НИКОЛА КРСТОВИЋ БОЈАНА БОГДАНОВИЋ БАШ:ТИ:НА (на) РАФУ

NIKOLA KRSTOVIĆ BOJANA BOGDANOVIĆ HERITAGE (in a) SUPERMARKET

ОД ХРАМА FROM TEMPLE ДО ВАШАРА И НАЗАД: TO FAIR AND BACK: ПРИРУЧНИК THE MANUAL О ИСТОРИЈИ МУЗЕЈА ON MUSEUM HISTORY

„Све је на продају!“, дакле „све има цену“: можемо “Everything is for sale!”, so “everything has a price”: израчунати колико кошта нечији живот, слобода, it is possible to calculate how much we have to pay љубав, колико кошта пријатељство, лојалност, for someone’s life, freedom, love, friendship, loyalty, сећање, идентитет... Уплашили сте се од ове memory, identity ... These claims frighten you, don’t тврдње? Свако „нормалан“ ће рећи да није јер they? Any “normal” person would say no because he/ је сигуран да је неке ствари немогуће купити she is sure that some things are impossible to be buy или продати - постоје непроцењиве ствари. Но, or sell – the priceless ones. But most economists већина економиста ће Вас уверити у супротно, will convince you otherwise, they will probably prove вероватно ће Вам и практично доказати ту тврдњу. these claims practically. Perhaps they would replace Можда ће именицу „цена“ заменити нешто the noun “price” with a bit more digestive one - “val- дигестивнијом именицом „вредност“ и Ваш ће ue” and your attitude will soften to a certain extent. став помало омекшати. „Све има своју вредност“ “Everything has its value” – now, it does not sound – сада већ не звучи да је све на продају, да је на like everything is for sale or on the market. Let’s try тржишту. Пробајмо да не схватамо тржиште као not to understand market as a sale place, a super- пијацу, супермаркет, берзу... Ако је заменимо речју market, a stock exchange... If we replace it with the компромис где једну вредност модификујемо за word compromise where one value is modified for другу, нисмо ли трговали? another, aren’t we trading? 03 Плетиље из села Сирогојна Knitters from village Sirogojno

ПЛЕТЕЊЕ / KNITTING

Плетење је допунско женско занимање. За израду Knitting is additional feminine occupation. Socks, чарапа, шалова, прслука, капа, рукавица и џемпера scarves, pullovers, caps, gloves and sweaters were користи се две или пет игала. У време Отоманске knitted with two or five needles. During the Ottoman империје народу је законом било забрањено Empire clothing dyeing was prohibited for ordinary бојење одеће па су се користиле само природне people and only natural colors could have been used. боје. Након ослобођења Србија постаје један од After the liberation Serbia became one of the great- највећих увозника вештачких боја за фарбање вуне. est importer of artificial colors for wool dyeing. Ever Тек тада народна ношња постаје веома шарена. since national costumes became very colorful. етнографска збирка / etnographical collection инвентарни број / inventory number: 334

ЧАРАПЕ / SOCKS 5.478.144,45*

Ове чарапе је Драган Јовановић из Чичкове насле- Dragan Jovanović from Čičkova inherited these socks дио од свог деде, солунца Милића Јовановића. from his grandfather, Milić Jovanović, a participant of Исплела их је Драгица за свог мужа пред полазак the Salonika front. They were knitted by Dragica, who у рат. Са фронта су, уз вест о његовој погибији, created them for her husband before going to war. дошле само чарапе које је вратио његов саборац и From the front, along with the news of his death, came најбољи друг. only socks returned by his comrade and best friend. Скренимо са колосека филозофије и лингвистчких играрија на историјске околности и историјске Let’s leave philosophy trail and linguistic games and перспективе. До скоро смо веровали у велике turn to historical circumstances and historical per- истине, идеологије, метанаративе... „Ушуњавањем“ spective. It was not long ago that we believed in great (нео)либералне економије и нешто измењеног truths, ideologies, metanarratives... With “sneaking” концепта тржишта, продором термина какви су of (neo) liberal economy and slightly altered concept реклама и бренд у сваку пору нашег размишљања, of the market, as well as introduction of notions such одједном смо схватили да је „лепеза производа“ are advertising and brand into every pore of our think- којима се може трговати далеко већа него ли смо ing, we suddenly realized that the “range of tradable до скоро и помишљали. Нема сумње да је новац products” is far larger than we could ever imagine. постао нови метанаратив, и идеологија и религија, There is no doubt that money has become a new да кроз њега „вреднујемо“ гомиле ствари које metanarrative, ideology and religion that we “evalu- до скоро са њим нисмо уопште повезивали. А ate” piles of things through it, those that we did not најзанимљивије је што је и он сам постао фиктивна, link to it until recently. The most interesting is that готово метафизичка категорија – не морамо имати money itself became a fictional, almost metaphysi- злато или комадиће папира, не морамо ни знати где cal category - we do not need to have gold or pieces се налази, чак ни како се производи или изгледа... of paper, we do not even need to know where it is, or Али, све ћемо претворити у њега. Вратимо се на even how it is produced or looks like ... But we’ll turn оне термине из прве реченице и схватићемо да су everything into it. Let’s go back to the terms men- још увек у категорији табуа или моралне маргине, tioned in the first sentence and realize that they are или да барем још увек звуче помало узвишено. still in the category of taboos or moral margins, or at Али помислимо на плаћене убице, судске кауције, least still sound a bit lofty. But think of the assassins, бракове из интереса, жиранте и менице, боље court bails, marriages of interest, guarantors and пословне понуде... Одједном ексцеса и изузетака bills, better job offers... Suddenly, there are too many има превише и што је још поразније, изгледају excesses and exemptions, and what is even more dis- 04 веома мерљиво... turbing, they seem quite measurable... However, memory and identity sound a bit different ... Ипак, сећање и идентитет звуче помало другачије... They seem somehow unfittable into the mathemati- Некако неуклопљиво у математичку формулу cal formula of trade and exchange. Maybe because трговине и размене. Можда зато што представљају they represent deposits of consciously incompre- наслаге свесно непојмљивих склопова осећања, hensible assemblies of feelings, psychological con- психолошких стања, комуникација... Зато што нису ditions, communication... Because they are not only конструкт једино себе већ и многих других бића constructs of ourselves, but also many other crea- која су овај „свет“ настањивала када и ми... Чак и tures that inhabited the “world” at the same time we пре нас, а која су у нас уградила део свог постојања did... Even before we did, but they incorporated parts својих сећања и идентитета и са којима управо of their existence, memories and identity into us; this због тога осећамо блискост. Како проценити такве precisely explains why we feel close to them. How to склопове и системе? Помислимо онда на тренутак estimate such circuits and systems? Think, then, for на ситуацију у којој продајемо породичну кућу a moment, about the situation in which we sell the или сребрнину, дакле наше наслеђе... Продајемо family house or silverware, i.e. our heritage... Thus тада део сећања, емоција, детињства, везе са we sell part of our memories, emotions, childhood, прецима, личног идентитета... Одређујемо цену, connection with the ancestors, personal identity... We или то објективно (из нашег угла немилосрдно) determine the price or it is objectively (relentlessly, ради некакав агент за некретнине, експерт за from our point of view) done by a real estate agent, an уметнине... Наша пројектована вредност не мора expert in artwork, connoisseur... Our projected value да има никакве везе са одређеном ценом, односно does not need to have any connection with certain долазимо у парадокс да сама вредност не мора price, i.e. we come to the paradox that the value itself уопште да кореспондира са оним вредностима које need not correspond to the values imposed, or more је наметнуло, тачније одредило, тржиште. precisely, determined by the market. 05 Ако, пак, породично наслеђе поклањамо/остављамо друштву као легат, не водимо се, дакле, тржишним, If, however, we give/leave our family heirloom to the већ алтруистичним побудама, савест нам може бити society as legacy, then we are not led by market, but мирнија. Онда смо је препустили институцијама и altruistic motives and our conscience can be calmer. организацијама које лично претварају у колективно, Then we leave it to institutions and organizations that заједничко наслеђе, те тако, у неку руку, опет и transform personal ancestry into collective, common наше. Препуштамо га вечности, сигурним рукама heritage, and so, in a way, again into ours. We leave it да их чувају и показују генерацијама које ће доћи to eternity, to safe hands to guard and show it to the - свим потомцима, не само билошки нашим. coming generations - all descendents, not only our Додатно, музеј је – ако говоримо о музеју, а најчешће biological ones. In addition, the museum is - if we talk говоримо – чувар истине у вечности, институција about the museum, and mostly we do – a guardian of за коју се верује да је објективна, непристрасна, truth in eternity, an institution which is believed to be компетентна да продужи материјалну егзистенцију objective, impartial and competent to extend mate- „нашег“ наслеђа, да је прикаже, тумачи... Тако смо rial existence of “our” heritage, to display and inter- сачували део нашег идентитета и учинили га делом pret it. In that way we preserve a part of our identity колективне припадности. and make it part of the collective one. Но, ни музеји нису више оно што су били – та „стара But even the museums are no longer what they used добра времена“ када смо знали шта, ко, како и to be - the “good old days” when we knew who, what, зашто ради остала су иза нас. Музеји су из неког how and why are behind us. Museums have, for some „чудног разлога“ почели да се преиспитују, да “strange reason” begun to review themselves, to разматрају своје место у друштву коме припадају, consider their place in society to which they belong, да се окрећу савременом тренутку и проблемима to re-orient to the contemporary moment and the савременог човека, да прошлост тумаче из угла problems of modern man, to interpret the past from данашњице, да вреднују и превреднују своје the modern perspective, to evaluate and re-evaluate збирке, да отписују, ревалоризују, ревидирају, their collections, to write off, revalue, revise, contex- евалуирају, контекстуализују, слушају друго, треће tualize, listen to the second, third and fifth opinion, и пето мишљење, дебатују, утичу на актуелности... debate, influence the news ... They make money?! Зарађују?! Продају услуге?! Рекламирају се и Sell services?! Advertise and brand their activities?! брендирају активности?! Граде и негују публику/ Build and nurture the audience/consumers, create конзументе, креирају производе?! Одједном је products?! Suddenly, the heritage has appeared on баштина доспела на тржиште/раф! the market/shop shelf! 06 Већ звучи забрињавајуће, зар не? This already sounds worrying, doesn’t it? However, it is not true that all of this happened over- Међутим, далеко од тога да се све догодило преко night. We did not just wake up and realized that we ноћи. Нисмо се само пробудили и схватили да could not trade culture and heritage just like that. In можемо тек тако трговати културом и наслеђем. fact, if we re-research what we learned back in el- Заправо ако се позабавимо оним што смо учили још ementary schools, we will realize that culture and у основним школама схватићемо да се кроз готово art have been traded throughout almost the entire цео ток историје културом и уметношћу трговало: course of history - in ancient Greece, Egypt, Ancient у античкој Грчкој, Египту, старом Риму, средњем Rome, during the Middle Ages, the Renaissance, веку, ренесанси, медерном добу... Наравно да су modern age... Of course, there have always been re- увек постојали верски, идеолошки подстицаји и ligious and ideological incentives and impulses, the импулси, жеља за активним ангажманом у друштву, desire for active engagement in society, even more чак и себичнији пориви попут угледа, славе, selfish inclinations such as reputation, fame, rec- признања код уменика и мецене, колекционари, ognition and patrons, collectors, clients from the наручиоци са те „друге“ стране... Заправо, ништа “other” side... Actually, nothing has changed even се није променило ни данас. Насупрот том очитом today. In contrast to the apparent existence of the постојању тржишта у стваралаштву, по разноразним market in creative production, according to various анкетама које су спровођене којекуда, музеји су међу surveys that were carried here and there, museums институцијама у које се има највише поверења. are still among the institutions that are most trusted. Кроз пажљиво неговану слику храмова културе и Through carefully groomed image of the temples of уметности створила се и заблуда да су ту одувек, да culture and art, we created the misconception that су изван времена и простора, те самим тим и изван they have always been there, that they are beyond било каквог баналног бављења неким тржишним time and space, and thus beyond any banal address- вратоломијама... Заправо, музеје какве верујемо ing some market acrobatics... In fact, the museums да данас познајемо творевина су нешто сарија од that we believe we know now are creations a bit older стотинак година. Тек пре неколико деценија умрли than a hundred years. People who created and ran су људи који су стварали и водили прве светске the world’s first museums died only a few decades музеје. Осећај ванвремености или вечности, дакле, ago. A sense of timelessness or eternity, therefore, не долази од саме институције, већ од старина does not come from the institution itself, but from које су у њих похрањене. Научни и истраживачки the antiquities that are stored in it. The scientific and напори који су уложени да би се осветлиле њихове research efforts that have been made to shed light историје створили су од музеја трезоре истина и on their history have turned the museums into vaults мудрости, готово божнских простора у којима важе of truth and wisdom, almost divine spaces in which идентична правила као и у свакој божијој кући. the same rules apply as in every house of God. But Али, је ли баш тако? Да ли смо сигурни да знамо is it really like that? Are we sure we know the whole целу истину? truth? 07 Мирко Ковчић, качар из села Рожанства Mirko Kovčić, cask-maker from village Rožanstvo

КАЧАР / CASK-MAKER

Занат качара, пинтера и бачвара веома је стар као The cask and barrel-making crafts are as old as the и употреба дрвених судова – буца, каца и качица, usage of wooden dishes-barrels, casks, diverse ves- крављача, табарки, буради, џбанова, чабрица, sels, tubs, droppers... They are used for bringing wa- парионица, шафоља... Користе се за доношење ter in the house, preparation and storage of brandy воде, припрему и чување ракије, вина, сира, (rakija), vine, cheese, kaymak, winter stores, for кајмака, зимнице, за прање веша и купање... laundry and bath... Процес израде дрвених судова је дуготрајан и The processes of making wooden dishes and casks сложен. Најчешће се користи букова, храстова, are quite long and complex. The most commonly used дудова и чамова грађа. materials are beech, oak, mulberry and pine tree. етнографска збирка / etnographical collection инвентарни број / inventory number: 198

КАЧИЦА / CASK 6.047.889,00*

Ова качица припадала је качару Марку Ковачевићу This barrel belonged to Marko Kovacević, a cooper из Високе. Од II светског рата па све до 80-их година from Visoka. From World War II until the 1980s, every XX века са осталим качарским производима сваке Saturday, together with other cooper products, it was суботе је ношена у Београд где су се рукотворине carried to Belgrade where the handicrafts made by овог мајстора продавале на пијацама у Земуну и this master were sold at the markets in Zemun and Бановом Брду. Као најлепши примерака, никада Banovo Brdo. As the most beautiful specimen, it has није била на продају. never been for sale. А сада будимо искрени према себи! Да ли огромна Now, let’s be honest with ourselves! Does the vast већина нас иде у/на ова места колективног majority of us really go to these places of collective сећања да би у духовном заносу откривала светске memory in order to discover, in spiritual ecstasy, the (или локалне) мудрости и истине и запитала се world’s (or local) wisdom and truths and wonder a lit- понешто о себи и свом месту у космосу или да би tle about ourselves and our place in the cosmos or to видела најпопуларније, најзнаменитије и, на крају see the most popular, and after all , most significant крајева, напромовисаније експонате очекујући and most celebrated exhibits expecting “religious” „религиозно“ искуство преноса енергије ремек- experience of a masterpiece and a genius creator’s дела и генилајног ствараоца: Кеопсову пирамиду, power transmission: Great Pyramid of Cheops, the Партенон, Леонардову Мона Лизу, Ван Гогове Parthenon, Leonardo’s Mona Lisa, Van Gogh’s Sun- Сунцокрете, Милешевског Белог анђела, Кућу flowers, White Angel of Mileševa, House of Flowers цвећа... Иако још увек легитиман начин да се ... Although there is still a legitimate way to attract привуку посетиоци, музеји (притом музеј овде visitors, museums (here, museum is understood in схватимо у најширем могућем значењу) су се, the widest possible sense) wonder - also legitimately исто тако легитимно, запитали да ли су само, или - whether they are there just, or primarily, to save понајвише, трезори и чувари, или ипак нешто више and guard, or something more than that. од тога. During the mid seventies of the XX century in France Средином седамдесетих година ХХ века у Француској (another stereotypical question would be “Where (још једно стереотипно питање би гласило „А else?”) this question was imposed quite seriously. где другде?“) се веома озбиљно поставило ово Founding the first ecomuseum in 1971, one dipped питање. Оснивањем првог екомузеја 1971.године into the research not only of antiques, but the idea of заронило се у истраживање не старина, већ идеје the extent to which everyone can become heirs and у којој мери сви могу постати баштиници и чувари guardians of memory, how an entire area or place can сећања, колико се цео један простор, односно be turned into a kind of museum in which not only место може претворити у некакав облик музеја an item is crucial as a symbol of civilization achieve- у којем није пресудан само предмет као симбол ments but also interpersonal relations, creativity that цивилизацијских остварења, већ и међуљудски can be read, spoken, played, even experienced, the односи, стваралаштво које се чита, изговара, nature itself... The second layer of the ecomuseum свира, чак и доживљава, сама природа... Други idea offered the possibility of economic recovery after слој идеје екомузеја нудио је могућност економског the collapse of industries and creation of almost na- опоравака након пропадања индустрија и стварање ive “tourist” offer of residents themselves and their готово наивне „туристичке“ понуде у виду самих local values. Through materialization of this second мештана и њихових локалних вредности. Кроз ecomuseum layer, the community of Creusot Mont- материјализацију овог другог слоја идеје екомузеја ceau was to get to know itself, recognize legacy and 08 требало је омогућити заједници Монт-Крезоа values it nurtured and present it to potential tour- да спозна сама себе, заоставштину и вредности ists. The experiment showed first signs of success које је неговала и то представи потенцијалним and the wave spread over France, which was rapidly туристима. Експеримент је показао прве знаке turning towards service sectors during this period, so успеха и талас се проширио Француском која new ecomuseums sprang up as a good opportunity to се у овом периоду убрзано окретала услужним overcome the new circumstances of de-industrializa- секторима те су нови екомузеји ницали као добра tion. Alas, the other side of the coin soon showed its могућност да се преброде новонастале околности face as the philosophy of ecomuseum failed to sur- деиндустријализације. Авај, друга страна медаље vive in its original form in which the locals have be- убрзо је показала своје лице и филозофија екомузеја come self-conscious heirs of diverse values of their није успела да преживи у свом изворном облику у area, for these same locals began to invent values којем су локалци постајали самосвесни баштиници and memories that they have never nurtured or had. разноликих вредности свог краја, јер су ти исти However, some of the ecomuseum principles did sur- локалци почињали да измишљају вредности и vive shocks of falsifying past and present and became сећања које никада нису неговали или имали. the basis for formation of new scientific and techni- Ипак, неки од принципа екомузеја јесу преживели cal waves which in 1984 received their shape in the ударе лажирања прошлости и садашњости и phrase “new museology”. постали су основ за формирање нових научних и “New museology” as a theoretical concept and nu- стручних таласе који су 1984.године добили свој merous “new museologies”, as constantly emerging облик у синтагми „нова музеологија“. practical activities, soon became separate realities. „Нова музеологија“ као теоријски концепт и многе The syntagma in singular marked, simply, democrati- „нове музеологије“ као стално новонастајуће zation of the right to interpret cultural heritage, while практичне активности убрзо су постали одвојене the phrase in plural indicated, again simply, intro- реалности. Синтагма је у једнини означавала, ducing the principle of market operation in cultural поједноставимо, демократизацију права на institutions, and thus in the ones that dealt with cul- тумачење културног наслеђа, док је синтагма tural heritage. It is interesting that the latter, market- у множини означавала, опет поједноставимо, based model, generally respected philosophy of the увођење принципа тржишног пословања у previous, theoretical framework, even promoting it институције културе, те тако и у оне које су се as a specific value. Yet, the reality was obvious, and it бавиле културним наслеђем. Занимљиво је да је was that these two concepts were in collision in their овај други, тржишно оријентисани модел начелно essences. During 1980s, the so-called “New Right” поштовао филозофију првог, теоријског оквира, in Europe and America (if you might have forgotten чак га и промовисао као специфичну вредност. the “founding fathers of the New Right” were politi- Ипак реалност је била очита, а то је да су ова два cal leaders Margaret Thatcher, Ronald Reagan and концепта у својим суштинама били у колизији. Francois Mitterrand) dramatically started to reduce Такозвана „нова десница“ је осамдесетих година budgets for activities in the field of culture, forcing 09 ХХ века у Европи и Америци (ако сте можда заборавили „оци нове деснице“ били су политички лидери Маргарет Тачер, Роналд Реган и Франсоа Митеран) почела драматично да смањује буџете за активности у области културе гурајући институције institutions and individuals to seek financial injection и појединце да се довијају за финансијске from other parties except the so-called “state man- инјекције на другим странама изузев такозваних gers”. Paradoxically or not, these measures have „државних јасли“. Парадоксално или не, ове мере provoked a completely different understanding of the изазвале су потпуно другачије поимање положаја position of culture and cultural heritage in the soci- културе и културног наслеђа у друштву и један ety and a phenomenon known as a museum “boom”. феномен познат као музејски „бум“. Готово преко Almost overnight, there appeared terms as cultural ноћи појављују се термини културна индустрија, industry, heritage industry, cultural tourism, creative индустрија наслеђа, културни туризам, креативне industries... The museum “boom” or the museum индустрије... Музејски „бум“ или процват музеја burst spawned museum institutions, public or pri- изнедрио је музејске институције, државне или vate, or private-public for which there has been no приватне, или приватно-државне за које до тада space before and that were engaged in a variety of није било места, а који су се бавили разноликим phenomena or processes. So, there opened a sex феноменима или процесима. Тако се отварају музеј museum, a museum of bananas, espionage mu- секса, музеј банана, шпијунаже, лоше уметности, seum, museum of bad art, science fiction museum, научне фантастике, свега... museum of everything... Истовремено процват доживљавају и забавни и At the same time, amusement and theme parks flour- тематски паркови који, истина, постоје и од раније ished; the truth is that they had existed earlier and а чије је савремене темеље успоставио Волт their modern foundations were established by Walt Дизни у својој фантастичној креацији. Тематски Disney in his fantastic creation. In the time of their паркови се у време свог „другог процвата“ не “second boom”, theme parks do not shy away from устежу од очитог али сумњивог флертовања са obvious or suspected flirting with historical facts, историјским чињеницама, појавама и процесима. phenomena and processes. Thus they take a very Тако заузимају један веома важан простор права important zone of the right to interpret past and his- на тумачење прошлости и историје, или, да будемо tory, or to be more precise, the zone in which experi- прецизнији простор у којем се у оквирима забаве ence of the past is intensified within the framework of интензивира искуство прошлости. Признаћемо, amusement. Admittedly, this concept is much more 10 далеко занимљивији и забавнији концепт. interesting and fun. However, the boundaries between entertainment and Али, границе између провода и едукације се у education in museums are slowly disappearing. True, музејима полако губе. Истина, губе се и у самом they disappear in the life itself since science has come животу јер наука долази до закључака да је to the conclusion that it is far easier to learn while далеко лакше учити кроз забаву. Значајно расте having fun. The number of publications and articles и број публикација и текстова о самим музејима on the museums and heritage in general is growing и наслеђу уопште кроз које се пропитује положај significantly; they examine the situation of heritage наслеђа у друштву, модели управљања, начини in society, management models, ways of presenting презентовања, њихов утицај на економију и their impact on the economy and development ... As развој... Као један од најбољих примера добре one of the best examples of good practice and power праксе и моћи наслеђа и музеја да транформише of heritage and museums to transform the region, средину помиње се музеј у Билбау. Тај процес веома one can mention the museum in Bilbao. Very quickly, брзо добија и име – „Билбао“ ефекат – а означава this process got the name - “Bilbao” effect – mean- потпуну економску и финансијску трансформацију ing a complete economic and financial transforma- града захваљујући отварању музеја глобалног tion of the city thanks to the opening of the museum утицаја. То је верификовало тезе оних струја које су of global influence. This confirmed the arguments заговарале могућности економских перспектива и of those who promoted the possibilities of economic утицаја музеја. prospects and the museums’ impact. Није више предмет, експонат или артефакт An object, exhibit or artefact is no longer the cen- центар око кога се врти сва музејска филозофија. tre around which all museum philosophy revolves. Данас је „његово височанство – посетилац“ у Nowadays, “His Majesty – The Visitor” is in the focus фокусу свих музејских планова и активности. То, of all museum plans and activities. This, of course, наравно, не значи да је једино важно да посетилац does not mean that the only important thing is that купи улазницу а да музеј не нуди ништа ново, a visitor buys a ticket while the museum does not of- специфично и посебно. То „посебно“ више није fer anything new, specific or special. This “special” is експонат сам по себи, већ цела прича око њега no longer exhibit itself, but the whole story about it и начин на који је та прича испричана. И ни то and the way in which the story is told. And even that више није довољно. Инсистира се да музеј укључи is not enough. It is an imperative that the museum посетиоце, да их испровоцира, постави незгодна should involve visitors, provoke them, put inspiring или инспиративна питања, утиче на средину у којој questions, affect the environment in which it oper- оперише, заузме чак и идеолошки став. И све то ates, and even take an ideological attitude. And all уз све мања средства која кроз буџет добија од this with tiny funds that it receives through the state друштва. Другачији, и легитиман, став гласио би да budget. A different, but legitimate attitude would be управо због све мањих буџетских средстава музеј that the museums need to think about involving visi- треба да размишља о укључивању посетилаца у tors into their programs and activities because of de- своје програме и своју делатност. clining budgetary resources. 11 Борко Зимоњић, колачар из села Крушчице Borko Zimonjić, pastry cook from village Kruščica

КОЛАЧАР / PASTRY COOK ЛИЦИДЕРСКО СРЦЕ / LICEDER HEART

Колачар се бави израдом слатких колача украше- Pastry-cook makes sweet cookies decorated with них разнобојним шарама, малим огледалима и diverse line and patterns, little mirrors or inserted пригодним сличицама. Обликоване као срца, images. Licider hearts are similar to ginger breads. папучице, торбице, кућице, коњићи, лицидерске They are shaped as hearts, small slippers, bags, колаче поклањају родитељи деци и момци houses, horses. Licider hearts are common present девојкама на сеоским вашарима. Од шећерног of parents to the children or boys to the girls on the сирупа колачари праве и слатке лулице и свилене village fairs. By using sugar syrup pastry-makers бомбоне. produce sweet pipes and silky bonbons. етнографска збирка / etnographical collection инвентарни број / inventory number: 2631

ЛИЦИДЕРСКО СРЦЕ / LICEDER HEART 1.000.001,00*

Ово лицидерско срце је Борко Зимоњић, колачар Borko Zimonjić, a pastry cook from Kruščica gave this из Крушчице, давне 1959. године на петровданском leceder heart to the girl whom he wooed at St. Peter вашару у Сирогојну поклонио девојци којој се Day’s Fair in Sirogojno back in 1959. The same year, удварао. Вида Лазовић му је већ исте године Vida Lazović became his wife. In 2009, they celebrated постала жена. 2009. године прославили су ‘’златну the ‘’Golden Wedding’’ in the presence of three chil- свадбу’’ у присуству троје деце, петоро унучади и dren, five grandchildren and three great-grandchil- три праунука. dren. Како год било, јасно је да музеј више није храм, место у којем се само изучавају остаци прошлости, Anyway, it is clear that the museum is no longer a у којем кустоси проводе време далеко од очију temple, a place where only remnants of the past are јавности проучавајући „своје“ збирке. Да ли су studied, a place in which curators spend their time музеји, пак, постали институције које излазе из away from the public eye examining “their” collec- својих невидљивих граница и оквира, институције tions. It is up to you to judge whether the museums које вас инспиришу, провоцирају и терају на have become institutions that emerge from their in- размишљање, које користе различите стварне или visible borders and frames, that inspire, provoke and дигиталне моделе како би „оживели“ прошлост и force you to think, institutions that use different real транспортовали вас кроз време и натерале да у том or digital models to “revive” the past and transport путовању застанете и размислите о себи и свом you through time forcing you to stop in this journey 12 окружењу, остаје да сами процењујете. and think about yourselves and your environment. БАШТИНА НА РАФУ HERITAGE (in a) SUPERMARKET БАШ:ТИ:НА (на) РАФУ Exactly:You:On (the) Shelf1 ВАШАР БАШТИНЕ HERITY FAIR

Име „Баштина на рафу“ осмишљено је 2010.године The name Heritage (in a) Supermarket was chosen када је Центар за музеологију и херитологију in 2010, when the Centre for Museology and Heri- Филозофског факултета у Београду покренуо tage studies of the Faculty of Philosophy in Belgrade пројекат Вашар баштинe. У пројекат су се укључиле launched the project Herity Fair. Over the next two музејске институције југозападне Србије током years, museum institutions of south-western Serbia наредне две године. Резултати су били музејска joined the project. The results comprised a museum мрежа обједињена око идеје личног наслеђа, network, unified around the idea of personal heri- webпортал пројекта и публикација „Нови погледи tage, web portal of the project and the publication на наслеђе: Моје тајно благо“. “New Perspectives in Heritage: My secret treasure”. Музеј на отвореном „Старо село“ у Сирогојну, као The Open-air Museum “Old Village” in Sirogojno, as један од иницијатора Вашара баштине, покреће one of the initiators of Herity Fair, started the proj- и пројекат Баш:ти:на (на) рафу чија се структура ect Heritage (in a) Supermarket (Exactly:You:On (the) не може окарактерисати ни као изложба, ни као Shelf) whose structure cannot be characterized as an публикација, инсталација, резиденција, концепт exhibition, nor as publication, installation, residence, оживљене историје (living history) или музејска the concept of living history, museum network or a мрежа, ни као платформа за сагледавање односа platform for understanding relationships of individu- појединаца, организација и институција према als, organizations and institutions towards heritage. наслеђу. Баш:ти:на (на) рафу је најпре експеримент, Heritage (in a) Supermarket is above all an experi- вишеслојни допринос расветљавању дилема и ment, a multilayer contribution to shedding light on дебата којима у последње време посвећујемо dilemmas and debates that we lately pay attention to: пажњу: култура на тржишту, или у овом специфичном culture in the market, or in this specific case, the re- случају однос културног наслеђа и тржишта. lationship of cultural heritage and the market.

1 In Serbian, the word baština (heritage), when broken into syllables, can be seen as three separate words baš – ex- actly, ti – you, na - on 13

Игра речи није, наравно, случајна. Током The word game (in Serbian language), of course, is развијања концепта пошли смо од претпоставке not accidental. During the concept development, we да (културна) баштина као део свеукупне културе started from the assumption that (cultural) heritage, није сама по себи на тржишту културе. Уколико се as part of culture in general, is not itself in the cul- она не може чудесно преобразити у „производ“, то ture market. If it cannot be transformed into a “prod- значи да том процесу недостају људи. Можемо их uct” miraculously, this means that the process lacks овде и сада назвати професионалцима у области people. Here and now we can call them profession- заштите, презентације и интерпретације наслеђа. als in the field of protection, presentation and inter- У том је смислу Баш Ти На Рафу упућено њима. pretation of heritage. In that sense, Heritage (in a) Добро питање на овом месту било би: „Ко су то Supermarket (Exactly:You:On (the) Shelf) addresses Они?“ Како смо већ анализирали процес који them. A good question at this point would be: “Who је окаракатерисан као демократизација музеја are They?” As we have already analyzed, the process и тумачења баштине довео је до идеје да сви that had been defined as democratization of muse- могу бити баштиници. У том смилу, питања која ums and heritage interpretation, led to the idea that поставља пројекат Баш:ти:на (на) рафу односе се anyone can be an heir. In that sense, the questions на све: на оне који знају да су професионалци, на posed by the project Exactly:You:On (the) Shelf relate оне који се тако осећају, на оне који су аматери а to all those who know they are professionals, those верују да су најбољи професионалци, на оне које who feel that way, those who are amateurs and be- верују да су професионалци а лошији су од најгорих lieve they are the best professionals, those who be- аматера, као и на оне који се никако не осећају по lieve that they are professionals and are worse than том питању. the worst amateurs, as well as to those who are indif- Баш:ти:на (на) рафу је конципирана кроз два ferent regarding this issue. супротстављена сегмента који заједно чине Heritage (in a) Supermarket (Exactly:You:On (the) целину. Први део је процесни и перформативни Shelf) is conceived through two opposing segments и полази од креираног лика коме су осмишљене which together form a whole. The first part is based базичне особине карактера. Посао кустоса музеја on the process and performance and starts with an састојао у формирању психологије типа личности avatar with basic character traits designed. Cura- који у приватно наслеђе добија културно добро tor of the museum was responsible for creation of и „хвата се у коштац“ са појмом наслеђивања у psychological character of a person who inherited најширем смислу. Начине на који лик успева или the house defined as cultural heritage and “comes не успева да разграничи лично од општег добра, to grips” with the notion of inheritance in its broad- направи разлику између права и обавеза, разуме est sense. The ways in which the character succeeds положај одговорности у систему наслеђивања кроз or fails to distinguish the personal from the common свакодневне игроказе (role-play) и интерпретације good, the difference between rights and obligations, 14 у првом и трећем лицу оживљава сарадник the way she understands the position of responsibility in the system of inheritance through daily role-plays на пројекту и пријатељ музеја који разуме and interpretations in the first and third person are супротстављене позиције и дилеме. Креирани revived by a project associate and a friend of the mu- лик репрезентује профил веома честог типа seum who understands the opposing positions and посетиоца Музеја на отвореном „Старо село“ у dilemmas. The created figure represents a profile Сирогојну који су некритички настројени у корист of a very frequent type of the visitor in the Open air идеализоване слике прошлости и живота у сеоској Museum “Old Village” in Sirogojno who is uncritically средини на прелазу из XIX у XX век. Та слика inclined in favour of an idealized image of the past веома често подразумева носталгичне флоскуле and everyday life in rural areas at the turn of the XX какве су: људи су некада далеко здравије живели century. This image often involves nostalgic phrases и хранили се, били дуговечнији, поштовали ред, such are: people once used to live and eat far health- имали осећај морала и хијерархије... Лик који ier, they lived longer, respected some “given” order, „оживљава“ пред очима посетиоца нема улогу да had a sense of morality and hierarchy... The figure дебатује са посетиоцима о овим ставовима нити that “comes alive” in front of the eyes of the visitors да их разуверава. Улога лика је да континуирано has no role to debate with them on these attitudes осмишљава унутрашњост једне половине главне or to reassure them. The Character’s role is to con- куће домаћинства и прилагођава је сопственим tinuously arrange the interior of one half of the main потребама у свакодневном животу или свечаним house within the household and adapt it to her needs тренуцима, али кроз визуру савременог тренутка. in everyday life or festive moments, but through the Кроз адаптацију простора лик реагује на коментаре perspective of the contemporary moment. Through посетилаца, приближава се или удаљава од adaptation of the space, the character reacts to com- сопствене визије или аутентичног изгледа, ments of visitors, approaching or moving away from функција и образаца понашања. Истовремено води her own vision or authentic appearance, functions лични дневник као сведочанство о свом животу and behaviour patterns. At the same time, she keeps у том флуидном симулакруму, али и свакодневно a personal diary as a testimony of her life in this fluid евалуира сопствене ставове и ставове посетилаца. simulacrum, and daily evaluates her own views and Цео концепт замишљен је као директан судар visitors’ attitudes. The whole concept was conceived вредносних система прошлости и садашњости и as a direct collision of value systems of the past and преиспитивања граница компромиса и граница present, reviewing the limits of compromise and lim- „трговања“. its of “trading”. 15 Раденко Тешић, грнчар из села Злакусе Radenko Tešić, potter from village Zlakusa

ГРНЧАР / POTTER ТЕСТИЈА / JUG

Грнчарство као допунско занимање пољопривред- Pottery is an additional occupation in agriculture ar- ног становништва представља занатску вештину eas. It is the skill of shaping the dishes from mixture обликовања посуда од мешавине глине и уситњеног of clay and powdered stone. Shaped on the hand pot- камена. Предмети обликовани на ручном колу се, tery wheel the dried dishes are burned in the open после сушења, пеку на отвореној ватри. fire. У селу Злакуси овај занат је очуван, а земљани This craft is preserved in village Zlakusa. The earth лонци, пржуље и црепуље користе се и данас за pots, plates, cruses, pans are used even today for припремање здраве хране. preparation of quite healthy food. етнографска збирка / etnographical collection инвентарни број / inventory number: 1044

ТЕСТИЈА / JUG 4.963.254.99*

Ова тестија коришћена је у проскомидији, северном This jug was used in the prothesis, the northern part делу олтарског простора, цркве Светих апостола of the altar area of the Holy Apostles Peter and Paul Петра и Павла у Сирогојну. Преко 50 година, све до church in Sirogojno. For over 50 years, until 1988, 1988. године, свештеници из чувене лозе Смиљанића priests from the famous lineage Smiljanić ritually су, припремајући часне дарове за причешћа, риту- washed their hands with water from this jug while ално прали руке водом из ове тестије. they were preparing honorable gifts for communion. Други део експеримента смештен је у музејску продавницу реплика производа старих заната и The second part of the experiment is located in the занимања и сувенира. У класичном продајном Museum shop of replica of the traditional crafts and амбијенту изложено је осам класичних белих occupations products and souvenirs. In the classical музејских витрина на које су посављене стаклене sales ambience, there are eight white museum show- кутије. У њима се налази осам предмета из cases exposed with the glass boxes set on them. They етнографске збирке музеја. Предмете прати contain eight items from the Museum ethnographic легенда која га смешта у историјски контекст заната collection. The items come with the legend that plac- или занимања персонализован фотографијом es them into historical context of the craft or profes- произвођача, биографија самог предмета и sion and are personalized by photos of manufactur- истакнут инвентарни број. Додатак који „смета“, или ers, biography of the object, along with the inventory се пак, у зависности од угла посматрања, сасвим number. The appendix that “distracts”, or, depending природно уклапа у амбијент музејске продавнице, on the angle of observation, quite naturally fits into јесте истакнута хиперболисана тржишна вредност the ambience of the Museum store, is a distinctive музејског предмета оличена у готово надреалној hyperbolized market value of the museum object giv- цени. Како је она далеко већа од сличних или истих en in an almost surreal price. As it is far higher than предмета који се могу купити и у самој продавници, similar or identical items that can be purchased in the чак астрономска, отвара се питање вредности и store, even “astronomical”, there opens a question of цене: да ли вредност кореспондира са ценом? Да values and prices: Does the value correspond to the ли историјат предмета игра улогу у одређивању price? Does the object’s history play a role in deter- вредности? Да ли присуство биографије предмета mining its value? Does the presence of biography of подиже вредност и како може утицати на цену? Да the item raise the value and how can it influence the ли колективно и институционализовано наслеђе price? Can the collective and institutionalized heri- 16 процењиво или непроцењиво? tage value be estimated or is it priceless? Баш:ти:на (на) рафу поставља многа питања. Питања Heritage (in a) Supermarket (Exactly:You:On (the) на која није лако прецизно одговорити и на које ни Shelf) raises many questions. Questions that are not званични чувари немају једноставне ни усаглашене easy to be answered and those that the official guard- одговоре. Баш:ти:на (на) рафу преиспитује однос ians cannot agree about nor provide simple answers. појединца и колективног договора оличеног у Heritage (in a) Supermarket examines the relation- наслеђу, као и ситуацију у којој се ова два додирују. ship of an individual and the collective agreement Испитује однос елитизованог и демократизованог embodied in heritage, as well as the situation where приступа. Важно је истаћи да Баш:ти:на (на) рафу these two meet. It examines the relationship of elite као експеримент не нуди одговоре. Она провоцира and democratic approach. It is important to point out даље размишљање на постављену тему као и that Heritage (in a) Supermarket as an experiment промишљање потенцијалних граница. Испитује offers no answers. It provokes further thinking on актере, поставља питање мешања дисциплина, the set topic and considering potential boundaries. It науке и уметности, инсталације и етнографског studies the actors, addresses mixture of disciplines, наслеђа, живе речи и визуелног утиска, дебату science and art, installation and ethnographic heri- и њено одсуство, идеализацију, носталгију и tage, living word and visual impact, debate and its емотивност наспрам објективизације. Коначно absence, idealization, nostalgia and emotion versus Баш:ти:на (на) рафу преиспитује улогу система objectification. Finally, Heritage (in a) Supermarket образовања неопходног за музејску комуникацију, examines the role of the education system that is шта су то педагошке и едукативне музејске necessary for the museum communication, specu- методологије и њихов смисао. Поставља питање lates about the pedagogical and educational museum да ли, шта и како посетилац треба да учи од музеја methodologies and their meaning. It asks whether a и да ли је у реалности и пракси могућ модел visitor should learn from the museum, what and in обостраног учења? Коначно, Баш:ти:на (на) рафу what way, and whether the model of mutual learn- поставља и питање шта је данас заправо кустос? ing is possible in reality and practice. And, lastly, Како и за кога ради? И колико је друштву вредна Exactly:You:On (the) Shelf raises the question of a његова професија? Коначно, колика је реална цена modern curator. How does he work and for whom? његовог рада на тржишту културе, на тржишту And how much is his profession worth for the soci- генерално? Јер, сетимо се, „све је на продају“! ety? Finally, what is the real price of his work at the culture market and the market in general? Yet finally, let us recall that “everything is for sale!”

др Никола Крстовић, dr Nikola Krstović, историчар уметности art historian 17

ur interlocutor, Ivona, reveals for “My corner” how she deals with the inherited ancestry - Othe way she is adapting it to modern needs, what challenges and problems she faces... Though aša sagovornica Ivona otkriva za „Moj kutak“ she points out that she has not completed school for kako se nosi sa baštinom koju je nasledila, heritage preservation, with the comment: “And who Nkako je prilagođava savremenim potrebama, has ?!”, Ivona claims that she has been responsible koji su izazovi, a koji problemi... Iako ističe da nije and conscientious to the generations that preceded, završila škole za čuvanje nasleđa uz komentar:„A ko as well as the accumulated tradition that she strives jeste?!“, Ivona tvrdi da je odgovorna i savesna pre- to comply with, being aware of the ancestors’ values ma generacijama koje su joj prethodile, nagomilanoj and trying to cherish them further. tradiciji koju se trudi da ispoštuje i svesna vrednos- tima predaka koje pokušava da neguje i dalje. MK: First of all, Ivona, how did you get the idea of adapting a house, a cultural asset, to yourself and MK: Najpre, Ivona, odakle uopšte ideja da jednu kuću, your needs? kulturno dobro, prilagodite sebi i svojim potrebama? I: Well, I inherited this space, in an indirect line. Al- I: Ja sam, dakle, nasledila, indirektnom linijom ovaj though I do not live here, in this house, I’m fascinated prostor. Iako ne živim ovde, u ovoj kući, fascinirana by the idea that in the past, people lived healthy and sam idejom kako se u prošlosti zdravo i dugo živelo, long and had the knowledge that we do not have to- kako su ljudi imali znanja koja mi danas nekako nem- day; everything was quieter, more pleasant, people amo, kako je sve bilo mirnije, pitomije, kako su se ljudi respected and revered each other more - in a word, više uvažavali i poštovali – rečju, znao se svaki red. there existed order in everything.

MK: Rešili ste da ne reno- MK: You decided not to renovate the building virate objekat, kako biste in order to stay, as you said, as close to the bili, kako rekoste, što roots as possible? bliskiji korenima? I: Yes, yes ... yet, there must be some renova- I: Da, da... ipak, nekih tions in the near future. Obviously, life was renoviranja mora biti u wonderful these hundred years ago, but today skorijoj budućnosti. Život we needed water and electricity first... It seems je, očito, pre tih sto godina I could do easily without everything else! bio divan, ali danas su mi neo- MK: But, water and electricity dramatically change phodni najpre voda i struja... Čini the traditional way of life? mi se da bih se svega ostalog lako odrekla! I: Yes.., but it is impossible to tow large amounts of MK: Ali, voda i struja dramatično menjaju način tradi- water for hundreds of meters, and with stove, wash- cionalnog života? ing machine, water heater, radio, you know, whatever I: Da, da... ali, nemoguće je tegliti velike količine works by electricity - TV, the Internet - life is far more vode stotinama metara, a uz šporet, mašinu, bojler, interesting. radio,znate, šta već funkcioniše uz pomoć struje, TV, MK: You’ve already turned one part of the kitchen/ internet, život je daleko zanimljiviji. house into a small corner for pleasure and leisure? MK: Jedan deo kuhinje/kuće pretvorili ste u pravi I: That’s right! This is my vision, my perception of the mali kutak za uživanje i dokolicu? antiquities. If we add a little of something new, some- I: Tako je! To je moja vizija, moj ugao posmatranja thing of our own, every space is distinguished. I found starina. Ako dodamo malo nešto novo, nešto svoje some things in the house – the old photos and the like, svaki se prostor oplemeni. Neke sam stvari zatekla and some of them I bought, so I gave a personal mark u kući, stare fotografije i slično, a neke sam kupila, to this beautiful setting. I love the antique shops with kako bih dala ovom predivnom ambijentu svoj lični the old, unique stuff! And I began to collect antique pečat. Obožavam starinarnice i prodavnice sa starom items that I find in the village - the discarded ones or robom, unikatnom! A, počela sam da prikupljam i those that no one needs anymore; so, I bring starinske stvari koje zateknem u selu, odbačene ili them here, and my husband, when he one koje više nikome ne trebaju, pa ih donosim has time, conserves and cleans ovde, a moj suprug, kada ima vremena, malo them a bit... And so, we plan to ih konzervira, očisti... I tako, planiramo da spend long summers here. ovde provodimo čitava leta. MK: Since you spend the MK: S obzirom da letnje mesece provodite summer months here and ovde i da prilagođavate polako kuću sopst- slowly adapt the house to venim savremenim potrebama, da li pozi- your own modern needs, do vate stručnjake za savete, instrukcije? you ask experts for advice, instructions? I: Pa, ne... Mislim da se više radi o osećaju, vašem I: Well, no ... I think it’s more about the feeling, the doživljaju da pripadate nekoj celini, nekakvom personal sense of belonging to a whole, a kind of her- nasleđu, nekakvoj većoj kulturi... Mislim da nosim to itage and wider culture ... I think I carry that knowl- znanje u sebi, taj osećaj odgovornosti i dužnosti. A, edge inside, that sense of responsibility and duty. iskreno, privatno nasleđe je privatna stvar, zar ne? And, frankly speaking, private heritage is a private Ono što se ja trudim je da ga oplemenim, osavre- matter, isn’t it? What I’m trying is to enrich and mod- menim, osvežim i očuvam... ernize it, to refresh and preserve … MK: Jasno je da ste deo života preusmerili na ovu MK: It is clear that you directed a part of your life to kuću! Čini se i da za nju vezujete neke veoma važne this house! It seems that you adhere it to some very događaje. Sutra vam je i porodična slava, zar ne, a important events. Tomorrow is your Family Saint’s prekosutra rođendan sinu? Day, and the day after is your son’s birthday, isn’t it? I: Kako da ne! Slava je još jedan važan trenutak za I: Yeah, right! The Family Saint’s celebration is an- moju porodicu, dan u kojim se povezujemo sa pre- other important moment for my family, the day in cima. Ja, doduše, nisam bog zna kako religiozna za which we relate to our ancestors. However, I am not razliku od mog supruga. Zvezde su mu se, valjda, that religious, unlike my husband. That’s in his na- tako poslagale... Moja životna stremljenja nekako ture..., I guess. My personal aspirations are somehow više naginju lepoti i umetnosti življenja, spoajanju more inclined to beauty and art of living, combining tradicionalnog i modernog... I sinovljev rođendan im traditional and modern ... And our son’s birthday has isti značaj za nas. On dolazi ovde sa svojom devojkom, the same significance for us. He comes here with his pravimo roštilj, družimo se, onda oni odlaze... girlfriend, we make barbecue, hang around, and then MK: Kako obeležavate slavu? they leave... I: Za mene je, kako rekoh, slava više MK: how do you celebrate the Family Saint’s trenutak kada se okupljamo, sjed- Day? injujemo kao porodica... Nešto I: For me, as I said, that day is the moment kao američki Dan zahvalnosti. when we come together, united as a fam- Mom suprugu je to važno zbog ily ... Something like American Thanks- negovanja tradicije i konti- giving Day. It is important for my hus- nuiteta. A što se tiče samog band for fostering the tradition and obeležavanja, pa to je klasika: continuity. As for the celebration itself, slavski kolač, žito, ove godine this is classic: the feast bread, grain, post, riba, salata, kolači... this year it is in the time of fasting, so MK: Izuzev svečanosti koje su we have fish, salads, cakes ... važne u svačijem životu, kako MK: Except for the festivities that are se „hvatate u koštac“ sa sva- important in everyone’s life, how do you kodnevicom? “wrestle” with everyday life?

I’m still dedicated to the arranging of this beautiful house. It’s a little harder when we, God forbid, need a doctor during these summer months, when we miss I: Još uvek sam posvećena uređenju ove predivne something from the supermarket, or when we need kuće. Malo je teže kad nam, ne daj bože, zatreba to go somewhere... But generally, with small changes lekar tokom ovih letnjih meseci, kada nam nedostaje – updates, as it is said, life here is marvellous and in nešto iz supermarketa, kada se treba prevesti... Ali harmony with nature. sve u svemu, uz male izmene i što bi rekli, apdejte, MK: When you mention harmony with nature, could život je ovde divan i u saglasju sa prirodom. you clarify that relationship a little closer? Maybe you MK: Kad već pominjete saglasje sa prirodom možete could provide us with some advice? li malo da nam pojasnite taj odnos? Možda date neki I: For several years I was a manager in a big bank. savet? Now, I discover complete new worlds of remedy I: Ja sam nekoliko godina bila menadžerka u jednoj herbs, healthy food, meditation ... I’m still learning poznatoj banci. Sada otkrivam potpuno nove svetove what thyme, yarrow, mint and tarragon are for and lekovitog bilja, zdrave hrane, meditacije... Još uvek how to apply them... I get to know secrets of ginger učim čemu služi i kako se primenjuje majkina dušica, and exotic Goju berries, for example. I believe that hajdučka trava, nana, estragon... Otkrivam, na prim- our ancestors were defeating many diseases and er, tajne đumbira i egzotičnih gođi bobica. Verujem da misfortunes with healing substances found in their su naši stari pobeđivali mnoge bolesti i nedaće leko- immediate environment. I eat healthy food, consum- vitim tvarima iz svoje neposredne okoline. Hranim se ing a lot of fruits and vegetables; I avoid fatty foods zdravo, koristim puno voća i povrća, izbegavam mas- such as cream, ham, bacon ... I meditate every day niju hranu poput kajmaka, pršute, slanine... I svakod- and do some physical exercises. nevno meditiram i vežbam po malo. MK: And finally, to end your wonderful and unique MK: I konačno, za kraj vaše predivne i jedinstvene story, how do you build new relationships with neigh- priče, kako gradite nove odnose sa komšijama, bours, local residents? How is it going with the local meštanima? Kako ide sa ovdašnjim ljudima? people? I: Divni su to i jednostavni ljudi. Bez prevelikih I: They are wonderful and simple people - without prohteva, skromni, okrenuti sebi i svojoj porodici, excessive desires, modest, turned to themselves and komšiluku, selu. Nemam baš puno vremena da se their families, neighbourhood, village. I do not have saživljavam sa ovdašnjim načinom života, ali ti retki much time to coincide with the local way of life, but trenuci kada provodimo vreme zajedno zaista je za these rare moments when we spend time together mene korisno i prijatno. are really pleasant and useful for me.

БАШТИНА HERITAGE НА РАФУ ON THE SHELF

Баштина пре рафа Heritage before the shelf или раф пре баштине? or the shelf before heritage?

Занат је специјално изучена, усавршена техника A craft is specially trained and perfected technique израде предмета руком или примитивним алатом. of making objects by hand or using primitive tools. Тешко је утврдити када су се поједини занати It is difficult to determine when certain crafts ap- појавили на нашем поднебљу. У традиционалној peared in our area. In the traditional culture of Serbs, култури Срба занатство се вековима неговало trades have been nurtured and developed for centu- и развијало, од неолита па до данас. У српској ries - from the Neolithic period to the present. In the средњевековној држави занати су били веома Serbian medieval state, crafts were highly developed, развијени, нарочито по селима. especially in villages.

“Тако, на прилику, оно мало пописа из XIV века ‘’Thus, these few documents from the fourteenth показује нам разговетно да су се по селима и century show us clearly that, even then, masters were онда находили мајстори. Наши главни извори found in the villages. Our main sources of knowledge за познавање унутрашњег стања XIV века... of the internal conditions of the fourteenth century ... посведочавају да је старо законодавство давало witness that the old legislation gave some protection извесну заштиту радиности по селима...” to the industries in villages ...’’

Стојан Новаковић, Stojan Novaković, 20 “Село”, Београд, 1965:58-59 “Selo”, Belgrade, 1965: 58-59 Занати су се развили из домаће радиности. Поред Crafts have evolved from domestic industries. In ad- сточарства и земљорадње, они су у прошлости dition to livestock and agriculture, in the past, trades имали улогу одрживости породице и заједнице had the role of viability of the family and the commu- уопште. Производи ткаља, плетиља, корпара, nity in general. Products of weavers, knitters, basket грнчара, качара, ковача итд. коришћени су у сваком makers, potters, cask-makers, blacksmiths etc, were домаћинству. Радећи у својим кућама, најпре used in every household. Working at home, primarily за потребе сопственог домаћинства, спретни for purposes of their own households, the skilful in- појединци су се толико извештили да су постали dividuals were so good that they became well-known надалеко познати мајстори. Таленат и искуство, masters. Talent and experience, as well as creativity као и креативност и иновативност су појединим and innovation gave such skills to individual artisans занатлијама дали вештину да “што очи виде, то руке that they were able “to make by hands everything that и направе”. Читава села су се бавила појединим eyes see”. The entire villages were into certain crafts занатима о чему сведоче и називи места: Штитари, as evidenced by their names: Štitari, Kolari, Kovači... Колари, Ковачи... Знање се преносило са оца на The skill and knowledge were conveyed from father сина, а неретко се учило и од људи који су већ били to son, and often taught by people who were known познати као добри мајстори. as good masters.

“И мој отац се бавио занатом, а ја од 1942. године када сам завршио школу... Отац је научио од оца, “My father was also a craftsman, and me, too, а он ко зна од кога... Ја деду нисам запамтио, ever since 1942, when I finished school... My fa- погинуо је у рату 1918. године...” ther learned from his father, and he was taught, who knows by whom ... I do not remember my Милан Савић (1930.), grandfather; he was killed in the war in 1918...” грнчар из Злакусе Milan Savić (1930), a potter from Zlakusa Занати су обично засновани на традиционалним знањима и технологијама. У почетку су сеоски Crafts are usually based on traditional knowledge занати имали специфичну, једноставну технологију, and technologies. In the beginning, rural crafts had али су се временом усавршавали. Особеност specific, simple technology, but over the time, they заната била је употреба природних материјала у have been improved. The trades were distinctive for процесу производње (дрво, кожа, глина, стакло, the use of natural materials in the production process текстил, метал итд.). Они су се увек развијали у (wood, leather, clay, glass, textiles, metal, etc). They складу са својим природним окружењем, користећи have always been developed in line with their natu- постојеће ресурсе. Поједини мајстори почели су ral surroundings, using the existing resources. Some 21 Радојко Поповић, ковач из села Крушчица Radojko Popović, blacksmith from village Kruščica

КОВАЧ / BLACKSMITH КЛЕПЕТУША / COWBELL

Farriery is as old as the agriculture itself. Ковачки занат је стар колико и земљорадња. Blacksmiths are producing ploughshares, hoes, axes, На ватри коју распирују мехови, уз помоћ чекића и sickles, kettles, knives, bells, locks, bolts, cookers, наковња, ковачи израђују раонике, мотике, секире, horseshoes for horses and oxen, using hammer and српове, бакраче, ножеве, клепетуше, браве, резе, anvil on the fire fanned by bellows. шпорете, потковице за коње и волове. Blacksmiths were the most numerous Ковачи су били најбројније занатлије у српској tradesfolk in the Serbian medieval state. is as old as средњовековној држави. the agriculture itself. етнографска збирка / etnographical collection инвентарни број / inventory number: 892

КЛЕПЕТУША / COWBELL 2.444.287,11*

Ова клепетуша настала је у ковачкој радионици This cowbell was made in the blacksmith’s shop of Радојка Поповића из Брекова непосредно пред II Radojko Popović from Brekovo immediately before светски рат. Она је била једна од првих поруџбина World War II. It was one of the first orders that a young младог ковача који се тек вратио са ‘’изучавања’’ blacksmith received just after he returned from the заната код мајстора Срећка Милошевића у craft ‘’study’’ with master Srećko Milosević in Šarenik. Шаренику. Наручилац је био угледни сељак и The buyer was a prominent farmer and owner of a власник великог стада са Љубања. large herd from the village of Ljubanje. размену или продају својих производа и на тај craftsmen began to exchange or sell their products начин економски одвојили занатство од домаће and thus economically separated trades from do- радиности. Производи занатске израде постали mestic industries. Craft products became highly de- су веома тражени па су почеле да се појављују и manded and rural handicraft workshops began to сеоске занатске радионице. Њихова производња appear. Their production brought greater financial доносила је већу материјалну корист од других benefit than other occupations. занимања.

“Отац се само тим бавио, пољопривреда је била “It was my father’s only occupation, agriculture мала, интензивно се радио само занат... Ово је was tiny, we worked intensively only on the craft било сиромашно село, западно, лоша земља, ... This was a poor village, on the west, poor land, мали поседи... Зато се бавило гранчаријом. small farms ... That’s why we dealt with pottery. До 1941. године радила је свака 2-3 кућа... Од Until 1941, one in 2 or 3 households performed заната никада нисмо огладнели. Овако, дамо 1 it... We never got hungry due to the craft. It was лонац, а тај што купује га 2 пута напуни житом, like this - we gave one pot, and the buyer filled it изручи у наша кола и задржи лонац. Толико ти with grain twice, poured into our car and kept the се тада добијало за то.” pot. It was what we received for it then.”

Милан Савић (1930.), Milan Savić (1930), грнчар из Злакусе a potter from Zlakusa

Даровити појединци златиборских села бавили The gifted individuals of Zlatibor villages were en- су се разноврсним занатима и занимањима да gaged in various trades and crafts to satisfy their би задовољили основне животне потребе. Пошто basic needs. Since the entire area is rich in various читав крај обилује различитим врстама дрвета types of wood (pine, fir, spruce, oak, beech, ash, ma- (бор, јела, смрека, храст, буква, јасен, јавор, ple, elm, birch, hazel), its application was diversified. брест, бреза, леска), његова примена је била Skilled builders constructed wooden dwelling places многострука. Вешти неимари су од дрвета градили as well as supporting economy facilities. The larg- куће за становање и пратеће привредне објекте. est part of the household utilities – dishes for pre- Највећи део покућства – посуде за припремање и paring and storage of food, agricultural tools, means чување хране, пољопривредне алатке, средства за for transportation of goods and people were made транспорт робе и путника правиле су дрводеље и by carpenters and woodcarvers, coopers, carters, дрворезбари, качари, колари, корпари и чутураши. basket weavers and water-bottle makers. The crafts Развијени су били и занати који се баве прерадом dealing with processing of clay, textile, leather and глине, текстила, коже и метала: грнчарство, metal were also developed: pottery, tailoring (terzi- 22 терзилук, абаџилук, опанчарски, ковачки занат, luk, abadžiluk), making traditional footwear (opanci), а такође и кириџилук, рабаџилук, производња blacksmithing, and also transport and goods selling катрана, луча и креча. (kiridžiluk, rabadžiluk), as well as production of tar, Класификације заната су се временом мењале и burning pinewood splinter and lime. сазревале тако да постоји на десетине различитих Craft classifications have changed and matured over подела на: градске, сеоске, циганске, мушке, time so that there are dozens of different divisions женске, занате за награду, занате за наплату, into: urban, rural, Gypsy, men’s, women’s, crafts for занате по поруџбини итд. Ипак се као методолошки prize, crafts for billing, crafts on order, etc. Yet, as најизазовнија може узети типологија која занате most methodologically challenging, we may take дели на мушке и женске, јер су поједини аутори typology that divides crafts into men and women’s; мишљења да је за женске занате прикладније some of the authors are of the opinion that the term користити термин “занимање” као ознаку за “occupation” is more appropriate to be used for “домаћу радиност која најчешће остаје у оквиру women’s crafts referring to “domestic industry that задружне породице, подмирујући њене потребе”. usually remains within the cooperative family, satis- fying its needs”.

“Жене су само припомагале, било је срамота да жена то ради... Оне су ионако имале много “Women only assisted here, it’ was a shame that посла, нису стизале. Мислим, да се баве неким a woman did it ... They already had a lot of work; занатом... Оно што је за кућу требало, за децу, то they had no time to deal with some craft... They су оне радиле. Да исплету, да откају. Ма какви, did the housework and took care of children. They мука је то била...” had to weave, to knit. Nah, it was a hard work ...”

Милан Савић (1930.), Milan Savić (1930), грнчар из Злакусе a potter from Zlakusa

На прелазу из XIX у XX век у Србији ослобођеној од At the turn of the XX century in Serbia liberated from Османске империје, осиромашеној ослободилачким the Ottoman Empire, impoverished by liberation wars ратовима и сеобама, а потом и страдањима током I and migrations, and later by suffering during World светског рата сеоски занати и занимања се веома War I, rural crafts and occupations changed quite споро мењају. Ни међуратни период током треће slowly. Neither the interwar period during the third и четврте деценије XX век није донео велике and fourth decade of the twentieth century brought промене у селима Србије, па се начин живота, а great changes to Serbian villages, so the way of life, самим тим и привређивања, веома мало мењао. and therefore the economy, changed very little. Until Све до II светског рата занатска делатност је била World War II, craft activity was the most widespread најраширенија делатност сеоског становништва. activity of the rural population. Период након II светског рата је време развоја The period after World War II was the time of industry 23 индустрије и масовног одласка у градове на рад, development and mass migration of the population све чешће употребе индустријског материјала као to the cities to work; the use of industrial materials и промене културе становања. Дотадашњи начини increased and the culture of housing changed. The израде занатских производа се постепено напуштају, former ways of making craft products were gradu- а уводе се нови обрасци у материјализацији ally abandoned, while new forms in materialization и техници израде ових предмета . Савремене and the technique of these objects development were технологије потпуно су потиснуле професије introduced. Modern technologies completely sup- без којих се некада није могло. Јорганџије, pressed professions that used to be irreplaceable. кишобранџије, крзнари, воскари, ћилимари само Quilt-makers, umbrella-producers, furriers, waxers су неке од професија које су изгубиле битку са and blanket-makers were just some of the profes- временом и новим технологијама, јер су нови sions that lost the battle with time and new tech- начини комуникације и савремени начин живота nologies, since new ways of communication and the скоро у потпуности истиснули и старе занате. modern way of life almost completely supplanted the Мајстори ових струка могу се наћи још само у малим old crafts. Masters of these professions can now be породичним радњама у којима се знање преноси found only in small family workshops where knowl- са колена на колено. edge is passed on from generation to generation. Поједини занати су се одржали до данас, док Some crafts have survived to date, but those who ful- су ретки они који су у потпуности сачували ly preserved traditional elements of the production традиционалне елементе у начину производње. Уз method are rare. With some changes in production одређене промене у начину производње, производе methods, products are being adapted to modern liv- 24 прилагођавају савременим условима живота. ing conditions. “Доста је новина данас. Раније смо глину “There are much news today. We used to trample газили ногама на асури, а данас имамо машину clay on a mat, but today we have a machine with са ваљцима за мешање глине коју купујемо од rollers for mixing clay that we buy from those who ових што праве тестије. Камен данас мељемо на make jugs. We grind stone now in the machine прекрупачу, машини за млевење камена, а раније specialized for it, while, in the past we used to смо тучком окованим гвожђем. Глину купујемо од shackle it with an iron pestle. We buy clay from једног човека из Врањана који је има у дворишту, a man from Vranjani who has plenty of it in his а раније смо имали свој мајдан који је Општина courtyard, though we used to have our own quarry после присвојила... Прављење је исто, оно мора which was later appropriated by the municipality... да “кува”, не може да се “извлачи”, овако дође The production process is the same, it has to be чвршће, век неограничен... Шаре су исте, само “cooked” not “pulled”, this way it comes firmer, of смо увели печат, да нас не би копирали ови са unlimited duration... The patterns are the same, југа Србије... Ми печемо добро, то је поента... we have only introduced the stamp not to be cop- Не ваља да се препече. То је искуство и ништа ied by those from the south of Serbia ... We bake друго, да се оцени када је готово, за то треба well, that’s the point ... It is not good to be over- да си већи мајстор него за прављење, за саму done. It is the matter of experience and nothing израду...” else - to judge when it’s over; it is more important to be master in that than in the process of devel- Милан Савић (1930.), opment itself...” грнчар из Злакусе Milan Savić (1930), a potter from Zlakusa

Музејска битка са временом The museum’s battle with time

У циљу очувања старих техника израде занатских In order to preserve the old techniques of making производа и аутентичног алата, у музејској поставци craft products and authentic tools, the Open-air Mu- Музеја на отвореном “Старо село” смештене су seum “Old Village”, within its permanent exhibition, три комплетно опремљене занатске радионице: has three fully equipped artisan workshops: cooper’s, качарска, грнчарска и ковачка. Године музеолошког pottery and blacksmith’s. Years of museological ex- искуства показале су да експонати изложени у perience have shown that the exhibits displayed in амбијенталним поствкама музеја на отвореном ambient exhibitions of the open-air museum do not ипак не преносе потпуну информацију уколико се convey full information unless they are put into use. 25 Ткаље из села Чичкова Weavers from village Čičkova

ТКАЊЕ вез / WEAVING embroidery ПОЈАС / BELT

Традиционално занимање сеоских жена је обрада Traditional occupation of peasant women is the pro- вуне и конопље за ткање одеће и текстилно cessing of wool and hemp for weaving of clothes and покућства. Ћилими, јастуци, ирами, шалваре, household textiles. Rugs, pillows, bags, trousers, поњаве и сеџаде и данас задивљују вештином sheets are astonishing in representation of their ткања. weaving skill. Везом се украшавају откана платна, као и кошуље, Embroidery is applied to decorate woven linens as сукње, прегаче, торбе, пешкири и марамице за well as shirts, skirts, waistbands, bags, towels and даривање. especially gift wipes. етнографска збирка / etnographical collection инвентарни број / inventory number: 1475

ПОЈАС / BELT 5.123.874,00*

Овај ткани појас био је део традиционалне мушке This woven belt was part of the traditional male cos- ношње Милије Ђокића из Рожанства који је још пре tume of Milija Djokić from Rožanstvo. It was before II светског рата продао краву и теле и за тај новац World War II that he sold a cow and a calf, and bought купио лепо “стајаће одело”. Захваљујући “богато” a nice “standing suit” for that money. Thanks to the урађеној ношњи, он се оженио девојком из имућне “richness” of his costume, he married a girl from a породице из суседног села. neighboring village wealthy family. не ставе у употребу. Зато смо демонтрацију старих That’s why we classified demonstrations of old crafts заната и занимања сврстали у редовне музејске and occupations as regular museum programs. The програме. Сарадња са локалним занатлијама cooperation with local artisans proved to be crucial in се показала као кључна у нашој музејској борби our museum fight against modern technology. They против савремених технологија. Они (стари (the old crafts, professions and modern technolo- занати, занимања и савремене технологије), gies), of course, do not exclude each other, but it is наравно, не искучују једни друге, али је право the real mastery in museological sense to find a way умеће, у музеолошком смислу, пронаћи начин како to reconcile these two, at first sight, contradictory помирити ова два на први поглед контрадикторна concepts and offer them to the visitors. концепта и спојене их понудити посетиоцима.

Heritage on the shelf: Баштина на рафу: tradition as a product and a commodity традиција као производ и као роба Traditional culture, as a comprehensive heritage Традиционална култура, као свеобухватна баш- of every nation, is a source of inspiration in various тина свакога народа, данас представља извор spheres of social life today, while practical applica- инспирације у различитим сверама друштвеног tion of the term lies beyond its lexical meaning. It живота, а практична примена овог термина (tradition) becomes a means of commercialization превазилази његова лексичка значења. Она and vulgarization because many products are added (традиција) постаје средство комерцијализације the label of “real” historical and/or cultural heritage и вулгризације, јер се многим производима без without any selection. In this way, folk tradition is икакве селекције придодаје етикета “правог” ис- modified and arbitrariness in interpreting indicates торијског и/или културног наслеђа. На овај начин the necessity of adequate collection, preservation се народна традиција модификује, а произвољност and presentation of cultural heritage. у интерпретирању указују на неминовност аде- The project ”Heritage on the shelf” attempts to revise кватног сакупљања, чувања и презентовања the process of instrumentalization of tradition from културне баштине. the standpoint of modern museology, without ten- Пројекат “Баштина на рафу” покушава да реви- dency to be a critic of heritage in terms of “good and/ дира процес инструментализације традиције са or bad cultural heritage”, but rather sees it as “goods становишта савремене музеологије, без тенденције which are inherited from previous generations or oc- да буде критика баштине у смислу “доброг и/или cur in the present, with specific value for people and лошег културног наслеђа”, већ је посматра као that should be preserved for future generations”. On “добра која су наслеђена од претходних генерација the other hand, the authors try to find an answer to 26 или која настају у садашњости, а имају специфичну the question whether the tradition in today’s context вредност за људе и треба да буду сачувана за будуће became a product and a commodity, and which so- генерације”. Са друге стране, аутори покушавају cial group has ‘social power’ to valorise the dominant да пронађу одговор на питање да ли је традиција cultural (historical, traditional and artistic) values? у данашњем контексту постала производ и роба и Anthropological views on defining the notion of tradi- која то друштвена група има “социјалну моћ” да tion or heritage have changed and matured over time, валоризује доминантне културолошке (историјске, so there are dozens of different definitions, but still, in традиционалне или уметничке) вредности? the museological context, we may take the definition Антрополошки ставови о одређењу појма тради- given by Slobodan Naumović as the most relevant; he ције, односно баштине, временом су се мењали и defines tradition as a set of three intertwined groups сазревали тако да постоји на десетине различитих of phenomena: Serbian Orthodox tradition (Serbian дефиниција, али се ипак у музеолошком контексту Orthodox tradition as an ideological system and a set као најрелевантнија може узети дефиниција of cultural elements that are inextricably linked with Слободана Наумовића који традицију одређује it - churches, monasteries, frescoes, icons, religious као скуп три испреплетана скупа појава: српске rituals and holidays, spiritual music, etc); then Ser- православне традиције (српско светосавље као bian historical traditions (notions, true and mythi- идејни систем и скуп елемената културе који су cal, which Serbs have about their state and national са њим нераскидиво повезани-цркве, манастири, history), and finally folk or country traditions in the фреске, иконе, религијски ритуали и празници, sense in which they were defined by Vuk Stefanović духовна музика итд.); затим српске историјске Karadžić (consisting of the elements of peasant cul- традиције (представе, истинске и митске, које Срби ture: elements of material culture, social institu- имају о својој државној и националној прошлости) tions, beliefs and customs of people, value system и најзад народне или сеоске традиције у смислу у and folk music; then the historical role - destiny of коме ју је Вук дефинисао (чине је елементи сељачке the peasantry, national mentality i.e. psychological културе: елементи материјалне културе, друштвене traits of peasants, as well as popular speech and folk институције, народна веровања и обичаји, систем linguistic creativity). вредности и народна музика; затим историјску Tradition may be defined as a fundamental value un- улогу-судбину сељаштва, народни менталитет, derlying the identity of a particular culture or human односно психичке особине сељаштва као и народни community. Seen from this angle, the tradition pro- говор и народно језичко стваралаштво). vides basic contents (values and symbols) as well as Традиција се може одредити као темељна вредност the main techniques (folklore, commemorative cer- на којој почива идентитет одређене културе или emonies ...) on which the collective memory lies and људске заједнице. Виђена из овог угла, традиција without which construction and the survival of the обезбеђује основне садржаје (вредности и симболе), identity of a community are unimaginable. као и главне технике (предање, комеморативне What is common to various definitions is that tradi- церемоније...) на којима почива колективно сећање tion is associated with the past, i.e. that it denotes 27 без кога су незамисливи изградња и опстајање cultural patterns, values, folklore, beliefs, etc, which идентитета неке заједнице. occurred in the past and have been passed on pri- Оно што је заједничко различитим одређењима marily verbally, but also in writing, consciously and јесте да се традиција доводи у везу са прошлошћу, unconsciously, from generation to generation, thus тј. да она означава културне образце, вредности, implying continuity and duration. предања, веровања, и тд. који су настали у However, the initial idea of the project “Heritage on прошлости и преносе се, пре свега, усмено, али и the shelf” is based on the fact that the tradition can be писмено, свесно и несвесно, ‘’с колена на колено’’, consciously perceived value subject to instrumental- што имплицира континуитет и трајање. ization. This process involves a thoughtful selection Међутим, иницијална идеја пројекта ‘’Баштина from the inventory of cultural patterns, knowledge, на рафу’’ полази од чињенице да традиција beliefs etc, or when an image, created by imagina- може бити свесно спозната вредност подложна tion, is declared for the most valuable thing that a инструментализацији. Овај процес подразумева particular society has in order to justify or legitimize промишљени избор из инвентара културних the position of a social group referring to it, or re- образаца, знања, веровања итд. или када се tain an old, i.e. introduce a new form of behaviour. измишљањем створена слика проглашава се Speaking about the strategy of disposal of symbolic за нешто највредније што одређено друштво resources, whereby the symbolic resources include поседује, да би се позивањем на њу оправдао traditional elements of tangible and intangible cul- или легитимисао положај неке друштвене групе ture which is collected, preserved and presented the или задржао стари, односно увео нови облик Open-air museum ‘’Old Village’’ in Sirogojno, we ac- понашања. Говорећи о стратегији располагања tually talk about the process of instrumentalization of симболичким ресурсима, при чему се под tradition. Instrumentalization of tradition defined in симболичким ресурсима подразумевају елементи this way may involve use, modification or inventing of традиционалне материјалне и нематеријалне a tradition that can stand alone or be seen as parallel културе која се сакупља, чува и презентује у Музеју processes. на отвореном ‘’Старо село’’ у Сирогојну, говоримо The use of tradition is defined as a process within уствари о процесу инструментализације традиције. which elements of tradition are excised from their Инструментализација традиције дефинисана basic context and used to achieve the objectives that на овај начин може подразумевати употребу, are not imminent to them. модификацију или измишљање традиције који There are no precise definitions for the term modifi- могу бити самостални или паралелни процеси. cation of tradition, so this term may involve the pro- Употребу традиције је дефинисана као процес cess of extraction followed by replacement of some у оквиру кога се елементи традиције исецају из traditional elements with the new ones, which are свог основног контекста и користе за остваривање not necessarily subsumed under the term tradition/ циљева који им нису иманентни. traditional. They completely take over the function of 28 За појам модификације традиције нема прецизнијих the old elements. Thus, the process of modification дефиниција тако да се под овим термином може means simultaneous presence of both changeable подразумевати процес издвајања, а затим и замене and unchangeable i.e. constant and variable parts. појединих традиционалних елемената новим, British historians Eric Hobsbawm and Terence Rang- а који се не морају нужно подвести под термин er in their book “Inventing Traditions” constituted традиција/традиционално. Они у потпуности the notion of inventing (or construction) of tradition преузимају функцију старих елемената. Дакле, in which, unlike the old, new traditions are copies of процес модификације подразумева истовремено customs of recent origin that are specifically estab- постојање непромењивог и промењивог, односно lished to spread the domination of a particular social константног и варијабилног дела. group or institution. The term inventing traditions, as Британски историчари Ерик Хопсбаум (Eric Hob- seen by these two authors, includes both ‘traditions’ sbawm) и Теренс Рејнџер (Terence Ranger) у књизи that were actually invented, constructed and formally ‘’Измишљање традиције’’ конституисали су појам established, and those that occur in a way that is not измишљање (или конструисање) традиције, где, so easy to follow within a short period of time that can за разлику од старих, нове традиције представљају be dated; it is usually a period of several years and копије обичаја новијег порекла који су наменски is established at a high speed. Eric Hobsbawm also установљени ради ширења доминације одређене makes a distinction between old and new traditions, друштвене групе или институције. Под термином where the old ones have well defined and strictly измишљање традиције ова два аутора подразумевају binding social practices, while new traditions, due to како ‘’традиције’’ које су заправо измишљене, the fact that they are modified, are rather vague and конструисане и формално установљене, тако и оне unclear in terms of the value they represent, their које се јављају на начин који није тако лако пратити rights and obligations, as well as membership of the у оквиру кратког временског периода који се може group to which they relate. датирати; обично се ради о периоду од неколико The aim of the project “Heritage on the shelf” is to година и успостављају се великом брзином. Ерик reveal certain aspects of the phenomenon of tradi- Хобсбом такође прави разлику између старих и tion as product and as commodity within the process нових традиција, при чему старе традиције имају of heritage instrumentalization. Even in the title we добро дефинисане и строго обавезујуће друштвене wanted to merge two incompatible concepts: the праксе, док су нове традиције, самим тим што се heritage that in the associative level primarily has модификују, прилично неодређене и нејасне у a symbolic value and a shelf on which the products/ погледу вредности које заступају, права и обавеза, goods that have specific financial value are exposed? као и чланства групе на коју се односе. We asked ourselves whether symbolism and money Циљ пројекта ‘’Баштина на рафу’’ је да у оквиру can be equated. Can tradition be bought? And for процеса инструментализације наслеђа разоткрије what price? Can the heritage be sold at all and who поједине аспекте феномена традиције као determines the market value of the parts of tradi- производа и као робе. Већ у самом наслову tional heritage? желели смо да спојимо два неспојива концепта: Given that we see tradition as a product and a com- 29 Драгић Тошић, корпар из села Трнаве Dragić Tošić, basket weaver from village Trnava

КОРПАР / BASKET WEAVERS КОРПА / BASKET

Корпарство је умеће чобана, мушкараца и ређе Basket weaving is a skill of shepherds, man rarely жена. Од лесковог прућа, које се цепа бритвом, women. From a hazel twigs, split by a razor, and a и врбе-раките плету се корпе различитих облика willow tree the baskets of different sizes and shapes и величина, сепети са једном или две ручке за are woven as well as the panniers with one or two транспорт робе на магарцима и коњима, кашикаре, handles for transport of gods on donkeys and horses, прилошке корпе за ношење дарова, кошеви за spoon holders, offering baskets for gifts, corn barns, кукуруз, вршкаре... fishing baskets ... етнографска збирка / etnographical collection инвентарни број / inventory number: 773

КОРПА / BASKET 7.777.456,00*

Ова плетена корпа пронађена је у кући породице This wicker basket was found in the house of the fam- Алексић у Алином Потоку 1979. године. Као део ори- ily Aleksić in Alin Potok in 1979. As part of the origi- гиналног покућства, заједно са објектом, пренета је nal furniture, it was transferred to the Museum dur- у Музеј током 80-их година прошлог века. Направио ing 1980s together with the building. A basket-maker ју је, непосредно пред смрт, корпар Миливоје свом Milivoje made it just before death for his grandson to унуку како би у њој држао малобројне играчке. to keep his numerous toys in it. баштину која на асоцијативном нивоу првенствено modity, it is necessary to determine the specified има симболичку вредност и раф на коме се terms more precisely. From the first general defini- изложу производи/роба које имају конкретну tions, it can already be seen that these two concepts финансијску вредност? Запитали смо се да ли are closely linked, so that the definition of one term се између симболике и новца може ставити знак entails a precise definition of another. In the Lexicon једнакости? Да ли се традиција може купити? И of foreign words and expressions, the term goods за колико новца? Да ли се баштина уопште може means the product of work intended to market, an продати и ко одређује тржишну вредност делова item of value. There are two important characteris- традиционалног наслеђа? tics: use value, or a specific material property and С обзиром да традицију посматрамо као производ social property; the value appears as the market и као робу, наведене појмове је неопходно ближе value (in cash, i.e. the price). The concept of the mar- одредити. Већ се из прве опште дефиниције ket is closely linked to the concepts of product and види да су ова два појма блиско повезана, тако goods. In this context, it can be defined as “an area да дефинисање једног повлачи и прецизније that is culturally constructed and shaped by the influ- одређење другог. У Лексикону страних речи и ence of consumers and their consumer practice”, as израза термин роба означава производ рада opposed to different conceptualizations of the market намењен тржишту, ствари од вредности. Има when it is seen “as a means through which seduc- два битна својства: употребну вредност, односно tion and manipulation of consumers takes place, with одређено материјално својство и друштвено a consumer understood as a puppet in the hands of својство; вредност се појављује као прометна almighty market.” Another term is closely associated вредност (у новцу, односно цени). Са појмовима with the previous - the consumption that gets anthro- производ и роба уско је повезан и концепт pological dimension (which puts the study of society тржишта. Оно се у овом контексту може дефинисати and culture in the centre of its research) only if it is као ‘’простор који је културно конструисан и defined as a social and cultural act during which in- обликован кроз утицај самих потрошача и њихове terpersonal communication is realized. One of the потрошаче праксе’’, за разлику од другачијих key definitions of consumption was given by Daniel концептуализација тражишта када је оно виђено Miller and Arjun Appadurai who understood “culture, ‘’као средство путем којег се одвија завођење и material culture and consumption as a process with- манипулација потрошача схваћеног као марионета in which (and with whose assistance) social relations у рукама свемоћног тражишта’’. Још један појам are objectivised and made palpable and concrete.” је уско повезан са претходним; то је потрошња Thus, placing exhibits from the ethnographic col- која добија антрополошку димензију (која у lection of the Museum in the Shop of old crafts and центар својих истраживања поставља изучавање giving them fictitious monetary value, we wanted друштва и културе) само уколико се дефинише као to accommodate museum space in the area of an- друштвени и културни чин током кога се остварује thropology of consumption and check whether some 30 међуљудска комуникација. Једну од кључних parts of tradition have ‘’real’’ market value and how дефиниција потрошње дали су и Даниел Милер и high it can be. This was a big challenge, but it gave Арјун Ападураи (Arjun Appadurai) који су ‘’културу, us an opportunity to position our attitudes and verify материјалну културу и потрошњу схватили као prejudices of ‘’other’s’’ on relation towards the value процес унутар кога (и уз чију помоћ) се друштвени of our own tradition. односи објектификују и чине видиљивим и We started from the fact that in the post-socialist sys- конкретним’’. tems, there occur floods of ‘’retrograde traditional- Дакле, смештањем екпоната из етнографске збирке ism’’ with strongly pronounced nationalist character. Музеја у Продавницу старих заната и дајући им The modernization of market economy and develop- фиктивну новчану вредност, желели смо да музејски ment of industrial production caused the occurrence простор сместимо у област антропологије потрошње of “awareness industry” that led to displacement of и проверимо да ли поједини делови традиције the value from traditional, understood as old, to the имају ‘’реалну’’ тржишну вредност и колико она new, which is defined as the value. The new is often може да буде висока. Ово је био велики изазов, али a non-historical category, but relationship to what и могућност да међусобно позиционирамо ставове precedes it is not absent: every advancement means и верификујемо предрасуде ‘’других’’ о односу a reliance on previously created values, their critical према вредности сопствене традиције. examination, but not necessarily denial. So, the alien- Пошли смо од чињенице да у постсоцијалистичким ation of an individual led to re-search for the right системима долази до поплаве ‘’ретроградног values and in this inventive process, culture appears традиционализма’’ са изразито наглашеним as a mediator between tradition and progress. Thus, националистичким карактером. Модернизација tradition is not separated from innovation, nor tradi- тржишне економије и развој индустријске tion and innovation are “separate stages in the socio- производње условили су појаву ‘’индустрије historical development that alternate each other in свести’’ која је довела до премештања вредности са time, but primarily cultural factors that overlap and традиционалног, схваћеног као старо на ново које се permeate mutually”. The society, seen as a (semi- дефинише као вредност. Ново је често аисторична open/semi-closed) structure of social relations and категорија, али не изостаје однос према ономе positions, reaffirms tradition and creates progress as што му предходи: сваки напредак подразумева it would not be just reduced to a sole ritual expres- ослањање на раније створене вредности, њихово sion. критичко преиспитивање, али не и нужно негирање. Within the project ‘’Heritage on the shelf’’, we made a Дакле, отуђеност индивидуе је довела до тога да little experiment: from the ethnographic collection of се поново трага за оним правим вредностима, а у the Open-air Museum “Old Village”, we chose eight овом инвентивном процесу култура се јавља као exhibits that we have, hypothetically speaking, “put посредник између традиције и напретка. Дакле, on the shelf”. The criteria for their selection were традиција није одвојена од иновације, нити су trades and professions whose copies are sold today традиција и иновација ‘’одвојени ступњеви у in the Shop of old crafts. These are: knitting, weav- друштвено-историјском развоју који временски ing with embroidery, cooper, basket, blacksmith, 31 смењују један другог, већ превасходно културни чиниоци који се узјамно преплићу и прожимају’’. Друштво, схваћено као (полу-отворена/полу- затворена) структура друштвених односа и положаја, реафирмише традицију и осмишљава прогрес како се она не би једноставно редуковала на само ритуално испољавање. У оквиру пројекта ‘’Баштина на рафу’’ направили смо мали експеримент: из етнографске збирке Музеја на отвореном ‘’Старо село’’ одабрали смо осам експоната које смо, условно речено, ‘’ставили на раф’’. Критеријум за њихов одабир били су нам занати и занимања чије се копије и данас продају у Продавнице старих заната. То су: плетење, ткање са везом, качарски, корпарски, ковачки, колачарски, чанчарски и грнчарски занат. Дајући могућност музејским посетиоцима да купе један (или свих осам) експоната желели смо да видимо да ли су конзументи традиције заиста спремни да симболичку вредност предмета материјализују pastry and pottery crafts. By providing possibility to новцем. Експонати и њихове копије, смештени у the Museum visitors to buy one (or all eight) exhibits, истом продајном постору, јасно су супротстављени we wanted to see whether the tradition consumers у вредносном смислу: предложена ‘’цена’’ are actually willing to materialize in money symbolic делова оригиналног наслеђа неупоредиво је value of the exhibits. The exhibits and copies thereof, виша у односу на цене њених копија. Изражене placed in the same sales space, are clearly opposed in цифре показују њихову узајамну немерљивост и the terms of value: the proposed ‘’price’’ of the parts поставља симболичку вредност експоната наспрам of original heritage is incomparably higher than the сентименталне вредности њихових копија. Новчана price of its copies. The figures show their mutual im- опозиција наведених категорија на пиједестал measurability and set symbolic value of the exhibits поставља оригинално наслеђе које је у простору against sentimental value of their copies. Cash oppo- Продавнице старих заната и визуелно издвојено, sition to the categories sets original heritage on the јер је смештено у затворене стаклене витрине. И pedestal; it is also visually isolated in the Shop, since квантитет изложених/понуђених предмета такође it is placed in sealed glass showcases. The quantity говори о њиховој вредности: наспрам пуних of exposed/offered objects also speaks of their value: рафова копија музејских експоната, у стакленим as opposed to shelves full of copies of museum ex- 32 витринама се налази само по један предмет од осам hibits, there is only one exhibit out of eight presented представљених заната. Сваки од њих ‘’прича’’ своју crafts in glass cases. Each of them ‘’tells’’ its story, причу и управо им оне дају специфичну вредност and these stories give them specific value inherent својствену артефактима. to artefacts.

Баштина на рафу: The heritage on the Shelf: родна нивелација Gender Levelling

Још једно објашњење дугујемо нашим посетиоцима/ We owe our visitors/readers another explanation: читаоцима. Представене занате покушали смо да we tried to personalize the presented crafts showing персонализујемо на тај начин што смо их приказали them together with the artisans who collaborated with кроз занатлије са којима је Музеј на отвореном the Open Air Museum ”Old Village” for many years ‘’Старо село’’ сарађивао дуги низ година и са and with whom we are together trying to preserve којима смо заједно покушавали да од заборава traditional techniques of making objects of wood, сачувамо традиционлне техник израде предмета broom, clay and wool from oblivion... Maybe at first од дрвета, метла, глине, вуне... Можда на први glance, the division of exhibits into male trades and поглед подела експоната на мушке занате и женска female occupations is not so explicitly emphasized, занимања и није толико експлицитно наглашена, but with non-personalization of female occupations, али смо неперсонализацијом женских занимања we tried to point to another phenomenon. Generally покушали да укажемо на још један феномен. speaking, the products of women’s occupations did Генерално говорећи, производи женских занимања not come out of the field of domestic industry, for only нису излазили из поља домаће радиности, јер су in exceptional cases, they managed to find a place- само у изузетним случајевима успевали да нађу ment on the market, so that, in economic terms, пласман на тржишту, тако да се, у економском they have not been singled out into trades. Specifi- смислу, нису издвојили у занате. Наиме, на основу cally, based on the relevant literature and data found релевантне литературе и података пронађених на in the field, it can be concluded that women, when it терену, може се закључити да су жене, у занатском came to crafts, primarily covered only needs of their смилу, првенствено подмиривале потребе чланова own cooperative members, and the products of fe- сопствене задруге, а производи женских занимања male occupations did not have commodity (monetary) нису имали робну (новчану) вредност. Они су са друге value. On the other hand, beside utilitarian, they also стране, поред утилитарне, имали и симболичку had symbolic value, because the quality and quantity вредност, јер су квалитет и квантитет произода of female occupations’ products depicted social sta- женских занимања осликавали друштвени статус tus of the entire cooperative family. Of course, this читаве задружне породице. Наравно, ово не conclusion does not imply that women’s occupations имплицира закључак да су женска занимања била were technically less demanding than male’s trades, технички мање захтевна од мушких заната, већ је but is correlated with the generally accepted opinion 33 Радивоје Радовановић, чанчар из села Пилице Radivoje Radovanović, basin-maker from village Pilica

ЧАНЧАР / BASIN-MAKER ЧУТУРА / FLASK

Hollowing out the inside of the future dish crafts- Дубљењем унутрашњости посуде мајстори вешти men skilled in wood make flasks, bowls, plates, spice у обради дрвета израђују пљоске и чутуре, чанке, bowls, stampings, salt and pepper shakers ... чиније, тањире, аване, ступе, сланике... These items are used in daily life, but also for ritual Ови предмети користе се свакодневно, али и у occasions. For their production the most commonly ритуалним приликама. За њихову израду најчешће used tree is pure willow or maple, while for the pro- се користи чисто дрво врбе или јавора, док се за duction of the flasks it is necessary to hollow the core чутуре дуби језгро “зреле” букве. of “mature” beech tree. етнографска збирка / etnographical collection инвентарни број / inventory number: 1806

ЧУТУРА / FLASK 3.111.258,44*

Ова чутура припадала је, по смислу за хумор This water bottle belonged to Radmilo Jovanović from и шалу, надалеко познатом чаушу Радмилу Kremna, a widely known čauš (a person responsible Јовановићу из Кремана. Током свадбених обичаја, for good atmosphere at weddings) for his sense of hu- овом чутуром, напуњеном најбољом ракијом и mor and jokes. With this water bottle, filled with the окићеном пешкиром, наздрављао је гостима на best brandy and decorated with a towel, he proposed бројним весељима током његове дуге и успешне toasts to guests at numerous wedding celebrations ‘’каријере’’. throughout his long and successful “career”. у корелацији са опште прихваћеним мишљењем о about the traditional role of a woman. традиционалној улози жене. Today, on the shelves of the Shop of old crafts one Данас се у Продавници старих заната на полицама can find products of both male crafts and female oc- налазе производи како мушких заната, тако и cupations; the two categories have financial (market) женских занимања и обема категоријама имају value. In this way we tried to correct that little histori- новчану (тржишну) вредност. На овај начин cal ‘’injustice’’. смо покушали да исправимо ту малу историјску ‘’неправду.’’

И, So, да ли је баштина на продају? Is Heritage on Sale?

Отварањем ових, за сам процес инструмен- With the opening of these important questions, both тализације традиције, па самим тим и за пројекат for the very process of instrumentalization of tra- ‘’Баштина на рафу’’ важних питања, покушали dition, and therefore the project ‘’Heritage on the смо да покренемо музејску публику да преиспита shelf’’, we tried to initiate the museum audience to сопствене ставове према наслеђу, у најширем examine their own attitudes towards heritage in the смислу те речи, и да заједно покушамо да дођемо до broadest sense of that word, and to try together to одговора да ли је ‘’права’’ баштина превише скупа get the answer whether the ‘’real’’ heritage is too ex- и да ли се она уопште може ставити на продају? pensive and whether it can possibly be put on sale.

др Бојана Богдановић, Bojana Bogdanović PhD, 34 етнолог-антрополог ethnologist-anthropologist

БАШ:ТИ:НА HERITAGE (in a) (на) РАФУ SUPERMARKET

Издавач Publisher Музеј на отвореном „Старо село“ у Сирогојну Open air museum OLD VILLAGE Sirogojno За издавача For publisher Бранко Благојевић, в.д.директора Branko Blagojević, deputy director Аутори пројекта / Tекстови каталога Project authors / Catalogue texts Др Никола Крстовић, виши кустос Dr Nikola Krstović, senior curator Др Бојана Богдановић, виши кустос Dr Bojana Bogdanović, senior curator Рецензенти Proofreading Др Катарина Живановић Dr Katarina Živanović Др Милан Попадић Dr Milan Popadić Превод Translation Емина Јеремић Мићовић Emina Jeremić Mićović Лектура и коректура Language editing Милена Гњатовић, ЦМиХ Milena Gnjatović, CM&H Сараднци на пројекту Project assistants Ирена Молнар, етнолог-антрополог Irena Molnar, ethnologist-anthropologist Љуба Рајевац, етнолог-антрополог Ljuba Rajevac, ethnologist-anthropologist Милица Шолајић, дипломирани фотограф Milica Šolajić, photographer Фотографије Photography Милица Шолајић Milica Šolajić Јово Марјановић, АЕРОФОКУС (фотографија из ваздуха) Jovo Marjanović, AeroFokus, (intro air photo) Збирка Музеја „Старо село“ (занатлије) Old Village Museum Collection (craftman) Дизајн каталога Catalogue design Тихомир Дабић Tihomir Dabić Техничка реализација поставке Technical support Слободан Ивановић Slobodan Ivanović Мишко Авакумовић Miško Avakumović Мишо Стаматовић Mišo Stamatović Штампа Print INPRINT, Ужице INPRINT, Užice Тираж Circulation 300 300

Музеј на отвореном „Старо село“ у Сирогојну, 2015. Open air museum OLD VILLAGE Sirogojno, 2015 *Сви бројеви наведени у каталогу „Баштина на рафу“ а који се могу довести у везу или асоцијативно повезати са потенцијлним истицањем цене експоната етнографске збирке Музеја на отвореном „Старо село“ у Сирогојну су фиктивни и служе у сврхе едукације, забаве и промоције музејског посланства и потпуни су ауторски израз кустоса музеја и аутора пројекта. Свака сличност са популарним медијима (електронским и/или штампаним), као и стварним бићима која ходају, лете или гамижу овом планетом је случајна и нема за намеру да икога увреди или омаловажи. Текст каталога, као и целокупан садржај ове публикације је намењен и прилагођен свим узрастима, родовима, друштвеним и економским слојевима, професијама, конфесијама, расама и етничким припадностима, али није препоручљив за оне са слабим нервима за квази-тржишне заврзламе, обдарене сумњивим моралом и уопште лако прилагодљивима на свеобухватно мешање лаке забаве и културе.