GODIŠNJI IZVEŠTAJ RIBARSKO GAZDINSTVO EČKA AD LUKINO SELO
Osnovni podaci o izdavaocu akcija Poslovno ime, sedište, adresa, MB i PIB RIBARSKO GAZDINSTVO EČKA AKCIONARSKO DRUŠTVO, LUKINO SELO; Beloblatski put bb; Lukino Selo MB: 08062595 PIB: 101162350 Osnovna delatnost; šifra delatnosti Slatkovodne akvakulture; 00322 Ime i prezime direktora Miroslav Dejkovid, generalni direktor Ime i prezime kontakt osobe Ildiko Dragosavljevid Telefon 023/884-648, 023/884-028 e-mail [email protected] Datum osnivanja 05.06.1947. godine Ukupan broj izdatih običnih akcija na dan 128.224 komada sastavljanja Izveštaja CFI kod i ISIN broj ESVUFR; RSECKAE29445 Simbol ECKA Nominalna vrednost jedne akcije 2.010,00 Ukupan broj izdatih prioritetnih akcija - CFI kod i ISIN broj - Nominalna vrednost jedne akcije - Tržište na koje su akcije Društva uključene MTP Broj akcionara na dan sastavljanja Izveštaja 757 Deset najvedih akcionara na dan sastavljanja 1. Mirotin doo Vrbas – 37,51% Izveštaja 2. Sanja transport doo Srbobran – 24,33% 3. RG Ečka ad – 11,41% 4. Vojvođanska banka ad Novi Sad - kastodi račun – 9,01% 5. Komercservis ad Novi Sad – 3,90% 6. Marošan Aleksandar – 0,80% 7. Palanački Slavica – 0,31% 8. Marid Mirjana – 0,26% 9. Kovač Ištvan – 0,19% 10. Radišid Vladislav – 0,18% Način upravljanja Društvom Jednodomno upravljanje Organi upravljanja Društvom Skupština akcionara, Odbor direktora
1. Finansijski izveštaji za 2015. godinu; Izveštaj nezavisnog revizora; 2. Godišnji izveštaj o poslovanju društva; Kratak opis poslovnih aktivnosti, organizacione i kadrovske strukture pravnog lica; Prikaz razvoja i rezultata poslovanja društva, a naročito finansijsko stanje/položaj u kome se ono nalazi, kao i podatke važne za procenu stanja imovine društva; Opis očekivanog razvoja društva u narednom periodu, promena u poslovnim politikama društva; Izloženost rizicima i to cenovnom, kreditnom, riziku likvidnosti i novčanog toka, ostalim pretnjama kao i informacije o strategiji za upravljanje ovim rizicima i ocena njihove efikasnosti; Ciljevi i politike vezane za upravljanje finansijskim rizicima, kao i politika zaštite svake značajnije transakcije; Informacije o finansijskim instrumentima koje društvo koristi, ako je to značajno za procenu finansijskog položaja i uspešnost poslovanja; Informacije o svim važnijim poslovnim događajima koji su nastupili nakon proteka poslovne godine za koju se izveštaj priprema; Informacije o svim značajnijim poslovima sa povezanim licima; Informacije o aktivnostima društva na polju istraživanja i razvoja; Informacije o ulaganjima u cilju zaštite životne sredine; Informacije o ograncima; Pregled korporativnog upravljanja. 3. Sopstvene akcije; Informacije o sopstvenim akcijama. 4. Izjava lica odgovornih za sastavljanje izveštaja; 5. Odluka o usvajanju godišnjih finansijskih izveštaja/godišnjeg izveštaja; 6. Odluka o raspodeli dobiti ili pokridu gubitka;
April, 2016. godine
IlonyruaBa npaBHo nlaqe - npe4y3erHrK
Ha3trB RIBARSKO GAZDINSWO rdXl aXCIOURSXO OnUSWO, LUKINO SELO CeAffure nyKtrHo Cetro , Suoonarckf, nyr 66
5WII.AHC CTAHTA Ha AaH 31.12.2015. roAilHe - y xl4rbaAaMa AkrHapa -
l43Hoc fpyna paqyHa, pacyH n03uqr4JA AOn HanoMeHa 6poj npeiloAHa roAtrHa TeKyha roAhHa Kpajbe cahe _ noqeTHo crabe 20_. 01.01,20_.
1 2 7 4 5 6 7
AKTI4BA
A. YNNCAHI4 A HEYNTATEHI4 00 0001 KANHTA'I
6, CTAIHA,|MOB]4HA (OOO3 + 0O1O + )00i ,019+0024+0034) 137t)746 1413709 9 09.14
I. HEMATEPI4JMHA 14MOBhHA (0004 + 01 0003 0005 + 0006 + 0007 + 0008 + 0009) 25s 918 153"1
010 x Aeo 019 . Ynarasa y pa38oj 0004
2, KoHqectrje, narenrn, ntqenqe, po6ne u 011, 012 x Aeo 019 0005 /oyxHe MapKe, coOTBep tr ocrana npaBa 918 1531
013 r geo 019 3. fyABVn 0006
014 x As 019 4. Ocrana HeMarepxjanHa xMoBuHa 0007
015 x Aeo 019 5. HeMarepffjanHa rMo8xHa y npunpeMtr 0008
016 x Aeo 019 ABaHctr 3a HeMarepiljanHy trMoBxHy 1009
II. HEKPETHI4HE, NOCTPOJEIbA 14 02 onPEMA (0011 + 0012 + 0013 + 0014 + )010 0015+0016+0017+0018) I 36*C1.+ 139951 2 97902.t
020, 021 r As 029 1, 3eMAhure )011 600510 6005:i.0 b(,t\51.(J
O22 v aeo 029 2. fpaDeBxHcKtr o6jeffitr 0012 668070 6q27q?, 2$&1{J{
023 tr reo 029 3. nofrpojesa tr onpeMa 0013 2G239 14s78
024 u peo 029 4. l4HBefrxUtroHe HeKperHilHe 0014 7438 fi}t1
5. Ocane HeKperHilHe. nmpojeba H 025 u Aeo 029 0015 onpeMa 18i5 |d7 -\
6. HeKperHxHe, nmpojeBa il onpeMa y 026 ,a Aeo 029 1016 npxf,peMx (,i.$8? 615*2 6t)748
7. YnaraFba Ha ryDxM HeKpeTHxHaMa. 027 u Aeo029 0017 nofrpojebHMa tr onpeMx
l. Aaaxcu :a HeKperHrHe/ nocrpojelba h 028 H Am 029 )018 )npeMy
III. EilOnOUKA CPEACTBA (0020 + 0021 03 0019 + 0022 + 0023) t2704 t24r9 953'
030, 031 x aeo 039 UlyMe il BtrueroAtrubx 3acaAtr 0020 t\1t
032 x Aeo 039 Z. OcHoBHo craAo 0021 ll3Hoc
npeiloAHa roAtrHa fpyna pacyHa, pa{yH n0314ql4JA AOn HanoMeHa 6poj TeKyha roAtrHa KpajEe crase _ lloqerHo frare 20_, o1.01.20_.
1 2 3 4 5 6 7
037 x Aeo 039 3. ExonouKa cpeAfrBa y nptrnpeMtr )022 :205 98t
038 x trm 039 4. ABaHctr 3a 6tronouKa cpeAsBa )02:
IV. AyTOPOr.lHt4 Ot4HAHCI4JCKh 04, och\ 047 nnAcMAHt4 (002s + 0026 + 0027 + 0028 )o24 'iJ] 78i; ?8] + 0029 + 0030 + 0031 + 0032 + 0033)
1. yqeurha y Kanxrany 3aBxcHxx npaaHxx 040 x am 049 1025 ntrqa
2. Yceuha y Kanrrny npxap)4(eHtrx 041 tr Aeo 049 )02€ npaBHxx nxua r 3ajeAHHcKhM noAyxBaTlMa
3. yceuha y Kantrrany ocranyx npasHrx 042 v Aeo 049 nuqa H Apyre xaprtrje oA BpeAHofi{ )027 562 5t2 562 pacnonoxtrBe 3a npoAajy teo 043, aeo 044 tr aeo 4. AyrcpoqHx nnacMaHI MarxqHilM x )028 049 3aBXCHtM npaBHXM rhqlMa teo 043, Aeo 044 x Aeo 5. AyropocHh nnacMaHu ocraatrM 0029 049 noae3aHxM npaBHIM nxqxMa
Aeo 045 x Aeo 049 6. Ay.opoqHu nnacMaHff y 3eMDx 0030
am 045 tr treo 049 . AyropocHff nnacMaHtr y xHffipaHoEy 003
8. Xaprxje oA speAHocrtr Koje c Apxe Ao 046 tr Aeo 049 0032 Aocneha
9. Ocranh AyropocHtr 0xHaHc[jcKtr 048 r Aeo 049 0033 nnacMaHu 211 )1Q 225
V. AyTOPOqHA nOTPOK[4BAIbA (0035 + 05 0036 + 0037 + 0038 + 0039 + 0040 + 0034 c 0 0 0041)
1. norpaxhBaba oA MarxcHoT t{ 3aBycHxx 050 x Aeo 059 0035 npaBHtrx nhqa
2. norpaxxBasa oA mafltrx noBe3aHffx 051 tr aeo 059 0036 nilua
3. norpaxlBaha no ocHoBy npoAaje Ha 052 n Aeo 059 0037 PO6Hff KpeA{T
4. norpaxh8abe 3a npoAajy no yroBoptrMa 053 x Aeo 059 0038 o otrHaHctrjc(or4 nrctrHry
054 x Aeo 059 5. norpaxrsara no trHoBy jeMcrBa 0039
055 tr Aeo 059 6. CnopHa il cyMbilBa norpaxhBaba 1040
056 x [eo 059 7, Ofiana AyropocHa norpaxxmsa 1041
288 B. OAIOXEHA NOPECKA CPEACTBA )042
r. oEPTHA l4MOBltHA (0044 + 0051 + )o59 + 0060 + 0061 + 0062 + 0068 + )043 825155 s31154 108-?535 ,069 + 0070)
I. 3MI4XE (0045 + 0046 + 0047 + 0048 + KflaG 1 )044 0049 + 0050) 689451 178631 7frb1q7
1. Marepxjan, p$epBHh AenoBx, anar t0 I )045 cxTaH IHBeHTap 14507 2384A 24286
2. HeAoBpueHa npor3BoAba u HeAoBpueHe t1 )046 ytryre 11&S6iJg 494?33 1fi5791
L2 3. Forosr npoN:aoar )04i 2421 i4 :i{)-1t z'/.nj{,, ,l3Hoc fpyna pacyHa, paqyH n0314q14JA AOn Hanouexa 6poj npeiloAHa roAtrHa TeKyfra roAf,Ha Kpajffi fraBe _ nocerHo crare 20-, 01.01.20_.
1 2 3 4 5 6 7
t3 4. Po6a l04E l;J I (ii 497:1:t. 4{tii7,l
L4 5, CTanHa cpelfrBa HaMebeHa npoAajtr )049
15 6. nnaheHtr aBaHcH 3a 3anhxe x yoyre )05c 1063 2377
rr. noTPAxhBAr-bA no ocHoBy npoANE 20 (0052 + 0053 + 0054 + 0055 + 0056 + 0051 8509& 103738 69764 0057 + 0058)
1. Kynqx y 3eMEtr - MartrcHa [ 3aBucHa 200 tr Aeo 209 0052 npaBHa ntrua 754"7 6108 3985
2. Kynqx y ilHofrpaHcrBy - MarxcHa tr 201 r Aeo 209 0053 3a8rcHa npaEHa ntrqa
3. Kynqil y 3eMAx - ocrana nose3aHa 202 x Aeo 209 0054 npaBHa ntrua 370 32t)
4. Kynqff y xHocrpaHtrBy - ocrana 203 n Am 209 0055 noBe3aHa npaBHa flflqa
2O4 h A& 209 5. Kynutr y 3eMbh 0056 6t!33',8 86q15 60184
205 tr Aeo 6. Kynqx y xHospaHtrBy 00s7 209 ,!4.5 5279
7. Offana norpaxtrBaba no trHoBy 206 x As 209 0058 npoAaje
III. nOTPA)KI4BAtbA r43 CnEUilOrlLtHt4X 21 nocnoBA 1059
22 IV. APyrA nOTP0Kt4BAtbA 1060 32915 9658 LZI48
v. o,IHAHCTJCKA CPEICTBA KOJA CE 236 BPEAHyJy nO OEP BPEAHOCT14 KPO3 )061 6I4IAHC yCnEM
VI. KPATKOPOL]H14 OI4HAHCI4]CKI4 23 ocAM 236 n 237 nnAcMAHh (0063 + 0064 + 0065 + 0065 )062 1.051.0 i301il + 0067)
1. KparKopoqHtr KpeAurH tr f,nacMaHil - 230 x as 239 006: MaTlqHa x 3aBxcHa npaBHa nxqa
2. KparKopocHx KpeAlrtr tr nnacMaHx - 237 v A@ 239 0064 mana noBeaHa npaBHa ntrqa sB10
3. KparKopoqHtr KpeAtrril tr 3ajMo8il y 232u Aeo239 0065 ]EMDI
4. KparKopoqHtr KpeAurtr tr 3ajMoBx y 233 A Aq 239 0066 HHOCTpaHGBy
234, 235,238 h Aeo i. Oqrantr KparKopocHx oilHaHcxjcKx 0067 239 tflacMaH14 700 12010
/II. TOTOBI4HCKI4 EKBI4BMEHTI,| 14 24 .OTOBhHA 0068 1454 1247
VIII. NOPE3 HA AOAAry BPEAHOCT 0069 39i 268
28 ocuM 288 IX. AKTI4BHA BPEMEHCKA PASTPAH'IqElbA 0070 5327 r.q0:?2
A. YKYflHA AKTI4BA IIOCIIoBHA = 0071 IMoBHHA (0001 + 0002 + 0042 + 320490i 23468A3 2071469 0043)
E. BAHEh/IAHCHA AI(TI4BA 0072 465 4b5 h3Hoc fpyna pacyHa, paqyH no3r4ur4JA AOn HanoMeHa 6poj nperxoaHa roarHa TeKyha roAHHa Kpajse sase _ 20_. 'loqerHo crabe 01.01.20_.
1 2 3 4 5 6 7
NAC'IBA
A. KAnlTArr (0402 + 0411 - 0412 + o4t3 + o4t4 + 0415 - 0416 + O4L7 + 0401 O42O-0421) 0 (0071 -0424- 21244) 25 !-819 = = o44l - 0442)
I. OCHOBHI4 KAnilTA,l (0403 + 0404 + 30 0405 + 0406 + 0407 + 0408 + 0409 + 0402 259164 238164 25*1"ri1 0410)
300 1. AKqxjcKtr Kannran 0403 Z5773rt 257730 29773fi
2. YAentr ApyuEBa c orpaHtrceHoM 301 0404 oAfoBopHouhy
302 3.YnBu 0405
303 4. ApxasHx Kanxran 0406
304 5. ApyurBeHtr Kaf,xran 0407
305 6. 3aapyxrr yaerr 1408
306 EMxctroHa npeMxja 1409
309 ]. Ocraf,u ocHoBHu Kanffran )410 4-?4 434
31 II. YNICAHI,1 A HEYNTATEH'I KANI4TM )4Lt
047 n 237 In. oTKynrbEHE concrBEHE AKUI4JE )4t2 2:;r416 is,1.16
IV. PE3EPBE t413
/. PEBMOPTI3ALII4OHE PE3EPBE nO )cHoBy PEBA,lOPh3Atlr{tE 330 0414 IEMATEP',IJMHE hMOBl/lHE, 443965 4,13q65 qiBil lEKPETHI4HA, NOCTPOJETbAt,I ONPEME
ir. HEPEMT43OBAH14 AOEhqh nO )cHoBv MPTI4JA OA BPEAHOCTH t4 33 ocuM 330 lPvr[x KoMnoHEHTI4 ocrMor 0415 :BEOByXBATHO| PE3yITATA (norpaxHa )anAa paqyHa rpyne 33 ocuu 330)
vrr. HEPEAnh3OBAHil ryEhqh nO ocHoBy XAPTT4JA OA BPEAHOC|h t4 33 ocHM 330 APyrilx KoMnoHEHTh OgrMor 0416 728 CBEOEyXBATHOT PE3yTITATA (AyroBHa canAa paqyHa rpyne 33 ocxM 330)
vrrr. HEPAcnopEEEHh Ao6t4TAK (0418 + 34 0417 0419) 13646 t3644
340 Hepacnopei)eHr Ao6xraK paHuixx roAtrHa 0418 13('4t1 1 3t1' 10915
341 2. HepacnopeDeHx reKyhe roAxHe 0419 Ao6trraK t73l
U. YLIEIITE EE3 NPABA KOHTPOflE )420
35 x. ry6r1TAK (0422 + M23) )421 758437 433132 0
3s0 1. fy6xraK paHxjBx roAuHa )422 4_1.11*2
351 fy6ffTaK reKyhe roArlHe )423 325755 4331,82
AyroPoi{HA PE3EPBl4CA}bA U )424 iABE3E (0425 + 0432) 848967 844687 801J3C t43Hoc
fpyna paqyHa, pacyH n03hur4JA AOn HanoMeHa 6poj nperxoAHa roAuHa TeKyha roAxHa Kpajbe caBe _ 20_. noqerHo fiase 01.01.20_.
I 2 3 4 5 6 7
I. AyTOPOqHA PE3EPBI4CA|-bA (0426 + 40 )425 0427 + 0428 + 0429 + 0430 + 0431) c 0 0
1. Pe3epBtrGsa 3a rpouKoBe y rapaHTHoM 400 )426 poKy
2. PsepBxGBa 3a rpouKoBe ooHaBDaba 401 )427 nptrpoaHrx 6oraTGaBa
3. Pe3epBtrcalba rpouKoBe 403 s pecrpyKrypfrpasa 0428
4, P$epBucaba 3a HaKHaAe tr Apyre 404 0429 6eHe0trLltrje 3anoseHxx
5. Pe3ep8tre6a 3a rpouKoBe cyAcKxx 405 0430 cf,opoBa
402 u 409 Ocrana AyropocHa pe3e08uGBa 0431
II. AyTOPOqHE OEABE3E (0433 + 0434 + 41 0435 + M35 + 0437 + 0438 + 0439 + 0432 0440) 848961 644687 8013:0
1. O6aBee (oje ce Mory KoHBeproBail y 410 l/.33 KanxTan 84',A41 641185 799i45
2, O6aB€e npeMa MarHcHr.tM x 3aBxcHtrM 411 0434 NPABHXM 'ItrUXMA
3. OOaBe3e npeMa ofranxM noBe3aHuN,l 412 0435 npasHxM atrutrMa
4. OOaBe3e no eMffioBaHilM xaprtrjaMa oA 413 BpeaHocrx y neptroAy alDKeM oa roAuHy 0436 AAHA
4t4 5. AyropoqHtr KpeAr4rx x 3ajMo8tr y 3eMrotr 0437
6. AyropocHil KpeAffrx x 3ajMoBtr y 415 M38 trHOfrpaHCrBy
7. O6aBe3e no mHoBy 416 OxHaHctrjc(or )439 n[3xHra 926 1502 1975
419 3. Ofrane AyropocHe 6aBe3e )440
498 r. oafloxEHE nOPECKE OEABE3E l/,41
r. KPATKOPOT{HE OEABE3E (0443 + 42 Ao 49 (ocilM 498) 0450 + 0451 + 0459 + 0460 + 0461 + )442 1t)914n o462) 1249527 101!320
I. KPATKOPOqHE O'lHAHCI4JCKE O6ABE3E 42 (0444 + 0445 + 0446 + 0447 + 0448 + 0443 0449) 451698 r31BE6
1. KparKopocHtr KpeAxr( oA MarrcHxx 420 I 0/'44 3aBXCHtrX npaBHyX nhqa ! tu)lq7 Z6J lJS :1q674
2, KparKopocHh Kpeayrtr oa ofranrx 421 0445 noBe3aHhx npaBHfrx ntrua 2484fr1 9261
3. KparKopoqHtr KpeAxrh x 3ajMoBx y 422 )446 3eMrbl4 137839 134648 138!4q
4. KparKopoqHtr Kpeaxil h 3ajMoBx y 423 0447 trHOCTpaHfrBy l,bHoc
paqyHa, paqyH Tpyna n03hqr4JA AOn HanoMeHa 6poj npeiloAHa roAxHa TeKyha roAuHa Kpajbe frabe _ 20_. nocerHo fra6e 01.01.20_.
1 2 3 4 5 6 7
5, O6aBee no ocHoBy cranHxx cpeAcraBa ff 427 cpeafraBa o6ycaBEeHoT nosoaasa )448 HaMebeHilx npoaajx
6. Ofrane xparKopocHe SxHaHcujcKe 424,425,426 n 429 )44E o6aBe3e 71)19 2,:r65.] B19nj
II. nPhMri,EHt4 ABAHCU, AEnO3tlIU U 430 )45C KAyUt'UE 58578 169n0 7511
III. OSABE3E r43 nOCIOBAtbA (0452 + 43 ocxM 430 0453 + 0454 + 0455 + 0456 + 0457 + )451 351 r!61 43683C 28258r, 04sB)
1. Ao6aBAacH - MarhqHa x 3aBxcHa npaBHa 431 0452 ntrua y 3eMAtr \314q t99 i64 l.,q'1641
2. Ao6aBAaqr - MarxqHa tr 3aBrcHa npaBHa 432 0453 ntrua y hHofrpaHcBy
3. Ao6amaqh - ofrana noBe3aHa npaBHa 433 0454 nxqa y 3eMAx \61)727 4173 37)
4. AooaBDactr - ofrana noBsaHa npaBHa 434 0455 nrqa y trHoffpaHsEy
435 5, Ao6aBAach y 3eMEtr 0456 137?35 )37E93 10c571
436 Ao6amacr y xHocrpaHs8y 0457
439 . Osane o6aB$e H3 nosoBasa )458
44, 45 n 46 IV. OCTME KPATKOPO']HE OEABE3E 0459 19tt75t 30:115_l
/. O6ABE3E NO OCHOBY NOPE3A HA 47 )460 qoAArv BPEAHOCT 9520 B0i;4 4Dg2
/I. O6ABE3E 3A OSTME NOPE3E, 48 l/.6t qonP[HocE 14 APyrE aAx6t4HE 38015 30882 24545
VII, NAC'IBHA BPEMEHCKA 49 oclaM 498 )462 PAsTPAHl4qEFbA
4. ryErTAK,|3HAA BLCI4HE KAnITAIA (0412 + 0416 + 0421 - ,420 - 0417 - O4t5 - 0414 - 0413 - ]r',63 72BOri ,411 - 0402) > 0 = (0441 + 0424 + )rt42-007r)>0
E. yKynHA nACltBA (0424 + 0442 + )464 ,441+0401-0463)>O ro',ouu, l 89 BAHEhNAHCHA NACIBA 0465 465 r"l 65949 l rvv\,wv t Y rV\.\A !,- I 3axriscrr t O ;t lR '!\i, .l\ J.d\ I ttr, aaHa z0_lllz:_roaxHe M.U; n
O6pa3au nponxcaH npaBxnHtrKoM o caApxtrHff h $opMtr o6pa3aqa SuHaHcxjcKilx BBeuraja 3a npxapeAHa ApyurBa,3aApyre il np"gyr"rrr( {'p PC", 6p. 9512074 tA 14412014) [lonyruaBa npaBHo nilqe - npe4y3erHrK
Ha3trB RTBARSKO GIZOI]{SWO edXl AKCTONARSKO DnUSWq LUKINO SELO CeAxure ,lyKlHo Ceno, Eenoorarckx nyr 66
SNNAHC YCNEXA 3a nephoA oA 01.01.2015.Ao 31.12.2015. roAilHe - y xl,lrbaAaMa ArHapa
l,l3Hoc fpyna pacyHa, pacyH n0314qt4JA AOn Hanorexa 6poj Texyha roArHa npeiloAHa roAxHa
1 2 3 4 5 6
nPhxoAl4 t43 PEAOBHOT nOCnOBAIbA
a. nooIoBH14 nPlxOAl4 60 Ao 65, ocxM 62 x 63 1001 (1OO2 + 1009 + 1016 + 1017) 49$694 4r21Br
, NPTXOAil OA NPOAA]E POEE 60 1002 11\776 56393 1003 + 1004 + 1005 + 1006 + 1007+ 1008)
1. npHoAtr oA npoAaje po6e MarrcHrM tr 3aBxcHxM 600 1003 npaBHtrM r}4tll.iMa Ha AoMaheM Tpxxury I U1:t 6it6i
2. npflxoAtr oA npoAaje po6e MartrcHxr,t 14 3aBxcHHM 601 1004 npaBHxM nxuxMa Ha xHofrpaHoM Tpxxurry
3. npxxoax oa npoaaje po6e ocrarxu noBe3aHilM 602 100s npaBHtrM ntrquMa Ha AoMaheM Tpxxury 1R
4. nptrxoAx oA npo,qaje po6e osanrM noBe3aHuM 603 1006 npaBHxM ntruxMa Ha xHofrpaHoM rpxilury
604 5. npxxoA[ oA npoaaje po6e Ha aoMaheM rpxxury 1007 110746 4t5i7
6. npxxoAx oA npoAaje po6e 605 Ha [HofrpaHoM Tpxxury 1008
II. npnxoAr4 oA npoAAJE npoh3BoAA il ycnyrA 6t t009 (1010 + 1011 + 1012 + 1013 + 1014 + 1015)
1. npxxoAx oA npoAaje npou3BoAa |i ycnyra 610 MarI4qHlM A 3aBucHtM apaBHhM /tnlHMa Ha aomaheu 1010 rpxuury 2080
2. npfioAr oA npoAaje npou:soAa r yuyra 611 MaThcHxM r 3aBxcHxM npaaHxM nxuhMa Ha 1011 xHmpaHoM rpxtrury
3. npxxoff oA npoAaje npotr3BoAa x yuyra ocrantrM 6tz 1012 noae3aHIM npaBHtrM nxutrMa Ha AoMaheM Tpxtrury 4+;4 483
4, npxxoAx oA npoAaje npotr3BoAa tr ycnyra ocanxM 513 noBe3aH[M npaaHtrM nuqtrMa Ha l4HffipaHoM 1013 Tpxxr!ry
5. np{xoatr oa npoAaje npotr3BoAa tr ycflyra Ha 614 1014 4ouaheu rpxrury 350854 3868it5
5. npxxoAx oA npoAaje roToBxx npox3BoAa tr ycnyra 615 1015 {a xHofipaHoM TpxtrutTy 27355 39987
rrr. nPhxoAh oA npEM,1JA, cyEBEHUr4J4 64 1016 AOTAU,4JA, AOHAUIAJ A t/l C[. 3435 4075
65 N. APvril nocnoBHt4 nPl4xo[I,1 L017 1805 2278 L1 3Hoc fpyna paqyHa, pacyH n03,tultJA AOn Hanouexa 6poj TeKyha roAtrHa npeiloAHa roAxHa
1 2 3 4 5 6
PACXOAI1 1.r3 PEAOBHOT nOC,lOBAIbA
E, nocroBHl4 PACXOA]4 611359 4q1415 50 Ao 55, 62 x 63 1018 (1019 - 1020 - 1021 + 1022 + 1023 + 1024 + 1025 + 1026 + tO27 + 1028 + 1029) > 0
50 I. HAEABHA BPEAHOCT NPOEATE PO6E 1019 1 265:l!l 592i1
62 II, NP[XOflI4 OII AKThBI4PAIbA YI.]I4HAKA 14 PO6E 1020 19721.6 2S5159
IIL nOBEhAtbE BPEEHOCTT4 3M[4XA 630 HEAOBPIUEHt4X h TOTOBT4X nPO!/|3BOAA h 1021 .1265t) 65507 HEIOBPUTEHilX ycnyrA
IV. Ct4At-bEI-bE BPEAHOCT|4 3Mt4XA
631 HEIOBPTXEHhX 14 TOTOBhX npOh3BOAA 14 1022 1063-r4 HEAOBPTUEH14X yc,lyrA
51 octrM 513 V. TPOII.IKOBI4 MATEPI,IJMA r023 468038
513 VI. TPOIIKOB'I TOPhBA 14 EHEPTI4]E to24 37231 485tJ'
VII. TPOITJKOB'I 3APATA, HAKHMA 3APA/IA 14 t02s oclAjlh JtilqHil PACXOAT1 i 3!r504 1571.16
53 vrrr. TPoruKoBh npor3BoIHt4x ycnyrA t026 321199 262Str
540 IX. TPOTXKOBI4 AMOPT'I3AUhJE L027 .i&'/L4 ?.41,i1
541 ao 549 x. TPOIXKOBh AyroporlHt4X pE3EpBt4CAtbA 1028
55 XI. HEMATEPI4]MHt.I TPOIUKOBI4 to29 36398
B. nocnoBHl4 (1001- 1018) > 0 1030 AOEl,tTAt( 165
', nocnoBHh ryEr4TAK (1018 - 1001) > 0 1031 r 3166s
A, Ol4HAHClrJCKl4 nPXXOAX (1033 + 1038 + 66 r032 1039) 4AA 3\)
r. orlHAHCl4JCKl4 npUXOAh OA nOBE3AHilX nilUA 66, ocxM 662, 663 u 664 14 ogl-Mt4 ot4HAHCt4lCKh npilxoAt4 (1034 + 1035 1033 rl 0 + 1036 + 1037)
1. OxHaHcujcKtr npxxoAtr oA MarxqH[x { 3aBhcHtrx 660 1034 npaBHfi nxua
2. OvHaHciljcKtr npuxoAr4 oA osanxx noBe$Hxx 661 1035 npaBHxx rtrua
3. npxxoAu og yveuha y go6mKy npxAp)r(eHrx 665 1036 npaBHHx nilua x 3ajeAHlqKlrx noAyxsara
669 4, Ocrantr oxHaHctrjcKfi np,lxoAu 1037
662 rI. nP,4XOAr4 OA KAMATA (OA TpEEt4X nilqA) 1038 3fl4 !iq
III. NO3hTI4BHE KYPCHE PA3'I4KE h NO3NTilBHI4 663 v 664 EOEKTI4 BMYTHE K,]AY3YTE (NPEN4A TPE6I4M 1039 293 niluhr'4A)
5. OI4HAHCI4JCKI4 PACXOAI4 (1041 + 1046 + 56 1040 LO47) 1,(30-15 411'27A
I. OI4HAHCI4JCKI4 PACXOAh t43 OAHOCA CA noBE3AH!1M npABHt4t4 ,rtrltlt4MA A oCrpJl,n 56. ocilM 562, 563 h 564 1041 or4HAHCl4JCKr4 pAC(OAt4 (1042 + 1043 + 1044 + 59656 340573 104s)
1. OkHaHcljcKil pacxoAr,| t43 oAHoca ca MarrqHuM x 560 1042 3aBHCHhM npaBHXM nl4quMa 69086 69{i{*i ].1 3xoc fpyna pacyHa, pacyH n()3ltr{t4JA AOn HanoMeHa 6poj Texyha rognna nperxoAHa roAnHa
1 2 3 4 5 6
2, OtrHaHcxjcKr paqoAx tr3 oAHoca ca ffianxM 561 1043 noBe3aHxM npaBHtrM f,xu[Ma
3. PacxoAx oA yqeuha y nphAplD(eHfi 555 ry6trrKy t044 npaBHux ntrUa ff 3ajeAHucxxx noAyxBara
566 v 569 L Ocranff gacxoAtr 1045 OtrHaHciljcKx s7a 2i74t])
s62 IL PACXOAT4 KAMATA (nPEMA TpEhr4M nhqhMA) 1046 'tqtyi_t
III. HETAThBHE KYPCHE PA3NNKE il HEIATI4BHI,I 563 v 564 EOEKTI4 BMYTHE KIIAY3Y,I]E (NPEMA TPETI4M t047 535ii 51 991 nrlquMA)
E. AOEITTAK X3 OlrHAHCl4pAlbA (1032 - 1048 1O4O)
x. TEnTAK 143 OI4HAHCXPAIbA (1040 - 1049 1032) 153555 'r16B6i]
3. nPl4xoAl,t oA ycKrrAEt4BArbA BPEAHOCTX 683 x 685 OCTA'IE ]4MOBT4HE KOJA CE I4CKA:IY]E NO i050 oEP BPEAHOCTT4 KpO3 EIT,IAHC ycnEXA
!t. PACXOAT4 OA yCKnAEUBATbA BPEIIHOCTT4 583 tr 585 OCTAIIE ]4MOBI4HE KOJA CE l4CKAdryJE nO 1051 oEP BPEAHOCT]4 KpO3 EIi,|AHC yCnEXA
67 x 68, trrM 683 h 685 J. OCTMT4 nPhXOAl,t 1052 341t) 5&74
57 H 58, ocilM 583 r 585 l( ocTA,ltl PACXOAI,| 1053 56.+3 a7l i
,1. AoEI4TAK h3 PEAOBHOT nOC,|OBAIbA npE onopE3l'rBAlbA (1030 - 1031 + 1048 - 1049 + 1054 1050-1051+1052-1053)
,L. ryEhTAK 143 PEAOBHOT nOCTIOBAIbA npE onoPE3r4BAtbA (1031 - 1030 + 1049 - 1048 + 1055 10s1-1050+10s3-1052) 2*844) 4t4S.16
M. HETO AO6I4TAK nOCnOBAIbA KOJE CE OEYCTAB'bA, EOEKT]4 NPOMEHE 69-s9 1056 PAqyHOBOACTBEHE norl4T]tKE t4 l4cnPABKA TPEUIAKA r43 PAHI4JI4X nEPI4OIB
H. HETO ryEITAK NOC'IOBA}bA KOJE CE oEvcTABrbAy PACXOAIi nPOMEHE 59-69 1057 PAqvHOBOACTBEHE no,ll4TlrKE t1 HCnPABKA TPEUTAKA t43 PAHl4J}lX nEP14OAA
ib. AoE,ITAK npE OnOpE314BA}5A (1054 - 1055+10s6-1057) t058
o. ryEhTAK nPE OnOPE3HBAISA (1055 - 1054 t059 + 1057 - 1056) 43i1$?
n. noPE3 HA AOE]4TAK
7Zt I. NOPECKI4 PACXOA NEPhOTA 1060
Affi722 IL OMOXEHT4 nOpECKt't pAC(OAt4 nEpnOAA t061
a*722 rrr. oMoxEHt4 nopEcKr npilxoAl4 nEphoAA 1062
P, ]4CN'IAEEHA NP}tMA}6A 723 nocfloAABuA 'INqHA 1063 ,l 3Hoc fpyna pacyHa, pacyH n0314q],uA
1058 - 1059 - 1060 - 1061 + 1062 - 1063)
10s9 - 1058 + 1060 + 1061- 1062 + 1063)
1. OcHoBHa 3apaAa no aKqujx
yMabeHa 2. (pa3BoAlbeHa) 3apaAa no aKLlHj,
M.n: r '
O6pa3aq nponvcaH npaamHtrKoM o caapxtrHx x $opMtr o6pa3aua OxHaHctrjcKxx rcBeuraja 3a npxBpeAHa apyurBa, 3aapyre I rnacHhK PC", 6p. 9512014 u 14412014)
NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE
ZA 2015.GODINU
1. OPŠTE INFORMACIJE O DRUŠTVU
Društvo Ribarsko gazdinstvo “EČKA“ iz Lukinog Sela (dalje: Društvo) je osnovano 1947. godine.Na osnovu Rešenja FI 820/98 od 02.07.1999.god.registrovano je kao akcionarsko društvo.Osnovna delatnost je slatkovodne akvakulture, a Društvo je registrovano i za :pružanje usluga iz oblasti ugostiteljstva , turizma i trgovina na veliko i malo.
Matični broj Društva je 08062595 a Poreski identifikacioni broj 101162350. Sedište Društva je u Lukino Selo ulica Beloblatski put bb.
Društvo je na dan 31. decembra 2015. godine imalo 152 zaposlenih, a 31. decembra 2014. godine 172 zaposlenih.
Pojedinačni finansijski izveštaji za statisticke potrebe odobreni su od strane zakonskog zastupnika dana 29.02.2016. Odobreni finansijski izveštaji mogu naknadno biti izmenjeni na osnovu mišljenja revizora, a u skladu sa važećim propisima.
2. OSNOVE I OKVIR FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA
Finansijski izveštaji su sastavljeni prema konceptu nabavne vrednosti.
2.1. Osnove za sastavljanje finansijskih izveštaja
Priloženi finansijski izveštaji Društva za 2015. godinu su sastavljeni u skladu sa važećim računovodstvenim propisima u Republici Srbiji zasnovanim na Zakonu o računovodstvu ("Sl. glasnik RS", br. 62/2013).
Finansijski izveštaji za 2014. godinu sastavljeni su u skladu sa Zakonom o računovodstvu i podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona. Društvo prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja za 2015. godinu primenjuje:
Konceptualni okvir za finansijsko izveštavanje (dalje: Okvir), Međunarodne računovodstvene standarde (dalje: MRS), odnosno Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja (dalje: MSFI) i sa njima povezana tumačenja izdata od Komiteta za tumačenje računovodstvenih standarda (dalje: IFRIC), naknadne izmene tih standarda i sa njima povezana tumačenja, odobrena od Odbora za međunarodne računovodstvene standarde (dalje: IASB), čiji je prevod utvrdilo i objavilo ministarstvo nadležno za poslove finansija.
Rešenjem o utvrđivanju prevoda Konceptualnog okvira za finansijsko izveštavanje i osnovnih tekstova Međunarodnih računovodstvenih standarda, odnosno Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja ("Sl. glasnik RS", br. 35/2014), utvrđen je i objavljen prevod Konceptualnog okvira za finansijsko izveštavanje i osnovnih tekstova Međunarodnih računovodstvenih standarda, odnosno Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja, izdatih od strane Odbora za međunarodne računovodstvene standarde, kao i tumačenja
1 standarda izdatih od strane Komiteta za tumačenje računovodstvenih standarda koji su u primeni na dan sastavljanja priloženih finansijskih izveštaja.
Finansijski izveštaji su prikazani u formatu propisanom Pravilnikom o sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja za privredna društva, zadruge i preduzetnike ("Sl. glasnik RS", br. 95/2014 i 144/2014). Ovim pravilnikom definisani su obrasci finansijskih izveštaja i sadržina pozicija u obrascima, kao i minimum sadržaja napomena uz te izveštaje.
Računovodstveni propisi Republike Srbije odstupaju od MSFI i u sledećem:
• Gubitak iznad visine kapitala prikazuje se kao stavka pasive, koja po definiciji MSFI nema karakter obaveza.
• Vanbilansna sredstva i obaveze su prikazani na obrascu bilansa stanja. Ove stavke po definiciji MSFI ne predstavljaju ni sredstva ni obaveze.
Priloženi finansijski izveštaji su usaglašeni sa svim zahtevima MSFI.
Društvo je u sastavljanju priloženih finansijskih izveštaja primenilo računovodstvene politike obelodanjene u daljem tekstu Napomene 2 i 3, koje su zasnovane na važećim računovodstvenim i poreskim propisima Republike Srbije. Ove politike su konzistentno primenjene na sve prikazane godine.
Sastavljanje finansijskih izveštaja u skladu sa MSFI zahteva primenu izvesnih ključnih računovodstvenih procena. Ono, takođe, zahteva da rukovodstvo koristi svoje prosuđivanje u primeni računovodstvenih politika Društva. Oblasti koje zahtevaju prosuđivanje većeg stepena ili veće složenosti, odnosno oblasti u kojima pretpostavke i procene imaju materijalni značaj za finansijske izveštaje obelodanjene su u Napomeni 5.
2. 2.Uporedni podaci
Uporedne podatke čine finansijski izveštaji Društva za 2014 godinu sastavljeni u skladu sa Računovodstvenim propisima Republike Srbije koji su bili predmet revizije.
2.3. Preračunavanje stranih valuta
Finansijski izveštaji Društva iskazani su u hiljadama dinara (RSD). Dinar predstavlja zvaničnu izveštajnu valutu u Republici Srbiji i funkcionalnu valutu Društva.
Poslovne promene u stranoj valuti su preračunate u dinare po srednjem kursu valute utvrđenom na međubankarskom tržištu deviza, koji je važio na dan poslovne promene. Monetarne pozicije iskazane u stranoj valuti na dan bilansa stanja, preračunate su u dinare prema srednjem kursu utvrđenom na međubankarskom tržištu deviza, koji je važio na dan bilansa. Pozitivne i negativne kursne razlike nastale po osnovu izvršenih plaćanja i naplata u stranim sredstvima plaćanja u toku godine na dan bilansa iskazane su u bilansu uspeha
2 Društva, kao prihodi/rashodi po osnovu kursnih razlika u okviru pozicije finansijskih prihoda/rashoda.
Potraživanja u koja je ugrađena valutna klauzula preračunata su u dinare po srednjem kursu valute koji je važio na dan bilansa. Pozitivni i negativni efekti nastali po ovom osnovu iskazani su u bilansu uspeha Društva, kao prihodi/rashodi po osnovu efekata ugovorene zaštite od rizika u okviru kategorije ostalih prihoda/rashoda.
2.4. Primena pretpostavke stalnosti poslovanja
Finansijski izveštaji su sastavljeni pod pretpostavkom stalnosti poslovanja Društva, tj. pod pretpostavkom da će ono nastaviti da posluje tokom neograničenog vremenskog perioda u doglednoj budućnosti.
3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA
Osnovne računovodstvene politike primenjene za sastavljanje ovih finansijskih izveštaja navedene su u daljem tekstu. Ove politike su konzistentno primenjene na sve prikazane godine, osim ako nije drugačije naznačeno.
3.1. Nematerijalna ulaganja
Nematerijalna ulaganja su inicijalno priznata po nabavnoj vrednosti. Naknadno vrednovanje nematerijalnih ulaganja izvršeno je po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti i eventualne kumulirane gubitke po osnovu obezvređenja.
Korisni vek nematerijalnih ulaganja je procenjen kao određen.
Nematerijalna ulaganja sa određenim korisnim vekom upotrebe se amortizuju u toku korisnog veka trajanja i testiraju se na umanjenje vrednosti kada god se jave indikatori da nematerijalno ulaganje može da bude obezvređeno.
Dobici i gubici koji proističu iz rashodovanja ili prodaje nematerijalnih ulaganja se priznaju u bilansu uspeha perioda kada je nematerijalno ulaganje rashodovano, odnosno prodato, i to u visini razlike između priliva od prodaje i knjigovodstvene vrednosti sredstva.
3.2. Nekretnine, postrojenja i oprema
Stavke nekretnina, postrojenja i opreme, koje ispunjavaju uslove da budu priznate kao sredstvo, odmeravaju se prilikom početnog priznavanja po svojoj nabavnoj vrednosti odnosno, ceni koštanja.
Nabavnu vrednost čini vrednost po fakturi dobavljača uključujući carine, poreze koji se ne mogu refundirati i sve druge troškove dovođenja sredstva u stanje funkcionalne pripravnosti. Nabavna vrednost umanjena je za sve primljene popuste i/ili rabate (poklone). Nabavna vrednost izgrađenih osnovnih sredstava je njihova nabavna vrednost na datum kada su izgradnja ili razvoj završeni.
Pod nekretninom ili opremom smatraju se ona sredstva čiji je očekivani korisni vek upotrebe duži od jedne godine. Naknadni izdaci u nekretnine, postrojenja i opremu se kapitalizuju samo kada je verovatno da će buduće ekonomske koristi povezane sa tim izdacima pripasti
3 Društvu i da izdaci mogu pouzdano da se izmere. Svi ostali troškovi tekućeg održavanja terete troškove perioda u kome nastanu.
Dobici ili gubici koji se javljaju prilikom prodaje ili rashodovanja nekretnina i opreme, priznaju se, u okviru ostalih poslovnih prihoda ili ostalih poslovnih rashoda, u bilansu uspeha.
Nakon početnog priznavanja, nekretnine, postrojenja i oprema se iskazuju po nabavnoj vrednosti umanjenoj za kumuliranu ispravku vrednosti i eventualne kumulirane gubitke za umanjenje vrednosti.
3.3. Amortizacija
Otpisivanje nekretnina, postrojenja i opreme i nematerijalnih ulaganja se vrši primenom proporcionalne metode kojom se vrednost sredstava u potpunosti otpisuje tokom procenjenog veka upotrebe.
Otpisivanje se vrši po stopama koje su zasnovane na preostalom korisnom veku upotrebe sredstava, procenjenom od strane rukovodstva Društva.
Stope amortizacije za glavne kategorije nekretnina i opreme date su u sledećem pregledu:
Nekretnine 1-5 % Oprema: 5-20 % Mašine Računarska oprema 20 % Transportna sredstva 14,3 %
Primenjene stope za amortizaciju nematerijalnih ulaganja su sledeće:
Licence za softvere % Softveri 20 %
Obračun amortizacije nekretnina, opreme i nematerijalnih ulaganja počinje kada se ova sredstva stave u upotrebu.
3.4. Investicione nekretnine
Investicione nekretnine se početno priznaju po nabavnoj vrednosti, odnosno ceni koštanja. Troškovi transakcije se uključuju u početno priznatu vrednost.
Naknadni izdaci se kapitalizuju samo kada je verovatno da će buduće ekonomske koristi povezane sa tim izdacima pripasti Društvu i da izdaci mogu pouzdano da se izmere. Svi ostali troškovi tekućeg održavanja terete troškove perioda u kome nastanu.
Nakon početnog priznavanja, investicione nekretnine se iskazuju po fer vrednosti, koja predstavlja vrednost na tržištu koju godišnje utvrđuju eksterni procenitelji.
4 3.5. Učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica
Zavisna pravna lica predstavljaju ona pravna lica koja su pod kontrolom Društva, pri čemu se pod kontrolom podrazumeva moć upravljanja finansijskim i poslovnim politikama pravnog lica sa ciljem ostvarenja koristi od njegovog poslovanja. Smatra se da kontrola postoji kada Društvo poseduje, direktno ili indirektno (preko drugih zavisnih pravnih lica) više od polovine prava glasa u drugom društvu. Učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica iskazana su po prvobitnoj vrednosti ulaganja umanjenoj za eventualne kumulirane gubitke po osnovu obezvređenja.
3.6. Finansijski instrumenti
Finansijski instrumenti se inicijalno vrednuju po fer vrednosti, uvećanoj za troškove transakcija (izuzev finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza koje se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha), koji su direktno pripisivi nabavci ili emitovanju finansijskog sredstva ili finansijske obaveze.
Finansijska sredstva
Društvo priznaje finansijska sredstva u svom bilansu stanja samo onda kada ono postane jedna od ugovornih strana u finansijskom instrumentu. Finansijska sredstva prestaju da se priznaju kada je došlo do isteka ugovornog prava ili prenosa prava na prilive gotovine po osnovu tog sredstva, i kada je Društvo izvršilo prenos svih rizika i koristi koji proističu iz vlasništva nad finansijskim sredstvom.
Finansijska sredstva se inicijalno priznaju po fer vrednosti uvećanoj i za direktno pripisive transakcione troškove (osim u slučaju kada se radi o finansijskim sredstvima koja se vrednuju po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednostima iskazuju u bilansu uspeha, kada se transakcioni troškovi tretiraju kao rashodi perioda). Redovna kupovina i prodaja finansijskih sredstava se priznaje na datum trgovanja - datum kada se Društvo obavezalo da će kupiti ili prodati sredstvo.
Finansijska sredstva Društva uključuju gotovinu, kratkoročne depozite, hartije od vrednosti kojima se trguje, potraživanja od kupaca i ostala potraživanja iz poslovanja, date kredite i pozajmice, kao i učešća u kapitalu (osim učešća u kapitalu zavisnih i pridruženih društava i zajedničkih poduhvata)
Naknadno odmeravanje finansijskih sredstava zavisi od njihove klasifikacije. Finansijska sredstva se klasifikuju u sledeće kategorije: zajmovi i potraživanja, finansijska sredstva raspoloživa za prodaju i sredstva koja se drže do roka dospeća. Klasifikacija zavisi od svrhe za koju su finansijska sredstva pribavljena. Rukovodstvo vrši klasifikaciju svojih finansijskih plasmana u momentu inicijalnog priznavanja.
a) Zajmovi i potraživanja
U bilansu stanja Društva ova kategorija finansijskih sredstava obuhvata potraživanja od kupaca i druga potraživanja iz poslovanja, date kratkoročne pozajmice pravnim licima evidentiranim u okviru kratkoročnih finansijskih plasmana .
Potraživanja od kupaca se evidentiraju po fakturnoj vrednosti.
5 b) Finansijska sredstva koja se drže do dospeća
Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća su finansijska sredstva sa fiksnim plaćanjima ili plaćanjima koja mogu da se utvrde i sa fiksnim dospećem, za koje Društvo ima pozitivnu nameru i sposobnost da ih drži do dospeća.
Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća sastoje se od eskontovanih menica i ostalih dužničkih hartija od vrednosti .
c) Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju
Hartije od vrednosti koje su namenjene da se drže na određeni vremenski period,a koje mogu biti prodate usled potrebe za obezbeđenjem likvidnosti ili izmena u kamatnim stopama,kursevima stranih valuta ili cena kapitala,klasifikuju se kao “hartije od vrednosti raspoložive za prodaju“.
Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju obuhvataju instrumente kapitala drugih pravnih lica i druge hartije od vrednosti raspoložive za prodaju.
Nakon inicijalnog priznavanja,hartije od vrednosti raspoložive za prodaju se iskazuju po fer vrednosti.Fer vrednost hartija od vrednosti koje se kotiraju na berzi zasniva se na tekućim cenama ponude.
Nerealizovani dobici i gubici po osnovu hartija raspoloživih za prodaju evidentitaju se u okviru revalorizacionih rezervi, dok se hartija od vrednosti ne proda,naplati ili na drugi način realizuje,ili dok ta hartija od vrednosti nije obezvređena.Kada se hartije od vrednosti raspoložive za prodaju otuđe, ili kada im se umanji vrednost,kumulirane korekcije fer vrednosti priznate u okviru kapitala evidentiraju se u bilansu uspeha.
Učešće u kapitalu drugih pravnih lica koja nemaju kotiranu tržišnu cenu na aktivnom tržištu i za koje su ostali metodi razumnog procenjvanja neodgovarajući,izuzeta su od vrednovanja po tržišnoj vrednosti i iskazuju se po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti.
Ispravke vrednosti po osnovu obezvređenja učešća u kapitalu, koja se ne kotiraju na aktivnom tržištu i čija se fer vrednost ne može pouzdano utvrditi,se procenjuju kao razlika između njihove i knjigovodstvene vrednosti i sadašnje vrednosti očekivanih budućih tokova gotovine,priznaju se na teret bilansa uspeha i ne ukidaju do prestanka priznavanja sredstava.
Dobici i gubici po osnovu prodaje ovih hartija od vrednosti evidentiraju se u bilansu uspeha u okviru neto dobitka/gubitka po osnovu prodaje hartija od vrednosti koje su raspoložive za prodaju.
Finansijske obaveze
Društvo priznaje finansijske obaveze u svom bilansu stanja samo onda kada ono postane jedna od ugovornih strana u finansijskom instrumentu. Finansijska obaveza prestaje da se priznaje kada Društvo ispuni obavezu ili kada je obaveza plaćanja predviđena ugovorom ukinuta ili istekla.
6 Finansijske obaveze se inicijalno priznaju po fer vrednosti, uvećanoj za direktno pripisive troškove transakcija. Izuzetno od opšteg pravila početnog priznavanja finansijskih obaveza, kratkoročne beskamatne obaveze kod kojih je efekat diskontovanja nematerijalan, inicijalno se priznaju po originalnoj fakturnoj vrednosti.
Finansijske obaveze Društva uključuju obaveze prema dobavljačima i ostale obaveze iz poslovanja kao i primljene kredite od banaka.
Obaveze prema dobavljačima i ostale kratkoročne obaveze iz poslovanja naknadno se vrednuju po nominalnoj (fakturnoj) vrednosti.
Primljeni krediti od banaka se prvobitno priznaju u iznosima primljenih sredstava, a nakon toga se iskazuju po amortizovanoj vrednosti uz primenu ugovorene kamatne stope.
Krediti su odobreni uz varijabilne kamatne stope, a unapred plaćene naknade za odobrene kredite razgraničavaju se na proporcionalnoj osnovi tokom perioda trajanja kredita.
Obaveza je tekuća ukoliko se očekuje da bude izmirena u redovnom toku poslovnog ciklusa Društva, odnosno u periodu do 12 meseci nakon datuma izveštavanja. Sve ostale obaveze se klasifikuju kao dugoročne.
3.7. Zalihe
Zalihe se vrednuju po nabavnoj vrednosti, odnosno neto prodajnoj vrednosti ako je ona niža. Nabavnu vrednost predstavlja vrednost po fakturi dobavljača uvećana za transportne i ostale zavisne troškove nabavke. Nabavna vrednost utvrđuje se metodom prosečne ponderisane nabavne cene. Neto prodajna vrednost je cena po kojoj zalihe mogu biti prodate u normalnim uslovima poslovanja po odbitku varijabilnih troškova prodaje.
Terećenjem ostalih poslovnih rashoda vrši se ispravka vrednosti zaliha u slučajevima kada se oceni da je potrebno svesti vrednost zaliha na njihovu neto prodajnu vrednost. Oštećene zalihe i zalihe koje po kvalitetu ne odgovaraju standardima se u potpunosti otpisuju.
Zalihe robe u maloprodaji iskazuju se po prodajnoj ceni u toku godine. Na kraju obračunskog perioda zaliha robe u maloprodaji iskazuje se po prodajnim cenama.
Cena koštanja gotovih proizvoda i nedovršene proizvodnje obuhvata utrošene sirovine, direktnu radnu snagu, ostale direktne troškove.
3.8. Gotovina i gotovinski ekvivalenti
Gotovina i gotovinski ekvivalenti obuhvataju: novac u blagajni, depozite po viđenju kod banaka, druga kratkoročna visoko likvidna ulaganja sa prvobitnim rokom dospeća do tri meseca ili kraće i prekoračenja po tekućem računu. Prekoračenja po tekućem računu na dan sastavljanja finansijskih izveštaja uključena su u obaveze po kreditima u okviru kratkoročnih finansijskih obaveza.
7 3.9. Primanja zaposlenih
(a) Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje
U skladu sa propisima koji se primenjuju u Republici Srbiji, Društvo je u obavezi da plaća doprinose državnim fondovima kojima se obezbeđuje socijalna sigurnost zaposlenih. Ove obaveze uključuju doprinose na teret zaposlenih i na teret poslodavca u iznosima obračunatim po stopama propisanim relevantnim zakonskim propisima. Društvo je takođe, obavezno da od bruto zarada zaposlenih obustavi doprinose i da ih, u ime zaposlenih, uplati tim fondovima. Kada su doprinosi jednom uplaćeni, Društvo nema nikakvih daljih obaveza u pogledu plaćanja. Doprinosi na teret poslodavca i na teret zaposlenog se knjiže na teret rashoda perioda na koji se odnose.
(b) Otpremnine i jubilarne nagrade
Društvo obezbeđuje otpremnine prilikom odlaska u penziju.
(c)Kratkoročna,plaćena odsustva
Prema proceni rukovodstva Društva, iznos kratkoročnih plaćenih odsustava na dan 31. decembra 2015. godine nije materijalno značajan i shodno tome, Društvo nije izvršilo ukalkulisavanje navedenih obaveza na dan bilansa stanja.
3.10. Porezi i doprinosi
(a) Porez na dobit
Tekući porez
Porez na dobit se obračunava i plaća u skladu sa odredbama Zakona o porezu na dobit pravnih lica.
Porez na dobitak predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa odredbama Zakona o porezu na dobit preduzeća Republike Srbije. Tekući porez na dobitak predstavlja iznos obračunat primenom propisane poreske stope od 15% na osnovicu koju predstavlja oporezivi dobitak. Oporezivi dobitak se utvrđuje u poreskom bilansu kao dobit preoporezivanja iskazana u bilansu uspeha, nakon usklađivanja prihoda i rashoda na način propisan poreskim zakonodavstvom Republike Srbije. Iznos ovako utvrđenog poreza i iskazanog u poreskoj prijavi se umanjuje po osnovu poreskih kredita i poreskih podsticaja.
Poreski propisi u Republici Srbiji, ne dozvoljavaju da se poreski gubici iz tekućeg perioda iskoriste kao osnova za povraćaj poreza plaćenog u određenom prethodnom periodu. Gubici iz tekućeg perioda mogu se preneti na račun dobiti utvrđene u godišnjem poreskom bilansu iz budućih obračunskih perioda, ali ne duže od pet godina.
Odloženi porez
Odloženi porez na dobit se obračunava za sve privremene razlike između poreske osnove imovine i obaveza i njihove knjigovodstvene vrednosti. Važeće poreske stope na dan izveštavanja ili poreske stope koje su nakon tog dana stupile na snagu, koriste se za obračun iznosa odloženog poreza.
8 Odložene poreske obaveze se priznaju za sve oporezive privremene razlike. Odložena poreska sredstva priznaju se za odbitne privremene razlike i neiskorišćene iznose prenosivih poreskih kredita i poreskih gubitaka, do mere do koje je izvesno da je nivo očekivane buduće oporezive dobiti dovoljan da se sve odbitne privremene razlike, preneti neiskorišćeni poreski krediti i neiskorišćeni poreski gubici mogu iskoristiti.
Knjigovodstvena vrednost odloženih poreskih sredstava preispituje se na svaki izveštajni datum i umanjuje do mere do koje više nije izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se ukupna vrednost ili deo vrednosti odloženih poreskih sredstava može iskoristiti.
Odložena poreska sredstva koja nisu priznata procenjuju se na svaki izveštajni datum i priznaju do mere u kojoj je postalo verovatno da će buduća oporeziva dobit dozvoliti povraćaj odloženog poreskog sredstva.
Tekući i odloženi porezi priznaju se kao rashodi i prihodi i uključeni su u neto dobit izveštajnog perioda.
Odloženi porez na dobit koji se odnosi na stavke koje se direktno evidentiraju u korist ili na teret kapitala se takođe evidentira u korist, odnosno na teret kapitala.
(b) Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata poslovanja
Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata poslovanja uključuju poreze na imovinu i druge poreze, razne naknade i doprinose koji se plaćaju u skladu sa republičkim i lokalnim poreskim propisima. Ovi porezi i doprinosi su prikazani u okviru ostalih poslovnih rashoda.
3.11. Priznavanje prihoda
Društvo priznaje prihod kada se iznos prihoda može pouzdano izmeriti i kada je verovatno da će u budućnosti Društvo imati priliv ekonomskih koristi. Prihod se priznaje u visini fer vrednosti primljenog iznosa ili potraživanja po osnovu prodaje roba i usluga u toku normalnog poslovanja Društva. Prihod se iskazuje bez PDV-a, povraćaja robe, rabata i popusta.
(a) Prihod od prodaje proizvoda i robe
Prihodi od prodaje proizvoda i robe se priznaju kada su suštinski svi rizici i koristi od vlasništva nad proizvodima i robom prešli na kupca, što se uobičajeno dešava prilikom isporuke proizvoda i robe.
(b) Prihod od prodaje usluga
Društvo prodaje usluge ugostiteljstva i turizma. Ove usluge se pružaju na bazi utrošenog vremena i materijala, ili putem ugovora sa fiksnom cenom, sa uobičajeno definisanim ugovorenim uslovima.
Prihod od ugovora na bazi utrošenog vremena i materijala, priznaje se po ugovorenim naknadama s obzirom da su utrošeni radni sati i da su nastali direktni troškovi. Za ugovore
9 na bazi utroška materijala stanje dovršenosti se odmerava na bazi nastalih troškova materijala kao procenat od ukupnih troškova koji treba da nastanu.
Prihod od ugovora sa fiksnom cenom priznaje se po metodu stepena završenosti. Prema ovom metodu, prihod se generalno priznaje na osnovu izvršenih usluga do datog datuma, utvrđenih kao procenat u odnosu na ukupne usluge koje treba da se pruže.
(c) Finansijski prihodi
Finansijski prihodi obuhvataju prihode od kamata, kursnih razlika i ostale finansijske prihode, ostvarene iz odnosa sa matičnim, zavisnim i ostalim povezanim pravnim licima.
Prihodi od kamata se, u skladu sa načelom uzročnosti, priznaju u bilansu uspeha perioda na koji se odnose. Prihod od kamata potiče od kamata na deponovana sredstva kod banaka, kao i na zatezne kamate koje se obračunavaju kupcima koji kasne u izvršavanju svojih obaveza, u skladu sa ugovornim odredbama.
(d) Prihod od zakupnina
Prihod od zakupnina potiče od davanja investicionih nekretnina u operativni zakup i obračunava se na proporcionalnoj osnovi tokom perioda trajanja zakupa.
3.12. Rashodi
Rashodi se priznaju u bilansu uspeha po načelu uzročnosti prihoda i rashoda odnosno na obračunskoj osnovi i utvrđuju se za period kada su nastali.
(a) Poslovni rashodi
Poslovni rashodi obuhvataju troškove uslovljene stvaranjem prihoda od prodaje i uključuju nabavnu vrednost prodate robe, troškove materijala, goriva i energije, bruto zarade, troškove amortizacije i usluge pružene od strane trećih lica. Poslovni rashodi obuhvataju i opšte troškove kao što su troškovi zakupa, marketinga, osiguranja, platnog prometa, poreza i ostali troškovi nastali u tekućem obračunskom periodu.
(b) Finansijski rashodi
Finansijski rashodi obuhvataju rashode po osnovu kamata i kursnih razlika i ostale finansijske rashode, koji se evidentiraju u bilansu uspeha perioda na koji se odnose, a u skladu sa načelom uzročnosti.
3.13. Obelodanjivanje odnosa sa povezanim licima
Povezano lice je lice koje ima kontrolu nad Društvom ili ima značajan uticaj na Društvo prilikom donošenja poslovnih i finansijskih odluka.
10 Povezana lica su:
- zavisna i pridružena Društva, - rukovodstvo Društva, - vlasnici, odnosno osnivači Društva.
Društvo u napomenama uz finansijske izveštaje obelodanjuje potraživanja i obaveze od povezanih lica, prihode od prodaje proizvoda i usluga, uslove pod kojima su prodaje izvršene i dobici i gubici koji su po tom osnovu ostvareni.
4. FINANSIJSKI INSTRUMENTI - UPRAVLJANJE RIZICIMA
4.1. Faktori finansijskog rizika
Poslovanje Društva je izloženo različitim finansijskim rizicima: tržišni rizik, kreditni rizik i rizik likvidnosti. Upravljanje rizicima u Društvu je usmereno na nastojanje da se u situaciji nepredvidivosti finansijskih tržišta potencijalni negativni uticaji na finansijsko poslovanje Društva svedu na minimum. Upravljanje rizicima obavlja finansijska služba Društva u skladu sa politikama odobrenim od strane Odbora direktora.
Kategorije finansijskih instrumenata, prema knjigovodstvenom stanju na dan 31. decembra 2015. i 2014. godine, prikazane su u sledećoj tabeli:
U RSD hiljada 2015 2014 Finansijska sredstva Gotovina i gotovinski ekvivalenti Finansijska sredstva koja se iskazuju po fer vrednosti kroz bilans 1.454 1.247 uspeha: Hartije od vrednosti namenjene trgovanju Zajmovi i potraživanja 128.523 124.956 Finansijska sredstva koja se drže do dospeća Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju
Finansijske obaveze koje se odmeravaju po amortizovanoj vrednosti 1.423583 1.298.585 Dugoročne i kratkoročne obaveze po kreditima Obaveze iz poslovanja 351.161 436.830
U 2015. i 2014. godini Društvo nije imalo derivatne finansijske instrumente.
(a) Tržišni rizik
Tržišni rizik je rizik da će fer vrednost budućih tokova gotovine finansijskog instrumenta biti promenljiva zbog promena tržišnih cena. Tržišni rizik uključuje tri vrste rizika, kao što sledi:
11 Rizik od promene kurseva stranih valuta
Društvo posluje u međunarodnim okvirima i izloženo je riziku promena kursa stranih valuta koji proističe iz poslovanja sa različitim valutama, prvenstveno evru. Rizik proističe kako iz budućih poslovnih transakcija, tako i iz priznatih sredstava i obaveza u stranoj valuti.
Rukovodstvo Društva je ustanovilo politiku za upravljanje rizikom od promena kursa stranih valuta u odnosu na njegovu funkcionalnu valutu. Društvo ima potraživanja i obaveze u stranoj valuti, tako da je maksimizirana usklađenost priliva i odliva u istoj valuti radi zaštite od promene deviznih kurseva.
Društvo ima potraživanja i obaveze u stranim valutama i rukovodstvo Društva preduzima mere da maksimizira usklađenost priliva i odliva u istoj stranoj valuti radi zaštite od promene deviznih kurseva. S druge strane, Društvo još ne koristi zaštitu transakcija od deviznog rizika (hedžing), s obzirom na postojeću regulativu i nedovoljno razvijeno finansijsko tržište.
Na dan 31. decembra sadašnja vrednost imovine i obaveza izražena u stranoj valuti je sledeća:
U RSD hiljada Obaveze Imovina 2015 2014 2014 2013 Obaveza prema matičnom društvu 848041 843.385 Obaveze po kreditima 87.009 127.881 Obaveze prema ino dobavljačima Ostalo Ukupna neto izloženost 935.050 971.266
Rizik od promene cena
Društvo nije izloženo većem riziku od promena cena vlasničkih hartija od vrednosti s obzirom da nema većih ulaganja klasifikovanih u bilansu stanja kao raspoloživa za prodaju ili kao finansijska sredstva po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednosti iskazuju u bilansu uspeha.
Rizik od promene kamatnih stopa
Rizik Društva od promena fer vrednosti kamatnih stopa proističe prvenstveno iz obaveza po osnovu primljenih dugoročnih kredita od banaka. Krediti primljeni po promenljivim kamatnim stopama izlažu Društvo kamatnom riziku tokova gotovine. Krediti primljeni po fiksnim kamatnim stopama izlažu Društvo riziku promene fer vrednosti kamatnih stopa.
Tokom 2015. i 2014. godine, najveći deo obaveza po kreditima bio je sa varijabilnom kamatnom stopom, koja je vezana za EURIBOR/LIBOR i dr. Obaveze po kreditima sa promenljivim kamatnim stopama bile su najvećim delom izražene u stranoj valuti (evro).
Društvo vrši analizu izloženosti riziku od promene kamatnih stopa na dinamičkoj osnovi uzimajući u obzir alternativne izvore finansiranja i refinansiranja, pre svega za dugoročne obaveze budući da one predstavljaju najznačajniju kamatonosnu poziciju.
12 (b) Kreditni rizik
Kreditni rizik je rizik finansijskog gubitka za Društvo ako druga ugovorna strana u finansijskom instrumentu ne ispuni svoje ugovorne obaveze. Kreditni rizik prevashodno proističe po osnovu potraživanja iz poslovanja.
U skladu sa usvojenom kreditnom politikom, Društvo analizira kreditni bonitet svakog novog pojedinačnog kupca pre nego što mu se ponude standardni uslovi prodaje. Takođe, za svakog kupca je ustanovljen kreditni limit koji predstavlja maksimalni dozvoljen iznos potraživanja pre nego što se zatraži odobrenje Direktora. Kupcu čiji kreditni bonitet ne ispunjava tražene uslove, prodaja se vrši samo na bazi avansnog plaćanja.
4.2. Upravljanje rizikom kapitala
Cilj upravljanja kapitalom je da Društvo zadrži sposobnost da nastavi da posluje u neograničenom periodu u predvidljivoj budućnosti, kako bi vlasnicima kapitala obezbedilo povraćaj (profit), a koristi ostalim zainteresovanim stranama, kao i da bi očuvalo optimalnu strukturu kapitala sa ciljem da smanji troškove kapitala.
Društvo prati kapital na osnovu koeficijenta zaduženosti. Ovaj koeficijent se izračunava iz odnosa neto dugovanja Društva i njegovog ukupnog kapitala. Neto dugovanje se dobija kada se ukupni krediti (uključujući kratkoročne i dugoročne, kao što je prikazano u bilansu stanja) umanje za gotovinu i gotovinske ekvivalente. Ukupni kapital se dobija kada se na kapital, iskazan u bilansu stanja, doda neto dugovanje.
Na dan 31. decembra 2015. i 2014. godine koeficijent zaduženosti Društva bio je kao što sledi:
2015 2014
Obaveze po kreditima - ukupno 1.423.583 1.298.585 Minus: gotovina i gotovinski ekvivalenti 1.454 1.247 Neto dugovanja 1.422.129 1.297.338 Sopstveni kapital 258.164 258.164 Kapital - ukupno 1.680.293 1.555.502
Koeficijent zaduženosti 84.64% 83,40%
Porast koeficijenta zaduženosti u 2015. godini rezultirao je prvenstveno iz: negativne kursne razlike po dugoročnom kreditu.
13 4.3. Finansijski instrumenti koji se ne vrednuju po fer vrednosti
Finansijski instrumenti koji nisu vrednovani po fer vrednosti uključuju: gotovinu i gotovinske ekvivalente, potraživanja iz poslovanja, obaveze prema dobavljačima, zajmove i kredite.
Zbog svog kratkoročnog karaktera, knjigovodstvena vrednost gotovine i gotovinskih ekvivalenata, potraživanja iz poslovanja, obaveza iz poslovanja, odgovara približno njihovoj fer vrednosti.
5. KLJUČNE RAČUNOVODSTVENE PROCENE I PROSUĐIVANJA
Računovodstvene procene i prosuđivanja se kontinuirano vrednuju i zasnivaju se na istorijskom iskustvu i drugim faktorima, uključujući očekivanja budućih događaja za koje se veruje da će u datim okolnostima biti razumna.
5.1. Ključne računovodstvene procene i pretpostavke
Društvo pravi procene i pretpostavke koje se odnose na budućnost. Rezultirajuće računovodstvene procene će, po definiciji, retko biti jednake ostvarenim rezultatima. Rukovodstvo koristi sledeće procene prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja:
Odložena poreska sredstva
Odložena poreska sredstva priznaju se na sve neiskorišćene poreske kredite do mere do koje je izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se neiskorišćeni poreski krediti mogu iskoristiti. Značajna procena od strane rukovodstva Društva je neophodna da bi se utvrdio iznos odloženih poreskih sredstava koja se mogu priznati, na osnovu perioda nastanka i visine budućih oporezivih dobitaka i strategije planiranja poreske politike.
Korisni vek upotrebe nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme
Nematerijalna ulaganja i nekretnine, postrojenja i oprema se amortizuju tokom njihovog korisnog veka upotrebe. Korisni vek upotrebe se zasniva na proceni dužine perioda u kome će sredstvo generisati prihode. Procenu periodično vrši Rukovodstvo Društva i vrši odgovarajuće izmene, ukoliko se za tim javi potreba.
14 6. NEMATERIJALNA ULAGANJA
Koncesije, patenti, Ostala Nematerijalna Ulaganja u licence i nematerijalna ulaganja u Ukupno razvoj slična ulaganja pripremi prava NABAVNA VREDNOST 1. januara 2014. godine 3.545 3.545 Nabavke Aktiviranja Otuđenja i rashodovanja -20 -20 Stanje na dan 31. decembra 2014. godine 3.525 3.525
Nabavke Aktiviranja Otuđenja i rashodovanja Stanje na dan 31. decembra 2015. godine 3.525 3.525
ISPRAVKA VREDNOSTI 1. januara 2014. godine 1.964 1.964 Amortizacija (Napomena...) 663 663 Otuđenja i rashodovanja -20 -20 Stanje na dan 31. decembra 2014. godine 2.607 2.607
Amortizacija (Napomena...) 663 663 Otuđenja i rashodovanja Stanje na dan 31. decembra 2015. godine 3.270 3.270
NEOTPISANA VREDNOST:
15 Koncesije, patenti, Ostala Nematerijalna Ulaganja u licence i nematerijalna ulaganja u Ukupno razvoj slična ulaganja pripremi prava - 31. decembra 2015. godine 255 255
- 31. decembra 2014. godine 918 918
16 7. NEKRETNINE, POSTROJENJA I OPREMA
Ulaganja u Građevinski Postrojenja i NPO u Zemljište tuđe NPO i Avansi Ukupno objekti oprema pripremi ostale NPO NABAVNA VREDNOST Stanje na dan 1. januara 600.510 346.782 100.094 1.875 60.748 1.110.009 2014. godine Nabavke 434.779 9.192 443.971 Prenos sa/na 3.664 5.953 -8.358 1.259 Prenos na stalnu imovinu namenjenu prodaji Otuđenja i rashodovanja -16 -742 -758 Stanje na dan 31. decembra 600.510 785.209 105.305 1.875 61.582 1.554.481 2014. godine
Nabavke 3.343 3.343 Prenos sa/na 2.005 1.038 -3.043 Prenos na stalnu imovinu namenjenu prodaji Otuđenja i rashodovanja -1.825 -1.825 Stanje na dan 31. decembra 600.510 787.214 104.518 1.875 61.882 1.555.999 2015. godine
ISPRAVKA VREDNOSTI Stanje na dan 1. januara 78.682 61.561 140.243 2014. godine Amortizacija (Napomena...) 13.670 9.807 23.477 Prenos sa na 67 67 Otuđenja i rashodovanja - 8 -741 - 749 Stanje na dan 31. decembra 92.411 70.627 163.038
17 Ulaganja u Građevinski Postrojenja i NPO u Zemljište tuđe NPO i Avansi Ukupno objekti oprema pripremi ostale NPO 2014. godine
Amortizacija( Napomena...) 26.734 9317 36.051
Prenos sa na Prenos na stalnu imovinu namenjenu prodaji Otuđenja i rashodovanja -1.665 -1.665 Stanje na dan 31. decembra 119.145 78.279 197.424 2015. godine
NEOTPISANA VREDNOST: - 31. decembra 2015. godine 600.510 668.069 26.239 1.875 61.882 1.358.575
- 31. decembra 2014. godine 600.510 692.798 34.678 1.875 61.582 1.391.443
Sadašnja vrednost opreme koju je Društvo uzelo u finansijski lizing iznosi RSD 1.564 hiljada.
18 7a. INVESTICIONE NEKRETNINE
2015 2014 NABAVNA VREDNOST Stanje na dan 1. januara 8.733 9.992 Nabavke Naknadni izdaci Otuđenja i rashodovanja 679 Prenos na stalnu imovinu namenjenu prodaji Prenos (sa)/na zaliha i nekretnina -1.259 Stanje na dan 31. decembra 8.054 8.733
ISPRAVKA VREDNOSTI Stanje na dan 1. januara 664 731 Amortizacija Otuđenja i rashodovanja 48 Prenos na stalnu imovinu namenjenu prodaji Prenos (sa)/na zaliha i nekretnina -67 Priznati gubici od obezvređenja Stanje na dan 31. decembra 616 664
NEOTPISANA VREDNOST: - 31. decembra 2015. godine 7.438
- 31. decembra 2014. godine 8.069
19 8. BIOLOŠKA SREDSTVA
Šume i Biološka sredstva višegodišnji Osnovno stado Avansi Ukupno u pripremi zasadi NABAVNA VREDNOST
Stanje na dan 8.552 240 987 9.779 1. januara 2014. godine
Nabavke 174 174 Prenos sa/na 1.161 -1.161 Otuđenja i rashodovanja Procena vrednosti 2.786 2.786 Stanje na dan 12.499 240 12.739 31. decembra 2014. godine
Nabavke 205 205 Prenos sa/na Otuđenja i rashodovanja 60 60 Procena vrednosti Stanje na dan 12.499 180 205 12.884 31. decembra 2015. godine
ISPRAVKA VREDNOSTI Stanje na dan 240 240 1. januara 2014. godine Amortizacija (Napomena...) Otuđenja i rashodovanja
20 Šume i Biološka sredstva višegodišnji Osnovno stado Avansi Ukupno u pripremi zasadi Procena vrednosti Stanje na dan 240 240 31. decembra 2014. godine
Amortizacija (Napomena...) Amortizacija (Napomena...) Otuđenja i rashodovanja 60 60 Stanje na dan 180 180 31. decembra 2015. godine
NEOTPISANA VREDNOST: - 31. decembra 2015. godine 12.499 205 12.704
12.499 - 31. decembra 2014. godine 12.499
21 9. DUGOROČNI FINANSIJSKI PLASMANI
a) Učešća u kapitalu
2015 2014
Učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica Učešća u kapitalu pridruženih subjekata i zajedničkim poduhvatima Učešća u kapitalu ostalih pravnih lica i druge hartije od vrednosti 1.977 1.984 raspoložive za prodaju Minus: Ispravka vrednosti 1.204 1.204
Stanje na dan 31. decembra 773 780
10. ZALIHE
2015 2014
Materijal 24.507 23.848 Nedovršena proizvodnja 388.609 494.233 Gotovi proizvodi 242.174 210.132 Roba 33.101 49.732 Stalna sredstva namenjena prodaji Plaćeni avansi za zalihe i usluge 1.063 686 Minus: ispravka vrednosti
Stanje na dan 31. decembra 689.454 778.631
Povećanje/(smanjenje) vrednosti nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda iskazuje se u korist ili na teret poslovnih prihoda u bilansu uspeha .
11.POTRAŽIVANJA PO OSNOVU PRODAJE
Knjigovodstvena vrednost potraživanja po osnovu prodaje iskazana je u sledećim valutama:
2015 2014
RSD 75.885 93.343 EUR sred.kurs 31.12.15. / 14 9.213 9.945 9.Druge valute (navesti ako je primenljivo)
22 Promene na računu ispravke vrednosti potraživanja su:
2015 2014
Stanje na dan 1. januara 18.751 19.254 Dodatna ispravka vrednosti Direktan otpis prethodno ispravljenih potraživanja 478 Naplaćena ispravljena potraživanja 25
Stanje na dan 31. decembra 18.751 18.751
18.Potraživanja po osnovu prodaje i ostala potraživanja su nekamatonosna.
12. DRUGA POTRAŽIVANJA
2015 2014 Potraživanja za kamatu i dividende Potraživanja od zaposlenih 30.711 6.460 Potraživanja iz komisione i konsignacione prodaje Potraživanja od državnih organa i organizacija 4 4 Potraživanja po osnovu preplaćenih ostalih poreza i doprinosa Potraživanja za naknade zarada koje se refundiraju 2.200 3.194 Potraživanja po osnovu naknada šteta Ostala kratkoročna potraživanja Minus Ispravka vrednosti potraživanja iz specifičnih poslova
Stanje na dan 31. decembra 32.915 9.658
13. KRATKOROČNI FINANSIJSKI PLASMANI
2015 2014 Kratkoročni finansijski plasmani 9.810 Ostali kratkoročni finansijski plasmani 700 12.010 Minus: Ispravka vrednosti
Stanje na dan 31. decembra 10.510 12.010
23 Ostali kratkoročni finansijski plasmani se odnose na:
2015 2014 Deo dugoročnih finansijskih sredstava koji dospeva za naplatu do jedne godine Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća - deo koji dospeva do jedne godine Ostali kratkoročni finansijski plasmani 700 12.010 Minus: Ispravka vrednosti
Stanje na dan 31. decembra 700 12.010
14. GOTOVINSKI EKVIVALENTI I GOTOVINA
2015 2014 Hartije od vrednosti - gotovinski ekvivalenti 570 523 Tekući (poslovni) računi 794 615 Izdvojena novčana sredstva i akreditivi Blagajna Devizni račun 19 Devizni akreditivi Devizna blagajna Novčana sredstva čije je korišćenje ograničeno ili vrednost umanjena Ostala novčana sredstva 90 90
Stanje na dan 31. decembra 1.454 1.247
15. POREZ NA DODATU VREDNOST
2015 2014
Porez na dodatu vrednost u primljenim fakturama po opštoj stopi 184 169 (osim plaćenih avansa) Porez na dodatu vrednost u primljenim fakturama po posebnoj 1 33 stopi (osim plaćenih avansa) Porez na dodatu vrednost u datim avansima po opštoj stopi Porez na dodatu vrednost u datim avansima po posebnoj stopi Porez na dodatu vrednost plaćen pri uvozu dobara po opštoj stopi Porez na dodatu vrednost plaćen pri uvozu dobara po posebnoj stopi Porez na dodatu vrednost obračunat na usluge inostranih lica Porez na dodatu vrednost plaćen pri otkupu poljop.proiz. 212 85 Stanje na dan 31. decembra 397 288
24 16. AKTIVNA VREMENSKA RAZGRANIČENJA
2015 2014
Unapred plaćeni troškovi Potraživanja za nefakturisani prihod Razgraničeni troškovi po osnovu obaveza 712 695 Ostala aktivna vremenska razgraničenja 4.615 27.337 Ostala akt.vrem.razgr.neto efekti kursnih razlika Stanje na dan 31. decembra 5.327 28.032
17. KAPITAL
(a) Osnovni kapital
Registrovani iznos osnovnog kapitala Društva kod Agencije za privredne registre BD 94005/2010 od 14.07.2010 godine iznosi 627.783,90 evra.
(b) Revalorizacione rezerve i nerealizovani dobici i gubici
Revalorizacione rezerve u iznosu od RSD 443.965 se odnose na pozitivne efekte procene fer vrednosti nekretnina, postrojenja i opreme. Nerealizovani dobici u iznosu RSD / hiljada su rezultat pozitivnih efekata procenjenih vrednosti finansijskih instrumenata raspoloživih za prodaju čiji se pozitivni efekti promena fer vrednosti iskazuju u kapitalu. Nerealizovani gubici po osnovu HOV raspoloživih za prodaju u iznosu RSD 728 predstavljaju negativan efekat koji se nije mogao pokriti pozitivnim efektima promene fer vrednosti konkretne HOV.
18. OBAVEZE KOJE SE MOGU KONVERTOVATI U KAPITAL
Obaveze koje se mogu konvertovati u kapital na dan 31. decembar 2015. godine iznose 848.041RSD hiljada i odnose se na dugoročne obaveze prema matičnom pravnom licu(31. decembar 2014. godine RSD 843.385 hiljada).
25 19. OBAVEZE PO OSNOVU FINANSIJSKOG LIZINGA
2015 2014
Lizing kuća VB LEASING 926 1.502
Stanje na dan 31. decembra 926 1.502
20. KRATKOROČNE FINANSIJSKE OBAVEZE
2015 2014
Kratk.kred.od matičnog povez.i zavis.prav.lica 428.858 294.397 Kratkoročni krediti i zajmovi 137.839 134.648 Obaveze po osnovu stalnih sredstava i sredstava obustavljenog poslovanja namenjenih prodaji Ostale kratkoročne finansijske obaveze 7.919 24.653
Stanje na dan 31. decembra 574.616 453.698
21. PRIMLJENI AVANSI, DEPOZITI I KAUCIJE
Primljeni avansi na dan 31. decembar 2015. godine iznose RSD 58.578 hiljada i najvećim delom se odnose na proizvode ribnjaka(31. decembar 2014. godine RSD 16.900 hiljada).
22. OBAVEZE IZ POSLOVANJA
2015 2014
Obaveze prema dobavljačima 351.161 436.830 Ostale obaveze iz poslovanja
Stanje na dan 31. decembra 351.161 436.830
Obaveze prema dobavljačima ne nose kamatu i imaju valutu plaćanja koja se kreće u rasponu od 0 do 180 dana.
26 23. OSTALE KRATKOROČNE OBAVEZE
2015 2014
Zarade i naknade zarada, bruto 100.214 68.997 Naknade zarada koje se refundiraju, bruto 141 69 Obaveze po osnovu kamata i troškova finansiranja 277.614 221.182 Obaveze za dividende/učešće u dobitku Obaveze prema zaposlenima 1.552 3.237 Obaveze prema članovima upravnog i nadzornog odbora 7.203 3.508 Obaveze prema fizičkim licima za naknade po ugovorima 1.072 787 Ostale obaveze 8.954 5.373
Stanje na dan 31. decembra 396.750 303.153
Rukovodstvo Društva smatra da iskazana vrednost ostalih kratkoročnih obaveza odgovara njihovoj fer vrednosti na dan bilansa stanja.
24. OBAVEZE PO OSNOVU POREZA NA DODATU VREDNOST
2015 2014 Obaveze za porez na dodatu vrednost po izdatim fakturama po opštoj stopi (osim primljenih avansa) Obaveze za porez na dodatu vrednost po izdatim fakturama po posebnoj stopi (osim primljenih avansa) Obaveze za porez na dodatu vrednost po primljenim avansima po opštoj stopi Obaveze za porez na dodatu vrednost po primljenim avansima po posebnoj stopi Obaveze za porez na dodatu vrednost po osnovu sopstvene potrošnje po opštoj stopi Obaveze za porez na dodatu vrednost po osnovu sopstvene potrošnje po posebnoj stopi Obaveze za porez na dodatu vrednost po osnovu prodaje za gotovinu Obaveze za porez na dodatu vrednost po osnovu razlike 9.500 8.047 obračunatog poreza na dodatu vrednost i prethodnog poreza Obaveze za porez na dodatu vrednost po izdatim fakturama po opštoj stopi (osim primljenih avansa) Obav.po opštoj stopi po god.pop.-manjak 45 6 Obav.po poseb.stopi po.god.popisu-manjak 75 11 Stanje na dan 31. decembra 9.620 8.064
27 25. OBAVEZE ZA OSTALE POREZE, DOPRINOSE I DRUGE DAŽBINE
2015 2014 Obaveze za akcize Obaveze za porez iz rezultata Obaveze za poreze, naknade i takse 32.964 28.386 Obaveze za doprinose koji terete troškove 5.051 2.496 Ostale obaveze za poreze, doprinose i druge dažbine
Stanje na dan 31. decembra 38.015 30.882
26. POSLOVNI PRIHODI
2015 2014 Prihodi od prodaje robe 111.776 378.678 485.828 Prihodi od prodaje proizvoda i usluga Prihod od premija, subvencija, dotacija, donacija 3.435 4.075 4Drugi poslovni prihodi 1.805 2.278
Za godinu 495.694 492.181
Prihod od premija, subvencija, dotacija, donacija se najvećim delom odnose na prirodni rezervat Carska bara.
Drugi poslovni prihodi se najvećim delom odnose na prihode od zakupa.
27. NABAVNA VREDNOST PRODATE ROBE
Nabavna vrednost prodate robe u 2015. godini je iznosila RSD 126.539 hiljada, a u 2014 je iznosila RSD 59.241 hiljada.
28 28. TROŠKOVI MATERIJALA
2015 2014
Troškovi materijala za izradu 339.152 462.836 Troškovi ostalog materijala (režijskog) 874 1.474 Troškovi rezervnih delova 1320 2660 Troškovi jednokratnog otpisa alata i inventara 306 1.068
Za godinu 341.652 468.038
29. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI
2015 2014 Troškovi zarada i naknada zarada (bruto) 103.026 108.123 Troškovi poreza i doprinosa na zarade i naknade na teret 18.442 19.354 poslodavca Troškovi naknada po ugovoru o delu 1.340 1.067 Troškovi naknada po autorskim ugovorima Troškovi naknada po ugovoru o privremenim i povremenim 1.469 1.143 poslovima Troškovi naknada fizičkim licima po osnovu ostalih ugovora Troškovi naknada članovima upravnog i nadzornog odbora 6.993 7.276 Ostali lični rashodi i naknade 8.234 15.183 Za godinu 139.504 152.146
Broj zaposlenih 152 172
30. TROŠKOVI PROIZVODNIH USLUGA
2015 2014
Troškovi usluga na izradi učinaka Transportne usluge 4.274 3.244 Usluge održavanja 6.287 3.432 Zakupnine 7.978 8.040 Troškovi sajmova 5 1 Reklama i propaganda 5.050 5.708 Troškovi istraživanja 400 400 Troškovi razvoja koji se ne kapitalizuju Troškovi ostalih usluga 8.905 5.464
Za godinu 32.899 26.289
29 31. TROŠKOVI AMORTIZACIJE
2015 2014
Troškovi amortizacije nematerijalnih ulaganja 663 663 Troškovi amortizacije nekretnina, postrojenja i opreme 36.051 23.477 Troškovi amortizacije investicionih nekretnina
Za godinu 36.714 24.140
32. NEMATERIJALNI TROŠKOVI
2015 2014
Troškovi neproizvodnih usluga 10.141 11.309 Troškovi reprezentacije 6.495 6.077 Troškovi premije osiguranja 2.447 2.496 Troškovi platnog prometa 1.133 1.229 Troškovi članarina 257 301 Troškovi poreza 14.622 10.899 Troškovi doprinosa Ostali nematerijalni troškovi 1.303 1.396
Za godinu 36.398 33.707
33. FINANSIJSKI PRIHODI
2015 2014
Finansijski prihodi od zavisnih i povezanih lica Prihodi kamata 304 59 Pozitivne kursne razlike i efekti valutne klauzule 176 293 Ostali finansijski prihodi Za godinu 480 352
30 34. FINANSIJSKI RASHODI
2015 2014
Finansijski rashodi iz odnosa povezanim pravnim licima 69.656 306.578 Rashodi kamata 78.021 58.648 Negativne kursne razlike i efekti valutne klauzule 5.358 51.994
Za godinu 153.035 417.220
35. PRIHODI OD USKLAĐIVANJA VREDNOSTI OSTALE IMOVINE KOJA SE ISKAZUJE PO FER VREDNOSTI KROZ BILANS USPEHA
2015 2014
Prihodi od usklađivanja vrednosti dugoročnih finansijskih plasmana i hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju Prihodi od usklađivanja vrednosti potraživanja i kratkoročnih / 25 finansijskih plasmana
Za godinu / 25
36. OSTALI PRIHODI
2015 2014 Ostali prihodi Dobici od prodaje: 118 602 - nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme - bioloških sredstava - učešća i dugoročnih hartija od vrednosti - materijala 118 602 Viškovi 114 137 Naplaćena otpisana potraživanja Prihodi po osnovu efekata ugovorene zaštite od rizika Prihodi od smanjenja obaveza 1.668 1.376
31 Prihodi od ukidanja kratkoročnih i dugoročnih rezervisanja Ostali nepomenuti prihodi 1.516 973 Svega ostali prihodi 3.416 3.088
Prihodi od usklađivanja vrednosti: / 2.786 - bioloških sredstava / 2.786 - nematerijalnih ulaganja - nekretnina, postrojenja i opreme - zaliha - ostale imovine Svega prihodi od usklađivanja vrednosti / 2.786
Za godinu 3.416 5.874
37. OSTALI RASHODI
2015 2014 Ostali rashodi Gubici od prodaje: 1.259 508 - nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme 790 9 - bioloških sredstava - učešća i dugoročnih hartija od vrednosti - materijala 469 499 Manjkovi 330 185 Rashodi po osnovu efekata ugovorene zaštite od rizika Rashodi po osnovu direktnih otpisa potraživanja 558 Rashodi po osnovu rashodovanja zaliha materijala i robe 498 1.639 Ostali nepomenuti rashodi 2.998 2.381 Svega ostali rashodi 5.643 4.713
Rashodi po osnovu obezvređenja imovine Obezvređenje: - bioloških sredstava - nematerijalnih ulaganja - nekretnina, postrojenja i opreme - zaliha materijala i robe - ostale imovine Svega rashodi po osnovu obezvređenja imovine
Za godinu 5.643 4.713
32 33
2. GODIŠNJI IZVEŠTAJ O POSLOVANJU DRUŠTVA
Kratak opis poslovnih aktivnosti, organizacione i kadrovske strukture pravnog lica:
Preduzeće je osnovano 1947. godine (proizvodnja ribe u ribnjačkim uslovima na ovom mestu datira od kraja XIX veka) od kada je više puta menjalo pravno-organizacionu formu. Današnji status konstatovan je 15.09.2004. godine rešenjem Trgovinskog suda u Zrenjaninu broj FI-1096/2004. Navedenim rešenjem registrovana je promena strukture kapitala po osnovu ponude za preuzimanje akcija od malih akcionara.
Ribarsko gazdinstvo "EČKA” AD iz Lukinog Sela, ulica Beloblatski put bb u Lukinom Selu, registrovano je i upisano kod Trgovinskog suda u Zrenjaninu 02.07.1999. godine, rešenjem broj FI- 820/98 kao akcionarsko društvo. Osnovna delatnost društva je mrešćenje i uzgoj ribe u ribnjacima. Šifra delatnosti je 0322. Matični broj preduzeća je 08062595 PIB101162350. Društvo je upisano u Registar privrednih subjekata rešenjem broj 6288/2005 od 24. marta 2005. godine. Izmena vlasničke strukture kao i promena članova upravnog odbora prijavljeni su istom registru o čemu su izdata rešenja dana 04.12.2006. godine. Dana 21.07.2010. godine u Agenciji za privredne registre pod brojem BD 79382/2010. registrovana je kao zabeležba odluka Skupštine Društva od 14.07.2010. godine o povećanju osnovnog kapitala za iznos od 65.394 hiljade dinara putem izdavanja običnih akcija bez javne ponude radi zamene postojećih akcija zbog promene njihove nominalne vrednosti. Dana 27.08.2010. godine u Agenciji za privredne registre pod brojem BD 94005/2010. registrovana je promena podataka o osnovnom kapitalu koji iznosi 627.783,90 evra na dan 14.07.2010. godine koji je u celosti je evidentiran kao akcionarski.
Organi Preduzeća su: skupština akcionara, odbor direktora, generalni direktor.
Tokom razvoja preduzeće je više puta menjalo status, oblik organizovanja, naziv i sedište po osnovu usaglašavanja opštih akata sa važećim zakonima. Delatnost preduzeće, tokom poslovanja, je menjana, tako da se pored osnovne delatnosti preduzeće bavilo i pružanjem usluga iz oblasti ugostiteljstva (smeštaj, ishrana, pružanje usluga gostima i sl.) prodaja ribolovnih dozvola, organizacija ribolova i lova, prerada ribe, uvoz prerada i trgovina morskom ribom i trgovina na malo u specijalizovanim prodavnicama za prodaju ribe.
Direktor Društva od 30.04.2015. godine je Miroslav Dejković. Akcionarsko društvo Ribarsko gazdinstvo EČKA iz Lukinog Sela kod Zrenjanina (u daljem tekstu DRUŠTVO) je po površini jezera (2248ha) i godišnjoj proizvodnji i prodaji slatkovodne ribe jedan od najvećih ribnjaka u Srbiji. Jezera DRUŠTVA su, po nastanku prirodne depresije, tehničkim zahvatima uredjena za poluintenzuvan tov ribe, a vodom se snabdevaju iz reke Tise. DRUŠTVO je osnovano 1947, a prvi podaci o uzgoju i proizvodnji ribe na ovim terenima datiraju od pre 110 godina. Pored osnovne delatnosti proizvodnja ribe (šaran 85%, ostalo tolstolobik, som, štuka, smuđ,linjak, program prerade i uvoz robe), DRUŠTVO razvija i delatnosti koje spadaju u tzv. «prateće delatnosti» velikih ribnjaka u svetu, a to su ugostiteljstvo, turizam i lov (DRUŠTVO poseduje mali hotel sa 34 ležaja) kao i prerada sopstvenih proizoda i uvezene smrznute ribe. Poseban motiv za razvoj ovih delatnosti je i Carska Bara-Specijalni rezervat prirode (jedno od najvećih staništa ptica u Evropi), koja se nalazi uz ribnjak. Carska Bara je vlasništvo države, a poverena je DRUŠTVU dugoročno na upravljanje i korišćenje. Ukupna površina rezervata iznosi 4.736 ha. Carska bara je pored redovnih, nastanjena vrlo retkim i ugroženim biljnim i životinjskim vrstama, (kolonije retkih vrsta ptica, insekata, leptira, slepih miševa, vodozemaca, gmizavaca i gljiva). Društvo u 2015 god. zapošljavalo je 152 radnika.
Prikaz razvoja i rezultata poslovanja društva, a naročito finansijsko stanje/položaj u kome se ono nalazi, kao i podatke važne za procenu stanja imovine društva:
Prihodi, kapital, rezultat: u hilj din. Rezultat poslovanja 2011. 2012. 2013. Poslovni prihod 794.726 922.817 772.539 Finansijski prihod 7.643 4.362 125 Ostali prihod 2.394 74.365 126.293 Ukupni prihod 804.763 1.001.544 898.957
Rezultat poslovanja 2011. 2012. 2013. Ukupan prihod 804.763 1.001.544 898.957 Ukupan rashod 802.913 998.598 893.932 Ukupan kapital 278.071 281.017 257.829 Dobit/(Gubitak) 1.850 2.946 5.025 Prihodi, kapital, rezultat – kontni okvir 2015: u hilj. din. Rezultat poslovanja 2013. 2014. 2015. Poslovni prihod 489.443 492.181 495.694 Finansijski prihod 125 352 480 Ostali prihod 126.293 5.874 3416 Ukupni prihod 615.861 498.407
Rezultat poslovanja 2013. 2014. 2015. Ukupan prihod 615.861 498.407 499.590 Ukupan rashod 610.836 913.348 786.037 Ukupan kapital 257.829 252.449 - Dobit/(Gubitak) 5.025 414.941 286.447 Neto dobitak/(Neto gubitak) 2.731 433.182 325.255
Analiza ostvarenih prihoda, rashoda i rezultata poslovanja sa posebnim osvrtom na solventnost, likvidnost, ekonomičnost, rentabilnost društva: Rezultat poslovanja 2011. 2012. 2013. • prinos na ukupni kapital (bruto dobit/ukupan 0,067 0,0105 0,0106 kapital) • neto prinos na sopstveni kapital (neto - - - dobit/kapital) • stepen zaduženosti (ukupne obaveze/ukupan 5,7914 5,9040 7,0459 kapital) • I stepen likvidnosti (gotovina/krat.obaveze) 0,063 0,0061 0,0022 II stepen likvidnosti (obrtna sredstava- 0,3250 0,4668 0,3716 zalihe/krat.obaveze) • neto obrtni kapital (obrta imovina-kratkoročne 56.229 163.592 68.215 obaveze) u hilj. din. • cena akcija - najviša i najniža u izveštajnom Najviša 1.900 periodu, ako se trgovalo (posebno za redovne i 1.364 rsd 1.364 rsd Najnižs 1.364 prioritetne) • tržišna kapitalizacija 174.897.536 243.625.600 • dobitak po akciji (neto dobitak/broj izdatih akcija) - - - • isplaćena dividenda po redovnoj i prioritetnoj akciji, za poslednje 3 godine, pojedinačno po - - - godinama Analiza ostvarenih prihoda, rashoda i rezultata poslovanja sa posebnim osvrtom na solventnost, likvidnost, ekonomičnost, rentabilnost društva. – kontni okvir 2015: Rezultat poslovanja 2013. 2014. 2015. • prinos na ukupni kapital (bruto dobit/ukupan 0,01949 - - kapital) • neto prinos na sopstveni kapital (neto 0,0106 - - dobit/kapital) • stepen zaduženosti (ukupne obaveze/ukupan 7,0459 8,2964 - kapital) • I stepen likvidnosti (gotovina/krat.obaveze) 0,0022 0,0010 0,0010 II stepen likvidnosti (obrtna sredstava- 0,3716 0,1237 0,0949 zalihe/krat.obaveze) • neto obrtni kapital (obrta imovina-kratkoročne 68.215 -316.373 -603.585 obaveze) u hilj din • cena akcija - najviša i najniža u izveštajnom Najviša 1.900 periodu, ako se trgovalo (posebno za redovne i 1.900 rsd Najniža 1.364 prioritetne) • tržišna kapitalizacija 243.625.600 • dobitak po akciji (neto dobitak/broj izdatih akcija) • isplaćena dividenda po redovnoj i prioritetnoj akciji, za poslednje 3 godine, pojedinačno po - - godinama
Zemljište: Vrednost imovine Naziv i vrsta Namena Površina Lokacija zemljišta zemljišta zemljišta ha (sadašnja u 000 dinara) 3.277,15 K.O. LUKINO SELO 3.277,15 K.O. BELO BLATO 5,29 K.O. MUŽLJA 9,29 K.O. ITEBEJ 277,89 K.O. ČENTA 143,93 K.O. MEĐA 252,77 K.O. MELENCI 301,69 Objekti: Površina Vrednost imovine Naziv i vrsta objekta Namena objekta Lokacija objekta (m2) (sadašnja u 000 dinara) UPRAVNA ZGRADA RIBNJAK 233 CENTRALNI RIBNJAK 77 MAGACIN ZGRADA RIBNJAK 463 HLADNJAČE RADIONICE RIBNJAK 535 HOTEL SIBILA RIBNJAK 925 MAGACIN SIROVINA RIBNJAK 1.170 MAGACIN SIROVINA ITEBEJ 20 MAGACIN SIROVINA MELENCI 300
Zaloga na pokretnim stvarima: Zakonsko založno pravo upisano na osnovu Zapisnika o usaglašenom stanju poreskog duga na dan 01.12.2013. God. Br 242-433-12-04191/2013-G2A07 na iznos od 81.702.302,75 din. U korist RS MINISTARSTVO FINANSIJA, PORESKA UPRAVA FILIJALA ZRENJANIN. Upisano je u APR -Registar založnog prava na popkretnim stvarima i pravima dana 18.12.2013 god Zl.br. 19892/2013
Opis očekivanog razvoja društva u narednom periodu, promena u poslovnim politikama društva:
U godini osnivanja, proizvedeno je oko 800 tona konzumne ribe gde je kasnijim ulaganjem sve do 2007. godine dostignuta proizvodnja od 1300 tona. U februaru mesecu 2008. godine sadašnji većinski vlasnici preuzeli su upravljanje nad DRUŠTVOM, gde utvrđuju poslovnu politiku i strategiju razvoja Akcionarskog Društva i ulažu sredstva u nabavku opreme za proizvodnju paletirane hrane za ribu, kao i kupovinu osnovnih sredstava, sve zbog veće proizvodnje, tako da je u 2011. godini proizvodnja konzumne ribe i mlađi iznosila 3.500 tona. Prema planu za 2015. godine predviđen je rast proizvodnje, tako da u ovoj godini planirana proizvodnja iznosi 4.000 tona. Takođe se investira u proširenje kapaciteta rekonstrukcijom ribnjaka u Čenti površine oko 143ha i ribnjaka u Lukinom Selu 570 ha. Ukupna površina zemljišta kojim preduzeće raspolaže iznosi 4.270 ha. Ulaže se u razvoj ugostiteljstva kao i u razvoj lovnog turizma. Ribarskom gazdinstvu Ečka je Uredbom nadležnog Ministarstva dodeljeno starateljstvo nad Specijalnim rezervatom prirode Carska bara gde se očekuje priliv sredstava iz turističke delatnosti.
Izloženost rizicima i to cenovnom, kreditnom, riziku likvidnosti i novčanog toka, ostalim pretnjama kao i informacije o strategiji za upravljanje ovim rizicima i ocena njihove efikasnosti:
Kada su u pitanju rizici pretnja kojima naše Društvo može biti izloženo, na stanovištu smo da kao najizraženije jeste tržišni rizik tj. cenovni rizik. Neadekvatne cene konzumne ribe na tržištu kao i nepoštovanje dugoročne strategije u ribarstvu otežavaju uspostavljanje strategije razvoja i ponašanja na duži vremenski period. Što se tiče rizika likvidnosti i rizika novčanih tokova u okviru delatnosti ribarstva oni su po prirodi delatnosti permanentno prisutni. Rizici proističu iz neuskladjenosti priliva i odliva novčanih sredstava što je inače problem svakog društva gde je ciklus tj kojeficijent obrta 1.
Ciljevi i politike vezane za upravljanje finansijskim rizicima, kao i politika zaštite svake značajnije transakcije:
U okviru tržišta RS potroši se godišnje od 6.000 do 7.000 t slatkovodne konzumne ribe od čega je najzastupljeniji šaran /8o %/, koja se troši najviše za vreme verskih praznika i slava tako da je proizvodnja prilagodjena toj tražnji. Ečka sa svojom proizvodnjom i prodajom pokriva veći deo tržišta Srbije. Značajna konkurencija je iz BIH, Hrvatske i Češke . Politike cena u ovim zemljama je izvozno podsticajna putem subvencija. Tržište Srbije je zaštićeno visokim carinskim stopamai posebnim dažbinama na uvoz šarana putem prelevmana koje još uvek nije dovoljno efikasan način zaštite.
Informacije o finansijskim instrumentima koje društvo koristi, ako je to značajno za procenu finansijskog položaja i uspešnost poslovanja:
Društvo povremeno koristi kratkorične pozajmice od povezanih pravnih lica radi održavanja likvidnosti radi nesmetanog obavljanja poslovanja.
Informacije o svim važnijim poslovnim događajima koji su nastupili nakon proteka poslovne godine za koju se izveštaj priprema:
Nakon proteka poslovne godine do dana podnošenja izveštaja nije bilo značajnih dogadjaja.
Informacije o svim značajnijim poslovima sa povezanim licima:
U izveštajnom periodu nije bilo značajnih poslova sa povezanim pravnim licima sem vršenja kratkoročnih pozajmica novčanih sredstava radi održavanja likvidnosti društva. Informacije o aktivnostima društva na polju istraživanja i razvoja:
Osnovni proizvod je konzumna riba koja je od izuzetnog kvaliteta o čemu svedoči dobijanje ŽIGA ZDRAVA HRANA- ZELENA JABUKA nad kojom je konstantna kontrola Instituta za higijenu i tehnologiju mesa iz Beograda. Istraživanje u cilju pospešivanje stočarstva i u okviru nje i ribarske proizvodnje, ukazuju da povoljni kreditni uslovi u budućnosti donose pozitivne efekte u ovoj privrednoj grani. Proizvodnja ribe je tehnički složena i zahteva posebne uslove. Društvo svoju osnovnu prednost zasniva na postojećim kapacitetima i razvoju distributivne mreže. Poseban akcenat stavlja na lokaciju i razvijanje komercijalnih odnosa. Plasman svojih proizvoda /95%/ ostvaruje na domaćem tržištu. Dobijenom izvoznom dozvolom nastoji da poveća izvoz na tržište EU i ostalim zemljama van nje u skladu sa uslovima države uvoznice. Proizvodi ribarstva predstavljaju dobar izvozni artikal i čine direktnu konkurenciju proizvodima iz inostranstva čime se pozitivno utiče na platni bilans države. Rast kvaliteta prerade ostvaruje uslove za stvaranje izvozno konkurentnih proizvoda. Ostvarenje novog načina prerade dovodi do dodatnog zapošljavanja koji će direktno dovesti do razvoja čitavog regiona.
Informacije o ulaganjima u cilju zaštite životne sredine:
Radi pravilne koordinacije svim aktivnostima vezane za upravlajnje Zaštićenim područjem RG Ečka je oformilo posebnu organizacionu jedinicu OJ Carska bara. Imajući u vidu preuzete zadatke kao i poslovnu politiku o državnom razvoju RG Ečka na celoj teritoriji gazdinstva kao i zaštićeno područje, sve investicione planove, aktivnosti i radove vrši u skladu sa važećim propisima na polju zaštite životne sredine, zaštite priorode i zaštite strogo zaštićenih divljih vrsta biljaka životinja i gljiva. Kako se proizvodnja bazira na pravilnom korišćenju površinskih voda najveći akcenat se daje upravo na ovaj segment te se sveobuhvatno kontroliše stanje površđinskih voda putem monitoringa. Monitoring je uskladjen i sa Studijom o proceni uticaja na životnu sredinu a kao dodatna mera za smanjenje opterećenosti emisionih fluida sa jezera od čvrstih čestica izgradjena je mehanička taložnica koja se redovno održava i kontroliše.
Informacije o ograncima:
Pored osnovne delatnosti proizvodnje ribe Društvo razvija i dlatnosti koje spadaju u tzv prateće delatnosti velikih ribnjaka u svetu a to su: ugostiteljstvo, turizam, lov i sportski ribolov. Društvo poseduje mali hotel sa 34 ležaja. Poseban motiv za razvoj ovih delatnosti je Carska bara specijalni rezervat prirode /jedno od najvećih staništa ptica u Evropi / koji se nalazi uz Ribnjak. Carska bara je vlašništvo Države a poverena je Društvu dugoročno na upravljajnje i korišćenje.
3. Informacije o sopstvenim akcijama:
Društvo je u toku 2014. godine steklo ukupno 14.635 sopstvenih akcija po ceni od 2.248,77 dinara/akcija. Cena je utvrdjena putem procene vrednosti akcija u skladu sa članom 51. I članom 259. Zakona o privrednim društvima a radi otkupa od nesalasnih akcionara koji su poneli Zahtev u skladu sa članom 474. Zakona o privrednim društva. Knjigovodstvena vrednost akcije iznosi 2.010 dinara/akcija. Licima od kojih su stečene akcije društvo je isplatilo po ovom osnovu sticanja 29.416.350 din.