozila na putevima je bilo prili~no izuze- 38 A/0376; M/0760; M/1366. tan slu~aj, jer su iz bezbednosnih razloga no}ne patrole OEBS- 39 M/0711; M/1051. -KVM bile obi~no otkazane. 40 M/0802; M/1329; M/1374; M/1504. (M/0719 opisuje polje kao 4 M/0873. Lugu i Manastirit.) 5 M/0959. 41 M/0658; M/0760. 6 M/0086. 42 M/0103; M/0658; M/0817; M/1051; M/1504. 7 M/0117. 43 M/0760; M/0711; M/0817; M/0103; M/0817; M/0711; M/0714. 8 M/0080; M/0356; M/0886. 44 M/0658; M/0760. 9 M/0618. 45 M/0711. 10 M/1258. Operacije registracije gra|ana su tokom maja vr{ene 46 M/0292; M/0468; M/0658; M/0711; M/0727; M/0760; M/0802 u Pri{tini i drugim gradovima Kosova, kako je opisano u delu III, (mada kaè da je bio ubijen 15. aprila); M/0817; M/0950 (koji odeljak 12: nasilno proterivanje. opisuje isti sled doga|aja, ali kao datum navodi 13. april); 11 M/1778. M/1374 – svi imenuju ovog ~oveka. 12 M/0617. 47 M/1504 (koji kaè da je èna umrla slede}eg dana). 13 M/0308; M/0402; M/0520; M/0602; M/0613; M/0617; M/0869. 48 M/0103; M/0817; M/1051. 14 M/0520. 49 M/0292; M/0711. 15 M/1026. 50 M/0802; M/0959; M/1013; M/1343 (po ~uvenju) i M/1374 kaù 16 M/0402. da su pripadnici papavojnih jedinica/policajci, rekli da tr~e. 17 M/0617; M/1051. M/0658 i M/1180 opisuju paniku u kojoj su seljani tr~ali. 18 A/0285; M/0617; M/1025. 51 M/0658; M/0760. 19 A/0285; M/0617; M/1025. M/0284 je me|u trupama koje su iz- 52 M/0518. vele ovu operaciju prepoznao pojedince koji su prethodnog da- 53 M/1013. na bili u Slovinju. 54 M/0292; M/0711; M/0719; M/0727; M/0817; M/1180; M/1343 20 A/0895; A/0898; M/0284. (video tela) kaù da je ukupan broj 16 (uklju~uju}i dve ène) 21 M/0494; M/0617; M/0658; M/1162. M/0103; M/0658; M/1374 navode ukupan broj 17. 22 M/0596; M/0869. 55 M/0103; M/0711; M/1504. 23 A/0376; M/0103; M/0123; M/0281; M/0284; M/0292; M/0311; 56 M/0518. M/0338; M/0468; M/0494; M/0518; M/0520; M/0658; M/0711; 57 M/0284 (kaè da je ukupan broj mrtvih 42 i jo{ 16 ubijenih u M/0714; M/°719; M/0727; M/0752; M/0756; M/0760; M/0802; planinama); M/0311 (najmanje 65 ubijenih); M/0714 (45 ubije- M/0817; M/0923; M/0930; M/0950; M/0958; M/0959; M/1004; nih); M/0719 (46 ubijenih); M/0752 (~uo da je bilo 42 ubijena); M/1007; M/1013; M/1051; M/1180; M/1329; M/1343; M/1352; M/0802 (36, i jo{ tri tela iz susednog sela koje je policija dove- M/1366; M/1374; M/1401; M/1491; M/1504. Velika ve}ina ovih zla); M/1013 (200 mrtvih); M/1051 (36 ubijenih); M/1180 (46 izjava navodi 15. i 16. april, kao {to je dato u ovom izve{taju; ubijenih i jo{ dvoje iz susednih sela); M/1329 (46 ubijenih); bra~ni par navodi razli~ite datume, ali opisuje isti tok doga|a- M/1376 (imenuje 33 ubijena). ja. M/0719 i M/0923 tako|e govore o ubijanjima u Trbovcima. 58 A/0376; M/0248; M/0727; M/1329; M/1505. 24 M/1013. 59 M/0817; M/0923; M/1004. 25 M/0719. 60 M/1013; M/1366 (tako|e opisuje pripadnike paravojnih jedini- 26 A/0376. ca koji su imali kape sa srpskim krstom). 27 M/1504 (nije jasno da li je ovo upozorenje bilo dato 14. ili 15. 61 M/0284; M/0760 (obojica opisuju jednog mesnog Srbina koji je aprila). nosio zelenu maskirnu uniformu sa bedòm specijalne antite- 28 M/1401. roristi~ke jedinice); M/1329. 29 M/0284; M/0281; M/0658 i M/0711 tako|e svedo~e da su ten- 62 M/0284. kovi opkolili selo 15. aprila. M/0802 je rekao da je sastanak uti- 63 M/1504. cajnih Albanaca i Srba bio sazvan tog jutra na poziv jednog ma- 64 M/0711. jora VJ, ali da se niko nije odazvao. 65 M/0756 opisuje kako je jedan sused, Srbin, do{ao i prona{ao ih 30 M/0281; M/0658. u planini kasnije u aprilu, i rekao da je sada bezbedno da se vra- 31 M/0760. te i da su oni koji su napali selo bili iz drugih krajeva, a da se to 32 M/0760; M/0923; M/1329. vi{e ne}e ponoviti – posle ~ega su se izbeglice vratile. 33 M/0520 (koji tako|e tvrdi da je video postrojene, ali kaè da se 66 M/0311 (pobegla je iz Pri{tine u ku}u svoga zeta u Slovinju). to dogodilo 16. aprila); M/0714 (zna za to po ~uvenju); 67 M/0760; M/1180. M/0930; M/1329. 68 M/1013.

265 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

69 M/0468; M/0711; M/0727; M/0756; M/0760; M/1013; M/1180; 89 M/0636; M/0637; M/1323; M/1778. Vidi jo{ M/0571. M/1401; M/0760; M/0817; M/1180; M/1352 i M/1504 tako|e 90 M/0754; M/0297 opisuje ne{to {to bi moglo biti isti incident, tvrde da su bile dve masovne grobnice u Slovinju, tako da nije iako ga locira u Bujance. jasno da li druga jo{ nije otkrivena. 91 M/0754; M/1473. 70 M/1309; M/1314. 92 M/0394. 71 M/0433; M/1314. 93 M/0279. 72 M/1137. 94 M/0367; M/0787 (koji navodi imena vi{e `rtava). Vidi jo{ 73 M/0602. M/0542; M/0721; M/0835; M/0933; M/1323, koji ka`e da je po- 74 M/0712; M/1088. sle nekoliko dana video tela ili grobove. 75 M/0596. 95 M/1162. 76 M/0117; M/0414. 96 M/0297; M/0422 (~uo za ubijanja); M/0474; M/0933; M/1068 77 M/0596; M/1137. (koji kao datum navodi „10 dana posle 25. marta“, ali ina~e po 78 M/0403 (koji je bio pretu~en zato {to je rekao da nema novca); svemu sude}i opisuje isti doga|aj); M/1162; M/1509. M/0642; M/1769. 97 M/0933. 79 M/0338; M/0393; M/1088. 98 M/0326; M/1026. 80 M/1025. 99 M/1082; M/1162. 81 M/0691. 100 M/0326; M/0329; M/0367; M/1026. 82 M/0661. 101 OCSE-KVM, RC5, „Weekly Report“, 27 February- 6 March 1999. 83 M/0617. 102 M/0275 (imenuje po~inioce, uklju~uju}i njihovog komandanta 84 M/1088. koji je u~estvovao u plja~kanju i paljenju ku}a, kao i u premla- 85 M/1318 (navodi ime policajca). }ivanju ljudi). 86 M/0123. 103 M/1068; M/0209. 87 M/0326; M/0297; M/1162. 104 M/0329; M/1068. 88 M/0873. (Intervjuisana osoba je poznavala bra~ni par, ali nije htela da navede njihova imena, jer „bi im to nanelo sramotu“. Me|utim, navela je imena po~inilaca.)

266 NOVO BRDO/NOVOBERDE

U nalazima OEBS-KVM nema skoro nikakvih po- navodi da je jedan kosovski Albanac bio zlosta- dataka koji bi se odnosili na malu op{tinu Novo vljan u policijskoj stanici u Novom Brdu, februara Brdo, jugoisto~no od Pri{tine. To se moè objasni- 1999. ôvek je bio optuèn za ilegalno posedova- ti ~injenicom da me|u jedva 5000 stanovnika, ve- nje oru`ja. Prema àlbi, bio je te{ko pretu~en, ta- }inu ~ine Srbi,1 i da su neka sela skoro isklju~ivo ko da je tri puta gubio svest.2 naseljena Srbima. Uslovi su sli~ni kao i u relativno mirnoj susednoj op{tini Gnjilane (vidi odeljak o njoj), na primer okolnosti koje nisu bile pogodne 1 UNHCR „Kosovo Village List“, 9 March 1999 (1998 population estimate excluding forced displacement). za infiltraciju U^K. 2 OSCE-KVM, Weekly Report RC4, 12 February 1999. Za vreme dok je OEBS-KVM bila prisutna na Kosovu, misija je primila jednu àlbu u kojoj se

267 OBILI]/OBILIQ

Op{tina Obili} leì oko 7 km zapadno od Pri{tine i bila dva pincgauera i devet policajaca u bojnoj na njenoj teritoriji je najve}a termoelektrana na opremi koji su ga zaustavili i odmah po~eli da ga Kosovu. Tu se tako|e nalaze i rudnici uglja, na ju- tuku svojim oru`jem. Kada je jedan od policajaca goistoku op{tine (kao i u susednoj op{tini Kosovo prona{ao medicinsku torbu, rekao je: „Ovaj je dok- Polje, na jugu). tor. Ubijmo kurvinog sina! On le~i teroriste.“ Tukli Pre nego {to je na Kosovu raspore|ena OEBS- su ga sve dok nije izgubio svest, posle ~ega su po- -KVM, najzna~ajniji doga|aji na teritoriji op{tine licajci oti{li. Lekar je posle dvadeset minuta do{ao su bili zauzimanje otvorenog kopa u rudniku uglja k sebi toliko da je mogao da se odveze ku}i. Kada pored Grabovca/Graboc (Kosovo Polje) i okolnih je slede}eg dana prijavio napad OEBS-KVM, jo{ sela, me|u kojima je bilo selo Ade/Hade (Obili}) uvek je imao bolove u preponama i stomaku, i bi- od strane U^K juna 1998. godine.1 Borbe su pri- le su vidne ogrebotine na njegovom vratu.4 vremeno zaustavile radove u rudniku, sve dok srp- Bilo je izve{taja i o nezvani~nim barikadama na ske snage nisu ponovo uspostavile kontrolu. Na putevima, koje su postavljali kako srpski civili, tako dan 22. juna 1998, devet Srba koji su radili za i U^K. Po~etkom januara, vi{e od 10 naoruànih Elektroprivredu Srbije bili su oteti blizu Grabovca, srpskih civila me|u kojima su bila i dva uniformisa- dok su se vozili na posao u rudniku. Navodno ih je na policajca (koji u tom trenutku nisu nosili bedè- otela U^K. Njihova sudbina, kao i sudbina drugih ve), postavili su barikadu blizu sela Milo{evo na pu- rudara koji su bili oteti u sli~nim okolnostima 14. tu iz Pri{tine u Mitrovicu. Zaustavljali su automobi- maja, ostala je nerazja{njena.2 Borbe, vi{e puta le i autobuse, proveravali li~ne isprave i tukli ljude, ponavljano granatiranje sela, opasnost od snajpe- ponekad te{ko. Kada je personal iz jednog vozila rista i napeta bezbednosna situacija, ograni~avali OEBS intervenisao, pustili su one koji su bili zadrà- su slobodu kretanja, {to je zna~ilo da je najve}i ni. Li~ne isprave su bile oduzimane i bacane po pu- deo vremena Grabovac bio prazan, kao {to je opi- tu (neke od njih su kasnije prona{li me{tani i perso- sano u odeljku o Kosovom Polju. nal OEBS). Posmatra~i OEBS-KVM su tako|e bili za- U vreme prisustva OEBS-KVM, napetost je po- stra{ivani i optuìvani da ne pomaù Srbima.5 Na novo porasla kada je jedan srpski name{tenik dan 5. februara, jedan ~ovek je bio zaustavljen po- Elektroprivrede Srbije bio ubijen u Grabovcu 7. ja- red Orlovi}a/Shkabaj (Pri{tina), na putu iz Obili}a nuara 1999.3 Ovaj doga|aj je pogodio obili}ku prema Pri{tini. Zaustavila su ga ~etiri naoruàna ~o- op{tinu, izme|u ostalog i zato {to su Srbi, koji su veka koji su nosili U^K bedève. Zatra`li su mu li~- obi~no ìveli u gradovima sa me{anim stanovni- ne isprave a onda ga tukli dok se skoro nije onesve- {tvom, poput Obili}a, Plemetine/Plemetine ili Mi- stio, i tek posle toga mu dozvolili da se odveze.6 lo{eva/Millosheve, bili sve vi{e zapo{ljavani u rud- Posle povla~enja OEBS-KVM, 20. marta 1999, iz- nicima, i to na ra~un kosovskih Albanaca. jave prognanika govore o sli~nom obliku kr{enja Na dan 14. jaunara u 20:30, lekara albanske ljudskih prava u Obili}u i Kosovom Polju. U obe op- narodnosti, koji je bio krenuo da poseti jednu sta- {tine je bilo nekoliko masovnih ubijanja, gde je u riju pacijentkinju, zaustavila je policija na kontrol- jednoj operaciji bilo ubijeno vi{e ~lanova iste poro- nom punktu na putu izme|u Obili}a i Podujeva, dice. Po~inioci su ~esto bili prepoznati ili kao pripad- gde se odvaja put za selo Bariljevo. Na punktu su nici mesne policije, ili kao mesni naoruàni civili.

268 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja

Grad Obili} nom maskiranih.17 Razli~ito su opisani: kao ljudi u Grad Obili} je imao me{ovito stanovni{tvo. Od zelenim maskirnim uniformama sa policijskim 11.000 stanovnika, 41% su bili Albanci, 27% Srbi, oznakama, kao pripadnici paravojnih jedinica i dok su ostatak ~inili „Cigani“(Maxhupet) i druge kao mesni Srbi u crnim uniformama, od kojih su 18 manjine.7 neki bili maskirani. ^lanovima porodice koji ni- U vreme pre povla~enja OEBS-KVM, grad je su mogli na vreme da pobegnu bilo je re~eno da uglavnom bio miran, u pore|enju sa drugim delo- odu u zadnji deo ku}e, odakle se iznenada za~ula 19 vima op{tine i mnogim drugim gradovima na Ko- paljba. Preìvela je jedna ranjena èna koja je le- sovu,8 iako ni tu nije sve pro{lo bez incidenata u àla mirna kada su po~iniocu {utirali tela da se kojima je bilo nasilja.9 U jednom slu~aju, mla|i uvere jesu li mrtva, i koja je kasnije uspela da do- srpski civili, naoruàni tojagama, zaustavili su jed- puè do ulice, zajedno sa jednom skoro nepokret- nog Albanca, u~enika srednje {kole, koji se vra}ao nom sedamdesetogodi{njom ènom iz iste poro- ku}i iz {kole u Obili}u oko podne, 10. decembra dice koja je ostala u ku}i. Obe je pokupio voza~ 20 1998. Pretukli su ga tako te{ko da je morao da za- jednog automobila i odvezao ih u Pri{tinu. De- traì lekarsku pomo} u Klinici majke Tereze, zbog set ~lanova porodice, me|u kojima su bile tri è- povreda na glavi i polomljenih zuba. Dva policaj- ne, kasnije je na|eno pobijeno, dok su ostali po- 21 ca koja su straàrila ispred obli`nje policijske sta- begli u Pri{tinu. Prema navodima svedoka, je- nice videla su incident, ali nisu intervenisala. Ista dan mla|i ~lan porodice je bio u U^K, i toga dana 22 grupa srpskih mladi}a je na putu iz {kole pretukla je bio u poseti ku}i; neko drugi je rekao da je je- vi{e srednjo{kolaca u vi{e navrata tokom prethod- dan ~lan porodice imao revolver i da je pucao na 23 ne tri nedelje. Jedan je bio tako te{ko pretu~en da napada~e. je morao da ode u pri{tinsku bolnicu.10 Te no}i (27-28 marta), nastavilo se plja~kanje 24 Granatiranje, pucanje i plja~kanje radnji je po- radnji i ku}a. Zapaljena je bila ku}a koja je bila 25 ~elo u no}i izme|u 24. i 25. marta, kada je po~e- iznajmljena Dru{tvu majke Tereze. lo i NATO bombardovanje Jugoslavije, i nastavilo Organizacija svih ovih napada je uglavnom pri- se tokom nekoliko slede}ih no}i. Na meti je bila pisivana gradona~elniku Obili}a. Jednoj intervjui- imovina bogatijih Albanaca, a zatim su njihove sanoj osobi je jedan Srbin iz grada rekao kako je ku}e bile paljene.11 Po~inioci su bili opisani kao nekoliko dana pre po~etka NATO bombardovanja naoruàni srpski civili, od kojih su neki govorili lo- bio odràn sastanak sa srpskim me{tanima, na kalno srpsko nare~je,12 ili kao pripadnici policije i kojem je Obili} bio podeljen u razli~ita podru~ja paravojnih jedinica.13 od kojih je svako bilo kontrolisano od strane Soci- Napetost u Obili}u je i dalje rasla ujutru 26. jalisti~ke partije Srbije, Srpske radikalne stranke marta, kada je, oko 10 ~asova, desetak policajaca itd., i da su „Cigani“(Maxhupet) bili me|u organi- nateralo 20 mu{karaca i 30 èna albanske narod- zacijama kojima je bila poverena kontrola.26 Dru- nosti da kle~e na zemlji pred obili}kom autobu- gi svedok kaè da su i pripadnici paravojnih jedi- skom stanicom. Oni su ohrabrivali mlade Srbe da nica i „Cigani“(Maxhupet) bili angaòvani u palje- tuku mu{karce, dok su ène bile naterane da se nju i plja~kanju ku}a.27 okrenu licem prema zidu kako ne bi videle {ta se Hiljade ljudi su pobegli prepla{eni ovim napa- doga|a.14 Policija je trojicu mu{karaca odvela. dima, iako izgleda da nije bilo organizovanog ma- Idu}eg dana je bilo prona|eno oko 20 le{eva, me- sovnog proterivanja. Mnogi ljudi koji su bili napu- |u kojima su bila i tela trojice ljudi uhap{enih kod stili svoje domove u gradu, i dalje su ostajali u nje- autobuske stanice.15 govoj bliòj okolini, kako bi mogli da se vra}aju da Slede}eg jutra (27. marta), oko 8 sati, svedoci nahrane svoje ìvotinje, ili provere da li njihove su videli kako tenk granatira ku}u jedne porodice ku}e jo{ stoje.28 Definitivno su izbegli tek krajem (prezime je zapisano u izve{taju).16 Oko 14:30 u aprila ili po~etkom maja, naj~e{}e vozom sa obi- blizini ku}e su vi|ena ~etiri pincgauera i jo{ jedno li}ke stanice, za Blace, ili u Pri{tinu i dalje u Make- vozilo sa pri~vr{}enim te{kim mitraljezom na vr- doniju. Jedan svedok ~ak opisuje kako je do kraja hu, dok se ku}i pribliàvalo 30 do 40 ljudi, uglav- aprila odlazio na posao u rudniku uglja. Kada se

269 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo vra}ao s posla 26. aprila, pripadnici paravojnih je- marta, opisuje kako je video 15 mrtvih tela – i mu- dinica i policije su zaustavili autobus kojim je pu- {kih i ènskih – u uzrastu izme|u 14 i 50 godina, tovao. Prema svemu sude}i policajci su znali da su i to u blizini èlezni~ke pruge.40 Iako su mnogi se- radnici upravo primili plate. Oni su tukli Albance i ljani u tom trenutku41 pobegli, neki su ostali sve naterali ih da im predaju svoj novac.29 do sredine aprila. Selo Mazgit/Mazgit se nalazi pored samog Sredinom aprila, pripadnici paravojnih jednica, Obili}a, sa severoisto~ne strane. Kao i u Obili}u, i obu~eni u zelene maskirne uniforme, i naoruàni ovde su od kraja marta ku}e bile plja~kane i palje- srpski civili iz Kosovog Polja do{li su u Kru{evac, ne, i mnogi kosovski Albanci su pobegli.30 Oko 3. plja~kali i palili ku}e i zahtevali novac od kosovskih maja 1999, preostalima je bilo re~eno da treba da Albanaca. Kada su seljani oti{li u policijsku stanicu odu, i ukrcani su u autobuse koji su ih odvezli do u Obili}u, slede}eg dana je u selu uspostavljena Makedonije.31 straà koja je tamo ostala dve nedelje.42 Na dan 18. aprila policajci su zaustavili i vratili jednu porodicu Kru{evac/Krushefc koja je poku{ala da pobegne traktorom, rekav{i seljanima da }e u Kru{evcu biti za{ti}eni. U selo se ta- Uglavnom albansko selo Kru{evac leì uz sam Obi- ko|e smestila baza VJ.43 Me|utim, krajem aprila, li}, na jugu. Na dan 25. marta 1999. i slede}ih no- policajci su rekli da odlaze, da selo vi{e nije u njiho- }i, ljudi opisani kao Srbi u crnim uniformama i voj nadle`nosti, dok drugi kosovski Albanac opisu- pod crnim maskama, koji su mo`da bili ~uvari je kako mu je policajac rekao da je bolje da ode, jer obli`nje elektrane, plja~kali su i palili ku}e u nase- policija vi{e nema kontrolu nad pripadnicima para- lju.32 Tako|e se ~ulo pucanje iz dvori{ta Elektro- vojnih jedinica.44 U to vreme, ubijanja i ranjavanja privrede, odakle se celo selo jasno vidi.33 po~injena od strane snajperista i pripadnika para- Na dan 27. marta (uo~i Bajrama), srpske snage vojnih jedinica, kao i premla}ivanja, plja~kanja i pa- su po~ele artiljerijski napad na Kru{evac. Oko 17 ljenja ku}a, zaista su naterali preostale kosovske Al- ~asova (to jest, istog dana, samo ne{to kasnije, bance da napuste Kru{evac.45 kada se desilo ubistvo deset ~lanova albanske porodice u Obili}u), grupa uniformisanih pripadnika Ade/Hade policije i VJ, kao i Srba u civilnim odelima, po~inila je mnoga ubistva i u Kru{evcu.34 êtiri ~lana Na dan 22. marta, pre po~etka NATO bombardo- iste porodice (imena se nalaze u izve{tajima) bila vanja SRJ, policija je upala u selo Ade, jugozapad- su ubijena pred svedocima, ali nisu odmah umrla no od Obili}a, pucaju}i na grupu raseljenih lica iz od ranjavanja (vi|eno je kako se pokre}u i stenju); obli`njih sela i primoravaju}i ih da odu. Kasnije, pripadnici paravojnih jedinica su onda sipali ben- policajcu su pucali i na ku}e mesnih ìtelja alban- zin oko ku}e i sve zapalili. Na zgari{tu su kasnije ske narodnosti. Slede}eg dana, ~uvari mesne fa- prona|ena ~etiri ugljenisana tela.35 (Predstavnici brike su isterali kosovske Albance iz njihovih do- OEBS-MiK su posetili mesta ubijanja 21. jula mova u blizini fabrike, i zauzeli ih. Prve no}i NATO 1999. i potvrdili nalaz nagorelih ljudskih kostiju i bombardovanja, srpske snage su u{le sa vojnim delova lobanja, kao i to da je na tom mestu bilo vozilima i po~ele da pucaju u vazduh. Te no}i, za- ubijeno najvi{e ~etvoro ljudi. Tako|e je prona|eno paljene su ~etiri ku}e kosovskih Albanaca, a mno- 14 rupa od metaka na unutra{njem zidu izgorele ge radnje oplja~kane.46 ku}e.)36 Jedna sedmo~lana porodica je bila ubije- Specijalna jedinica policije je u Ade u{la 3. apri- na tog 27. marta, a isti svedok tvrdi da je u obli- la i naredila svima da napuste mesto, iako izgleda `njem polju video jo{ 21 telo.37 da su neki Albanci i posle toga ostali u selu.47 Na dan 28. marta, ~uvari elektrane su rekli se- Na dan 17. ili 18. aprila, izme|u 8 i 14 polica- ljanima Kru{evca da treba da napuste selo.38 Tog jaca, pripadnika VJ i paravojnih jedinica koji su bi- dana se desilo vi{e ubistava. Jedna intervjuisana li maskirani, u{li su rano ujutru u Ade. Pucali su po osoba opisuje kako je, dok je beàla ulicama, vi- selu, palili ku}e i izvr{ili seriju ubistava ~lanova dela dva tela, jedno sa odse~enim udovima.39 jedne brojne albanske porodice, od kojih je ukup- Drugi svedok, koji je kroz Kru{evac pro{ao 28. no pet ljudi umrlo tog dana. Svih pet `rtava je

270 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja imenovano u izve{tajima. Pucali su na jednog ~o- u op{tini Kosovo Polje. Doga|aji iz oba dela Gra- veka koji je iz ku}e iza{ao sa belom krpom da bi se bovca se opisuju u odeljku o op{tini Kosovo Polje.) predao, i ovaj je nekoliko sati kasnije preminuo od rana, u nedostatku lekarske pomo}i.48 Jedan po- Leskov~i}/Lajthishte licajac i jedan vojnik VJ, naoruàni pu{kama AK- -47, do{li su tada do ku}e brata onog ~oveka, iz- U 9:45, 17. ili 18. aprila, 10 –15 srpskih policajaca 58 dvojili ène i decu (koje su poslali napolje) od ~et- i ~uvara zaustavili su vozilo na kontrolnom vorice mu{karaca starih izme|u 27 i 78 godina, punktu kod Leskov~i}a, na putu prema Crkvenoj od kojih su neke ìve spalili u {tali. Kada su se ~la- Vodici/Palaj. Iz vozila su bila izvu~ena i pretu~ena novi porodice i drugi me{tani vratili nakon pet da- tri putnika, od kojih je najmanje jedan radio za na, prona{li su dva tela (razli~ito opisana, kao ve- Dru{tvo majke Tereze, pomaù}i raseljenim licima zana ìcom i bez nogu), ispod trupine mrtve kra- da se vrate svojim ku}ama. Odvedeni su u pove. Jo{ jedno telo je bilo prona|eno u dvori{tu, drum obli`nje zgrade, a odatle na groblje u Crkve- dok telo ~etvrtog ~oveka nikada nije prona|e- noj Vodici, gde su bili pobijeni rafalom iz auto- no.49 Jedan seljanin opisuje kako je kontaktirao matskog oru`ja. Sva trojica su najpre naterana da policiju u Obili}u, gde mu je re~eno da policajci ni- legnu na zemlju, a zatim im je pucano u potiljak. {ta ne znaju o incidentu.50 Pred kraj aprila, jedan svedok je video ~etiri tela Za to vreme, i ku}a koju je ranije za svoju kan- (~etvrta `rtva je bio jo{ jedan saradnik Dru{tva celariju iznajmljivala OEBS-KVM bila je me|u de- majke Tereze, koji je i{ao da vidi {ta se deslilo). setinama ku}a koje su gorele.51 Dva le{a su bila skalpirana. @rtve su, prema svedo- Oko 20 tenkova i jo{ 20 drugih policijskih vozi- ~enju, sahranili „Cigani“(Maxhupet) krajem aprila, pe{adija VJ i pripadnici paravojnih jedinica bili la, u jedan grob.59 su stacionirani u Adama, a jedinice pribli`no istog Krajem aprila, policajci su rekli seljanima da ih sastava u obli`njem Grabovcu. Obe pozicije su ne mogu vi{e {tititi, tako da svi treba da odu pe- prema svedo~enju o~evidaca bile kori{}ene za ar- {ice u Crkvenu Vodicu. Policija ih je odatle sprove- tiljerijske napade na planinu î~avicu.52 Pripadni- la do granice sa Makedonijom.60 ci paravojnih jedinica su, prema svedo~enjima, tako|e bili me|u vojnicima koji su 25. aprila upada- Sela oko Obili}a u kojima je bio li u sela i sakupljali seljane pre nego {to }e ih pu- zna~ajniji udeo srpskog stanovni{tva stiti da izbegnu.53 Kona~na naredba da se svi isele stigla je negde Blizu Obili}a ima nekoliko sela gde je srpsko sta- krajem aprila. Pripadnici policije su u selo u{li na novni{tvo bilo zna~ajno zastupljeno, ili je ~ak ~ini- praga vozilima. Izme|u 12 i 15 autobusa sa ozna- lo ve}inu. Iako je vi{e Srba, radnika Elektroprivre- kama Elektroprivrede prispelo je na autobusku de, koji su sredinom 1998. bili oteti u Grabovcu stanicu u Ade 28. aprila, i ukrcalo 900 do 1000 lju- bilo poreklom iz ovih sela, ona su bila mirnija ne- di54, da bi ih odvezlo u [timlje, odakle su ih neki go mesta sa ve}inskim albanskim stanovni{tvom. autobusi odvezli dalje u Albaniju, a neki u Make- Ipak, i u njima je zabeleèno nekoliko napada. doniju. Svaki izbeglica je morao da plati 10 DM za Stanovni{tvo Milo{eva/Millosheve, 4,4 km se- putovanje.55 Oni koji su oti{li preko Lipljana i Ka- veroisto~no od Obili}a, brojalo je oko 20% Srba.61 ~anika u Blace, bili su zaustavljeni tri puta na kon- U no}i od 30. na 31. mart 1999. mesni stanovnici trolnim punktovima, a onda ponovo na granici, srpske narodnosti, maskirani, opkolili su ku}u u gde su im pregledali dokumente i oduzeli sve mo- selu i ubili ~etiri ~lana jedne albanske porodice bilne telefone.56 Jedan ~ovek koji je kona~no oti- (imena su zabeleèna). Jedan sin je bio ubijen u {ao u Albaniju, bio je primoran da plati 1000 DM dvori{tu pre nego {to su po~inioci razvalili vrata i kako bi obezbedio oslobo|enje svog sina koga je upali u ku}u. Zatim su pucali u oca i jo{ dva sina policija uhapsila na samoj granici.57 (jednome je bilo izme|u 9 i 10 godina, drugome (Nekoliko kilometara zapadno na putu iz Ada 13), koje su zatekli u krevetima. @enama su do- leì varo{ica Grabovac/Graboc. Gornji deo varo- zvolili da pobegnu. Napada~i su uz pomo} benzi- {ice je na teritoriji op{tine Obili}, dok je donji deo na zapalili tu, i neke druge ku}e. Seljani koji su se

271 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo sklonili u susednu ku}u ~uli su vrisak i viku.62 10 PR/02/0002/98. 11 Mnogi seljani su pobegli, naj~e{}e u Bariljevo/Ba- M/0487 (~ija je ku}a bila zapaljena iako je on odbio da je napusti; morao je da se spasava skokom sa balkona na prvom spra- rileve (Pri{tina) ili u brda prema severu, na terito- tu, i dok je beào, na njega su pucali i ranili ga u ruku, {to je jo{ riju koju je dràla U^K. Neki su potom bili primo- bilo vidno u vreme kada je pravljen intervju); M/0877; M/1522 rani da u velikim konvojima si|u sa brda krajem (koji po imenu pominje jednu osobu koja je napravila video snimak paljenja). 63 aprila. 12 M/0877. U Plemetini/Plemetine, Srbi su brojali oko 13 M/0485. 40% stanovnika, a kosovski Albanci ne{to vi{e od 14 Me|u ljudima koji su bili sakupljeni na autobuskoj stanici bili su i brat i sestra. Bratu su u premla}ivanju slomili nos, {to se jo{ vi- 30%, dok su druge narodnosti ~inile ostatak. Je- delo u vreme kada je napravljen intervju: M/0631. dan me{tanin albanske narodnosti je opisao kako 15 Kako je video ujak intervjuisane osobe (M/0631). su ga Srbi iz istog sela napali na po~etku NATO 16 M/0848 i M/0944 daju razli~ite datume, ali oni nisu direktni bombardovanja Jugoslavije. Ne{to kasnije, isto su svedoci doga|aja. 17 M/0844; M/1287; M/1435. Ova svedo~enja o ubistvima govore 64 u~inili vojnici VJ. Jedna novinarka iz Pri{tine opi- da su se doga|aji desili na putu koji od Obili}a vodi na jugoza- suje kako je 30. marta i{la u Plemetinu i tamo vi- pad, prema Orlovi}u. 18 dela 11 tela, me|u njima troje dece i dva ~oveka M/0844; M/1287; M/1435; M/1748; M/1753 (koji poimence pominje petnaest mesnih Srba, koji su uglavnom bili iz kraja oko kojima je znala imena, koji su bili streljani i nago- Suboti}a, blizu elektrocentrale, na samom izlasku iz Obili}a). reli. Kada je poku{ala da snimi na video traku ku- 19 Prema M/1753, ~iji je otac bio me|u ubijenima. }e u plamenu i mrtva tela, policija i drugi ljudi su 20 Kao {to je bliskom ~lanu njene porodice opisala ranjena èna – M/1287. je spre~ili, oteli joj kameru i drugu opremu, tukli 21 @ena jednog od ubijenih ljudi (M/1748) pominje pet mu{kara- je dok nije izgubila svest i odveli je u Pri{tinu.65 ca, dve ène i jednog de~aka i devoj~icu. Nije sigurno da li je te- Sibovac/Siboc, koji se nalazi oko 4-5 km zalo de~aka zaista prona|eno, sude}i prema M/1287 i jo{ jednom ~lanu porodice – M/1753 – koji su pobegli pre nego {to je puc- padno od Obili}a, bio je prema svedo~enju grana- njava po~ela. tiran od strane policije tri dana pre po~etka NATO 22 M/0486. bombardovanja.66 Na dan 27. marta, budu}i da 23 M/1104. 24 granatiranje nije prestajalo, seljani su izbegli, M/1522, koji kaè da je video mesne policajce kako se voze u golfu njegovog brata koji je bio ukraden. ostavljaju}i za sobom jednog ~etrdesetdevetogo- 25 M/0529. Dvoje ljudi (M/0070 i M/0669) su ~uli da su pripadnici di{njeg bolesnog ~oveka. Svedoci su videli kako je policije ili paravojnih jedinica ubili 18 do 20 ljudi u obili}koj bol- 26 pripadnika paravojnih jedinica sa crvenim tra- nici, ali o ovome nema direktnih svedo~anstava. 26 M/1149; M/1522 (i gradona~elik i Srbin koji je to saop{tio, ime- kama vezanim oko ~ela u{lo u ku}u. Zatim se ~uo novani su u izjavi). vrisak. Kasnije je bilo prona|eno telo ~oveka, 27 M/1750. obezglavljeno i unakaèno.67 28 M/0967. Vidi tako|e 20. poglavlje o kosovskim „Ciganima“ (Maxhupet). 29 M/0944 Iako M/1116 tvrdi da su zaposleni bili prinu|eni da u rudniku rade bez plate. 1 Savet za odbranu ljudskih prava i sloboda iz Pri{tine sap{tio je 30 M/1330; M/0005. datum kada je U^K zauzela rudnik: 22. juni 1998. (vidi OSCE- 31 M/0944 (koji je oti{ao vozom); M/0967; M/1103; M/1104; KVM „Weekly Report N° 420“, 21 – 26 june 1998, dostupan na M/1330; M/1336; M/0954 (koji je oti{ao malo kasnije i dospeo http://albanian.com/kmdlnj/). u Albaniju). 2 Ugroène srpske porodice su se u vi{e navrata àlile raznim in- 32 M/0497; M/0718; M/1029. stancama, izme|u ostalog OEBS-KVM, ~iji verifikatori su pose- 33 M/0497. tili grad sredinom januara 1999, ali nisu mogli da rasvetle situ- 34 Me|u po~iniocima su prema svedo~enju bili ~uvari elektrane u aciju (dokumentaciju o incidentu je sakupio biro OEBS-KVM u Obili}u. Prema M/0481, u napadima su u~estvovale i srpske iz- Pri{tini). Vi{e detalja ima u odeljku o op{tini Kosovo Polje. beglice iz Hrvatske. 3 Vidi odeljenje o op{tini Kosovo Polje. 35 M/0810 opisuje kao da su se ubistva desila u ku}i `rtava; 4 PR/0023/99. M/0755 i M/1029 opisuju ubice kao ~etvoricu ljudi u crnim uni- 5 MI/00/0009:99; MI/04/0009/99. formama ili maskirnim uniformama sa crnim maskama, ali ovaj 6 PR/02/0042/99. drugi kaè da se pucnjava desila ne{to niè niz ulicu u delu Ko- 7 UNHCR „Kosovo Village List“, 9 March 1999 (1998 population sovog Polja zvanom Nakarada. Ne}aka jedne od `rtava estimate excluding forced displacement). (M/0718) je tako|e bila me|u onima koji su tela videli slede}eg 8 M/0877. dana. Tako|e M/0479 (koji je ~uo pucnje, video ku}u kako go- 9 Jedno od najuàsnijih silovanja koja su ovde zabeleèna desilo ri, i koji je naveo imena `rtava); M/0524 (kome je za ubistva re- se sredinom februara u Obili}u, i ispri~ala ga je sama `rtva kao jedan srpski civil); M/0718 (koji je video nagorela tela). (M/1017). Vidi odeljenje ovog izve{taja o seksualnom napa- 36 PR/0146/99. stvovanju. 37 M/0810.

272 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja

38 M/1109. 57 A/0517. 39 M/0481. O drugom incidentu vidi M/0497. 58 Jedni svedoci kaù da su bili iz rudnika Janavoda, dok drugi mi- 40 M/1321. sle da su bili iz elektrocentrale. 41 M/0497; M/0957; M/1109. 59 M/0350 je prisustvovao ubijanju. M/0541 opisuje kako je video 42 M/1259. 15 policajaca u plavim maskirnim uniformama kako iz kola iz- 43 M/0694. vla~e 4 ~oveka, prisiljavaju ih da legnu na zemlju i kako ih tuku. 44 M/1029; M/1259. Onda su joj rekli da ode, a oko 10 minuta kasnije ~ula je puc- 45 M/0357; M/0385; M/0755 (koji kaè da su tenkovi koji su bili nje. Kasnije joj je re~eno da su ona ~etvorica bila ubijena. Vidi ukrcani na vozove granatirali njegovu ku}u); M/1104; M/1259; tako|e M/0569; M/0577; M/0874; M/1149. M/0576 je dao ma- M/1342. pu lokacija gde se nalazi taj grob. Svi izve{taji daju ista imena 46 M/0529 (koji procenjuje da je bilo oko 6.500 izbeglica); ~etiri `rtve. M/0604. 60 M/0350; M/0576; M/0577; M/0874. 47 M/0875. 61 UNHCR „Kosovo Village List“, 9 March 1999 (1998 population 48 M/0045; M/0530 koji kaè da su bili prisutni pripadnici VJ u ze- estimate excluding forced displacement). lenim maskirnim uniformama); M/0853; M/0875; M/1031; 62 M/0162; M/0848; M/1085; M/1261 (èna jedne od `rtava); M/1421; A/0517; A/0682. M/1403; svi osim dvoje su tela videli kasnije. Broj po~inilaca va- 49 M/0045; M; 0530; M.0532; M/0744; M/0829; M/0831; M/1421; rira od 6 do 20. Svedoci navode imena `rtava, a u nekim slu~a- A/0517; A/0682 (svi oni su ili ~lanovi porodice koji su bili izdvo- jevima i mesnih Srba za koje se sumnja da su u~estvovali u ubijeni, ili su videli doga|aj, ili su kasnije videli tela). janju. 50 A/0682. 63 M/0310; M/1510; A/0758; A/0759. 51 M/1421. 64 A/0718. 52 M/1032. Vidi tako|e M/0810. 65 M/0627, koja navodi ime policajca koji ju je tukao. Njeno hap- 53 M/0853. {enje i kasnije zlostavljanje u Pri{tini su opisani u odeljku o no- 54 M/0603; M/0606; M/0831; M/1032. (M/0530 kaè da je bilo vinarima, koji su bili `rtve progona. 2000 seljana.) 66 M/1066. 55 M/0355; M/0604; M/0831; M/1031. (M/0532 i M/0829 daju ra- 67 M/0845 je prisustvovao ovom napadu, video telo i naveo da je niji datum odlaska, ali opisuju isti doga|aj.) i mesna policija u~estvovala u ubistvu. 56 M/0045; M/0831; M/0853; M/1031.

273 ORAHOVAC/RRAHOVEC

Op{tina Orahovac leì na zapadnom delu central- meni {tab U^K. Uskoro je U^K morala da se povu- ne kosovske visoravni. U op{tini ima vi{e od 60 va- ~e i iz Mali{eva, 28. jula. ro{ica, sela i zaselaka. Pre raseljavanja 1998-1999, Za vreme i posle borbi u leto 1998, ozbiljne po- oko 90% stanovni{tva su ~inili kosovski Albanci, vrede ljudskh prava koje su po~inili kako Srbi, ta- dok su Srbi, Crnogorci, Goranci, Turci i „Ciga- ko i kosovski Albanci, imale su za posledicu ubijani“(Maxhupet) ~inili ostatak. Jedino selo sa ve}in- nje iz osvete i otmice sa obe strane. Vr{ene su ot- skim srpskim stanovni{tvom je bila Velika Ho- mice i ubistva nekih kosovskih Albanaca za koje se ~a/Hoce e Madhe, oko 5 km jugoisto~no od Ora- smatralo da su skloni srpskim vlastima ili da sara- hovca.1 |uju sa njima. Istovremeno, brojni ljudi za koje se Tokom leta 1998. u Orahovcu i okolini je bilo sumnjalo da pripadaju U^K bili su uhap{eni i od mnogo nasilja. Zbog toga je u vreme prisustva strane srpskih vlasti optuèni za terorizam (vidi OEBS-KVM na Kosovu u celom tom kraju vladala 10. poglavlje). Kako se aktivnost policije i oruà- velika napetost i strah me|u mesnim stanovni- nih snaga poja~avala, obostrane provokacije su {tvom, koje je u velikom broju pozdravilo otvara- ~esto dovodile do toga da su civili bili uhva}eni iz- nje OEBS-KVM kancelarije. Za vreme dok je misija me|u dve vatre. Bilo je vi{e izve{taja o zastra{iva- delovala u zemlji, situacija u op{tini je ostajala na- nju i zlostavljanju kosovskih Albanaca na policij- peta i eksplozivna, {to se posebno sna`no ose}a- skim kontrolnim punktovima. lo sredinom februara 1999, za vreme ponovnih Za OEBS-KVM, decembar 1998. je po~eo tako sukoba izme|u srpskih snaga i U^K, i za vreme {to je u Orahovcu primila vi{e izve{taja i zahteva poja~anih pokreta VJ. Neka od istraìvanja koja je za pomo} pri pronalaènju nestalih osoba. sprovela misija usredsredila su se zbog toga na Jedan takav slu~aj, ~iji su koreni bili u junu doga|aje od 1998, koji su prethodili dolasku veri- 1998, odnosio se na otmicu jednog kosovskog Al- fikatora OEBS-KVM, posebno na slu~ajeve otmica. banca za koga se sumnjalo da sara|uje sa srp- Da bi se razumela eksplozivna situacija u Ora- skom policijom i koga su tri ~lana U^K bila otela hovcu, treba se vratiti u leto 1998, kada je oko iz njegove ku}e u Brestovcu/Brestoc. ôvek je bio kontrole nad delovima op{tine izbio oruàni su- zato~en u „zatvoru“ U^K u Ratkovcu/Ratkoc. Po- kob izme|u U^K i srpskih snaga. Iako je U^K bila sle {est nedelja, U^K je napustila Ratkovac i sve prisutna u ruralnim podru~jima, grad Orahovac je zatvorenike prebacila na nepoznato mesto.3 bio prvo ve}e mesto u kome je za kratko vreme Januara 1999, jedan Srbin iz Orahovca je zatra- preuzela kontrolu 17. jula 1998, mada se policija ìo pomo} OEBS-KVM pri pronalaènju svog sina, uskoro vratila i ponovo preuzela grad 21. jula. U starog 14 godina, i zeta, starog 26 godina, za koje tim doga|ajima uni{tene su neke zgrade i ubijeni je rekao da su nestali po{to ih je U^K uhvatila 22. su neki me{tani koji se nisu sklonili: neki su mo`da septembra 1998. na jednoj barikadi kod Prizrena.4 bili ubijeni u borbama, dok su drugi bili ubijeni Na dan 18. februara, tela dvojice ljudi su bila dok su poku{avali da pobegnu.2 Borbe u Orahov- prona|ena u okolini Orahovca. @rtve su po svemu cu i okolini su bile èstoke, budu}i da se kontrola sude}i bile vezane lisicama, a zatim na smrt pre- nad gradom smatrala klju~nom za dostup Mali{e- mla}ene. Na telima su bili vidni tragovi mu~enja. vu, obli`njem manjem mestu u kome je bio privre- Jedna `rtva je bila kosovski Albanac iz prizrenske

274 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja op{tine. Njegova èna je rekla da su dva maskira- riji op{tine. Na dan 7. februara, vi{e hiljada kosov- na mu{karca obu~ena u crno izvr{ila otmicu u nji- skih Albanaca je prisustvovalo sahrani devet ljudi hovoj ku}i 3. februara oko 1 ~as no}u. Verovalo se ubijenih (sa drugima) u incidentu 29. januara u da je oba ~oveka ubila U^K, zbog navodne kola- Rogovu/Rogove (o tome vidi odeljak o op{tini \a- boracije sa policijom.5 kovica.) Iako nije bilo izve{taja o prisustvu U^K, Jedan raketni projektil je 20. februara bio ispa- policija je postavila privremene kontrolne punkto- ljen na zgradu u Orahovcu koja je u kraju pozna- ve u selu Velika Kru{a/Krushe e Madhe, na jugu ta kao „policijski hotel“. Zgrada je pretrpela ma- orahova~ke op{tine, oko 5 km od Rogova. Pona- nju {tetu, ali nije bilo povre|enih.6 Tri dana kasni- {anje policajaca na ovim kontrolnim punktovima je, 3 kosovska Albanca su prema iskazima bila je opisano kao provokativno i agresivno (kasniji oteta u nerazja{njenim okolnostima, i vi{e nisu vi- doga|aji u Velikoj Kru{i su opisani ne{to niè).11 |ena. Jo{ jedan kosovski Albanac je umakao troji- U drugoj polovini februara, OEBS-KVM je ci naoruànih ljudi u civilnom automobilu koji su uspela da ubedi U^K da ne napada rutinske poli- poku{ali da ga uvuku u kola 23. februara. On je cijske patrole na putu iz Orahovca u Suvu Reku, i napada~e opisao kao ljude koji su nosili me{avinu obe strane su se sloìle da manje provociraju jed- civilnih odela i policijske uniforme, a na osnovu na drugu. Ipak, dan posle ovog dogovora, bilo je govora ih je identifikovao kao Srbe.7 zabeleèno da je patrola na putu bila tri puta Situacija u Orahovcu je postala jo{ napregnutija brojnija nego {to je to bilo uobi~ajeno, i da je bila krajem februara, kada je U^K priznala otmicu dva te{ko naoruàna. Po prvi put u roku od tri mese- srpska civila. OEBS-KVM je poku{avala da obezbedi ca, VJ je izvela „voza~ku obuku“ za svoje nove po- osloba|anje ove dvojice, koji su bili oteti dok su se- sade tenkova, oklopnih transportera i artiljerije, kli {umu u selu Velika Ho~a, ju`no od Orahovca. Ja- upravo u to vreme i na tom odseku puta.12 ke policijske snage su razme{tene oko Orahovca i Tako|e je javljeno da je U^K 11. marta napala Velike Ho~e. Dvojicu otetih je 1. maja U^K izru~ila selo Zo}i{te/Zocishte, u vezi sa opse`nom operaci- verifikatorima OEBS-KVM. Jedan je bio mrtav, a jom koju su srpske snage bezbednosti protiv U^K drugi je bio pretu~en i teè povre|en.8 vodile u Je{kovu/Jeshkove (o ovom poslednjem Na inicijativu porodica otetih, po~ev od 26. no- slu~aju se govori u odeljku o op{tini Prizren). U vembra 1998, svakodnevno su se odràvali prote- dane 13. i 14. marta, verifikatori OEBS-KVM su sti protiv otmica koji su trajali po jedan sat i u ko- posetili Zo}i{te, kako bi istraìli navode da je U^K jima su u~estvovali i srpski i albanski stanovnici ga|ala selo koriste}i minobaca~ i te{ke mitraljeze. Orahovca.9 OEBS-KVM je u Orahovcu organizova- Ekipa je bila neprijateljski do~ekana od strane me- la svoju ekipu koja se bavila problemom nestalih snih Srba (koji su ~inili oko jedne petine stanovni- osoba i koja je postala potpuno operativna 26. fe- {tva), ali je uz pomo} policije mogla da poseti me- bruara 1999. godine. sto doga|aja. U izve{taju je re~eno da je odgovor- OEBS-KVM u Orahovcu je tako|e primila zah- nost U^K „nesumnjiva“, iako su i operacije srpskih tev da interveni{e u korist onih koji su bili duè snaga i odgovor U^K predstavljali povredu spora- vreme zato~eni. Jedan takav zahtev, u januaru, zuma o prekidu vatre.13 odnosio se na muà osobe koja se àlila, i njenog Po{to se OEBS-KVM povukla 20. marta, kao {to zeta, koji su bili uhap{eni jo{ u septembru 1998. su kasnije ispri~ale izbeglice iz Orahovca, porasle za vreme srpske ofanzive, dok su se nalazili u selu su bojazni civilnog stanovni{tva, jer su se poja~a- Danjane/Dejne, zapadno od Orahovca. Porodica la i zastra{ivanja. Uskoro su se pro{irile sporadi~- je ìvela u {umi, jer je selo bilo granatirano. Polici- ne borbe koje su se znatno poja~ale posle po~et- ja je pomenute ljude tu i zatekla, i odvela sa so- ka NATO vazdu{nih udara protiv SRJ. Usled koor- bom. U vreme kada je èna zatraìla pomo} OEBS- dinirane akcije srpskih snaga, kosovski Albanci su -KVM, njen mu` je bio u grupi od 23 ~oveka koji bili proterani iz svojih domova u Orahovcu i mno- su ~ekali su|enje pod optu`bom za terorizam. (O gim drugim naseljima u op{tini. Njihova iskustva daljoj sudbini tog ~oveka nije ni{ta saop{teno.)10 se uglavnom poklapaju sa opisima kr{enja ljud- Tokom februara i po~etkom marta, i srpske skih prava, osobito u vezi sa nasilnim preseljava- snage i U^K su poja~ale svoje aktivnosti na terito- njem stanovni{tva {irom Kosova (vidi 14. pogla-

275 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo vlje). Brojni kosovski Albanci koji su morali da na- u~itelj mesne osnovne {kole, ~ista~u iste {kole je puste Orahovac, bili su autobusima ili kamionima re~eno da je i njega ~ekala ista sudbina, po{to je preba~eni na jug, kroz Prizren i @ur, odakle su policija bila u potrazi za svim {kolskim osobljem. mnogi pe{ice oti{li do albanske granice. Ostali su Taj ~ovek je ranije bio zato~en u tu~en tokom dese sklonili u planine, u nekim slu~ajevima pre{av{i vet meseci, pa se ovoga puta sakrio, proveo 40 pe{ice ceo put do granice sa Albanijom ili Make- dana u podrumu pre nego {to je pobegao u Alba- donijom. niju.19 Na dan 5. aprila, dve ène, jedna stara 50, a druga 86 godina, obe ro|ake poznatog advoka- Grad Orahovac/Rrahovec ta, na|ene su mrtve, sa ranama od metaka u glavi, a tela su bila zapaljena u njihovoj ku}i.20 Izvr- Pre preseljavanja tokom 1998-99, me|u stanovni- {ena je bila otmica brojnih mla|ih ljudi, koji su na cima Orahovca je bilo 84% Albanaca, 13% Srba i ulici bili uhap{eni i odvedeni u zatvor.21 3% pripadnika drugih nacionalnih zajednica.14 Izgleda da se u Orahovcu vi{e radilo o individu- Izme|u 20. marta, kada se OEBS-KVM povu- alnim, a ne o masovnim ubistvima, za razliku od kla, i 24. marta, kada je po~elo NATO bombardo- masovnih ekzekucija koje su se u velikom broju vanje Jugoslavije, srpska vojska i policija su pokre- de{avale u seoskim podru~jima op{tine. Ovo se nule kampanju zastra{ivanja pra}enu pucnjavom mo`da moè objasniti time {to su stanovnici ma- svake no}i. Policija je zauzela dve ku}e u blizini is- sovno napustili grad: iz izjava izbeglica se vidi da to~nog ulaza u grad, koje su bile opisane kao „do- je brojne Albance u Orahovcu, kada su Srbi zapo- bre vatrene pozicije“.15 Na dan 24. marta, srpska ~eli svoju akciju, zahvatila panika pa su pobegli, vojska i policija su opkolile grad i zatim u{le u nje- dok je drugima bilo nare|eno da odu, ponekad u ga i prema izve{tajima hapsile i odvodile mla|e roku od 15 do 30 minuta.22 Neki od stanovnika mu{karce. Jednom kosovskom Albancu je njegov zet rekao kako je 70 mu{karaca bilo odvedeno u Orahovca su pobegli u obli`nje planine. Mnogi od 23 prizrensku bolnicu, gde je od njih navodno silom onih koji nisu pobegli, krili su se u podrumima. bila uzeta krv. Svima su bile podeljene uniforme i odvedeni su na albansku granicu, gde su bili na- Sela na teritoriji op{tine 16 terani da kopaju rovove za srpske jedinice. Brojna sela, koja leè vrlo blizu jedno drugom, bi- Situacija se naglo pogor{ala oko 25. marta, kala su napadnuta pribli`no u isto vreme krajem da su pripadnici policije, vojske i paravojnih jedi- marta 1999, a posebno sela Bela Crkva/Bellacerke, nica po~eli sa ubijanjima ljudi, plja~kanjem i palje- ]elina/Celine, Nogavac/Nagafc, Brestovac/Bre- njem ku}a. Uspostavljen je policijski ~as kojim je stoc, Velika Kru{a/rusha e Madhe i Mala Ho~a/Ho- bitno ograni~ena sloboda kretanja, a ljudima je ce e Vogel. Sva ova sela leè na ju`nom kraju ora- nare|eno da celog dana ne napu{taju svoje ku}e. hova~ke op{tine, blizu administrativne granice sa Idu}eg dana u grad su u{le srpske snage koje su op{tinom Prizren. Doga|aji koji su se desili u Be- rekle stanovnicima da napuste grad, i zahtevale loj Crkvi, ]elinama, Nogavcu i selima Velika i Ma- 17 klju~eve njihovih automobila. Jedan ~ovek je re- la Kru{a (ovo poslednje je na teritoriji prizrenske kao da je video pripadnike paravojnih jedinica ka- op{tine, ali je opisano u ovom odeljku iz metodo- ko tuku ljude, demoliraju ku}e i otimaju bolje au- lo{kih razloga – vidi niè), navedeni su u optu`bi 18 tomobile. protiv Slobodana Milo{evi}a i ostalih koju je podi- U aprilu je bilo protivre~nih znakova o namera- gao Me|unarodni sud za zlo~ine u biv{oj Jugosla- ma srpskih vlasti: VJ je prema saop{tenjima poku- viji (ICTY).24 Svi podaci u ovom izve{taju su preu- {avala da nagovori Albance da se vrate u grad, da zeti iz intervjua koje je sprovela OEBS-KVM, a ne bi slede}eg dana policajci registrovali albansko iz optu`nice ICTY. stanovni{tvo pripremaju}i se da ga proteraju u Al- baniju. [tavi{e, u isto vreme su kruìle glasine o Bela Crkva/Bellacerke25 postojanju „crnih lista“ i o progonima pripadnika odre|enih profesija, ili ljudi na bilo koji na~in po- Bela Crkva leì 7 km jugozapadno od Orahovca. vezanih sa DLK ili U^K. Kada je prona|en mrtav Svi me{tani sela su bili kosovski Albanci.26

276 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja

Samo nekoliko sati posle po~etka NATO bom- Mu{karci su morali da se skinu do pojasa i da drè bardovanja SRJ, 24. marta, srpske snage su okupi- ruke na potiljku dok su ih policajci pretresali.33 U rale selo. Ve}i deo stanovnika, me|u kojima je u dèpu jednog trinaestogodi{njeg de~aka je bio to vreme bilo i mnogo raseljenih lica iz susednih prona|en metak. Policajcima je bilo obja{njeno da oblasti, po~eo je da napu{ta selo.27 Ujutro 25. ga je de~ak pokupio na putu. Ovi su pitali da li iko marta, VJ i policija su u Belu Crkvu u{le sa tenko- podràva to {to je de~ak rekao, i de~akov ujak je vima koji su postavljeni na uzvisini i po~elo je gra- iza{ao da to potvrdi. Jedan od policajaca ga je ta- natiranje oko 850 njegovih stanovnika posle ~ega da odveo u stranu. Za~uo se pucanj i ujak je pao.34 je usledilo podmetanje poàra.28 Seljani su beàli Zatim je ljudima re~eno da se obuku i okrenu u raznim pravcima, ali mnogima nije uspelo da se prema reci. Zatim su primorani da zakora~e u vo- spasu. Ljudi su bili uhva}eni i saterani na jedno du. Stajali su rame uz rame.35 Jedan od ljudi koji mesto, od njih je traèn novac pod pretnjom da }e su stajali u vodi je ~uo kako je vojnicima na srp- neki od njih biti ubijeni. Tada su srpske snage skom bilo nare|eno da pucaju. Kada je pucnjava uhapsile grupu od 50 mu{karaca i po{to su im po~ela, on je me|u prvima zaronio u vodu koja oduzele li~ne isprave, streljale ih na mestu. mu je dosezala do pojasa, dok su drugi padali oko Jedna grupa seljana je pobegla u dolinu koja njega. Jedan policajac je pri{ao nekom ~oveku kose nalazila oko 0,5 km od sela, gde su je pripadni- ji je vikao u pomo}, ponovo pucao i ubio ga. ô- ci policije i VJ opkolili. Najpre su razdvojili mu{kar- vek koji je ~uo nare|enje preìveo je ovo masovno ce od èna i dece. @enama i deci je bilo dozvolje- ubijanje i ostao u vodi oko jednog sata. Kada je no da odu, dok su mu{karci bili odvedeni u dvori- iza{ao, na{ao je jo{ desetak preìvelih. Jedan je {te, gde je od njih pod pretnjom smrti traèn no- imao prostreljeno rame, a dva druga su kasnije vac. Oko 70.000 DM je bilo predato vi{em oficiru umrla od posledica ranjavanja. Grupa preìvelih VJ (~ije se ime pominje u intervjuima). Ljudi su kase sakrila u obli`njem grmlju.36 Jedan ~ovek koji snije bili oslobo|eni i upu}eni u Zrze/Xerxe. Dok se sedam sati skrivao u vodi sa petnaestoricom su odlazili, vojnici su po~eli da pucaju i jedan sta- drugih rekao je da je „reka tekla crvena od krvi“.37 riji ~ovek je bio ranjen, tako da je ostao, dok su Jedan ~ovek je rekao da je bilo prisutno 20 do 30 ostali oti{li. Pobegli su u planine, gde su ih kasni- policajaca, ali da su samo ~etvorica direktno u~e- je srpske snage ponovo prona{le i oduzele im li~- stvovala u ubijanju.38 ne isprave, koje su kasnije bile spaljene.29 Grupa starijih ljudi, i jedan mla|i ~ovek koji je U me|uvremenu, druga grupa od oko 200-300 vozio traktor, povezla je preìvele natrag u Zrze. U seljana koji su poku{avali da se sklone od granatira- toku no}i 26. marta, grupa seljana se vratila da nja Bele Crkve, pobegla je prema Belom Drimu, reci pokopa mrtve. Tela su bila poloèna u jamu dubo- koja ju`no od Bele Crkve te~e prema Rogovu, u |a- ku do pojasa, u parovima, u jednoj uskoj i dugoj kovi~koj op{tini. Pojavila se U^K koja im je savetova- liniji. Sahrana je izvedena po mraku, dok se u oko- la da idu dalje, jer su se pribliàvali pripadnici srp- lini jo{ ~ulo pucanje. Na svako telo je bila stavlje- skih paravojnih jedinica. Svuda okolo mosta izme|u na boca u kojoj se nalazila cedulja sa imenom `r- Rogova i Bele Crkve nalazila se policija.30 Jedna gru- tve. Grob je koliko je to bilo mogu}e bio sakriven, pa je krenula kroz reku i sakrila se ispod èlezni~kog kako ga ne bi prona{le srpske snage. Najmla|i od mosta, dok su se drugi krili u obi`njem grmlju. Ve}i ubijenih ljudi je imao 13 do 15 godina, a najstari- broj ljudi koji su du` èlezni~ke pruge krenuli prema ji 68.39 Prizrenu, prema svedo~anstvu jednog {ezdesetpe- Jedan ~ovek ~ije ime nije zabeleèno, i koji se togodi{njaka koji se krio u blizini, bili su ubijeni dok prethodne no}i vratio u Belu Crkvu da pored oba- su tr~ali poku{avaju}i da se spasu.31 Iz pravca Bele le traì preìvele, rekao je jednoj intervjuisanoj Crkve je na èlezni~ki most do{lo 20 policajaca koji osobi da je otkrio 13 tela, sva iz iste porodice. Sa su po~eli da pucaju na ljude koji su se tamo krili. mrtvima je bio dvogodi{nji de~ak koji je bio sam Grupa je bila pohvatana i odvedena preko mosta na oko 15 sati, i koji je jedini preìveo.40 mesto gde su se nalazili drugi seljani.32 Preìveli seljani, koji su ili ostali u selu, ili im ni- Pedeset pet mu{karaca je bilo odvojeno od è- je uspelo da pobegnu, bili su na kraju proterani na i dece. @enama i deci je bilo nare|eno da odu. oko 16. aprila, kada je policija do{la oko 15 ~aso-

277 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo va i svima naredila da se isele u roku od 30 minu- prona|eni bili su izdvojeni od ostalih. Komandir ta, pod pretnjom da }e ih u suprotnom pobiti VJ. VJ je objavio da ih ne}e pobiti ako mu bude saku- Kasnije, tog dana, u selo su u{le tri ve}e grupe te- pljeno 10.000 DM. Novac je dobio, i ljudi su bili {ko naoruànih vojnika sa bojom na licima. Poli- pu{teni.49 cajci su naterali dva mlada mu{karca, brata, da se Neki ~ovek koji se krio u {umi video je kako je skinu, onda su pucali neposredno pored njih, i na 13 mu{karaca, uglavnom starijih, policija odvojila kraju ih pustili kada su od njih dobili 1060 DM. od èna i odvela u jednu zgradu bez krova. Tu su Kada su svi napustili selo, policajci su palili ku}e im oduzeli svu li~nu imovinu, a onda se iz zgrade koje bi prethodno oplja~kali. Tako|e su oduzima- ~ulo pucanje. Policajci su zatim izvukli tela, nasla- li ljudima automobile. Pripadnici policije i VJ su gali ih na gomilu, posuli benzinom i zapalili.50 bacali kamenje na seljane i tukli ih.41 Jedna èna je ispri~ala kako joj je mu` rekao da je Stanovnici sela Zrze, 1,5 km severozapadno od video 13 mu{karaca i de~aka koje je policija ìve Bele Crkve, tako|e su bili proterani izme|u sredi- spalila. Me|u `rtvama je bio njihov sin, kao i è- ne aprila i po~etka maja. Mogu}e obja{njenje ~i- nin otac.51 njenice da je krajem marta selo ostavljeno skoro Jedna èna koja se bila sklonila u podrum rekla nedirnuto (u pore|enju sa susednim selima) je, je da su vojnici odatle odveli pet mu{karaca, me- kako je rekao jedan seljanin, u tome da su se se- |u kojima je bio i njezin mu`. Mu{karci su bili ljani ranije dogovorili da se ne protive VJ ili polici- odvojeni od èna i dece. Dok je ona odlazila, za- ji, i da ne pruàju uto~i{te borcima U^K.42 Drugi jedno sa drugim ènama, videla je kako dva mu- ~ovek je rekao da je bio svedok masovnog ubija- {karca drè ruke uvis. Kasnije je ~ula da su munja, dok je 28. aprila napu{tao Zrze,43 a ostali po- {karci bili streljani.52 Istog dana oko 19 ~asova, minju sahranu ve}eg broja poginulih tog, ili nekada su vojnici oti{li, dva mla|a mu{karca, koja su kog bliskog datuma.44 se bila sklonila u planinu, vratila su se u selo. Ka- da su u{li u svoju ku}u, na{li su u podrumu pet 53 ]elina/Celine45 mrtvih tela. Jedna od `rtava je bio njihov otac. Na dan 26. marta je ponovo po~elo pucanje. Selo ]elina leì oko 2,5 km jugoisto~no od Bele Preostali seljani su pobegli u planinu, gde je bilo Crkve. Svi stanovnici su bili kosovski Albanci. oko 4000 ljudi iz susednih sela. Neki ljudi su si{li u Po~ev od 23. ili 24. marta, pa do najmanje 29. selo u potrazi za hranom. Na povratku su na ra- marta, srpska policija i vojska su svakodnevno bile znim mestima prona{li vi{e mrtvih tela.54 Jedan ~o- prisutne u samom selu ili njegovoj blizini. Za to vre- vek koji se iz planine vratio u ]eline zajedno sa gru- me, plja~kane su i demolirane ku}e, porodice raz- pom drugih mu{karaca, kaè da su sahranili ukup- dvajane i pokradene, a mnogi ljudi su bili ubijeni. no 86 tela koja su na{li na razli~itim mestima.55 Policajci su tukli mu{karce i oduzimali im li~ne is- Ljudima koji su bili proterani iz sela bilo je naprave,46 iznu|ivali im novac pod pretnjom smrti, a re|eno da idu pe{ice prema glavnom putu koji vo- neke od njih su streljali. Hiljade ljudi su bile istera- di u Malu Kru{u. Idu}i, morali su da vi~u „Srbija! ne iz mesta gde su bile na{le skloni{te, i na kraju Srbija!“ i da pokazuju srpski znak pobede (tri is- proterane u pravcu albanske granice. pruèna prsta), dok su vojnici pucali u vazduh i tu- Na dan 24. marta seljani su videli duga~ak kli mu{karce. Jedan invalid koji nije mogao da go- konvoj vozila VJ koji se pribliàvao ]elinama.47 vori pokazao je znakom jednom od vojnika da ni- U ranim ~asovima 25. marta, seljani su shvatili je u stanju da vi~e. Bio je izveden iz grupe i stre- da su bili opkoljeni za vreme no}i. Granatiranje je ljan.56 Jedan drugi ~ovek je bio ubijen zato {to je po~elo izme|u 6 i 8 ~asova. U selu je izbila panika prepoznao jednog od policajaca.57 Kada je grupa i ljudi su poku{avali da se sklone. Beàli su u pla- stigla u Malu Kru{u, pojavili su se vojnici na kami- nine, posebno mla|i mu{karci,48 dok su mnoge onima i naredili mu{karcima da se popnu. Bili su ène i deca ostali u selu. Kao {to se kasnije poka- odvezeni u @ur, gde im je bilo nare|eno da pe{ice zalo, brojnim seljanima nije uspelo da pobegnu. odu do albanske granice.58 U selo su u{li policajci i krenuli od ku}e do ku- }e, uzimaju}i novac i nakit. Svi mla|i ljudi koji su

278 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja

Nogavac/Nagafc puno izme{ali za vreme simultanih napada na oba sela krajem marta, ovde su ti doga|aji predsta- I Nogavac, koji se nalazi oko 1,5 km isto~no od vljeni na istom mestu. ]elina, blizu granice sa op{tinom Suva Reka, bio Oko 99% stanovnika Velike Kru{e je bilo alban- je napadnut 26. marta. Svi stanovnici, njih oko ske narodnosti, dok je u Maloj Kru{i ìvelo 81% 1000, bili su albanske narodnosti.59 Po{to su srp- kosovskih Albanaca, i 18% Srba.68 ske snage opkolile selo i u{le u njega, seljanima je Tokom ~etiri ili pet dana, po~ev{i od 24. marta, nare|eno da ne odlaze.60 Srpske snage su zatim VJ i policija izgleda da su neprestano bile prisutne granatirale selo pri~injavaju}i veliku {tetu i ljudske u okolini oba sela.69 Po{to su opkolile i granatira- `rtve. le oba sela, srpske snage su krenule u sistematsko Srpske snage su u okolinu Nogavca saterale paljenje i plja~kanje ku}a kosovskih Albanaca.70 oko 20.000 raseljenih lica iz okolnih krajeva. Za Tokom tri dana, kombinovane srpske snage zajed- vreme napada na Nogavac, grupa kosovskih Alba- no sa srpskim civilima nisu prestajale sa napadima naca koja je na{la uto~i{te u obli`njim planinama na civilno stanovni{tvo. U to vreme, u Maloj Kru{i bila je naterana da si|e u dvori{te seoske {kole. je bilo vi{e od 1000 ljudi, od kojih su mnogi bili iz Policajci su razdvojili mu{karce od èna i dece. Na- susednih krajeva i tu su do{li u nadi da }e se sklo- terali su mu{karce da legnu na zemlju, i u tom po- niti. Neke grupe ljudi su oti{le u planine, odakle se loàju su ih tukli svojim oru`jem. Tu su ubili 12 moglo videti kako VJ, policija i srpski civili uni{ta- mla|ih ljudi, a jedan ~ovek je streljan zato {to je vaju ku}e. Kradeni su automobili seljana, u koje je pitao za svoju porodicu. Zatim su policajci preì- zatim ukrcavana ukradena roba i sve zajedno od- velima oduzeli li~ne isprave, spalili ih, a ljudima voèno iz Male Kru{e. Mnoge od oplja~kanih ku- rekli da se vrate svojim ku}ama.61 }a su zatim bile spaljene do temelja. Ipak, no}u su Tri ili ~etiri dana kasnije, krajem marta, srpske se neki seljani vra}ali i skrivali po podrumima.71 snage su se vratile i ponovo razdvojile grupu mu- Oko 25. marta, selo je bilo ponovo opkoljeno i {karaca od èna i dece. Po{to su uzeli novac i dra- po~elo je granatiranje.72 Prema opisima, vojnici gocenosti, vojnici su oti{li. Posle pribli`no dva sasu nosili zelene, ili zeleno-ùte maskirne uniforme ta, selo je potpalo pod intenzivnu artiljerijsku palj- sa belim prugama na rukavima, ili sa oznakama bu VJ. Jedna granata je pogodila mesto gde se kri- specijalne policije i srpskom zastavom na levom la grupa ljudi. Sedmoro ljudi je bilo ubijeno, a vi- ramenu, sa dve pruge iznad nje.73 Srpske snage {e teè ranjeno. Mnogi seljani su se ukrcali na su u Maloj Kru{i u jednoj ku}i otkrile petoro bra}e traktore i oti{li prema albanskoj granici.62 Uprkos koja su odbijala da napuste selo. Policajci u plavim svemu, brojni stanovnici su ostali u Nogavcu, za- maskirnim uniformama su ih odveli u drugu ku}u, dràvaju}i se u o{te}enim ku}ama sve do 1. ili 2. gde su ih tukli, ubili, a zatim spalili njihova tela.74 aprila, kada su Nogavac bombardovali srpski avi- Na dan 27. marta seljani su videli policajce ka- oni.63 Ubijeno je bilo vi{e od sto civila, a mnogo ko dolaze sa kamionima punim le{eva, koje su zavi{e ranjeno kada su bile pogo|ene neke od ku}a tim istovarivali u reku. Ljudi koji jo{ nisu bili napu- u koje su se sklonili.64 U nekim ku}ama je bilo i po stili selo krili su se u svojim ku}ama. Kada su oko 50 do 100 ljudi. Idu}eg dana pripadnici VJ i poli- 31. marta policajci ponovo po~eli da isteruju pre- cije su u{li u selo i naterali seljane da sahrane mr- ostale me{tane iz sela, ovi su, odlaze}i, videli da je tve u masovnu grobnicu koja je zatim pokrivena kamion, sa ne{to preostalih le{eva, jo{ uvek bio uz upotrebu buldoèra.65 Seljani su zatim bili blizu reke.75 Kada su kasnije pripadnici KFOR-a oplja~kani i naterani da napuste selo.66 uklonili kamion, u zadnjem delu su bile prona|e- ne ljudske kosti.76 Velika Kru{a i Mala Kru{a67 Oko 26. marta srpske snage su na razli~itim Velika Kru{a, 2 km ju`no od Nogavca, sme{tena je mestima sakupljale seljane. Ljudima je bilo nare- na ju`nom vr{ku orahova~ke op{tine, gde se ova |eno da napuste svoje ku}e; drugi su bili uzeti grani~i sa prizrenskom op{tinom; Mala Kru{a se pod straù u obli`njim brdima i {umama, gde su nalazi neposredno sa druge strane te granice, oko se bili sklonili i stanovnici obli`njih sela, pre svega 1,5 km dalje. Budu}i da su se ljudi iz dva sela pot- Male Kru{e.77 Mu{karci su bili razdvojeni od èna

279 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo i male dece. Tada su mu{karci i stariji de~aci odve- ma traè}i pre svega mla|e mu{karce. Zato su deni, tako {to su u hodu morali da drè ruke na mu{karci oti{li u planine, dok su ène sa decom potiljku.78 Jedna grupa èna i dece je bila poslana krenule u pravcu Albanije. Policajci su palili trakto- u dàmiju,79 dok su druge grupe pobegle ili im je re i gurali ih sa brda.89 Jedan ~ovek koji je napu- re~eno da ostave mu{karce i idu u Albaniju (neki- stio selo i vratio se nekoliko dana kasnije da vidi ma je bilo re~eno da „idu u NATO“).80 Mu{karci i {ta se desilo sa starijima i sa vozilima, kaè da je u de~aci, njih vi{e od 100,81 odvedeni su ka ku}i jed- selu prona{ao 13 nagorelih tela.90 nog Srbina, u ~ijem su dvori{tu tu~eni, i gde su im Oko 25. marta, srpske snage su opkolile grupu oduzete li~ne isprave. Policajci su onda po~eli da seljana i naterale ih da idu u Nogavac, gde im je pucaju na grupu. Kada je paljba prestala, naslaga- re~eno da }e biti bezbedni.91 Kada su tamo stigli, li su slamu oko ku}e i zapalili je, kako bi spalili le- pre}eno im je smr}u ne bi li platili za svoje ìvo- {eve.82 Seljaci koji su se kasnije vratili izve{tavaju te.92 Seljani su istakli belu zastavu i predali se.93 da su prona{li veliki broj mrtvih tela, od kojih su Gotovo identi~an tok operacija: granatiranje, neka bila nagorela.83 razdvajanje mu{karaca od èna i dece, sistematska U drugom incidentu, oko 28. marta, policija je plja~ka i uni{tavanje imovine, nasilno proterivanje i uhvatila grupu preìvelih koji nisu napustili, ili koji streljanje mu{karaca, pojedina~no ili u grupama, su se u me|uvremenu vratili u Veliku Kru{u. Poli- izme|u 23. i 24. marta – opisale su izbeglice iz Bre- cajci su izdvojili mu{karce i njima ~etrdesetsedmo- stovca/Brestoc (na severu od Male Ho~e).94 rici naredili da se udalje. Dok su odlazili, policajci su po njima osuli paljbu. Ubili su verovatno 23 ~o- Pusto Selo/Pastase95 veka. Jedan ~ovek je pao na zemlju i tamo me|u Pusto Selo se nalazi oko 6 km severozapadno od le{evima preleào ceo dan. Kasnije je oti{ao u No- Orahovca. U selu su ìveli isklju~ivo kosovski Al- gavac, gde je po njegovom svedo~enju policija iz- banci.96 Kada su izbile borbe izme|u U^K i srpskih nudila opkoljenim seljanima 53.000 DM da bi ih snaga, mnogi stanovnici iz okoline su pobegli u ostavila na miru.84 Pusto Selo. Dva mla|a ~oveka koja su se krila na Jedna èna je opisala kako je krajem marta na razli~itim mestima tvrde da su videla masovno traktoru napustila Malu Kru{u i videla kamione ubijanje vi{e od 100 mu{karaca,97 dok su dva ~o- pune vojnika VJ koji su vikali „Kosovo je srpska veka koja su se kasnije vratila u selo rekla da su zemlja!“85 prona{la mrtva tela.98 Kada je izvr{en artiljerijski napad na selo, broj- Mala Ho~a/Hoce e Vogel ni stanovnici su pobegli prema Danjanima/Dejne, Mala Ho~a se nalazi samo neka 2 km severno od dok su neki ostali.99 Jedan ~ovek koji je bio u in- Nogavca. Svi stanovnici sela su bili poreklom ko- validskim kolicima i koji se sklonio na samom izla- sovski Albanci.86 zu iz sela,100 i jo{ jedan ~ovek koji se krio u br- Kada su oko 24. marta srpske jedinice po~ele du,101 opisali su {ta se desilo. artiljerijski napad na selo, me{tani su poku{ali da Pripadnici VJ i paravojnih jedinica su opkolili se- pobegnu, misle}i da }e se doga|aji odvijati kao lo i sakupili me{tane na jednom mestu. Razdvojili 1998, kada su, po{to su borbe bile okon~ane, mo- su mu{karce od èna i dece.102 @enama i deci je bi- gli da se vrate posle nekoliko sati. Ovog puta, me- lo re~eno da pe{ke idu prema glavnom putu. Osta- |utim, srpske snage su po~ele da pale ku}e, da lo je vi{e od 100 mu{karaca. Po{to su im pretresli granatiraju okolna brda i da sistematski plja~kaju i svu li~nu imovinu, pripadnici VJ i paravojnih jedini- odnose dragocenosti iz sela.87 Seljacima koje je ca su, u grupama od po 10, po~eli da pucaju na policija uhvatila bilo je nare|eno da predaju sve opkoljene mu{karce.103 Devet seljana je preìvelo {to imaju, u protivnom je zapre}eno da }e mu{kar- ubijanje, a {est ranjenih je bilo ìvo spaljeno kada ci biti pobijeni. Ljudi su policiji predali 60.000 DM su bili ukrcani na traktor, a onda je preko njih po- i izvesnu koli~inu zlata, ne bi li spasli svoje ìvote.88 liven benzin i sve zajedno zapaljeno.104 ôvek koji Seljani su se okupili u brdima i odlu~ili da se se krio u {umi kaè da je iz pravca Pustog Sela ~uo podele, jer su srpske snage izgleda krenule za nji- pucanje otprilike u isto vreme, i da je ~ekao tri da-

280 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja na pre nego {to se usudio da u|e u selo.105 Kasni- ljudi. Po{to su seljani bili saterani zajedno, stigli su je su seljani koji su se vratili prona{li vi{e od 100 te- autobusi i kamioni koji su ih prevezli do Prizrena, la, i sahranili ih. Na telima su bile rane od metaka, odakle su pe{ice oti{li do grani~nog prelaza sa Al- a neka su bila vi{e ili mane spaljena.106 banijom, gde su im oduzete sve li~ne isprave. Lju- dima je bilo re~eno: „Ovo je deo Srbije, tako da Sela u severoisto~nom delu op{tine nema razloga da se ikada vra}ate.“112 Tako|e 26. marta, srpske snage su granatirale Severoisto~ni deo orahova~ke op{tine ~ini grupa Dragobilje. Po{to su seljani beàli putem, policija sela sa potpuno albanskim stanovni{tvom. U^K je u oklopnim transporterima im je blokirala prolaz i imala veoma jake pozicije u tom kraju, koji je traìla da predaju sve dragocenosti. Seljani su bili uglavnom i kontrolisala. Od 21. marta do 8. apri- zadràni u polju oko 24 ~asa bez vode i hrane.113 la, sva su sela bila napadnuta od strane srpskih Jedan ~ovek kome je bilo nare|eno da napusti snaga koje su i{le od Mali{eva i Miru{a/Mirushe, Mali{evo izjavio je da je u Dragobilju video ~ove- na granici sa op{tinom Suva Reka, na jug prema ka za koga tvrdi da je bio policajac, ali koji je imao ostalim selima. Otprilike u isto vreme, brojna sela dugu bradu i kosu i koji je nosio na{ivak sa znaju`no i jugoisto~no od Mali{eva, u suvore~koj op- kom „Sivih vukova“ na ramenu, kako je do smrti {tini, bila su na isti na~in napadnuta (vidi odeljak izbo noèm jednog desetogodi{njeg de~aka. Ka- o Suvoj Reci). da je de~akova mati poku{ala da pomogne sinu, Mali{evo i Miru{a se nalaze otprilike 1 km jed- on je i nju izudarao nogama.114 no od drugog, i bili su granatirani oko 21. marta. Srpske snage su zatim 27. marta opkolile i gra- Mnogi me{tani su pobegli u planine ili u okolna natirale O{trazub/Astrazup115 i Crnovranu/Gur- sela. Na dan 24. marta, u Miru{i, po{to su uzeli bardh.116 Seljani su po~eli da beè u obli`nje pla- novac i nakit od seljana, policajci su im naredili da nine, ali je policija opkolila jednu grupu tako da svi napuste ku}e i odu u Mali{evo. Tenkovi i baca~i ra- nisu uspeli da pobegnu na vreme. Mu{karci iz te keta su zatim tokom nekoliko dana, po~ev od 26. uhva}ene grupe su bili izdvojeni od èna i dece. marta, granatirali Mali{evo i Miru{u. Prema jed- Policajci su pretili da }e pobiti decu ako im ne pre- nom svedo~enju, radilo se o neprestanim napadi- daju sav svoj novac.117 Grupa starijih ljudi je nate- ma u kojima je u~estvovalo oko 1000 pripadnika rana da legne na zemlju. Policajci su ih u tom po- 107 VJ i paravojnih jedinica. Ljudi su beàli u plani- loàju tukli i {utirali.118 Jo{ jedna grupa je bila op- ne ili u obli`nja sela. Jedan ~ovek, koji je pobegao koljena u brdima. Mu{karci stariji od 16 godina su u {umu zajedno sa jo{ 2000 ljudi, ostao je tamo bili izdvojeni od èna. Grupa mu{karaca, njih 30 tri dana, i odatle video ku}e koje su gorele. Dok su ukupno, odvedena je preko brda, oko sto metara bili u {umi, opkolili su ih srpska policija i civili, ko- dalje. @enama je bilo nare|eno da odu. Kasnije su ji su spalili njihove traktore. Policajci su ubili jed- ène izjavile da se oko pola sata ~ulo pucanje.119 nog ~oveka, a zatim njegovu ènu tukli dr{kama Jedan borac U^K je rekao svojoj majci da je U^K revolvera. Seljanima je bilo nare|eno da idu pe{i- sahranila tela `rtava u tri masovne grobnice.120 ce u Dragobilje. Na putu od Mali{eva do Dragobi- Oko 1. aprila, iz pravca Dragobilja je bilo gra- lja, policajci su ubili jednu mla|u ènu, a zatim natirano selo Jan~i{te/Jancishte.121 Selo je bilo naredili ljudima da iskopaju jamu i sahrane je. Ta- prepuno raseljenih lica iz okoline, i svi ti ljudi, zako|e su odveli sa sobom mnoge mlade ène kada jedno sa me{tanima, bili su pokupljeni i proterani su odlazili.108 u grupama. Oni koji su imali novac i koji su ga pre- Policija je ljudima koji su ostali u selima naredi- dali, bili su pu{teni da odu prvi. la da u roku od 15 minuta napuste svoje ku}e ili }e biti ubijeni.109 Jedna grupa ljudi je bila odvedena u {kolu, gde su im bili oduzeti i uni{teni svi nji- 1 UNHCR „Kosovo Village List“, 9 March 1999 (1998 population hovi dokumenti.110 Policajci su u Miru{i ubili jed- estimate excluding forced displacement). nog starog ~oveka koji nije mogao da hoda, zato 2 OSCE-KVM CCI mission report, „Human Rights in the Town of 111 Orahovac“, 1998. {to nije bio sposoban da napusti svoju ku}u. 3 PZ/00/0016/99. OSCE-KVM nije mogla da sazna sudbinu nesta- Policajci su pod pretnjom smrti traìli novac od log ~oveka.

281 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

4 PZ/00/009/99B. 44 A/0506, A/0971 kaè da je 3. maja u Zrzu video 4 ili 5 policaja- 5 PZ/00/0053/99. ca i 15 Roma sa kamionom u kome je bilo otprilike 15 tela u cr- 6 OSCE-KVM Report za period 20. i 21. februar 1999. nim plasti~nim vre}ama koje su ovi pokopali na groblju u poje- 7 PZ/01/0010/99. dina~ne obeleène grobove. Ovaj svedok je pretpostavljao da 8 OSCE-KVM Report za 27. i 28. februar 1999. bi to mogla biti tela onih ljudi koji su bili ubijeni u Pustom Se- 9 OSCE-KVM Report, 31. decembar 1998. lu A/0763 da je 106 ljudi koji su bili ubijeni u Pustom Selu ka- 10 Incident Report (pod imenom osobe koja je podnela àlbu). snije bilo ekshumirano, i da ih je srpska policija odvezla u nepo- 11 OSCE-KVM Report, 6. i 7. februar 1999. znatom pravcu). 12 OSCE-KVM Report, 25. i 26. februar 1999. Ne{to ranije, 18-19. 45 ICTY je u ]elini potvrdio postojanje dva groba,od kojih je u jed- februara, regionalni centri OEBS-KVM su izvestili o pokretima nom bilo 73 le{a, dok su u drugom prona|ena dva tela, „Mass VJ {irom Kosova. graves and exposed body sites“, 1 October 1999. 13 OSCE-KVM Reports, 11-14 mart. 46 A/0277; A/0280; A/0289; A/0303; A/0966; A/1019; M/1376. 14 UNHCR „Kosovo Village List“, 9 March 1999 (1998 population 47 A/0073; A/0303; A/0691; M/1110. estimate excluding forced displacement). 48 A/0338; A/0691; M/1110. 15 M/0154. 49 A/0691. 16 M/1525; A/1102 (govori o nasilnom uzimanju krvi). 50 A/0280. 17 A/0688 (kaè da je bilo 100 ili vi{e srpskih vojnika koji su nosili 51 A/0288. maskirne uniforme, trake na rukavima, i koji su bili naoruàni 52 M/1110 (kaè da su vojnici imali zelene uniforme sa trakom od automatskim oru`jem i noèvima); A/0836; A/0688; A/1525. belog platna oko ruku, dok su neki oko noge imali traku od cr- 18 A/0504. vene tkanine. U blizini je bio beli dìp sa crnom rukom naslika- 19 A/0414 (radio je u {koli); A/1525. nom sa strane). 20 A/0399 (kaè da su trojica pripadnika policije ili paravojnih je- 53 M/1376 (dva mlada ~oveka koja su intervjuisana zajedno, po- dinica u{la u ku}u gde su ìvele dve ène; ~uo je dva pucnja, a vezana su sa M/1110). onda su policajci oti{li; ku}a je bila zapaljena); A/0400 (kaè da 54 A/0073; A/0288; A/0937. su kola bez tablica u kojima su bila dva maskirana ~oveka stala 55 A/0691. pored ku}e te ène; posle 40 minuta kola su se udaljila; ku}a je 56 A/0277; A/0289; A/0303; M/1376. bila zapaljena). 57 A/0286; M/1376. 21 A/0915; A/1525 (drugih detalja u intervjuima nije bilo). 58 A/0277; A/0289; A/0338; A/0966; M/1376. 22 A/0504; A/0756; A/1525. 59 UNHCR „Kosovo Village List“, 9 March 1999 (1998 population 23 A/0400; A/0414. estimate excluding forced displacement). 24 ICTY, „Indictment Milosevic & Others („Kosovo“)“, IT-99/37, 24 60 A/1026. May 1999. 61 A/0097; A/0251. 25 ICTY je potvrdio otkri}e masovne grobnice u Beloj Crkvi, gde se 62 A/0132. nalazilo 69 le{eva, „Mass graves and exposed body sites“ 1 Oc- 63 A/0015; A/0057; A/0097; A/0129; A/0250; A/0251; A/0489; tober 1999. A/1026. (Vidi 3. glavu ovog izve{taja.) 26 UNHCR „Kosovo Village List“, 9 March 1999 (1998 population 64 A/0115; A/0129; A/0896. estimate excluding forced displacement). 65 A/0896. 27 A/0234 (kaè da je bilo 4000 ljudi); A/0490. 66 A/0129. 28 A/0053; A/0234; A/0657. 67 ICTY je u Velikoj Kru{i potvrdio postojanje tri masovne grobni- 29 A/0490. ce u kojima je prona|eno 8, 16 i 45 tela, „Mass graves and 30 A/0053; A/0657. exposed budy sites“, 1 October 1999. 31 A/0053. 68 UNHCR „Kosovo Village List“, 9 March 1999 (1998 population 32 A/0053 (kaè da su policajci nosili crvene trake na rukavima i estimate excluding forced displacement). trake oko glave); A/0657 (kaè da su policajci nosili regularne 69 A/0394; A/0799 (koji je rekao da je veliki konvoj u Malu Kru{u uniforme, crvene trake oko ~ela, i da nisu bili maskirani). stigao 24. marta). 33 A/0053 70 A/0215; A/0394; A/0699 (kaè da su policajci na rukavima ima- 34 A/0657; (imena trinaestogodi{njeg de~aka i njegovog ujaka su li bele pruge); A/0799; A/1104. navedena u listi `rtava). 71 A/0800: A/0820; A/1104. 35 A/0053; A/0657. 72 A/0215; A/0394; A/0699 (kaè da nije bilo dato nikakvo upozo- 36 A/0657; èna koja je morala da napusti grupu mu{karaca tako- renje); A/0215; A/0237 (rekao da su policajci upozorili seljane |e je dala izve{taj o ubijanjima koji, mada se u nekim detaljima da treba da napuste selo, jer }e biti granatirano); A/0275; razlikuje, uglavnom potvr|uje ostala svedo~anstva. Njen sin i A/0648; A/0649; A/0650; A/0800; A/0820; A/1104; M/0457. njen mu` su bili me|u `rtvama – A/0688. 73 A/0648; A/0649; A/0650; M/0457. 37 A/1017 (kaè da je video ubijanje ~oveka, ali ne daje detalje). 74 A/0799. 38 A/0053. 75 A/0799 (koja je videla kamion, traktor i tela koja su tamo osta- 39 A/0053 (rukom nacrtana mapa mesta pogrebenja, mesta gde la pet dana, i jo{ su se tamo nalazila kada su seljani bili natera- su se krili svedoci i lista `rtava su priloèni svedo~enju); A/0234 ni da odu; tako|e je navela ime policajca koji je u svemu u~e- (daje detalje o grobu); A/0657 (priloèna je rukom nacrtana stvovao); A/0800. mapa mesta gde se nalazi masovna grobnica). 76 ICTY, „Mass graves and exposed body sites“, 1 October 1999. 40 A/0053. 77 A/0311. 41 A/0446. 78 A/0237; A/0272; A/0275; A/0287; A/0126; A/0689; A/0799; 42 A/0408. A/0800; A/0801; A/0820; A/1090; A/1104. 43 A/0520. 79 M/0457; A/0126; A/0255.

282 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja

80 A/0272; A/0586; A/0689; A/0799; A/0800; A/0820; A/1104. 100 A/0728. 81 A/0126; A/0799; A/0800; A/0801; A/0820; A/1090 (opisao je 101 A/0402. grupu koja je otvorila vatru na mu{karce i de~ake kao ~etvori- 102 A/0728 (kaè da su mu{karci imali najmanje po 50 godina); cu pripadnika paravojne organizacije „Sivi vukovi“, i naveo je A/0402 (kaè da je bilo starijih ljudi i ljudi sposobnih za vojsku, ime ~oveka koji ih je, izgleda, vodio; naveo je tako|e i ime Ro- i da su bili podeljeni prema starosti); A/1125 (tvrdi da su tela ma); A/1104; M/0457. koja je na{ao bila tela mu{karaca, i de~aka iznad 12 godina). 82 A/0255; A/0799 (kaè da su tako|e u~estvovali i mesni civili u 103 A/0728 (kaè da je bilo 100 mu{karaca); A/0402 (navodi broj policijskim uniformama; naveo je i srpsku ku}u); A/0800 (tako- od 123 mu{karca). |e je ukazao na srpsku ku}u); A/0820; A/1090 (kaè da je ku}a 104 A/0402; A/0728 (ispri~ali su mu da su se preìveli krili ispod mr- bila u Maloj Kru{i); A/1104 (kaè da je ku}a bila u izgradnji). tvih tela). 83 A/0118; A/0215; A/0394. 105 A/1125. 84 A/0233. 106 A/0402; A/0728 (kaè da je srpska policija kasnije ekshumirala 85 A/0800. tela i da ih je odvezla na nepoznato mesto); A/1125 (kaè da su 86 UNHCR „Kosovo Village List“, 9 March 1999 (1998 population me{tani mo`da snimili tela na video, na mestu gde su bila pro- estimate excluding forced displacement). na|ena). 87 A/0132. 107 A/0309; A/1101; A/0006. 88 A/0057; A/0115. 108 A/1101. 89 A/0015; A/0132; A/0334. 109 A/0006; A/1101. 90 A/0057. 110 A/0023; A/0089; A/0843. 91 A/0057 (koji je video bombardovanje Nogavca). 111 A/0843. 92 A/0057; A/0115; A/0132; A/1026. 112 A/0006; A/0023; A/0089. 93 A/0057; A/1026 (bez preciznog datuma). 113 A/0096. 94 A/0252; A/0508 (opisuje ubijanje sedmorice ljudi u podrumu i 114 M/1101. dva druga incidenta vi{estrukih ubistava); A/0921. 115 A/0196; A/0438; A/0473; A/0571; A/0573; A/0576. 95 ICTY je potvrdio postojanje masovne grobnice sa 106 tela u Pu- 116 A/057; A/1113; A/1114. stom Selu, „Mass graves…“, 1 October 1999. 117 A/0087; A/0196; A/0575; A/0871. 96 UNHCR „Kosovo Village List“, 9 March 1999 (1998 population 118 A/0091; A/0871. estimate excluding forced displacement). 119 A/0196; A/0270; A/0901. 97 A/0402; A/0728. 120 A/0270 (u izjavi je navedeno ime sina i imena ubijenih). 98 A/0763; A/1125. 121 A/0740. 99 A/0728; A/0763.

283 PE]/PEJA

U op{tini Pe} se nalazi nekoliko va`nih institucija od njih u Crnu Goru. Jedan svedok opisuje kako je Srpske pravoslavne crkve, me|u kojima su arhie- video svoju porodi~nu ku}u, kao i druge ku}e u piskopija iz trinaestog veka i patrijar{ija iz {esnae- svom rodnom selu Rau{i}, kako ih u oktobru stog veka. Kao takvu, ovu teritoriju Srbi smatraju 1998. spaljuju srpske snage kojima su pomagali neodvojivim delom svog nacionalnog identiteta. mesni Srbi (koje je naveo poimence).3 U^K je bila U Pe}i su se desili doga|aji od izuzetnog zna~aja sna`no prisutna u te{ko dostupnim dolinama uz za istoriju Srba i smatra se da je mesto zbog toga rugovsku klisuru i na visoravni ju`no od baranske postalo „deo srpske du{e“. Me|u ovim doga|aji- doline, uklju~uju}i sela u de~anskoj i |akovi~koj ma je i seoba iz 1690, na kraju tursko-austrijskog op{tini. U {umama i na obodu ravnice na istoku rata, kada je patrijarh Arsenije III poveo veliku ko- od Pe}i, U^K je uìvala sna`nu podr{ku me|u me- lonu Srba iz Pe}i prema teritoriji koja leì nekoliko snim stanovni{tvom, iako se otvoreno suprotsta- stotina kilometara na severu, i {to je poznato kao vila srpskim i jugoslovenskim snagama tek posle „Velika seoba“. po~etka njihove ofanzive 1999. godine. Zvani~no je procenjeno da je u op{tini 1999. KDOM (Posmatra~ka diplomatska misija na bilo 150.000 stanovnika, od kojih je 80.000 bilo Kosovu), koja je u Pe}i bila prisutna od novembra kosovskih Albanaca, 22.000 Srba i Crnogoraca, i 1998, predala je svoju nadle`nost OEBS-KVM 24. ve}i broj nacionalnih manjina, me|u kojima su decembra, ali Odeljenje za ljudska prava u Pe}i ni- „Cigani“(Maxhupet) i slovenski muslimani (Bo- je bilo operativno sve do po~etka januara 1999. {njaci).1 UNHCR pretpostavlja da je pre raseljava- Ubistvo {estorice mladih Srba u Panda baru u Pe- nja, koja su se desila 1998-99, u op{tini ìvelo }i, sredinom decembra 1998, poja~alo je nape- 140.200 stanovnika, i to: 111.600 kosovskih Alba- tost, kao i cela serija otmica i ubistava „lojalnih“ naca, 14.800 Srba i 13.800 ~lanova drugih nacio- kosovskih Albanaca u okolini Pe}i, o ~emu se u da- nalnih zajednica.2 ljem tekstu podrobnije govori. Op{tina Pe} je imala tradicionalno tesne veze sa Crnom Gorom: put od centra Pe}i do Crne Go- Pomo}nik komandanta policije za pe}ko pod- re, u pravcu Roàja, traje samo pola sata. Stari i ru~je je na sastanku 23. januara rekao OEBS-KVM: lo{ put kroz rugovsku klisuru i desetak zaba~enih „U^K se sluì metodom otmica nevinih ljudi i oru- planinskih sela zapadno od Pe}i tako|e povezuju ànih napada na policiju. (Ona) poku{ava da de- teritoriju op{tine sa Crnom Gorom. Glavni putevi stabilizuje situaciju u podru~ju i isprovocira inva- kroz pokrajinu povezuju Pe} sa De~anima i \ako- ziju stranih snaga na Kosovo. Policija dejstvuje sa- vicom na jugu (put broj 7), sa Klinom i Pri{tinom mo u samoodbrani.“ On je tako|e rekao OEBS- na istoku (put broj 9) i sa Istokom i Kosovskom -KVM da }e na vreme biti obave{tena o svakoj po- Mitrovicom na severoistoku. licijskoj ofanzivnoj akciji na teritoriji op{tine.4 Pr- Ve}ina sela je koncentrisana u ravnici isto~no ve nedelje prisustva OEBS-KVM u tom kraju su bi- od Pe}i i u beranskoj dolini na jugoistoku. Za vrele obeleène brojnim otmicama i ubistvima, i ta- me ofanzive, od jula do oktobra 1998, srpske sna- kozvanim rutinskim operacijama policijskih i voj- ge su granatirale sela jugoisto~no od Pe}i i ve}ina nih snaga, koje su imale tendenciju da se pretvo- me{tana albanske narodnosti je pobegla, mnogi re u me|usobno provociranje.

284 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja

Grad Pe}/Peja hu od policije i nisu imale poverenja da }e istraga biti izvr{ena objektivno. U nekim slu~ajevima, poro- Pe} se moè smatrati najva`nijim naseljem u za- dica je opovrgla tvr|enje policije da je `rtva bila u padnom Kosovu. UNHCR je procenio da je pre ra- konfliktu sa U^K. Sveop{te nepoverenje ili nedosta- seljavanja 1998. u gradu ìvelo 67.600 ljudi, od tak kooperacije sa policijom, kao i odsustvo entuzi- ~ega je 76% bilo kosovskih Albanaca, 13% Srba, jazma same policije da istraì do kraja bilo koje od dok su ostatak ~inili pripadnici drugih etni~kih za- ovih ubistava, doveli su do glasina i optu`bi, kao i jednica. Grad nije poznat samo po svom istorij- raznih obja{njenja. skom zna~aju, nego i kao ìv trgova~ki centar, obrazovno sredi{te i transportni ~vor. Za vreme prisusta OEBS-KVM u Pe}i, bilo je primlje- Ubistvo {estorice mladih Srba u napadu na no mnogo àlbi zbog zastra{ivanja i zlostavljanja Panda bar u Pe}i, sredinom decembra, izazvalo je stanovni{tva albanske nacionalnosti od strane poli- odmah o{tru reakciju koja se osetila u albanskim cije. êsta su bila hap{enja koja su obi~no bila oka- ju`nim ~etvrtima Pe}i (Kape{nica i Zatra). Kraj je rakterisana kao protivpravna i brutalna.8 bio blokiran, a ku}e sistematski pretresane. Vi{e Na dan 7. januara 1999. oko 22 ~asa, dva uni- kosovskih Albanaca su se kasnije àlili OEBS-KVM formisana policajca su zaustavila dva kosovska Al- da su bili tu~eni, zastra{ivani i pokradeni za vreme banca koja su iza{la iz bara. Policajci su iza{li iz 5 ove policijske operacije. Medijski izve{taji govore mercedesa i na Albance uperili pu{ke AK-47, i na- da su za vreme operacije policajci ubili dva kosov- terali ih da legnu na zemlju. Iz kola su iza{la jo{ tri 6 ska Albanca. U^K i predstavnici drugih albanskih Srbina u civilnom odelu i tukla `rtve palicama za organizacija su odricali svako svoje u~e{}e u napa- bezbol, dok su ih uniformisani policajci {utirali. du koji je izazvao ovu reakciju. Svedok, koji je ~uo krike, posmatrao je scenu kroz Napad je pratila serija ubistava, kako u samom prozor svoje ku}e. Jedan od policajaca je uperio gradu, tako i u okolini. U prvom je `rtva bio mu- svoje oru`je prema njemu i jedan od civila je raz- {karac star 56 godina, ~ije je telo prona{la patro- bio mali prozor palicom, zgrabio svedoka i izvu- la OEBS-KVM 29. decembra, blizu puta Pe} – De- kao ga kroz prozor. Tada su sva petorica Srba tu- ~ani u Rau{i}u/Raushiq. ôvek je verovatno bio kla i {utirala i njega. Jedan od Srba je o{tetio i dru- ubijen i „name{ten“ samo koju stotinu metara od ge prozore. Srbi su vikali: „Ako ho}ete svoju drà- zgrade Regionalnog centra OEBS-KVM, samo ne- vu, mora}ete se boriti!“ Idu}eg dana, kada je delju dana po{to je Centar zapo~eo svoju aktiv- OEBS-KVM uzela izjavu svedoka, do{la su dva po- 7 nost. Ovo i druga ubistva su stvorili atmosferu licajca koja su bila ljubazna, ali nervozna. Tog ju- napetosti i straha u gradu, i de facto policijski ~as tra je jedna od `rtava prijavila incident policiji. Po- posle smrkavanja. (Druga ubistva su opisana niè, licajci nisu napravili nikakav zapisnik o napadu, u odeljcima posve}enim selima u kojima su tela nego su samo rekli da mnogo ljudi nosi policijske bila prona|ena.) uniforme, ali to jo{ ne zna~i da su policajci.9 Ubistva su imala vi{e zajedni~kih crta, mada ta Na dan 8. januara pripadnici pe}ke policije su ~injenica nije dovoljna da objasni okolnosti pod ko- napali jednog kosovskog Albanca i pocepali njegov jima su se desila. Naj~e{}e: ljudi su poslednji put bi- izvod iz knjige ro|enih koji je nosio sa sobom jer je li vi|eni kada bi krenuli ku}i sa posla ili sa pijace, bi- imao nameru da zameni svoje li~ne isprave.10 Na lo autobusom bilo biciklom. Njihova tela su bila dan 2. marta OEBS-KVM je bila obave{tena da je prona|ena blizu puta, koji kilometar izvan grada, osam naoruànih i maskiranih ljudi demoliralo jed- sa vi{e rana od metaka u glavi i grudima. Policija i nu ku}u, ukralo 170 maraka i pet zlatnih prsteno- istra`ne sudije su tvrdili da su `rtve bile „lojalni kova, ali `rtva nije htela da prijavi slu~aj policiji.11 sovski Albanci“, i da su ih ubili „teroristi“. To se za- Na dan 3. marta, me{tanin albanske nacional- snivalo ili na ~injenici da su `rtve bile zaposlene u nosti (42) putovao je autobusom zajedno sa svo- institucijama pod srpskom upravom ili su na drugi jom porodicom, kada je autobus bio zaustavljen na~in imale dobre odnose sa Srbima. Uglavnom, nedaleko od zgrade u kojoj se nalazio Regionalni `rtve su bile opisane kao dobri radnici, odgovorni i centar OEBS-KVM.12 Iako je imao vaè}e isprave, neutralni. Me|utim, porodice `rtava su bile u stra- ~ovek je bio uhap{en, skinut sa autobusa, a kada

285 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo je autobus oti{ao dalje, tu~en. Policija je prestala sarne izvoze tenkove koji su kori{}eni u ofanzivi da ga tu~e kada su prolazila kola OEBS-KVM. @rtvi protiv sela Svrlje/Sverka i Du{/Dush (opisano u su stavljene lisice i odvedena je u pe}ku policijsku odeljku o klinskoj op{tini), i kako kroz grad prola- stanicu, gde je bila saslu{avana i na kraju pu{tena. ze u ranim ~asovima. Nare|eno joj je da se javi policiji slede}eg dana, i zapre}eno da }e biti uhap{ena ako to ne u~ini. ô- Situacija se naglo pogor{ala posle povla~enja vek je prepoznao jednog od onih koji su ga saslu- OEBS-KVM ujutru 20. marta. Slede}eg dana oko {avali kao mesnog Muslimana. 11 ~asova, svedok je video kako su pripadnici pa- Na dan 7. marta, OEBS-KVM je prona{la gde se ravojnih jedinica tukli albanske mladi}e u restora- nalazi jedan ~ovek iz pe}ke op{tine koji je jo{ u fe- nu Edona. Kada je pao mrak, policajci su po celom bruaru nestao iz Donjeg Streoca/Strellec i Ulet gradu pucali u vazduh i traìli kosovske Alban- (De~ani). Njega su na po{ti u Pe}i uhapsila dva po- ce.15 Na dan 23. i 24. marta, pripadnici srpskih licajca u civilu 8. februara, iako je posedovao va- paravojnih jedinica su bili vi|eni kako se u kombi- è}e li~ne isprave. Odveli su ga u policijsku stani- jima voze kroz grad, terori{u}i albansko stanovni- cu, saslu{avali, i istog dana pustili, ali su traìli da {tvo koje se krilo u svojim ku}ama. Me|u brojnim se slede}eg dana vrati, i tada je ponovo zadràn srpskim paravojnim grupacijama koje su prema nekoliko sati. Rekao je da su ga u oba navrata bi- svedo~enjima u to vreme bile aktivne u Pe}i, dve li lancem vezali za radijator, da su ga ispitivali o su bile pomente u izve{tajima nekoliko intervjui- susedima iz sela koji su bili uhap{eni ranije, i da su sanih osoba: „Crna ruka“ i „Munja“. Ovu posled- ga na kraju odveli pred istra`nog sudiju koji je na- nju je prema svedo~enjima vodio srpski policajac redio da ga puste, jer ni~im nije prekr{io zakon.13 (~ije se ime navodi u izve{tajima), i ona je „odgo- Na dan 12. marta, jedan devetnaestogodi{nji vorna za mnoga zlostavljanja i ubijanja kosovskih kosovski Albanac iz Orahovca je nameravao da Albanaca“. autobusom iz Pe}i ode u Crnu Goru, radi le~enja. Stanovnici okolnih sela koji su u Pe} putovali Blizu autobuske stanice zaustavila ga je grupa od autobusom bili su zastra{ivani, a mnogi su bili osam uniformisanih policajaca, koji su pregledali uhap{eni. Na primer, 24. marta, ljudi iz De~ana njegove li~ne isprave, videli da je iz Orahovca, tu- koji su u Pe} i{li u nabavku, bili su zaustavljeni na kli ga i stavili mu lisice; na kraju su pozvali polici- povratku. Sedmoro ljudi je bilo izvedeno iz auto- ju u Orahovcu. Kada im je sat kasnije re~eno da je busa i naterano da pomognu pri izgradnji policij- mladi} „~ist“, pustili su ga, ali ne pre nego {to su skog kontrolnog punkta. Jednog ~oveka koji je to ga naterali da proguta svoje lekarske papire i sop- odbio, policajci su tukli motkom u koju su bili stvenim rukama vadi prljav{tinu iz kanala. Po{to ukucani ekseri.16 su ga oslobodili, on je odmah kontaktirao obli- Na dan 24. marta, pripadnici paravojnih jedini- `nju kancelariju za ljudska prava OEBS-KVM, i sle- ca i civili su po~eli da pale ku}e i radnje koje su pri- de}eg dana otputovao u Crnu Goru pod pratnjom padale me{tanima Pe}i albanske narodnosti.17 OEBS-KVM.14 Jedna intervjuisana osoba koja je prodavala slatki- Krajem februara i po~etkom marta, no}ne pa- {e na pe}koj pijaci kada su se, rano popodne, po trole OEBS-KVM, stalno prisustvo verifikatora na prvi put oglasile sirene koje su upozoravale na su|enjima i otvaranje jednog biroa OEBS-KVM za opasnost iz vazduha, bila je {utirana i zlostavljana kontakte u predgra|u Pe}i, u nekoj meri je ublaì- od strane policajca. Kasnije istog dana, taj ~ovek lo nasilje. Direktni kontakti izme|u srpskih vlasti i je video kako je 500 vojnika VJ okupiralo fabriku predstavnika kosovskih Albanaca su ipak ostali cipela.18 Te ve~eri, tri tenka i belo vozilo sa pogo- retki, a poverenje u policiju i pravni sistem mini- nom na ~etiri to~ka u{li su u ~etvrt Kape{nica, po- malno; sloboda kretanja je bila ograni~ena; inici- sle ~ega se ~ula pucnjava iz automatskog oru`ja i jative kao ona o zajedni~kom seminaru albanskih pojedina~ni pucnji. Na ku}e koje su pripadale ko- i srpskih lekara su bile pravi izuzetak, a „{kolski si- sovsim Albancima bile su ispaljivane minobaca~ke stem“ je mladima davao malo mogu}nosti. Nede- granate.19 U centru grada, srpski vojnici koji su se lju dana pre povla~enja OEBS-KVM, srpsko-jugo- vozili na kamionu, pucali su u prolazu na restoran slovenske snage su bile vi|ene kako iz pe}ke ka- koji je pripadao jednom kosovskom Albancu.20

286 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja

Na dan 25. marta, oruàne snage su po~ele manitarne organizacije. Ti ljudi su postali objekt granatiranje brda oko Pe}i iz „Doma JNA“ (vojni stalnog saslu{avanja i zastra{ivanja.31 Na dan 26. dru{tveni klub) u centru grada, u kome su zauze- marta, naoruàni i uniformisani Srbi pod maska- le strelja~ke pozicije. Ga|ane su tako|e i ku}e u ma su opkolili ku}u biv{eg name{tenika OEBS- blizini „Doma JNA“. Te no}i, stanovnici su iz njih -KVM i od njega zahtevali 2000 DM (pretpostavlja bili isterani. U tim ku}ama, pripadnici policije i VJ se, po 1000 DM za svaki mesec njegovog zaposle- su tokom no}i plja~kali i palili imovinu, i napustili nja).32 Drugi svedok je video kako su policajci tu- ih tek ujutru. Granatiranje je potrajalo nekoliko kli biv{eg ~uvara OEBS-KVM.33 Istog dana, jedna dana. Ve} 25. marta, naoruàni i uniformisani Sr- intervjuisana osoba je videla kako policajci i srpski bi su naredili kosovskim Albancima u ulici Vi{elga- civili uni{tavaju zgradu u kojoj je bila OEBS-KVM, ti da odmah napuste ku}e i isele se u Albaniju. i videla je dva srpska civila koja su podmetala po- Me|utim, mnogi su se za nekoliko dana sklonili u àr u ku}u jednog istaknutog kosovskog Albanca. susedne ~etvrti.21 Neki stanovnici albanske narod- Kasnije toga dana, tela mrtvih kosovskih Albana- nosti su davali novac policajcima u nadi da }e mo- ca su bila vi|ena u razli~itim delovima grada.34 }i ostati u svojim ku}ama.22 Jedna intervjuisana Na dan 25. marta policajci su naterali ~uvara osoba se se}a kako je susetka, Srpkinja, do{la u skladi{ta danske humanitarne nevladine organi- njihovu ku}u i savetovala im da se sklone, jer je vi- zacije da otvori skladi{te koje su oni onda oplja~- dela kako pripadnici VJ i paravojnih jedinica raz- kali.35 Na dan 27. marta jedan svedok je video Sr- valjuju vrata na ku}ama.23 Grupa po svemu sude- bina u maskirnoj uniformi („pripadnik VJ ili para- }i ideolo{ki zatrovanih policajaca okupila se is- vojnih jedinica“) kako ulazi u ku}u gde je bio sme- pred jedine albanske ku}e u Ulici `rtava fa{izma i {ten me|unarodni Crveni krst, u Kajmak~alanskoj bacala kamenje na ku}u zlostavljaju}i uku}ane.24 ulici, i krade sve {to je imalo vrednosti. Posle toga Tako|e 25. marta, grupa pripadnika paravojnih je- je zapalio tu zgradu, i jo{ ~etiri susedne.36 Bile su dinica je do{la pred ku}u jednog svedoka u Ulici plja~kane radnje koje su pripadale kosovskim Al- Nedèta Ba{e, pucaju}i tokom cele no}i, {to je bancima, a u jednom slu~aju, kamion me|una- njega i njegovu porodicu nateralo da slede}eg ju- rodnog Crvenog krsta je bio kori{}en za transport tra pobegnu kolima.25 ukradene robe.37 Na dan 26. marta je bio spaljen kafe-bar Panta- raj. Naoruàni srpski civili su u toku no}i zauzeli po- U dane 27. i 28. marta hiljade stanovnika Pe}i al- zicije na ulazu u naselje Kapu{nica, a naoruàni Sr- banske narodnosti su bili isterani iz svojih ku}a i bi u razli~itim maskirnim uniformama su se vozili sprovedeni do sabirnih mesta u centru grada, gradom u kolima bez registarskih tablica.26 Drugi odakle su bili ili odvezeni autobusima i kamioni- svedok je video kako su bila zapaljena ~etiri auto- ma do albanske granice, ili im je bilo re~eno da busa, vlasni{tvo kosovskog Albanca.27êtvrt Zatra pe{ice odu prema \akovici, ili Roàju u Crnoj Go- je bila granatirana oko 18:15 paljbom iz minobaca- ri. Operaciju su organizovale srpske vlasti, uglav- ~a koji su bili situirani u centru grada i u Karaga}u. nom policija, kojoj su pomagali pripadnici para- Ubijen je najmanje jedan me{tanin albanske narod- vojnih jedinica i srpski civili. Nasumi~na ubistva nosti.28 Tako|e 26. marta, jedan kosovski Albanac koja su pratila operaciju bila su jasno zami{ljena koji je kod De~ana bio ranjen u eksploziji granate, sa ciljem da zastra{e kosovske Albance koji su bili bio je nateran da napusti bolnicu i oti{ao je u ]u- plja~kani i zlostavljani i ~ije su ku}e zatim bile de- {ku/Cyshk.29 Jedan oficir VJ, ~ije je ime navedeno u molirane i paljene. izve{taju, koji je u po~etku govorio svojim alban- Na dan 27. marta, vi|ene su paravojne jedinice skim susedima da ostanu, rekao im je kako mu je kako ve} od 6 ~asova ujutru plja~kaju i pale ku}e.38 nare|eno da ih pobije. Umesto toga, zahtevao je Drugi su terali stanovnike Zatre da napuste svoje 500 DM, {to je porodica i platila pre nego {to je sle- ku}e. Pripadnici paravojnih jedinica su tokom dva de}eg jutra napustila mesto.30 sata kundacima tukli jednog tridesettrogodi{njeg kosovskog Albanca i jo{ trojicu drugih. Neki od po- Srpska policija se posebno okomila na biv{e me- ~inilaca su bili mesni Srbi. U 13 ~asova, oko 10 po- sno osoblje OEBS-KVM i one koji su radili za hu- licajaca i nekoliko pripadnika VJ u zelenim unifor-

287 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo mama (od kojih su neki bili maskirani), naterali su rodnosti.48 Jedan ~etrdesetogodi{nji mu{karac jednog svedoka i njegovu porodicu da napuste opisuje kako ga je probudila pucnjava, kako je na svoju ku}u. Dok je odlazio, svedok je video 75 lju- ulici video stotine kosovskih Albanaca i kako je re- di koji su se sklonili u podrum neke ku}e u ~etvrti {io da vi{e ni{ta ne ~eka, nego da beì.49 Kape{nica, koju su granatirali tenkovi i koja je na Grupa od 25 maskiranih pripadnika paravojnih 39 kraju zapaljena. U 13:30, policija je izdvojila pe- jedinica je u{la u Ulicu Jovana ]orovi}a i preko toro ljudi (u uzrastu izme|u 18 i 25), a uskoro za- megafona saop{tila kosovskim Albancima da ima- tim su se ~uli pucnji. Svedoku otmice je bilo re~e- ju na raspolaganju pet minuta da napuste ku}e, a no da su sva petorica bila ubijena. Drugi svedok je da }e ku}e potom biti spaljene.50 Druga grupa video kako su dva ~oveka bila izdvojena iz grupe u pripadnika paravojnih jedinica sa kaubojskim {e{i- centru Pe}i i odvedena iza jedne zgrade, a zatim je rima i malim noèvima, pri~vr{}enim za ramena, ~uo pucnje, a ona dvojica vi{e nikada nisu bila vi- upala je ku}u jo{ jednog svedoka i koristila je kao 40 |ena. U 17 ~asova, pripadnici paravojnih jedini- svoj {tab .51 Tri me{tanina srpske nacionalnosti, ca su do{li u Kongresnu ulicu, dali rok od dva mi- civili, naoruàni ru~nim bombama, AK-47 i revol- nuta stanovnicima albanske narodnosti da napu- verima, bili su identifikovani kao ljudi koji su tera- ste ku}e, i ubili ~oveka koji je odbio da to u~ini.41 li svoje susede, kosovske Albance, da bez odlaga- Neki pripadnici paravojnih jedinica su bili opisani nja napuste svoje ku}e. Istovremeno prisustvo na kao „Beli orlovi“ i „Tigrovi“, neki su nosili maske. ulicama pripadnika VJ, specijalnih policijskih sna- Jedna intervjuisana osoba je prisustvovala ubijanju ga, i brzina kojom je operacija bila izvedena osta- 12 kosovskih Albanaca, mu{karaca i èna, ~ija su vljaju utisak da je proterivanje bilo dobro planira- tela bila ostavljena nepokopana na ulici, a ~ula je no i organizovano.52 Pripadnici policije, paravoj- da su u blizini fabrike {e}era „Arkanovi“ ljudi ubili nih jedinica i VJ su ulazili u ku}e u mnogim ulica- jedno dete.42 Jedna èna stara 34 godine bila je ma Pe}i i odatle isterivali stanovnike,53 posle ~ega svedok ubijanja kosovskih Albanaca koji su poku- su palili mnoge ku}e. Jedan Srbin, sused kosov- {ali da pobegnu iz ku}e koja je gorela. Njihova te- skih Albanaca je pitao gde se nalaze mla|i mu- la su na brzinu bila zakopana u zadnjim dvori{tima {karci, a zatim je naredio kosovskim Albancima, ku}e.43 Pripadnici paravojnih jedinica su isterali stanovnicima Ulice M. Popovi}a, da odu u roku od jednu porodicu iz njene ku}e u Ulici proleterskih brigada u Zatri, postrojili je uza zid i pretili da }e pet minuta, ostaviv{i celokupnu svoju imovinu. sve streljati, ali ih je, prema navodu jednog svedo- Vojnici su govorili: „Nema potrebe da zaklju~ava- ka, sve spaslo plakanje dece. Jedan od pripadnika te vrata. I onako }emo jo{ no}as spaliti va{e ku- 54 paravojnih jedinica je bio mesni Srbin koji je radio }e.“ Jedan svedok je video kako je neki {ezdese- u op{tinskoj administraciji, dok je za njihovog ko- togodi{njak odbio da preda novac vojnicima VJ, mandanta re~eno da je imao hrvatski naglasak.44 koji su ga zbog toga ubili pred 30 ljudi u naselju 55 Srpske snage su sistematski spaljivale ku}e u ~etvr- Dardanija. Kosovski Albanci koji su u svojim ku- ti Zatra. Uve~e, ru~na bomba je bila ba~ena u dvo- }ama dràli izbeglice iz drugih delova Kosova, bi- ri{te ku}e u koju se bilo sklonilo trideset dvoje koli su meta napada i zastra{ivanja policije. Patrole sovskih Albanaca.45 Oko 30.000 ljudi je toga dana naoruànih srpskih civila su palile radnje kosov- pobeglo prema De~anima, ponev{i sa sobom sa- skih Albanaca. Na vi{e zgrada su vi|eni snajperi- mo odelo koje je bilo na njima. Ku}e su posle nji- sti, posebno na balkonima {kole u Karaga}u.56 hovog odlaska bile zapaljene.46 Hiljade su bile na- Po{to su bili isterani iz svojih ku}a, kosovski Al- terane da pe{ice odu u Crnu Goru.47 banci su bili sprovedeni u centar grada. Dok su u U po~etku, Zatra i Kape{nica su granatirane i pratnji policije, vojske i paravojnih jedinica i{li uli- onda je u njima po~elo sistematsko iseljavanje. cama grada, jedan svedok je video tri mlada mu- Ovo je zatim pro{ireno na celokupnu gradsku te- {karca koji su bili ubijeni. Mnogi ljudi su bili pre- ritoriju. Ujutru 28. marta u grad su ponovo u{li mla}eni i oplja~kani, a po~initelji su bili pripadnici tenkovi, a pripadnici VJ, policije, paravojnih jedi- razli~itih jugoslovenskih jedinica.57 Kosovski Al- nica, kao i naoruàni srpski civili, nastavili su da banci su morali da idu u koloni i bilo im je re~eno masovno proteruju stanovnike Pe}i albanske na- da }e na njih pucati, ako iskora~e iz kolone.58 Na

288 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja putu, policijska patrola u civilnom vozilu je zau- ja je preko Prizrena i{la u pravcu Albanije.73 Na stavila mladog ~oveka i ènu. Policajac je poku{ao dan 31. marta, jedan svedok je bio odvojen od da uvu~e mu{karca, ali je drugi policajac iza{ao, grupe koja je i{la u Roàje, a zatim su mu pretili rekao da ih poznaje kao gra|ane Pe}i, pa su bili da }e ga ubiti ako ne plati ucenu. On je platio 700 59 pu{teni. Policajci su pucali u vazduh da bi upla- DM i 100$, posle ~ega je bio pu{ten.74 {ili ljude. Jedan svedok je rekao da je u Pe}i tog 60 dana bilo ubijeno 11 ljudi. Bilo je poku{aja da se U aprilu, ljudi koji nisu napustili Pe} dobili su na- 61 razdvoje mu{karci od èna, dece i staraca. Ljudi re|enje jugoslovenskih vlasti da predaju svoje ku- koji su poku{ali da pe{ice iza|u iz Pe}i i nastave }e na kori{}enje Vojsci Jugoslavije. Onima koji su prema selima u okolini, bili su zadràni i vra}eni u odbijali da odu pretilo se smr}u.75 Po~etkom apri- 62 centar. Pripadnici paravojnih jedinica su naredila, ~etiri ili pet maskiranih policajaca su nekoliko li mnogim prognanicima koji su hteli da odu u Cr- puta napadali jednog svedoka, i rekli mu da mu nu Goru, da idu u \akovicu. Dva (prepoznata) ostavljaju sat vremena da isprazni ku}u, jer su se srpska policajca su u Dardaniji uhapsila grupu od spremali da je zapale. Drugi stanovnik albanske 10 ljudi, vezala ih zajedno konopcem i odvela u narodnosti je bio svedok kada su „policajci“ koji kasarne u ~etvrti Milj~evi}/Milishevc, gde su uhap- su nosili crne uniforme i maske ubili jednog mu- {eni ostali ~etiri dana bez hrane, kako je izvestio {karca od 65 godina.76 jedan ~ovek koji je uspeo da pobegne.63 Ve}ina intervjuisanih osoba koje govore o ka- Po{to su srpske snage sakupile narod u centru snijim doga|ajima u Pe}i i okolini bile su izbeglice grada, stigli su autobusi i kamioni i kosovskim Al- iz drugih regiona, posebno iz severnih i centralnih bancima je bilo nare|eno da se ukrcaju. Neki au- delova Kosova, koje su kroz Pe} prolazile na putu tobusi su oti{li u Crnu Goru, drugi prema Albani- za Crnu Goru ili Albaniju. Izgleda da je put od Pe- ji. Jedan ~ovek (star 36 godina) je krenuo u 13 ~a- }i prema De~anima bio mesto posebno ~estih zlo- sova na jednom od ~etiri kamiona prepunih ljudi, upotreba. Oko 13. aprila, jedan ~ovek iz Mitrovice koji su ih odvezli do Vrbnice/Verbnica (Prizren).64 je video kako su policajci blizu Pe}i ubili dva stari- Usput ih je srpsko stanovni{tvo verbalno i fizi~ki ja ~oveka na prikolici, a u samom gradu je video zlostavljalo.65 Neki autobusi su bili upu}eni u Ro- kako su policajci skinuli ode}u sa vi{e èna i osta- àje, ali su zatim bili preusmereni u Prizren. Jedan 77 od autobusa se pokvario, i izbeglice su morale da vili ih gole. Na dan 16. aprila ve}a grupa raselje- idu pe{ice sve do De~ana.66 Neki autobusi su bili nih lica je nai{la na maskirane pripadnike paravoj- upu}eni u Pri{tinu, gde je srpska vojska jo{ jednih jedinica sa oznakom „Tigrova“ na rukavima, nom zlostavljala izbeglice i ponovo ih proterala.67 koji su ih zaustavili na putu ju`no od Pe}i, pucali 78 Neki ljudi su ~ekali dva dana u centru grada, ali u vazduh i oplja~kali ih. Tridesetdevetogodi{nji po{to transportnih sredstava nije bilo, oti{li su pe- ~ovek se se}a kako je bio izdvojen iz grupe raselje- {ice u Roàje.68 Neki drugi, koji su bili isterani iz nih lica, kako su mu pretili da }e ga ubiti, i kako su svojih ku}a, bili su preko no}i zadràni u sport- ga pustili po{to je èna molila za njegov ìvot i re- 79 skom centru.69 Na dan 29. marta, jedan svedok kla da ima decu za koju treba da brine. koji je napu{tao Pe}, video je jugoslovenske ten- Intervjuisane osobe su izvestile da su pripadnici kove u skladi{tima uz ku}e koju je samo nedelju paravojnih jedinica sredinom aprila ubili jednu bebu dana koristio regionalni centar OEBS-KVM.70 i nekog de~aka, u dva odvojena incidenta na putu Organizovano proterivanje je produèno 29. ju`no od Pe}i prema De~anima. Ujutru 16. aprila, marta,71 kada je jedan svedok ~uo da je grupa ko- naoruàni Srbi su oteli petomese~nu bebu iz ruku ju je predvodio jedan biv{i policajac ubila tri rase- njene majke i pitali bebu: „Da li èli{ da se vrati{ na ljena lica iz Gornjeg Streoca, ènu i dva mu{karca, Kosovo?“ Po{to beba nije odgovarala, oni su rekli blizu fabrike {e}era, na samom izlasku iz grada. majci: „Ova beba se nikada ne}e vratiti na Kosovo!“ Ovo mu je rekao ~ovek koji je sahranio tela.72 Na a zatim su bebu tresnuli o zemlju i ubili je.80 Kasni- dan 30. marta, maskirani policajci su upali u ku}u je, 17. aprila, jedan svedok je video kako su pripad- jednog svedoka, stavili mu no` pod grlo i naterali nici paravojnih jedinica u maskirnim uniformama, ga da se pridruì koloni od kojih deset hiljada kona glavnom putu ju`no od Pe}i, zaustavili jednu è-

289 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo nu i njenog sina starog pet ili {est godina, koji su i{li Na dan 26. juna, jedna ekipa OEBS-TFK je po- glavnim putem ju`no od Pe}i. Dvojica me|u njima setila osnovnu {kolu u Karaga}u, masivnu zgradu su nosila maske, dok su ostali imali brade. Intervju- pored parka. U glavnoj sali, kao i u vi{e u~ionica, isana osoba je detaljno opisala njihove oznake na bile su prona|ene male pe}i, kao i prstenovi, nov- rukavima, na kojima je bio srpski krst sa ~etiri slova ~anici i druge stvari o~igledno uzete iz torbi koje „s“ i beli orao. Pitali su ènu gde joj je mu`, a ona je su bile razasute unaokolo. Mnoge u~ionice su bi- odgovorila da ne zna. Tada su joj rekli da ako èli da le demolirane, a na zidovima su bile ispisane agre- spase sina, njen mu` treba „da se stvori ovde“, a on- sivne srpske parole. Bili su prona|eni i delovi uni- da je jedan od njih zgrabio de~aka. Jedan drugi je formi, kao i }ebad, madraci i sveske. Dokumento- rekao ~oveku koji je drào de~aka: „[ta razgovara{ vane su bile snajperske pozicije na severnom bal- sa njom? Ubi ga!“ Tada je bradonja prerezao de~a- konu ~etvrtog sprata sa koga se dobro vide delo- 81 ku grlo, a onda mu i odrubio glavu. vi Kape{nice i Zatre. Snajperske pozicije su tako|e Oko 1. maja, jedan ~ovek star 65 godina je bio bile prona|ene na mansardi.87 svu~en sa traktora i ubijen na ivici puta izme|u Pe- Hotel u Karaga}u su koristile srpske snage za 82 }i i \akovice. Jedan svedok je ~uo za ubistvo dva vreme NATO bombardovanja, a kasnije ga je tako- starija ro|aka 5. maja u Rau{i}u blizu Pe}i; ovi su |e kontrolisala U^K. Kada je ekipa OEBS-TFK do{la prona|eni mrtvi sa mnogo rana od metaka u gla- da proveri glasine da je hotel, koji se nalazi u ne- vi, posle napada jugoslovenske vojske i policije na posrednoj blizini {kole, bio kori{}en kao „logor za selo. Tokom tog napada su tako|e bili vi|eni pri- silovanje“, zamenik brigade U^K je samo rekao da padnici paravojnih jedinica koji su nosili trake na je U^K, kada je do{la u hotel, u vi{e soba prona{la 83 preko ~ela i duga~ke noève. upotrebljene kondome i ènsku ode}u. Krajem maja, jedan svedok koji je radio na groblju u Pe}i, video je kako je policija dovezla vi{e od 50 le{eva. Ve}ina je bila streljana.84 Sela ju`no od Pe}i, du` puta za Po{to su prelazne OEBS jedinice za Kosovo (koje De~ane i \akovicu su privremeno zamenile OEBS-KVM pre nego {to Ljubeni}/Lubeniq je formirana OEBS-MiK) u{le u Pe} 22. juna 1999, zabeleìle su mnoga verovatna mesta zlo~ina i Ljubeni}, na samom izlasku sa glavnog puta za mesta gde su se nalazila tela koja su prona{li ko- De~ane, 7 km ju`no od Pe}i, selo je sa me{anim sovski Albanci koji su se vratili. U mnogim slu~aje- stanovni{tvom koje se nalazi u podno`ju urvina vima nisu mogle biti ustanovljene okolnosti pod {to se uzdiù visoko nad dolinom. Tu se prema kojima je nastupila smrt, po{to je ~ak i identitet svedo~anstvima intervjuisanih osoba desilo ma- tela ostao nepoznat. U pe}kom Polju/Fushe e Pe- sovno ubistvo u kome je 25. maja 1998. srpska 88 jes, ravnici isto~no od grada, na otvorenom polju, policija bez suda streljala osmoro ljudi. U to vre- 300 metara isto~no od ku}e policijskog inspekto- me, nezavisni verifikatori nisu mogli da do|u u to ra, prona|eno je telo koje se ve} raspadalo, i na podru~je u kome su se vodile te{ke borbe. Za vre- kojem su se jo{ raspoznavali tragovi se~enja na me borbi oko 40 ku}a je bilo uni{teno ili veoma vratu i grudima.85 U ~etvrti Zatra, u jarku pored o{te}eno, a najve}i deo stanovnika albanske na- staze koja vodi u brda, bilo je prona|eno telo ~o- rodnosti je pobegao. Januara 1999. u selu je ìve- veka (starog oko 45 godina) ~ije su ruke i noge bilo oko 650 kosovskih Albanaca i oko 120 Srba i Cr- le vezane ìcom, kao i jedno nagorelo telo koje iz- nogoraca (prema jednoj ranijoj proceni UNHCR, u gleda da je tu leàlo duè vreme. Me{tani su tako- selu je bilo 1600 stanovnika). |e rekli da su videli glavu jedne `rtve, ali je ona Na dan 1. aprila 1999. u Ljubeni}u je bilo ubi- nestala pre nego {to je OEBS-TFK dokumentovala jeno 66 ljudi (prema izve{taju preìvelih me{tana). taj slu~aj.86 Ugljenisani ljudski ostaci su bili prona- Toga dana ujutru, u selo su u{li ljudi koji su bili |eni na zgari{tima mnogih ku}a u starom gradu i opisani kao policajci ili pripadnici paravojnih jedi- u ~etvrti Kristal, kao i u uni{tenim naseljima Kape- nica; neki su nosili trake oko ~ela, neki nao~ari za {nica, Karaga} i Zatra. sunce. Mnogi seljani, posebno mu{karci, poku{a-

290 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja li su da pobegnu u planine, ali su uskoro shvatili red ku}e bili su prona|eni ostaci jo{ dva tela. U suda su opkoljeni. Me|u napada~ima, jedan svedok sednoj ku}i, kosovski Albanci koji su se vratili, pro- je prepoznao nekog policajca, iako je ovaj nosio na{li su ostatke najmanje dva skoro raspadnuta civilno odelo. Me{tani su bili sakupljeni u centru tela, kako leè ispod stoga sena.92 Ekipi OEBS-MiK sela, zatim su mu{karci bili odvojeni od èna, a za- seljani su pokazali jo{ dva tela u raspadanju, na tim je velika grupa mu{karaca bila naterana da gomili stajskog |ubreta pored re~ice, u delu sela stoji nasuprot jednom zidu u glavnoj ulici. ôvek koje se zove Ja{ica/Jashice, oko 500 metara od koji je dao izjavu ekipi OEBS-KVM opisao je kako mesta gde se desilo masovno ubistvo.93 U to vre- je uspeo da se sakrije me|u ène. Nekoliko trenu- me nijedno od tih tela nije bilo identifikovano. taka kasnije, za~ula se paljba koja je potrajala oko pet minuta. Jedan od preìvelih je kasnije ispri~ao Sela u Baranskoj dolini kako je jedan od pripadnika paravojnih jedinica po~eo da vre|a seljane i da govori: „Va{a U^K je Sela u Baranskoj dolini, jugoisto~no od Pe}i, ve} ubila mog brata! Da li je to {to su u~inili mome su 1998. godine bila te{ko pogo|ena tokom bor- bratu u redu?“ Jedan stariji ~ovek je progovorio i bi. U septembru, policija i VJ su popalile brojne podsetio Srbina na pro{logodi{nji masakr, kada je ku}e u tom podru~ju, i naterale mnoge me{tane policija ubila osam seljana. Srbin je rekao: „Polici- da pobegnu u Crnu Goru.94 Mesni predstavnici ja? E, ovo nije policija, ovo je vojska!“ Stari ~ovek kosovskh Albanaca su rekli da je od maja 1998. do je tada bio na mestu ubijen. Drugi Srbin koji je o~i- januara 1999. 10 ljudi bilo ubijeno, 15 ranjeno, a gledno bio nervozan, do{ao je sa polja i pri{ao ~o- 20 uhap{eno i zato~eno.95 veku koji je govorio seljanima. Pitao je: „[ta ~eka- Januara 1999. od OEBS-KVM je zatraèno da te? Zavr{avajte s tim!“ Svim mu{karcima je bilo pomogne u organizovanju klinike koja bi pruàla nare|eno da legnu, i kada su ovi to u~inili, Srbi su lekarsku pomo} me{tanima dvadesetak sela, kao i po~eli da pucaju. Po{to su ih sve osuli vatrom iz u otvaranju redovne autobuske linije za Pe}, {to je automatskog oru`ja, pucali su u glavu onima koji bilo ostvareno tokom pet nedelja. Sloboda kreta- su se jo{ kretali. Ipak je 11 ljudi preìvelo pod tenja je i dalje bila ugroèna prisustvom stalnih po- lima i izvuklo se napolje kada su posle dva sata Sr- licijskih kontrolnih punktova na ulasku u dolinu, bi oti{li. Ostali me{tani, uglavnom ène i deca, na- blizu Ra{i}a. pustili su selo koje je bilo zapaljeno. Grupa je preko \akovice pe{ice stigla na granicu.89 Kru{evac/Krushec, Ra{i}/Rashiq, Broli}/Broliq Na dan 3. aprila televizijska ekipa je snimila mesto masovnog ubistva.90 Na dan 19. aprila te- Na dan 28. januara 1999. visoki oficir mesne poli- la su vi|ena kako jo{ uvek leè na istom mestu. cije posetio je ku}u jedne porodice kosovskih Al- Jedna ekipa OEBS-MiK je snimila tragove ubijanja banaca u Kru{evcu (10 km jugoisto~no od Pe}i) i kada je tamo stigla 1. jula, i sprovela vi{e intervjua zastra{ivao ènu koja se u ku}i zatekla sama. Tra- sa preìvelima.91 Prema ovim svedo~anstvima, 66 ìo je 5.000 DM i rekao da zna da su njen mu` i seljana je bilo ubijeno u masovnom streljanju. Na sin oti{li i da }e ih on pobiti ako ne dobije novac. trgu gde su seljani bili sakupljeni pre nego {to su Tako|e je rekao da ako ona ikome o svemu tome naterani da stoje naspram zida, ode}a je bila raz- i{ta kaè, ubi}e i nju i njenu k}erku, i spali}e ku}u, bacana u pre~niku od 60 metara, a ne{to praznih prete}i da }e sve to biti u~injeno „kao {to je bilo ~aura je prona|eno na mestu sa koga je prema u~injeno u Ra~ku“ (za to, {to se u januaru 1999. svedo~enjima srpska policija pucala. desilo u Ra~ku, vidi odeljak o op{tini [timlje). Go- U jednoj ku}i koja se nalazi u neposrednoj bli- dine 1998. policijski oficir se bio dogovorio sa ~la- zini mesta zlo~ina, snimljeno je pet mesta gde su novima porodice da brinu o njegovoj ku}i u nje- prema izve{taju bila spaljivana tela. Optu`ba da je govom odsustvu, na {ta su ovi pristali. Me|utim, na svakom od tih mesta po desetak tela spaljeno usled borbi u tom kraju, oni nisu mogli da odlaze do pepela na prvi pogled izgleda verovatna, i bila njegovoj ku}i; kada se policajac vratio, govorio je je jo{ potvr|ena prisustvom delova ki~menih ko- da mu je bio ukraden name{taj, da su delovi ku}e stiju u istom dvori{tu. Na betonskoj povr{ini po- o{te}eni i da porodica zbog toga treba da mu pla-

291 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo ti od{tetu. Posle incidenta u januaru, OEBS-KVM tili i videli da je u njihovom selu sve bilo spaljeno. je pove}ala broj svojih patrola u tom kraju, ali na Tada su sahranili nekoliko ljudi koji su poginuli za insistiranje porodice nije govorila sa doti~nim po- vreme granatiranja.102 licajcem.96 Oko 4. aprila, srpske policijske i vojne snage su Tako|e u januaru, mesni policajac srpske na- granatirale i zatim napale ]elopek. U napadu je rodnosti je prema izve{taju zastra{ivao svoje suse- bilo ubijeno 35 ljudi. Me{tani albanske narodno- de, kosovske Albance u Ra{i}u (12 km jugoisto~- sti su pobegli u planine, a odatle dalje prema \a- no od Pe}i) i zahtevao od{tetu za svoju o{te}enu kovici.103 ku}u i ukradenu imovinu. [teta je bila nanesena Na dan 5. aprila oko 16 ~asova, u Turjak je do- za vreme borbi u leto 1998. i policajac je tvrdio da {la grupa pripadnika paravojnih jedinica koju je zna da su njegovi susedi albanske narodnosti u intervjuisana osoba opisala kao „Arkanova armi- tome u~estvovali.97 ja“. Seljanima albanske narodnosti su rekli: „Odla- Na dan 4. aprila, sna`na artiljerijska paljba je zite! Ovo je srpska zemlja!“ i po~eli da pucaju u isterala iz ku}a stanovnike Ra{i}a, koji su se upu- pravcu ku}a, a neke od njih i da pale. Dok su se tili u De~ane. Komandant policije i tri druga me- stanovnici spremali da napuste selo, vojnici su po- sna policajca (svima su imena navedena u izjavi) ~eli da ih poùruju pucaju}i iznad njihovih glava i u~estvovali su u operaciji. U De~anima, pripadnici da vi~u: „Idite do NATO! Idite u Albaniju!“104 policije i paravojnih jedinica su razdvojili mu{kar- Kada je OEBS-TFK stigla krajem juna u Barane, ce od èna i dece, ali su se mu{karci pridruìli kon- snimljeno je bilo mesto gde su u jednoj ku}i bila voju pet sati kasnije; u me|uvremenu su ih poli- ubijena tri me{tanina. Svedok koji je u sobi na{ao 98 cajci tukli i oplja~kali. Slede}eg dana, policajci spaljena tela i prazne ~aure dao je izjavu za TFK. su naterali stanovnike albanske narodnosti da na- Okolnosti su navodile na zaklju~ak da su po~inio- puste susedni Broli}, i to u roku od pet minuta. ci iznenadili starije `rtve i ubili ih u njihovim kre- [estoro ljudi, me|u kojima su bile dve devoj~ice, vetima, posle ~ega su ih zapalili; bila je upotreblje- bilo je ranjeno u granatiranju. Seljani su pobegli na veoma zapaljiva te~nost, jer su skoro sve stva- 99 preko planina, da bi izbegli snage bezbednosti. ri u sobi bile skoro potpuno spaljene, i samo su se Na dan 27. aprila, pripadnici policije i paravojnih mogli razlikovati metalni delovi, kao i manji delo- jedinica su preostalim seljanima u Ra{i}u dali ulti- vi ljudskih kostiju.105 matum da u roku od pet minuta napuste selo, ina~e }e biti ubijeni. Neki stariji ljudi su oklevali sa Sela isto~no od Pe}i, na putu za Klinu odlaskom, i policajci su ubili jednog ~oveka u njegovoj ba{ti.100 ]u{ka/Qysk Na dan 5. maja 1999. OEBS-KVM je posetila ]u- Barane/Baran, ]elopek/Qallapek, {ku, 4 km isto~no od Pe}i, na putu broj 9 prema Kosuri}/Kosuriq, Turjak/Turjake i Klini. Selo je brojalo oko 130 albanskih i tri srpske Vranovac/Vranoc ku}e. Prema re~ima jednog seljanina, dve grupe Ova sela leè dalje uz baransku dolinu, u odnosu nisu me|usobno imale problema. U selu je tako- na ona o kojima smo govorili, i sme{tena su izme- |e ìvelo oko 500 raseljenih lica, u ku}ama me- |u 15 i 18 km jugoisto~no od Pe}i. Kada je OEBS- snih albanskih porodica. -KVM posetila Kosuri}, 22. februara 1999, u selu Na dan 8. marta, policajci su proveravali li~ne je ìvelo 1100 kosovskih Albanaca, uklju~uju}i isprave dva me{tanina albanske narodnosti, a on- oko 200 izbeglica. Srbi su stigli 25. marta i nare- da ih pretukli kundacima pu{aka, u sabirnom cen- dili kosovskim Albancima da odu u roku od 10 mi- tru za humanitarnu pomo} koji se nalazio u selu. nuta, ina~e }e biti ubijeni. Ve}ina je selo napusti- Rekli su da su neki me{tani dobili sudske pozive la odmah. Na putu su bili oplja~kani i tu~eni.101 da se jave kao svedoci. Dvojica izbeglica su bila Oko 31. marta srpske snage su granatirale Vra- uhap{ena i pretu~ena u policijskom vozilu dok su novac, tako da su seljani pobegli u obli`nji Kru{e- se kretali u pravcu Pavljana/Pavlan. Jedan me{ta- vac, gde su proveli tri dana pre nego {to su se vra- nin je obavestio OEBS-KVM i patrola je krenula za

292 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja policijskim vozilom i tako obezbedila pu{tanje U no}i 6. marta, oko 8 policajaca, od kojih su dvojice izbeglica. Na svom povratku kroz ]u{ku, neki bili maskirani, u crnom vozilu sa pogonom na policijska patrola se zaustavila i pretila da }e ubiti ~etiri to~ka i bez registarskih tablica, blizu Nabr|a ~oveka koji je obavestio OEBS-KVM, kako je nave- su zaustavili dva traktora, isko~ili iz svog vozila i deno u izve{taju jedne patrole OEBS-KVM koja je uperili oru`je na voza~e traktora. Po{to su jednog pro{la kroz selo slede}eg dana.106 od njih tukli 20 minuta, „policajac“ mu je stavio Na dan 13. maja jedan stariji bra~ni par je bio no` pod grlo govore}i da se to uop{te ne}e ~uti i otet iz svog stana u Pe}i i odveden na mesto blizu da se ljudi u blizini ne}e probuditi. Zatim je od `r- puta broj 9 u ]u{ki, gde su oboje bili streljani iza tve uzeo novac, sat i dokumente. Slede}eg jutra u ku}e. Njihova tela su tamo ostala sve do kraja ju- 6 ~asova, ista grupa u istom vozilu je zaustavila na. Svedok koji se nalazio oko 20 metara od me- jo{ jednog me{tanina Nabr|a albanske narodno- sta ubistva je rekao kako je oko 22 ~asa jedan opel sti koji je vozio traktor, tukla ga i {utirala, i otela askona stigao pred ku}u, dok se drugo vozilo za- mu novac.109 ustavilo pored glavnog puta. ûlo se kako Srbi iz Na dan 11. marta, jedan dvadesetdevetogodi- automobila insistiraju da im se da novac i kako {nji stanovnik Nabr|a je bio uhap{en u sredi{tu vre|aju `rtve, pre nego {to se razlegao rafal iz au- Pe}i i odveden u policiju na saslu{avanje. Posebno tomatskog oru`ja. Ovaj svedok je tela video slede- je bio ispitivan u vezi sa pucnjavom koja se u Na- }eg jutra oko 4 ~asa.107 br|u ~ula prethodne no}i i o prisustvu U^K u tom Rano ujutru 14. maja, mnogo vi{e ljudi je ubi- kraju. Kada nije odgovorio na pitanje, bio je {ama- jeno u ve}em napadu, nekoliko stotina metara od ran, tu~en pesnicama, palicama, po le|ima i no- same ]u{ke. Prema izjavama svedoka, srpske snagama. Kasnije su seljani Nabr|a rekli OEBS-KVM ge u raznim uniformama, me|u kojima su bili i ne- da je to bilo tre}i put kako je te nedelje neko od 110 ki mesni Srbi koje su ljudi prepoznali i koji su go- njih bio zlostavljan za vreme saslu{avanja. vorili albanski, upali su u selo. Izgleda da su traìli Krajem marta vi{e grupa raseljenih lica je stiglo ~lanove jedne porodice koja je bila povezana sa vr- iz Pe}i, odakle su bila proterana. U Nabr|u su ra- hovima U^K. Ubili su sve ~lanove te porodice koje seljena lica ostala vi{e od mesec dana. Na dan 29. su prona{li, a tako|e i neke ~lanove jedne druge aprila u Nabr|e su se automobilom dovezli poli- porodice. Na dan 24. juna OEBS-TFK je snimila cajci i vojnici VJ u zelenim maskirnim uniformama grob gde su po izjavama svedoka, bila sahranjena i pitali seljane da li imaju potrebu za za{titom i da 42 me{tanina albanske narodnosti; od toga je 38 li im je potrebna pomo} u hrani. tela bilo spaljeno ili nagorelo. Tela su bila prona|e- Ujutru 1. maja, maskirani policajci i vojnici su na u {est ku}a u tom kraju, koje su me|usobno bi- se vratili u znatno ve}em broju i postavili ista pita- le udaljene oko 200 metara. Prona|eni su i ostaci nja. Rekli su seljanima da budu mirni i da se drè nagorelih li~nih isprava i prazne ~aure.108 svojih ku}a, i kada su videli nekoliko mla|ih ljudi, oti{li su. Jedan svedok je rekao da su ~etiri unifor- Nabr|e/Nabergjan misana ~oveka u{la u njegovu ku}u, zahtevali novac i dobili 600 DM.111 Tog popodneva u selo je U Nabr|u, koje se nalazi oko 8 km isto~no od Pe- do{lo 60 do 100 pripadnika paravojnih jedinica, u }i, na sporednom putu pored puta broj 9, ìveo je pratnji ~etvorice policajaca koje su ljudi prepozna- manji broj stanovnika srpske narodnosti. Tu je deli kao Srbe iz okoline. Prema opisu svedoka, bili su lovala {kola u kojoj su prema svedo~enju srpski i obu~eni u tamnosive kombinezone, sli~ne leta~- albanski u~itelji dobro sara|ivali. \aci su u Nabr- kom odelu. Neki od ovih vojnika su nosili oznake |e silazili i iz obli`njeg sela Naklo/Naklle. Tokom SAJ, drugi – oznake „Sivih vukova“. Neki pripadni- februara, maskirani i naoruàni Srbi koji su nosili ci paravojnih jedinica su imali trake oko glave i uniforme, i za koje se misli da su bili policajci, bili maskirne uniforme. îm su u{li u selo, razi{li su se su vi|eni kako no}u voze crno vozilo sa pogonom u svim pravcima. Svedoci su ~uli ili videli kako su na ~etiri to~ka, zastra{uju}i mesno albansko sta- pucali na ljude. Nije bilo prethodne najave da se- novni{tvo. Od OEBS-KVM je traèno da jasnije poljani treba da se isele. Brojni ljudi su bili pretu~eni kaè svoju prisutnost u tom kraju. i ubijeni, a neki su bili spaljeni zajedno sa svojim

293 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo ku}ama. Vojnici su se bili posebno okomili na mu- je rekao da je posle napada bilo prona|eno 25 te- {karce izme|u 20 i 75 godina starosti, ali je ne{to la – 23 mu{karca i dve ène. Jedan svedok je izja- mla|ih ljudi uspelo da pobegne, i njih 50 je stiglo vio da su te no}i bili sahranjeni {est mu{karaca i do granice. Ostali seljani, uglavnom ène i starci, dve ène. Najve}i broj tela je bio sahranjen u neo- bili su saterani u polje, gde su im pripadnici para- beleène grobove na obli`njoj padini. vojnih jedinica oteli novac, zlato i dragocenosti, Posle napada, preostalih 100 seljana se okupi- po{to su ih prethodno zastra{ivali i zlostavljali. lo da bi se branilo, tako da su se Srbi povukli. Idu- Nekoliko ku}a je oplja~kano, a automobili su bili }eg dana, podru~je je bilo opkoljeno i Srbi su po- ili ukradeni ili uni{teni.112 novo napali. Bila je podignuta bela zastava i vi{i U izve{tajima svedoka ima razlika u detaljima oficir VJ se obratio seljanima, uzeo od njih 1.500 opisa doga|aja u Nabr|u, ali se opis jednog grup- DM i onda ih u konvoju sproveo do granice. nog ubistva nalazi u nekoliko izve{taja. [est pripadnika paravojnih jedinica su tukli trojicu mu- Labljane/Llabjan {karaca koji su svi bili stariji od 60 godina i zatvorili njih, njihove ène, i jo{ jedan stariji par, u jed- Dana 26. februara, OEBS-KVM je imala sastanak nu od ku}a. U prizemlju, tukli su i oplja~kali ène, sa kosovskim Albancima u Labljanima, 9 km isto~- a onda ih pustili. Zatim su mu{karce odveli na no od Pe}i, pored puta broj 9, gde je situacija bi- sprat, a posle 20 minuta, svedok koji je bio uda- la tiha i mirna. Seljani su rekli verifikatoru OEBS- ljen 50 metara ~uo je pucnjeve i video {est vojni- -KVM da je nekoliko njihovih me{tana oti{lo u ka kako izlaze iz ku}e. Oni su nosili maskirne uni- U^K. Policija je prema svemu sude}i raspolagala forme, crne rukavice i crne trake oko glave, i, osim informacijom da je jedan od tih ~lanova U^K po- jednoga, maske od ~arapa. Ovaj poslednji je bio vremeno dolazio ku}i, i ponekad ga je traìla. stariji od drugih, imao je tamnu put i oìljak od Na dan 1. maja, u Labljane su u{li maskirani noà na levom obrazu. Malo kasnije, svedoci su pripadnici paravojnih jedinica u zelenim maskir- videli dva pripadnika paravojnih jedinica bez ruka- nim uniformama, koji su nosili bele ili zelene {alo- vica i sa noèvima u rukama, kako ulaze u ku}u. ve. Jednog od njih su ljudi prepoznali kao Srbina Kada su uskoro iza{li odatle, na rukama i noèvi- iz okoline. Oni su uhvatili i dràli 60 ~lanova poro- ma se videla krv. Pre nego {to su svedoci oti{li, vi- dice i raseljenih lica koja su kod njih ìvela. Ta podeli su da je ku}a u kojoj su bila ubijena ~etiri ~o- rodica je bila izabrana kao meta zato {to je bilo re- veka, zapaljena. Tako|e su bile zapaljene i neke ~eno kako je jedan ~lan te porodice bio mesni ko- druge ku}e u susedstvu. mandant U^K. Pripadnici U^K su bili ubili jednog Pripadnici paravojnih jedinica su tako|e ubili pripadnika paravojnih jedinica, i ovi su do{li u La- trojicu mu{karaca, starih 60 godina i vi{e, koji su bljane da traè njegovo telo. Kako nisu na{li ni te- poku{ali da se spasu bekstvom preko obli`njeg lo, niti ikoga od U^K, osvetili su se na civilnim sta- polja. Zatim su pripadnici paravojnih jedinica kre- novnicima. Neki ljudi su uspeli da pobegnu, ali je nuli kroz selo, traè}i da im seljani pod pretnjom uhva}ena grupa od 60 ljudi i 24 ~asa dràna u jed- smrti izru~e svoj novac. U{li su u ku}u jednog sve- noj ku}i u Labljanima. Naterali su ih da predaju doka, ubili jednog ~oveka i naterali 23 ~lana poro- sav svoj novac i nakit, a ène su bile naterane da dice da odu u {kolsko dvori{te, gde su ubili jo{ se skinu kako bi se „otkrio novac koji su krile“. jednog ~oveka. Tog dana su ubili jo{ dve starije è- Jedna èna je bila odvedena u odvojenu sobu, ne i jednog starca od 95 godina. Onda su zapalili prema svedo~enju udarena kundakom u glavu i mnoge ku}e, uklju~uju}i i ku}u gde su se krila dva silovana dok je bila bez svesti. mu{karca. Seljani su preko susednog sela bili pro- Slede}eg jutra, sve ène i deca su bili pu{teni. terani u Istok, odakle su ih posle pet dana pono- Deset mu{karaca su i dalje bili zato~eni, i pripad- vo proterali pripadnici policije i VJ. Na kraju su nici paravojnih jedinica su traìli 12.000 DM da bi preko Roàja oti{li u Albaniju.113 ih pustili. Na dan 3. maja neki od njih su bili pu- Jedna intervjuisana osoba je tvrdila da je u na- {teni, a jedan svedok tvrdi da se jo{ ne zna sudbi- padu bilo ubijeno vi{e od 50 ljudi, dok je drugi na petorice (starih izme|u 15 i 55 godina). Ko- svedok rekao kako je bilo ubijeno 17 seljana; tre}i mandant operacije je 5. maja rekao seljanima da

294 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja ima nare|enje da spali selo i da svi treba da ga na- ji je poslednji put vi|en kada je napustio pekaru u puste. Seljani su najpre oti{li u susedna sela, ali ih kojoj je radio kao ra~unovo|a. Bio je ubijen met- je tamo posle nekoliko dana opkolila VJ i naredila kom u glavu. Kada je ekipa OEBS-KVM do{la da im da idu u Pe}, a odatle u Prizren.114 snimi mesto doga|aja, u 9 ~asova, istra`ni sudija je izjavio da je `rtva jo{ jedan „lojalni“ kosovski Al- Romune/Ramune, Glavi~ica/Gllavicice, banac koga su ubili „teroristi“, i dodao da je `rtva Lje{ane/Leshan, Zaha}/Zahaq ìvela u dràvnoj zgradi. Dva metra od tela je bila prona|ena ~aura kalibra 7,65 mm. Telo je bilo Na dan 22. decembra 1998, policajci su u vrtu ku}e udaljeno 4 metra od magistralnog puta.118 u Zaha}u, 8 km zapadno od Pe}i, zaustavili jednog kosovskog Albanca, i prema svedo~enju njegove Milovanac/Millovance, Vragovac/Vragovc, porodice, dva puta pucali u njega i zatim ga gazili Pi{tane/Pishton i Rosulje/Rosuje nogama. ôvek jedva {to je iza{ao iz ku}e i obreo se u vrtu koji je bila opkolila policija. Kako su seljani re- Ova grupa sela leì izme|u 10 i 15 km jugoisto~no kli jednoj patroli OEBS-KVM koja je kroz selo pro{la od Pe}i, ju`no od puta broj 9. Na dan 15. februa- u januaru, policajci su tvrdili da su ubili „teroristu“. ra, OEBS-KVM je bila obave{tena da je policija za- Po~etkom 1999, Glavi~ica, 10 km isto~no od stra{ivala seljane u Rosuljama. Kada su verifikatori Pe}i na putu broj 9, brojala je oko 400 stanovni- OEBS-KVM tamo oti{li, re~eno im je da su policaj- ka, od toga 230 Albanaca katoli~ke vere, 90 Alba- ci uhapsili jednog kosovskog Albanca u njegovoj naca muslimana, 60 Srba i dve porodice Roma.115 ku}i, i da su ga podvrgli torturi tri nedelje ranije. U selu Romune, 9 km isto~no od Pe}i, bilo je oko @rtva je identifikovala jednog od po~inilaca.119 540 kosovskih Albanaca, uklju~uju}i i 100 raselje- Na dan 29. marta srpska policija je rekla sta- nih lica, i manje od 10 Srba. Po~etkom godine, novnicima Milovanca albanske narodnosti da tre- kao {to je niè opisano, u tom kraju je prona|eno ba da se isele. Vojnici koji su u~estvovali u prote- vi{e ljudskih tela. rivanju bili su obu~eni u plave, ili u zelene maskir- Na dan 2. januara izme|u sela Glavi~ica i Ro- ne uniforme.120 mune prona|eno je telo jednog tridesetogodi- Na dan 2. aprila oko 10 ~asova, pripadnici U^K {njeg katolika Albanca iz Pavljana; on je bio ubijen su upozorili jednu sedamnaestogodi{nju devojku jednim metkom u potiljak. Telo je prona|eno na da se snage VJ pribliàvaju Rosuljama; ona nije mestu na kome nije bilo izvr{eno i samo ubistvo. mogla brzo da se skloni, jer je bila sa svojim de- Najverovatnije je izba~eno iz automobila koji je dom (70 godina), koji se pod{tapao u hodu. Na naglo zaokrenuo na putu iz Pe}i, pre nego {to se selo je otvorena vatra, i pojavila se policija puca- vratio u grad. @rtva je poslednji put bila vi|ena 1. ju}i iz lakog oru`ja. Srpski policajac se pribliìo ku- januara, kada je oko 17 ~asova bila iza{la iz svoje }i upravo u trenutku kada su devojka i njen deda ku}e u Pavljanima.116 izlazili. Ona je rekla da ne govori srpski, {to je iz- Na dan 10. januara, izme|u Lje{ana (14 km is- gleda uvredilo policajce. Jedan od njih pri{ao je na to~no od Pe}i) i Glavi~ice, na putu je bilo prona|e- 5 metara do njenog dede i ispalio tri rafala iz pono telo jednog ~oveka iz Kline. On je bio rano uju- luautomatske pu{ke u njegov stomak. Drugi poli- tru ubijen u svojim kolima. Jo{ jedno telo je bilo cajac je udario devojku u ple}a, dok je ova poku- prona|eno nedelju dana kasnije, 17. januara, sa- {avala da pobegne. Posle toga, ona je izgubila ori- mo 700 metara od mesta gde je bilo prona|eno jentaciju u prostoru i vremenu, i malo ~ega se se- prvo telo. Drugom ~oveku je bio ispaljen metak u }a, osim da je beàla da spase ìvot. Ipak, ona je glavu, a poslednji put je vi|en 16. januara, kada mogla da opi{e ~oveka koji je ubio njenog dedu, se autobusom vra}ao sa pijace. Policajci su izjavili kao i njegovog kolegu.121 da je verovatno bio ubijen zato {to je bio „lojalan“ kosovski Albanac, koji nije hteo da ostavi svoje za- Na dan 3. aprila, policija je naredila svim stanovni- poslenje i postane ~lan U^K.117 cima Vragovca da se isele pre 7 ~asova slede}eg ju- Na dan 31. januara u selu Romune je bilo pro- tra, upozoravaju}i da }e paravojne jedinice do}i u 9 na|eno telo jednog ~oveka starog 36 godina, ko- ~asova i pobiti sve koji se jo{ u selu zateknu. Jedan

295 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo svedok je selo napustio traktorom u 7:15. Izbegli- izgubio 11 ~lanova svoje porodice. Posle osam sa- cama albanske narodnosti je bilo re~eno da idu od- ti borbe, mu{karci, kojih je bilo 500 do 600, oti{li re|enim putem i da nikako ne skre}u sa njega. Du` su preko planina prema Crnoj Gori. Njihov put je celog puta prema granici, na kontrolnim punktovi- trajao osam dana.125 ma su ih zaustavljali pripadnici paravojnih jedinica Po~etkom maja, pripadnici paravojnih jedinica u maskirnim uniformama, neki od njih maskirani, su u{li u Ruhot, voze}i civilna vozila. Svi su bili ma- koji su zahtevali novac ne bi li ih propustili. Osam- skirani i nosili su marame vezane oko ~ela. U{li su deset~etiri me{tanina su ukupno platila 7.000 DM. u jednu ku}u, izvukli iz nje ~etiri mu{karca i zakla- Svi njihovi dokumenti su im bili oduzeti.122 li ih, a zatim pobili oko 10 drugih civila. Jedan Tako|e 3. aprila, oko 10 policajaca je u 18 ~aso- mladi} od 21 godinu, koji je izjavio da je radio kao va na tenkovima do{lo u Pi{tane, i mesni (imeno- civilni posmatra~ za U^K, video je sa udaljenosti vani) komandant policije je rekao me{tanima da od 100 metara ~etiri ubijena ~oveka. Posle toga, odu, najkasnije sutradan. Oko 100 ljudi je traktori- na|ena su tela 14 civila, od kojih su ve}ina bili sta- ma oti{lo u \akovicu, u pratnji 10 policajaca. Imo- riji ljudi, ili mla|i od 15 godina. Svi su imali rane vina stanovnika albanske narodnosti je bila oplja~- od metaka ili noèva. Oko 70 mu{karaca je bilo kana i uni{tena, a doma}e ìvotinje ubijene i spa- odvojeno od ostalih me{tana i zatvoreno u jednu ljene. Oko 15 srpskih porodica je ostalo u selu.123 ku}u, i njihova dalja sudbina nije poznata. Ostali seljani su pobegli. Kada je ekipa OEBS-TFK poseti- Ljutoglava/Lutogllava i Ruhot/Ruhot la Ruhot krajem juna 1999, u plitkoj masovnoj grobnici su prona|eni ostaci najmanje pet tela.126 Ljutoglava i Ruhot se nalaze severno od magistralnog puta broj 9, 10 i 11 km isto~no od Pe}i. Po~etkom aprila, Ljutoglavu, koja je ve} jed- Sela severno od Pe}i, du` puta za nom bila razorena septembra 1998. godine, op- Istok i Roàje kolile su srpske snage koje su odmah po~ele da Ozrim/Ozdrim i Vitomirica/Vitomirice pucaju iz minobaca~a i lakog oru`ja. Tenk srpske vojske je u{ao u dvori{te jedne ~etrdesetsedmo- Na dan 7. januara 1998, verifikatori OEBS-KVM su godi{nje ène i vojnici su naredili da svih 40 ko- posetili Ozrim, 9 km severoisto~no od Pe}i. Do~e- sovskih Albanaca koji su se u ku}i sklonili moraju kalo ih je 8 do 10 seljana, za koje su pretpostavili da odu. Oni su svi iza{li, nose}i belu zastavu. Pri- da su me{tani albanske narodnosti, koji su im tra- bliìla su se ~etiri vojnika, i jedan od njih je kunda- ìli da se legitimi{u i koji su nekoliko puta pitali kom svoje pu{ke udario muà vlasnice ku}e. Kada ima li Srba me|u prisutnima. Bili su to uglavnom je ovaj ustao i hteo da ode, jedan od vojnika mu mla|i seljani naoruàni lakim oru`jem (najvi{e pu- je pucao u grudi i ubio ga. Ostali Albanci su mo- {kama AK-47). Oko ulaska u Ozrim je bilo nekoli- rali da legnu na zemlju i tako ostanu sat i po. Srp- ko dobro kamufliranih pozicija. Ljudi su izvestili ske snage su zatim od njih iznudile novac i drago- da je u okolini bilo pucanja, ali su kasnije priznali cenosti, oduzele im sve dokumente i onda na{le da je to bilo samo pucanje u vazduh za vreme pra- traktor sa prikolicom, na kome su svi prinudno znovanja. Bili su prili~no agresivno raspoloèni oti{li u Albaniju.124 prema OEBS-KVM kada su se verifikatori pojavili, Jedan svedok je boravio u Ljutoglavi sve do po- ali su kasnije postali ljubazniji. Govorili su da ih ~etka maja, kada je u selu bilo oko 2.500 ljudi, brine to {to su okruèni srpskim selima.127 me|u kojima i mnogo raseljenih lica. Oko 7 ~aso- Jedan svedok je ispri~ao kako je osam policaja- va 5. maja, u selo su sa tenkovima stigli pripadnica (od kojih je jednoga poznavao), 27. marta doci policije, VJ i paravojnih jedinica (neki sa znakom {lo dìpom u Vitomiricu, me{ovito selo koje se na- orlova na svojim uniformama, a neki u civilnim lazi 7 km severoisto~no od Pe}i, u kome je ìvelo i odelima). Po{to su seljani branili svoje ku}e, razvi- dosta Slovena muslimanske vere. U{li su u svaku la se bitka koja je potrajala osam sati. ôvek koji albansku ku}u i naredili stanovnicima da idu u Al- je bio seoski ~uvar kaè da su ljudi bili ubijani i ra- baniju. Uve~e slede}eg dana, policija je iz ma{inki njavani vatrom iz minobaca~a, i da je jedan ~ovek otvorila vatru na albanske ku}e. Intervjuisana oso-

296 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja ba i njena porodica su se krile u blizini i vratile se veka iz Istoka, sude}i prema broju tela koja su na ku}i kada je policija napustila selo. Pokupili su ne- ulicama prona|ena kada su se ljudi dva dana ka- {to stvari, oti{li u {umu, a odatle u Roàje.128 snije vratili. Tako|e je sa velikog rastojanja bilo Kada je krajem juna OEBS-TFK stigla u Pe}, do- pucano na jednu ènu i dva de~aka iz Male Jabla- kumentovano je bilo vi{e zlo~ina u Ozrimu, gde je nice, koji su bili te{ko ranjeni.131 oko 12 ljudi bilo ubijeno za vreme napada srpske Na dan 28. ili 29. marta brojni ljudi koji su bili paravojne grupe u maju. Po~inioci su upadali u proterani iz Pe}i su pro{li kroz Radavac, na svom ku}e i ubijali kosovske Albance, a zatim palili ku- putu u Crnu Goru. ûla se pucnjava i mnogi me- }e i tela. Tela dva ~oveka su bila prona|ena blizu sni ìtelji su pobegli u planine. Pojavili su se pri- puta i u polju; izgleda da su bili ubijeni dok su po- padnici policije i VJ i po~eli da plja~kaju i pale seku{avali da se sklone. Svedoci, uklju~uju}i mesne lo. Me{tani albanske narodnosti su uglavnom po- Slovene muslimanske vere, rekli su da su srpske begli u Roàje.132 snage koje su napale selo nosile srpske krstove; kretale su se od severa ka jugu, napadaju}i ku}e Sela u Rugovskoj klisuri kosovsih Albanaca i po{te|uju}i ku}e slovenskog muslimanskog stanovni{tva. Drelje/Drelaj, Hajla Ke}e/Hajla e Keqe, Novo Selo/Novosell, Radavac/Radavc i Veliki [tupelj/Shtypeqi i Madh i Boge/Boga Mala Jablanica/Jabllanica e Vogel U^K je bila sna`no prisutna na te{ko dostupnom Radavac i Novo Selo leè 8 i 9 km severno od Pe- terenu Rugovske klisure, na krajnjem zapadnom }i, na glavnom putu za Roàje, dok je Mala Jabla- delu pe}ke op{tine, i mnogi njeni borci su bili ubi- nica sme{tena jo{ nekoliko kilometara severnije. jeni u borbama koje su se vodile u planinama. Je- Na dan 11. februara, u Novom Selu je bilo pro- dan svedok je rekao da su se srpske pozicije nala- na|eno telo jednog pedesetdvogodi{njeg Roma zile u selu Veliki [tupelj (gde su bili razme{teni koji je radio u pe}koj pivari. Na njegovoj glavi je tenkovi, minobaca~i i kamioni), u Hajla Ke}e (200 bilo vi{e rana od metaka, a u blizini je prona|eno pe{aka), Boge (150 pe{aka) i [tedime/Shtedime 133 nekoliko ~aura kalibra 6,5 mm.129 (pe{adija). Po~etkom aprila srpske snage su do{le u Novo Na dan 13. aprila je bilo granatirano Drelje, iz Selo, zastra{ivale stanovni{tvo albanske narodno- pravca srpskog kontrolnog punkta, oko 5 km za- sti i palile radnje u centru sela. Tog dana, kosovski padno od Pe}i, usled ~ega je 18 ljudi napustilo se- Albanci su se iselili. Jedan svedok se priklju~io gru- lo.134 Sredinom aprila, maskirani policajci su ubili pi boraca U^K kako bi branio ku}e. VJ i policija su tri me{tanina albanske narodnosti.135 VJ i policija tokom nedelju dana granatirale Novo Selo, napa- su u Veliki [tupelj u{le 17. aprila, i U^K je saveto- daju}i ga sa oko 1500 ljudi, 30 tenkova i 70 do 80 vala civilima albanske narodnosti da napuste pod- oklopnih vozila. Kada se U^K na kraju povukla, ru~je. Oko 400 seljana je oti{lo u planine Boge, a sve ove jedinice su u{le u selo, gde su vi|ene kako odatle u Roàje. Na dan 20. aprila tri mla|a ko- ubijaju stoku, plja~kaju i pale ku}e. Oko 2500 se- sovska Albanca su bila ubijena u artiljerijskom na- ljana je izbeglo u planine, od toga su neki oti{li u padu VJ iz pravca Pe}i.136 Albaniju.130 Oko 24. aprila jugoslovenske snage su sa me- Na dan 25. marta, grupa raseljenih lica, koja sta blizu crnogorske granice granatirale Hadòvi- tek {to je bila pobegla od granatiranja u Pe}koj }e, i zatim se pribliìle selu. Grupa od oko 300 sta- Banji (op{tina Istok), postala je meta snajperista novnika Hadòvi}a albanske narodnosti je pe{ice blizu Male Jablanice. Jedan svedok koji je poslao oti{la do Roàja, za {ta im je trebalo 24 sata. Na svoju porodicu u planine, jer se pla{io da }e biti putu, srpski vojnici su zaustavili kolonu i pretresli ubijena, vratio se u Malu Jablanicu u potrazi za je traè}i oru`je. Odveli su u stranu pet mu{kara- hranom i video da su policija i VJ opkolile selo. ca, i rekli ostalima da se vrate u Rugovu, ali po{to Srpske snage su osule paljbu i bilo je ubijeno 10 su pet sati ~ekali na snegu, crnogorska policija im kosovskih Albanaca, me|u kojima su bila i dva ~o- je dozvolila da u|u u Crnu Goru. VJ je, me|utim,

297 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo zadràla onu petoricu.137 49 A/0106. 50 A/0113. 51 /1071. 52 A/1110. 1 Pomo}nik gradona~elnika Pe}i, u razgovoru sa OEBS-KVM, 4. 53 A/0078 (Kara|or|eva ulica); A/0261 (Partizanska ulica); A/0336 januara 1999. (Dositejeva ulica); A/0462 (Hercegova~ka ulica); A/0469 (Petro- 2 UNHCR „Kosovo Village List“, 9 March 1999 (1998 population vi}eva ulica); A/0544 (Ulica [abana Spahije); A/0631 (Milo{eva estimate excluding forced displacement). ulica); A/0736 (Drvarska ulica); A/0967 (Ulica Imera Ba{e); 3 A/1056. A/1018 (Ulica Medinica). 4 OSCE-KVM, „Meeting Report with Pec Police“, 23. January 54 A/0346. 1999. 55 A/0736. 5 PE/01/069/99. 56 A/0025. Poloàj ovih pozicija je potvrdila OEBS-TFK kada je do- 6 BBC World Service, „Srpska policija je uhapsila vi{e osoba i ubi- {la u Pe} juna meseca 1999. la dvojicu ljudi nakon pucnjave u kafani“, 17. decembar 1998. 57 A/0135; A/0202; A/0462. 7 OSCE-KVM, RC3, „Daily Report“, 30 December 1998. 58 A/0056. 8 Ovde su predstavljeni samo neki slu~ajevi. Ostali karakteristi~ni 59 A/1037. Ova dva policajca su ina~e bila poznata po neprimere- slu~ajevi su sadràni u PE/01/010/99, PE/01/073/99 (premla}i- nom pona{anju prema albanskim stanovnicima, a jedan od njih vanje u pe}koj policijskoj stanici), PE/078/99 (premla}ivanje za- je navodno organizovao paravojnu grupu Munja. to {to je `rtva bila iz Novog Sela, u kome je bila napadnuta po- 60 A/1054. licijska patrola) i PE/01/087/99. 61 A/0631. 9 PE/01/008/99. 62 A/0113. 10 PE/01/001/99. 63 A/0737. 11 PE/01/065/99. 64 A/0025. 12 PE/01/066/99. 65 A/0031. 13 OSCE-KVM, RC3, „Daily Report“, 7 March 1999. 66 A/0261. 14 PE/01/082/99. 67 A/1003. 15 A/1020. 68 A/0436; A/0631. 16 A/1023; A/1035. 69 A/0064; A/0336. 17 A/0631. 70 A/0001. 18 A/1018. 71 A/0263; A/0949. 19 A/0468. 72 A/0525. 20 A/0001. 73 A/0512. 21 A/1035. 74 A/1049. 22 A/1003. 75 A/0116; A/0481. 23 A/0202. 76 A/0488. 24 A/1037. 77 A/0833. 25 A/0638. 78 A/0677. 26 A/0001. 79 A/0806. 27 A/1018. 80 M/1507. 28 PE/0024/99, mesto je 16. juna posetila delegacija OSCE-TFK. 81 A/0257. 29 A/1007. 82 A/0458. 30 A/0385. 83 M/1436. 31 A/0110. 84 A/0512. 32 A/0031. 85 PE/0009/99. 33 A/0611. 86 PE/0008/99. 34 A/1021. 87 Me|u predmetima su bile stolice, prazne ~aure, vitaminske pi- 35 A/0469. lule, prazne konzerve od bezalkoholnih pi}a, vojni~ka }ebad, 36 A/0180. {olje za kafu i {e}er, vuneni {alovi… 37 A/001; A/1018. 88 Izve{taj albanske novinske agencije ARTA je dostupan na 38 A/0344. http://www.alb-net.com/warcrimes-img/lybeniq.htm. Amnesty 39 A/0161. International, A Human Rights Crisis in Kosovo Province: Ljube- 40 A/0060. nic and Poklek: A Pattern Repeated. EUR 70/46/98, July 1998. 41 A/0095. 89 A/0222. 42 A/0344. 90 A/0749. 43 A/0468. 91 PE/0011/99 (uklju~uju}i intervjue sa preìvelima iz Ljubeni}a, 1. 44 A/0613. jula). Mogu} razlog zbog koga je ovo selo bilo posebno na uda- 45 A/1110. ru je u ~injenici da iz njega poti~e mesni komandant U^K koji je 46 A/0095. Ukupan broj po~iva na informaciji koju je saop{tio do- srpskoj policiji u tom kraju zadao mnogo nevolja. ti~ni izbeglica i skoro ga je nemogu}e proveriti, mada izgleda 92 PE/0006/99. verovatan. 93 PE/0004/99, (uklju~uju}i skice i fotografije). 47 A/0161. 94 A/0359. 48 Intervjui sa 31 stanovnikom Pe}i albanske narodnosti koji su bi- 95 Kao {to je izvestila jedna patrola OEBS-KVM koja je kraj posetili proterani tog dana. la februara 1999.

298 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja

96 PE/01/042/99. 115 Kao {to je izjavio katoli~ki sve{tenik februara 1999. 97 PE/01/027/99, uklju~uju}i fotografiju. 116 OSCE-KVM, „Meeting Report“, 2 January 1999. 98 A/0248. 117 PE/01/017/99. 99 A/0749. 118 PE/01/045/99. 100 A/0583. 119 PE/01/058/99. 101 A/0341. 120 A/0772. 102 A/0923. 121 A/0239. 103 A/0366. 122 A/0079. 104 A/0570. 123 A/0172. 105 PE/007/99. 124 A/1107. 106 PE/003/99.PE/003/99 uklju~uju}i fotografije. 125 A/0974. 107 PE/0012/99, uklju~uju}i fotografije i dokumentaciju OEBS-MiK 126 A/0486; A/0476. od 6. jula 1999, kao i intervjue koji su vo|eni sa svedocima i ~la- 127 Prema izve{taju jedne patrole OEBS-KVM koja je posetila selo. novima porodica. 128 A/0579. 108 PE/0005/99, uklju~uju}i skice i fotografije. 129 OSCE-KVM, „meeting Report with Pec Police“, 11 February 109 PE/01/071/99. 1999. 110 PE/01/086/99. 130 A/0788; A/0182. 111 A/0589. 131 A/0411; A/0509. 112 A/0396; A/0458; A/0459; A/0477; A/0589; A/0603; A/0972; 132 A/0157; A/0156. A/1071. 133 A/0179. 113 OEBS-KVM raspola`e imenima 18 ljudi koji su prema izjavama 134 A/0355. ubijeni u to vreme. Savet za odbranu ljudskih prava i sloboda 135 A/0179. je ustanovio listu od 20 imena (Pe}, maj 1999). 136 A/0354. 114 A/0412, koji je o po~iniocima govorio kao o „Arkanovim“ ljudi- 137 A/0384. ma i koji je insistirao na tome da su po~inioci bili pripadnici paravojnih, a ne regularnih jedinica VJ.

299 PODUJEVO/PODUJEVE

Op{tina Podujevo zauzima severoisto~ni ugao Ko- koji „ponekad“ kao da „imaju podr{ku svojih nad- sova. Lapske planine, zapadno od grada Poduje- re|enih“. Tako|e se govori o premla}ivanju onih vo, bile su upori{te U^K. U samom gradu, srpske „kosovskih Albanaca koji su stupali u kontakt sa vlasti su na albansko stanovni{vo gledale kao na policijom“ i o „brojnim“ svedo~anstvima o korup- pomaga~e U^K, ili u najmanju ruku kao na njene ciji. Dalje se navodi da je mesno stanovni{tvo pre- simpatizere. Srpske snage su od kraja 1998. po- stra{eno i da „ne sme da se obrati vlastima àlba- krenule vi{e ofanziva ne bi li povratile kontrolu ma, pa ~ak ni obi~nim zahtevima“. Uprkos mno- nad nekim selima koja su u nekim slu~ajevima bi- gim izve{tajima o dobrim susedskim odnosima i la samo 3 do 5 km udaljena od Podujeva. prijateljskom stavu mesnih Srba i Albanaca jednih U Dumo{u, ju`no od Podujeva, nalazio se voj- prema drugima, ~injenica da neke javne nevladine ni aerodrom, odakle su bila granatirana sela za institucije i organizacije (posebno srpske) nisu bile koja se smatralo da daju osobito jaku podr{ku prisutne u regionu, govori „da nije bilo normalnih U^K, kao {to su Gornja Lapa{tica/Llapashtice e kontakata me|u dvema etni~kim zajednicama“. Eperme, Burince/Burice, Godi{njak/Godishnjak i Prvi poku{aj da se ovakvi kontakti uspostave je Majance/Majanc.1 propao kada su Srbi odbili da posete kancelariju UNHCR je procenio da je u op{tini Podujevo bilo OEBS i kada su kosovski Albanci iz straha odbili da 1438 stanovnika srpske narodnosti (1,3% od ukup- posete kancelariju gradona~elnika ili policijsku sta- 2 nog broja stanovnika). Po~etkom marta 1999, granicu, kako su to predlagali Srbi. dona~elnik Podujeva je dao podatke prema kojima OEBS-KVM je tako|e izvestila da mesne alban- je broj Srba bio 1650, od ~ega je polovina ìvela u ske novine i srpska televizija nisu radili na uspo- samom Podujevu, dok je U^K saop{tila da je Srba stavljanju „me|usobnog razumevanja“, te su na bilo 950 u celoj op{tini. Dru{tvo majke Tereze je ras- taj na~in pove}avale napetost izme|u dve zajed- polagalo podatkom da je u to vreme u op{tini ve} nice. Konstatovano je da su i jedni i drugi suvi{e bilo 33.000 raseljenih lica. Prema pomenutom izve- ~esto iskrivljavali ~injenice, pa ~ak i objavljivali no- {taju, ve}ina je dolazila iz sela kao {to su Perane/Pe- torne laì, {to je bilo uzrok „sumnji i nepoverenja ran, Donje Ljup~e/Lupqi i Poshtem, Kisela Banja/Bal- me|u dvema stranama u sukobu“.4 labaja i Godi{njak, gde su se nalazili poloàji VJ i policije, dok je najvi{e èna i dece izbeglo iz zone koju Grad Podujevo je kontrolisala U^K (Brada{/Bradash, Gornja Lapa{tica, Velika Reka/Velikareke, Obradza/Obrance i Donja Ve}ina stanovnika grada Podujeva je bila albanske Lapa{tica/Llapashtice e Poshtem.3 narodnosti, oko 2,8% su bili Srbi, dok je pripadni- Na dan 21. januara 1999. OEBS-KVM je konsta- ka drugih nacionalnih zajednica bilo svega 1,4%.5 tovala da je „potpuno odsustvo normalnih konta- Za vreme prisustva OEBS-KVM, u Podujevu su bi- kata izme|u mesnih srpskih vlasti i albanskog stala ubijena ili ranjena tri policajca. Posle svakog na- novni{tva“ u Podujevu „glavni razlog za nere{ene pada poja~avale su se policijske akcije protiv alban- humanitarne probleme i probleme u vezi sa ljudskog stanovni{tva Podujeva. Policija je strogo konskim pravima u podujevskom kraju“. U izve{taju se trolisala sve prilaze ka gradu, a unutar grada zausta- pominje „lo{e i ~ak brutalno pona{anje policajaca“ vljala je i proveravala vozila i ljude,6 {to je za posle-

300 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja dicu imalo da su se ljudi pla{ili da iza|u iz ku}e.7 kada je OEBS-KVM napustila grad, 15 do 20 polica- Prvo ubistvo policajca se desilo 21. decembra jaca koji su nosili maskirne uniforme i crne maske 1998,8 posle ~ega je policija pokrenula ofanzivu vi|eni su kako postrojavaju tri mu{karca i jednu è- protiv okolnih sela. Vojnici U^K su ubili drugog nu i kako ih ubijaju hicima u ~elo iz pi{tolja.13 Da- srpskog policajca u 18 ~asova 3. marta 1999. Po- na 24. marta, brat jedne intervjuisane osobe i njen la sata kasnije, policajci su iz kola izvukli jednog ro|ak su bili zaustavljeni na ulici i zatim su ih ubili 14 kosovskog Albanca i premlatili ga tako da je izgu- policijski rezervisti. Dan kasnije, maskirani pri- bio svest. Druga dva Albanca su bila uhap{ena i padnici policije i VJ u zelenim i plavim maskirnim premla}ena rano ujutru, 4. marta: jedan je zahte- uniformama, u{li su u grad sa tenkovima, vozilima vao bolni~ku pomo} i bio prevezen u Pri{tinu, dok praga i drugim vozilima. Proterivali su albansko 15 je drugi zadobio povrede na zadnjem delu glave. stanovni{tvo, pucaju}i i ubijaju}i mnoge ljude. Sva trojica su bila premla}ena na raskrsnici gde se Istog dana policija je uhapsila 10 mla|ih kosovskih dogodilo ubistvo. Kada je tre}i policajac bio te{ko Albanaca iz jedne stambene zgrade i sprovela ih u ranjen 12. marta, premla}ena su bila dva kosov- policijsku stanicu. Kasnije istog dana, ispred iste ska Albanca, dok je jedan bio uhap{en (u po~etku zgrade, pripadnici paravojnih jedinica su zaustavili 50 mla|ih ljudi koji su poku{avali da odu u velikom se mislilo da je nestao).9 kamionu. Kamion i ljudi su bili oteti i odvezeni u ne- U subotu 13. marta (pija~ni dan) u Podujevu su poznatom pravcu.16 Jedan mla|i mu{karac je 26. eksplodirale dve bombe, jedna na pijaci, a druga marta bio vi|en obe{en o drvo.17 êtiri pripadnika 200 metara dalje, blizu zgrade policije. Ubijena su paravojnih jedinica koji su vozili crni pajero auto- dva ~oveka, a 26 osoba je ranjeno. Me|u `rtvama mobil su 27. marta zaustavili traktor sa 11 kosov- je jedan devetnaestogodi{njak koji je poku{ao da skih Albanaca, zahtevali od njih novac, a kada se is- pomogne ranjenome u prvoj eksploziji, a onda je postavilo da ga ovi nemaju, naredili su svima da si- i sam bio ranjen kada je i druga bomba eksplodi- |u sa traktora, stavili lisice na ruke sedmorice mu- rala u kanti za sme}e. Mladi} je umro kasnije, {karaca, vezali ih oko stoga sena i zatim ih ìve spa- istog dana. Blizu mesta druge eksplozije bilo je lili.18 Na dan 30. ili 31. marta, sedam ili osam ljudi prona|eno telo ~oveka starog 59 godina koji je u crnim uniformama su u prednjem dvori{tu jedne umro od rana od metaka.10 ku}e postrojili {est mu{karaca i zatim ih pobili iz au- 11 Odmah posle odlaska OEBS-KVM, 20. marta, tomatskog oru`ja u prisustvu èna i dece. Zatim su policijske i druge srpske snage su po~ele seriju zapalili tela.19 operacija koje su u Podujevu trajale nedelju dana, Na dan 28. marta, policajci su odveli na saslu- i u kojima je mnogo ljudi na surov na~in ubijeno. {anje u policijsku stanicu, koja se nalazi 70 meta- Postoje izve{taji o ubijanju èna i mu{karaca sa ra od njihove ku}e, 21 ~lana jedne istaknute al- bliskog rastojanja, u nekim slu~ajevima pred pu- banske porodice (imena se nalaze u izve{tajima). nom javno{}u; o mnogim telima koja su vi|ena Ovi su jo{ istog dana bili pu{teni, ali je odmah po- kako leè na ulici; o telima koja su bila spaljivana; sle toga, u tri odvojena incidenta, bilo ubijeno 16 o ~oveku koji je ubijen hicem iz tenka sa rastoja- ~lanova porodice. Po~inioci su pripadnici paravoj- nja od samo 20 metara; i o ve{anjima. Otimanje nih jedinica. Najpre, kada su ~lanovi porodice po- nema~kih maraka i zlata i oduzimanje vozila je iz- ku{ali da se vrate ku}i, naoruàni ljudi su oteli dva gleda bilo op{ta praksa. Ljudi koji nisu imali do- mu{kaca i ubili ih u jednoj kafeteriji. Ostalih 19 je voljno novca da predaju, bili su ubijeni. stiglo do dvori{ta susedne ku}e, gde su ih opkoli- Uz to, kao po~inioci su u nekim slu~ajevima li pripadnici paravojnih jedinica koji su ih tukli i navedeni mesni pripadnici i rezervisti policije i VJ. oplja~kali, a zatim ubili jednu ènu. Onda su ubili Pripadnici paravojnih jedinica su tako|e bili od sa- jo{ nekoliko ~lanova porodice koji su bili naterani mog po~etka ume{ani u akcije. Prema izjavama izda leè na zemlji; ubili su 13 ljudi i ranili 5 (starih beglica, „Beli orlovi“ Vojislava [e{elja su bili me|u izme|u 7 i 15 godina). Ranjeni su kasnije bili od- po~iniocima, a mogu}e i Arkanovi „Tigrovi“.12 vezeni u pri{tinsku bolnicu.20 Izvestan broj ubistava koja su vi|ena u Poduje- U 13 ~asova 29. marta, grupa od 5 pripadnika vu je opisan u daljem tekstu. U podne onog dana paravojnih jedinica provalila je u stan u kome je

301 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo bila jedna od intervjuisanih osoba, razdvojila mu- la na jugu ili istoku od Podujeva (vidi niè). Na lju- {karce od èna i dece, traìla novac, i na kraju oti- de koji su beàli u tom pravcu pucali su snajperi- {la kada im je na{ svedok dao 200 DM. Kasnije su sti, ubiv{i tako brojne mu{karce i ène, i raniv{i do{la druga petorica naoruànih ljudi (od kojih su jednu mu{ku bebu.25 Mnogi su pobegli na zapad dvojica bila prepoznata kao mesni Srbi) i tako|e u Lapske planine. traìli novac. Naterali su ~oveka da se skine, ali kada ni{ta nisu prona{li, po~eli su da prete da }e si- Sela u Lapskim planinama i lovati njegovu k}erku, a od njega „napraviti sala- severno od Podujeva tu“. Odneli su hi-fi i ostale predmete koji su imali neku vrednost. Porodica je sa~ekala da padne U vreme prisustva OEBS-KVM na Kosovu, bilo je mrak i onda pobegla kroz prozor na drugom spra- izve{taja o „hap{enjima“ koja je U^K vr{ila u pretu, koriste}i televizijski kabl umesto konopca.21 delu planina Lab/Llap (zapadni deo teritorije op- Jedan kosovski Albanac koji je bio proteran iz {tine), kao i severno od Podujeva. Jedan kosovski sela Letance, 2 km severno od Podujeva, opisuje Albanac je rekao verifikatorima OEBS-KVM da su kako je 28. marta oko 7 sati do{ao u Podujevo. on i njegov sin bili zadràni u novembru 1998. u Grupu raseljenih lica u kojoj se nalazio odmah su Luànima/Lluzhane, a ovo je kasnije potvrdila i 26 opkolili pripadnici VJ, policije, paravojnih jedinica U^K. Drugi ~ovek je bio „uhap{en“ blizu Gornje i mesni Srbi, koji su imali spisak albanskih imena. Lapa{tice/Llapashtice e Eperme po~etkom decem- Kada je svedok rekao svoje prezime, ~etiri Srbina bra da bi „obavio izvesne poslove“ za U^K, kako su odmah rekla da znaju, da njegov ujak, star 75 je kasnije U^K i potvrdila verifikatoru OEBS-KVM 27 godina, ima novac, i dali su mu rok od 20 minuta po~etkom januara. Policija je izvestila da je U^K da preda 30.000 DM. Jedan ~lan porodice je saku- otela jednog kosovskog Albanca po drugi put 24. pio zlato od èna, a kada je ujak rekao da nema februara 1999. i da je „policija U^K“ 26. februara vi{e od 12.000 DM, po~eli su da ga tuku kundaci- „uhapsila“ jednog srpskog radnika. Mesni koma svojih pu{aka i da ga {utiraju. Kada je postalo mandant U^K je kasnije potvrdio ova „hap{enja“, jasno da nema vi{e novca, uzeli su ono {to je tvrde}i da je prvi bio osumnji~en zbog „kolabora- imao, dovezli dva kamiona, oplja~kali njihovu kucije“, dok je drugi, koji je u Bosni i Hercegovini slu- }u u Letancima, oduzeli jedan kamion mercedes i ìo u srpskim paravojnim jedinicama, bio ratni tri automobila. Ova procedura je ponovljena u ku- zlo~inac. Komandir U^K je rekao da se prema }ama drugih porodica, i svedok je izjavio da je tog obojici dobro postupalo.28 (Za komentar o proiz- dana oteto vi{e od 500.000 DM i ve}a koli~ina zla- voljnom karakteru „hap{enja“ koja je vr{ila U^K ta. Posle svega, pripadnici paravojnih jedinica su vidi 3. poglavlje.) ubili dva kosovska Albanca.22 Policijska zastra{ivanja, pretnje, zlostavljanja i Na dan 20. marta, pripadnici VJ, policije i pa- premla}ivanja su bili redovni predmet izve{taja ravojnih jedinica su u{li u {kole, bolnice i druge OEBS-KVM. Ovo je posebno bio slu~aj u varo{ici javne zgrade u Podujevu, a 22. marta su po~eli da Krpimej/Kerpimeh, severozapadno od Podujeva. plja~kaju i uni{tavaju privatne domove.23 Jedan Verifikatori OEBS-KVM su izve{tavani o premla}i- vlasnik prodavice je opisao kako je oko 30 mesnih vanju i zlostavljanju, na jednu osobu je pucano, policijskih rezervista upalo u njegov supermarket od jednog voza~a kamiona je bio iznu|en novac, i oplja~kalo ga 26. marta. U njegovoj kafani su us- pre}eno je vlasnicima prodavnica, policajci su od- postavili svoju bazu i tamo bili tri dana, a ~etvrtog bijali da plate svoje ra~une u prodavnicama ili re- dana su do{li u porodi~nu ku}u i pretili da }e sve storanima, policajci su pili alkohol i u pijanom sta- saterati u podrum i tamo pobiti. Kada su ~lanovi nju vr{ili slu`bu, a u jednom slu~aju seksualno zlo- porodice sakupili 6000 DM, bilo im je dozvoljeno stavljali mladu devojku. Uz to, krajem februara da pobegnu.24 1999, vojnici VJ su vi|eni kako plja~kaju ku}e u Ovo nasilje, pra}eno plja~kom i proterivanjem Krmpelju.29 stanovni{tva, dovelo je do toga da je mnogo ljudi Izme|u vladinih snaga i U^K su se u ovom redo kraja marta napustilo Podujevo u konvojima, gionu vodile borbe tokom druge polovina sep- na traktorima ili pe{ice. êsto su se sklanjali u se- tembra 1998, na kraju letnje kampanje srpske voj-

302 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja ske (vidi 3. poglavlje), kao i krajem decembra kalne policije da ne{to preduzme. Dvadeset pet 1998, posle ubistva jednog policajca u Podujevu, minuta kasnije je uhap{en jedan Srbin koji je, po- kao {to je ve} pomenuto. Paljbom iz tenkova je- sle saslu{anja u prisustvu verifikatora priznao da dan je ~ovek ranjen u svom vrtu 27. decembra u je krao dragocenosti i prodavao ih u Kur{umliji selu Obrandà(Obran~a)/Obrance. ôvek je ka- (uà Srbija). Ukradene stvari su vra}ene ~lanovima snije umro od zadobijenih rana.30 Sedam, uglav- {est porodica, ali vlasnici drugih predmeta nisu nom starijih i neza{ti}enih Srba je bilo evakuisano odmah bili identifikovani.39 iz Obrandè, Velike Reke i Gornje Lapa{tice, gde Od 27. januara, VJ i policija su ~inile zajedni~- su bili odse~eni od svojih porodica usled borbi ko- ke napore da povrate punu kontrolu nad selima je su se vodile u okolini. Evakuaciju su koordinisa- zapadno od Podujeva. Me|u ovim selima su bila no sprovele OEBS-KVM, U^K, policija i mesne vla- Perane, Kisela Banja i Godi{njak. Tenkovi VJ su sti.31 Ku}e blizu glavnog puta koji ide na jug od bili vi|eni kako granatiraju Godi{njak 27. januara. Podujeva bile su spaljene i uni{tene po~etkom ja- Linija fronta je prolazila izme|u Godi{njaka na br- nuara 1999.32 Ponavljana granatiranja, o{te}enja du, i Luàna u dolini. Neke ku}e su bile pogo|ene ku}a,33 i bojazan da se moè postati `rtva snaj- granatama, dok je, prema tvr|enju policije, istog perske vatre u~inili su da su brojni kosovski Alban- dana, U^K napala policijsku stanicu u Luànima. ci iz tog kraja beàli u planine, i vra}ali se kada bi Seljani su pobegli u Pri{tinu.40 Istog dana su ten- opasnost od granatiranja pro{la.34 kovi VJ u{li u Kiselu Banju. OEBS je izvestila: „Kra- Perane/Peran, nekoliko kilometara severoza- jem januara, u podru~ju Podujeva je bilo vi{e padno od Podujeva, na glavnom izlasku iz grada, ozbiljnih naru{enja prekida vatre. Na dan 28. i 29. bilo je mesto ponovljenih sukoba izme|u U^K i januara, minobaca~ka, tenkovska i mitraljeska va- vladinih snaga. Policija je protiv Perana pokrenula tra je bila zabeleèna ju`no od Podujeva, u prav- dve ofanzive. Jedna je bila po~etkom januara cu sela Kisela Banja. Nije bilo izve{taja o `rtvama, 1999, dok je druga bila deo {ire ofanzive protiv ali je u okolini vi|en veliki broj iseljenih lica. Stalni drugih sela, kao Gornja Lapa{tica i Brada{, koja je sukobi izme|u U^K i bezbednosnih snaga, i obo- bila pokrenuta 27. januara.35 strano pripremanje pozicija i kopanje rovova, bili Za vreme operacije u Peranama, po~etkom ja- su predmet posebne zabrinutosti tokom celog nuara, tenkovska vatra je o{tetila vi{e ku}a. Na tog perioda. Iako su borbe posle toga utihle, ni dan 9. januara je jedan de~ak bio ubijen hicem iz U^K ni VJ se nisu povukle, kako je to bilo predvi- lakog oru`ja, a nekoliko ljudi je bilo ranjeno, dok |eno u rezolucijama Saveta bezbednosti UN. Jedi- je 12. januara jedna porodica bila naterana da nice VJ na terenu su prekora~ile ograni~enja koja plati 1000 DM kako bi mogla da se iseli.36 Tako|e su bila sadràna u sporazumu izme|u NATO i SRJ 9. januara, dva kosovska Albanca su bila uhap{e- potpisanom 25. oktobra 1998.“41 na u Peranama od strane ljudi u policijskim unifor- Usled ofanzive, seljani su bili prinu|eni da po- mama koji su govorili srpski. Mesna policija je tvr- begnu u Ljup~e, koje je tako|e bilo napadnuto, i dila da ni{ta ne zna o hap{enju, ali su tela dvojice gde je bio ranjen jedan tridesetosmogodi{nji mu- ljudi na kraju prona|ena u pri{tinskoj mrtva~nici {karac. Seljani i izbeglice su pobegli dalje uz doli- 17. marta.37 nu, u Popovo, uprkos zimskim vremenskim uslo- Bilo je i izve{taja da je policija plja~kala ku}e u vima. Oko 700 ljudi je zatim preko planina oti{lo Peranama, u januaru i po~etkom februara.38 u Pri{tinu.42 OEBS-KVM je stigla u Perane da istraì verodostoj- Iako su se borbe tokom februara uti{ale, pa- nost ovih izve{taja i zatraìla od policije da preki- trola OEBS-KVM je 8. marta ponovo videla M-80 i ne ovu praksu. Komandant policije je uveravao ve- T-55 tenkove kako granatiraju ku}e u brdima iz- rifikatore misije da policija nije plja~kala i demoli- nad Luàna. Jedan me{tanin je rekao da patrole rala ku}e, ali je plja~kanje nastavljeno. Verifikato- OEBS nisu dobrodo{le zbog poja~anog granatira- ri su zatim oti{li komandantu policije u Podujevu, nja i paljenja ku}a koje je sledilo njihovom prola- koji je rekao da je za sve odgovorna grupa krimi- sku, kada bi u kraju ostale samo VJ i policija.43 Iz- nalaca iz okoline. Verifikatori OEBS-KVM su se on- ve{teno je i o pucanju u Luànima, u no}i 14. mar- da vratili u Perane i najzad ubedili komandanta lo- ta, navodno iz pravca policijske stanice, i u kome

303 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo su o{te}ene neke ku}e.44 Komandant policijske jance, iako nije jasno da li se radi o jednom ili vi{e stanice u Podujevu je tvrdio da je U^K te no}i pro- bombardovanja koje su opisivale intervjuisane oso- bila policijske pozicije i ponovo napala policijsku be. Jedan ili dva aviona, razli~ito opisani kao srpski stanicu u Luànima.45 Brada{ je tako|e bio grana- ili MiG avioni, bacali su bombe na sela u rejonu Po- tiran u tri navrata, 15. marta.46 povo – Majance, i na Veliku Reku. U izve{tajima se Oko 21. marta srpske snage su po~ele jo{ jednu pominje razli~it broj mrtvih: od 11 do 18; jedan ofanzivu protiv sela oko Podujeva. Me|u napadnu- svedok kaè da su ubijeni uglavnom bili ène i de- 61 tim selima su bili Baj~ina/Bajcine, Brada{, Dobri ca, a drugi kaè da su bili izbeglice i deca. Do, Dobrotin, Donja Dubnica/Dumnice e Na kraju, po{to je U^K bila potisnuta, raselje- Pshtem, Glavnik/Gllavnik, Gornja Dubnica/Dum- na lica su po~ela da silaze sa brda i da se predaju 62 nice e Eperme, Lau{a/Llaushe, Letance i Velika srpskim snagama. Pored onih koji su pre{li pre- Reka.47 Kamioni i tenkovi su nadirali sa teritorije ko Donje Sudimlje/Studime e Poshtme (Vu~itrn), uè Srbije, koja se nalazi na udaljenosti manjoj od gde je po~etkom maja bilo ubijeno 90-160 ljudi, deset kilometara.48 Tenkovi nisu kori{}eni samo za ili kroz lokalitete u pri{tinskoj op{tini ({to je detalj- granatiranje, nego i za uni{tavanje ku}a tako {to su nije opisano u odeljcima koji se odnose na ove op- vozili preko njih. Ipak, neke ku}e su ostale neo{te- {tine), neki su iz Gornje Ljup~e/Lupqi i Eperme si- }ene, pa su kori{}ene za sakrivanje tenkova za vre- {li u Popovu dolinu, u Donje Ljup~e/Lupqi i Pos- me NATO bombardovanja.49 htem, kako bi iza{li na glavni put Podujevo – Pri- U najve}em broju slu~ajeva, sela su najpre bila {tina, severno od Vranjeg Dola/Vranidoll. Jedan granatirana, ~esto tokom ~itave nedelje dana, a svedok star 69 godina je procenio da je u dve po- za to vreme su seljani bili primorani da se kriju u slednje nedelje aprila u okolini sela Ljup~e bilo 63 svojim podrumima.50 Kada bi granatiranje presta- ubijeno 120 ljudi. Druga intervjuisana osoba lo, vojska, policija, naoruàni lokalni Srbi51 i pri- opisuje kako je velika kolona ljudi krenula prema Pri{tini krajem aprila, ali ju je policija zaustavila i padnici paravojnih jedinica bi u{li u ku}e, plja~ka- podelila nadvoje. Zadnji deo kolone (u kome je biju}i i uni{tavaju}i ih, i isteruju}i stanovni{tvo.52 la intervjuisana osoba) je bio primoran da se vrati Usled granatiranja, bilo je mnogo mrtvih i povre- u Gornje Ljup~e, dok je policija uhapsila 160 ljudi |enih.53 Me|u njima je bilo dece,54 èna, starijih iz prednjeg dela kolone, i oni su bili odvedeni u li- osoba, nenaoruànih civila, i ponekad ljudi za ko- pljanski zatvor.64 je je re~eno u izve{tajima da su bili borci U^K.55 Iz- gleda da su ranjenici svesno bili meta napada. Jedna intervjuisana osoba opisuje kako su srpske Sela koja se nalaze isto~no i snage, kada su otkrile poljsku bolnicu, organizo- jugoisto~no od Podujeva vanu u zgradi biv{e {kole izvr{ile napada na nju.56 Iako ovo podru~je nije bilo, kao lapska dolina, Neki kosovski Albanci su pobegli u Krpimej, dok upori{te U^K, u brdima je bilo vojne aktivnosti, ih je oko 10.000 pobeglo u Dobrotin, u podno`je posebno od trenutka kada su ljudi bili primorani planina severozapadno od Podujeva.57 Me|utim, da se povuku dalje na jug, prema Koli}u/Koliq (Pri- sam Dobrotin su krajem aprila zauzele srpske sna- {tina) (vidi niè). Granatiranje naselja ju`no i isto~- ge, naterav{i me{tane i raseljena lica da beè dalje no od Podujeva je po~elo 20. marta, ~im se OEBS- u brda, u Ka~andol/Kacandoll i Bajgoru/Bajgore (u -KVM povukla, a u nekim slu~ajevima ve} 18. mar- op{tini Kosovska Mitrovica).58 êsto, U^K je upo- ta. Ljudi iz Podujeva i sela koja su sme{tena niè, zoravala seljane o napredovanju srpskih snaga i sa- kao {to su Balovac/Ballofc, Belo Polje/Bellopoje, vetovala im da se iz jednog sela sklone u drugo Gornji Sibovac/Sibofc i Eperm, Ladovac/Lladofc i (obi~no u veoma kratkom roku), po{to su se suko- [ajkovac/Shajkofc, pobegli su u brda.65 Neki su bi neprestano pribliàvali i udaljavali.59 Kako je ob- oti{li prema jugu u Batlavu/Batllave i Trnavu/Ter- jasnio jedan svedok, „za njih je bilo lak{e da se bo- nave, drugi su u po~etku krenuli prema istoku, u re ako u blizini nije bilo nikoga“.60 Hrticu/Hertice i Turu~icu/Turucice. U ovom beà- Krajem marta i po~etkom aprila izgleda da su nju, proteranim ljudima su se stalno pridruìvali bila bombardovana sela u dolinama Popovo i Ma- oni koji su bili isterani iz sela du` puta, tako da je

304 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja u koloni na kraju bilo na desetine hiljada ljudi. Svi ce. Ljudi su bili ubijeni mecima ili su bili izbodeni oni su na kraju bili blokirani od strane srpskih sna- noèvima. Neki su bili prese~eni nadvoje, a jedno ga u Koli}u (Pri{tina). Masakriranje vi{e od 100 lju- telo je opisao da je li~ilo na „mleveno meso“. Ne- di, u seriji masovnih ubistava u Koli}u, kao i dru- ki su bili nabacani na gomilu nad kojom je bio dr- ga ubijanja koja su se desila u selima Gra{ti- veni krst na ~ijem je vrhu pisalo: „Ovi mogu da po- ca/Grashtice i Lukare/Llukare, po{to je kolona ra- vedu parlament U^K u Hag“. Svedok i njegovi sa- seljenih lica poku{ala da pro|e prema Pri{tini, opi- borci su sahranili `rtve, od kojih ve}ina nije imala sana su u odeljku o pri{tinskoj op{tini.66 li~nih isprava. Sahranili su ih pojedina~no i na Ofanziva VJ i policije na Trnavu je po~ela 18. ili skrovitom mestu. Dodao je: „Bio sam suvi{e iscr- 20. marta.67 Jedan svedok je opisao kako je gra- pljen da pomognem i samo sam sedeo pored po- nata koju su bacili vojnici VJ pogodila jedan trak- toka i gledao sahranu. Nisam mogao da podne- tor koji je napu{tao Trnavu, ubila dva de~aka i ra- sem izgled nekih tela.“75 nila jo{ ~etvoro ljudi, dok je u drugom slu~aju gra- Dalji uvid u brutalnost sa kojom su u ovom nata ubila dvoje i ranila sedmoro ljudi.68 U dru- podru~ju vr{ena ubistva dat je kada su verifikato- gom napadu na selo, sredinom aprila, pripadnici ri OEBS-MiK jula 1999. zajedno sa ~lanovima po- VJ i policije su proterali preostale kosovske Alban- rodica do{li da ekshumiraju tela koja su bila sa- ce preko brda prema Gra{tici (Pri{tina).69 Krajem hranjena u planinama iznad Alabaka. Kada su bi- marta i po~etkom aprila srpske snage su granati- la otkopana tela dva mu{karca, stara 16 i 22 go- rale Batlavu/Batllave.70 dine, videlo se da je jednom bila odse~ena glava, Seljani i raseljena lica, kako iz Batlave tako i iz a da je drugome nedostajao vrh lobanje. Prema Trnave, pobegli su dalje u brda, u Duz/Dys. Jedan izjavama svedoka, obojica su bila ubijena 19. ma- svedok opisuje kako je video majku, te{ko ranje- ja u 20 ~asova.76 nu, i njenu k}erku, ubijenu u eksploziji granate Oni koji su umesto na jug od Podujeva pobegli koju je lansirala policija.71 ûo je da je istog dana na istok, oti{li su u Hrticu/Hertice. Jedan svedok na putu od Duza do Koli}a bilo ubijeno 37 ljudi, i opisuje kako je 2. aprila oko 150 rezervista VJ i po- pomogao je prilikom njihove sahrane u Duzu. licajaca do{lo u Hrticu sa dva tenka, dva praga vo- Dalji napadi su sledili 11, 18. i 30. aprila i 4. zila, dva oklopna transportera, pincgauerima i ka- maja.72 U ofanzivi od 18. aprila, ljudi sa crnim ma- mionima, i kako se razvila borba protiv jedninice skama, sa mitraljezima i automatskim pu{kama, U^K koja je brojala oko 40 ljudi.Video je kako su od kojih su neki nosili brade, pu{tali su one koji su u borbi bila ubijena dva de~aka, stara 2 i 4 godi- mogli da im za to plate, a odvajali ostale u stranu. ne, kao i jedan mu{karac od 50-55 godina.77 Pri- Jedan svedok je video kako su noèvima isekli jed- padnici VJ, policije i paravojnih jedinica su u{li u nog ~oveka, a devet drugih streljali.73 Jedna èna selo uskoro posle toga, plja~kaju}i i pale}i ku}e, je opisala kako je u Duzu 30. aprila videla 30 nei- ubijaju}i stoku i ljude.78 Sredinom aprila, pripad- dentifikovanih tela i 40 te{ko ranjenih ljudi, koji- nici VJ, policije i paravojnih jedinica ponovo su op- ma je pruìla prvu pomo}. Ona je pomogla i da se kolili Hrticu, u{li u selo i jo{ jednom odatle istera- pokopaju tela na|ena u planinama. Tako|e je reli me{tane.79 kla da je od ~etiri devojke stare izme|u 14 i 17 go- Tokom prve polovine aprila, desetine hiljada dina ~ula da su ih dan ranije silovali pripadnici pa- raseljenih lica se skupilo u planinama iznad Hrtice ravojnih jedinica.74 i Turu~ice/Turicice, gde su ih granatirale srpske Jedan mladi}, koji je za sebe rekao da je borac snage. Oni koji su pobegli iz regiona, oti{li su na U^K, koji tek {to je bio napunio 22 godine, i koji jug, pro{li su kroz Orlane/Orllan na isto~nom kraje dao ceo spisak ljudi koje je video ubijene ili pri ju jezera Batlava, pre nego {to su stigli u Koli}.80 ~ijoj sahrani je pomagao {irom podujevske op{ti- Budu}i da se u brda sklonilo tako mnogo rase- ne u toku perioda od {est nedelja, opisao je kako ljenih lica, pojavila se nesta{ica hrane. Na primer, se 24. aprila vratio u okolinu Alabaka/Halabak kada je Turu~ica bila pod opsadom tokom 10 dana (ju`no od Trnave), Duza i Koli}a. Tog dana, video u aprilu, bilo je odlu~eno da mu{karci jedu tek sva- je 62 mrtva tela, koja su leàla na ki{i ve} ~etiri da- ki drugi dan.81 Jedna osoba je opisala kako je prona. Bilo je vi{e èna nego mu{karaca, i nije bilo de- vela 12 dana u brdima izme|u Podujeva i Pri{tine

305 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

„bez hrane ili bilo ~ega drugog“, za koje vreme je 23 M/0981. 24 „troje starijih ljudi i troje dece umrlo od gladi“.82 M/1311. 25 M/0867; M/0938. 26 PR/01/0019/99. 27 PR/01/0005/99. 1 M/1610. 28 OSCE-OSCE-KVM, „CC-01 Weekly Report N°. 1: 30 February 2 UNHCR „Kosovo Village List“, 9 March 1999 (1998 population (sic)-4 March1999“. estimate excluding forced displacement). 29 OSCE-OSCE-KVM, „CC-01 Weekly Report N°. 1: 30 February 3 OSCE-OSCE-KVM, „CC-01 Weekly Report N°. 2: 5-11 March (sic)-4 March 1999“; OSCE-OSCE-KVM, „CC-01 Weekly Report 1999. N°. 2, 5-11 march 1999“. Izve{taj o tome kako je policija zlosta- 4 OSCE-KVM Report od 21. januara 1999, koji analizira „~injeni- vljala vlasnika radnje je napisan i kao da se doga|aj desio 24. ce, dokaze i opise doga|aja u periodu od 27. decembra 1998“. februara u obli`njoj Donjoj Paka{tici, PR/01/0088/99. 5 UNHCR „Kosovo Village List“, 9 March 1999 (1998 population 30 PR/01/0001/98. estimate excluding forced displacement). 31 PR/01/0002/99; OSCE-KVM Human Rights Incident Report, 1 6 OSCE-OSCE-KVM, „Report, Period Covered 3 March 1999“; January 1999; M/0872. Ostali ~lanovi sedam porodica koje su OSCE-OSCE-KVM, „CC-01 Wekly Report N°. 1: 30 February (sic!) bile `rtve su mogli da odu u Podujevo. Posle pregovora, U^K je – 4 March 1999“; OSCE-OSCE-KVM, „CC-01 Weekly Report N°. oslobodila jednog policajca koji je pre toga bio te{ko pretu~en. 2: 5-11 March 1999. 32 PR/01/0007/99. 7 PR/01/0006/99. 33 OSCE-KVM Incident Report, bez rednog broja, 17. mart 1999, 8 http://www.mup.sr.gov.yu/ opisuje o{te}enja na ku}ama u Luànima koja su bila posledica 9 OSCE-OSCE-KVM, „Report, Period Covered 12 March 1999“; granatiranja i intenzivne vatre 6. marta 1999. PR/01/0089/99 opisuje kako je {est ili sedam maskiranih polica- 34 PR/01/0003/99 (na glavnom putu, ju`no od Podujeva); jaca upalo u ku}u u 17 ~asova i odmah po~elo da tu~e kosov- PR/01/0004/99 (Podujevo); PR/01/0020/99 (Podujevo); skog Albanca kundacima u lice i da ga {utira pred ~etiri odra- PR01/0039/99 (ju`no od Podujeva); M/0859; M/1353. sla ~lana porodice i malom decom. PR/01/0090/99 opisuje ka- 35 Pored {iroke ofanzive u tom podru~ju koja je preduzeta 27. jako je policija izvela sli~no premla}ivanje u isto vreme i istog da- nuara, PR/01/0016/99 i PR/01/0018/99 govore o ranijoj ofanzi- na; PR/01/0097/99. vi koja se desila po~etkom januara (7. i 9. januara), kada je ku- 10 OSCE-OSCE-KVM, „Report, Period Covered 13 and 14 March }u jednog ~oveka zauzela policija i koristila je za sme{taj svog 1999“; OSCE-OSCE-KVM, „Spot Report: Bombings in Podujevo {taba (PR/01/0017/99). and Mitrovica, 13 March 1999“; M/0938 (~lan uè porodice ko- 36 PR/01/0010/99; PR01/0012/99; PR/01/0015/99; PR/01/0018/99. ji je slede}eg dana sahranio mladi}a). OSCE-KVM Mising Person 37 OSCE-OSCE-KVM, „CC-01 Weekly Report N°. 2: 5-11 March Report bez registarskog broja koji opisuje ovaj incident, 15. 1999“ (i drugi su bili uhap{eni istog dana u Peranama, ali su ka- marta 1999. Jo{ jedna bomba je istog dana eksplodirala u Ko- snije bili pu{teni, kao {to je opisao M/0981); PR/01/0011/99; sovskoj Mitrovici. M/0981. 11 M/0034 (izjavio da su POLICIJSKE operacije po~ele onog popo- 38 PR/01/0014/99; MI/21/026/99. dneva kada se povukla OEBS); M/0909 (opisuje operaciju koja 39 OSCE-OSCE-KVM, Report on Perane, pridruèn „RC5 Weekly je po~ela dan posle povla~enja OEBS). Report 6: 12-18 February 1999“. (Popodne 1. marta VJ je po- 12 M/0310 (kaè da su pripadnici paravojnih jedinica nosili maske, novo granatirala ku}e u Peranama. PR/01/0091/99.) ili su imali obojena lica, i da su imali oznake „Belih orlova“ na 40 Opisan u PR/00/0061/99 kao napad tenkovskih jedinica VJ i pe{a- uniformama); M/0938 (opisuje ljude u maskirnim uniformama dije. Tako|e OSCE, „Monthly Report on the Situation in Kosovo sa krstom i ~etiri }irili~na „s“, sa dugim bradama, neke i sa du- Pursuant to the Requirements set out in United Nations Security gom kosom, a neke }elave; M/1311 (opisuje po~inioce kao pri- Council Resoltions 1160 and 1203, mid-January 1999 – mid- padnike [e{eljevih „Belih orlova“, dok su neki mo`da imali i Ar- February 1999“, 20 februar 1999, str. 10 (ograni~ena difuzija). kanove oznake). 41 Isto, str. 3. M/0117 tako|e opisuje kako je pobegao iz Glavnika 13 M/0034. M/1819 opisuje isti incident, ali navodi drugi datum: (ju`no od Podujeva) po{to su njegovu ku}u, kao i mnoge dru- 26. mart. ge, 24. januara zapalili pripadnici VJ i policije. 14 M/1311. Samo je brat bio ubijen, ali je intervjuisana osoba ~u- 42 PR/00/0052/99. la za jo{ deset ubistava koja su se desila tog dana. 43 PR/01/0087/99. 15 M/1264, koji je kasnije video 36 tela i sahranio pet od njih. 44 PR/01/0094/99. M/1761 opisuje kako je pro{ao kroz Podujevo po~etkom aprila 45 OSCE-OSCE-KVM, „Report, Period Covered 15 March 1999“. i kako je izbrojao tela 11 ljudi koji su leàli na ulici, od kojih su 46 Isto. neki bili ubijeni iz vatrenog oru`ja, a neki zaklani. 47 A/0627 (Baj~ina); M/1416 i M/1712 (Brada{); M/1518, M/1614 16 M/1617. i M/1780 (Dobri Do); M/0865, M/1418 i M/1777 (Dobrotin); 17 M/1819. M/0161 i M/1617 (Donja Dubnica); A/0841 ( Lau{a); M/0864 18 M/0864. (Letance); M/1123 i M/1776 (Velika Reka). 19 M/0186. M/1617 tako|e opisuje kako je jedan ~ovek ìv spaljen 48 M/0581; M/1416. u Donjoj Dubnici 20. marta, iako je on samo video kako su po- 49 M/0865; M/0958; M/1712. ~inioci odvukli telo. 50 M/0864 opisuje kako je u Letanca usled ovakve paljbe proveo 20 M/1703 (koji je tako|e ~uo za ubijanja od petnaestogodi{njeg nedelju dana u podrumu. M/1502 opisuje kako je Gornja Dub- de~aka koji ih je preìveo, i koji je bio ~lan porodice). nica bila granatirana tokom dve nedelje, i za sve to vreme „ni- 21 M/1819. je bilo mogu}e iza}i“. 22 M/0864 (koji je video oba tela). Tako|e M/0186; M/0867; 51 M/1405 navodi 11 imena mesnih Srba koji su prema njegovoj M/0938; M/1311. izjavi u~estvovali u borbama kod Dobrog Dola.

306 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja

52 M/0581. 64 M/1712., koji je si{ao na put dva dana kasnije i koga su zausta- 53 M/1405 je sam bio svedok prilikom dva ubistva, a ~uo je jo{ za vili u Vranjem Dolu, pretukli, uhapsili zajedno sa 105 drugih lju- 13 drugih koja su se desila u Baj~ini, na dan po~etka NATO di i odveli najpre u pri{tinski, a zatim u lipljanski zatvor. bombadovanja SRJ. Dve od tih `rtava je tako|e video mrtve. 65 M/1617 (Balovac, po~etkom aprila); M/1256; M/1802 (Belo Po- M/1160 kaè da je ~uo kako je 30 ljudi bilo ubijeno dana kada lje 22. marta, i ponovo 18. aprila); A/1032 (Gornji Sibovac 22. je zauzet Dobrotin, krajem aprila. Sam je video 10 tela. M/0130 marta); M/0511, M/0846, M/1391, M/1405 (Ladovac po~etkom kaè da je oko 14 nenaoruànih civila bilo ubijeno kada su srp- aprila – poslednja izjava opisuje kako je jedna èna koja je iz La- ske snage iz minobaca~a ga|ale okupljene ljude. Druge inter- dovca pobegla u brda, tri dana kasnije rodila bebu); M/0846, vjuisane osobe ne govore o tako velikom broju u drugim seli- M/1761 ([ajkovac, sredinom aprila). ma, ali u svakom pojedina~nom slu~aju navode da je bilo ubi- 66 Malo seljana, kao oni iz Luga, mogli su da pobegnu direktno u jeno nekoliko ljudi. Pri{tinu pre nego {to je po~elo NATO bombardovanje SRJ, i da 54 M/0161; M/0310; M/0858; M/1502; M/1508; M/1614; M/1777. tako izbegnu sudbinu onih koji su zavr{ili u Koli}u – A/0138; 55 M/1123; M/1508. A/0140. 56 M/0858. (nije jasno radi li se o bolnici U^K za koju M/1614 ka- 67 M/1710 i M/1711 kaù da je ofanziva po~ela 18. marta; M/1365 è da se nalazila u Potoku.) i M/1760 navode 20. mart. 57 M/1614; M/1780 (opisuje kako je oko 2000 ljudi pobeglo samo 68 M/1365 kaè da je de~aku bilo sedam ili osam godina. M/1760 iz sela Dobri Do, i kako su se ljudi iz 30 sela okupili u Dobroti- (dadilja koja je o njima brinula pre nego {to su ubijeni) kaè da nu). Dobrotin je i sam potpao pod artiljerijsku vatru 24/25. im je bilo 9 i 10 godina. marta, kada su mnoge ku}e bile zapaljene (kako je opisano u 69 M/1365; M/1710. M/0858; M/1096; M/1418), tako da su seljani morali da podig- 70 M/1220; M/1221; M/1387; M/1528; M/1610. nu {atore u brdima blizu naselja. Kasnije su se vratili u sela da 71 M/1288. M/1722, koji je za incident ~uo od mesnog koman- traè hranu, kao {to opisuje M/0865 (koji kaè da je krajem danta U^K, kaè da je devojci bilo 16 govdina. marta u Dobrotinu bilo vi{e od 20.000 ljudi); M/1418 (kaè da 72 M/1610 (11. april); M/1264 (18. april); M/1722 (30. april); su pripadnici paravojnih jedinica pucali u ovo „{atorsko nase- M/1206 (4.maj). Kako je mogu}e da se neke od ovih izjava od- lje“); M/1777. nose na neku drugu ofanzivu, moè se zaklju~iti da su se u kra- 58 M/1160. Dalji doga|aji su opisani u odeljku koji se odnosi na ju borbe vodile u vi{e navrata. op{tinu Kosovska Mitrovica. 73 M/1264. 59 M/0858; M/0865; M/1614. 74 M/1722. 60 A/1031. 75 M/1528. 61 M/1008; M/1528; M/1614; M/1776. M/0775 opisuje bombar- 76 PR/0147/99. Ekshumacija i sahrana su sprovedene 23. jula dovanje koje se verovatno desilo kasnije, 10. aprila, u kome je 1999. u prisustvu ~lanova Misije OEBS na Kosovu. Jedan brat jedan od dva aviona koja su nisko letela bacio bombu u {kolsko ubijenih je bio u tako lo{em stanju da nije mogao dati izjavu dvori{te gde je poginulo 12 a bilo ranjeno 30 ljudi. (Izbeglice koja bi u slu~aj unela vi{e detalja o tome kako su umrli. koje su se sklonile u Bajgoru su tako|e bile bombardovane kra- 77 M/0981. jem aprila, kao {to je opisano u odeljku o mitrovi~koj op{tini.) 78 M/1391; M/1617 (koji je izjavio da je granatama ubijeno 60 do 62 M/1614; M/1528, koji opisje kako je patrola U^K koja se sasto- 70 ljudi, mada je on li~no video samo nekoliko ubijenih). jala od osam ljudi u drugoj polovini aprila sa Lapskih planina 79 M/1351. sprovela konvoj od 1200 izbeglica. 80 M/1235 opisuje kako su u Medregovcu, severozapadno od Or- 63 M/0859. On tako|e opisuje kako se 27. aprila vratio u svoje se- lana, sredinom aprila, pripadnici policije i paravojnih jedinica lo Donje Ljup~e gde su ga uhvatili {estorica vojnika VJ i odveli naredili konvoju od 60 traktora da ide u Koli}. Ovo je bio deo ga u ku}u gde je bio njihov {tab. Dràli su ga ispred zgrade. ê- manevara koji su za posledicu imali da se izbeglice iz kraja sliju tvorica vojnika su imala u njega uperene svoje pu{ke spremni na jedno mesto. da pucaju. Stari ~ovek je bio pu{ten kada je za njega interveni- 81 M/1405. sao jedan vojnik. 82 M/0854.

307 GRAD PRI[TINA/PRISHTINA

Pri{tina, glavni grad pokrajine, imala je po~etkom peljivosti koja se pokazivala prema ~lanovima mi- 1998. 162.829 stanovnika, od kojih su 80% bili ko- sije. Na primer, 20. januara, srpski civili su napali i sovski Albanci. U gradu je ìvelo 20.775 Srba, dok lak{e ranili lokalnog prevodioca OEBS-KVM. To- je ostalih 12.568 stanovnika pripadalo drugim na- kom marta, nekoliko patrola OEBS-KVM je bilo cionalnim grupama.1 Situacija se izmenila posle napadnuto na teritoriji pri{tinske op{tine, a 12. srpske ofanzive na Drenicu, koja je po~ela krajem marta jedno vozilo je bilo kamenovano u naselju februara 1998, i borbi vo|enih tokom leta, usled Sun~ani breg.3 ~ega su se brojne izbeglice sklonile u Pri{tinu. Mnogi srpski stanovnici Pri{tine su bili dràvni Situacija za vreme name{tenici. Pripadnici policije ~esto nisu bili po- prisustva OEBS-KVM reklom sa Kosova, nego su ih u Pri{tinu poslali iz uè Srbije. Neki od ovih policajaca, koji su do{li za- Brojni kontrolni punktovi u gradu, na kojima su jedno sa brojnim srpskim izbeglicama iz Krajine policajci zastra{ivali i zlostavljali ljude, a tako|e im (Hrvatska), borili su se sa ovim izbeglicama za iznu|ivali novac, sve pod izgovorom da traè oskudni ìvotni prostor. Tako|e, poja~ano i de- oru`je i teroriste, na prvi pogled su ukazivali da je monstrativno prisustvo VJ (jedna kasarna se nala- sloboda kretanja stanovni{tva albanske narodno- zila u samom sredi{tu grada) i preterano veliki sti de facto bila ograni~ena. Kosovski Albanci su broj policijskih patrola su me|u stanovni{tvom nadaleko zaobilazili poznate kontrolne punktove i stvarali stalnu napregnutost.2 uglavnom se nisu usu|ivali da izlaze kad se smrk- Uprkos tome, Pri{tina je bila relativno mirna u ne. OEBS-KVM je poku{ala da pregovara o ukla- pore|enju sa drugim delovima Kosova, budu}i da njanju kontrolnih punktova, ali bez uspeha: poli- nikada nije bila popri{te borbi izme|u srpskih sna- cija je opravdavala ovu praksu tvrde}i da na njima ga i U^K. Jedan od razloga za to moè biti u tome traì odre|ene osobe i da su, prema tome, kon- {to je u Pri{tini bilo sedi{te umerenih albanskih trolni punktovi uspostavljeni u interesu celokup- politi~kih vo|a i institucija, a ne U^K, koja je delo- nog stanovni{tva.4 vala u selima. Za vreme prva tri meseca 1999, po- Po~etkom 1999. bilo je sve vi{e ozbiljnijih inci- loàj u gradu se pogor{avao, i ovo pogor{avanje denata poput pucnjave ili razbijanja izloga resto- je kulminiralo marta 1999. u masovnom odlasku rana koji su pripadali kako kosovskim Albancima kosovskih Albanaca. tako i Srbima. U to vreme su u prodavnice i kafa- OEBS-KVM je otvorila svoju kancelariju u Pri{tine nepoznati po~inioci po~eli da bacaju eksploziv- ni po~etkom novembra 1998. Kontaktni biro, koji ne naprave. Na dan 29. januara u 18 ~asova, je- se bavio pojedina~nim àlbama, bio je otvoren dan kosovski Albanac je bio ubijen ispred svoje 27. decembra u centru grada. Regionalni centar ku}e, a nekoliko ~asova kasnije, bomba je ba~ena broj 5 (Pri{tina) OEBS-KVM je bio otvoren po~etna srpski kafe, gde je bilo ranjeno sedmoro ljudi. kom februara 1999, dok je koordinacioni centar U bomba{kom napadu na albanski kafe, 31. janu- bio otvoren ve} u januaru. ara, jedno lice je poginulo, a dvoje je ranjeno.5 Pe- Stav srpskih civila prema prisustvu OEBS-KVM tog februara u 20:30 ru~na bomba je eksplodira- je bio dosta pomirljiv, mada je ponekad bilo netr- la ispred srpskog restorana koji su pose}ivali mno-

308 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja gi policajci, ali niko nije bio ranjen. U 22 ~asa istog mog grada. Me|utim, advokat koji je specijalizo- dana bilo je pucano na jedan albanski kafe, pono- van za takva pitanja tvrdio je da je u to vreme ra- vo bez ozle|enih. Bomba je ba~ena na jednu al- dio na 15 slu~ajeva. êtiri naoruàna policajca i bansku samoposlugu u poslovnom delu Pri{tine dva srpska civila su prema svedo~enju 19. februa- 7. februara, dana kada su po~eli pregovori u Ram- ra provalili u stan u dru{tvenom vlasni{tvu; poli- bujeu. Ubijena su bila tri kosovska Albanca. Neko- cajci su pokazali dokument „Udruènja ratnika iz liko dana kasnije, jedan ~ovek je poku{ao da ubi- 1990.“ kojim im je dozvoljeno useljenje. Tri naoru- je vlasnika jednog albanskog restorana. U pucnja- àna policajca (kako je re~eno „dobro poznata“ u vi, 5. marta, ubijen je jedan kosovski Albanac, dok kraju) i jedan srpski civil izbacili su 1. marta iz jed- je sedmoro bilo ranjeno.6 Upotreba eksplozivnih nog stana u dru{tvenom vlasni{tvu albansku po- naprava poja~ala je atmosferu terora i umnogo- rodicu. Policajci su u stanu proveli no} i oplja~kali me doprinela pogor{anju bezbednosne situacije.7 imovinu. Porodica se slede}eg dana vratila.11 Po~inioci ni u jednom od slu~ajeva nisu mogli biti identifikovani. Na dan 7. marta, dva policajca su bila ubijena i je- Ubistvo Envera Malokua, direktora Kosovskog dan ranjen dok su u jugozapadnom predgra|u informativnog centra (novinske agencije kosov- Em{irova obavljali hap{enje. skih Albanaca), koje se desilo 11. januara, bilo je Ovaj napad je pogor{ao ionako eksplozivnu si- jasno politi~ki motivisano. Istaknuta li~nost, novi- tuaciju i naveo policiju da obavi najopse`nije ope- nar i pristalica DLK, bio je ranjen ispred svoje ku}e racije pretresanja odkako je OEBS-KVM bila pri- u Sun~anom bregu u trenutku kada se vratio sa sutna u Pri{tini. Obim ove operacije i brojne àlbe posla. Umro je uskoro posle toga u bolnici. OEBS- koje su posle nje usledile ukazuju kako nasilni~ki -KVM je utvrdila da je policija propustila da ozbilj- moè biti odgovor bezbednosnih snaga ~ak i kano istraì mesto zlo~ina, a kada su verifikatori poda su pod kontrolom OEBS-KVM. ku{ali da razgovaraju sa mogu}im svedocima, ovi Posle napada, 50 do 60 pripadnika MUP-a je za- su odbili razgovor, {to se moglo protuma~iti kao po~elo ekstenzivne i nasilne pretrese okolnih ku}a posledica straha od policije.8 koji su potrajali 7 sati. OEBS-KVM je stigla na lice mesta i dobila 50 àlbi zbog kr{enja ljudskih prava. U pore|enju sa drugim regionima, broj nestalih Trideset devet kosovskih Albanaca (37 mu{karaca i osoba, za vreme dok je OEBS-KVM bila prisutna, dve ène) su pokazali ogrebotine, posekotine i mo- bio je relativno mali. Jedan kosovski Albanac iz pri- drice. Neki su rekli da je klju~ala voda bila ba~ena u {tinske ~etvrti Dragodan/Dragodan nije se 5. mar- lice jednog ~oveka i da je bilo polomljenih kostiju i ta vratio iz kupovine. Jedan izbeglica koji je ìveo kontuzija. U stanove je ulazilo 4 – 8 policajaca, od u Vranjevcu nestao je dok je bio na putu za {kolu.9 kojih je obi~no polovina nosila maske na licu. Pre Brojni napadi na taksiste navode na zaklju~ak da nego {to bi napali ìtelje, policajci su postavljali su oni bili posebno ugroèna grupa.10 Jedan taksi- malo, ili nimalo pitanja. Cepali su li~ne isprave i sta albanske narodnosti iz Pri{tine je nestao 21. ja- druge dokumente i nasumice uni{tavali imovinu. nuara. Prema navodima svedoka, njegova posled- Mnogi stanovnici su izjavili da su bili udarani kun- nja stranka je bila neki Srbin. Slede}eg jutra, poli- dacima policijskog oru`ja ili komadima name{ta- cija je taksistu prona{la mrtvog u prtlja`niku nje- ja.12 Te no}i, tri ~etvrtine od oko 2600 stanovnika je govog automobila u Liva|u/Livadh (op{tina Li- napustilo taj kraj u strahu od daljih dejstava polici- pljan). Jo{ jedan voza~ taksija, Rom, bio je verovat- je. Slede}eg dana policajci su se vratili i nastavili no otet ispred Grand hotela. Rodbina je bila oba- pretrese od ku}e do ku}e, mada ne vi{e u tako ve- ve{tena da se nalazi u „zatvoru“ U^K u Dragobi- likom opsegu. Visoki policijsi oficir je izrazio iznena- lju/Dragobil (op{tina Orahovac). U^K je ovo najpre |enje kada je ~uo za tako veliki broj àlbi, po{to ni- poricala, ali je ~ovek bio oslobo|en 5. marta. Je- ko nije do{ao da se àli u policijsku stanicu, a bez dan taksista albanske narodnosti je tako|e bio zvani~no oformljenih àlbi policija nije mogla da otet 5. marta, i pu{ten uskoro posle toga. pokrene istragu. Me{tani su, sa svoje strane, izbe- Dok je OEBS-KVM bila operativna u Pri{tini, gavali da se obrate policiji.13 (O drugim incidenti- primila je samo dva izve{taja o deloàcijama iz sama vidi podnaslov „Policijska stanica broj 92“.)

309 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

Zatvaranje novinskih izdanja severoistoku Pri{tine, u ~etvrtima Lagija e Spitalit, kosovskih Albanaca Ulpijana i Sun~ani breg.18 Istog dana, pripadnici regularne policije i VJ su u{li u Lagija e Spitalit sa Dalje uskra}ivanje prava kosovskih Albanaca je pincgauerima i pe{adijom i po~eli paljbu u pravcu povezano sa zatvaranjem vode}ih novina koje je ku}a. Ulice su bile pune ljudi iz tog kraja, kao i iz po~elo 13. marta. Proces je pokrenuo ministar in- sela Mati}ane/Matiqan, koje je tako|e bilo napad- formacija, a naredbe o ukidanju listova je potpi- nuto tog dana.19 Pucnjava se ~ula i iz pravca Sun- sao gradski prekr{ajni sudija.14 ~anog brega, a snajperisti koji su bili na krovovi- Kosova Sot Gazeta Dnevnik i dvonedeljnik ma i balkonima ku}a ubili su vi{e ljudi. Grupa od Shqiptare su zabranjeni jer su „izazivaju}i religio- 20 policajaca u zeleno-ùtim uniformama pucala znu i nacionalnu mr`nju“ prekr{ili zakon o informi- je na ènu i njenog sina starog 18 godina i ubila sanju, po{to su objavili ~lanak i fotografiju o U^K. ih. VJ i policija su upale i u ~etvrt Ulpijana, koja se Oba lista su u odsustvu osu|ena na nov~ane kazne, naslanja na Sun~ani breg, pucaju}i nasumice na a osoblje Kosova Sot je izjavilo da je za sudsku od- ljude. Jedna osoba je bila ubijena. Tela su na ulici luku saznalo preko radija. Obe publikacije nisu bile ostala da leè ~etiri dana, jer se niko nije usu|ivao u stanju da plate kazne, tako da su njihovi ra~uni da ih skloni.20 bili zamrznuti i o~ekivalo se da njihova oprema bu- Najve}a promena se desila kada je NATO zapo- de konfiskovana umesto toga. Tre}i list, nedeljnik ~eo sa prvim bombardovanjima SRJ, 24. marta. S Rilindija, bio je optuèn za to {to, navodno, nije bio jedne strane, situacija, kako izgleda, nije vi{e bila registrovan kod srpskog Ministarstva informacija. pod kontrolom vlasti, jer je bezvla{}e dostiglo for- Iako pradvi|ena konfiskacija opreme, 17. marta, me plja~kanja ku}a i ubijanja stanovnika. S druge 15 nije izvr{ena, listovi su, ipak, prestali da izlaze. (O strane, masovno proterivanje hiljada stanovnika, napadima na dnevnik Koha Ditore i na druge novi- koje se desilo uglavnom tokom poslednje nedelje nare, posle evakuacije OEBS-KVM, vidi odeljak o li~- marta i po~etkom aprila, sprovo|eno je po odre- nostima koje su bile posebna meta napada.) |enoj shemi i moè se zaklju~iti da je bilo organizovano i planirano davno pre nego {to se desilo. Op{ta situacija posle Naj~e{}a povreda ljudskih prava je bilo sistemat- povla~enja OEBS-KVM sko proterivanje, koje je bilo pra}eno brojnim ubistvima, plja~kanjem i iznu|ivanjem novca. Ve}ina Kada je 20. marta OEBS-KVM napustila Kosovo, kosovskih Albanaca koji su napustili Pri{tinu bili ìvot u Pri{tini se bitno promenio. Po drugi put su primorani da odu vozom, dok je nekima bilo istog meseca izvr{en je napad na pripadnike poli- dozvoljeno da uzmu svoja kola, ili su bili odveze- cije, i ~etiri policajca su bila ubijena 21. ili 22. mar- ni autobusima. Izgleda da su mnogi vozovi speci- ta iz zasede blizu hotela Dea u ~etvrti Tasli- jalno bili organizovani da posluè u masovnom dè/Taslixhe. Ovaj napad je izazvao jaku reakciju. proterivanju, jer vozovi prema „normalnom“ vo- Policija je poja~ala kontrole, opkolila cele ~etvrti i znom redu prema Makedoniji nisu imali kapacitet po celom gradu postavila snajperiste, {to je za po- dovoljan da prevezu tako mnogo ljudi. Vozovi su sledicu imalo da je skoro celokupno stanovni{tvo odlazili sredinom no}i i svedoci opisuju kako su ostajalo u ku}ama ili se ~ak krilo po podrumima.16 propustili vi{e vozova pre nego {to bi kona~no Policija je uru~ila veliki broj poziva na „informa- uspeli da se ukrcaju i napuste grad. tivne razgovore“ (za obja{njenja o ovoj praksi vidi 9. poglavlje). Samo to je bilo dovoljno da zapla{i Po~inioci kosovske Albance, tako da su mnogi odlu~ili da napuste grad. Srbi su po~eli da obeleàvaju imena Me|u po~iniocima su, prema izjavama ljudi koje na njihovim vratima, a pripadnici paravojnih jedi- je kasnije intervjuisala OEBS-KVM, bili pripadnici nica (koji o~igledno nisu bili iz grada) i{li su unao- policije, VJ, razli~itih paravojnih jedinica, kao i me- kolo i traìli adrese nekih kosovskih Albanaca.17 sni Srbi, a u ne{to manjoj meri „Cigani“ (Maxhu- Granatiranje izvesnih delova grada, kao pripre- pet), za koje se kaè da su plja~kali radnje i ku}e, ma masovnih proterivanja, po~elo je 23. marta na i da su uklanjali mrtva tela sa ulica (vidi tako|e 20.

310 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja poglavlje). Policajci i pripadnici paravojnih jedini- koro~na zato~enja. Dugoro~ne kazne, uklju~uju}i ca su preko megafona objavljivali da svi kosovski i duè boravke u istra`nom zatvoru, uglavnom su Albanci treba da napuste grad.21 Neki Albanci su izdràvane u lipljanskom zatvoru. Za podatke o bili odvu~eni sa ulice i poslani direktno na stanicu. masovnim procesima koji su se odigravali u okru- Neki policajci su tada po~eli da nose posebne pla- `nom sudu u Pri{tini, i koji su obi~no bili pra}eni ve, crvene i ùte trake na rukavima, verovatno ra- intenzivnim bezbednosnim merama, a tako|e i di identifikacije, a neki srpski vojnici se vi{e nisu problemima vezanim za dostup verifikatora kretali u zvani~nim vozilima, nego u nedavno OEBS-KVM, vidi 2. poglavlje. Posle razme{tanja ukradenim automobilima ili autobusima.22 U tom OEBS-KVM u decembru 1998, misija je primila periodu konflikta koji je ozna~en po~etkom NATO znatan broj izve{taja koji su se odnosili na zlosta- bombardovanja, jedan pripadnik srpske policije vljanje i torturu koja je sprovo|ena kako u policij- koji je bio romske narodnosti (i ~ije je ime navede- skoj stanici, tako i u zatvoru. no), posebno se isticao brutalnim pona{anjem, i Tipi~an slu~aj zlostavljanja se desio kada je je- pominje se kao u~esnik ubijanja i zlostavljanja ko- dan kosovski Albanac 1. marta bio zaustavljen na sovskih Albanaca. U vi{e intervjua se pominju i kontrolnom punktu u Pri{tini. Policija ga je osum- imena nekih drugih policajaca.23 nji~ila da je bio ~lan U^K i traìla da plati 200 DM, Iako je kr{enje ljudskih prava u svim delovima ali je ~ovek ponudio samo 50 DM. Policajci su ga Pri{tine sledilo sli~ne sheme, te{ko je odrediti koje onda odveli u policijsku stanicu, gde su mu odu- grupe su bile aktivne u kom delu grada i da li su i u zeli dokumente i novac koji je imao, i {utirali ga. kojoj meri njihove akcije bile koordinisane. Jedan Pustili su ga posle dva sata, ali su mu rekli da do- od zajedni~kih faktora je bio taj da su skoro sve nese jo{ 1000 DM ako ne èli da ga „likvidiraju“.27 grupe po~inilaca usmeravale stanovnike da Pri{tinu Drasti~niji je slu~aj ~oveka koji je umro, vero- napuste preko èlezni~ke stanice i da su se mnogi vatno u policijskom zatvoru. Na dan 8. marta, incidenti desili dok su se izbeglice kretale kroz dvadesetogodi{nji kosovski Albanac je vozio pre- grad.24 Srbi su budno straàrili oko stanovnika koma Sun~anom bregu. Ispred semafora, policajci je su proterivali i pucali na one koji nisu izvr{avali su zaustavili vozilo i izvukli voza~a napolje i zatim naredbe. Na primer, jedna èna i njena k}erka, koga odvezli u policijsku stanicu broj 92. Policija je je su èlele da iza|u iz grupe, bile su pogo|ene, i, obavestila mladi}eve roditelje da }e ga osloboditi prema navodu intervjuisane osobe, ubijene. Mno- posle nekoliko ~asova. Mladi}ev otac je proveo ce- ge ljude je zadesila ista sudbina. Policajci su izdvo- lu no} pred policijskom stanicom, gde je i slede- jili brojne (mla|e) mu{karce, a tako|e i lepe devoj- }eg dana ~ekao sve do 15 ~asova. Onda mu je bi- ke i odvezli ih automobilima.25 Grupa od 20 prilo re~eno da je telo njegovog sina, sa 33 rane od padnika paravojnih jedinica je bila sme{tena u po- metaka, bilo prona|eno pored mosta u Donjem drumu pri{tinskog kompleksa Quafa, i tu dovukla Dobrevu/Miradi e Ulet (op{tina Kosovo Polje). Au- mnogo predmeta posle celono}nih plja~kanja.26 tomobil koji je pripadao `rtvi je, pun rupa od me- Kada se na delovanje srpskih snaga u pri{tin- taka, 9. marta oko 15 ~asova vi|en blizu policijske skoj op{tini pogleda u celini, sti~e se utisak da je stanice broj 92. OEBS-KVM je pregledala telo 10. otimanje novca u gradu vr{eno na manje brutalan marta, ali su okolnosti smrti ostale nejasne. Do- na~in nego po selima ili na kontrolnim punktovi- stupna informacija ipak omogu}ava da se pretpo- ma na glavnim putevima. Tako|e, mada su svedo- stavi da je bez pravnog razloga policija izvela mla- 28 ci zabeleìli mnoga pojedina~na ubistva u Pri{tini, di}a iz zatvora i ubila ga. nisu zabeleèna masovna ubijanja, kao u okolnim Iako je NATO krajem marta bombardovao sedi- krajevima. {te policije u Pri{tini, ono je nastavilo da funkcio- ni{e. U stvari, tamo se odvijala ~ak i poja~ana aktivnost, usmerena na saslu{avanje raseljenih lica Policijska stanica broj 92 i iz oblasti Podujeva (gde je prema mi{ljenju polici- zatvor uz nju je bila sna`na podr{ka stanovni{tva U^K, i odakle Policijska stanica broj 92 je bila zgrada uprave posu tokom aprila dolazile kolone raseljenih lica). licije u Pri{tini, a uz nju se nalazio i zatvor za krat- Oko sredine aprila, policija i Slu`ba dràvne bez-

311 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo bednosti (SDB) su preuredile nekoliko privatnih su izgubili svest. Jedan je bio odveden u bolnicu. ku}a pretvoriv{i ih u privremene zatvore, kako bi Saslu{avanje nekih ljudi je nastavljeno u privatnim odgovorile na pove}an broj uhap{enih. Ipak, poli- ku}ama u Ulpijani i Dardaniji. Policija je naterala cijska stanica broj 92 je ostala u ìì svih aktivno- vi{e ljudi da napi{u la`na priznanja o tome da su sti, mesto gde su policajci dovodili najve}i broj ljubili uklju~eni u aktivnosti U^K. Neki ljudi su bili di koje su uhapsili. Jedan svedok koji je radio u ku- odvedeni u trgova~ki centar Novi dom blizu Koso- hinji pri{tinskog zatvora kaè da su srpski zatvore- vog Polja, gde je policija imala svoje prostorije, i nici koji su u zatvoru bili zbog ubistava, pu{teni gde su bili saslu{avani i tu~eni jedan po jedan.33 kada su pale prve bombe, i da su mobilisani da Dva zato~enika pri{tinskog zatvora su govorila „rade u zatvoru“, {to je zna~ilo da premla}uju za- o torturi koja je sprovo|ena za vreme „sudske“ tvorenike.29 Izgleda da su mnogi zatvorenici pre- procedure, 2. maja. Jedan je izjavio kako je bio tu- me{tani na razna mesta zato~eni{tva i/ili torture. ~en bez prestanka dok su ga saslu{avali o U^K. Glavna prostorija za saslu{avanje se nalazila u po- Zatim je ~ovek koji se predstavio kao sudija poka- drumu policijske stanice broj 92, gde su vo|eni zao hartiju na kojoj je pisalo da }e zato~enik biti „informativni razgovori“, dok su velike grupe ne- osu|en na 30 dana. U sli~nom izve{taju, jedan davno uhap{enih mu{karaca ~ekale na „test para- svedok je izjavio da je prvi put bio tu~en i mu~en finskih rukavica“.30 u zgradi osnovne {kole. Zatim je vi{e puta bio pre- Nekih trideset svedoka je detaljno opisalo {ta me{tan izme|u samice i pokrajinskog suda, gde im se sve de{avalo dok su bili u policijskom zatvo- su ga mu~ili elektri~nim {okovima u prisustvu ~e- ru u Pri{tini. Od 19. aprila dalje, tu su bile zatvo- tvorice sudija. Na kraju je bio preba~en u lipljanski rene i zlostavljane velike grupe raseljenih lica. Po- zatvor, zajedno sa drugim zato~enicima.34 stupak je uglavnom bio sli~an. Posle dolaska u po- O pretrpanosti 92. policijske stanice govori je- licijsku stanicu, jedan ili nekoliko ljudi je bilo iz- dan svedok koji kaè da je kada je bio doveden dvojeno iz grupe i te{ko premla}eno. Onda bi popred stanicu, iza{ao jedan inspektor SDB i rekao: licajci sproveli test parafinskih rukavica, i neke lju- „Radite sa njima {ta god znate. Mi vi{e nemamo de oslobodili. Oni koji bi ostali u zatvoru odvo|e- mesta, u podrumu je ve} 350 ljudi.“ Svedok je bio ni su jedan po jedan na saslu{avanja, gde su u po- poslat natrag u neku drugu policijsku stanicu u drumu zgrade bili mu~eni. Mnogi svedoci su go- gradu, gde je ve} pomenuti policajac romske na- vorili da su ih policajci terali da potpisuju izjave u rodnosti mu~io zatvorenika uz pomo} kabla. Po- kojima su sami sebe okrivljavali. Oni koje bi polici- sle dva dana dobio je pismeno „obrazloènje hap- ja optuìla za teroristi~ke aktivnosti bili su zadrà- {enja“ koje se zasnivalo na teroristi~kim aktima ni u zatvoru, u veoma te{kim uslovima. Oko 10 koje je on navodno izvr{io.35 ljudi je bilo sme{teno u }eliji koja nije bila ve}a od Druga neredovna mesta zato~enja u kojima je 3 × 3 metra, bez kreveta i sa veoma malo hrane i policija saslu{avala i podvrgavala torturi kosovske vode.31 Posle tri ili ~etiri nedelje, zatvorenike bi Albance uklju~uju neki podrum blizu Grand hote- obi~no prebacili u Lipljan.32 la, „Dom armije“ (blizu Grand hotela), podrum Jedna od najve}ih grupa je u zatvor stigla kra- jedne nedovr{ene stambene zgrade (nasuprot Fi- jem aprila; u njoj je bilo vi{e od 100 raseljenih lica lozofskog fakulteta u Sremskoj ulici), podrum re- iz Dobrotina/Dobratine (op{tina Podujevo), Bari- storana Dora (u ~etvrti Quafa blizu sedi{ta OEBS- ljeva/Barileve i Prugovca/Progofc (Pri{tina). Neko- -KVM), kao i tehni~ku {kolu. Jedan svedok je opi- liko intervjuisanih osoba je ispri~alo kako je u posao kako su policajci ~esto odvodili ène u tehni~- licijsku stanicu doveden jedan invalid. Lisicama su ku {kolu. Jednom je video kako su tamo odvukli ga privezali za radijator i tukli dok nije bio sav u jednu dvadesetogodi{nju ènu; ~uo je vrisku i pla- krvi i dok nije izgubio svest. Ostale su odveli u po- kanje. U drugoj prilici je video devojku u iscepanoj drum. Tamo je 40 ljudi sme{teno u jednu }eliju, ode}i koja je pla~u}i napu{tala zgradu.36 dok je njih 50 trebalo da spava u hodniku. Tokom Me|utim, improvizovani centar zato~enja na slede}a 24 sata su ih sve sistematski tukli po ce- pri{tinskom fudbalskom stadionu, o kome su na- lom telu, uklju~uju}i i genitalije, ìcom ili letvama {iroko izve{tavali mediji, retko se pominje u izja- u koje su bili ukucani ekseri. Neki od zatvorenika vama svedoka. Iako su se tamo mogli desiti poje-

312 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja dina~ni incidenti, nije verovatno da bi tamo mo- no, posle ~ega je jedan od njih ostao paralizovan. glo biti zato~eno 100.000 kosovskih Albanaca.37 Dva starija mu{karca su prona|ena mrtva – telo jednog od njih je bilo sasvim unakaèno. OEBS-MiK Pri{tinska bolnica je 15. avgusta prisustvovala ekshumaciji tela kosovskog Albanca koji je, prema svedo~enju porodice, Naru{avanje ljudskih prava se de{avalo i u pri{tin- bio ubijen na tom mestu 28. marta.41 skoj javnoj bolnici. Osim neadekvatnih uslova koji su u njoj vladali, OEBS-KVM je imala dovoljno razloga da veruje kako su za vreme njenog prisustva Plja~ka na Kosovu, kosovski Albanci bili sistematski diskri- Naj~e{}e mete plja~kanja su bile prodavnice i bo- minisani u poku{ajima da ostvare svoje pravo na lji automobili koji su pripadali kosovskim Albanci- lekarsku negu. Masovno prisustvo policije, kako ma. Mnoge prodavnice su bile ili potpuno oplja~- van zgrade tako i u samoj zgradi bolnice, imalo je kane, a onda zapaljene, ili bi Srbi „preuzeli“ pro- zastra{uju}i efekat na kosovske Albance, stavljaju- davnice, promenili brave i dalje prodavali zalihe. }i svakome do znanja da su bolesnici posebno ra- „Cigani“(Maxhupet) i srpski civili su bili vi|eni ka- njiva grupa. Osim toga, kosovski Albanci su uglav- ko pod za{titiom policije plja~kaju radnje kosov- nom morali da plate za svoje le~enje, dok su Srbi skih Albanaca. Jedan svedok je posmatrao kako le~eni besplatno.38 su pripadnici MUP-a krali name{taj iz razli~itih sta- Nakon {to je NATO bombardovanje SRJ po~elo nova i sme{tali ga u jedan prazan stan. No}u su 24. marta, situacija u bolnici se naglo pogor{ala. natovarili naplja~kane stvari na kamion VJ i odve- Snajperisti su se u{an~ili na vrhu bolni~ke zgrade, zli se u nepoznatom pravcu. Vi{e ku}a i prodavni- 39 odakle su zastra{ivali pacijente i ubili vi{e ljudi. ca je bilo uni{teno eksplozivom. U nekim slu~aje- Jedan svedok je rekao da su njegova èna i k}erka vima, Srbi su optuìvali NATO za ovo uni{tava- primljene u bolnicu 27. marta samo zato {to je on nje.42 Prema izjavi jedne intervjuisane osobe, pri- tada bio name{tenik bolnice. Ina~e, rekao je, le~e- padnici MUP-a koji su plja~kali i palili ku}e u Vra- ni su samo oni Albanci koji su sa sobom doneli le- njevcu 24. aprila, vratili su se slede}eg dana i na- kove. Tokom slede}ih nedelja je video sve vi{e i vi- punili eksplozivom jednu ukradenu ladu, koju su {e pripadnika VJ i policije koji su dolazili i koristili zatim gurnuli niz padinu brda, tako da je sletela u bolnicu kao skladi{te municije. Me|utim, jedan grupu nastanjenih ku}a. Petoro ljudi je bilo ranje- svedok koga su pretukli, bilo pripadnici paravoj- no u eksploziji.43 nih jedinica, bilo naoruàni civili, bio je u pri{tinskoj bolnici uspe{no operisan 25. marta. Slede}eg Proterivanje stanovnika Pri{tine dana u bolnici su odbili da prime na le~enje devojku iz obli`njeg sela koju je pogodio snajperista. Proterivanja su vr{ena na sistematski na~in. Kori- Otac ju je doveo u bolnicu sa dozvolom policije, {}eni su megafon i druga sredstva zastra{ivanja ali je lekar (~ije je ime navedeno) odbio da je ope- kako bi se stanovnici naterali da odu „zbog op{te ri{e, tako da je ona dva dana kasnije kod ku}e nesigurnosti“, ili zbog ubistava i drugih scena na- umrla. Krajem marta i po~etkom aprila, vojnici VJ silja kojima su prisustvovali. Neki su se priduìli su rekli preostalim name{tenicima bolnice alban- konvojima na ulici u strahu da bi se mogle desiti ske narodnosti da odu i da se vi{e ne vra}aju. Pa- jo{ gore stvari.44 Proterivanje je naro~ito uzelo cijenti albanske narodnosti su tako|e bili otpu{te- maha izme|u 24. i 31. marta, a produìlo se do 4. ni, a u nekim slu~ajevima i tu~eni pred zgradom. aprila. Posle toga, i dalje se redovno de{avalo, ali Prednost je data ranjenim pripadnicima VJ i poli- ne vi{e tako masovno. Mnoge intervjuisane osobe cije, a slobodan prostor je bio iskori{}en da se su govorile da su srpske snage proterivale kosov- smeste srpske porodice koje su traìle za{titu od ske Albance tako {to bi im naredile da u odre|e- NATO bombardovanja.40 nom roku napuste svoje ku}e, ili u racijama koje Od 21. marta, stambena ~etvrt oko bolnice (La- su se odvijale od ku}e do ku}e i ispra`njavale od- gija e Spitalit) je postala meta ofanzivnih akcija VJ i jednom ~itava naselja. Svedoci su tako|e govorili policije. Oko 20 mla|ih ljudi je bilo te{ko pretu~e- o pretnji nasiljem. Proterivanja su ~esto bila kom-

313 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo binovana sa iznu|ivanjem novca. Ponekad su po- im bilo dozvoljeno da jedu ili piju, niti da otvore sle proterivanja ku}e bile zapaljene. Srbi su se prozore. Mnogi ljudi su se onesvestili, neke bebe ~esto rugali kosovskim Albancima govore}i im: su umrle. Dve majke, koje su svoje bebe stavile na „Hteli ste NATO, evo vam ga sad!“45 policu za prtljag, misle}i da }e tamo biti bezbednije, na{le su ih tamo ugu{ene, jer nije bilo sveèg Pri{tinska èlezni~ka stanica vazduha.49 Jedan svedok je video dete od 3 ili 4 godine koje je umrlo u vozu, i ~iji je otac morao da Pri{tina je bila saborno mesto odakle su srpske sna- si|e kako bi ga sahranio. Jedan ~ovek je rekao ka- ge preusmeravale izbeglice iz severnih delova Ko- ko je bilo tako malo mesta, da je sa petoricom sova prema granici sa Makedonijom. Stanovnici ljudi morao da stoji u toaletu. Drugi svedok je is- Pri{tine, kao i oni koji su u Pri{tinu beàli, bili su si- pri~ao da su za vreme putovanja policajci ulazili u lom ukrcavani u vozove i proterivani iz pokrajine. voz i iznu|ivali novac. Neka èna je za vreme vo- Pre po~etka NATO bombardovanja, prema Make- `nje bila izba~ena iz vagona i poginula.50 doniji su dva puta dnevno saobra}ali vozovi koji su se sastojali od tri vagona; ~injenica da je tako veliki broj ljudi napustio Pri{tinu vozom tokom poslednje Seksualno zlostavljanje nedelje marta i po~etkom aprila govori da su bili or- U mnogim izjavama se pominju silovanje i druge ganizovani posebni vozovi. Intervjuisane osobe go- vrste seksualnog nasilja koji su se ~esto de{avali u vore da su videle duga~ke vozove u kojima je bilo i Pri{tini. Iako su neke izjave nejasne, sama ~injeni- po 25 vagona. OEBS-MiK je kasnije dobila informa- ca da se o tome govori u tako velikom broju sve- ciju da su za vreme bombardovanja na granicu do~enja zna~i da je pojava imala ozbiljne razme- dnevno stizala tri do ~etiri dodatna voza, koji su svi re. Postoje i brojne izjave svedoka i samih `rtava bili duì – izme|u 9 i 21 vagona. Ipak, velike gomi- koje govore o javnim silovanjima na ulicama i na le ljudi su ponekad satima i no}ima morale da ~e- èlezni~koj stanici. U njima se opisuje kako su kaju pre nego {to bi mogle da se ukrcaju na vozo- mlade ène bile silovane kada su srpske snage ve, posebno za vreme prvog talasa proterivanja. upadale u ku}e, ili kako su mla|e ène bile odvo- Pripadnici policije i paravojnih jedinica su naj- |ene i kako su se vra}ale posle izvesnog vremena. ve}i deo silom proteranih stanovnika Pri{tine U drugim izjavama se opisuje kako su intervjuisa- usmeravali ka èlezni~koj stanici. Na putu do stane osobe na ulicama sretale psihi~ki uni{tene mla- nice, otimali su im novac i nakit, i tukli ili ubijali de ène, koje su im govorile da su bile silovane, ili pojedince, kako bi dràli u strahu ostale. Ima „da su im uradili neke stvari“. @ene su tako|e bile mnogo izve{taja u kojima se opisuje kao su mu- otimane iz konvoja koji su prolazili kroz Pri{tinu, {karci, a u nekim slu~ajevima i ène, bili izdvajani kako bi bile javno silovane, a u nekim slu~ajevima i odvo|eni, ili te{ko isprebijani, pa ~ak su i neke se za njih vi{e nikada nije ~ulo.51 ène javno silovane. Pripadnici policije i paravojnih jedinica su bili prisutni u velikom broju, i ~esto Popisivanje su ubijali ljude bez nekog vidnog razloga. Mnogi svedoci su videli mrtva tela, uklju~uju}i i telo jed- Od sredine maja, srpske vlasti su u Pri{tini po~ele sa ne trudne ène. Neke ène su se porodile na èle- popisivanjem stanovnika albanske narodnosti, ve- zni~koj stanici, dok su ~ekale na voz. Policajci su rovatno poku{avaju}i da steknu op{ti pregled nad za to vreme stajali u blizini i smejali se. Jednu è- brojem kosovskih Albanaca koji su ostali u gradu nu su oteli i odveli u nepoznatom pravcu zajedno (za pojedinosti vidi 14. poglavlje). Ljudima je ili bi- sa tek ro|enom bebom. Blizu pruge je vi|eno mr- lo re~eno da idu u Grand hotel u Pri{tini, ili su poli- tvo telo jednog sedmogodi{njeg de~aka.46 cajci i{li od ku}e do ku}e i davali „zelene karte“. Vozne karte za autobus ili voz su ko{tale izme- Uskoro posle toga, krajem maja, drugi policajci su |u 10 i 500 DM.47 U vozove je ukrcavano onoliko do{li i proterali one koji nisu bili iz Pri{tine, iako su kosovskih Albanaca koliko je fizi~ki moglo da se neki od njih ve} bili registrovani. Jedan izbeglica iz nagura. Neke intervjuisane osobe govore da je u Podujeva je krenuo u policiju da uzme svoju bora- kupeima za {est putnika bilo i po 30 ljudi.48 Nije vi{nu dozvolu, kako mu je bilo re~eno. Na putu su

314 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja ga zaustavili policajci, i od njega traìli novac, jer su Na dan 25. marta policija je uhapsila urednika videli da je iz Podujeva. Dok je ~ekao na boravi{nu lista Magazine Kosovare i tukla ga kundacima pu- dozvolu, bio je uhap{en i odveden u 92. policijsku {aka na jednoj gra|evini u blizini sedi{ta lista. Tri stanicu. Jedan svedok je zaista dobio zelenu „po- ~oveka koja su nosila crne maske i borbene uni- tvrdu izjave da }e promeniti mesto boravka“. Re- forme pitala su ga za njegovu profesiju i tukla ga kao je da je karta te vrste normalno bila davana ka- metalnim {ipkama za koje su bili pri~vr{}eni {rada je neko zauvek napu{tao Kosovo. Registarske fovi, sve dok nije bio potpuno obliven krvlju.56 karte su bile davane na osnovu obrasca koji je uklju~ivao podatke iz popisa stanovni{tva i pitanja Drugi izve{taji su navodili na zaklju~ak da su biv{i o ~lanstvu u U^K i o vojnoj obavezi.52 slu`benici OEBS-KVM, kao i kosovski Albanci za koje se verovalo da imaju veze sa me|unarodnom Posebno ugroène osobe zajednicom – bili posebna meta napada. U vreme kada je pisan ovaj izve{taj, oktobra 1999, jedan Doga|aj koji se desio prve no}i NATO vazdu{nih kosovski Albanac koji je nekada bio zaposlen u udara i o kome je {tampa mnogo pisala, bilo je OEBS-KVM jo{ uvek je bio u zatvoru u uòj Srbiji. ubistvo poznatog advokata albanske narodnosti, Jedini slu`benik albanske narodnosti u Slu`bi Bajrama Keljmendija. On je bio branilac u skoro dru{tvenog knjigovodstva, na|en je mrtav 24. svim su|enjima „teroristima“ koja su se odvijala u marta. Nedelju dana pre toga bio je zastra{ivan i Pri{tini, a tako|e je bio aktivan u mesnoj nevladi- zlostavljan na kontrolnim punktovima u Pri{tini. noj organizaciji za ljudska prava – Savetu za od- Policajci su ga pitali da li je bio li~ni prevodilac am- branu ljudskih prava i sloboda. Pre nego {to je iz- basadora Vilijema Vokera, {efa OEBS-KVM (u stva- vr{ena njegova otmica, branio je pred sudom list ri je prevodilac bio njegov ro|ak). ôvek se nije kosovskih Albanaca Koha Ditore (vidi niè). vratio sa no}ne smene, a njegovo telo je bilo pro- U no}i izme|u 24. i 25. marta, dva automobila na|eno na putu izme|u Pri{tine i Kosovog Polja.57 su se zaustavila u blizini Keljmendijeve ku}e. Oko Na dan 1. aprila, pripadnici VJ i specijalne an- {est ljudi u plavim maskirnim uniformama pri{li su titeroristi~ke jedinice uhapsili su name{tenika 53 ku}i i njih petorica su u{li razvaljuju}i vrata. Oni OEBS-KVM „zato {to je radio za Vokera“. Odveli su traìli da im se predaju oru`je i novac. Zatim su su ga u „Dom armije“, zgradu VJ u blizini Grand sa sobom odveli Bajrama Keljmendija i njegova hotela, gde su ga dràli u podrumu i saslu{avali u dva sina. Tela Keljmendija i njegovih sinova su 26. vezi sa osobljem OEBS-KVM, i na kraju mu naredi- marta prona|ena na putu izme|u Pri{tine i Koso- li da napi{e spisak mesnog osoblja me|unarodnih vog Polja. Na telima sinova je bilo 15 rana od me- organizacija koje je jo{ uvek bilo prisutno u regio- taka; jednom sinu je bio odrezan prst. Na telu nu. Kada on na to nije pristao, vojnici su ga tukli i advokata je bilo 18 rana od metaka. Istog dana, odveli u naselje Grimija, gde su nad njim organi- ro|aci su pod svojim stepeni{ten prona{li bombu; zovali prividnu egzekuciju. Onda su ga odveli u bombu su kasnije uklonili prijatelji porodice.54 Pri{tinu i slede}eg dana ga pozvali u policijsku stanicu. Jedan inspektor Slu`be dràvne bezbednosti Dana 24. marta, {iroko rasprostranjene dnevne (SDB) mu je naredio da napusti zemlju.58 novine Koha Ditore su bile optuène da izazivaju Ljudi koji su svoje ku}e izdavali OEBS-KVM su versku i nacionalnu mr`nju – optu`ba sli~na onoj tako|e bili izloèni poja~anim napadima, a jedna koja je podignuta protiv vi{e pomenutih listova èna je prema svedo~enjima bila ubijena. Neki ~o- kosovskih Albanaca (Kosova Sot i Gazeta Sqipta- vek je bio pretu~en i optuèn da je „terorista“, za- re). Izdava~i lista su osu|eni da plate izuzetno vi- to {to su pripadnici VJ u njegovom nov~aniku pro- soku kaznu. Jedan izbeglica, advokat i borac za na{li vizitkartu jednog ~lana me|unarodne orga- ljudska prava, video je kako su srpske snage 24. nizacije, koju je ovaj dobio dok je radio kao kelner marta napale prostorije Koha Ditore u Pri{tini i u hotelu Dea u Pri{tini.59 ubile ~uvara. Te no}i su u poàru izgorele prostorije u kojima je list {tampan, po{to je u njima eks- Jo{ jedna ugroèna grupa, posebno u naselju plodirala podmetnuta bomba.55 Sun~ani breg, bili su politi~ki aktivisti. Dana 25.

315 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo marta policajci su izbacili iz ku}e studentskog ak- ih pobiti ako se usprotive.63 Zna~ajan broj po~inila- tivistu i tri druge osobe (me|u kojima je bio i deca je opisan kao „mesni Srbi“. Me|u njima je bilo i setogodi{nji de~ak). Intervjuisana osoba je ~ula da nekoliko Roma. Dok je veliki broj proterivanja pro- su svi oni oteti, a da je de~ak sa jo{ jednim ~ove- {ao bez nasilja, bilo je dosta proterivanja koja su bi- kom bio oslobo|en slede}eg dana. Tri policajca la pra}ena iznu|ivanjem novca, plja~kanjem i palje- (od kojih su dvojica bila maskirana), upala su u njem ku}a. Dva svedoka su videla pripadnike MUP- stan jo{ jednog studenta i konfiskovala dokumen- -a kako postavljaju eksploziv u automobil i kako te devetorice studenata. Policajci su tukli studen- potpuno uni{tavaju {est ku}a.64 Evo kako jedna inte optuùju}i ih da su organizovali {tab U^K. Na tervjuisana osoba opisuje proterivanje: kraju su im naredili da se isele u roku od dva sata. Zlostavljan je bio i jedan ~lan DLK.60 Dana 31. marta, {est ili sedam maskiranih ljudi je blizu muslimanskog groblja zaustavilo Posebno pogo|ena naselja u Pri{tini oko 4.000 kosovskih Albanaca. Pretresali su traktore i automobile, i u zavisnosti od toga Vranjevac/Kodra e Trimave kako su procenili imovinu vlasnika, zahtevali Daleko najteè pogo|eno naselje u Pri{tini je bilo 2.000 do 3.000 DM za vozilo. Oni koji su i{li Vranjevac, siroma{no naselje koje su nastanjivali pe{ice bili su podeljeni na grupe i tako|e su skoro isklju~ivo kosovski Albanci, i koje se nalazi morali da predaju izvesnu sumu novca. Ova na severu Pri{tine, pored naselja Dragodan. Magi- operacija je trajala {est ~asova.65 stralni put broj 9 iz uè Srbije i put broj 25/17 iz Podujeva vode oba u Vranjevac, ~ime se moè ob- Krajem marta, a u manjoj meri tokom aprila, ljudi jasniti prisustvo velikog broja raseljenih lica koja su bili ubijani snajperskom paljbom.66 Jedan snaj- su tim putevima stigla u naselje. Ako nisu imala perista je bio postavljen na minare dàmije i u me- ro|ake u drugim pri{tinskim naseljima, ili ako ni- dresi (islamska verska {kola). Intervjuisane osobe su direktno oti{la u Makedoniju, raseljena lica bi su kao po~inioce ~esto pominjale pripadnike poli- se privremeno smestila u ispra`njenim stanovima cije i paravojnih jedinica, koji su ponekad ubijali u Vranjevcu, zbog ~ega su postali meta srpskih ljude ako im nije po{lo za rukom da od njih izvu- snaga koje su se bile posebno okomile na raselje- ku novac.67 Jedan svedok je prona{ao tela tri è- na lica. Pripadnici policije i paravojnih jedinica su ne koje su bile streljane. Na njihovoj ku}i je bilo ~esto upadali u ku}e i proveravali li~ne isprave. napisano: „Isto }e se desiti svim Albancima koji ne Oni koji nisu imali dokumente ili koji nisu bili iz odu.“ îsta~i ulica u narandàstim bluzama i pla- Pri{tine, na licu mesta su proterivani.61 Najvi{e vim pantalonama skupljali su tela i odvozili ih ka- ubistava, proterivanja, premla}ivanja i zlostavlja- mionima i traktorima.68 Dvojica izbeglica su nave- nja se desilo u Jablani~koj ulici, koja je nastavak la da su dva policajca provalila u podrum gde su puta 25/17 iz Podujeva. Od oko 130 incidenata za se krili, i ubacili otkinutu ruku jedne bebe u lonac koje je re~eno da su se desili u ovom naselju, vi{e sa pasuljem koji je bio na {tednjaku.69 od 100 se desilo izme|u 24. marta i 4. aprila. Treba primetiti da su kosovski Albanci i ~lanovi Traganje za raseljenim licima je naj~e{}e bilo U^K nekoliko puta pruàli otpor srpskim snagama usmereno na one koji su dolazili iz Podujeva. Izbe- u naselju Vranjevac. Ove borbe su po~ele 25. mar- glice koje su dolazile odatle su tretirane osobito ta, kada je jedan ~lan U^K prema izve{tajima ubio brutalno.62 Nasilna proterivanja iz Pri{tine su bila 10 policajaca. Kao odgovor na ove gubitke, uobi~ajena praksa, osobito krajem marta. Radilo se pripadnici VJ, policije i paravojnih jedinica su na- naj~e{}e o kombinovanim akcijama pripadnika VJ, silno isterali hiljade ljudi iz naselja, i zapalili ku}u policije i paravojnih jedinica. VJ je granatirala nase- po~inioca.70 Dana 29. marta, veliki broj pro- lje, a maskirani policajci i pripadnici paravojnih je- teranih me{tana je bio usmeren prema èlezni~- dinica, ponekad pra}eni vojnicima VJ, upadali su u koj stanici. U podno`ju brda, VJ i policija su puca- ku}e. U najve}em broju slu~ajeva oni su uku}anima le u gomilu ljudi i ubile tri civila. Neki ~lanovi U^K davali rok od nekoliko minuta da odu, prete}i da }e su iz jedne ku}e pucali na srpske snage, i u tom

316 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja napadu je prema navodu svedoka bilo ubijeno pet ke dràla u toj ku}i tri dana u podrumu i tukla ih i policajaca.71 terala ih da piju gustu, crnu, slatku te~nost koja je U Jablani~koj ulici je 30. marta vo|ena prava bila ~uvana u tamnoj boci i smrdela kao petrolej. bitka. Policajci su do{li oko podne i poku{ali da u|u Zato~enici su morali da progutaju tri ka{ike sred- u dve ku}e koje su pripadale istoj porodici kosov- nje veli~ine ovog rastvora, posle ~ega su svi imali skih Albanaca, i koje su bile kori{}ene kao {kola. To ozbiljne zdravstvene probleme.75 im zbog jakog otpora nije uspelo, ali su se 30 minuta kasnije vratili sa artiljerijom VJ i tenkovima, ta- Dragodan/Dragodan ko da su granatirali i {kolu i zgrade u susedstvu. Je- dan od me{tana je bio pogo|en od strane snajpe- Naselje Dragodan je sme{teno na brdu zapadno riste, a sused koji je poku{ao da mu pomogne bio od Pri{tine sa koga se dobro vidi ceo grad. Nase- je tako te{ko ranjen da je umro od povreda. Tri ili lje je bilo te{ko pogo|eno u napadima srpskih ~etiri ~lana U^K i neki civili su uzvratili vatru. Sve- snaga. Dragodan je bio stambeno naselje kosov- dok je tog dana preko radija ~uo da je U^K ubila ~e- skih Albanaca u kome su mnogi vlasnici izdavali tiri policajca. Druga intervjuisana osoba je izjavila kancelarije i stanove osoblju me|unarodnih orga- da je oko {est do sedam ku}a u tom kraju dràla nizacija, uklju~uju}i i OEBS-KVM Regionalnog cen- U^K.72 Jo{ jedan svedok je rekao kako je tog dana tra br. 5. (Stranci su ovo naselje nazivali „NGO br- osmoro pripadnika paravojnih jedinica sa crnim do“.) Za vreme NATO bombardovanja, medijski iz- maskama i u crnim uniformama ubilo psa koji je la- ve{taji su govorili da su ku}evlasnici i kosovski Al- jao u dvori{tu. Re~eo je bilo da su susedi pomislili banci koji su radili za me|unarodne organizacije kako je pucano na uku}ane, pa su otvorili vatru na postali meta napada srpskih snaga. Intervjui to pripadnike paravojnih jedinica. U borbi koja je tra- potvr|uju, ali ne u meri u kojoj se o tome svoje- jala sat i po, ubijena su dva pripadnika paravojnih vremeno pisalo. Skoro svi kosovski Albanci su se jedinica i jedan kosovski Albanac.73 za vreme bombardovanja iselili, a njihove ku}e su Bilo je izve{taja o brojnim seksualnim napa- bile oplja~kane. Deo romske populacije je ìveo u stvovanjima koja su se desila u Vranjevcu. Dana podno`ju brda, u naselju Divanjoll. 30. marta pripadnici paravojnih jedinica su zadrà- Po~ev od 24. marta, pripadnici paravojnih jedi- li jednu studentkinju. Njen stanodavac je dao nica su pod pretnjom oru`ja proterivali stanovni- 15.000 DM da je oslobode, ali je ona rekla da su je ke Dragodana, plja~kali i palili neke ku}e, navod- u me|uvremenu ve} „uzeli“. Po{to je dao novac, no one koje su koristili gra|ani SAD, i neke boga- ku}evlasnik vi{e nije iza{ao iz ku}e. Dana 23. apri- tije stanove.76 Brojni kosovski Albanci su se sklo- la ~etiri policajca su u{la u jednu ku}u i pitala uku- nili u obli`nje naselje Vranjevac,77 dok su drugi bi- }ane za{to nisu oti{li. Odgovoreno im je da je cela li sprovedeni na stanicu. Jedna intervjuisana oso- porodica bila na granici, ali da im nije dozvoljeno ba je procenila da je bilo oko 5000 raseljenih lica da je pre|u. Kada su policajci pregledali njihove is- koja su napustila svoje ku}e.78 prave i prona{li da jedna devoj~ica stara 15 godi- Od 30. marta nadalje, srpske snage su granati- na ima druk~ije prezime od ostalih, odvukli su je u rale naselje, a snajperisti pucali u gomilu civila ko- jednu praznu ku}u udaljenu 30 metara. Sva ~etvo- ji su bili proterani iz svojih ku}a i koji su poku{ava- rica policajaca su je silovala, kako je ona sama isr- li da pobegnu. Ubijeno i ranjeno je bilo mnogo ko- pi~ala kasnije jednoj intervjuisanoj osobi koja ju je sovskih Albanaca, me|u njima i vi{e dece. Kada je videla kako izlazi iz ku}e pla~u}i, i sa ogrebotina- traktor sa oko 60 ljudi krenuo od groblja u Drago- ma na licu. Jedan svedok je 22. maja u svoju ku}u danu, pripadnici paravojnih jedinica su pucali na sklonio ~etiri nage devojke (stare izme|u 16 i 19 ~oveka koji nije mogao da se popne, jer na trakto- godina) koje su bile na ulici. One su rekle da su bi- ru vi{e nije bilo mesta. ôvek je kasnije umro od le silovane u prisustvu svojih porodica.74 posledica ranjavanja. Jedna intervjuisana osoba je Po~etkom maja, policajci su odveli jednog dva- 3. aprila videla ubijanje sedmoro i ranjavanje desettrogodi{njeg mladi}a u privatnu ku}u u Vra- osmoro ljudi u blizini groblja. Po~inioci su bili pet njevcu, gde je bilo jo{ 13 mu{karaca, svi ispod 30 maskiranih ljudi u zelenim maskirnim uniforma- godina starosti, i jedna èna. Policija je zato~enima. Oni su najpre oplja~kali grupu raseljenih lica,

317 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo a zatim otvorili vatru na masu ljudi. Tako|e 30. tiqan. U Sun~anom bregu se tako|e nalazio pri- aprila, pripadnici VJ i paravojnih jedinica su pucali {tinski univerzitet, pa su tu ìveli mnogi studenti na masu, ubiv{i jednog de~aka i raniv{i vi{e ljudi.79 koji su bili aktivisti albanskih organizacija. Ulpija- Na prilazima naselju Dragodan, srpske specijalne na je bila me{ano naselje u kome su ìveli pripad- jedinice su iznu|ivale novac od ljudi i ubile jednog nici srednje klase. Za vreme sukoba, VJ je bila sme- ~oveka koji im nije platio. Istog dana, maskirani {tena blizu medicinske {kole, a na putu 25/17 ko- pripadnici paravojnih jedinica u crnim uniforma- ji vodi iz Pri{tine nalazio se kontrolni punkt za koma su izvr{ili otmicu sedmorice mladi}a.80 ji se smatralo da je posebno opasan.83 U tom kraju, mu{karci albanske narodnosti su bivali podvrg- Nekoliko intervjuisanih osoba je ukazivalo na ma- nuti te{kom zlostavljanju koje bi trajalo vi{e sati. sovnu grobnicu blizu muslimanskog groblja u Dra- Bilo je slu~ajeva otmice, kada su srpske snage tra- godanu. Jedan svedok je video kako je 29. aprila gale za „teroristima“.84 oko 450 tela bilo dovezeno do groblja na traktor- Jedan kosovski Albanac je obavestio policiju da skim prikolicama i u jednom kamionu. Buldoèr je mu je sused, Srbin, pretio kako }e ga ubiti, ali po- iskopao grob, a „Cigani“(Maxhupet) su bacali tela licija nije ni{ta preduzela. umotana u plasti~ne folije u iskopanu jamu. Sa te- Pripadnici najrazli~itijih srpskih snaga su iznu- la je bila skinuta ode}a i spaljena na samom |ivali i otimali ve}e sume novca i pretili da }e po- groblju. Jednom ~oveku nije bilo dozvoljeno da ta- biti ro|ake ljudi koji nisu davali novac. Stanovnici mo sahrani svog sina, jer mu je policajac rekao da su nasilno izbacivani iz svojih ku}a, a policajci su je mesto odre|eno za masovnu grobnicu.81 krali bolja vozila.85 Postojanje ove masovne grobnice je potvr|eno Jedan opis proterivanja ukazuje na njihovu si- od strane OEBS-MiK 16. jula 1999, kada su njeni stematsku i plansku prirodu, sa uskla|enim delo- ~lanovi intervjuisali ~oveka koji je radio na groblju vanjem relevantnih srpskih faktora. Jedna inter- u Dragodanu dugo godina. On je ìveo blizu gro- vjuisana osoba je rekla kako je na sastanku pred- bljanske kapije, i video kako traktori, koje su vozi- stavnika svih uku}ana jedne stambene zgrade, li radnici slu`be za odràvanje ~isto}e pri{tinske 29. marta, jedan Srbin, stanovnik te zgrade, rekao op{tine, stiù na groblje. U dva civilna automobi- kosovskim Albancima da treba da odu, jer }e im la, koja su sprovodila traktore, bilo je ~etvoro do se ina~e desiti lo{e stvari. Srpski stanari su ispisali petoro ljudi u tamnoplavim uniformama koji su svoja imena na vratima stanova. Istog dana, {est imali oru`je sa dugim cevima, i za koje je svedok „policajaca“ u mrko-zelenim maskirnim unifor- rekao da su verovatno bili policajci. Devetorica mama, sa automatskim pu{kama i ru~nim bom- Roma su vozila traktore ili sedela pozadi na priko- bama, upalo je u zgradu i izbacilo stanare. Dvoji- licama. Oni su radili za slu`bu gradske ~isto}e i ca od po~inilaca su ìvela u istoj zgradi, a jedan u nosili narandàsta odela. Prikolice su bile pokrive- susedstvu. Drugi stanar je sara|ivao sa policijom i ne plastikom, tako da svedok nije video {ta je bilo jo{ u februaru ispisao „U^K“ na vratima kosovskih u njima. Posle sat i po vozila su se vratila. Svedok Albanaca. Intervjuisana osoba nikada ranije nije 86 ni kasnije nije video tela, ali je mogao da ukaè na videla da ovi ljudi nose uniforme. mesta na groblju koja su bila prekopana u to vre- Na{iroko se pisalo o ubistvu dva ~oveka koje se me, i koja nisu bila zvani~ni grobovi.82 desilo ispred nove po{te u Ulpijani 1. aprila. Dvoji- cu ljudi je policija traìla, a slu`benik po{te ih je 87 Sun~ani breg/Bregu i Diellit i prijavio policajcima nakon ~ega su ih ovi ubili. Krajem maja, proterivanja su nastavljena. U ve- Ulpijana/Ulpiana }oj operaciji proterivanja kosovskih Albanaca iz Sun~ani breg je bio me{ano naselje u kome je ve- Sun~anog brega i drugih naselja, bilo je uhap{eno }inu ~inilo albansko stanovni{tvo; u njemu je bila oko 700 osoba. Neke od njih su kasnije bile pu{te- i romska ~etvrt sme{tena izme|u Sun~anog brega ne, za ostale se vi{e nikada nije ~ulo.88 i Velanije/Velania. Deo poznat kao Sun~ani breg II je vi{e stradao nego Sun~ani breg I, verovatno za- to {to se grani~i sa predgra|em Mati}ane/Ma-

318 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja

Dardanija/Dardania 8 PR/00/0002/99; OSCE-KVM, „RC 5 Weely Report 11-17 January 1999“. Dardanija je naselje u kome su ìveli ljudi koji pri- 9 PR/00/0071/99; PR/00/0078/99. padaju srednjoj klasi. Nalazi se u ju`nom delu Pri- 10 PR/00/0043/99 i OSCE-KVM, RC 5, „Daily Sitrep“ (Site Report), 6 March 1999; PR/00/0074/99; PR/00/0078/99. {tine, na putu prema Kosovom Polju. Tu je bila i 11 PR/00/0043/99; PR/02/0060/99; OSCE-KVM, RC 5, „Weekly Re- privatna klinika poznata kao bolnica „Rezonan- port 27 February – 6 March 1999“. ca“, koja je spaljena 24. ili 25. marta. Mnogi sta- 12 PR/02/0070/99 (31 izve{taj o incidentima). 13 novnici albanske narodnosti su bili proterani, a OSCE-KVM, RC 5, „Special Report on Emshirova“, 10 March 1999; OSCE-KVM, „Weekly Report 6-12 March 1999“. oko 24. marta ku}e i radnje koje su pripadale ko- 14 OSCE-KVM, RC 5, „Weekly Report 13-19 March 1999“. sovskim Albancima bile su plja~kane i paljene.89 15 OSCE-KVM, RC 5, „Incident Report 18 March 1999“; OSCE- Me|u po~iniocima su vi|eni mesni Srbi. Otprilike KVM, RC 5, „Weekly Report 13-19 March 1999“. 16 OSCE-KVM Headquarters, „Blue Book 22 March 1999“ (pretpo- u to vreme, policajci i civili su pred biv{u policijsku stavlja da je to bio prvi napad U^K na policiju u urbanoj sredi- stanicu u Dardaniji dovezli vi{e automobila i obo- ni); M/0015; M/0151; M/0693. jili ih u druge boje. Me|u automobilima je bio i 17 M/0432 (Srbi su na vratima ispisivali svoja imena). Glasine o prisustvu u gradu Arkanovih „Tigrova“ su kruìle po~ev od sredi- automobil koji je pripadao Bajramu Keljmendi- ne marta. 90 ju. Srbi iz naselja, pripadnici policije i paravojnih 18 Neki izve{taji govore da su pucnjava i granatiranje po~eli 22. ili jedinica su i{li od stana do stana, iznu|uvali novac 23. marta: A/0636; M/0045; M/0701; M/1312; M/1728. 19 i isterivali stanovnike. Policajci su tako|e preko M/0445; M/1171. M/1728 kaè da su pripadnici policije i VJ do- {li ve} 21. marta. megafona objavljivali da }e oni koji ostanu u svo- 20 A/0040; M/0153 (unakaèno telo); M/0445; M/0701; M/1171. jim stanovima biti pobijeni. Vi{e mu{karaca je bi- 21 M/0143; M/0889. lo pretu~eno, oteto ili ubijeno. 22 M/0163 (najve}i broj paravojnih jedinica su u svojim redovima imale bar po jednog ~oveka koji je dobro govorio albanski); Sused iz iste zgrade je 25. marta pretio jednom M/1034. Po~inioci romske narodnosti: M/0331. albanskom advokatu. Zatim su advokata uhapsili 23 Izme|u ostalog, M/0692; M/1034; M/1130; M/1301; M/1359; pripadnici paravojnih jedinica i policije. Oslobo- M/1402; M/1610. Dalja obave{tenja o po~iniocima u A/0216; |en je kada je platio 15.000 DM. Istog dana, ma- M/0163 (Goranac); M/0179; M/1030; M/1320; M/1350; M/1353 (drugi imenovani po~inioci). skirno obojen dìp se zaustavio ispred Ismajli 24 M/0098 i drugi. kompanije; tri ~oveka naoruàna automatskim 25 Na primer M/0041; M/0088; M/0098 (maskirani pripadnici VJ pu{kama u{la su u ku}u i uskoro posle toga, jed- su oplja~kali kosovske Albance i oduzeli im dokumente); M/0151 (ubistvo sedamnaestogodi{nje devojke); M/0407 (pona intervjuisana osoba je ~ula pucnje. Ljudi su iza- ~inioci); M/0573; M/1308 (400 ljudi je bilo uhap{eno na ulici, a {li i sa sobom odveli jednog radnika. Kasnije te ve- samo 300 pu{teno). ~eri, pred Kompaniju je stiglo jedno oklopno vozi- 26 M/0828 (pripadnici paravojnih jedinica); M/1530 (policija). 27 PR/02/0059/99. lo i naoruàni ljudi koji su iz njega iza{li ukrali su 28 OSCE-KVM, „Incident Report 10 March 1999“ i OSCE-KVM, mercedes 250. Dva dana posle pucnjave, ambu- 3Folow-up Report 10 March 1999“. lantna kola su iz ku}e odvezla tri ili ~etiri tela. Ot- 29 M/1768 (sa imenima oslobo|enih zatvorenika i zatvorskih ~u- prilike u to vreme, policajci su ubili voza~a jednog vara koji su zlostavljali zatvorenike u Pri{tini i Lipljanu). 30 Za pojedinosti vidi 10. poglavlje. automobila, a samo vozilo odvezli sa sobom. I 31 M/0723; M/1353; M/1391; M/1418; M/1776; M/1780. drugi ljudi su bili pretu~eni ili oteti, odvezeni ili u 32 O postupanju sa zato~enicima u lipljaskom zatvoru vidi odelje- pravcu Vu~itrna, ili u pravcu Mramora.91 nje o op{tini Lipljan. 33 M/0581; M/0723; M/0872; M/1353; M/1387; M/1391; M/1413; M/1480; M/1606; M/1610; M/1737; M/1776; M/1777 (rekao je kako je lekar tako|e u~estvovao u premla}ivanju); M/1780 (je- 1 UNHCR „Kosovo Village List“, 9 March 1999 (1998 population dan prevodilac koji je radio za OEBS-KVM u Podujevu je bio me- estimate excluding forced displacement). |u zato~enicima u policijskoj stanici); M/1814. 2 OSCE-KVM, „HQ Weekly Report 5-12 March 1999“. 34 M/0670 i M/1413; mo`da se radi o istom incidentu. Ostaje ne- 3 OSCE-KVM, „RC 5 Weekly Report 27 February – 6 March 1999“; jasno da li je tortura nastavljena u pokrajinskom sudu. OSCE-KVM Headquarters, „Fusion Report Blue Book“, 8 january 35 M/1610. and 13 March 1999. 36 M/0335; M/0455; M/0942; M/0993; M/1432; M/1722; M/1806. 4 OSCE-KVM, „RC 5 Weekly Report 7-11 February 1999“; OSCE- M/1351 i M/1359 su govorili o privatnoj ku}i na ivici severnog KVM, „Checkpoint Information“, 15 February 1999. dela grada, gde je bilo zato~eno 70 kosovskih Albanaca. 5 PR/A/0028/99, Headquarters, Blue Book, 1 February 1999. 37 Jedan svedok je video vozila koja su svake no}i dolazila na sta- 6 PR/00/0028/99; PR/00/0046/99; OSCE-KVM Headquarters, Blue dion, od 22. do 29. marta. ûo je tri do pet pucnjeva, a onda Book, 30 january, 6 February and 6 March 1999“. je vozilo oti{lo. Drugi svedok je rekao da su 26. aprila pripadni- 7 OSCE-KVM, „HQ Weekly Report 3-7 February 1999“. ci VJ, policije i paravojnih jedinica saterivali velike grupe ljudi na

319 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

stadion. Srpske snage su plja~kale ljude i pucale na njih. 61 M/1262. M/0421; M/0529 (~uo je kako je policajac rekao preko radija da 62 M/1262; M/1320; M/1351. izbeglice treba da po{alju na stadion i da ih poubijaju); 63 Me|u ostalima M/0068; M/0305 (navodi komandira policije M/1231. kao jednog od po~inilaca); M/0455 (ukazuje na Rome i na Ar- 38 OEBS-KVM je zabeleìla kako su arbitrarne bile cene koje su tra- kanove „Tigrove“); M/0632; M/0836; M/1134; M/1147; ène od nekih ljudi, kada su ~lanovi misije pratili jednu porodi- M/1349; M/1729; M/1756 (jedan od po~inilaca je te~no govo- cu albanske narodnosti od koje je zatraèno da plati kompliko- rio albanski); M/1771. M/1146 i M/1297 (komandant pri{tinske vanu hirur{ku operaciju. îm je verifikator OEBS-KVM postavio policijske stanice); M/1362 (dva policajca iz Vranjevca); M/1621 pitanje o tarifi, ~ovek je pu{ten da ode ne plativ{i ni{ta. OSCE- (sused, Srbin); M/1722 (komandant policije); M/1786 (detaljan KVM, RC 5, „Human Rights Office“, February 1999. Vidi tako|e opis po~inilaca). 11. poglavlje. 64 M/0094; M/0632. 39 M/0499; M/1204; M/1208; M/1312; M/1747 (mart i april). 65 M/1513. 40 A/0902; M/0006; M/0009; M/0320; M/0450; M/0499; M/1202; 66 Na primer: M/0038; M/0170; M/0305; M/0321; M/0484; M/1307; M/1483 (naveo je ime srpskog lekara koji je odbio da M/0611; M/0902; M/1306; M/1334; M/1768. OEBS-MiK je 13. pomogne); M/1529. Jedan svedok koji je radio u mrtva~nici je avgustva prisustvovala ekshumaciji dva mu{ka tela u vrtu ku}e rekao da su posle odlaska OEBS-KVM mrtva tela izru~ivana po- u Sarajevskoj ulici. Ljudi su prema izjavama ubijeni za vreme rodicama samo po{to bi ove platile 500 DM. Prema izjavi srpske ofanzive u tom kraju, i bili su pretu~eni pre nego {to su M/0321, dva lekara su falsifikovala dokumentaciju i identitet streljani, PR/0161/99. `rtava. 67 Me|u ostalima M/0094; M/0141; M/0163; M/0181; M/0455; 41 M/0499; M/1208; M/1312; M/1728; PR/0163/99. M/1095; M/1146; M/1729; M/1786. 42 Me|u ostalima M/0082; M/0083; M/0158; M/0243; M/0331 68 M/1235 (skupljanje tela); M/1528. (odnosi se na Rome); M/0595; M/0692 (odnosi se na Rome); 69 M/0376 (navedeni datum je 29. mart); M/0697 (31. mart). M/0898; M/0941; M/1030; M/1034; M/1530 (o tovarenju na- 70 M/1528 (jedini izve{taj o ovom incidentu). me{taja). 71 M/1120; M/1528. 43 M/1188. 72 M/0100; M/0138; M/0159; M/0633. 44 Me|u stotinama izve{taja: A/0424; M/0009; M/0030; M/0040; 73 M/0382. M/0043; M/0304; M/0379; M/0404; M/1404; M/1775. 74 M/0065; M/1297; M/1362. 45 M/0124 (po~inioci su bili mesni naoruàni civili, od kojih je sve- 75 M/1432. dok mnoge prepoznao); M/0149. 76 Naprimer A/0316; M/0058; M/0084; M/0354; M/0384; M/1019; 46 Me|u ostalima A/0318; M/0053; M/0060; M/0087; M/0088; M/1179. M/0100; M/0179; M/0231; M/0242; M/0327; M/0377; M/0432; 77 M/0028; M/0293; M/0484; M/0572; M/0585; M/1513. M/0616; M/0816; M/0876; M/1123; M/1346. 78 M/0062; M/0099 (kaè da je operacija ~i{}enja po~ela sa severa); 47 Me|u ostalima M/0864. Drugi kosovski Albanci su mogli uzeti M/0293; M/0421; M/0522; M/0572; M/0836; M/0911; M/1019. autobus do Makedonije, sa garancijom da ne}e biti zaustavlja- 79 M/0062; M/0384; M/0572; M/0851; M/1019; M/1035; M/1211 ni i pretresani, M/1818. (moglo bi se raditi o istom incidentu kao u M/0851, mada se 48 M/0065. datumi razlikuju). 49 Isto. 80 M/0039. 50 A/0980; M/0263; M/0376; M/0395; M/0595; M/1119. (Nije ja- 81 M/1174 (govori o 200 tela u masovnoj grobnici u Vranjevcu. Iz- sno kako je policija mogla da iznu|uje novac od ljudi u vagoni- gleda da ima u vidu istu lokaciju); M/1231; M/1299 (ujak inter- ma koji su prema izjavama bili tako pretrpani, ali je mogu}e da vjuisane osobe je 7. aprila video kako su policajci do{li sa tri ka- su neki vozovi bili manje napunjeni nego ostali.) miona i pokopali 40 tela u masovnu grobnicu koja je bila du- 51 A/0534; M/0101; M/0454; M/0717; M/0745; M/0816; M/0912; ga~ka 20 metara, na novom groblju u Dragodanu); M/1324; M/1260; M/1278; M/1297; M/1411; M/1458; M/1759; M/1806. M/1435 (po ~uvenju). Vidi i 7. poglavlje. 82 OSCE-MiK, Human Rights Office, PR/0096/99 (sa 25 fotografija 52 A/0903; M/1209 (ùta karta); M/1256; M/1387; M/1511; mesta gde se nalazi masovna grobnica), 16 July 1999. M/1730 (platio je 100 DM posle ~ega mu je bilo dozvoljeno da 83 Osoblje OEBS-MiK, 9. oktobar 1999. ostane); M/1802; 84 A/0040; M/0092; M/0238; M/0346; M/1065 (sedamdesetogo- 53 M/1620, ro|ak koji je u to vreme ìveo sa Keljmendijevima, tvrdi{nja majka tog ~oveka je bila premla}ena i potom oplja~ka- di da su po~inioci bili policajci. Bili su u plavim maskirnim uni- na); M/1218 (po~inilac je bio biv{i komandir policije iz Luàna formama. Drugi ro|ak kaè da je na njima bila traka sa ozna- u podujevskoj op{tini; M/1431. kom belih orlova. Pripadnici policije su tako|e imali automat- 85 M/0025; M/0377; M/0491; M/0509; M/0682; M/0707; M/1107; ske pu{ke sa prigu{iva~em i maske. M/1521. 54 A/0249; A/0550; M/0139; M/0150; M/0167; M/0335; M/1222; 86 M/0239; M/1171. M/1354; M/1620. 87 M/0055 (jedan naoruàni civil je pokazao ~oveka policajcima); 55 M/0163; M/0167; M/0432; M/0525. M/0078 (pucao je civil, samo je jedan ~ovek poginuo); M/0383; 56 M/0355 (urednik revije). M/0239 (~uo je da je policija te{ko pre- M/0447 (jedan je ~ovek ubijen, a jedan je bio ranjen); M/0158; tukla i zatim oplja~kala jednog novinara iz Kosova Sot zato {to M/0682 (po{tanski slu`benik je pucao u ~oveka); M/1327 (je- je „~inio dobro U^K“. dna od `rtava je bila politi~ki aktivista). 57 M/0241. 88 M/1256. 58 M/0335. 89 A/0217; M/0080; M/0590; M/0896; M/1098; M/1105. 59 M/1050; M/1061; M/1070; M/1150; M/1315. 90 M/0452; M/0590 i M/0891 (mesni Srbi su navedeni kao po~ini- 60 M/0346 (aktivista DLK); M/057; M/1101 i M/1521 (studenti); oci). M/1120 (student u Vranjevcu). 91 M/0381; M/0762; M/0891; M/1105; M/1111; M/1128; M/1424.

320 PRI[TINA/PRISHTINA Teritorija op{tine van gradskog podru~ja

Pri{tinska op{tina je po broju stanovnika najve}a jedinica napadale simultano nekoliko sela; ovo se na Kosovu, i me|u najve}ima u regionu. Grad Pri- desilo u vi{e navrata. Najvi{e ovih napada se desilo {tina se nalazi na zapadnom kraju op{tine, a na is- krajem marta, sredinom aprila i ponovo krajem toku op{tina se grani~i sa uòm Srbijom. Procena aprila i po~etkom maja. Seljani i raseljena lica, koji iz 1998. je za celu op{tinu iznosila 225.338 stanov- su se u selima du` puta 25/17 sklonili posle borbi nika, od ~ega je 162.829 ìvelo u samom gradu.1 1998, ili su bili potisnuti iz podujevske op{tine, iz Pre vazdu{nih udara NATO, 24. marta 1999, bi- okoline Lapa/Lapp i Golka), beàli bi u planine. Ka- lo je malo izve{taja OEBS-KVM o vojnoj aktivnosti da bi se srpske snage posle nekoliko dana povukle, u najve}em delu op{tine, iako su srpske snage na- neki seljani bi se vratili, dok bi se drugi pridruìli padale neka podru~ja. Posebno su na meti bila se- ogromnim kolonama koje su kroz planine odlazile la du` puta 25/17, severno od grada, prema Po- u Pri{tinu. Iz podataka na kojima se zasniva ovaj iz- dujevu: na primer, u Devet Jugovi}a/Nente Jugo- ve{taj nije jasno u kojoj je meri U^K zadràla svoje viq, nekoliko civila je bilo nasumice ubijeno, a na- pozicije u severnom delu pri{tinske op{tine, i ako ih oruàni srpski civili su vi{e puta blokirali put u De- je dràla, da li je i kada provocirala napade. vet Jugovi}a i Donjoj Brnjici/Bernica e Pshteme. Ubijeni su bili mnogi civili, neki na krajnje bru- Ve} januara 1999. seljani Vranjeg Dola/Vranidoll i talan na~in. êsti su izve{taji o unakaàvanju. Jed- Tene{ Dola/Tenezhdoll su izve{tavali o aktivnosti- na intervjuisana osoba se onesvestila dok je dava- ma policije i VJ, kao {to je bilo sistematsko grana- la intervju osoblju OEBS-KVM, kada se podsetila tiranje i plja~kanje. Blokade puteva koje je sprovo- izgleda tri unakaèna tela koje je na{la u Marevci- dila VJ u~inile su gotovo nemogu}im patroliranje ma/Marefc.4 Jasno je da su u nekim slu~ajevima OEBS-KVM u tom podru~ju. srpske snage traìle odre|ene osobe, naj~e{}e ~la- Kako sredinom januara, tako i po~etkom mar- nove U^K. Ipak, kao {to je bio slu~aj {irom Koso- ta, seljani su izve{tavali o poja~anoj napetosti u va, broj nasumi~nih ubistava je bio tako veliki da kraju. Tako|e su govorili da je srpsko selo Gra~a- to nije moglo biti povezano sa „traènjem terori- nica (ju`no od Pri{tine), puno pripadnika VJ. Su- sta“. Pre }e biti da je to bilo sredstvo pomo}u ko- sedna albanska sela su bila zabrinuta da bi prisu- jeg se ubrzavalo proterivanje civila i olak{avalo iz- stvo srpske vojske moglo izazvati U^K da do|e u nu|ivanje novca. njihova sela, jer su neki seljani govorili da se {tab U^K nalazi na podru~ju severno od Bariljeva/Bari- Sela severno i zapadno od Pri{tine leve, u Rimani{tu/Rimanishte, Mramoru/Mramor ili Koli}u/Koliq.2 Na nekoliko mesta, srpske snage Dana 20. marta, srpske snage su u pratnji dva srp- i U^K su stupile u borbu, naj~e{}e samo u toku ne- ska i jednog albanskog civila stigle u Bariljevo/Ba- koliko sati, ali se zna da je na obe strane bilo `rta- rileve, 10 km severozapadno od Pri{tine, i po~ele va.3 U najve}em broju slu~ajeva, U^K se povla~ila. da pretresaju ku}e, traè}i dokumente DLK. Jedan Kao na celoj teritoriji Kosova, jugoslovenski i aktivist DLK, koga je na to upozorio njegov ne}ak, srpski napadi na sela u pri{tinskoj op{tini bili su po- uspeo je da uni{ti dokumente i pobegne u brda sa ja~ani posle po~etnih vazdu{nih udara NATO. Obi~- celom svojom porodicom.5 Dana 23. marta pri- no su kombinovane snage VJ, policije i paravojnih padnici VJ i policije su do gola skinuli oca jednog

321 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo borca za ljudska prava (starog 73 godine), iz nica su 21. aprila odveli ~etiri kosovska Albanca u obli`njeg Drenovca/Drenoc, i udarali ga ~izmama jednu ku}u i tamo ih tukli. Ova ~etvorica su u ku- i oru`jem.6 Jedan svedok je 6. aprila video kako su }i videla nagomilanih 25 – 30 le{eva.15 Dana 1. snajperisti zauzeli pozicije blizu groblja u Bariljevu maja, srpske snage su izdvojile mu{ke seljane iz- i da su tamo stigli kamioni. Pretpostavio je da su me|u 17 i 60 godina i odvele ih. Jedna intervjui- kamioni bili natovareni le{evima.7 sana osoba je ~ula da su neki od njih kasnije bili Na dan 9. aprila, seljani Vranog Dola, 11 km pu{teni. Jedan od po~inilaca je bio prepoznat kao od Pri{tine, uz put 25/17, poku{ali su da pobegnu predsednik podujeva~ke op{tine.16 ispred nove ofanzive policije. Blizu glavnog puta, Od 30. aprila do 2. maja velike kolone raselje- tri policajca iz Lebana, u maskirnim uniformama i nih lica (do 50.000 lica) koje su ispred sebe nosile jednom oklopnom transporteru, pucali su iz auto- belu zastavu, prolazile su putem 25/17 kroz Vrani matskog oru`ja na jednog ~oveka starog 52 godi- Do i Prugovac/Prugofc. Pripadnici paravojnih jene i njegovu k}erku. ôvek je umro od posledica dinica i policije su zaustavili prvih pet traktora i ranjavanja; k}erka, koja je poku{ala da mu usmerili ih u Bariljevo. Policajci su zatim iz grupe pomogne, bila je ranjena u ruke.8 U odgovor na izdvojili vi{e od 100 mu{karaca.17 Neke od njih su to, U^K je otvorila vatru na transporter koji se na licu mesta tukli letvama, druge su odveli u dvo- udaljavao.9 ri{te privatne ku}e gde su nad njima izvr{ili „test Sredinom aprila, maskirani pripadnici paravoj- parafinskih rukavica“.18 Bile su prisutne trupe VJ, nih jedinica u crnim pantalonama, policijskim jak- ali nisu u~estvovale u de{avanju. Gradona~elnik nama i sa crvenim trakama oko glave izvr{ili su ot- Podujeva je ponovo bio me|u po~iniocima.19 Od micu dva brata gore pomenutog aktiviste DLK iz grupe ljudi, policija je iznudila 19.000 DM. Oni ko- Bariljeva. Ispitivali su taoce o U^K i terali ih da im ji nisu bili pu{teni morali su da stoje vi{e od dva otkriju gde se nalazi „{tab br. 2 U^K“, severno od sata u dvori{tu, gde su ih policajci tukli sve dok Bariljeva. U^K je sa brda otvorila vatru i uhap{eni neki nisu izgubili svest. Posle toga, {est pripadni- su poginuli za vreme borbi koje su potrajale tri saka paravojnih jedinica je autobusima deportovalo ta.10 Tokom marta i aprila ubijeno je mnogo ljudi, mu{karce do policijske stanice broj 92 u Pri{tini.20 a neke od `rtava su unakaène noèvima.11 Ranije, oko 20. marta, oko 400 policajaca, pri- Po~inioci su obi~no opisani kao pripadnici para- padnika VJ i paravojnih jedinica, okomili su se po- vojnih jedinica, sa dugom kosom i dugom bra- sebno na stanovnike Prugovca. Koristili su osam- dom, i crnim trakama oko glave. Neki od pripad- naestogodi{njeg mladi}a kao ljudski {tit kako bi nika paravojnih jedinica su bili prepoznati kao lju- u{li u ku}u jedne porodice, ~iji su ~lanovi pobegli, di iz Babinog Mosta (op{tina Obili}).12 Dok se sve ostaviv{i u ku}i samo jednog ~oveka koga su na- ovo de{avalo, u okolini su bili tenkovi i oklopna pada~i ubili i iskasapili. Vojnici su telo ~oveka (~ije vozila VJ, ali nije jasno u kojoj su meri u~estvovali je ime navedeno) stavili na tenk i tako se odvezli u u napadima. Pri{tinu.21 Nekim seljanima je pokradena imovina, U aprilu i po~etkom maja, srpske snage (me|u a oni sami su tu~eni i proterani u Pri{tinu. Nije im kojima su bili maskirani pripadnici paravojnih je- bilo dozvoljeno da u|u u grad, nego su usmereni dinica u zelenim maskirnim uniformama sa traka- u Obili} ili Podujevo.22 Oko 20.000 seljana je bilo ma na kojima su bili dvoglavi orlovi i jugosloven- u planinama izme|u Pri{tine i Podujeva, a izbegli- ska zastava) napale su upori{te U^K u Rimani{tu, ce koje su i{le prema Pri{tini su videle mnogo le- 11 km severno od Pri{tine. U napadu je ubijeno {eva u okolini. Policija je ubijala ljude ili u~estvo- najmanje 11 ljudi, tri ~oveka su ìva spaljena na vala u egzekucijama, otmicama, plja~kanju imovi- stogu sena. Po~inioci su posle toga slavili.13 ne i trovanju bunara.23 Oplja~kali su i zapalili selo, a stanovnici su pobe- Selo Gornja Brnjica/Bernica e Eperme nalazi gli u planine. Policajci su rekli jednom izbeglici da se oko 4 km od Pri{tine, u brdima na severu. Tri imaju nameru da pobiju sve stanovnike Rimani- ~etvrtine stanovni{tva su ~inili kosovski Albanci. {ta, jer su svi oni ~lanovi U^K.14 Kao u Kosovom Polju i Obili}u, mnogi od napada- U selu Besinje/Besi, 10 km severno od Pri{tine, ~a na seljane su prepoznati kao mesni Srbi kojima pored puta 25/17, pripadnici VJ i paravojnih jedi- su intervjuisane osobe znale imena, starost i pro-

322 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja fesiju.24 Bili su naoruàni i i{li su zajedno sa pri- stajali sa pucanjem. âk je i grupa koju su uglav- padnicima paravojnih jedinica kao {to su Arkano- nom ~inile ène i deca, bila na meti. [est njih je bi- vi „Tigrovi“, „êtnici“ ili oni koji su nosili oznake lo ubijeno, a troje ranjeno. Pripadnici paravojnih „Belih orlova – SRS“ i „Oruànih snaga SRJ“. jedinica su izdvojili mu{karce, i pet mu{karaca je Najstra{niji doga|aj u Gornjoj Brnjici je bio na- dràno najmanje tri dana bez hrane i vode. Jedan pad pripadnika policije, VJ i paravojnih jedinica svedok koji ovo opisuje kaè da su uslovi u kojima koji se desio 18. aprila, i u kojem su svi seljani i iz- su ih dràli bili tako lo{i, da su neki zato~enici tra- 30 beglice koje su se tamo zatekle bili proterani. Ku- ìli razlupano staklo kako bi sebi prerezali vene. }e su bile plja~kane i paljene, a ubijeno je izme|u Raseljena lica iz Siceva, 8 km u brdima severo- 11 i 15 ljudi.25 Jedan me{tanin srpske narodnosti isto~no od Pri{tine, stigla su polovinom maja u je prema izjavama svedoka vikao: „Vekovima sam Donju Brnjicu. Srbi su razdvojili ène od mu{kara- na ovo ~ekao.“26 Istog dana, pripadnici paravoj- ca, i mu{karce, dvojicu po dvojicu, odveli u pro- nih jedinica su izdvojili sve mu{karce i odveli ih u davnicu. Tamo su tukli i oplja~kali zato~enike, a sredi{te sela gde su ih naterali da leè licem pre- policijski komandir je zapalio kosu intervjuisane ma zemlji. Od svih je otet novac, kao i li~ne ispra- osobe. Dve ène su bile zadràne 20 minuta u ve. @ene i deca su naterani da se ukrcaju na voz za prodavnici i napolje su iza{le „crvenih lica“, rekav- Blace (Ka~anik). Mu{karce su vojnici kamionom {i da su ih unutra tukli. Kasnije tog dana, mu{kar- odvezli u Pri{tinu. Me|utim, kako je 92. policijska cu i èni su nepoznati ljudi vezali o~i i odveli ih. stanica ve} bila prepuna, mu{karce su vratili u Jo{ jedna èna je odvedena kada su policajci izbe- Gornju Brnjicu. Tu su ih preko no}i dràli u podru- glicama naredili da se popnu na kamion. Kada se mu prodavnice. Me{tani srpske narodnosti su im vratila, ispri~ala je da je komandir policije naredio 31 19. aprila doneli ne{to hrane i vode, pre nego {to da naga tr~i ulicama sela. Srpske snage su kasni- su im pripadnici paravojnih jedinica povezali o~i, je ovu grupu raseljenih lica poslale u Lipljan. a zatim tukli i saslu{avali oko 30 zato~enika. U ovoj grupi je {est ljudi bilo osumnji~eno da su ~la- Orlovi}/Shkabaj 27 novi U^K. Dràli su ih zatvorene tri dana. Selo Orlovi} se nalazi 2 km zapadno od Pri{tine, U selu Devet Jugovi}a, me{tani srpske narodna putu za Obili}. Ulice Orlovi}a su krajem marta nosti su po~eli da pucaju, da zastra{uju, plja~kaju bile pune raseljenih lica iz pri{tinskog naselja Vra- i pale albanske ku}e odmah posle 24. marta. Snaj- njevac. Dana 27. marta, jedna intervjuisana osoba perista je 26. marta ubio najmanje jednog ~ove- je prona{la 18 tela, me|u kojima su bile i dve è- ka.28 U izjavi koju je jedan svedok dao OEBS-KVM ne. Navodno, oni su bili ga|ani na sporednom pu- pominje se i incident koji se desio oko 22. aprila, tu izme|u Pri{tine i Orlovi}a. Snajperisti su u gla- kada je oko 70 mu{karaca, koji su bili osumnji~e- vu, grudi i le|a ga|ali ljude koji su poku{avali da ni da su pripadnici U^K, bilo preba~eno iz impro- se sklone, a zatim ih nabacali u kanal nekih 500 vizovane policijske stanice u Pri{tini u Devet Jugo- metara od Orlovi}a. Tela èna su bila prona|ena vi}a, gde su bili pobijeni. Treba, me|utim, nagla- oko 150 metara od kanala, u pravcu Pri{tine. Tela siti, da je ovo izve{taj po ~uvenju. Intervjuisana ovih `rtava su 25. jula 1999. bila ekshumirana u osoba je ovu informaciju primila od ~oveka (~ije prisustvu OEBS-MiK.32 Snajperisti su ubili i ranili ime navodi) koju je identifikovala kao osobu koja vi{e ljudi, uklju~uju}i i ène. Jedan svedok je opi- je preìvela ovo masovno ubistvo.29 sao kako je èna koja je preìvela ove doga|aje u Posle 18. aprila, u susednom selu Donja Brnji- Orlovi}u bila doneta u njegovu ku}u u Pri{tini (ì- ca, koje su nastanjivali gotovo isklju~ivo Srbi, oko veo je odmah pored bolnice Dru{tva majke Tere- 20 me{tana je obuklo uniforme sa oznakama ze, koja je u to vreme bila zatvorena). Kaè da je „Oruànih snaga SRJ“. Oni su dejstvovali zajedno èna imala rane od noà, a da joj je jedno uvo bi- sa oko 30 pripadnika paravojnih jedinica u mrkim lo odse~eno. Ona je ispri~ala kako su svih pet nje- uniformama, od kojih su neki bili Arkanovi „Tigro- nih ro|aka bili ubijeni.33 vi“. Iako se malobrojno albansko stanovni{tvo Na dan 31. marta 10 maskiranih pripadnika predalo, pripadnici paravojnih jedinica nisu pre- paravojnih jedinica je ubilo ili ranilo oko 12 ljudi.

323 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

Jedan svedok je video 8 tela (me|u njima i jednu di, koje je intervjuisana osoba poznavala, bilo je ènu), sa ranama od metaka na le|ima. Tokom ubijeno. Dok je sa jo{ jednom ènom na traktor- aprila je bilo prona|eno vi{e drugih tela.34 skoj prikolici putovala prema Gra{tici i Pri{tini, uhvatili su ih pripadnici paravojnih jedinica, koji Sela severoisto~no od Pri{tine su silovali nju i njenu sestri~inu.38 U Kacikolu/Kacikolle, isto~no od pri{tinske Rado{evca/Rados- Ofanziva srpskih snaga protiv op{tine, policajci i pripadnici paravojnih jedinica u heve , koji se nalazi u brdima, 8 km severoisto~no maskirnim uniformama su 11. maja opkolili selo i od Pri{tine, po~ela je tek krajem aprila 1999. Pri- proterali stanovnike. Pripadnici paravojnih jedini- padnici paravojnih jedinica (za neke od njih je bica su zaklali jednog seljaka koji se kasnije toga dalo re~eno da su govorili ruski), na{li su ~etiri izbe- na vratio u selo, i zapalili njegovo telo u {tali. Nje- glice koje su se krile u jednoj razru{enoj ku}i u br- govog druga su bacili u bunar i dva puta pucali u dima i premlatili ih do smrti, ili ih ubili iz vatrenog njega; on je, me|utim, preìveo.39 Tela dvojice oru`ja. Jedna od `rtava je bio ~lan U^K koji je starijih mu{karaca (starih 60 i 70 godina), prona- imao pu{ku AK-47, i bio u civilnom odelu. Me|u |ena su kasnije u selu.40 Tako|e u maju, vi{e selja- `rtvama su bili jedna èna i de~ak star 13 godina. na je bilo ubijeno.41 Prema izjavi svedoka, mnogo tela je leàlo du` pu- Zla{/Zllash leì u dolini koju okruùju visoke ta od Rado{evca prema Pri{tini. Uglavnom se ra- planine na krajnjem istoku pri{tinske op{tine. Iz- dilo o mla|im mu{karcima, ali me|u njima su bile gleda da su ga srpske snage ostavljale na miru sve 35 i najmanje tri ène. do 12. maja. Tog dana je po~eo artiljerijski napad Iz izjava nije jasno da li je srpska ofanziva na policije i VJ, posle ~ega je usledilo ve} uobi~ajeno obli`nje Si}evo/Siceve ponovljena vi{e puta to- plja~kanje, paljenje ku}a i proterivanje stanovnikom maja, ili svedoci u su{tini opisuju isti napad. ka. Neki seljani su navodno prepoznali {efa pri- Ipak, izgleda da je Si}evo tokom maja bilo skoro {tinske policije kao ~oveka koji je komandovao napu{teno, po{to se ve}ina seljana krila u brdima. operacijom. Po~inioci su izdvojili oko 100 mu{ka- Ostalo je samo nekoliko starijih osoba. Pripadnici raca i streljali ih. Pobacali su tela u reku, a 30 pre- VJ, policije i paravojnih jedinica su sredinom maja ìvelih mu{karaca odveli u Pri{tinu.42 ubili ~etiri do {est preostalih seljana (koji su bili stari izme|u 70 i 98 godina). Tela su imala rane od Koli}/Koliq metaka, a lica su bila unakaèna noèvima.36 Tokom maja, u tom kraju su se vodile borbe iz- Koli} je selo srednje veli~ine koje se nalazi u gor- me|u U^K i srpskih snaga. Jedna èna je u Si}evu njoj dolini u brdima severno-severoisto~no od Pri- na{la tela kosovskog Albanca i {est pripadnika {tine. Navodno je U^K tamo imala jedno od svo- 43 srpskih paravojnih jedinica, od kojih je prema nje- jih sedi{ta, a po~ev od kraja marta, veliki broj ra- noj izjavi jedan imao ruski paso{.37 seljenih lica, koja su napustila okolinu Podujeva, u selu je traìo skloni{te i za{titu. Izgleda da su kombinovane snage VJ, policije i paravojnih jedinica Sela isto~no od Pri{tine izvele tri ve}e ofanzive protiv sela. Posle svakog Glogovica/Gllogofc je malo albansko selo koje se napada, srpske snage bi slede}ih dana napustile nalazi 20 kilometara od isto~ne granice sa uòm Koli}, ali bi najpre uzele bolja kola i gorivo iz trak- Srbijom, u koje se sklonilo 20.000 do 25.000 rase- tora. Vojnici su tako|e plja~kali i palili ku}e, u jed- ljenih lica. Jedna èna koju je intervjuisala OEBS- noj od kojih je prema svedo~enju troje ljudi ìvo -KVM kaè kako su 13. aprila ~etiri pripadnika pa- izgorelo.44 ravojnih jedinica upala u {kolu. Oni su rekli da se Mnogo od toga {to su opisale intervjuisane dva u~itelja iz Pri{tine nalaze na spisku za strelja- osobe iz Koli}a je krajnje uop{teno, i mnoge indi- nje. Dvojicu u~itelja su izveli napolje, a uskoro po- vidualne izjave se ne slaù. Ipak, jedina ekshuma- sle toga je svedokinja ~ula pucnjeve; tela je videla cija koju su do sada izveli me|unarodni posmatra- kasnije. Zatim su sve izbeglice bile prisiljene da ~i je otkrila tela ~ije je stanje bilo u skladu sa opi- krenu prema Gra{tici (vidi niè). Trideset troje lju- sima onoga {to je u~injeno u Koli}u.

324 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja

Ono {to je izgleda bila „prva ofanziva“ na Koli} Krajem aprila bio je pokrenut tre}i srpski napad, u dogodilo se oko 30. marta. Nekih 60 Srba (VJ i na- kome je prema procenama ubijeno oko 70 ljudi.55 oruàni civili, neki maskirani i u crnim uniforma- Jedan svedok opisuje kako je mesto izgledalo poma), opkolili su selo. Prva ubistva o kojima je izve- sla masakra: {teno odnose se na 20 ljudi u U^K uniformama, koje su srpski vojnici pobili noèvima. Nije jasno da li Srpske trupe … su po~ele da pucaju na sve {to je u tom kraju pre toga bilo borbi. Svedoci su, ipak, se kretalo. Najpre je 21 kosovski Albanac bio naglasili, da su srpske snage prve otvorile paljbu.45 ubijen blizu osnovne {kole. Video sam tela. Se- Zatim su srpski vojnici izdvojili sve mu{karce u dam je bilo unakaèno. Jedna èna, izbeglica, uzrastu podobnom za borbu. Izbila je panika i pri- je bila bez nogu. Oni su odsekli jednu od nje- padnici VJ i paravojnih jedinica su pucali u masu, nih nogu i pokazali je kao trofej civilima. Mno- ubiv{i 20 èna, mu{karaca i dece. Mu{karci koji su gim le{evima su bile pova|ene o~i. Neke od `r- bili izdvojeni jedan po jedan su odvo|eni iza ku}e, tava su bile zaklane. Na{ao sam ~oveka koji je odakle su se ~uli pucnji. Kasnije je jedan svedok vi- jo{ uvek bio ìv iako su mu Srbi bili odsekli obe deo najmanje 25 tela kojima je bilo pucano u gla- noge. Umro je dva sata kasnije. U jednoj glavi vu i koja su bila izbodena noèm.46 Uprkos borbi je bio no` koji je ulazio na jedno uvo, i izlazio u Koli}u, raseljena lica su produàvala da dolaze u na drugo. U glavi nije bilo jezika. Jezik je bio selo, delimi~no i zato {to su bila usmeravana od potpuno odrezan. Blizu druge {kole u selu bilo strane srpskih snaga, delimi~no zato {to su se na- je ubijeno 30 ljudi. Svi oni su jo{ bili mladi (20 dala da }e ih tu U^K za{tititi.47 -25 godina). Njih 28 je bilo ubijeno hicem u ~e- lo, a dvojci je pucano u srce. U jednoj ulici, 20 „Druga ofanziva“ na Koli} je po~ela oko 18. apri- kosovskih Albanaca je bilo ubijeno sekirama ili la.48 Ovaj napad je vodila policija, zajedno sa VJ i noèvima. Neka tela su bila bez o~iju, glava, paravojnim jedinicama. Kako je bilo opisano u in- u{iju, nogu, ruku, ili je glava bila rase~ena na tervjuima OEBS-KVM, njihovo pona{anje je bilo dva dela.“56 izuzetno brutalno, {to se ispoljavalo u op{tem i nasumi~nom ubijanju civila. Napad je po~eo po- U to vreme, pripadnici policije i paravojnih jedini- podne i dolazio je iz tri razli~ita pravca. Srpske ca su uhapsili i zlostavljali nekoliko kosovskih Al- snage su koristile tenkove, protivavionsku artilje- banaca, mu{karaca i èna. Neki mu{karci su bili riju i pe{adiju sa minobaca~ima i mitraljezima. pretu~eni i pu{teni posle „testa parafinskih ruka- Ostavile su koridor na putu za Pri{tinu, tako da je vica“. Otete ène su bile mlade i privla~ne. Njiho- nekih 12 traktora moglo da napusti selo.49 Napa- va je dalja sudbina nepoznata.57 da~i su bili kombinovane trupe sastavljene iz pri- Prema izjavama koje su intervjuisane osobe padnika VJ, policije, paravojnih jedinica i rezervi- dale OEBS-KVM, deca, starije osobe i invalidi su sta. Neki su imali crvene trake na rukavima, obo- tako|e bili `rtve ovih ofanziva. Jedan svedok, koji jena lica, brade i nosili su Arkanove ili [e{eljeve je u~estvovao u sahranjivanju 74 tela `rtava, re- oznake.50 Prema izve{tajima, u borbi je bio ubijen kao je da su ~ak ve}inu ~inili ène i deca. Petogo- 71 pripadnik U^K. U^K se povukla.51 di{nja devoj~ica je bila ubijena u {koli, a jednog Srpske i jugoslovenske snage su namerno pu- de~aka su streljali u prisustvu njegove majke. Jo{ cale u kolonu civila koja se kretala prema Gra{tici jedna èna je bila vi|ena kako u rukama drì dvo- i dalje prema Pri{tini, i tom prilikom ubile izme|u je svoje mrtve dece (stare dve i ~etiri godine). Telo 60 i 100 ljudi.52 Veliki broj ljudi je bio streljan bli- jedne ène je leàlo sa rasporenim trbuhom, a po- zu {kole u Koli}u, ili blizu dàmije. Jedna intervju- red nje je bila njena mrtva, jo{ nero|ena beba. isana osoba je rekla kako je jedno obezglavljeno Dvogodi{nje ili trogodi{nje dete je bilo nabijeno telo i oko 50 delimi~no izgorelih tela bilo nabacana kolac pored puta. Na kocu je bilo napisano: no u jarak pored puta za Mramor. Tela su bila pre- „Ovo je Srbija. Ovo }emo uraditi svim Albancima, krivena granjem.53 Blizu dàmije je leào kosovski jer sam ja Bog i NATO mi ne zna~i ni{ta.“58 Jedan Albanac sa izgorelim licem i bez noge. Molio je da dan posle druge ofanzive, ~etiri starije ène i {est ga neko ubije.54 invalida su umrli jer nisu bili opskrbljeni. Jedan

325 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo svedok je rekao da je oko 20 starijih ili paralizova- Gra{tica/Grashtice nih kosovskih Albanaca umrlo od gladi po{to su Pored Koli}a, Gra{tica je bilo drugo selo u pri{tin- ostali sami.59 skoj op{tini, gde su se masakri de{avali u vi{e navrata tokom izvesnog perioda. Selo se nalazi na Jula 1999. predstavnci OEBS-MiK su sa ~lanovima magistralnom putu broj 9, 10 km zapadno od Pri- porodice oti{li da prona|u dva tela koja su bila sa- {tine. Brojni seljani su pobegli u planine kada je hranjena u planinama iznad Koli}a. Kada su tela selo prvi put bilo granatirano 25. marta 1999,67 dva mu{karca, stara 16 i 22 godine bila otkopana, ali su duga~ke kolone raseljenih lica tim krajem otkrilo se da je jedno bilo obezglavljeno, a da je prolazile od kraja marta pa nadalje. Napadi na ove nedostajao vrh lobanje na drugom telu. Re~eno je kolone su se de{avali sve do po~etka maja, iako bilo da su bili ubijeni 19. maja u 20 ~asova, {to najvi{e izjava govori o doga|ajima izme|u 19. i ukazuje na to da su ubijanja u tom kraju nastavlje- 21. aprila, posle srpske ofanzive na podru~je na i u maju.60 Golka. I zlo~ine u Gra{tici su skoro bez izuzetka po~i- Marevce/Marefc nili pripadnici paravojnih jedinica ~ije je pona{a- Selo Marevce, koje je sme{teno na isto~nom obo- nje obeleèno brutalno{}u koja se jasno razlikuje du pri{tinske op{tine, i koje je verovatno kontroli- od onoga {to je zabeleèno u drugim podru~ji- sala U^K, bilo je podvrgnuto intenzivnim artiljerij- ma.68 Intervjuisane osobe su po~inioce opisale skim napadima i upadima pripadnika paravojnih kao vojnike koji su nosili zelene maskirne unifor- jedinica, kao i mnoga druga sela u tom kraju.61 me, sa crvenim trakama na rukavima, crnim ili Dok je ve}ina seljana pobegla u brda, pripadnici obojenim trakama oko ~ela ili sa metalnim {lemo- paravojnih jedinica su u jednoj ku}i ubili starca od vima. Neki su imali maske, automatsko oru`je, 90 godina koji je bio nepokretan i koji zato nije noève ili ru~ne bombe, i nosili su oznake: „Speci- mogao da ode.62 jalne jedinice RS Delta“ ili „Elitne jedinice RS“, Oko 18. aprila, srpske snage su ponovo grana- „Specijalne antiteroristi~ke jedinice (SAJ)“ ili [e{e- tirale selo, naro~ito ga|aju}i {kolu u koju su se ljevi „Beli orlovi“. Neki od po~inilaca su u svojim sklonila mnoga raseljena lica. Ubijeno je bilo iz- ~izmama nosili duge noève. U opisima se ~esto me|u 4 i 6 osoba.63 Duga~ka kolona traktora je pominju duge brade, obrijane glave i/ili lica nama- krenula prema Gra{tici. Vojnici, uglavnom pripad- zana raznim bojama.69 Intervjuisane osobe su tek nici paravojnih jedinica, zaustavili su konvoj rase- retko identifikovale lokalne po~inioce, ili zato {to ljenih lica i iznudili od njih onoliko novca koliko je su `rtve naj~e{}e bile izbeglice, pa zato nisu po- bilo mogu}e, ubijaju}i one koji nisu imali ni{ta da znavale mesno srpsko stanovni{tvo, ili zato {to je im daju. Otimali su devojke i ène, pretili da }e ih najve}i broj paravojnih jedinica stigao iz drugih silovati, i pu{tali samo kada bi neko platio za nji- delova Srbije. hovo oslobo|enje.64 Evo kako jedan intervjuisani Skoro svi izve{taji o Gra{tici uklju~uju opise iz- mu{karac opisuje iznu|ivanje novca: nu|ivanja novca. Radilo se po jednoj shemi sa trima varijacijama. U ve}ini slu~ajeva pripadnici pa- Na putu od Marevca do Gra{tice, vojnici su ravojnih jedinica su uzimali decu kao taoce i pre- ubili jednog mladi}a i bacili ga u reku zato {to tili da }e ih ubiti ako roditelji ili ro|aci ne plate do- sa sobom nije imao novca. Ja tako|e nisam voljno novca. Porodice koje su imale dovoljno imao novca i ve} su hteli da me ubiju. Moja è- novca obezbe|ivale su osloba|anje taoca.70 Dru- na je vri{tala tako glasno da je neko drugi pla- gi ljudi koji nisu imali velike zahtevane sume koje tio za mene i tako sam bio spasen.“65 su i{le od 500 do vi{e hiljada nema~kih maraka, ili su ih ve} bili oplja~kali drugi vojnici, morali su da Po~etkom maja, pokrenuta je bila jo{ jedna srpska se pomire s tim da gledaju kako taoce premla}uju, ofanziva, za vreme koje su bila ubijena tri vojnika odvode u nepoznatom pravcu, ili na licu mesta U^K. Preostala raseljena lica su ponovo napustila ubijaju.71 Najnesre}niji ljudi su davali novac, ali su selo i sklonila se u planine.66 njihovi ro|aci svejedno bili ubijeni.72

326 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja

Pored iznu|ivanja novca, posebna meta su bili mla- izvukao `rtvu po svom izboru, gurnuo je prema |i mu{karci, koje su vojnici ubijali na licu mesta. Da- reci i pucao joj u le|a. Druga intervjuisana osoba na 30. marta, pripadnici paravojnih jedinica su no- je rekla da su najpre ubijeni oni koji nisu imali da èvima izranjavili vi{e mu{karaca i nasumice pucali daju novac, ali se situacija iznenada promenila, na ljude u koloni.73 Istog dana, oko 30 kosovskih tako da su pobijeni svi, ~ak i oni od kojih je novac Albanaca je bilo tri sata tu~eno u jednoj ku}i. Voj- uzet, sem sedmoro ljudi. Neki ljudi su bili odvede- nici su upravo po~eli da ih ubijaju kada je jedan vini. Drugi svedok je kasnije video 100 mla|ih mu- {i oficir VJ zaustavio ekzekucije tako da su stradala {karaca koji su bili pobijeni na tom mestu, kako „samo“ tri ~oveka.74 Ponekad su po~inioci nasumi- leè jedan pored drugog.79 Jo{ jedan svedok je ce pucali u gomilu i noèvima boli plasti~ne folije rekao: kojima su bile prekrivene prikolice. Oko 16. aprila, jedan svedok je bio zajedno sa Na mestu zvanom „Guri i keq“ („Zli kamen“, jo{ tri mu{karca odveden u ku}u u kojoj su ih na- blizu potoka), pripadnici policije i VJ su traìli terali da stoje uza zid. Vojnici su priredili imitaciju da im se preda novac, prete}i da }e nas ina~e streljanja dva puta, tako da je na kraju svedok iz- pobiti. Bio sam udaljen svega tri metra od me- gubio svest.75 Oko 18. aprila ~etiri maskirana pri- sta gde je ubijeno oko 60 ljudi. (Ljude) su tako- padnika paravojnih jedinica su iz kolone raseljenih |e boli noèvima koje su uvrtali … u ranama. lica izdvojila petoricu mla|ih Albanaca i pucali u Na meti su najvi{e bili mla|i mu{karci albanske njih. Jedan je preìveo, iako je bio pogo|en u lice narodnosti – izme|u 18 i 40 godina starosti. i u le|a. Pobegao je u Pri{tinu i prema svedo~enju, Po{to su bila ubijena, tela su bila gurnuta u do- pro{ao srpske kontrolne punktove rekav{i da mu linu pored manjeg rukavca reke (potoka)… je rane nanela U^K.76 Ovo se de{avalo izme|u 12 i 13 ~asova…“80

Nije jasno da li se opisi u slede}im paragrafima, ko- U drugim izve{tajima o ubijanju u Gra{tici i okoli- ji govore o doga|ajima {to su se navodno desili ot- ni 19-23. aprila govori se o dva kamiona i vi{e od prilike u periodu od 19. do 23. aprila, u stvari od- 20 traktora (ukupno 500 ljudi) koji su bili opkolje- nose na seriju razli~itih doga|aja, ili na razli~ite ni. Pripadnici VJ, policije i paravojnih jedinica su aspekte istog doga|aja. Jasno je, me|utim, da su pobili skoro sve ljude iz konvoja izme|u 16 i 21 pripadnici paravojnih jedinica (u nekim slu~ajevi- ~as. Neki ljudi su prethodno bili oplja~kani, drugi ma zajedno sa policajcima i vojnicima VJ) iznu|iva- nisu. Samo je 10-15 kosovskih Albanaca iz ove li novac od kolona raseljenih lica koje su dolazile sa grupe uspelo da pobegne u brda. Jedan svedok je brda, i da su za to vreme izvr{ili brojna ubistva. u nekoj ku}i na{ao 16 èna koje su bile ubijene. Izgleda da su najmanje dve razli~ite kolone ra- Njihova su tela bila gola i prekrivena krvlju, ubodi- seljenih lica za to vreme pro{le kroz Gra{ticu; jed- ma noèva i ranama od metaka. Drugi svedok je na je dolazila iz pravca Marevca, i u njoj je bilo oko na padini video automobil golf sa pri{tinskom re- 11.000 ljudi, dok je druga dolazila iz pravca Koli- gistracijom, u kome su bila tri mrtva tela; ruke jed- }a, i brojala oko 7.500 ljudi.77 Izjave ukazuju na to ne od `rtava su bile vezane.81 Evo {ta je video jo{ da su neki od po~inilaca stigli istovremeno sa iz- jedan svedok: beglicama. Intervjuisane osobe opisuju da su videle tri ili vi{e autobusa punih policije, VJ i pripad- Video sam ih (pripadnike paravojnih jedinica) nika paravojnih jedinica, kako su stigli iz pravca kako prilaze èni i gledaju njen prsten. Rekla Duza/Dyz (Podujevo). Pored toga, izgleda da su im je da nije u stanju da ga skine. Odgovorili su neke paravojne grupe ve} bile aktivne na razli~i- da se ne sekira i odsekli joj prst. Zatim su izdvo- tim kontrolnim punktovima u tom kraju.78 jili 9 mla|ih mu{karaca (starih) od 20 do 28 Nekoliko izjava daje opis masovnog streljanja godina … i streljali ih. Posle su vezali jednog pored potoka uz put broj 9, na raskrsnici od koje ~oveka za elektri~nu banderu. Koristili su ga se put odvaja za Gra{ticu i Mramor. Jedan svedok kao metu pri ga|anju, tako {to su po~eli da mu je rekao da su pripadnici paravojnih jedinica za pucaju u noge, zatim u ruke, a zatim od glave pet minuta opkolili vozila. Svaki od njih je iz kola naniè…“82

327 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

Le{eve posle ovih masovnih ubistava je odvezla ~inu novca, tako da je njena sestra oslobo|ena. policija, koriste}i vozila gradske ~isto}e, i izru~ila Ne zna se {ta se desilo sa ostalima.89 ih u masovne grobnice blizu „deponije“ (kako je Pripadnici paravojnih jedinica su 15. aprila ubi- re~eno u izjavama) u Pri{tini, nedaleko od puta za li jednog mladi}a a uhapsili petoricu, i odveli ih u Podujevo.83 ku}u blizu glavnog puta, gde je ve} bilo oko 40 Krajem aprila, u {umama su se vodile borbe iz- mu{karaca. Dva me{tanina su bila ubijena 17. me|u U^K i pripadnika paravojnih jedinica opisa- aprila. Na dan 21. aprila, paravojne jedinice su za- nih kao „Arkanovi tigrovi“. Oko dve nedelje kasni- ustavile jo{ jedan konvoj koji je stizao iz Gra{tice.90 je, „Tigrovi“ su ubili dva mu{karca od kojih je je- Otprilike u isto vreme, krajem aprila, dvoje sta- dan bio slep u njihovoj ku}i. Po~etkom maja, in- rijih kosovskih Albanaca (jedna èna od 84 i mu- tervjuisana osoba je prona{la napola golo telo {karac od 82 godine) bili su ìvi spaljeni u svojim jedne ène.84 Tako|e po~etkom maja, 6 do 12 ~laku}ama. Ispred ku}e je bio ubijen mu{karac star nova jedne porodice (kako ène tako i mu{karci – 41 godinu, koji je poku{ao da pobegne.91 Oko 26. u izve{tajima su navedena razli~ita imena) iz Orla- aprila, sedam ili osam mu{karaca je bilo izdvojeno na/Orllan bilo je ìvo spaljeno u svojoj ku}i, a dva iz grupe i odvedeno u ku}u gde je ve} bilo oko 50 do ~etiri ~lana porodice su bila oplja~kana i teè zato~enika. Pripadnici VJ, policije i paravojnih je- ranjena.85 dinica su sistematski uni{tavali privatnu svojinu i ubijali stoku.92 Makovac/Makofc Lukare/Llukare Raseljena lica koja su dolazila iz Koli}a, Gra{tice i sa planina, prolazila su kroz Makovac, na magi- Kolone raseljenih lica su prolazile i kroz Lukare, stralnom putu broj 9, prema Pri{tini. Du` puta, oko 3 km isto~no od Pri{tine, na putu broj 9. Srp- pripadnici paravojnih jedinica su iznu|ivali novac ske kasarne su se nalazile nedaleko, ispred ulaska i ubili vi{e ljudi. Oko 21. aprila u kraju su se izgle- u grad. Intervjuisane osobe su izjavljivale da je u da vodile te{ke borbe izme|u U^K i VJ.86 Lukarima bila jedna, a mo`da i dve masovne grob- U selu postoji jedna masovna grobnica. Za raz- nice.93 Neki od ljudi pobijenih u Gra{tici su prema liku od Nakarade (Kosovo Polje), skoro niko od se- izjavama bili pogrebeni u Lukarima. Na dan 20. ljana Makovca nije izvestio o njenom postojanju, aprila jedan svedok je video traktor koji je pripa- najverovatnije zato {to su svi oni bili proterani jo{ dao lokalnoj deponiji, kako dva puta vozi od Pri- ranije. Masovna grobnica u Makovcu se ponekad {tine u Gra{ticu. Na povratku je stizao natovaren pominje u izjavama povezanim sa streljanjima koja sa 15 do 20 tela koja su bila pokrivena li{}em.94 su se desila u Gra{tici. Stoga je verovatno da su ne- Krajem marta, VJ je granatirala selo, a zatim ki ljudi koji su bili pobijeni u Gra{tici bili pogrebeni oplja~kala i uni{tavala ku}e.95 Istog dana policaj- u Makovcu.87 Iako su svi ovi izve{taji bili zasnovani ci su ubili {est ljudi koji su i{li putem iz Pri{tine u na ~uvenju, oni se uglavnom poklapaju sa nalazima Lukare. stru~njaka OEBS-ODIHR na Kosovu krajem sep- Od sredine aprila pa sve do po~etka maja, pri- tembra i po~etkom oktobra 1999, i sa nalazima padnici paravojnih jedinica su napadali kolone ra- YCTY, koji su potvrdili postojanje grobnice u kojoj je seljenih lica. Iznu|ivanje novca se de{avalo po prona|eno 16 tela. Jedan svedok je izjavio kako mu istom scenariju koji je ve} vi|en u Gra{tici. Po~ini- je neki Rom rekao da je sam bacio 110 tela u ma- oci su ubijali sve koji nisu imali da im plate. Prema sovnu grobnicu. Oko 27. aprila, „Cigani“ (Maxhu- izjavama svedoka, „mlade i lepe ène“ su bile iz- pet) su vi|eni kako kopaju velike rupe na terenu. dvojene iz grupe, kao i mu{karci.96 Po~etkom ma- Pored njih se nalazio pokriveni kamion.88 ja, pripadnici paravojnih jedinica su troje ljudi ìve Vi{e incidenata se desilo tokom aprila. Tako je spalili, u ku}i u kojoj su prona{li uniformu U^K.97 1. aprila VJ zaustavila kolonu raseljenih lica, odu- Desetog maja, 15 pripadnika paravojnih jedinica je zela od njih ve}e koli~ine novca i odvela 30 devo- napalo grupu raseljenih lica koji su se krili u brdi- jaka u ku}u pored puta. Me|u devojkama je bila ma nedaleko od ulaza u Lukare. Ubili su dva mu- sestra intervjuisane osobe, koja je dala ve}u koli- {karca i naredili ostatku grupe da leì licem prema

328 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja zemlji na putu. Tu su ih tukli pet ili {est sati. Tada cima. Pripadnici paravojnih jedinica su 22. maja je 20 mu{karaca bilo preba~eno u podrum ku}e u upali u jednu ku}u traè}i dragocenosti. Po{to ni- selu, gde je premla}ivanje nastavljeno. Jedan od su ni{ta prona{li, skinuli su dogola dva mu{karca i mu{karaca je, dok su ga vodili u podrum, primetio postavili ih uza zid. Zatim su udarali mu{karce u krvavu ode}u i okrvavljenu sekiru.98 predelu genitalija, {to im je kasnije prouzrokovalo velike bolove prilikom uriniranja.101 Kojlovica/Kolovice Sela koja se nalaze isto~no i Kojlovica je malo selo sa me{anim stanovni{tvom, koje se nalazi 1 km severoisto~no od Pri{tine. No- jugoisto~no od Pri{tine va Kojlovica je severoisto~no predgra|e Pri{tine. Mramor/Mramor, koji se nalazi u brdima, 9 km Mnogi incidenti su se desili u ulici Nova Kojlovica, isto~no od Pri{tine, bio je kraj gde je U^K bila sna- koja iz Nove Kojlovice vodi u selo. `no prisutna. Prema izve{tajima, policija i VJ su VJ je granatirala podru~je Kojlovice iz kasarni u zastra{ivale seljane od januara 1999. godine. Po- Lukarima po~ev od kraja marta. Policija i VJ su ~ev od kraja marta, srpske snage su plja~kale i pa- proterale izbeglice koje su traìle uto~i{te u tom lile ku}e u selu, tako da su seljani i raseljena lica kraju. Pripadnici paravojnih jedinica u maskirnim oti{li u planine. U kraju se dogodio i ve}i broj ubi- uniformama, sa crvenim trakama oko ~ela i ozna- stava, otmica i iznu|ivanja novca.102 Jedna inter- kama [e{eljevih „Belih orlova“ ili vojske SRJ, bili su vjuisana osoba je ~ula za masakr oko 70 ljudi koji tako|e vi|eni za vreme proterivanja. Izuzev prote- se desio otprilike u to vreme.103 Policajci su palili rivanja, plja~kanja i premla}ivana ljudi, od kraja ku}e, a oko 25 civila je bilo ubijeno za vreme bor- marta do kraja maja je u kraju bio izvr{en ve}i broj bi izme|u policije i U^K.104 ubistava.99 Jedan oficir policije, major iz tog kra- U pri{tinskom predgra|u Mati}ane/Matiqan ja, u aprilu je sam ubio najmanje 16 raseljenih lije ìvela mala srpska manjina. Srpske trupe su gra- ca. Jednom prilikom, kada je proveravao li~ne is- natirale selo po~ev od 22. marta 1999.105 Zlo~ini prave, ubio je dva ~oveka ~im je pogledao njihove su po~injeni uskoro posle po~etka bombardovali~ne karte, jer su imali isto prezime kao i poznati nja NATO. Telo jednog pedesetogodi{njaka je pro- vo|a U^K.100 na|eno 25. marta: nedostajali su mu glava i ru- Bilo je vi{e slu~ajeva seksualne agresije koji su ka.106 Tokom slede}ih dana, vi{e seljana je videlo se desili u Kojlovici. êtiri pripadnika paravojnih je- kako su policajci, rezervisti VJ i srpski civili ubili ~e- dinica su 10. aprila odveli ~etiri ène iz jedne poro- tiri kosovska Albanca. Posle ovog doga|aja, al- dice, vezali im o~i i strpali ih u kola. Dok je jedan bansko stanovni{tvo sela je pobeglo u brda.107 ~uvao ène, drugi su poku{avali da iznude novac Kada su se slede}eg dana neki seljani vratili, pro- od ~lanova porodice. Po{to porodica nije imala ~i- na{li su jo{ osam ubijenih me{tana koji su leàli u me da plati, vojnici su odvezli ène u Kojlovicu i za- polju, 100 metara od sela.108 Maja meseca, inter- dràli ih preko no}i. Kada su se ène slede}eg jutra vjuisana osoba je prona{la u Mati}anu tela 20 al- vratile, bile su posramljene i izbegavale su svaki banskih èna i mu{karaca. Svi oni su bili ubijeni iz kontakt sa ostalima. Dana 23. aprila policajci su iz- vatrenog oru`ja.109 vr{ili otmicu dve ène (stare 18 i 23 godine) i drà- Granatiranje i napadi na Mati}ane su poja~ani li ih u policijskoj stanici u Kojlovici, gde je prema iz- oko 28. marta. Po~inioci su identifikovani kao pri- javama bilo zato~eno i mnogo drugih èna. Otac padnici policije, paravojnih jedinica (na primer jedne od dveju je predao 8.000 DM kako bi vratio „Sivi vukovi“) ili mesni civili. Snajperisti su bili za- svoju k}erku, me|utim, iako su policajci uzeli no- uzeli pozicije na Sun~anom bregu u Pri{tini, ili u vac, ona nije vra}ena. Pripadnici paravojnih jedini- ku}ama koje su ve} ranije oplja~kali. Oko 10 inter- ca su 20. maja silovali jednu devetnaestogodi{nju vjuisanih osoba je opisalo kako su Srbi redom na- ènu u prisustvu njene porodice. Kada su odlazili, padali civilne zgrade, i svi su videli mnogo civilnih uzeli su sa sobom drugu ènu, koja je bila oslobo- `rtava. Jedan svedok je na glavnom putu izme|u |ena kada su njeni ro|aci predali 1000 DM. Bilo je Pri{tine i Mati}ana video taksi pun rupa od meta- seksualne agresivnosti i u odnosu prema mu{kar- ka. Na haubi su bile glave dva le{a koji su bili u pr-

329 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo tlja`niku, dok je na voza~kom sedi{tu bilo telo ko- sto zvano „Airban“); M1776; M/1777; M/1780. Grupa od oko je nije bilo obezglavljeno. Jedna od `rtava je bila 130 ljudi je u civilnom autobusu preba~ena iz Devet Jugovi}a, 5 km severozapadno od Pri{tine, u pri{tinsku policijsku stanicu. 110 tamnoputa (mogu}e je da se radilo o Romu). 21 M/0894. Posle ovog napada, jedan svedok je pokopao tela 22 A/0902; M/0317. 23 seljana iz Mati}ana, kako èna tako i mu{kara- 23 M/0854 (streljano je bilo do 100 ljudi); M/0894; M/1403; 111 M/1750. ca. Nasumi~ni napadi na civile su nastavljeni 24 M/0117; M/0753; M/0773. kada je 30. marta voza~ policijskog automobila 25 M/0117; M/0753; M/0878; M/0598. bez registarskih tablica pucao u automobil pun iz- 26 M/0878. 27 beglica koje su se vozile iz Pri{tine u Mati}ane. M/0117; M/0598; M/0773 (30 zato~enika,od kojih je ~etvoro ubijeno); M/0599 (dva ~oveka se nisu vratila); M/0753 (navodi Ubijen je jedan desetogodi{nji de~ak, a tri putni- ime vlasnika radnje). ka su ranjena. 28 M/0165 (navodi imena po~inioca). 29 U aprilu, srpske snage su krenule na Zlata- M/1388. Mogu}e je da su `rtve ove masovne egzekucije, ako se to potvrdi, bili ljudi koji su bili zato~eni u Vranom Dolu i Pru- re/Zllatare. Ve}ina me{tana je pobegla, ali je ne- govcu, koji su kasnije bili preba~eni u Pri{tinu i natrag, kako je koliko kosovskih Albanaca bilo ubijeno, me|u nji- opisano. ma i ~etvoro starijih ljudi, od kojih je jedan bio in- 30 M/0600. M/1302 verovatno opisuje isti incident. 31 112 M/1322. valid. 32 M/0618; M/0770; M/1435 (pominje ime ène koja je bila ubijena); PR/0148/99. 33 M/0713; M/1096. 1 UNHCR „Kosovo Village List“, 9 March 1999 (1998 population 34 M/0172; M/0183; M/0382; M/0860; M/1230. Mogu}e je da se estimate excluding forced displacement). radi o istom incidentu koji je opisan kao da se desio 27. marta. 2 M/1322 (upori{te U^K u Rimani{tu); M/1388 (upori{te U^K u 35 M/1268; M/1816. Mramoru); M/1726 ({tab severno od Bariljeva); M/1741 ({tab 36 A/1034; M/1268 (sa nekoliko podataka o po~iniocima); M/1716 U^K u Koli}u). (kaè da se ubistvo {estorice mu{karaca desilo 18. maja). 3 A/0902 (okolina Prugovca 20. marta); M/1528 (na putu Pri{tina 37 M/1722a. Podujevo, 1. aprila); M/1750 (Vrani Do 7. aprila); M/0800 i 38 M/1411. M/1437 (Koli} krajem marta, ubijeno 20 boraca U^K); M/1726 39 M/1174 (pominje 27. april, po{to su Srbi stigli u Kacikol posle (Koli} oko 18. aprila); M/1217 (Marevce sredinom aprila); napada na Koli}); M/1298 (navodi 11. april); M/1757. M/1388 (Mramor, sredinom aprila); M/1302 (Makovac oko 21 40 M/1250. aprila); A/0636 (u planinama); M/1416 (Marevce po~etkom ma- 41 M/1488. ja); M/1722a (Si}evo, maja). M/1528 je tako|e ~uo da je19. 42 A/0916. aprila, kada je bila u Koli}u, U^K primila nare|enje da zakopa 43 M/1256; M/1741. svoje oru`je, skine uniforme i da se „pome{a sa narodom“. 44 M/1741. 4 M/1458. 45 M/0800; M/1437. 5 M/1526 (aktivista). 46 M/0800. 6 M/1308. 47 Broj izbeglica varira od izjave do ozjave, pa se stoga moè sma- 7 M/1840. trati samo pribli`nim. Pominju se cifre od 40.000 do 150.000. 8 M/0846; M/1370 (navodi imena dva prepoznata po~inioca); 48 M/0864; M/1216; M/1235; M/1405; M/1802 svi pominju 18. M/1750. april. M/1260; M/1370; M/1387; M/1710; M/1732; M/1757 po- 9 M/1528 (borbe na putu Pri{tina-Podujevo 1. aprila); M/1750. minju druge datume. 10 M/1526 je rekao da su pripadnici paravojnih jedinica bili na pu- 49 M/1370; M/1741 (tako|e je rekao da su traktori mogli da odu tu da izvr{e otmicu ène jo{ pre nego {to je otvorena vatra. zato {to se oko toga angaòvao odre|eni policajac. Ovaj poli- M/1726 to ne pominje. cajac je prema svedo~enju i ranije pomogao kosovskim Alban- 11 M/0460; M/0503; M/0622; M/1606. cima koje su mu~ili pripadnici paravojnih jedinica. Zbog toga su 12 M/0460; M/1526. ovi poslednji pretili da }e se obra~unati sa policajcem). 13 M/1376; M/1526. 50 M/1235; M/1387; M/1757; M/1802. Komandant je imao metal- 14 M/1322. ne zna~ke sa plavim orlovima, ostali su nosili tekstilne oznake 15 M/1209. sa orlovima, M/1741. Jedan svedok koji je sluìo u JNA je rekao 16 M/0856; M/1123; M/1160. da su srpske snage brojale izme|u 10.000 i 15.000 ljudi. 17 A/0759 i A/0758 (lokacija pored mosta u Vranom Dolu); 51 Pripanik U^K u M/1726 je ~uo da su ~lanovi U^K bili ubijeni za- M/0581; M/1123; M/1508; M/1510 (Prugovac). Najverovatnije to {to su se Srbi iz Pe}i infiltrirali u grupu. Mogu}e je da se ra- svi ovi izve{taji govore o istom doga|aju, jer su ove dve lokaci- dilo u ubijanju pripadnika U^K koje je opisano kao da se desilo je vrlo blizu jedna druge, a opisi doga|aja se potpuno poklapa- u „prvoj ofanzivi“. ju. 52 M/0864; M/1220; M/1232; M/1235; M/1256; M/1351; M/1370; 18 Vidi 10. popglavlje. M/1710; M/1802 – svi su videli po 20 i vi{e tela na jednom me- 19 M/0856; M/1123; M/1160. stu, i svako od njih je samo procenio ukupan broj mrtvih. Broj- 20 A/0758; A/0759; M/0130; M/0670; M/052 (pominje Tene{ Do); ne `rtve su imenovane. M/0872; M/1326; M/1413; M/1508; M/1510; M/1712 (kaè da 53 M/1433. su ga doveli u zgradu blizu starog pri{tinskog zatvora i na me- 54 M/1405.

330 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja

55 A/0926; M/0701; M/1387; M/1710; M/1711; M/1761; sam video vi{e od 200 tela na kojima su bile odse~ene u{i i no- M/1722a. Postoji i jedan izve{taj po ~uvenju u kome se kaè da ge, a o~i izva|ene. On veruje da je ukupno oko 400 ljudi bilo je u Ni{evcu bilo ubijeno 150 ljudi 11. maja, M/1174. Ista inter- ubijeno, od ~ega je 200 sahranjeno u Makovcu, a 200 u Vra- vjuisana osoba je rekla da su pripadnici paravojnih jedinica tog njevcu, u Pri{tini, M/1174; M/1709 (10 le{eva na putu, u maju). dana isekli na komade jednog de~aka. 80 M/1755. 56 M/1174. Datum je 27. april, tako da je verovatno da svedok 81 M/1238; M/1279; M/1320; M/1733; M/1737; M/1741. Ukupan opisuje „tre}u ofanzivu“ na Koli}. Tako|e je mogu}e da su se broj tela varira od 12 do 30. doga|aji desili za vreme „druge ofanzive“ ili oko 18. aprila, po- 82 M/1256. {to je {kola u Koli}u tako|e pomenuta u M/1235 i M/1260. 83 M/1260; M/1351. M/1722a kaè da su 8. maja pripadnici VJ i 57 A/0928; M/1704. paravojnih jedinica koristili buldoère da zatrpaju oko 700 le{e- 58 M/1256; M/1260; M/1351; M/1437; M/1710; M/1711. va u masovnu grobnicu za koju kaè da je bila oko 500 metara 59 M/1174; M/1235. udaljena od poslednje ku}e u selu, u pravcu Pri{tine, 10 meta- 60 PR/0147/99. Ekshumacija i ponovno sahranjivanje koji su izvr- ra od desne strane glavne ulice. Ovo bi mogla biti ista lokacija {eni 23. jula 1999. u prisustvu verifikatora OEBS-MiK. Druga na kojoj se desilo i masovno ubijanje. ekshumacija pet mrtvih èna je bila 30. avgusta blizu Koli}a. U 84 A/0636. ovom slu~aju ubistvo su izvr{ili srpski rezervisti koji su napali i 85 Razni datumi su navedeni: od 20. aprila do 9. maja. M/1206; oplja~kali grupu od 45 kosovskih Albanaca koji su se krili u {u- M/1351; M/1528; M/1741 (pretpostavlja da bi razlog za ubistvo mama, PR/0150/99. mogao biti navodno ~lanstvo sina `rtve u U^K). 61 M/1217. 86 M/1302. 62 M/0739; M/1458 (po ~uvenju). 87 A/0636 i M/1301 (dve masovne grobnice u Makovcu); M/1733 63 M/1721; M/1771. (Datum prvog granatiranja nije poznat.) (jedna masovna grobnica blizu muslimanskog groblja). 64 M/1190; M/1458; M/1480; M/1721. Opisi po~inilaca se razliku- 88 M/1316. ju. Opisani su kao pripadnici paravojnih jedinica u maskirnim 89 M/1458. uniformama sa natpisom „policija“ na le|ima, kao maskirani 90 M/0846; M/137. ljudi od kojih su neki imali obrijane glave, crvene trake na ruka- 91 M/1302; M/1438; M/1738; M/1755. vima, i oznake SRJ, Arkanovi Tigrovi ili [e{eljevi Beli orlovi. Me- 92 M/1281; M/1360. |u po~iniocima je bilo ljudi koji su govorili albanski. Neke inter- 93 A/0636 i M/1301 (jedna masovna grobnica u Lukarima); vjuisane osobe su tako|e pominjale policiju i VJ. M/1733 (dve masovne grobnice, jedna blizu muslimanskih gro- 65 M/1209. bova, a jedna u velikom skladi{tu). Svi izve{taji su po ~uvenju. 66 M/1416. Ovo je jedini izve{taj o ovom napadu po~etkom maja. Podaci se ipak slaù sa nalazima OEBS/ODIHR krajem septem- Zbog toga nije jasno da li se borba izme|u U^K i srpskih snaga bra-po~etkom oktobra 1999, i ICTY, koji su potvrdili dve odvo- vodila u to vreme, ili sredinom aprila, kako su govorili drugi jene masovne grobnice, sa 18 i 15 tela. svedoci. M/1217 je pominjao borbe sredinom aprila. 94 M/1312. 67 M/1237; M/1320. 95 M/0314. 68 Jedan predstavnik OEBS-ODIHR koji je posetio Kosovo od 26. 96 A/0903 (6. april); M/1216; M/1235; M/1365; M/1378; M/1710; septebmbra do 4. oktobra 1999. je ~uo od prevodilaca OEBS i M/1737; M/1749; M/1755; M/1760; M/1761; M/1771. Po~inio- me{tana da su paravojne jedinice imale stalnu bazu u ku}i na ci su ponekad opisani kao pripadnici paravojnih jedinica u uni- okuci puta za Mramor, i da su tu po~inili brojne zlo~ine. formama be` boje i sa obojenim licima, kao policajci, kao Arka- 69 M/1206; M/1238; M/1256; M/1279; M/1320; M/1360; M/1388; novi Tigrovi ili [e{eljevi Beli orlovi, kao VJ ili kao „kombinovane M/1440; M/1730; M/1741; M/1815. U M/1757 po~inioci su opi- snage“. sani kao ljudi koji su nosili zelene maskirne uniforme sa ozna- 97 M/1722. kama Milicija na le|ima, i koji su te~no govorili albanski. Veli~i- 98 M/1241. na grupa koje su dolazile ili u privatnim automobilima ili su do- 99 M/0739; M/0981; M/1150; M/1349; M/1605; M/1806; M/1817. voène autobusima, varira od 30 do 100 pa ~ak i 200 ljudi. 100 M/1349; M/1605 (obojica navode ime policajca). 70 M/0314; M/1256; M/1404; M/1471; M/1480; M/1730; M/1737. 101 M/1278; M/1759; M/1806. 71 M/1238; M/1260; M/1320; M/1359; M/1440; M/1757. 102 M/1424; M/1194; M/1388 (paljenje ku}a sme{taju u sredinu 72 A/0636; M/1351; M/1365. aprila). 73 M/1247; M/1404; M/1730. 103 M/1437 (jedini izve{taj o masakru). 74 M/1404. 104 M/1102; M/1142; M/1194; M/1360; M/1388; M/1462; M/1737. 75 M/1756. 105 M/1171. 76 M/1320; M/1757. 106 M/1236. 77 M/1263; M/1611; M/1741. 107 M/1194; M/1431. 78 Predstavnik OEBS/ODIHR je posetio Kosovo 26. septembra – 4. 108 M/1770 (sa nekim podacima o po~iniocima). oktobra 1999; A/0636; M/1440; M/1762. 109 M/1422, navodi imena petoro ljudi koji su bili ubijeni. 79 M/1263; M/1320; M/1365; M/1480 i M/1850 – svi tvrde da su 110 A/0903; M/1818. ljudi bili odvedeni u rupu punu vode; M/1440; M/1760 (ljudi su 111 M/1236. bili tu~eni i se~eni noèvima pre nego {to su pobijeni). Jedan 112 M/1431; M/1770, uklju~uju}i i imena ubijenih. A/0903 je vero- svedok je kao datum masovnog ubijanja naveo 28. april. On je vatno opisao isti doga|aj, iako smatra da se desio oko 5. aprila.

331 PRIZREN/PRIZREN

Op{tina Prizren je sme{tena na obroncima [ar |e je bilo javljeno o velikom broju ubistava. Dok planine, u jugozapadnom delu Kosova, blizu al- su jedna bila protuma~ena kao obi~na kriminalna banske granice. Pre preseljavanja koja su se desila ubistva i ubistva iz osvete, druga su bila ubistva 1998, u op{tini je bilo 80 gradova, sela i zaselaka. koja je izvr{ila U^K, ubijaju}i kosovske Albance Od celokupnog stanovni{tva, 78% su bili kosovski koji su bili osumnji~eni kao „saradnici“ srpske po- Albanci, 5% Srbi i 17% pripadnici drugih nacio- licije. Spske policijske i vojne operacije, koje su po- nalnih zajednica. Jedno selo, Mamu{a/Mamushe, nekad bile opisane kao rutinske, veoma su se bilo je smatrano turskim, jer je 84% njegovih sta- umnoìle posebno krajem januara 1999. Ove ope- novnika bilo turskog porekla.1 racije su imale tendenciju da eskaliraju u me|u- Tokom leta 1998. srpske snage su preduzele me- sobne provokacije izme|u srpskih snaga i U^K. Ci- re da obezbede granicu sa Albanijom, postavljaju}i vili su ~esto bivali uhva}eni izme|u dve vatre. mine u zoni od 5 km du` granice. Ipak, vojne ope- Mnogi kosovski Albanci su izve{tavali da su bili racije su bile uo~ljivije u |akovi~koj i de~anskoj op- zlostavljani ili hap{eni na policijskim kontrolnim {tini, severozapadno od Prizrena. Bilo je borbi u gra- punktovima. Na primer, OEBS-KVM je 10. januara ni~nom podru~ju izme|u op{tina Prizren i Oraho- primila izve{taj da je policija u{la u selo Petro- vac, kada su srpske snage preduzele mere da u tom vu/Petrove, oko 3 km severno od Prizrena, sa dva kraju ponovo uspostave svoju kontrolu. Verifikator- oklopna vozila (u jednom je bilo sedam policajaca) ska misija Evropske zajednice je tako|e izvestila da i sa policijskim vozilom sa pogonom na ~etiri to~- je grani~ni prelaz Vrbnica/Verbnice prema Morini u ka u kome je bilo 12 policajaca. Tri policajca nao- Albaniji bio zatvoren najmanje tokom dve nedelje, ruàna snajperskim pu{kama su zauzela strategij- u prvoj polovini juna. Srpske snage su tako|e vr{ile sku poziciju u selu, dok su drugi zaustavljali i zlo- operacije u okolini Opolja/Opoje, ju`no od Prizrena, stavljali prolaznike. Tri ~oveka su se àlila da su bi- delimi~no kako bi spre~ile ilegalan ulazak u SRJ sna- la, svaki posebno, psihi~ki i fizi~ki zlostavljani; poga kosovskih Albanaca iz albanskih sela zapadno od {to su ih zaustavili, policajci su ih saslu{avali, uda- Tetova (Makedonija), a po~etkom septembra 1998. rali i {utirali. Jednog ~oveka su policajci pitali gde kako bi isterale snage U^K koje su se u{an~ile u sebi voleo da mu pucaju, u nogu ili u glavu. Kada je lima kao {to su Ljubi~evo/Ljubiceve, Je{kovo/Jeshko- ekipa OEBS-KVM stigla u selo, policija se povukla, ve i Ho~a Zagradska/Hoce e Qyteti.2 Posle ovih ofan- osloba|aju}i ljude. OEBS-KVM je tri puta organizo- ziva, mnogi kosovski Albanci su bili uhap{eni, optu- vala susrete sa seljanima, imala jedan sastanak sa èni za terorizam i odvedeni na sud u Prizrenu. seoskim savetom i jedan sa zamenikom koman- Dok je OEBS-KVM izve{tavala iz Prizrena, od danta policije u Prizrenu. Mada su tri seljanina bi- decembra 1998. do 20. marta 1999, situacija je la spremna da govore pred OEBS-KVM o zlostavlja- bila napeta i eksplozivna, kao i u najve}em delu nju ~ije su `rtve bili, pla{ili su se da se i zvani~no à- Kosova. Moglo se primetiti da u Prizrenu postoji le, jer bi policajci mogli da im se osvete. Posle inci- izvesna netrpeljivost prema misiji. denta, OEBS-KVM je poja~ala patroliranje u tom Dok je bila prisutna u prizrenskoj op{tini, kraju i situacija se donekle smirila.3 OEBS-KVM je primala izve{taje o velikom broju ot- Na dan 18. februara, kao i ostali regionalni mica o kojima je kasnije vr{ila svoju istragu. Tako- centri OEBS-KVM na Kosovu, i Regionalni centar u

332 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja

Prizrenu je javio o poja~anoj aktivnosti VJ. Verifi- Ekipe u Prizrenu i Pe}i su javile da su tokom katori OEBS-KVM su pratili konvoj od 26 vozila od druge nedelje marta na du`nosti prime}eni rezer- Suve Reke do Prizrena. Pola konvoja, u kome su visti VJ u vojnim uniformama starog kroja.Vojne bila i ~etiri autobusa sa vojnicima VJ, oti{lo je u ar- operacije koje su vr{ene 15. marta u okolini Prizre- mijske kasarne u Prizrenu, a ostatak je nastavio na i u pograni~nom podru~ju na jugu, kao i sever- prema \akovici. VJ je tako|e upotrebila {est beno od Vu~itrna, izazvale su bekstvo oko 18.000 tonskih blokova da bi zatvorila glavni put iz Prizre- ljudi. Kako srpske snage, tako i snage U^K spre~i- na prema Albaniji, neposredno ispred albanske le su dolazak humanitarnih organizacija u pod- granice u Vrbnici. OEBS-KVM je zapazila da su staru~je na kome su se vodile borbe. Tako|e su ome- novnici Vrbnice napu{tali selo. Konvoj koji se sa- tale kretanje raseljenih lica koja su poku{avala da stojao od 27 vozila, uklju~uju}i pet tenkova i dva se sklone. Brigu je zadavalo i stalno zastra{ivanje vu~ena vozila artiljerijskog oru|a, vi|en je 19. fe- osoblja me|unarodnih institucija.7 bruara kako napu{ta kasarne i kre}e prema gra- Na dan 17. marta je bilo o~igledno pove}anje ni~nom podru~ju pored @ura/Zhur.4 napetosti u regionu, {to se manifestovalo po~et- OEBS-KVM je 24. februara tako|e izvestila da kom kombinovane operacije VJ i policije protiv je veliki konvoj vozila VJ napustio kasarne u Prizre- Kori{e/Korishe (na istoku od glavnog puta izme|u nu i krenuo na sever prema Landovici/Landovice, Prizrena i Suve Reke) i Kaba{a/Kabash (malo dalje neposredno izvan Prizrena, na glavnom putu pre- u brdima jugoisto~no od Kori{e). Operacija je nama \akovici. U konvoju od 53 vozila je bilo {est terala oko 1500 seljana da pobegnu prema selima tenkova i 18 topova. Konvoj se uve~e vratio u ka- Dubrava/Dubrave, Selogradà/Sellograzhde i Mu- sarne, pra}en vozilom sa radarskim ure|ajima. {oti{te/Mushtishte (sva se nalaze u op{tini Suva Oficir za vezu VJ je ovo objasnio kao rutinsku ve- Reka). Operacija je bila uperena protiv jedinice od 5 `bu na poligonu u Landovici. oko 20 vojnika U^K koji su se prema izve{tajima OEBS-KVM je 9. marta primetila MiG-29 Jugo- prebacili u Kaba{ prethodnog meseca. VJ i speci- slovenskog ratnog vazduhoplovstva kako nadle}e jalna policija, uz podr{ku tenkova i protivavionske teritoriju zapadno od Prizrena. To je bilo prvi put artiljerije, bile su vi|ene, a ~ula se i paljba iz arti- da je OEBS-KVM zapazila ovaj tip aviona. Regio- ljerijskog oru|a velikog kalibra, tokom celog da- nalni centar je tako|e izvestio da je u istom kraju na. Zapaljeno je bilo 8 do 10 ku}a. Verifikatori su vi|en i stariji avion MiG-21. Avioni tog tipa su bi- primetili ve}e policijske jedinice na glavnom putu li stacionirani na pri{tinskom aerodromu i redov- Prizren – Suva Reka, a bio im je spre~en prilaz bi- no su nadletali grad. lo kom od pogo|enih sela.8 Kako se napetost pove}avala, nastavile su se nerazja{njene otmice i ubistva. Ve}ina `rtava su bili Grad Prizren kosovski Albanci. Istraga u vezi sa otmicom civila albanske narodnosti koji je bio zaposlen u prizren- Prizren, administrativni centar istoimene op{tine, skoj policiji pokazala je da je otmicu izvela „slu`ba sme{ten je na obroncima [are, na obali reke Bi- bezbednosti“ U^K koja je ina~e bila sasvim centra- strice. Pre preme{tanja stanovni{tva 1998, Prizren lizovana. O~evici su opisali da je `rtvu odvela jedi- je imao vi{e od 80.000 stanovnika, od kojih su nica koja se sastojala od 10 ljudi u uniformama sa 69,25% bili kosovski Albanci, 10,30% Srbi, a oznakama U^K. Posle oklevanja, U^K je priznala da 20,45% pripadnici ostalih nacionalnih zajednica. je zadràla ~oveka. Na zapadu provincije, od Pe}i Grad se bio razvio u moderno naselje sa prera- do Prizrena, vi{e o~evidaca je dalo sli~ne opise jedi- |iva~kom, tekstilnom, farmaceutskom i metalo- nica U^K koje su vr{ile otmice Albanaca lojalnih prera|iva~kom industrijom, dok su u isto vreme prema srpskim vlastima. Kasnije su bila prona|ena ~injeni napori da se sa~uva njegova stara arhitek- tela otetih osoba. OEBS-KVM je saop{tila da je pr- tura. Policijska stanica i sud, koji su me|usobno vobitno obja{njenje, da su po~inioci ubistva nekon- bili povezani, kao i kasarne VJ, bili su sme{teni u trolisani elementi unutar U^K, manje verovatno od samom gradu. pretpostavke da su „ka`njavanja“ bila inicirana na Su|enja brojnim kosovskim Albancima koji su najvi{em nivou komandne strukture U^K.6 bili optuèni za terorizam i sa terorizmom poveza-

333 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo ne aktivnosti, odràvala su se u prizrenskom sudu Na teritoriji op{tine Orahovac su 18. februara u prisustvu verifikatora OEBS-KVM januara 1999.9 prona|ena tela dva kosovska Albanca koja su Okolina suda bi bila opkoljena kordonom policije prethodno bila oteta u Prizrenu. Obojica su izgle- kada bi autobusi sa optuènima bili dovoèni da bila na smrt premla}ena i njihova tela su poka- pred zgradu. Devet kosovskih Albanaca iz sela zivala znake te{kog mu~enja. @ena jednog od njih Mazrek/Mazrek i Koju{/Kojushe pred sud su izve- je izvestila o otmici, rekav{i da su ga dva naoruà- deni 28. januara. U njihovim ku}ama je prema op- na ~oveka odvela 3. februara. Ta dvojica su kasno tu`nici bila prona|ena ve}a koli~ina oru`ja i mu- no}u do{la u njihovu ku}u, navukla vre}u na gla- nicije. Osam okrivljenih je priznalo na su|enju da vu njenog muà i odvela ga. Dalje ispitivanje je su ilegalno pre{li albansku granicu i da su na or- navelo na zaklju~ak da su obojicu ubili ljudi U^K, ganizovan na~in krijum~arili lako naoruànje. De- zbog sumnje da „sara|uju“ sa policijom.13 veti ~ovek je tvrdio da nije kriv i dokazi protiv nje- Na dan 19. februara, kada su bile izvo|ene in- ga nisu bili ubedljivi. Osmorica su bili osu|eni na tenzivne srpske operacije na teritoriji op{tine, ka- ~etiri godine zatvora, a deveti je bio oslobo|en ko je gore opisano, bezbednosne snage su izvele optu`be.10 nenajavljenu ve`bu evakuacije u samom Prizrenu. Policija je januara 1999. sa ulice odvela jednog Centralna ta~ka operacije je bilo podru~je oko se- kosovskog Albanaca na saslu{avanje. Bio je odve- di{ta Regionalnog centra OEBS-KVM, gde su den u policijsku stanicu gde su ga policajci udara- oklopna vozila, uklju~uju}i i tenkove, kontrolisala li u lice i tukli palicama po rukama. Dana 17. ili 18. glavne saobra}ajnice kroz grad. Snage bezbedno- februara, isti ~ovek je ponovo bio saslu{avan i tu- sti su otvoreno pokazivale neprijateljski stav pre- ~en. Kosovo je napustio 9. marta, kako je rekao, u ma OEBS-KVM, i ekipe su pod pretnjom oru`ja bi- strahu od Srba.11 le spre~ene da iza|u iz grada. Jedan verifikator Jednog dana sredinom februara 1999, u 18 ~a- koji je posmatrao vojni konvoj, pod pretnjom sova, dve mla|e ène su ~ekale na prizrenskoj au- oru`ja je bio nateran da iza|e iz svog vozila i za- tobuskoj stanici, kada su se dovezla kola u kojima tim je pretresen. Bilo je zabeleèno da je put koji je bilo pet policajaca. Po{to je pregledao njihove is- bi bio kori{}en u slu~aju evakuacije OEBS-KVM prave, jedan od policajaca je optuìo ène da pri- ostao otvoren, {to ukazuje da uprkos stavu zauze- padaju U^K, {to su ove poricale. Jedan stariji poli- tom za vreme ve`be, cilj nije bio da se spre~i od- cajac, kome je bilo oko 50 godina, naredio je èna- lazak OEBS-KVM.14 ma da u|u u kola. Po{to su se protivile, ènama je Dva verifikatora OEBS-KVM su u Prizrenu bila re~eno: „Budite dobre devoj~ice. âk i da ne}ete vre|ana 28. februara. Oni su se pe{ice vra}ali iz da to u~inite, u~ini}ete.“ Mla|i policajac je rekao stare gradske tvr|ave, kada je oko 20 srpskih mlada ostave ène neka idu na miru, ali je stariji to od- di}a po~elo da ih ga|a kamenjem. Kasnije, odrasli bio govore}i: „Danas je na{e ljude ubila U^K.“ Gru- me{tani su od jednog verifikatora oteli kameru i pa se odvezla iz Prizrena, zaustaviv{i se na kraju na poku{ali da izvade film. Verifikatori su traìli da im otvorenom polju pored pravoslavne crkve i jezera. se kamera vrati, a pet ili {est Srba su ih udarali u li- Policajci su tamo ènama naredili da isprazne svo- ce i gornje delove tela i oborili ih na zemlju, pre ne- je dèpove, uzeli njihove li~ne isprave i uni{tili ih. go {to su na kraju uspeli da odu.15 Zatim su ih naterali da skinu ode}u i silovali ih vi{e Kamenje koje je bacala srpska mlade` pogodi- puta. Po{to su bile silovane i izvre|ane, ène su nalo je vozilo OEBS-KVM koje se kretalo kroz Prizren terane da u|u u ledeno jezero i da zarone pod vo- 11. marta. Bili su razbijeni prozori, ali niko nije bio du. Jedna od èna je pod pretnjom batina natera- povre|en. Policija je u to vreme bila u blizini, ali na da vr{i oralni seks sa policajcima. Policajci su je nije ni{ta preduzela.16 ismejavali i dirali njene dojke cevima oru`ja. @ene U vreme kada je OEBS-KVM oti{la sa Kosova, su na kraju pu{tene oko pono}i. Zapre}eno im je albansko stanovni{tvo je bilo veoma uznemireno. da }e njihove porodice biti pobijene i ku}e zapalje- Situacija je bila krajnje napeta i ljudi su se pla{ili ne, ako se budu àlile policiji zbog ovoga {to im se da iza|u iz svojih ku}a, posebno no}u. Izjave izbe- desilo. @ene su naterane da pe{a~e sedam sati pre glica koje su pobegle ukazuju na to da su kombi- nego {to su se vratile u Prizren.12 novane srpske snage, zajedno sa mesnom polici-

334 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja jom i naoruànim civilima, bile prisutne i aktivne {e upla{en da bi i dalje gledao, jer su pripadnici VJ u okolini. i policije bili sa obe strane puta.22 Ubrzo posle po~etka vazdu{nih udara NATO Izve{taji izbeglica ukazuju na to da je, uprkos protiv SRJ, 24. marta, napetost i strah su se jo{ po- prividnom haosu, grad bio ispra`njivan sistematski, ja~ali po{to su pripadnici VJ i policije razbijali pro- kao {to se to de{avalo u Pri{tini i drugim gradovi- zore albanskih ku}a i prodavnica. Policija je 24. ma. Svi stanovnici albanske narodnosti nisu bili marta oplja~kala i zapalila jednu radnju sa name- istovremeno proterani. U stvari, ~i{}enje nekih uli- {tajem.17 U isto vreme, policajci su po~eli da puca od njihovih albanskih stanovnika je potrajalo da- caju na ku}e u gradu. Neki ljudi su se sakrili ili po- nima i nedeljama. Me{tani koji su bili isterani iz svo- begli u druge ~etvrti, gde su mislili da }e biti bez- jih ku}a su ~esto iz jednog naselja odlazili u drugo bedniji. Policija, VJ i naoruàni srpski civili su pu- traè}i tamo skloni{te, i de{avalo se da budu pro- cali idu}i ulicama, plja~kali prodavnice i bacali terani vi{e nego jednom. Neki od stanovnika Prizre- ru~ne bombe na ku}e kosovskih Albanaca poku- na i okolnih sela posle proterivanja su se vra}ali u {avaju}i na taj na~in da nateraju stanovnike da svoje ku}e, da bi odatle ponovo bili oterani. odu. Izbeglice su opisale scenu kao potpuni haos. Mnoge izbeglice su govorile o tome da su po- Neki me{tani su zaista odlazili, ali su drugi i dalje sebna meta napada bili ljudi na vi{im dru{tvenim ostajali u svojim ku}ama.18 poloàjima, intelektualci i bogatiji ljudi, kao i ne- Na dan 28. marta u 15:40, VJ i policija su gra- kada{nji name{tenici OEBS-KVM. Govorilo se o ot- natirale grad, a zatim su vojnici i policajci po~eli micama lokalnih slu`benika OEBS-KVM. Posle tada opkoljavaju ku}e, da okupljaju stanare na ulici kvih glasina, brojni ljudi su ili pobegli u strahu od i da im govore da odu, ili }e silom biti izba~eni. represalija, ili su se krili. Na ku}e OEBS-KVM i tri is- Po{to su im bile konfiskovane li~ne isprave i „bo- taknuta kosovska Albanca su ba~ene bombe 28. lja vozila“, me{tani su bili naterani da se u preo- marta, dok je jedan ~ovek izjavio kako je njegovoj stalima voze direktno na granicu.19 Oko 28. mar- èni pre}eno, jer je on bio vlasnik ku}e koju je ko- ta policija je spalila ku}u „Prizrenske lige“.20 Ku}a ristila OEBS-KVM.23 je bila potpuno uni{tena, a teren poravnat, u {ta Dok su odlazili, ljudi su du` puta bili zausta- se uverio predstavnik OEBS/ODIHR koji je Prizren vljani, zastra{ivani, plja~kani, ponekad i nekoliko posetio 30. septembra 1999. puta, pre nego {to bi stigli do grani~nog prelaza. Po~ev od 28. marta, tokom nekoliko nedelja, Grupa ljudi koja je u tri automobila putovala 28. srpske snage su poja~avale operacije i sistematski marta, krenula je putem koji ide na istok od Pri- ~istile ulicu po ulicu od stanovnika albanske narod- zrena kroz planine prema [timlju i Ka~aniku. Ispri- nosti, prete}i da }e ih pobiti ako odmah ne odu.21 ~ali su da je ceo put bio zakr~en automobilima, Zastra{ivanje je bivalo nastavljeno i dok su odlazili. traktorima i ljudima koji su i{li pe{ice. Ljudi su bi- Kao i drugde na Kosovu u to vreme, zabeleèno je li prestra{eni, jer su mnogi od njih bili bez paso{a sveop{te plja~kanje i iznu|ivanje novca i dragoce- ili li~ne karte. Kolona je bila zaustavljena kada je nosti, konfiskovanje i uni{tavanje dokumenata. stigla do Sredske/Sredske, srpskog sela 12 km is- Na dan 28. marta, hiljade ljudi kojima je bilo to~no od Prizrena. Pripadnici VJ, policije, paravoj- nare|eno da se isele ili koji su odlazili usled stranih jedinica i civili su opkolili konvoj. Traìli su da ha, na{li su se na ulicama. Jedan ~ovek je video im se predaju li~ne isprave i da svaka osoba plati policajce (od kojih su neki nosili crne maske) i pri- po 100 DM kako bi mogla da nastavi put. Kada su padnike VJ kako odvajaju mu{karce od grupe è- izbeglice nastavile put, ponovo su bile zaustavljena. Policajci su oko 50 mu{karaca odveli u {kolsko ne od strane 10 pripadnika paravojnih jedinica dvori{te. U blizini se nalazilo jedno oklopno vozi- koji su nosili stare uniforme JNA i bili naoruàni lo sa te{kim mitraljezom i oko 30 policajaca koji pu{kama i noèvima. Bili su pijani i za jednoga od su stajali pored njega. Oficir policije je rekao: „Iz- njih je re~eno da je imao ruski naglasak. Zahteva- dvojte ih i ubijte ih.“ Jedan kosovski Albanac koji li su da im se za svaki automobil plati po 300 DM. je sa gomilom ljudi tuda pro{ao ~uo je iza sebe ra- Nekoliko minuta kasnije grupa je ponovo bila za- falnu paljbu. Pogledav{i u pravcu zvuka, video je ustavljena od strane pripadnika paravojnih jedini- kako u {kolskom dvori{tu padaju ljudi. Bio je suvi- ca koji su ovog puta traìli 100 DM. Na kraju je

335 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo grupa imala otvoren prolaz do granice sa Make- moravane da iza|u sa Kosova. Svi ti ljudi su bili donijom kod \eneral Jankovi}a/Hani i Elezi.24 primoravani da idu odre|enim putem, ili su ukr- Na dan 31. marta grupa ljudi je bila na sahrani cavani u autobuse koji su ih odvozili do albanske jednog deteta, kada su kombinovane srpske snage granice. Osoblje OEBS-KVM je iz Albanije moglo iznenada opkolile kraj. Jedan ~ovek ih je identifiko- da prati kako se grad punio izbeglicama i kako se vao kao vojnike u uniformama redovne vojske. Bi- zatim praznio, kada im je bivalo nare|eno da idu lo je tako|e i pripadnika specijalne policije i para- u Albaniju. Na taj na~in se stvarala velika gu`va u vojnih jedinica koji su nosili crne {alove i bili nao- Kuke{u (Albanija) u roku od nekoliko dana, posle ruàni ru~nim bombama, automatskim pu{kama i ~ega bi samo nekolicini ljudi bilo dozvoljeno da noèvima, i za koje je bilo re~eno da su pripadali pre|e granicu. SAJ. Kada su ih ugledali, ljudi su po~eli da beè prema brdima. Vojnici su koriste}i megafone vika- Du{anovo/Dushanove i li: „Gde vam je sad U^K? Gde su ljudi koji veruju da Landovica/Landovice }e NATO osloboditi Kosovo?“ Ljudima je zatim nare|eno da se vrate ku}ama, a uskoro posle toga su Ova dva sela, Du{anovo i Landovica, leè nekoliko dobili nare|enje da odu. Jedan svedok je izjavio da kilometara severozapadno od Prizrena, du` puta im je oteto 500 DM i da su im maskirani policajci za \akovicu. Sela su bila ispra`njena uglavnom na pretili uperenim kala{njikovom. Tako|e je rekao da sli~an na~in kao i Prizren. je 90 doma}instava kosovskih Albanaca katoli~ke U Landovicu su srpske snage u{le 26. marta i vere moglo da ostane.25 odmah po~ele granatiranje i pucanje na sve {to se 30 Izjave izbeglica ukazuju da su po~etkom aprila kretalo. Du{anovo je bilo opkoljeno i granatira- bili sakupljeni i odvedeni mla|i mu{karci albanske no 27. marta. VJ i policija su u{le u selo. Vojnici su narodnosti koji su se jo{ uvek nalazili u gradu ili udarcima noge otvarali vrata na ku}ama koje su njegovoj okolini. Dok su neke intervjuisane osobe pripadale seljanima albanske narodnosti i nare|i- govorile da ne znaju {ta se sa njima desilo, jedan vali svima da odu. Istovremeno, tenkovi su iz Du- ~ovek koji je traìo svog ro|aka koji je bio otet, ka- {anova granatirali obli`nju Landovicu.31 Otac jed- è da je video 300 mu{karaca koji su bili zato~eni ne porodice koja je poku{avala da pobegne od u prizrenskoj sportskoj hali.26 Drugi kaù da su, granatiranja ovako opisuje situaciju: dok su sredinom aprila putovali prema granici, videli mlade kosovske Albance kako kopaju rovove Na dan 26. marta u 11:30, moja porodica i ja i polaù mine, a da ih je ~uvalo oko 30 ili 40 voj- smo se u ku}i pripremali za ru~ak … ûli smo nika VJ.27 Jedan svedok je izjavio da su srpske sna- pucnjavu. Najpre smo mislili da dolazi sa plani- ge sakupile grupu mla|ih mu{karaca, dale im uni- na. Iza{ao sam i video vojnike VJ na kapiji. Od- forme i koristile ih kao ljudski {tit oko kamiona VJ makli smo se od prozora. Poku{ali smo da na- i druge vojne opreme.28 pustimo ku}u, ali nam nije bilo dozvoljeno. Na Tih dana, srpske snage su povremeno pucale ulicama su bili vojnici. Sa porodicom sam ipak po gradu i hapsile ljude koji su jo{ ostali. Nekima iza{ao na ulicu i vojnici su po~eli da pucaju na je bilo nare|eno da odu u roku od dvadeset minu- nas. U{li smo u kom{ijsku ku}u … Vojnici su po- ta, ili }e biti ubijeni, dok je drugima bilo nare|eno ~eli da pucaju na ku}e, gde god su stigli. Video da odu odmah. I policija, i maskirane paravojne sam u ku}i mog suseda prekoputa najmanje 10 jedinice su po~ele da izdvajaju mu{karce od èna mrtvih tela. Poku{ao sam da pomognem preì- i dece, da zahtevaju novac kako bi po{tedeli mla- velima da se sklone. Vojnici su sa svih strana di}e. Jedan svedok je tvrdio da su novac uglav- pucali iz automatskog oru`ja i bacali granate nom iznu|ivali pripadnici paravojnih jedinica, a … Poku{ali smo da beìmo. Nosio sam u ruka- manje policajci.29 ma mog sina, a drugi sin i k}erka su i{li odmah Ve}i broj izbeglica iz okoline se okupio u sa- ispred mene. U jednom trenutku pored nas je mom Prizrenu. Grad je tako|e posluìo kao tran- eksplodirala granata i ubila troje na{ih: moja zitna stanica za izbeglice iz drugih krajeva koje su, k}erka je imala 15 godina, a dvoje druge dece po{to su izbegle iz svojih sela, sistematski bile prisu imali 5 i 7 … U tom trenutku, sin koga sam

336 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja

drào za ruku je bio pogo|en metkom. Dva pu- {ten dalje na jugu, sa druge strane Belog Drima, ta me je pozvao: „Tata! Tata!“ i umro na licu pored puta Prizren-\akovica. Posle po~etka NATO mesta. Metak ga je pogodio blizu desne slepo- bombardovanja Jugoslavije, 24. marta, ovi ze- o~nice. Bio je star 9 godina … Spustio sam ga mljoradni~ki krajevi na severozapadu op{tine, kao tamo pored puta. Morali smo da beìmo, jer se i obli`nji ju`ni deo op{tine Orahovac, bili su me|u sa svih strana pucalo. Petogodi{nji sin, koga najteè pogo|enima i najtemeljnije o~i{}enima sam nosio, tako|e je bio ranjen u eksploziji gra- od sveg stanovni{tva albanske narodnosti. Kroz nate. Jo{ uvek ima brazgotinu na desnom be- mnoge od ovih krajeva su prolazili tranzitni pute- dru. Svi smo oti{li u pravcu planina, u grupi kovi U^K, ili su uop{te bili pod sna`nim uticajem ja je brojala oko 200 ljudi. Vojnici su sve vreme U^K. Ova sela i varo{ice su doìveli te{ko granati- nastavljali da pucaju. Policajci su tako|e bili pri- ranje, razaranja, proterivanje stanovni{tva, a u ne- sutni, bacali su bombe, palili ku}e… Toga dana kim slu~ajevima hap{enja i egzekucije velikog bro- su pucali do 18:30 … Mi smo oti{li do sela koja mu{karaca. je se zove Petrove. Idu}eg dana svi smo oti{li u Mala Kru{a/Krushe e Vogel je tako|e sme{te- Prizren kod nekih ro|aka. Tamo smo ostali ne- na blizu ovih sela, na putu od Prizrena za \akovi- delju dana. Ja sam èleo da se vratim da sahra- cu. Iako se Mala Kru{a nalazi u prizrenskoj op{ti- nim moje dvoje dece, ali nije bilo mogu}e. Re- ni, doga|aji koji su se u njoj desili opisani su u kli su mi da su tela bila sklonjena.32 odeljku o orahova~koj op{tini, zajedno sa onima koji su se desili u obli`njoj Velikoj Kru{i/Krusha e Dana 28. marta, policajci i vojnici su stajali na- Madhe (Orahovac). Me|unarodni sud za zlo~ine sred ulice u Du{anovu i vikali: „Napustite svoje ku- po~injene u biv{oj Jugoslaviji (ICTY), u optu`nici }e i idite u Albaniju!“ Ljudi su se pla{ili da mogu protiv Milo{evi}a i ostalih, zajedno citira doga|a- biti ubijeni, pa su ostavljali ku}e. Kada su bili na- je koji su se desili u oba sela.36 Stoga su ti doga- polju, jedan policajac im je naredio da se vrate u |aji opisani zajedno u odeljku o orahova~koj op- ku}u, i pucao je iz svog oru`ja u vazduh. Kako su {tini, gde su se desili i brojni drugi doga|aji o ko- krenuli u ku}u, drugi policajac im je ponovo nare- jima se govori u optu`nici. dio da iza|u napolje. U blizini je prolazila duga Pre raseljavanja 1998, u selu Mamu{a je ìvelo kolona ljudi kojima je tako|e bilo nare|eno da 14% kosovskih Albanaca, 2% Srba i 84% pripad- odu. Kada se u koloni pojavila praznina, nare|eno nika ostalih nacionalnih zajednica, najvi{e Turaka. im je da popune prazninu i da idu u Albaniju. Dok Selo Zoji} je imalo 79% albanskog stanovni{tva i su odlazili, zaustavio ih je policajac koji je u ruci 21% srpskog. Sela Pirane i Randubrava su bila 37 nosio oznaku U^K i pitao ih: „Jeste li ovo traìli? potpuno albanska. Sva ova sela su se nalazila Zbog ovoga sada odlazite u Albaniju?“33 Policajac blizu jedno drugog, na severnom {picu prizrenske je pucao u noge jednog mladog ~oveka, udario ga op{tine, ili na ju`nom vrhu op{tine Orahovac. i {utirao, a onda mu naredio da uzme traktor i Dva mu{ka tela su bila prona|ena u Randubra- ostavi svoja kola.34 vi 26. februara, nakon pucnjave izme|u policije i 38 Nekoliko dana kasnije u okolinu su do{le srp- U^K. Jedna èna je tako|e bila ranjena u nogu. ske jedinice koje su nosile zelene uniforme i crne Na dan 9. marta, 10 maskiranih ljudi koji su maske, i rekle preostalim seljanima da odu, a ako nosili crne uniforme sa oznakama U^K, izvr{ili su ne odu, „drugi“ }e do}i i poubijati ih. Seljani su u Piranama otmicu jednog kosovskog Albanca. oti{li, neki pe{ice, a neki traktorima.35 U^K je indirektno potvrdila svoje u~e{}e u incidentu i OEBS-KVM je pregovarala o osloba|anju Sela du` granice sa otetoga. Policija je rekla da je kosovski Albanac bio civilni name{tenik koji je radio u dokumenta- orahova~kom op{tinom ciji prizrenske policijske stanice.39 Sela Mamu{a/Mamushe, Zoji}/Zojiq, Pirane/Pi- U drugoj nedelji marta, verifikatori OEBS su za- rane i Randubrava/Randobrave leè na severo- pazili da U^K kopa nove rovove u blizini Mamu- zapadnoj ivici prizrenske op{tine, na granici sa te- {e.40 Mesni komandant U^K je rekao verifikatori- ritorijom orahova~ke op{tine. Krajk/Krajk je sme- ma OEBS-KVM da mu je vi{a komanda naredila da

337 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo izgradi defanzivne pozicije.41 Kasnije, za vreme ba da odu. Jedan ~ovek je krenuo u grupi od njih borbi koje su se u tom kraju vodile izme|u srpskih 24, ali nije mogao slobodno da se kre}e, jer je po- snaga i U^K, hiljade ljudi iz okolnih sela su izbegli licija bila svuda unaokolo i pucala je na svakoga. u Mamu{u, koja je pre 1998. imala oko 3500 sta- Dvadeset ~lanova grupe je bilo ubijeno za vreme novnika, uglavnom kosovskih Turaka. ovog napada, a ostatak se vratio u Mamu{u.47 VJ je u ve}em broju stigla u kraj 26. marta sa Pripadnici policije i vojske, neki od njih maski- namerom da napadne pozicije U^K, koje su bile rani, u zelenim uniformama, a neki sa oznakama samo 200 metara od sela Zoji}, prema svedo~e- na kojima su predstavljeni orlovi, u{li su u Mamu- nju tamo{njeg seljanina. Vojnici su rekli me{tani- {u 27. marta i po~eli da pucaju na ku}e daju}i na ma Zoji}a da ne èle da se bore protiv njih, nego taj na~in na znanje kosovskim Albancima da treba protiv U^K.42 Seljani su ipak napustili Zoji} i sko- da odu. Me{tani su bili izba~eni iz svojih ku}a pod nili se u Mamu{u, a VJ je oti{la u Pirane, obli`nje pretnjom bajoneta i noèva. Jedan svedok je izja- selo koje je napadnuto i spaljeno istog dana, za- vio kako je stanovni{tvo bilo primorano da se oku- jedno sa Randubravom. Policijske, paravojne i voj- pi u centru sela, gde je zadràno narednih 12 sane snage su opkolile i granatirale Pirane. Kada je ti. Za to vreme, maskirani ljudi u uniformama VJ maskirana policija po~ela paljenje i uni{tavanje su iz gomile izdvojili njegovog oca i dva brata. Pi- ku}a, mnogi ljudi su beàli, dok su neki bili ubije- tali su ih gde su sklonili ljude iz drugih sela, a za- 48 ni u selu ili zapaljeni zajedno sa svojim ku}ama.43 tim su ih ubili. U isto vreme, ~ovek koji je zadr- Neki me{tani Pirana su uspeli da pobegnu u Krajk. àn sa grupom mu{karaca, po{to su odvojeni è- Na dan 27. ili 28 marta u Krajk je, u pratnji dva ne i deca i otpremljeni prema Albaniji, rekao je da policijska vozila, stigao kamion pun ljudi, uklju~u- su vojnici pucali u grupu, vi~u}i: „Gde vam je NA- ju}i ène i decu. Kamion i policijska vozila su se za- TO, gde vam je sad OEBS?“ Stariji ljudi koji su no- ustavili. Dok su ljudi jo{ bili unutra, policajci su sili tradicionalne albanske okrugle kapice (ke- otvorili vatru na kamion, zatim su ga zapalili i gur- ~e/plis) morali su da ih bace na zemlju i izgaze. VJ nuli u reku. Pucali su na svakoga ko bi iza{ao da je izdvojila neke mu{karce iz grupe koju je dràla vidi {ta se doga|a. Policajci su zatim svim seljani- i odvela ih pod pretnjom oru`ja u pobo~nu ulicu. ma naredili da napuste ku}e, rekav{i im da }e to Uskoro posle toga, vratili su se sami vojnici. Oko dva sata kasnije, preostali ljudi su kona~no bili pu- {to se desilo sa ljudima u kamionu, da se desi i nji- {teni.49 ma, ako se ne isele. Seljani su oti{li, mnogi od njih Tursko stanovni{tvo Mamu{e je bilo odvojeno prema granici, gde im je policija oduzimala li~ne od kosovskih Albanaca, i dozvoljeno mu je bilo da isprave, novac i nakit.44 ostane.50 U Randubravu su policajci u{li 27. marta u 6 Mnogi seljani su oti{li, putuju}i na traktorima, sati, i odmah pristupili proterivanju stanovnika i no}u, kroz Prizren prema granici. Du` puta su vi- granatiranju ku}a.45 Brojni seljani su krenuli da be- deli mnogo kapica koje su pripadale starijim mu- è u Mamu{u, ali su nekima policijske snage u Ma- {karcima, umrljane krvlju i sa ~etni~kim simbolima mu{i naredile da se vrate u svoje selo. Jedna èna iz Drugog svetskog rata na`vrljanim na njima. Pe- je ispri~ala kako ju je komandant policije izdvojio torica saobra}ajnih policajaca je zaustavila jednu zajedno sa grupom mu{karaca od ostalih èna i grupu i savetovala joj da put prema granici nasta- dece. Stavio joj je cev pi{tolja na potiljak i krenuo vi preko periferije, a ne kroz centar grada. Na al- da je hvata za grudi i ~ini seksualne pokrete. U to- banskoj granici policija je oduzimala sve doku- ku no}i, vojnici su upali u njenu ku}u, napali nje- mente, a od izbeglica iznu|ivala novac.51 nog ujaka i krenuli da traè novac. Ujutru je porodica ukrcana u autobus i odvezena na granicu.46 Kori{a/Korishe Dok su neke grupe pod te{kom artiljerijskom vatrom i{le u Mamu{u, granate su ubile sedmoro Kori{a se nalazi severoisto~no od Prizrena, bli- ljudi, od kojih su {estoro bili ène i deca. Jedna zu granice sa op{tinom Suva Reka. Pre proteriva- grupa je do{la u Mamu{u i tamo boravila dva da- nja u martu 1999, to je bilo mesto sa velikom al- na, kada im je U^K, koja je bila u selu, rekla da tre- banskom ve}inom i manjim brojem srpskih sta-

338 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja novnika. Granatiranje Kori{e je po~elo ve} 15. mar- blizu sela Damjane/Damjan, ju`no od \akovice; ta.52 Seljani su tokom nekoliko nedelja izlazili iz se- ovo je podrobnije opisano u odeljku o |akovi~koj la i vra}ali se, po{to se granatiranje nastavljalo s op{tini. Posle borbi u tom kraju 27. januara, ve}i vremena na vreme, tokom celog marta i aprila. Na- broj raseljenih lica je napustio obli`nje selo Roma- vodno je 17. marta oko 200 vojnika VJ u{lo u Kori- ja/Romaje, izme|u glavnog puta Prizren-\akovi- {u koja je tada bila ispra`njena, jer je stanovni{tvo ca i albanske granice.57 izbeglo usled granatiranja koje je trajalo prethod- Srpske snage su imale kontrolne punktove na nih nekoliko dana, i krilo se u obli`njim {umama. glavnom putu izme|u Prizrena i \akovice, kako bi Policija je u{la u selo 24. marta pucaju}i, a stanov- obezbedile ovu magistralu. Krajem januara, vi|e- nici su pobegli. Policajac (~ije je ime zabeleèno) ne su SAJ kako na rastojanju od svega 200 meta- pucao je u automobil koji se potom preturio; poli- ra kontroli{u dva punka na tom putu. U jednom cija je uklonila telo voza~a.53 Jedna intervjuisana incidentu, neki ~ovek je tvrdio da je od njega zah- osoba je ispri~ala: „Srpske snage su u{le u na{u ku- tevano da plati 40 DM kako bi ga pustili da pro|e }u 2. aprila i rekle nam da se obujemo i napustimo sa li~nom kartom kojoj je istekla va`nost. Po{to ni- selo. Oti{li smo pe{ice do granice. Kako smo napu- je bio u stanju da plati, odvukli su ga u vozilo SAJ {tali na{e ku}e, policajci su ih palili.“54 Izme|u 12. gde su mu pretili i zastra{ivali ga, i gde su mu pri- i 25. aprila selo je bilo nekoliko puta napadano. padnici SAJ pocepali ve} nevaè}u li~nu kartu, Srpske snage su palile ku}e seljana koji su beàli. oteàv{i mu na taj na~in put do mesta boravka, to Jedan svedok je rekao kako su 12. aprila pripadni- jest do Prizrena.58 ci policije i VJ u{li u selo pucaju}i u vazduh; ljudi su Dana 28. januara je izve{teno da su snage dr- beàli u planine, ali su mnogi zaostali u selu. Selo àvne bezbednosti uhapsile sedam seljana posle je bilo granatirano, a mnoge ku}e ru{ene i paljene. borbe koja je izbila izvan Romaje. Seljani su bili Posle 22 ~asa seljani su se vratili. Kada se vratio u pretu~eni, a jedan od njih je bio ranjen noèm. ku}u koja je gorela, svedok je na{ao nagorela tela Kada je ~ovek poku{ao da pobegne, bio je uhap- svojih oca i majke.55 Jedan seljanin i dva ~lana nje- {en i odveden u Romaju. ^lanovi porodice su se gove porodice koji su se vratili u Kori{u 27. aprila, raspitivali kod policije gde se nalazi, ali nisu dobi- zatekli su tamo pripadnike paravojnih jedinica zali odgovor. Tada su se obratili OEBS-KVM sa mol- jedno sa me{tanima srpske narodnosti (imena su bom da im pomogne da dobiju informaciju o zabeleèna). Kasnije je njegova majka prona{la ovom slu~aju. Me|utim, nikakva druga informaci- 59 unakaène le{eve trojice njihovih ro|aka.56 ja se nije mogla dobiti. Po~etkom februara, patrole OEBS-KVM u Pri- zrenu, kao i u drugim op{tinama, bile su obave- Granica sa Albanijom {tene da u podru~ju do 5 km od granice patrole treba da prati jugoslovenski oficir za vezu.60 Ne- – Ljubidà Has i \onaj koliko dana kasnije, 20. februara, policajci su do- Tokom 1998. i po~etkom 1999, srpske snage su {li u lokalnu kancelariju OEBS-KVM u @uru, jugo- preduzimale vi{e operacija sa ciljem da obezbede zapadno od Prizrena, i u Draga{u/Dragash, na ju- planinsko podru~je du` granice sa Albanijom od gu, i saop{tili verifikatorima misije da u roku od upada U^K iz Albanije. Za vreme tre}e nedelje ja- 24 sata treba da napuste prostorije.61 nuara jugoslovenske snage su dva puta no}u upa- Oficir za vezu VJ je pratio verifikatore u podru~- dale u selo Planeja/Planeje, 5 km od albanske gra- je blizu albanske granice, gde su grani~ari VJ bili nice. VJ je prvi put najpre granatirala selo, a zatim navodno napadnuti jedne ve~eri sredinom marta. krala imovinu. VJ je tako|e predlagala da „sprove- Verifikatori su videli tragove metaka, a seljani su de“ stanovni{tvo do albanske granice. Bilo je sa- potvrdili da su ~uli pucnjavu. VJ je verovala da su op{teno da je ve}i broj seljana izbegao i sklonio se ljudi U^K poku{ali da pre|u granicu i da su drugi u sigurnija podru~ja. borci U^K hteli da izvr{e diverziju. Vojnici VJ su Brojni incidenti su se dogodili u pograni~nom upozorili seljane da ne}e trpeti dalje provokacije.62 podru~ju izme|u \akovice i Prizrena, budu}i da je Okolna sela Ljubi`da Has/Hasi i Lubizhde63 i U^K stalno poku{avala da se infiltrira iz Albanije \onaj/Gjonaj,64 izme|u puta Prizren-\akovica i

339 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo albanske granice, bila su opkoljena i granatirana su ih tukli, naredili im da se obuku, pa su vra}eni oko 25. marta, kao i slede}ih dana. Za to vreme, na imanje. Posle dva dana neki od mla|ih mu{ka- kombinovane srpske snage su u ve}em broju vi|e- raca su odvedeni sa rukama vezanim na le|ima. ne u okolini. Grani~ari VJ, kao i druge jedinice ko- Ostatak je ukrcan u autobus i odvezen do albanske je su nosile uniforme VJ sa me{avinom crnih i cr- granice. Na granici su im oduzeli dokumente.68 venih traka oko glave, bili su prisutni u \onaju. VJ i paravojne jedinice su pucale na ljude u pla- Istovremeno, VJ i paravojne jedinice su pre{le iz ninama. Jedna {esnaestogodi{nja devojka je ubi- obli`njeg podru~ja Koju{/Kojushe i po~ele da pa- jena, a njen desetogodi{nji brat ranjen. Lekar koji le \onaj i Ljubi`da Has. Radnje i ku}e koje su pri- se i sam krio u planinama od po~etka granatiranja padale kosovskim Albancima su bile oplja~kane, a u martu, i koji je le~io ranjene koje je na{ao, ispri- njihovi vlasnici premla}eni pre nego {to im je na- ~ao je da je sa mesta gde se nalazio 4. aprila video re|eno da odmah napuste mesto.65 kako je 150 ljudi u{lo u \onaj. Ve}ina je bila uni- Ljudi su po~eli da beè u planine i {ume, gde formisana, ali je me|u njima bilo i civila. Po{to su su se pridruìli onima koji su beàli iz svojih sela oplja~kali neke ku}e, oni su ih zapalili. Jedan sta- koja su bila pod artiljerijskom vatrom. U panina- riji ~ovek koji je bio ostao u selu, bio je ubijen u ma je u to vreme bilo na hiljade ljudi. Me|u njima svom vrtu. Lekar se vratio no}u i pokopao ga.69 je bila i grupa od oko 25 vojnika U^K koji su pratili pokrete VJ i paravojnih jedinica i obave{tavali Put Prizren-Kuke{ i podru~je svoj {tab, a tako|e {titili neke od grupa. Kamioni ju`no od Prizrena koji su transportovali oko 150 vojnika VJ su 27. marta stigli u blizinu \onaja, i ljudima je re~eno Put koji vodi na jugozapad od Prizrena prema Ku- da stariji mu{karci, ène i deca treba da odu, dok ke{u (Albanija) postao je od kraja marta 1999. je- je mla|im ljudima re~eno da ostanu. Neki od njih dan od glavnih izlaznih pravaca za kosovske Al- su uspeli da pobegnu u planinski i {umski kraj.66 bance koji su bili proterani {irom Kosova. Sela u U vremenu izme|u kraja marta i sredine aprila, blizini puta su bila mesta gde se desilo vi{e incide- jedna grupa raseljenih lica je bila opkoljena u {u- nata ne{to pre povla~enja OEBS-KVM 20. marta mama izme|u Ljubi`da Hasa i \onaja. Grupa ko- 1999. ja je tvrdila da se sastoji samo od civila, bila je sa- Na dan 13. marta, Regionalni centar OEBS- slu{avana u vezi sa U^K. Izdvojeni su bili mu{kar- -KVM u Prizrenu je odgovorio na izve{taje „OSCE ci izme|u 15 i 60 godina starosti, a 10 do 16 njih Presence“ iz Albanije i VJ u Prizrenu koji su se od- postrojeno je za streljanje. Jedan vojnik VJ je po- nosili na pograni~ni incident blizu Goruùpa/Go- stavio svoje oru`je na tronoàc i namestio se rozhup (severno od puta Prizren-Kuke{, vrlo blizu nasuprot stroju. Drugi vojnik ga je molio da ne albanske granice). Verifikatorima OEBS-KVM je bi- puca, seo na zemlju i po~eo da pla~e, ali je prvi lo pokazano mesto incidenta, gde su ovi videli ve- vojnik otvorio vatru i pucao na ljude, dok su poro- like koli~ine opreme, uklju~uju}i municiju, grana- dice bile primorane da gledaju {ta se doga|a. Naj- te, snajperske pu{ke, rakete, vojnu ode}u i 13 ra- manje osam ljudi je ubio, dok su drugi preìveli sa naca. VJ je saop{tila da je presrela grupu od 10 do povredama. Policija je naterala seljane da sakriju 20 ~lanova U^K koja je prelazila iz Albanije, i da je tela na razli~itim mestima.67 do{lo do razmene vatre, za vreme koje se U^K po- Pripadnici VJ su onda naredili grupi od 30 mu- vukla, ostavljaju}i opremu. VJ nije govorila o gu- {karaca da se vrate u Ljubi`da Has. Usput su ih tu- bicima U^K. Nalazi verifikatora OEBS-KVM su se kli i terali da pevaju srpske pesme i da vi~u „@ivela slagali sa verzijom doga|aja koju je dala VJ, mada Srbija i Milo{evi}!“ Kada su stigli u selo, bili su poje nisu mogli u potpunosti potvrditi. deljeni u dve grupe i odvedeni na imanje gde je Reaguju}i na informaciju dobijenu od me{ta- ukupno bilo 100 ljudi. Dok su mu{karci bili u am- na, da je u toku bila operacija VJ u selu Mura- baru, grupa èna je bila u ku}i i morala je da kuva dem/Muradem, pored puta Prizren-Kuke{, OEBS- za VJ. Mla|i ljudi su iz ambara bili odvedeni u {u- -KVM je sredinom marta poku{ala da do|e u to mu, gde su morali da se skinu i stoje goli na ki{i podru~je. Ekipa verifikatora je na putu do sela dok je njihova ode}a bila pretraìvana. Posle toga nai{la na grupu vojnika VJ koja je blokirala put i

340 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja na vozilo koje je navodno bilo pokvareno. Oko i drugom municijom u kutijama. Utvr|eno je da je jednog sata kasnije, blokada puta je bila skinuta a iz minobaca~a nedavno pucano. Za vreme istrage, VJ se povukla iz kraja. Seljani su u Murademu re- verifikatori OEBS-KVM su zabeleìli da su videli 20- kli ekipi OEBS-KVM da su vojnici VJ pretresali selo -25 pripadnika specijalnih policijskih borbenih je- tokom tri sata, traè}i oru`je. Tako|e su rekli da su dinica (Posebne jedinice policije – PJP). predali tri lova~ke pu{ke. Po~etkom marta izbila je borba oko Ho~e Za- @ur/Zhur i Vrbnica/Verbnice gradske/Hoce e Qyteti, jugozapadno od Prizre- na. Oko 200 ljudi je 11. marta napustilo selo i @ur leì na putu Prizren-Kuke{ i njegovo je stanov- uputilo se na sever, prema Prizrenu, ali ih je poli- ni{tvo u potpunosti albanske narodnosti. Pre racija zaustavila. Za vreme zati{ja, raseljena lica su seljavanja 1998. imao je ne{to vi{e od 6000 sta- 71 se vratila prema svome selu, ali su se borbe obno- novnika. Uve~e 7. marta, verifikatori OEBS-KVM vile, i oko 100 ljudi je ponovo iz Ho~e Zagradske su pratili oruàni incident koji se tamo desio. Sle- oti{lo na sever. de}eg dana imali su sastanak sa oficirom za vezu Za vreme operacija snaga bezbednosti 11. VJ u policijskoj stanici u @uru. Ovaj ih je obavestio marta, seljani Je{kova/Jeshkove, koje leì dalje u da su se desila tri odvojena incidenta u, kako je re- planinama, jugoisto~no od Ho~e Zagradske, na- kao, napadima U^K na VJ u @uru. Nije bilo izve{ta- pustili su svoje domove i vratili se nekoliko sati ka- ja o gubicima. U slu~aju incidenta kome su verifi- snije. Posle te{kog bombardovanja od strane katori OEBS-KVM bili o~evici, VJ je potvrdila blizi- kombinovanih srpskih snaga koje su koristile ten- nu incidenta mestu gde se nalazila ekipa OEBS- kove i oklopne transportere, artiljeriju i minobaca- -KVM. Izve{taj VJ u druga dva slu~aja nije mogao ~e, neke ku}e su bile u plamenu. Izve{teno je da je biti potvr|en iz drugih izvora. U^K na ove napade odgovorila napadom u obla- Za vreme masovnog proterivanja kosovskih Al- sti Zo}i{ta, pored puta Suva Reka-Orahovac, u banaca u martu 1999, mnoge izbeglice su bile orahova~koj op{tini, koriste}i minobaca~e i te{ke usmerene putem kroz Prizren i @ur, na zapadu op- mitraljeze. Za vreme ve}eg dela ovih operacija, {tine, a ne u Vrbnicu, gde se nalazi grani~ni pre- OEBS-KVM nije imala dostup regionu. Regionalni laz prema Morini (Albanija). Nema grani~nog pre- centar OEBS-KVM u Prizrenu je situaciju komenta- laza izme|u Prizrena i Makedonije, budu}i da je risao rekav{i da se U^K infiltrirala u Je{kovo, rani- planinska teritorija s te strane veoma te{ko pro- je napu{teno selo, pre otprilike nedelju dana. Sta- hodna, iako neki izve{taji govore da su izbeglice iz novnici Ho~e Zagradske su obavestili OEBS-KVM o prizrenskog kraja pre{le u Makedoniju, bilo pe{i- svojoj zabrinutosti, i U^K se povukla. OEBS-KVM ce, bilo automobilima. je obavestila U^K da su i mesni stanovnici, i bez- Seljani koji su bili proterani iz Du{anova/Dus- bednosne snage, njihovo prisustvo u kraju sma- hanove i Landovice/Landovice, nekoliko kilometa- trali provokacijom. Uz to, OEBS-KVM u Prizrenu je ra severozapadno od Prizrena, pro{li su krajem zabeleìla da su srpske snage za vreme ove opera- marta kroz @ur, i pre{li granicu sa Albanijom kod cije ograni~ile borbe na Je{kovo (ju`no od Prizre- Vrbnice. U @uru, videli su kako policija ljudima na); druga sela su bila okupirana, ali nisu bila oduzima automobile, a tako|e i tela dvojice ko- o{te}ena.70 sovskih Albanaca koja su leàla pored novog au- Policija je 12. marta pozvala ekipe OEBS-KVM tomobila koji je sav bio izbu{en mecima i ~iji su da posete Je{kovo, selo koje je bilo u sredi{tu poli- prozori bili razbijeni.72 Dok bi stigle do granice, cijske operacije 11. marta. Verifikatori su videli te- ve}ini izbeglica bi bile oduzete li~ne isprave, koje la sedmorice naoruànih ljudi u crnim uniformama su uni{tavane ili du` puta ili na samoj granici. Za U^K. Prema navodu policije, svi oni su bili ubijeni pojedinosti vidi 14 poglavlje. vatrom iz lakog oru`ja za vreme bezbednosne operacije. Ekipe nisu mogle da utvrde da li su pri- 1 padnici U^K ubijeni na mestima gde su leàli. Ve- UNHCR „Kosovo Village List“, 9 March 1999 (1998 population estimate excluding forced displacement). rifikatorima je tako|e bio pokazan malokalibarni 2 ECMM, „Daily Kosovo Report“, 15 and 13 June 1998, 20, 24 a,d minobaca~ sa municijom spremnom za upotrebu, 28 July, 2, 3, and 14 Septebmer 998. U poslednjem od ovih iz-

341 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

ve{taja, tri pomenuta sela su opisana kao skoro potpuno uni- 37 UNHCR „Kosovo Village List“, 9 March 1999 (1998 population {tena, skoro 50% uni{tena, i neznatno o{te}ena. estimate excluding forced displacement). Podaci za Krajk nisu 3 PZ/00/0005/99. dostupni. 4 OSCE-KVM, „Report“, 18 and 19 February 1999. 38 PZ/00/0057/99. 5 OSCE-KVM, „Report“, 20, 21 and 24 February 1999. 39 OSCE-KVM, „Report“, 9. Mart 1999. 6 OSCE-KVM, „Report“, 5-12 March 1999. 40 U^K je u Mamu{u u{la juna 1998. zlostavljaju}i stanovni{tvo i 7 OSCE-KVM, „Report“, 13, 14 and 15 March 1999. konfiskovala nekoliko automobila, zbog ~ega je vi{e od 150 8 OSCE-KVM, „Report“,17 March 1999. stanovnika pobeglo. ECMM, „Daily Kosovo Report (N°. 54)“, 22 9 OSCE-KVM, „Monthly Report“, mid-January-mid-February June 1998. 1999. 41 OSCE-KVM, „Report“, 12 March 1999. 10 OSCE-KVM, „Daily Report“, 28 January 1999. 42 A/0993. 11 M/0010 (izjavio da ga je pokupila policija koja je nosila borbe- 43 A/0107; A/0944; A/0984; A/1011. no odelo, a da ga je saslu{avao policajac u obi~noj uniformi; ni- 44 A/0107. je video ko ga je tukao). 45 A/0919; A/0992; A/1010; A/1092. 12 M/1736 (ne precizira koliko policajaca ju je nateralo na oralni seks). 46 A/0922. 13 PZ/00/0053/99 47 A/0052. 14 OSCE-KVM, „Report“, 19 February 1999. 48 A/0034. 15 OSCE-KVM, „Report“, 28 February 1999. 49 A/0114 (navodi ime doti~nog komandanta). 16 OSCE-KVM, „Report“,11 March 1999. 50 A/0034; A/0035; A/0114; A/0993. 17 A/0033 (tvrdi da je video srpske snage koje su na ramenima 51 A/0034; A/0035. imale zna~ke sa belim orlovima). 52 M/0993. 18 A/0017; M/0005; M/1455. 53 A/0953. 19 A/0017. 54 A/0260. 20 A/0033. („Prizrenska liga“, osnovana 1878, bila je skup pred- 55 A/0406. Navedena su imena drugih ljudi koji su bili ubijeni za stavnika svih regiona u kojima su ìveli Albanci, i zahtevala je vreme ove ofanzive. autonomiju u Otomanskoj imperiji. Osnivanje Lige je ozna~ilo 56 A/0894. po~etak borbe Albanaca za oslobo|enje, koja je vodila do de- 57 OSCE-KVM, „Daily Reports“, 22 and 27 January 1999. klaracije o nezavisnosti Albanije 1912. godine. U zgradi su se 58 OSCE-KVM, „Daily Reports“, 28 January 1999. ~uvali mnogi dokumenti u vezi sa Ligom.) 59 Isto. 21 A/0024; A/0414; A/°780; 0947; A/1004; M/0495. 60 OSCE-KVM, „Daily Reports“, 6 and 7 February 1999. 22 A/0024. 61 OSCE-KVM, „Daily Reports“, 10 to 21 February 1999. 23 A/0031 (kaè da je policija po~ela operaciju hvatanja lokalnih 62 OSCE-KVM, „Daily Reports“, 15 March 1999. name{tenika OEBS-KVM); A/0033 (kaè da je bombardovana 63 Ljubi`da Has se nalazi 6 kilometara od albanske granice. ku}a u kojoj je bila OEBS-KVM); A/0439; A/0947 (vlasnik ku}e 64 \onaj, koji je udaljen 10 km od granice sa Albanijom, je pre koju je koristila OEBS-KVM); M/0001; M/0005 (~uo da je 16 lo- preseljavanja 1998. godine bio potpuno albansko naselje. kalnih pripadnika timova OEBS-KVM bilo uhap{eno 22. marta); 65 A/1115. M/0008. 66 Isto. 24 M/0005. 67 A/0243; A/0372; A/0909; A/1091 (koji kaè da su seljani bili na- 25 A/1076. terani da piju okrvavljenu vodu iz potoka u koji su bila naslaga- 26 A/0449; A/0587 (koji je video oko 300 mla|ih mu{karaca koji su na tela). Drugi seljanin je kontaktirao OEBS-MiK 16. jula 1999, bili zato~eni u „Sportskoj hali“ u Prizrenu). i dao sli~an izve{taj, mada nije jasno radi li se u tom slu~aju o 27 A/0439; A/0523; A/0587; A/0713 (kaè kako je ljudima bilo sa- o~evicu. On je tako|e naveo imena 13 od 14 ljudi za koje je re- op{teno da }e morati da daju svoju krv za Srbe); A/0943 (kaè kao da su bili ubjeni. Ova lista se uglavnom podudara sa ime- da su ljudi u policijskoj stanici bili naterani da daju krv); A/0948; nima mrtvih i ranjenih koje daju dve ranije izjave. Ve}ina `rtava M/0005. je poreklom iz dve porodice, mada ima nekih razlika me|u po- 28 A/1038. slednjim imenima na listi. OEBS-MiK je slede}eg dana stupila u 29 A/1038. kontakt sa ICTY; njihova ekipa je potvrdila da je bila na mestu i 30 A/0530; A/0867. da ga je snimila PZ/0013). ICTY je potvrdio da je prona|eno 13 31 A/0274; A/0694; A/0695. tela, „Mass Graves and exposed body sites“, 1 October 1999. 32 A/0530. Uz imena ove dece i dvoje druge dece koje je ubila gra- 68 A/0243; A/0909. nata, svedok navodi imena 10 ljudi koje je video mrtve u ku}i. 69 A/1115. Me|u njima je bilo mu{karaca, èna i dece. Najmla|em je bilo 3, 70 OSCE-KVM, „Report“, 11 March 1999. a najstarijem 80 godina. Jedna od èna je bila u drugom stanju. 71 UNHCR „Kosovo Village List“, 9 March 1999 (1998 population 33 A/0274. estimate excluding forced displacement). 34 A/0694; A/0695. 72 A/0695; M/1332. 35 A/0695; M/1332. 36 ICTY, „Indictment Milosevic & Others („Kosovo“)“, IT-99-37, 24 May 1999, paragraph 98.c.

342 SRBICA/SKENDERAJ

Op{tina Srbica leì na severu centralnog dela Ko- cu.5 Policija je 4. marta najavila da odlaè predvi- sova, ju`no od op{tine Kosovska Mitrovica. Terito- |eni prolazak konvoja izme|u Srbice i Glogovca.6 riju op{tine uglavnom ~ini visoki plato koji se pru- U^K je izjavila da ne}e prihvatiti prisustvo policije à prema zapadu, od podno`ja planine î~avica. na teritoriji koju kontroli{e, i da }e napasti konvoj, Pre preseljavanja 1998. u op{tini je ìvelo oko ako ovaj poku{a da pro|e. Du` puta su vi|ena po- 65.000 stanovnika, od ~ega je 98% bilo kosovskih ja~anja U^K.7 Tako|e 4. marta, OEBS-KVM je po- Albanaca.1 OEBS-KVM je imala koordinacioni cen- tvrdila da su specijalne snage policije bile prisutne tar u samoj Srbici. u Srbici.8 Srbica se nalazi u podru~ju Drenice, kraja koji Oko 18. februara, ~lan EUAG (Grupe ata{ea ima dugu istoriju albanskog protivljenja srpskoj Evropske unije) posetio je stanicu „vojne policije“ 2 vlasti, i koja je od samog po~etka bila u sredi{tu i „zatvor“ U^K u rejonu Drenice. Tamo je razgova- aktivnosti U^K. U op{tini Srbica se nalaze sela Do- rao sa ~etvoricom albanofonskih zato~enika koji nje Prekaze/Prekazi i Poshtem i ]irez/Qirez, mesta su bili uhap{eni jer su, navodno, izvr{ili kra|e.9 gde su (zajedno sa obli`njim Liko{anima/Likoshan i Glogovcem/Glogoc) bile izvedene policijske ope- Grad Srbica racije koje su imale za posledicu oruàni sukob i masovno ubijanje civila u februaru i martu 1998.3 Varo{ica Srbica je sme{tena otprilike u centru isto- Za ove doga|aje se moè re}i da predstavljaju od- imene op{tine, ju`no od puta iz Kosovske Mitrovi- lu~uju}u epizodu u eskalaciji oruànih sukoba na ce u Pe}, na putu koji vodi na jug ka Glogovcu. Va- Kosovu. Srbica je tako|e te{ko bila pogo|ena u ro{ica je brojala oko 4000 stanovnika, od kojih je srpskoj policijskoj ofanzivi leta 1998. U meri u ko- 91% bilo albanske narodnosti, i oko 200 Srba.10 joj se ta ofanziva razvijala {irom Drenice, sve je vi- Odmah nakon povla~enja OEBS-KVM sa Koso- {e bilo sistematskog uni{tavanja sela, ~ime je pova, 20. marta, srpske snage koje su bile stacionira- licija naterala hiljade ljudi u izgnanstvo. Neki od ne u fabrici municije blizu sela Gornje Preka- najteìh zlo~ina su se desili krajem septembra ze/Pprekazi i Eperme , krenule su u proterivanje al- 1998. u susednim selima Donje Obrinje/Obri e banskog stanovni{tva iz varo{ice. Neki svedoci su Ulet (na jugu srbi~ke op{tine) i Gornje Obrinje/Ob- izjavili da su srpske snage bile obu~ene u bele zim- ri e Eperme (op{tina Glogovac) i u njihovoj okoli- ske maskirne uniforme, drugi su rekli da su nosile ni, sa tri odvojena masovna ubistva koje je polici- tamne uniforme i imale obojena lica.11 Dana 21. ja po~inila u toku istog dana, i sa brojnim drugim marta, vojnici su i{li od ku}e do ku}e, nare|uju}i kr{enjima ljudskih prava.4 Uprkos letnjoj ofanzivi kosovskim Albancima da predaju sve dragocenosti policije, za vreme prisustva OEBS-KVM u srbi~koj i da napuste svoje ku}e.12 Neke intervjuisane oso- op{tini, U^K je jo{ uvek ili kontrolisala najve}i deo be su izjavile da su posebno na meti bile neke ku- teritorije, ili bila zna~ajno prisutna na njemu. }e i radnje, koje su bile uni{tene.13 Jedna intervju- Jugoslovenska „zimska vojna ve`ba“ u sused- isana osoba se nalazila u ku}i svojih roditelja kada noj op{tini Vu~itrn (vidi odeljak koji se odnosi na su u ku}u u{li vojnici u plavim maskirnim unifor- tu op{tinu) uputila je krajem februara i u martu mama, sa obojenim licima i crnim trakama oko 1999. mnoga raseljena lica preko î~avice u Srbi- glave. Naredili su uku}anima da iza|u, prete}i da

343 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

}e im odse}i u{i i od njih napraviti ogrlicu, ako ne i pogo|en metkom u bok. Njen zet je metkom bio poslu{aju. Kada je intervjuisana osoba iza{la na pogo|en u lice. Neka od prona|enih tela su bila ulicu, ~ula je vriske koji su se razlegali sa svih stra- unakaèna.21 Ro|aci su kasnije sahranili ubijena. Videla je sredove~nog kosovskog Albanca ko- ne.22 U isto vreme su se de{avala i druga ubistva, ga je pripadnik srpskih snaga nasumice izdvojio iz ali OEBS-KVM nije intervjuisao o~evice drugih do- gomile i udario noèm tako da je napravio {iroku ga|aja.23 ranu na njegovom desnom obrazu. Po~inilac je ta- Kasnije su me|unarodne istra`ne ekipe ekshu- da nogom udario ~oveka u genitalije, tako da je mirale 27 tela iz jedne masovne grobnice isto~no ovaj pao na zemlju jau~u}i. Po~inilac je od svog ko- od Srbice.24 lege uzeo automatsku pu{ku sa bajonetom i ener- Dana 28. marta i ponovo oko 10. aprila, ljudi gi~no gurnuo bajonet naniè prema grudima ~o- pohvatani u selima srbi~ke op{tine, kao {to su Tu- veka koji je jaukao, verovatno ga probov{i. Na kra- {ilje/Tushile, Kladernica/Klodernice i ]irez/Qirez ju je pucao u ~oveka iz automatske pu{ke. Svedo- (vidi niè), bili su dovedeni u srbi~ku policijsku sta- kinja je videla kako je telo ~oveka „drhtalo“. Inter- nicu, gde su bili zato~eni ili u samoj stanici, ili u vjuisana osoba je pobegla u Pri{tinu.14 obli`njim zgradama, uklju~uju}i i jedno skladi{te Neki su bili pohvatani i odvedeni u mesnu fa- koje je koristila policija.25 Jedna intervjuisana oso- briku municije.15 Tu su mu{karci bili odvojeni od ba je ispri~ala kako je njen ro|ak, koji je u Klini (Sr- èna. Jedan svedok je bio me|u mu{karcima koji bica) bio uhva}en 28. marta, po{to je pobegao iz su bili odvedeni u policijsku stanicu, gde su bili ]ireza, bio tamo pretu~en tako da mu je polo- pretu~eni. Zatim su na vojnim kamionima bili pre- mljeno vi{e kostiju; zatim je bio preba~en u Ko- ba~eni u policijsku stanicu u Kosovskoj Mitrovici. sovsku Mitrovicu i tamo pu{ten.26 Ve}ina ostalih Tamo su ih ponovo tukli, fotografisali, uzeli im oti- tako|e izve{tava da su bili saslu{avani u vezi sa ske prstiju i posle svega ih pustili, ali im nisu vra- U^K, pretu~eni, a posle osloba|anja vra}eni u tili njihove li~ne isprave.16 svoja sela.27 Prema izajavama dve sestre koje su bile inter- Od kraja aprila do po~etka maja osnovna {kola vjuisane odvojeno, rano ujutru 20. marta, uskoro u Srbici je kori{}ena kao mesto zato~enja mu{ka- po{to je po~ela pucnjava u njihovom susedstvu, raca albanske narodnosti.28 Oko 190 mu{karaca je naoruàni ljudi su upali u njihovu ku}u i odveli tamo bilo odvedeno oko 25. aprila, po{to su u La- mu{karce u kuhinju.17 Iz drugih delova ku}e osta- u{i/Llaushe (na izlasku iz Srbice) bili izdvojeni iz koli su mogli da ~uju zvuke udaraca i jauke koji su lone raseljenih lica koja je dolazila iz klinske op{ti- dopirali iz kuhinje. Vojnik se popeo na gornji sprat ne i i{la prema Kosovskoj Mitrovici.29 Ljudi su ispri- i naredio jednoj dvadese{estogodi{njoj èni da se ~ali da im posle hap{enja nije davana hrana tri da- skine, ili }e biti ubijena. Ova je odgovorila neka je na, a i posle toga su dobili samo male koli~ine hle- u tom slu~aju ubije, a vojnik ju je pustio po{to se ba.30 Oko 50 drugih ljudi je oko 29. aprila u istu ume{ala i njena majka.18 Najmanje sedmorica {kolu bilo preba~eno iz zatvora u Kosovskoj Mitro- mu{karaca iz tog doma}instva su bila izvedena iz vici (vidi odeljak o ovoj op{tini).31 Ni njima prva 72 ku}e. Me|u njima je bio jedan ~ije se ime spomi- sata u zato~eni{tvu nije davana hrana.32 Jedan za- nje u izjavama vi{e izbeglica, i drugi, koji je bio ak- tvorenik je rekao da su „ponekad policajci dolazili tivista DLK koji je radio za OEBS-KVM.19 Uskoro pijani i tukli ljude pred drugima, udaraju}i ih noga- posle toga, jedna od dve intervjuisane sestre ~ula ma i pesnicama, kao i drvenim palicama.“33 Drugi pojedina~ne pucnjeve za kojima je usledio rafal iz zato~enici su tako|e pominjali da su ih tukli kun- automatskog oru`ja. Obe sestre su rekle da su u dacima pu{aka.34 Jedan je rekao da se premla}iva- po{umljenoj okolini na|ena tela najmanje dva ~o- nje posebno de{avalo kada bi avioni NATO leteli iz- veka, i da su ih fotografisali policajci u belim uni- nad Srbice, ili kada bi straàri bili pijani.35 Dva za- formama, koji su ih odvezli u mrtva~nicu u Kosov- tvorenika su me|u ljudima koji su ih tukli prepo- skoj Mitrovici.20 Jedna od te dve intervjuisane znala jednog policajca iz Kosovske Mitrovice.36 osobe je tamo videla tela i uzela sa sobom neke Oko 2. maja, grupa od nekih 60 zatvorenika u li~ne stvari `rtava. Njen brat, jedan od ljudi koji su srednjoj {koli je na kamionima VJ bila preba~ena bili odvedeni, bio je uboden noèm u donju vilicu u Trnavce/Trnoc, severno od Srbice, gde su se pre-

344 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja ma izve{tajima vodile borbe izme|u U^K i VJ.37 beleèni su mnogi incidenti koji su pogodili veliki Jedan svedok je izjavio da je bio nateran u prostor broj grupa raseljenih lica. izme|u pozicija dve strane, posle ~ega je objavlje- Nekontrolisano uni{tavanje naselja i proteriva- no „da }e svi oni biti pobijeni ako makar jedan nje stanovnika izbi~kog regiona, po~ev od kraja vojnik VJ bude ubijen“. Tako|e su ih terali da idu marta 1999, kao i masovno ubistvo oko 130 ljudi preko polja, da provere nisu li minirana.38 Drugi u samom selu Izbica, u optu`nici protiv Milo{evi}a svedok je rekao da, po{to su ih iskoristile kao ljud- i ostalih koju je objavio Me|unarodni tribunal za ski {tit, srpske snage su ih naterale da zapale selo zlo~ine u biv{oj Jugoslaviji (ICTY) navedeni su kao Trnavce.39 Istog dana su ih vratili u srednju {kolu primer metoda i sredstava kori{}enih u kampanji (vidi tako|e odeljak o op{tini Kosovska Mitrovica). proterivanja kosovskih Albanaca.44 Ubijanje u Izbi- Oko 10. maja, zatvorenici iz {kole su bili preba~e- ci je bilo me|u incidentima o kojima se za vreme ni u zatvor u Smrekovnici (o kome vidi odeljak ko- sukoba najvi{e pisalo. Grobnica u Izbici je bila sni- ji se odnosi na vu~itrnsku op{tinu). mljena iz satelita i snimci su prvi put objavljeni na konferenciji za novinare NATO 17. aprila 1999.45 Sela u rejonu Izbice Informaciju o ubijanju u Izbici su {irili mediji u Al- baniji i na Kosovu, kao i nevladine organizacije.46 Sela oko Izbice/Izbice, zapadno od Srbice, uglav- Kada su po~ele operacije u rejonu Izbice, broj- nom su bila pod kontrolom U^K. Ve}ina sela u ni stanovnici, isterani iz svojih ku}a, oti{li su u Tu- tom kraju ima ili potpuno albansko stanovni{vo, {ilje/Tushile, izolovano selo koje je daleko od puta, ili veliku albansku ve}inu (samo Banja/Baje, na se- jer su mislili da }e na tom zaba~enom mestu biti veru, ima srpsku ve}inu).40 Srpski stanovnici sela bezbedni. Me|utim, oko 28. marta, hiljade rase- Leo~ina/Lecine su bili pobegli 1998, a nestanak ljenih lica su bile uhva}ene u Tu{ilju. Mu{karci su pet ~lanova jedne srpske porodice iz tog sela, bili odvojeni i naterani da idu pe{ice u Srbicu, gde uklju~uju}i dve starije ène i jednog starijeg mu- su bili zato~eni u skladi{tu i drugim zgradama ko- {karca, bio je predmet stalne brige mesnih Srba je je u te svrhe koristila policija.47 koji su ostali u regionu.41 Odmah nakon {to je OEBS-KVM napustila Ko- Po~etkom februara 1999, policija je informisa- sovo 20. marta, policajci u belim uniformama za la OEBS-KVM da je oplja~kan srpski pravoslavni sneg su u{li u selo Vo}njak/Vojnike, ju`no od Izbi- manastir Devi~, blizu Lau{e/Llaushe. Kada je 5. fe- ce, razbijaju}i prozore i nare|uju}i ljudima da iza- bruara stigla u manastir, patrola OEBS-KVM je vi- |u.48 Kada su do{li do ku}e jedne intervjuisane dela tamo 40 policajaca sa bojnom opremom i osobe, naredili su mu{karcima koji su u rukama osam oklopnih vozila. Policijska patrola je oti{la u dràli decu, da ih predaju ènama, a ènama da Lau{u, i verifikatori OEBS-KVM su odatle ~uli in- iza|u iz ku}e, tuku}i ih kada su ove insistirale da tenzivnu paljbu iz lakog oru`ja. Kasnije su se vozi- ostanu. Intervjuisana osoba je ~ula pucnje, a kada la vratila u Srbicu, gde su verifikatori videli trago- se u ku}u vratila posle dva sata, na{la je ubijena ve metaka na dvama od njih. Jedan policajac je dva od svojih mu{kih ro|aka. Rekla je da su potilj- bio lak{e povre|en. OEBS-KVM je posredovala, i ci njihovih glava bili potpuno razmrskani. @ene su srpska policija se sloìla da ne poku{ava vi{e da se tada pobegle u planine, a odatle u Izbicu.49 vrati u manastir sve dok se ne postigne sporazum Napadi na sela u izbi~kom regionu su se pojasa U^K.42 Kada je U^K odbila da dozvoli dostup ~ali posle 24. marta. Jugoslovenske snage su gra- policiji, policija je zapretila da }e sprovesti policij- natirale sela, ulju~uju}i i Vo}njak, Kladernicu/Klo- sku akciju u selu Lau{a.43 dernice i Leo~inu/Lecine, i brojni civili su tada pobegli u bezbednije regione.50 Kladernica je bila Doga|aji u podru~ju Izbice u periodu koji je nepo- zapaljena, a VJ je pucala na grupu raseljenih lica sredno usledio povla~enju OEBS-KVM sa Kosova koja se nalazila u brdima, ubiv{i tri ~oveka.51 Ne- su prouzrokovali raseljenje i izgnanstvo hiljada ki od mu{karaca u uzrastu za vojsku su pobegli ljudi. Sude}i po izjavama koje je prikupila OEBS- dalje u planine; me|u njima su mo`da bili borci -KVM – i drugi – ove izbeglice su bile raspr{ene u U^K.52 Drugi su se ipak ulogorili sa svojim porodi- ve}im i manjim grupama {irom regiona Izbice. Za- cama i traktorima na kojima je bila natovarena nji-

345 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo hova imovina. Grupe raseljenih lica su se okuplja- odgovorio: „Tr~i!“, i mladi} je pobegao u {umu. le i na istoku, u Turi}evcu/Turiceve i u Izbici. Je- Kasnije je ~uo pucanje. Posle nekoliko dana, nala- dan svedok koji je bio blizu sela Bro}na/Buroje is- zio se u grupi ljudi koja je si{la sa brda i prona{la pri~ao je kako su on i jo{ dva ~oveka oti{li u selo tela ljudi koji su bili izdvojeni; me|u ubijenima je da traè hranu. Nisu na vreme zapazili kontrolni prepoznao svog oca.66 Intervjuisane osobe kaù punkt policije, tako da su dva njegova pratioca bi- da su tela mu{karaca leàla u dve ili tri grupe.67 la ubijena.53 Tako|e su prona|ena tela nekih èna i drugih ko- Dana 27. marta, Kladernica i obli`nji po{umlje- ji su bili pobijeni noèvima; neki kaù da su ta teni vrh brda, gde se krilo mnogo raseljenih lica, opla bila unakaèna.68 kolile su srpske snage u plavim i zelenim maskir- Mnogi od ljudi koji su se bili sklonili u brda pri- nim uniformama, od kojih su neki vojnici nosili cr- sustvovali su identifikaciji i sahrani `rtava.69 Oni ne maske i rukavice.54 Jedan seljanin je izneo belu su identifikovali i sahranili ne samo one ubijene u zastavu, ali ga je onda policija u zelenim uniforma- Izbici, nego i u drugim selima u okolini; tela nekih ma odvojila od njegove porodice. Iako je porodica `rtava su bila doneta u Izbicu i sahranjena na ponudila novac za njegovo pu{tanje, bio je ubijen istom groblju.70 Sahrana je snimljena na video kana licu mesta.55 U to vreme u Kladernici su bili ubi- setu, i kosovski Albanac koji ju je snimao, kasnije jeni i neki drugi ljudi.56 Izve{taj jedne intervjuisane je uspeo da je prebaci van Kosova.71 osobe se slaè sa izve{tajima drugih organizacija Raseljeni ljudi, uklju~uju}i i one koji su bili izdvo- koji kaù da su policajci konfiskovali dragocenosti jeni i proterani iz Izbice, nalazili su se blizu Turi}ev- jedne grupe raseljenih lica, posle ~ega su izdvojili ca kada je oko 28. marta granata pala u kolonu ra- 30 mu{karaca i streljali ih.57 Srpske snage su tako- seljenih lica. Ubijeno je vi{e ljudi, me|u kojima su |e palile traktore na kojima su se nalazila raseljena bile i dve devoj~ice (~ija su imena navedena). U ha- lica; dve intervjuisane osobe su ispri~ale kako je- osu koji je nastao, razdvojile su se neke porodice. dan starac i jedan paralizovani ~ovek nisu mogli da Posle granatiranja, konvoj se raspao; neki su oti{li u sko~e sa traktora, nego su u vatri izgubili ìvote.58 Tu{ilje/Tushile, a drugi prema Klini, ali su na kraju Vojnici su najzad oti{li. Raseljena lica ipak nekoliko mogli da se vrate svojim ku}ama ili na mesta u iz- dana nisu mogla da se vrate u selo, jer su se u oko- bi~kom regionu gde su raseljena lica na{la uto~i{te, lini i dalje vodile borbe.59 Sli~ni doga|aji su se pre- najvi{e u Kladernicu.72 Na drugom mestu, mogu}e ma izve{tajima desili u selu Vo}njak, po{to su VJ i blizu Bro}ne, izbeglice su bile zaustavljene pored policija na oklopnim vozilima i tenkovima u{le u reke, gde su im vojnici rekli da posedaju. Oficir srp- selo.60 I tamo su seljani izvestili kako su traktori bi- ske vojske je pretio da }e ih pregaziti tenkom ako li zapaljeni, i kako su neki ljudi, me|u njima stariji, ne predaju novac i dragocenosti.73 koji nisu mogli na vreme da se sklone, bili zapalje- Oko 10. aprila srpske snage su ponovo u{le u ni zajedno sa njima.61 Prema izve{tajima, u to vre- Kladernicu. Jedna porodica se nalazila u {koli, zame su bili streljani i drugi ljudi.62 Seljani su zatim jedno sa stotinama drugih raseljenih lica, kada su bili sprovedeni izvan sela. vojnici do{li i najpre razdvojili ène i mu{karce. Od Do 28. marta, hiljade raseljenih lica iz sela u èna su uzeli nakit i oslobodili starije ljude, ako bi Dreni~kom regionu su se okupile u Izbici. Srpske platili otkupninu. Oni koji su bili pu{teni, bili su snage u zelenim maskirnim uniformama su po- proterani iz tog kraja, i mnogi su se pridruìli veli- hvatale seljane i raseljena lica koja su se krila u br- koj koloni raseljenih lica koja je i{la prema Klini i dima i dovele ih u polje.63 Iz grupe je izdvojeno \akovici, i na kraju prema Albaniji. Mla|i ljudi su oko 150 ljudi, me|u kojima je bio i dvanaestogo- bili zadràni i odvedeni u Srbicu, gde su bili tu~eni di{nji sin jedne intervjuisane osobe, koji je bio sve vreme, pre nego {to su, prema izve{tajima, bi- oslobo|en kada su drugi seljani za njega platili.64 li pu{teni nedelju dana kasnije.74 Jedan svedok ko- Vojnici su tada rekli ènama, starijim ljudima i de- ji je rekao da je bio uhap{en u to vreme, ali u sa- ci da idu prema \akovici. Neki kaù da su ~uli puc- moj Izbici, kaè da su mu{karci bili odvojeni i od- njavu dok su odlazili.65 Jedan mladi} star 23 godi- vedeni u Srbicu, gde su ih èstoko tukli.75 Njegova ne je bio sa seljanima, ali, kada je po~elo izdvaja- grupa je tamo dràna jedan dan, posle ~ega je pre- nje mu{karaca, pitao je oca {ta da rade. Otac je ba~ena u Turi}evac. Tamo su ih dràli jo{ dva dana,

346 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja a onda proterali prema \akovici.76 Drugi svedok ìna/Plluzhine, Ov~arevo/Acareve, Donje Obri- koji je bio intervjuisan rekao je da se 19. aprila na- nje/Obri e Ulet i Murga/Murge bila su uni{tena, ta- lazio sa grupom raseljenih lica u {umama blizu ko da je tamo ìvelo vrlo malo civila. Marina, gde Vo}njaka, kada su ih opkolile srpske snage. Oduze- se nalazio aerodrom, bila je prema izve{tajima ko- ti su im bili novac i dragocenosti, a mu{karci su bi- ri{}ena kao baza iz koje je VJ pokretala operacije li pretu~eni. Svedok je bio uhap{en zajedno sa u regionu Drenice.82 ostalim mu{karcima i preba~en u Tutin (Sandàk, u Na dan 13. januara 1999. intervencija OEBS- uòj Srbiji), gde su ih jedan dan dràli u {koli, zlo- -KVM je dovela do osloba|anja osam vojnika VJ iz stavljali i saslu{avali, a onda, 20. aprila, prebacili Kosovske Mitrovice koje je U^K zarobila i dràla u do albanskog grani~nog prelaza blizu Skadra.77 Likovcu/Likofc. Dok se jo{ pregovaralo o osloba- Rano ujutro, 12. maja, ponovo je po~elo gra- |anju ovih vojnika, ~etiri srpska novinara koja su natiranje podru~ja Izbice. Srpske snage su u{le u poku{avala da izve{tavaju o ovom doga|aju, bila Kladernicu i pohvatale kosovske Albance koje su su zlostavljana na kontrolnom punktu i bilo im je prona{le; neki mu{karci, uklju~uju}i jednog inter- re~eno da napuste podru~je; OEBS-KVM je intervjuisanog ~oveka i njegove ro|ake, bili su tu~eni venisala kako bi spre~ila da ih U^K zarobi, i spro- pre nego {to su proterani prema Albaniji. Grupa vela ih je van kraja.83 mla|ih mu{karaca je prema nekim izve{tajima ta- U drugoj otmici u Likovcu, nestao je kosovski da bila ubijena.78 U to vreme, kosovski Albanci su Albanac koji je radio u vu~itrnskoj op{tini, po{to tako|e bili pohvatani u selima Vo}njak i Izbica i ga je uhapsila U^K i prebacila u Likovac 17. de- proterani. Oni koji su bili proterani iz regiona, bili cembra 1998. Mada su ga tamo posetili ro|aci su poslani prema \akovici, i dalje prema Albaniji; 20. decembra, kada su poku{ali da ga posete 31. neki su bili zadràni preko no}i u ciglani blizu Lan- januara, bilo im je re~eno da je pu{ten prethod- dovice/Landovice (vidi odeljak o prizrenskoj op{ti- nog dana. ôvek se nije vratio ku}i. Iako je U^K ni), a slede}eg dana autobusima preba~eni na al- priznala da ga je bila uhapsila, komandant dreni~- bansku granicu.79 ke zone je 8. marta obavestio OEBS-KVM da se ne Kasnije su me|unarodni istra`ni organi na Ko- nalazi u zato~enju u Drenici, ali nije saop{tio in- sovu ispitali mesta u Izbici i selu Bro}na, gde su formaciju o tome kada je preba~en ili oslobo|en prema izve{tajima bile sahranjene `rtve masovnih iz zatvora. ôvek nije prona|en za sve vreme pri- 84 egzekucija.80 U Izbici, videlo se da su srpske sna- sustva OEBS-KVM. ge ne{to radile oko masovnih grobnica. Seljani su Ekipe OEBS-KVM su bile u prilici da intervjui{u izvestili da su izme|u 29. maja i 5. juna (po{to je izuzetno malo izbeglica iz podru~ja Marine i Ma- u medijima bila objavljena informacija o mestu krmalja. Jedna intervjuisana osoba je rekla da je gde se nalazila masovna grobnica), srpske snage nekoliko puta bila zlostavljana u Makrmalju, selu do{le sa bagerima da iskopaju tela, i odvezle ih u koje se nalazi odmah pored Marine. Njen mu` ju nepoznatom pravcu. Re~eno je da su me|unarod- je 18. aprila upozorio da se neke sumnjive snage ni stru~njaci na mestu masovne grobnice prona{li kre}u u njihovom pravcu; rekao je da su nosili U^K samo delove ode}e i neke delove ljudskih tela. Se- uniforme, ali da su imali dugu kosu. Svedokinja je ljani, koji su bili o~ajni, jer nisu imali gde da opla- bila pogo|ena metkom u nogu. Tri dana kasnije, kuju svoje mrtve, postavili su nadgrobne oznake svedokinju su napastvovali vojnici koje je ona opi- nad praznim grobovima.81 sala kao „pripadnike paravojnih jedinica“, koji su imali min|u{e u uvetu, od kojih je jedan imao bra- Sela u rejonu Marina-Makrmalj, du, a jedan traku na glavi. Oni su do{li u njenu ku- }u i ~inili skaredne pokrete, a jedan je po~eo da ju`no od Srbice otkop~ava svoj {lic. On je onda oti{ao, po{to je U podru~ju ju`no od Srbice, a zapadno od glav- traìo da mu èna da zlato. Dva dana kasnije, do- nog puta od Srbice za Glogovac, tokom 1998. vo- {li su policajci koji su mu{karce iz ku}e izveli u dile su se ogor~ene borbe. Mnoga sela, me|u dvori{te i tamo ih tukli. Policija je onda odvela mu- kojima Marina/Morine, Rezala/Rezalle, Ma- {karce, ali ih je pustila idu}e no}i. Mu{karci su is- krmalj/Makermal, Likovac/Likofc, Tica/Tice, Pli- pri~ali da su bili odvedeni u fabriku, gde su bili po-

347 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo niàvani, izme|u ostalog tako {to su morali da postignut sporazum o tome da struja bude ispo- ulaze u klozetske jame.85 ru~ena ovom kraju, predstavnik za vezu U^K se ta- Sela u podru~ju Marine i Makrmalja gde su bi- ko|e àlio da je u to vreme struje bilo samo u to- la upori{ta VJ, bila su kori{}ena i kao zato~eni~ki ku dva ili tri sata dnevno.90 Na dan 10. marta logori za mu{karce pohvatane u podru~ju Srbice i 1999, UNHCR je izvestio da je 200 raseljenih lica, Glogovca; ovi su prema izve{tajima bili terani da uglavnom èna i dece, stiglo u Kra{mirovac.91 obavljaju opasne poslove, kao {to je kopanje rovo- OEBS-KVM je 17. marta videla izbeglice koje su se va i zidanje bunkera za vojsku.86 Iako ih niko nije kretale u podru~ju ]ireza i Prelovca/Prelovc.92 Ne- neposredno video, intervjuisane osobe su govorile ki ljudi koje je kasnije intervjuisala OEBS-KVM, po- o ubistvima u selu Rezala.87 Me|unarodni istraì- {to su bili proterani u Makedoniju ili Albaniju, go- telji na Kosovu su ispitali mesta u Marini, gde su vorili su da su se trupe VJ bazirale u Prelovcu, bli- prema izve{tajima bila pokopana tela `rtava.88 zu Krasali}a, 16. marta; ipak, ovo nije mogla da Na dan 12. maja, jedan svedok je video srpske potvrdi i OEBS-KVM.93 snage u crnim uniformama sa crvenim trakama „Zimska ve`ba“ se uglavnom odvijala u vu~i- na rukavima i u maskirnim bluzama, kako ulaze u trnskoj op{tini (vidi odgovaraju}i odeljak), {to je Donje Obrinje, i kako tamo ubijaju ~etiri ~oveka, zna~ilo da je zna~ajan deo vojske bio izvan kasar- a zatim unakaùju njihova tela.89 ni i u podru~ju ]ireza u vreme kada je OEBS-KVM napu{tala Kosovo. Odmah posle odlaska misije, Sela u rejonu ]ireza/Qirez sela koja se nalaze oko ]ireza bila su granatirana, me|u njima Baks, Kra{mirovac, Kozica i Krasali}, ]irez je selo na visoravni blizu planine î~avice kao i sela severno od Glogovca. Hiljade seljana, bi- koja se grani~i sa op{tinom Glogovac, oko 10 km lo proteranih, ili u besktvu od granatiranja, do{li severno od samog Glogovca i oko 12 km jugoi- su u ]irez i okupili se oko dàmije i {kole u selu.94 sto~no od Srbice. Selo se proteè vi{e kilometara VJ je sa tenkovima u{la u ]irez 23. marta, iz prav- du` sporednog puta koji od Glogovca vodi u Vu- ca Srbice.95 Vojnici su pucali u vazduh i tako pu- ~itrn. ]irez je mesto u koje se susti~u seljani neko- caju}i do{li do {kole, gde se bilo sklonilo na hilja- liko okolnih sela, me|u kojima su Baks/Baks, Kra- de raseljenih lica.96 Srpske snage, me|u kojima su sali}/Krasaliq, Koìca/Kozhice i Kra{mirovac/Kra- bili vojnici VJ, ali i drugi, u{li su u {kolu i izdvojili smiroc, kao i Liko{ane/Likoshan i [tutica/Shtutice mu{karce od ostalih. Kada su mu{karce izveli u (op{tina Glogovac), i Be~i}/Beqiq i Ben~uk/Bequk dvori{te, pretresli su ène oduzev{i im dragoceno- (op{tina Vu~itrn). U tom podru~ju ima malo pristi. Vojnici su naredili mu{karcima da skinu panta- rodnih granica me|u op{tinama. Za vreme lone i da legnu u sneg, a onda su ih oko jedan sat boravka OEBS-KVM na Kosovu, ovo podru~je je tukli pre nego {to }e ih pustiti.97 Ostale grupe ko- kontrolisala U^K. je su bile opisane kao „paravojne jedinice“ sa du- Kao {to je ve} zabeleèno, ]irez je bio jedno od gom kosom, min|u{ama, u neodre|enim unifor- mesta gde su se desile dokazane vanpravne egze- mama, pretresale su privatne ku}e, proterivale kucije koje je srpska policija izvr{ila nad civilima stanovnike i palile njihove ku}e. Srpske snage su 28. februara i 1. marta 1998. godine. onima koji su do{li iz sela u srbi~koj op{tini nare- ]irez je u decembru 1998. posetila ekipa veri- dile da se vrate svojim ku}ama, ali su ostale izbe- fikatora OEBS-KVM koji su poku{ali da posreduju glice bile zato~ene u {koli vi{e dana.98 izme|u lokalne elektrodistribucije i U^K, po pita- Na dan 25. marta, grupa srpskih policajaca u nju dostupa radnika elektrodistribucije sa ciljem plavim i maskirnim uniformama, pra}ena vojnici- odràvanja visokonaponskog dalekovoda koji ma u zelenim maskirnim uniformama koji su vozi- prolazi kroz taj kraj. U^K je odbijala da dozvoli doli tenkove, stigla je u ]irez iz pravca Glogovca.99 U stup, postavljaju}i kao uslov da bude popravljena to vreme, preostalim stanovnicima ]ireza je bilo i mreà niskog napona koja bi snabdevala strujom nare|eno da se okupe u {koli i dàmiji. Policajci su lokalna sela (u kojima ìve kosovski Albanci), i in- onda u{li u {kolu i svima naredili da iza|u. Izdvo- sistiraju}i na tome da radove obave ekipe sasta- jeni su bili mu{karci stariji od 10 godina i naterani vljene isklju~ivo od kosovskih Albanaca. Iako je da vi~u prosrpske parole. Policajci su vre|ali starije

348 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja mu{karce, bacali njihove kape (ke~eta) na zemlju i kli jednu stariju ènu, onda su zapalili ku}u. Dok gazili po njima.100 Palili su ku}e i traktore natova- je ku}a gorela, ubili su tri mu{karca koje su tukli, rene stvarima raseljenih lica.101 Zatim su naredili kao i stariju ènu. Neki seljani su bili naterani da kosovskim Albancima da sporednim putevima pe- u|u u dàmiju, koja je tako|e bila zapaljena, i bi- {ke odu do [tutice i Liko{ana, za {ta je ovima tre- li su primorani da u njoj stoje oko pola sata, i za balo pet sati.102 Raseljenim licima je re~eno da ih to vreme su se gu{ili od dima.114 koriste kao ljudski {tit dok su pratili konvoje vojnih Jedna intervjuisana osoba koja je otprilike u to vozila.103 Jedna intervjuisana osoba je ispri~ala da vreme bila isterana iz Baksa i Glogovca, rekla je ka- su na ~elu kolone bili mu{karci koji su naterani da ko su srpske snage uzele sa sobom njenog svekra i idu sa rukama na potiljku, a da su za njima i{le è- jo{ tri starija mu{karca.115 Neki drugi svedok, koji ne i deca.104 Za vreme puta, oko 20 mu{karaca je sa njima izgleda nije bio u vezi, i ~iji je put kroz Ko- bilo naterano da se postroji i legne na zemlju; je- sovo bio druk~iji, rekao je da je tog ~oveka video dan, koji je poku{ao da pobegne, bio je ubijen.105 me|u jo{ pet ljudi koji su bili ubijeni.116 Neke intervjuisane osobe su, me|utim, izvestile da Vi{e od 1000 raseljenih lica se bilo okupilo u su se vojnici u tenkovima saàlili vide}i ove gladne Kra{mirovcu. Po~etkom aprila selo je bilo granati- i iscrpljene ljude, i dali im hranu u vodu.106 Ipak, rano, a zatim su u njega u{le kombinovane srpske jedna èna je rekla da je njena beba umrla usled jedinice. Seljanima je bilo nare|eno da se skupe u te{kih uslova na putu.107 polju. Iz grupe su bila izdvojena ~etiri starija mu- U [tutici (Glogovac), izbeglice su ponovo bile {karca i ubijena na licu mesta; za jednog od po~i- pretresene u potrazi za dragocenostima, a oko nilaca je re~eno da je imao veoma dugu kosu.117 100 mu{karaca je bilo izvedeno napolje, gde su ih Tako|e je ubijena jedna devoj~ica od petnaestak tukli tokom cele no}i. Ovi ljudi su bili ponovo iz- godina.118 Od grupe su zatim uzeli dragocenosti i dvojeni 27. marta. Oko 200 ljudi je, prema svedo- proterali je, preko ]ireza, dalje za Glogovac. ~enjima, bilo naterano da prati tenkove u Glogo- Jedan svedok je rekao da je drugi napad na Ko- vac.108 Neke intervjuisane osobe su bile pu{tene, zicu po~eo 6. aprila 1999. (prvi je bio 20. marta). ali je ostalima bilo nare|eno da se vrate u srbi~ku Za vreme ovog drugog napada, artiljerijska grana- op{tinu, u Kozicu, Kra{mirovi} i Krasali}.109 Mno- ta je pala na ku}u i ubila troje ljudi koji su se u njoj gi su ponovo do{li do ]ireza.110 Po{to su se vrati- nalazili. Jedan pripadnik srpskih snaga, koji je opi- li, seljani su mogli da ostanu jednu ili dve nedelje, san kao }elav, sa kaubojskim {e{irom na glavi, iz- iako su mnogi govorili o zlostavljanju, a neki i o vukao je iz gomile ljudi mentalno zaostalog ~ove- ubistvima koja su se za to vreme de{avala u kra- ka i ubio ga. Sve ène i stariji ljudi su bili odvedeni ju.111 Ne{to pre sredine aprila, ve}i deo stanovni- u jedno dvori{te, osim jedne intervjuisane osobe ka je bio prognan iz tog podru~ja, uglavnom pre- koja je bila u invalidskim kolicima. Ona je zamolila ma Glogovcu ili selima u njegovoj okolini.112 (Ne- jednog pripadnika VJ koga su zvali „Kapetan“, da ki od va`nijih incidenata u ovom delu srbi~ke op- dovede njenu majku i sestru, {to je ovaj i u~inio. {tine su opisani ovde, incidenti koji su se dogodi- Mada je sestra invalidne ène na kraju bila oterali u op{tini Glogovac su opisani u odgovaraju}em na, vojnici su onda sredili da ona bude prevezena odeljku knjige.)113 do ]ireza, zajedno sa drugim starijim i ranjenim Seljani koji su se vratili u selo Baks mogli su ta- osobama. Tamo su ih vojnici VJ {titili od drugih mo da ostanu samo par dana, pre nego {to je vi- srpskih snaga oko nedelju dana, pre nego {to su ih {e grupa srpskih snaga u{lo u naselje, dolaze}i sa odveli u Krasali}, rekav{i da su to u~inili u interesu severa. Jedna grupa, koja je prema opisu nosila njihove bezbednosti, „jer je mnogo |ubradi u ove kaubojske {e{ire, upala je u dvori{te gde je grupa dane do{lo do oru`ja“.119 od oko 300 ljudi istakla belu zastavu da ozna~i da U prvim danima aprila, grupa srpskih vojnika kose predaje. Srbi su izdvojili tri mu{karca i tukli ih ji su opisani kao visoki i }elavi, dràla je ène zato- pred ostalima. Jedan svedok opisuje kako je jo{ ~ene u dàmiji u ]irezu.120 Terali su ène da se ski- jedna grupa Srba sa dugom kosom, koji su nosili nu, i one su tada morale da se pokazuju pred mno- kape za bezbol, u{la u selo; najpre su sami sebi gim drugim vojnicima koji su ih grabili. Postoji mo- davali injekcije, zatim su upali u ku}u i iz nje izvu- gu}nost da su u to vreme neke ène bile silovane. Tri

349 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

ène su prema izve{taju svakodnevno bile silovane 17 A/0497 je bio intervjuisan u Vlori, Albanija. A/0810 je bio inter- tokom tri dana, a onda proterane u Staro îkatovo vjuisan u Fier, Albanija. A/0494 je rekao da su po~inioci imali zelene maskirne uniforme i obojena lica, i da su do{li 21. marta. (Glogovac), gde su srele druge `rtve silovanja (vidi A/0810 je rekao da su po~inioci nosili bele uniforme i da su do- tako|e odeljak o glogova~koj op{tini).121 {li 20. marta. Seljani Srbice koji su znali za ovaj incident kaù Nakon ovog talasa proterivanja, preostalo sta- da se desio 20. marta. 18 A/0810. Ona zna ime tog ~oveka. novni{tvo kraja su uglavnom sa~injavali ljudi koji 19 Prema me{taninu koji je razgovarao sa predstavnikom su pobegli u brda, uklju~uju}i one koji su se pri- OEBS/ODIHR 29. septembra 1999, osmorica ljudi iz istog do- druìli U^K.122 Za to vreme, ubijanja su nastavlje- ma}instva su bili odvedeni u {umarak i tamo ubijeni. Sestre su na, na primer, jedan svedok je ispri~ao kako su bi- navele sedam imena ljudi koji su bili izvedeni iz ku}e. Drugi svedoci su ~uli za ubistvo jedne osobe za koju se kaè da je bila in- la ubijena ~etiri ~oveka koja su poku{ala da se vra- telektualac. – M/1380, i ~ovek koji je dva puta bio intervjuisan te u svoje selo, i usput nai{la na srpske snage.123 (M/1439 i M/1700). Saradnik koji je intervjuisao ènu name{te- Jedan ~ovek je saop{tio da je bio, zajedno sa 175 nika OEBS-KVM (A/0494) zabeleìo je da ona nije verovala da je veza `rtve sa OEBS-KVM bila motiv ubistva. drugih mu{karaca, odveden iz dàmije u ]irezu u 20 Jedan predstavnik OEBS/ODIHR i OEBS-MiK je 29. septembra glogova~ku policijsku stanicu, da bi na kraju bio 1999. posetio {umarak gde su prema izve{tajima ljudi bili po- preba~en u zatvor u Lipljanu.124 bijeni. Ekipi je pri{ao jedan me{tanin koji je rekao kako je video Kada je NATO bombardovao fabriku Feronikel ljude u belim uniformama kako su odveli osmoricu mu{karaca u manju udolinu i tamo ih ubili; zatim su fotografisali tela i od- u Glogovcu (vidi odeljak o toj op{tini), poja~ala se vezli ih kamionom. vojna aktivnost u celom kraju. Re~eno je da je vi- 21 A/0810. 22 {e od 250 ljudi ubijeno u [tutici i Vrbovcu (vidi A/0494, mesto gde se nalazi grobnica nije precizirano. 23 Tri mu{karca albanske narodnosti, jedan star 15 godina, bili su odeljak o glogova~koj op{tini). Ekipe OEBS-KVM ubijeni u dvori{tu ku}e jednog me{tanina 20. marta i kasnije nisu intervjuisale nikoga ko je u to vreme ostao u istog dana tela su odvezli ljudi u belim uniformama (me{tanin okolini ]ireza. je razgovarao sa predstavnikom OEBS/ODIHR 29. septembra 1999). A/0473; M/0025; M/1439 (intervjuisan i kao M/1700). A/0497 je video tela kako leè na putu, dva od pet je prepoznao; M/1380 je ~uo za ubistvo petorice ljudi u Poljancima, 1 UNHCR „Kosovo Village List“, 9 March 1999 (1998 population predgra|u Srbice. Nijedno od imena ili okolnosti koji se navo- estimate excluding forced displacement). Banja je bilo jedino de u ovim intervjuima nije potvr|eno od strane drugih izvora. selo sa srpskom ve}inom, iako je zna~ajan broj Srba ìveo i u se- 24 ICTY, „Mass Garve Cites and Exposed Body Cites“, 1 Oktober lu Suvo Grlo; oba se nalaze u severozapadnom uglu op{tine. 1999. 2 Noel Malcolm, Kosovo – A Short History, 2nd edn (London: mac- 25 A/1080 je bio uhap{en u Tu{ilju 28. marta; ro|ak M/1118 je bio millan, 1998), str. 274-275. uhap{en u Klini 28. marta; A/1095 je bio uhap{en u Jo{anici 8. 3 Amnesty International: Violence in Drenica, February-April aprila; A/1193 je bio uhap{en 10. aprila; A/0541 je bio uhap{en 1998. EUR 70/33/98, June 1998. u Kladernici 10. aprila; A/0564 je bio uhap{en tako|e u Klader- 4 Human Rights Watch: A Week of Terror in Drenica, Humanita- nici, ali nije naveo datum, a iz pojedinosti o kojima je govorio rian Law Violations in Kosovo. 1999. se ne moè zaklju~iti da li je bio u grupi koja je uhva}ena 28. 5 Vidi RC Mitrovica Human Rights Office Weekly Report N° 13, marta ili pribli`no 10. aprila. Predstavnik OEBS/ODIHR je 29. 12-18 March 1999. septembra sreo osobu koja je bila uhap{ena 28. marta u Tu{i- 6 OSCE-KVM Daily Activity Report, CC3 Srbica, 04 March 1999. lju, zatim slobo|ena, da bi ponovo bila uhap{ena oko 10. apri- 7 OSCE-KVM Report, Period covering 4 March 1999. la u Kladernici. 8 OSCE-KVM Daily Activity Report, CC3 Srbica, 04 March 1999. 26 M/1118. 9 OSCE-KVM Report, Period covering 18 February 1999. Glasno- 27 A/0541; A/0564; A/1080; A/1095; M/1193. A/1095 je rekao da govornik U^K je bio ljut zato {to je bio pose}en „zatvor“. je bio zato~en jedan dan, dok ni jedan od drugih biv{ih zato~e- 10 UNHCR „Kosovo Village List“, 9 March 1999 (1998 population nika nije precizirao koliko je dugo bio dràn, niti koliko je ljudi estimate excluding forced displacement). bilo sa njim zatvoreno, iako se iz konteksta moè zaklju~iti da 11 A/0497; A/0810; M/0473; M/1380; M/1439 (tako|e intervjui- su bili pu{teni posle jednog ili dva dana. Neki su, me|utim, bi- san kao M/1700); svi opisuju ljude u belim uniformama sa cr- li preba~eni na druga mesta: jedan predstavnik OEBS-ODIHR je nim ~izmama i, u nekim slu~ajevima, crnim jaknama. M/0065 i u Srbici sreo ~oveka koji je bio zato~en u Kladernici 10. aprila, M/0494 opisuju vojnike u tamnim kamufla`nim uniformama sa koji je bio preba~en u Marinu, i oslobo|en tek kada su srpske obojenim licima. snage napustile Kosovo. 12 A/0473; A/0497; M/0065; M/1380; M/1439 (tako|e intervjuisan 28 A/0585; A/0681; A/0766; A/0781; A/0786; A/0787. A/0804; kao M/1700). A/0852; A/0978; A/1058 su svi bili zato~eni. 13 M/0025; M/1439 (tako|e intervjuisan kao M/1700). Potvr|eno 29 A/0681; A/0766; A/0781; A/0852; A/0978; A/1058. A/1022 je vi- za vreme posete predstavnika OEBS/ODIHR Srbici, 29. septem- deo ~oveka koji je bio izdvojen iz kolone izbeglica u Lau{i. bra i 2. oktobra 1999. 30 A/0781; A/0782. 14 M/0065. 31 A/0585; A/0787; A/0804; A/0978. 15 M/0497. 32 A/0585; A/0787 je izjavio da su posle tri dana zatvorenici od 16 A/0497. svojih ~uvara mogli „kupiti“ gula{.

350 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja

33 A/0781. ko|e Amnesty International: Killings in the Izbica area, May 34 Ostali, koji su pominjali premla}ivanje bili su: A/0782; A/0786; 1999. A/0804. A/0787 je zabeleìo da su ga te{ko tukli, samo kada su 58 A/0802; M/1099. Predstavnik OEBS/ODIHR je 29. septembra ~uvari bili pijani. 1999. video nagorele ostatke na mestu gde je bio zapaljen 35 A/0681. traktor. 36 A/0782 i A/0978 navode ime policajca. 59 M/1099. 37 A/0766 i A/1058 su bili me|u njima. A/0681; A/0786; A/0852 su 60 A/1070; A/0171. od zatvorenika ~uli {ta se desilo. 61 A/0717, A/1078; Imena onih koji su na tom mestu bili zapalje- 38 A/0766. ni zajedno sa traktorom se razlikuju od imena `rtava iz Klader- 39 A/1058. nice. 40 MI/3/0018/99, Democratization/Human Rights Activity Report, 62 A/1070 je izjavio da su tela dvojice od petorice ubijenih ljudi bi- 3-7 March 1999, razgovor sa u~iteljem albanskog jezika u kla- la prenesena i sahranjena u Izbici; A/0580 i A/0773 su pomaga- derni~koj {koli. li da se sahrane tela u Izbici, i pominju imena dvojice od peto- 41 Kakao je OEBS-KVM rekao predstavnik sela u Suvom Grlu, rice ljudi; oni se tako|e pojavljuju u ICTY, „Indictment Milosevic OSCE-KVM Daily Activity Report, CC3 Srbica, 4 March 1999. & Others (‘Kosovo’)“, IT-99-37, 24 May 1999. 42 OSCE-KVM Report, Period covering 4 February 1999. 63 A/0128; A/0145; A/0455; A/056; A/0635; A/0687 i A/0808 su svi 43 OSCE-KVM Report, Period covering 5 February 1999. bili prisutni kada su mu{karci izdvojeni. Neki svedoci su rekli da 44 ICTY, „Indictment Milosevic & Others (‘Kosovo’)“, IT-99-37, 24 su po~inioci nosili crne trake oko glave. Neke intervjuisane oso- May 1999. be koje su pobegle u brda kaù da su mogle da vide kako su se 45 NATO Press Conference, NATO HQ, Brussels, 17 April 1999. Vi- de{avala ubijanja u selu, vidi A/0195; A/0821; A/1095. di www.nato.int/kosovo/press. 64 A/0808 je prepoznala ~oveka, Srbina iz okoline, koji je oteo nje- 46 Na primer, 6. aprila 1999. Kosovapress je objavila spisak ljudi ko- nog sina. A/0809, verovatno ro|ak A/0808, kaè da je video ji su bili ubijeni i pokopani u Izbici, Kladernici, Rudniku, Turicev- istog ~oveka kako predvodi srpske snage u tom kraju i toga da- cu i drugim selima u okolini, vidi www.kosovapress.com. Najvi{e na. A/0809 i A/0195 su tako|e bili svedoci kako su vojnici ugro- imena koja pominju intervjuisane osobe se nalazi na tom spisku. àvali decu, ili ih otimali radi napla}ivanja otmice. Drugi izve{taji su, izme|u ostalog: Amnesty International Fede- 65 A/0128; A/0455; A/0687 su ~uli pucnje. A/0145 i A/0635 su se ral Republic of Yugoslavia: Killings in the Izbica area, May 1999 okrenuli i videli kako neki ljudi padaju. (AI index: EUR: 70/79/99; i Kosovo Human Rights Flash 39: 66 A/0386. Witnes to Izbice Killings Speaks, possibly the largest Massacre of 67 A/0184; A/0717; 0809; A/1095. Kosovo War; Human Rights Watch, 19 May 1999. 68 A/0455; A/1103. 47 A/1080. Predstavnik OEBS/ODIHR koji je 29. septembra 1999. 69 A/0170; A/0183; A/0337 (ovi intervjui su uzeti pre nego {to je vi- posetio Tu{ilje je ~uo u razgovoru da su u to vreme srpske sna- deo materijal pokazan na TV); tako|e A/0363; A/0541; A/0580; ge palile ku}e; predstavnik je du` puta do ovog izolovanog se- A/0717; A/0773; A/0821; A/0887; A/1024; A/1078; A/1095 i la video mnoga spaljena i napu{tena vozila. A/1103. Svi svedoci su u~estvovali u sahrani tela `rtava. 48 A/0568 i A/1080 opisuju po~inioce u ovakvim uniformama 19. 70 A/0580 i A/0773 imenuju dva ~oveka za koje je A/1070 rekao da i 20. marta. Drugi svedoci opisuju artiljerijske napade, kao da su bili ubijeni u Vo}njaku; A/0676 je rekao da je na{ao dva ~ove- su se dogodili posle po~etka vazdu{nih udara (A/1078; A/0183; ka zajedno sa ~etvoricom drugih u dvori{tu ku}e u Izbici, pokri- A/107; A/0171; A/0705). Izjave nisu obavezno u suprotnosti. vene granjem. A/0580 i A/1070 pominju druge koji su navedeni 49 A/0568. u ICTY, „Indictment Milosevic & Others (‘Kosovo’)“, IT-99-37, 24 50 A/1078, A/1083 (Vo}njak); A/1024, M/1099, A/0386, A/0541, May 1999, Schedule F, „Persons known by name killed at Izbica“. A/0725, A/0802, A/0825 (Kladernica); A/0195, A/1103 (Leo~i- 71 Neki svedoci pominju da je sahrana bila snimljena – A/0377, na). Prema jednom svedoku (A/0722) Kostrc/Kastriot je u to vre- A/0363, A/0809. Odlomci sa ove trake su bili prikazivani na teme tako|e bio granatiran. leviziji sredinom maja 1999, a video je tako|e dostupan na in- 51 M/1099, A/0541. Predstavnik OEBS/ODIHR koji je 29. septem- ternetu: www.usia.gov/kosovo/izbica.htm. bra 1999. posetio podru~je, potvrdio je obim razaranja. 72 A/0128; A/0145; A/0171; A/0568; A/1078; A/0145 je bila odvo- 52 Na primer A/0825. jena od svoje jednogodi{nje bebe i dva sina. 53 A/0803. 73 A/0145; A/0568; A/0635. 54 Opis uniformi je dat u A/0802, A/1099 i A/0825. 74 A/0564 je prepoznao dva me{tanina srpske narodnosti me|u 55 M/1099, èna `rtve, bila je o~evidac ubijanja, kao i njen ro|ak onima koji su ih tukli; sin A/0725 i A/0802 (mu` i èna) je bio A/0825. Ostali seljani su za incident znali po ~uvenju ili po{to odveden u to vreme. Predstavnik OEBS/ODIHR za Kosovo je kra- su prepoznali telo kada je bilo sahranjeno nekoliko dana kasnijem septembra i po~etkom oktobra 1999. sreo jednog ~oveka je (A/0725; A/0802). Incident je tako|e opisan u Amnesty Inter- koji je bio izdvojen od grupe u Kladernici, i koji je duè vreme national, Killings in the Izbica area, May 1999. bio zato~en u Marini. 56 Najve}i broj intervjuisanih osoba, koje su bile svedoci ubistava 75 A/0791 je tako|e bio uhap{en u Kladernici i zato~en u Srbici u Kladernici, videle su ubijanje pojedinaca ili manjih grupa, ia- sredinom aprila. A/0541 je rekao da su ga rastavili od njegove ko se njihovi izve{taji uvek ne slaù – A/0802; A/0773; M/1099; porodice u izbi~koj {koli. On kaè da je bilo 297 zato~enika. A/0791. Drugi su za ubijanja saznali, jer su se kasnije vratili u 76 A/0541. selo i pomagali da se tela sahrane – A/1024; A/0725; A/1039. 77 A/0821. A/0825 tako|e govori kako je bio uhap{en i dràn za- Mnogi svedoci kaù da je broj ubijenih u Kladernici 35, ali nije jedno sa drugima po{to su ga uhvatili u planinama, mada da- bilo mogu}e utvrditi da li se taj broj odnosi na ukupan broj ubi- tumi i lokacije nisu jasni. Svi ovi izve{taji o zato~enju ne obilu- jenih ljudi, ili na masovno ubistvo opisano u A/0825. ju detaljima, tako da je te{ko utvrditi ima li me|u njima veze. 57 A/0825 je rekla da se nalazila udaljena oko 100 metara kada je 78 A/0791, svedok koji je bio pretu~en i proteran, kaè da je video 20 vojnika streljalo 30 mu{karaca koji su bili izdvojeni. Vidi ta- streljanje sedam mla|ih ljudi u Kladernici. Nije jasno da li se

351 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

drugi izve{taji o ubijanju u ovo vreme podudaraju sa ovim izve- 110 M/1267; M/1396; M/1619. {tajem. A/0779 je ~uo pucanje, a kasnije mu je bilo re~eno da 111 Najve}i broj izve{taja o ubijanjima, torturi, seksualnoj agresiji i je grupa mla|ih ljudi bila uhva}ena i ubijena u brdima pored zlostavljanju nisu provereni. Dok su se drugi izve{taji iz druge ru- Izbice. Ovo bi mogao biti isti incident. ke odnosili na ubijanja u Kra{mirovcu (M/1015; M/1193), Kozici 79 A/0779, A/0940. (M/1016; M/1267, iako su oboje ~uli da je bilo ubijeno ~etvoro 80 ICTY, „Mass Garve Cites and Exposed Body Cites“, 1 Oktober ljudi, okolnosti su znatno druk~ije), i ]irezu (M/1460 je bio sve- 1999. dok ubijanja 20 ljudi, {to nije potvr|eno iz drugih izvora). 81 Kako je bilo re~eno predstavniku OEBS/ODIHR, 29. septembra 112 Najve}i broj intervjuisanih osoba ne mogu da se sete ta~nih da- 1999. tuma, a datumi koje daju drugi izvori, ili se mogu rekonstruisa- 82 M/0830. ti na osnovu drugih elemenata variraju u rasponu od dve nede- 83 OSCE-KVM Mission Report, Period covered 13 January 1999. lje, uklju~uju}i i ~etiri incidenta o kojima se ina~e ostali podaci 84 Missing Person Report MI/02/0022/99 (bez datuma); Follow-up slaù. Report MI/02/0027/99 17 Ferbuary 1999; Memo from RC2 CC2 113 Vidi posebno incidente u kojima se radi o ubijanju i seksualnoj Vucitrn to RC2 Human Rights (bez datuma), kao i dodaci. agresiji u Gladnom Selu i Starom îkatovu (Glogovac). M/1033; 85 M/1167. M/0397; M/1033; M/1193; M/1292; M/1294; M/1390; M/1619. 86 Kako je re~eno predstavniku OEBS/ODIHR koji je posetio pod- 114 M/0940 (tako|e intervjuisan i kao M/1380). ru~je izme|u 29. septembra i 2. oktobra 1999. Jedan od centa- 115 A/0828. ra u kojima su dràli zato~enike je bio u Marini. 116 M/1292; ona navodi ime jednog od po~inilaca ubistva. Intervju- 87 A/0377 kaè da je bilo ubijeno 85 ljudi; njegovo svedo~enje o isana osoba tako|e daje imena ostalih koji su bili ubijeni u tom drugim ubistvima koja su dokumentovana se ipak razlikuje od kraju. izve{taja o~evidaca. A/0281; M/1141 i M/1512 su ~uli za ubija- 117 A/0827; M/1788 su bili o~evici. A/0826 je mo`da tako|e prisu- nja u Rezalama, ali ne navode detalje. stvovao incidentu. M/1193 je za incident ~uo. Drugi seljani su 88 ICTY, „Mass Garve Cites and Exposed Body Cites“, 1 Oktober rekli da je jo{ jedna grupa od sedam mu{karaca bila streljana, 1999. ali nije jasno da li su intervjuisane osobe bile o~evici, i da li su 89 M/1141. govorile o istom incidentu (A/0826; M/1193; M/1390). 90 Meeting Report, 28. december 1999, Village of Terez (sic). 118 A/0827; M/1193; M/1788; M/1390 su tako|e mo`da prisutvo- 91 OSCE-KVM Report, Period covering 10 March 1999. vali incidentu. 92 OSCE-KVM Report, Period covering 17 March 1999. 119 Celokupan opis prema M/1267, tri sestre su intervenisale zajed- 93 M/1788. no. Intervjuisane osobe su pozitivno govorile o vojnicima VJ ko- 94 Na primer M/0937; M/1294; M/1619. ji su se o njima brinuli, i koje pominju po imenu. 95 Datiranje se zasniva na intervjuu sa M/1619, koji je sa~uvao 120 Premda datum kada se ovaj incident dogodio nije jasan, ni in- dnevnik {to ga je zapisivao o ovim doga|ajima. valid koji je bio intervjuisan, niti èna koju su seksualno napa- 96 M/1619 kaè da je u {koli bilo 12.000 ljudi. stvovali nisu zabeleìli da je bilo drugih grupa izbeglica ili dru- 97 M/1460; M/1619. gih vrsta po~inilaca u samoj dàmiji. Mogu}e je da su ène bi- 98 M/1619. Mada su neke intervjuisane osobe ispri~ale da su u to le dovedene u dàmiju po{to je invalid ve} bio evakuisan u Kra- vreme zaista i{le ku}i, drugi su stigli u ]irez. sali}. 99 M/1460; M/1619. 121 M/1016 je bila preba~ena iz Dubovca (Vu~itrn), gde su ona i 100 M/1033; M/1294; M/1789. M/1619 datira incident u kome je druge ène bile zadràne nedelju dana, gde im je pre}eno silo- bilo vre|anja ove vrste 23. marta. vanjem, i gde su bile primorane da sluè vojnicima. Tako|e 101 M/0519; M/1619. M/1292. 102 M/1619. Selo Liko{ane se nalazi jugoisto~no od ]ireza, dok je 122 Na primer, dve sestre koje su ostale u brdima kako bi brinule o Baks na severozapadu. Najdirektniji put izme|u ]ireza i [tutice svojoj invalidnoj sestri su rekle da su u to vreme me|u mnogim nije duì od 4 km. mu{karcima one bile jedine ène (M/1267). M/1390 je tako|e 103 M/0397; M/0940 (tako|e intervjuisan kao M/1380); M/1033; rekao da je bio otvoren koridor do Glogovca koji je „trebalo“ M/1193; M/1460; M/1619. M/1294 opisuje kolonu u kojoj je bi- da koriste samo mu{karci. lo 18 oklopnih vozila me|u kojima je bilo BRDM 2, BOV M60P 123 M/1267. @ene su ~ule pucnje, a ~ovek koji je video tela im je re- (obave{tajna vozila i oklopni transporteri). kao da su ljudi bili ubijeni. 104 M/1294. 124 M/1390. Nije jasno kada se ovo dogodilo, ali je iz konteksta ve- 105 M/1789; M/1619. rovatno da se desilo nakon {to su ostali bili proterani iz kraja. 106 A/1033. Jedan predstavnik OEBS/ODIHR je sreo jo{ jednog ~oveka koji je 107 M/0937. M/1460 je tako|e ~uo da je dete umrlo od iznureno- bio zato~en u }ireskoj dàmiji, i koji je znao za jo{ tri mesta na sti. kojima su ljudi bili zato~eni po{to su bili preba~eni u Glogovac 108 U Glogovcu su neki bili pu{teni, po{to su prethodno tri dana bi- (vidi odeljenje o toj op{tini). li zato~eni u policijskoj stanici (M/1193). 109 M/1619. Me|utim, kada je ve} bila u Kozici, ponovo joj je bilo nare|eno da ide u ]irez.

352 [TIMLJE/SHTIME

Op{tina [timlje broji 26 sela i zaselaka koncentri- stogodi{nje dete. Doga|aji i ~injenice koje je saku- sanih oko varo{ice [timlje. Prema proceni broja pila i proverila OEBS-KVM govore o proizvoljnim stanovnika iz 1998. godine, tu je ìvelo 27.222 sta- hap{enjima, vansudskim ubijanjima i unakaàva- novnika, od ~ega je 93,1% bilo kosovskih Albana- nju nenaoruànih civila koja su sprovodile snage ca.1 Op{tina se nalazi nekih 30 km ju`no od Pri{ti- bezbednosti SRJ.4 ne i oko 15 km severozapadno od Uro{evca. Prese- Masakr u selu Ra~ak je izazvao buru protesta ca je pravcem istok-zapad glavni put iz Pri{tine u me|unarodne zajednice na adresu SRJ i srpskih Prizren (magistralni put broj 25/17). Na zapadu vlasti u Beogradu. Ovo masovno ubistvo je bilo op{tine je bila stacionirana 161. brigada U^K, ko- ozna~eno kao prekretnica u naporima da se mir- ja je delimi~no kontrolisala teritoriju sve do ju`ne no re{i kosovski sukob, po{to je me|unarodna za- strane puta. Za kontrolu puta su se 1998. godine jednica tada priznala da se sr` problema nalazi u èstoko borile srpske snage bezbednosti i U^K. kr{enju ljudskih prava. Tuìla{tvo Me|unarodnog Jula 1998. bilo je te{kih borbi u zapadnom de- tribunala za zlo~ine u~injene u biv{oj Jugoslaviji lu op{tine. Izve{taj koji je OEBS-KVM dobila febru- (ICTY) je pozvano da odmah zapo~ne istragu o ara 1999. daje procenu `rtava i {tete u 12 sela.2 U zlo~inima po~injenim u Ra~ku, ali im jugosloven- izve{taju se navodi da je u svim ovim selima bilo ske vlasti u Beogradu nisu dozvolile ulazak na Ko- ubijeno pet pojedinaca i jedna porodica, da je 15 sovo. Ova ubistva i njihove posledice su imali zna- osoba bilo podvrgnuto torturi, 10 ranjeno, i da je ~ajan uticaj na obavljanje misije OEBS-KVM, tako jedna osoba nestala. Od ukupno 1000 ku}a, 60% {to su kr{enje ljudskih prava jasno izneli u prvi je bilo spaljeno, dok su {tale, ambari i prodavnice plan, i zahtevali da se ìà interesovanja prebaci bili oplja~kani, o{te}eni ili uni{teni. Ve}i broj kona Sekciju za ljudska prava OEBS-KVM . sovskih Srba je bio kidnapovan u oblasti [timlja, Ra~ak se nalazi pola kilometra ju`no od [ti- najvi{e za vreme leta 1998.3 mlja, i pre raseljavanja, koja su se de{avala u 5 Za vreme boravka OEBS-KVM na Kosovu, du` 1998-1999, imao je oko 2000 stanovnika. Posle puta 25/17 bile su postavljane zasede i de{avala o{trih mera koje su srpske vlasti primenile protiv su se ubistva, koja su dostigla vrhunac u masov- U^K u selima ovog podru~ja u julu 1998, kada su nom ubistvu u selu Ra~ak, 15. januara 1999. Po- ku}e i radnje bile plja~kane i spaljivane, ve}ina se- sle ovog incidenta i sahrane `rtava 11. februara, ljana je oti{la da ìvi kod ro|aka u [timlju ili Uro- situacija u op{tini se donekle stabilizovala, iako je {evcu. Januara 1999, u Ra~ku je jo{ ìvelo oko 350 6 ostala napeta za vreme dok je OEBS-KVM jo{ bila stanovnika. U^K je bila prisutna u selu, sa bazom prisutna, pre nego {to se drasti~no pogor{ala kra- blizu elektrocentrale. Jedna patrola OEBS-KVM je jem marta. izvestila o slede}im doga|ajima koji su doveli do masovnog ubistva: Na dan 8. januara, policija je obavestila OEBS- Ra~ak/Recak -KVM da je U^K napala policijska vozila blizu Du- Na dan 15. januara 1999, u selu Ra~ak je bilo ubi- lja/Duhel, u op{tini Suva Reka (zapadno od [ti- jeno 45 civila albanske narodnosti. Me|u `rtvama mlja). Jedna patrola OEBS-KVM, koja se ve} nalazi- je bila jedna osamnaestogodi{nja èna i dvanae- la u tom kraju, ~ula je pucnjavu i u istrazi ustano-

353 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo vila da su policijska vozila upala u zasedu. Dva po- uhap{eni i odvedeni. Predstavnicima OEBS-KVM licajca su bila ubijena i jo{ dva ranjena – jedan od nije bilo dopu{teno da u bolnici posete i njih je kasnije umro u bolnici. U napadu su tako|e intervjui{u preìvele. Pristup je kasnije bio dozvo- bila ranjena trojica kosovskih Albanaca koja su pu- ljen Sekciji za ljudska prava, nakon {to je na~elnik tovala u taksiju koji je nepa`njom tako|e uleteo u misije poslao protest jugoslovenskim vlastima u zasedu. Zaseda je bila dobro pripremljena: izgra- Pri{tini.10 |ena je bila kamuflirana strelja~ka pozicija za oko Dana 16. januara, verifikatori OEBS-KVM i EU 15 ljudi, koja je bila zauzeta nekoliko dana. Odatle KDOM su ponovo do{li da ispitaju verodostojnost je na policijski konvoj izvr{ena paljba iz strelja~kog izve{taja o ubijanju civila. Prema izjavama preìve- oru`ja, te{kih mitraljeza i baca~a raketa.7 lih me{tana, prethodnog dana, nakon napada Na dan 10. januara je izve{teno o jo{ jednoj za- vojske i policije, pripadnici bezbednosnih snaga sedi u Slivovu/Slivove, ju`no od [timlja, u op{tini su u{li u Ra~ak oko 7 ~asova ujutro. Neki od njih Uro{evac, kada je u napadu ranjen jedan policajac su nosili policijske uniforme, drugi crne uniforme koji je kasnije umro u bolnici. OEBS-KVM je prona- i skija{ke maske. Preìveli su tvrdili da su ove jedi- {la dokaze da je razmenjena vatra iz lakog oru`ja, nice neke me{tane pobile a neke uhapsile. Uz to, ali nije mogla da potvrdi da li se radilo o zasedi. preìveli su tvrdili da su prepoznali neke od poli- Oko 100 civila je pobeglo u planine, i vratilo se tek cajaca kao pripadnike policije iz [timlja, a da su po{to je jedinica od 50 srpskih policajaca napusti- neki napada~i bili srpski civili iz [timlja obu~eni u la podru~je.8 policijske uniforme. Verifikatori OEBS-KVM su Od 12. do 15. januara srpske i jugosloveske prona{li ukupno 40 tela na razli~itim lokacijama, snage su u podru~je oko [timlja dovla~ile poja~a- od toga 20 na jednom mestu, u jarku. Jo{ pet `r- nja. Oklopna vozila VJ, uklju~uju}i tenkove i te{ku tava su ~lanovi njihovih porodica ve} uklonili sa artiljeriju, intenzivno su se kretala putevima. VJ je mesta ubistva. Mnoge `rtve su imale po vi{e rana uspostavila stalnu poziciju u selu Dulje, blizu me- od metaka. Me|u `rtvama je bilo 20 mu{karaca sta zasede, kao i blizu Crnoljeva/Carraleve (zapad- koji su prema izve{tajima bili uhap{eni prethodno od [timlja). Izve{teno je da je policija bila u sta- nog dana. Ostali su bili ubijeni verovatno kada su nju visoke pripravnosti. Dana 14. januara, OEBS- poku{avali da pobegnu. Bilo je tela kojima je bila -KVM je izvestila o tenkovskoj, minobaca~koj, mi- odse~ena glava. Tela jo{ pet ljudi koji su bili ubije- traljeskoj i pu{~anoj paljbi blizu sela Javor/Javor i ni u Ra~ku ~lanovi porodica su ve} bili prebacili u Lu`nica/Luzhnice, koja se nalaze u op{tini Suva Malopoljce.11 Reka, zapadno od [timlja. Me|utim, OEBS-KVM Istraìva~i OEBS-KVM zaduèni za pitanja ljud- nije bio dozvoljen pristup u podru~je. Oficir za ve- skih prava pregledali su mesto zlo~ina, prikuplja- zu VJ je rekao da se tamo odvija sukob sa U^K, ali ju}i ~injenice, uzimaju}i izjave od svedoka i preì- da ni jedna od strana nije pretrpela gubitke.9 velih, i {to potpunije dokumentuju}i lokaciju, pra- Na dan 15. januara, OEBS-KVM je izvestila o ve}i skice, mape, fotografije i video-zapise. Zatim ozbiljnom pogor{anju situacije u podru~ju [ti- su seljani odneli tela u dàmiju u Ra~ku. Na~elnik mlja. Sela Ra~ak, Malopoljce/Mallopole, Petro- misije OEBS-KVM, ambasador Vilijam Voker je ta- vo/Petrove i Belince/Belince (ju`no i zapadno od ko|e posetio mesto zlo~ina. On je osudio masov- [timlja) bila su najvi{e pogo|ena. Verifikatori su no ubistvo i pozvao ICTY da istraì masakr. Tako- videli kako gore ku}e u Ra~ku i Malopoljcu, i bili |e je stupio u kontakt sa vladom SRJ i od nje za- svedoci da su tenkovi i oklopna vozila VJ pucali traìo da objavi imena onih koji su u~estvovali u direktno na ku}e blizu sela Malopoljce i Petrovo. operacijama VJ i policije oko [timlja, kako bi se Kasnije u toku dana, kada su verifikatori uspeli da prona{lo ko je izdao nare|enje za ubijanje i ko je u|u u Ra~ak, videli su jednog mrtvog kosovskog to nare|enje izvr{io. Vlasti SRJ su poricale sve op- Albanca i pet drugih civila koji su bili ranjeni metu`be o ubijanju civila, tvrde}i da su bili ubijeni is- cima, me|u kojima su bili jedna èna i de~ak. Pri- klju~ivo borci U^K.12 mili su tako|e izve{taje o drugim usmr}enim `r- Dana 18. januara, glavni tuìlac ICTY, Lujza Ar- tvama. Stanovnici Ra~ka su tvrdili da je 20 mu- bur, poku{ala je da u|e na Kosovo preko Makedo- {karaca bilo izdvojeno od èna i dece, da su bili nije, kako bi „ispitala izve{taje o masakru u Ra~-

354 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja ku“. Jugoslovenske vlasti u Beogradu su joj zabra- se sloìla da ne nosi uniforme ili oru`je za vreme nile ulazak. Ona je kasnije izjavila da }e zlo~in is- sahrane. Me|utim, njeni pripadnici su prekr{ili pitati „sa ili bez dostupa na teritoriju“. Istog dana, ovaj dogovor, budu}i da su izvr{ili otmicu i „uhap- te{ko naoruàna srpska policija je u{la u Ra~ak i si- sili“ devet ljudi koji su bili na sahrani, bilo na sa- lom preuzela tela iz dàmije, da bi ih odvezla u moj sahrani, bilo na putu ku}i. OEBS-KVM je izvr- pri{tinsku mrtva~nicu. Predstavnicima OEBS-KVM {ila pritisak na vo|stvo U^K da oslobodi ove ljude, je ponovo bio zabranjen pristup u Ra~ak, za vre- i svi oni su zaista bili oslobo|eni slede}eg dana, me dok su tela bila odvoèna iz dàmije.13 U mr- 12. februara.15 tva~nici, srpski patolozi su po~eli autopsiju 40 `r- OEBS-KVM je kasnije intervjuisala otete ljude. tava, uprkos zahtevu OEBS-KVM da se to odloì Dvojica me|u njima su poricali da ih je U^K ikada do dolaska me|unarodne ekipe patologa. U od- hapsila. Za ~etvoricu drugih, scenario „hap{enja“ je sustvu me|unarodnih stru~jaka za sudsku medici- bio sli~an. Bili su uhap{eni u Ra~ku, oko podne, ili nu, OEBS-KVM osoblje zaduèno za ljudska prava na povratku u [timlje, u 14:30. Uhapsili su ih mla- dokumentovalo je tok autopsije, dok nije stigla |i ljudi koji su bili naoruàni i nosili crna civilna ode- finska ekipa stru~njaka za sudsku medicinu. Prvi la. Dvojica od njih su bila odvedena u ku}u gde je izve{taj ve{taka sudske medicine koji su objavile bilo jo{ 30 ljudi, onda ukrcani na kamion zastava i jugoslovenske vlasti u januaru, i koji su napisali odvezeni u Petrovo. Samo onim dvema osobama je ~lanovi srpske i beloruske ekipe, nije potvrdila i bilo re~eno da si|u sa kamiona, dok su ostali bili finska ekipa, prema kojoj je izve{taj bio preura- poslati natrag u Ra~ak. Ostali uhap{enici su bili po- njen, i koja je tvrdila da histolo{ke, toksikolo{ke i trpani u privatna kola i ponovo odvezeni u Petrovo. DNA analize tek treba da se obave u Helsinkiju. Svi oni su dan i slede}u no} proveli u {tali. Dvojica OEBS-KVM nije dobila potpunu kopiju izve{taja od njih su bila zlostavljana. Svi sem jednog su bili koji je pripremila finska ekipa stru~njaka za sud- saslu{avani od strane U^K komandanta u Petrovu. sku medicinu. Razlozi za „hap{enje“ su bili razli~iti (jedan je imao U vreme pisanja ovog izve{taja bilo je jo{ uvek brata koji je radio za policiju; za drugoga se sum- suvi{e rano za neki definitivni sud o tome {ta se u njalo da poseduje oru`je; tre}i je pio sa Srbima; Ra~ku dogodilo 15. januara 1999. Slu~aj je i dalje ~etvrti je imao srpske prijatelje; a peti je odràvao u istra`nom postupku koji vode istra`ne sudije prijateljske odnose sa srpskim policajcem). Svi su ICTY, koje su okrivile najvi{e vlasti SRJ, uklju~uju}i bili pu{teni tokom popodneva i ve~eri 12. februara, Slobodana Milo{evi}a, za rukovo|enje, podstica- ali je ve}ina no} provela u Petrovu, jer su se pla{ili nje i podràvanje srpskih i jugoslovenskih snaga da se tako kasno vra}aju ku}i. Svi su kasnije bili od- da po~ine masovna ubistva u Ra~ku.14 vedeni u srpsku policiju da daju izjave o tome {ta se Posle zavr{etka autopsije, lokalne vlasti su od- desilo, a dvojica od njih su se pojavila na srpskoj dr- bile da predaju porodicama tela `rtava. Postavlje- àvnoj televiziji.16 ni su bili uslovi, me|u kojima je bilo: na kojim lokacijama da se obavi sahrana, kakve }e biti proce- Pored masovnog ubistva u Ra~ku i doga|aja za dure identifikacije i na koji na~in da se tela preda- vreme sahrane, OEBS-KVM je primila 26 àlbi ju. OEBS-KVM je vi{e od devet dana pregovarala zbog povrede ljudskih prava u op{tini [timlje. U sa mesnim vlastima pre nego {to su tela kona~no 15 od ovih slu~ajeva, kao po~inioci su navedeni bila predata porodicama 10. februara. Slede}eg pripadnici U^K. Devet slu~ajeva se odnosilo na ot- dana, hiljade kosovskih Albanaca su se okupile na micu koju je U^K izvr{ila 12. decembra 1998. u se- pogrebu u Ra~ku. Vo|a misije OEBS-KVM i pred- lu Dramnjak/Dramnjake, ju`no od Malopoljca, na stavnici drugih organizacija, kao i me|unarodne i ivici teritorije koju je kontrolisala. OEBS-KVM je doma}e {tampe, bili su na licu mesta. Bilo je do- imala sastanak sa predstavnicima U^K 22. febru- govoreno da srpska policija preduzme poja~ane ara, kako bi ispitala sudbinu kidnapovanih ljudi. mere bezbednosti pod uslovom da ostane izvan U^K je potvrdila da je „uhapsila“ ovih sedam lju- vidnog polja mesta gde je sahrana obavljena. Po- di, izjavljuju}i da su ìvi i da se sa njima dobro policajci su zauzeli pozicije svuda oko Ra~ka, pod stupa, a da su bili „uhap{eni“ iz raznih razloga, budnim nadzorom verifikatora OEBS-KVM. U^K kao {to je „prostitucija“, „prijateljski odnosi sa Sr-

355 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo bima“ i „{pijunaà“. Navodno su svi oni ~ekali su- uvek tinjalo. Sin je pobegao i mogao bi biti |enje. U^K je jo{ dodala da im „porodice mogu svedok. Od jednog suseda sam ~uo da je u ku- pisati i poslati ode}u, preko {taba U^K u Petro- }u prethodnog dana bio do{ao jedan jugoslo- vu.“17 Pored toga, nestalo je jo{ nekih {est ljudi, a venski oficir koji je nosio nao~ari za sunce, i da prema informacijama se moglo zaklju~iti da je i je on rekao stanovnicima kvarta da }e biti ubi- njih mogla kidnapovati U^K. Me|utim, dalje istra- jeni ako odbiju da odu.24 ìvanje nije moglo to da potvrdi.18 Jo{ je dvoje ljudi nestalo, ali nije bilo mogu}nosti da se pretpo- Jedan ~ovek je bio ubijen po{to je od njega za- stavi koja od strana bi bila za to odgovorna.19 U traèno da preda klju~eve automobila koji nije bio osam slu~ajeva, srpska policija u [timlju je izvr{ila njegov. „@rtva nije imala klju~eve kola, budu}i da proizvoljna hap{enja; u {est od ovih slu~ajeva, `r- i nije bila njihov vlasnik. Vojnici VJ su je pretresli tve su se tako|e àlile i na zlostavljanje.20 (Vidi ta- traè}i klju~eve, pa po{to ih nisu na{li, ubili su je ko|e 9. poglavlje.) ispred njene ku}e.“25 Izve{taji o pomenutim ubistvima, kao i ubistvo Varo{ica [timlje ~oveka koji je uhva}en kako sa sobom nosi posu- du sa bra{nom, zbog ~ega je okrivljen da nosi hra- Na dan kada je OEBS-KVM bila evakuisana sa Ko- nu U^K,26 pominju se u nekoliko izjava koje se ne sova, 20. marta 1999, mesna policija i VJ su zau- slaù jedino kada je u pitanju datiranje incidena- zele pozicije u centru [timlja. Uve~e 23. marta po- ta. Svi izve{taji govore o incidentima koji su se do- ~ele su da pucaju, koriste}i dva tenka i jedno ga|ali izme|u 25. marta i 5. aprila.27 oklopno vozilo. Prema izjavi ~oveka koji je inter- Vojnici su pucali na ljude i ranjavali ih,28 tukli vjuisan od strane OEBS-KVM, vojnici VJ i policajci su ih i hapsili.29 Tipi~na je pri~a vlasnika ku}e u ko- 21 su bili pijani. joj se nalazilo sedi{te OEBS-KVM. Dana 25. ili 26. U no}i kada je po~elo NATO bombardovanje marta, u ku}u u kojoj je OEBS-KVM iznajmila kan- SRJ, 24. marta, vojska i policija su granatirale al- celariju i stanove upalo je 30 do 50 policajaca, voj- banske kvartove [timlja. Jedan tenk je pucao sa nika VJ i srpskih civila. Oni su plja~kali sve {to su raskrsnice puteva u [timlju, a pincgauer je bloki- verifikatori misije ostavili za sobom, zatim su vla- rao put za Pri{tinu. Tada je do{la policija, razbija- snika ku}e odveli u uro{eva~ku policijsku stanicu, ju}i prozore, plja~kaju}i i pale}i ku}e, prodavnice rekav{i, dok su ga odvodili, da treba da se lepo i poslovne prostorije koje su pripadale kosovskim obu~e, „jer ga ~eka Voker“. Tukli su ga i udarali Albancima, uklju~uju}i biro DLK i skladi{te Dr{tva nogama, a zatim istog dana pustili. Jednu ili dve majke Tereze.22 Ovo je nastavljeno i slede}eg da- nedelje kasnije, ku}a je bila potpuno uni{tena do na. Pripadnici policije, VJ i paravojnih jedinica, kao temelja.30 i civili, opkoljavali su ku}e. Uku}ani, ako ve} do ta- Posle po~etka NATO bombardovanja, VJ je preda nisu pobegli, bili su naterani da odu, i pre}eno mestila tenkove u dvori{ta ku}a kosovskih Alba- im je smr}u ako ne poslu{aju.23 naca, a u nekim slu~ajevima i pravo u ku}e.31 Po- Bilo je i ubijanja, na primer ubistvo i paljenje {to bi ih oplja~kali, vojnici bi po~eli da granatiraju tela tri ~lana jedne porodice i posetioca koji se ku}e, kako bi ih zapalili.32 Na ovaj na~in su bile kod njih zatekao. uni{tene brojne ku}e.33 Ve}ina albanskog stanovni{tva varo{ice je po- U nedelji koja je sledila po~etak NATO bombar- begla u pravcu sela Vojinovce/Vojnoc, Ra{in- dovanja, vratio sam se u [timlje da na|em hra- ce/Rashince i Donje Godance/Godanci i Ulte.34 nu. Oko 10 ~asova video sam vojnike VJ u ze- Srpske snage su prema izjavama svedoka blokira- lenim maskirnim uniformama kako idu od kule neke putne pravce, ostavljaju}i koridor u tom }e do ku}e i plja~kaju ih. Pola sata kasnije, po- pravcu.35 Sredinom aprila, ve}ina stanovnika je {to su napustili kvart u kome sam ìveo, na{ao napustila [timlje. U izjavama koje se odnose na sam ~etiri svoja suseda na balkonu njihove ku- period posle sredine aprila, ima malo detalja o }e (imena su zabeleèna). Sva ~etiri tela su bi- zlostavljanju ili zastra{ivanju pojedinaca, i la zapaljena, a telo (navedeno je ime) je jo{ pominje se samo jedno proterivanje.36 Me|utim,

356 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja kroz [timlje su i dalje prolazila raseljena lica: 15. Policajci su u{li u selo i izdvojili mene i dva pri- aprila je pro{la kolona vi{e hiljada izbeglica iz Li- jatelja moje porodice, a onda po~eli da nas tu- pljana, koju je srpska policija sprovela do albanske ku kundacima pu{aka. Policajci su nosili ma- granice.37 ske, zelene maskirne uniforme, automatsko oru`je, noève i revolvere. Jedan od njih nas je Sela op{tine [timlje neprestano {utirao u lice. Po{to su nas oplja~- kali, gurnuli su nas u reku i naterali da u vodu Izvan varo{ice, {timaljska op{tina je de facto bila u|emo sve do grla. Gurali su na{e glave pod podeljena na podru~je koje je kontrolisala srpska vodu. Jedan policajac je pucao u mog prijate- policija i podru~je pod kontrolom U^K. Grubo re~e- lja (ime je navedeno), koji nije imao novca da no, U^K je kontrolisala teren ju`no od magistral- mu da. Dva puta je pucao u njegovu desnu no- nog puta 25/17 i teren jugozapadno od varo{ice. gu. (…) Morali smo da ostanemo u vodi 30 mi- Od trenutka kada je OEBS-KVM napustila [ti- nuta. Tada su nas pustili, i ja sam se vratio ku- mlje pa sve do sredine aprila, jugoslovenske i srp- }i u pet sati popodne. ske snage izgleda nisu pokretale ve}e napade, ni- Kada sam iza{ao iz reke, moj sused, star 65 go- ti su poku{avale da proteraju seljane iz dela op{ti- dina (ime je navedeno) rekao mi je da su poli- ne koji su kontrolisale, sa izuzetkom sela Belin- cajci zapalili njegova kola jer nije imao novca ce/Belince, 2 km zapadno od [timlja, uz sam put da im da. Video sam izgorela kola, a i njegovo 25/17. Prema izjavi jednog izbeglice, VJ i policija lice je imalo opekotine. Rekao je, po{to su za- su ovo selo napale 4. aprila. palili kola, gurali su mu glavu kroz prozor kola u plamenu.42 U 11:30 mnogo pripadnika VJ i policije je do- {lo u na{u ku}u u Belincu. Policajci koji su no- Svega je nekoliko izjava koje govore o tome da su sili crne uniforme, sa crnim maskama i plavim ljudi bili proterani,43 ili granatiranjem naterani da bluzama, automatskim pu{kama i noèvima, napuste sela,44 ili da su seljani pobegli zato {to su najpre su u{li u dvori{te. Otvorili su vrata udar- videli kako se u njhovom pravcu kre}u vojne ili po- cem noge i rekli nam da se svrstamo uza zid. licijske snage.45 Sve su nas pretresli u potrazi za novcem i uze- Izme|u 9. i 12. maja, grupa raseljenih lica koli sve {to su na{li. Jedan je rekao da }e nas poja je na traktorima iza{la iz {ume u blizini Crnolje- biti ako kod nas prona|e imalo preostalog va/Carraleve, bila je zaustavljena od strane naoru- novca. Uperili su oru`je na mog oca i rekli mu: ànih snaga koje su bile razli~ito opisane kao po- „Za vas nema mesta na Kosovu – idite u Make- licijske ili paravojne jedinice. Kako je bilo re~eno doniju!“ Tada su nas izbacili iz ku}e. Ulica je bi- OEBS-KVM, ljudi su bili izvo|eni iz kolone, ubijala prepuna Albanaca, a tako|e su se mogli vini, tu~eni ili oplja~kani.46 Jedan svedok daje slede- deti pripadnici VJ i policije sa oklopnim kolima. }i opis: Iza{li smo iz naselja i ostali u polju. Slede}eg dana smo autobusom oti{li u Makedoniju.38 Kada smo iza{li iz {ume, blizu Crnoljeva, konvoj su zaustavile srpske snage koje su nosile zelene U druga sela u tom podru~ju su povremeno dolazi- maskirne uniforme, neki vojnici su imali oboje- le razli~ite grupe VJ i policije, paravojnih jedinica ili ne beretke, dugu kosu i maske. Mene su vre|a- civila. Postoje izve{taji o razli~itim incidentima i kr- li i oplja~kali za 400 DM. Srbi su zadràli voza~a {enjima ljudskih prava koji su se de{avali u to vre- traktora, i naredili jednom desetogodi{njem de- me. U Muì~anima/Muziqine je zabeleèn slu~aj ~aku da vozi mesto njega. Na traktoru je bilo 20 seksualnog zlostavljanja,39 a premla}ivanje i zastra- ljudi; de~ak je izgubio kontrolu nad vozilom i {ivanje su se prema izjavama de{avali u Davidovci- ono se preturilo, tako da su poginuli de~ak, nje- ma/Davidofc40 i \urkovcima/Gjurkoc.41 Na dan 1. gova majka i jedna beba, a jo{ pet ljudi je bilo aprila, u Petra{tici/Pjetershtice su se desila dva slu- povre|eno. Srbi su se na to smejali i nisu pomo- ~aja te{kog zlostavljanja koje je prema izjavi po~ini- gli. Kako je kolona nastavila put, u jarku sam vila policija. O oba slu~aja se govori u istoj izjavi. deo vi{e tela, nekima su vratovi bili preklani.47

357 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

Sela na teritoriji pod kontrolom U^K su bila na- 3 Human Rights Watch, Yugoslav forces Guilty of War Crimes in padnuta u drugoj nedelji maja. Hiljade raseljenih Racak, Kosovo, 29 January 1999. 4 OSCE-KVM/HQ, Special Report „Masacre of Civilians in Racak“, lica su iz op{tina Suva Reka i Uro{evac, kao i iz 17 January 1999. drugih delova op{tine [timlje, stizale u sela kao 5 UNHCR „Kosovo Village List“, 9 March 1999 (1998 population {to su Topilo/Topille i Petrovo, na teritoriju koju je estimate excluding forced displacement). 6 OSCE-KVM/HQ, Special Report „Masacre of Civilians in Racak“, ju`no od [timlja kontrolisala U^K. Po~etkom ma- 17 January 1999. ja, Srbi su u tom podru~ju zapo~eli ofanzivu. Oko 7 OSCE-KVM/HQ, Special Report „Masacre of Civilians in Racak“, 12. maja su napali Topilo i Petrovo. Seljani i rase- 17 January 1999. 8 ljena lica (jedan izve{taj ih pominje 20.000, drugi OSCE-KVM/HQ, Special Report „Masacre of Civilians in Racak“, 17 January 1999. 50.000) pobegli su u obli`nja brda, gde su ih na 9 OSCE-KVM/HQ, Special Report „Masacre of Civilians in Racak“, kraju opkolili pripadnici VJ i policije. Oni su odvo- 17 January 1999. 10 jili mu{karce od èna i dece i odveli ih u [timlje. U OSCE-KVM/HQ, Special Report „Masacre of Civilians in Racak“, 17 January 1999. jednoj izjavi se kaè da su mla|i mu{karci bili po- 11 OSCE-KVM/HQ, Special Report „Masacre of Civilians in Racak“, hvatani i odvedeni u nepoznatom pravcu.48 U 17 January 1999. drugoj izjavi je re~eno da je pet devojaka bilo sek- 12 OSCE-KVM/HQ, Special Report „Masacre of Civilians in Racak“, 49 17 January 1999. sualno zloupotrebljeno. Na putu za [timlje, lju- 13 Human Rights Watch, Yugoslav forces Guilty of War Crimes in dima je iznu|ivan novac i zlato. @enama je bilo re- Racak, Kosovo, 29 January 1999. ~eno da idu u Prizren. Mu{karci su bili dovedeni u 14 ICTY, „Indictment Milosevic & Others (‘Kosovo’)“, IT-99-37, 24 osnovnu {kolu, gde su bili te{ko zlostavljani. Na May 1999. 15 OSCE-KVM/RC5/CC Urosevac, Daily Report, 11 February 1999. ovo mesto je dovedeno nekoliko razli~itih grupa. 16 OSCE-KVM/RC5/CC Urosevac, Weekly Report, 25 February Posle toga su bili odvedeni u privremenu policij- 1999; PR/03/0017/99; PR/03/0035/99; PR/03/0036/99; sku stanicu u Uro{evcu, gde su bili saslu{avani.50 PR/03/0047/99; PR/03/0048/99; PR03/0049/99; PR/03/0050/99; PR/03/0051/99; PR/03/0052/99. Jedna `rtva je dala slede}u izjavu: 17 OSCE-KVM/RC5/CC Urosevac, Weekly Report, 25 February 1999; PR/03/0023/99; PR/03/0024/99; PR/03/0025/99; Za to vreme, policajci su izdvojili oko 250 mu- PR/03/0026/99; PR/03/0027/99; PR/03/0028/99; PR/03/0029/99; PR/03/0030/99; PR/03/0031/99. {karaca i zato~ili ih u {koli. Vojska (i policija) su 18 PR/03/0018/99; PR/03/0019/99; PR/03/0039/99; PR/03/0040/99; nas naterali da legnemo i zahtevali od ljudi iz PR/03/0070/99; PR/03/0101/99. druge grupe da gaze po onima koji su leàli, a 19 PR/03/0056/99; PR/03/0057/99. 20 onda i sami da legnu. Jednom ~oveku su tako PR/03/0011/99; PR/03/0012/99; PR/03/0013/99; PR.03/0022/99; PR/03/0056/99; PR/03/0061/99; PR/03/0071/99; PR/03/0078/99; potpuno prignje~ili lice. Zatim su zato~enici bi- PR/03/0090/99. li poslani iz dvori{ta u samu zgradu {kole. Tu su 21 M/0108. 22 ih policajci tukli drvenim palicama. Jednom ~o- M/0108; M/0112; M/0325; M/0426; M/0471; M/0731; M/1025; M/0953; M/1608. veku su rekli da stavi kacigu na glavu, a onda 23 M/0108; M/0721. ga je policajac tukao po glavi. Mene i brata su 24 M/0108. tukli tri sata, po glavi i le|ima. Posle toga de- 25 M/0731; M/1022. 26 M/0731; M/0113. set ljudi nije moglo da se pokrene kada je gru- 27 M/0108; M/0112; M/0113; M/0325; M/0349; M/0721; M/0731; pi nare|eno da se popne na kamione. U poli- M/0861; M/0862; M/0951; M/0952; M/0975; M/11022. cijskoj stanici u Ferizaju (Uro{evac), za koju je 28 M/0104; M/0118; M/0863. 29 kori{}ena privatna ku}a, jer je prava policijska M/0108; M/0672; M/0956. 30 M/0104; M/0112; M/0114; M/0861; M/0935; M/1022. stanica izgorela, bili smo saslu{avani u vezi sa 31 M/0721; M/0862. aktivnostima U^K. êtrdeset ljudi je bilo zadr- 32 M/0426; M/0438. 33 àno u zatvoru.51 M/0674; M/0975. 34 M/0104; M/0108; M/0112; M/039; M/0426; M/0471; M/1025. 35 M/0104. 36 M/0672; M/0674. 1 UNHCR „Kosovo Village List“, 9 March 1999 (1998 population 37 M/0118; M/1265. estimate excluding forced displacement). 38 M/0882. 2 OSCE-KVM/RC5/CC Urosevac, Meeting Report „Stimlje district 39 M/0113. villages’ situation after July 1998 events, 22 February 1999. Na 40 M/0369. listi se nalaze Petrovo, Belince, Ra~ak, Petra{tica, Kara~ica, Du- 41 M/1265; ga, Lani{te, Topilo i Malopoljce. 42 M/0280.

358 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja

43 M/0113, „Dana 15. aprila 1999, uniformisani ljudi sa zna~kama 45 M/0951, 25. aprila u Godancima. na kojima su bili orlovi isterali su me iz moje ku}e. Blizu nove 46 A/0467; A/0698; A/1077. autobuske stanice video sam mrtva tela kako le`e na zemlji, 47 A/0698. jednog ~oveka starog oko 60 godina, i drugog starog izme|u 48 A/0417. 20 i 30. Srpski civili i pripadnici paravojnih jedinica su palili ku- 49 M/1395. }e unaokolo. Video sam plamenove i dim kako izlaze iz prozo- 50 A/0417; A/0467; A/0578; A/0697; A/0711; M/1153; M/1395. ra, kako se ru{e krovovi i zidovi. Bilo je i granatiranja, i ~uo sam 51 M/1395. eksplozije. Video sam Rome koji su plja~kali ku}e.“ 44 M/0271, „Pripadnici VJ i policije su po~eli da ga|aju selo te- {kom artiljerijom, iz pravca sela Babljak i Ko{are 19. ili 20. aprila. I druga sela su tako|e bila granatirana.

359 [TRPCE/SHTERPCE

Op{tina [trpce se nalazi u planinskom predelu na slu~aj proizvoljnog hap{enja i zlostavljanja od jugu Kosova, izme|u op{tina Ka~anik i Prizren, na strane policije.6 granici sa Makedonijom. To je podru~je sa srp- Od trenutka kada je OEBS-KVM napustila Ko- skom ve}inom: prema proceni za 1998. op{tina je sovo, 20. marta 1999, dva incidenta su bila zabe- imala 13.455 stanovnika, od ~ega su 60,6% bili leèna u samom gradu. Jedan svedok, kosovski Srbi i 37,4% kosovski Albanci.1 Ve}ina kosovskih Albanac, kaè: „Iza{ao sam 2. aprila iz autobusa u Albanaca je ìvela u zaba~enim selima u planina- [trpcu, kada su me dva policajca zgrabila i odvu- ma, a ve}e koncentracije albanskog stanovni{tva kla u policijsku stanicu. Tu su me saslu{avali o to- su bile jo{ u selima Brod/Brod i Firaja/Firaje, na is- me za{to sam do{ao u [trpce. Policajci su me tu- toku op{tine. U op{tini je bio centar za zimski kli pesnicama i ~izmama. Posle toga sam bio slo- sporstski turizam i rudnik hroma. U selima su se bodan.“7 Drugi kosovski Albanac je ispri~ao kako bavili ekstenzivnom zemljoradnjom. su mu srpski policajci ukrali tele, dok je bio na pu- Demografska situacija se razlikuje od uobi~aje- tu za pijacu u [trpcu.8 ne na Kosovu i verovatno je u tome obja{njenje Ni iz sela u op{tini nije bilo mnogo izve{taja o za{to je u op{tini koja broji 29 manjih sela i zase- ozbiljnijim kr{enjima ljudskih prava nakon 20. laka bilo relativno malo kr{enja ljudskih prava o marta 1999. kojima je bila obave{tena OEBS-KVM. Drugi mo- U selu Firaja, prema jednoj izjavi, grupa od 15 gu}i faktor je u tome {to njenom teritorijom ne pripadnika paravojnih jedinica obu~enih u crne prolazi nijedan od zna~ajnijih puteva, niti tu ima uniforme, od kojih su neki bili maskirani, zapalila je grani~nih prelaza. Ipak, ono kr{enje prava koje je 20. marta tri ku}e. Svedoci kaù da su ovi naoruà- zabeleèno, slaè se sa op{tom shemom koja je vini ljudi dolazili svake ve~eri, sve do 28. marta, i da |ena na drugim mestima na Kosovu. su nastavljali da plja~kaju i pale ku}e.9 Dana 28. Bilo je zabeleèno izvesno prisustvo U^K, mada marta, komandant srpske policije iz [trpca je do{ao niske aktivnosti, u severoisto~nim delovima op{ti- u selo da ljudima kaè kako u roku od dva sata tre- ne, kao {to se moè zaklju~iti iz izjava datih OEBS- ba da odu, prete}i smr}u svakome ko odbije da se -KVM.2 Bilo je i sumnji koje su se ticale me{tana al- iseli. Svi seljani su pobegli.10 Drugi svedok je rekao banske narodnosti. Jedna intervjuisana osoba je da je 1. aprila video „kako selo gori“.11 tvrdila da su u septembru 1998. u samoj varo{ici U Brodu/Brod, 28. marta, dva policajca su pri- [trpce/Shterpce 22 kosovska Albanca bila uhva}e- {la vlasniku jedne prodavnice: na i odvedena u policijsku stanicu na saslu{avanje. Prema izjavi, tu su ih tokom dva sata tukli policaj- Dva policajca iz [trpca su do{la u radnju (ime ci, njih 70 do 80, posle ~ega su ih pustili.3 vlasnika je navedeno) i dala mu rok od tri sata Kada je OEBS-KVM bila razme{tena u op{tini, da ode, do 13 ~asova. Bilo mu je nare|eno da pratila je glavno kretanje VJ i policije na putevima obavesti sve druge stanovnike albanske narod- izme|u Ka~anika i Prizrena, ali je primila samo ~e- nosti da tako|e treba da se isele. Policajci su tiri àlbe. U dva slu~aja se radilo o pucanju i raz- imali plave uniforme i maske … Policajci su re- bijanju prozora,4 u jednom se pominje poku{aj kli da je granica sa Makedonijom otvorena, ta- paljenja ku}e osobe koja se àlila,5 a bio je i jedan ko da su seljani spakovali sve {to su mogli i oti-

360 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja

{li traktorima i drugim vozilima. U Banjici/Bai- 1 UNHCR „Kosovo Village List“, 9 March 1999 (1998 population ce (Ka~anik), policija je zaustavila konvoj i na- estimate excluding forced displacement). 2 M/0197; M/1466. redila me{tanima da se vrate u selo, ali su oni 3 M/0440. radije ostali tamo.12 4 PR/03/0034/99; PR/03/0060/99. 5 PR/03/0088/99. 6 PR/03/0033/99. Ovaj izve{taj potvr|uje druga intervjuisana oso- 7 M/0197. 13 ba. Kasnije, 5. aprila, i Brod je bio granatiran palj- 8 M/0197. bom iz tenkova i minobaca~a. Zatim je u selo do{la 9 M/1186. 10 VJ i palila ku}e.14 Svedoci su izjavili da su izme|u 4. M/1186. 11 A/0471. i 6. aprila bila granatirana sela Firaja i Brod, kao i 12 M/0936. Donja Bitinja/Biti e Ulte, Vica/Vice, Car Maha- 13 M/0961. 14 la/Caraj i Ogu{aj/Ogusaj; da su ku}e u njima bile M/1466. 15 M/0197. plja~kane i paljene.15 U selu Haidor/Haidor vojnici VJ su naterali seljane da se isele 8. aprila. Nema izve{taja o ubijanima na teritoriji op{tine [trpce.

361 SUVA REKA/SUHAREKE

Suva Reka je velika op{tina u planinskom delu ju- petost oko grada rasla i iako su se incidenti de{a- `nog i centralnog Kosova. Njeno stanovni{tvo od vali na lokacijama koje su veoma blizu varo{ice (vi- skoro 87.000 ljudi je brojalo skoro 96% kosovskih di niè), kr{enja ljudskih prava u samom gradu, o Albanaca, a ve}inu sela su gotovo isklju~ivo nasta- kojima je izve{tena OEBS-KVM, uglavnom su se njivali kosovski Albanci.1 Magistralni put broj 17, odnosila na àlbe zbog zastra{ivanja.8 glavni put kroz zapadno i ju`no Kosovo, prolazi Situacija se drasti~no promenila posle odlaska teritorijom op{tine i kroz samu Suvu Reku, pove- OEBS-KVM. Ve} 22. marta je po~ela pucnjava i lju- zuju}i ve}e gradove Uro{evac na istoku sa Prizre- di su po~eli da napu{taju grad. Govorilo se da je nom na jugozapadu. Severozapad op{tine se na- jedan Srbin bio ubijen, i da su srpske snage re{ile lazi blizu varo{ice Mali{evo/Maliseve (op{tina Ora- da se osvete na stanovni{tvu. Toga dana je prema hovac), gde se 1998. nalazio glavni {tab U^K, i izve{tajima bio ubijen i ve}i broj kosovskih Alba- gde su se vodile èstoke borbe izme|u U^K i ju- naca.9 goslovenskih/srpskih snaga (vidi odeljak o orahova~koj op{tini). Na istoku, preko granice sa op{ti- Dana 22. marta „specijalna policija“ je u{la u nom [timlje, U^K je bila sna`no prisutna u pod- na{u ~etvrt. Pucali su u vazduh i lomili imovi- ru~ju Petrova. nu. Oko 15 policajaca je u{lo u moju ku}u. No- sili su bele marame na licima i specijalne poli- Za vreme borbi koje su se vodile u leto 1998, po- cijske uniforme. Dovezli su se u kolima oboje- sebno u periodu od avgusta do oktobra, op{tina nim u zeleno i nosili su AK, pi{tolje i ru~ne Suva Reka je bila u zna~ajnoj meri pogo|ena. bombe. Jedan od njih je tukao moju svekrvu Mnogi izve{taji koje je prikupila OEBS-KVM odno- pi{toljem u lice. Pretresli su ku}u traè}i vojni- se se na sela koja su u to vreme bila napadnuta i ke U^K i oru`je. Zatim su iza{li. Re~eno je bilo ~ije je stanovni{tvo bilo primorano da beì, najvi- da je u na{em kvartu bilo ubijeno sedmoro lju- 10 {e u brda, ili u obli`nje varo{ice i sela, uklju~uju}i di. Petorica od ubijenih su bili na{i susedi. Slapuàne/Slapuzhan,2 Grej~evce/Grejcefc,3Vra- ni}/Vraniq4 i Savrovo.5 Mnoge osobe su bile ne- Napetost je eksplodirala i masovno proterivanje stale za vreme borbi u julu,6 avgustu7 i septembru stanovnika Suve Reke se desilo u munjevitoj ope- 1998. Brojni kosovski Albanci su bili uhap{eni za raciji srpskih snaga koja je po~ela oko 24. marta. vreme ofanzive na sela severno i isto~no od grada Glavna ofanziva, u kojoj je ubijen veliki broj civila, Suva Reka, kao {to su Vrani}, Mu{uti{te i Blace, i trajala je svega nekoliko dana. Izbeglice su OEBS-- su|eno im je za vreme prisustva OEBS-KVM na KVM podneli mnogobrojne izve{taje u kojima opi- Kosovu. suju ubila~ko orgijanje srpskih snaga, sa velikim brojem `rtava za vreme perioda koji je trajao samo nekoliko dana. Proterivanje ljudi u celom gradu je Grad Suva Reka bilo pra}eno sli~nim pojavama. Po~ev od kraja Suva Reka je pre sukoba imala skoro 10.000 sta- marta, tokom nekoliko slede}ih nedelja, ve}ina iz- novnika, od kojih su preko 90% bili kosovski Al- java vi{e ne pominje masovna ubijanja, iako su se banci. Iako je u periodu prisustva OEBS-KVM na- i tada pojedina~na ubistva de{avala tu i tamo.

362 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja

Prema izjavama, srpske snage i paravojne jedi- zemlju. Majka je bila na spratu i videla ih je ka- nice su opkolile grad i zauzele ve}i broj pozicija. da su dolazili. Vikala je ocu da napusti ku}u. Stanovnici su beàli u panici ~im je po~elo puca- Kako je otac otvorio vrata da iza|e, oni su pu- nje. Po svemu sude}i, srpske snage su namerno cali na njega. Onda su ~etiri policajca upala u pucale na civile koji su beàli. Koriste}i megafone, ku}u. Oni su udarili moju sestru dr{kom auto- srpske snage su naredile ljudima da napuste kraj matskog oru`ja. Uperili su oru`je u mene. Ja u roku od pet minuta.11 Jedan me{tanin pri~a: sam se onesvestio. Policajci nisu pucali na mene. Traìli su novac i rekli da }e nas pobiti ako Oko 6:20 srpske snage su opkolile grad. Policija ga ne dobiju. Ja sam se osvestio posle deset je iznela oru`je iz policijske stanice i skladi{ta i minuta. Moj tata je leào na zemlji mrtav, na odnela ga u dve {kole (Skender Luarasi i osnov- samom pragu. Drmusao sam ga tri puta. Nije nu {kolu [kendija). Policajci su onda po~eli da se makao. On jo{ nije bio mrtav, jer je bio jak. upadaju u ku}e na desnoj strani puta koji od Su- Ruke su mu bile uni{tene, sav je bio u krvi. Bio ve Reke vodi (ka Ra{tanima), da izbacuju cele po- sam prepla{en i pobegao sam. ûo sam dva rodice iz njihovih ku}a, i da pale ku}e oko zgra- pucnja namenjena mom ocu. Policajci su u{li u de u kojoj je bila OEBS, kao i samu ku}u OEBS.12 ku}u i ubijali ljude… Ja sam oti{ao kod suseda. Moja sestra mi se pridruìla istog popodneva. Iz mnogih sakupljenih izjava koje se odnose na do- Kasnije smo se vratili u na{u ku}u i videli da je ga|anja u gradu, mogli bi se izvu}i razli~iti opisi o~evo telo nestalo. Na stepenicama je bio kr- raznih srpskih i jugoslovenskih jedinica koje su vav trag na mestu gde su ga vukli. Nisam ga vi- u~estvovale u operacijama. U mnogim slu~ajevi- {e video. Moja majka je tako|e oti{la. Ne znam ma, po~iniocima su navedena imena. Jedni su opi- gde se nalazi.13 sani kao pripadnici paravojnih jedinica – kako lokalnih, tako i onih koje su pristigle iz uè Srbije – Jedan od najzna~ajnijih i najbrutalnijih incidenata koji su nosili crne uniforme (bez oznaka), kao i uni- u gradu je bilo hvatanje i egzekucija pordice koja forme VJ. Tako|e su nosili maske preko lica. Drugi je dala u najam ku}u OEBS-KVM u Suvoj Reci. Ovo su bili opisani kao lokalni ili srpski policijski rezer- masovno ubistvo se pominje u izjavama mnogih visti iz Ni{a (uà Srbija), kao i naoruàni srpski civi- intervjuisanih osoba, od kojih najsna`niji utisak li u civilnim odelima, sa trakama oko rukava. „Beli ostavlja izjava koju je dala èna vlasnika ku}e u orlovi“ i Arkanovi „Tigrovi“ su tako|e bivali pome- kojoj je bila sme{tena OEBS-KVM. Ona je jedina nuti me|u u~esnicima akcija u gradu, kao i mno- preìvela ubijanje svog muà i celokupne porodi- {tvo drugih paravojnih formacija opisanih na dru- ce, me|u kojima je bilo mnogo male dece. gi na~in. Iz svega sledi da su kombinovane srpske Verifikatori OEBS-KVM su ìveli u ku}i ujaka nje- snage, u izobilju naoruàne kala{njikovima, ru~- nog muà, a deo ku}e u kojoj je ìvela intervjuisanim bombama, noèvima, minobaca~ima i pi{tona osoba su koristili kao kancelarije. Na dan 21. ljima, upale u grad, rasule se po njemu, tako da su marta policija je pratila njenog muà ku}i i ispitiva- napadi tekli paralelno na vi{e razli~itih mesta. Op- la ga kako je mogao da dozvoli ~lanovima OEBS- {ta panika je zahvatila ljude, i veliki broj me{tana -KVM da ìve u njegovoj ku}i. Celokupna porodica je bio ubijen u orgijanju koje je usledilo. je bila zastra{ena, posebno jer je ve} u januaru po- Borba izme|u U^K i policije je iznenada izbila u licija tukla njenog oca. I zaista, istog dana kada je samom gradu 25. marta. Kada se U^K povukla, njen mu` bio saslu{avan, neko je pucao na kola policija je po~ela da upada u ku}e me{tana. êtiri njenog oca nakon {to je on dovezao svoju k}erku policajca koji su nosili crne/zelene maskirne unifor- njenoj ku}i. Njen otac je u tom incidentu pro{ao me sa srpskom zastavom na ramenima u{la su u bez ozleda, sakrio kola u obli`njem selu i nastavio jednu ku}u, i kako je doma}in poku{ao da iza|e, put pe{ice. Kada je stigao ku}i, telefonirao je k}er- bio je ubijen. Njegov trinaestogodi{nji sin pri~a: ki da je obavesti {ta mu se dogodilo. Ona mu je rekla da se ne vra}a u Suvu Reku, jer je srpska polici- Policija je u na{u ku}u upala nogama provalju- ja opkolila njenu ku}u.14 Dok je gledala kroz pro- ju}i vrata. Moje sestre, otac i ja smo bili u prizor, jedan od ~uvara OEBS-KVM joj je rekao da ne

363 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo brine jer je policija verovatno samo proveravala ne sten. Bacili su je na kamion, preko ostalih tela, me- kriju li se u ku}i pripadnici U^K. Slede}ih dana nije |u kojima su bila i deca. Na putu prema Prizrenu, bilo znakova prisustva policije oko ku}e. Me|utim, isko~ila je iz kamiona. Prona{li su je ljudi koji su je 25. marta oko 5 ~asova, ona je ~ula lupanje na vra- odveli na teritoriju koju je kontrolisala U^K, gde su ta (bili su u ku}i jednog ro|aka u blizini); otvorila joj zale~ili povrede. Zatim je neko vreme lutala Ko- je vrata i videla kako tamo stoje tri policajca. Jedan sovom izbegavaju}i granatiranje. Kosovo je napu- je gurnuo pu{ku uz njen vrat govore}i: „Gde su sa- stila 9. maja.15 da tvoji prijatelji iz OEBS?“ Naredili su joj da dovede svog muà na sprat, gde su ga vre|ali, zatim Tako|e 26. marta, u sredi{tu grada, srpski policaj- mu naredili da sa njima ode u svoju ku}u. Njoj su ci koji su nosili plave uniforme sa policijskim ozna- rekli da ostane tamo gde je, ako èli da ostane ì- kama, upali su u stan blizu trgovinskog centra i va. Pretresli su sve sobe i krenuli da ih uni{tavaju. odvukli petoricu mu{karaca u dvori{te. @enama je Onda su po~eli da tuku njenog muà, dok nije iz- bilo nare|eno da odu. Od mu{karaca su uzeli no- gubio svest. Dovezli su kamion pred ku}u i u njega vac i li~ne isprave. Zatim su ih tukli i postrojili za natrpali sve stvari koje su pripadale OEBS-KVM i streljanje. Kada je po~ela paljba, jedan ~ovek se samoj porodici. Pitali su je da li ima jo{ nekoga u spasao bekstvom. Kada se kasnije vratio na mesto njenoj ku}i. Rekli su joj da }e tenk koji ~eka napo- streljanja, video je tela preostale ~etvorice zajed- lju granatirati ku}u, ako ne daju novac. Dala im je no sa telima jo{ dvojice ljudi koji su bili ubijeni po- 4.000 DM i policajci su oti{li. Porodica je imala nared njih.16 meru da ode, ali se pla{ila zbog pucnjave koja se Oko 26. marta, tri kamiona natovarena le{evi- ~ula tokom no}i. ma mu{karaca, èna i dece koji su bili pokriveni Oko podne 26. marta, policija je ponovo do{la. plasti~nim folijama, vi|eni su u vrtu vi{e {kole. Sr- Policajac koga je poznavala (i ~ije je ime navedeno bi (imena su zabeleèna) koji su izgledali kao dro- u intervjuu) pozvao je njenog brata da iza|e iz ku- girani, rastovarili su kamione. Na tela su nabacali }e i na vratima ga ubio. Policajci su vikali na uku- stare gume. Zatim su na njih sipali petrolej i sve }ane i kada su ovi istr~ali napolje, videli su da je ku- zapalili.17 }a „pod opsadom“ policije, srpskih i romskih civi- Na dan 28. marta, VJ i policija su sru{ile mina- la. Neki ~lanovi porodice su tu odmah bili ubijeni. ret na dàmiji. Jedan mesni policajac je rekao jed- Intervjuisana osoba je bila me|u onima za kojima noj porodici da je najbolje da napusti svoju ku}u, se razvila potera sve do drugog dela grada, gde su jer ne moè da joj garantuje bezbednost. Svedok uhva}eni i gurnuti u jedan kafe. Videla je kako su kaè da je na ulicama bilo mnogo pucnjave kada policajci paljbom iz pu{aka i automatskog oru`ja su ih srpski vojnici sa automatskim oru`jem izba- ubijali sve koji su se zatekli u prostoriji. Sa sobom cili iz ku}e i rekli im da odu bez povratka. „Idite u je imala svoje ~etvoro dece – dve devoj~ice kojima Albaniju i pozdravite Klintona.“18 Na kontrolnom je bilo 16 i 14, i dva sina, stara 10 i 2 godine. Deca punktu u gradu (nije navedena precizna lokacija), su se stisla oko nje. Poku{avala je da za{titi dvogo- policijske i vojne jedinice su zahtevale novac, i di{njeg sina svojim nogama, ali je ovaj ipak bio po- mnogi ljudi su napadnuti i zlostavljani. Jedan sve- go|en i umro je na licu mesta. Sama je tako|e bi- dok je izjavio da je na tom mestu bilo ranjeno vila ranjena u stomak, metkom koji je pro{ao kroz {e od 100 ljudi.19 telo njenog starijeg sina. Govorila mu je da se pra- Na dan 29. marta, dok je jedan ~ovek sa poro- vi da je mrtav, ali kada su po~inioci pokupili tela i dicom odlazio, po{to su ga dva policajca (imena odvukli ih napolje, videli su da stariji sin jo{ uvek su zabeleèna) isterala iz ku}e, a ku}u zapalila, vidi{e i ponovo su u njega pucali. ûla ga je kako je deo je na ulici ranjenog ~oveka koji je molio da napolju jednom kriknuo. Ubijeno je bilo najmanje mu se pomogne. Ljudi su bili toliko prestra{eni da dvanaestoro dece mla|e od 17 godina, zajedno sa se niko nije usu|ivao da se zaustavi. Ne{to dalje, desetoro odraslih, me|u kojima je bila i jedna è- kamion pun tela je stigao da pokupi le{eve koji su na u drugom stanju. Intervjuisana osoba se pravi- leàli na ulici. Voza~ je bio policajac u crnoj unifor- la da je mrtva kada su policajci skidali nakit sa svih mi sa oznakama Arkanovih „Tigrova“. Nekoliko tela. Videla je kako seku ne~iji prst da bi skinuli pr- Roma su tovarili tela na kamion. Kasnije, svedok je

364 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja video bager kako kopa u blizini groblja. Video je i drugi. Seljani su se podelili i beàli u raznim prav- onaj isti kamion koji je ve} ranije zapazio. Sada je cima, i kako je rekao jedan svedok, mnoga su de- kamion bio prazan.20 ca tih dana umrla od gladi i hladno}e. Granatira- Svedo~anstva o incidentima koji su se desili po- nje tog podru~ja je trajalo oko ~etiri nedelje. Sve- sle 30. marta odnose se najvi{e na proterivanje doci su na raznim lokacijama videli brojna mrtva stanovnika i paljenje njihovih ku}a. Kao {to je to tela.22 Neki od seljana su se obeshrabrili i oti{li u bilo ustaljeno na Kosovu, civilima su otimali novac Albaniju. Na dan 10. aprila jedinice VJ su opkolile i nakit, i terali ih da napuste ku}e pod pretnjom selo i rekle preostalim stanovnicima da moraju da smrti, ~esto u roku od samo nekoliko minuta. odu. Ponovo je po~elo granatiranje. U to vreme, Jedan od mogu}ih razloga za tako bezobziran U^K je tako|e savetovala ljude da odu, jer su se napad srpskih snaga na grad je prisustvo U^K u pribliàvale srpske snage. Mnoga raseljena lica su Suvoj Reci i oko nje. Mnoge izjave izbeglica govo- oti{la u {umu gde su ostala oko tri nedelje. Kada re o tome da su ranjeni civili oti{li na „teritoriju“ su napustili {umu, prema izjavi jednog svedoka, U^K, gde su bili zbrinuti, dok su drugi govorili o opkolilo ih je 300 do 400 srpskih vojnika sa oklop- ~arkama izme|u srpskih snaga i U^K koje su se nim vozilima. Me|u izbeglicama je bilo ~lanova de{avale na raznim mestima oko grada. Jedan ~o- U^K koji su stupili u borbu sa srpskim snagama.23 vek je rekao da je oko 27. marta Suva Reka bila od Izme|u 2. i 7. maja selo je ponovo bilo granatira- strane srpskih snaga podeljena na dva dela. On no, kada su srpske snage uz pomo} tenkova, sam se nalazio u severnom delu, i iz pri~a je sa- oklopnih vozila i pe{adije napale odbrambene poznao da u ju`nom delu srpske snage pucaju na zicije U^K. Jedan ~ovek koji je sa porodicom pobe- sve odreda, sa ciljem da prouzrokuju masovan od- gao i krio se u obli`njem potoku ~etiri ili pet sati, lazak stanovnika. Bio je otvoren koridor prema se- rekao je da je pri povratku u selo zatekao tela vi{e veru, i ve}ina stanovnika je pobegla u Buko{/Bu- mu{karaca i èna. Preostali stanovnici su kona~no 24 kosh, koji je bio „za{ti}ena“ teritorija U^K. (Nije napustili podru~je. jasno kojim putem su ljudi stizali u Buko{, koji se Budakovo, 4 km isto~no od Buko{a, bilo je u stvari nalazi na jugoistoku od Suve Reke. Jedan granatirano 25. marta. Paravojne jedinice i VJ su od puteva koji dodiruju severni deo Suve Reke ide opkolile selo pe{adijskim snagama koje su bile u na istok prema Re~anima/Reqan, koji su na 3 km susednom selu Donja Kru{ica/Kruschice e Ulet. Ci- od Buko{a. Mo`da su izbeglice odlazile tim pu- vili iz Budakova su pobegli u planinu, i nije im bi- tem.) Proterivanje je trajalo tri ili ~etiri sata. Za to lo dozvoljeno da i{ta uzmu sa sobom. U granati- vreme, srpske snage u ju`nom delu su pucale na ranju je, prema izve{tajima, bilo ubijeno oko pe- one koji su odlazili. U^K je izgleda poku{ala da za- toro ljudi. U planini, srpske snage su opkolile veli- {titi civilne stanovnike i dala im spisak sela u koji- ki broj raseljenih lica. Jedna grupa mu{karaca je ma su bili bezbedniji pod njenom kontrolom. Na bila izdvojena od ostalih i ukrcana na kamione ko- 25 tom spisku su bili: Budakovo/Budakove, \inov- ji su ih odvezli u Suvu Reku. Mnogo kasnije, 20. ce/Gjinofc, Dubrava/Dubrave, Grejkovce/Grejkoc, aprila, pripadnici policije, VJ i paravojnih jedinica Mu{utu{te/Mushtishte, Papaz/Papaz, Savrovo/Sv- ponovo su do{li u selo uz pucanje i granatiranje. rove, Selograzde/Sellograzde i Sopina/Sopine.21 U selu su se nalazile snage U^K i u borbama je 26 Sva ova sela se nalaze veoma blizu jedno drugog, ubijeno oko 100 ljudi. Ofanziva VJ u kojoj su ko- ili na isto~no ili na ju`no od Suve Reke. ri{}eni tenkovi i oklopna vozila koncentrisala se 15. maja na Budakovo. Napad je dolazio iz ~etiri pravca. U to vreme, seljani su ve} bili daleko u pla- Sela ju`no i jugoisto~no od Suve Reke nini, gde su neki boravili ve} nekoliko nedelja. Ka- Selo Buko{, oko 6 km jugoisto~no od Suve Reke, da su se neki od njih vratili, na{li su oko 15 tela, bilo je izgleda napadnuto najmanje tri puta: u sva na jednoj lokaciji u selu. Neka od tela su ima- martu, aprilu, i po~etkom maja. Prvi napad je bio la rane od metaka na nogama, dok su na grudima oko 24. marta. U to vreme, mnoga susedna sela, bile posekotine od noèva.27 Na dan 16. maja, gde su se nalazili borci U^K, bila su tako|e napad- brojna raseljena lica su pobegla u Budakovo (koje nuta, tako da su se ljudi kretali iz jednog kraja u je, kako je ve} re~eno, branila U^K). Selo je kasni-

365 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo je granatirano, i U^K se povukla. Istog dana, poli- le sve izlaze iz sela osim jednog. Odlaze}i, me{ta- cija i VJ (pripadnici paravojnih jedinica koji su na ni su morali da predaju sav svoj novac i nakit, pod ramenima nosili oznake Arkanovih „Tigrova“ su pretnjom smrti. Tradicionalne kapice (ke~eta) su prema izve{tajima tako|e bili prisutni), uhvatili su bile oduzimane starijim ljudima i bacane na ze- grupu raseljenih lica, i policija ih je odvela u Suvu mlju. Kolona u kojoj je bilo oko 3000 ljudi je pu- Reku.28 Papaz, koji je nalazi 2 km severno od Bu- tovala ~etiri dana i tri no}i, pre nego {to je stigla dakova je bio granatiran 11. aprila, kada je vi{e od do albanske granice.35 polovine stanovnika pobeglo u planinu.29 Geljance/Gelac, oko 4 km ju`no od \inovca, Na dan 28. marta 1999. vojska i policija su op- nije bilo napadnuto sve do 28. marta. Minobaca~- kolile Vrani}/Vraniq, 3 km ju`no od Budakova. Ko- ki napad na selo je do{ao iz pravca obli`njeg srp- riste}i megafone, policajci su rekli seljanima da skog sela Novake (op{tina Prizren). Me{tani su po- odu u Albaniju i da se oni „bore protiv U^K, a ne begli u Grejkovce i Selograzde, ali su i ova sela naprotiv civila“. Mnogi seljani su izabrali da odu na padnuta. Mnogi seljani su pobegli pre nego {to su teritoriju koju je kontrolisala U^K.30 Selo je pono- Srbi u{li u selo, ali su oni koji su ostali bili natera- vo bilo opkoljeno i granatirano 2. aprila. Ljudi koji ni da predaju novac, kako bi mogli da iza|u. Lju- su u to vreme jo{ uvek bili u selu pobegli su u raz- di su zatim bili usmereni prema albanskoj grani- li~itim pravcima. Jedan ~ovek je rekao da je sa po- ci.36 Prema navodu jednog svedoka koji je rekao rodicom dva dana proveo u {umi, pod za{titom da je u to vreme jo{ uvek bio u selu, 5. maja se po- U^K. Policija je zastra{ivala seljane i govorila im da javila policija i rekla preostalim starijim ljudima da treba da idu u Albaniju. Policajci su tako|e, kako je }e svako ko u selu ostane posle 6 ~asova ujutro saop{teno, ubili neke ljude, kako bi ubrzali odlaè- slede}eg dana – biti ubijen. Kada je napu{tao se- nje, i tokom proterivanja pretili ljudima smr}u.31 lo, pored puta je video tri tela, sva u krvi. Le{evi su oko vrata imali zimske lance za automobile i bo- Srpske snage su bombardovale Vrani} 15. apri- dljikavu ìcu.37 Kasnije, 21. maja, jedan izbeglica la, tako da su seljani oti{li u {umu, gde su se koji je putovao iz Suve Reke, rekao je da su u selu krili oko dve nedelje. Kada se granatiranje pri- Geljance, on i ljudi koji su sa njim putovali, bili bliìlo mestu gde su se bili sklonili, ljudi su na prestra{eni od strane policije koja im je oduzela svojim traktorima krenuli dalje. Na putu izme- novac i druge vrednosti. Policajci su im tako|e |u Vrani}a i Buko{a, policija ih je zaustavila i konfiskovali li~ne isprave. Policajci su pretili da }e rekla da predaju sav novac koji imaju, kao i na- poskidati ène gole. Mu{karce su tukli. Na alban- kit. U suprotnom slu~aju, policajci su rekli da skoj granici, svaki pojedinac je trebalo da plati }e ubiti bebe.32 200 DM, dok je ro|ak jednog ~oveka pod pretnjom da mu odseku ruku morao da preda svoj \inovce/Gjinfc, oko 5 km ju`no od Suve Reke, ru~ni sat.38 opkolili su 27. marta pripadnici paravojnih jedini- Grejkovce/Grejkoc se nalazi 4 km isto~no od ca koji su po~eli da pale ku}e. Mnoga raseljena li- sela Geljance. Zbog granatiranja sela koje su srp- ca su bila u selu koje, za razliku od okolnih sela, ske snage izvr{ile 28. marta, celokupno stanovni- do tada nije bilo granatirano. U^K je savetovala {tvo je pobeglo. Neki seljani su u planinama pro- izbeglice da odu na drugo mesto, bliè Prizrenu. veli oko dve nedelje. Situacija u planini je bila ta- Oko 8000 ljudi je po{lo, ali kada su stigli do priko lo{a da su dvoje dece i jedan stariji ~ovek od zrenskog puta, presrela ih je policija koja ih je gladi i hladno}e umrli. Kada su srpske snage po- oplja~kala i oduzela im vozila. Neki mu{karci su ~ele da granatiraju planine, grupa raseljenih lica odvezeni policijskim kamionima.33 U selu, nasta- koja se tamo okupila neprestano se nalazila u po- vljalo se granatiranje i paljenje ku}a. Oni koji su kretu, od jednog spaljenog sela do drugog.39 jo{ uvek bili u selu, sada su ubrzano odlazili. Neke Sopina i Savrovo se nalaze 3 odnosno 6 km ju- od njih su uhvatili pripadnici paravojnih jedinica goisto~no od Suve Reke. Ono {to se desilo u ova koji su ih oplja~kali prete}i im smr}u.34 VJ i polici- dva sela sledi shemi koja je primenjena u mnogim ja su jo{ uvek bile tu 3. i 4. aprila. Na kraju, svi se- drugim selima u tom podru~ju. Najve}i broj doku- ljani su se iselili. Paravojne jedinice su bile blokira- menata se odnosi na period izme|u po~etka apri-

366 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja la i po~etka maja. Budu}i da se U^K nalazila u tom da su ga {utirali u noge, kao i da su mu pretili da podru~ju, granatiranje je bilo neprestano, i izbegli- }e mu odse}i prste. De~ak je jo{ rekao da je oko ce su stalno beàle dalje. Oko 2. aprila bila je gra- 10 policajaca u~estvovalo u saslu{avanju, a nje- natirana Sopina, selo sa me{anim stanovni{tvom, gov otac je rekao da su de~aka odveli iz centra va- tako da su seljani pobegli u {umu. Jedan svedok je ro{ice bez o~evog znanja. Rekao je jo{ da je posle naveo imena petoro ljudi za koje je znao da su bi- saslu{avanja de~ak bio bolestan, da je no}u imao li ubijeni, a pomenuo je i druge, koji su bili ranjeni ko{marne snove i da se pla{io da iza|e iz ku}e.44 ili pretu~eni. Neka od raseljenih lica su pobegla u Kada je policija opkolila Mu{uti{te 29. marta, {ume, ali kada su {ume potpale pod intenzivnu ar- seljani su pobegli, tako da je u mestu ostalo samo tiljerijsku paljbu, morali su da se vrate. Dok su pro- ne{to starijih ljudi koji su kasnije bili ubijeni u lazili kroz selo, videli su mnogo mrtvih. Svedok tvr- svojim ku}ama, kada su ove bile zapaljene. Selja- di da su neki od po~inilaca bili njegovi srpski suse- ni su bili primorani da beè izme|u ku}a koje su di.40 Na dan 16. aprila pripadnici policije i VJ su bile u plamenu. Dok su beàli, bili su zaustavljani opkolili Savrovo, a 20. aprila selo je bilo granatira- od strane pripadnika VJ, policije i paravojnih jedino. Ubijen je bio jedan sedamnaestogodi{nji de- nica. Obra}aju}i se jednom kosovskom Albancu, ~ak, a jedan drugi je bio ranjen. U Savrovu su se jedan od njih, koji je nosio masku, rekao je: „Tvo- nalazile izbelice iz drugih sela. Svi zajedno su poja deca su divna, ne treba da ih vi{e ima{“. Zatim ku{ali da se sklone u planine, ali su planine tako|e je ispalio rafal u ~oveka, pred njegovom ènom i bile granatirane, tako da su po~eli da napu{taju celom porodicom.45 Tokom nekoliko slede}ih da- podru~je.41 Odvojeno od ovih raseljenih lica, gru- na ljudi su bili isterivani iz svojih ku}a koje su po- pa od 40 ljudi je putovala u Savrovo. Kada su se sle toga bile zapaljene. Dok su ljudi odlazili, bio im pribliìli selu, policajci su na njih otvorili vatru, je oduziman novac i nakit, pod pretnjom da sve ubiv{i dva ~oveka i raniv{i vi{e drugih.42 ostave, ili }e biti ubijeni. Oni koji nisu imali novca, bili su tu~eni.46 Mu{uti{te je bilo veliko selo sa me{anim stanovni{tvom u jugozapadnom uglu op{tine. Zapadno od Suve Reke: Na dan 19. februara, dva brata, Srbina, bila su Studen~ane/Studencan i Ra{tane/Rashtan ubijena u svom vozilu na isto~nom izlazu iz sela. Kada su se pribliìle mestu zlo~ina radi istrage, pa- Studen~ane je veliko selo oko 5 km zapadno od trole OEBS-KVM su srele neprijateljski raspoloè- Suve Reke, sme{teno pored va`nog raskr{}a, gde nu gomilu srpskih civila koji su poku{ali da zausta- se spajaju putevi iz severnog, centralnog i ju`nog ve vozilo i koji su na njega bacali kamenje. Polici- dela op{tine Orahovac. Na pola puta izme|u Stu- ja je u~inila jako malo da pomogne patroli i odbi- den~ana i Suve Reke, nalazi se manje selo Ra{tala je da verifikatorima prosledi bilo kakvu infor- ne, koje je bilo delimi~no spaljeno 1998, za vreme maciju koja se ticala incidenta. Posle pregovora sa srpske ofanzive. U njemu je bio kontrolni punkt vi{im oficirima policije, bio je postignut dogovor srpske policije. Ograni~ena sloboda kretanja i dru- da patrola do|e na mesto ubistva u pratnji polica- gi problemi povezani sa postojanjem ovog punk- jaca. Pokazalo se da su bra}a upala u zasedu i da ta bili su u centru pa`nje verifikatora OEBS-KVM u je na njih pucano iz automatskog oru`ja dok su Suvoj Reci. U periodu od samo 10 dana, po~et- bili u kolima. Jedan od njih je mnogo puta bio po- kom februara 1999, vi{e od 300 vozila je bilo za- go|en u glavu i telo dok je bio u kolima, dok je ustavljeno, a putnici iz 13 od njih su bili zastra{i- drugi bio vi{e puta pogo|en u telo dok je poku{a- vani.47 vao da pobegne. Obe `rtve su imale revolvere ka- Na dan 20. februara u Studen~anu se desilo libra 45.43 zna~ajnije kr{enje prekida vatre za koje su se me- Na dan 22. februara, policija je odvela jednog |usobno okrivljavale VJ i U^K. Za vreme inciden- petnaestogodi{njeg de~aka koji je bio pu{ten sat ta, Studen~ane su granatirale snage VJ.48 kasnije. Dok je bio u rukama policije, od njega su Na dan 16. marta, Studen~ane je ponovo bilo traìli da kaè ko je ubio dva Srbina 19. februara. granatirano, tako da je celokupno stanovni{tvo De~ak je tvrdio da su ga udarili po glavi {tapom, i pobeglo na jug do susednog sela Neprebi{te/Ne-

367 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo prebishte, i vratilo se nekoliko dana kasnije. Po{to pri~a kako su u jednoj ku}i on i njegovi pratioci je OEBS-KVM napustila Kosovo, srpske snage su na{li 17 tela, i jo{ tri deteta koja su bila ìva. Kaè ponovo po~ele da pucaju na selo, tako da su se da su po svemu sude}i u ku}i eksplodirale ru~ne me{tani jo{ jednom sklonili u Neprebi{te.49 Na bombe. Bilo je tela koja su leàla na ulici, a jedan dan 21. marta 1999. bilo je granatirano selo Ra- stariji ~ovek je leào ranjen.54 {tane, i prema izve{tajima me{tana, bila je uni{te- Sve izjave o~evidaca i ljudi koji su o doga|aji- na mesna kancelarija OEBS-KVM. ma u Trnju znali po ~uvenju govore da je tamo bilo ubijeno oko 40 ljudi.55 Svedok koji kaè da je Mesta juogozapadno od Suve Reke: uve~e 25. marta prona{ao tela u ku}i tako|e kaè Trnje/Terrnje i Le{ane/Leshane da su mrtvi bili zakopani u masovnoj grobnici blizu Ljubi`de, kao i na deponiji sme}a nedaleko od Trnje, koje se nalazi oko 6 km jugozapadno od Su- puta Suva Reka-Prizren.56 ve Reke, blizu je Novaka/Malesi e Re (sa druge Le{ane se nalazi samo 1 km isto~no od Trnja. strane granice prizrenske op{tine). Selo je u ve}ini Stanovni{tvo sela je me{ano, srpsko-albansko. Na bilo naseljeno Srbima. dan 22. marta Srbi su po~eli sa zastra{ivanjem Na dan 25. marta 1999, izme|u 5 i 6 ~asova me{tana. Do{li su najpre u {kolu, gde su pred de- ujutro, u Trnje je stigla grupa policajaca. Jedan iz- com razbijali name{taj i tukli u~itelje. Posle toga, ve{taj pominje da je selo bilo granatirano dok ga mnogi seljani se nisu usu|ivali da iza|u.57 U to je policija opkoljavala, i da je jedna starija osoba vreme, Srbi iz sela su po~eli da nose uniforme pa- poginula kada se sru{io krov ku}e koja je bila po- ravojnih jedinica.58 50 go|ena. Na dan 25. marta, civili iz sela Novake i Le{ane, Policajci su u{li u prve dve ku}e u selu i prema nose}i maske i uz podr{ku VJ (koja u tom trenut- svedo~enju ubili ve}i broj ljudi koji su se tamo za- ku nije imala aktivnu ulogu), naterali su kosovske tekli.51 Ku}e su bile zapaljene. Zatim je, po svemu Albance da napuste svoje ku}e. Srpski civili su pu- sude}i, nastala op{ta panika. Policajci su pucali na cali u vazduh iz automatskog oru`ja. Kako su ko- ljude koji su beàli iz svojih ku}a: jedna porodica sovski Albanci odlazili, neke zgrade su paljene. koja je poku{avala da se skloni u potok je tog da- Snajperisti su po~eli da pucaju nasumice po gomi- na imala osmoro ubijenih. U potoku, preìveli su li koja je beàla u polje i tri ~oveka su bila ubijena. bili opkoljeni, mu{karci su bili izdvojeni od èna i Veruje se da su tog dana bila ubijena jo{ ~etiri me- dece. êtiri mu{karca su streljana. Ostalima je na- {tanina.59 re|eno da se vrate u svoju ku}u, koja je tada ve} Dana 28. marta, brojna raseljena lica iz Trnja su gorela. Tu su ostali tri dana, „sve vreme slu{aju}i se slila u Le{ane poku{avaju}i da pobegnu ispred pucnjavu“.52 ofanzive koja se odvijala u drugim selima. Izgleda Jedan mladi} koji se bio sakrio na tavanu ku}e da su srpski civili, zajedno sa pome{anim paravoj- svog ujaka svedo~i da je video kako su policajci u nim i policijskim jedinicama i trupama VJ, tada sti- maskirnim uniformama naredili mla|im ènama, gli u Le{ane i po~eli da pale ku}e. Ljudima su dali starim izme|u 15 i 24 godine, da odu na prvi rok od 15 minuta da napuste selo. Polovina sta- sprat ku}e. Uskoro posle toga ~uo je vri{tanje. Ka- novni{tva je pobegla niz reku, a druga se sakrila u da je nakon tri dana iza{ao iz svog skrovi{ta, u so- {koli. Srpske snage su do{le u {kolu i razdvojile bi je na{ao tela ovih èna. Sve su na telima imale mu{karce i ène. Grupa od 500 mu{karaca je do- ubode od noèva.53 bila nare|enje da pozdravlja sa tri prsta („srpski Izgleda da je policija u Trnju i oko njega bila pozdrav“) i da vi~e „Srbija, Srbija!“ Oni koji nisu prisutna najmanje jo{ tri dana posle ubistava koja dovoljno glasno vikali, bili su udarani kundacima. su se desila 25. marta. Na dan 26. marta policajci Zatim su mu{karci bili postrojeni uza zid i Srbi su su palili jo{ neke ku}e. Jedan ~ovek koji je prisu- se nad njima iìvljavali prave}i se da }e ih svakog stvovao dolasku policajaca u Trnje 25. marta, i ko- trenutka postreljati. @ene su po~ele da pla~u i vri- ji je odmah posle toga pobegao, opisuje povratak {te u strahu za svoje muève i sinove. @enama i u Trnje iz susednog sela Le{ane, rano uve~e 25. deci je tada bilo nare|eno da iza|u i da idu pe{i- marta, kada u samom selu nije bilo policije. On ce prema Prizrenu. Mu{karci su bili primorani da

368 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja posedaju. Pribliìlo se veliko policijsko vozilo sa iz pojedinih sela su izbegli u raznim pravcima mitraljezom na vrhu koji je bio uperen prema lju- (delimi~no zato {to su se sklonili kod porodice u dima koji su sedeli. Onda su policajci izveli jednog susednim mestima), dok je ve}ina stanovnika ~oveka, {utiraju}i ga i udaraju}i ga kundacima. ovih sela pobegla u selo Belanica, na severu Prema izjavi jednog od svedoka, Srbi su imali na- op{tine, oko 11 km od Suve Reke. Ponekad, oni su meru da ubiju tog ~oveka, kada je neki policajac tamo i{li spontano, a ponekad su u tom pravcu rekao da to nije neophodno, jer je ve} dovoljno bili usmeravani. dobio batina. Ljude su onda ponovo postrojili, Neka od ovih sela su doìvela borbe i pre mar- pretresli ih traè}i dragocenosti i oplja~kali ih. Na- ta 1999. Slapuàne je predstavljalo upori{te U^K kon {to je pro{lo oko pet sati, sproveli su ih pod tokom cele 1998. i u januaru 1999. su srpske sna- oruànom pratnjom do puta prema Prizrenu. Ka- ge zauzele okolne visove na oko 2 km od sela. Sa- da su mu{karci stigli do slede}eg sela – Topli~a- mo selo je bilo granatirano 8. januara 1999. oko na/Topiqan (1,5 km isto~no), straàri su ih ostavi- 7 sati ujutru.62 Neki me{tani su tada bili ubijeni, a li, ali je na putu jo{ uvek bilo mnogo policijskih i mnogi drugi, me|u kojima i ranjenici, pobegli su. vojnih vozila i vojnici su pazili da se izvr{e njihova Napadi koji su u tom kraju po~eli oko 26. mar- nare|enja. Oko 3 km od Le{ana, nai{ao je veliki ta produìli su se sve do 1. maja. kamion sa vojnicima VJ i odvezao intervjuisanu Na dan 26. marta, snage policije i VJ su opkoli- osobu i druge seljane u @ur, odakle su pe{ice stigli le Belanicu i u toku nekoliko dana vi{e puta je na- do albanske granice.60 pale. Izgleda da je selo sluìlo kao sabirni centar za Za vreme napada policije na Le{ane, jedna è- izbeglice, jer je bilo relativno po{te|eno par dana, na albanske narodnosti je ~ula kako su pripadnici tokom kojih se napunilo raseljenim licima iz okol- srpskih jedinica provalili u prodavnicu njene poro- nih sela. Izve{taji se ne slaù u tome u kojoj je me- dice; ~ula je pucnje i kako njen svekar jau~e. Ona ri U^K bila prisutna u selu i u kojoj se meri suprot- je tada sa sobom uzela svoju devetomese~nu be- stavljala napadima VJ i policije. bu i pobegla iz ku}e da bi se pridruìla svojoj po- Prvog dana, policijske i vojne snage su pucale rodici koja je bila u blizini, i zatim pe{ice sa jo{ njih na selo, i mla|i ljudi su pobegli u planine. Pripad- dvadesetak oti{la u Prizren, gde je ostala narednih nici VJ koji su nosili crne maske, hvatali su ljude u pet nedelja. U Le{ane se vratila posle toga, i pro- centru sela i zahtevali da im se predaju novac i na{la je okrvavljenu ode}u svog svekra kako leì druge dragocenosti. Svedoci su videli kako je neki na podu prodavnice. ûla je da je njen svekar bio vojnik stavio no` na telo jedne bebe; od majke je ubijen, i da ga je sahranio jedan sused, romske traìo da mu preda novac, ili }e svoju bebu dobiti narodnosti. @ena je rekla da su u tom trenutku u natrag mrtvu. Kada su ljudi bili oplja~kani, natrpa- Le{anu bili samo Srbi i „Cigani“ (Maxhupet).61 ni su na kamione i odvezeni u @ur (op{tina Pri- zren).63 Jedan ~ovek koji je slede}eg dana u kon- Severozapadno od Suve Reke: voju tuda prolazio za Belanicu, ispri~ao je kako je video 10 mu{karaca koji su bili naterani da kle~e, Belanica i susedna sela dok su na njih bile uperene pu{ke. Oni koji nisu Sela koja leè severno i zapadno od Suve Reke, imali novca da plate, bili su odvedeni u stranu. On me|u njima Banja/Banje, Dobrodeljane/Doberdo- nije znao {ta se sa njima desilo.64 U jednom sli~- lan, Kostrce/Kosterc, Ladrovac/Lladroc, Neprebi{- nom incidentu, policajci su, prema izjavi, pucali u te/Neprebishte, Ni{or/Nishor, Pecane/Pecan, Sa- jednog ~oveka zato {to je imao samo 300 DM, modraà/Samodrezhe, Semeti{te/Semetishte, Se- umesto 500, koliko su od njega traìli da bi mu nik/Senik i Slapuàne/Slapuàn, kao i Studen~a- vratili njegovu ènu. Isti ~ovek koji je bio svedok ne/Studencan i Ra{tane/Rashtan koja su gore ve} prilikom ovog incidenta kaè, da je iz konvoja ko- pomenuta, bila su granatirana po~ev od 25. ji je toga dana napustio Belanicu u pravcu sela Zr- marta, tokom ofanzive {irih razmera koju su ze na albanskoj granici, najmanje 50 ljudi bilo ubi- preduzele srpske snage. Usled toga, ve}i deo jeno, bilo zato {to nisu imali da daju novac kada seljana iz ovog kraja je krajem marta napustilo je to od njih traèno, bilo zato {to su pohvatani svoje domove. U manjem broju slu~ajeva, seljani kada su se u jednoj ku}i sklonili od ki{e koja je ja-

369 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo ko padala toga dana.65 Sli~ne stvari su se de{ava- zid i streljan. Cela grupa je naterana da ide le slede}ih nekoliko dana. Na dan 29. marta, U^K prema albanskoj granici, a za vreme puta ljudi je upozorila ljude izme|u 17 i 50 godina da odu u su bili vre|ani i tu~eni.69 planine, ina~e }e ih policija pobiti. Ljudi su uglavnom tako i u~inili. Policija i vojska su u selo do{le Brojne su izjave koje se odnose na period izme|u slede}eg jutra. Zahtevali su novac; oni koji nisu 1. i 4. aprila, i iz kojih se vidi da je sli~an scenario imali {ta da daju, videli su kako gore njihove ku}e, iznu|ivanja novca, premla}ivanja i pojedina~nih a na neke je ~ak pucano. Prema izjavama, srpski ubistava, kao i paljenja ku}a, bio {iroko raspro- 70 vojnici su zaklali pred okupljenim me{tanima jed- stranjen. Neke srpske jedinice su, prema nog dvogodi{njeg de~aka i rekli ostalima da }e im navo|enju svedoka, do{le iz obli`njeg srpskog se- se svima isto to desiti ako ne daju novac. Zatim je la Tumi~ina, i bile su maskirane. Ljudima je preko seljanima nare|eno da idu u Albaniju.66 megafona bilo nare|eno da napuste svoje ku}e i U drugom incidentu, 29. marta, prema svedo- da odu prema Albaniji; ljudi su ve} bili spremni na ~enju, policija je ljude koji su se u tom trenutku za- takav ishod, pa su bili pripremili vozila. Oti{li su u tekli u selu podelila na grupe. Grupi od oko 20.000 konvoju. Uz put, bilo je razli~itih incidenata, po- ljudi je bilo dozvoljeno da ode. Grupi koja je osta- sebno na kontrolnim punktovima, na kojima su la (ne zna se koliki je bio njen broj) bilo je re~eno razli~ite policijske jedinice od ljudi u konvoju iznu- da sve zadràvaju kao taoce, zato {to je U^K jo{ |ivale novac. Jedan ~ovek je ispri~ao kako su dva uvek dràla jedan deo sela. Jedan Srbin sa mega- policajca od njega zahtevala novac, drè}i istovre- fonom je vikao prema pozicijama U^K: „Morate se meno majcu sa znakom U^K i zahtevaju}i da se povu}i ili }emo poubijati taoce“. Taoci su tako|e on deklari{e kao simpatizer U^K. Kako im nije dao molili U^K, koja se, po svemu sude}i, povukla. Me- nikakav novac, tukli su ga sve dok nije izvadio 100 |utim, Srbi nisu poverovali da je U^K oti{la, pa su DM. Drugi ~ovek, koji je u konvoju bio ispred nje- po~eli da bacaju bombe na traktore na kojima su ga, skinut je sa traktora, i policajac je pucao blizu 71 bile ène i deca. Stare{ine i religijske vo|e sa belim njegove noge i u vazduh da ga zapla{i. zastavama su rekle Srbima da su ljudi U^K oti{li. Maskirani pripadnici paravojnih jedinica su onda Severoisto~no od Suve Reke konfiskovali novac od preostale grupe; uz glave Sela koja se ovde pominju nalaze se blizu admini- dece su dràli ru~ne bombe kako bi iznudili novac strativne granice sa op{tinom [timlje. Incidenti od njihovih roditelja. Tri ~oveka su bila ubijena – koji su se u januaru desili u tom podru~ju, poseb- jednome je bilo pucano u usta zato {to nije imao no oko mesta Dulje/Duhel, pored puta broj 17 , da da 1000 DM. (Jedan svedok navodi imena ljudi opisani su u odeljku o toj op{tini. koji su u~estvovali u ovom incidentu.)67 Marta 1999. podru~je oko Draga}ina/Dra- Belanicu je ponovo ga|ala srpska artiljerija 1. gaqine, zaba~enog sela koje se nalazi 7 km seve- aprila oko 13 ~asova. Posle sukoba izme|u U^K i roisto~no od Suve Reke, bilo je zahva}eno borba- srpskih snaga u njenoj blizini, u selu je ponovo bima i mnogi seljani su pobegli u planine, dok su se lo oko 30.000 ljudi koji su se u tom trenutku tu za- neki mu{karci sklonili na teritorijama koje je kon- tekli.68 Jedan od njih je ispri~ao: trolisala U^K. Na dan 6. aprila neki seljani su se vratili, i sklonili se u privremenim zaklonima ili u Kada je pucnjava prestala, oti{ao sam po trak- ru{evinama svojih ku}a. Me{tani su organizovali tor da krenemo prema albanskoj granici. Srp- straè oko sela o~ekuju}i povratak srpskih jedini- ske snage sa SAJ oznakama su do{le i traìle ca, {to se i dogodilo 21. aprila. Premda su saku- novac i nakit od civila. Kada su jedan mu{karac pljene mnoge izjave koje se odnose na te dane, je- i njegova èna odbili da im bilo {ta daju, bili su dan svedok je najbolje opisao to {to se doga|alo: odvu~eni u neko dvori{te i tamo je mu{karac streljan. Njegovo je telo ostavljeno u dvori{tu. Na dan 21. aprila Srbi su ponovo opkolili Dra- Oko 20 minuta kasnije, sredove~ni mu{karac je ga}in. Stigli su sa oklopnim vozilima i kamioni- bio izveden pred gomilu ljudi, postavljen pred ma i zelenim oklopnim transporterima. Mla|i

370 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja

ljudi su pobegli u planine. Policajci su nosili a selo je bilo oplja~kano i vandalizovano. Sinovi osobe koja se plave uniforme sa ùtim, zelenim i crvenim tra- àlila su bili odvedeni u Prizren na saslu{avanje, a jedan od njih je zadràn i su|eno mu je u okru`nom sudu u Prizrenu DM935- kama, i plave trake oko glava. Neki od njih su 860, PZ/03/062/99. bili bradati i nosili su automatsko oru`je. 5 Kako je bilo re~eno verifikatorima OEBS-KVM, 29. septembra Uhvatili su devet ljudi iz Draga}ina i dva ~oveka 1998. seljani Savrova su beàli iz svojih ku}a kada su ~uli da srpske jedinice pucaju na njih. Dok su bili pored reke, srpske iz Dulje i poslali ih u jednu ku}u. Ove ljude vi{e snage su okupile sve mu{karce pred njihovim porodicama pod nikada nismo videli. Kasnije sam ~uo kako su pretnjom oru`ja, i ukrcale ih na dva kamiona koji su ih prevezli policajci govorili jedan drugom: „Poubijali smo do policijske stanice u Suvoj Reci. Neki ljudi su tamo bili pu{te- i masakrirali starce i pobacali ih u bunar.“ Ka- ni, ali su mnogi drugi bili uhap{eni, odvedeni u Prizren, gde im je su|eno po~etkom 1999. PZ/03/022/99; PZ03/024/99; snije sam pored bunara video odela tih starijih PZ03/026/99; PZ/03/062/99. ljudi. Nisam se usudio da pogledam u bu- 6 PZ/03/052/99. nar…72 7 PZ/03/039A/99. 8 PZ/03/055/99; PZ/03/065/99. 9 A/0014; A/0278; A/0448; A/0638; A/1053; A/1077; A/1100. Selo Lu`nica/Luzhnice, na severnoj ivici op{tine, 10 A/1077. na granici sa lipljanskom op{tinom, bilo je grana- 11 A/0041; A/1012; A/1027; A/1077; A/1100. 12 tirano krajem marta. Stanovni{tvo je uglavnom M/0700. 13 A/0221. pobeglo. U tom kraju su se i ranije vodile borbe iz- 14 A/0371 (otac ène koja je preìvela); A/0501. me|u U^K i srpskih snaga.73 15 A/0501; M/1159 (ovaj svedok je tvrdio da je u Suvoj Reci video vojnike u maskirnim uniformama koji su nosili na rukavima oznake vojske RS i crvene trake oko glave. Neki su imali duge ko- Brojna silovanja, seksualno nasilje i drànje èna se i brade i nosili noève, bajonete i automatsko oru`je. Video kao prinudne radne snage tako|e su se de{avala je kako su srpske snage u{le u ku}u intervjuisane osobe A/0501, na podru~ju op{tine Suva Reka. Usled prirode ~uo je pucnje, ali nije mogao da vidi samo ubistvo. Rekao je ta- ovih zlo~ina, nisu bila precizirana mesta njihovog ko|e da je kasnije video kamion u kome je bilo najmanje 20 tela, u blizini mesta gde se desilo masovno ubistvo. Tako|e je re- de{avanja, u interesu za{tite integriteta èna koje kao da je njegov brat prona{ao ranjenu ènu koja je sko~ila sa su bile `rtve i njihovih porodica. Incidenti koji su kamiona); A/0212 (na{ao ranjenu ènu sa vi{e rana od metaka i se desili u Suvoj Reci su pomenuti u 7. poglavlju, proboda noèva u telu – ipak nije jasno da li je to brat M/1159). 16 A/0771. tako da ne}e biti opisani i ovde. 17 A/0041; A/0105. 18 A/0103. 19 A/0041. 20 1 UNHCR „Kosovo Village List“, 9 March 1999 (1998 population A/0328. 21 estimate excluding forced displacement). Samo dva mala sela A/0134. 22 na jugoisto~nom uglu op{tine, Dvorane i Popovljane, imala su A/0939. 23 srpsku ve}inu. A/0939; A/0697; A/0698; A/0710; A/0711. 24 2 Kosovski Albanac koji se àlio rekao je da je nakon vojne i poli- A/0599. 25 cijske ofanzive u avgustu 1998. on morao da napusti Slapuà- 0738. ne, u brdima severno od Suve Reke. Kada se najzad vratio u se- 26 A/0710. lo, video je da je njegova ku}a bila minirana (uni{tene su bile i 27 M/193. mnoge druge ku}e), sva njegova imovina spaljena, a doma}e 28 A/0599. ìvotinje pobijene. PZ/03/066/99. 29 A/0452. 3 Kosovski Albanac koji se àlio, rekao je da su 28. avgusta 1998. 30 M/1187. pripadnici policije i VJ obu~eni u razli~ite uniforme ga|ali Graj- 31 A/0296 (naveo je imena onih koje je ubila policija). ~evce artiljerijskim oru|em i minobaca~ima, primoravaju}i sve 32 A/0556. ljude da beè kako bi spasli goli ìvot. Jedan ~ovek je ostao, i 33 A/0291. njegovo telo je prona|eno ~etiri dana kasnije, kada su se srp- 34 A/1027. ske snage povukle. Njegovo telo je pokazivalo znake torture i 35 A/0044; A/0641; A/1072. delimi~no je bilo ise~eno na komade. PZ/03/028/99. 36 A/0012. 4 Postoji jedna izjava kosovske Albanke o ozbiljnim kr{enjima 37 A/0829. ljudskih prava koja su se desila kada je septembra 1998. bio na- 38 A/1062. padnut Vranji}. Zlo~ini koje su po~inile srpske snage uklju~uju 39 A/0829. ubijanje, unakaàvanje i spaljivanje dvojice ljudi iz susednog se- 40 A/0295. la (nije precizirano kog). Mu{karci, uklju~uju}i sinove osobe ko- 41 M/0480. ja se àlila, bili su odvojeni od èna i dece, a po{to nisu razu- 42 A/0444. meli srpski, nisu mogli da ispunjavaju naredbe koje su im izda- 43 Policijski inspektori i istra`ni sudija iz Prizrena su imali sva ovla- vane, pa su zbog toga neprestano bili èstoko tu~eni. @ene i de- {}enja na mestu zlo~ina. Nisu bili saop{teni nikakvi drugi deta- ca su bili zastra{ivani pre nego {to im je bilo dopu{teno da odu, lji. PZ/03/037/99.

371 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

44 PZ/03/045/99. me{avinom policije, paravojnih jedinica koje su imale zelene 45 A/0305. maskirne uniforme sa belim i `utim trakama na rukavima i ma- 46 A/0020; A/0149; A/0342. skama, pored VJ trupa ~iji su pripadnici nosili crvene trake oko 47 OSCE-KVM Weekly Report for the week of 6-12 February. ~ela. Prema drugim opisima, radilo se o srpskim snagama koje 48 OSCE-KVM Daily Report fr 20 February, 1999. su nosile „zelenkaste“ maskirne uniforme sa natpisom policija 49 A/0823; A/0865; A/0866. na le|ima i dve bele trake na gornjem delu rukava, od kojih je 50 A/0047. svaka bila {iroka oko 2 cm i padala nani`e prema laktovima.) 51 A/0118 (po ~uvenju); A/0294; A/0300; A/0453; A/0998 (po ~u- 61 A/0692. venju). Imena `rtava su navedena u izjavama. 62 A/0789; A/0790. 52 A/0453. 63 A/0345. 53 A/0210. 64 A/039. 54 A/0294. 65 A/0658. 55 A/0047; A.0118 (po ~uvenju); A/0294; 0371 (po ~uvenju, tvrde- 66 A/0920. }i da su po~inioci bili oni isti koji su ubili porodicu ~oveka koji 67 A/0278; A/0865. je izdavao ku}u OEBS-KVM u Suvoj Reci); A/0998 (po ~uvenju). 68 A/1075. 56 A/0294. 69 A/0830. 57 A/0644. 70 A/0104; A/0119; A/0196; A/0203; A/0244; A/0282; A/0373; 58 A/0645. A/0491; A/0492; A/0495. 59 A/0268; A/0644. 71 A/1075. 60 A/0294; A/0673; A/0979; A/0998; A/0192. (Opisana je me{avi- 72 A/1124. na srpskih civila koji su nosili maskirne uniforma, zajedno sa 73 A/0349.

372 URO[EVAC/FERIZAJ

Op{tina Uro{evac se sastoji od 87 naselja – varo{i- na~in {to je blokiralo prolaz kroz selo konvojima ca, sela i zaselaka koji su sme{teni oko glavnog sa pomo}i za sela koja su bila pod kontrolom grada Uro{evca. UNHCR je procenio da je op{tina U^K, kao i zastra{ivanjem verifikatora OEBS-KVM 1998. imala 127.333 stanovnika, od ~ega su koji su dolazili u taj kraj. Na sastanku, februara 90,2% bili kosovski Albanci, 6,5% Srbi a 3,3% pri- 1999, komandant policije iz Uro{evca je rekao da padnici drugih nacionalnih zajednica.1 „…OEBS-KVM treba veoma ozbiljno da shvati ovu Op{tina nije bila mnogo pogo|ena u borbama vrstu informacije – tj. o kidnapovanju u Gornjem koje su se vodile 1998, premda je bilo izve{taja o Nerodimlju – zbog onoga {to se desilo u Ra~ku“. izolovanim sukobima i kr{enju ljudskih prava. U to Komandant je ubijanja u Ra~ku koja su se desila vreme, de{avala su se sporadi~na ubistva, otmice 15. januara 1999. (o ~emu vidi odeljak o op{tini i hap{enja. Posebno u junu 1998. desilo se masov- [timlje) video kao posledicu otmice policajaca u no hap{enje ~lanova organizacija za za{titu ljud- [timlju, po~etkom decembra 1998, usled ~ega se skih prava, kao i aktivista DLK, uglavnom vode}ih pove}ala napetost u Ra~ku, {to je na kraju dovelo ljudi ovih organizacija. Srpske vlasti su imale na- do nekontrolisane reakcije kolega otetih ljudi. meru da uhapse 28 ljudi, ali su uspele da prona|u „Ista ljutnja“, rekao je komandant „vlada i u Ne- samo 11. Dvoje me|u njima su umrli dok su drà- rodimlju.“4 ni u pritvoru – jedan prilikom poku{aja bekstva, a Bilo je sukoba i napetosti u samom selu Jezer- drugi usled posledica torture. Su|enje ostalima ce i u planinskom predelu oko njega, isto~no od (11 boraca za ljudska prava i 15 politi~ara DLK – Gornjeg Nerodimlja. Jezerce je bilo upori{te U^K, od ~ega je njih 17 su|eno u odsustvu), po~elo je i sve od 1998. je bilo redovno granatirano. Kom- 23. decembra 1998. godine, i trajalo do 5. febru- binovane policijske, vojne i paravojne jedinice su ara 1999, kada su svi osu|eni na duge zatvorske napale Jezerce septembra 1998. Ove jedinice su kazne, zbog organizovanja teroristi~ke grupe i za krivi~no delo terorizma.2 u{le u selo 27, 28. i 29. septembra, {to je bilo pra- Novembra 1998, kada su po~ele US-KDOM }eno granatiranjem, ubijanjima, plja~kanjem i pa- aktvnosti u ovom regionu, bilo je nekoliko izve{ta- ljenjem ku}a. Od marta 1998. pa nadalje, u selu i ja o protivpravim hap{enjima i otmicama koje su oko njega su se nalazila mnoga raseljena lica. po~inile obe sukobljene strane. Zna~ajniji incident Brojni civili su pobegli duboko u planine, ali su ~ak je bila otmica dva srpska policajca iz Gornjeg Ne- i tamo ponekad bili meta snajperista, pucanja iz 5 rodimlja/Nerodime e Eperme, 19. jula 1998, ko- vozila praga i granatiranja. Pripadnici VJ i policiju su izvr{ila tri pripadnika U^K iz sela Jezerce/Je- je su ubijali ili zlostavljali kosovske Albance na ko- zerce.3 Gornje Nerodimlje je sme{teno na samoj je bi nai{li u okolini. Jedan svedok je izneo: ivici teritorije koju je kontrolisala U^K, a u selu je ìveo ve}i broj Srba. US-KDOM i kasnije OEBS- … Video sam 10. decembra 1998. kako je 12 -KVM, poku{ali su da istraè ovaj slu~aj, ali nikada policajaca stajalo oko pincgauera i dràlo mu- nisu dobile nikakvu informaciju od U^K o tome {karca i ènu (albanske narodnosti). Policajci gde se ljudi nalaze. Srpsko stanovni{tvo Gornjeg su vezali po jednu njihovu nogu za pincgauer. Neorodimlja je protestovalo protiv otmice na taj Zatim su se odvezli, vuku}i za sobom `rtve.6

373 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

Ostali deo op{tine je bio relativno miran. Od ja- Posle povla~enja OEBS-KVM, 20. marta, borbe su nuara 1999. do 20. marta OEBS-KVM je zabeleìla se pro{irile na sever uro{eva~ke op{tine. 29 àlbi zbog kr{enja ljudskih prava. Me|u njima se radilo o dva ubistva, tri pritu`be zbog torture spro- Grad Uro{evac vo|ene u policijskoj stanici, dve pritu`be zbog policijskog zlostavljanja, 16 pritu`bi zbog proizvolj- Uro{evac leì 33 km ju`no od Pri{tine, na glavnom nog hap{enja, a {est ljudi je za to vreme nestalo.7 putu iz Pri{tine za Skoplje u Makedoniji. Grad je slu- Sve dok je OEBS-KVM bila prisutna u Uro{evcu, ìo kao regionalni administrativni (izvr{ni i sudski) situacija na teritoriji op{tine je bila napeta, ali se ta centar za op{tine [timlje, Uro{evac, Ka~anik i [trp- situacija zna~ajno pogor{ala posle neuspeha pari- ce, i u njemu su bili bazirani brojni {tabovi VJ i po- skih pregovora 15. marta 1999. Na situaciju je ta- licije. U njemu se nalazila fabrika cevi, manja naft- ko|e veoma uticalo nasilje i napetost u susednim na industrija, i ne{to manjih trgovinskih preduze}a op{tinama Ka~anik i [timlje. Za vreme poslednje iz tog regiona. Grad je imao 57.421 stanovnika, od nedelje prisustva OEBS-KVM, situacija u vezi sa po- ~ega su 82,1% bili kosovski Albanci, 9,4% Srbi, dok {tovanjem ljudskih prava se veoma brzo pogor{a- su ostali bili pripadnici razli~itih nacionalnih zajed- 10 vala. Na teren su stalno pristizala vojna poja~anja. nica, uglavnom „Cigani“(Maxhupet). Sukobi su ve} izbili u ka~ani~koj op{tini, na jugu. Dok se tamo nalazila OEBS-KVM, situacija u sa- Po~ev od 26. februara, raseljena lica iz Ka~anika su mom gradu je bila mirna, iako je napetost poste- na{la uto~i{te u Uro{evcu, {to je jo{ poja~alo nape- peno rasla. Danju, situacija je bila takva da su ko- tost. Stalni pokreti vojske i policije, sporadi~no gra- sovski Albanci slobodno mogli da se kre}u i da natiranje i pucnjava, veliki broj ljudi koje je odvela otvaraju svoje prodavnice i radionice. Kada bi se policija, pa ~ak i samo prisustvo tako mnogo uni- smrklo, me|utim, ulice su prakti~no bile prazne, a formisanih ljudi, bilo pripadnika VJ bilo policije, dr- otvoreni su bili samo srpski barovi i kafane. Za to àli su civilno stanovni{tvo u neprestanoj strepnji. vreme, manje grupe mla|ih, pijanih Srba, krstari- Brojni kosovski Albanci su bili dovo|eni u poli- le su ulicama uzvikuju}i srpske nacionalisti~ke pa- cijsku stanicu u Uro{evcu (kao i u Ka~aniku), na role i vre|aju}i ostalo stanovni{tvo. Kosovski Al- 11 „informativne razgovore“ (opis ove prakse vidi u banci se nisu usu|ivali da izlaze no}u. 9. poglavlju). Takva „hap{enja“ su se de{avala u Ipak, za vreme ovog perioda koji je izgledao re- selima Bi}evac/Bicec, Reka/Reke, Palivodenica/Pa- lativno miran, bila su dva incidenta u kojima su laj, Ramun Mala/Ramun Mala (sva u op{tini Ka~a- eksplodirale bombe. Na pija~ni dan, 13. februara nik), kao i u Uro{evcu i [timlju. Sprovo|ena su 1999, u glavnoj ulici Uro{evca je eksplodirala brutalna saslu{avanja kako bi se dobila informaci- bomba. Jedanaestoro ljudi je bilo povre|eno. Po- ja o pripadnicima U^K, o njihovim simpatizerima, licija je zaposela ulice, uzimala li~ne isprave i hva- kao i vojna obave{tenja: u to vreme, redovno je iz- tala kosovske Albance radi saslu{avanja. Obe stra- ve{tavano o turturi pomo}u elektro-{okova, kao i ne u sukobu su jedna drugu osu|ivale kao krivce o premla}ivanju kao metodu da se izvu~e infor- u ovom incidentu.12 macija. Neke `rtve ovih „informativnih razgovo- Slede}eg dana, 17. februara, OEBS-KVM je ra“ do{le su da o tome izveste kancelariju OEBS- obave{tena da je jedan kosovski Albanac prona{ao -KVM u Uro{evcu (vidi niè). Po prvi put su bila na- bombu od 2 kg u dàku sa krompirom koji je odvedena neka imena po~inilaca.8 neo ku}i ranije, 6. februara, i koji do 16. februara Krajem februara VJ je po~ela da raseljava i pra- nije otvarao. Iste ve~eri, on je o tome obavestio i zni sela u op{tini Ka~anik. Severno od Uro{evca, predsednka uro{eva~ke DLK i od njega zatraìo sa- mesna policija je pove}ala napetost pretnjama vet; nije oti{ao u policiju, jer se policije pla{io. upu}enim selima u op{tini [timlje, gde je U^K Predsednik DLK je o bombi obavestio OEBS-KVM. imala svoj {tab „zone“. Policija je upozorila da, Na dan 17. februara, OEBS-KVM je poslala ekipu ako U^K ne oslobodi ljude koji su bili kidnapova- eksperata za eksplozive iz Pri{tine, ali ovi nisu bili ni iz podru~ja Ka~anika, moè po~eti ~i{}enje sela u stanju da demontiraju sloèni mehanizam bom- oko Petrova (ju`no [timlje), na isti na~in kako je to be. Do{li su do zaklju~ka da je bomba trebalo da u~injeno u Ra~ku i selima oko Ka~anika.9 eksplodira 6. februara, dana kada je trebalo da

374 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja po~nu pregovori u Rambujeu, kao i da se radilo o zor.15 U drugim slu~ajevima, `rtve su bile prona|e- napravi „jugoslovenskog stila“. Bomba koja je eks- ne mrtve pored druma16 ili ispod mosta,17 ili uop- plodirala 13. februara je bila sli~ne konstrukcije. {te nisu bile prona|ene.18 Svedoci su ispri~ali da su Budu}i da je neeksplodirana bomba postala prepoznali policajce u civilnim kolima koja su odvo- izuzetno opasno oru|e, OEBS-KVM je obavestila zila `rtvu, ili da su po~inioci bili Srbi, ali da nisu bili policiju; ona je odmah poslala ekipu koja je rasta- iz Uro{evca.19 Iz kontakata OEBS-KVM sa policijom vila mehanizam. Posle toga, kosovski Albanac ko- moglo se zaklju~iti da ova nije ozbiljno obratila pa- ji je prona{ao bombu bio je odveden u policiju na `nju ni na jedan od ovih slu~ajeva.20 Jo{ jedan pri- saslu{avanje. OEBS-KVM je najpre bila obave{tena mer pasivnosti policije je bio slu~aj u kome je, 23. da se radi samo o tome da saop{ti op{tu informa- februara, kosovski Albanac bio prona|en ubijen na ciju. Slede}eg dana, policija je rekla da je ~ovek putu za Pri{tinu, nekih 5 km severno od Uro{evca. davao protivre~ne izjave, i da je mo`da povezan Telo je bilo odvezeno u bolni~ku mrtva~nicu u Pri- sa poku{ajem teroristi~kog napada na Uro{evac. {tini radi autopsije. Tako je policija obavestila poro- Nije mu bio dozvoljen kontakt sa advokatom, niti dicu i zaklju~ila „istragu“.21 je OEBS-KVM bilo dozvoljeno da ga poseti. Na Srpsko stanovni{tvo se nije otvoreno i potpu- dan 19. februara OEBS-KVM je stupila u kontakt no suprotstavljalo prisustvu OEBS-KVM u Uro{ev- sa glavnim inspektorom koji je istraìvao slu~aj, i cu. Odnosi sa mesnim vlastima su uglavnom osta- koji je rekao da }e ~ovek samo biti okrivljen za ne- jali korektni, sve do poslednjeg dana prisustva legalno posedovanje eksploziva, optu`ba za koju OEBS-KVM. je minimalna kazna bila tri godine zatvora. Istog dana, ~ovek je preba~en u istra`ni zatvor u Pri{ti- Odmah nakon 20. marta, kada se OEBS-KVM ni, ali je OEBS-KVM kasnije bila obave{tena da ni- povukla, situacija se brzo pogor{ala. Policija i VJ je bio uop{te saslu{avan u Pri{tini, nego je slede- su odmah pristupile demonstraciji svoje snage. }eg dana bio pu{ten.13 Na dan 22. ili 23. marta, na pogrebu jedne pozna- Kancelarija OEBS-KVM u Uro{evcu je primila te glumice albanske narodnosti, Adriane Abdula- ukupno 21 àlbu zbog zastra{ivanja u javnim in- hu, koja je bila ubijena u kafeu u Pri{tini, VJ je ras- stitucijama u gradu, i zbog hap{enja („informativ- turila veliki skup od oko 5 do 6 hiljada ljudi, uglav- nih razgovora“) koja je sprovodila policija. Ipak, OEBS-KVM je smatrala da je stvarni broj mnogo nom kosovskih Albanaca. To je ~injeno tako grubo 22 ve}i. Ljudi koji su dolazili u kancelariju OEBS-KVM da su ljudi beàli u panici. su govorili da su u policijskoj stanici videli i „mno- Policija je poja~ala svoje prisustvo u gradu i, ge druge“, i da su bili upozoreni da ni{ta ne govo- prema navodu jednog svedoka, „svaki srpski civil re OEBS-KVM ili novinarima o tome {ta im se do- koji je bio sposoban da ga nosi, dobio je po pi- 23 godilo za vreme dok su bili zadràni. Tokom „in- {tolj“. Najpre, na ulici je bilo mnogo pretnji i za- formativnih razgovora“, saslu{avanje je bilo obi~- stra{ivanja, koje je bilo pra}eno verbalnom agresi- no propra}eno premla}ivanjem i zastra{ivanjem. jom i pucanjem u vazduh. Uskoro posle toga, iz- U izjavama datim OEBS-KVM tako|e je bila pomi- lozi na prodavnicama ~iji su vlasnici bili kosovski njana tortura pomo}u elektri~nih {okova.14 Albanci su bili polupani, a prodavnice oplja~kane 24 Dok je OEBS-KVM jo{ bila na Kosovu, bile su iz- i paljene. Po~inioci su, posebno prvih dana izvr{ene otmice {est kosovskih Albanaca, koje su preme|u 21. i 24. marta, bili identifikovani kao poli- ma izjavama po~inili Srbi u civilnim odelima. Scena- cajci, bilo u uniformi bilo u civilnom odelu, rezer- rio je bio slede}i: posle pada mraka, civilni automo- visti VJ i srpski i romski civili (nije bilo jasno kada bili, crveni ili beli, u nekim slu~ajevima sa gnjilan- su paravojne grupe stigle u grad).25 Tih dana de- skim registarskim tablicama, dovezli bi se do ko- silo se jedno ubistvo na ulici,26 a bilo je i pojedi- sovskog Albanca na ulici i tu bi ga ljudi uvukli u kona~nih slu~ajeva proterivanja.27 Ljudi su se skla- la. U jednom slu~aju, osoba je bila odvedena u po- njali u ku}e ro|aka ili prijatelja, gde su se ose}ali drum neke stambene zgrade gde je bila tu~ena i manje ugroèni. gde joj je bio oduzet novac. U ovom slu~aju, `rtva Nakon po~etka NATO bombardovanja, 24. je bila ostavljena u podrumu, i pobegla je kroz pro- marta, moglo se primetiti mnogo pokreta VJ i po-

375 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo licije u samom gradu i u njegovoj okolini. Kombi- vih porodica, ili su bili odvojeni i odvo|eni u dvo- novane snage VJ, policije, paravojnih jedinica i nari{ta ili na ulicu.35 U mnogim slu~ajevima, ljudi su oruànih srpskih civila, kao i nekih „Cigana“ odvo|eni u policijsku stanicu na saslu{avanje. Ku- (Maxhupet),28 uzele su na ni{an ku}e koje je rani- }e su plja~kane i paljene. U jednom slu~aju, uku- je iznajmljivala OEBS-KVM, ku}e u kojima je sta- }ani su bili spaljeni u ku}i, jer su odbili da budu novao personal OEBS-KVM, i ku}e aktivista DLK i proterani.36 drugih istaknutih ili bogatih kosovskih Albanaca. Jedna èna albanske narodnosti ovako opisuje Ove ku}e su bile sistematski plja~kane, a njihova situaciju: unutra{njost paljena i uni{tavana, a neke su ~ak bile razorene eksplozivom. Srbi su se bili okomili … Ferizaj se pri kraju marta dramati~no mena one kosovske Albance koji su u dru{tvu bili po- njao. Videla sam ku}e u plamenu, i u na{oj bli- 29 liti~ki ili na neki drugi na~in aktivni. Negde izme- zini je bilo nekoliko eksplozija u kojima su uni- |u 25. i 27. marta, skladi{te Dru{tva majke Tereze {tene ku}e koje su bile minirane. U eksploziji su 30 je bilo minirano, {to se desilo i sa zgradom ne- tako|e bili porazbijani prozori ku}e u kojoj kada{nje kancelarije OEBS-KVM, na suprotnom sam se nalazila. Na ulici, ujutro je bila VJ, pre- 31 kraju ulice, krajem marta ili po~etkom aprila. ko dana policija, a uve~e paravojne jedinice. Krajem marta, pripadnici VJ, policije, paravoj- Ove su imale dìpove i crna vozila, crne unifor- nih jedinica i naoruàni civili, uspostavili su vlada- me, duge brade, {e{ire i automatsko oru`je. vinu terora nad celokupnim albanskim stanovni- Po~eli su da obeleàvaju srpske ku}e, verovat- {tvom Uro{evca. Svima su naredili da se isele. no sa namerom da ih po{tede, a onda su pre- {li na paljenje i uni{tavanje albanskih ku}a.37 … Policija i vojska su blokirale put tenkovima. Rekli su da svi treba da odemo u Makedoniju. Na mnogim mestima, ène su bile seksualno … Pla{ili smo se da bi nas neko mogao ubiti, zloupotrebljene.38 U jednom intervjuu sa OEBS- zato smo napustili na{u ku}u i oti{li na èle- -KVM, majka je rekla kako su dva pripadnika para- zni~ku stanicu. Me|utim, voz se nije zaustavio vojnih jedinica odvukla njenu k}erku u neku ku}u u Ferizaju, jer je ve} bio prenatrpan. Posle izve- i tamo je ubila.39 U jo{ jednoj izjavi, opisano je kasnog vremena, policija je organizovala 10 au- ko je jedna èna bila seksualno zlostavljana na tobusa, ali su i oni odmah bili puni, tako da i kontrolnom punktu, gde su je zaustavila tri pri- dalje nismo mogli da odemo. Tada su nam policajci naredili da idemo pe{ice du` pruge pre- padnika paravojnih jedinica; uzeli su joj ogrlicu i 40 ma granici. Upozorili su nas da ne skre}emo sa smrskali joj {aku kamenom. U jo{ jednom inci- pruge, jer postoji opasnost od mina. Na grani- dentu, pripadnik VJ je pomenut kao krivac za silo- ci je padala ki{a i bilo je hladno…32 vanje koje se desilo na putu, ispred pore|anih tenkova.41 îtavi kvartovi grada su bili sistematski pra- VJ i policija su se useljavali u ispra`njene ku}e `njeni, ulica po ulica.33 Policija i paravojni elemen- kako bi se sakrili od bombardovanja NATO. Oni su ti su i{li ulicama pucaju}i na ku}e i nare|uju}i lju- svoja vojna vozila sme{tali blizu ku}a i kamuflirali dima da odu, ako ne èle da budu ubijeni. U ne- ih. Kasniji izve{taji su govorili da su prosto vozili u kim slu~ajevima, VJ je podràvala njihova dejstva same ku}e, kako bi ih u celini sakrili. artiljerijskim napadima iz kasarne. Oni bi za metu uzeli neke ~etvrti Uro{evca, posle ~ega su u njih Srpske trupe su u{le u Ferizaj oko 8. aprila ulazili policajci i pripadnici paravojnih jedinica. 1999. Provaljivale su zidove ku}a da bi u ku}e Ovi su zastra{ivali ljude i terali ih da predaju no- i garaè smestili tenkove. Ku}e su bile okupira- vac, nakit i druge dragocenosti. Svuda u gradu, ne od strane snaga bezbednosti. Oni su sme- posebno na kontrolnim punktovima, ljudi su bili {tali laku artiljeriju u albanske radnje, razbija- zlostavljani, tu~eni, udarani nogama, noèvima, ju}i izloge i okre}u}i cevi prema nebu. No}u, na njih se pucalo ili sa ciljem da budu ranjeni ili kada su NATO avioni preletali preko njih, puca- ubijeni.34 Ili se to de{avalo pred ~lanovima njiho- li su iz tih topova.42

376 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja

Situacija se jo{ vi{e pogor{ala kada je NATO oduzimali njihove li~ne isprave.55 Ljudi su pone- po~etkom aprila ga|ao kasarnu VJ „Milan Ze}ar“, kad izvo|eni iz voza ili autobusa, ili su bili odvo- kojom prilikom je poginulo desetak vojnika.43 Ka- |eni pravo iz gomile. Tamo kuda su ih vodili, bili sarna je pogo|ena samo 20 minuta po{to je VJ su tu~eni, saslu{avani ili odvo|eni u nepoznatom 44 po~ela da granatira jednu ~etvrt Uro{evca. Od- pravcu.56 Kosovski Albanac govori o tome kako se mah posle bombardovanja, VJ i policija su iza{le u postupalo prema nekim ljudima: grad i po~ele nasumice da pucaju na ku}e kosovskih Albanaca, da ubijaju i premla}uju ljude i da ih … Poku{avao sam da stignem do (makedon- 45 izbacuju iz njihovih stanova. ske) granice, ali po{to sam bio iz Ra~ka, i po{to sam bio jedan od svedoka masovnog ubistva … Video sam kako ~etiri policajca izlaze iz ko- januara meseca, policija me izdvojila iz grupe i la i pucaju iz automatskog oru`ja na dva ~ove- odvela u srpski restoran u Ferizaju. Tamo su me ka, ènu i dete. Zatim su pretukli ~oveka starog zastra{ivali i tukli. Posle toga su me prebacili u izme|u 25 i 30 godina. Tako|e su pucali u va- policijsku stanicu. Vezali su mi ruke na le|ima 46 zduh. Zatim su oti{li dalje. i skinuli me golog. Tako su me potopili u cister- nu sa vodom. Imao sam konopac vezan oko … Video sam kako mnogi ljudi idu prema sta- vrata. Tukli su me i {utirali u genitalije i dràli u nici. Sprovodili su ih policajci, pripadnici para- samici, bez hrane i vode, vezanih ruku, tokom vojnih jedinica, vojnici, kao i srpski civili koji su dva dana. No}u su mi davali elektro{okove. Bio pucali.47 sam pu{ten 10. aprila.57 VJ je premestila svoju komandu u mesni zdrav- êsto se de{avalo da su ljudi koji su pobegli i{li stveni centar.48 VJ i policija su tako|e tamo preme- od jednog sela do drugog, pa po{to nigde nisu stili svoje naoruànje i municiju.49 Prema izve{taju, mogli da na|u bezbedno mesto, na kraju su se policijska stanica je u bombardovanju bila pogo- vra}ali u Uro{evac. Jedna kosovska Albanka je is- |ena.50 Policijske operacije su bile preme{tene u pri~ala slede}e: zgradu PTT, a policija je tako|e koristila podrum restorana „Pranvera“, gde je sprovodila saslu{anja pra}ena torturom pomo}u elektro{okova.51 Jedan Nakon {to me je policija prisilila da napustim svedok je tvrdio da je doveden u restoran, gde su Ferizaj, {to je bilo krajem marta, sa porodicom 58 na njemu primenjivali elektro{okove. Pre nego {to sam oti{la u Greben (srpski: Grebno) gde su ga pustili, policajci su mu rekli da ide i {pijunira smo ostali nedelju dana. U Ferizaju, policija i U^K i da se sa informacijom vrati u policiju. Na iz- pripadnici paravojnih jedinica su plja~kali i uni- lasku je dobio cedulju sa datumom i mestom sle- {tavali ku}e. Iz Grebena smo oti{li u Komoglla- 59 de}eg sastanka, „III-59“; ovo se izgleda odnosi na ve (srpski: Kamena Glava). Kada smo tamo pre|a{nji {tab policije, gde su na tre}em spratu, u stigli, 7. aprila 1999, videli smo de~aka kojeg je sobi 59 ljudi bili saslu{avani i mu~eni.52 pogodila i ubila granata. Svuda naokolo se na- U toku prve nedelje aprila, ispra`njene su bile lazila VJ tako da je seljanima Komogllave bilo cele ~etvrti Uro{evca. Prvih dana, ljudi su prelazili re~eno da treba da odu u roku od pet minuta. iz jedne ku}e u drugu, ne izlaze}i iz grada. Mi smo oti{li zajedno sa velikom grupom ljudi Slede}ih nedelja, me|utim, izbegli su u razna sela u Sojeve (srpski: Sojevo).60 Tamo smo bili tri na teritoriji op{tine, ili su bili proterani u Makedo- dana, a onda se vratili u Komogllave, gde smo niju.53 Svakog dana, gomile ljudi su ~ekale na è- ostali tri nedelje, a onda su nas policija i VJ po- lezni~koj stanici ne bi li otputovale vozom, auto- novo napale. Kako je po~elo granatiranje, vra- busom ili kamionom prema Makedoniji. Svuda tili smo se u Ferizaj.61 du` puta i u policijskoj stanici, policajci, pripadnici paravojnih jedinica i srpski civili su vikali, pucali Sredinom aprila, Srbi su stekli potpunu kontro- u vazduh, verbalno i fizi~ki napadali ljude, iznu|i- lu nad kretanjem kosovskih Albanaca u Uro{evcu. vali im novac i dragocenosti.54 Od ljudi su tako|e Od tada pa nadalje, izjave se najvi{e odnose na

377 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo zlostavljanje ljudi koji su beàli ili se krili. U nekim Razlozi za ovo postaju jasniji iz svedo~enja seljana slu~ajevima, po{to bi stigli do granice, ljudi su bi- koja su dali posle evakuacije. Srpska vojna opera- li poslani natrag u Uro{evac,62 ili u neko drugo se- cija na jugu, u op{tini Ka~anik, koja je zapo~ela lo. Jedan svedok je ispri~ao kako su Srbi po~eli da 26. februara 1999, pro{irila se na sever u op{tinu koriste ljude kao ljudski {tit blizu vojnih instalaci- Uro{evac. Naoruàni srpski civili su se pridruìli ja,63 i kako su ih tako|e koristili kao prinudnu rad- kombinovanim snagama sastavljenim od pripad- nu snagu, za poslove kao {to je kopanje rovova i nika VJ, policije i paravojnih jedinica. Me|utim, u za tenkovske fortifikacije.64 U to vreme, gradom op{tini Uro{evac skoro da nije bilo teritorija koje je vladalo stanje potpunog bezakonja. U gradu je bi kontrolisala U^K. jo{ uvek bilo ne{to malo kosovskih Albanaca, ili Izjave koje su izbeglice dale OEBS-KVM posle onih koji su nekako uspeli da ostanu, ili onih koji evakuacije pomaù da se bolje razume sled doga- su do{li iz drugih mesta. Izve{taji o grabeù, po- |aja i shema srpskih operacija proterivanja kosov- sebno od strane paravojnih jedinica, i o proteriva- skih Albanaca iz sela. njima, govore da su ovi bili nastavljeni sve do kra- Dana kada se OEBS-KVM evakuisala, 20. marta ja aprila. 1999, policijske i vojne snage su napale dva mala U drugoj polovini maja, policija je po~ela da re- sela oko 2 km isto~no od Uro{evca, Biba/Bibe i gistruje raseljena lica koja su bila u Uro{evcu.65 Staro Selo/Staro Selo, koja su bila sme{tena na Postoje tri izve{taja o postojanju masovnih strate{ki va`nim pozicijama sa obe strane elektri~- grobnica u Uro{evcu. Izve{taji su svedo~enja o~e- ne dispe~erske stanice i na putu koji povezuje vidaca koji su videli dolazak i kasnije rastovariva- Uro{evac sa Gnjilanom. êtiri dana kasnije, posle nje i pokopavanje tela. Jedan izve{taj pominje do- prvog vazdu{nog udara NATO protiv SRJ, na meti lazak, oko 2. aprila 1999, kamiona sa oko 20 tela, su bila ~etiri sela koja okruùju Uro{evac. To su bi- 30 do 50 metara isto~no od uro{eva~kog groblja. la Muhadèr Talinovac/Talinoc i Muaxher, na severu, Sojevo/Sojeve na istoku, Grebno/Greben … Tela su bila unakaèna i unutra{nji organi su na jugu i Donje Nerodimlje/Nerodime e Poshte ispadali napolje. Oko 20 Roma su bili angaò- na zapadu. Posle toga, iste nedelje, napadnuta je vani da istovare tela iz kamiona. Na svim teli- serija od 10 sela. Ova sela se nalaze na dijagonali ma su bila civilna odela. Buldoèrom je bila is- kroz teritoriju op{tine, od Ko{ara/Koshare, na se- kopana jama blizu kamiona, i „Ciga- verozapadu, do Kamene Glave/Komogllave na ni“(Maxhupet) su pobacali tela u jamu. Onda jugoistoku, i sva su du` puta iz [timlja u Ka~anik. je buldoèr zatrpao jamu blatom. „Ciga- U slede}e dve nedelje, sve do 11. aprila, na jedan ni“(Maxhupet) nisu nosili oru`je.66 ili drugi na~in napadnuta su mnoga druga sela {i- rom op{tine, a njihovi stanovnici su bili proterani. Ostali izve{taji pominju zakopavanje u jednom Poslednji talas proterivanja se desio u nedelji poslu~aju {est, a u drugom pet tela. Oba slu~aja su sle 11. aprila, najvi{e na isturenim ta~kama op{ti- se desila na „novom“ groblju u Uro{evcu. U oba ne. Izgleda da je ve} polovinom aprila cela op{ti- se tako|e pominje da su „Cigani“(Maxhupet) na bila pod srpskom kontrolom, a najve}i deo sta- obavili posao.67 novni{tva pobegao ili u Makedoniju, ili u druge krajeve Kosova. êsto su sela bila napadana vi{e nego jedanput, pa su seljani koji su se vratili – ili ljudi koji su bili raseljeni iz drugih sela i tamo se Sela u op{tini Uro{evac zatekli – ponovo bili proterani. Sa izuzetkom sela Jezerce, kako je ve} pomenuto, Uobi~ajena shema po kojoj su se odvijale ope- pre 20. marta nijedno selo u op{tini Uro{evac nije racije srpskih snaga je slede}a: bilo `rtva otvorenog oruànog sukoba, za razliku Prvi korak se sastojao u tome da VJ opkoli selo i od susednih op{tina [timlje i Ka~anik. U nedelji ljudima kaè kako moraju da odu. Ovo je ~injeno ili pre evakuacije OEBS-KVM, bilo je, me|utim, poja- oslanjaju}i se na zastra{uju}i efekat samog vojnog ~ane aktivnosti VJ i policije, uklju~uju}i dolazak i prisustva,68 ili granatiranjem sela prilikom ~ega je kretanje trupa i hap{enje kosovskih Albanaca. ubijen odre|en broj ljudi.69 U drugim slu~ajevima,

378 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja pripadnici VJ,70 policije,71 paravojnih jedinica,72 re- pona{anju su opisani pripadnici policije i paravoj- zervisti, naoruàni srpski civili,73 ili kombinacija nih jedinica.83 U najve}em broju slu~ajeva, ovi pr- ovih trupa,74 davali bi seljanima rok u kome treba vi su i{li od ku}e do ku}e da iznude novac, nakit i da odu, ~esto istovremeno proizvode}i paniku dragocenosti: pretili su ljudima smr}u, zlostavljali pucanjem u vazduh. Ponekad je kosovskim Alban- ih i silovali ène, ako ne bi dobili {to su hteli, i na cima bilo nare|eno da odu „odmah“, u nekim je kraju im nare|ivali da odu. U nekim slu~ajevima je pak slu~ajevima rok iznosio ~ak do pet dana.75 De- radi primera drugima bio ubijen jedan ~lan poro- {avalo se da nikakvog upozorenja nije bilo, nego su dice ili vi{e njih, ili je bio zlostavljan, tu~en, ranja- 84 srpske jedinice odmah napadale selo.76 van noèvima ili mecima. Pri odlasku, ku}e bi bi- Tako|e se de{avalo da srpske trupe u|u u selo le oplja~kane i paljene. Automobili i traktori su bi- i tamo organizuju svoje upori{te ne proteruju}i li kradeni, a doma}e ìvotinje ponekad ubijane ili 85 stanovni{tvo. One su ta sela koristile kako bi kon- odvo|ene sa sobom. Slede dva primera. trolisale teritoriju i da odatle pokre}u napade na druga sela. Takav je slu~aj bio sa selima kao {to su … Tri vojnika VJ su do{la u moju ku}u. Uperili Ko{are/Koshare, Slivovo/Slivove i Lojze/Lojze, oda- su na mene svoje oru`je i zgrabili me za vrat. Rekli su mi da treba da odem sa njima. Izvan kle su kretali napadi na teritorije koje je dràla ku}e su stajala jo{ tri kosovska Albanca i 10 pri- U^K.77 Prisustvo srpskih trupa, posebno ako se ra- padnika VJ. Odveli su nas u obli`nju {umu, gde dilo o paravojnim jedinicama, stvaralo je atmosfe- su nam se pridruìli jo{ jedan kosovski Albanac ru nesigurnosti i straha me|u seljanima.78 Pripad- i jedan vojnik. Vojnici su po~eli da tuku jednu nici VJ, policije ili paravojnih jedinica su sme{tali pedesetogodi{nju ènu, i mu{karca od 65. Ovo tenkove i druga vojna vozila u dvori{ta civilnih ku- dvoje je bilo naterano da leè na zemlji. Tada }a i tamo ih kamuflirali; u nekim slu~ajevima do- se pojavio jo{ jedan vojnik koji je ubio mu{kar- vozili su tenk u samu ku}u.79 Prema svedo~enju, u ca. @ena je po~ela da vri{ti i da poku{ava da Starom Selu/Staro Selo, paravojna grupa „Beli or- ustane, pa joj je isti onaj vojnik pucao u grudi. lovi“ koja je tako|e poznata kao „[e{eljevi ljudi“, Jedan vojnik je po~eo da tu~e ~oveka koji je ostala je oko 10 do 12 dana, sve do sredine apri- stajao pored mene. Posle udaraca, ~ovek je la, terori{u}i stanovnike i ubijaju}i mnoge od njih, pao na stomak i video sam kako mu ide krv na zlostavljaju}i i napadaju}i mu{karce i ène, otima- usta. Vojnik je rekao meni i jo{ jednom ~oveku ju}i i plja~kaju}i, teraju}i ih na prinudan rad, pale- da legnemo pored ~oveka koji je krvario. Dok }i ku}e. Posle toga, proterali su ljude iz sela. To se sam leào, ~uo sam nekakav {um koji je dola- de{avalo i u drugim selima u koja su upadale srp- zio iz grla ~oveka koji je krvario. On je umro. ske snage. Bilo je slu~ajeva seksualnog nasilja nad Tada se pojavio jo{ jedan vojnik i od nas traìo ènama. Mla|i ljudi su odvo|eni na prinudni novac. Ja sam imao 150 DM, a drugi ~ovek ni- 80 rad. Seljani su bili proterani kasnije, a njihove je imao novca. Vojnik je podigao tog ~oveka i ku}e oplja~kane i zapaljene. odvukao ga u stranu za dva minuta. ûo sam U slu~ajevima kada srpske snage nisu organi- pucnje iz automatskog oru`ja. Jo{ uvek sam le- zovale bazu u selu, posle faze koja bi se mogla na- ào na stomaku. Jedan vojnik je po~eo da me zvati „upozorenje i pretnja“, a naj~e{}e pre nego {utira ~izmama i udara svojom pu{kom. Vojnik {to bi ljudi oti{li, pripadnici vojske, policije i para- mi je rekao da ho}e da mu dam novac. Uzeo vojnih jedinica (u raznim kombinacijama) bi do{li sam novac i stavio ga u cipele vojnika koji me u selo, podelili se na male grupe i izbacivali ljude je tukao. On me je zgrabio za kosu i rekao da iz njihovih ku}a. Ponekad su ih vodili lokalni Sr- odem i kaèm drugim Albancima kako je naj- bi.81 Napada~i su u vazduh i u pravcu ku}a ispalji- bolje da odu, ina~e }e svi biti poubijani.86 vali rafale iz automatskog oru`ja.82 Odveli bi i ubili jednog ili vi{e kosovskih Albanaca sa ciljem da … Oko 10. aprila 1999, (u 16 ~asova), nove izazovu strah i paniku. Pona{anje ovih malih gru- snage su stigle u selo. Bilo je otprilike 100 lju- pa je moglo biti veoma razli~ito, od zastra{ivanja di, bili su obu~eni u maskirne zelene uniforme, do krajnje surovosti. Kao posebno bezobzirni po sa crvenim i ùtim trakama oko rukava, sa {a-

379 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

lovima boje sli~ne bojama srpske zastave; neki cija ili pripadnici paravojnih jedinica, koji su ih ili posu imali brade, ve}ina je imala dugu kosu i iz- terali dalje u planine, ili ih opkoljavali.93 Mnogo pu- gledalo je da imaju izme|u 30 i 40 godina. No- ta u ovim prilikama, pojedinci su bili pogo|eni ili ubi- sili su noève, automatsko oru`je, a na pojase- jeni, ili im je pretila opasnost da tako bude.94 Ako bi vima ru~ne bombe. Mnogima su lica bila ofar- bili uhva}eni, mu{karci bi bili odvojeni od èna i de- bana (ùto, belo, crveno i crno). Ova grupa je ce, ubijani, ranjavani, odvo|eni ili zastra{ivani.95 po~ela da krade sve vredne stvari, kao i automobile i traktore. Sve ove stvari su prebacili u … Zajedno sa svim seljanima, pobegli smo u ku}u mesnog Srbina (ime je navedeno). Posle planinu, gde smo naleteli na jo{ vi{e srpskih tru- toga su po~eli da pale ku}e. Seljanima je dat pa. Vojnici su odvojili ène i decu od mu{kara- rok od dva sata da odu, {to je ve}ina i u~inila.87 ca. Mi smo bili sa oko 150 èna i dece. Opkolili su nas policajci i pripadnici paravojnih jedinica Za vreme ovih napada, Srbi su ponekad osta- koji su nam naredili da idemo dalje. Mu{karce vljali koridor kako bi seljanima omogu}ili da beè su odveli na drugo mesto. Odatle se za~ula palj- u odre|enom pravcu,88 ili bi seljani bili sprovede- ba iz automatskog oru`ja. Posle {est sati uspela ni èljenim putem, ili bi im jednostavno bilo re~e- sam da do|em do tog mesta i ~ula mog muà no kuda da idu: u neko selo, u Makedoniju ili Al- kako zove u pomo}. Nalazio se me|u 12 mrtvih baniju.89 U nekim slu~ajevima, ljudima nije dato tela. U telu je imao osam metaka. Slede}eg da- dovoljno vremena da normalno odu, nego su bu- na je umro od posledica ranjavanja. (Intervjuisa- kvalno bili isterani. Jedna kosovska Albanka pri~a: na osoba i njena k}erka su u reci u âka Mahali tako|e videle telo jednog {esnaetogodi{njeg Na dan 29. aprila (u 16 ~asova), u selu Rake, de~aka, i od jednog ro|aka ~ule da su na tom pripadnici policije, VJ i paravojnih jedinica su mestu bila ubijena dva ~oveka.)96 u{li u selo i u moju ku}u. Nosili su zelene maskirne uniforme, neki su imali maske (verujem … 30 do 35 vojnika VJ su upali u {umu i po~e- da su to bili mesni Srbi), beretke, dugu kosu ili, li da pucaju. Neke izbeglice su uspele da po- naprotiv, obrijane glave. Oni koji su imali dugu begnu, dok su drugi, me|u kojima sam bila i kosu nosili su tako|e crvene trake oko glave. ja, bili opkoljeni. Odvojili su 32 mu{karca od Neki od njih su imali lica obojena crveno. Bili su ostatka grupe. Mu{karcima je bilo nare|eno naoruàni automatskim pu{kama. Nare|eno da se postroje ispred vojnika. Vojnici su se ta- nam je bilo da odemo, tako da smo krenuli u ko|e postrojili. @enama i deci je bilo re~eno da pravcu Ferizaja. Kada smo iza nas ~uli pucnja- se udalje. (Kasnije) smo ~uli kako je komandir vu, tr~ali smo. Troje moje dece je ubijeno (sve- jedinice VJ naredio da pucaju. Kada smo se dokinja navodi imena dece, i njihovu starost – vratili, na{li smo unakaèna tela. Slede}eg da- 10 i 7 godina, i 2 meseca). Jo{ {est ili sedam na smo oti{li (u Makedoniju).97 ljudi je bilo ubijeno ovom nasumi~nom paljbom. Kada su po~eli da pucaju, bili smo uda- Nisu svi ljudi odmah napu{tali svoja sela. Po- ljeni samo 20 metara. Oko 2000 ljudi je poku- sebno su stariji ljudi ostajali i kada bi drugi oti{li, {avalo da se spase, a Srba je bilo oko 300.90 ili bi se oni vratili uskoro posle napada. U mnogim slu~ajevima, njih su kasnije nalazili ubijene, u nji- U nekim slu~ajevima, seljani su beàli u okolne hovim ku}ama ili dvori{tima.98 planine. Tamo su ostajali od nekoliko dana, pa sve do nekoliko nedelja, silaze}i ponekad da uzmu … Vojnici su opkolili selo 6. aprila. Seljani su hranu ili da nahrane stoku, ako je ova jo{ bila ta- pobegli uskoro po{to je VJ po~ela sa granatira- mo. Kada su se pribliàvali svojim selima, izlagali njem… Neki stariji ljudi nisu hteli da idu. Voj- su se opasnosti da budu ubijeni.91 nici su uhvatili pet starijih osoba. Jedan oficir je Srpske snage su isterivale iz skrovi{ta kosovske vojnicima naredio da na njih pucaju sa rastoja- Albance koji su se krili u brdima i nare|ivale im da nja od 6 metara. [est osoba je bilo ubijeno, a odu. Bili su granatirani92 ili je na njih pucala VJ, poli- jedna je preìvela. (Slede}eg dana, svedok je

380 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja

do{ao u selo da sahrani ubijene. Oni su imali 13 OSCE-KVM/RC5/CC Urosevac Special Reports, Urosevac Bomb 65, 70, 42 – sic! – i 70 godina i imenovani su u Report. 14 99 OSCE-KVM/RC5/CC Urosevac, Case Register. intervjuu). 15 PR/03/0002/99. 16 PR/03/0053/99; PR/03/0054/99. Sredinom aprila, ve}ina sela je bila napadnuta 17 PR/03/0001/99; PR/03/0008/99. 18 na jedan ili drugi na~in. Iz izve{taja izbeglica koje PR/03/0006/99; PR/03/0020/99; PR/03/0073/99. 19 PR/03/0001/99; PR/03/0002/99; PR/03/0008/99; PR/03/0054/99. su oni dali OEBS-KVM moè se zaklju~iti da je ve- 20 PR/03/0054/99; M/0601. }ina kosovskih Albanaca izbegla, bilo u Makedo- 21 PR/03/0054/99. 22 niju ili u Albaniju, bilo u „bezbednije“ zone unu- M/0466; M/0729. 23 M/0267. tar Kosova. Razaranje sela u op{tini Uro{evac je iz- 24 M/0659; M/0931. gleda bilo ra{irena pojava. Opisi incidenata koji su 25 M/0659,koji tvrdi da su oni stigli ve} 21. marta. Tako|e se desili posle sredine aprila se uglavnom odnose M/0298, gde je pomenut dolazak dva autobusa sa „~etnicima“ na pojedina~na proterivanja, ubistva, premla}iva- 4. aprila. U izjavama o incidentima koji su se dogodili u martu i aprilu, pripadnici paravojnih jedinica su naj~e{}i po~inioci. 100 nja i hap{enja. 26 M/0931. Dve lokacije su bile pomenute kao mesta gde 27 M/0307, koji opisuje kako su 23. marta „pripadnici VJ i policije, su u maju mesecu bacana tela `rtava. Jedna od svi u maskirnim uniformama, neki sa maskama, sa oznakama vojske SRJ, izbacili iz ku}e u Uro{evcu jednu porodicu od sedam njih je bila bunker koji je bio kori{}en kao masov- ~lanova. Tako|e sam video mnogo T-72 i T-55 tenkova. I druge na grobnica na mestu koje su Albanci zvali Te Ka- porodice su bile proterane.“ lasa (srpsko ime nije poznato).101 Druga se nala- 28 M/0042. 29 zila u dolini izme|u Jezerca, Topila/Topille i Petro- M/0168; M/0435; M/0597; M/0464 govori o lokalnom politi~a- ru koji je „nestao“ i koji je kasnije prona|en mrtav. M/0237; va (poslednja dva sela su u op{tini [timlje), na M/0325; M/0417; M/0597; M/1100 opisuje ru{enje ku}e biv{eg mestu zvanom Reka e Topiles (srpski naziv nije predsednika op{tine, ~lana kosovskog parlamenta, lokalnog li- poznat), gde je najmanje 16 tela leàlo nesahra- dera DLK, ministra u Rugovinoj vladi, lokalnog politi~kog akti- 102 viste i borca za ljudska prava, i jo{ 10 ku}a koje su pripadale njeno. porodici koja je bila poznata po svojim simpatijama prema U^K. M/0168; M/0237; M/0417; M/0818; M/0920; M/1255 opisuje „nestanak“ novinara i lokalnog aktiviste DLK. M/0260 opi- 1 UNHCR „Kosovo Village List“, 9 March 1999 (1998 population suje miniranje ku}e telesnog straàra Ibrahima Rugove, u kome estimate excluding forced displacement). je u ku}i bilo ubijeno troje ljudi. 30 2 OSCE-KVM/RC5/CC Urosevac, Meeting Report UR-CDHRFF 24- M/0514; M/1100 i M/1127. 31 02/99; OSCE-KVM/RC5 Trial Monitoring Reports on the Urose- M/0233; M/0322; M/0400; M/0843; M/1079; M/1192; M/1607. 32 vac Group Trials. [to se ti~e relevantnih ~lanova ustava pod ko- M/0056. 33 jima je okrivljenima su|eno, vidi 10. poglavlje. M/1345; M/0871; M/0436. 34 3 PR/03/0045/99; PR/03/0046/99; OSCE-KVM/RC5/CC Urosevac, M/0389, policajci ubijaju dva kosovska Albanca. M/0260; Meeting Report, 15 February 1999. Ovo je bio jedini slu~aj kr- M/0400; M/0655; M/0821, ubistvo kosovskog Albanca ispred {enja ljudskih prava u uro{eva~koj op{tini o kome je obave{te- hotela „Gimi“ koje su izvr{ili policajci i naoruàni civili. M/0673, na OEBS-KVM, a da su Srbi bili `rtve. ubistvo kosovskog Albanca koje su izvr{ili vojnici VJ pred njego- 4 US-KDOM incident report, 19 December 1998; OSCE- vom porodicom. M/0855, otmica i ubistvo kosovskog Albanca -KVM/RC5/CC Urosevac, Meeting Report, 15 February 1999. koje su izvr{ila ~etiri pripadnika paravojnih jedinica. M/0931 5 M/0724; M/1618. ubistvo kosovskog Albanca koje je izvr{ila grupa vojnika VJ, po- 6 M/1618. licajaca i naoruànih civila. M/0436, ubistvo trojice starijih ko- 7 OSCE-KVM/RC5/CC Urosevac, Case Register. sovskih Albanaca koje su izvr{ile paravojne jedinice. M/0946, 8 OSCE-KVM/RC5/CC Urosevac, Weekly Report, 18 March 1999; pucanje iz automobila na kosovskog Albanca koji je vozio bi- PR/03/0091/99; PR/03/0093/99; PR03/0094/99; PR/03/0095/99; cikl, i koje su izvr{ili pripadnici paravojnih jedinica dok su se vo- PR/03/0096/99. zili u dìpu.M/1192, ubistvo dva starija kosovska Albanca koje 9 OSCE-KVM/RC5/CC Urosevac, Daily Report 15 March 1999. su izvr{ili naoruàni i maskirani ljudi u civilnim odelima i policij- 10 UNHCR „Kosovo Village List“, 9 March 1999 (1998 population skim jaknama. estimate excluding forced displacement). 35 M/1290. 11 Raport izve{ta~a OEBS-KVM za pitanja ljudskih prava. Po~inioci 36 M/0031. kr{enja ljudskih prava u Uro{evcu, za vreme dok je tamo bila 37 M/0042; M/0646, o obeleàvanju ku}a. prisutna OEBS-KVM, prema izjavama dobijenim od kosovskih 38 M/0454; M/0547; M/0606; M/0970; M/1445. Albanaca, bili su svi srpske narodnosti. Ovo je protivre~ilo nala- 39 M/1445. zima na mestima gde je U^K bila aktivno prisutna, kao {to je 40 M/0970. [timlje, gde su vr{ene otmice kosovskih Albanaca koji se nisu 41 M/0454. slagali sa U^K, ili su takvi ljudi bili zlostavljani od strane U^K. 42 M/0298; M/0211; M/0337. 12 OSCE-KVM/RC5/CC Urosevac Special Reports, Urosevac Bomb 43 M/0120; M/0233; M/0260; M/0931. Report. 44 M/0260.

381 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

45 M/0120; M/0655; M/0788. 75 M/0115, Biba; M/0324, Grebno, M/0584, Papaz; M/0551, Staro 46 M/0120. Selo. 47 M/0031. 76 M/0429; M/0656, Biba; M/0399, âka Mahala; M/1811, Dubra- 48 M/1127. va/Lisnaje; M/0840, Gatnje; M/0111, M/0686, M/1520, Grebno; 49 M/0417. M/0180, M/1207, M/0703, Pojati{te/Pojatishme; M/0660, 50 M/0931. M/0666, Rahovica. 51 M/0855; M/1048; M/1496. 77 M/0620, M/1009. 52 M/1496. 78 M/0115, M/1270, Biba; M/0295, M/0550, M/0699, M/1168, 53 M/0056. M/1472, Staro Selo. 54 M/0056; M/0516M/0657; M/0666: u vezi sa ovim vidi i M/0244. 79 M/0119, Kamena Glava; M/0501, Ko{are; M/0673, blizu Grlice. 55 M/0136. 80 M/0866, Gornje Nerodimlje; M/1713, Ple{ina; M/0295, M/0550; 56 M/0516; M/0545; M/1608; M/1265; M/1399. M/1472, Staro Selo. 57 M/0704. 81 M/0675, M/1011, Bali~. 58 Grebno/Greben. 82 M/0078, Grlica. 59 Kamena Glava. 83 M/0428, Biba; M/1112, Varo{ Selo. 60 Sojevo. 84 M/1464, Grebno; M/1168, Staro Selo. 61 M/0545 kao i M/0667. 85 M/1309, Jerli Talinovac; M/1496. 62 Tako|e je bilo re~eno da su kasnije, u maju, ljudi bili dovo|eni 86 M/0659, opisuje doga|aje u Pojati{tu, 12. aprila 1999. u Uro{evac kada su ih vra}ali sa granice, i da su privremeno za- 87 M/0945. Opisuje doga|aje u Donjem Nerodimlju. uzimali ispra`njene ku}e – M/1615. 88 M/1409, „…Srbi su opkolili selo (Kamena Glava) ostavljaju}i ko- 63 M/0370. „… 50 mla|ih ljudi je bilo pokupljeno od strane para- ridor prema Grlici (jugozapadno od Kamene Glave).“ vojnih jedinica i odvedeno u fabriku. Tamo su bili iskori{}eni 89 M/0337, Sojevo, 8. april 1999. kao ljudski {tit. (…) Nemam informaciju o sudbini ovih talaca.“ 90 M/1227, Raka. 64 M/1100. 91 M/0652, Manastirce; M/1195, Mirosavlje; M/1086, Pojati{te, 65 M/1453. M/1165, M/1367, Tankosi}. 66 M/0187. 92 M/0313, Mirosavlje. M/0963, Raka. 67 M/0748; M/1140. 93 M/0963, Raka. 68 M/0316, Grlica/Gerlice. 94 M/0551, Sojevo. 69 M/0664, Biba/Bibe; M/1751, Burnik; M/0188, Crnilo/Cernille; 95 M/0818, Sojevo. Donje Nerodimlje; M/0119, M/0560, M/1175, Kamena Glava; 96 M/0399, opisuje doga|aje u âka Mahali, 13. aprila 1999. M/0313, Mirosavlje/Mirosale; M/0689, M/1166, Muhazer Pre- 97 M/0927, opisuje doga|aje u Pojati{tu, 21. aprila 1999. lez/Prelez i Muhaxere; A/0952, M/0470, Slivovo; M/1269; 98 M/0313, Mirosavlje; M/0173, M/0952, M/1464, Grebno; M/1313, Stari Mira{/Mirsh; M/1165, M/1392, Tanko- M/0521, M/0792, M/1207, Pojati{te; M/1213, Zlatare. si}/Tankosiq; M/0446, M/0517, Varo{ Selo/Varosh; M/1083; 99 M/0313, Mirosavlje. M/1165, M/1392, Zlatare/Zllatare. 100 Izgleda da je izuzetak bilo selo Ple{ina/Pleshine, gde su tek 6. 70 M/0607 Kamena Glava; M/0620 Lojze/Lojze; M/1465, Muha- maja pripadnici paravojnih jedinica – „izgledali su stariji od re- dèr Talinovac/Talinoc i Muhaxer; M/0240, Raka/Rake. gularne vojske i nosili su sve vrste uniformi (jedan je ~ak nosio 71 M/0266, Doganjevo; M/0605, Nekodim. uniformu U^K)“ – u{li u selo i sistematski plja~kali i palili ku}e. 72 M/ 1725, Bali~; M/1309, Jerli Talinovac; M/0818, Sojevo; M/1735. M/0699, M/1472, Staro Selo. 101 M/1618; bunker je prema izve{tajima bio prekriven najpre pe- 73 M/1010, Kosin; M/1225, Tankosic. skom, a preko njega kamenjem. 74 M/0652, M/0868, Manastirce; M/0180, M/0584, Papaz; 1275, 102 M/1618; 16 kosovskih Albanaca, uklju~uju}i ène i decu, bi su Staro Selo. tu prona|eni 16. maja 1999.

382 VITINA/VITI

Op{tina Vitina se nalazi ju`no od Pri{tine i grani~i broju pojavile u Vitini. Zauzele su strate{ke pozici- se sa Makedonijom. U njoj je bilo sela koja su bila je i po~ele da pucaju u vazduh, prouzrokuju}i pa- ~isto albanska ili ~isto srpska, kao i sela sa me{a- niku me|u stanovnicima. Pripadnici paravojnih je- nim stanovni{tvom. U gradu Vitini, sve do marta dinica, koji su nosili maskirne uniforme, tako|e su 1999, srpsko stanovni{tvo je bilo brojnije od al- u{li u grad i po~eli sa plja~kom prodavnica ~iji su banskog, u odnosu otprilike dva prema jedan.1 U vlasnici bili kosovski Albanci. Izgleda da su mnogi op{tini su tako|e sela Bina}/Binaq i Gornja Stu- stanovnici Vitine u to vreme napustili svoje ku}e.4 bla/Stubell e Eperme, koja su uglavnom naseljava- li kosovski Albanci – katolici; tako|e je bilo Hrvata Drobe{/Drobesh u ~etiri susedna sela na krajnjem istoku op{tine.2 Kao i u Vitinu, srpske snage su u selo Drobe{, ko- Bilo je i mnogo raseljenih lica, koja su uglavnom je se nalazi oko 2 km zapadno, stigle ubrzo posle dolazila iz regiona Drenice na zapadu Kosova, i iz 20. marta, i po~ele da plja~kaju i ru{e.5 Pripadnici ka~ani~ke op{tine. VJ, policije i paravojnih jedinica su svi zajedno Nekoliko nedelja pre nego {to se OEBS-KVM po- u~estvovali u napadu na Drobe{ i u proterivanju vukla sa Kosova, 5 km {iroka zona, u susedstvu sa stanovni{tva. Izbeglice iz sela su pri~ale osoblju Makedonijom, bila je zatvorena za patrole OEBS- OEBS-KVM o provaljivanju u njihove ku}e, o plja~- -KVM. Zna~ajne koncentracije trupa, uklju~uju}i i kanju, ru{enju, premla}ivanju, zastra{ivanju i pro- rezerviste, bile su prime}ene u tom podru~ju. U terivanju ljudi.6 Na primer, jedan svedok je rekao toku nekoliko nedelja koje su prethodile evakuaciji da je me{ovita grupa od oko 15 vojnika VJ i poli- OEBS-KVM, izve{teno je bilo o vojnim aktivnostima cije u{la u njihovu ku}u i pitala ko je glava porodi- u Debelde/Debuilde, Mijaku/Mijak, Buzoviku/Bu- ce. On je rekao da je to on, posle ~ega je odmah zovik, Bina}u/Binaq, Ljubovi{tu/Lubishte i Vrbo- bio sna`no udaren u grudi, toliko da je izgubio vcu/Vrbofc. Selo Debelde je ve} bilo manje vi{e is- svest. ^lanovi porodice su mu kasnije ispri~ali da pra`njeno pre evakuacije OEBS-KVM: prema izve- su njegova majka, èna i deca vri{tali i da su bru- {tajima, VJ je poku{ala da smiri me{tane koji su talno bili izgurani iz ku}e. Vojnici VJ i policije su skoro svi bili albanske narodnosti, govore}i da voj- po~eli da lome prozore i name{taj. Kada se ~ovek ne aktivnosti nisu uperene protiv stanovnika, nego osvestio, po~inioci su izbacivali napolje ode}u ce- su pripreme za verovatnu invaziju NATO, ali to nije le porodice, i pitali ga ima li, i gde, skriveno oru`- ubedilo seljane da mogu da ostanu.3 je. Porodica je bila naterana da preda svu li~nu Za vreme prisustva OEBS-KVM, bilo je nekoliko imovinu, uklju~uju}i i li~ne isprave, koje su na licu optu`bi protiv policije u Vitini, a zbog slu~ajeva mesta bile uni{tene.7 Neke intervjuisane osobe su zlostavljanja. Treba zabeleìti i ~injenicu da je {ef rekle da je predstavnik DLK u selu bio te{ko pretu- policije u Vitini bio kosovski Albanac. ~en u svojoj ku}i, pred ènom i decom; svedok je ~uo da je taj ~ovek kasnije bio ubijen (nije bilo Varo{ica Vitina drugih detalja o ovom navodnom ubistvu).8 Na dan 21. marta – sutradan posle evakuacije Neke intervjuisane osobe su rekle da su pripad- OEBS-KVM – snage VJ i policije su se u velikom nici policje, VJ ili paravojnih jedinica, koji su stigli

383 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo u civilnim vozilima, u{li u ku}u jedne porodice, ka torturi pre nego {to su ih ubili, ili da su unaka- ubile ~oveka (kome je bilo oko 30 godina) i u ra- zili njihova ve} mrtva tela. Seljani su na{li tela u me ranile njegovog oca.9 ve}oj bari krvi, glave su im bile zgnje~ene a o~i iz- Bilo je re~eno da je oko 200 seljana bilo dove- va|ene. Mogu}e je da su bili optuèni za ilegalno deno u {kolsko dvori{te; mu{karci su bili izdvojeni posedovanje oru`ja.18 od èna, i pre}eno im je smr}u. Po~inioci su tada Tako|e 5. aprila, osam policajaca obu~enih u rekli ljudima da sednu, a za to vreme su vojnici i vojne uniforme, popodne su upali u ku}u jedne policajci po~eli da piju. Posle jednog sata, stigao porodice. Izgleda da su traìli oru`je. Pretili su poje autobus, i 60 ljudi je moglo da se ukrca. Me|u rodici da, ako prona|u makar jedan metak u ku}i, njima je bo i svedok koji je ovo ispri~ao u inter- sve }e poubijati. Policajci su pretresli sve sobe, ali vjuu, a koji nije znao {ta se kasnije desilo sa osta- ni{ta nisu na{li. Onda su rekli ~lanovima porodice lim seljanima.10 da napuste ku}u. Uzeli su sa sobom sina, mladi}a, postavili ga uz spolja{nji zid, i streljali ga rafalom 19 \elekare/Gjylekare iz automatskog oru`ja.

Oko 10. aprila, snage VJ su do{le u \elekare, oko Smira/Smire 7 km severoisto~no od Vitine, i rekle seljanima da im, pod pretnjom smrti, isporu~e 10.000 DM, kao Smira, veliko selo ~iji su svi stanovnici bili albanske cenu za za{titu.11 Ni iz jednog intervjua se ne mo- narodnosti, koje se nalazi 4 km jugozapadno od è jasno videti da li su seljani zaista platili ucenu, Vitine, bilo je vi{e puta napadnuto u periodu od ali je selo u svakom slu~aju napadnuto 15. aprila. kraja marta do po~etka aprila. Iz intervjua koje je Napad je izvr{en po uobi~ajenoj shemi: VJ je gra- vodila OEBS-KVM nije sasvim jasno ko je ta~no na- natirala selo, a pripadnici paravojnih jedinica su padao selo. Izgleda da su to u po~etku bile snage ga zatim zauzeli.12 Prema izve{tajima, dve devoj- VJ, kasnije su to najvi{e bile paravojne jedinice i ke su odvedene u susedno selo i tamo silovane.13 naoruàni srpski civili. Posle jednog napada 5. aprila, seljani su izbegli u Grmovo/Germove, 2 Ljudi su po~eli da beè u susedna brda; dok su be- km prema severu. Policajci koji su bili u tom selu àli, bilo je ubijeno {estoro ljudi, uklju~uju}i i tro- rekli su seljanima Smire da mogu da se vrate, jer je dece, a oko 18 ljudi je bilo ranjeno.14 Seljani su je Smira bila napadnuta bez nare|enja, i da }e sa- uzeli mrtve na kamion i odvezli ih u blizinu sela da tamo biti bezbedno.20 Donja Stubla/Stubell e Poshtme (oko 2 km isto~- Za vreme jednog od napada (datum nije preci- no od \elekara), gde su ih sahranili.15 Mnogo ka- ziran), bila su ubijena ~etiri mla|a mu{karca. Je- snije, oko 20. maja, VJ i policija su do{le u \eleka- dan svedok je rekao da je bio o~evidac kada su re da se raspituju za grobove {estoro ljudi koji su maskirani policajci izdvojili mladi}a koji je poku- bili ubijeni za vreme napada. Jedan ~ovek ih je od- {ao da sa drugima pobegne iz sela. Policajci su ga veo do grobova, i oni su ekshumirali tela, snimili èstoko pretukli; on je pao na zemlju, a jedan po- fotografije i opisali rane. Onda su ih ponovo sa- licajac je tada u njega pucao i ubio ga.21 Drugi hranili. Nisu objasnili razloge ove ekshumacije.16 svedok je ispri~ao kako je, dok se krio u podrumu, video vojnike koji su jurili i uhvatili tri mladi}a. Od- Ljubi{te/Lupishte mah su ubili dvojicu od njih, a tre}eg vezali za dr- Oko 5. aprila, policijske i paravojne jedinice su navo, sa bombom pri~vr{}enom za njegovo telo. 22 pale selo Ljubi{te, 5. km jugoisto~no od Vitine. Bomba je eksplodirala i ubila mladi}a. Popodne tog dana, policajci su u{li u ku}u dva mlada mu{karca, od kojih je bar jedan bio pripad- 1 UNHCR „Kosovo Village List“, 9 March 1999 (1998 population nik U^K. Izvukli su ih iz ku}e i po~eli da ih tuku estimate excluding forced displacement) procenjuje da je kundacima, dok su ih vodili prema autobuskoj 1998. u Vitini, bilo 1980 Srba, 1040 kosovskih Albanaca i 351 stanici. Po~inioci su ih zatim odvukli u potok, gde stanovnik iz drugih nacionalnih zajednica. 2 17 [a{are/Shashare, Vrnez/Vernez, Vrnavokolo/Vrnakolle i Letni- su ih sa kratkog rastojanja streljali. Razli~iti izve- ca/Letnice. {taji govore da su po~inioci ili podvrgli dva ~ove- 3 OSCE-KVM, „Weekly Report“, CC Vitina, 18 March.

384 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja

4 M/0411; M/0011. 14 M/1232; M/1428; M/0990; M/1191. 5 M/1039. 15 M/1232; M/1145; M/1428. 6 M/1039; M/1812; M/0954. 16 M/1232. 7 M/1063. 17 M/1707; M/1442; M/0978; M/0841; M/0767; M/1492; M/0820; 8 M/1063. M/1475; M/0330; M/0557; M/0556; M/0839; M/1246; M/0972; 9 M/1063; M/1039; M/0954; M/1708; M/0837: detalji svedo~enja M/0795. variraju. 18 M/1707; M/1246; M/1475. 10 M/1063. 19 M/0978. 11 M/1145; M/0131. 20 M/1479. 12 M/1145; M/1232. 21 M/0439. 13 M/0131; M/1809; M/1807; M/1498. 22 M/1254; M/1126; M/1039.

385 VU^ITRN/VUSHTRRI

Op{tina Vu~itrn se nalazi u severnom delu central- mandant zone je rekao verifikatorima OEBS-KVM nog Kosova. Od oko 89.000 stanovnika, otprilike da VJ namerava da drì ve}e snage raspore|ene u 91% su kosovski Albanci; Srbi su uglavnom ìveli tom kraju „i to duè vreme“.5 Ove „ve`be“ for- u samom gradu Vu~itrnu i selima Gojbulja/Gojbu- malno nisu bile zavr{ene sve do povla~enja OEBS- je, Grace/Grace i Prilu`je/Prilluzhe, sa srpskom ve- -KVM iz vu~itrnske op{tine, 19. marta (priprema }inom.1 OEBS-KVM je imala izve{ta~e za pitanja za potpuno evakuisanje misije 20. marta). Po{to ljudskih prava i svoj koordinacioni centar u Vu~itr- su se okr{aji izme|u jugoslovenskih/srpskih snaga nu, od januara 1999.2 i U^K nastavljali u zonama „ve`be“, postajalo je Osnovne crte koje karakteri{u poloàj ljudskih jasno da „ve`ba“ ima strategijski cilj: kako bi VJ prava i bezbednosnu situaciju u Vu~itrnu u perio- obezbedila glavni put i èlezni~ku vezu izme|u du neposredno pre razme{tanja OEBS-KVM i za Kosovske Mitrovice i Pri{tine, tako {to }e potisnu- vreme njenog prisustva, bile su: kontrola koju je ti U^K u njena upori{ta u ~i~avi~kim planinama.6 U^K sprovodila nad planinama î~avica i regio- „Ve`ba“ je pogodila sela du` deonice puta od oko nom [ala/Shala, i jugoslovenska zimska vojna ve- 15 km, na severozapadu i jugu od Vu~itrna; trupe `ba. (î~avi~ke planine i deo regiona [ala koji su u VJ su u po~etku bile raspore|ene u okolini Vaga- vu~itrnskoj op{tini, nalaze se sa jugozapadne i se- nice/Vaganice kod Kosovske Mitrovice i na sever- verozapadne strane reke Sitnice i glavnog puta – nom delu ovog odseka, kao i u selu Nevoljane/Ne- broj 2 – kao i èlezni~ke pruge koja uglavnom sle- volan i Buko{, pribli`no u centru. VJ je pro{irila di reku, presecaju}i op{tinu i povezuju}i Kosovsku svoju aktivnost u podru~ja ju`no od Vu~itrna ne- Mitrovicu sa Obili}em, Kosovim Poljem i Pri{ti- gde oko 10. marta, prema Mijali}u/Mihaliq i selu nom.) U^K je dràla pozicije blizu magistralnog Drvare/Dervare, du` glavnog puta, kao i u planine puta, i za vreme prisustva OEBS-KVM na teritoriji kod Strovce/Strofc.7 op{tine su se doga|ali brojni incidenti, izme|u Premda je VJ svoje aktivnosti okvalifikovala kao ostalog ubistva i pucanje oko ovog puta, koji su „zimsku ve`bu“, u brojnim prilikama je do{lo do pripisivani U^K. Vojna ve`ba u vu~itrnskom regio- okr{aja izme|u VJ i U^K, a u izvesnim slu~ajevima nu je po~ela krajem februara 1999. se radilo o smi{ljenom napadu na pozicije U^K.8 OEBS-KVM je bila obave{tena od strane jugo- Kako je VJ preuzimala kontrolu nad podru~jem, slovenskih vlasti, da }e 22. februara 1999. biti uspevao je njen plan da potisne U^K u planine, ta- sprovedena smena trupa.3 Toga dana, desio se je- ko da je U^K 17. marta obavestila OEBS-KVM da je dan incident u selu Buko{/Bukosh, u kome je je- premestila svoj lokalni {tab iz Pantina/Pantine, du- dan Srbin bio ubijen a dva druga te{ko ranjena, a blje u planine.9 Hiljade me{tana su napustili svoje koji je bio uvod u policijske aktivnosti koje je poku}e, od kojih je ve}ina izjavila da je pobegla za- magala VJ koriste}i te{ku artiljeriju (vidi niè). U pla{ena kada je ~ula po~etak artiljerijskog napa- po~etku, aktivnosti vojske i policije, koje su vodile da.10 Neki od onih koji nisu napustili svoje ku}e bi- do raseljavanja oko 6000 mesnih ìtelja, izgledale li su proterani (vidi, na primer, opis doga|anja u su kao odgovor na ovaj incident. Me|utim, 25. fe- Brusniku/Brusnik, kao i odeljak o Kosovskoj Mitro- bruara, trupe iz kasarni u Kosovskoj Mitrovici i Pri- vici, selo Vaganica). U nekim krajevima, seljani ko- {tini su se spojile u Vu~itrnu radi „ve`be“.4 Ko- ji su u po~etku bili proterani, kasnije su mogli da se

386 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja vrate.11 Verifikatori OEBS-KVM su imali dostup ne- da poseti pritvorenog ~oveka. Advokat se àlio kim selima, i nisu uvek potvrdili izve{taje da su ku- protiv pritvora, citiraju}i da se radi o kr{enju pro- }e bile ga|ane i uni{tene.12 Ipak, u mnogim slu~a- cedure i prava osumnji~enog na odbranu i o kr{e- jevima, OEBS-KVM je, pre nego {to se povukla, za- nju njegovog prava da se àli na meru pritvora, ista potvrdila plja~kanje i uni{tavanje ku}a: u Ko- kao i prava da bude obave{ten za {ta je okrivljen. lu/Kolle, Doljku/Dolak i [titarici/Stitarice, ku}e su Sud se nije obazirao na ova kr{enja, kada je odbio bile oplja~kane, a u Brusniku, Donjim Stanovci- àlbu advokata. ôvek je na kraju pu{ten pod ma/Stanofc i Poshtem, Mijali}u, Glavotini/Gllavo- jemstvom, 17. marta 1999, nakon energi~ne in- tin, O{ljane/Oshlan – bile su spaljene; u dva od tervencije OEBS-KVM.17 ovih sela, zapaljene su bile i {kolske zgrade.13 Na Nakon povla~enja OEBS-KVM, jedna intervjui- dan 16. marta, patrola OEBS-KVM je videla tenk T- sana osoba opisuje kako je u gradu vladao strah. 55 kako vozi u kasarnu u Vu~itrnu, sa oplja~kanim Artiljerijski napadi na grad su po~eli 24. marta.18 name{tajem natovarenim na zadnju platformu, Prema navodu jednog svedoka, srpski civili su uklju~uju}i friìder i stolice.14 dobijali uniforme rezervnog sastava vojske, i ste- Doga|aji i pojedine lokacije na kojima su se ovi pen nasilja je stalno rastao. Jedan srpski rezervista, doga|aji zbivali za vreme zimske ve`be, kao i ono raniji policajac koga je svedok prepoznao, rekao je {to se desilo posle povla~enja OEBS-KVM i po~et- 28. marta kosovskim Albancima u svom kvartu, da 19 ka NATO bombardovanja SRJ, opisani su sa vi{e napuste ku}e u roku od 15 minuta. Toga dana, detalja pod odgovaraju}im podnaslovima u da- hiljade ljudi su bile proterane iz Vu~itrna i predgra- ljem tekstu. |a Novo Selo Begovo/Novoselle e Begut; ve}ina opisuje po~inioce kao policajce, VJ ili naoruàne ci- 20 Grad Vu~itrn vile. U to vreme su neki pobegli iz straha. Na primer, jedan svedok opisuje kako je pobegao kada je Vu~itrn je imao 30.500 stanovnika, od kojih je video da su susedne ku}e u plamenu.21 Neki sta- 85% bilo kosovskih Albanaca.15 Dok je bila pristu- novnici su ispri~ali kako su ih policajci, kada su dona u gradu, OEBS-KVM je primetila da su u vu~i- {li u njihovu ku}u da ih proteraju, upozorili da }e trnskoj policijskoj stanici bila uobi~ajena hap{enja biti bolje ako odu odmah, jer }e kasnije sti}i pri- na kratak rok, obi~no do 48 sati. Ova praksa je bi- padnici paravojnih jedinica koji }e ih pobiti.22 Ne- la sve u~estalija februara 1999.16 U nekim slu~aje- ki su bili odvedeni na gradsko groblje, pre nego vima, hap{enja su izvr{ili policajci u civilu. Tako|e {to su u duga~koj koloni pe{ice bili poslani prema su se ~esto de{avala hap{enja na kontrolnim Pri{tini.23 Drugi su pobegli u susedna sela. punktovima du` magistralnog puta broj 2. Na pri- U ovo vreme, srpske i romske ku}e su bile mer, 7. februara 1999, tri kosovska Albanca su u ozna~ene srpskim krstom.24 Jedan policajac je sa- svojim kolima bila zaustavljena na kontrolnom vetovao suseda kosovskog Albanca da uradi isto punktu blizu Vu~itrna. Policija je pretresla auto- na svojoj ku}i, ne bi li izbegao da je spale pripad- mobil, i po{to je prona{la vi{e od 100.000 DM, nici paravojnih jedinica.25 dovela je ljude u policijsku stanicu, pod sumnjom Proterivanje je bilo intenzivirano 1. aprila i na- da su ilegalno unosili devize (jedan od osumnji~e- stavljeno nekoliko dana.26 Na dan 3. aprila bili su nih je vodio putnu agenciju u Pri{tini). Dvojica od organizovani specijalni autobusi koji su neke in- trojice uhap{enih su bila pu{tena jo{ istog dana, a tervjuisane osobe prevezli do makedonske grani- tre}i je bio preba~en u Kosovsku Mitrovicu. Vu~i- ce.27 Jedna èna ~iji je brat radio za OEBS-KVM i u trnska policija je odbila da prizna OEBS-KVM da je ~ijoj ku}i je stanovalo me|unarodno osoblje ~ovek uop{te bio uhap{en. U Kosovskoj Mitrovici, OEBS-KVM, ispri~ala je kako je, kada je primila na- dok je zamenik komandanta policije potvrdio ~i- re|enje da se iseli, njen sused proveravao da li je njenicu hap{enja i rekao da OEBS-KVM moè da nare|enje zakonito. U op{tinskim kancelarijama stupi u kontakt sa osumnji~enim, a ro|aci su moje dobio odgovor da Kosovo vi{e nije „njihovo“, i gli da mu donesu ne{to hrane, policija je ipak da zato treba da odu. Po{to je èna napustila ku- spre~ila kontakt osumnji~enog sa advokatom u }u, videla je ljude koje je u svom intervjuu opisala toku tri dana. OEBS-KVM nije bila u mogu}nosti kao „Rome“, kako je pale.28

387 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

Jedna se èna krila u svojoj ku}i koja je sme{te- vratili 16. aprila i proterali preostalih 45 doma}in- na u me{anom naselju, od po~etka granatiranja stava.34 Neki od proteranih su se pridruìli koloni grada, 24. marta, dok je nije 11. aprila otkrila po- raseljenih lica koja je i{la prema Kosovskoj Mitro- licija. Policajci su dali porodici rok od 15 minuta vici, drugi konvoj se pridruìo velikoj masi raselje- da ode, a onda su konfiskovali porodi~ni automo- nih lica (vidi i odeljak o Kosovskoj Mitrovici).35 bil, pre nego {to je porodica napustila grad. @ena Na dan 21. maja, policija i VJ su blokirale izla- je rekla da je grad u to vreme bio gotovo pust. 29 ske iz Vu~itrna i po~ele da pale ku}e, i pucaju po Mnogi ljudi iz Vu~itrna su rekli kako su videli tela gradu.36 Na dan 22. maja, hiljade kosovskih Alba- ubijenih.30 Jedna intervjuisana osoba je ispri~ala naca su se ponovo bile okupile iz celog Vu~itrna, kako je 28. marta ~ula pucanje koje je dolazilo iz prema navodu jednog svedoka, na nekom polju blizine sportske hale, i kako je izi{la na prozor da na kraju groblja.37 U to vreme, srpske snage su ~uje {ta se doga|a. Videla je dva ~oveka kako tr- pucale iz protivavionskog oru|a, po{to su avioni ~e, i shvatila da se radi o dvojici raseljenih lica ko- NATO ga|ali podru~je Vaganice (Kosovska Mitro- ji su u Vu~itrn do{li pet dana ranije. Jedan je bio vica), severno od Vu~itrna.38 Jedna intervjuisana pogo|en u stomak, a drugi se spasao. Ranjeni ~o- osoba je izjavila da su se {irile glasine kako }e biti vek je poku{ao da pobegne, i ènina porodica mu podeljena humanitarna pomo}.39 je pomogla, ali je uskoro umro od rana koje je za- Drugi svedok opisuje trupe koje su sakupile dobio. Njegova porodica ga je kasnije sahranila.31 stanovnike grada i sprovele ih na groblje, kao na- Jo{ jedna èna je ispri~ala kako su 29. marta ma- oruàne civile i uniformisane ljude koji su govorili skirani ljudi do{li u njenu ku}u i naredili ~lanovima „re~i sli~ne srpskim“, ali koje nisu bile srpske.40 porodice da je napuste u roku od pet minuta: Njega su izveli iz ku}e i naterali da ljubi srpski am- blem koji je bio ugraviran na dr{kama noèva ko- Traìli smo jo{ malo vremena, ali su oni odbili. je su nosili. Onda su ga primorali da preda sve Vikali su na nas i psovali nas. Moj mu` je rekao dragocenosti, pa su ga odveli u drugu zgradu, da nema nameru da ode. Bilo mu je 78 godina. gde je prepoznao lokalnog policajca (ime i nadi- U ku}i smo imali prodavnicu. Oni su po~eli da mak ~oveka su zabeleèni u zapisu intervjua). pale prodavnicu… Zatim su po~eli da seku mog Ovaj policajac je rekao drugom ~oveku, za koga je muà noèvima. Jaukao je od bolova. Onda sam policajac natuknuo da je bio „vrlo divalj“ i da se ~ula pucnje. Mu` je bio mrtav. Uzeli su me za ru- „tek vratio sa granice“, da „zavr{i posao“ sa sve- ke i povukli. Nastavili su da psuju. Pobegla sam dokom. Izveli su nad njim la`no streljanje, a onda u planine, gde sam na{la svoje ro|ake.32 ga premlatili i rekli mu da ode u polje gde su bila ostala raseljena lica.41 Dok su oni bili u polju, sti- Jo{ jedna èna je rekla kako su sredinom maja bi- gla je policija i preuzela komandu od naoruànih la ubijena tri ~lana njene porodice, i da su „Ciga- civila i drugih snaga koje su dovele ljude na to meni“(Maxhupet) pokopali tela; ljudi iz Vu~itrna su sto.42 Policajci su izdvojili sposobne mu{karce u kasnije izvestili da su zaposleni u mesnoj gradskoj dobu izme|u 16 i 60 godina i oduzeli im li~ne is- ~isto}i, obu~eni u radna narandàsta odela, od prave.43 Ljude su zatim ukrcali na kamione i odve- kojih su mnogi bili romske narodnosti, bili zadu- zli u nedovr{enu sportsku halu u Vu~itrnu.44 Kada èni za sakupljanje i ukop tela postradalih.33 su u{li u halu, mu{karci su bili pretu~eni, i premla- Neki kosovski Albanci su ipak ostali u gradu, }ivanje se nastavilo skoro 24 sata dok su tu drà- bilo da su se sakrili za vreme po~etnog talasa proni, i za to vreme im nije bila data nikakva hrana.45 terivanja, bilo da im je bilo nare|eno da se vrate, Jedan svedok je u intrevjuu rekao da je nekim lju- bilo da su po svojoj volji do{li natrag po{to su ne- dima trebalo da se pomaè da odu do toaleta, jer ko vreme proveli u drugim krajevima. Slede}i ve}i su bili tako èstoko pretu~eni.46 Dok su dràni u talas proterivanja se desio 15. i 16 aprila, u isto pritvoru u sportskoj hali, neki su bili saslu{avani vreme kada i veliki talas proterivanja u drugim de- od strane ljudi u civilu.47 Svi ljudi koje je intervju- lovima severnog Kosova. Jedan svedok je rekao da isala OEBS-KVM i koji su bili pritvoreni u vu~itrn- je policija u{la u njegovu ulicu 15. aprila i protera- skoj sportskoj hali, bili su kasnije preba~eni u zala ìtelje iz nekih petnaestak ku}a; policajci su se tvor u Smrekovnici.

388 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja

Severozapadni deo op{tine: i jedan srpski novinar koji je radio za Aso{ietid izme|u reke Sitnice i planine î~avica Pres je bio lak{e ranjen u nogu.52 VJ – sa tenkom, protivavionskom artiljerijom i minobaca~ima – to- U severozapadnom uglu op{tine, za vreme bo- kom jutra se pridruìla policiji. Razmena vatre je ravka OEBS-KVM na Kosovu, teritorija koju je dr- trajala do ranog popodneva. Bilo je re~eno da je àla U^K se protezala na jug u op{tinu Vu~itrn od lak{e ranjeno pet policajaca, kada je raketna mina okoline Vaganice (Kosovska Mitrovica), du` pla- pogodila njihovo vozilo.53 Za vreme sukoba, oko ninskog lanca î~avica, zapadno od reke Sitnice i 6000 kosovskih Albanaca je izbeglo iz desetak se- puta broj 2. la, me|u kojima su Okra{tica/Okrashtice, [titari- Na dan 22. decembra 1998, pripadnici U^K su ca/Shtitarice, Jezero/Liqejt i Doljak/Dolak, kao i do{li u ku}u jednog albanskog bra~nog para u Buko{.54 UNHCR je tako|e saop{tio da je 13 srp- Buko{u/Bukosh (selo sa me{anim stanovni{tvom skih doma}instava napustilo obli`nju Pantinu, za 4 km zapadno od Vu~itrna) i naterali muà i ènu vreme borbi 22. februara.55 da „iza|u u {etnju“. Bili su odvedeni 3 km izvan VJ je svoju „zimsku ve`bu“ u regionu po~ela sela, zatim je muù re~eno da moè da ode, a nje- 25. februara. Najju`nija ta~ka do koje je „ve`ba“ gova èna je zadràna. Ona je i ranije bila odvede- dosezala je bilo Nevoljane/Novolan (nasuprot Bu- na u {tab U^K u selu Pantina/Pantine i bila oslo- ko{a, sa druge strane puta Vu~itrn-Srbica), a najbo|ena istog dana; U^K ju je otuìvala za kolabo- severnija ta~ka – [ipolje (Kosovska Mitrovica). 48 raciju sa policijom. @ena se jo{ uvek vodila kao Podru~je zapadno od reke Sitnice, uz planinu î- nestala u trenutku odlaska OEBS-KVM sa Kosova. ~avica, bilo je na taj na~in skoro opkoljeno, i ve}i- Kao {to je ve} zabeleèno, nasilje se rasplamsa- na seljana je ponovo pobegla usled straha od gra- lo u Buko{u i okolini u februaru 1999, u seriji do- natiranja koje je i usledilo.56 Granatiranje i borbe ga|aja koja je pokrenuta otmicom dvojice srpskih su trajali sve do kratkog primirja, 4. marta, ali su me{tana koju su izveli 22. februara pripadnici U^K, ponovo po~eli nakon nekoliko dana. OEBS-KVM je kako je policija saop{tila verifikatorima OEBS- dokumentovala paljenje ku}a u tom podru~ju, -KVM. Nakon {to su bili oteti, taoce je, navodno, uklju~uju}i Doljak, kao i dublje u planinama, u se- osam pripadnika U^K odvelo natrag u njihove ku- lu O{ljane/Oshlan i Hercegovo/Hergove.57 Na }e u Buko{u. Jednom od talaca je bilo re~eno da dan 8. marta, po{to su se me{tani [titarice àlili pozove svog oca, koji je do{ao da se sretne sa U^K da su njihove ku}e bile oplja~kane, OEBS-KVM je i sa sobom poveo svog najstarijeg sina. Za vreme zabeleìla da su prozori i ulazna vrata na 10 ku}a sastanka, dvojica talaca su poku{ala da pobegnu; bili razvaljeni, i da su name{taj i predmeti u njima u gu`vi, bili su ranjeni, a najstariji brat je bio ubi- bili ispreturani; dva psa su bila ubijena. U jednoj jen. Drugi talac je bio te{ko ranjen i odveden na le- ku}i su na zidovima i vratima bili na srpskom jezi- ~enje u Beograd; drugi brat je bio le~en u Kosov- ku ispisani grafiti kao „Do}i }emo opet“, i sli~ni.58 skoj Mitrovici. Otac je u incidentu ostao nepovre- Verifikatori OEBS-KVM su 10. marta videli pripad- |en.49 Na sastanku sa komandantom zone U^K, nike VJ u maskirnim uniformama kako plja~kaju i verifikatorima je bilo re~eno da su otmicu sproveli odvoze name{taj iz ku}a u Pantini.59 Na dan 12. „nekontrolisani elementi“ iz vu~itrnskog kraja.50 marta, verifikatorima OEBS-KVM je bio zabranjen Me{tani su pobegli iz Buko{a. Grupu od njih pristup u ostala sela, uklju~uju}i Brusnik i Buko{.60 150 do 200 je 22. februara uhvatila policija na ras- Strate{ki cilj koji je VJ postigla za vreme „ve- krsnici manjih puteva koji od Buko{a vode na `be“ bio je zadobijanje kontrole nad selom Panti- glavni put, i na èlezni~ku raskrsnicu. [est ljudi je na, centrom zone U^K.61 bilo izdvojeno, i jedan je kasnije saop{tio da su ga Do dana kada se OEBS-KVM povukla iz regio- policajci udarali po nogama, kolenima i stomaku, na, 19. marta, ve}ina seljana je ve} napustila pod- kundacima svojih pu{aka On je prema izjavi bio ru~je zapadno od reke Sitnice, iako su se neki vra- pu{ten nakon 45 sati.51 }ali preko dana da obra|uju svoja polja i nahrane Slede}eg dana, policija i novinari su oti{li u Bu- ìvotinje. Neki seljani su ostajali, a drugi se vra}a- ko{ (me|u njima je bila i OEBS-KVM). Blizu sela li, ali su bili proterani iz podru~ja ako bi ih srpske do{lo je do sukoba u kome je razmenjena paljba, snage prona{le. Na primer, 25. marta, selo Balin-

389 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo ce/Balince, u kome je U^K jo{ uvek bila prisutna, aktivnosti koje su usledile otmici i smrti kosovskog bilo je granatirano. Granatiranje je potrajalo dva Albanca, navele su tako|e i mnoge kosovske Al- dana, pre nego {to su tenkovi i oklopna vozila u{li bance da napuste selo.71 u selo; dok su seljani beàli, videli su kako su nji- Na dan 10. februara, jedan osamnaestogodi- hove ku}e bile plja~kane i paljene.62 {nji kosovski Albanac je bio na putu za {kolu kada je autobus u kome se nalazio bio zaustavljen u se- Na dan 29. marta, jedna porodica se vratila u lu Nevoljane. Prema njegovoj izjavi, policajac je svoju ku}u u Buko{u, po{to je bila proterana iz prislonio automatsku pu{ku uz njegovo grlo, uda- Vu~itrna, i ostala je u Buko{u ~etiri nedelje. ^lano- rio ga u glavu i rekao mu da vi{e nikada ne ide u vi te porodice su rekli da je za to vreme VJ bila sta- {kolu.72 cionirana na oko 1 km od njihove ku}e i da su tu- Pripadnici U^K su 3. marta iz vatrenog oru`ja da svakodnevno prolazili naoruàni civili, koji su ubili dva Srbina na kontrolnom punktu koji je U^K plja~kali ku}e i palili imovinu. Oko 200 seljana je dràla u Mijali}u/Mihaliq, 7 km ju`no od Vu~itrna. odlu~ilo da ode krajem aprila; neki su i{li u Veliki U^K je saop{tila jednoj patroli OEBS-KVM koja je Ki}i} (Kosovska Mitrovica).63 Seljani su izvestili da stigla uskoro posle incidenta, da su dvojica ljudi iz je u to vreme bilo nekoliko ubistava. U jednom kola po~ela da pucaju u trenutku kada su pripad- trenutku, u aprilu mesecu, pet maskiranih polica- nici U^K poku{ali da zaustave kola koja se su pri- jaca koji su proterivali seljane iz Buko{a sukobili su bliàvala kontrolnom punktu. Pripadnici U^K su se sa susedom intervjuisane osobe (imenovanim u uzvratili vatru i kola su se zaustavila. Dva ~oveka su svedo~enju); kada je ovaj odbio da napusti selo, iza{la i poku{ala da pobegnu, pucaju}i prema po- bio je metkom ubijen.64 Jedan kosovski Albanac iz zicijama U^K. U prepucavanju, ljudi su bili ubije- porodice koja se iselila iz Doljka u Vu~itrn za vre- ni.73 Dva Srbina, od kojih je jedan imao li~ne doku- me „zimskih ve`bi“, vratio se u Doljak 4. aprila da mente, verovatno su bili u srodstvu. Tako|e se ve- vidi {ta je bilo sa porodi~nim ku}ama. Po{to se ni- rovalo da su traìli tre}eg ~lana porodice, mladog je vratio sve do 8. aprila, njegov brat je oti{ao da vojnika koji je dezertirao iz svoje jedinice u Pri{tini, vidi {ta mu se desilo, i ~uo je da je ubijen. Njego- i koga je U^K uhapsila ne{to ranije istog dana.74 vo je telo na|eno u dvori{tu ku}e, sa ranama od Kod dvojice ubijenih Srba je prona|eno oru`je, ali metaka i preklanim grlom. Telo je bilo preneto u nije jasno da li je zaista bilo njihovo, ili je poloèno Vu~itrn i sahranjeno na gradskom groblju.65 pored njih posle doga|aja. Komandant zone U^K je rekao verifikatorima OEBS-KVM da njegova ko- Jugozapadno od Vu~itrna: izme|u reke Sitnice i manda nije planirala ovaj incident. On se izvinio planine î~avica zbog gubitka ìvota i naredio trenutnu istragu koju je vr{ilo njegovo osoblje.75 Na dan 4. marta U^K U selu Nevoljane/Novolan, koje se nalazi zapadno se povukla iz sela kako bi omogu}ila policiji (koja od reke Sitnice i magistralnog puta, a oko 5 km ju- je pristigla u konvoju od 21 vozila), da obavi svoju gozapadno od Vu~itrna, ujutru 22. januara 1999. istragu. Policajci su rekli da }e ostati u tom podru~- pripadnici U^K su izvr{ili otmicu {estorice starijih ju sve dok srpski vojnik koji je bio zarobljenik U^K srpskih civila. Jedan im je kasnije pobegao.66 OEBS- ne bude pu{ten. Njega su 10. marta posetili verifi- KVM je bila obave{tena od strane U^K da }e taoci katori OEBS-KVM, ali je komandant U^K zone [ale biti pu{teni i predati OEBS-KVM ~im policija presta- za vreme pregovora sa OEBS-KVM postavio uslove ne da vr{i operacije u rejonu Vu~itrna.67 Tako|e su za njegovo osloba|anje.76 rekli da }e dràti taoce sve dok ne bude oslobo|e- Na dan 25. februara, VJ se smestila u Nevoljani- no devet pripadnika U^K koje je uhvatila VJ dok su ma, kao deo „zimskih ve`bi“. Selo se nalazilo na ilegalno prelazili albansku granicu 13. decembra.68 strate{ki zna~ajnoj poziciji, ju`no od raskrsnice pu- Oficir za vezu OEBS-KVM je pregovarao sa obe stra- ta koji vodi u Brusnik, 2 km dalje na jugozapad, a ne i olak{ao osloba|anje talaca 24. januara; devet zatim prema î~avici.77 Kao {to je gore opisano, VJ ~lanova U^K je bilo oslobo|eno istog dana.69 je najpre usmerila svoje aktivnosti prema selima se- Nekoliko desetina srpskih porodica je pobeglo verno od puta, ali je 8. marta po~ela da pro{iruje iz me{anog sela.70 Me|utim, poja~ane policijske „ve`bu“ i ju`no od Nevoljana, jo{ uvek se usredsre-

390 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja

|uju}i na podru~je koje leì zapadno od reke Sitni- sela, gde su granatiranje i razaranje ku}a nasta- ce. U to vreme, vojnici su po~eli da granatiraju Bru- vljeni. Ako bi trupe prona{le me{tane u selima, snik, koji leì u podno`ju î~avice, blizu prelaza ko- proterale bi ih iz njihovih ku}a.86 Naoruàni srpski ji vodi u region Drenice, i u op{tinu Srbica. UNHCR civili su tako|e bili aktivni u blizini magistralnog je izvestio da je prime}eno 100-150 raseljenih lica puta broj 2, zastra{uju}i i vre|aju}i stanovni{tvo na glavnom putu od Srbice za Kosovsku Mitrovicu albanske narodnosti i raseljena lica koja su se za- (mogu}e je da su seljani oti{li isto~no od Vu~itrna, tekla u tom podru~ju. U takvim incidentima, neki dublje u teritoriju koju je kontrolisala U^K).78 Na su ljudi bili ubijeni. Na primer, jedna je èna izja- dan 9. marta, patrola OEBS-KVM koja je bila na pu- vila da su tri policajca u maskirnim uniformama, tu izme|u Srbice i Vu~itrna, srela je seljane iz Bru- 27. marta, do{la u Vrnicu/Vernice, 2 km isto~no snika, koji su rekli da je VJ okupirala njihovo selo.79 od Nevoljana, u ku}u jedne od njenih ro|aka, è- Kako su se „zimske ve`be“ nastavljale, 15. marne ~iji je mu` bio straàr U^K. Oni su odveli nju i ta u 10 ~asova dva naoruàna policajca su upala u druge ~lanove porodice u dvori{te, a ku}u zapali- ku}u u Brusniku i naredila uku}anima da odu, i li. Nju su zatim odveli u obli`nju ku}u koja je pri- istovremeno su ispitivala mu{karce o prisustvu U^K padala intervjuisanoj osobi, a zatim se odatle ~uo u selu. Policajci su onda u{li u ku}u druge osobe i rafal iz automatskog oru`ja. Kasnije, intervjuisana pretili da }e zapaliti jednu epilepti~nu ènu staru èna je prona{la njeno telo u svojoj spava}oj sobi; 46 godina, ako se i ona ne iseli. Policajci su nastavi- na le|ima je imala ubode od noà, u predelu deli sa pretresima jo{ ~etiri ku}e, a onda se vratili da snog bubrega. Imala je i vi{e rana od metaka.87 bi te{ko vre|ali `rtve, izme|u ostalog i izvode}i la- Krajem marta ili po~etkom aprila, jedan ~etr- `no streljanje. @rtve su bile naterane da puste svo- desetosmogodi{nji kosovski Albanac je bio prona- je ìvotinje i napuste selo; epilepti~na èna je osta- |en mrtav u svojoj ku}i, sa ~etiri rane od metaka la sama. U vreme kada je pisan ovaj izve{taj, poku- na grudima.88 {aji ICRC da je evakui{e su pretrpeli neuspeh, jer VJ 80 nije dozvoljavala pristup tom podru~ju. Jugisto~no od Vu~itrna: Na dan 9. marta ekipe OEBS su primetile da je isto~no od reke Sitnice policija dobila poja~anje od 40 ljudi koji su stigli u selo Drvare/Drvare, 1,5 km zapadno od Mijali}a. Iako je za vreme prisustva OEBS-KVM bilo manje Poja~anje je verovatno do{lo radi budu}e operaci- pogo|eno problemima koje su prouzrokovale je protiv Mijali}a.81 Na dan 11. marta, ova opera- „zimske ve`be“, podru~je isto~no od Sitnice je cija je po~ela time {to su bila granatrana sela [al- ipak u to vreme bilo uznemireno u toku vi{e te{kih ce/Shalc, Kolo/Kolle (koja se nalaze 3 i 4,5 km za- incidenata. Ve}ina seljana u tom kraju je bila al- padno od Drvare) i Mijali}. OEBS-KVM je videla ka- banske narodnosti, dok je selo Prilu`je/Prilluzhe, ko su ku}e bile paljene toga i slede}ih dana, i to u na granici sa op{tinom Obili}, pored èlezni~ke selima Drvare, [alce i Kolo. Radnje su bile plja~ka- pruge iz Kosovske Mitrovice u Obili}, imalo srpsku ne u Mijali}u.82 Na dan 14. marta, jedan oficir za ve}inu.89 vezu VJ je obavestio OEBS-KVM da su ku}e u Mi- Do 1. oktobra 1999. bile su otvorene dve ma- jali}u bile paljene zato {to je U^K za sobom osta- sovne grobnice: u Brusniku (u njoj je bilo prona- vila klopke. On je tvrdio da je 12. marta u selu je- |eno 28 tela) i u Nevoljanima (17 tela).90 dan vojnik VJ bio ubijen, a tri ranjena takvim na- Jedan srpski policajac je rekao verifikatorima pravama.83 OEBS-KVM da ga je 9. februara 1999, dok se u Na dan 17. marta, patrola OEBS-KVM je otkri- svojim kolima vozio kroz Novo Selo Ma|un- la baru krvi na putu u Drvare, kao i nedavno ras- sko/Novoselle Maxhune, 5 km ju`no od Vu~itr- kopanu zemlju 50 metara odatle.84 Ova lokacija, na, zaustavilo pet maskiranih ljudi u uniformama gde se mo`da nalazio grob, nije istraèna pre po- U^K. Po{to su mu oduzeli li~ne isprave i ne{to od vla~enja OEBS-KVM.85 njegovih li~nih stvari, naterali su ga da u|e u zad- U vreme kada se OEBS-KVM povukla, ve}ina nji deo njihovih kola u kojima je ve} bila jedna ote- seljana iz podru~ja zapadno od Sitnice je pobegla ta osoba. Rekao je da je uspeo da pobegne po{to u bezbednija sela. Neki su se, ipak, vratili u svoja su ga vozili ve} oko jednog sata.91 Drugu osobu

391 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

Zatvor u Smrekovnici/Smrekovnice Zatvor u Smrekovnici, pored glavnog puta iz Kosovske Mitrovice za Pri{tinu, blizu sela Smrekovnica (op{tina Vu~itrn) slu`io je, otkako je sagra|en, po~etkom sedamdesetih godina, kao obi~an zatvor za osu|enike. Najkasnije 2. maja 1999, zatvor je po~eo da se koristi kao mesto zato~enja za hiljade mu- {karaca sa severa Kosova.1 Vi{e od 3000 ljudi koji su pro{li kroz zatvor u Smrekovnici pre{li su albansku granicu izme|u 22. maja i 8. juna; izgleda verovatno da su svi oni bili proterani iz zemlje, po{to su autobusima bili preba~eni u @ur/Zhur (Prizren), a zatim naterani da pe{ice odu na granicu.2 Slede}i izve{taj o doga|ajima u zatvoru je sastavljen na osnovu intervjua vi{e od 125 biv{ih zatvorenika. Skoro svi biv{i zatvorenici Smrekovnice koje je intervjuisala OEBS-KVM, bili su uhap{eni i preba~eni u zatvor u jednom od slede}ih talasa hap{enja:

– 2. maja, kada su bili izdvojeni iz grupe seljana i raseljenih lica u Smrekovnici i obli`njem Velikom Ki}i}u/ Kqiqi i Madh (Kosovska Mitrovica),3 ili su bili zato~eni u Gojbulji/Gojbuje (Vu~itrn);4 – 3. maja, kada su seljani koji su izbegli ili bili proterani iz regiona Bajgore stigli do Donjeg Sudi- mlja/Studime e Poshtem (Vu~itrn);5 – 16. maja, kada su bili pokupljeni u Kosovskoj Mitrovici i odatle preba~eni u zatvor;6 – 22. maja, kada su mu{karci bili pokupljeni u Vu~itrnu, preko no}i zato~eni u sportskoj hali, a onda bili preba~eni u zatvor;7 – oko 10. maja, kada su kosovski Albanci bili preba~eni iz vi{e {kole u Srbici/Skenderaj;8 – oko 2. juna, kada su kosovski Albanci bili zadr`ani na najmanje dve lokacije, Gornje Prekaze (Sr- bica) i [titarica/Shtitarice (Vu~itrn).9

Najvi{e zato~enika je bilo izdvojeno iz grupa raseljenih lica, ili uhva}eno zajedno sa velikim grupama drugih ljudi iz njihovih mesta. Ukazivali su na to da je glavni kriterijum za njihovo hap{enje bio njihov uzrast, pol, i u nekim slu~ajevma, njihovo mesto boravka (ako se radilo o teritoriji na kojoj je bila U^K). Neki svedoci su govorili da su u Smrekovnici bili zatvoreni ljudi stari ~ak i 75, a neki tek 12 godina, ali je od intervjuisanih biv{ih zato~enika 90% imalo izme|u 18 i 55.10 Ljudi koji su zajedno bili uhap{eni, nisu zajedno i pu{tani.11 Ipak, jasno je da je bar delimi~an razlog za pu{tanje zatvorenika bio potreba da se napravi mesto za nove; vi{e od 900 ljudi je bilo oslobo|eno za vreme prva dva dana (22. i 23. maja) koja su se poklopila sa hvatanjem i prebacivanjem sli~nog broja ljudi iz Vu~itrna. Ne- koliko intervjuisanih biv{ih zatvorenika je primetilo da, kada su neke grupe bile pu{tane, drugi zatvorenici su odmah uvo|eni unutra.12 Premda nije bilo mogu}e da se iz izjava zatvorenika utvrdi ko je upravljao zatvorom, uobi~ajeni zatvorski stra`ari (koji su nosili jednobojne svetloplave uniforme), dobili su poja~anja koja su se sastojala od policajaca i policijskih rezervista. Ovi poslednji izgleda da su kontrolisali zvani~ne }elije, u glavnoj zatvorskoj zgradi, dok su policajci kontrolisali druge zgrade unutar kompleksa koje su bile pretvorene u privremene }elije, kao {to je jedna zgrada koju mnogi opisuju kao „skladi{te“, koje bi tako|e moglo da bude prepravljena rekreaciona sala. Vi{e intervjuisanih osoba koje su bile u }elijama u glavnoj zatvorskoj zgradi reklo je da je tretman koji su tamo imali bio „povla{}en“ u pore|enju sa tretmanom ljudi u drugim zgradama.13

Za sve zatvorenike, uslovi `ivota su bili surovi i nehumani. Jedan biv{i zatvorenik daje ovaj opis, tipi~an za ono {to su rekli mnogi drugi:

Nagurali su nas u sobu, 73 ~oveka, bez vode, bez hrane, samo |ubre i cement. Rekli su nam da ne gledamo kroz prozor; ako ~ujemo da neko jau~e ili glasno govori, rekli su nam, ima da ga ubijemo – ovo je rat i vi nemate nikakva prava (kurziv na{). Tamo je bilo stra{no, jedan ugao sobe je bio kori{}en kao toalet. Tu smo proboravili tri dana.14

392 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja

Svi su dràni u nemogu}im uslovima i prenatrpanim prostorijama. Jedan intervjuisani biv{i zatvorenik je rekao da je zatvorski name{taj bio uklonjen ~ak i u }elijama u glavnoj zgradi, tako da je moglo da stane vi{e zatvorenika.15 Mnogi zatvorenici su izjavili kako su morali da spavaju na betonskom podu – ako je i za to bilo dovoljno mesta – dok su drugi spavali u smenama ili sede}ke.16 U toku prvih nekoliko dana, zatvorenicima nije davana voda i hrana, a i kasnije im je davana samo u minimalnim koli~inama; neki su rekli da su obi~no dobijali samo hleb, ponekad sa tvrdo kuvanim jajetom. Drugi su rekli da su ih jednom dnevno odvodili u kuhinju, gde su dobijali tanku porciju vrele supe, koju bi morali da pojedu za samo koji minut, po cenu da opeku usta, ina~e bi morali da je ostave.17 Neki od onih koji su bili za- to~eni u velikom „skladi{tu“, rekli su da tamo nije bilo toaleta niti umivaonika, tako da su zatvorenici za odlaganje ekskremenata morali da koriste plasti~ne boce, koje su zatim praznili kroz prozor.18 Velika ve}ina intervjuisanih biv{ih zato~enika opisuje svakodnevna i èstoka premla}ivanja.19 Jed- nom devetnaestogodi{njaku su izbili zube udarcem kundaka, za vreme jednog od premla}ivanja.20 Pri dolasku, zatvorenici su obi~no morali da tr~e izme|u dva reda postrojenih policajaca koji su ih tukli dok su ovi tr~ali iz autobusa. Kasnije, premla}ivanje je vr{eno uz pomo} plasti~nih ili drvenih {tapova, olovnih cevi, kundaka, dr{ki od metle i drugih predmeta. Zatvorenici, ponekad ro|aci, bili su terani da se bore jedan protiv drugog.21 Zatvorenike su izvodili u dvori{te i èstoko ih tukli, dok se iz automo- bilskih zvu~nika razlegala glasna srpska muzika, verovatno da nadja~a druge zvuke. Jedan biv{i administrativni slu`benik iz okoline Vu~itrna je u izjavama mnogih zatvorenika pomenut kao posebno brutalan; imena jo{ nekih po~inilaca se tako|e pominju i brojnim intervjuima.22 Jednog dana izme|u 16. i 22. maja, jedan ~ovek koji je doveden zajedno sa grupom ljudi, koja je uhap{ena u Kosovskoj Mitro- vici, bio je sme{ten u samicu u glavnoj zatvorskoj zgradi, pored samice u kojoj je bio zatvoren drugi intervjuisani biv{i zatvorenik. Jedan policajac koga je intervjuisani zatvorenik poznavao, u{ao je u }eliju, i intervjuisani zatvorenik je ~uo jauke koji su trajali oko 40 minuta. Posle jednog sata, policajac je iza{ao. Straàr je do{ao sa hranom i ostavio je ispred }elije, ali je hrana ostala nedirnuta. Slede}eg jutra, izneli su telo ~oveka – on je bio umro.23 U vreme izme|u 10. i 18. maja, ~ovek star otprilike 24 godine, koji je bio zatvoren sa jo{ 450 drugih u jednoj sobi, bio je odveden u zatvorsko dvori{te, gde su ga tri ~oveka pretukla, udaraju}i ga nogama i dr{kama od metle. Mladi} se onesvestio i bio je od- nesen.24 Jo{ jedan intervjuisani zatvorenik je opisao kako je ~ovek istog uzrasta bio tu~en dr{kama od metle otprilike u isto vreme, kako je `rtva dovedena natrag u }eliju, i bila jo{ uvek ìva, ali je ne{to kasnije umrla od posledica povreda.25 ôvek koji je bio pu{ten 5. juna saop{tio je kako je u vreme kada je bio oslobo|en video tela trojice ili ~etvorice ljudi unutar zatvorskog kompleksa, blizu zida.26 Do sredine maja, bar neka saslu{avanja zatvorenika su se odvijala unutar zatvora.27 Kasnije, me|u- tim, zato~enici su saslu{avani van zatvora, u {kolskim zgradama u Kosovskoj Mitrovici.28 Zatvorenici bi kamionom bili odvoèni u {kolu i tamo zadràvani, ~esto u sasvim neudobnim uslovima, sve dok ne bi bili u malim grupama ili pojedina~no pozivani na saslu{avanje. Najve}i broj saslu{avanih zatvorenika je rekao da su ih tukli pre, za vreme i/ili posle saslu{avanja, {to se radilo sa ciljem da se dobije informacija o U^K; ili da ih nateraju da potpi{u priznanje da su pripadnici U^K.29 Neki kaù da su ih terali da potpisuju dokumente, ~esto blanko.30 Iskaz ove intervjuisane osobe je tipi~an za one koji su bili saslu{avani, bilo u tehni~koj bilo u medicinskoj {koli:

Zatvorenici su bili naterani da kleknu, licem prema zidu. U jednoj u~ionici ih je bilo po petorica odjednom. (Intervjuisani biv{i zatvorenik je u u~ionici ostao jedan i po sat.) Ispitivali su me policajci u civilu. Ako ne bih odgovarao onako kako su oni `eleli, tukli su me po {akama i po le|ima. Ostavili su me deset minuta, a onda me tukli ponovo. Kada sam rekao da }u se onesvestiti, izveli su me u hodnik.31 Jednog ~oveka su tri dana, od 19. do 21. maja, odvodili na saslu{avanje u tehni~ku {kolu. Prvi put su ga u podrumu tukli motkama, zatim je bio poslan na prvi sprat, gde su ljudi koji su ga saslu{avali

393 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

zahtevali od njega da kaè imena pripadnika U^K. Vezali su mu ruke i noge i tukli ga otprilike sat i po, zatim su ga izveli napolje da pije vode i vratili ga natrag, i tada su mu udarali {ake. Po{to su ga udarali po dlanovima, po~eli su da ga tuku i po nadlanicama, i tada se onesvestio. Kada se osvestio, bio je privezan za sto, i islednici su ponovo zahtevali da im kaè imena. Kako on to nije u~inio, bio je tu~en po celom telu, a kada je pao na pod, bio je udaran kundacima pu{aka.32 Intervjuisane osobe su tako- |e govorile da su civili bili pozivani da tuku zatvorenike.33 Neki su ono {to se de{avalo u {kolama opisivali kao neku vrstu „su|enja“, gde su progla{eni krivim za „terorizam“; jedan je rekao da je bio progla{en krivim za terorizam i osu|en na {est godina zatvora.34 Nijedan nije potvrdio da su im ponudili ili obezbedili pravobranioca; jedan intervjuisani biv{i zatvorenik je protestovao protiv nepo{tovanje ovog prava, i bilo mu je re~eno „neka napi{e àlbu“.35 Procedura pu{tanja iz zatvora se sastojala u tome da je straàr uzvikivao imena i odvodio zatvorenike u dvori{te, gde su mnogi od njih bili naterani da potpi{u komad hartije.36 Tada bi ih ukrcali u autobuse i odvezli u Prizren ili @ur, pre nego {to bi im rekli da pe{ice idu poslednjih 6 km do albanske granice, gde je policija konfiskovala njihove li~ne isprave (ako bi se desilo da su ih jo{ uvek imali), i u nekim slu~ajevima zahtevala novac. Na putu prema granici ili na samoj granici, intervjuisani biv{i zatvorenici su ponekad brutalno zlostavljani, jedan zatvorenik koji je bio pu{ten 22. maja rekao je da mu je bila oduzeta ode}a, osim donjeg ve{a.37 Dva brata koja su tako|e bila pu{tena 22. maja rekla su kako su, dok su pe{ice i{li prema granici, bili zastra{ivani od strane dva pripadnika VJ na traktoru, koji su poku{ali da ih pregaze. Jedan ~ovek je bio oboren; vojnici su tada vezali njegove ruke konopcem i drugi kraj vezali za traktor; ~oveka su vukli putem nekih 30 do 40 metara, pre nego {to su ga pustili, pa su dva brata najzad mogla da otr~e do grani~nog prelaza.38 Nijedna od 125 intervjuisanih osoba, koje su bile pu{tene i deportovane iz smrekovni~kog zatvora, nije rekla da je me|u njima bilo zato~enih èna. Nijedna osoba nije ni{ta rekla o osu|enicima koji su bili na sluènju kazne u zatvoru pre maja 1999, ali iz konteksta njihovih izjava se moè zaklju~iti da oni koji su zatvoreni u maju i junu 1999. nisu bili zatvoreni zajedno sa osu|enicima koji su tu bili ve} ranije.39 Jedan intervjuisani biv{i zatvorenik koji je bio me|u poslednjima koji su bili pu{teni i deportovani iz zatvora 8. juna, rekao je da je u vreme kada je bio oslobo|en tamo jo{ bilo zatvorenika, mada jako malo (on je procenio da ih je ostalo manje od 10).40

Primedbe koje se odnose na ovaj pododeljak nalaze se na kraju osnovnog odeljka o op{tini Vu~itrn koja je bila u zadnjem delu kola je tako|e identi- se odvezla u automobilu koji je imao registarske fikovao kao policajca, ali je U^K poricala otmicu i tablice Kosovske Mitrovice; telo je bilo prona|eno ~injenicu da drì bilo kog srpskog policajca. na podu, u prodavnici.94 Oko 7. marta, pribli`no 40 pripadnika bezbed- Mnogi ljudi koje su ugroàvali doga|aji u tom nosnih slu`bi je stiglo u Ropicu/Ropice, selo koje podru~ju vezani za „zimske ve`be“, pobegli su na se nalazi 5 km jugoisto~no od Vu~itrna i blizu dè- drugu stranu reke, pa se podru~je koje se nalazi na pa koji kontroli{e U^K. Verovalo se da je broj pri- istoku ispunilo raseljenim licima. Me|utim, po~ev padnika U^K u tom podru~ju zna~ajno rastao.92 od 20. marta, i ovo podru~je je bilo granatirano.95 Na dan 11. marta u Velikoj Reci/Velikoreke, 3 Proterivanja iz sela u tom kraju su se de{avala sre- km ju`no od Novog Sela Ma|unskog i neposred- dinom aprila: 15. marta je nare|eno da stanovnici no pored puta broj 2, bilo je prona|eno telo ko- albanske narodnosti sela Prilu`je/Prilluzhe i mno- sovskog Albanca koji je umro usled posledica ra- gih obli`njih sela napuste svoje domove. Jedan iz- njavanja, i koga je {tampa identifikovala kao akti- beglica, intervjuisan od strane OEBS-KVM, i koji je vistu DLK. Po~inioci i motivi su ostali nepoznati.93 bio vlasnik putni~ke agencije, ispri~ao je kako je or- Iz jedne prodavice u selu su se ~uli pucnji u 8 ~a- ganizovao automobile, traktore i autobuse, poma- sova tog dana, i dva neidentifikovana ~oveka su ù}i ljudima da se evakui{u iz sela me|u kojima su

394 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja bila Stanovce/Stanofc, Velika Reka i Pestovo/Pe- gim podru~jima su ~esto vra}ale u podru~je iz ko- stove. Me|utim, na putu za Pri{tinu izbeglice su jeg su do{li. Na primer, konvoj seljana koji su bili zaustavljene i poslate natrag u Prilu`je; kada su ta- proterani iz Prestova 26. aprila je i{ao prema Pri- mo stigli, videli su da je lokalni komandant VJ (ime {tini, ali ga je policija zaustavila na putu i preu- je navedeno u izjavi), u ku}e naselio svoje trupe.96 smerila ljude da prema Albaniji idu preko Pe}i. Na dan 20. aprila, kosovski Albanci su bili pro- Me|utim, kada su stigli u [ipolje (op{tina Kosov- terani iz sela Donje Stanovce/Stanofc i Pos- ska Mitrovica), ponovo su bili vra}eni i poslani u htem.97 Jedna intervjuisana osoba ovako opisuje Veliki Ki}i} (Kosovska Mitrovica), gde su ostali dok proterivanje: nisu kona~no bili proterani 2. maja.100 êtiri mu{karca su 23. aprila bila ubijena u jed- Na dan 19. aprila, jedan Srbin iz Prilu`ja (ime noj ku}i blizu Novog Sela Ma|unskog, i ro|aci nije navedeno) do{ao je u selo, pitao za mene i su ih sahranili slede}eg dana.101 prona{ao me. Bio je obu~en u policijsku uniformu (bio je u stvari elektri~ar), ali nije pripadao Severno od Vu~itrna: ivica regiona [ala regularnim jedinicama. Rekao mi je da zato {to sam Albanac treba u roku od 12 sati da napu- Na severu op{tine, isto~no od reke Sitnice, U^K je stim Srbiju. Slede}eg dana, 20. aprila, do{ao je dràla ve}u teritoriju, sve do sela Cecelija/Ceceli. U ponovo, sada u pratnji jo{ dvojice Srba, od ko- ovom podru~ju, ve}ina sela je naseljena uglavnom jih je jedan nosio policijsku uniformu… Dva pu- kosovskim Albancima, ali je Gojbulja/Gojbuje sa ta je pucao na moju ku}u i vikao da upalimo obli`njim zaseokom Miro~e/Mirace, oko 4 km se- svetla u ku}i, ina~e }e on unutra ubaciti bom- veroisto~no od Vu~itrna, imala isklju~ivo srpsko 102 bu. Mi smo se probudili; on je nasilno u{ao u stanovni{tvo. Krajem januara 1999, u Gojbulji i ku}u. Dva puta je pucao u zid i plafon i rekao Miro~u su bili deljeni leci u kojima se pretilo selja- nam da budemo mirni. Traìo je novac, i moja nima ukoliko se odmah ne isele. U^K je potvrdila èna mu je dala oko 3600 DM. On je na to pu- da su joj ti leci poznati, ali je odricala da imaju ika- 103 cao mojoj èni u stopalo i traìo jo{ novca, a kav zvani~ni karakter. meni je rekao da }e me ubiti i spaliti selo. Zatim Za vreme u kome je OEBS-KVM izve{tavala iz tog je udario moju osmogodi{nju k}erku kunda- kraja, u pore|enju sa onim {to se u isto vreme dokom svoje pu{ke, psovao nas i traìo jo{ novca. ga|alo sa druge strane reke, prema planini î~avica, Pobegli smo iz ku}e i videli mnogo pripadnika kao i na jugu, ovaj ugao vu~itrnske op{tine je bio re- VJ i MUP oko sela. Kada sam se okrenuo, video lativno miran, sve do aprila i maja 1999. Zna~ajan sam moju, i mnoge druge ku}e u plamenu.98 izuzetak je bilo podru~je na granici sa op{tinom Ko- sovska Mitrovica, u selu Smrekovnica/Smrekonice Jo{ jedan svedok je izjavio da je isti Srbin, iznu- (Vu~itrn) i susednom selu Veliki Ki}i}/Kqiqi i Madh |uju}i novac od njega, pretio da }e silovati njego- (u op{tini Kosovska Mitrovica, ali opisanom ovde iz vu k}erku. U intervjuu je izjavio: metodolo{kih razloga koji se odnose na povezanost doga|aja u raznim selima). Smrekovnica je mesto Koristili su me kao {tit, naterav{i me da ispred gde je po~etkom sedamdesetih izgra|en zatvor (vi- njih ulazim u albanske ku}e. Za mnom su i{li di poseban tekst u ovom odeljku). Srbi koji su, kada su jednom bili unutra, po~i- Prvi izve{taj OEBS-KVM koji se odnosi na ova njali da pucaju. Video sam kako pale ku}e. U dva sela, ti~e se incidenta koji se desio popodne 28. jednoj ku}i sam video uku}ane, i Srbe koji su februara, kada je 30 policajaca, u dva oklopna pinc- bili nezadovoljni jer ovi nisu imali novca, tako gauera, oklopnom vozilu sa pogonom na ~etiri to~- da su zapalili celu ku}u i zaklju~ali vrata. Ku}a ka i u jednom kombiju, opkolilo vi{e ku}a u Velikom je izgorela, a ja ne znam {ta se dogodilo sa lju- Ki}i}u. Oni su pohvatali seljane i me|u njima izdvo- dima koji su bili unutra.99 jili dva ~oveka od kojih je jedan bio raseljeno lice iz Pantine (kao {to je zabeleèno, to je bilo mesto gde Seljane koji su bili proterani ili su poku{avali da se nalazio {tab U^K). Jedan je bio pu{ten jo{ istog pobegnu, srpske snage koje su se nalazile u dru- dana, a drugi nekoliko dana kasnije.104

395 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

Oko 28. marta, te{ko naoruàne i maskirane je- ma Srbici.115 Mnoge intervjuisane osobe su me|u dinice policije su ubile ~oveka ~iji je brat bio koman- ljudima koji su zaustavili konvoj prepoznali lokal- dant U^K u Velikom Ki}i}u. Policajci, za koje svedok ne policajce; me|utim, imena koja navode u inter- kaè da su govorili albanski sa srpskim akcentom, vjuima se uvek ne slaù. odveli su ~oveka u vrt i pucali mu u glavu, vi{e pu- Mnoge intervjuisane osobe su bile usmerene u ta. Policajci su tako|e pucali na sedmogodi{njeg si- podru~je u blizini smrekovni~kog zatvora.116 Od na `rtve, koji je bio o~evidac ubistva. Jedna svedo- mu{karaca su u to vreme bili pokupljeni li~ni dokinja je tvrdila da su policajci rekli kako je to odma- kumenti.117 Tako|e su ih tukli dok su bili u polju; zda za napad na njihovu policijsku stanicu. Rodbi- jedna intervjuisana osoba je rekla da je neki gluvi ni tri dana nije bilo dozvoljeno da preuzme telo, ali ~ovek, koji nije ~uo nare|enje da ustane, bio bru- su ~etvrtog dana ona i drugi ro|aci sahranili `rtvu talno udaran nogama i kundacima pu{aka.118 Od 105 u improvizovanom grobu u vrtu. oko 19 ~asova, pa sve do pono}i, mu{karci sa jed- Krajem aprila, veliki broj raseljenih lica, mogu- nog od polja, koji su dan uglavnom prestajali na }e vi{e desetina hiljada, okupio se u Velikom Ki}i- nogama, bili su poslani u grupama od otprilike }u i Smrekovnici; mnoge je vojska dràla u mesnoj 100 ljudi u smrekovni~ki zatvor.119 Jedan ~ovek je {koli, gde su proveli ~itavih {est nedelja.106 Neki opisao kako su me{ovite snage ulazile me|u ljude su rekli da su bili dovedeni, ili im je bilo re~eno da sa baterijama koje su uperivali u lica ljudima, od idu u ovo selo.107 Prema tvr|enju jednog intervju- kojih su neke izdvajali; intervjuisana osoba koja o isanog lica, izbeglicama nije bilo dozvoljeno da tome govori nije bila izdvojena, nego joj je slede- napuste {kolu, nego su bile zastra{ivane i zlosta- }eg jutra re~eno da ide u Albaniju.120 vljane ako su to poku{ale.108 Jedna intervjuisana Krajem aprila i po~etkom maja jugoslovenske osoba je, me|utim, rekla da nisu smeli da se kre- snage su tokom ofanzive preuzele kontrolu nad }u zbog napada NATO.109 Ipak, me{tani su mogli regionom [ala (vidi tako|e odeljke o op{tinama da koriste puteve koji su iz sela vodili u podru~je Podujevo i Kosovska Mitrovica), pa su stanovnici [ala, kako bi obezbedili hranu i ostalo snabdeva- albanske narodnosti, kao i mnoga raseljena lica nje za U^K.110 koja su se tamo zatekla, pobegli na jug. Neki su Popodne 2. maja 1999, naoruàni Srbi su do{li oti{li du` doline Popovo prema Podujevu, drugi u Veliki Ki}i} i Smrekovnicu. Neki ljudi su, kada su videli srpske trupe da dolaze, poku{ali da pobeg- niz reku Slakovce do sela severoisto~no od Vu~itrnu preko puta u pravcu Pantine, ali su bili primo- na, najvi{e u Ceceliju/Ceceli, Slakovce/Sllakofc i rani da se vrate.111 Seljani i raseljena lica koja su Gornju Sudimlju/Studime e Eperne. Ovo podru~je se tamo zatekla, zatim su po grupama bili prote- je ve} bilo prepuno raseljenih lica iz drugih delova rani iz sela. Vojnici su zastra{ivali seljane i od njih vu~itrnske op{tine. zahtevali da im predaju dragocenosti. Jedan inter- Jedan put iz planina prema podru~ju Vu~itrna vjuisani ~ovek je izjavio da su zgrabili njegovu prolazi kroz Gojbulju i Mirace, a tako|e i kroz Ka- k}erku i bacili je o tle; tada su pri{li njegovoj èni ra}e/Karaqe, albansko selo koje se nalazi dalje niz koja je bila u drugom stanju i hteli da joj skinu na- put. Neki od onih koji su beàli ispred jugosloven- kit; ona se onesvestila.112 skih snaga koje su napredovale, stigli su u Kara- 121 Jednoj grupi je bilo re~eno da ide u Kosovsku }e. Na dan 2. maja srpske snage, obu~ene u ma- Mitrovicu. Konvoj su usmerili prema magistral- skirne uniforme, stigle su u Kara}e iz Gojbulje. Mla- nom putu broj 2 koji prolazi u blizini; me|utim, |i ljudi su pobegli u planine, a oko 170 seljana je bi- kada je jednom bio na putu, konvoj je bio zausta- lo proterano. Jedna intervjuisana osoba je ispri~ala vlen.113 Policajci su na razli~itim mestima ~ekali iz- kako su bili naterani da idu pe{ice do Gojbulja, a na beglice i izvajali mu{karce iz konvoja i postrojava- ~elu konvoja je bilo oko 10 mu{karaca kojima su li ih du` puta.114 Prema tvr|enju jedne intervjui- desne ruke bile vezane u lancu.122 Kada su stigli u sane osobe, koja je verovatno bila iz ove grupe, Gojbulje, bilo je izdvojeno oko 35 mu{karaca, mu{karce su odvajali od èna, ali je nekim mu- uklju~uju}i onih 10 koji su ve} bili vezani, pa su ih {karcima bilo dozvoljeno da idu sa ènama, da bi vojnici odveli u {kolu, gde su im stavili lisice i gde su imao ko da vozi traktore. Oni su bili usmereni pre- ih policajci èstoko tukli, {utirali i udarali kundaci-

396 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja ma pu{aka.123 Tu su ih dràli dva ili tri sata, a zatim zapo~ele granatiranje, on jo{ nije bio napustio su ih poslali u zatvor u Smrekovnici. Gornju Sudimlju. Kosovski Albanci su polegali na Jedan od najozbiljnijih incidenata u regionu su put kako ih ne bi pogodili meci koji su preletali izbila ubijanja i masovna hap{enja koja su se desila nad samih njihovih glava. Kada je granatiranje 2. i 3. maja, kada je konvoj raseljenih lica albanske prestalo, pojavili su se pripadnici VJ i policije i po- narodnosti bio zaustavljen izme|u Gornje i Donje ~eli da tuku i plja~kaju ljude. Oko 22 ~asa kolona Sudimlje/Studime e Eperme – Studime e Pos- je ponovo po~ela da se kre}e, opkoljena sa obe htem, koja se nalaze 5 odnosno 2 km isto~no od strane pripadnicima VJ, policije i paravojnih jedi- Vu~itrna.124 Dok su srpske trupe sledile kosovske nica. Ovi su vukli ljude sa traktora i traìli za njih Albance koji su beàli naniè prema Gornjoj Sudi- otkupninu. mlji, kombinovane snage su napale i sa juga, iz Neke intervjuisane osobe su bile o~evici kada su pregra|a samog Vu~itrna.125 Veliki konvoj iz sela srpski vojnici skinuli sa traktora neke ljude i ubili 129 Slakovce je do{ao u Gornju Sudimlju kasno popod- ih; prema nekim izjavama, izme|u 90 i 160 lju- 130 ne 2. maja. Jedan ~ovek koji se konvoju pridruìo di je na taj na~in ubijeno u no}i 2. maja. Jedna tamo, i bio negde na po~etku kolone, kaè da su intervjuisana osoba je rekla da su ljudi koji su nosili zelene maskirne uniforme i crvene {alove, ra- konvoj vodili politi~ki lideri kosovskih Albanaca iz znih doba starosti, od kojih su neki imali brade ili tog kraja, koji su nosili belu zastavu. Prema dugu kosu, pri{li voza~u jednog traktora (starom navodu ovog svedoka, kolona se zaustavila da se oko 38 godina), svukli ga sa traktora udaraju}i ga odmori oko 20 ~asova, ali su sa repa kolone usko- pri tom u glavu. Za njega su traìli 500 DM, ali ka- ro stigle vesti da su sela iza njih paljena i ljudi ubi- da je on iz dèpa izvukao novac, oni su mu pucali jani, i da konvoj treba da krene dalje ne bi li se iz- u grudi i ubili ga. Intervjuisana osoba je tako|e is- begla sli~na sudbina. Kolona se ponovo pokrenu- pri~ala kako su raseljena lica u jednom trenutku bila, ali je svedok ~uo zvuke granata koje su eksplo- la naterana da napuste svoje traktore; dok je i{la dirale iza njih. Srpske snage su se pojavile ispred pe{ice, pro{la je pored ostavljenih traktora, i pored kolone i rekle intervjuisanoj osobi i ostalima da na- nekih 40 tela koja su pored njih leàla. Dok su iz- stave da idu do asfaltnog puta koji se nalazi ne{to beglice i{le niz put, pripadnici razli~itih snaga, ko- dalje.126 Kada su stigli do jugoslovenskih pozicija ji su prema opisima nosili policijske uniforme sa na liniji fronta, najpre ih je do~ekao bes vojnika, jer plavim i ùtim linijama na rukavima, sprovodili su je ve} bilo kasno uve~e i kretanje je u to vreme bi- ih prema poljoprivrednoj zadruzi blizu motela Elan lo ograni~eno. Trupe VJ su bile iznena|ene kada su Vicianum.131 Slede}eg jutra, 3. maja, u zadrugu su ~ule da su im srpske jedinice naredile da se ne za- stigle policijske snage. Policajci su preturili vozilo 127 ustavljaju. Vojnici su zatim rekli da kolona treba Crvenog krsta koje je prema izve{tajima tu bilo da da produì put, prete}i da }e pobiti putnike sva- pruì pomo} ranjenima.132 Zatim su odvojili mu- kog traktora koji skrene iz reda. Za to vreme, srp- {karce od èna; otprilike njih 200 je bilo pu{teno, ski vojnici su do{li do traktora, uperili svetlo u lica da vozi traktore.133 Istog dana, oni mu{karci koji ljudi i izdvojili neke ljude za koje su onda traìli ot- su bili odvojeni, stari izme|u 15 i 50 godina, i ko- kupninu; vojnik koji je na taj na~in izdvajao neke jih je bilo oko 600, bili su kamionima preba~eni u ljude je prema opisu nosio uniformu sli~nu policij- smrekovni~ki zatvor.134 Ostali su svi bili registrova- skoj, ali je bio }elav ili obrijane glave. Oko 1 ~as no- ni i ve}ina je bila upu}ena prema Kosovskoj Mitro- }u, konvoj je na kraju zaustavljen, u polju. Neki vici, i dalje prema Albaniji.135 svedoci kaù da je to bila biv{a poljoprivredna za- Me{tani su kasnije sakupili i sahranili tela onih druga blizu motela Elan Vicianum.128 `rtava koje su bile izdvojene iz kolone i ubijene iz- Jedan svedok koji je, sude}i prema njegovom me|u Gornje i Donje Sudimlje.136 Na dan 1. okto- opisu doga|aja, bio na repu kolone koja je napu- bra 1999, ekshumirana su tela sahranjena u dve {tala Gornju Sudimlju, rekao je da je konvoj bio ja- masovne grobnice u Gornjoj i Donjoj Sudimlji; u ko duga~ak, i da je ~elo kolone ve} bilo stiglo u jednoj je na|eno 98, a u drugoj 12 tela.137 Donju Sudimlju kada se on sa ostalima sa repa jo{ nalazio u Gornjoj Sudimlji. Kada su srpske snage

397 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

1 UNHCR „Kosovo Village List“, 9 March 1999 (1998 population 31 M/0908. estimate excluding forced displacement). 32 M/1361. 2 Koordinacioni centar je bio spaljen posle evakuacije OEBS- 33 M/1502. Kako je bilo preneto predstavniku OEBS/ODIHR u Vu- -KVM. ~itrnu 30. septembra 1999. 3 OSCE-KVM RC2 Mitrovica „Weekly Report“, N° 10, 19-25 34 A/0186. A/0360; A/0418 i A/0707 su tako|e u to vreme bili pro- February 1999. terani. 4 Iz Pri{tine je u konvoju krenulo 41 vozilo, uklju~uju}i 11 tenko- 35 A/0186; A/0360; A/0707. A/0418 je vozio svoje sopstveno vozi- va, 10 oklopnih transportera i 3 vozila protivavionskog oru|a. lo, i mada je hteo da ide u Makedoniju, bio je usmeren u Pri- Konvoj iz Kosovske Mitrovice sa~injavala su 23 vozila, me|u ko- zren, gde je njegov automobil bio konfiskovan. jima je bilo {est topova. 36 A/0981. Intervjuisana osoba je izjavila da su dva kosovska Al- 5 OSCE-KVM Report, Period covering 26 February 1999. banca bila ubijena u to vreme. 6 OSCE-KVM Report, Period covering 10 March 1999. 37 A/0785; A/0860; A/0981; A/1081 su bili sakupljeni na groblju ili 7 Analiza je preuzeta iz OSCE-KVM Reports za taj period. u polju. A/0778; A/0857; A/0960; A/0961; A/1051; A/1081 su 8 Na primer, OSCE-KVM Report, Period covering 26 February tako|e bili uhva}eni u to vreme. M/502 je rekla da je tog dana 1999; OSCE-KVM Report, Period covering 1 March 1999. autobusom napustila Kosovsku Mitrovicu, ali nije opisala okol- 9 OSCE-KVM Report, Period covering 17 March 1999. nosti svog odlaska; mogu}e je da je bila u ènskoj grupi. 10 Dokument bez naslova i bez datuma, Democratization/Human 38 A/0785. Rights CC3 Srbica, on patrol 23 February 1999; 39 A/0960. Nije precizirano kuda im je bilo re~eno da idu. 11 Vidi tako|e odeljenje o Kosovskoj Mitrovici, selo Pir}e/Piriq. 40 A/0785. 12 Vidi, na primer, Piri}, gde je patrola OEBS-KVM 10. marta 1999. 41 A/0785. videla kako gori pet stogova sena, ali nije bilo znakova plja~ka- 42 A/0811. nja ili razaranja ku}a. OSCE-KVM RC2 Mitrovica Daily Report, 43 A/0857 kaè da je uhap{eno bilo oko 100 mu{karaca. A/0785 CCI Human Rights, 10 March 1999. kaè da je bilo izdvojeno 1000 do 1200 mu{karaca; A/0981 ka- 13 „Looting of Albanian houses in the area south of Mitrovica and è da je kamionima trebalo da obave ~etiri vo`nje kako bi pre- west of Vucitrn by VS and police“, 11 March 1999, i kao OSCE- bacili sve mu{karce. KVM RC2 Human Rights Office Weekly N° 13, 12-18 March 44 A/0960; A/0981 i A/1081. Mu{karci koji su bili uhap{eni u dru- 1999. gim selima su tako|e bili dovedeni u sportsku halu u Vu~itrnu; 14 OSCE-KVM RC2 Human Rights Office Weekly Report N° 13, 12- vidi A/0811 (iz Mijali}a); A/0754 (iz Drvare) i A/0953 (iz Buko{a). 18 March 1999. 45 A/0778; A/0785; A/0857; A/0960; A/0961; A/0981; A/1051; 15 UNHCR „Kosovo Village List“, 9 March 1999 (1998 population A/1081 svi kaù da su bili tu~eni u sportskoj hali. Izjave svedoka estimate excluding forced displacement). se ne slaù kada je u pitanju vreme koje su tamo proveli; njih naj- 16 OSCE-KVM RC2 Human Rights Office Weekly Report N° 11, 26 vi{e kaè da su ih tamo dràli 24 sata; me|utim, neki navode 36 February-4 March 1999. ili 48 sati. Ipak, svi koji daju vi{e detalja o transferu u Smrekovni- 17 Incident Report MI/00/00049/99. cu podrazumevaju da su svi zato~enici bili preba~eni u isto vreme. 18 A/0544; A/0775; A/0776; M/0202; M/0236; M/1295; M/1356; 46 A/0758. M/1527. 47 A/0860; A/0953. 19 A/0656. 48 MI/02/0025/99. 20 A/0081; A/0577; A/0656; A/0776; A/0862; A/0908; A/0957; 49 Ovo su ro|aci ispri~ali jednom verifikatoru OEBS-KVM za vreme M/0226; M/0336; M/0943; M/1361; M/1502; M/1505; M/0483. sahrane ubijenog ~oveka. OSCE-KVM Memo, „Subject: Patrol in A/0602 i A/1065 su bili proterani iz Novog Sela Begovog. Mno- Bukos, Glavotina and Svinjare“, 24February 1999. Tako|e ge intevjuisane osobe me|u po~iniocima pominju komandan- OSCE-KVM RC2 Mitrovica Weekly Report, N° 10, 19-25 ta lokalne policije i jo{ jednog srpskog me{tanina. February 1999 i OSCE-KVM Report, Period covering 23 21 A/0081. Tako|e A/0851 i M/0564. February 1999. 22 M/0336. M/1295 je ~uo to isto kada je bio proteran 1. aprila. 50 OSCE-KVM Report, Period covering 23 February 1999. 23 A/0577 je rekao da je u konvoju bilo 10.000 ljudi. Vidi A/0554; 51 OSCE-KVM RC2 Mitrovica Weekly Report, N° 10, 19-25 A/0908; A/0775; A/0776. February 1999. Tako|e incident report (missing). 24 M/0947. Vidi i A/0797. 52 Verifikatori OEBS-KVM nisu mogli da odrede ko je prvi pucao. 25 M/0201. Intervjuisana osoba je naglasila da je bila zahvalna za 53 OSCE-KVM Report, Period covering 23 February 1999. informaciju. 54 Prema UNHCR, OSCE-KVM Report, Period covering 24 February 26 A/0141; A/0797; M/0177; M/0194; M/0195; M/0199; M/0201; 1999. M/0102; M/0328; m/0420; M/0564; M/0908; M/0947; M/1114; 55 OSCE-KVM Report, Period covering 23 February 1999. Neki su M/1295; M/1527. se vratili 24. januara, ali su ve`be VJ koje su izvedene 25. febru- 27 M/0097. ara mnoge naterale da ponovno pobegnu. 28 M/1114. Predstavnik OEBS/ODIHR je 30. septembra 1999. po- 56 Na dan 26. februara, patrola OEBS-KVM je posetila mnoga se- tvrdio da su ve}i delovi grada bili spaljeni. la u tom podru~ju gde nije bilo znakova prisustva policije ili VJ, 29 M/0236. U to vreme ona i njena porodica su se skrivali u svojoj i gde su me{tani rekli kako su ~uli granatiranje {to ih je upla{i- ku}i; morali su da puze po podu kako ne bi bili prime}eni kada lo, ali da nisu bili ga|ani. Patrola je posetila [ipolje, Ljubovac, su po gradu kruìli snopovi svetlosti iz reflektora. Intervjuisana Kodra Ljubovac, Galicu, O{ljane, Hercegovo, Panitinu, Okra{ti- osoba je bila u drugom stanju i rodila je mrtvu bebu. Ona micu i [titaricu. OSCE-KVM RC2 Daily Activity Report 26.02.99, sli da bi to moglo biti zato {to je stalno morala da puzi. Democratization Human Rights (mogu}e Srbica CC). 30 Ve}ina izve{taja su ili po ~uvenju, ili sadrè malo detalja. 57 OSCE-KVM Report, Period covering 13 and 14 March 1999 . A/0885; A/0981; M/0140; M/0194; M/0202; M/0303; M/0328; 58 Vidi OSCE-KVM Reports, Period covering11 March 1999 i Pe- M/0336; M/0420; M/0676; M/1114; M/1295; M/1502. riod covering 13 and 14 March 1999.

398 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja

59 OSCE-KVM RC2 Weekly Humang Rights Report, 5-11 March 81 OSCE-KVM Report, Period covering 9 March 1999. 1999. 82 Vidi OSCE-KVM Report, Period covering 10 March 1999. OSCE- 60 OSCE-KVM RC2 Weekly Humang Rights Report, 26 February-4 KVM Report, Period covering 11 March 1999. March 1999. 83 OSCE-KVM Report, Period covering 13 and 14 March 1999. 61 OSCE-KVM Report, Period covering 17 March 1999. 84 OSCE-KVM RC2 Human Rights Office Weekly Report N° 13, 12- 62 A/0353. Drugi izve{taji o proterivanju iz kraja su A/0456 (Okra- 18 March 1999. {tica), A/0953 (Buko{, izdvojen 22. maja i odveden u sportsku 85 Ova lokacija moè biti povezana sa izve{tajem koji je dao izbegli- halu u Vu~itrnu, a kasnije u Smrekovnicu). ca intervjuisan u Makedoniji. Prema toj izjavi, jedne ve~eri u dru- 63 A/0656. goj polovini marta, ovaj svedok je video pet ljudi u maskirnim uni- 64 A/1005 (nedostaje papirna kopija formulara intervjua); A/1047 formama kako sprovode sedam ljudi „skinutih u donje rublje“, je tako|e saznao za ubistvo ovog ~oveka, ali je doga|aj sme- koji su svi bili zajedno vezani konopcem. Sprovodili su ih do veli- stio u Nevoljane, susedno selo. ke jame koja je iskopana pored Vu~itrna. Svedok je ~uo rafale iz 65 M/1527, koji navodi ime `rtve. automatskog oru`ja i video kako je sedmoro ljudi palo u jamu. Ka- 66 OSCE-KVM Humang Rights Report, 18-23 January 1999 (vero- snije, do{la je grupa ljudi i zatrpala jamu. M/0171; svedok nije pre- vatno samo skica). Navodi iz dokumenata OEBS-KVM utvr|uju cizirao da li se ovo desilo u Vu~itrnu, ali je sam bio iz Mijali}a, bli- da je vi{e pojedinaca bilo uhva}eno dok su poku{avali da u se- zu Drvare. Njegov izve{taj nije potvr|en iz drugih izvora. lo prokrijum~are oru`je (RC2, dokument nedostaje). Tako|e in- 86 Na primer A/0754, M/1034 (Drvare); A/0811, M/1336 (Mijali}); cident report. Tako|e Blue Book, 23 January 1999. A/0856, A/1047 (Nevoljane); M/0140, M/0160, M/0806 (Vrni- 67 OSCE-KVM, „Monthly Report on the situation in Kosovo pursu- ca); M/0947 (Salce). ant to the requirements set out in United Nations Security Co- 87 M/0806. M/0140 i M/0947 su ~uli da je èna bila ubijena u ot- uncil Resolutions 1160 and 1203“, 20 February 1999. Tako|e prilike isto vreme i u sli~nim okolnostima u Vrnici. incident report. 88 M/0797; M/0476M/0807; M/0850; M/1336 su tako|e ~uli za 68 OSCE-KVM, Blue Book, 23 January 1999. ovo ubistvo. 69 OSCE-KVM, „Monthly Report on the situation in Kosovo pursu- 89 UNHCR „Kosovo Village List“, 9 March 1999 (1998 population ant to the requirements set out in United Nations Security Co- estimate excluding forced displacement). uncil Resolutions 1160 and 1203“, 20 February 1999, OSCE 90 ICTY, „Mass Grave and Exposed Body Sites“ 1 October 1999. CIO.GAL/10/99, 2 March 1999. Tako|e Blue Book, 24 January Predstavnik OEBS-ODIHR nije znao da li su `rtve koje se gore 1999. pominju sahranjene u ovim grobovima. 70 Kako je misiji OEBS-KVM izvestio UNHCR, OSCE-KVM Mission 91 Incident report. Report, Period covering 3 February 1999. 92 OSCE-KVM Report, Period covering 6 and 7 March 1999. 71 OSCE-KVM Mission Report, Period covering 3 February 1999. 93 OSCE-KVM Report, Period covering 11 March 1999. Na dan 27. januara, jedna patrola OEBS-KVM koja je pratila ko- 94 OSCE-KVM RC2 Human Rights Office Weekly Report N° 13, 12- sovske Albance njihovim ku}ama kada su ovi hteli da uzmu ne- 18 March 1999. Navedeni su podaci o registarskim tablicama. ke li~ne stvari, bila je zaustavljena od strane policajaca naoru- 95 M/0303. Druge intervjuisane osobe su tako|e izvestile o inci- ànih snajperskim pu{kama i jednim komadom antitenkovskog dentima u kontekstu granatiranja i borbi. oru`ja; policajci su pretili ~lanovima patrole; OSCE-KVM, 96 M/0807. „Monthly Report on the situation in Kosovo pursuant to the 97 M/0476; M/0498; M/0668; M/0797 (mada navodi drugi datum, requirements set out in United Nations Security Council Reso- izve{taj je sli~an izve{tajima drugih ljudi koji su izbegli iz Donjih lutions 1160 and 1203“, OSCE CIO.GAL/10/99, 2 march 1999. Stanovaca u to vreme); M/0802. 72 OSCE-KVM RC2 Human Rights Office Weekly Report , 5-11 98 M/0668. March 1999. OEBS-KVM nije primetila vidljive znake da je ~o- 99 M/0498. Ovog Srbina pominju mnogi ljudi iz tog kraja, kao ne- vek bio zlostavljan. Na dan 6. marta 1999, druga osoba je bila koga ko je aktivno u~estvovao u zastra{ivanju i proterivanju. zaustavljena i zlostavljana u Nevoljanima. OSCE-KVM RC2 Hu- 100 A/0734; A/0739. man Rights Office Weekly Report, 5-11 March 1999. 101 A/0783; A/0739; A/0797; A/1066 je tako|e ~uo za ova ubistva. 73 Incident Report MI-02-“‘-99, 4 March 1999. 102 UNHCR „Kosovo Village List“, 9 March 1999 (1998 population 74 Dezertera je intervjuisalo osoblje EBS-KVM 3. marta 1999. u Mi- estimate excluding forced displacement). hali}u; nije bilo tragova da je bio zlostavljan. Incident Report 103 OSCE-KVM Report, Period covering 6 and 7 February 1999. MI-02-34-99, 4 March 1999. înjenica da je on i dalje bio zato- 104 Izbeglica iz Pantine je bio u zatvoru kada je OEBS-KVM ispiti- ~en je postala od velike va`nosti za Srbe na tom podru~ju; 8. vala slu~aj kod policije u Vu~itrnu 1. marta, ali je bio pu{ten 5. marta oko 800 srpskih studenata i u~itelja je protestovalo pro- marta. Incident Report MI-00-0074-99 kao i Follow up Report tiv njegovog daljeg drànja u zato~enju ispred Regionalnog MI-00-074-99. centra OEBS-KVM u Kosovskoj Mitrovici. Jaja i kamenje su toga 105 A/0443. Intervjuisana osoba je rekla da moè da prepozna jed- dana bili bacani na vozila patrola OEBS-KVM u Zve~anu, Lepo- nog od po~inilaca, koji je u jednom trenutku skinuo svoju ma- savi}u i Zubinom potoku. (Vidi OSCE-KVM Report, Period cove- sku. Ovaj incident nije potvr|en iz drugih izvora. ring 8 March 1999.) 106 A/0624 izve{tava da se u selu nalazila patrola VJ; A/0847 kaè 75 OSCE-KVM Report, Period covering March 1999. da je bio „nateran da ostane“. 76 Bio je fotografisan i bilo mu je dozvoljeno da telefonira svojoj 107 A/0602; A/0734; A/0783; A/0847. Tako|e saop{teno jednom porodici. OSCE-KVM Report, Period covering 10 March 1999. predstavniku OEBS-ODIHR koji je u tom kraju bio 30. septem- 77 OSCE-KVM Report, Period covering 25 February 1999. bra 1999. 78 OSCE-KVM Report, Period covering 8 March 1999. 108 A/0624. 79 OSCE-KVM Daily Activitu Report, CC3 Srbica, 9 March 1999. 109 A/0897. 80 OSCE-KVM RC2 Human Rights Office Weekly Report N° 13, 12- 110 Kao {to je saop{teno jednom predstavniku OEBS-ODIHR koji je 18 March 1999. Tako|e i incident report. Veliki Ki}i} posetio 30. septembra 1999.

399 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

111 A/0783. Potvr|eno u izve{taju datom predstavniku OEBS-ODI- 136 Kako je saop{teno predstavniku OEBS-ODIHR koji je u tom kra- HR koji je u tom kraju bio 30. septembra 1999. ju bio 30. septembra 1999. 112 A/0848. 137 ICTY, „Mass Grave and Exposed Budy Sites“, 1 October 1999. 113 A/0850. 114 A/0624; A/0719. 115 A/0719; A/0850. Zatvor u Smrekovnici/Smrekovnice 116 A/0433; A/0602; A/0605; A/0621; A/0624; A/0653; A/0654; 1 Mogu}e je da je kori{}enje zatvora u Smrekovnici za masovna A/9655; A/0656; A/0734; A/0739; A/0777; A/0784; A/0847; zato~enje bilo deo mera koje je MUP Republike Srbije preduzeo A/0850; A/0878; A/0879; A/0908; A/0955; A/0962; A/1041; nakon dono{enja posebnog Dekreta Republike Srbije od 31. A/1120. marta 1999. Ovaj dekret omogu}ava Ministarstvu unutra{njih 117 A/0850; A/0624; A/0849. Obja{njeno jednom predstavniku poslova da obezbedi uslove za primenu „za{titinih mera ukla- OEBS-ODIHR koji je u tom kraju bio 29. septembra 1999. njanja na odre|eno mesto li~nosti koja predstavlja pretnju bez- 118 A/0653; drugi svedoci su tako|e pominjali da su ih tukli u po- bednosti Dràve“; i omogu}ava takvo „uklanjanje“ u trajanju lju; vidi A/0654; A/0656; A/0739; A/0783; A/0878 (rekao da su od 60 dana pre nego {to se takav pritvorenik izvede pred sud- mu slomili nos); A/0847; 0849; A/0850; A/0962. ske vlasti (Uredba o unutra{njim poslovima za vreme ratnog 119 A/1120. stanja, ~lan 3, Slu`beni list Republike Srbije, tom LV N° 17, 7. 120 A/0433; A/0605, èna koju su tako|e preko no}i zadràli u april 1999). polju. 2 UNHCR Kosovo Emergency Update, 24. maj i 8. jun 1999. Vi{e 121 A/0615, na primer, do{ao je iz Gumni{ta u Karace 2. maja. od 1000 ljudi je bilo oslobo|eno izme|u 22. i 24. maja, a po- 122 A/0615; A/0618; A/0622; A/0628. Troje od ovih intervjuisanih sle toga, u proseku 100 ljudi je osloba|ano svakog dana, sve osoba su bliski ro|aci; oni su svi bili intervjuisani u istom logo- do 8. juna. Neki zatvorenici nisu bili proterani; jedno raseljeno ru za izbeglice u Albaniji. lice koje je bilo maja 1999. u Velikom Ki}i}u, reklo je da je vi- 123 A/0615; A/0618; A/0622 je jo{ uvek imao otvorenu ranu na gla- delo nekoliko biv{ih zatvorenika iz Smrekovnice koji su pobegli vi u vreme kada je obavljen intervju, 25 dana kasnije; A/0628 je u selo po{to su se straàri, koji su ih pripremali za proterivanje, rekao da je njegova ruka bila slomljena udarcem kundaka. uspani~ili u trenutku kada su avioni NATO bombardovali neko 124 Slede}e intervjuisane osobe su bile me|u ljudima koji su pobe- mesto u blizini (kako je saop{teno predstavniku OEBS-ODIHR gli, ili su bili proterani iz tog podru~ja i to vreme: ve}ina ih je bi- 30. septembra 1999). la u velikom konvoju iz Gornje Sudimlje u Donju Sudimlju: 3 Izdvojeni u Smrekovnici/Velikom Ki}i}u: A/0602; A/0621; A/0434; A/0552; A/0554; A/0577; A/0616; A/0620; A/0626; A/0624; A/0653; A/0654; A/0655; A/0656; A/0734; A/0739; A/062; A/0797; A/0816; A/0854; A/0855; A/0856; A/0861; A/077; A/0784; A/0847; A/0850; A/0878; A/0879; A/0955; A/0862; A/0956; A/097; A/1025; M/1305; M/1502. A/0962; A/1041; A/1120. 125 A/0554. Ova intervjuisana osoba koja je poku{ala da pobegne 4 Preba~eni iz Gojbulje: A/0615; A/0618; A/0622; A/0628. iz Gornje Sudimlje u Donju Sudimlju ujtru 2. maja, srela je ~o- 5 Izdvojeni kod motela Vicianum posle proterivanja kod Donjeg veka koji je beèo u suprotnom pravcu, i koji je rekao kako su Sudimlja: A/0552; A/0554; A/0577; A/0616; A/0620; A/0626; tamo ljudi uhva}eni. Svedok se vratio u Gornju Sudimlju, ali su A/0627; A/0797; A/0816; A/0854; A/0855; A/0856; A/0861; kasnije istog dana i stanovici Gornje Sudimlje izbegli, zajeno sa A/0862; A/0956; A/1025. hiljadama ljudi koji su dolazili iz podru~ja Slakovca. 6 Uhap{eni u Kosovskoj Mitrovici: A/0610; A/0639; A/0642; 126 A/0554. Svedok nije mogao da identifikuje tip srpskih jedinica, A/0678; A/0680; A/0700; A/0701; A/0703; A/0720; A/0721; jer je bio mrak. A/0729; A/0752; A/0757; A/0769; A/0807; A/0831; A/0853; 127 A/0554. Svedok je bio prvi pregovara~ sa srpskim snagama, bu- A/0882; A/0883; A/0906; A/0945; A/0977; A/0996; A/1069; du}i da govori srpski. A/1070. 128 A/0577. 7 Preba~eni iz sportske hale u Vu~itrnu: A/0686; A/0754; A/0778; 129 A/0443; A/0552; A/0577; A/0627; A/0855. A/0785; A/0860; A/0953; A/0960; A/0961; A/0981; A/1051; 130 A/0552; A/0554; A/0626; A/0797; A/0816; A/0854; A/0855; A/1081. A/0856; A/0861; A/0862; A/0956; M/1305; M/1502. Najve}i 8 A/0858; A/0681; A/0766; A/0781; A/0782; A/0786; A/0787; broj intervjuisanih osoba je izjavio da je bilo ubijeno oko 100 A/0804; A/0852; A/0978; A/1058. ljudi. Vidi tako|e „Kosovo Human Right Flash 40: Separation of 9 A/0892; A/01053 (Gornje Prekaze). A/1072 [titarica). men and mass killing near Vucitrn“, Human Rights Watch, 20 10 Najstarijem je bilo 60 (A/0679), a najmla|em 15 godina May 1999, koji potvr|uje izve{taj o ubijanju u koloni koja je na- (A/1069). Jo{ dvojica od intervjuisanih su bili maloletni: A/0897 pu{tala Gornju Sudimlju. (16) i A/0977 (17). 131 M/1305; M/1502 tako|e izve{tavaju da su prolazli mimo mrtvih 11 Informacija koju pruàju intervjui ne dozvoljava da se identifi- tela. kuje ikakva shema koja bi ukazala na to kako su vlasti birale ko- 132 A/0577. ga }e od zato~enika pustiti. 133 A/0975, jedan od ljudi koji su bili oslobo|eni da bi vozili trak- 12 A/0739; A/0883. tor. Predstavnik OEBS-ODIHR koji je 30. septembra 1999. pose- 13 A/0624; A/066; A/0683; A/0720; A/0769; A/0878; A/0883; tio kraj, video je vi{e nagorelih li~nih dokumenata i potvrda A/1070; A/1120 su svi pravili razliku izme|u pona{anja razli~i- unutar jedne ve}e zgrade koja jo{ nije bila o~i{}ena. tih tipova ~uvara. A/0683 je rekao da odnosi izme|u policajaca 134 A/0552; A/0554; A/0557; A/0602; A/0626; A/0627; A/0797; i normalnih zatvorskih ~uvara nisu bili harmoni~ni. A/0816; A/0854; A/0855; A/0856; A/0861; A/0862; A/0956; 14 A/0554. A/1025 su svi bili zatvorenici u Smrekovnici koji su bili oslobo- 15 A/0978. |eni. 16 A/0621; A/0656; A/0683; A/0789; A/0978; A/0981 svi opisuju 135 A/0434; A/0975; M/1305. M/1502 je rekla da je kasnije mogla da su bili primorani da spavaju na betonskom podu. da se vrati u Vu~itrn. 17 A/0720; A/0778; A/0878; A/0879; A/0996.

400 Fond za humanitarno pravo V deo: Kosovske op{tine i naselja

18 A/0621; A/0624; A/0655; A/0683; A/0702; A/0777; A/0778; A/0585; A/0625; A/0626; A/0654; A/0655; A/0681; A/0683; A/0843; A/0878; A/0879; A/0897; A/1009; A/1070; A/1079. A/0720; 0729; A/0739; A/0754; A/0757; A/0778; A/0782; 19 Od onih koji su bili intervjuisani, samo su A/0628; A/0614; A/0786; A/0804; A/0843; A/0848; A/0853; A/0854; A/0857; A/0720; A/0769; A/0783; A/1058 i A/1066 rekli da nisu bili tu- A/0859; A/0860; A/0862; A/0962; A/0977; A/0978; A/0981; ~eni, niti su govorili o zlostavljanju (ali ve}ina onih koji su rekli A/0996; A/1053; A/1058; A/1072; A/1120 su svi bili saslu{avani da sami nisu bili tu~eni kaù kako su videli da su zlostavljali dru- u tehni~koj {koli. A/0861 i A/1069 su bili saslu{avani u medicin- ge). skoj {koli (obojica kaù da su drugi zatvorenici bili saslu{avani 20 A/1042. A/0843 i A/1120 tako|e kaù da su mladi}u bili izbije- u tehni~koj {koli). A/0734 i A/0807 su bili saslu{avani u jednoj ni zubi, A/0843 je naveo ime intervjuisanog mladi}a. osnovnoj {koli. A/0622; A/0702; A/0785; nisu precizirali u kojoj 21 Sin A/0858 je bio nateran da se bori protiv drugog zato~enika. su {koli bili saslu{avani. A/0977 je naveo imena dva brata koja su bila naterana da se 29 A/0620; A/0621; A/0624; A/0625; A/0626; A/0653; A/0655; bore jedan protiv drugog. Drugi su videli, ili ~uli za zatvorenike A/0656; A/0678; A/0683; A/0720; A/0727; A/0729; A/0754; koji su bili naterani da se bore: A/0615; A/0620; A/0624; A/0757; A/0777; A/0778; A/0785; A/0786; A/0804; A/0807; A/0653; A/0720; A/0739; A/0757; A/0769; A/0786; A/0787; A/0811; A/0848; A/0849; A/0850; A/0853; A/0854; A/0856; A/0804; A/0807; A/0811; A/0843; A/0855; A/0879; A/0883; A/0857; A/0858; A/0859; A/0860; A/0861; A/0906; A/1009; A/1044. A/0678 je rekao da su se zatvorenici me|usobno tukli, A/1070; A/1079; A/1081. ali u sva|ama oko hrane. 30 A/0552; A/0554; A/0577; A/0624; A/0625 (dva puta) ; A/0654; 22 A/0577; A/0615; A/0616; A/0621; A/0656; A/0683; A/0752; A/0656 (dva puta) ; A/0720; A/0757; A/0781; A/0782 (kada je A/0774; A/0776; A/0784; A/0847; A/0849; A/0879; A/1042; osloba|an); A/0783 (kada je osloba|an); A/0787; A/0807 (ka- A/1044; A/0602; A/0602; A/0680; A/0685; A/0804; A/0945; da je osloba|an); A/0882; A/0883; A/0889; A/0892; A/0897; A/0946; A/1070; A/055; A/0848; A/1042; A/1123; A/0554; A/0906; A/0955; A/0978 (u zatvoru); A/1069; A/1072. A/1041; A/0602; A/0624; A/0721; A/1051; A/1120. 31 A/0981. 23 A/0577. A/1025 je video kako je ~ovek iz Bajgore bio odveden u 32 A/1120. Desna ruka mu je krvarila i bila potpuno savijena i bes- samicu u glavnoj zgradi, ~uo je jauke, a onda je slede}eg dana pomo}na u vreme kada je pravljen intervju, mesec dana po{to video kako je izneto telo; me|utim, on navodi datum koji dve je bio oslobo|en. A/0610; A/0625; A/0700; A/0702; A/0843; nedelje prethodi onome koji navodi A/0577, tako da se moè ra- A/0848 i A/1053 su tako|e bili me|u zatvorenicima ~ije su po- diti o dva razli~ita incidenta. A/1025 je rekao da je policija foto- vrede, kao posledicu zlostavljanja, zabeleìli voditelji intervjua. grafisala telo pre nego {to je bilo odneseno. A/0849, koji je bio 33 A/0853; A/0857; A/1072 svi kaù da su mladi}i ili ~ak de~aci bi- zato~en u istom periodu kao i A/0577 i A/1025 je tako|e rekao li pozivani da zlostavljaju zatvorenike; A/0585 je ~uo da je dete da je mrtvo telo bilo izneseno iz jedne „sobe za saslu{avanje“. komandanta policije bilo prisutno i da su ga pitali koga od za- 24 A/0787. tvorenika da izdvoje radi premla}ivanja. A/0848; A/1072 i 25 A/0804; A/0680, ~ije se zato~eni{tvo delimi~no poklapalo sa A/1069 tako|e govore da su prilikom povratka u zatvor bili na- onim A/0787 i A/0804, tako|e je rekao da je jedan ~ovek od 24 padnuti od strane civila koji su ih tukli ili bacali kamenje na ka- godine bio pretu~en do smrti. A/0602; A/0734; A/0781; mion. Me|utim, periodi u kojima su ovi ljudi bili zato~eni se svi A/0786; A/0831; A/0851; A/0858, ~iji se periodi zato~eni{tva u ne poklapaju, tako da se ne moè re}i da se radi o istim inci- najmanju ruku delimi~no poklapaju, tako|e su ~uli za pojedin- dentima, odnosno da iskazi potvr|uju jedan drugi. ce koji su bili na smrt pretu~eni, ali iz detalja koje navode nije 34 A/0996; A/0624; A/0701; A/0807; A/0855 i A/1081 su bili me|u bilo mogu}e ustanoviti da li ogvore o istom, ili o razli~itim inci- onima koji kaù da je ova procedura bila neke vrste „su|enje“ dentima; ve}ina kaè da su izme|u jedne i tri osobe na{le smrt za delo terorizma. u zatvoru. 35 A/0757. Iz intervjua nije jasno da li je odgovor dat ozbiljno ili 26 A/1072; ovu izjavu ne potvr|uju drugi izvori. Nije verovatno da ironi~no. su ove `rtve identi~ne sa bilo kojom koju pominju intervjuisane 36 A/0625; A/0656; A/0782; A/0783; A/0807. Neki su precizirali da osobe koje su bile oslobo|ene ranije (vidi primedbu 20). je ovo bio razli~it dokument od onog koji je dat dok su bili sa- 27 A/0577; A/0781; A/0787. slu{avani. 28 Jedan svedok A/0577) je pretpostavio da bi razlog za prebaci- 37 A/1120. Nije precizirao ko i gde ju je uzeo. vanje zato~enika na drugu lokaciju mogao biti strah vlasti da bi 38 A/0781; A/0782. Ovaj incident nije bio potvr|en. i sam zatvor mogao postati meta napada NATO avijacije (poli- 39 Mogu}e je da su bili preba~eni u zatvore u SRJ. cijska stanica u Kosovskoj Mitrovici je bila bombardovana). 40 A/0889.

401 ZUBIN POTOK/ZUBIN POTOK

Op{tina Zubin Potok, na severistoku Kosova, gra- putovali u pravcu Crne Gore. Jednog kosovskog ni~i se sa podru~jem Sandàka u uòj Srbiji. Oko Albanca koji je 27. marta kroz âbru beào iz Pri- 72% stanovni{tva op{tine od njih 8000 su bili Sr- {tine prema Crnoj Gori, zaustavili su i izvukli iz ko- bi. Ve}i deo stanovni{tva albanske narodnosti je la naoruàni civili koji su imali obojena lica. Traì- bio u selu âbra/Caber (koje je najve}e u op{tini, li su novac i èstoko su pretukli putnike kola, sve na njenom isto~nom kraju).1 Dok je OEBS-KVM bi- dok intervjuisani izbeglica nije izgubio svest. Po- la prisutna na Kosovu, U^K je kontrolisala planin- vratio se tek u Kosovskoj Mitrovici, i ro|aci su mu ski deo na jugu op{tine, uklju~uju}i selo Krliga- ispri~ali da su naoruàni civili pustili grupu, po{to te/Kerligate; srpski stanovnici ovog podru~ja su ili su ukrali dragocenosti. Ro|aci su ga odvezli na- pobegli, ili su bili proterani 1998. trag u Kosovsku Mitrovicu. Ovaj ~ovek je 6. aprila Za vreme svog prisustva na Kosovu, OEBS-KVM oti{ao u Makedoniju.5 je primila veoma mali broj izve{taja o incidentima, i to su uglavnom bile àlbe na diskriminaciju prilikom dodele stanova ili pri zapo{ljavanju.2 1 UNHCR „Kosovo Village List“, 9 March 1999 (1998 population estimate excluding forced displacement). Nije bilo mnogo izve{taja o incidentima u op- 2 Jedan kosovski Albanac je traìo pomo} po{to je njegova ku}a {tini Zubin Potok ni posle povla~enja OEBS-KVM. bila oduzeta da bi se u nju smestile srpske izbeglice iz Hrvatske Ovo je mo`da tako zbog toga {to su oni koji su ili Bosne (MI/00/0041/99); drugi slu~aj se odnosio na Srbina ko- beàli iz Zubinog Potoka ili kroz Zubin Potok i{li u ji je tvrdio da je bio otpu{ten sa posla zbog svoje politi~ke pripadnosti (MI/01/001/99). Crnu Goru ili u Bosnu i Hercegovinu. Jedan izbe- 3 A/0388. glica iz âbra je bio intervjuisan od strane OEBS- 4 Kao {to je 29. septembra bilo saop{teno predstavniku OEBS- ODIHR. KVM; prema njegovoj izjavi, srpske snage su pro- 5 3 M/0796. A/0158 je ispri~ao da je autobus u kome se nalazio 28. terale seljane iz njihovih ku}a 29. marta 1999. marta bio zaustavljen i pretresen kod Banje/Baje, na granici sa Prema OEBS-MiK, selo âbra su srpske snage uòm Srbijom; prema izjavi, jedan ~ovek je bio uhap{en. prakti~no sravnile sa zemljom odmah nakon eva- A/0388 je tako|e bio izveden iz autobusa u selu Gazivode/Ga- zivode, op{tina Zubin Potok, 8. maja, i bio pretu~en. kuacije OEBS-KVM.4 Drugi incidenti koji se odnose na Zubin Potok desili su se ljudima koji su kroz teritoriju op{tine

402 ZVE^AN/ZVECAN

Op{tina Zve~an se nalazi na severoistoku od Ko- nisali direktno kod policije. OEBS-KVM je zabeleìla sovske Mitrovice u uskom koridoru prema granici da je njegovo lice bilo u masnicama.2 sa Sandàkom, u uòj Srbiji. Od oko 9000 stanov- Blizu Zve~ana, 3. februara je bilo prona|eno tenika, pribli`no 74% su bili Srbi, dok su ve}inu lo kosovskog Albanca; mogu}e je da je ~ovek bio ostalih ~inili kosovski Albanci , koji su bili koncen- ubijen na drugom mestu, a da je telo dovezeno u trisani u potpuno albanskim selima Boljetin/Bole- Zve~an (vidi odeljak o op{tini Kosovska Mitrovica).3 tin, Lipa/Lipe i @aza/Zhaze; bilo je dosta albanskih Posle evakuacije OEBS-KVM sa Kosova, nije bi- stanovnika i u samoj varo{ici Zve~an.1 lo izve{tavano o incidentima u zve~anskoj op{tini, Malo incidenata je bilo prijavljeno OEBS-KVM u verovatno zato {to su prirodniji i dostupniji pute- Zve~anu, za vreme prisustva misije na Kosovu. Na vi za bilo koga ko putuje iz Zve~ana vodili u Crnu dan 15. januara 1999, autobus koji je putovao iz Goru, ili u Bosnu i Hercegovinu, pre nego u Alba- Pri{tine u Novi Pazar (Sandàk), bio je zaustavljen, i niju ili Makedoniju, gde je OEBS-KVM obavljala in- jedan ~ovek iz Bajgore/Bajgore (Kosovska Mitrovi- tervjue sa izbeglicama. ca) je bio zadràn. Po{to je bio oslobo|en, oti{ao je u kancelariju OEBS-KVM u Kosovskoj Mitrovici, i rekao kako je bio zadràn tri sata, kako su ga tukli i 1 UNHCR „Kosovo Village List“, 9 March 1999 (1998 population estimate excluding forced displacement). saslu{avali o U^K, sve dok verifikatori OEBS-KVM, 2 MI/00/0017/99, 15 January 1999. koji su bili upozoreni na slu~aj od strane aktivista 3 PR/00/0060/99 i MI/00/0039/99. organizacija za za{titu ljudskih prava, nisu interve-

403 DODATAK Doma}i i me|unarodni pravni standardi koji se mogu primeniti na Kosovu

Ljudska prava u Ustavu SR Jugoslavije1

Me|unarodni instrumenti Me|u me|unarodnim instrumentima koje je potpisala i SRJ nalaze se:2 Konvencija o spre~avanju i ka`njavanju genocida @enevske konvencije od 12. avgusta 1949. i njihovi Dopunski protokoli iz 1977. Me|unarodni pakt o gra|anskim i politi~kim pravima Me|unarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima Me|unarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije Konvencija o ukidanju svih oblika diskriminacije ~ije su `rtve `ene Konvencija o spre~avanju torture i nehumanih i poni`avaju}ih kazni ili postupaka Konvencija o pravima deteta

Izvodi iz me|unarodnih standarda Osnovne obaveze sadràne u me|unarodnom humanitarnom pravu ^lan 3 zajedni~ki @enevskim konvencijama od 12. avgusta 1949: „U slu~aju oruànog sukoba koji nema karakter me|unarodnog sukoba i koji izbije na teritoriji jedne od Visokih strana ugovornica, svaka od strana u sukobu bi}e du`na da primenjuje bar slede}e odredbe: 1) Prema licima koja ne u~estvuju neposredno u neprijateljstvima, podrazumevaju}i tu i pripadnike oru- ànih snaga, koji su poloìli oru`je i lica onesposobljena za borbu usled bolesti, ranjavanja, li{enja slobode ili iz kojeg bilo drugog uzroka, postupa}e se, u svakoj prilici, ~ove~no, bez ikakve nepovoljne diskriminacije zasnovane na rasi, boji koè, veri ili ube|enju, polu, ro|enju ili imovnom stanju, ili kome bilo drugom sli~nom merilu. U tom cilju zabranjeni su i zabranjuju se, u svako doba i na svakom mestu, prema gore navedenim licima, slede}i postupci: a) povrede koje se nanose ìvotu i telesnom integritetu, naro~ito sve vrste ubistva, saka}enja, svirepo- sti i mu~enja; b) uzimanje talaca; c) povrede li~nog dostojanstva, naro~ito uvredljivi i poniàvaju}i postupci; d) izricanje i izvr{avanje kazni bez prethodnog su|enja od strane redovnog ustanovljenog suda i propra}enog svim sudskim garancijama koje civilizovani narodi priznaju za neophodne. 2) Ranjenici i bolesnici bi}e prihva}eni i negovani… ^lan 1 Dopunskog protokola uz @enevske konvencije od 12 avgusta 1949. godine o za{titi `rtava neme|u- narodnih oruànih sukoba (Protokol II):

404 Fond za humanitarno pravo Dodatak: Doma}i i me|unarodni pravni standardi koji se mogu primeniti na Kosovu

„1. Ovaj Protokol kojim se razvija i dopunjuje ~lan 3. koji je zajedni~ki za @enevske konvencije od 12. avgusta 1949. godine, ne menjaju}i njegove postoje}e uslove primene, primenjiva}e se na sve oruàne sukobe koji nisu obuhva}eni ~lanom 1. Dopunskog protokola uz @enevske konvencije od 12. avgusta 1949. godine o za{titi `rtava me|unarodnih oruànih sukoba (Protokol I) koji se odvijaju na teritoriji Visoke strane ugovornice izme|u njenih oruànih snaga i otpadni~kih oruànih snaga ili drugih organizovanih naoruà- nih grupa koje, pod odgovornom komandom, vr{e takvu kontrolu nad delom njene teritorije koja im omogu}uje da vode neprekidne i usmerene vojne operacije i da primenjuju ovaj Protokol. 2. Ovaj Protokol se ne}e primenjivati na situacije unutra{njih nemira i zategnutosti, kao {to su pobune, izolovani i sporadi~ni akti nasilja i ostali akti sli~ne prirode, jer to nisu oruàni sukobi.“

Izvodi po temama Slede}i izvodi iz nekih me|unarodnih standarda primenjivih na dati slu~aj, kao i iz doma}ih zakona, dati su ovde kako bi se ukazalo na obaveze koje su strane u sukobu imale, i na kr{enje ljudskih prava i humanitarnog prava o kojima se govori u ovom izve{taju. Oni se razmatraju na isti na~in kao i u III delu izve{taja: – nepo{tovanje prava na `ivot – tortura i zlostavljanje – silovanje i drugi oblici seksualnog nasilja – nestanci – proizvoljno hap{enje i zato~enje – nepo{tovanje prava na pravi~no su|enje – drugi oblici progona (uklju~uju}i spre~avanje dostupa le~enju) – namerno uni{tavanje svojine gra|ana, plja~ka i ru{enje – ljudski {titovi i drugo kori{}enje civila za vreme vojnih operacija – proterivanje

Nepo{tovanje prava na ìvot ^lan 6 (1) Me|unarodnog pakta o gra|anskim i politi~kim pravima: „Pravo na ìvot je neodvojivo od ~ovekove li~nosti. Ovo pravo mora da bude zakonom za{ti}eno. Niko ne moè da bude proizvoljno li{en ìvota.“ ^lan 4 Me|unarodnog pakta o gra|anskim i politi~kim pravima: „1. U slu~aju da izuzetna op{ta opasnost ugrozi opstanak nacije i da je to objavljeno slu`benim aktom, dràve ~lanice ovog pakta mogu da preduzmu, u onom strogom obimu u kojem to stanje zahteva, mere koje odstupaju od obaveza predvi|enih ovim paktom, pod uslovom da te mere ne budu u nesaglasnosti sa ostalim obavezama koje im name}e me|unarodno pravo i da nemaju za posledicu diskriminaciju zasnovanu samo na rasi, boji, polu, jeziku, veri ili socijalnom poreklu. 2. Prethodna odredba ne dopu{ta nikakvo odstupanje od ~lana 6 … ovog pakta…“ ^lan 4 (1) i 4 (2) Dopunskog protokola uz @enevske konvencije od 12. avgusta 1949. godine o za{titi `rtava neme|unarodnih oruànih sukoba (Protokol II): „1. Sva lica koja ne uzimaju direktno u~e{}e ili koja su prestala da u~estvuju u neprijateljstvima, bez obzira na to da li je njihova sloboda bila ograni~ena ili ne, imaju pravo da njihova li~nost, ~ast i ube|enje i versko ube|enje budu po{tovani. Ona }e u svim prilikama biti humano tretirana, bez ikakve diskriminacije. Zabranjeno je nare|ivati da ne sme biti preìvelih. 2. Ne diraju}i u na~elni karakter napred navedenih odredaba, slede}a dela protiv lica pomenutih u stavu 1. jesu i ostaju zabranjena u svako doba i na svakom mestu: a) nasilje nad ìvotom… naro~ito ubistvo…“ ^lan 8 Dopunskog protokola uz @enevske konvencije od 12. avgusta 1949. godine o za{titi `rtava neme- |unarodnih oruànih sukoba (Protokol II):

405 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

„Kad god prilike dozvoljavaju, a naro~ito posle sukoba, preduze}e se sve mogu}e mere, bez odlaganja, u cilju pronala`enja i prikupljanja ranjenika, bolesnika i brodolomnika, njihove za{tite od plja~ke i zlostavljanja, obezbe|ivanja odgovaraju}e nege za njih, traganja za mrtvima, spre~avanja da mrtvi budu oplja~- kani, kao i da budu prikladno uklonjeni.“

Tortura i zlostavljanje ^lan 4 Me|unarodnog pakta o gra|anskim i politi~kim pravima: „1. U slu~aju da izuzetna op{ta opasnost ugrozi opstanak nacije i da je to objavljeno slu`benim aktom, dràve ~lanice ovog pakta mogu da preduzmu, u onom strogom obimu u kojem to stanje zahteva, mere koje odstupaju od obaveza predvi|enih ovim paktom, pod uslovom da te mere ne budu u nesaglasnosti sa ostalim obavezama koje im name}e me|unarodno pravo i da nemaju za posledicu diskriminaciju zasnovanu samo na rasi, boji, polu, jeziku, veri ili socijalnom poreklu. 2. Prethodna odredba ne dopu{ta nikakvo odstupanje od ~lana 6 … ovog pakta…“ ^lan 7 Me|unarodnog pakta o gra|anskim i politi~kim pravima: „Niko ne moè biti podvrgnut mu~enju ili svirepim, nehumanim ili uniàvaju}im kaznama ili postupcima. Posebno je zabranjeno da se neko lice podvrgne medicinskom ili nau~nom eksperimentu bez njegovog slo- bodnog pristanka.“ ^lan 1 (1) Konvencije protiv torture i drugih svirepih, nehumanih ili poniàvaju}ih kazni i postupaka: „1. U smislu ove konvencije, izraz ‘tortura’ ozna~ava svaki akt kojim se jednom licu namerno nanose bol ili te{ke fizi~ke ili mentalne patnje u cilju dobijanja od njega ili nekog tre}eg lica obave{tenja ili priznanja ili njegovog ka`njavanja za delo koje je to ili neko tre}e lice izvr{ilo ili za ~ije izvr{enje je osumnji~eno, zastra{ivanja tog lica ili vr{enja pritiska na njega ili vr{enja pritiska na neko tre}e lice ili iz bilo kojeg drugog razloga zasnovanog na bilo kom obliku diskriminacije ako taj bol ili te patnje nanosi slu`beno lice ili bilo koje drugo lice koje deluje u slu`benom svojstvu ili na njegov podsticaj ili sa njegovim izri~itim ili pre}ut- nim pristankom. Taj izraz se ne odnosi na bol ili patnje koje su rezultat isklju~ivo zakonitih sankcija, koji su neodvojivi od tih sankcija ili koje te sankcije prouzrokuju.“ ^lan 4 (2) Dopunskog protokola uz @enevske konvencije od 12. avgusta 1949. godine o za{titi `rtava neme|unarodnih oruànih sukoba (Protokol II): „Ne diraju}i u na~elni karakter napred navedenih odredaba, slede}a dela protiv lica pomenutih u tavu 1. jesu i ostaju zabranjena u svako doba i na svakom mestu: a) nasilje nad … zdravljem i fizi~kim ili mentalnim blagostanjem ljudi, naro~ito … okrutno postupanje kao {to su mu~enje, saka}enje ili bilo koji oblik telesne kazne b) kolektivne kazne; … e) vre|anje ljudskog dostojanstva, naro~ito poniàvaju}i i degradiraju}i postupak, silovanje, prinudna prostitucija i svaki oblik nedoli~nog napada…“

Doma}i zakoni: ^lan 25 Ustava SRJ: „Jam~i se po{tovanje ljudske li~nosti i dostojanstva u krivi~nom i svakom drugom postupku, u slu~aju li{enja, odnosno ograni~enja slobode, kao i za vreme izvr{avanja kazne. Zabranjeno je i ka`njivo svako nasilje nad licem koje je li{eno slobode, odnosno kojem je sloboda ograni~ena, kao i svako iznu|ivanje priznanja i izjava. Niko ne sme biti podvrgnut mu~enju, poni`avaju}em ka- `njavanju i postupanju. Zabranjeno je vr{iti na ~oveku, bez njegove dozvole, medicinske i druge oglede.“

Silovanje i drugi oblici seksualnog nasilja Paragraf 5 Preambule Protokolu II Dopunskog protokola uz @enevske konvencije od 12. avgusta 1949. godine o za{titi `rtava neme|unarodnih oru`anih sukoba:

406 Fond za humanitarno pravo Dodatak: Doma}i i me|unarodni pravni standardi koji se mogu primeniti na Kosovu

„… U slu~ajevima koji nisu obuhva}eni vaè}im pravom, ~ovekova li~nost ostaje pod za{titom principa humanosti i zahteva javne savesti…“ ^lan 4 (2) Dopunskog protokola uz @enevske konvencije od 12. avgusta 1949. godine o za{titi `rtava neme|unarodnih oruànih sukoba (Protokol II): „Ne diraju}i u na~elni karakter napred navedenih odredaba, slede}a dela protiv lica pomenutih u stavu 1. jesu i ostaju zabranjena u svako doba i na svakom mestu: … e)vre|anje ljudskog dostojanstva, naro~ito poniàvaju}i i degradiraju}i postupak, silovanje, prinudna prostitucija i svaki oblik nedoli~nog napada; f) ropstvo i trgovina robljem u svim oblicima…“

Nestala lica Preambula Deklaracije o za{titi od nasilnih nestanaka: „… O nasilnom nestanku se govori u slu~aju kada je neko uhap{en, zatvoren ili otet protiv svoje volje, ili na drugi na~in li{en slobode od strane zvani~nih organa razli~itih ogranaka ili nivoa vlasti, ili od stranee grupa ili pojedinaca koji deluju u ime, ili sa podr{kom, direktnom ili indirektnom, sa znanjem ili pristankom vlasti, posle ~ega vlasti odbijaju da otkriju sudbinu ili mesto na kome se nalazi lice o kome je re~, ili odbijaju da priznaju ~injenicu li{avanja slobode, {to takvo lice stavlja van za{tite zakona.“ Deklaracija o za{titi od nasilnih nestanaka, ~lan 1 (1): „1. Svaki akt nasilnog nestanka predstavlja povredu ljudskog dostojanstva. On se odu|uje kao ga`enje Povelje Ujedinjenih nacija i kao te{ko i o~igledno kr{enje ljudskih prava i temeljnih sloboda koje je proklamovala Univerzalna deklaracija o pravima ~oveka, a potvrdili i dalje razvili me|unarodni instrumenti na ovom podru~ju.“ Deklaracija o za{titi od nasilnih nestanaka, ~lan 7: „Nikakve okolnosti, bila to ratna opasnost, ratno stanje, unutra{nja politi~ka nestabilnost ili neka druga preka potreba, ne smeju biti upotrebljene da opravdaju nasilne nestanke.“

Proizvoljna hap{enja i zato~enja ^lan 9 Me|unarodnog pakta o gra|anskim i politi~kim pravima: „1. Svaki pojedinac ima pravo na slobodu i na bezbednost svoje li~nosti. Niko ne moè biti proizvoljno uhap{en ili pritvoren. Niko ne moè biti li{en slobode osim iz razloga i shodno postupku koji je predvi|en zakonom. 2. Svako uhap{eno lice obave{tava se u trenutku hap{enja o razlozima hap{enja kao {to se u najkra}em roku obave{tava pismenim putem o svakoj optu`bi koja je podignuta protiv njega. 3. Svako lice koje je uhap{eno ili pritvoreno zbog krivi~nog dela bi}e u najkra}em roku predato sudiji ili nekoj drugoj vlasti zakonom ovla{}enoj da vr{i sudske funkcije, i u razumnom roku mora da mu se sudi ili da se oslobodi. Pritvaranje lica koja ~ekaju na su|enje nije obavezno, ali pu{tanje na slobodu moè biti uslovljeno garancijama koje obezbe|uju dolazak lica u pitanju na pretres, kao i svim drugim radnjama postupka a, u datom slu~aju radi izvr{enja presude. 4. Svako lice koje je li{eno slobode usled hap{enja ili pritvora ima pravo da podnese àlbu sudu kako bi ovaj re{avao bez odlaganja o zakonitosti pritvora i naredio njegovo pu{tanje na slobodu ako pritvor nije zasnovan na zakonu…“

Doma}i zakoni: ^lan 23 Ustava SRJ: „Svako ima pravo na li~nu slobodu. Niko ne sme biti li{en slobode osim u slu~ajevima i po postupku koji su utvr|eni saveznim zakonom. Svako ko je li{en slobode mora biti odmah na svom, ili na jeziku koji razume, obave{ten o razlozima li- {enja slobode i ima pravo zahtevati od organa da o li{enju slobode obavesti i njegove najbli`e.

407 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

Lice koje je li{eno slobode istovremeno mora biti upoznato da nije du`no ni{ta da izjavi. Lice koje je li{eno slobode ima pravo da uzme branioca koga izabere. Nezakonito li{avanje slobode je ka`njivo.“ ^lan 24 Ustava SRJ „Lice za koje postoji osnovana sumnja da je izvr{ilo krivi~no delo moè, na osnovu odluke nadle`nog suda, biti pritvoreno i zadràno u pritvoru, samo ako je to neophodno radi vo|enja krivi~nog postupka. Licu koje je pritvoreno mora se uru~iti obrazloèno re{enje u ~asu pritvaranja ili najdocnije u roku od 24 ~asa od pritvaranja. Protiv ovog re{enja to lice ima pravo àlbe o kojoj sud odlu~uje u roku od 48 ~asova. Trajanje pritvora mora biti svedeno na najkra}e vreme.“

Kr{enje prava na pravi~no su|enje ^lan 14 Me|unarodnog pakta o gra|anskim i politi~kim pravima: „1. Svi su jednaki pred sudovima i sudovima pravde. Svako lice ima pravo da njegov slu~aj bude raspra- vljan pravi~no i javno pred nadle`nim, nezavisnim i nepristrasnim sudom, ustanovljenim na osnovu zakona koji odlu~uje o osnovanosti svake optu`be podignute protiv njega u krivi~nim stvarima, i o osnovanosti njegovih gra|anskih prava i obaveza. Moè se narediti isklju~enje javnosti za vreme trajanja cele raspra- ve ili jednog njenog dela, u interesu morala, javnog reda ili nacionalne bezbednosti u demokratskom dru- {tvu, ili ako to interes li~nog ìvota stranaka zahteva, ili jo{ ako to sud smatra apsolutno potrebnim iz razloga posebnih okolnosti slu~aja kada bi javnost {tetila interesima pravde, ipak, svaka presuda doneta u krivi~nim i gra|anskim stvarima bi}e javna, osim ako interes maloletnika zahteva da se postupa druk~ije ili ako se rasprava odnosi na bra~ne sporove ili na starateljstvo dece. 2. Za svako lice koje je optuèno za krivi~no delo pretpostavlja se da je nevino dok njegova krivica ne bude zakonski ustanovljena. 3. Svako lice koje je optuèno za krivi~no delo ima, uz potpunu ravnopravnost, prava bar na slede}e garancije: a) da bude obave{teno u najkra}em roku, na jeziku koji razume i u pojedinostima, o prirodi i razlozima optu`be koja je podignuta protiv njega; b) da raspolaè potrebnim vremenom i olak{icama u vezi sa pripremanjem svoje odbrane i da op{ti sa braniocem koga ono bude izabralo; c) da mu bude su|eno bez velikog zaka{njenja; d) da prisustvuje raspravi i da se samo brani ili da ima branioca koga je izabralo; ako nema branioca, da bude obave{teno o svom pravu da ga ima i, svaki put kad to zahtevaju interesi pravde, da mu se dodeli branilac po slu`benoj du`nosti besplatno, ako nema mogu}nosti da ga nagradi; e) da saslu{a ili da predloì da drugi saslu{aju svedoke koji terete optuènog i da izdejstvuje dolazak i saslu{anje svedoka odbrane pod istim uslovima kao i svedoka optu`be; f) da dobije besplatno pomo} tuma~a ako ne razume ili ne govori jezik na kojem se vodi rasprava; g) da ne bude prinu|eno da svedo~i protiv samoga sebe ili da prizna krivicu. 4. Postupak koji se primenjuje na mlade koji nisu punoletni prema krivi~nom zakonu vodi}e ra~una o njihovim godinama i o interesu njihovog prevaspitavanja. 5. Svako lice ogla{eno krivim za po~injeno krivi~no delo ima pravo da zatraì da, shodno zakonu, vi{i sud ispita odluku o krivici i presudi. 6. Ako kona~no izre~ena krivi~na presuda bude docnije poni{tena ili ako je dato pomilovanje zbog toga {to nova ili naknadno otkrivena ~injenica dokazuje da se radilo o sudskoj gre{ci, lice koje je izdràlo kaznu na osnovu ove osude bi}e obe{te}eno, shodno zakonu, ukoliko se ne dokaè da je ono u potpunosti ili delimi~no krivo za neblagovremeno otkrivanje nepoznate ~injenice. 7. Niko ne moè biti gonjen ili ka`njen zbog krivi~nog dela u vezi s kojim je ve} bio oslobo|en krivice ili osu|en pravosna`nom presudom prema zakonu i krivi~nom postupku svake zemlje.“ ^lan 6 Dopunskog protokola uz @enevske konvencije od 12. avgusta 1949. godine o za{titi `rtava neme- |unarodnih oruànih sukoba (Protokol II):

408 Fond za humanitarno pravo Dodatak: Doma}i i me|unarodni pravni standardi koji se mogu primeniti na Kosovu

„1. Ovaj ~lan se primenjuje na gonjenje i ka`njavanje za krivi~na dela u vezi sa oruànim sukobom. 2. Izricanje bilo kakve presude i izvr{enje bilo kakve kazne nad licem za koje se utvrdi da je krivo za povredu moè se izvr{iti samo po presudi koju je izrekao sud koji pruà osnovne garancije o nezavisnosti i nepristrasnosti. Naro~ito: a) postupak }e obezbediti da optuèni bude obave{ten odmah i bez odlaganja o detaljima povrede koju je navodno u~inio i obezbedi}e optuènom, pre i za vreme su|enja, sva potrebna prava i sredstva odbrane; b) niko ne moè biti progla{en krivim za povredu, izuzev na osnovu li~ne krivi~ne odgovornosti; c) niko ne}e biti progla{en krivim za bilo koje krivi~no delo zbog bilo koje radnje ili propusta, koji ne predstavljaju krivi~no delo prema zakonu u momentu kada je delo bilo u~injeno; ne moè se izre}i teà kazna od one koja je bila primenljiva u vreme kada je krivi~no delo bilo izvr{eno; ako se posle izvr{ene povrede zakonom predvidi lak{a kazna, krivac }e se time koristiti; d) svako ko je optuèn za povredu (zakona) smatra}e se nevinim dok se ne dokaè krivica u skladu sa zakonom; e) svako ko je optuèn za povredu ima}e pravo da mu se sudi u njegovom prisustvu; f) niko ne}e biti prisiljen da svedo~i protiv sebe ili da prizna krivicu. 3. Lice koje je osu|eno bi}e prilikom dono{enja presude obave{teno o pravnim i drugim lekovima i o rokovima u kojima se moè njima koristiti. 4. Smrtna kazna se ne}e izricati nad licima koja nisu navr{ila 18 godina u vreme kada je izvr{ena povreda i ne}e se izvr{iti nad trudnicama ili majkama sa malom decom. 5. Po zavr{etku neprijateljstava, vlasti }e nastojati da amnestiraju u najve}oj mogu}oj meri lica koja su u~estvovala u oruànom sukobu ili ona koja su li{ena slobode iz razloga u vezi sa oruànim sukobom, bilo da su internirana ili pritvorena.“

Drugi oblici progona ^lan 12 Me|unarodnog pakta o gra|anskim i politi~kim pravima: „1. Svako lice koje se legalno nalazi na teritoriji neke dràve ima pravo da se slobodno kre}e u njoj i da slobodno izabere svoje mesto stanovanja. 2. Svako lice ima pravo da napusti bilo koju zemlju, uklju~uju}i i svoju. 3. Napred navedena prava mogu biti ograni~ena samo ako su ova ograni~enja zakonom predvi|ena, ako su ona potrebna radi za{tite nacionalne bezbednosti, javnog reda, javnog zdravlja ili morala ili prava i slobode drugih lica, i ako su u skladu sa ostalim pravima koja priznaje ovaj pakt. 4. Niko ne moè proizvoljno biti li{en prava da u|e u svoju zemlju.“ ^lan 13 Dopunskog protokola uz @enevske konvencije od 12. avgusta 1949. godine o za{titi `rtava neme- |unarodnih oruànih sukoba (Protokol II): „1. Civilno stanovni{to i pojedinci civili ima}e op{tu za{titu od opasnosti koje proisti~u iz vojnih operacija. Da bi se sprovela ta za{tita, slede}a pravila bi}e po{tovana u svakoj prilici. 2. Civilno stanovni{tvo i pojedinci ne}e biti predmet napada. Zabranjeni su akti ili pretnje nasiljem, ~iji je glavni cilj da {ire strah me|u civilnim stanovni{tvom. 3. Civili }e uìvati za{titu predvi|enu ovim delom Protokola, ukoliko ne uzimaju i dok ne uzimaju direktno u~e{}e u neprijateljstvima.“ ^lan 2 (1) Me|unarodnog pakta o gra|anskim i politi~kim pravima: „Dràve ~lanice ovog pakta obavezuju se da po{tuju i garantuju svim licima koja se nalaze na njihovoj teritoriji i koja potpadaju pod njihovu nadle`nost, prava priznata ovim paktom bez obzira naro~ito na ra- su, boju, pol, jezik, veru, politi~ko ili drugo mi{ljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, imovno stanje, ro|e- nje ili svaku drugu okolnost.“ ^lan 20 Me|unarodnog pakta o gra|anskim i politi~kim pravima: „1. Svako propagiranje rata je zakonom zabranjeno. 2. Svaki poziv na nacionalnu, rasnu ili versku mr`nju koji predstavlja poziv na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje, zakonom je zabranjen.“

409 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

^lan 27 Me|unarodnog pakta o gra|anskim i politi~kim pravima: „U dràvama gde postoje etni~ke, verske ili jezi~ke manjine, lica koja pripadaju tim manjinama ne mogu biti li{ena prava da imaju, zajedno sa drugim ~lanovima svoje grupe, svoj poseban kulturni ìvot, da is- poljavaju i upra`njavaju svoju sopstvenu veru ili da se sluè svojim jezikom.“ ^lan 1 (1) Me|unarodne konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije: „Izraz ‘rasna diskriminacija’ ozna~ava svako razlikovanje, isklju~ivanje, ograni~avanje ili povla{}ivanje koje se zasniva na rasi, boji koè, ro|enju ili nacionalnom i etni~kom poreklu koje ima za cilj ili posledicu poni{tavanje ili uskra}ivanje priznanja, uìvanja ili ostvarivanja na ravnopravnoj osnovi, ljudskih prava i osnovnih sloboda na politi~kom, ekonomskom, socijalnom, kulturnom ili bilo kom drugom planu javnog ìvota.“

Dostup le~enju ^lan 12 Me|unarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima: „1. Dràve ~lanice ovog pakta priznaju pravo koje ima svako lice na najbolje fizi~ko i mentalno zdravlje koje moè da se postigne. 2. Mere koje }e dràve ~lanice ovog pakta preduzeti u cilju obezbe|enja punog ostvarenja ovog prava treba da obuhvate mere potrebne radi obezbe|enja: a) smanjenja broja mrtvoro|ene dece i smrtnosti dece, kao i zdrav razvitak deteta; b) pobolj{anja svih vidova higijene sredine i industrijske higijene; c) profilaksije i le~enja epidemi~nih, endemi~kih, profesionalnih i drugih oboljenja, kao i borbu protiv svih bolesti; d) stvaranja uslova za obezbe|enje svima lekarskih usluga i pomo}i u slu~aju bolesti.“ ^lan 7 Dopunskog protokola uz @enevske konvencije od 12. avgusta 1949. godine o za{titi `rtava neme- |unarodnih oruànih sukoba (Protokol II): „1. Svi ranjenici, bolesnici i brodolomnici, bilo da su u~estvovali u oruànom sukobu ili da nisu u~estvovali, bi}e po{tovani i za{ti}eni. 2. U svakoj prilici sa njima }e se postupati humano i pruì}e im se, u najve}oj mogu}oj meri i u najkra- }em roku, medicinska nega i pomo} koju zahteva njihovo stanje. Ne}e se praviti razlika me|u njima zasnovana na bilo kom drugom kriterijumu, osim medicinskom.“ ^lan 10 Dopunskog protokola uz @enevske konvencije od 12. avgusta 1949. godine o za{titi `rtava neme- |unarodnih oruànih sukoba (Protokol II): „1. Ni pod kojim uslovima niko ne moè biti ka`njen za obavljanje du`nosti medicinskog karaktera koje su u skladu sa medicinskom deontologijom, bez obzira na lice koje se time koristi. 2. Lica koja su angaòvana na medicinskim aktivnostima ne mogu biti prisiljena da obavljaju poslove koji su u suprotnosti s pravilima medicinske deontologije ili drugim propisima, niti da se uzdràvaju od dela koja zahtevaju ta pravila ili propisi koji su utvr|eni u korist ranjenika i bolesnika, ili su u suprotnosti sa ovim Protokolom. 3. Profesionalne obaveze lica koja su angaòvana na medicinskim aktivnostima u pogledu informacija koje mogu pribaviti o ranjenicima i bolesnicima koje le~e, bi}e po{tovane pod rezervom nacionalnog zakona. 4. Pod rezervom nacionalnog zakona, nijedno lice koje je angaòvano na medicinskim aktivnostima ne moè biti ka`njeno ni na koji na~in zbog odbijanja da dâ, ili zato {to ne daje informacije koje se odnose na ranjenike i bolesnike koje le~i ili koje je le~ilo.“ ^lan 11 Dopunskog protokola uz @enevske konvencije od 12. avgusta 1949. godine o za{titi `rtava neme- |unarodnih oruànih sukoba (Protokol II): „1. Sanitetske jedinice i transporti bi}e po{tovani i za{ti}eni u svako doba i ne}e biti predmet napada. 2. Za{tita na koju imaju pravo sanitetske jedinice i transporti ne}e prestati ukoliko nisu kori{}eni za vr- {enje neprijateljskih akata van njihove humanitarne funkcije. Me|utim, za{tita moè prestati tek posle opo- mene kojoj je, kad god je to pogodno, utvr|en razumni rok i kad taj rok protekne bez dejstva.“

410 Fond za humanitarno pravo Dodatak: Doma}i i me|unarodni pravni standardi koji se mogu primeniti na Kosovu

Namerno uni{tavanje imovine civila, plja~ka i ru{enje ^lan 4 (2) Dopunskog protokola uz @enevske konvencije od 12. avgusta 1949. godine o za{titi `rtava neme|unarodnih oruànih sukoba (Protokol II): „Ne diraju}i u na~elni karakter napred navedenih odredaba, slede}a dela protiv lica pomenutih u stavu 1. jesu i ostaju zabranjena u svako doba i na svakom mestu: (…) g) plja~ka.“ ^lan 14 Dopunskog protokola uz @enevske konvencije od 12. avgusta 1949. godine o za{titi `rtava neme- |unarodnih oruànih sukoba (Protokol II): „Zabranjeno je iznurivanje stanovni{tva gla|u kao metod ratovanja. U tom smislu zabranjeno je napasti, uni{titi, ukloniti ili u~initi neupotrebljivim objekte i predmete neophodne da bi civilno stanovni{tvo pre- ìvelo, kao {to su namirnice, poljoprivredna zemlji{ta na kojima se proizvodi hrana, ètva, stoka, instalacije za pija}u vodu i rezerve i postrojenja za navodnjavanje.“ ^lan 16 Dopunskog protokola uz @enevske konvencije od 12. avgusta 1949. godine o za{titi `rtava neme- |unarodnih oruànih sukoba (Protokol II): „Ne diraju}i u odredbe Ha{ke konvencije za za{titu kulturnih dobara u slu~aju oruànog sukoba od 14. maja 1954. godine, zabranjeno je vr{iti bilo kakve neprijateljske akte uperene protiv istorijskih spomenika, umetni~kih dela ili hramova koji predstavljaju kulturno ili duhovno nasle|e naroda, kao i koristiti ih za podr{ku vojnih akcija.“

Ljudski {titovi i drugi oblici kori{}enja civila za vreme vojnih operacija ^lan 4 (2) Dopunskog protokola uz @enevske konvencije od 12. avgusta 1949. godine o za{titi `rtava neme|unarodnih oruànih sukoba (Protokol II): „Ne diraju}i u na~elni karakter napred navedenih odredaba, slede}a dela protiv lica pomenutih u stavu 1. jesu i ostaju zabranjena u svako doba i na svakom mestu: (…) c) uzimanje talaca.“ ^lan 5 (2) Dopunskog protokola uz @enevske konvencije od 12. avgusta 1949. godine o za{titi `rtava neme|unarodnih oruànih sukoba (Protokol II): „Oni koji su odgovorni za interniranje ili proterivanje lica pomenutih u stavu 1. po{tova}e, u granicama svojih mogu}nosti, slede}e odredbe koje se odnose na takva lica: (…) e) Njihovo fizi~ko ili mentalno zdravlje i integritet ne}e biti ugroèni nikakvim neopravdanim ~inom ili propustom…“

Proterivanje ^lan 17 Dopunskog protokola uz @enevske konvencije od 12. avgusta 1949. godine o za{titi `rtava neme- |unarodnih oru`anih sukoba (Protokol II): „1. Ne mo`e biti nare|eno preme{tanje civilnog stanovni{tva iz razloga u vezi sa sukobom ukoliko to ne zahtevaju razlozi bezbednosti tog stanovni{tva ili imperativni vojni razlozi. Ukoliko preme{tanje mora da se izvr{i, bi}e preduzete sve mogu}e mere kako bi civilno stanovni{tvo moglo biti prihva}eno pod zadovoljavaju}im uslovima sme{taja, higijene i za{tite zdravlja, bezbednosti i ishrane. 2. Civili ne smeju biti prisiljeni da napuste svoju teritoriju iz razloga koji su u vezi sa sukobom.“

1 Donet 27. aprila 1992 International Constitutional Law website (http://www.uni-wuerzburg.de/law. 2 Potpune tekstove, datume po~etka va`enja, ratifikovanost, i drugu relevantnu informaciju o ovim instrumentima vidi na http://www.un.org/Depts/Treaty/.

411 Dodatak V delu:1 1. Naselja na Kosovu po alfabetskom redosledu prema srpskim nazivima

Srpski naziv Albanski naziv Op{tina Srpski naziv Albanski naziv Op{tina

Ade Hade Obili}/Obiliq Brekovac Brekoc \akovica/Gjakova Ajkobila Hajkobille Pri{tina/Prishtina Bresje (n/a) Kosovo Polje/Fushe Kosove Ajnovce Hajnoc Kos. Kamenica/Kamenice Bresnica Bresnice Zve~an/Zvecan Ajvalija Hajvali Pri{tina/Prishtina Brestovac Brestoc Orahovac/Rrahovec Alabak Halabak Podujevo/Podujeve Batlava Batllave Podujevo/Podujeve Alagina Reka Reka e Alhages Pe}/Peja Batusa Batuse \akovica/Gjakova Androvac Androfc Lipljan/Lipjan Batusa (n/a) Kosovo Polje/Fushe Kosove Ariljaca (n/a) Kosovo Polje/Fushe Kosove Bec Bec \akovica/Gjakova Atma|a Atmagje Prizren/Prizren Be~i} Beqiq Vu~itrn/Vushtrri Babaj Baks Babaj i Bokes \akovica/Gjakova Begov Lukavac Llukafc i Begut Istok/Istog Babalo} Baballoq De~ani/Decane Begunce Begunce Vitina/Viti Babice Babiq Pe}/Peja Bela Crkva Bellacerke Orahovac/Rrahovec Babice (n/a) Zubin Potok/Zubin Potok Belaje Bastovice De~ani/Decane Babin Most Babimoc Obili}/Obiliq Belanica Bellanice Suva Reka/Suhareke Babljak Bablak Uro{evac/Ferizaj Beleg Beleg De~ani/Decane Babudovica Babudovice Zubin Potok/Zubin Potok Belica (n/a) Istok/Istog Ba~ka Backe Gora/Dragash Belince Belince [timlje/Shtime Badovac Badofc Pri{tina/Prishtina Belo Brdo Belloberda Leposavi}/Leposaviq Baj~ina Bajcine Podujevo/Podujeve Belo Polje Bellopoje Istok/Istog Bajgora Bajgore Kos. Mitrovica/Mitrovice Belo Polje Bellopoje Pe}/Peja Baks Baks Srbica/Skenderai Belo Polje Bellopoje Podujevo/Podujeve Baksija Bakshi Obili}/Obiliq Belobrod (n/a) Gora/Dragash Balaban Ballaban Pri{tina/Prishtina Belograce (n/a) Ka~anik/Kacanik Balan~e Ballance Vitina/Viti Beluce Beluqe Leposavi}/Leposaviq Bali} (n/a) Uro{evac/Ferizaj Ben~uk Bequk Vu~itrn/Vushtrri Balince Balince Klina/Kline Berberi{te Berberishte Leposavi}/Leposaviq Balince Balince Vu~itrn/Vushtrri Berevce Berefc [trpce/Shterpce Balovac Ballofc Podujevo/Podujeve Beri{a Berishe Glogovac/Gllogoc Banduli} Banulle Lipljan/Lipjan Berivojce Berivojce Kos. Kamenica/Kamenice Banja Baje Istok/Istog Berjak Berjahe \akovica/Gjakova Banja Baje Srbica/Skenderai Berkovo Berkove Klina/Kline Banja Banje Suva Reka/Suhareke Besinje Besi Pri{tina/Prishtina Banja Baje Zubin Potok/Zubin Potok Biba Bibe Uro{evac/Ferizaj Banjica Bajice Glogovac/Gllogoc Bica Biq Klina/Kline Banjica Ilixha e Pejes Istok/Istog Bi}evac Bicec Ka~anik/Kacanik Banjica Baice Ka~anik/Kacanik Bilince Bilince Gnjilane/Gjilan Banjica Bajice Lipljan/Lipjan Bilu{a Billushe Prizren/Prizren Banjska Banjske Vu~itrn/Vushtrri Bina} Binaq Vitina/Viti Banjska Bajske Zve~an/Zvecan Bistra`in Bistrazhin \akovica/Gjakova Banjska Reka Reke e Banskes Zve~an/Zvecan Bistrica Bistrice Leposavi}/Leposaviq Banjski Suvi Do Lugmire Zve~an/Zvecan Bivoljak Bivolak Vu~itrn/Vushtrri Banov Do Banovdol Zve~an/Zvecan Blace Bllace Suva Reka/Suhareke Baraina Baraina Podujevo/Podujeve Blagaje Bllagaje Pe}/Peja Barane Barane Pe}/Peja Blato (n/a) Kos. Kamenica/Kamenice Bardoni} Bardhaniq \akovica/Gjakova Blato Bllate Podujevo/Podujeve Bardosan Bardhasan \akovica/Gjakova Bljac Blac Gora/Dragash Bare Bare Kos. Mitrovica/Mitrovice Bob Bob Ka~anik/Kacanik Bare Bare Leposavi}/Leposaviq Bobovac Bubavec Klina/Kline Bariljevo Barileve Pri{tina/Prishtina Boge Boga Pe}/Peja Bataire Batahire Kos. Mitrovica/Mitrovice Bojnovice (n/a) Zubin Potok/Zubin Potok Borova Borove Leposavi}/Leposaviq Bok{i} Bokshiq Klina/Kline Bosce (n/a) Kos. Kamenica/Kamenice Boljetin Boletin Zve~an/Zvecan Bo{ljane Boshlan Vu~itrn/Vushtrri Boljevce Bolec Kos. Kamenica/Kamenice Bostane Bostan Novo Brdo/Novoberde Bor~ane Borcan Leposavi}/Leposaviq Bozevce Zotaj Kos. Kamenica/Kamenice Celopek Callapek Lipljan/Lipjan Brabonji} Braboniq Kos. Mitrovica/Mitrovice ]elopek Qallapek Pe}/Peja Brada{ Braash Podujevo/Podujeve Ceranja Ceraj Leposavi}/Leposaviq Braina Braine Podujevo/Podujeve ]erim Qerim \akovica/Gjakova Brasaljce Bresalc Gnjilane/Gjilan Cerkez Sadovina Sadovine e Cerkezev Vitina/Viti Bratilovce (n/a) Kos. Kamenica/Kamenice Cernica Cernice Gnjilane/Gjilan Bratotin Bratotine Orahovac/Rrahovec Cerovik Cerrovike Klina/Kline Brece Brece Podujevo/Podujeve Cesanovice (n/a) Zubin Potok/Zubin Potok

1 U ovom, kao i u slede}em dodatku, sa~uvan je na~in pisanja toponima koji je koristila OEBS-KVM, kako bi ~itaoci lak{e utvrdili o kojim se naseljima radi u slu~ajevima gde postoje nedoumice zbog razli~itog ili nestandardizovanog pisanja naziva.

412 Fond za humanitarno pravo Dodatak V delu:1. Naselja na Kosovu

Srpski naziv Albanski naziv Op{tina Srpski naziv Albanski naziv Op{tina

]eskovo Qeskove Klina/Kline Dedinje Dedi Kos. Mitrovica/Mitrovice Ciflak Cifllak Orahovac/Rrahovec Dei} Deiq Klina/Kline Ciflak Cifllak Vitina/Viti Delovce Dellofc Suva Reka/Suhareke ]irez Qirez Srbica/Skenderai Desetak Desetak Leposavi}/Leposaviq Cirkovice (n/a) Leposavi}/Leposaviq Desivojce Desivojce Kos. Kamenica/Kamenice Citak Citak Srbica/Skenderai Deva Deve \akovica/Gjakova Citluk (n/a) Zubin Potok/Zubin Potok Devaja Devaje Vitina/Viti Crepulja (n/a) Zubin Potok/Zubin Devet Jugovi}a Nente Jugoviq Pri{tina/Prishtina Brestovik Brestovik PotokPe}/Peja Devetak (n/a) [timlje/Shtime Brevnik Bervenik Gora/Dragash Dikance (n/a) Gora/Dragash Brezanik Berzhenik Obili}/Obiliq Dimce Dince Ka~anik/Kacanik Brezna Brezne [trpce/Shterpce Divljaka Divjake Lipljan/Lipjan Breznica Breznice Orahovac/Rrahovec \akovica Gjakove \akovica/Gjakova Brezovica Brezovice Zubin Potok/Zubin Potok \elekare Gjylekare Vitina/Viti Brnjaca Bernjake Srbica/Skenderai \eneral Jankovi} Hani i Elezit Ka~anik/Kacanik Brnjak Bernjak Gora/Dragash \inovce Gjiaoc Suva Reka/Suhareke Brocna Buroje [trpce/Shterpce \ocaj Gjocaj De~ani/Decane Brod Brad Gora/Dragash \onaj Gjonaj Prizren/Prizren Brod Brod Pe}/Peja \urakovac Gjurakovc Istok/Istog Brodosavce Brodosane \akovica/Gjakova \ur|ev Dol Gjurgjedoli Ka~anik/Kacanik Broli} Broliq Lipljan/Lipjan \uri{evce (n/a) Kos. Kamenica/Kamenice Brovina Brovine Vu~itrn/Vushtrri \urkovce Gjurkoc [timlje/Shtime Brus Brus Gora/Dragash Doblibare Doblibare \akovica/Gjakova Brusnik Brusnik Leposavi}/Leposaviq Dobra Luka Doberlluke Vu~itrn/Vushtrri Brut (n/a) Zubin Potok/Zubin Potok Dobra Voda Ujmir Klina/Kline Brzance Berzance Orahovac/Rrahovec Dobrava Mirate Leposavi}/Leposaviq Bube Bube Pe}/Peja Dobrcane Miresh Gnjilane/Gjilan Bublje Bubel Gora/Dragash Dobri Do Doberdoll Pe}/Peja Bucane Buqan Suva Reka/Suhareke Dobri Do Doberdoll Podujevo/Podujeve Buce Buqe Klina/Kline Dobri Dol Doberdol Klina/Kline Budakovo Budakove Lipljan/Lipjan Dobri Dol Dobrdoll Orahovac/Rrahovec Budisavci Budisallc Suva Reka/Suhareke Dobri Dub Doberdup Kosovo Polje/Fushe Kosove Bujance Bujan Vu{itrn/Vushtrri Dobri} Dobriq \akovica/Gjakova Buko{ Bukosh Lipljan/Lipjan Dobri} (n/a) \akovica/Gjakova Buko{ Bukosh Gnjilane/Gjilan Dobrodeljane Doberdolan Suva Reka/Suhareke Bukovica Bukovishte Gnjilane/Gjilan Dobro~ Dobrosh \akovica/Gjakova Bukovik Bukovik Podujevo/Podujeve Dobro~evac Dobroshec Glogovac/Gllogoc Burince Burince Zubin Potok/Zubin Potok Dobrosvina (n/a) Zubin Potok/Zubin Potok Burince Burice Uro{evac/Ferizaj Dobrotin Dobratin Lipljan/Lipjan Burlate Burlate Pri{tina/Prishtina Dobrotin Dobratine Podujevo/Podujeve Burnik Burrnik Kos. Kamenica/Kamenice Dobru{a Dobrushe Istok/Istog Businje Busi Gora/Dragash Dobru{te Dobruzhe Prizren/Prizren Busovata Busovate Vitina/Viti Doganjevo (n/a) Uro{evac/Ferizaj Buzec (n/a) Klina/Kline Doganovi} Doganaj Ka~anik/Kacanik Buzovik Buzovik Zubin Potok/Zubin Potok Dojnice Dojnice Prizren/Prizren ]abi} Qabiq Pri{tina/Prishtina Dolac Dollc Klina/Kline Cabra Caber Suva Reka/Suhareke Dolj Dal \akovica/Gjakova Caglavica Cagllavice Prizren/Prizren Doljak Dolak Vu~itrn/Vushtrri ]ajdrak Qajdrak Kos. Kamenica/Kamenice Doljane Dolan Zve~an/Zvecan Caparce Ceparce Kos. Kamenica/Kamenice Dolovo Dollove Klina/Kline Carakovce Catkoc Vu~itrn/Vushtrri Domanek Damanek Glogovac/Gllogoc Carevce Carefc Zubin Potok/Zubin Potok Domanek Domanek Orahovac/Rrahovec Cecelija Ceceli Gnjilane/Gjilan Domorovce (n/a) Kos. Kamenica/Kamenice Cecevo (n/a) Orahovac/Rrahovec Donja Bitinja Biti e Ulet [trpce/Shterpce Celik Celi Pe}/Peja Donja Brnjica Bernica e Poshteme Pri{tina/Prishtina Celina Celine Podujevo/Podujeve Donja Budriga Budzike e Poshtem Gnjilane/Gjilan Crkolez Cerkolez Istok/Istog Donja Dubnica Dumnice e Poshtem Podujevo/Podujeve Crkvena Vodica Palaj Obili}/Obiliq Donja Dubnica Dumnica e Ulet Vu~itrn/Vushtrri Crmljane Cermjan \akovica/Gjakova Donja Fu{tica Fushtice e Poshtem Glogovac/Gllogoc Crnatovo Cernatove Leposavi}/Leposaviq Donja Gu{terica Gushterice e Ulet Lipljan/Lipjan Crnce Cerrce Istok/Istog Donja Klina Kline e Poshteme Srbica/Skenderai Crni Breg Breg i Zi Lipljan/Lipjan Donja Koretica Korretice e Poshtem Glogovac/Gllogoc Crni Lug Carralluke Istok/Istog Donja Kru{ica Krushice e Ulet Suva Reka/Suhareke Crni Lug Carralluke Klina/Kline Donja Lapa{tica Llapashtice e Posht. Podujevo/Podujeve Crni Vrh Ceroverhe Pe}/Peja Donja Luka Lluke e Eperme De~ani/Decane Crnilo Cernille Uro{evac/Ferizaj Donja Pakastica Pakashtice e Posht. Podujevo/Podujeve Crno Vrana Gurbardh Orahovac/Rrahovec Donja Rapca (n/a) Gora/Dragash Crnoljevo Carraleve [timlje/Shtime Donja Sipa{nica Shipashice e Ulet Kos. Kamenica/Kamenice Crveni Cerven Leposavi}/Leposaviq Donja Slatina Gjelbine Vitina/Viti ]ubrelj Qubrel Srbica/Skenderai Donja Srbica Skenderaj i Ulet Prizren/Prizren Cuculjaga Qylage Lipljan/Lipjan Donja Stubla Stubell e Poshtem Vitina/Viti Cungur (n/a) Pe}/Peja Donja Sudimlja Studime e Poshtem Vu~itrn/Vushtrri ]upevo Qupeve Klina/Kline Donje Dobrevo Miradi e Ulet Kosovo Polje/Fushe Kosove ]upevo (n/a) Orahovac/Rrahovec Donje Gadimlje Gadime e Ulet Lipljan/Lipjan ]uska Qyshk Pe}/Peja Donje Godance Godanc i Ulet [timlje/Shtime Dabi{evac Dabishefc Pri{tina/Prishtina Donje Isevo Iseve e Poshtem Leposavi}/Leposaviq Dajkovce Dajkofc Kos. Kamenica/Kamenice Donje Kara~evo Karaceve e Ulet Kos. Kamenica/Kamenice Dalasaj Dlallasaj \akovica/Gjakova Donje Korminjane (n/a) Kos. Kamenica/Kamenice Damjane Damjan \akovica/Gjakova Donje Ljubinje Lubinje i Poshtem Prizren/Prizren Danjane Dehje Orahovac/Rrahovec Donje Ljupce Lupqi i Poshtem Podujevo/Podujeve Da{inovac Dashinovc De~ani/Decane Donje Nerodimlje Nerodime e Poshte Uro{evac/Ferizaj Davidovce Davidofc [timlje/Shtime Donje Novo Selo Novoselle e Ulet \akovica/Gjakova Dazdince Dashice Kos. Kamenica/Kamenice Donje Obrinje Obri e Ulet Srbica/Skenderai Debelde Debulde Vitina/Viti Donje Poto~ane Potocan i Ulet Orahovac/Rrahovec De~ani Decane De~ani/Decane Donje Prekaze Prekazi i Poshtem Srbica/Skenderai Dedaj Dedaj Prizren/Prizren Donje Ramnjane Ramjan Vitina/Viti

413 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

Srpski naziv Albanski naziv Op{tina Srpski naziv Albanski naziv Op{tina

Donje Ra{ane Rashane e Ulet Kos. Mitrovica/Mitrovice Ged`a Gexhe Orahovac/Rrahovec Donje Slakovce Sllakove e Poshtme Gnjilane/Gjilan Geljance Gelanc Suva Reka/Suhareke Donje Stanovce Stanovc i Poshtem Vu~itrn/Vushtrri Gladno Selo Gllanaselle Glogovac/Gllogoc Donje Varage Varage e Poshtme Zubin Potok/Zubin Potok Glanica Gllanice Lipljan/Lipjan Donje Vinarce Vinarc i Ulet Kos. Mitrovica/Mitrovice Glavica Gllavice Lipljan/Lipjan Donje @abare Zhabari i Poshtem Kos. Mitrovica/Mitrovice Glavi~ica Kokaj Pe}/Peja Donji Bite{ Bitesh i Ulet \akovica/Gjakova Glavnik Gllavnik Podujevo/Podujeve Donji Crnobreg Carrabreg De~ani/Decane Glavotina Gllavotin Vu~itrn/Vushtrri Donji Grabovac Graboc i Ulet Kosovo Polje/Fushe Kosove Globare Globare Glogovac/Gllogoc Donji Istok/Istog Istog i Poshtem Istok/Istog Globocica Glloboqice Gora/Dragash Donji Jasenovik Jasenovik i Poshtem Zubin Potok/Zubin Potok Globocica Gllobocice Ka~anik/Kacanik Donji Krnjin Kemjin i Poshtem Leposavi}/Leposaviq Glo|ane Gllogjan De~ani/Decane Donji Krstac (n/a) Gora/Dragash Glo|ane Gllogjan Pe}/Peja Donji Livo} Livoq i Poshtem Gnjilane/Gjilan Glogovac Gllogovc Glogovac/Gllogoc Donji Makre{ Makresh Gnjilane/Gjilan Glogovce Gllogoc Kos. Kamenica/Kamenice Donji Obili}/Obiliq Kopiliq i Ulet Srbica/Skenderai GIogovce Glogofc Lipljan/Lipjan Donji Petri} Poterq i Poshtem Klina/Kline GIogovica Gllogofc Pri{tina/Prishtina Donji Rati{ Ratishi i Poshtem De~ani/Decane Gmince Gmice Kos. Kamenica/Kamenice Donji Sibovac Sibofc i Poshtem Podujevo/Podujeve Gnjezdane Gnezhdan Leposavi}/Leposaviq Donji Streoc Strellc i Poshtem De~ani/Decane Gnjilane Gjilan Gnjilane/Gjilan Donji Suvi Do Suhodolli i Ulet Kos. Mitrovica/Mitrovice Godance Godanc Glogovac/Gllogoc Donji Svra~ak Sfracaku i Ulet Vu~itrn/Vushtrri Goden Goden \akovica/Gjakova Donji Zabelj Zabel i Ulet Glogovac/Gllogoc Godi{njak Godishnjak Podujevo/Podujeve Do{evac Dashefc Srbica/Skenderai Gogolovce Gogollofc Kos. Kamenica/Kamenice Dragalice Dragalice Zubin Potok/Zubin Potok Gojbulja Gojbuje Vu~itrn/Vushtrri Draganac Dragance Gnjilane/Gjilan Golesko Vrelo (n/a) Lipljan/Lipjan Draga{ Dragash Gora/Dragash Golubovac Golluboc Klina/Kline Dragobilje Dragobil Orahovac/Rrahovec Gora~evo Garaceve Orahovac/Rrahovec Dragoljevac Dragolec Istok/lstog Gorance Garance Ka~anik/Kacanik Dragovac Miresi Pri{tina/Prishtina Gorazdevac Gorazhdec Pe}/Peja Drainovice Drainoviq Zubin Potok/Zubin Potok Goric Gurishte Orahovac/Rrahovec Drajci}i Drajciq Prizren/Prizren Gornja Bitinja Biti e Eperme [trpce/Shterpce Drajkovce Drajkoc [trpce/Shterpce Gornja Brnjica Bernica e Eperme Pri{tina/Prishtina Dramnjak Dramjake Uro{evac/Ferizaj Gornja Budrika Burrke e Eperme Vitina/Viti Drelje Drelaj Pe}/Peja Gornja Dubnica Dumnice e Eperme Podujevo/Podujeve Dren Dren Leposavi}/Leposaviq Gornja Dubnica Dumnica e Eperme Vu~itrn/Vushtrri Dren Dren Zubin Potok/Zubin Potok Gornja Fu{tica Fushtice e Eperme Glogovac/Gllogoc Drenje Dreje Istok/Istog Gornja Grlica (n/a) Ka~anik/Kacanik Drenova Glava Drenushe Ka~anik/Kacanik Gornja Gu{terica Gushterice e Eperm Lipljan/Lipjan Drenovac Drenoc De~ani/Decane Gornja Klina Kline e Eperme Srbica/Skenderai Drenovac Drenoc Klina/Kline Gornja Koretica Korretice e Eperme Glogovac/Gllogoc Drenovac Drenoc Orahovac/Rrahovec Gornja Kru{ica Krushice e Eperme Suva Reka/Suhareke Drenovac Drenoc Pri{tina/Prishtina Gornja Lapa{tica Llapashtice e Ep. Podujevo/Podujeve Drenovce (n/a) Kos. Kamenica/Kamenice Gornja Luka Lucushe De~ani/Decane Drenov~i} Drenoc Klina/Kline Gornja Pakastica Pakashtice e Ep. Podujevo/Podujeve Drobe{ Drobesh Vitina/Viti Gornja Rapca Rashe Gora/Dragash Drobnjak Dromak Ka~anik/Kacanik Gornja Sipa{nica Shipashice e Ep. Kos. Kamenica/Kamenice Drsnik Dershnik Klina/Kline Gornja Slatina Sllatine e Eperme Vitina/Viti Drvare Dervare Vu~itrn/Vushtrri Gornja Srbica Skenderaj i Eperm Prizren/Prizren Dubo~ak Dubocak Pe}/Peja Gornja Stubla Stubell e Eperme Vitina/Viti Duboka (n/a) Leposavi}/Leposaviq Gornja Sudimlja Studime e Eperme Vu~itrn/Vushtrri Dubovac Duboc Vu~itrn/Vushtrri Gornje Dobrevo Miradi e Eperme Kosovo Polje/Fushe Kosove Dubovik Dubovik De~ani/Decane Gornje Gadimlje Gadime e Eperme Lipljan/Lipjan Dubovo Dubove Pe}/Peja Gornje Godance Godanci i Eperm [timlje/Shtime Dubrava Dubrave De~ani/Decane Gornje Kara~evo Karaceve e Eperme Kos. Kamenica/Kamenice Dubrava Dubrave Istok/Istog Gornje Korminjane (n/a) Kos. Kamenica/Kamenice Dubrava Lisnaje Ka~anik/Kacanik Gornje Ku{ce Kuske e Eperme Gnjilane/Gjilan Dubrava Dubrave Suva Reka/Suhareke Gornje Ljubinje Lubinje i Eperme Prizren/Prizren Duga Duge [timlje/Shtime Gornje Ljupce Lupqi i Eperm Podujevo/Podujeve Duganjive Duganjive Pe}/Peja Gornje Nerodimilje Nerodime e Eperme Uro{evac/Ferizaj Dugonjive Duganjive Klina/Kline Gornje Novo Selo Novoselle e Eperme \akovica/Gjakova Dujak Dujake \akovica/Gjakova Gornje Obrinje Obri e Eperme Glogovac/Gllogoc Dulje Duhel Suva Reka/Suhareke Gornje Poto~ane Potocan i Eperm Orahovac/Rrahovec Dumo{ Dumosh Podujevo/Podujeve Gornje Prekaze Prekazi e Eperme Srbica/Skenderai Dunavo Dunav Gnjilane/Gjilan Gornje Ra{ane Rashane e Eperme Kos. Mitrovica/Mitrovice Dura Duraj Ka~anik/Kacanik Gornje Selo Gornaselle Prizren/Prizren Du{ Dush Klina/Kline Gornje Slakovce Sllakoc i Eperm Gnjilane/Gjilan Du{anovo Dushanove Prizren/Prizren Gornje Stanovce Stanovc i Eperme Vu~itrn/Vushtrri Du{evi} (n/a) Klina/Kline Gornje Varage (n/a) Zubin Potok/Zubin Potok Duz Dys Podujevo/Podujeve Gornje Vinarce Vinarc i Eperm Kos. Mitrovica/Mitrovice Duznje Duzhnje \akovica/Gjakova Gornje @abare Zhabari i Eperm Kos. Mitrovica/Mitrovice Dvorane Dvoran Suva Reka/Suhareke Gornji Crnobreg Carrabreg i Eperm De~ani/Decane Dvori{te Dvorishte Podujevo/Podujeve Gornji Grabovac Graboc i Eperm Obili}/Obiliq Eleza Elezaj Ka~anik/Kacanik Gornji Jasenovik Jasenovik i Eperm Zubin Potok/Zubin Potok Ence Henc Kosovo Polje/Fushe Kosove Gornji Krnjin Kernjin i Eperm Leposavi}/Leposaviq Ere} Hereq \akovica/Gjakova Gornji Krstac (n/a) Gora/Dragash Firaja Firaje \akovica/Gjakova Gornji Livo} Livoq i Eperm Gnjilane/Gjilan Firaja Firaje [trpce/Shterpce Gornji Makre{ Makresh Gnjilane/Gjilan Firiceja Feriqeve Kos. Kamenica/Kamenice Gornji Obili} Kopiliq i Eperm Srbica/Skenderai Firza Firze \akovica/Gjakova Gornji Petri} Poterq i Eperme Klina/Kline Gabrica Gabrrice Ka~anik/Kacanik Gornji Rati{ Ratishi i Eperme De~ani/Decane Gadi{ Gadish Gnjilane/Gjilan Gornji Sibovac Sibofc i Eperm Podujevo/Podujeve Gajre Gajre Ka~anik/Kacanik Gornji Streoc Strellc i Epenn De~ani/Decane Galica Galice Vu~itn/Vushtrri Gornji Strmac Stermc i Eperm Zubin Potok/Zubin Potok Gatnje Gatnje Uro{evac/Ferizaj Gornji Suvi Do Suhodolli i Eperm Kos. Mitrovica/Mitrovice Gazivode Gazivode Zubin Potok/Zubin Potok Gornji Svra~ak Sfracaku i Eperme Vu~itrn/Vushtrri

414 Fond za humanitarno pravo Dodatak V delu:1. Naselja na Kosovu

Srpski naziv Albanski naziv Op{tina Srpski naziv Albanski naziv Op{tina

Gornji Zabelj Zabeli i Eperm Glogovac/Gllogoc Junik Junik De~ani/Decane Gorozup Gorozhup Prizren/Prizren Kaba{ Kabash Prizren/Prizren Gotovu{a Getovushe [trpce/Shterpce Kaba{ Kabash Vitina/Viti Grabac Grapc Klina/Kline Kaba{ Has Kabashi i Hasit Prizren/Prizren Grabanica Grabanice Klina/Kline Ka~andol Kacandoll Kos. Mitrovica/Mitrovice Grabovac Graboc Pe}/Peja Ka~anik Kacanik Ka~anik/Kacanik Grabovac Grabofc Zve~an/Zvecan Kacibeg Kacibeg Podujevo/Podujeve Gra~anica Ulpiana Pri{tina/Prishtina Kacikol Keqekole Pri{tina/Prishtina Grace Grace Vu~itrn/Vushtrri Kajkovo Kajkove Leposavi}/Leposaviq Gradica Gradice Glogovac/GIlogoc Kali~ane Kaliqan Istok/Istog Gra|enik Gragjenik Kos. Kamenica/Kamenice Kaljatica Kalatice Podujevo/Podujeve Gramocelj Gramaqel De~ani/Decane Kamena Glava Komogllave Uro{evac/Ferizaj Grani~ane Granican Leposavi}/Leposaviq Kamenica Kamenice Leposavi}/Leposaviq Gra{tica Grashtice Pri{tina/Prishtina Kamenica (n/a) Zve~an/Zvecan Gra`danik Grazhdanik Prizren/Prizren Kapra (n/a) Gora/Dragash Grcina Gerqine \akovica/Gjakova Karace Karaqe Vu~itrn/Vushtrri Grdovac Gerdofc Podujevo/Podujeve Kara~ica Karaqice [timlje/Shtime Grebnik Gremnik Klina/Kline Karasin|er| Karashengjergj Prizren/Prizren Grebno Greben Uro{evac/Ferizaj Ka{ica Kashice Istok/Istog Grejcevce Grejqefc Suva Reka/Suhareke Kijevce (n/a) Zubin Potok/Zubin Potok Grejkovce Grejkoc Suva Reka/Suhareke Kijev~ice Kijevciq Leposavi}/Leposaviq Grgoc Grgoc \akovica/Gjakova Kijevo Kijeve Klina/Kline Grizani Grizhan Zve~an/Zvecan Kisela Banja Ballabaja Podujevo/Podujeve Grizime Grizime Kos. Kamenica/Kamenice Ki{na Reka Kizhareke Glogovac/GIlogoc Grkaje Gerkaje Leposavi}/Leposaviq Ki{no Polje Kishnapole Gnjilane/Gjilan Grlica (n/a) Uro{evac/Ferizaj Kladernica Kllodernice Srbica/Skenderai Grmovo Germove Vitina/Viti Klecka Klecke Lipljan/Lipjan Grncar Germcare Vitina/Viti Klecke (n/a) Zubin Potok/Zubin Potok Grncare Grencare Prizren/Prizren Klina Kline Klina/Kline Gulije Guli Leposavi}/Leposaviq Klin~ina Kliqine Pe}/Peja Gumni{te Gumnishte Gnjilane/Gjilan Klinovac Klinefc Klina/Kline Gumni{te Gumnishte Vu~itrn/Vushtrri Klobukar Kllobukar Novo Brdo/Novoberde Guncat Guncat Suva Reka/Suhareke Klokot Kllokot Vitina/Viti Gusavac (n/a) Kos. Mitrovica/Mitrovice Kmetovce Kmetofc Gnjilane/Gjilan Gu{ica Gushice Vitina/Viti Kobanja Kobaje Prizren/Prizren Guska Gushe \akovica/Gjakova Kobilja Glava Kobillagllave Zubin Potok/Zubin Potok Guvni{te Guvnishte Leposavi}/Leposaviq Kodralija Kodrali De~ani/Decane Guvno Selo Gumnaselle Lipljan/Lipjan Kodralija Kodrali \akovica/Gjakova Had`ovi}i Haxhaj Pe}/Peja Kojlovica Kolovice Pri{tina/Prishtina Hamidija Hamidi Obili}/Obiliq Koju{ Kojushe Prizren/Prizren Hercegovo Hergove Vu~itrn/Vushtrri Koli} Koliq Pri{tina/Prishtina Ho~a Zagradska Hoce e Qytetit Prizren/Prizren Kolo Kolle Vu~itrn/Vushtrri Hrtica Hertice Podujevo/Podujeve Kolole} Kolloleq Kos. Kamenica/Kamenice Huljaj Hulaj De~ani/Decane Komorane Komaran Glogovac/Gllogoc Ibarsko Postenje Postenje Leposavi}/Leposaviq Konjsko Kojske Lipljan/Lipjan Iglarevo Gllareve Klina/Kline Konjuh Konjuh Lipljan/Lipjan Inatovce Inatofc Gnjilane/Gjilan Konju{evac Kunushefc Podujevo/Podujeve Istini} Isniq De~ani/Decane Kopilovice (n/a) Zubin Potok/Zubin Potok Istok Istog Istok/Istog Koporice Kaporiq Leposavi}/Leposaviq Ivaja Ivaje Ka~anik/Kacanik Kopriva Koprive Kos. Mitrovica/Mitrovice Izance Izhance [trpce/Shterpce Koprivnica Kopernice Kos. Kamenica/Kamenice Izbica Izbice Srbica/Skenderai Korbuli} Korbuliq Ka~anik/Kacanik Izvor (n/a) Novo Brdo/Novoberde Korenica Korenice \akovica/Gjakova Izvori Izvore Zve~an/Zvecan Koretin Koretin Kos. Kamenica/Kamenice Jablanica Perroi i Jabllanices \akovica/Gjakova Koreti{te Koretishte Gnjilane/Gjilan Jablanica (n/a) \akovica/Gjakova Korilje Korishe Zve~an/Zvecan Jablanica Jabllanice Pe}/Peja Kori{a Korite Prizren/Prizren Jablanica Jabllanice Prizren/Prizren Ko{ Kosh Istok/Istog Jabuka Jabuke Zubin Potok/Zubin Potok Ko{are Koshare \akovica/Gjakova Jagnjenica Jagnjenice Zubin Potok/Zubin Potok Ko{are Koshare Uro{evac/Ferizaj Jagoda Jagode Klina/Kline Kosin (n/a) Uro{evac/Ferizaj Jahoc Jahoce \akovica/Gjakova Kosovce Kosavc Gora/Dragash Jan~i{te Jancishte Orahovac/Rrahovec Kosovo Polje Fyshe Kosove Kosovo Polje/Fushe Kosove Janjevo Janjeve Lipljan/Lipjan Kosovska Kamenica Kamenice Kos. Kamenica/Kamenice Jankov Potok Jankovpotok Zve~an/Zvecan Kosovska Mitrovica Mitrovice Kos. Mitrovica/Mitrovice Jano{ Janosh \akovica/Gjakova Kostadince Kostadince Kos. Kamenica/Kamenice Jarinje (n/a) Leposavi}/Leposaviq Kostanjevo Koshtanjeve [trpce/Shterpce Jasenovik Jasenovik Novo Brdo/Novoberde Kostin Potok Potok i Kostes Leposavi}/Leposaviq Jasi} Jasiq De~ani/Decane Kostrc Kosterc Srbica/Skenderai Javor Javor Suva Reka/Suhareke Kostrce Kosterc Suva Reka/Suhareke Jazince Jazhince [trpce/Shterpce Kosuri} Kosuriq Pe}/Peja Jelakce Jelakce Leposavi}/Leposaviq Ko{utane Koshutan Pe}/Peja Jelovac Jelloc Klina/Kline Ko{utica Koshutove Leposavi}/Leposaviq Jerli Prelez (n/a) Uro{evac/Ferizaj Ko{utovo Koshutove Kos. Mitrovica/Mitrovice Jerli Sadovina Sadovine e Jerlive Vitina/Viti Ko{utovo Koshtove Leposavi}/Leposaviq Jerli Talinovac (n/a) Uro{evac/Ferizaj Kotlina Kotline Ka~anik/Kacanik Je{kovo Jeshkove Prizren/Prizren Kotore Kotore Srbica/Skenderai Jezerce Jezerce Uro{evac/Ferizaj Kotradic Kotradic Pe}/Peja Jezero Jezerc Vu~itrn/Vushtrri Kovace Kozareve Zubin Potok/Zubin Potok Jo{anica Jashanice Klina/Kline Kova~evac Kovaqec Ka~anik/Kacanik Jo{anica (n/a) Klina/Kline Kova~ica Kovacice Kos. Mitrovica/Mitrovice Jo{anica Jashanice Leposavi}/Leposaviq Kovrage Kovrache Istok/Istog Jo{anica Jashanice Pe}/Peja Kozarevo Kozareve Zubin Potok/Zubin Potok Jo{evik Joshevik Zve~an/Zvecan Kozica Kozhice Srbica/Skenderai Jovi} Burim Orahovac/Rrahovec Koznik Koznik Orahovac/Rrahovec Junake (n/a) Zubin Potok/Zubin Potok Kpuz Kepuz Klina/Kline

415 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

Srpski naziv Albanski naziv Op{tina Srpski naziv Albanski naziv Op{tina

Kraji{te Krajishte Lipljan/Lipjan Liva|e Livadh Kos. Kamenica/Kamenice Krajk Krajk Prizren/Prizren Ljajci} Lajq Pe}/Peja Krajkovo Krajkove Glogovac/Gllogoc Lje{ane Leshan Pe}/Peja Krajmirovce Kroimire Lipljan/Lipjan Lje{tar Leshtar Prizren/Prizren Krajnidel Krajnidoll Kos. Kamenica/Kainenice Ljevosa (n/a) Vitina/Viti Kraljane Kralan \akovica/Gjakova Ljubeni} Lubeniq Orahovac/Rrahovec Kramovik Kramovik Orahovac/Rrahovec Ljubi~evo (n/a) Prizen/Prizren Krasali} Krasaliq Srbica/Skenderai Ljubi{te Lupishte Prizren/Prizren Krasmirovac Krasmiroc Srbica/Skenderai Ljubidà Lubizhde Srbica/Skenderai Kravarica Kravarice Gnjilane/Gjilan Ljubidà (n/a) Gora/Dragash Kravoserija Kravasari Suva Reka/Suhareke Ljubidà (n/a) Istok/Istog Kremenata Kremenat Kos. Kamenica/Kamenice Ljubovac Lubavec Lipljan/Lipjan Kriljevo Krileve Kos. Kamenica/Kamenice Ljubovi{te Lupishte Kos. Kamenica/Kamenice Krivenik (n/a) Ka~anik/Kacanik Ljubovo Lupove Pe}/Peja Krligate Kerligate Zubin Potok/Zubin Potok Ljubodà Lupizhde Istok/Istog Krnjina Kernine Istok/Istog Ljubu{a Lebushe De~ani/Decane Krnjince Kernice Klina/Kline Ljukinjaj (n/a) Prizren/Prizren Krpimej Kerpimeh Podujevo/Podujeve Ljumbarda Lumbardh De~ani/Decane Krstovac Kerstofc Pe}/Peja Ljusta Lushte Kos. Mitrovica/Mitrovice Kru{~ica Kruchqice Leposavi}/Leposaviq Ljutoglav (n/a) Prizren/Prizren Kru{evac Krushefc Obili}/Obilic Ljutoglava (n/a) Pe}/Peja Kru{evac Krushec Pe}/Peja Lo~ane Llocan De~ani/Decane Kru{evac Krusheve Srbica/Skenderai Lo|a Loxha Pe}/Peja Kru{evica Krushevice Podujevo/Podujeve Lokva Lokve Zve~an/Zvecan Kru{evo Kryshefc Gora/Dragash Lokvica (n/a) Pizren/Prizren Kru{evo Kukavice Leposavi}/Leposaviq Lovac Llofce Zve~an/Zvecan Ku}ica Kucice Srbica/Skenderai Lovce Llovce Gnjilane/Gjilan Ku}i{te Kucishte Pe}/Peja Lozane Llozhan Pe}/Peja Kukavica Kukavice Pri{tina/Prishtina Lozica Luzice Klina/Kline Kuklibeg (n/a) Gora/Dragash Loì{te Llozishte Zve~an/Zvecan Kukovce Kukovice Gora/Dragash Lozno (n/a) Leposavi}/Leposaviq Kukuljane Kukulan Gora/Dragash Lu~ka Reka Llukareke Zubin Potok/Zubin Potok Kula Kulle Zve~an/Zvecan Lug Lluge Lipljan/Lipjan Kunovik Kunovim Vu~itrn/Vushtrri Lug Lluge Podujevo/Podujeve Kurilovo Kurillove Vu~itrn/Vushtrri Lug Dubnica Dumnice e Luges Vu~itrn/Vushirri Kusar Kusar \akovica/Gjakova Luga|ija Llugagji Pe}/Peja Ku{evac Kushove \akovica/Gjakova Luga|ija Llugagji Lipljan/Lipjan Kusnin (n/a) Prizren/Prizren Lugovo Llugove Istok/Istog Kustendil (n/a) Prizren/Prizren Lukare Llukare Pri{tina/Prishtina Kutlovac Kutllofc Kos. Mitrovica/Mitrovice Luzane Lluzhane Podujevo/Podujeve Kutnje Kutine Leposavi}/Leposaviq Luznica Luzhnice Suva Reka/Suhareke Kuzmin Kuzmin Kosovo Polje/Fushe Kosove Ma~itevo Meqiteve Suva Reka/Suhareke Labljane Llabjan Novo Brdo/Novoberde Ma|are Maxhare Orahovac/Rrahovec Labljane Llabjan Pe}/Peja Ma|era Magjere Kos. Mitrovica/Mitrovice Labu~evo Llapceve Orahovac/Rrahovec Magura Magure Lipljan/Lipjan Ladovac Lladofc Podujevo/Podujeve Majance Majanc Podujevo/Podujeve Ladrovac Lladroc Suva Reka/Suhareke Majdevo Majdeve Leposavi}/Leposaviq Ladrovi} Lladroviq Suva Reka/Suhareke Makovac Makofc Pri{tina/Prishtina Laleti} Leletiq Lipljan/Lipjan Makrmalj Makermal Srbica/Skenderai Landovica (n/a) Prizren/Prizren Mala Dobranja Dobraje e Vogel Lipljan/Lipjan Lani{te Llanishte Ka~anik/Kacanik Mala Ho~a Hoce e Vogel Orahovac/Rrahovec Lani{te Llanishte [timlje/Shtime Mala Jablanica Jabllanice e Vogel Pe}/Peja Laplje Selo Fshati Llap Pri{tina/Prishtina Mala Kaludra Kalludra e Vogel Zubin Potok/Zubin Potok Lapusnik Llapushnik Glogovac/Gllogoc Mala Kru{a Krushee Vogel Prizren/Prizren Lasko Bare Llashkobare Uro{evac/Ferizaj Mala SIatina Sllatine e Vogel Kosovo Polje/Fushe Kosove Lausa Llaushe Podujevo/Podujeve Mali Alas Hallac i Vogel Lipljan/Lipjan Lausa Llaushe Srbica/Skenderai Mali Bela}evac Bardhi i Vogel Kosovo Polje/Fushe Kosove Laz Belopac Llazbollpaq Pe}/Peja Mali \ur|evik Gjurgjevik Klina/Kline Lazarevo Llazareve Obili}/0biliq Mali Goden Goden Gnjilane/Gjilan Lazine (n/a) Leposavi}/Leposaviq Mali Stupelj Shtypeqi i Vogel Pe}/Peja Lebane Lebane Pri{tina/Prishtina Mali Vranovac Vranoci i Vogel De~ani/Decane Ledenik (n/a) Zubin Potok/Zubin Potok Mali Zve~an (n/a) Zve~an/Zvecan Leocina Leqine Srbica/Skenderai Mali{evo Malisheve Gnjilane/Gjilan Lepina Lepine Lipljan/Lipjan Mali{evo Malisheve Orahovac/Rrahovec Leposavi} Leposaviq Leposavi}/Leposaviq Maljevice Malaj Pe}/Peja Les Lez Prizren/Prizren Malo Dubovo Dubove e Vogel Istok/Istog Le{ak Leshak Leposavi}/Leposaviq Malo Gracko (n/a) Lipljan/Lipjan Le{ane Leshane Suva Reka/Suhareke Malo Ki~i}e Kqiq i Vogel Kos. Mitrovica/Mitrovice Leskovac Leskoc Klina/Klina Malo Kru{evo Krysheve Klina/Kline Leskovac (n/a) Prizren/Prizren Malo Ribare Ribar i Vogel Lipljan/Lipjan Leskov~i} Lajthishte Obili}/0biliq Malo Ropotovo Ropotovec Vogel Kos. Kamenica/Kamenice Le{tane Leshtan Gora/Dragash Malo Rudare Rudar i Vogel Zve~an/Zvecan Letance Lepaje Podujevo/Podujeve Malopoljce Mollopolc [timlje/Shtime Letnica Letnice Vitina/Viti Mamu{a Mamushe Prizren/Prizren Liko{ane Likoshan Glogovac/Gllogoc Manastirce Manastirice Uro{evac/Ferizaj Likovac Likofc Srbica/Skenderai Manastirica Mamushe Prizren/Prizren Lipa Lipe Pe}/Peja Mani{ince Manishince Novo Brdo/Novoberde Lipa Lipe Zve~an/Zvecan Marevce Marefc Lipljan/Lipjan Lipljan Lipjan Lipljan/Lipjan Marevce Marefc Pri{tina/Prishtina Lipovac Blinishte \akovica/Gjakova Marina Morine Srbica/Skenderai Lipovica Lipavice Gnjilane/Gjilan Marmule Marmule \akovica/Gjakova Lipovica Blinaje Lipljan/Lipjan Marovce Marec Kos. Kamenica/Kamenice Lipovica Lipavice Zve~an/Zvecan Matica (n/a) Zve~an/Zvecan Lisacka Lesocke Kos. Kamenica/Kamenice Mati}ane Matiqan Pri{tina/Prishtina Lisica Lisi Kos. Mitrovica/Mitrovice Mavric (n/a) Vu~itrn/Vushtrri Livadica Livadice Podujevo/Podujeve Mazap Muhameb Podujevo/Podujeve

416 Fond za humanitarno pravo Dodatak V delu:1. Naselja na Kosovu

Srpski naziv Albanski naziv Op{tina Srpski naziv Albanski naziv Op{tina

Mazgit Mazgit Obili}/Obiliq Novi Rau{i} (n/a) Pe}/Peja Mazi} Mazhiq Kos. Mitrovica/Mitrovice Novi Veri} Veriq i Ri Istok/Istog Maznik Maznik De~ani/Decane Novo Brdo Novoberde Novo Brdo/Novoberde Mazrek Mazrek Prizren/Prizren Novo îkatovo Qikatove e Re Glogovac/Gllogoc Me}a Meqe \akovica/Gjakova Novo Rujce Rufc i Ri Lipljan/Lipjan Me|e|i Potok Megjegjipotok Zubin Potok/Zubin Potok Novo Selo Katuni i Ri Kos. Kamenica/Kamenice Medregovac Metergofc Podujevo/Podujeve Novo Selo (n/a) Prizren/Prizren Medvece Medvec Lipljan/Lipjan Novo Selo Novoselle Srbica/Skenderai Medvece Medvec Prizren/Prizren Novo Selo Novoselle Vitina/Viti Meja Meja \akovica/Gjakova Novo Selo Novoselle Pe}/Peja Meja Orize Orize \akovica/Gjakova Novo Selo Begovo Novoselle e Begut Vu~itrn/Vushtrri Meki Do Mekidoll Zve~an/Zvecan Obili} Kopiliq Obili}/Obiliq Mekinice Mekiniq Leposavi}/Leposaviq Obrandà Obrance Podujevo/Podujeve Meljenica Melenice Kos. Mitrovica/Mitrovice Odanovce Hodanofc Kos. Kamenica/Kamenice Merdare Rurdare Podujevo/Podujeve Odevce Hodefc Kos. Kamenica/Kamenice Me{ina Meshine Kos. Kamenica/Kamenice Ogo{te Ogoshte Kos. Kamenica/Kamenice Metohija Metohi Podujevo/Podujeve Oklace Oklac Zubin Potok/Zubin Potok Miganovce Miganoc Kos. Kamenica/Kamenice Oklap Okllap Lipljan/Lipjan Mijak Mijak Vitina/Viti Okosnica Akosnice Lipljan/Lipjan Mijali} Mihaliq Vu~itrn/Vushtrri Okra{tica Okrashtice Vu~itrn/Vushtrri Miku{nica Mikushnice Srbica/Skenderai Opteru{a Opterushe Orahovac/Rrahovec Milanovac (n/a) Pe}/Peja Orahovac Rrahovec Orahovac/Rrahovec Milanovi} Shkoze Orahovac/Rrahovec Oranovo (n/a) Kos. Mitrovica/Mitrovice Miljaj Milaj Prizren/Prizren Oraovica Rahovice Kos. Kamenica/Kamenice Milo{evo (n/a) Obili}/Obiliq Oraovica Rahove Zve~an/Zvecan Miokovice Miokoviq Leposavi}/Leposaviq Orcusa Ortushe Gora/Dragash Miolice Mioliq Leposavi}/Leposaviq Orlane Orllan Podujevo/Podujeve Mirena Mirene Lipljan/Lipjan Orlate Arlat Glogovac/Gllogoc Miroce Mirace Vu~itrn/Vushtrri Orlovi} Shkabaj Pri{tina/Prishtina Mirosavlje Mirosale Uro{evac/Ferizaj Orno Brdo Ornberde Istok/Istog Mirovac Mirefc Podujevo/Podujeve Osek Hilja Osek Hyle \akovica/Gjakova Miru{a Mirushe Orahovac/Rrahovec Osek Pa{a Osek Pashe \akovica/Gjakova Mle~ane Mleqan Klina/Kline O{ljane Oshlan Vu~itrn/Vushtrri Mlike Mlike Gora/Dragash Osojane Osojan Istok/Istog Mocare Mocare Kos. Kamenica/Kamenice Osoje (n/a) Pe}/Peja Mogila Mogille Vitina/Viti Ostrace Ostraqe Leposavi}/Leposaviq Moglica Maliq \akovica/Gjakova Ostrozub Astrazup Orahovac/Rrahovec Mojstir Mojstir Istok/Istog Ov~are (n/a) Kos. Mitrovica/Mitrovice Moli} Mulliq \akovica/Gjakova Ov~arevo Acarcve Srbica/Skenderai Moralija Marali Orahovac/Rrahovec Ozrim Uzdrim Pe}/Peja Morina Morine \akovica/Gjakova Pacaj Pacaj \akovica/Gjakova Mosnica Moshince Leposavi}/Leposaviq Padali{te Padalishte Srbica/Skenderai Movljane Mohlan Suva Reka/Suhareke Padine Padine Zubin Potok/Zubin Potok Mozgovo Mozgove Gnjilane/Gjilan Pagaru{a Pagarushe Orahovac/Rrahovec Mramor Mramor Pri{tina/Prishtina Palatna Pallate Podujevo/Podujeve Mrasor Mrasuer Orahovac/Rrahovec Palivodenica Palaj Ka~anik/Kacanik Mu~ibaba Mucibabe Gnjilane/Gjilan Paljabarda Palabardhe \akovica/Gjakova Mu~ivrce Muciverce Kos. Kamenica/Kamenice Pancelo (n/a) Kos. Kamenica/Kamenice Muhadèr Babu{ Babush Lipljan/Lipjan Pantina Pantine Vu~itrn/Vushtrri Muhadèr Prelez Prelez i Muhaxhefe Uro{evac/Ferizaj Papaz Papaz Suva Reka/Suhareke Muhadèr Talinovac Talinoc i Muhaxhere Uro{evac/Ferizaj Papaz Papaz Uro{evac/Ferizaj Muhovce (n/a) Uro{evac/Ferizaj Papi} Papiq De~ani/Decane Muradem Muradem Prizren/Prizren Papracane Papraqan De~ani/Decane Murga Murge Srbica/Skenderai Paralovo Parllove Gnjilane/Gjilan Murgula Murgulle Podujevo/Podujeve Parte{ Partesh Gnjilane/Gjilan Mu{nikovo Mushnikove Prizren/Prizren Paruci Paruc Zubin Potok/Zubin Potok Mu{uti{te Mushtishte Suva Reka/Suhareke Pa{ino Selo (n/a) Pe}/Peja Muzevine Muzhevine Istok/Istog Pasjak (n/a) Gnjilane/Gjilan Muzi~ane Muzeqine [timlje/Shtime Pasjane Pasjan Gnjilane/Gjilan Nabr|e Nabergjan Pe}/Peja Pasoma Pasome Vu~itrn/Vushtrri Naglavci (n/a) Klina/Kline Pe} Peje Pe}/Peja Nakarada Nakarada Kosovo Polje/Fushe Kosove Pecane Peqan Suva Reka/Suhareke Naklo Nakell Pe}/Peja Pecaka (n/a) Gora/Dragash Nasec Nashec Prizren/Prizen Pe}ko Polje Tushe e Pejes Pe}/Peja Naspale Nashpall Orahovac/Rrahovec Penduha Penuke Podujevo/Podujeve Nebrego{te Nebregoshi Prizren/Prizren Pepice Pepiq Pe}/Peja Nec Nec \akovica/Gjakova Perane Peran Podujevo/Podujeve Ne}avce Necafc Ka~anik/Kacanik Pestovo Pestove Vu~itrn/Vushtrri Nedakovac Nedakofc Vu~itrn/Vushtrri Petkovi} Guri i Kuq Orahovac/Rrahovec Negrovce Negroc Glogovac/Gllogoc Petra{tica Pjetershtice [timlje/Shtime Nekodim Nekodim Uro{evac/Ferizaj Petrovce Petroc Kos. Kamenica/Kamenice Nekovce Nekoc Glogovac/Gllogoc Petrovi} Petroviq [timlje/Shtime Nepolje Nepole Pe}/Peja Petrovo Petrove [timlje/Shtime Neprebi{te Neprebishte Suva Reka/Suhareke Petrovo Selo Petrove Prizren/Prizren Nevoljane Novaline Vu~itrn/Vushtrri Petrusan Pjetershtan \akovica/Gjakova Nika Nike Ka~anik/Kacanik Pidi} Pidiq Gnjilane/Gjilan Nikovce Nikofc Ka~anik/Kacanik Pirane Pirane Prizren/Prizren Ni{evce Nishec Pri{tina/Prishtina Pirce Piriq Kos. Mitrovica/Mitrovice Ni{or Nishor Suva Reka/Suhareke Pistane Pishton Pe}/Peja Nivokaz Novokaz \akovica/Gjakova Plajnik (n/a) Gora/Dragash Nogavac Nagafc Orahovac/Rrahovec Plakaonica Plakanice Leposavi}/Leposaviq Nosalje Nosale Gnjilane/Gjilan Planeja Planeje Prizren/Prizren Nov. S. Ma|unsko NovoseIle Maxhune Vu~itrn/Vushtrri Planinica Planinice Leposavi}/Leposaviq Nova [umadija Malesi e Re Prizren/Prizren Planjane Planjan Prizren/Prizren Novake Malesi e Re Prizren/Prizren PIava Plave Gora/Dragash Novi Mira{ Mirash i Ri Uro{evac/Ferizaj Plavljane Pavlan Pe}/Peja

417 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

Srpski naziv Albanski naziv Op{tina Srpski naziv Albanski naziv Op{tina

Plemetina Plemetine Obili}/Obiliq Raskoc Raskoc \akovica/Gjakova Ple{ina Pleshine Uro{evac/Ferizaj Raskovo Raskove Obili}/Obiliq Plitkovi} Plitkoviq Lipljan/Lipjan Ra{tane Reshtan Suva Reka/Suhareke Pljancor Plancar \akovica/Gjakova Rastavica Rastavice De~ani/Decane Plo~ica Plloqice Klina/Kline Ratkovac Ratkoc Orahovac/Rrahovec Pluzina Plluzhine Srbica/Skenderai Rau{i} Raushiq Pe}/Peja Pobr|e Pobergje De~ani/Decane Ravni{te Ramnishte Vitina/Viti Pocesce Poceste Pe}/Peja Recane Recan Prizren/Prizren Podgorce Podgorc Vitina/Viti Recane Reqan Suva Reka/Suhareke Podgra|e Pogragje Gnjilane/Gjilan Re~ica Recice Podujeva/Podujeve Podujevo Podujeve Podujevo/Podujeve Reka Reke Ka~anik/Kacanik Pogra|e Pogragje Klina/Kline Reka Reke Kos. Mitrovica/Mitrovice Pojati{te Pojatishme Uro{evac/Ferizaj Rence (n/a) Gora/Dragash Poklek Poklek i Vjeter Glogovac/Gllogoc Renovac Renec Klina/Kline Policka Policke Kos. Kamenica/Kamenice Repa Rrepe Podujevo/Podujeve Poljance Polac Srbica/Skenderai Resnik Resnik Klina/Kline Poljane Polane Istok/Istog Resnik (n/a) Vu~itrn/Vushtrri Poluza Paluzhe Glogovac/Gllogoc Restelica Restelice Gora/Dragash Poluza Poluzhe Orahovac/Rrahovec Retimlje Reti Orahovac/Rrahovec Pomazatin Pomazetin Kosovo Polje/Fushe Kosove Revuce Revuce Podujevo/Podujeve Pone{ Ponesh Gnjilane/Gjilan Rezala Rezalle Srbica/Skenderai Ponorac Panorc Orahovac/Rrahovec Rezala Rezalle Zubin Potok/Zubin Potok Pono{evac Ponoshec \akovica/Gjakova Rezance Rashanice Ka~anik/Kacanik Popovac Popoc \akovica/Gjakova Ribnik Rimnik Vitina/Viti Popovce (n/a) Leposavi}/Leposaviq Rimani{te Rimanishte Pri{tina/Prishtina Popovljane Papalan Suva Reka/Suhareke Ripaj Madanaj Rrypaj-Madanaj \akovica/Gjakova Popovo Popove Podujevo/Podujeve Robovac Ruboc Kos. Kamenica/Kamenice Posli{te Poslishte Prizren/Prizren Rodelj Rodel Leposavi}/Leposaviq Potkomlje Potkonja Leposavi}/Leposaviq Roga~ica Rogacice Kos. Kamenica/Kamenice Potok Potok Podujevo/Podujevc Rogovo Rogove \akovica/Gjakova Poturovce Poturoc Lipljan/Lipjan Romaja Romaje Prizren/Prizren Pousko (n/a) Prizren/Prizren Romune Ramune Pe}/Peja Pozar Pozhare De~ani/Decane Ropica Ropice Vu~itrn/Vushtrri Pozaranje Pozharan Vitina/Viti Rosulje Rosuje Pe}/Peja Prcevo Poterk Klina/Kline Rucmance (n/a) Leposavi}/Leposaviq Prekale Prekalle Istok/Istog Rudice (n/a) Klina/Kline Prekoluka Prekolluke De~ani/Decane Rudine Rudine Zve~an/Zvecan Prekovce (n/a) Novo Brdo/Novoberde Rudnik Runik Srbica/Skenderai Prelez Prelez Zubin Potok/Zubin Potok Rudnik Kosovo (n/a) Obili}/Obiliq Potok Prelovac Prelovc Srbica/Skenderai Ruhot Rohot Pe}/Peja Preoce Peroc Pri{tina/Prishtina Ruji{te Ruishte Zubin Potok/Zubin Potok Prepolac Perpelloc Podujevo/Podujeve Runjevo Runjeve Ka~anik/Kacanik Preseka Prevllak Zubin Potok/Zubin Potok Rusinovce Rusinoc Lipljan/Lipjan Prevlak Pridvorice Zubin Potok/Zubin Potok Rvatska Rvatske Leposavi}/Leposaviq Pridvorica Pridvorice Leposavi}/Leposaviq Rzana Rzhane Kos. Mitrovica/Mitrovice Pridvorica Pridvorice Zubin Potok/Zubin Potok Rzni} Irzniq De~ani/Decane Prigoda Prigode Istok/lstog Saji} Shahiq Kos. Kamenica/Kamenice Prilep Prejlep De~ani/Decane Sajkovac Shajkofc Podujevo/Podujeve Prilepnica Perlepnice Gnjilane/Gjilan Sajnovce (n/a) Gora/Dragash Priluzje Prilluzhe Vu~itrn/Vushtrri Sakovica Shakovice Podujevo/Podujeve Pri{tina Prishtina Pri{tina/Prishtina Salce Shallc Vu~itrn/Vushtrri Prizren Prizren Prizren/Prizren Saljinovica (n/a) Istok/Istog Propa{tica Prapashtica Pri{tina/Prishtina Saljska Bistrica Bistrice e Shales Leposavi}/Leposaviq Prugovac Prugofc Pri{tina/Prishtina Samodra`a Samadrexhe Suva Reka/Suhareke Prvi Tunel Tunel i Pare Kos. Mitrovica/Mitrovice Samodre`a Samodrezhe Vu~itrn/Vushtrri Pustenik (n/a) Ka~anik/Kacanik Sanovac Senoc Orahovac/Rrahovec Pusto Selo Pastasel Orahovac/Rrahovec Sapar Capare Gnjilane/Gjilan Rabovce Rubofc Lipljan/Lipjan [aptelj Shaptej De~ani/Decane Raca Race \akovica/Gjakova [arban Sharban Pri{tina/Prishtina Racaj Rracaj \akovica/Gjakova Saros (n/a) Orahovac/Rrahovec Ra~ak Recak [timlje/Shtime [a{are Shashare Vitina/Viti Radavac Radavc Pe}/Peja [a{kovac Shashkofc Pri{tina/Prishtina Radesa Radeshe Gora/Dragash Savrovo Savrove Suva Reka/Suhareke Radevo Radeve Lipljan/Lipjan Sazlija Sazli Uro{evac/Ferizaj Radi{evo Radisheve Srbica/Skenderai Seci{te (n/a) Ka~anik/Kacanik Radivojce Radivojce Vitina/Viti Sedlare Shale Kos. Kamenica/Kamenice Radonji} Radoniq \akovica/Gjakova Sedlare Shale Lipljan/Lipjan Rado{evac Radosheve Pri{tina/Prishtina Seljance Fshat Kos. Mitrovica/Mitrovice Rado{te Malesi e Vogel Orahovac/Rrahovec Selogra|e Sallagrazhde Suva Reka/Suhareke Radujevac Radujevc Podujevo/Podujeve Semanje (n/a) Ka~anik/Kacanik Radulovac Radulovc Klina/Kline Semeti{te Semetishte Suva Reka/Suhareke Rahovica (n/a) Uro{evac/Ferizaj Sendo Sendo Zve~an/Zvecan Rajanovce Rajnoc Kos. Kamenica/Kamenice Senik Senik Suva Reka/Suhareke Raka Rake Uro{evac/Ferizaj Seoce Selice Leposavi}/Leposaviq Rakinica Rakinice Podujevo/Podujeve [eremet Sheremet \akovica/Gjakova Rakitnica (n/a) Srbica/Skenderai Sevce Sefce [trpce/Shterpce Rakoc Rakoc \akovica/Gjakova Sibovac Siboc Obili}/Obiliq Rako{ Rakosh Istok/Istog Si}evo Siceve Klina/Kline Rakovina Rakovine \akovica/Gjakova Si}evo Siceve Pri{tina/Prishtina Ramoc Ramoc \akovica/Gjakova Siga Sige Pe}/Peja Rance Rance [timlje/Shtime Siljevica Sylevice Podujevo/Podujeve Ran~ice Rezalle Zubin Potok/Zubin Potok [ilovo Shillove Gnjilane/Gjilan Randubrava Randobrave Prizren/Prizren [inaje Sinaje Istok/Istog Ranilug Ranllug Kos. Kamenica/Kamenice [ipitula Shipitulle Obili}/Obiliq Ra{i} Rashiq Pe}/Peja [ipolje Shipol Kos. Mitrovica/Mitrovice Ra{ince Rashince [timlje/Shtime [ipovo (n/a) Zubin Potok/Zubin Potok

418 Fond za humanitarno pravo Dodatak V delu:1. Naselja na Kosovu

Srpski naziv Albanski naziv Op{tina Srpski naziv Albanski naziv Op{tina

[i{arka Shisharke Lipljan/Lipjan Suvi Lukavac Llukafci i Thate Istok/Istog [i{man Shishman \akovica/Gjakova Suvo Grlo Suhogerile Istok/Istog Skivjane Skivjan \akovica/Gjakova Suvo Grlo Suhogerlle Srbica/Skenderai Skocna Skocne Vu{itrn/Vushtrri Svetlije Sveqel Podujevo/Podujeve Skorobi{te Romaje Prizren/Prizren Svinjare Frasheri i Madh Kos. Mitrovica/Mitrovice Skoro{nik Shkarashnik Klina/Kline Svirce Sfirce Kos. Kamenica/Kamenice Skoza Shkoze Prizren/Prizren Svrcina (n/a) Uro{evac/Ferizaj Skrelje Shkrel Pe}/Peja Svrhe Sverke Klina/Kline Skrovna Skrovice Vu~itrn/Vushtrri Svrke Sverke Pe}/Peja Skulanevo Skulanove Lipljan/Lipjan Tankosi} Tankosiq Uro{evac/Ferizaj Slakovce Sllakovc Vu~itrn/Vushtrri Taradà Taraxhe Vu~itrn/Vushtrri Slapuzane Slapuzhan Suva Reka/Suhareke Te}a Teqe Lipljan/Lipjan Slatina Sllatine Ka~anik/Kacanik Tenes Do Tenezhdoll Pri{tina/Prishtina Slatina Sllatine Leposavi}/Leposaviq Tica Tice Srbica/Skenderai Slatina Sllatine Podujevo/Podujeve Tirince (n/a) Kos. Kamenica/Kamenice Slatina Sllatine Vu~itrn/Vushtrri Tomance Tomane Istok/Istog Slivovo Slivove Pri{tina/Prishtina Tomance (n/a) Kos. Kamenica/Kamenice Slivovo Slivove Uro{evac/Ferizaj Topilo Topille [timlje/Shtime [ljivovica Shlivovice Vu~itrn/Vushtrri Topli~ane Toplican Lipljan/Lipjan Slovinje Sllovi Lipljan/Lipjan Topli~ane Topliqan Suva Reka/Suhareke Slubica Sllubice Gnjilane/Gjilan Toponica Toponice Kos. Kamenica/Kamenice Slup Sllupe De~ani/Decane Torina Torine Lipljan/Lipjan Sma} Smaq \akovica/Gjakova Trakani} Trakaniq \akovica/Gjakova Smac Smac Prizren/Prizren Trbovce (n/a) Lipljan/Lipjan Smira Smire Vitina/Viti Trbuhovac Trubuhovc Istok/Istog Smolu{a Smallushe Lipljan/Lipjan Trdevac Terdec Glogovac/Gllogoc Smonica Smonice \akovica/Gjakova Trebice (n/a) Leposavi}/Leposaviq Smrekovnica Smrekonice Vu~itrn/Vushtrri Trebovi} Treboviq Pe}/Peja So}anica Socanice Leposavi}/Leposaviq Trepetnica (n/a) Prizren/Prizren Sofalija Sofali Pri{tina/Prishtina Trikose (n/a) Leposavi}/Leposaviq Softovi} Softoviq Uro{evac/Ferizaj Trlabu} Tarllabuq Vu~itrn/Vushtrri Sojevo Sojeve Uro{evac/Ferizaj Trn (n/a) Uro{evac/Ferizaj Sopina Sopine Suva Reka/Suhareke Trnava Ternave Podujevo/Podujeve Sopni} Sapniq Orahovac/Rrahovec Trnavce Trnoc Srbica/Skenderai Sopot Sopot \akovica/Gjakova Trnavica Ternavice Podujevo/Podujeve Sopotnica Sopotnice Ka~anik/Kacanik Trni~evce Tirnice Novo Brdo/Novoberde Spinadija Spinadi Prizren/Prizren Trnje Termje Suva Reka/Suhareke Srbica Skenderaj Srbica/Skenderai Trpeza Terpeze Glogovac/Gllogoc Srbobran Gjurakovc Istok/Istog Trpeza Terpeze Vitina/Viti Srbovac Serbofc Zve~an/Zvecan Trstena Terstene Kos. Kamenica/Kamenice Srednja Klina Kline e Mesme Srbica/Skenderai Trstena Terstene Kos. Mitrovica/Mitrovice Sredska Sredske Prizren/Prizren Trstenik Terstenik Glogovac/Gllogoc Srpski Babu{ (n/a) Uro{evac/Ferizaj Trstenik Trestenik Pe}/Peja Stagovo Stagove Ka~anik/Kacanik Trstenik Trestenik Vitina/Viti Stan~i} Stanqiq Gnjilane/Gjilan Trudna Trude Pri{tina/Prishtina Stanisor Stanishor Gnjilane/Gjilan Tu~ep Tucep Istok/Istog Stankovce Stankoc Glogovac/Gllogoc Tu|evce Tuxhevc Kos. Kamenica/Kamenice Stara Vu~ina Starvuqine Suva Reka/Suhareke Tumicina Temeqine Suva Reka/Suhareke Stari Ka~anik Kacanik i Vjeter Ka~anik/Kacanik Tupe} (n/a) Prizren/Prizren Stari Mira{ Mirash Uro{evac/Ferizaj Turi}evac Turiqeve Srbica/Skenderai Stari Trg (rud.) Stariterg Kos. Mitrovica/Mitrovice Turjak Turjake Orahovac/Rrahovec Stari Trg (selo) Stariterg Kos. Mitrovica/Mitrovice Turjak Turjake Pe}/Peja Staro îkatovo Qikatove e Vjeter Glogovac/Gllogoc Turucica Turucice Podujevo/Podujeve Staro Gracko (n/a) Lipljan/Lipjan Tu{ice Uglare Zubin Potok/Zubin Potok Staro Rujce Rufc i Vjeter Lipljan/Lipjan Tu{ilje Tushile Srbica/Skenderai Staro Selo (n/a) Uro{evac/Ferizaj Tvr|an Tvardzhan Leposavi}/Leposaviq Starodvorane Staradran Istok/Istog U~ka Uqc Istok/Istog [tedim Shtedim Podujevo/Podujeve Ugljare Uglare Gnjilane/Gjilan [timlje Shtime [timlje/Shtime Ugljare Uglare Kosovo Polje/Fushe Kosove [titarica Shtitarice Vu~itrn/Vushtrri Ugljare Uglare Zubin Potok/Zubin Potok Strana (n/a) Kos. Mitrovica/Mitrovice Ujz Ujez \akovica/Gjakova Straà Strazhe Gnjilane/Gjilan Ulije (n/a) Leposavi}/Leposaviq Straà Strazhe Ka~anik/Kacanik Uro{evac Ferizaj Uro{evac/Ferizaj Strbulovo Shterbullove Glogovac/Gllogoc Vagane{ Vakanesh Kos. Kamenica/Kamenice Strelica Strelice Kos. Kamenica/Kamenice Vaganica Vaganice Kos. Mitrovica/Mitrovice Strezovce Strezofc Kos. Kamenica/Kamenice Valac Vallac Zve~an/Zvecan Strovce Strofc Vu~itrn/Vushtrri Varigovce Varigove Lipljan/Lipjan [trpce Shterpce [trpce/Shterpce Varo{ Selo Varosh Uro{evac/Ferizaj Struzje Smac Prizren/Prizren Vasiljevo Vasileve Glogovac/Gllogoc Stubla Stubell \akovica/Gjakova Vata Vataj Ka~anik/Kacanik Stublina Stublline Gnjilane/Gjilan Velekince Veleknice Gnjilane/Gjilan Studen~ane Studenqan Suva Reka/Suhareke Veleza (n/a) Prizren/Prizren Studenica Studenice Istok/lstog Velika Dobranja Dobraje e Madhe Lipljan/Lipjan Stuoce (n/a) Zubin Potok/Zubin Potok Velika Ho~a Hoce e Madhe Orahovac/Rrahovec Stup Stupe Klina/Kline Velika Jablanica Jabllanice e Madhe Pe}/Peja [tupelj Shtupel Klina/Kline Velika Kaludra Kalludra e Madhe Zubin Potok/Zubin Potok [tutica Shtutice Glogovac/Gllogoc Velika Kru{a Krushe e Madhe Orahovac/Rrahovec [upkovac Shupkofc Kos. Mitrovica/Mitrovice Velika Reka Reke i Madhe Podujevo/Podujeve Surdula Surdulle Podujevo/Podujeve Velika Reka Velikoreke Vu~itrn/Vushtrri Surki{ Surkish Podujevo/Podujeve Velika Slatina Sllatine Kosovo Polje/Fushe Kosove [urlane Shurdhan Gnjilane/Gjilan Veliki AIas Hallac i Madh Lipljan/Lipjan Su{ica Shushice Istok/Istog Veliki Bela}evac Bardhi i Madh Kosovo Polje/Fushe Kosove Su{ica Sushice Pri{tina/Prishtina Veliki \ur|evik Gjurgjevik Klina/Kline Su{ice Sushice [trpce/Shterpce Veliki Goden Goden i Madh Vitina/Viti Suva Reka Suhareke Suva Reka/Suhareke Veliki Ki~i} Kqiqi i Madh Kos. Mitrovica/Mitrovice Suvi Do Suhodoll Lipljan/Lipjan Veliki [tupelj Shtypeqi i Madh Pe}/Peja

419 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

Srpski naziv Albanski naziv Op{tina Srpski naziv Albanski naziv Op{tina

Veliko Kru{evo Krysheve e Madhe Klina/Kline Zavrata (n/a) \akovica/Gjakova Veliko Ribare Ribare e Madhe Lipljan/Lipjan Zaza Zazhe Novo Brdo/Novoberde Veliko Ropotovo Ropotove e Madhe Kos. Kamenica/Kamenice Zborce Zborc Zubin Potok/Zubin Potok Veliko Rudare Rudar i Madh Zve~an/Zvecan @drelo Zhdrelle Gnjilane/Gjilan Veljeglava Velegllave Kos. Kamenica/Kamenice Zebince Zebnice Gnjilane/Gjilan Velji Breg Bregu i Madh Zubin Potok/Zubin Potok Ze~evice Zeqeriq Gnjilane/Gjilan Veri} Veriq Istok/Istog Zegovac Zhegofc Leposavi}/Leposaviq Vesekovce Vesekofc Vu~itrn/Vushtrri Zegova~ka Vrbica Verbice e Zhegofcit Zve~an/Zvecan Vica Vice [trpce/Shterpce Zegra Zheger Gora/Dragash Vidanje Viteje Klina/Kline Zemanica Zeman Kos. Mitrovica/Mitrovice Vidomiri} Vidimiriq Kos. Mitrovica/Mitrovice Zerovnica Zherovnice Vu~itrn/Vushtrri Vidusi} Vidishiq Kos. Mitrovica/Mitrovice Zgatare (n/a) Podujevo/Podujeve Vili{te (n/a) Zve~an/Zvecan Zijaca Zijace Vitina/Viti Viljance Vilance Vu~itrn/Vushtrri Zilivoda Zhilivode Zve~an/Zvecan Vitak Vojnike Srbica/Skenderai Zitinje Zhiti Prizren/Prizren Vitakovo (n/a) Zubin Potok/Zubin Potok Zitinje Zinti Gora/Dragash Vitanovice (n/a) Leposavi}/Leposaviq Zitkovac (n/a) Prizren/Prizren Vitina Viti Vitina/Viti Zivinjane Vermice Pri{tina/Prishtina Vitomirica Vitomirice Pe}/Peja Zjum Zym Uro{evac/Ferizaj Vladovo (n/a) Gnjilane/Gjilan Zjum Zym Gora/Dragash Vlahinje Vllahinje Kos. Mitrovica/Mitrovice Zlatare Zllatare Klina/Kline Vla{ki Drenovac Drenoc Klina/Kiine Zlatare Zllatare Lipljan/Lipjan Vla{nja (n/a) Prizren/Prizren Zli Potok Zlipotok Pe}/Peja Vla{tica (n/a) Gnjilane/Gjilan Zloku}ane Zllakuqan Orahovac/Rrahovec Vo}njak Vojnike Srbica/Skenderai Zloku}ane Zallkuqan Prizren/Prizren Voga}ica Vogacice Lipljan/Lipjan Zlopek Qellopek Leposavi}/Leposaviq Vogovo Vogove \akovica/Gjakova Zo~i{te Zozishte Gora/Dragash Vojinovice Vojnoc [timlje/Shtime Zojic Zojiq Leposavi}/Leposaviq Vojmislice Vojmisliq Zubin Potok/Zubin Potok Zmosek (n/a) Zve~an/Zvecan Volujak Vulljake Klina/Kline Zrza Xrxe [timlje/Shtime Voska Voksh De~ani/Decane Zrze Xence Orahovac/Rrahovec Vra~evo Vraceve Leposavi}/Leposaviq Zub Zhub \akovica/Gjakova Vragolija Vragoli Kosovo Polje/Fushe Kosove Zubin Potok Zubin Potok Zubin Potok/Zubin Potok Vragovac Vragofc Pe}/Peja Zuja Zhuje Kos. Kamenica/Kamenice Vrani Do Vranidoll Pri{tina/Prishtina Zulfaj Zulfaj \akovica/Gjakova Vrani} Vraniq \akovica/Gjakova Zulfaj (n/a) \akovica/Gjakova Vrani} Vraniq Suva Reka/Suhareke Zupce Zupc Zubin Potok/Zubin Potok Vrani{te Vranishte Gora/Dragash Zur Zhur Prizren/Prizren Vranjak Vranjake Orahovac/Rrahovec Zve~an Zvecan Zve~an/Zvecan Vranovac Vranoc Pe}/Peja Vrap~i} Vrapciq Gnjilane/Gjilan Vrba Verbe Zubin Potok/Zubin Potok Vrban Urban Vitina/Viti Vrbe{tica Verbeshtice [trpce/Shterpce Vrbica Verbice Gnjilane/Gjilan Vrbicane (n/a) Prizren/Prizren Vrbnica Vernice Kos. Mitrovica/Mitrovice Vrbnica (n/a) Prizren/Prizren Vrbovac Vrboc Glogovac/Gllogoc Vrbovac Urbode Vitina/Viti Vrelo Vrelle Istok/Istog Vrelo Vrelle Lipljan/Lipjan Vrmnica Vrmice Klina/Kline Vrnavokolo Vernakolle Vitina/Viti Vrnez Vernez Vitina/Viti Vrnica Vrnice Vu~itrn/Vushtrri Vr{evce Vershec Lipljan/Lipjan Vr{evce Vershec Suva Reka/Suhareke Vrtolnica Vertomice Ka~anik/Kacanik Vrucevce Vruqec Kos. Kamenica/Kamenice Vuca Vuce Leposavi}/Leposaviq Vucak Vuqak Glogovac/Gllogoc Vu~itrn Vushtrri Vu~itrn/Vushtiri Vukojevice Vukojeviq Zubin Potok/Zubin Potok Vukosavljevice (n/a) Zubin Potok/Zubin Potok Vusince (n/a) Kos. Kamenica/Kamenice Zabelj Zhabel \akovica/Gjakova Zablace Zabuaq Istok/Istog Zabr|e Zabergje Klina/Kline Zabr|e Zabergje Kos. Mitrovica/Mitrovice Zabr|e Zabergje Leposavi}/Leposaviq Za} Zallq Istok/Istog Zagorje Zagor Vu~itrn/Vushtrri Zagra|e (n/a) Zubin Potok/Zubin Potok Zagrmlje Zgermle Pe}/Peja Zagulje (n/a) Zubin Potok/Zubin Potok Zaha} Zahaq Pe}/Peja Zajcevce Zajcec Kos. Kamenica/Kamenice Zajmovo Zajmove Klina/Kline Zakovo Zhakove Istok/Istog Zakut Zakut Podujevo/Podujeve Zaplu`je Zaplluxhe Gora/Dragash Zarevi Zharevice Zubin Potok/Zubin Potok Zasela Zaselle Kos. Mitrovica/Mitrovice Zaskok Zaskoc Uro{evac/Ferizaj Zatri} Zatriq Orahovac/Rrahovec

420 Dodatak V delu: 2. Naselja na Kosovu po alfabetskom redosledu prema albanskim nazivima

Albanski naziv Srpski naziv Op{tina Albanski naziv Srpski naziv Op{tina

Acareve Ov~arevo Srbica/Skenderaj Berkove Berkovo Klina/Kline Akosnice Okosnica Lipljan/Lipjan Bernica e Eperme Gornja Brnjica Pri{tina/Prishtina Androfc Androvac Lipljan/Lipjan Bernica e Poshtem Donja Brnjica Pri{tina/Prishtina Arlat Orlate Glogovac/Gllogoc Bernjak Brnjak Zubin Potok/Zubin Potok Astrazup Ostrozub Orahovac/Rrahovec Bernjake Brnjaca Orahovac/Rrahovec Atmagje Atma|a Prizren/Prizren Bervenik Brevnik Podujevo/Podujeve Babaj i Bokes Babaj Baks \akovica/Gjakova Berzance Brzance Leposavi}/Leposaviq Baballoq Babalo} De~ani/Decane Berzhenik Brezanik Pe}/Peja Babimoc Babin Most Obili}/Obiliq Besi Besinje Pri{tina/Prishtina Babiq Babice Pe}/Peja Bibe Biba Uro{evac/Ferizaj Bablak Babljak Uro{evac/Ferizaj Bicec Bi}evac Ka~anik/Kacanik Babudovice Babudovica Zubin Potok/Zubin Potok Bilince Bilince Gniljane/Gjilan Babush Muhad`er Babu{ Lipljan/Lipjan Billushe Bilu{a Prizren/Prizren Backe Backa Gora/Dragash Binaq Bina} Vitina/Viti Badofc Badovac Pri{tina/Prishtina Biq Bica Klina/Kline Baice Banjica Ka~anik/Kacanik Bistrazhin Bistra`in \akovica/Gjakova Bajcine Bajcina Podujevo/Podujeve Bistrice Bistrica Leposavi}/Leposaviq Baje Banja Istok/Istog Bistrice e Shales Saljska Bistrica Leposavi}/Leposaviq Baje Banja Srbica/Skenderaj Bitesh i Ulet Donji Bite{ \akovica/Gjakova Baje Banja Zubin Potok/Zubin Potok Biti e Eperme Gornja Bitinja [trpce/Shterpce Bajgore Bajgora Kos. Mitrovica/Mitrovice Biti e Ulet Donja Bitinja [trpce/Shterpce Bajice Banjica Glogovac/Gllogoc Bivolak Bivoljak Vu~itrn/Vushtrri Bajice Banjica Lipljan/Lipjan Blac Bljac Gora/Dragash Bajske Banjska Zve~an/Zvecan Blinaje Lipovica Lipljan/Lipjan Baks Baks Srbica/Skenderaj Blinishte Lipovac \akovica/Gjakova Bakshi Baksija Obili}/Obiliq Bllace Blace Suva Reka/Suhareke Balince Balince Klina/Kline Bllagaje Blagaje Pe}/Peja Balince Balince Vu~itrn/Vushtrri Bllate Blato Podujevo/Podujeve Ballabaja Kisela Banja Podujevo/Podujeve Bob Bob Ka~nik/Kacanik Ballaban Balaban Pri{tina/Prishtina Boga Boge Pe}/Peja Ballance Balance Vitina/Viti Bokshiq Bok{i} Klina/Kline Ballofc Balovac Podujevo/Podujeve Boiec Boljevce Kos. Kamenica/Kamenice Banje Banja Suva Reka/Suhareke Boletin Boljetin Zve~an/Zvecan Banjske Banjska Vu~itrn/Vushtrri Borcan Bor~ane Leposavi}/Leposaviq Banovdol Banov Do Zve~an/Zvecan Borovc Borova Leposavi}/Leposaviq Banulle Banduli} Lipljan/Lipjan Boshlan Bo{ljane Vu~itrn/Vushtrri Baraina Baraina Podujevo/Podujeve Bostan Bostane Novo Brdo/Novoberde Barane Barane Pe}/Peja Braboniq Brabonji} Kos. Mitrovica/Mitrovice Bardhaniq Bardoni} \akovica/Gjakova Brad Brod Gora/Dragash Bardhasan Bardosan \akovica/Gjakova Bradash Brada{ Podujevo/Podujeve Bardhi i Madh Veliki Bela}evac Kosovo Polje/Fushe Kosove Braine Braina Podujevo/Podujeve Bardhi i Vogel Mali Bela}evac Kosovo Polje/Fushe Kosove Bratotine Bratotin Orahovac/Rrahovec Bare Bare Kos. Mitrovica/Mitrovice Brece Brece Podujevo/Podujeve Bare Bare Leposavi}/Leposaviq Breg i Zi Crni Breg Lipljan/Lipjan Barileve Bariljevo Pri{tina/Prishtina Bregu i Madh Velji Breg Zubin Potok/Zubin Potok Bastovice Belaje De~ani/Decane Brekoc Brekovac \akovica/Gjakova Batahire Bataire Kos. Mitrovica/Mitrovice Bresalc Brasaljce Gniljane/Gjilan Batllave Batlava Podujevo/Podujeve Bresnice Bresnica Zve~an/Zvecan BatuseBec Batusa \akovica/Gjakova Brestoc Brestovac Orahovac/Rrahovec Bec Bec \akovica/Gjakova Brestovik Brestovik Pe}/Peja Begunce Begunce Vitina/Viti Brezne Brezna Gora/Dragash Beleg Beleg De~ani/Decane Breznice Breznica Obili}/Obiliq Belince Belince [timlje/Shtime Brezovice Brezovica [trpce/Shterpce Bellacerke Bela Crkva Orahovac/Rrahovec Brod Brod [trpce/Shterpce Bellanice Belanica Suva Reka/Suhareke Brodosane Brodosavce Gora/Dragash Belloberda Belo Brdo Leposavi}/Leposaviq Broliq Broli} Pe}/Peja Bellopoje Belo PoIje Istok/Istog Brovine Brovina \akovica/Gjakova Bellopoje Belo Polje Pe}/Peja Brus Brus Lipljan/Lipjan Bellopoje Belo Polje Podujevo/Podujeve Brusnik Brusnik Vu~itrn/Vushtrri Beluqe Beluce Leposavi}/Leposaviq Bubavec Bobovac Klina/Kline Beqiq Be~i} Vu~itrn/Vushtrri Bube Bube Zubin Potok/Zubin Potok Bequk Bencuk Vu~itrn/Vushtrri Bubel Bublje Orahovac/Rrahovec Berberishte Berberi{te Leposavi}/Leposaviq Budakove Budakovo Suva Reka/Suhareke Berefc Berevce [trpce/Shterpce Budisallc Budisavci Klina/Kline Berishe Beri{a Glogovac/Gllogoc Budzike e Poshtime Donja Budriga Gniljane/Gjilan Berivojce Berivojce Kos. Kamenica/Kamenice Bujan Bujance Lipljan/Lipjan Berjahe Berjak \akovica/Gjakova Bukosh Buko{ Suva Reka/Suhareke

421 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

Albanski naziv Srpski naziv Op{tina Albanski naziv Srpski naziv Op{tina

Bukosh Buko{ Vu~itrn/Vushtrri Dojnice Dojnice Prizren/Prizren Bukovik Bukovik Gniljane/Gjilan Dolak Doljak Vu~itrn/Vushtrri Bukovishte Bukovica Lipljan/Lipjan Dolan Doljane Zve~an/Zvecan Buqan Bucane Pe}/Peja Dollc Dolac Klina/Kline Buqe Buce Gora/Dragash Dollove Dolovo Klina/Kline Burice Burince Podujevo/Podujeve Domanek Domanek Orahovac/Rrahovec Burim Jovi} Orahovac/Rrahovec Dragalice Dragalice Zubin Potok/Zubin Potok Burince Burince Gniljane/Gjilan Dragance Draganac Gniljane/Gjilan Burlate Burlate Zubin Potok/Zubin Potok Dragash Draga{ Gora/Dragash Buroje Brocna Srbica/Skenderaj Dragobil Dragobilje Orahovac/Rrahovec Burrke e Eperme Gornja Budrika Vitina/Viti Dragolec Dragoljevac Istok/Istog Burrnik Burnik Uro{evac/Ferizaj Drainoviq Drainovice Zubin Potok/Zubin Potok Busi Businje Pri{tina/Prishtina Drajciq Drajci}i Prizren/Prizren Busovate Busovata Kos. Kamenica/Kamenice Drajkoc Drajkovce [trpce/Shterpce Buzovik Buzovik Vitina/Viti Dramjake Dramnjak Uro{evac/Ferizaj Caber Cabra Zubin Potok/Zubin Potok Dreje Drenje Istok/Istog Cagllavice Caglavica Pri{tina/Prishtina Drelaj Drelje Pe}/Peja Callapek Celopek Lipljan/Lipjan Dren Dren Leposavi}/Leposaviq Capare Sapar Gniljane/Gjilan Dren Dren Zubin Potok/Zubin Potok Carefc Carevce Kos. Kamenica/Kamenice Drenoc Drenovac De~ani/Decane Carrabreg Donji Crnobreg De~ani/Decane Drenoc Drenovac Klina/Kline Carrabreg i Eperm Gornji Crnobreg De~ani/Decane Drenoc Drenov~i} Klina/Kline Carraleve Crnoljevo [timlje/Shtime Drenoc Vla{ki Drenovac Klina/Kline Carralluke Crni Lug Istok/lstog Drenoc Drenovac Orahovac/Rrahovec Carralluke Crni Lug Klina/Kline Drenoc Drenovac Pri{tina/Prishtina Catkoc Carakovce Kos. Kamenica/Kamenice Drenushe Drenova Glava Ka~anik/Kacanik Ceceli Cecelija Vu~itrn/Vushtrri Drobesh Drobe{ Vitina/Viti Celi Celik Gniljane/Gjilan Dromak Drobnjak Ka~anik/Kacanik Celine Celina Orahovac/Rrahovec Duboc Dubovac Vu~itrn/Vushtrri Ceparce Caparce Prizren/Prizren Dubocak Dubo~ak Pe}/Peja Ceraj Ceranja Leposavi}/Leposaviq Dubove Dubovo Pe}/Peja Cerkolez Crkolez Istok/Istog Dubove e Vogel Malo Dubovo Istok/Istog Cermjan Crmljane \akovica/Gjakova Dubovik Dubovik De~ani/Decane Cernatove Crnatovo Leposavi}/Leposaviq Dubrave Dubrava De~ani/Decane Cernice Cernica Gniljane/Gjilan Dubrave Dubrava Istok/Istog Cernille Crnilo Uro{evac/Ferizaj Dubrave Dubrava Suva Reka/Suhareke Ceroverhe Crni Vrh Pe}/Peja Duganjive Dugonjive Klina/Kline Cerrce Crnce Istok/Istog Duge Duga [timlje/Shtime Cerrovike Cerovik Klina/Kline Duhel Dulje Suva Reka/Suhareke Cerven Crveni Leposavi}/Leposaviq Dujake Dujak \akovica/Gjakova Cifllak Ciflak Orahovac/Rrahovec Dumnica e Epertne Gornja Dubnica Vu~itrn/Vushtrri Ciniak Ciflak Vitina/Viti Dumnica e Ulet Donja Dubnica Vu~itrn/Vushtrri Citak Citak Srbica/Skenderaj Dumnice e Eperme Gornja Dubnica Podujevo/Podujeve Dabishefc Dabi{evac Pri{tina/Prishtina Dumnice e Luges Lug Dubnica Vu~itrn/Vushtrri Dajkofc Dajkovce Kos. Kamenica/Kamenice Dumnice e Poshtem Donja Dubnica Podujevo/Podujeve Dal Dolj \akovica/Gjakova Dumosh Dumo{ Podujevo/Podujeve Damanek Domanek Glogovac/Gllogoc Dunav Dunavo Gniljane/Gjilan Damjan Damjane \akovica/Gjakova Duraj Dura Ka~anik/Kacanik Dashefc Do{evac Srbica/Skenderaj Dush Du{ Klina/Kline Dashice Dazdince Kos. Kamenica/Kamenice Dushanove Du{anovo Prizren/Prizren Dashinovc Da{inovac De~ani/Decane Duzhnje Duznje \akovica/Gjakova Davidofc Davidovce [timlje/Shtime Dvoran Dvorane Suva Reka/Suhareke Debulde Debelde Vitina/Viti Dvorishte Dvori{te Podujevo/Podujeve Decane De~ani De~ani/Decane Dys Duz Podujevo/Podujeve Dedaj Dedaj Prizren/Prizren Elezaj Eleza Ka~anik/Kacanik Dedi Dedinje Kos. Mitrovica/Mitrovice Feriqeve Firiceja Kos. Kamenica/Kamenice Dehje Danjane Orahovac/Rrahovec Ferizaj Uro{evac Uro{evac/Ferizaj Deiq Dei} Klina/Kline Firaje Firaja \akovica/Gjakova Dellofc Delovce Suva Reka/Suhareke Firaje Firaja [trpce/Shterpce Dershnik Drsnik Klina/Kline Firze Firza \akovica/Gjakova Dervare Drvare Vu~itrn/Vushtrri Frasheri i Madh Svinjare Kos. Mitrovica/Mitrovice Desetak Desetak Leposavi}/Leposaviq Fshat Seljance Kos. Mitrovica/Mitrovice Desivojce Desivojce Kos. Kamenica/Kamenice Fshati Llap Laplje Selo Pri{tina/Prishtina Devaje Devaja Vitina/Viti Fushe Kosove Kosovo Polje Kosovo Polje/Fushe Kosove Deve Deva Djakovica/Gjakova Fushtice e Eperme Gornja Fu{tica Glogovac/Gllogoc Dince Dimce Ka~anik/Kacanik Fushtice e Poshtem Donja Fu{tica Glogovac/Gllogoc Divjake Divljaka Lipljan/Lipjan Gabrrice Gabrica Ka~anik/Kacanik Dlallasaj Dalasaj \akovica/Gjakova Gadime e Eperme Gornje Gadimlje Lipljan/Lipjan Doberdol Dobri Dol Klina/Kline Gadime e Ulet Donje Gadimlje Lipljan/Lipjan Doberdolan Dobrodeljane Suva Reka/Suhareke Gadish Gadi{ Gniljane/Gjilan Doberdoll Dobri Do Pe}/Peja Gajre Gajre Ka~anik/Kacanik Doberdoll Dobri Do Podujevo/Podujeve Galice Galica Vu~itrn/Vushtrri Doberdup Dobri Dub Kosovo Polje/Fushe Kosove Garaceve Gora/Gora~evo Orahovac/Rrahovec Doberlluke Dobra Luka Vu~itrn/Vushtrri Garance Gora/Gorance Ka~anik/Kacanik Doblibare Doblibare \akovica/Gjakova Gatnje Gatnje Uro{evac/Ferizaj Dobraje e Madhe Velika Dobranja Lipljan/Lipjan Gazivode Gazivode Zubin Potok/Zubin Potok Dobraje e Vogel Mala Dobranja Lipljan/Lipjan Gelanc Geljance Suva Reka/Suhareke Dobratin Dobrotin Lipljan/Lipjan Gerdofc Grdovac Podujevo/Podujeve Dobratine Dobrotin Podujevo/Podujeve Gerkaje Grkaje Leposavi}/Leposaviq Dobrdoll Dobri Dol Orahovac/Rrahovec Germcare Grncar Vitina/Viti Dobriq Dobri} \akovica/Gjakova Germove Grmovo Vitina/Viti Dobrosh Dobro{ \akovica/Gjakova Gerqine Grcina \akovica/Gjakova Dobroshec Dobro{evac Glogovac/Gllogoc Getovushe Gotovu{a [trpce/Shterpce Dobrushe Dobru{a Istok/Istog Gexhe Ged`a Orahovac/Rrahovec Dobruzhe Dobru{te Prizren/Prizren Gjakove \akovica \akovica/Gjakova Doganaj Doganovi} Ka~anik/Kacanik Gjelbine Donja Slatina Vitina/Viti

422 Fond za humanitarno pravo Dodatak V delu:2. Naselja na Kosovu

Albanski naziv Srpski naziv Op{tina Albanski naziv Srpski naziv Op{tina

Gjiaoc \inovce Suva Reka/Suhareke Hereq Ere} \akovica/Gjakova Gjilan Gniljane Gniljane/Gjilan Hergove Hercegovo Vu~itrn/Vushtrri Gjocaj \ocaj De~ani/Decane Hertice Hrtica Podujevo/Podujeve Gjonaj \onaj Prizren/Prizren Hoce e Madhe Velika Ho~a Orahovac/Rrahovec Gjurakovc \urakovac Istok/lstog Hoce e Qytetit Ho~a Zagradska Prizren/Prizren Gjurakovc Srbobran Istok/Istog Hoce e Vogel Mala Ho~a Orahovac/Rrahovec Gjurgjedoli \ur|ev Dol Ka~anik/Kacanik Hodanofc Odanovce Kos. Kamenica/Kamenice Gjurgjevik Mali \ur|evik Klina/Kline Hodefc Odevce Kos. Kamenica/Kamenice Gjurgjevik Veliki \ur|evik Klina/Kline Hulaj Huijaj De~ani/Decane Gjurkoc \urkovce [timlje/Shtime Ilixha e Pejes Banjica Istok/Istog Gjylekare \elekare Vitina/Viti Inatofc Inatovce Gniljane/Gjilan Gllanaselle Gladno Selo Glogovac/Gllogoc Irzniq Rzni} De~ani/Decane Gllanice Glanica Lipljan/Lipjan Iseve e Poshtme Donje lsevo Leposavi}/Leposaviq Gllareve Iglarevo Klina/Kline Isniq Istini} De~ani/Decane Gllavice Glavica Lipljan/Lipjan Istog Istok Istok/Istog Gllavnik Glavnik Podujevo/Podujeve Istog i Poshtem Donji Istok Istok/Istog Gllavotin Glavotina Vu~itrn/Vushtrri Ivaje Ivaja Ka~anik/Kacanik Gllobocice Globo~ica Ka~anik/Kacanik Izbice Izbica Srbica/Skenderaj GIloboqice Globo~ica Gora/Dragash Izhance Izance [trpce/Shterpce Gllogjan Glo|ane De~ani/Decane Izvore Izvori Zve~an/Zvecan Gllogjan Glo|ane Pe}/Peja Jabllanice Jablanica Pe}/Peja Gllogoc Glogovce Kos. Kamenica/Kamenice Jabllanice Jablanica Prizren/Prizren Gllogofc Glogovica Pri{tina/Prishtina Jabllanice e Madhe Velika Jablanica Pe}/Peja Gllogoc Glogovac Glogovac/Gllogoc Jabllanice e Vogel Mala Jablanica Pe}/Peja Globare Globare Glogovac/Gllogoc Jabuke Jabuka Zubin Potok/Zubin Potok Glogofc Glogovce Lipljan/Lipjan Jagnjenice Jagnjenica Zubin Potok/Zubin Potok Gmice Gmince Kos. Kamenica/Kamenice Jagode Jagoda Klina/Kline Gnezhdan Gnjezdane Leposavi}/Leposaviq Jahoce Jahoc \akovica/Gjakova Godanc Godance Glogovac/Gllogoc Jancishte Jan~i{te Orahovac/Rrahovec Godanc i Ulet Donje Godance [timlje/Shtime Janjeve Janjevo Lipljan/Lipjan Godanci i Eperm Gornje Godance [timlje/Shtime Jankovpotok Jankov Potok Zve~an/Zvecan Goden Goden \akovica/Gjakova Janosh Jano{ \akovica/Gjakova Goden Mali Goden Gnjilane/Gjilan Jasenovik Jasenovik Novo Brdo/Novoberde Goden i Madh Veliki Goden Vitina/Viti Jasenovik i Eperm Gornji Jasenovik Zubin Potok/Zubin Potok Godishnjak Godi{njak Podujevo/Podujeve Jasenovik i Poshtem Donji Jasenovik Zubin Potok/Zubin Potok Gogollofc Gogolovce Kos. Kamenica/Kamenice Jashanice Jo{anica Klina/Kline Gojbuje Gojbulja Vu~itrn/Vushtrri Jashanice Jo{anica Leposavi}/Leposaviq Golluboc Golubovac Klina/Kline Jashanice Jo{anica Pe}/Peja Gorazhdec Gorazdevac Pe}/Peja Jasiq Jasi} De~ani/Decane Gomaselle Gornje Selo Prizren/Prizren Javor Javor Suva Reka/Suhareke Gorozhup Gorozup Prizren/Prizren Jazhince Jazince [trpce/Shterpce Grabanice Grabanica Klina/Kline Jelakce Jelakce Leposavi}/Leposaviq Graboc Grabovac Pe}/Peja Jelloc Jelovac Klina/Kline Graboc i Eperm Gornji Grabovac Obili}/Obiliq Jeshkove Je{kovo Prizren/Prizren Graboc i Ulet Donji Grabovac Kosovo Polje/Fushe Kosove Jezerc Jezero Vu~itrn/Vushtrri Grabofc Grabovac Zve~an/Zvecan Jezerce ezerce Uro{evac/Ferizaj Grace Grace Vu~itrn/Vushtrri Joshevik Jo{evik Zve~an/Zvecan Gradice Gradica Glogovac/GIIogoc Junik Junik De~ani/Decane Gramaqel Gramocelj De~ani/Decane Kabash Kaba{ Prizren/Prizren Granican Grani~ane Leposavi}/Leposaviq Kabash Kaba{ Vitina/Viti Grapc Grabac Klina/Kline Kabashi i Hasit Kaba{ Has Prizren/Prizren Grashtice Gra{tica Pri{tina/Prishtina Kacandoll Ka~andol Kos. Mitrovica/Mitrovice Grazhdanik Grazdanik Prizren/Prizren Kacanik Ka~anik Ka~anik/Kacanik Greben Grebno Uro{evac/Ferizaj Kacanik i Vjeter Stari Ka~anik Ka~anik/Kacanik Gregjenik Gra|enik Kos. Kamenica/Kamenice Kacibeg Kacibeg Podujevo/Podujeve Grejkoc Grejkovce Suva Reka/Suhareke Kajkove Kajkovo Leposavi}/Leposaviq Grejqefc Grejcevce Suva Reka/Suhareke Kalatice Kaljatica Podujevo/Podujeve Gremnik Grebnik Klina/KIine Kaliqan Kali~ane Istok/lstog Grencarc Grncare Prizren/Prirren Kalludra e Madhe Velika Kaludra Zubin Potok/Zubin Potok Grgoc Grgoc \akovica/Gjakova Kalludra e Vogel Mala Kaludra Zubin Potok/Zubin Potok Grizhan Grizani Zve~an/Zvecan Kamenice Kosovska Kamenica Kos. Kamenica/Kamenice Grizime Grizime Kos. Kamenica/Kamenice Kamenice Kamenica Leposavi}/Leposaviq Guli Gulije Leposavi}/Leposaviq Kaporiq Koporice Leposavi}/Leposaviq Gumnaselle Guvno Selo Lipljan/Lipjan Karaceve e Eperme Gornje Kara~evo Kos. Kamenica/Kamenice Gumnishte Gumni{te Gniljane/Gjilan Karaceve e UIet Donje Kara~evo Kos. Kamenica/Kamenice Gumnishte Gumni{te Vu~itrn/Vushtrri Karaqe Karace Vu~itrn/Vushtrri Guncat Guncat Suva Reka/Suhareke Karaqice Kara~ica [timlje/Shtime Gurbardh Crnovrana Orahovac/Rrahovec Karashengjergj Karasin|er| Prizren/Prizren Guri i Kuq Petkovi} Orahovac/Rrahovec Kashice Ka{ica Istok/Istog Gurishte Goric Orahovac/Rrahovec Katuni i Ri Novo Selo Kos. Kamenica/Kamenice Gushe Guska \akovica/Gjakova Kepuz Kpuz Klina/Kline Gushice Gu{ica Vitina/Viti Keqekole Kacikol Pri{tina/Prishtina Gushterice e Eperm Gornja Gu{terica Lipljan/Lipjan Kerligate Krligate Zubin Potok/Zubin Potok Gushterice e Ulet Donja Gu{terica Lipljan/Lipjan Kernice Krnjince Klina/Kline Guvnishte Guvni{te Leposavi}/Leposaviq Kernine Krnjina Istok/Istog Hade Ade Obili}/Obiliq Kernjin i Epenn Gornji Krnjin Leposavi}/Leposaviq Hajkobille Ajkobila Pri{tina/Prishtina Kernjin i Poshtem Donji Krnjin Leposavi}/Leposaviq Hajnoc Ajnovce Kos. Kamenica/Kamenice Kerpimeh Krpimej Podujevo/Podujeve Hajvali Ajvalija Pri{tina/Prishtina Kerstofc Krstovac Pe}/Peja Halabak Afabak Podujevo/Podujeve Kijevciq Kijev~ice Leposavi}/Leposaviq Hallac i Madh Veliki Alas Lipljan/Lipjan Kijeve Kijevo Klina/KIine Hallac i Vogel Mali Alas Lipljan/Lipjan Kishnapole Ki{no Polje Gnjlane/Gjilan Hamidi Hamidija Obili}/Obiliq Kizhareke Ki{na Reka Glogovac/Gllogoc Hani i Elezit \eneral Jankovi} Ka~anik/Kacanik Klecke Klecka Lipljan/Lipljan Haxhaj Had`ovi}i Pe}/Peja Kline Klina Klina/Kline Henc Ence Kosovo Polje/Fushe Kosove Kline e Eperme Gornja Klina Srbica/Skenderaj

423 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

Albanski naziv Srpski naziv Op{tina Albanski naziv Srpski naziv Op{tina

Kline e Mesme Srednja Klina Srbica/Skenderaj Kucishte Ku}i{te Pe}/Peja Kline e Poshteme Donja Klina Srbica/Skenderaj Kukavice Kru{evo Leposavi}/Leposaviq Klinefc Klinovac Klina/Kline Kukavice Kukavica Pri{tina/Prishtina Kliqine Klin~ina Pe}/Peja Kukovice Kukovce Gora/Dragash Kllobukar Klobukar Novo Brdo/Novoberde Kukulan Kukuljane Gora/Dragash Kllodernice Kladernica Srbica/Skenderaj Kulle Kula Zve~an/Zvecan Kllokot Klokot Vitina/Viti Kunovim Kunovik Vu~itrn/Vushtrri Kmetofc Kmetovce Gniljane/Gjilan Kunushefc Konju{evac Podujevo/Podujeve Kobaje Kobanja Prizren/Prizren Kurillove Kurilovo Vu~itrn/Vushtrri Kobillagllave Kobilja Glava Zubin Potok/Zubin Potok Kusar Kusar \akovica/Gjakova Kodrali Kodralija De~ani/Decane Kushove Ku{evac \akovica/Gjakova Kodrali Kodralija \akovica/Gjakova Kuske e Eperme Gornje Kusce Gniljane/Gjilan Kojske Konjsko Lipljan/Lipjan Kutine Kutnje Leposavi}/Leposaviq Kojushe Koju{ Prizren/Prizren Kutllofc Kutlovac Kos. Mitrovica/Mitrovice Kokaj Glavi~ica Pe}/Peja Kuzmin Kuzmin Kosovo Polje/Fushe Kosove Koliq Koli} Pri{tina/Prishtina Lajq Ljajci} Kos. Kamenica/Kamenice Kolle Koto Vu~itrn/Vushtrri Lajthishte Leskov~i} Obili}/Obiliq Kolloleq Kolole} Kos. Kamenica/Kamenice Lebane Lebane Pri{tina/Prishtina Kolovice Kojlovica Pri{tina/Prishtina Lebushe Ljubu{a De~ani/Decane Komaran Komorane Glogovac/Gllogoc Leletiq Laleti} Lipljan/Lipjan Komogllave Kamena Glava Uro{evac/Ferizaj Lepaje Letance Podujevo/Podujeve Konjuh Konjuh Lipljan/Lipjan Lepine Lepina Lipljan/Lipjan Kopernice Koprivnica Kos. Kamenica/Kamenice Leposaviq Leposavi} Leposavi}/Leposaviq Kopiliq Obili} Obili}/Obiliq Leqine Leo}ina Srbica/Skenderaj Kopiliq i Eperm Gornji Obili} Srbica/Skenderaj Leshak Le{ak Leposavi}/Leposaviq Kopiliq i Ulet Donji Obili} Srbica/Skenderaj Leshan Lje{ane Pe}/Peja Koprive Kopriva Kos. Mitrovica/Mitrovice Leshane Le{ane Suva Reka/Suhareke Korbuliq Korbuli} Ka~anik/Kacanik Leshtan Le{tane Gora/Dragash Korenice Korenica \akovica/Gjakova Leshtar Lje{tar Kos. Kamenica/Kamenice Koretin Koretin Kos. Kamenica/Kamenice Leskoc Leskovac Klina/Kline Koretishte Koreti{te Gniljane/Gjilan Lesocke Lisacka Kos. Kamenica/Kamenice Korishe Kori{a Prizren/Prizren Letnice Letnica Vitina/Viti Korite Korilje Zve~an/Zve~an Lez Les Prizren/Prizren Korretice e Eperme Gornja Koretica GIogovac/Gllogoc Likofc Likovac Srbica/Skenderaj Korretice e Poshtem Donja Koretica Glogovac/Gllogoc Likoshan Liko{ane Glogovac/Gllogoc Kosavc Kosovce Gora/Dragash Lipavice Lipovica Gniljane/Gjilan Kosh Ko{ Istok/Istog Lipavice Lipovica Zve~an/Zvecan Koshare Ko{are \akovica/Gjakova Lipe Lipa Pe}/Peja Koshare Ko{are Uro{evac/Ferizaj Lipe Lipa Zve~an/Zvecan Koshtanjeve Kostanjevo [trpce/Shterpce Lipjan Lipljan Lipljan/Lipjan Koshtove Ko{utovo Leposavi}/Leposaviq Lisi Listia Kos. Mitrovica/Mitrovice Koshutan Ko{utane Pe}/Peja Lisnaje Dubrava Ka~anik/Kacanik Koshutove Ko{utovo Kos. Mitrovica/Mitrovice Livadh Liva|e Lipljan/Lipjan Koshutove Ko{utica Leposavi}/Leposaviq Livadice Livadica Podujevo/Podujeve Kostadince Kostadince Kos. Kamenica/Kamenice Livoq i Eperm Gornji Livo} Gniljane/Gjilan Kosterc Kostrc Srbica/Skenderaj Livoq i Poshtem Donji Livo} Gniljane/Gjilan Kosterc Kostrce Suva Reka/Suhareke Llabjan Labljane Novo Brdo/Novoberde Kosuriq Kosuri} Pe}/Peja Llabjan Labljane Pe}/Peja Kotline Kotlina Ka~anik/Kacanik Lladofc Ladovac Podujevo/Podujeve Kotore Kotore Srbica/Skenderaj Lladroc Ladrovac Suva Reka/Suhareke Kotradic Kotradic Pe}/Peja Lladroviq Ladrovi} Suva Reka/Suhareke Kovacice Kova~ica Kos. Mitrovica/Mitrovice Llanishte Lani{te Ka~anik/Kacanik Kovaqec Kova~evac Ka~anik/Kacanik Llanishte Lani{te [timlje/Shtime Kovrache Kovrage Istok/Istog Llapashtice e Ep. Gornja Lapa{tica Podujevo/Podujeve Kozareve Kovace Zubin Potok/Zubin Potok Llapashtice e Posht Donja Lapa{tica Podujevo/Podujeve Kozareve Kozarevo Zubin Potok/Zubin Potok Llapceve Labu~evo Orahovac/Rrahovec Kozhice Kozica Srbica/Skenderaj Llapushnik Lapu{nik Glogovac/Gllogoc Koznik Koznik Orahovac/Rrahovec Llashkobare Lasko Bare Uro{evac/Ferizaj Kqiq i Vogel Malo Ki~i}e Kos. Mitrovica/Mitrovice Llaushe Lau{a Podujevo/Podujeve Kqiqi i Madh Veliki Ki~i} Kos. Mitrovica/Mitrovice Llaushe Lau{a Srbica/Skenderaj Krajishte Kraji{te Lipljan/Lipjan Llazareve Lazarevo Obili}/Obiliq Krajk Krajk Prizren/Prizren Llazbollpaq Laz Belopa} Pe}/Peja Krajkove Krajkovo Glogovac/Gllogoc Llocan Lo~ane De~ani/Decane Krajnidoll Krajnidel Kos. Kamenica/Kamenice Llofce Lovac Zve~an/Zvecan Kralan Kraljane \akovica/Gjakova Llovce Lovce Gniljane/Gjilan Kramovik Kramovik Orahovac/Rrahovec Llozhan Lozane Pe}/Peja Krasaliq Krasali} Srbica/Skenderaj Llozishte Loì{te Zve~an/Zvecan Krasmiroc Krasmirovac Srbica/Skenderaj Llugagji Lugadìja Lipljan/Lipjan Kravarice Kravarica Gniljane/Gjilan Llugagji Lugadìja Pe}/Peja Kravasari Kravoserija Suva Reka/Suhareke Lluge Lug Lipljan/Lipjan Kremenat Kremenata Kos. Kamenica/Kamenice Lluge Lug Podujevo/Podujeve Krileve Kriljevo Kos. Kamenica/Kamenice LIugove Lugovo Istok/Istog Kroimire Krajmirovce Lipljan/Lipjan Llukafc i Begut Begov Lukavac Istok/Istog Krushe e Madhe Velika Kru{a Orahovac/Rrahovec Llukafci i Thate Suvi Lukavac Istok/Istog Krushe e Vogel Mala Kru{a Prizren/Prizren Llukare Lukare Pri{tina/Prishtina Krushec Kru{evac Pe}/Peja Llukareke Lu~ka Reka Zubin Potok/Zubin Potok Krushefc Kru{evac Obilic/Obiliq Lluke e Eperme Donja Luka De~ani/Decane Krusheve Kru{evac Srbica/Skenderaj Lluzhane Luzane Podujevo/Podujeve Krushevice Kru{evica Podujevo/Podujeve Lokve Lokva Zve~an/Zvecan Krushice e Eperme Gornja Kru{ica Suva Reka/Suhareke Loxha Lo|a Pe}/Peja Krushice e Ulet Donja Kru{ica Suva Reka/Suhareke Lubavec Ljubovac Srbica/Skenderaj Krushqice Kru{~ica Leposavi}/Leposaviq Lubeniq Ljubeni} Pe}/Peja Kryshefc Ktu{evo Gora/Dragash Lubinje i Eperme Gornje Ljubinje Prizren/Prizren Krysheve Malo Kru{evo Klina/Kline Lubinje i Poshtme Donje Ljubinje Prizren/Prizren Krysheve e Madhe Veliko Kru{evo Klina/Kline Lubizhde Ljubidà Orahovac/Rrahovec Kucice Ku}ica Srbica/Skenderaj Lucushe Gornja Luka De~ani/Decane

424 Fond za humanitarno pravo Dodatak V delu: 2. Naselja na Kosovu

Albanski naziv Srpski naziv Op{tina Albanski naziv Srpski naziv Op{tina

Lugmire Banjski Suvi Do Zve~an/Zvecan ucibabe Mu~ibaba Gniljane/Gjilan Lumbardh Ljumbarda De~ani/Decane Muciverce Mu~ivrce Kos. Kamenica/Kamenice Lupishte Ljubovi{te Gora/Dragash Muhameb Mazap Podujevo/Podujeve Lupishte Ljubi{te Vitina/Viti Mulliq Moli} \akovica/Gjakova Lupizhde Ljubod`a Istok/lstog Muradem Muradem Prizren/Prizren Lupove Ljubovo Istok/Istog Murge Murga Srbica/Skenderaj Lupqi i Eperm Gornje Ljupce Podujevo/Podujeve Murgulle Murgula Podujevo/Podujeve Lupqi i Poshtem Donje Ljupce Podujevo/Podujeve Mushnikove Mu{nikovo Prizren/Prizren Lushte Lju{ta Kos. Mitrovica/Mitrovice Mushtishte Mu{uti{te Suva Reka/Suhareke Luzhnice Luznica Suva Reka/Suhareke Muzeqine Muzi~ane [timlje/Shtime Luzice Lozica Klina/Kline Muzhevine Muzevine Istok/Istog Magjere Ma|era Kos. Mitrovica/Mitrovice Nabergjan Nabr|e Pe}/Peja Magure Magura Lipljan/Lipjan Nagafc Nogavac Orahovac/Rrahovec Majane Majance Podujevo/Podujeve Nakarada Nakarada Kosovo Polje/Fushe Kosove Majdeve Majdevo Leposavi}/Leposaviq Nakell Naklo Pe}/Peja Makermal Makrmalj Srbica/Skenderaj Nashec Nasec Prizren/Prizren Makofc Makovac Pri{tina/Prishtina Nashpall Naspale Orahovac/Rrahovec Makresh Donji Makre{ Gniljane/Gjilan Nebregoshi Nebregoste Prizren/Prizren Makresh Gonji Makre{ Gniljane/Gjilan Nec Nec \akovica/Gjakova Malaj Maljevice Pe}/Peja Necafc Necavce Ka~anik/Kacanik Malesi e Re Nova [umadija Prizren/Prizren Nedakofc Nedakovac Vu~itrn/Vushtrri Malesi e Re Novake Prizren/Prizren Negroc Negrovce Glogovac/Gllogoc Malesi e Vogel Rado{te Orahovac/Rrahovec Nekoc Nekovce Glogovac/Gllogoc Maliq Moglica \akovica/Gjakova Nekodim Nekodim Uro{evac/Ferizaj Malisheve Mali{evo Gniljane/Gjilan Nente Jugoviq Devet Jugovi}a Pri{tina/Prishtina Malisheve Mali{evo Orahovac/Rrahovec Nepole Nepolje Pe}/Peja Mamushe Mamu{a Prizren/Prizren Neprebishte Neprebi{te Suva Reka/Suhareke Mamushe Manastirica Prizren/Prizren Nerodime e Eperme Gornje Nerodimlje Uro{evac/Ferizaj Manastirice Manastirce Uro{evac/Ferizaj Nerodime e Poshte Donje Nerodimlje Uro{evac/Ferizaj Manishince Mani{ince Novo Brdo/Novoberde Nike Nika Ka~anik/Kacanik Marali Moralija Orahovac/Rrahovec Nikofc Nikovce Ka~anik/Kacanik Marec Marovce Kos. Kamenica/Kamenice Nishec Ni{evce Pri{tina/Prishtina Marefc Marevce Lipljan/Lipjan Nishor Ni{or Suva Reka/Suhareke Marefc Marevce Pri{tina/Prishtina Nosale Nosalje Gniljane/Gjilan Marmulle Marmule \akovica/Gjakova Novaline Nevoljane Vu~itrn/Vushrri Matiqan Mati}ane Pri{tina/Prishtina Novoberde Novo Brdo Novo Brdo/Novoberde Maxhare Ma|are Orahovac/Rrahovec Novokaz Nivokaz \akovica/Gjakova Mazgit Mazgit Obili}/Obiliq Novoselle Novo Selo Pe}/Peja Mazhiq Mazi} Kos. Mitrovica/Mitrovice Novoselle Novo Selo Srbica/Skenderaj Maznik Maznik De~ani/Decane Novoselle Novo Selo Vitina/Viti Mazrek Mazrek Prizren/Prizren Novoselle e Begut Novo Selo Begovo Vu~itrn/Vushtrri Medvec Medvece Lipljan/Lipjan Novoselle e Eperme Gornje Novo Selo \akovica/Gjakova Medvec Medvece Prizren/Prizren Novoselle e Maxhun Nov. S. Ma|unsko Vu~itrn/Vushtrri Megjegjipotok Me|e|i Potok Zubin Potok/Zubin Potok Novoselle e Ulet Donje Novo Selo \akovica/Gjakova Meja Meja \akovica/Gjakova Obrance Obrand`a Podujevo/Podujeve Mekidoll Meki Do Zve~an/Zvecan Obri e Eperme Gornje Obrinje GIogovac/GIlogoc Mekiniq Mekinice Leposavi}/Leposaviq Obri e Ulet Donje Obrinje Srbica/Skenderaj Melenice Meljenica Kos. Mitrovica/Mitrovice Ogoshte Ogoste Kos. Kamenica/Kamenice Meqe Me}a \akovica/Gjakova Oklac Oklace Zubin Potok/Zubin Potok Meqiteve Ma}itevo Suva Reka/Suhareke Okllap Oklap Lipljan/Lipjan Meshine Me{ina Kos. Kamenica/Kamenice Okrashtice Okra{tica Vu~itrn/Vushtrri Metergofc Medregovac Podujevo/Podujeve Opterushe Opteru{a Orahovac/Rrahovec Metohi Metohija Podujevo/Podujeve Orize Meja Orize \akovica/Gjakova Miganoc Miganovce Kos. Kamenica/Kamenice Orllan Orlane Podujevo/Podujeve Mihaliq Mijali} Vu~itrn/Vushtrri Ornberde Orno Brdo Istok/Istog Mijak Mijak Vitina/Viti Ortushe Orcusa Gora/Dragash Mikushnice Miku{nica Srbica/Skenderaj Osek Hyle Osek Hilja \akovica/Gjakova Milaj Miljaj Prizren/Prizren Osek Pashe Osek Pa{a \akovica/Gjakova Miokoviq Miokovice Leposavi}/Leposaviq Oshlan O{ljane Vu~itrn/Vushtrri Mioliq Miolice Leposavi}/Leposaviq Osojan Osojane Istok/Istog Mirace Miroce Vu~itrn/Vushtrri Ostraqe Ostrace Leposavi}/Leposaviq Miradi e Eperme Gornje Dobrevo Kosovo Polje/Fushe Kosove Pacaj Pacaj \akovica/Gjakova Miradi e Ulet Donje Dobrevo Kosovo Polje/Fushe Kosove Padalishte Padali{te Srbica/Skenderaj Mirash Stari Mira{ Uro{evac/Ferizaj Padine Padine Zubin Potok/Zubin Potok Mirash i Ri Novi Mira{ Uro{evac/Ferizaj Pagarushe Pagaru{a Orahovac/Rrahovec Mirate Dobrava Leposavi}/Leposaviq Pakashtice e Eperme Gornja Paka{tica Podujevo/Podujeve Mirefc Mirovac Podujevo/Podujeve Pakashtice e Posht. Donja Paka{tica Podujevo/Podujeve Mirene Mirena Lipljan/Lipjan Palabardhe Paljabarda \akovica/Gjakova Miresh Dobrcane Gniljane/Gjilan Palaj Palivodenica Ka~anik/Kacanik Miresi Dragovac Pri{tina/Prishtina Palaj Crkvena Vodica Obili}/Obiliq Mirosale Mirosavlje Uro{evac/Ferizaj Pallate Palatna Podujevo/Podujeve Mirushe Miru{a Orahovac/Rrahovec Paluzhe Poluza Glogovac/Gllogoc Mitrovice Kosovska Mitrovica Kos. Mitrovica/Mitrovice Panorc Ponorac Orahovac/Rrahovec Mleqan Mle}ane Klina/Kline Pantine Pantina Vu~itrn/Vushtrri Mlike Mlike Gora/Dragash Papalan Popovljane Suva Reka/Suhareke Mocare Mocare Kos. Kamenica/Kamenice Papaz Papaz Suva Reka/Suhareke Mogille Mogila Vitina/Viti Papaz Papaz Uro{evac/Ferizaj Mohlan Movljane Suva Reka/Suhareke Papiq Papi} De~ani/Decane Mojstir Mojstir Istok/Istog Papraqan Papra}ane De~ani/Decane Mollopolc Malopoljce [timlje/Shtime Parllove Paralovo Gniljane/Gjilan Morine Morina \akovica/Gjakova Partesh Parte{ Gniljane/Gjilan Morine Marina Srbica/Skenderaj Paruc Paruci Zubin Potok/Zubin Potok Moshince Mosnica Leposavi}/Leposaviq Pasjan Pasjane Gniljane/Gjilan Mozgove Mozgovo Gniljane/Gjilan Pasome Pasoma Vucitrn/Vushtrri Mramor Mramor Pri{tina/Prishtina Pastasel Pusto Selo Orahovac/Rrahovec Mrasuer Mrasor Orahovac/Rrahovec Pavlan Plavljane Pe}/Peja

425 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

Albanski naziv Srpski naziv Op{tina Albanski naziv Srpski naziv Op{tina

Peje Pe} Pe}/Peja Qikatove c Vjeter Staro îkatovo Glogovac/Gllogoc Penuke Penduha Podujevo/Podujeve Qirez ]irez Srbica/Skenderaj Pepiq Pepice Pe}/Peja Qubrel ]ubrelj Srbica/Skenderaj Peqan Pecane Suva Reka/Suhareke Qupeve ]upevo Klina/KIine Peran Perane Podujevo/Podujeve Oylage Cuculjaga Lipljan/Lipjan Perlepnice Prilepnica Gniljane/Gjilan Oyshk Cuska Pe}/Peja Peroc Preoce Pri{tina/Prishtina Race Raca \akovica/Gjakova Perpelloc Prepolac Podujevo/Podujeve Radavc Radavac Pe}/Peja Perroi i Jabllanices Jablanica \akovica/Gjakova Radeshe Rade{a Gora/Dragash Pestove Pestovo Vu~itrn/Vushtrri Radeve Radevo Lipljan/Lipjan Petroc Petrovce Kos. Kamenica/Kamenice Radisheve Radi{evo Srbica/Skenderaj Petrove Petrovo Selo Prizren/Prizren Radivojce Radivojce Vitina/Viti Petrove Petrovo [timlje/Shtime Radoniq Radonji} \akovica/Gjakova Petroviq Petrovi} [timlje/Shtime Radosheve Rado{evac Pri{tina/Prishtina Pidiq Pidi} Gniljane/Gjilan Radujevc Radujevac Podujevo/Podujeve Pirane Pirane Prizren/Prizren Radulovc Radulovac Klina/Kline Piriq Pirce Kos. Mitrovica/Mitrovice Rahove Oraovica Zve~an/Zvecan Pishton Pistane Pe}/Peja Rrahovec Orahovac Orahovac/Rrahovec Pjetershtan Petrusan \akovica/Gjakova Rahovice Oraovica Kos. Kamenica/Kamenice Pjetershtice Petra{tica [timlje/Shtime Rajnoc Rajanovce Kos. Kamenica/Kamenice Plakanice Plakaonica Leposavi}/Leposaviq Rake Raka Uro{evac/Ferizaj Plancar Pljancor \akovica/Gjakova Rakinice Rakinica Podujevo/Podujeve Planeje Planeja Prizren/Prizren Rakoc Rakoc \akovica/Gjakova Planinice Planinica Leposavi}/Leposaviq Rakosh Rako{ Istok/Istog Planjan Planjane Prizren/Prizren Rakovine Rakovina \akovica/Gjakova Plave Plava Gora/Dragash Ramjan Donje Ramnjane Vitina/Viti Plemetine Plemetina Obili}/Obiliq Ramnishte Ravni{te Vitina/Viti Pleshine Ple{ina Uro{evac/Ferizaj Ramoc Ramoc \akovica/Gjakova Plitkoviq Plitkovi} Lipljan/Lipjan Ramune Romune Pe}/Peja Plloqice Plo~ica Klina/Kline Rance Rance [timlje/Shtime Plluzhine Pluzina Srbica/Skenderaj Randobrave Randubrava Prizren/Prizren Pobergje Pobr|e De~ani/Decane Ranllug Ranilug Kos. Kamenica/Kamenice Poceste Pocesce Pe}/Peja Rashane e Eperne Gornje Ra{ane Kos. Mitrovica/Mitrovice Podgorc Podgorce Vitina/Viti Rashane e Ulet Donje Ra{ane Kos. Mitrovica/Mitrovice Podujeve Podujevo Podujevo/Podujeve Rashanice Rezance Ka~anik/Kacanik Pogragje Podgra|e Gniljane/Gjilan Rashe Gornja Rapca Gora/Dragash Pogragje Pogra|e Klina/Kline Rashince Ra{ince [timlje/Shtime Pojatishme Pojati{te Uro{evac/Ferizaj Rashiq Ra{i} Pe}/Peja Poklek i Vjeter Poklek Glogovac/Gllogoc Raskoc Raskoc \akovica/Gjakova Polac Poljance Srbica/Skenderaj Raskove Raskovo Obili}/Obiliq Polane Poljane Istok/Istog Rastavice Rastavica De~ani/Decane Policke Policka Kos. Kamenica/Kamenice Ratishi i Eperme Gornji Rati{ De~ani/Decane Poluzhe Poluza Orahovac/Rrahovec Ratishi i Poshtem Donji Rati{ De~ani/Decane Pomazetin Pomazatin Kosovo Polje/Fushe Kosove Ratkoc Ratkovac Orahovac/Rrahovec Ponesh Pone{ Gniljane/Gjilan Raushiq Rau{i} Pe}/Peja Ponoshec Pono{evac \akovica/Gjakova Recak Ra~ak [timlje/Shtime Popoc Popovac \akovica/Gjakova Recan Recane Prizren/Prizren Popove Popovo Podujevo/Podujeve Recice Re~ica Podujevo/Podujeve Poslishte Posli{te Prizren/Prizren Reka e Alhages Alagina Reka Pe}/Peja Postenje Ibarsko Postenje Leposavi}/Leposaviq Reke Reka Ka~anik/Kacanik Poterk Prcevo Klina/Kline Reke Reka Kos. Mitrovica/Mitrovice Poterq i Eperme Gornji Petri} Klina/KIine Reke e Banskes Banjska Reka Zve~an/Zvecan Poterq i Poshtem Donji Petri} Klina/Kline Reke i Madh Velika Reka Podujevo/Podujeve Potkonja Potkomlje Leposavi}/Leposaviq enec Renovac Klina/Kline Potocan i Eperm Gornje Poto~ane Orahovac/Rrahovec Reqan Recane Suva Reka/Suhareke Potocan i Ulet Donje Poto~ane Orahovac/Rrahovec Reshtan Ra{tane Suva Reka/Suhareke Potok Potok Podujevo/Podujeve Resnik Resnik Klina/Kline Potok i Kostes Kostin Potok Leposavi}/Leposaviq Restelice Restelica Gora/Dragash Poturoc Poluturovce Lipljan/Lipjan Reti Retimlje Orahovac/Rrahovec Pozharan Pozaranje Vitina/Viti Revuce Revuce Podujevo/Podujeve Pozhare Pozar De~ani/Decane Rezalle Rezala Srbica/Skenderaj Prapashtica Propa{tica Pri{tina/Prishtina Rezalle Ran~ice Zubin Potok/Zubin Potok Prejlep Prilep De~ani/Decane Rezalle Rezala Zubin Potok/Zubin Potok Prekalle Prekale Istok/Istog Ribar i Vogel Malo Ribare Lipljan/Lipjan Prekazi e Eperme Gornje Prekaze Srbica/Skenderaj Ribarc e Madhe Veliko Ribare Lipljan/Lipjan Prekazi i Poshtem Donje Prekaze Srbica/Skenderaj Rimanishte Rimani{te Pri{tina/Prishtina Prekolluke Prekoluka De~ani/Decane Rimnik Ribnik Vitina/Viti Prelez Prelez Zubin Potok/Zubin Potok Rodel Rodelj Leposavi}/Leposaviq Prelez i Muhaxhere Muhadèr Prelez Uro{evac/Ferizaj Rogacice Roga~ica Kos. Kamenica/Kamenice Prelovc Prelovac Srbica/Skenderaj Rogove Rogovo \akovica/Gjakova Prevllak Preseka Zubin Potok/Zubin Potok Rohot Ruhot Pe}/Peja Pridvorice Pridvorica Leposavi}/Leposaviq Romaje Romaja Prizren/Prizren Pridvorice Prevlak Zubin Potok/Zubin Potok Romaje Skorobi{te Prizren/Prizren Pridvorice Pridvorica Zubin Potok/Zubin Potok Ropice Ropica Vu~itrn/Vushtrri Prigode Prigoda Istok/Istog RRopotove e Madhe Veliko Ropotovo Kos. Kamenica/Kamenice Prilluzhe Priluzje Vu~itrn/Vushtrri Ropotove e Vogel Malo Ropotovo Kos. Kamenica/Kamenice Prishtina Pristina Pri{tina/Prishtina Rosuje Rosulje Pe}/Peja Prizren Prizren Prizren/Prizren Rracaj Racaj \akovica/Gjakova Prugofc Prugovac Pri{tina/Prishtina Rrepe Repa Podujevo/Podujeve Qabiq ]abi} Klina/Kline Rrypaj-Madanaj Ripaj Madanaj \akovica/Gjakova Qajdrak ]ajdrak Suva Reka/Suhareke Ruboc Robovac Kos. Kamenica/Kamenice Qallapek ]elopek Pe}/Peja Rubofc Rabovce Lipljan/Lipjan Qellopek Zlopek Pe}/Peja Rudar i Madh Veliko Rudare Zve~an/Zvecan Qerim ]erim \akovica/Gjakova Rudar i Vogel Malo Rudare Zve~an/Zvecan Qeskove ]eskovo Klina/Kline Rudine Rudine Zve~an/Zvecan Qikatove e Re Novo îkatovo Glogovac/GIlogoc Rufc i Ri Novo Rujce Lipljan/Lipjan

426 Fond za humanitarno pravo Dodatak V delu: 2. Naselja na Kosovu

Albanski naziv Srpski naziv Op{tina Albanski naziv Srpski naziv Op{tina

Rufc i Vjeter Staro Rujce Lipljan/Lipjan Sllatine Slatina Vu~itrn/Vushtrri Ruishte Ruji{te Zubin Potok/Zubin Potok Sllatine e Eperme Gornja Slatina Vitina/Viti Runik Rudnik Srbica/Skenderaj Sllatine e Yogel Mala Slatina Kosovo Polje/Fushe Kosove Runjeve Runjevo Ka~anik/Kacanik SIlovi Slovinje Lipljan/Lipjan Rurdare Merdare Podujevo/Podujeve Sllubice Slubica Gniljane/Gjilan Rusinoc Rusinovce Lipljan/Lipjan Sllupe SIup De~ani/Decane Rvatske Rvatska Leposavi}/Leposaviq Smac Smac Prizren/Prizren Rzhane Rzana Kos. Mitrovica/Mitrovice Smac Struzje Prizren/Prizren Sadovine e Cerkezev Cerkez Sadovina Vitina/Viti Smallushe Smolusa Lipljan/Lipjan Sadovine e Jerlive Jerli Sadovina Vitina/Viti Sma} Smac \akovica/Gjakova Sallagrazdhe Selogra|e Suva Reka/Suhareke Smire Smira Vitina/Viti Samagrazhde Samodraà Suva Reka/Suhareke Smonice Smonica \akovica/Gjakova Samodrezhe Samodreà Vu~itrn/Vushtrri Smrekonice Smrekovnica Vu~itrn/Vushtrri Sapniq Sopni} Orahovac/Rrahovec Socanice So}anica Leposavi}/Leposaviq Savrove Savrovo Suva Reka/Suhareke Sofali Sofalija Pri{tina/Prishtina Sazli Sazlija Uro{evac/Ferizaj Softoviq Softovi} Uro{evac/Ferizaj Sefce Sevce [trpce/Shterpce Sojeve Sojevo Uro{evac/Ferizaj Selice Seoce Leposavi}/Leposaviq Sopije Sopina Suva Reka/Suhareke Semetishte Semeti{te Suva Reka/Suhareke Sopot Sopot \akovica/Gjakova Sendo Sendo Zve~an/Zvecan Sopotnice Sopotnica Ka~anik/Kacanik Senik Senik Suva Reka/Suhareke Spinadi Spinadija Prizren/Prizren Senoc Sanovac Orahovac/Rrahovec Sredske Sredska Prizren/Prizren Serbofc Srbovac Zve~an/Zvecan Stagove Stagovo Ka~anik/Kacanik Sfirce Svirce Kos. Kamenica/Kamenice Stanishor Stani{or Gniljane/Gjilan Sfracaku i Eperme Gornji Svra~ak Vu~itrn/Vushtrri Stankoc Stankovce Glogovac/Gllogoc Sfracaku i Ulet Donji Svra~ak Vu~itrn/Vushtrri Stanovc i Eperme Gornje Stanovce Vu~itrn/Vushtrri Shahiq Saji} Kos. Kamenica/Kamenice Stanovc i Poshtem Donje Stanovce Vu~itrn/Vushtrri Shajkofc Sajkovac Podujevo/Podujeve Stanqiq Stan~i} Gniljane/Gjilan Shakovice Sakovica Podujevo/Podujeve Staradran Starodvorane Istok/Istog Shale Sedlare Kos. Kamenica/Kamenice Stariterg Stari Trg (rud.) Kos. Mitrovica/Mitrovice Shale Sedlare Lipljan/Lipjan Stariterg Stari Trg (selo) Kos. Mitrovica/Mitrovice Shallc Salce Vu~itrn/Vushtrri Starvuqine Stara Vu~ina Suva Reka/Suhareke Shaptej Saptelj De~ani/Decane Stermc i Eperm Gornji Strmac Zubin Potok/Zubin Potok Sharban Sarban Pri{tina/Prishtina Strazhe Straà Gniljane/Gjilan Shashare Sasare Vitina/Viti Strazhe Straà Ka~anik/Kacanik Shashkofc Saskovac Pri{tina/Prishtina Strelice Strelica Kos. Kamenica/Kamenice Sheremet Seremet \akovica/Gjakova Strellc i Eperm Gornji Streoc De~ani/Decane Shillove Silovo Gniljane/Gjilan Strellc i Poshtem Donji Streoc De~ani/Decane Shipashice e Eperme Gornja Sipa{nica Kos. Kamenica/Kamenice Strezofc Strezovce Kos. Kamenica/Kamenice Shipashice e Ulet Donja Sipa{nica Kos. Kamenica/Kamenice Strofc Strovce Vu~itrn/Vushtrri Shipitulle [ipitula Obili}/Obiliq Stubell Stubla \akovica/Gjakova Shipol [ipolje Kos. Mitrovica/Mitrovice Stubell e Eperme Gornja Stubla Vitina/Viti Shisharke [i{arka Lipljan/Lipjan Stubell e Poshtme Donja Stubla Vitina/Viti Shishman [i{man \akovica/Gjakova Stublline Stublina Gniljane/Gjilan Shkabaj Orlovi} Pri{tina/Prishtina Studenice Studenica Istok/lstog Shkarashnik Skorosnik Klina/Kline Studenqan Studen~ane Suva Reka/Suhareke Shkoze Milanovi} Orahovac/Rrahovec Studime e Eperme Gornja Sudimlja Vu~itrn/Vushtrri Shkoze [koza Prizren/Prizren Studime e Poshtme Donja Sudimlja Vu~itrn/Vushtrri Shkrel [krelje Pe}/Peja Stupe Stup Klina/Kline Shlivovice [ljivovica Vu~itrn/Vushtrri Suhareke Suva Reka Suva Reka/Suhareke Shtedim [tedim Podujevo/Podujeve Suhodoll Suvi Do Lipljan/Lipjan Shterbullove [trbulovo Glogovac/Gllogoc Suhodolli i Eperm Gornji Suvi Do Kos. Mitrovica/Mitrovice Shterpce [trpce [trpce/Shterpce Suhodolli i Ulet Donji Suvi Do Kos. Mitrovica/Mitrovice Shtime [timlje [timlje/Shtime Suhogerile Suvo Grlo Istok/Istog Shtitarice [titarica Vu~itrn/Vushtrri Suhogerlle Suvo Grlo Srbica/Skenderaj Shtupel [tupelj Klina/Kline Surdulle Surdula Podujevo/Podujeve Shtutice [tutica Glogovac/Gllogoc Surkish Surki{ Podujevo/Podujeve Shtypeqi i Madh Veliki [tupelj Pe}/Peja Sushice Su{ica Pri{tina/Prishtina Shtypeqi i Vogel Mali [tupelj Pe}/Peja Sushice Su{ice [trpce/Shterpce Shupkofc [upkovac Kos. Mitrovica/Mitrovice Sveqel Svetlje Podujevo/Podujeve Shurdhan [urlane Gniljane/Gjilan Sverke Svrhe Klina/KIine Shushice Su{ica Istok/Istog Sverke Svrke Pe}/Peja Siboc Sibovac Obili}/Obiliq Sylevice Siljevica Podujevo/Podujeve Sibofc i Eperm Gornji Sibovac Podujevo/Podujeve Talinoc i Muhaxhei Muhadèr TaIinovac Uro{evac/Ferizaj Sibofc i Poshtem Donji Sibovac Podujevo/Podujeve Tankosiq Tankosi} Uro{evac/Ferizaj Siceve Si}evo Klina/Kline Taraxhe Taradà Vu~itrn/Vushtrri Siceve Si}evo Pri{tina/Prishtina Tarllabuq Trlabu} Vu~itrn/Vushtrri Sige Siga Pe}/Peja Temeqine Tumi}ina Suva Reka/Suhareke Sinaje Sinaje Istok/Istog Tenezhdoll Tenes Do Pri{tina/Prishtina Skenderaj Srbica Srbica/Skenderaj Teqe Te}a Lipljan/Lipjan Skenderaj i Eperm Gornja Srbica Prizren/Prizren Terdec Trdevac Glogovac/Gllogoc Skenderaj i Utet Donja Srbica Prizren/Prizren Termje Trnje Suva Reka/Suhareke Skivjan Skivjane \akovica/Gjakova Ternave Trnava Podujevo/Podujeve Skocne Skocna Vu~itrn/Vushtrri Ternavice Trnavica Podujevo/Podujeve Skrovice Skrovna Vu~itrn/Vushtrri Terpeze Trpeza Glogovac/Gllogoc Skulanove Skulanevo Lipljan/Lipjan Terpeze Trpeza Vitina/Viti Slapuzhan Slapuzane Suva Reka/Suhareke Terstene Trstena Kos. Kamenica/Kamenice Slivove Slivovo Pri{tina/Prishtina Terstene Trstena Kos. Mitrovica/Mitrovice Slivove Slivovo Uro{evac/Ferizaj Terstenik Trstenik Glogovac/Gllogoc Sllakoc i Eperm Gornje Slakovce Gniljane/Gjilan Tice Tica Srbica/Skenderaj Sllakovc Slakovce Vu~itrn/Vushtrri Tirnice Trni~evce Novo Brdo/Novoberde Sllakove e Poshtme Donje Slakovce Gniljane/Gjilan Tomane Tomance Istok/Istog Sllatine Slatina Ka~anik/Kacanik Topille Topilo [timlje/Shtime Sllatine Velika Slatina Kosovo Polje/Fushe Kosove Toplican Topli~ane Lipljan/Lipjan Sllatine Slatina Leposavi}/Leposaviq Topliqan Topli~ ane Suva Reka/Suhareke Sllatine Slatina Podujevo/Podujeve Toponice Toponica Kos. Kamenica/Kamenice

427 KOSOVO kako vi|eno, tako re~eno Fond za humanitarno pravo

Albanski naziv Srpski naziv Op{tina Albanski naziv Srpski naziv Op{tina

Torine Torina Lipljan/Lipjan Vrmice Vrmnica Klina/Kline Trakaniq Trakani} \akovica/Gjakova Vruqec Vru}evce Kos. Kamenica/Kamenice Treboviq Trebovi} Pe}/Peja Vuce Vuca Leposavi}/Leposaviq Trestenik Trstenik Pe}/Peja Vukojeviq Vukojevice Zubin Potok/Zubin Potok Trestenik Trstenik Vitina/Viti Vulljake Volujak Klina/Kline Trnoc Trnavce Srbica/Skenderaj Vuqak Vu~ak GIogovac/Gllogoc Trubuhovc Trbuhovac Istok/Istog Vushtrri Vu~itrn Vu~itrn/Vushtrri Trude Trudna Pri{tina/Prishtina Xerxe Zrze Orahovac/Rrahovec Tucep Tu~ep Istok/Istog Xrxe Zrza Gora/Dragash Tunel i Parc Prvi Tunel Kos. Mitrovica/Mitrovice Zabeli i Ulet Donji Zabelj Glogovac/GIlogoc Turiqeve Turi}evac Srbica/Skenderaj Zabeli i Eperm Gornji Zabelj Glogovac/Gllogoc Turjake Turjak Orahovac/Rrahovec Zabergje Zabr|e Klina/Kline Turjake Turjak Pe}/Peja Zabergje Zabr|e Kos. Mitrovica/Mitrovice Turucice Turu~ica Podujevo/Podujeve Zabergje Zabr|e Leposavi}/Leposaviq Tushe e Pejes Pe}ko Polje Pe}/Peja Zabuaq Zablace Istok/Istog Tushile Tu{ilje Srbica/Skenderaj Zagor Zagorje Vu~itrn/Vushttri Tuxhevc Tu|evce Kos. Kamenica/Kamenice Zahaq Zaha} Pe}/Peja Tvardzhan Tvr|an Leposavi}/Leposaviq Zajcec Zaj~evce Kos. Kamenica/Kamenice Uglare Ugljare Gniljane/Gjilan Zajmove Zajmovo Klina/Kline Uglare Ugljare Kosovo Polje/Fushe Kosove Zakut Zakut Podujevo/Podujeve Uglare Tu{ice Zubin Potok/Zubin Potok Zallkuqan Zloku}ane Lipljan/Lipjan Uglare Ugljare Zubin Potok/Zubin Potok Zallq Za} Istok/Istog Ujez Ujz \akovica/Gjakova Zaplluxhe Zaplu`je Gora/Dragash Ujmir Dobravoda Klina/Kline Zaselle Zasela Kos. Mitrovica/Mitrovice Ulpiana Gra~anica Pri{tina/Prishtina Zaskoc Zaskok Uro{evac/Ferizaj Uqe U~ka Istok/Istog Zatriq Zatri} Orahovac/Rrahovec Urban Vrban Vitina/Viti Zazhe Zaza Zve~an/Zvecan Uitode Vrbovac Vitina/Viti Zborc Zborce [timlje/Shtime Uzdrim Ozrim Pe}/Peja Zebnice Zebince Novo Brdo/Novoberde Vaganice Vaganica Kos. Mitrovica/Mitrovice Zeman Zemanica Leposavi}/Leposaviq Vakanesh Vagane{ Kos. Kamenica/Kamenice Zeqeriq Ze~evice Zubin Potok/Zubin Potok Vallae Valac Zve~an/Zvecan Zgermle Zagrmlje Pe}/Peja Varage e Poshtme Donje Varage Zubin Potok/Zubin Potok Zhabari i Eperm Gornje @abare Kos. Mitrovica/Mitrovice Varigove Varigovce Lipljan/Lipjan Zhabari i Poshtem Donje @abare Kos. Mitrovica/Mitrovice Varosh Varo{ Selo Uro{evac/Ferizaj Zhabel Zabelj \akovica/Gjakova Vasileve Vasiljevo Glogovac/Gllogoc Zhakove Zakovo Istok/lstog Vataj Vata Ka~anik/Kacanik Zharevice Zarevi Zubin Potok/Zubin Potok Velegllave Veljeglava Kos. Kamenica/Kamenice Zhdrelle @drelo \akovica/Gjakova Veleknice Velekince Gniljane/Gjilan Zheger Zegra Gniljane/Gjilan Velikoreke Velika Reka Vu~itrn/Vushtrri Zhegofc Zegovac Gniljane/Gjilan Verbe Vrba Zubin Potok/Zubin Potok Zherovnice Zerovnica Zve~an/Zvecan Verbcshtice Vrbe{tica [trpce/Shterpce Zhilivode Zilivoda Vu~itrn/Vushtrri Verbice Vrbica Gniljane/Gjilan Zhiti Zitinje Podujevo/Podujeve Verbice e Zhegofcit Zegova~ka Vrbica Gniljane/Gjilan Zhub Zub \akovica/Gjakova Veriq Veri} Istok/Istog Zhuje Zuja Kos. Kamenica/Kamenice Veriq i Ri Novi Veri} Istok/Istog Zhur Zur Prizren/Prizren Vermice Zivinjane Prizren/Prizren Zijace Zijaca Kos. Mitrovica/Mitrovice Vemakolle Vrnavokolo Vitina/Viti Zinti Zitinje Vitina/Viti Vernez Vrnez Vitina/Viti Zlipotok Zli Potok Gora/Dragash Vemice Vrbnica Kos. Mitrovica/Mitrovice Zllakuqan Zlokucane Klina/Kline Vemice Vrnica Vu~itrn/Vushtrri Zllatare Zlatare Pri{tina/Prishtina Vershec Vr{evce Lipljan/Lipjan Zllatare Zlatare Uro{evac/Ferizaj Vershec Vr{evce Suva Reka/Suhareke Zojiq Zoji} Prizren/Prizren Vertomice Vrtolnica Ka~anik/Kacanik Zotaj Bo`evce Kos. Kamenica/Kamenice Vesekofc Vesekovce Vu~itrn/Vushtrri Zozishte Zo~i{te Orahovac/Rrahovec Vicc Vica [trpce/Shterpce Zubin Potok Zubin Potok Zubin Potok/Zubin Potok Vidimiriq Vidomiri} Kos. Mitrovica/Mitrovice Zulfaj Zulfaj \akovica/Gjakova Vidishiq Vidu{i} Kos. Mitrovica/Mitrovice Zupc Zupce Zubin Potok/Zubin Potok Vilance Viljance Vu~itrn/Vushtrri Zvecan Zve~an Zve~an/Zvecan Vinarc i Eperm Gornje Vinarce Kos. Mitrovica/Mitrovice Zym Zjum Gora/Dragash Vinarc i Ulet Donje Vinarce Kos. Mitrovica/Mitrovice Zym Zjum Prizren/Prizren Viteje Vidanje Klina/Kline Viti Vitina Vitina/Viti Vitomirice Vitomirica Pe}/Peja Vllahinje Vlahinje Kos. Mitrovica/Mitrovice Vogacice Voga~ica Lipljan/Lipjan Vogove Vogovo \akovica/Gjakova Vojmisliq Vojmislice Zubin Potok/Zubin Potok Vojnike Vitak Srbica/Skenderaj Vojnike Vo}njak Srbica/Skenderaj Vojnoc Vojinovce [timlje/Shtime Voksh Voska De~ani/Decane Vraceve Vra~evo Leposavi}/Leposaviq Vragofc Vragovac Pe}/Peja Vragoli Vragolija Kosovo Polje/Fushe Kosove Vranidoll Vrani Do Pri{tina/Prishtina Vraniq Vrani} \akovica/Gjakova Vraniq Vrani} Suva Reka/Suhareke Vranishte Vrani{te Gora/Dragash Vranjakc Vranjak Orahovac/Rrahovec Vranoc Vranovac Pe}/Peja Vranoci i Yogel Mali Vranovac De~ani/Decane Vrapciq Vrap~i} Gniljane/Gjilan Vrboc Vrbovac Glogovac/Gllogoc Vrelle Vrelo Istok/Istog Vrelle Vrelo Lipljan/Lipjan

428 POD LUPOM Praksa kr{enja ljudskih prava u vreme oru`anih sukoba (1995) Ljudska prava u Srbiji i Crnoj Gori (1996) Postupanje organa (1997) Policija protiv protesta (1997) Su|enja za ratne zlo~ine (2000) Otmice i nestanci ne-Albanaca na Kosovu (2001) Otpor u nadle`nosti policije (2001)

DOKUMENTA Ha{ki tribunal (1997) Politi~ka prava i slobode (1997) Pravo na `ivot i slobodu (1998) Ljudska prava za svakoga (1998) Ljudska prava za svakoga, reprint (2000) De~ija prava (2000) Pravi~no su|enje, priru~nik (2000, reprint 2001) Ha{ki tribunal II (2001) Izdava~: Fond za humanitarno pravo

Za izdava~a: Nata{a Kandi}

Prevodilac: Pavle Rak

Lektor i korektor: Nevenka Bo{njak - ^oli}

Grafi~ko oblikovanje: Dejana i Todor Cvetkovi}

[tampa: Publikum

Tira`: 1000

Beograd, 2001

ISBN 86-82599-32-5

CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd

327.7/.8(497.115) 341.231.14(497.115) Kako vi|eno, tako re~eno : analiza OEBS Verifikacione misije Kosovo : stanje ljudskih prava od oktobra 1998. do juna 1999. godine / ²prevodilac Pavle Rak³. – Beograd : Fond za humanitarno pravo, 2001 (Beograd : Publikum). – XVIII, 448 str. ; 24 cm Tira` 1 000. – Str. VI: Predgovor / Lujza Arbur. – Napomene i bibliografske reference uz tekst. ISBN 86-82599-32-5 1. Rak, Pavle a) Kosovsko pitawe – Me|unarodna zajednica b) Prava ~oveka – Kr{ewe – Kosovo COBISS-ID 94339340