#03 MАРT 2017. цена: 200 динара цена:
kinoteka.org.rs 2 Музеј Југословенске кинотеке отворио је своја врата 2. марта 1952. године. Честитамо овдашњој филмској публици тај значајни јубилеј јер у 2017. имамо 65 разлога више да будемо још бољи. из фототеке југословенске кинотеке из фототеке југословенске кинотеке
ЈУБИЛЕЈ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ КИНОТЕКЕ | | 3 На насловној страни: Марлен Дитрих
За издавача: Југослав Пантелић реч директора
Уређивачки колегијум: Југослав Пантелић, Марјан Вујовић, Александар Саша Ердељановић
Сарадници на програму: Александар Саша Ердељановић, Ненад Беквалац, Ђорђе Поштовани љубитељи филма, Зеленовић, Божидар Марјановић, Бранислав Ердељановић, После занимљивих филмских фебруарских збивања Кинотека у новом Радиша Цветковић, Стеван броју доноси преглед с Берлинала и осврт на наступ наших синеаста. Глушац, Зорица Димитријевић, Одмах након једног великог фестивала, Београдски победник и Фест Ивана Кроња, Дијана Метлић, преселили су филмски свет у наш главни град, а о рецепцији нових филмова читајте већ у наредном броју. Иван Велисављевић, Димитрије Војнов, Јован Марковић, Светлана У оквиру редовне програмске целине коју можете да пратите у нашим Ђоловић, Ђорђе Микетић, биоскопским дворанама и сталне рубрике нашег часописа Мој избор, Дејан Д. Марковић, Слободан овaj пут гост је сценариста и селектор Сарајевског филмског фестивала Аранђеловић, Младен Калпић, Елма Татарагић. Ирина Кондић Јанчић Међу великанима филма ово издање нашег месечника пажњу поклања Стенлију Кјубрику и иконичкој Марлен Дитрих, великој звезди позног Финансијски организатор: вајмарског, а касније и холивудског филма. Љубинка Терзић Председник Светске федерације филмских архива (FIAF) Ерик ле Рој доноси нам рестаурисани класик француског редитеља Жана Пјера Мелвила , који ћемо приказати у Узун Мирковој, а Јован Технички сарадници: Војска у сенци Марковић нас у свом тексту подсећа на квалитете тог ванвременског Александра Савић, Слободан филма. Огњановић, Јелена Ђогатовић Лектор и коректор: Март је месец у коме обележавамо јубилеј Музеја Југословенске кинотеке, Весна Калабић 65 година постојања, а Кинотека се прошлости присећа и у репринту интервјуа Богдана Тирнанића с великим Александром Петровићем. Дизајн: Вук Попадић Слободан Аранђеловић из личног угла издваја најбоље филмове Арт директор: Мирослава Вуковић приказане пред Београдском публиком током 2016, док се Димитрије Прелом: Синергија дизајн Војнов позабавио могућом историјом СФ жанра у СФРЈ, а Ивана Кроња Штампа: Службени гласник анализира уметност малих буџета у америчком независном филму. Филмска музика заступњена је и овај пут што у форми саундтрека, што у Тираж: 2000 примерака форми филмске теме и мотива у фељтону Панк на филму. Београд, март 2017. Мартовски број часописа Кинотека пружа поглед на историју ЈУГОСЛОВЕНСКА КИНОТЕКА кинематографије ни једног момента не заборављајући на савремени ЗАДРЖАВА ПРАВО ИЗМЕНЕ филмски тренутак. ПРОГРАМА! Телефон/факс: 2622-555 имејл адреса: Уживајте гледајући, [email protected] Југослав Пантелић www.kinoteka.org.rs директор Југословенске кинотеке CIP – Каталогизација у публикацији – Народна библиотека Србије, Београд ...... ISSN 2466-5533 = Кинотека (Београд) COBISS.SR-ID 228286220 Стална музејска поставка и легати Ова публикација је наставак: Програм (Музеј југословенске кинотеке) = ISSN 1820-6549 у Узун Мирковој 1 отворени су сваког дана 0д девет до 17 часова.
4 | | у фокусу 6 ПУТ ВАЈМАРСКОГ ФИЛМА КА НЕСРЕЋИ Иван Велисављевић ...... мој избор: 13 ЕЛМА ТАТАРАГИЋ ...... Димитрије Војнов 16 СФ у СФРЈ ...... БЕРЛИНАЛЕ 2017. 24 Ђорђе Микетић ...... УМЕТНОСТ МАЛИХ БУЏЕТА 28 Ивана Кроња ...... великани светског филма 34 СТЕНЛИ КЈУБРИК Дијана Метлић ...... фељтон ПАНК ЈЕ ЖИВ И ЗДРАВ – НА ЕКРАНУ (трећи део) 41 Дејан Д. Марковић ...... Светлана Ђоловић 48 ВЕЛИКА ЈЕЗА ...... из личног угла НАЈБОЉИ ФИЛМОВИ ПРИКАЗАНИ 2016. У БЕОГРАДУ 50 Слободан Аранђеловић ...... нема среда РЕНЕ КЛЕР – НОСТАЛГИЧАР ФИЛМСКОГ ПАРИЗА 62 Александар Саша Ердељановић ...... документарни четвртак 65 РОМАН КАРМЕН Божидар Марјановић ...... интервју из прошлости: АЛЕКСАНДАР ПЕТРОВИЋ 70 Богдан Тирнанић ...... са полица библиотеке... 74 СВЕТЛО У ТАМИ Зорица Димитријевић ...... ПРОГРАМ КИНОТЕКЕ – Косовска 11 76 ...... Ненад Беквалац / шок коридор представља: 84 БЕРТ И. ГОРДОН ...... 87 сећање на... КРСТО ШКАНАТА ...... 90 ПРОГРАМ КИНОТЕКЕ – Узун Миркова 1 | | 5 ПУТ ВаЈМарСКОГ ФилМа Ка неСреЋи
Кадар из Мурнауовог филма Фауст (1926)
6 | | у фокусу у ФОКУСУ
ПИШЕ: Иван Велисављевић
емачки филм умире наслов је поглавља о филмовима позног Вајмара (Вајмарске републике) у Историји филма Радоша Новаковића, објављеној 1962. године у Београду. Према Новаковићевом мишљењу, период 1918–1924. јесте златно доба немачкогН филма будући да га је обележио експресионизам великих редитеља попут Ланга, Мурнауа, Лубича, Мајера, економски и критички успех филмова у продукцији куће УФА, те свеопшти раст производње немачких филмова и њихове профитабилности на међународном тржишту. Новаковић узроке пропасти златног доба види у хиперинфлацији и начинима њеног окончања, што је немачку кинематографију учинило потпуно зависном од америчких банака (попут банкарске групе Морган, код које се УФА задужила по цену извоза својих најбољих кадрова у Холивуд) и холивудских интереса који су условили промену квоте за увоз страних филмова. Ипак, оштра оцена о умирању немачког филма у периоду позног Вајмара данас није одржива. Овај Кинотекин мали избор вајмарских филмова заснованих на књижевним делима може показати комплекснију слику немачког филма тог доба. Вајмарски филм – и то се, како напомиње Томас Елсесер у недавно објављеној књизи Вајмарски филм и након њега: немачки историјски имагинариј, чини неизбежним – неминовно се тумачи као одраз комплексних друштвених процеса и сукоба у датом периоду, који су кулминирали крајем Вајмарске републике и доласком нациста на власт. Тај одраз конфликaта условљених економским кризама капитализма, јачањем конзервативних и екстремно десних снага, те њима супротстављених левичарских струја, сукоба естетских схватања о популарној и високој култури, мора се, како с правом напомиње Елсесер, сагледати и у анализи индустријски устројене кинематографије Вајмара, која је била доминантно корпоративна, а идеолошки пропагандна и националистичка, те реакција на такво уређење и иделогију којих је било на разним странама. Међутим, занимљиво је што као и Елсесер, и Дејвид Бордвел и Кристин Томпсон у свом Уводу у историју филма узроке
ПУТ ВАЈМАРСКОГ ФИЛМА КА НЕСРЕЋИ | | 7 Просјачка опера (1931) економске пропасти вајмарског филма траже на тренутак осликавају Мурнауов Фауст и Галенов сличним местима на којима их је тражио Радош Прашки студент) и свитању нове објективности Новаковић: у економској депресији, банкократији, као стилског тренда који су формирали уметници задуживању продуцената које је створило „више заинтересовани за реализам и хладнокрвну економски мехур, политичком утицају америчког социјалну критику него за чудна психолошка капитала, одласку немачких редитеља у Холивуд, стања и наглашене емоције”. Они истичу да су у делом условљеном америчким интересима, читавом периоду Вајмарске републике постојали делом јачањем десничарских снага у Вајмарској и многи други значајни жанрови и стилови попут републици... Један од фактора пропадања нове филмских оперета и камерних драма. објективности, стилског правца који је сменио Но процват социјално критичке уметности експресионизам, Бордвел и Кристин Томпсон свакако јесте један од важних трендова у позном траже управо у порасту културног утицаја Вајмару. Политичке карикатуре Георга Гроса и Ота конзервативних и десничарских снага крајем Дикса, Брехтов дијалектички театар, Хартфилдове двадесетих и почетком тридесетих година ХХ сатиричне фото-монтаже нациста, Деблинов века. Оне су спутавале социјално критичка остварења форсирањем националистичких филмова (додуше, карактеристичних и за период економског процвата) и лаке забаве која је публику из средње класе, засићену социјалном бедом и мраком, из којих филмови не нуде никакав излаз (осим оних који га нуде у облику комунистичке партије), одводила у илузију благостања и реда. Када је реч о историји филмског стила, поменута Новаковићева књига, мада и дан- -данас врло корисна и занимљива, део је оног погледа на историју филма који Дејвид Бордвел означава синтагмом стандардна верзија, а који се заснива на идејама о лаганом откривању суштине филмског медија, о кључним ремек- -делима која дефинишу доминантне стилове, о националном духу који се преноси на изузетног аутора и на његово парадигматично дело... У том смислу, Бордвел и Кристин Томпсон радије него о златном добу и његовом умирању говоре о заласку експресионизма (у овом избору филмова тај Фауст (1926) 8 | | у фокусу лезбијских филмова, такође је и критика милитаризованог пруског образовног система који форсира подређеност и униформност, док о ужасу и апсурдности Првог светског рата говори Ничија земља Виктора Триваса. Пабстова Просјачка опера, настала по Брехтовом истоименом комаду, и Пут мајке Краузен ка срећи, у продукцији Прометеј филма, пресудно су обележени снажним левичарским антикапитализмом. Већину тих филмова нацисти су забранили, а њихови редитељи и сценаристи су
Прашки студент (1926)
роман Берлин Александерплац, пацифистички и антиимперијалистички погледи на Први светски рат и немачку улогу у њему, критика милитаризма, културе ауторитета и послушности у хијерархијском ланцу, део су тог тренда који се, дакако, одразио и на филму. Један од тих одраза свакако представљају тзв. улични филмови, који су најчешће приказивали ликове из средње класе суочене са стварношћу велеградских улица (проституцијом, шверцом, пљачкама, сиромаштвом), и отворено комунистички, просовјетски филмови које је дистрибуирао и производио Прометеј филм, сестринска кућа Међународне радничке помоћи, предузећа чији је оснивач немачки комуниста Вили Минценберг (Лењинов и Стаљинов блиски сарадник). Може се рећи да овај избор даје најбољи увид управо у социјално критички талас Ничија земља (1931) позног вајмарског филма, карактеристичан за емигрирали. Занимљиви су, међутим, случајеви историјске процесе у којима је настајао. Тако Карла Цукермајера, који је и у макартијевској Јуцијев филм настао по Деблиновом роману, Америци оптужен за комунистичку пропаганду, Штернбергов Плави анђео по роману Хајнриха и Фила Јуција, који је већ 1933. пришао нацистима. Мана и америчка верзија Мали човече, шта сада? У том увиду у друштвене сукобе и комплексне према роману Ханса Фаладе, доста дугују новој процесе који су формирали пут вајмарског објективности и уличним филмовима, а говоре о филма ка – победи нациста и, касније, сусрету средње класе, дотад уљуљкане у илузију несрећи Другом светском рату – очекујем, свакако, да социјалне сигурности, са уличном стварношћу гледаоци пронађу и релевантност овог избора, и пролетаријатом. Један од сценариста Плавог али се надам да ће се та релевантност појавити и анђела Карл Цукермајер, левичарски писац који у погледу на садашњост, у којој велики број људи је неко време радио као драматург с Брехтом, види сличан пут ка несрећи какав се појавио у адаптирао је за филм Рихарда Освалда свој комад позном Вајмару. Позивам вас у Кинотеку да Капетан из Кепеника, у ком сатиризује пруску испратите овај избор филмова управо са идејом културу обожавања униформе и спремности да излаз постоји и да се несрећа сличне врсте Немаца да се подреде сваком ко је носи. Девојке ипак неће десити. у униформи Леонтине Саган, један од првих ПУТ ВАЈМАРСКОГ ФИЛМА КА НЕСРЕЋИ | | 9 ПИШЕ: Радиша Цветковић
зима с ка в о о т г у ж
Марлен п и
в в в в в в в в в в в в в
а
о о о о о о о о о о о о о о о о о
н н н
т т т т т т т т т т т т т т т т
ДиТриХ т а а а а а а а а а а а а а а а а а а а а а
постинфлацијском ноаровском Бер- лину тридесетих година XX века формирао се јединствени уметнич- ки сензибилитет који су чинили У заблудела грађанска класа, бескућ- ници, руска емиграција и разуздана (анти)ели- тистичка уметност побуне. Кроз облаке дима издвојио се глас кабаретске певачице, Венере у крзну, вамп жене Марлен Дитрих, која је одредила филмску историју уло- гама најчешће девијантних личности, што је у Холивуду постало нови модел за будуће генерације.
10 | | у фокусу фотографије: Архив ЈК
Глас је био важан за њен глумачки и уопште уметнички израз, толико да је немачки филм проговорио с њом (Плави анђео (Тhe Blue Аngel), 1930). Њене драмске паузе у излагању доводиле су публику у стање напетог ишчекивања – толико је хипнотички деловала аура њеног завођења. Крупан план Марлениног пркосног лица Фон Штернберг је разрадио на јединствен начин. Играла је под светлом које се осмишљавало посебно за њену фигуру. Користећи се радом белгијског сликара Фелисјена Ропса, Штернберг је остварио фантазију, а своју музу уздигао на филмски пиједестал. Експресионистичке сенке с нежним сребрна- стим текстурама створиле су иконичне слике на филмском платну. Сарадња Штернберга и Дитри- хове била је вероватно врхунац каријере оба уметника, а уговор с „Парамаунтом” омогућио је да њихов универзум постане део колективног филмског сна. Снимили су седам антологијских
МАРЛЕН ДИТРИХ НА ПУТОКАЗИМА СВОГ ЖИВОТА | | 11 филмова – седам прекршених филмских Берлинска шансона је у Вајмарској републици заповести. Плави анђео прекинуо је завет ћутања запалила маште многих војника, а верзија Лили немачког филма. Врели Мароко (Marocco, 1930) Марлен Дитрихове утишавала крваву ратну комбиновао је у лику Дитрихове декаденцију борбу барем накратко. Њени су фронтови ипак и романтицизам, заводника и заводницу, мало друкчије изгледали. То је можда најбоље чиме је створен нови архетип жене на филму. описала у разговору с Гаријем Купером (у улози Обешчашћена (Dishonored, 1931) демистификовала Тома Брауна) у Мароку, где је глумила Ејми је жртву проституције (на крају филма она ће Џоли. на оштрици мача војника поправљати шминку, Ејми Џоли: Разумем да мушкарце никад не а затим ставити кармин пред стрељачким водом питају зашто су се пријавили у Легију странаца? ругајући се, пре свега, бесмислу рата). Шангај Том Браун: Тако је. Никада ме не питају. А и експрес (Shanghai Еxpress, 1932) шири жанровски да питају, не бих рекао. Када сам ушао у Легију, распон и уз Плаву Венеру (Blonde Venus, 1932) избрисао сам прошлост. естетски мит серије Штернберг–Дитрих показује у Ејми Џоли: Постоји и Легија странаца за трансформативном луку од авантуре до мелодраме. жене, такође. Али ми немамо униформе. Немамо Гримизна царица (The Scarlet Empress, 1934) заставе. И немамо медаље за храброст. Немамо унела је сценографски дизајн, костиме и маске завоје када смо рањене. света фаталне остварене жене (руске царице Марлен Дитрих представља засебан глумачки Катарине II) – матријархат у заносу ероса и код, призор који се не дешифрује сексистичким танатоса. Карневалско лудило није премашено коментарима и не завршава на њеним ногама. ни потоњим филмом Ђаво је жена (The Devil Is Таква индивидуа одувек је стајала на путоказима a Woman, 1935), садомазохистичком романсом свог живота. љубавника који су се морали растати – коначан распад савеза Штернберг–Дитрих. Интерпретација одважне кокете снажног лица постала је њен заштитни знак. Заносни костими (бунде, дуге хаљине, војне униформе, фракови, цилиндри) додатно су луцидно испровоцирали андрогину сексуалност Марлен Дитрих.
Плави анђео (1930) 12 | | у фокусу филмска РЕВИЈА
МОЈ иЗБОр елМа ТаТараГиЋ
ценаристкиња, продуценткиња и редитељка Елма Татарагић из Сарајева уврстила је у мартовски програм Кинотеке „Мој избор” десет филмова ...... које би, како каже, волела да види с колегама и пријатељима у биоскопу јер сматра да нема лепшег Прошло љето сам искустваС него гледати филм на великом платну, у мраку и на Омладинском тишини. За часопис „Кинотека” говорила је о омиљеним ауторима, времену када је упознавала покретне слике, али и о филмском актуелном стању продукције у Босни и региону, као и о својим фестивалу у новим пројектима. Различите листе филмова (песама, књига) увек Сарајеву гледала су условне. Којим сте се критеријумом ви водили Валтера у састављајући листу за програм Кинотеке „Мој избор”? – Искрено, ја уопште немам омиљену књигу нити омиљени отвореном кину филм. Превише је тога што волим. Тако сам ову листу на Жутој Табији. састављала према тренутном осјећању. Питала сам сама себе: које бих филмове вољела видјети у кину са својим пријатељима, То је било посебно колегама, студентима? И тог дана ово је био мој одговор. Да ме искуство иако сам данас питате, списак би вјероватно био другачији. Обухватили сте релативно кратак период из историје тај филм гледала филма, од педесетих до почетка осамдесетих година безброј пута. Иза 20. века. Како оцењујете то раздобље у поређењу са старијом продукцијом и оном која је уследила? платна је била – То није било намјерно, али ето ипак обухваћена је половина панорама Сарајева, постојања филмске умјетности. Сада бих можда укључила и неке филмове из ранијег раздобља, рецентнија продукција а на платну није била избор, али у том тренутку ово су били филмови који Сарајево су осликавали моје осјећање. Свако раздобље има своје добре стране и добре филмове. Сада ми је жао што на списак нисам ставила Фрица Ланга на примјер, али тако се десило. МОЈ ИЗБОР | | 13 – Ја сам се почела бавити филмом са седамнаест година и већ сам 1995. са непуних деветнаест почела путовати по филмским фестивалима. Прије тога, мислим да су за љубав према филму заслужни моја мама, с којом смо викенде проводили гледајући по четири-пет филмова дневно, и тата, који је увијек био у кораку са техником, па смо имали одличне услове за гледање филмова од раног дјетињства. До петнаесте године живјела сам у другим земљама, а када смо живјели у Ирану, било је немогуће не заразити се филмском односно биоскопском грозницом, која тамо и данас влада. – Данас је ипак лакше доћи до наслова. Осим наше кинотеке, видеотеке Академије сценских умјетности Сарајево, постоје и кина са солидним репертоарима. Кино Mee- ting Point заиста доноси најважније артхаус филмове из цијелога свијета, ту је и Сарајево филм фестивал, а на интернету се може доћи до свега. Данас млади људи имају далеко више Ваша листа је жанровски и стилски могућности него моја генерација. разноврсна. Да ли лично, када идете у Изабрали сте два наслова из босанске, биоскоп, имате жанрове или теме које односно екс-ју кинематографије. Шта преферирате? вама значе Мали војници и Валтер брани – Ја све гледам, све што стигнем, а волим и Сарајево? комерцијалне филмове холивудске продукције, – Прошло љето сам на Омладинском жанровске филмове, те артхаус филмове. Када филмском фестивалу у Сарајеву гледала бих могла, цијели дан бих проводила у кину. Валтера у отвореном кину на Жутој Табији. Нема већег ужитка и љепшег искуства од То је било посебно искуство иако сам тај гледања филма на великом платну, у потпуном филм гледала безброј пута. Иза платна је била мраку. У тишини. У данашње вријеме када смо панорама Сарајева, а на платну Сарајево. Шиба паралелно и на компјутерима и на мобилним Крвавац је сјајан аутор партизанског вестерна, телефонима са више упаљених апликација, а тај филм мени као Сарајки највише импонује. сматрам то још већом привилегијом. Мали војници су филм мог драгог професора Није лако одабрати само десет наслова. Бате Ченгића и можда један од важнијих Које ауторе, поред оних које сте уврстили филмова о мржњи, предрасудама и фашизму. у овај избор, посебно волите или цените? Добро га је данас погледати. – Много њих. Већ сам навела Фрица Ланга, Како видите актуелну продукцију али ту су и Стенли Кјубрик, Дејвид Линч, Абас у Босни и Херцеговини? Колико ће Кијаростами, Јафар Панахи, Лео Каракс, Михаел остварења завредети да се у будућности Ханеке, Томас Винтерберг, Кен Лоуч, Виторио нађе на некој сличној листи с препоруком де Сика, Вонг Кар Вај, Ким Ки Дук, Клер Дени, за нове генерације гледалаца? Шантал Акерман... Једном приликом, давно, – Да сам могла да бирам филмове од 2000. до прије двадесетак година, на једном фестивалу данас, нешто би се сигурно нашло на списку открила сам јапанског култног редитеља yakuza од рецентне БиХ и регионалне филмске филма Ката Таија и то искуство истински ме је продукције. Имамо веома добре ауторе као промијенило. што су Огњен Свиличић и Далибор Матанић На који сте се начин ви упознавали из Хрватске, Јасмила Жбанић, Данис Тановић, са старим филмовима и како то Аида Бегић из БиХ, Срдан Голубовић из Србије, могу да чине данашњи млади људи у Дамјан Козоле из Словеније, те Теона Митевска Сарајеву – на академији, у кинотеци, на из Македоније и бројни други. ретроспективама у оквиру фестивала? – Ситуација у филмској продукцији у БиХ 14 | | гост уредник филмске ревије: ЕЛМА ТАТАРАГИЋ није сјајна. Засигурно смо на дну европске љествице по средствима која се издвајају за потицај кинематографији и то се осјећа. Ипак, МОЈ иЗБОр наши редитељи, сценаристи, продуценти успијевају да и у таквој ситуацији вриједно раде и праве чуда. елма Татарагић Уз сценарио и продукцију, однедавно се бавите и режијом. На Фестивалу ауторског филма у Београду јесенас смо видели ваш дебитантски филм Сећам се. ТАЧНО У ПОДНЕ High Noon (1952) Шта је ваш следећи пројекат? (Фред Зинеман) – Ја сам сценариста с повременим излетима у режију и продукцију. Најбоље се осјећам у тој ДО ПОСЛЕДЊЕГ ДАХА позицији јер је то мој позив. Али привлачи ме À bout de souffl e (1960) и режија краткометражног филма. Вјероватно (Жан Лик Годар) филм Сјећам се неће бити моје једино редатељско искуство. У фебруару сам као сценариста имала СОЛАРИС премијеру филма Када дан није имао име, у Солярис (1972) режији Теоне С. Митевске, на Берлиналу, а у (Андреј Тарковски) наредних дванаест мјесеци требало би да уђу у снимање два филма која сам писала: Шавови МАЛИ ВОЈНИЦИ (1967) редитеља Мише Терзића (Србија) и Бог постоји (Бахрудин Бато Ченгић) и зове се Петрунија, поново у режији Теоне Митевске (Македонија). Осим тога, радим и на ЧЕТИРИ СТОТИНЕ УДАРАЦА сценарију новог играног филма и „кухам” нови Les quatre cents coups (1959) краткометражни пројекат. (Франсоа Трифо) ГРОЗНИЦА СУБОТЊЕ ВЕЧЕРИ Saturday Night Fever (1977) (Џон Бадам) ВАЛТЕР БРАНИ САРАЈЕВО (1972) (Хајрудин Шиба Крвавац) БОЈА НАРА Цвет граната (1969) (Сергеј Параџанов) ЛИЦЕ СА ОЖИЉКОМ Scarface (1983) (Брајан де Палма) ГЛАВА ЗА БРИСАЊЕ Eraserhead (1977) (Дејвид Линч)
...... Пројекције филмова из програма Мој избор одржаће се 24, 25, 26. и 27. марта у Косовској 11.
МОЈ ИЗБОР | | 15 као НА ФИЛМУ
ПИШЕ: Димитрије Војнов СФРЈ Прилог за историју југословенског научнофантастичног филма угословенски филм као своју визиткарту може понудити филмове о прошлости. Филмови о будућности, техничким изуми- ма, друштвеним околностима које тре- нутно не постоје, али могу бити потентан драмскиJ мотив и довести драмске ликове у занимљиве ситуације, знатно су мање заступљени. Укратко, југословенски филм има одређени страх од будућности и страх од „новума” који се налазе у самом центру научне фантастике као Илустрација са плаката за Чудотворни мач ( 1950 ) жанровског оквира. То, међутим, не значи да се у историји југословенског и постјугословенског филма могу сакупити и тематски груписати наслови чији домети и теме на крају стварају неочекивано узбудљиву слику једне сцене о којој знамо доста, али не размишљамо готово нимало.
16 | | као на филму ТРАДИЦИЈА ФАНТАСТИКЕ занима чист СФ. Практично једини писац који Југословенска књижевна традиција врло је се експлицитно одредио као жанровски, а чије богата фантастиком, чији се део прелио и у је дело екранизовано, јесте Зоран Живковић, по кинематографију. С једне стране, екранизована чијој је прози Пуриша Ђорђевић снимио низ су дела књижевника у чијем је рукопису фан- телевизијских минијатура. тастика имала значајан удео, попут Борислава Модерна филмска пракса у жанр научне Пекића у Паскаљевићевом Времену чуда из 1989. фантастике почиње да убраја и фентези (овај године, а с друге, као сценаристи ангажовани трапави англицизам могли бисмо превести као писци попут Витомила Зупана у Танхоферовој бајка имајући у виду саму његову суштину), урбаној бајци Срећа долази у девет из 1961. или првенствено зато што се та врста филма обраћа Павла Павличића у филмовима Зорана Тадића. истој публици и настаје у сличном продукцијском Када томе додамо разне приказе оностраног оквиру. попут оних у филмовима Боксери иду у рај Стога, у овом прегледу неће бити хорора који Бранка Ћеловића или Сабирни центар Горана је базиран на фантастици, чак и када уноси Марковића, снажни уплив фантастике у Човјеку елементе „науке” у њу (рецимо, Зона мртвих), али кога треба убити Вељка Булајића, о Шћепану свакако морамо поменути пионирско остварење Малом из црногорске историје, и магични – Чудотворни мач Војислава Нановића из реализам у опусу Емира Кустурице, можемо 1951. године – којим се припрема терен за слободно утврдити да су југословенски редитељи потенцијалну експанзију (научне) фантастике били склони фантастици у најширем смислу. на нашим екранима. Ипак, како се у свему томе издваја научна Та екранизација бајке „Баш-Челик” спада у фантастика? канон југословенског филма и издваја се као Можда најпрецизнију дефиницију тога даје једно од кључних остварења у његовој историји. управо југословенски теоретичар Дарко Сувин Четрдесет осам година касније послужила је као када каже: „Бит ће довољно поновити само ready made у дебитантском филму Милутина дефиницију НФ-а као књижевне врсте засноване Петровића Земља истине, љубави и слободе. на прожимању зачудности и спознајности, чији је главни формални захват експлицитни ЦРНИ ТАЛАС имагинативни оквир (присуство у основи различитих ликова или контекста збивања) Једна од најпрепознатљивијих форми југосло- који је алтернативан ауторовој емпиријској венског филма био је друштвенокритички свакидашњици. У том су случају књижевне филм, који се развијао од самих почетака врсте попут ’чудесног путовања’, ’утопије’ и сл. кинематографије у СФРЈ да би врхунац достигао карике у ланцу научнофантастичке традиције. почетком шездесетих у читавој серији класика С друге се пак стране НФ разликује од ’нор- које су потписивали Душан Макавејев, Живојин малне’ књижевности с натуралистичким или Павловић и Желимир Жилник. емпиријским оквиром збивања услијед прису- Премда се ниједан од канонских филмова тог ства зачудности, а од осталих ’фантастичких’ критичког таласа не убраја у научну фантастику, или ненатуралистичких књижевних врста попут ауторе тог усмерења она јесте интересовала. fantasy (тзв. чисте фантастике – Gothic, ho- Године 1970. излази словеначки филм Оксиген, rror и weird story), мита, бајке и басне услијед прича о комуни младих људи који у неименованој присуства спознајности.” држави у блиској будућности оснивају хипи Сличне критеријуме планирам да овом комуну и желе да се одмакну од окошталог света приликом користим и за филм. Наравно, овде се и одраслих и њихових конзервативних институција. друштвене промене и прикази будућности морају Филм је режирао Матјаж Клопчич по сценарију убројати у „новуме” као минимални предуслов тада младог политичког активисте Димитрија да се филм сматра научнофантастичним. Рупела, а главну улогу тумачио је Стево Жигон. Будући да смо у књижевности с временом Тај црно-бели филм настао под снажним развили прилично солидну сцену научне утицајем француског новог таласа, последњих фантастике, на којој је настао одређени година поново се приказује (на пример, на број релевантних, па и капиталних дела, Загребачком филмском фестивалу) и изнова занимљиво је што њих нису екранизовали открива. наши филмски аутори, па чак ни они које Крсто Папић, редитељ Лисица, вероватно ИСТОРИЈА ЈУГОСЛОВЕНСКОГ НАУЧНОФАНТАСТИЧНОГ ФИЛМА | | 17 кључног хрватског доприноса црном таласу, 1976. је друштво разорено и застало у развоју, група године снимио је филм Избавитељ, екранизацију старих људи покушава да подучи осам младих новеле Александра Грина. По сценарију на коме девојака старим југословенским вредностима је сарађивао релативно хетероген тим сценариста и историји југословенских народа. У исто време – „реалиста” Иво Брешан и „жанровац” Зоран по Европи дејствује банда која жели да се Тадић – Папић снима филм измештен у заборави историја. Жилников филм на сатиричан неодређену кафкијанску прошлост у којој млади начин нуди визионарску слику историјског писац открива да раса људи-пацова жели да ревизионизма који ће неколико година касније преузме власт. Смештајући причу у неименовани захватити и саму Југославију, а у то време средњоевропски град и период који по техничком јавља се на Западу у покушајима изједначавања напретку асоцира на двадесете и тридесете, комунизма и нацизма. Симболика југословенског Папић у својој причи о потајном успону народноослободилачког покрета значајан је екстремистичке идеологије у малограђанској део имагинаријума тог филма, рецимо радња средини најпре може бити посматран као се дешава 7. јула 2041. на стогодишњицу Дана критичар фашизма. Ипак, с обзиром на устанка народа Србије. политичке тензије у тадашњој Југославији, сас- Упркос томе што га је тешко замислити у истом вим је логично да та критика тоталитаризма рефе- низу с некаквом спејс опером или сајбер панком, рише и на период позног титоизма. Избавитељ се филм Лијепе жене пролазе кроз град на једном данас сматра једном од највештијих употреба жан- метанивоу умногоме објашњава релативну ровског рукописа у историји југословенског маргинализацију научне фантастике у нашој филма. кинематографији. То је, наиме, футуристички Желимир Жилник десет година касније сни- филм о заштити историјског наратива који мио је филм Лијепе жене пролазе кроз град, практично доказује да је у нашем друштву футуристичку причу смештену у 2041. годину. У прошлост кудикамо неизвеснија од будућности. постапокалиптичном Београду, у Југославији чије Ако имамо у виду да је кинематографија била
Избавитељ (1976) 18 | | као на филму котић је 1966. године режирао филм Седми континент, о деци која после бродолома доспевају на магични „седми континент” на коме успостављају своје друштво. Када их забринути родитељи коначно пронађу и пожеле да их врате кући, деца почињу да их условљавају и да захтевају да се нека од достигнућа њихове племените цивилизације пренесу у „стари свет”. Сличну тему имао је и дечји филм Михаила Ершова Добар ветар, Плава птицо, снимљен годину дана касније у југословенско-совјетској продукцији, само без толико изражених еле- мената фантастике. Вукотић 1981. године прави пунокрвни СФ с репертоарском концепцијом и надовезивањем на глобалну експанзију тог жанра. У Гостима из галаксије нема више дидактичности коју је носио Седми континент. У новој сарадњи с чехословачким партнерима, Вукотић прави причу о писцу научне фантастике који се налази усред праве ванземаљске инвазије. Занимљиве маске за тај филм радио је Јан Шванкмајер, који је касније постао култна фигура андерграунд филма. Вукотићев рукопис и даље је прецизан, Лијепе жене пролазе кроз град (1986) маштовит, с домишљатом употребом разних техника, па Гости из галаксије са својим псеудоспилберговским концептом заслужују једно од најзначајнијих оруђа за обликовање место у свакој антологији неамеричког СФ-а, а историјских наратива у југословенском друштву, нарочито оног насталог у социјализму или барем рецимо оног о НОБ-у, потпуно је јасно зашто на периферији капитализма. је акценат стављен на обликовање прошлости, Тајна старог тавана Владимира Тадеја из 1984. а не будућности. Жилник је и један од првих године – прича о дечацима радио-аматерима који југословенских уметника, али не и једини, који откривају енигматични уређај, антигравитацијски су могућности научне фантастике користили топ што шаље предмете у свемир – покушава да управо да би обрађивали тему прошлости и њеног буде на трагу Гостију из галаксије, али нажалост дискурзивног формулисања. Тако је, рецимо, и није донела ни трунку Вукотићеве инвенције и наш прозни СФ највеће тираже достизао управо вештине. у делима која су се бавила прошлошћу или Тадеј је такође радио у југословенско- могућностима интервенисања у њој (Дежуловић, -чехословачкој копродукцији, али је овај пут Стојиљковић, Скробоња). изостао упечатљив технички допринос чехосло- вачких колега. ФИЛМ ЗА ДЕЦУ Продукција дечјих филмова у СФРЈ била је релативно богата, али њени најеминентнији Научна фантастика по правилу најрецептивни- представници попут Јована Ранчића нису уводили ју публику налази међу децом и младима. Како елементе фантастике, а филмови као што је Био је у глобалним оквирима улазила у канон, било једном један Снешко Станка Црнобрње не могу да у књижевности било у филму, тако је све више се квалификују нао научна фантастика. своје садржаје окретала ка старијој публици. После распада СФРЈ дечји филм генерално је Југословенски научнофантастични филм, међу- запао у кризу. У Хрватској се сада екранизују тим, није занемаривао ту циљну групу. романи из серијала о дечаку Кокоу, из пера Ивана Фантастиком за децу и младе најдоследније Кушана, у којима има елемената фантастике, се бавио Душан Вукотић, награђен Оскаром за али они нису доминантни. Исто тако, сразмерно анимацију, који је потом изградио врло особен мали број филмова тог жанра који су настали опус у домену дугометражног играног филма. после распада државе има децу и омладину У југословенско-чехословачкој продукцији Ву- као циљну групу. Упадљиво је, такође, да су
Историја југословенског научнофантастичног филма | | 19 Гости из галаксије (1981) замрле интернационалне сарадње попут оне с Станислава Лема и Стругацких са тако отменим Чехословачком које су имале значајну улогу у редитељским рукописом као што је рукопис настанку филмова тог профила. Андреја Тарковског. Идеологизовани СФ остао је привилегија ПРАВИ ПУТ, ЈУГОСЛОВЕНСКИ ПУТ Холивуда. Југославија се нашла на пола пута. Насупрот инхибираности Источног блока Једна од специфичности научне фантастике и комерцијализацији која долази са Запада, у социјалистичким земљама јесте врло обазриво југословенски научнофантастични филм од постављање жанра у службу званичне идеологије. најранијих дана отворено коментарише политичке Како ни у једном друштву није успела да буде теме и нека од горућих међународних питања. аполитична, већ је остајала ангажована барем као Вељко Булајић снимио је 1960. године филм Рат, рефлексија актуелних тензија и страхова, научна који нажалост није успео да се нарочито издвоји фантастика у социјализму је инструментализована међу другим nuclear scare остварењима. Педесете врло парадоксално. Наиме, као идеологија у којој и шездесете обиловале су филмовима који су будућност има веома значајну улогу, социјализам антиципирали апокалиптични нуклеарни сукоб. није често посезао за футуристичким садржајима Тако ни у интернационалним оквирима, упркос на филму. Прича о будућности свакако је било, ангажману чувеног сценаристе италијанског али њихову основну тему представљао је сусрет неореализма Чезареа Цаватинија, Булајићев филм с непознатим, слободна подручја науке, разни није имао онај одјек који је он антиципирао – на необични догађаји који могу задесити истраживаче пример, у Америци је пласиран под насловом и сл. Ако је роман Александра Богданова Atomic War Bride као један од многих наслова који „Црвена звезда” из 1908. био футуристичка експлоатишу страх од нуклеарне размене. визија комунистичког друштва, а „Ми” Јевгенија Булајићева замисао, међутим, била је Замјатина из 1920. претеча дистопијског романа далеко амбициознија од тога. Унео је елементе који критикује тоталитаризам, онда је совјетска, па политичке сатире у сукоб двеју нуклеарних сила, и источноблоковска филмска научна фантастика у одређеном смислу претендујући на оно што ће умногоме изневерила потенцијал својих Кјубриков Стрејнџлав довести до савршенства, литерарних претеча. а о надовезивању на традицију политичке драме Практично, идеолошка обазривост и окренутост сведочи и намерно поједностављен мелодрамски психологији, науци и паранауци, снажним кључ. Главног јунака у маниру младог Кирка симболима итд. резултирале су једном од Дагласа игра Антун Врдољак, који се још током најсофистициранијих култура филмске научне успешне глумачке каријере определио за режију. фантастике, која је изнедрила екранизације дела СФРЈ сасвим сигурно није била играч на 20 | | као на филму нуклеарном терену, али се није либила да искаже посткомунистичка диктатура. Главни јунак је своје мишљење о претњи коју нуклеарне силе Црни, радио-водитељ и диск-џокеј који покреће доносе читавом свету. Рат је један од симбола тог побуну против власти уједињујући младе људе, од става, али је, нажалост, остао маргиналан артефакт панкера до хулигана. те епохе и политике. Гледаоци су у том посткомунистичком режиму Године 1986. са знатно мањим амбицијама лако препознали алузију на Слободана Милоше- настаје филм Добровољци Предрага Голубовића. То вића и његов континуитет с Комунистичком пар- је комедија о глобалном рату у блиској будућности тијом, а у радио-станици о којој филм говори и групи „обичних људи” који су мобилисани да у оличење Радија Б92 и других омладинских медија њему учествују. Слутња глобалних сукоба постоји у који су се укључили у антирежимске протесте врло специфичном опусу Предрага Голубовића још 1991. године. Нажалост, упркос томе што је од филма Сезона мира у Паризу, у ком приказује Црни бомбардер могао бити изузетно значајан Западну Европу као котао у коме се кувају разни политички филм свог времена, окосница његовог екстремизми, нарочито десни. Док је Сезона мира у заплета ипак није политички сукоб већ интимни Паризу претендовала на озбиљну интернационалну проблем главног јунака и питање да ли ће експлоатацију, па се поред Драгана Николића у остварити љубавну везу с младом певачицом. главној улози појављује и Марија Шнајдер, а у Упркос томе што је садржао много ангажованих епизодама звезде у распону од Ерланда Јозефсона елемената, филм је додатно отупео своју критичку до Рафа Валонеа, Добровољци се више надовезују оштрицу смештањем приче у блиску будућност на тада актуелни талас пучке филмске комедије. и обиљем неоправданог ретро дизајна, пре свега За тај филм карактеристичан је и један возила која су без икаквог разлога анахрона и осим специфичан детаљ. Наиме, базиран је на роману посвете поменутом Хиловом филму не постижу „Prix Fibus” Габријела Пегола. Ни роман ни писац очекивани ефекат „града заустављеног у времену”, не постоје, они су плод маште сценариста – самог какав има, рецимо, данашња Хавана. Голубовића, Влатка Гилића и Ратка Ђуровића. Раскорак између потенцијала и коначног Предраг Голубовић био је један од аутора који резултата учинио је да избледи и низ врло су унели новине у партизански филм, на пример успешних елемената тог филма. Ипак, реч је о шарм шпагети-вестерна (као сценариста, у сарадњи једном од упечатљивих примера заокруженог с Хајрудином Крвавцем), али с мањим успехом филмског производа који је испраћен атрактивном неке специфичне арт-хаус захвате. И у позној фази медијском причом и амбициозним саундтрек Голубовић је био инспирисан идејом глобалног албумом. сукоба, те се у завршним филмовима бави управо Црни бомбардер продуцирао је чувени естрадни слутњом нових ратова. менаџер Рака Ђокић, који је још током осамдесетих препознао филм као значајан медиј за промоцију ПОСТАПОКАЛИПСА звезда, а с временом почео да подржава и ауторе са особеним поетикама. Међу њима је био и Године 1991. почео је крвави распад сценариста Александар Баришић, који је привукао Југославије, који је по свом току и последицама пажњу филмске јавности као потписник средишње умногоме надилазио машту филмских аутора приче у омнибусу Како је пропао рокенрол. После и њихове антиципације. У играној продукцији, Црног бомбардера Баришић у сарадњи са Срђаном најприближнију визију догађаја понудили су Драгојевићем (свежим после успеха филма телевизијски аутори сатиричног програма Топ- Ми нисмо анђели) потписује сценарио за филм -листа надреалиста, али тек онда када је сукоб већ био неизбежан. У новонасталим државама опстало је интересовање за фантастику. Штавише, можемо рећи да је неколико врло амбициозних остварења реализовано управо у том жанру. У Савезној Републици Југославији већ 1992. године излази филм Црни бомбардер Дарка Бајића. Тај одјек Ватрених улица (Streets of Fire) Волтера Хила у погледу дизајна, и бројних прича о моћи медија од Лумета до Стоуна, па и тада актуелног Pump Up the Volume Алана Мојла, смештен је у Црни бомбардер (1992) блиску будућност, у Београд којим влада некаква Историја југословенског научнофантастичног филма | | 21 Слатко од снова, могли бисмо слободно рећи време недефинисаног рата, док је Цвитковичев оптимистичку варијацију исте теме. Архео прича о мушкарцу, жени и детету у неком За разлику од песимистичке блиске будућности пустом дивљем простору који постепено ступају у Црног бомбардера, тај филм Владимира Живковића комуникацију. Оба филма доминирала су на додели приказује оптимистичку блиску будућност у којој словеначких националних филмских награда. млада радница Макдоналдса сања о каријери поп С једне стране, научна фантастика прелази у један певачице и креће јој у сусрет када упозна младог од својих природних амбијената – нискобуџетни ловца на таленте и плејбоја. Главну улогу у том филм. У македонско-српској продукцији 1998. филму играла је тада најпопуларнија певачица године настаје Збогум на двадесетиот век Дарка народне новокомпоноване музике Драгана Митревског и Александра Поповског. После тог Мирковић, која је тиме требало да скрене у свог нискобуџетног дебија Митревски и Поповски поп воде, па чак и у перспективу међународне доживели су судбину по холивудском рецепту. каријере. Нажалост, 1994. година није била време Обојица су успели да се пласирају у сам врх своје за такве експерименте, а ни Владимир Живковић, професије – Митревски као филмски, а Поповски тада плодан редитељ рудиментарних видео- као позоришни редитељ. -спотова за Ђокићеве штићенике, није био довољно Збогум на двадесетиот век је постапокали- вешт да се избори са потентним и врло сложеним птична прича смештена у 2019. годину (sic!) у сценаристичким предлошком који су му понудили којој бесмртник Кузман кроз вртлоге времена Баришић и Драгојевић. Тај филм је по изласку трага за својом смртношћу. Филм нуди занимљив потпуно пропао и сматран мрљом у каријери спој театралности и високе естетизације са свих укључених аутора, али на поновно гледање знаковитошћу какву доноси само позоришни показује низ занимљивих идеја чија је реализација редитељ. Успео је да га препознају они којима је и махом изостала. био намењен – освојио је награде на B-Movie Film После тог трзаја футуристичких прича у високој Festival-у, специјализованом Espoo Cine Interna- продукцији, фантастика у регионалном филму tional Film Festival-у, a приказан је и на фестивалу није снимана ни с приближним амбицијама. фантастике у Сиђесу, једном од најугледнијих те У Хрватској 2001. године настаје постапока- врсте. липтична камерна мелодрама Лукаса Ноле Сами, Године 2006. приказана су два нискобуџетна с Леоном Лучевим и Нином Биолић у главним филма с елементима фантастике. Шејтанов улогама. Славу Избавитеља не успева да постигне ратник Стевана Филиповића садржао је Инфекција, покушај Крста Папића да сними про- елементе фентезија у причи о групи београдских дужетак свог класика из 1976. године. средњошколаца који се нађу на путу древног Словеначко искуство је кудикамо успешније. турског чудовишта. Тај по много чему Наиме, тамо су Јанез Бургер и Јан Цвиткович, као превратнички филм иницирао је настанак таласа водећа имена арт-хаус филма, снимили филмове који је дефинисан као нови српски филм јер је које бисмо могли сматрати фантастиком. Бургеров раскидао са доминантним праксама и естетиком Circus Fantasticus смештен је у безимену земљу у тадашње домаће кинематографије.
22 | | као на филму Филиповићев деби умногоме је превазишао инхерентна ограничења која је носио герилски начин реализације. По својој маштовитости и хумору могао је стати уз раме с тадашњим представницима српског мејнстрима, што је препознала и публика наградивши га релевантном гледаношћу. Филиповић после тог филма није наставио жанровским путем, већ је почео да прави проблемске филмове намењене младима, с којима је постигао значајан успех и на фестивалима и на благајнама. Исте године приказан је филм Кројачева тајна Милоша Аврамовића, смештен у дистопијску блиску будућност, мрачну полицијску државу која врши бруталну репресију над главним јунаком. Филм доноси кафкијанску атмосферу, али не улази у разраду природе тог репресивног режима. Хрватска се 2010. укључује у тај нискобуџетни низ изванредним дебитантским филмом Невија Марасовића The Show Must Go On, после ког је тај млади редитељ добио прилику да се искаже и у мејнстриму. The Show Must Go On је вешто и сугестивно приказана прича о апокалипси која се постепено дешава у блиској будућности, дата из је место на маргинама малоекранског тржишта, визуре запосленика телевизије која прави успешан Едит и ја је 2009. кореспондирао с најзначајнијим ријалити шоу. Марасовић се по неустрашивости трендовима жанровског филма, а нарочито СФ-а. може мерити с Филиповићем, а интернационални Наиме, те године изашао је Дистрикт 9 Ника фестивали фантастике препознали су квалитете Бломкампа као пример субалтерног СФ-а, приче у тог остварења. којој се типичне жанровске митеме измештају ван Да ентузијазам екипе Шејтановог ратника Америке и развијају кроз активност неамеричких не остане без одјека, постарао се Лука Бурсаћ у ликова. Наравно, сарадња Нила Бломкампа с свом дебитантском делу Тмина из 2014. године, Питером Џексоном омогућила је том филму насталом на основу његових студентских холивудски пласман, али све у њему било је филмова. Реч је о диптиху, споју две приче: једна посвећено публици ван Америке. је смештена у садашњост, а друга је епилог Исти захват направио је Алекса Гајић у који се дешава у будућности. Тај футуристички анимираној адаптацији властитог стрипа. део доноси изванредну естетизацију на трагу Користећи стил јапанимације, Гајић је испричао Николаса Виндинга Рефна и причу о андрогином акциону СФ причу смештену у Београд будућности, младићу коме се 2021. године живот мења после с камероновском главном јунакињом, павићевским конзумирања новог наркотика. Бурсаћ је у том породичним односима и реконтекстуализованим филму приказао узбудљиву визију Београда имагинаријумом наше престонице. будућности користећи постојеће локације и Чини се да тај филм као бриљантан пример свог вешто инвестирајући минимални буџет којим је жанра и врхунско остварење наше продукције располагао. није имао ни приближно одговарајућу рецепцију У време изласка филма Процеп Дејана Зечевића у српској филмској јавности, што је показало да 2016. године, рекламна кампања говорила је о том отпор према причама о будућности и даље постоји наслову као о „првом српском научнофантастич- у нашој култури опседнутој прошлошћу. ном филму”. То је била дезинформација. Чак и Колико год деловало да је у нашој филмској да се као дефиниција српског филма узме де- традицији нема, научна фантастика је присутна ло настало после отцепљења Црне Горе, први и заслужује да буде побројана и изнова српски научнофантастични филм морао би бити представљена публици кроз ретроспективу и анимирани Едит и ја Алексе Гајића из 2009. пратеће промишљање стручне јавности. Отуд овај За разлику од Процепа, снимљеног на енглеском текст сматрам првим кораком у пројекту СФPJ. језику, с главним јунацима који су или Американци или у релацији с америчким естаблишментом, чије ИСТОРИЈА ЈУГОСЛОВЕНСКОГ НАУЧНОФАНТАСТИЧНОГ ФИЛМА | | 23 берлинале 2017
ПИШЕ: Ђорђе Микетић
Берлинале медвед активиста с црвеног тепиха
24 | | Берлинале 2017 Овај кино-медвед са собом носи и ауру поли- тички најангажованијег од свих фестивала. Та титула провлачи се још од оснивања Берлинала, од активног учешћа публике у гласању за најбољи филм, а потом кроз шездесете и седамдесете када је због политичких околности у епицентру Хладног рата тај фестивал постао значајан политички актер на светској позорници изван биоскопских сала које су и буквално биле ослоњене на сам зид раздвајања источне и западне идеологије тог доба. С временом фестивал се дефинисао као поли- тичка и иновативна платформа за савремени уметнички филм, а своју храброст и осећај за политички ангажман, за полифоност и разбијање догматичности једног погледа, неуморни фокус на иновацију, дрскост и померање граница, уметничких и политичких, сачувао је до данас. Публика је веома заинтересована, жељна друкчијег и новог, активно учествује у дискусијама и тешко јој се може додворити лаким решењима и подилажењем. Берлинале 2017 долази као први А-фестивал после инаугурације Трампа, у узаврелој атмосфери неизвесности будућег кретања глобалне политике, успона репресивних режима и нових зидова који се подижу, те су аутори искористили свој тренутак под рефлекторима да пошаљу поруку, усмено, али и преко платна, знајући да нема бољег места за то од црвеног тепиха Потсдамер плаца. фотографије: Berlinale ПРОМО
ише од три стотине хиљада про- датих улазница и пола милиона посетилаца, четири стотине разли- читих филмских пројекција у три- десетак биоскопских сала, у два- десетакB различитих програмских целина, као и двадесет хиљада акредитованих гостију, махом редитеља и продуцената који у кошници европског филмског маркета уговарају будуће пројекте док стотинак новинара и критичара прати и оцењује нова остварења, сведоче о томе да је Берлинале заиста прави медвед међу филмским фестивалима. Али не само по бројевима. Have a Nice Day МЕДВЕД АКТИВИСТА С ЦРВЕНОГ ТЕПИХА | | 25 Наравно да висок ниво политичког ангажмана The Dinner Орена Мовермана, али такође сведена и филмова и аутора не корелира нужно и с нивоом снажна драма која изврће и експонира социјалне уметничког квалитета, али ипак после неколико оклопе својих протагониста. година мало слабије селекције филмова у главном Ветеран немачког филма Фолкер Шлендорф програму, ове године фестивал је понудио веома представио се интимном драмом Return tо Montauk, добре наслове, међу којима су доминирали камерни, лепим и нежним филмом који говори о успешном кинематографски сведени, безмало па књижевни писцу (Стелан Скарсгорд) и његовој пропуштеној филмови пуни дијалога, уз неколико изузетака. прилици из младости (Нина Хос). Међутим, чини Први је In Times of Fading Light, о последњим да- се да и овај аутор пропушта прилику да искорачи нима ДДР-а и рођенданској прослави источно- из можда субјективне ретроспективе сопственог немачке комунистичке породице пред којом се живота и издигне се на ниво универзалности. одмотавају интимна и политичка (раз)уверења Анимирани кинески филм Have a nice day, њених чланова, али и неумитност будуће промене редитеља Љију Ђена, изузетно је занимљив и државе и света у који су веровали. Филм је рађен субверзиван филм о људима с маргине који у по истоименом роману Еугена Ружа, али и у скрајнутој провинцији те званично комунистичке духу Шлинковог романа „Викенд”, који је такође земље улазе у насилну потеру за новцем, тј. екранизован. капиталом. У главном такмичарском програму нашла су се и El Ber, шпанског редитеља Алекса де ла Иглесије два камерна, по структури врло слична филма која био је ван конкуренције, али је публика дуго говоре о деконструкцији буржоаског левичарења аплаудирала пошто је одгледала тај динамични и и лицемерју салонског активизма. Први је The духовити трилер о разноликој групици случајних Party британске редитељке Сали Потер, настао по пролазника који у суманутим околностима и истоименој драми, сликаној у црно-белој техници, изненадној борби за преживљавање откривају своју која наглашава литерарност и фину текстуру праву природу и сву суровост света и институција. ликова, али и указује на њихову дволичност јер Наш филм имао је своје вече. И то какво! У дивној се башкаре у самозначају и себичности насупрот и препуној сали Зоо Паласта, у оквиру програма солидарности коју заговарају. Други је можда мање Панорама, премијерно је приказан Реквијем за успешна екранизација романа Хермана Коха, филм госпођу Ј. Бојана Вулетића, који је публику подигао фотографија: Berlinale ПРОМО
Return tо Montauk 26 | | Берлинале 2017 фотографија: ПРОМО
Реквијем за госпођу Ј.
на ноге – неколико минута је аплаудирала бришући После прошлогодишњег Берли-нала и веома сузе. Филм говори о борби жене која тумара кроз запажених остварења Дубина два, хваљеног депресију и кафкијанску апсурдност институција документарног филма Огњена Главоњића, и покушавајући да организује самоубиство на Влажности Николе Љуце, као и у Берлину награђене годишњицу мужевљеве смрти, али тек пошто Клопке Срдана Голубовића из 2013. и многих других посложи живот у преосталих пет дана и скине се филмова младих аутора чији гласови премијерно с терета ћеркама. Та нежна и суптилна прича, врло одзвањају на највећим светским фестивалима, прецизног филмског језика, одличног сценарија и Вулетићевим остварењем засигурно се наставља фотографије, ниједног тренутка нови замајац српског филма, неће склизнути у патетичност, а никако реквијем. Утолико већ вешто барата хумором више радује чињеница што и интелигентним детаљима. реорганизација Филмског центра, Мирјана Карановић и Јована ...... уз веће амбиције и континуирано Гавриловић, раме уз раме, носе овај Наш филм имао је издвајање за филм, почиње да филм мајсторски и заокружују га своје вече. И то какво! У доноси и континуиране резултате. сведеном и прецизном глумом, дивној и препуној сали Реквијем за госпођу Ј. пре- дајући му додатни печат високог Зоо Паласта, у оквиру мијерно ће се наћи пред бео- уметничког израза. У ери насиља, програма Панорама, градском публиком на Фесту и бахатости и игноранције, која премијерно је приказан сигурно ће то бити још једно дивно у нашем региону има посебне Реквијем за госпођу Ј. вече у кину, али не само то вече. врсте мутација, таква нежност и Бојана Вулетића, који је Од када је постао такмичарски, дирљивост Бојановог филмског публику подигао на ноге. београдски фестивал све је језика том остварењу дају и бољи и занимљивији, и коначно политички пркос, можда и много више се не купа у носталгији више него јасно исказан став према транзицији, и самодовољности, већ је и ове године померио кметовском положају радника и отуђености људи лествицу квалитета и понудио занимљив, свеж и у касном капитализму, који то остварење такође избалансиран такмичарски и ревијални програм, приказује. Због исказане љубави према ликовима, због чега постаје све значајнији у филмском свету. хумора, али и онтолошког парадокса који остаје Док берлински Медвед сада скида фрак и гули као кнедла у грлу, чини се да Реквијем за госпођу заслужену теглу меда, београдски Победник шетаће Ј. баштини најбоље од југословенског филма се наредних дана испод филмских рефлектора и осамдесетих. свакако имати шта да каже.
МЕДВЕД АКТИВИСТА С ЦРВЕНОГ ТЕПИХА | 27 фотографија: Архив ЈК
ПИШЕ: Ивана Кроња аМериЧКи неЗаВиСни ФилМ
УМеТнОСТ МалиХ БУЏеТа
28 | | амерички независни филм историја ФИЛМА
НЕЗАВИСНИ ФИЛМ У ДОБА НЕМОГ ФИЛМА: ЕВРОПА И САД
Сама идеја независног филма стара је коли- ко и почетак европске и америчке кинемато- графије, које су први век филма започеле као иницијатива самосталних истраживача, ентузи- јаста, привредника и, коначно, уметника. Радо- ви пионира филма настајали су као резул- тат аматерске и занатске делатности, а до гледалаца су стизали у кафанама и на ваша- рима. Савремене анализе најпознатијих првих филмова у историји, које су снимила браћа Лимијер, указују и на уметничку димензију и висок ниво креативности у њиховом режираном документарном поступку. Одмах након успеха првих пионира филма, бивши вашарски при- казивач Шарл Пате, који је располагао знатним капиталом, развио је своју филмску производњу према модерним, индустријским методама. „Фирма Пате (Pathe) остварила је од 1903. до 1909. апсолутни филмски монопол у свим европским земљама, као и у САД: у тој земљи Пате је 1908. продао двоструко више филмова (у метарској дужини) него сви амерички продуценти заједно.”1 Тако је до краја Првог светског рата, што је данашњим гледаоцима често и незамисливо, уз упоредни успон других националних европских кинематографија, Француска, а самим тим и европски модел културе и забаве, господарила читавом земаљском куглом. Након 1918. и огромног страдања Европе у тзв. Великом рату, светски примат на филмском тржишту освојиће кинематографија САД. Амерички филм раног периода, до двадесетих година 20. века, снажно је обележила борба за филмско тржиште и што више гледалаца, која се понајвише огледала у чувеном „рату труста против независних”. Предузећа која су имала монопол на израду апарата и филмске траке, „Едисон”, „Бајограф”, „Витаграф”, у почетку су једина производила филмове. Ускоро се развија још производних центара, као и биоскопска делатност и дистрибуција. Због жестоке конку- рентске борбе у промету филмова, која је узроковала општи пад зараде, водећи произво- ђачи камера и траке, продуценти и увозници с једним дистрибутером удружују се 1908. у први филмски труст – МППЦ, монополску Мреже поподнева (1946) привредну организацију која ће господарити
1 Паталас, Ено, Грегор, Улрих: ИСТОРИЈА ФИЛМСКЕ УМЕТНОСТИ 1, Институт за филм, Београд, 1977, стр. 8. УМЕТНОСТ МАЛИХ БУЏЕТА | | 29 целим тржиштем. Судским путем, па и физич- производње карактеристичан је и за домаћи, ким обрачунима и прогањањем, труст се српски филм, чије су корене поставили обрачунавао с филмским екипама продуцената самостални предузетници, први српски који су одлучили да се самостално баве продуценти Светозар Боторић, браћа филмском производњом. Ови су пак са успехом Савић, Ђока Богдановић и други, независно примењивали креативна решења: правили соп- продуцирајући пионирска српска филмска ствене камере, продужавали трајање филмова, остварења: документарна, рекламна и играна. ангажовали популарне глумце, те рекламирали Организовану кинематографију с буџетским своја остварења како би стигли до гледалишта, финансирањем Србија ће добити тек у оквиру повлачећи сопствену производњу и снимање социјалистичке Југославије, након Другог филмова ка Јужној Калифорнији, где коначно светског рата. После распада СФРЈ и СРЈ, у нашој оснивају легендарни Холивуд. Он постаје центар земљи постаје заступљен пре свега комбиновани класичне (1930–1960) и савремене америчке кинематографски модел удруживања приватне филмске производње који окупља велике иницијативе, државних донација и страних студије и представља водећи сан сваког будућег фондова, са увек присутном чежњом и тежњом филмаџије. Судским одлукама из 1912. и 1915. домаћих филмских уметника ка што већој званично су обустављени монополи труста на финансијској и креативној независности. патенте. Сам Холивуд остварује олигополију пет водећих мејџорс студија, док четворо водећих ПОЈАМ САВРЕМЕНОГ НЕЗАВИСНОГ америчких уметника немог филма, глумци и ФИЛМА: ОД ПОЛИТИКЕ ДО УМЕТНОСТИ редитељи Чарли Чаплин, Мери Пикфорд, Даглас Фербенкс и Дејвид Ворк Грифит, борећи се за Од пропагандног ратног филма до уметнич- веће уметничке слободе, 1919. оснивају први ког и авангардног филма, уметност покретних независни филмски студио у САД, Јунајтид слика током 20. века активно је укључена у артистс (U. А.). Оснивање Друштва независних све значајне историјске, политичке и културне филмских продуцената 1941, у које су ушли и процесе, сукобе и трендове. Према уобичајеној чланови тог студија, допринело је даљем развоју дефиницији, мејнстрим филм или филм главног независне филмске производње у САД. тока настаје унутар система великих студија или Малим, независним филмским продуцентима државних система моћи: од САД, СССР-а и Кине из доба америчког немог филма, као што је до Југославије и Индије. Слабљење ауторитарних познато, дугујемо и настанак „стар система”, режима и напредовање слободног тржишта у обелодањивања имена и мапирања омиљених либералним друштвима омогућују, међутим, и глумица и глумаца који освајају пиједестал на развој мање гламурозне и скупоцене, али зато филмском звезданом небу. Глумачке звезде су уметнички, жанровски и политички изазовне кроз историју филма традиционално имале кинематографске гране: независног филма. и највећу могућност слободног изражавања: Управо у жељи за отвореним, понекад у односу кинематографија је управо њихову харизму на владајуће норме субверзивним друштвеним највише користила како би у домену популарне и културним преговором и уметничким и масовне културе утицала и на важна изразом, рађа се и савремени независни филм. друштвена питања. Смештене унутар медијских Уз сведенију екипу и мање буџете, аутор таквог и филмских текстова, оне су увек и (пре)носиоци филма задржава већу креативну контролу друштвених значења и вредности. „Звезде над настајањем филма и његовим значењима, представљају изузетан социјални феномен: оне посвећујући посебну пажњу личној уметничкој су елита, привилегована група која не изазива експресији и стварању сопственог простора завист нити нетрпељивост, и истовремено нема за слободно учешће у комуникацији и робно- приступ реалној политичкој моћи. […] Док су -уметничкој размени унутар националне/ ране филмске звезде биле сматране боговима и интернационалне културне индустрије, или богињама, херојима и узорима – отеловљењем друкчије речено, за економско партиципирање идеалног типа понашања, у каснијем периоду и могућност професионалног деловања и за- оне постају фигуре за идентификацију, људи раде на тржишту културе и филмске умет- као ви и ја – отеловљење типичног начина ности. Разлике између независног, ауторски понашања.”2 интонираног филма и филма главног тока, Независни карактер почетака филмске играног, документарног или неког другог (нпр. експерименталног или анимираног) видљиве су 2 Dyer, Richard: STARS, BFI, Лондон, 1998; 2007, стр. 7, 21–22. са три аспекта. 30 | | амерички независни филм 1. Извори финансирања и продук- ција – велики студији, државни или међудржавни центри моћи (министар- ства за културу, филмски и медијски центри, европски и други фондови итд.) наспрам малих, независних продуцена- та, који често могу бити и сами аутори. 2. Социјално-политички и емотивни аспекти у одабиру и третирању те- ме и садржаја дела – да ли ови фил- мови представљају доминантне култур- не и друштвене групе (нпр. америчког председника и полицију, високу еко- номску класу, добростојеће породице беле расе, здраве особе, физички атрак- тивне јунаке), или пак расне, етничке, верске, родне и друге мањине, те колико истинито третирају међуљудске односе и друштвене проблеме. Независни, по- себно независни ауторски филм, у већој мери приказиваће маргинализоване друштвене групе и истинитије ће тре- тирати њихове проблеме. Неретко, он ће се вредностима које заступа залагати за напредније социјалне и политичке про- мене. 3. Естетички и уметнички аспект – колико креативно дати филмови користе филмски језик: да ли користе Роџер Корман уходане жанровске обрасце и стерео- типе као већински комерцијални филм политички) критичан. То се, међутим, не односи на појам или више експериментишу с драмским америчког независног филма, који је у поимању и пракси и визуелним могућностима у тражењу пре свега дефинисан извором/изворима финансирања, новог и сопственог израза. Тај аспект и односи се на играни филм који настоји да достигне подразумева и већу окренутост субјек- естетичке, драмске, па и техничке стандарде мејнстрим тивној и ангажованој функцији филм- филма упркос томе што настаје на знатно мањим ског стваралаштва, која не мора искљу- буџетима и изван система студијске А-продукције. чивати комерцијалну компоненту, што Најбољи пример независног филма у САД представља би био и идеалан спој у пројекцији узлет америчког авангардног филма четрдесетих година, успеха независног филма. с ауторима као што су Маја Дерен, чије психодрамско Наведене разлике друкчије функци- остварење Мреже поподнева (1943) представља један од онишу у случају европског и у слу- највећих авангардних филмских класика, Мери Менкен, чају америчког независног филма. У чији филмски дневници настају у духу апстрактног европској традицији, редитељ је тра- експресионизма, Кенет Енгр, Џонас Мекас и Стен диционално најистакнутија креативна Брекиџ, од којих ће потоња двојица основати Anthology личност унутар једног филма, те се у Film Archives, институцију независног филма утицајну схватању независног филма овде много до данас. Ера самосталних Б-филмова ниских буџета више наглашавају креативно-ауторска хорор и СФ жанра, аутора као што су Роџер Корман слобода и социјално-тематски аспекти и Џорџ Ромеро, обележила је шездесете. Филмови независности од оних економских. Тако новог Холивуда и њујоршке независне филмске сцене се у Европи (и самој Србији) независним шездесетих и седамдесетих – Ворена Битија, Дениса често може сматрати и филм који је Хопера, Ф. Ф. Кополе, Џона Шлезингера, Џорџа Лукаса делимично високоинституционално и Питера Богдановича – постали су у једном периоду финансиран, уколико је естетички веома независни од филмских студија, да би их у иновативан и/или друштвено (читај: крајњем исходу опоравили од кризе свежим темама и УМЕТНОСТ МАЛИХ БУЏЕТА | | 31 естетиком уличног снимања које су одговарале младој публици. Славни редитељи Дејвид Линч и Џон Вотерс своје прве пројекте седамдесетих и осамдесетих започели су као независни ствараоци. Познати глумци Роберт Редфорд, по чијој је улози у филму Буч Касиди и Санденс Кид (1969) назван институт и фестивал независног филма у Санденсу, држава Јута, САД, потом Брус Вилис, Џон Траволта и други, уз редитеље Џима Џармуша, Стивена Содерберга, Роберта Родригеза, Квентина Тарантина, Пола Томаса Андерсона, Итана и Џоела Коена, сопственим независним пројектима подржали су струју америчког инди-филма, која од почетка деве- десетих остварује и добар комерцијални успех. Уз Санденс, и Кански фестивал подржава ту врсту америчког филма од осамдесетих. Као значајне савремене независне редитеље делимично везане за Холивуд, Џејмс Монако наводи Џона Сејлса, Оливера Стоуна и афро- америчког аутора Спајка Лија3. Део мањих не- зависних студија интегрисан је у холивудски систем до двехиљадитих. Успон компјутерске технологије омогућио је нови узлет независним ствараоцима, који располажу малим буџетима, али остварују веома добру зараду пласманом сопствених остварења преко друштвених мрежа на интернету и специјализованих ди- стрибутера, учествујући на бројним малим независним фестивалима у САД и широм света. Треба истаћи да је Београдски међународни филмски фестивал од самог оснивања посебну пажњу посвећивао независној америчкој кинематографији, њеним актуелним остваре- филма и представи његова пунокрвна њима и ауторима. Последњих година та грана достигнућа. Победник првог издања, аутор америчког филма има и посебан пратећи софистицираног, необичног мјузикла Како програм на Фесту. написати Шерманову песму (2012), Гари Кинг, на 2. ФАНФ-у, уприличеном од 29. 9. до 2. 10. 2016. ФЕСТИВАЛ АМЕРИЧКОГ НЕЗАВИСНОГ у ДОБ-у, одржао је веома посећен мастерклас ФИЛМА У БЕОГРАДУ 2016: посвећен инди-филму и његовом сопственом АУТОР У ФОКУСУ – ГАРИ КИНГ раду. Кинг је као циљеве реализовања независног играног филма истакао: учешће на фестивалима, На иницијативу грчко-српског редитељског признање критичара, улазак свих учесника пара, Кристине Хаџихараламбус и Радослава на јавну сцену и наставак рада у филмској Павковића, у Београду је 2015. покренут Фести- професији. Као могуће изворе финансирања вал америчког независног филма. Та манифес- за такав филм навео је лична новчана улагања, тација, иако скромног обима, домаћим ства- фандрејзинг догађаје и донације породице и раоцима и публици нуди драгоцени увид у пријатеља, те масовно пуњење буџета преко систем рада, домете и могућности на америчкој виртуелне заједнице другара и фанова. За независној сцени, представљајући младе ауторе такве акције потребно је да годину дана и њихове вредне и интригантне филмове. Према раније почнете да представљате своје пројекте речима оснивача, циљ фестивала јесте да „скине како бисте касније могли да спроведете вео мистерије” с појма америчког независног стварну кампању за прикупљање средстава за реализацију филма. Таква кампања може 3 Monaco, James: HOW TO READ A FILM, 3rd Edition, OUP, садржати и неки оригинални пич-видео: Кингова Oxford, New York, 2000, стр. 371–372. 32 | | амерички независни филм екипа отпевала је позив на донацију у видеу којим је прошао и доста креативних борби поводом Шерманове песме! Гари Кинг истиче око сценарија и стила с продуцентом који га је тачно разумевање циља прављења одређеног ангажовао као редитеља. Као најдражи сопствени филма – стицање искуства, зарада, уметничка филм истиче средњометражну омладинску сатисфакција или нешто четврто – као важан психолошку драму What’s Up Lovely (2010). део будућег успеха. Уз њега стоји и темељно, Кинг и његова супруга, као копродуценткиња, економично планирање снимања на локацијама београдској публици ексклузивно су приказали и много проба, те вишеструка употреба истих претпремијеру свог новог психолошког хорора простора уз сценографске интервенције, Пренеражени (Unnerved, 2017). Пренеражене промену угла снимања и светла ради смањења одликује интимна атмосфера, ненаметљиво трошкова снимања. У нужди се могу применити обликован заплет о нерешеној борби са злим и неке герилске акције, на пример у снимању духовима који запоседају једну младу породицу у јавним просторима, које у недостатку дозволе и њену изнајмљену кућицу на обали, сугестивна треба обавити безобразно и ефикасно. Правна глума и изванредно одмерена режија. Сам регулатива која се односи на дозволе за филм је омаж америчком хорору седамдесетих. снимање, ауторска права и ангажовање екипе, Награду за најбољи филм ФАНФ 2016. освојила која може бити плаћена накнадно, када се филм је узбудљива, харизматична драмска комедија прода, такође је од суштинског значаја за успех Дежурни оператер (2016) у режији Логан филма у независној продукцији. Гари Кинг до Гибенс, о међуљудским и љубавним односима сада је режирао седам целовечерњих играних запетљаним због виртуелне романсе између филмова, од којих је највећи комерцијални младића и женске говорне машине. успех постигао с хорором Dismal (2009), с
УМЕТНОСТ МАЛИХ БУЏЕТА | | 33 великани СВЕТСКОГ ФИЛМА
...... „Мени мора бити обезбеђена комплетна, тотална, дефинитивна, разорна уметничка контрола над филмом, подложна променама само због буџета.”
пише: Дијана Метлић КЈУБРИКОВА ФИЛМСКА ОДИСЕЈА
34 | | ВЕЛИКАНИ СВЕТСКОГ ФИЛМА илустрација: Вук Попадић
СТЕНЛИ КЈУБРИК | | 35 сарадника. Управо због тога многобројни глумци који су у његовим филмовима остварили неке од најзначајнијих улога у каријери (Метју Модин, Малколм Макдауел, Џек Николсон, Рајан О’Нил, Шели Дувал, Мариса Беренсон, Том Круз, Никол Кидман), слагали су се у једном: Стенли је био човек кога сте истовремено мрзели и обожавали; који вас је беспоштедно исцрпљивао; који вас је остављао без упутстава у раду са жељом да у дугим периодима проба самостално креирате лик. Николсон је рекао да је за улогу Џека Торенса у Исијавању добио пуну стваралачку слободу која се заснивала на Кјубриковој премиси: „Не знам нтересовање за стваралаштво шта желим од тебе, али тачно знам шта не желим”. Стенлија Кјубрика (1928–1999) на- Многим глумцима такав приступ био је психички гло је порасло у протеклих петна- неподношљив, док је другима омогућавао да естак година, непосредно после забораве на одигране улоге и одбаце постојећа изненадне редитељеве смрти 7. решења. Малколм Макдауел заувек је остао мартаИ 1999. Стекавши статус култне фигуре још обележен улогом Алекса Диларча: он је постао током живота како због специфичног начина главни јунак Барџисовог романа и више никада рада тако и због јединственог визуелног стила, не можемо читати књигу не мислећи на његов Кјубрик је константно био у фокусу интересовања заводљиви осмех и шармантни глас који нас води новинара, критичара и љубитеља седме уметности, кроз причу. Изузимајући Питера Селерса, чији а његови филмови изазивали су бројне полемике је глумачки потенцијал високо ценио, Кјубрик и друштвене контроверзе. Иако је релативно рано ниједном није сарађивао са истим глумцима. постигао потпуну стваралачку независност, до Сваки пут бирао је нове сараднике, евентуално таквог положаја ни он није дошао на једноставан допуштајући епизодистима да се поново укључе у начин. Према речима филмских теоретичара, аутор процес рада. је поменуту самосталност стекао захваљујући Упркос чињеници да се о Кјубрику најчешће континуираној промоцији својих филмова у говори као о комплетном и једином аутору филмова медијима, као и због изразите финансијске које је режирао, његова „власт” у току припрема одговорности према продуцентима (United Ar- и снимања није спровођена апсолутистички, што tists, Universal, Columbia Pictures, MGM, Warner би се олако могло закључити из речи цитираних Brothers). У прилог томе говоре остварења попут на почетку овог текста. Он је првенствено тежио Доктора Стрејнџлава, 2001: Одисеје у свемиру да изабере сараднике и створи услове за рад који и Паклене поморанџе, која су, упркос тематској ће довести до најбољих резултата. Управо због провокативности и формалној иновативности, перфекционизма и тоталне посвећености филму, о остварила значајну новчану добит, што су велике њему су говорили као о ексцентричном, захтевном компаније (оправдано) очекивале с обзиром на и егоцентричном ствараоцу. Кен Адам, сценограф капитал који су у њих уложиле. Доктора Стрејнџлава и Барија Почетни финансијски неуспех Линдона, сматрао је Кјубрика Барија Линдона, који је критика константном „претњом” за са- различито коментарисала у раднике баш зато што је одли- Америци, где је, између осталог, ...... чно познавао све аспекте филм- описан као неподношљиво до- Упркос чињеници ског процеса. Самоук и без фор- садан филм, и у Европи, где је да се о Кјубрику малног образовања, редитељ је слављен као дело непролазне најчешће говори као о знање темељио на посвећеном лепоте, касније се преокренуо у комплетном и једином читању, изучавању историје и корист продуцената доносећи им аутору филмова које је праћењу развоја науке и техно- логије. Циљ сталног преиспити- профит. режирао, његова „власт” Кјубрик је водио рачуна о вања сопствених домета било у току припрема и улагањима и утрошеном новцу: је прекорачење успостављених снимања није спровођена радио је двадесет четири сата граница, редефинисање и уна- дневно, а такву преданост послу апсолутистички пређење постојећих пројеката, очекивао је и од најближих како би настала јединствена, 36 | | ВЕЛИКАНИ СВЕТСКОГ ФИЛМА Спартак (1960) непоновљива филмска визија која ће фасцинирати, Британију, где је остао до смрти. После два кратка, инспирисати и провоцирати припаднике разли- неуспешна брака, редитељ се после снимања читих генерација. Свестан чињенице да су све Стаза славе (1957) оженио сликарком Кристијаном, приче испричане, а сви филмови снимљени, која је одиграла епизодну улогу у том филму, Кјубрик је истицао да је његов задатак да то уради али је зато имала истакнуту улогу у његовом „мало боље” од својих претходника. животу. Са супругом и три кћерке (Катарином, Режирајући три документарна (1950–1953) Ањом и Вивијен) Кјубрик је живео на пространом и тринаест целовечерњих играних филмова у имању недалеко од Лондона, окружен природом периоду од приближно педесет година (1953– и многобројним животињама, међу којима су 1999), Кјубрик је постао један од најзначајнијих доминирали пси и мачке. Стваралачка изолација филмских аутора, изразити индивидуалац, човек очигледно му је пријала: с временом су његови кога је мали број људи заиста познавао. Томе је пројекти постајали све захтевнији, паузе између и сам допринео јер је поларизовао живот између два узастопна филма се продужавале, а периоди породице и филма, избегавајући непотребно снимања по правилу превазилазили унапред јавно експонирање, препуштајући новинарима утврђени распоред. и публици да граде слику о њему, а времену да Америчка фаза Кјубриковог стваралаштва може донесе коначни суд. Као један од последњих се окарактерисати као време учења и младалачке њујоршких јеврејских интелектуалаца, рођен у жеље да се ступи на филмску сцену. После породици централноевропског порекла, Кјубрик је петогодишњег фотографског искуства у часопису самоиницијативно напустио Америку шездесетих „Luk” и три кратка документарца (Дан борбе, 1951; година прошлог века и преселио се у Велику Летећи свештеник, 1951; Seafarers, 1952), Кјубрик СТЕНЛИ КЈУБРИК | | 37 је уз очеву финансијску подршку режирао први Стазе славе потврђују редитељско мајсторство играни филм Страх и жудња (1953), после кога су у приступу болној теми учешћа Француске у уследили ноаровски радови Пољубац убице (1955) Првом светском рату, као и „моралним победама” и Узалудна пљачка (1956), његова прва адаптација које за последицу имају ненадокнадиве губитке. кратког романа Лионела Вајта. Афирмацији Горак укус тријумфа носе амерички војници из младог редитеља највише је допринео Кирк Вијетнамског рата у Бојевом метку (Full Metal Даглас, који га је после сарадње на Стазама славе Jackett), потврђујући да је свет на ивици пропасти (1957) неочекивано укључио у холивудски спектакл управо зато што га воде политичке карикатуре Спартак (1960), чиме је Кјубрик добио прилику које већ у црнохуморном Доктору Стрејнџлаву да покаже своје редитељске способности у успевају да „грешком” активирају нуклеарну грандиозној продукцији. Штедљивост и скромност, бомбу. Подсећајући на Клемансоове речи да је рат високо вреднована у очима продуцената, утицала сувише озбиљан да би га водили генерали, Рипер је на то да током каријере Кјубрик од МГМ-а гласно заступа Кјубриков став да се рат не сме и „Ворнера” добије carte blanche за већину препустити политичарима. екстравагантних пројеката, који су им се увек и Оптерећен стратешким мишљењем, играјући исплаћивали. Штавише, он је (можда и) једини шах у паузама снимања, редитељ је био фасци- амерички редитељ који је имао право да повуче ниран великим војсковођама, а посебно Наполе- филм из дистрибуције кад год је то желео, што је оном Бонапартом. Наполеон остаје најважнији и учинио с Пакленом поморанџом, јер је повећани нереализовани и најстудиозније планирани Кју- степен малолетничке делинквенције у Великој бриков филм, припреман паралелно с другим Британији директно довођен у везу с тим филмом. филмовима, разрађиван од почетка снимања Оди- Страх и жудња упућују на рат као на једну од сеје у свемиру до тренутка када се, уместо Наполе- кључних Кјубрикових преокупација. Уколико је она, појавио Бари Линдон као (одговарајућа) заме- у њему реч о метафоричном рату, о психолошкој на. Не налазећи интерес да после Бондарчуковог борби појединца са самим собом, онда већ Ватерлоа (1970) уложи у сличан историјски филм,
Доктор Стрејнџлав (1964)
38 | | ВЕЛИКАНИ СВЕТСКОГ ФИЛМА 2001: Одисеја у свемиру (1968) МГМ се повукао и тиме Кјубрику заувек одузео попут Орсона Велса или Чарлија Чаплина. могућност да изведе један од (сањаних) животних Остављајући у тајности име аустријског стилисте пројеката. Осим тога, редитељ је намеравао да се Макса Офилса, редитељ је овај (скривени) утицај посвети и теми Холокауста у филму Aryan papers, потврђивао у елегантним, компликованим али га је Шиндлерова листа Стивена Спилберга покретима камере (Узалудна пљачка, Одисеја спречила у томе. Тако рат (п)остаје један од камена у свемиру, Бари Линдон), фаровима који су темељаца Кјубриковог опуса и један од кључних пратили сложена кретања јунака (Паклена камена спотицања. поморанџа, Исијавање, Широм затворених У европској фази, између Лолите (1962) и очију), као и у изузетној игри светлости и сенке Широм затворених очију (1999), настаје (свега) која кулминира у Барију Линдону, снимљеном шест филмова: Доктор Стрејнџлав (1964), 2001: под меком светлошћу свећа захваљујући Одисеја у свемиру (1968), Паклена поморанџа специјалним објективима које му је уступила (1971), Бари Линдон (1975), Исијавање (1980) и Бојеви НАСА. Офилсова наклоност ка музици подстакла метак (1987). Према речима Мартина Скорсезеа, је Кјубрика на неочекиване и смеле комбинације тринаест филмова може изгледати као скроман класичних и популарних музичких тема које резултат, али то је сасвим довољно с обзиром на су постале лајтмотив одређених филмова. значај који они имају за историју кинематогра- Према редитељевим речима, музика је један од фије. Будући да је Кјубрик успостављао стандарде најбитнијих елемената филма, као и тишина. и превазилазио жанровска ограничења, од Данас је готово немогуће слушати Штраусов њега се стално очекивало да иде корак испред валцер На лепом плавом Дунаву без слика осталих америчких редитеља. Препознатљив космичких летелица; мелодија из холивудског по успешним адаптацијама књижевних дела класика Певајмо на киши изазива језу, (Набокова, Кларка, Барџиса, Кинга, Шницлера), подсећајући гледаоца на Алексово ултранасиље, као и по смелој употреби остварења ликовних док су у Широм затворених очију Шостаковичева уметности која никада нису представљала „само” и Лигетијева музика успоставиле симболичку елементе сценографије (Паклена поморанџа, границу између живота и смрти, између ероса и Бари Линдон, Широм затворених очију), Кјубрик танатоса. је постепено померао границе филмског израза. Иако окарактерисана као песимистичка, Иако је већ 1963. године међу омиљене редитеље Кјубрикова филмска одисеја покушава да уврстио Фелинија, Антонионија и Бергмана, понуди излаз из ограничености система који је откривајући афинитет према ствараоцима који човек сам за себе креирао. Доктор Стрејнџлав су имали песимистички поглед на свет, Кјубрик устаје из инвалидских колица иронично није заборавио да наведе ни америчке ауторе узвикујући да је проходао; на крају Паклене СТЕНЛИ КЈУБРИК | | 39 Широм затворених очију (1999)
поморанџе непокретни Алекс Године 1987. у разговору види слике сексуалног уживања са Џин Сискел за „Чикаго на „менталном екрану” и трибјун” редитељ је констатовао: потврђује да се излечио; Џек „Практично све што је о мени Торенс налази смирај за којим ...... написано јесте гротескно је безуспешно трагао у леденој Према редитељевим погрешно. [...] Нисам пустињак. тишини Оверлука; Бојеви речима, музика је један Водим савршено нормалан метак завршава се Џокеровом од најбитнијих елемената живот, бар мислим тако. Али констатацијом да је свет филма, као и тишина. приче које су написане и ужасно место, али да је срећан Данас је готово немогуће преписане толико пута почеле што је жив; Кјубриков последњи слушати Штраусов су да живе независно од мене.” јунак Бил Харфорд након дугог валцер На лепом плавом Остављајући по страни оно што лутања враћа се кући, спреман Дунаву без слика је небитно и на шта не може да одговори на ултимативни космичких летелица да утиче, Кјубрик се стално захтев своје супруге и поврати окретао филмовима верујући да нарушену равнотежу у брачној „најбољи тест за уметничко дело, заједници. Упркос свему, Кјубрик је оптимиста: у на крају крајева, [представља] наша љубав према константној борби која се води између добра и њему, а не наша способност да објаснимо зашто зла, између сила светлости и мрака, између људи је оно добро”. и машина, он се опредељује за победу живота. Најочигледнија потврда његове вере у човеков позитивни потенцијал налази се на крају Одисеје у свемиру: из утробе мајке Земље рађа се нови, недефинисани облик егзистенције – астрално дете које својим великим, невиним очима посматра свет око себе, надајући се да је бољи и лепши од оног који је Боумен управо напустио.
40 | | ВЕЛИКАНИ СВЕТСКОГ ФИЛМА фељтон ПАНК НА ФИЛМУ
ПИШЕ: Дејан Д. Марковић ...... Филм је одувек хранио машту панка, а филмски ствараоци у панку су нашли неодољиву музу
3. део
Напомена: овај текст је у интегралном облику објавио Хрватски филмски љетопис у двоброју 86–87 / лето–јесен 2016.
ПАНК ЈЕ ЖИВ И ЗДРАВ – НА ЕКРАНУ | | 41 Сажетак
Све је теже писати о пaнку а не упасти ни у један од клишеа. Веома много већ је речено/ написано о томе шта је пaнк био/значио и шта би данас могао да буде/значи. Бескрајно величање или сталожено академско проучавање (с безбедне дистанце коју пружа време) пaнк покрета, који је у срцу имао младост, енергију, бунт и анархију, нимало не чуди. Хаотична сила коју називамо пaнком још има магнетску привлачност, а њена повезаност са светом филма и утицај на њега не смеју се занемарити. Међусобна привлачност пaнка и филма нимало не изненађује: пaнк је одувек желео да га чују, али и да га виде – коса офарбана у дреч(аве) боје и увијена у шиљке, зихернадле, тешка шминка и псеће огрлице и на младићима и на девојкама, продорни, безизражајни поглед Џонија Ротена (Johnny Rotten)... 3. део
Д. О. А.: Церемонијални обред тираних гледалаца, као и побеснелим чуварима реда (D.O.A.: А Rite of Passage), и једнако побеснелим верским демонстрантима Лех Ковалски (САД, 1980) који не престају махнито да машу Библијом. Пословично контроверзни Малколм Макларен Историја бенда Sex Pistols испричана је и пре- (Malcolm МcLaren) организовао им је, наводно, причана већ толико пута у филмовима различитог свирке на местима за која је унапред добро знао нивоа фикционализације, а један од најиконичнијих да ће се показати као проблематична и довести до тренутака Сида Вишиса (Sid Vicious), док режи My жељеног скандала: клубове у местима као што су Way и онда се окреће ка публици и почиње насумице Тулса и Мемфис и Сан Антонио, који су у то време да пуца у њу – надреалистички перформанс par често уобичавали да одржавају country&western еxcеllеnce – осмишљен је управо за филм. вечери (што непогрешиво асоцира на Blues Brot- Sid and Nancy Алекса Кокса (Alexa Coxa), hers, који у истоименом филму изводе Raw Hide, романтизована, драматична и трагична сага о након што су се лажно представили као Good Old Ромеу и Јулији панка, вероватно је најпознатији Boys). Ковалски је био прави човек за тај посао јер филм о групи Sex Pistols. Дефинитивни филм о је успео да од почетка до краја савршено региструје том бенду јесте документарац The Filth and the Fury експлозивну енергију те суицидалне турнеје/ Џулијена Темпла (Julien Temple) из 2000, који пружа мисије. промишљен и свеобухватан поглед на њихов значај „Сид Вишис био је ту да напали публику; двојица и на све њихове успоне и падове. Треба напоменути фанова попела су се на сцену и разбила му нос. да The Filth and the Fury садржи кључни материјал Деценијама, pulp rock романи завршавали су се како из Темпловог псеудодокументарца The Great сценом из Златне гране, ритуалним прождирањем Rock’n’Roll Swindle из 1980. тако и из D.O.A.: A Rite звезде од стране следбеника, а Сид је вапио за of Passage Леха Ковалског (Lech Kowalskу), који се тим као за апсолутном потврдом да је и он звезда. појавио исте те године и остао непревазиђен по Неколико корака даље, Џони Ротен јео је очекивања својој ватреној енергији и непосредности. која је гомила донела са собом. Пол Кук (Paul Cооk) D.O.A. садржи снимке с високоенергизујућих био је сакривен иза својих бубњева. Стив Џоунс концерата групе Sex Pistols, често титловане (Steve Jones) звучао је тако као да не свира само једну текстовима њихових песама. За оне који су гитару већ фабрику гитара; било је непојмљиво да заборавили колико су музичари из тог бенда били су на сцени свирала само тројица музичара.” (Mar- жестоки, D.O.A. је одличан подсетник на то. Џони cus, 1989: 84) Ротен (Johnny Rotten) ту се театрално трза по У једном од најнадреалистичкијих тренутака сцени, очима као стрелама пробада све око себе и D.O.A. видимо како на рекламном паноу изнад с времена на време пиљи директно, онако како то улаза у један од локала букираних за Sex Pistols, само он уме, у камеру Ковалског. тик уз њихово име стоји име „доброг старог каубоја” Ковалски усмерава камеру и на појединце у Мерла Хагарда (Merle Hаggаrd)... Поред тога, у свом публици с облакодерским шиљцима од косе и типично макијавелистичком маниру, Макларен тешком шминком, и разговара с неким од егзал- је претходно изричито нагласио да је штампи
42 | | ФЕЉТОН претио да ће status quo на крају победити. После прве појаве Партриџа следе снимци немира по Британији, пропраћени звуцима песме Police and Thieves групе The Clash. Гледајући све то читаве тридесет две године касније, тешко је не повезати га с призорима недавно виђеним на вечерњим вестима Би-Би-Сија или Си-Ен-Ена. Британија је и даље позорница друштвених немира, а велики број младих и даље верује да нема никакву будућност пред собом. При крају филма, Ковалски зналачки прави јукстапозицију одломака из разговора с хладнокрвним Партриџем („Не могу они нас да победе. И неће они нас победити”) и разговора са стондираним Сидом Вишисом („Како је гласило питање?”). Панк ту, изгледа, није ништа променио.
Пад западне цивилизације (The Decline of Western Civilization), Пенелопи Сфирис (САД, 1981)
Време доручка у кући Дарбија Креша (Darby Crash). Контроверзни фронтмен лосанђелеске панк групе Germs седи и игра се са својом мезимицом тарантулом, а његова пријатељица Мишел (Michelle) прича о молеру који је док је радио у Крешовом задњем дворишту имао срчани удар и умро. Када забрањен долазак, а својим момцима да им никако је открила његово тело, Мишел се то учинило не кажу где ће бити која свирка. То је изазвало страшно смешним, па је позвала своје пријатеље да огроман, срачунат талас узбуђења... се сликају поред њега. Док она то прича, Дарбију се Заједно с филмским материјалима о турнеји разлило жуманце јајета које хоће да испржи. То га групе Sex Pistols у САД, Ковалски је „за сваки очигледно баца у жешћу фрку. случај” ту спаковао и снимке свирки још неких Пад западне цивилизације, хронику ране лосан- британских панк бендова и разговора с њима. Ту су ђелеске панк сцене, режирала је и продуцирала екстатични живи снимци Поли Стајрин (Poly Sty- Пенелопи Сфирис (Penelope Spheeris), која исто- rene) и The X-Ray Spex, као и Билија Ајдола (Billy времено води тај и све остале интервјуе у филму Idol) на челу групе Generation X. И то није све – крајње самоуверено и вешто. „Зар вас није погодило ту су још и The Dead Boys, Sham 69, Глен Метлок то што је тај тип умро?”, пита она Мишел. „Не”, каже (Glen Matlock), бивши члан групе Sex Pistols који Мишел. „Ни најмање. Зато што ја презирем молере.” разбија Pretty Vacant са својим новим бендом The Пенелопи онда смирено пита Дарбија зашто се он Rich Kids. Нешто од тог материјала можда се може увек повређује на својим свиркама. „У почетку сам учинити ирелевантним за бенд Sex Pistols и његову то радио намерно јер ми је било досадно”, одговара америчку турнеју, али с друге стране помаже да он. У том интервјуу који се све време води у његовој се добије потпунија слика тог времена, и право је кухињи (на чијем је зиду наслов из новина у коме задовољство гледати га и слушати. стоји како је Сид Вишис оптужен за убиство), Дарби Међутим, оно што апсолутно треба истаћи јесте искрено говори о томе како мора да се „уради” пре да D.O.A. није само панк рок славље и ништа друго. сваког шоуа, апсолутно било чим што му падне под Америчка аутодеструктивна турнеја бенда Sex Pis- руку, да би се тако анестезирао и могао да наступи. tols кулминирала је његовим последњим концертом „На тај начин не осећам ништа када се повредим”, у каријери, комплет с хамлетовским питањем каже он. Џонија Ротена: Да ли икада имате осећај да сте Мудро одолевши искушењу да лосанђелеску панк преварени? Ту је и неславни разговор са Сидом и сцену представи као хомогену, Сфирисова (као да) Ненси у кревету. Међутим, то још није све. Негде строго води рачуна о речима уредника француског на пола филма сусрећемо се с чланом лондонског фанзина и панк фронтмена Клода Бесија (Claude Савета Бернардом Партриџем (Bernard Partridge), Bessy), познатог још и као Kickboy Face, који јој, човеком који је јавно оштро осудио панкере и поредећи тај покрет с претходним поткултурама, ПАНК ЈЕ ЖИВ И ЗДРАВ – НА ЕКРАНУ | | 43 Пад западне цивилизације
каже: „Ми се више не ложимо на исте вајбове. Сада насилан одговор на конзервативну климу и се ложимо на различите вајбове... ружне вајбове.” доминантну потрошачку културу седамдесетих и, У филмском првенцу Пенелопи Сфирис алтер- несумњиво, као одбацивање офуцаног гламура самог нативно се смењују крајње отворени интервјуи и Лос Анђелеса... као ружан одговор ружном друштву. запаљиве филмске секвенце снимљене на концер- У једном од тих интервјуа, Брендан Мален (Brendan тима разноразних лосанђелеских панк бендова. Mullen), власник лосанђелеског панк клуба Masque, Сфирисова је тај материјал прикупила вешто, говори о панку као о „протестној музици”, духовито интелигентно и с емоционалном дистанцираношћу повезујући актуелне еколошке преокупације с јер јој је циљ био да прикаже читаву ту панк сцену очајањем и гневом толико очигледним у панк што је поштеније могуће. Осим тога, очигледна је музици лосанђелеске сцене. „Ваздух у утопији је и њена истинска заинтересованост за саму музику отрован”, говори он, док му се иза рамена шири и њене извођаче, чиме она успева да задобије панорамски поглед на Лос Анђелес1. њихово поверење, и у потпуности избегне презир, Међутим, рад Пенелопи Сфирис с групом X можда агресивност и сарказам који они демонстрирају је у најбољем могућем смислу искомпликовао њено када су на сцени, као и према другима. Сфирисова бављење лосанђелеском панк сценом. X је касније им прилази с критичке дистанце која је управо прерастао у један од најпознатијих и финансијски онолика колико је потребно да њене примедбе и најуспешнијих бендова које је она представила, коментари буду природни и ефектни. о чему већ постоји наговештај и у самом филму. Неки од тих интервјуа, попут оних с X, Fear, Усред разговора о бројним бендовима којима је Black Flag и Catholic Discipline, одишу ватреном и забрањен наступ у одређеним локалима, сегмент луцидном посвећеношћу панк етосу. Неки други о групи X почиње сценом у којој њени чланови звуче неозбиљно или глупо, попут онога с певачем примају букет ружа од управе легендарног Whisky- који прича о томе како му врло прија то што успева -a-Go-Go. Нешто касније, на једном другом месту, да натера људе да га мрзе. А фанови, прави тинејџ Еxеnе Cеrvеnka, певачица бенда X, пита се наглас панкери, тек су тотално безнадежни случајеви. да ли ће они и даље бити у стању да певају своју Њихови одговори разоткривају како интерно песму We’re Desperate уколико то, рецимо, једног градско насиље тако и њима нејасну, експанзивну дана више не буду били... природу болести која доводи до њега. „Моје После крајње разочаравајуће серије мејнстрим пријатеље претукли су неки други моји пријатељи”, филмова, Пенелопи Сфирис вратила се својим каже један клинац обријане главе. Касније, он панк коренима у трећем делу трилогије Пад набраја неке од ствари које га љуте, укључујући и западне цивилизације (1998). Она ту не покушава да „маторце”, „аутобусе”, „прљавштину”... „Осећам да сугерише да приказује оригиналну или јединствену радим нешто у чему сам добар”, каже један други. музичку сцену (као у првом делу) – у њему се не „Шта?”, пита Сфирисова. „Пребијам људе.” 1 Овај и неки други коментари из тог филма 1981. навели су шефа Још на самом почетку филма, Сфирисова јасно полиције Лос Анђелеса Дарила Гејтса (Daryl Gates) да се писмено и гласно приказује лосанђелески панк као свесно обрати Сфирисовој са захтевом да не приказује свој документарац The Decline of Western Civilization у „његовом” граду. 44 | | ФЕЉТОН чује / не види ништа што чак и они слабији бендови девојци рођеној на „погрешној” страни Хадсона у првом делу нису урадили још 1979. Уместо тога, (Њу Џерзи), која прелази на Менхетн не би ли и фокус филма пребачен је на социолошко осматрање она загризла велику, трулу јабуку. И тако, без живота безброј младих бескућника у Лос Анђелесу скоро ичег другог осим талента да се наметне, чији живот дефинишу панк етос и естетика. она креће да се шепури у свом дречавом панк Духовити коментар на самом почетку обавештава перју, сневајући о слави и богатству, окружена нас да се данашњи фанови „правих” панк бендова „једачима лотоса” доњег Ист Сајда. Филмски деби – насупрот оним „проданим” као што је Green Сајделманове можда је био скроман и недовољно Day, чији их комерцијални успех чини сумњивим амбициозан, али је зато остварен с енергијом екстремнијим посвећеницима – нису ни родили и жаром. Сајделманова има непогрешив осећај када се појавио први део Decline Пенелопи Сфирис. за беду и гламур урбане трулежи, а њена брза, Његов други део The Metal Years, из 1988, приказао је модерна монтажа, у комбинацији с динамичним у саркастичном контрасту нову генерацију која је саундтреком групе Feelies, ESG, и Ричарда Хела пригрлила исте оне glam rock позерске клишее које (Richard Hell) и Voidoids (који се, поред тога, је панк претходно одбацио. појављује и у главној улози), успешно рекреира Било како било, локална музичка сцена је, по тадашњи грозничави стил уличног живота доњег свему судећи, престала да се развија још 1982. Панк Менхетна – брзопотезни живот с константно рок је постао начин за излазак из бесадржајног високим адреналином. белог гета предграђа, баш као што кошарка пружа Поред Рен, која је решила да по сваку цену наду и утеху у градском центру. Четири бенда која су постане звезда њујоршке Ист Вилиџ панк сцене, овде представљена нуде прилично базични thrash, а ту је и Ерик (Eric), ауторитативни панкер кога у својим ретко разумљивим стиховима (Сфирисова игра Ричард Хел. Рен је опортуниста и хвата често обезбеђује титлове с „преводима”) искаљују се за било кога и било шта што би могло да јој свеопште политичко и лично незадовољство. помогне на њеном путу ка успеху. Комадићи њеног Међутим, главни предмет њеног интересовања света разасути су широм доњег Менхетна: њен јесте публика тих бендова, која је, по свему судећи, сиротињски стан у доњем Ист Сајду, напуштени млађа, отуђенија и проблематичнија него икада железнички депои дуж Хадсона и хаотични свет раније. Већина њих су бескућници који живе на панк рок клубова Ист Вилиџa... Наравно, то што улици или у напуштеним зградама и кућама широм Рен не уме ни да пева, ни да компонује ни да свира Лос Анђелеса. Највећи број њих стигао је дотле ниједан инструмент, није никаква сметња. Она побегавши од куће због ових или оних разлога. Дрога није у толико масовној употреби као што би се могло очекивати, али је зато ниво свеопштег, поодмаклог алкохолизма међу тим тинејџерима запањујући... Деведесетих, баш као и седамдесетих, гнев је примарни покретач панка. Панк је био и остао врста прималног крика против друштвених неправди, издувни вентил за један део незадовољне омладине.
Комадићи (Smithereens), Сузан Сајделман (САД, 1982)
Чим је завршила филмску школу на NYC Uni- versity, обузета жељом да режира дугометражни играни филм, Сузан Сајделман (Susan Seidelman) дошла је на идеју о (старој) причи о сиромашној девојци изгубљеној у великом граду, у оквиру шире приче о панк покрету који осваја Њујорк. Пошто је пронашла сценаристу да развије ту идеју (Рон Најсвејнер, Ron Nyswaner) и окупила екипу сарадника вољних да раде за симболични хонорар или бесплатно, Сајделманова је кренула у екранизацију приче о деветнаестогодишњој Рен (Wren) (Сузан Берман, Susan Berman), слободоумној
45 очајнички жели да успе на тој сцени, а очајање је пара и јавили су се разноразни проблеми у често тера човека да ради свашта, па чак и неке вези с продукцијом. А онда, током једне пробе, опасне ствари... главна глумица пала је са пожарних степеница Комадићи Сузан Сајделман јесу свеобухватан и сломила ногу, што је одложило снимање документ о музичкој, уметничкој и модној за неколико месеци. То је довело и до неких сцени њујоршког Ист Вилиџа која је утицала промена у подели улога, до прилагођавања на читаву једну генерацију. Враћајући нас кроз сценарија новонасталим променама у глумачкој време, Сајделманова успешно оживљава крајње екипи, до промене неких локација за снимање, узбудљиву енергију те јединствене сцене заједно као и до промена у филмској екипи у целини. са свом грубошћу и прљавштином downtown Међутим, како каже Сајделманова, сви ти Њујорка. Недотерана продукција даје осећај прекиди заправо су помогли да филм буде бољи, реалистичности, док филм региструје енергију јер су јој омогућили да боље сагледа које сцене јадне и неугледне, тек настале али нагло растуће функционишу а које не и какве промене треба арт/музичке сцене Ист Вилиџа раних осамдесетих. направити у основној причи. Када је Сузан Сајделман средином седамдесетих У правом „уради сам” панк духу, Сајделманова је дошла у Њујорк да тамо живи да би студирала сама монтирала филм на једном старом steenbacku, филм на NYU, факултет за филм био је смештен у свом стану. Другим речима, током тих неколико у једној необичној згради заједно с легендарним месеци између снимања, она је имала прилику да рок клубом Fillmore East, на углу Источне 7. улице прегледа монтиране сцене и преради сценарио пре и Друге авеније. Друга половина седамдесетих него што поново почне да снима. Још једна срећна била је време транзиције у Ист Вилиџу. Утицај околност било је то што се током те шестомесечне хипи културе шездесетих је бледео, а „yuppie” паузе појавио Ричард Хел, управо у тренутку када погоспођивање осамдесетих још није било кренуло. су они размишљали о проналажењу другог глумца То је, такође, било и време финансијске кризе у за водећу мушку улогу. Њујорку, када није било новца за уређивање града У складу с њеним жељама, филм је донекле и јавних места. Другим речима, то је значило да стилизован, али региструје сурову стварност је у Ист Вилиџу било много јефтиних станова, живота у тадашњем Ист Вилиџу. Сајделманова јефтиних барова и клубова, напуштених и даскама каже да је она такође желела да Комадићи садрже замандаљених зграда, као и много неискоришћеног и неке тренутке ироније и хумора као противтежу простора на коме су могли да се истакну плакати суровости Рениног живота. Према њеним речима, који су најављивали уметничке изложбе и свирке тон филма је „форсирани реализам”. Ликови бендова. На тај начин, Ист Вилиџ привукао је су стварни, емоције су стварне, али су неке од велики број младих, креативних људи – сликара, ситуација и уметничка режија „стилизовани”. глумаца, музичара и филмских стваралаца који су Уметнички директор Франз Харланд (Franz Har- трагали за јефтиним простором за живот и рад. land) лично је пронашао сурово реалистичне Према речима Сузан Сајделман2, одмах пошто је локације у Ист Вилиџу и централном делу града дипломирала, она је одлучила да направи филм о (напуштени паркинг код старог Вест Сајд Хајвеја), читавом том крају и ликовима који су ту живели. То које су они онда префарбали и дотерали да би је била основа за филм. Сајделманова и њене колеге им тако додали одређену примесу фантазије, јер са NYU закључили су да би када би прикупили сав су желели да филм региструје специфичан стил новац који имају, и када би сви радили без икаквог панк графичких радова касних седамдесетих хонорара, могли да сниме нискобуџетни играни – раних осамдесетих, донекле по угледу на оно филм на 16 мм траци за око 20.000 долара. Како што је својевремено урадио Антониони када јој је претходно умрла бака и оставила јој нешто је током снимања Увећања (Blowup, 1966) због пара, Сајделманова је одлучила да их искористи за чисто етстетских разлога наручио промену боје / куповину филмске камере и филмске траке, као тонирање асфалта у једној улици кроз коју Томас и за плаћање лабораторијских трошкова. Коначни (Thomas) (Дејвид Хемингс, David Hemmings) буџет износио је 40.000 долара због неочекиваних пролази својим колима. На изглед тог филма прекида у снимању. такође је утицала и тадашња улична мода (шта се Снимање је с прекидима трајало дуже од носило у CBGB-у или у клубу MUDD у то време), осамнаест месеци, у једном тренутку понестало као и прослављена њујоршка улична уметност, и флајери и плакати који су најављивали свирке 2 На основу текста који је Сузан Сајделман написала о раду на панк бандова, направљени у стилу уцењивачких Smithereens за часопис Filmmaker (8. oктобар 2009). http://www. писама, излепљени по зидовима Aлфабет Ситија3, fi lmmakermagazine.com/news/2009/10/sets-and-the-city-on-the-his- tory-of-smithereens-by-susan-seidelman/ као и рани арт графити. 46 | | ФЕЉТОН Сајделманова истиче шармантну наивност Велики број тих пројекција одржан је у CBGB-у начина на који је настао њен филм. Током рада и у клубу MUDD. То се, међутим, није односило на њему, они уопште нису размишљали о његовој само на филмску сцену. Никога није интересовао дистрибуцији или маркетингу. Срећом, на крају искључиво филм и ништа друго. Сви су пратили је све испало како треба, и Комадићи су чак сва могућа збивања – концерте, перформансе, ушли у званичну конкуренцију на фестивалу позориште, балет, видео – а уметници који су се у Кану, а онда се његове дистрибуције латио бавили једном активношћу појављивали су се у New Line Cinema. Сајделманова каже и да је креацијама уметника који су се бавили неком њујоршка независна филмска заједница крајем другом. Дух сарадње обузимао је све редом. седамдесетих и почетком осамдесетих била много Дијалог није био фокусиран на теме везане за једну мања, тако да је прављење независног филма одређену уметничку дисциплину, већ је обухватао подразумевало да се све уради с веома мало широки спектар културних и политичких питања новца. Редитељ је, такође, често био и сценариста која су стизала са интернационалне уметничке, а и и продуцент, монтажер и дистрибутер. То је филозофске сцене. заиста био потпуно независан рад. Настављајући даље да описује њујоршку неза- У то време није било независних филмских кућа: висну филмску заједницу, Сајделманова констатује већина независних филмских стваралаца са NYC да се она током протеклих тридесетак година много међусобно се познавала и сарађивала, размењујући променила, постала веома издиференцирана, информације, глумце и чланове техничких екипа. компликована, корпоративна и скупа. Дух Често се догађало да се један редитељ појави као „хајдемо да изађемо напоље да снимамо филм” глумац у филму свог колеге, такође филмског углавном је нестао, баш као и велики број мањих редитеља. Главна инспирација свима њима били су дистрибутерских компанија. Транзиција још траје, припадници француског новог филмског таласа и Сајделманова сматра да ће се тек видети какав шездесетих. Сви су констатно били у фазону ће бити крајњи ефекат интернета на независно „хајдемо напоље да снимамо филм”. Једна од сјајних филмско стваралаштво. Међутим, она истиче да ће ствари биле су филмске појекције у организацији увек бити људи који ће желети да испричају своје самих уметника, без такозваних чувара капија. Та визуелне приче – и да ће они пронаћи нове начине новост није се односила само на њујоршке down- да их доведу до публике. „Филмски бизнис” сада је town филмске ствараоце под утицајем панка и сасвим друкчији, али времена се мењају, камере су new wave-a већ и на експерименталне филмске све јефтиније, а интернет постаје моћно оружје у ствараоце попут Кена Џејкобса (Ken Jacobs) и рукама оних који знају шта хоће – јављају се нове, Мајкла Сноуа (Michael Snow) и ствараоце Б креативне могућности, тако да Сајделманова каже филмске продукције попут Ларија Коена (Larry Co- да на будућност гледа оптимистички. hen) и раног Џонатана Демија (Jonathan Demme).
3 Алфабет Сити је крај на Менхетну, у доњем Ист Сајду и Ист Вилиџу. Име му потиче од авенија А, В, С и D, јединих на Менхетну чије се име састоји од једног јединог слова. ПАНК ЈЕ ЖИВ И ЗДРАВ – НА ЕКРАНУ | | 47 филмска МУЗИКА BIG CHILL
оновни сусрет с јунацима Трејнспотинга подстакао ме је на размишљање о генерацијским филмовима. Шта један филм чини таквим? Да ли је довољно да имате велики ВЕЛИКА ЈЕЗА глумачки ансамбл сличног годишта? Да ли је довољно да се филм одвија у школи, на факултету, у ноћном проводу, наП венчању, крштењу или сахрани? Да ли је сваки филм о одрастању на неки начин генерацијски филм? Може ли прича о само једном или двоје јунака бити генерацијска прича? Може ли антихерој представљати генерацију? Да ли су простор и време подједнако важни актери приче као и људи у генерацијским филмовима? Да ли су сви генерацијски филмови помало сентиментални? Да ли можемо да се идентификујемо с филмским генерацијама које нису наше? И то нас доводи до приче о универзалности свих тема у уметности ма о којој генерацији да је реч – све се своди на ерос и танатос. Па ипак, оно што то путовање кроз време (чак и када је оно садашњост) чини неодољивим, осим места на која смо излазили, фризура или одеће коју смо носили, јесте и музика коју смо тада слушали. Стога је у генерацијским филмовима музика често један од најважнијих елемената препознавања. ПИШЕ: Амерички графити, Бриљантин, сви филмови Џона Хјуза, већина Светлана Ђоловић филмова Камерона Кроуа или Ричарда Линклејтера, већ споменути Трејнспотинг, не би били толико снажно генерацијски да није музике. Мало шта може тако брзо да нас врати у сопствену младост као музика ...... коју смо тада слушали јер, како каже Ник Хорнби, музика познаје Пројекција филма најдиректнији пут до срца. Велика језа одржаће Зато ћемо се у овом броју подсетити једног генерацијског ремек- се 6. марта у 20.30 -дела које је осим сјајног глумачког ансамбла и надахнутог сценарија у Узун Мирковој 1. незаборавним учинила и музика. Лоренс Каздан, у то време увелико цењен холивудски сценариста (Ратови звезда, Индијана Џоунс), запажен и по свом редитељском 48 | | САДРЖАЈфилмска музика Woman”, тешко је не заволети ове ликове, њихове запитаности, слабости, кајање, изгубљеност, тескобу, наду, радост, честитост, који су дочарани са толико топлине управо захваљујући музици. Мало је филмских дружина тако складних и сјајних као што је ова коју чине Кевин Клајн, Глен Клоуз, Вилијем Херт, Џобет Вилијамс, Том Беринџер, Џеф Голдблум, Мери Кеј Плејс и Мег Тили. Можда је разлог за то што су неколико недеља пре почетка снимања филма провели заједно на неколико локација да би се боље упознали и зближили, а и што спонтаније снимили сцене без много понављања. Доказ колико је музика била важна за филм јесте то што је Каздан знао унапред која ће песма ићи уз коју сцену и за те сцене тражио да глумци причају гласније него иначе да би се јасно чули кад се подвуче музика. Осим сцене с Кевином Костнером која није ушла у филм, постоји још једна кључна флешбек сцена, предвиђена за сам крај, у којој је требало да видимо целу дружину из времена студирања док заједно спрема вечеру за Дан захвалности. Иако култно следбеништво прижељкује да се направи верзија са свим избаченим сценама, Каздан је децидно одговорио да се то неће десити и да је ово првенцу, неоноар трилеру Телесна страст, снимио што гледамо финална director’s cut верзија филма. је 1983. веома личан омаж својој генерацији, филм Ако сте се питали шта значи велика језа, редитељ Велика језа, који је постао један од синонима за је објаснио да је то „хладна стварност одраслог тај филмски наджанр и инспирација за многе човека у односу на топлу безбрижну ушушканост касније филмове са сличном тематиком. школских пријатељстава”. Big Chill је прва прича Та горко-слатка прича о сусрету седморо у трилогији Казданових интимних генерацијских пријатеља с факултета на сахрани свог класића филмова, поред Великог кањона (1991) и Darling који је извршио самоубиство, постала је инстант Companion (2012). класик захваљујући фантастичном избору соул Иако с правом критикована као генерација и рок хитова из периода када су наши јунаци која се од хипија претворила у јапије и све ишли на факултет (друга половина шездесетих). своје младалачке идеале заменила уносним и Саундтрек филма Велика језа сматра се и данас практичним животним изборима, ови њени једним од најбољих свих времена, највише представници током једног турбулентног викенда због тога што је музика на беспрекоран начин добијају прилику за искупљење и помирење с уклопљена у радњу, бојећи у потуности атмосферу тим ко су постали као људи, успевајући да и нас филма, те емотивне успоне и падове јунака. Почев и себе још покоји пут изненаде, баш као кад од уводне сцене, у којој се чује песма Марвина су били омладинци на Универзитету Мичиген. Геја „I Heard It Thru The Grapevine” и која нас Враћајући се својим животима, охрабрени упознаје са свим ликовима пошто сазнају за поновним сусретом и исцељујућом моћи коју тужну вест, преко легендарне сцене припреме за има пријатељство, растају се ведри и умерено сахрану (у којој у улози покојника видимо тело оптимистични, певајући „Joy To The World” групе Кевина Костнера, али не и његово лице) док свира Three Dog Night. „You Can’t Always Get What You Want” Rolling А ми у овом сусрету старих пријатеља који Stonesa, и једне од најлепших кухињских сцена у се дуго нису видели добијамо прилику да се кинематографији, када распремају остатке вечере подсетимо сопствених раскрсница, бивших плешући уз „Ain’t Too Proud Too Beg” групе Temp- и садашњих пријатељстава, изневерених или tations, до меланхоличних интроспективних сцена испуњених очекивања, и да се присетимо песама уз „When A Man Loves A Woman”, „Whiter Shade које су обликовале нашу младост, те музички и Of Pale” ili („You Make Me Feel Like”) „A Natural животни укус. ВЕЛИКА ЈЕЗА | | 49 из ЛИЧНОГ УГЛА Најбољи филмови ПРИКАЗАНИ 2016. у Београду
ДаМа КОлО ПИШЕ: Слободан ВОДи Аранђеловић ротекле, 2016. године, у вечна ловишта отишла су нека од најпознатијих домаћих глумачких имена Драган Николић, Бата Живојиновић, Милорад Мандић, Мира Ступица, Ма- ринко Маџгаљ, као и Бранко Вучићевић, познати драматург, сценариста, филмски теоретичар и критичар, преводилац, ауторП бројних текстова и неколико значајних књига. Прошле године забележени су и неочекивани рекорди у гледаности домаћих филмова и броју премијера у главном граду. Премијерно је приказано више од 480 филмских остварења: у биоскопима, фестивалским програмима (Фест, Фестивал ауторског филма (ФАФ), Слободна зона (СЗ), Фестивал кратког и документарног филма, Фестивал запаљивог филма (ФЗФ), Седам величанствених, БЕЛДОКС, Фестивал сниматељских остварења (ФСО), Шпански метар, Мерлинка, Гете фест), различитим тематским ревијама и програмима националних кинематографија, као и на РТС-у. Потписник ових редова успео је, стицајем срећних околности, да види 368 остварења, вероватно највише од свих колега и филмофила у граду. Критеријуми за избор следећих наслова били су, пре свега, врхунски
ЗаСлУЖенО квалитет, оригиналност и занимљиве и универзалне теме којима су се њихови аутори успешно и бескомпромисно бавили. У обзир је узиман и ауторски приступ седмој уметности, којим су отварани нови правци развоја покретних слика и рушени окоштали и превазиђени шаблони понављани деценијама. Било је, мора се то поменути, и наслова који су садржајем и реализацијом вређали интелигенцију просечног филмског гледаоца. О таквим бесмисленим филмовима неком другом приликом. Мислим да су одабрани филмови заслужили да се нађу на листи најбољих јер су сви у свом жанру права ремек-дела и надам се да ће се о њима још дуго причати. Бројне награде које су освојили то и те како потврђују. Редослед је крајње личан, а с њиховим избором, надам се, сложиће се бар неки од колега и филмофила који су их видели. 50 | | из личног угла СИЛОВАЊЕ (Voldtékt), Норвешка, 1971, ре- ставио на листу због очигледних разлога. Није 1.жија: Ања Брејен, октобар, Југословенска наодмет напоменути да су и они приказани у кинотека (Филмови Ање Брејен) овом циклусу уз још три играна филма и шест Спектакуларан дебитантски играни филм кратких и експерименталних остварења. Њени норвешке ауторке Ање Брејен с правом се филмови одликују се оригиналним визуелним може ставити у ранг првих филмова Орсона узлетима, мајсторским кадрирањем и изузетно Велса (Грађанин Кејн), Трифоа (400 удараца), функционалном монтажом. Она често користи Ренеа (Хирошима љубави моја), Касаветеса одлично одабрану музику из класичне баштине, (Сенке), Поланског (Нож у води), Чена Каигеа али јој ни џез није стран. Приметно је да је веома (Жута земља), Жака Демија (Лола), Херцога добро упозната с ликовним уметностима и да (Фатаморгана), Годара (До последњег даха), то знање зналачки примењује у својим делима, Хјустона (Малтешки соко), Лотона (Ноћ посебно у краткој форми. Закључак који сам ловца), Кјубрика (Узалудна пљачка), Лумета (12 донео на крају циклуса јесте да је Ања Брејен гневних људи), Луја Мала (Лифт за губилиште), најзанимљивија, најбоља и најаутентичнија филм- Пазолинија (Просјак), Абрахама Полонског ска ауторка у досадашњој историји покретних (Зли нагон), Дејвида Линча (Глава за брисање), слика. Права је штета што њен особен ауторски Висконтија (Опсесија – демонски љубавници), опус није довољно познат ни у Европи ни у Малика (Пустара), Шлендорфа (Млади Торлес), осталом делу света. Колико сам обавештен, њени Вигоа (Нула из владања), Ињаритуа (Пасји филмови понекад се приказују само у појединим живот) и Макавејева (Човек није тица). Снимљен кинотекама у Европи. Заиста несхватљиво. пре 45 година у супериорној црно-белој техници, филм није изгубио ништа од оригиналности и актуелности. Бавећи се судским процесом против сиромашног и не много интелигентног радника (неправедно осумњиченог по два основа: за силовање и за покушај силовања), Ања је бескомпромисно и одлучно, до најситнијих детаља, уронила у сложену истражну и судску процедуру. Истовремено, показала је бездушност правног система и на кафкијански начин указала на врзино коло из кога нема излаза. Силовање повремено делује попут документарног остварења, посебно у сценама у судници, што му даје посебан квалитет. Младић, од осумњиченог и наводно силеџије, током драматичног и изузетно напетог филма, постаје стварна жртва. Тачније, он је жртва силовања правног система који се упорно и брутално држи крутих законских норми. У разговору с ауторком сазнао сам да се тај систем још није много променио. Болна прича о судбини недужног младића, остварена чистим кинестетичким средствима, без патетике и срцепарајуће интонације, остаће ми у трајном сећању. Не памтим када ме је неки филм толико потресао и истовремено одушевио. Иначе, за Ању Брејен сазнали смо крајем седамдесетих када су приказана њена два, такође БЕСКРАЈНА ПОЕЗИЈА (Endless Poetry), одлична филма: Супруге (Фест, 1977), забаван, духо- 2. Чиле, Француска, В. Британија, Јапан, 2016, вит и благ феминистички одговор на амерички режија: Алехандро Ходоровски, новембар, СЗ филм Мужеви Џона Касаветеса, и Игре љубави и Контроверзни чилеанско-француски синеаст, усамљености (Фест, 1979), фасцинантна студија песник и аутор графичких новела (стрипова) норвешког друштва у коме каријеризам, новац, после дуже паузе снимио је, вероватно, свој породичне везе и масонерија доминирају и најбољи филм. Базиран на занимљивим одређују личне односе главних јунака. Њих нисам аутобиографским детаљима из ауторове ране НАЈБОЉИ ФИЛМОВИ ПРИКАЗАНИ 2016. У БЕОГРАДУ | | 51 младости и успешне уметничке каријере, филм је на оригиналан и визуелно раскошан начин приказао живот у Чилеу раних педесетих година XX века, дотичући се друштвено-политичке ситуације и стављајући акценат на ауторово упорно настојање да постане особени уметник. Преласком у Европу интензивирају се и долазе до пуног размаха његова машта и јединствена креативност склона експериментима, посебно у области табу тема. Живећи пуним плућима, хедонистички, сензуално, распојасано и аутентично, редитељ је остварио сликовиту фреску политичких и уметничких догађаја друге половине прошлог века. Поигравање бојом, ритмом и непредвидљивом драматургијом тријумфално је заокружило ауторов уметнички и животни кредо, а гледаоцима омогућило празник за сва чула. Импресивна кореографија, костими, сценографија и инспиративно коришћење музике допринели су успеху тог остварења широм света. Филм је окупио и редитељеве синове: Адан глуми и аутор је музике, док Бронтис само глуми. Можда је мултиталентовани Алехандро коначно снимио метафоричан и непоновљив начин говори о своје тестаментално ремек-дело. људским слабостима, нагонима и потребама. Пре неколико година у разговору у Музеју Због комплексног и замршеног заплета филм Југословенске кинотеке Ходоровски ми је рекао би требало гледати бар два пута. да већ дуго (због финансијских проблема) спрема ЖУТА ЗЕМЉА (Huang tudi), Кина, 1964, свој најкомплекснији и најличнији филм којим 4.режија: Чен Каиге, децембар, Југословен- би надмашио култне Кртицу (El Topo) и Свету ска кинотека (Фестивал кинеског филма) крв (Santa sangre). Очигледно, успео је да нађе Један од најбољих и најзначајнијих филмова новац и оствари најављени пројекат. Упорност аутора такозване пете генерације истовремено се, по свој прилици, и те како исплатила. је и први „модеран” филм националне ТИХИ ЗАЛИВ (Ma Loute), Француска, кинематографије којим је у Кини инаугурисан 3.2016, режија: Бруно Димон, новембар нови тренд у схватању седме уметности. (MegaCom) Револуционарно и изузетно квалитетно оства- Незаслужено скрајнут и потцењен, француски рење које је задивило свет имало је цензорске режисер Бруно Димон тријумфално се вратио проблеме у домовини због политичких разлога, у креативну форму с почетка каријере. Ово је те је стога премијеру доживело у иностранству. филм који се опире категоризацији. Својеврсна Аутори су политичку ситуацију у Кини луцидно је и оригинална мешавина гран гињола, камуфлирали причом о комунисти који 1939. комедије апсурда, браће Маркс, трилера, одлази у удаљену негостољубиву и сиромашну Фелинија, Татија, Марка Ферерија, Пјера Етеа, аграрну провинцију на северу земље, близу монтипајтоновског хумора, надреализма и Манџурије (у то време под окупацијом Јапа- театра суровости. Кроз полицијско-детективску на), наводно у намери да истражи изворне истрагу о нестанку више туриста у Тихом заливу народне песме. Скупљајући песме, он заправо крај Ламанша у освит Првог светског рата, стиче наклоност мештана и покушава да их Димон је, користећи се свим расположивим придобије за ставове Комунистичке партије, средствима (драматургија, глума, кадрирање, а тиме и регрутује нове војнике за могућ монтажа, избор музике, сценографија и избор сукоб с Јапанцима. Истовремено их учи рево- интерпретатора), бриљантно приказао живот луционарне и родољубиве песме. У Жутој зе- аутохтоне сиромашне и заостале провинције, мљи први пут је веродостојно приказан однос али и перверзне буржоаске навике које народа и партије: пун неповерења, фрустрација се преплићу на најчуднији могући начин. и неиспуњених обећања. Импонује тврдоглавост То је чудесан субверзиван филм који на којом су се руководили режисер и сниматељ 52 | | из личног угла Џанг Јимоу да не одступе од идеје стварања остварио у Скривеним мотивима (1990). Мислим на нов и револуционаран начин, без обзира на да је филмом Ја, Данијел Блејк у жигосању протесте колега и државних званичника. Њих садашњости надмашио самог себе. Прича двојица открила су нов начин рада: створила смештена у Њукасл бави се здравственом су оригиналан, изузетно субверзиван филмски политиком и кафкијанском атмосфером коју језик у коме су боја, простор, сенке, погледи, појединци (болесници, особе које зависе од монтажа, неизговорене речи и импликације социјалне помоћи и незапослени) никако не открили неслућене могућности покретних могу да реше јер се службеници здравствених слика. Поставши ускоро и сам режисер, Џанг институција строго држе бирократских и Јимоу је то применио и у својим првим изврсним крајње нехуманих, „идиотских” правила у раду. филмовима Црвена поља и Ђу Доу. Кључ за разумевање филма налази се у уводним JA, ДАНИЈЕЛ БЛЕЈК (I, Daniel Blake), сценама у којима сазнајемо да службеници 5. В. Британија, 2016, режија: Кен Лоуч, у тим институцијама раде за неку америчку новембар, ФАФ фирму која је преузела те послове и не знајући Несумњиво најзанимљивији активни ко им је послодавац. Једино строго и бездушно британски синеаст Кен Лоуч за ово бриљантно примењују прописе који су, очигледно, уперени остварење заслужено је награђен Златном против осигураника, посебно оних који не палмом у Кану. Аутор левичарских склоности знају да користе компјутер и који су скромног у већини својих филмова и ТВ драма оштро образовања (Данијел, главни јунак, јесте физички критикује друштвено-политичку ситуацију у радник – столар). Тим потресним и трагичним земљи (како у прошлости тако и у садашњости). филмом универзалног значаја (не чини ли вам Све је започео четвороделном потресном ТВ се заплет, посебно у вези с актуелном заменом драмом Дани наде (1975) о општем штрајку здравствених књижица, добро познат?) Кен Лоуч радника који је паралисао земљу средином опалио је снажан и незабораван шамар здравству тридесетих година. Наставио је тим путем своје домовине. Не би требало заборавити да су често дотичући најразличитије неуралгичне проблеми почели с другим мандатом Маргарет тачке од националног значаја. Најбољи, Тачер, која је 1988. укинула бесплатно школство најпоштенији и најтачнији приказ прилика у и здравство. Појединац може да се школује и Ирској тријумфално је, „без длаке на језику”, да се лечи само ако има новца да то плати. А Уједињено Краљевство је почетком тридесетих година прошлог века, прво у свету, увело бесплатно здравство и школство. Бројне земље су то касније следиле, укључујући и државе социјалистичког лагера. Судећи по британском примеру из филма, црно нам се пише! ЗАКОН И ПЕСНИЦА (Prawo i piesć), 6.Пољска, 1964, режија: Јежи Хофман, Едвард Скожевски, јун, Југословенска кинотека (ФЗФ) Снажна друштвено-криминалистичка драма догађа се непосредно по окончању Другог светског рата, а говори о двоје преживелих из Аушвица који желе да започну живот у новој Пољској. Они се случајно срећу с доктором који се представља као владин опуномоћеник чији је задатак да помогне повратницима и обезбеди им слободан долазак у напуштени град Сивов. Међутим, он и његови људи дошли су у то место да покраду ствари побијених становника и ловећи у мутном остваре материјалну корист. Захваљујући двојцу преживелих логораша биће спречени у томе. Бруталан обрачун у напуштеном граду режиран је у најбољој традицији класичног вестерна и филм ноара. Стављајући акценат на морал појединца и
НАЈБОЉИ ФИЛМОВИ ПРИКАЗАНИ 2016. У БЕОГРАДУ | 53 одлично сликајући психолошко стање главних актера, аутори су на супериоран начин приказали интерегнум у пољској провинцији непосредно по оснивању нове државе. Уз изврсно написан сценарио, функционалну фотографију и добро одабранe интерпретатoрe, велики допринос успеху и квалитету филма дао је и композитор музике Кшиштоф Комеда, најпознатији пољски џез пијаниста и чест сарадник Романа Поланског. ЖЕНА ПОСТОЈИ, НИКАДА ТО НЕ ЗА- 7. БОРАВИ (Es gibt eine Frau, die dich Niemals vergisst), Немачка, 1930, режија: Лео Митлер, јун, Југословенска кинотека (ФЗФ) Oдлична љубавна мелодрама, изузетно кадрирана и конципирана на начин много испред свог времена, унела је у немачки филм дотад непознат, модеран начин глуме. Антологијске сцене употпуњују мишљење да је то једно од најбољих остварења немачке кинематографије с почетка звучне епохе. Филму нимало не смета то што заплет у неким сегментима подсећа на Шекспирову трагедију Отело, јер напетост, непостојање патетике и расплет зналачком режијом одвраћају гледаоцу пажњу од тог драмског дела. Успешни су сви његово изврсно остварење Ловац. Искористио главни интерпретатори у сложеним ролама, али сам прилику и с њим водио подужи разговор у заблистао је и све их надмашио наш земљак коме ми је, између осталог, рекао да размишља Светислав (Иван) Петровић, који је демонстрирао о сценарију на тему илегалних усељеника, али мужевност, фотогеничност и врхунску глуму није прецизирао које би земље дошле у обзир. у главној улози заљубљеног и превареног Очигледно је одржао реч и уз помоћ румунског љубавника који не прашта. Показао је да је заиста сценаристе Развана Радулескуа написао аутентичан глумац одличне дикције, пријатног квалитетан сценарио који је резултирао тим гласа и стаса и да, без поговора, спада у сам врх заиста све актуелнијим филмом. европских глумаца. Да је знао енглески, могао је ЛИЦА СА ОЖИЉКОМ (Inimi cicatriza- направити спектакуларну каријеру у Холивуду, 9.te), Румунија, Немачка, 2016, режија: Раду бољу чак и од славног Француза Шарла Боајеа, Жуде, новембар, ФАФ који се тих година преселио у Америку. Екранизација аутобиографског романа Макса ЗОВЕМ СЕ НЕРО (Soy Nero), Немачка, Блехера (познатог као румунски Кафка), потре- 8.Француска, Мексико, САД, 2015, режија: сна је, драматична и истовремено духовита Рафи Питс, новембар, ФАФ и забавна прича о оболелима од туберкулозе Рафи Питс, ирански синеаст, припадник новог костију који бораве у једном санаторијуму таласа националне кинематографије, настањен на обали Црног мора 1937, у освит Другог у Немачкој, снимио је на аутентичан и ауторски светског рата. Снага воље за животом главног начин туробну политичко-психолошку драму јунака, неизлечиво болесног младића везаног из миљеа илегалних мексичких усељеника за кревет, који много чита, води белешке, у САД. Опсесивно трагајући за сопственим пише књигу, опија се, иде у куплерај и кришом идентитетом и засењен раскошним и наизглед води љубав с девојком из истог санаторијума лагодним животом у Лос Анђелесу, Неро не бира на крајње бизаран и компликован начин, средства да пошто-пото постане Американац. допуњена је емоционалним набојем и изузетно Суочен с поновном депортацијом у домовину, јаком вером у оздрављење. Излети у природу приступа америчкој војсци и бива послат на набијени су романтиком и сензуалношћу, ратишта Блиског истока. Питс је 2001. био гост а мајсторска режија избегла је све замке на Фестивалу ауторског филма, где је приказано патетике и срцепарајућих сцена, иако Раду Жуде непрекидно „игра на ивици ножа”. Срца 54 | | из личног угла са ожиљком су бизаран и очаравајући филм начин демонстрирало је ауторов уметнички високог емоционалног набоја. кредо и наглашену визуелну културу. Посебну НОВАЦ (L’Argent), Француска, 1928, пажњу, чини се, редитељ је посветио звучној 10. режија: Марсел Лербије, јун, Југосло- подлози и одличној музици. Требало би венска кинотека (ФЗФ) напоменути да филм садржи подужу изврсну Последњи филм код нас мало познатог секвенцу која је требало да буде награђена као француског синеасте Марсела Лeрбиjeа најсинематичнија на Фестивалу. Прошле године Новац, настао по истоименом роману предложио ју је, инаугурисао и финансирао Емила Золе, слободна је варијација на тему професор и синеаст Влада Петрић у част немилосрдне борбе за стицање новца и моћи бесмртног Славка Воркапића, али пошто филм и бескрупулозности капиталистичког система. није приказан у такмичарском програму, Бавећи се берзанским пословима и разноразним жири га није ни гледао! Чист апсурд. Сулудо и интригама и преварама, љубавним аферама и, погрешно. нарочито, величином и блештавилом Париске берзе, аутор је ставио акценат на застрашујући утисак који та зграда (архитектонски, ентеријером, унутрашњом декорацијом и расветом) оставља на акционаре. И не само на њих. Брутално и безобзирно стицање новца по било коју цену (жртве и њихов број нису битни) никада у седмој уметности није боље приказано. Феноменална фотографија, дотад невиђени ракурси појединих кадрова, изврсна сценографија, дрско смели женски костими и посебно инвентивна кореографија, нарочито уз музику малог џез састава, остављају гледаоца без даха. Посебан значај филму дају његова све већа актуелност и универзалност, а визионарски Мачисте Алпинац (1916) статус чини га, нажалост, ванвременским и МАЧИСТЕ АЛПИНАЦ (Maciste Alpi- чудовишним. 1 2 . no ), Италија, 1916, режија: Луиђи Мањи, КАИЛИ БЛУЗ (Lu bian ye can), Кина, Романо Борњето, јун, Југословенска кинотека 11. 2015, режија: Ган Би, новембар, ФАФ (ФЗФ) Изненађујуће оригиналан и самосвојан ro- Супериоран у сваком погледу, овај филм је, ad movie снимљен у феноменалној црно-бе- према општем мишљењу, најбољи у својевремено лој техници заправо је прича о забитој кинеској невероватно популарној подужој франшизи провинцији и градићу Дангмају, у коме не важе о националном јунаку Мачистеу, модерном уобичајена људска правила, време не тече Херкулу, кога је годинама успешно тумачио линеарно, а животи мештана међусобно се снагатор Бартоломео Пагано. Снимајући филм допуњују на задивљујуће лак и ноншалантан на аустријско-италијанској граници 1915. начин. Главни јунак Чен на свом дугом, Мачистеова екипа изазове погранични сукоб, те занимљивом и често непредвидљивом путовању сви буду ухапшени и послати у заробљенички разним превозним средствима, у том градићу логор. Мачисте се побуни и надљудском снагом изненада проживљава прошлост, садашњост ослободи затворенике, а сам се пријави у и будућност. Мешајући филмске технике и Алпски батаљон, који се бори против војске различите стилове, сценариста и режисер Ган Франца Јозефа и милитаристичких тенденција Би ефектно слика део живота у данашњој Кини Аустроугарске монархије. Спектакуларан и проговара о неким мало познатим обичајима. филм о снимању филма заправо је врло добар Необјашњиво једноставно он успешно меша политички трактат против аустроугарске сновиђења, сећања и сцене из будућности политике тог времена. Бројне сцене у Алпима од творећи дело које се опире категоризацији. којих заиста застаје дах преузете су, вероватно, Јединствено путовање кроз време и простор, из документарног филма о обуци надалеко пријемчиво, поетски и заиста фасцинантно познатог и славног Алпског батаљона и на приказује мотиве из будног сна. Неколико одличан начин умонтиране у причу. Формула метафоричних и подужих кадрова на најбољи да добро тријумфује над злим доживела је на
НАЈБОЉИ ФИЛМОВИ ПРИКАЗАНИ 2016. У БЕОГРАДУ | | 55 најбољи и најдиректнији начин своју филмску верзију. Филм се може сматрати претечом бројних остварења Арнолда Шварценегера и његових епигона, али му ниједно не може ни изблиза прићи. Чаробно и још увек лако гледљиво. КЛАН (El Clan), Аргентина, Шпанија, 13. 2014, режија: Пабло Траперо, фебруар, Фест (Dexin fi lm) Познати аргентински синеаст Пабло Траперо мајсторски је режирао истините догађаје с почетка осамдесетих година прошлог века који су шокирали јавност и узбуркали духове у његовој домовини. У престоничкој четврти Сан Исидро живи породица Архимедеса, вође опасног и бруталног клана специјализованог за отмице богатих људи због великих откупа. Он и његови синови не либе се ни да почине убиства. Живе раскошно и раскалашно, а војнички прецизно бирају жртве. Та снажна и брутална политичка драма забележила је велику гледаност у Аргентини, освојила награде на престижним фестивалима и посредно али јасно указала на друштвено-политичку слику тог периода. Застрашујућ утисак који филм оставља остварен је чисто филмским средствима у злокобном и КАЗАНОВА (Casanova), Француска, трагичном заплету који не нуди лака решења. 1 4 . 1927, режија: Александар Волков, јун, Мучан филм за гледање, али истовремено и Југословенска кинотека (ФЗФ) школски пример како се стварни догађаји могу Интернационална екипа филмаџија из уметнички обрадити. неколико земаља (Француска, Италија, Немачка и СССР) у прецизној и интригантној режији Александра Волкова, руског синеасте међународне репутације, тријумфално је испричала занимљиву, драматичну и необичну судбину Ђакома Казанове. Осим инспиративне глуме Ивана Можухина у сложеној насловној улози, у којој је тај драмски и романтични тип глумца на изненађење јавности показао и таленат за комедију, заблистали су и женски костими и необично ефектна сценографија. Импресивне сцене мачевања и јурњаве гондолама кроз Венецију заокружили су стварни призори из спектакуларног и раскошног традиционалног карневала под маскама, који је луцидно искоришћен као позадина драматичних догађаја. Филм је празник за очи, посебно секвенце у боји, али је истовремено и врхунска забава. Чаробно. ЕКСЦЕНТРИЦИ ИЛИ СУНЧАНА 15. СТРАНА УЛИЦЕ (Ekcentrycy czyll po slonecznej stronie ulicy), Пољска, 2015, режија: Јануш Мајевски, октобар, ДОБ (Пољска филмска јесен) Екранизација романа Влођимјежа Ковалев- ског бави се напорима џез тромбонисте, аран- 56 | | из личног угла жера и композитора да по повратку у домовину из егзила средином педесетих година у малом месту оформи џез састав. Реалистички приказ друштвено-политичког стања у Пољској, дивно уочени и ненаметљиво приказани ситни детаљи, ненападан сексепил згодне певачице кокете с којом тромбониста ступа у интимну везу, као и изврсна оригинална музика Војћеха Каролака (уз 15 зналачки изабраних џез стандарда) дају филму ноту студиозности и високог професионализма. Забавни детаљи, идеолошки неспоразуми, избор музичара аматера и рад са џез певачицама урађени су у стилу својственом документарном филму. Духовит, забаван и са изврсно одабраном класичном и џез музиком, филм плени племенитошћу и позитивном енергијом. Може се слободно рангирати уз најбоља светска остварења која се баве џез тематиком. ЦРВЕНИ ФЕЊЕР (The Red Lantern), 1 6 . САД, 1919, режија: Алберт Капелани, јун, Југословенска кинотека (ФЗФ) Радња ове невероватно добре и динамичне политичке драме дешава се у Пекингу крајем Ала Назимова у филму Црвени фењер (1919) XIX века, у време Боксерског устанка, а Пореклом Мађари, који су побегли из домовине остварена је у најбољој традицији љубавне 1956. у доба совјетске интервенције, остварили мелодраме која се налази у позадини главног су феноменално успешне каријере у Холивуду заплета. Главна глумица, бивша позната руска доприносећи немерљиво квалитету и престижу звезда позоришта Ала Назимова, бриљантно бројних остварења која су потписала велика је одиграла две сложене роле. Према општем редитељска имена као што су Роберт Алтман, мишљењу, Ала је забележила тријумф, а Питер Богданович, Боб Рафелсон, Стивен Спил- суздржаном глумом досегла врхунац филмске берг, Џон Бурмен и Мајкл Чимино. Хресантис каријере. Изврсна сценографија и необични је, поред личних исказа самих сниматеља, костими у том спектакуларном остварењу надахнуто цитирао и бројне глумце и глумице зачињени су незаборавним компликованим који су с њима сарађивали, а све вешто масовним сценама. Прослава националног документовао изврсно одабраним сценама из празника Црвеног фењера такође је мајсторски филмова и са снимања. Школски пример како се режирана. Обрађујући расну нетрпељивост, праве занимљиви и квалитетни документарци. идеолошки сукоб и вечну борбу Истока и Запада, ЈЕЛЕНА – ПАД ТРОЈЕ (Helena der Капелани је храбро и отворено проговорио о 1 8 . Untergang Trojas), Немачка, 1924, режи- рак-ранама кинеске реалности тог времена. ја: Манфред Боа, јун, Jугословенска кинотека Пророчке речи које при крају филма изговара (ФЗФ) гневни Евроазијац: „Исток је Исток, Запад је Дводелни историјско-биографски спектакл Запад. Никада неће бити једнаки”, делују толико од 218 минута задивио је, првенствено, изузетно испред свог времена и још увек су и те како функционалном фотографијом, раскошном актуелне. сценографијом и костимима, али и прецизном ТИТЛОВИ НИСУ ПОТРЕБНИ (No Sub- монтажом, посебно у сценама ратних сукоба. 1 7. titles Necessary), САД, 2009, режија: Снимљен у најбољој традицији препознатљиве Џејмс Хресантис, октoбар, Југословенска кино- немачке школе немог филма, ово дело је детаљна тека (ФСО), документарни филм и студиозна презентација Тројанског рата. Код нас потпуно непознат амерички Незаборавна је подужа секвенца уништења синеаст Џејмс Хресантис снимио је савршен побеђене Троје. Слободна обрада Хомеровог епа документарац о двојици вероватно најбољих Илијада добила је достојну екранизацију која актуелних америчких сниматеља пореклом из до данас није изгубила ништа од уметничких Европе: Ласлу Ковачу и Вилмошу Жигмонду. домета и занимљивости. Као немачки одговор НАЈБОЉИ ФИЛМОВИ ПРИКАЗАНИ 2016. У БЕОГРАДУ | | 57 снимљене у најбољој традицији америчког класичног вестерна. Својом трагиком и суровом природом та завршна секвенца, случајно или намерно, враћа у сећање филм Последњи лов Ричарда Брукса. Мешајући историјске чињенице с литерарним и филмским слободама (тачније, измишљотинама), Лараин је понудио задивљујуће размишљање на тему сукоба раз- личитих појединаца (уметника и инспектора), али и уметника и човека. Песник је тако постао симбол слободе и књижевна легенда. Луис Гнеко (Неруда) и Гаел Гарсија Бернал (инспектор) тријумфално су креирали поверене им ликове. 99 ДОМОВА (99 Homes), САД, 2014, Јелена – пад Троје (1924) 2 0 . режија: Рамин Бахрани, фебруар, Фест на холивудске историјске спектакле, филм (МegaCom) делује монументално и оригинално. Амерички режисер иранског порекла снимио НЕРУДА (Neruda), Чиле, Аргентина, је мучан и опомињући филм из миљеа савремене 1 9 . Шпанија, Француска, 2016, режија: Америке који се бави све актуелнијом темом Пабло Лараин, новембар, СЗ задуживања појединаца код банака, што често Необичан и драматичан живот Пабла Неруде, резултира губитком куће или стана. Смештена чилеанског песника, добитника Нобелове на Флориду, где су се заиста догодили многи награде, политичара, активног комунисте, случајеви приказани у филму, та застрашујуће сенатора, хедонисте и једне од највећих реалистична друштвена драма говори о обес- националних културних икона, очигледно је прављености и бруталном избацивању неплати- био велики изазов, који је Нерудин земљак ша из кућа. Добро написан сценарио, уз одличну Пабло Лараин одлично савладао. Јединствен режију Бахранија, без имало ублажавања и иновативан приступ жанру биографског приказао је све раширенију пошаст којом се филма огледа се у убацивању измишљеног појединци доводе на ивицу егзистенције. Дело лика (амбициозни полицијски инспектор) поред које нагони на озбиљно размишљање, поготово стварних јунака. По забрани Комунистичке што се насилничка епидемија одузимања сво- партије 1948. Пабло и његова супруга Делија јине због дуга шири и Европом. били су приморани на живот у илегали и РЕДАК ИСТИНЕ (Jek satr vageijat), сталном бекству, што је резултирало настанком 2 1 . Иран, 2012, режија: Али Вазиријан, песникових најбољих идеолошки обојених фебруар, Југословенска кинотека (XV фестивал поема, које су одушевљено прихваћене у иранског филма) земљи. Попут игре мачке и миша, песник и Динамичан и драматичан филм из савременог инспектор, љути противници, током филма, иранског миљеа говори о недаћама, новчаним из урбаног миљеа и сеоске средине, стижу у проблемима и неразумевању сарадника брачног дивље пределе Анда оковане снегом и ледом, пара, издавача културног часописа. Веома добар приказ приватног издаваштва, захваљујући ненаметљивој режији, делује попут документар- ца који се бави универзалном темом. Нама при- ча није страна јер су се у нашој земљи бројни часописи и новине угасили управо због пробле- ма изнетих у овом врсном остварењу. ЏАНГРИЗАЛО (Mielensäpahoittaja), 2 2 . Финска, 2014, режија: Доме Карукоск, април, Културни центар Београда (Недеља финског филма „Другачији”) Намћорасти старац, склон непрестаним закера- њима и тврђењу да је све некада било много боље, стицајем околности бива приморан да дође код Неруда (2016) сина и снаје у Хелсинки. У сусрету са сином
58 | | из личног угла Процес граду (1952) шоњом и снајом каријеристкињом покушаће да Салваторе Ђулијано, Руке над градом, Људи се из основа промени, што доводи до бројних против, Случај Матеи, Изузетни лешеви, Христ апсурдних ситуација. Изврсна и оригинална се зауставио у Еболији, Три брата, Примирје). комедија из савременог живота у Финској је Бавећи се бескомпромисно критиком социјалне сасвим заслужено остварила рекордну гледаност, и политичке ситуације, заслужено је изборио а широм света до суза насмејала и разгалила статус једног од водећих режисера левичарске гледаоце свих узраста. Ретко квалитетна комедија оријентације. Уз Пјера Паола Пазолинија, у поплави кича и шунда. Елија Петрија, Дамијана Дамијанија и Марка ДАНАС (Emruz), Иран, 2013, режија: Ферерија слови као творац и верни заговорник 23. Реза Миркарими, фебруар, Југосло- политичких драма. У овом филму бави се венска кинотека (XV фестивал иранског филма) напуљском мафијом која бесправно руши Један од најпознатијих и најпровокативнијих страћаре и оронуле зграде у сиротињском иранских синеаста Реза Миркарими снимио је кварту јер на том месту намерава да изгради чудесно дело пуно критичких пацки упућених луксузне хотеле, базене, терене за голф и јавним службама Техерана, нимало не одступајући од трговачке центре и на тај начин згрне огроман провокативности и цинизма. У причи о средовечном новац. Овим делом, прецизно режираним, по таксисти и младој трудници, између редова је изузетно добро написаном сценарију, Рози је проговорио о многим болним тачкама урбаног скренуо пажњу италијанске јавности на себе. живота у милионском граду, без сентименталности, ОСВАЈАЊЕ УСПОНА (Vertical Con- патоса и непотребних мелодрамских упадица. 25. quest ), Италија, 2015, режија: Роза Кјара Редитељ је на најбољи начин наставио традицију Скаљоне, септембар, Југословенска кинотека иранске кинематографије да се успешно бави (Фестивал италијанског филма), документарни обичним људима и њиховим несрећним судбинама. филм У неким сценама бирократског истеривања и Код нас непозната ауторка Роза Кјара Скаљоне спровођења очигледних глупости, филм се дотиче успешно је обрадила тему уличне уметности, од тема које и нас тиште. цртања графита и сликања фасада до разговора ПРОЦЕС ГРАДУ (Processo alla citta), с уметницима с разних страна света. Визуелно 2 4 . Италија, 1952, режија: Франческо Рози, раскошан и информативан, филм на пријемчив март, Југословенска кинотека и иновативан начин слика динамичну и Франческо Рози, један од најбољих и занимљиву професију уличних уметника. најзанимљивијих италијанских синеаста, овим Ово остварење требало би приказивати у филмом започео је дугу серију друштвено филмским школама и сликарским академијама. и политички ангажованих остварења која Једноставно, незабораван документарни рад. још одолевају зубу времена (Изазов, Торбари, НАЈБОЉИ ФИЛМОВИ ПРИКАЗАНИ 2016. У BЕОГРАДУ | 59 трагови НА ФИЛМУ
ПИШЕ: Јован Марковић МелвилЖан ПЈер
ан Пјер Мелвил спада у ону врсту ауторских фигура које се опиру класификацијама историје филма, а његов опус, који се протеже од средине четрдесетих до почетка Ж седамдесетих, посматран у контексту развоја француске кинематографије, заузима особено место. Нарочито је интересантно Мелвилову поетику посматрати у односу на нови талас, најутицајнији европски филмски послератни покрет. У поређењу с Годаром и Трифоом, Мелвил је класик, нема код њега ничега од радикализма, експериментисања и побуне. Паралелно са све већом експанзијом новог таласа током шездесетих година, он прави своје најбоље филмове у друкчијем поетичком кључу. С друге стране, Мелвила с пуним правом можемо сматрати и претечом новог таласа, у оном смислу у коме исто можемо рећи и за Роберта Бресона. Наглашен естетицизам, редитељски рукопис који одаје посвећеност и промишљање филмског језика, форма која повремено доминира над садржајем – елементи су који најављују новоталасни обрачун с дотадашњом владајућом естетиком. Мелвил је, такође, и редитељ који је школован на класичним холивудским филмовима, чијом се наративном матрицом често Војска у сенци (1969) користи, али је и освежава високоестетизованом формом. Тај спој европског стила и америчког жанровског обрасца постаће ...... заштитни знак једног од најплодоноснијих периода у историји Пројекција филма филма, у који не убрајам само француски нови талас већ и Војска у сенци одржаће другу страну исте медаље – Нови Холивуд. Ако се узме у обзир и се 13. марта у 20.30 Мелвилова независност у продукцијском смислу и чињеница да је у Узун Мирковој 1. један од првих који су почели да снимају на стварним локацијама, везе с наследницима чине се још чвршћим. 60 | | трагови на филму Мелвилов приступ филму је класичан у оном тешким осећањем због живота људи у илегали. позитивном смислу те речи по коме класично Такав специфичан приступ базира се и на не значи и конзервативно, већ подразумева спајању двеју визура рата – оне која је описана својеврсну ауторску зрелост лишену грчевите у књизи и Мелвиловог личног односа према том жеље да се по сваку цену буде оригиналан периоду. Пошто је младост провео као војник, и шокантан. Као што је и сам говорио у Мелвил покушава да представи атмосферу, да у интервјуима: он не жели да експериментише, гледаоцу оживи оно осећање које је сам имао у као што му је страно и постојање различитих тим данима. За Војску у сенци Мелвил ће рећи фаза у опусу једног редитеља. Он пажљиво следеће: гради свој стил, тако да је сваки следећи филм „Ја сам од једног инспиративног документа све више и више мелвиловски. Фасцинација о Покрету отпора створио неко снено сећање; америчким филмовима наводи га да сними неку врсту носталгичног ходочашћа ка времену нешто слично, али у његовој интерпретацији тај које је снажно обележило моју генерацију.” жанр поприма друкчији изглед и у појединим И управо се то осећа у филму, та временска сценама приближава се, нећу претерати ако дистанца и носталгија. У суштини, то је исти онај то кажем, оном идеалу чистог филма који приступ којим се Мелвил користи и када ради су поставили још најранији (авангардни) трилере и који код гледаоца може створити неки теоретичари. чудан осећај да је увек реч о реконструкцији; у Филм који ћемо имати прилике да видимо у Црвеном кругу и Самурају осећа се носталгија Југословенској кинотеци, Војска у сенци (1969), аутора према филмовима који су га формирали један је од последњих Мелвилових филмова. као редитеља, док је у Војсци у сенци реч о једном Снимљен између два култна гангстерска периоду из личне и колективне прошлости. трилера (Самураја и Црвеног круга), представља Иако је несумњиво велики филм, Војска у изузетак на тематском плану. Филм је адаптација сенци, када се појавила, није наишла на нарочит истоимене књиге Јозефа Кесела, француског пријем код критике, а све до пре десетак година новинара који је у њој описао своја искуства није доживела ширу биоскопску дистрибуцију из Другог светског рата као учесник Покрета ван граница Француске. Разлог је лош политички отпора. Мелвил, који је и сам учествовао у рату, тренутак: у јеку левичарске еуфорије која је с том књигом упознао се још ’43. године и, како завладала Паризом после ’68. године, Мелвилов је тврдио, одмах пожелео да по њој сними филм. филм је, због једне сцене у којој се појављује Де Иако је Мелвил донекле направио одмак од Гол, француска интелигенција дочекала на нож тема које су га у том периоду стваралаштва и окарактерисала га као деголовску пропаганду. привлачиле, Војска у сенци је у потпуности Приказивање рестаурисане верзије Војске у његов филм. Као и Самурај, и тај филм спада сенци у Југословенској кинотеци део је поновног у она остварења за која већ по првом кадру оживљавања тог ремек-дела на глобалном нивоу наслућујемо да су ремек-дела: сликом доминира (2006. године филм је први пут приказан у огромна фигура Тријумфалне капије, док се у Америци) и представља веома значајан догађај, њеном подножју појављује окупаторска војска филмофилски празник. Фотографија тог филма која се, из далеког плана, приближава ка камери, је маестрална и зато пројекцију не би смели да марширајући по потпуно празном тргу. Ни пропусте не само поштоваоци Мелвиловог рада Војска у сенци није типичан представник свог већ ни љубитељи филма уопште. жанра; нема ту много акције, пуцања и свега онога што очекујемо да видимо у једном ратном филму. Сценарио има необичну структуру која се не базира на чврстом заплету и конкретном циљу ка коме прича тежи. Филм прати неколико
ликова француског Покрета отпора током рата, фотографије: Архив ЈК чији се путеви непрестано укрштају и раздвајају, па се прича зато чини фрагментарном. Мелвил се у том филму не бави толико стратегијама Покрета отпора и његовом конкретном борбом колико покушава да дочара специфично стање људи који живе под константним притиском своје мисије. Војска у сенци, слично песми „Партизан” Леонарда Коена, одише оним Жан Пјер Мелвил | | 61 нема СРЕДА
ПИШЕ: Александар Саша Ердељановић
ене Клер (1898–1981), режисер, сценариста, глумац, филмски теоретичар, књижевник, новинар, једини синеаста члан Француске академије наука (од 1962. године), представљаР свакако једну од најзначајнијих, али и најконтрoверзнијих фигура у историји францу- ске кинематографије. Тај „најфранцускији од свих француских режисера” у својим филмовима односно владајућој малограђанској свести спојио је готово крајње супротстављене еле- просечног западноевропског грађанина. Друго менте: суптилни хумор и иронију, често саздане ремек-дело, Париз који спава, у духу Фејадових на темељима водвиља и булеварског позоришта, авантуристичко-фантастичних серијала пуних шансону као драмски замајац приче, склоност невероватних и духовитих обрта, кроз причу о ка фантастичном и апсурдном, занесеност откаченом научнику који невидљивим зрацима филмским експериментом и пре свега љубав зауставља време и парализује живот у Паризу, према Паризу, његовим предграђима и трговима, на апсолутно друкчији и још много лежернији и крововима и бистроима, малим људима који спонтанији начин досеже до вечне људске тежње своје бриге и проблеме разрешавају упорношћу ка слободи, машти, сновима... Уз то, Париз који и вером у боље сутра. Па ипак, чини се да оне спава и документарни филм Торањ (La Tour, 1927) суштинске истине које избијају из сваког вероватно су најлепше посвете симболу Париза, Клеровог кадра и по чему он нема премца Ајфеловој кули. Крајем немог периода, Клер међу многобројним такмацима јесу племените се у делима Италијански сламни шешир (Un особине, дискретни шарм и људска топлина. Chapeau de paille d’Italie, 1927) и Два срамежљивца Почеци – Париз који спава (Paris qui dort, (Les deux timides, 1927) окреће булеварско- 1923), Међучин (Entr’acte, 1924), Фантом из -фарсичном миљеу из репертоара Лабиша и Мулен ружа (Le Fantome du Moulin-Rouge, 1924) и Фејдоа, умногоме их обогаћујући слепстиком и Замишљено путовање (Le Voyage imaginaire, 1925) савршеним монтажним темпом којим подсећа – представљају фасцинантан спој маштовитог, на дела свога претходника и учитеља Луја каламбурног и поетског визионарства, обилато Фејада. До средине тридесетих година, када натопљен смесом тада владајућих и помодарских примамљен позивом могула Aлександера Корде праваца надреализма и дадаизма. Међучин, по одлази у Велику Британију, Рене Клер режирао Клеровим речима „визуелно муцање по одређеној је врхунска остварења која су уздигла његово хармонији”, нарочито је значајно дело не само по име и ван граница отаџбине. Под крововима томе што су у њему активно учествовали његови Париза (Sous les Toits de Paris, 1930) и Милион (Le пријатељи и прваци авангардистичких тежњи million, 1931) јесу кључеви клеровског схватања у тадашњој француској уметности Франсис филма, у коме се око памтљивих мелодија Пикабија, Мен Реј, Марсел Дишамп, Ерик плете нит вињета о Паризу који нестаје, са Сати и други већ и по ингениозној ритмичкој незаборавним и сликовитим ликовима из њему оркестрацији наизглед потпуно неповезаних тако блиских, радничких и ситнобуржоаских слика и кадрова која је истовремено и подсмевање слојева. Своју политичку либералност, на први целокупној кинематографији утопљеној у поглед невидљиву испод комичног омотача бескрвни академизам и комерцијалност, осталих остварења, Клер најјасније репрезентује 62 | нема среда фотографија: Архив ЈК
носталгичар ФилМСКОГ ПариЗа РЕНЕ КЛЕР | | 63 у фабричкој утопији Дајте нам слободу (A noas Manoeuvres, 1955) и Улица снова (Porte des Lilas, la Liberte, 1932), која је више него надахнула 1957), подсећају на Клерове најзначајније филмове Чарлија Чаплина за врло сличне, антологијске из златног раздобља тридесетих, али је у њима сцене у филму Модерна времена (Modern Times, приметна доза неумитности и ефемерности, 1936). Високу прилагодљивост и еклектичност које доносе године и богато животно искуство. И Клер доказује прво у Енглеској, у архетипској ту је отприлике Клеров истовремени врхунац и комедији о духу настањеном у дрвеном дворцу, крај. За све злато света (Tout L’or du Monde, 1961) Дух путује на Запад (The Ghost Goes West, 1936) и Галантне свечаности (Les Fetes Galantes, 1965) и рафинираним ескапистичким филмовима стандардна су дела у његовом опусу која показују понекад смештеним на тананој ивици сна и стваралачку музу на издисају, па се Клер повлачи јаве, који су снимљени у Холивуду за време у ћутање и писање филмских мемоара. Другог светског рата: Лепотица из Њу Орлеанса Човека кога су на Светској изложби у Бриселу (The Flame of New Orleans, 1941), Ожених се 1958. године критичари из целог света прогласили вештицом (I Married a Witch, 1941), Догодило се за најбољег француског редитеља свих времена, сутра (It Happened Tomorrow, 1943), И на крају „новоталасни” критичари истовремено, и не не остаде нико (And Then There Were None, 1945). баш најуверљивије, оптужују за „дух патетичне Позната Клерова мисао да „само један кадар или уопштености и рутинерског маниризма” који секвенца филма могу боље изразити свет него преовлађује на француском филму, и одбацују десетине страница Прустове литературе или га на „ђубриште историје” заједно с другим Фројдове теорије”, најбоље је осликана у његовом великанима те кинематографије као што су тестаментарном делу Ћутање је злато (Les Карне, Клеман, Клузо, Дививије, Кајат, Отан Silence est D’or, 1947), насталом двадесет година Лара и други. Од тада су име и дело Ренеа Клера пре његовог истинског опраштања од покретних под чудним ембаргом и у запећку када се воде слика. У том филму љубавним троуглом – старији стручне расправе о највећим достигнућима мушкарац, младић и млада жена у коју су француског и светског филма. Но како једном обојица заљубљени – на нежан и дирљив начин записа славни амерички новинар Волтер Липман, евоцира почетке XX века и судбине сањара и „кад дело остаје, прошлост је присутна – и то визионара који су ни из чега стварали нову, више није прошлост”, па ће тек ново вредновање седму уметност. Послератна дела, фаустовски и гледање остварења Ренеа Клера, ослобођено интонирана Лепота ђавола (Le Beaute du Diable, субјективности минулих времена, дати прави 1949), те комедије горчине Лепотице ноћи (Les одговор на питање о месту и улози тог класика Belles de Nuit, 1952), Велики маневри (Les Grandes филма у историји кинематографије. 64 | | нема среда документарни ЧЕТВРТАК
ПИШЕ: Божидар Марјановић НАПИСАО: Божидар Марјановић Кармен
Редитељски приступ Романа Кармена уједињује идеје Дзиге Вертова и монтажни поступак Ајзенштајна роман
оман Лазаревич Кармен (1906– Китае, 1941)). У Другом светском рату снима Пораз 1974), руски режисер, сценарис- немачке војске под Москвом (Разгром немецких та и сниматељ, професионалну войск под Москвой, 1942). Но, његов највећи филмску каријеру почео je пројекат јесте снимање филмске хронике опсаде тридесетих година прошлог Лењинграда Лењинград у борби (Ленинград в борьбе, Р века, најпре као сниматељ, а 1943). Хроника се истиче не само аутентичним затим и режисер филмских хроника. Његови снимљеним материјалом већ и изванредном, први филмови су Москва (1932), Парада на динамичном монтажом. Црвеном тргу (Парад на Красной площади, 1933), После Другог светског рата руководи снимањем Дома (1934). нирнбершког суђења Међународни суд у Нирнбергу Славу је стекао као ратни сниматељ током (Суд народов, 1946). Потом снима низ филмова: Прича грађанског рата у Шпанији (Поздрав шпанским о каспијским нафташима (Повесть о нефтяниках пионирима (Салют пионерам Испании, 1936) Каспи, 1953), Вијетнам (Вьетнам, 1954), Како је и Шпанија (Испани, 1939)), а потом и у Кини пространа наша домовина (Широка страна мо, (Кина у борби (Китай в борьбе, 1939) и У Кини (В 1958), иначе први совјетски филм на 70 mm траци,
РОМАН КАРМЕН | | 65 Јутро Индије (Утро Индии, 1959), Куба данас (Куба сегодн, 1960), Велики отаџбински рат (Велика Отечественна, 1965) итд. Редитељски приступ Романа Кармена уједи-
њује идеје Дзиге Вертова (поштовање онтолошке фотографија: Архив ЈК аутентичности филмског кадра) и монтажни поступак Ајзенштајна. Кармен у средиште свог интересовања поставља човека и људску природу настоји да прикаже сликом, а не коментаром. Такав приступ чини га једним од пионира реалистичког амбијенталног филма, чији је рад утицао на низ документариста широм света. Из богатог опуса Романа Кармена, за ову прилику изабрали смо неколико филмова. Повратак Георгија Димитрова у Москву (Дома, 1934) јесте кратка репортажа о доласку Георгија Димитрова у Москву после успешне одбране на Лајпцишком процесу, где је заједно с бугарским комунистима Поповом и Таневом оптужен за паљење Рајхстага. Драж филму даје у беспућа Камчатке. Одлична фотографија до- опуштена атмосфера, радост због неуспеха принела је томе да многе секвенце из тог нацистичког подметања (карикатура Геринга, остварења (челичане на Уралу, игра медведа, сцене ручка) и као супротност томе подсећање Москва ноћу) буду коришћене у каснијим на немачког комунисту Ернста Телмана, компилацијским филмовима. заточеника нациста. Албанија (Албани, 1945), репортажа о осло- Кина у борби (Китай в борьбе, 1939) јесте филм бођеној Албанији, доноси занимљиве контрасте о борби кинеског народа против јапанске оку- сусрета Истока и нових стремљења. пације. Редитељски приступ Романа Кармена Гренада, Гренада моја (Гренада, Гренада, долази до пуног изражаја, па тај филм Гренада моя, 1968) посвећена је шпанском представља својеврсни каталог људске душе. грађанском рату и интернационалцима који су у Само сликом Кармен успева да дочара разна њему уче-ствовали. Основу филма чине снимци психичка стања – од очаја људи у разрушеним које су за време рата направили Р. Кармен и Б. градовима и избеглица с децом до оптимизма Макасев. Захваљујући Карменовом редитељском и одлучности бораца Народне револуционарне умећу и временској дистанци, идеолошка армије. Одлика филма је и успела динамична опредељеност аутора ни у ком случају не утиче монтажа – смена кадрова разрушених градова, на вредност тог филма. мирних кинеских пејзажа и истих тих крајева Велики отаџбински рат (Велика Отечестве- под артиљеријском ватром. нна, 1965), филм за који је Кармен написао и Дан новог света (День нового мира, 1940), сценарио, састоји се од архивског материјала настао у предвечерје Другог светског рата, рађен који је снимало 236 совјетских сниматеља, од је по узору на тзв. симфоније велеграда, али у којих је четрдесет погинуло на фронту. Хладна много грандиознијим размерама. Деведесет објективност аутентичних снимака, чињеница седам сниматеља је 24. августа 1940. снимало да нема мржње према непријатељу и да се широм Совјетског Савеза с намером да прикаже велике војсковође не стављају у први план, неки један дан живота у првој социјалистичкој држа- су од разлога због којих ово дело свакако треба ви. Изузетно успео пример лакировке стварно- видети. сти, филм има интенцију да совјетског човека одушеви достигнућима социјалистичке изгра- дње, величином и снагом домовине. Чак су и тра- гични догађаји као што је масовно пресељење становништва приказани на ведар начин: житељи белоруског села, насмејани и задовољни, гурају се у отворене камионе којима се превозе
66 | | документарни четвртак пионири ФИЛМА
ПИШЕ: Александар Саша Ердељановић
естог јуна 1896. године (по новом календару), у дворани „Код златног крста” на Теразијама одржана је прва филмска пројекција у Србији и на Балкану. На представи која је трајала двадесет пет минута филмове су приказивали представнициШ компаније „Браћа Лимијер”, Андре Каре и Жил Жирен. У Београду су боравили двадесет пет дана, да би се Андре Каре поново појавио у српској престоници неких осам и по месеци касније, у тренутку када се у Србији прослављао државни празник, Дан проглашења Србије за краљевину, чија је петнаестогодишњица била 22. фебруара (по старом календару). Андре Каре у Београд је стигао 16. фебруара и одсео у Хотелу „Гранд”, на крају Кнез Михаилове улице. Пет дана касније у „Београдским новинама” освануо је оглас у коме је стајало да ће од следећег дана, суботе, „у сали код ’Хајдук Вељка’ бити представе чувеног синематографа – Лимијера из Лиона”. Због огромног интересовања публике, гостовање „синематографа”, који су новинари крстили као „најновију творевину људског разума”, два пута је продужавано, а последња пројекција после пуних тридест осам дана одржана је 31. марта 1897. Између 1. и 12. марта Андре Каре је са својим засада непознатим помоћником, или ГОДина помоћницима, отишао из Београда и по свој прилици приказивао филмове „Браће Лимијер” у више градова Србије. Засигурно се зна да је један од њих био Шабац. Но повод за овај текст није друго гостовање филмова Лимијерових у Београду и Србији, већ податак да је Андре Каре тада снимао филмове, који су потом приказивани у биоскопској сали у кафани „Хајдук Вељко” (такође у Кнез Михаиловој улици), познатој и у каснијим временима. Иако је српска штампа из оног времена изузетно проређена, на основу појединих њених навода утврђено је да су неке „српске сцене” први пут приказане 13. марта, што је повод и овогодишњег великог јубилеја – сто двадесет година од првих филмова снимљених и приказаних у Београду и Србији – који се обележава у организацији Југословенске кинотеке. Претпоставља се да је Андре Каре за првих пет дана свог боравка у Београду (закључно
ОД ПрВиХ ФилМОВа СниМЉениХ и и СрБиЈи ПриКаЗаниХ У БеОГраДУ с државним празником 22. фебруара) снимио најмање пет 120 120
ПИОНИРИ ФИЛМА | | 67 Браћа Лимијер фотографије: Архив ЈК
68 | | 120 година од првих филмова снимљених и приказаних у Србији филмова: Излажење радника из фабрике дувана (или Излазак радница из монопола дувана), Трамвајска станица на Теразијама (или Тера- зије), Калемегданска шетња, Повратак краљев из Софије (или Повратак краљев из Софије на нашој железничкој станици) и Полазак краља Александра Обреновића из двора у Саборну цркву (или Свечаности 22. фебруара) – два снимања. Међутим, Андре Каре је, по свој прилици, филмове слао на копирање у централу куће „Браћа Лимијер” у Лиону, одакле су тек за отприлике две недеље могли да се врате у Београд и прикажу публици. На основу каснијих текстова у штампи, зна се да су два од тих филмова сигурно приказана: Излажење радника из фабрике дувана и Трамвајска станица на Теразијама. Кад је реч о осталима, могуће је да су, што се често дешавало у оно „херојско доба” почетака кинематографије, технички били неуспешни, те да због тога нису могли бити приказани. Постоји могућност и да су ипак приказивани, али да за то нема доказа јер су сачувани само поједини бројеви ондашњих београдских дневних листова. Иако се сматра да је фонд „Браће Лимијер” (активни као продуценти само у првих десетак година кинематографије) са близу деведесет одсто наслова (који се налазе у каталозима њихових филмова за сваку појединачну годину) Андре Каре с породицом међу најочуванијима из тог периода, сви Одељења за приступ, унапређење и обогаћивање филмови које је у Београду са сарадницима колекције француског Националног центра снимио Андре Каре воде се као нестали. Ниједан за филм и анимацију (CNC), уз Француску покушај да се пронађу до данас није дао жељени кинотеку једног од два највећа филмска резултат, а занимљиво је што се уопште и архива у земљи настанка кинематографије. Тај не помињу у званичним каталозима „Браће угледни филмски архивиста, који је председник Лимијер”. Наш познати историчар филма Дејан Федерације светских архива у другом мандату, Косановић правилно је, чини се, закључио да први пут као челник те установе долази у ти, као и многи други тада снимљени филмови Југословенску кинотеку. Осим наше нове с „домаћим темама”, нису ушли у званичне управне зграде, обићи ће и Архив Југословенске и признате каталоге „Браће кинотеке у Кошутњаку, а Лимијер”, вероватно зато што присуствоваће и обележавању технички нису били успели, нашег значајног јубилеја па нису ни могли да се продају 13. марта увече. У то име из и приказују, а могуће је да ...... његове матичне кинотеке постоје и неки други разлози Андре Каре је, по свој добићемо за приказивање но- које засада не знамо. прилици, филмове слао воизрађену, рестаурисану Обележавање тог значајног на копирање у централу филмску копију класичног дела догађаја које, нажалост, неће би- куће „Браћа Лимијер” у француске кинематографије ти пропраћено приказивањем Лиону, одакле су тек за Војска у сенци (L’Armee des „изгубљених” филмова, ипак отприлике две недеље Ombres) из 1969. године, у ће бити свечарско јер у посету могли да се врате у режији Жана Пјера Мелвила, Југословенској кинотеци стиже Београд и прикажу с Лином Вентуром, Симон Ерик ле Рој, председник Светске публици Сињоре и Полом Мерисом у федерације филмских архива главним улогама. (FIAF), који је иначе и шеф ПИОНИРИ ФИЛМА | | 69 интервју из ПРОШЛОСТИ
АЛЕКСАНДАР ПЕТРОВИЋ ПОВОДОМ ФИЛМА БИЋЕ СКОРО ПРОПАСТ СВЕТА
аш најновији филм „Биће ско- ро пропаст света” враћа нас у просторе „Скупљача перја”. Мислим да би било добро да на В почетку овог разговора укажете на евентуалне подударности у тематској структури ова два филма и на битне креативне проблеме које пред вас поста- вља реализација филма „Биће скоро про- паст света”. – Филм „Биће скоро пропаст света” је, у ствари, једна врста антипода „Скупљачима перја”. Док је мој претходни филм говорио о проблему слободе у једном апсолутно слободном свету, лишеном свих могућих обавеза како према друштву тако и према себи, дотле „Биће скоро пропаст света” говори о проблему слободе у једном неслободном свету који је омеђен својим традицијама, својим назорима, својим ограничењима социјалне и психолошке природе. Ваш најновији филм, дакле, има ја- сан етички циљ испитивања граница разговор водио: између слободе и неслободе. Но он, како Богдан Тирнанић се мени чини, поседује једну својствену унутрашњу слободу која му омогућава да се креће између добра и зла, трагичног и комичног, реалног и фан- тастичног. 70 | | интервју из прошлости – Филм „Биће скоро пропаст света” је, у мом раду, најизразитији пример судара добра и зла, те интерференције позитивног и негативног, која је постојала и у мојим ранијим филмовима.
Да би ствар била изведена до краја, морам да фотографија: Архив ЈК кажем како сам се трудио да филм „Биће скоро пропаст света” буде дело које ће, у најпотпунијем смислу оне максиме Лазе Костића, своју ситуираност тражити у просторима „међ јавом и међ сном”. Међутим, ситуирајући га тамо, ја сам се фактички обрео у правом животу, и постоји једна константа у том филму, постоји закључак тог филма, који нам каже да нема разлике између реалног живота и тог тзв. живота између сна и јаве. У мени је присутан снажан утисак са реализације овог филма: крећући се у тој сфери ванреалног, изненада сам открио да се овај садашњи тренутак живота, онакав какав јесте, са совјетским тенковима у Прагу, са свим могућим социјалним, политичким, идејним и осталим дивергенцијама које су присутне у овом нашем Биће скоро пропаст света свету, изванредно уклапа у тематску структуру етичким ситуацијама наших директора, уредника филма, у област у којој је мој филм ситуиран сa листова, политичара, истакнутих старих тим пределом између нестварног и стварног. бораца – свих оних који су орга-низовани у Открило се изненада да је ова тема, која власти друштва – добијају квалификативе је, у свом нуклеусу, идентична теми „Злих соци-јално ангажованих дела, без обзира духâ” Достојевског, директан продукт нашег на то да ли критикују или оправдавају дату времена и његове политичке и друштвене ситуацију. То је, дакле, критеријум социјалне ситуације. Фабулу филма сам узео из једне ангажованости. Осим поменутих филмова, најобичније новинске информације, из „Експрес одређене квалификативе друштвено значајних политике”, у ствари тај податак о томе како је у остварења добили су и филмови који се баве једном војвођанском селу отац преузео на себе политичком комбинаториком општег типа и кривицу за злочин свог сина довео сам у везу с чије су дилеме садржане у питању да ли радник неким елементима у конструкцији „Злих духâ” и може или не може да буде птица, те који остају тако направио сиже свог филма. у домену друштвене фразеологије, у домену Вероватно сте, уз те опште друштвене сукоба идеолошких теза. захтеве и те принципијелне етичке ди- – У филму „Биће скоро пропаст света” ја идем леме, реализацији овог филма присту- сасвим супротним путем. Одлазим у област која пили и са одређеним конкретним је ван сфере власти. Ја се враћам на тло, у народ. социјалним претензијама За мене постоји једино го човек које би откриле неке ас- у психолошкој, моралној и пекте садашњег друштве- социјалној ситуацији каква ног положаја нашег села. јесте, без икаквог обзира на – Још од филма „Лицем у ...... идеолошке постулате. Према лице” Бранка Бауера, који је За мене постоји томе, отишао сам на село био врло добар и врло значајан једино го човек у са уверењем да је основни филм, ми смо сведоци нес- психолошкој, моралној социјални проблем овог дру- весног лицемерја наше кине- и социјалној ситуацији штва тамо стациониран. Више матографије. Наше друштво каква јесте, без од половине становништва ове сматра да су друштвено анга- икаквог обзира на земље живи на селу. Одлазећи жовани филмови који се баве идеолошке постулате тамо, упутио сам се у једну проблемима друштвене „вр- област коју треба открити да би хушке”. Филмови који се, ре- је се друштво сетило. То је била цимо, баве друштвеним или и једна од полазних тачака у реализацији „Скупљача перја”, АЛЕКСАНДAР ПЕТРОВИЋ | | 71 јер, свиђало се то нама или не, – Да. Објаснићу то кроз Цигани су у нашем друштву један виц: стаљинист је, каже још увек обесправљена нација се у том вицу, човек који није која чак нема права ни на своје у стању да направи шалу на име. Но, чини ми се да критика свој рачун. Е, овај мој филм у „Скупљачима” није довољно ...... је сасвим супротан таквом уочила тај положај. У филму схватању живота! Овај „Биће скоро пропаст света” она је Овај филм стално филм стално прави вицеве знатно отворенија. Резимирајмо: на свој сопствени рачун, желим да изнесем проблем села прави вицеве на свој надовезујући се, понављам, на тапет дана. Али ја нећу, попут сопствени рачун на дух бећарца који показује Годара, правити памфлет, или праву супериорност народ- филмски есеј на ту тему. Правим ног генија. филм који има своју тему и своја Из досадашњег разго- поетска расположења. вора произилази да је филм „Биће скоро Вратимо се паралели између ваша два пропаст света” дело сталног надилажења: последња филма: видели смо разлике један трагичан слој се превладава иро- које међу њима постоје на тематском ничном персифлажом, после које опет плану, али да ли „Биће скоро пропаст долазе трагични акорди, или, на другој света” доноси и неке новине у подручју страни, један аутентичан животни пода- кинестетичких облика. так одвлачи у пределе традиционалног да – Што се тиче облика, мислим да је филм „Биће би, одмах затим, нестварно добило звук скоро пропаст света” нешто апсолутно ново у могућег, постојећег. мом раду. Рађен је као посебна форма музичке – Да, стално је присутан недостатак разлике. У драме у којој, разуме се, глумци не певају, „Биће скоро пропаст света”, на пример, не може али где постоји читав низ елемената који том се потпуно раздвојити ни комично од трагичног. филму дају вид неке врсте ораторијума. Пошто Народ војвођанског краја има поред се заснива искључиво на народној музици, а у бећараца још један „вентил” за свој однос њему учествује много натуршчика, „Пропаст према реалности. То је оно што се обично света” делује као дело поникло из народа, као назива наивним сликарством. Ви те слике дело чије је ауторско порекло на известан начин користите у филму. Да ли су оне прилог маскирано, интегрисано с народним схватањима и народном уметношћу. До тога сам дошао његовој фантастици? читајући бећарце, јер се у тим песмама, које код – Оне су пре прилог његовој иронији, јер нас још нису довољно добро схваћене, налази је и у фантастици тог сликарства ироничан нека врста специфичног народног односа према однос према животу примаран. Тај иронични свим могућим проблемима које живот пред тај однос, поновимо, омогућава управо оно народ поставља, и цео филм је, у ствари, нека непостојање разлике између добра и зла, смеха врста великог бећарца. Поједини бећарци су и суза, стварног и непостојећег. Он условљава и стварно пласирани у филму, али и читаву конституисање тих простора „међ јавом и међ његову структуру треба тако схватити. У њему сном”. Он даје могућност човеку да, зашавши је присутан исти онај иронични однос, иста у пределе фантастичног, спозна да је тек тада релација супериорности према свим недаћама закорачио у прави, реални, постојећи живот. и трагедијама и, на другој страни, исти онај Филм „Биће скоро пропаст света“ наста- смисао за реализам и за схватање трагичних вља, дакле, да развија отворену мета- видова живота, онај „заврнут”, надреалистички форичност? однос према себи, према животу... По мом – Проблем „надилажења”, о коме смо говорили, мишљењу, то је један веома српски филм. присутан је доста дуго у мојим филмовима и Бећарци имају јасну ироничну над- мислим да је отворена метафора управо тај градњу. Да ли филм „Биће скоро пропаст принцип поливаленције облика. Но, док је раније света” следи те тенденције надилажења отворена метафора била ситуирана у једну сцену примарне реалности помоћу супериор- (на пример, у „Двоје”, док Миха Балох посматра дечју игру „жмурке”, или у „Данима” у ситуацији са ности ироније? силеџијама или сцени на аеродрому), дотле је овде та
72 | | интервју из прошлости према животу и свету. Ја само констатујем да тај деструктивни однос постоји у овом тренутку. А ако је реч о друштвеном дејству тог поступка, онда можемо закључити да то освешћава човека; то упућује у чињеницу да живи у свету страховите акумулације деструкције, значи упозорење и позив на превазилажење. Налазимо се, дакле, у етичкој кризи... Разрушили смо конвенционалан морал, али нисмо створили нов. Налазимо се у кризи морала, у етичком вакууму. Али није ли рушење традиционалних етичких норматива предуслов за кон- струисање новог морала? Морала без норматива, етике чији је једини циљ про- ширење слободе људског деловања?... – Увек се полази од претпоставке да је и морал рефлекс базе, рефлекс друштвене или економске ситуације. Ја мислим да су ствари нешто спиритуалније, и имам управо један такав, спиритуалан став према том питању. отворена метафора уграђена у глобалну структуру Мислим да постоји дијалектички однос у свим читавог филма, тј. у та надилажења између смеха тим стварима и да оно што је спиритуално, и трагичног, фантастичног и стварног, доброг и оно што је моралне природе, такође има свој рђавог. Док је, дакле, раније махом била реч о сопствени агенс и своје друштвено дејство. А то појединачним решењима, сада је то питање читаве је управо оно што нам недостаје. структуре филма. Видите ли, ипак, неки начин правазила- Још једна ствар нам се чини врло жења кризе? интересантном: у вашим филмовима – Превазилажење кризе видим, пре свега, у присутна је она тако актуелна теза о по- том расвешћивању људи. Ако људи постану треби акумулирања опресивних слика свесни ситуације у којој се налазе, мораће као снажног емотивног мотора експре- да потраже излаз. То је јако важно. Моји сије и као битног чиниоца социјалне филмови желе да буду кртице у том поступку критике и друштвене деструкције посто- расвешћивања. Они не позивају на дестру- јећег. кцију. Они откривају деструкцију око нас – Несумњиво, свако уметничко дело има соци- да би показали неприродне размере њене јално дејство, али ту ствар не треба преувеличавати. акумулације. Они чак не упућују ни директни Јер, само је стаљинистичко схватање уметности и апел да се та деструкција отклони, јер, друштва полазило од претпоставке да уметничко признаћете, то би било помало наивно. Моји дело богзна како делотворно утиче на свест људи филмови полазе од претпоставке: ако се и на измену света. Због таквих претпоставки, акумулација те деструкције открије на један совјетски тенкови се, вероватно, дуже задржавају ангажован начин, мора доћи до потребе испред зграде Удружења писаца у Прагу него за њеним превазилажењем, потребе за испред Генералштаба. Али то је заблуда! Уметност конституисањем једног новог морала. је само једна од честица које формирају људску Коначно, пружа ли вам филм „Биће ско- свест. Моје полазно становиште није политичко. ро пропаст света” нека нова креативна Оно је поетско. Уметник, међутим, мора да искуства? резонира онако како свет пулсира, мора да – То је, несумњиво, мој најтежи филм, како у резонира на друштвени и људски тренутак свог структуралном погледу тако и на плану облика. времена. Нисам ја тај који усмерава време, већ време у коме трајем, моје време, усмерава мене. Уметност расвешћује човека, она му открива оно чега није свестан, али што објективно постоји. Та акумулација деструктивних слика не значи да ја пледирам за један деструктиван однос
АЛЕКСАНДAР ПЕТРОВИЋ | | 73 са полица БИБЛИОТЕКЕ Светло у тами култна књига написана у Библиотеци Кинотеке НАПИСАЛА: Зорица Димитријевић
У мноштву вредних и интересантних књига које чува Библиотека Југословенске кинотеке налази се и једна сасвим специфична, зборник Светло у тами, који је пре четврт века настао у самој Библиотеци, а важи за једну од најутицајниjих књига у овдашњој филмској публицистици. Шта је млада Група тада младих филмских критичара окупљала се у Библиотеци, на старој адреси Исидора Бјелица у Кнез Михаиловој улици. Будући редитељи, мислила о Брајану де сценаристи, писци, како је наводио управник Палми и како је пре Библиотеке Борислав Станојевић (1953–2015), ту четврт века Драган су проучавали текстове у вези са феноменом Јеличић оцењивао названим Нови Холивид, дискутовали, те писали своје есеје о опусу и поетици америчких Џона Милијуса редитеља и продукцији из периода 1971–1991. Зборник су приредили Небојша Пајкић и Драган Јеличић, а Кинотека, са тадашњим в. д. директором Стеваном Јовичићем, имала је слуха да у свом издању објави књигу која ће у наредним годинама редефинисати појам жанровског филма и оставити битан траг у српској филмској мисли, па и самој кинематографији. Зборник садржи биофилмографије 30 одабраних редитеља, као и основне податке о 28 аутора есеја. Светло у тами је давно распродато, али Библиотека Кинотеке функционише по принципу јавне читаонице, па се и нове генерације аутора, као и такозваних обичних филмофила, могу упознати са ставовима и оценама Динка Туцаковића (1960–2013), касније дугогодишњег управника Музеја Југословенске кинотеке, и низа данас познатих имена, од којих нису сви, али већина јесте остала у филмским водама, мада на различите начине. Међу њима су Исидора Бјелица, Владислава
74 | | са полица библиотеке Војновић, Горан Гоцић, Богдан Златић, Како је у уводним напоменама забележио Небојша Александар Д. Костић, Саша Радојевић, Пајкић, циљ је био да се упоредно представе два Мирољуб Стојановић, Горан Терзић, Вида феномена. Први чине холивудски режисери који су у Црнчевић… поменутом периоду (1971–1991) формулисали друкчију У фокусу њиховог интересовања у слику америчке кинематографије, како у погледу уводном поглављу „Нови Холивуд” били предрасуде према Холивуду – фабрици снова тако и у су Питер Богданович, Џон Милијус, Џорџ погледу трансформације холивудских образаца коју је Лукас, Брајан де Палма, Мајкл Чимино… провоцирала шездесетосмашка струја, а која је такође Следи поглавље „Други Нови Холивуд”, била друкчија од тада доминантних идеолошких и са есејима о Волтеру Хилу, Џону Бедему, продуцентских критеријума. Џону Карпентеру… Другачији Холивуд Као заједнички именитељ анализираних редитеља разматра дело Џорџа Ромера, Дејвида Пајкић наводи формулу „субверзивни традиционали- Кроненберга, Веса Крејвена… зам”, а естетском интуицијом објашњава антологијски У поглавље „То је прави Холивуд” избор 30 аутора који су снимали наративне, биоскопске сврстани су Монте Хелман, Џон Флин, филмове, за широко гледалиште, али без икаквог Стив Карвер… У закључни део „Холивуд конформизма. након обнове” ушли су, између осталих, Други феномен који се представља овим зборником Џејмс Камерон, Џон Мактирнен, Пол јесте појава већег броја домаћих критичара који су Верхувен. били предани идеји „надахнутог популизма” и који су Ту је и интересантна систематизација непосредну филмску провокацију претпостављали импресивног броја осталих америчких свакој другој, субфилмској или трансфилмској про- редитеља (чак 816) у четири категорије: вокацији. Претече и сапутници, Ветерани, Редакцију Зборника чинила је Стручна трибина Сателити, трепераве и рађајуће звезде и Друштва филмских критичара Београда, али су у књигу Они чекају другачију систематизацију. укључени и текстови неколицине њихових колега Сарадници у реализацији зборника из других бивших југословенских средина (Марцел били су Војислав Плескоњић и Вукица Штефанчић из Љубљане, Хрвоје Турковић и Дејан Ђилас. Књига је штампана на 370 страна Јововић из Загреба и Рајко Радовановић из Бањалуке). и уврштена у одговарајуће насловљену Учешће гостију у зборнику, према Пајкићевом едицију „Преиспитивања”. објашњењу, указивало је на „чињеницу да су, упркос свему, у нестајућој Југославији, размишљања о филму била резултат евидентних интеракција између, ако ништа друго, сродних културних простора”.
СВЕТЛО У ТАМИ| | 75 програм Југословенска кинотека МАРТ 2017 Kосовска 11
ШОК КОРИДОР ПРЕДСТАВЉА: БЕРТ И. ГОРДОН
ПОНЕДЕЉАК 6. пројекција у 17.00 пројекција у 19.00 пројекција у 21.00 МАРТ ЦАРСТВО МРАВА СТРАВИЧАН МАГИЧНИ МАЧ (САД, 1977) ДОЖИВЉАЈ (САД, 1962) Empire of the Ants (САД, 1976) The Magic Sword ...... The Food of the Gods ...... Улоге: Џоан Колинс (Joan Collins), ...... Роберт Лансинг (Robert Lansing) Улоге: Марџо Гортнер (Marjoe Улоге: Бејзил Рaтбон Режија: Берт И. Гордон Gortner), Памела Фрeнклин (Basil Rathbone), Естел Винвуд (Bert I. Gordon) (Pamela Franklin) (Estelle Winwood) Режија: Берт И. Гордон Режија: Берт И. Гордон (Bert I. Gordon) (Bert I. Gordon)
65 ГОДИНА РАДА МУЗЕЈА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ КИНОТЕКЕ
УТОРАК 7. пројекција у 17.00 пројекција у 19.00 пројекција у 21.00 МАРТ ПЛОДОВИ ГНЕВА ТРАГАЧИ БЛЕЈДРАНЕР (САД, 1940) (САД, 1956) (САД, 1982) The Grapes of Wrath The Searchers Blade Runner ...... Улоге: Хенри Фонда (Henry Fonda), Улоге: Џон Вејн (John Wayne), Улоге: Харисон Форд (Harrison Џон Карадин (John Carradine) Џефри Хантер (Jeff rey Hunter) Ford), Рутгер Хауер (Rutger Hauer) Режија: Џон Форд (John Ford) Режија: Џон Форд (John Ford) Режија: Ридли Скот (Ridley Scott)
СРЕДА 8. пројекција у 17.00 пројекција у 18.30 пројекција у 21.00 МАРТ ДВОЈЕ МОСТОВИ ОКРУГА СЕКС И УСАМЉЕНА (ЈУГ, 1961) МЕДИСОН ДЕВОЈКА ...... (САД, 1995) (САД, 1964) Улоге: Беба Лончар, Миха Балох The Bridges of Madison County Sex and the Single Girl Режија: Aлександар Саша ...... Петровић Улоге: Клинт Иствуд Улоге: Лорин Бекол (Lauren (Clint Eastwood), Bacall), Натали Вуд (Natalie Wood) Мерил Стрип (Meryl Streep) Режија: Ричард Квин Режија: Клинт Иствуд (Richard Quinne) (Clint Eastwood) ОТАЏБИНА НАША ИЗ УГЛА СТРАНИХ ФИЛМАША
ЧЕТВРТАК пројекција у 17.00 пројекција у 19.00 пројекција у 21.00 9. МАРТ ОЛИМПИЈА 1. ДЕО У ПЛАНИНАМА ПРОВЕРЕНО НЕМА (НЕМ, 1938) ЈУГОСЛАВИЈЕ МИНА Olympia 1. Teil — Fest der Völker (ЈУГ/СССР, 1946) (ЈУГ/СССР, 1965) ...... В горах Югославии Проверено — мин нет Документарни филм ...... Режија: Лени Рифенштал Улоге: Иван Берсенев (Иван Улоге: Олга Лисенко (Ольга (Leni Riefenstahl) Берсенев), Николај Мордвинов Лысенко), Бранко Плеша (Никола�й Мордви�нов) Режија: Здравко Велимировић, Режија: Абрам Ром (Abram Room) Јуриј Лисенко (Юрий Лысенко)
76 | | програм музеја југословенске кинотеке ПЕТАК пројекција у 17.00 пројекција у 19.00 пројекција у 21.00 10. МАРТ ПАРТИЗАНИ СУТЈЕСКА (ЈУГ, 1973) САЛОН КИТИ (ЈУГ/САД/ЛИХ, 1974) ...... (ИТА/НЕМ/ФРА, 1976) ...... Улоге: Ричард Бартон Salon Kitty Улоге: Род Тејлор (Rod Taylor), (Richard Burton), ...... Адам Вест (Adam West) Ирена Папас (Irene Papas) Улоге: Беким Фехмиу, Режија: Столе Јанковић Режија: Стипе Делић Ингрид Тулин (I. Thulin) Режија: Тинто Брас (Tinto Brass) ДАНИ ВАЈМАРСКЕ КУЛTУРЕ: ПОЗНИ ВАЈМАР
СУБОТА пројекција у 19.00 пројекција у 21:00 11. МАРТ ПЛАВИ АНЂЕО ДЕВОЈКЕ У УНИФОРМИ (НЕМ, 1930) Der blaue Engel (НЕМ, 1931) Mädchen in Uniform ...... Улоге: Марлен Дитрих Улоге: Доротеа Вик (Dorothea (Marlene Dietrich), Wieck), Емилија Унда (Emilia Unda) Емил Јанингс (Emil Jannings) Режија: Леонтин Саган (Leontine Режија: Јозеф фон Штернберг Sagan), Карл Фрелих (Carl Froelich) (Josef von Sternberg) НЕДЕЉА пројекција у 19.00 пројекција у 21.00 12. МАРТ НИЧИЈА ЗЕМЉА КАПЕТАН ИЗ КЕПЕНИКА (НЕМ, 1931) (НЕМ, 1931) Niemandsland Der Hauptmann von Köpenick ...... Улоге: Ернст Буш (Ernst Busch), Улоге: Макс Адалберт Валдемар Владимир Соколоф (Max Adalbert), Ернст Дернбург (Waldemar Vladimir Sokoloff ) (Ernst Dernburg) Режија: Виктор Тривас Режија: Рихард Освалд (Victor Trivas) (Richard Oswald) ПОНЕДЕЉАК Сећање на... ЕВГЕНИЈЕ Сећање на... ВЛАДИМИР Сећање на... СЕРГЕЈ МИКАЕЉАН 13. ЛАЗАРЕВ (Евгений Ла́зарев) ЗЕЉДИН (Владимир Зельдин) (Сергей Микаэлян) МАРТ пројекција у 17.00 пројекција у 19.00 пројекција у 21.00 ВАСИЛИЈЕ СУРИКОВ УЧИТЕЉ ИГРАЊА ЗАЉУБЉЕН ПО (СССР, 1959) (СССР, 1952) СОПСТВЕНОЈ ЖЕЉИ Василий Суриков Учитель танцев (СССР, 1982) – Влюблён по ...... собственному желанию Улоге: Евгеније Лазарев Улоге: Владимир Зељдин ...... (Евгений Ла�зарев), Лариса (Владимир Зельдин), Марк Улоге: Олег Јанковски (Олег Кадочникова (Лариса Перцовски (Марк Перцовский) Янковский), Евгенија Глушенко Кадочникова) Режија: Татјана Лукашевич (Евгения Глушенко) Режија: Анатолиј Рибаков (Татьяна Лукашевич), Режија: Сергеј Микаељан (Анато�лий Рыбако�в) Владимир Канцељ (В. Канцель) (Сергей Микаэлян) УТОРАК пројекција у 17.00 пројекција у 19.00 пројекција у 21.00 14. МАРТ У СЕНЦИ МАГИЈЕ ГОСПА КРАЉИЦА МОШЕВАЦ (ЈУГ, 1963) ХРВАТА (ЈУГ, 1988) ИЗВЕШТАЈ ИЗ СЕЛА (ЈУГ, 1992) ХВАЛА НА СЛОБОДИ ЗАВОЈ (ЈУГ, 1963) ТЕРОРИСТИ (ЈУГ, 1988) ПРВИ ПАДЕЖ – ЧОВЕК (ЈУГ, 1970) ДВАНАЕСТ МЕСЕЦИ (ЈУГ, 1964) ЗИМЕ ОДРИЧЕМ СЕ СВЕТА Режија: Крсто Шканата (ЈУГ, 1983) (ЈУГ, 1965) УЉЕЗ (ЈУГ, 1965) Сећање на... РАТНИЧЕ, ВОЉНО! КРСТО ШКАНАТА (ЈУГ, 1966) НОСТАЛГИЈА ВАМПИРА (ЈУГ, 1968) МАРТ У КОСОВСКОЈ | | 77 БЕОГРАДСКИ ИРСКИ ФЕСТИВАЛ
СРЕДА 15. пројекција у 19.00 Q&A са редитељем Дејвидом Кафријем после пројекције филма МАРТ ПЉАЧКА ЗА ТВОЈУ ДУШУ (САД/ВБ, 2003) Grand Theft Parsons ...... Улоге: Џони Ноксвил (Johnny Knoxville), Кристина Еплгејт (Christina Applegate) Режија: Дејвид Кафри (David Caff rey) ЧЕТВРТАК пројекција у 14.00 пројекција у 17.00 пројекција у 17.00 16. Приказивање неколико разговор са редитељем филма МАРТ епизода ТВ серије МРТВИ ИВАНОМ ВУКОВИЋЕМ (ВБ/ИРС/САД/НЕМ, 1987) ЉУБАВ/МРЖЊА КАЛЕНИЋ, ПОСЛЕДЊИ The Dead ТВ СЕРИЈА (ИРС, 2010) ...... Love/Hate ДАНИ ГРАДСКЕ ПИЈАЦЕ Улоге: Анџелика Хјустон ...... (СРБ, 2011) (Anjelica Huston), Улоге: Килијан Скот (Killian кратки документарни Донал Макен (Donal McCann) Scott), Том Вон Ловлор ...... Режија: Џон Хјустон (Tom Vaughan-Lawlor) Режија: Иван Вуковић, (John Huston) Режија: Дејвид Кафри Милан Милетић (David Caff rey)
ЧЕТВРТАК 16. пројекција у 19.00 пројекција у 19.00 МАРТ СЕТАНТА: СТАЊЕ GHOST BLUES: ПРИЧА О НЕЗАВИСНОСТИ РОРИЈУ ГАЛАГЕРУ (ИРС, 1996) (ВБ, 2010) Setanta: Ghost Blues: The Story of Rory The State of Independence Gallagher ...... документарни филм документарни филм Режија: Брајан Вилис Режија: Ијан Тулијер (Brian Willis) (Ian Thuillier)
ПЕТАК пројекција у 17.00 17. МАРТ ФРЕНК (ВБ/ИРС/САД, 2014) Frank ...... Улоге: Мајкл Фасбендер (Michael Fassbender), Домнал Глисон (Domhnall Gleeson) Режија: Леонард Лени Абрахамсон (Leonard Lenny Abrahamson)
СУБОТА пројекција у 18.00 пројекција у 19.00 пројекција у 21.00 18. МАРТ ДОБРЕ ВИБРАЦИЈЕ ЛУДА МЕРИ ЏО СТРАМЕР: (ВБ/ИРС, 2012) (ИРС, 2016) НЕПИСАНА БУДУЋНОСТ Good Vibrations A Date for Mad Mary (ИРС/ВБ, 2007) ...... Joe Strummer – The Future is Улоге: Ричард Дормер Улоге: Шона Керлслејк (Seána Unwritten (Richard Dormer), Kerslake), Тара Ли (Tara Lee) ...... Џоди Витакер (Jodie Whittaker) Режија: Дарен Торнтон Документарни филм Режија: Лиза Барос Д’Са (Darren Thornton) Режија: Џулијен Темпл (Lisa Barros D’Sa) (Julien Temple) Глен Лејберн (Glenn Leyburn)
78 | | програм музеја југословенске кинотеке НЕДЕЉА пројекција у 17.00 пројекција у 19.00 пројекција у 21.00 19. МАРТ ФРЕНК ЏО СТРАМЕР: ПЉАЧКА ЗА ТВОЈУ (ВБ/ИРС/САД, 2014) НЕПИСАНА БУДУЋНОСТ ДУШУ Frank (ИРС/ВБ, 2007) (САД/ВБ, 2003) ...... Joe Strummer – The Future is Grand Theft Parsons Улоге: Мајкл Фасбендер Unwritten ...... (Michael Fassbender), Домнал ...... Улоге: Џони Ноксвил (Johnny Глисон (Domhnall Gleeson) Документарни филм Knoxville), Кристина Еплгејт Режија: Леонард Лени Режија: Џулијен Темпл (Christina Applegate) Абрахамсон (Leonard Lenny (Julien Temple) Режија: Дејвид Кафри Abrahamson) (David Caff rey)
ПОНЕДЕЉАК пројекција у 17.00 пројекција у 17.00 пројекција у 19.00 20. СЕТАНТА: СТАЊЕ МАРТ GHOST BLUES: ПРИЧА О ДОБРЕ ВИБРАЦИЈЕ НЕЗАВИСНОСТИ РОРИЈУ ГАЛАГЕРУ (ВБ/ИРС, 2012) (ИРС, 1996) (ВБ, 2010) Good Vibrations Setanta: Ghost Blues: ...... The State of Independence The Story of Rory Gallagher Улоге: Ричард Дормер ...... (Richard Dormer), документарни филм документарни филм Џоди Витакер (Jodie Whittaker) Режија: Брајан Вилис Режија: Ијан Тулијер Режија: Лиза Барос Д’Са (Brian Willis) (Ian Thuillier) (Lisa Barros D’Sa), Глен Лејберн (Glenn Leyburn) УТОРАК пројекција у 17.00 пројекција у 19.00 пројекција у 19.00 21. МАРТ ЛУДА МЕРИ КАЛЕНИЋ, ПОСЛЕДЊИ МРТВИ (ИРС, 2016) ДАНИ ГРАДСКЕ ПИЈАЦЕ (ВБ/ИРС/САД/НЕМ, 1987) A Date for Mad Mary (СРБ, 2011) The Dead ...... кратки документарни ...... Улоге: Шона Керлслејк (Seána ...... Улоге: Анџелика Хјустон Kerslake), Тара Ли (Tara Lee) Режија: Иван Вуковић, Милан (Anjelica Huston), Режија: Дарен Торнтон Милетић Донал Макен (Donal McCann) (Darren Thornton) Режија: Џон Хјустон (John Huston)
НЕМИ ДАН: РЕНЕ КЛЕР – НОСТАЛГИЧАР ФИЛМСКОГ ПАРИЗА
СРЕДА пројекција у 17.00 пројекција у 17.00 пројекција у 19.00 22. МАРТ МЕЂУЧИН ЗАМИШЉЕНО ПАРИЗ СПАВА (ФРА, 1924) ПУТОВАЊЕ (ФРА, 1923) Entr’acte (ФРА, 1925) Paris qui dort ...... Le Voyage imaginaire ...... Улоге: Жан Борлен (Jean Borlin), Улоге: Анри Ролан (Henry ...... Rollan), Марсел Вале Франсис Пикабија Улоге: Доли Дејвис (Dolly Davis), (Francis Picabia) (Marcel Vallée) Жан Борлен (Jean Borlin) Режија: Рене Клер (René Clair) Режија: Рене Клер (René Clair) Режија: Рене Клер (René Clair)
СРЕДА пројекција у 19.00 пројекција у 21.00 22. МАРТ ДВА СРАМЕЖЉИВЦА ИТАЛИЈАНСКИ СЛАМНИ (ФРА, 1927) ШЕШИР Les deux timides (ФРА, 1927) ...... Un Chapeau de paille d’ Italie Улоге: Морис дe Фероди (Maurice de Féraudy), ...... Пјер Бачев (Pierre Batcheff ) Улоге: Олга Чехова (Olga Режија: Рене Клер (René Clair) Tschechowa), Албер Прежан (Albert Préjean) Режија: Рене Клер (René Clair)
МАРТ У КОСОВСКОЈ | | 79 ДОКУМЕНТАРНИ ЧЕТВРТАК РОМАН КАРМЕН ЧЕТВРТАК пројекција у 16.30 пројекција у 16.30 пројекција у 16.30 23. МАРТ ПОВРАТАК ГЕОРГИJA КИНА У БОРБИ ДАН НОВОГ СВЕТА ДИМИТРОВА У МОСКВУ (СССР, 1939) (СССР, 1940) (СССР, 1934) Китай в борьбе День нового мира Дома ...... Режија: Роман Кармен Режија: Роман Кармен Режија: Роман Кармен (Рома�н Карме�н) (Рома�н Карме�н) (Рома�н Карме�н) ЧЕТВРТАК пројекција у 18.30 пројекција у 18.30 пројекција у 20.30 23. МАРТ АЛБАНИЈА ГРЕНАДА, ГРЕНАДА ВЕЛИКИ ОТАЏБИНСКИ (СССР, 1945) МОЈА РАТ Албания (СССР, 1967) (СССР, 1965) ...... Гренада, Гренада, Гренада моя Великая Отечественная Режија: Роман Кармен ...... (Рома�н Карме�н) Режија: Роман Кармен Режија: Роман Кармен (Рома�н Карме�н) (Рома�н Карме�н)
МОЈ ИЗБОР: ЕЛМА ТАТАРАГИЋ
ПЕТАК пројекција у 17.00 пројекција у 19.00 пројекција у 21.00 24. МАРТ ТАЧНО У ПОДНЕ ДО ПОСЛЕДЊЕГ ДАХА СОЛАРИС (САД, 1952) (ФРА, 1960) (СССР, 1972) High Noon À bout de souffl e Солярис ...... Улоге: Гари Купер (Gary Cooper), Улоге: Жан Пол Белмондо Улоге: Донатас Банионис Грејс Кели (Grace Kelly) (Jean-Paul Belmondo), (Донатас Банионис), Наталија Режија: Фред Зинеман Џин Сиберг (Jean Seberg) Бондарчук (Наталья Бондарчук) (Fred Zinneman) Режија: Жан Лик Годар Режија: Андреј Тарковски (Jean-Luc Goddard) (Андрей Тарковский)
СУБОТА пројекција у 17.00 пројекција у 19.00 пројекција у 21.00 25. МАРТ МАЛИ ВОЈНИЦИ ЧЕТИРИ СТОТИНЕ ГРОЗНИЦА СУБОТЊЕ (ЈУГ, 1967) УДАРАЦА ВЕЧЕРИ ...... (ФРА, 1959) (САД, 1977) Улоге: Стојан Столе Аранђеловић, Les quatre cents coups Saturday Night Fever Мија Алексић ...... Режија: Бахрудин Бато Ченгић Улоге: Жан Пјер Лео Улоге: Џон Траволта (Jean-Pierre Léaud), (John Travolta), Карен Лин Горни Клер Морије (Claire Maurier) (Karen Lynn Gorney) Режија: Франсоа Трифо Режија: Џон Бадам (François Truff aut) (John Badham)
НЕДЕЉА пројекција у 16.30 пројекција у 19.00 пројекција у 20.30 26. МАРТ ВАЛТЕР БРАНИ БОЈА НАРА ЛИЦЕ СА ОЖИЉКОМ САРАЈЕВО (СССР/ЈЕР, 1969) (САД, 1983) (ЈУГ, 1972) Цвет граната Scarface ...... Улоге: Велимир Бата Улоге: Софико Чијаурели Улоге: Ал Паћино (Al Pacino), Живојиновић, Раде Марковић (Софико Чиаурели), Мелкон Мишел Фајфер (Michelle Pfeiff er) Режија: Хајрудин Шиба Крвавац Алекјан (Мелкон Алекян) Режија: Брајан де Палма Режија: Сергеј Параџанов (Brian De Palma) (Сергей Параджанов)
80 | | програм музеја југословенске кинотеке ПОНЕДЕЉАК пројекција у 17.00 27. ВЕЛИКАНИ СВЕТСКОГ ФИЛМА: СТЕНЛИ КЈУБРИК МАРТ ГЛАВА ЗА БРИСАЊЕ пројекција у 19.00 пројекција у 21.00 (САД, 1977) Eraserhead УБИСТВО/УЗАЛУДНА СТАЗЕ СЛАВЕ ...... ПЉАЧКА (САД 1957) Улоге: Џек Ненс (Jack Nance), (САД, 1956) Paths of Glory Шарлот Стјуарт The Killing ...... (Charlotte Stewart) ...... Улоге: Кирк Даглас (Kirk Douglas), Режија: Дејвид Линч Улоге: Стерлинг Хејден Ралф Микер (Ralph Meeker) (David Lynch) (Sterling Hayden), Режија: Стенли Кјубрик Колин Греј (Coleen Gray) (Stanley Kubrick) Режија: Стенли Кјубрик (Stanley Kubrick)
УТОРАК пројекција у 17.30 пројекција у 20.00 28. МАРТ СПАРТАК ЛОЛИТА (САД 1960) (ВБ/САД, 1962) Spartacus Lolita ...... Улоге: Кирк Даглас Улоге: Џејмс Мејсон (James (Kirk Douglas), Лоренс Оливије Mason), Шели Винтерс (Shelley (Laurence Olivier) Winters), Сју Лајон (Sue Lyon) Режија: Стенли Кјубрик Режија: Стенли Кјубрик (Stanley Kubrick) (Stanley Kubrick)
СРЕДА пројекција у 18.00 пројекција у 20.00 29. МАРТ ДОКТОР СТРЕЈНЏЛАВ ОДИСЕЈА У СВЕМИРУ (ВБ/САД, 1964) 2001 Dr. Strangelove (ВБ/САД, 1968) ...... A Space Odyssey Улоге: Питер Селерс ...... (Peter Sellers), Џорџ Си Скот Улоге: Кир Дјулеј (Keir Dullea), (George C. Scott) Гари Локвуд (Gary Lockwood) Режија: Стенли Кјубрик Режија: Стенли Кјубрик (Stanley Kubrick) (Stanley Kubrick)
ЧЕТВРТАК пројекција у 17.30 пројекција у 20.00 30. МАРТ ПАКЛЕНА ПОМОРАНЏА БЕРИ ЛИНДОН (ВБ/САД, 1971) (ВБ/САД/ИРС, 1975) A Clockwork Orange Barry Lyndon ...... Улоге: Малколм Макдауел (Mal- Улоге: Рајан О’Нил (Ryan O’Neal), colm McDowell), Мариса Беренсон Мајкл Бејтс (Michael Bates) (Marisa Berenson) Режија: Стенли Кјубрик Режија: Стенли Кјубрик (Stanley Kubrick) (Stanley Kubrick)
ПЕТАК пројекција у 17.30 пројекција у 20.00 31. МАРТ ИСИЈАВАЊЕ БОЈЕВ МЕТАК (ВБ/САД, 1980) (ВБ/САД, 1987) The Shining s Full Metal Jacket ...... Улоге: Џек Николсон Улоге: Метју Модин (Matthew (Jack Nicholson), Modine), Адам Болдвин (Adam Шели Дувал (Shelley Duvall) Baldwin) Режија: Стенли Кјубрик Режија: Стенли Кјубрик (Stanley Kubrick) (Stanley Kubrick)
МАРТ У КОСОВСКОЈ | | 81 филмски ЦИКЛУС ОЈ, ФАШИСТО, КУД СИ ПОШÔ, ЗАПАМТИЋЕШ наставак циклуса ДИ СИ ДОШÔ „Отаџбина наша из угла страних филмаша”
ПИШУ: Младен Калпић и Радиша Цветковић
ароди и народности бивше на путу из грчке прапостојбине до олимпијског Југославије често у свакодневном домаћина Берлина. Одмах по избијању рата 1941. животу умеју да делују потпуно Гебелсова пропагандна машинерија послала пародично конспиративно као нам је и своје вредне филмске подвижнике Н из некакве урнебесне филмске да у режији Фрица Петера Буха егзалтирају бурлеске: једни побожно чувају Стаљинове слике квислиншке сараднике. Главни јунак тог филма, по подрумима, други користе ТВ пријемник на кога је према нацистичком диктату требало с рекламом за кока-колу уместо олтара, а да се угледају наши преци, био је извесни трећи кукају како се погубна руско-америчка капетан (хауптман) Ракић1. поларизација код нас никад не би ни десила Наравно, ни руска страна у то време није да су овде остали Немци, па би сви уредно стајала скрштених руку (ни иза нишана ни иза постројени, а не овако растројени, уместо шеве камере), па исте 1941. снима кратки агитфилм слушали Вагнера. који описује немачки терор над нашим То што неки од нас понекад заиста и поверују становништвом. Застрашујућа чињеница да да раде за КГБ, ЦИА или „вучју јазбину” се за једног немачког војника стреља по сто Вермахта, није само пуки плод маште наших цивила истиче се већ у самом наслову тог (ионако одвећ маштовитих) сународника. Неко остварења Сто за однога. И Американцима се је ту бујну машту морао да распали. И јесте… тај урадак изузетно допао, па су га уврстили Не само директним оружаним претњама већ и у свој патриотски омнибус What Are Wе Fight високозапаљивим филмовима од нитрата. For. Исте ратне године Леонид Луков снима Још док се наизглед (за неке) освежавајући Ночъ над Белградом, филм о томе како Срби поветарац националсоцијализма није усковит- пркосе Немцима руском романсом из наслова, лао у вампирске ветрове рата, Лени Рифенштал али највећи бисери совјетске пропаганде је 1936. одлучила да свој култни (ССпортски) докотрљаће се до нас тек после завршетка рата филм о тријумфу воље над коштано-мишићним у виду два филма која смо одабрали за вас: У ткивом Олимпија: фестивал нација (Оlympia: планинама Југославије и Проверено без мина. Festival des Nations) отвори панорамским У поменутом пропагандном совјетском кадровима Београда са све Победником, Ушћем синеастичком достигнућу Абрахама М. Рома и нашом Народном скупштином. Они се из 1946. У планинама Југославије руски глумац појављују у једанаестом минуту тог агитпроп 1 Иако на располагању немамо довољно квалитетну копију овог kunst-wеrka, док олимпијска бакља, која филма, на трибини између прве две пројекције приказаћемо вам неумитно тиња, пролази кроз нашу престоницу на великом платну неке кључне инсерте. 82 | | филмски циклус Иван Берсенев изузетно уверљиво тумачи Јосипа Броза Стаљину, као да је он само његов Тита, док редитељ првог југословенског филма, пуки пион, тек војска предводница, а не сасвим партизанске перјанице Славице, Вјекослав озбиљан играч на међународном плану и сам за Афрић, интерпретира, ништа мање сликовито, себе, Тито уопште није био одушевљен њиме, те његовог антипода генерала Михаиловића. је У планинама Југославије ускоро понео ласкаву Филм је сниман на аутентичним локацијама титулу првог филма забрањеног у СФРЈ. у Дубровнику (утрвши пионирски пут Проверено нема мина из 1965. имао је више продукцијама Game Of Thrones и Star Wars среће, а и био је проверено квалитетнији Episode VIII, које се управо тамо одвијају) совјетски филм. Кроз ту пропаганду о и Београду (финале филма дешава се на руским деминерима у послератном Београду степеништу калемегданске терасе, као и прошверцовала се и озбиљна уметност и одиста расплет рецентног америчког шпијунског дирљива прича о реалном самопожртвовању трилера с Пирсом Броснаном November Man). тадашњих комунистичких бораца посвећених Наше сународњакиње, младе партизанке, идеалима до последњег даха и откуцаја у представљене су готово као порцеланске јуначким грудима. Своје виртуозне вињетице луткице које само покорно трепћу окицама пред у тој руској епопеји имају и југословенски својим мужевима, дакле ни налик пунокрвним омиљени глумци Мија Алексић и Карло Булић, опасним женкама каквим их је четири године а амфитеатарска зграда из тог филма поново је раније представио амерички студио РКО с васкрсла код Макавејева у Мистерији орга(ни) друге стране Атлантика у Cat People. Један од зма. Филм Проверено без мина био је хит у забавнијих момената у том филму чија се радња нашим биоскопима, о чему сведочи и то што дешава по (шумама и) горама Југославије јесте је његов наслов двапут поменут у хит песми и онај када наши храбри народни ослободиоци „Рибље чорбе” с албума Бувља пијаца „Правила, певају: „Ој, фашисто, куд си пошô, запамтићеш правила”. ди си дошô”. Ипак, будући да Коча Поповић Као равнотежу тим руским интерпретацијама изгледа као Пајко из Ћао, инспекторе и да се Тита и партизана приказаћемо вам како филм завршава личним хвалоспевом лика „највећег сина наших народа и народности” уз његов благослов тумачи (The Spy Who Came In From The Cold) Ричард Бартон. Зашто је баш он, који у античком спектаклу The Robe поседује чудотворни Христов огртач, а не плаши се, богами, ни Вирџиније Вулф, био 1973. одабран и да ли је свој задатак на Сутјесци урадио уверљивије од совјетског колеге у филму У планинама Југославије оставићемо вама да лично просудите. За крај би било идеално наспрам руске, америчке и немачке пропагандне визуре приказати и ону италијанских окупационих снага. Документ 74 приказан је пре више година на Фестивалу нитратног филма у Кинотеци, али уместо њега понудићемо вам скорије и ништа мање занимљиво остварење Тинта Браса из 1976. године Салон Кити. У том филму јаког еротског набоја и још јаче друштвене критике свих слојева, о воду разузданих проститутки које нацисти обучавају за шпијунску делатност на свим љубавним фронтовима, једну од главних улога игра нико други до доајен наших партизанских филмова (Партизанска ескадрила, Клопка за генерала) Беким Фехмиу. Уживајте! И не заборавите, пријатељске и непријатељске пропаганде и даље су у току. И спољне и унутрашње. The Spy Who Came In From The Cold (1973)
ОТАЏБИНА НАША ИЗ УГЛА СТРАНИХ ФИЛМАША | | 83 шок коридор ПРEДСТАВЉА
...... „Сваки Гордонов филм је психолошка драма за себе с уграђеним механизмом; што филм постаје ирационалнији, то добијамо све већи увид у ауторову подсвест. А Берт и. ирационалног има више него што је потребно да задовољи гледаоца.”
Стив Џонсон (Bright Light Film Journal)
а време Хладног рата и страха америчких грађана од атомског сукоба и непознатих ефеката радијације, научнофантастични филмови педесетих били су преплављени том тематиком. Публика је била гладна ПИШЕ: З филмова у којима се свет суочава с масовним Ненад Беквалац уништењем да би на крају та претња била обуздана, а планета опет постала безбедно место. Биоскопе су тада пунили филмови богати ефектима које је радио Реј Харихаузен, чудовиштима Џека Арнолда и Иноширa Хонде. У својим делима ствараоци су нудили узбуђење подстакнуто скоро магичним триковима, терали на размишљање и износили филозофске ставове према питању човековог сукоба с природом и науком. Прави краљ међу њима је Берт И. Гордон, који је добио надимак БИГ (иницијали дају реч која на енглеском језику значи велики), због свега што је било преувеличано у његовим филмовима: џиновских гуштера, скакаваца, мрава, пацова, а посебно тинејџера. Гордон је своја остварења сам продуцирао, режирао и за њих радио већину специјалних ефеката, скоро без пара, и за разлику од других није се превише замарао филозофским питањима.
84 | | шок коридор представља Рођен 1922. у Кеноши, у Висконсину, још као дечак волео је да гледа филмове, било какве, жанр му није био битан. Желео је да их снима до краја живота, ништа га друго није занимало. Када је имао девет година, од тетке је на поклон добио камеру. Сам је писао приче и радио специјалне ефекте, а пријатељи и фамилија били су му глумци. Док је студирао, осмислио је универзитетски журнал који је снимао на 35 mm и приказивао га у локалним биоскопима. После завршених студија основао је фирму која је снимала рекламе и индустријске филмове. Био је задовољан јер је стално радио, а онда је једног дана рекао себи: „Чекај, па ти не снимаш филмове. Филмови се снимају у Холивуду.” Врло брзо затворио је бизнис Краљ диносауруса (King Dinosaur, 1955) и преселио се тамо. Није му било лако, али имао је предност што зна да ради све и што то воли. Први посао на филму добио је као глумац, продуцент и директор фотографије у Острву змија (Ser- pent Island, 1954), а само годину дана касније дебитовао као редитељ с Краљем диносауруса (King Dinosaur, 1955). Радња се одиграва на далекој планети на којој живе џиновске животиње. Четири научника одлазе на експедицију на којој их све време тероришу чудовишта; њихова агонија окончава се када се један од њих сети да је понео атомску бомбу и да је право време да је употреби. Гордон је због недостатка новца морао да смисли како да уради специјалне ефекте а да не прави моделе и дошао на идеју „позадинске Киклоп (The Cyclops, 1957) пројекције”. Унапред је снимио гуштера (Heloder- ma suspectum), који највише подсећа на рептиле. Снимке је пројектовао на зиду, а испред су глумци симулирали борбе. Далеко од тога да је то нова техника, али он ју је користио на други начин, и то је постао његов потпис. Звучи језиво јефтино, али имало је ефекта на публику, те су челници АИП-а (American Internacional Pictures) потписали с њим уговор за наредни филм Почетак краја (Begin- ning of the End, 1957). Неуспели експеримент гајења поврћа под утицајем радијације претвара се у ноћну мору за становнике Чикага кад увећани скакавци после чишћења околне вегетације установе да је људско месо укусније и крену у поход на град. У том филму направљен је незнатни помак у квалитету бар што се тиче приче, док је Почетак краја (Beginning of the End, 1957) „позадинска пројекција” заказала јер су снимци богату уранијумом сруши авион, инсекти и били ван фокуса, па војници који треба да униште гуштери већ су поприлично нарасли. Иста претњу изгледају као да су се нашли у неком судбина чека и пилота који због повреда на глави аматерском филму о природи. И уместо да уради остане без једног ока и постаје киклоп. У Киклопу неколико модела зграда уз које би се скакавци је очигледно знатно побољшање квалитета, за пели, он је једноставно само ставио разгледницу које су заслужни и главни глумац Лон Чејни Чикага по којој они иду укруг. млађи, за кога је то било право освежење после У филму Киклоп (The Cyclops, 1957) такође се низа нискобуџетних вестерна педесетих, и бави последицама радијације. Када се у недођију икона Б-филмова из тог периода Глорија Талбот.
БЕРТ И. ГОРДОН | | 85 Овде је Гордон први пут експериментисао са исти родни град. Луди бомбаш (The Mad Bomber, џиновским људима, који ће се појавити и у 1973) једини је његов филм за „одрасле” вредан Невероватно великом човеку (The Amazing Colos- помена. Чак Конорс игра човека што жели да се sal Man, 1957), трећем филму који је избацио исте освети либералном свету који криви за ћеркину године. Пуковник који преживи удар после теста смрт. Док он терорише град као „луди бомбаш”, нуклеарне експлозије почиње енормно да расте. Невил Бренд то исто ради као „луди силоватељ”. У изненађујуће нијансираном перформансу за Најсмешнија сцена је када Невил мастурбира такву врсту улоге Глен Ланган приказује нам на кућне филмове своје жене Немице и кроз човека који врло брзо прихвата своју наказност и прозор гледа Конорса који испоручује бомбу изолацију пре него што потпуно изгуби разум и што ће га убити. Средином те деценије Гордон почне да урнише Лас Вегас. Само шест месеци пре се враћа ономе што најбоље зна и снима тог филма премијеру је имао Невероватни човек Стравичан доживљај (The Food of the Gods, 1977) и који се смањује (The Incredible Shrinking Man, 1957) Царство мрава (Empire of the Ants, 1977), филмове Џека Арнолда, те су продуценти АИП-а одлучили инспирисане Х. Г. Велсом који чине круну његове да сниме сличан филм и направе варијацију на каријере. У Стравичном доживљају играју нека- наслов, што су радили за скоро сва Гордонова дашње дике Холивуда Ида Лупино и Ралф Мекер, остварења. За разлику од Арнолда, који је новац који се морају супротставити џиновској живини, добио од „Универзала” и сценарио од Ричарда осама, црвима и пацовима чији је раст подстакла Метисона, Гордон није имао довољно пара, а у експериментална храна. Филм је добио Гран при писању му је помогао Марк Хана (Напад дивовске на фестивалу фантастике у Паризу. Царство жене, 1958). И поред силних недостатака, тај бисер мрава је Гордонов последњи велики филм. му је донео највише пара од приказивања у drive- Колонија гигантских суперинтелигентних мрава in биоскопима и обезбедио наставак филма Рат уништи планове корумпираног агента за велике звери (War of the Colossal Beast, 1958). У некретнине, ко-га тумачи Џоан Колинс, да прода следећем остварењу Напад људи лутака (At- мало острво. Тај филм имао је најбоље ефекте tack of the Puppet People, 1958) решио је да смањи и тог лета био је хит. Такмичио се с Ратовима ствари. То га није дуго држало и враћа се старој звезда (Star Wars, 1977), Острвом доктора Мороа добро опробаној формули у Земљи против паука (The Island of Dr. Moreau, 1977), Аутом убицом (The (Earth vs the Spider, 1958), вероватно једином Car, 1977) и Вратоломним каскадером (Viva Kniev- филму у коме џиновску тарантулу оживљава el!, 1977). музика средњошколског рок бенда. Продуценти Осамдесетих је Гордон опет шарао по су филм за биоскопе преименовали у Паук у жанровима. У том периоду снимио је хорор нади да ће привући бар део публике великог хита Спаљене на ломачи (Burned at the Stake, 1982) о Муве (1958) с Винсентом Прајсом. За многе остаје суђењима вештицама у Салему и секс--комедије мистерија како је Гордон успео да добије посао Урадимо то (Let’s Do It!, 1982) и Велика опклада на филму Дечак и пирати (The Boy and the Pirates, (The Big Bet, 1985). Многи су мислили да је 1960), инспирисаном Дизнијевим авантурама за каријеру завршио са Сатанском принцезом (Sa- United Artists. Нису били задовољни његовим tan’s Princess, 1989), али после две и по деценије, сценаријем, па су довели Лесли Хајвард, која у 93. години, све је изненадио новим филмом је већ писала за „Дизни”. Парама које је добио Тајне једног психопате (Secrets of a Psycho- финансирао је Прогоњене (Tormented, 1960), филм path, 2015). Гордонови филмови су једноставни, о духовима у коме главног јунака прогањају прављени брзо и без много пара, а публика је делови тела убијене жене. од њих увек добијала оно што жели. Гордон није Током шездесетих снимао је трилере, траћио време на лажне мудрости: када се убије авантуре, секс-комедије, али је само филмом чудовиште, филм се завршава и креће одјавна Село џинова (Village of the Giants, 1965) оправдао шпица. Критичари су његове филмове називали свој надимак „Велики”. Неколико тинејџера – глупим и несофистицираним, серијал Mystery једног од њих игра млади Бо Бриџис – конзумира Science Theater 3000 изругивао му се чак осам супстанцу коју је направио Рон Хауард и нагло пута, игнорисали су их филмски историчари, порасте. Једина порука филма је да тинејџерима али призори из тих сада култних класика, па никада не треба дати никакву моћ. Гордон је чак и њихови наслови, постали су део америчке седамдесетих успео да добије Орсона Велса за културне сцене. главног вешца у Враџбинама (Necromancy, 1972). Један од разлога због којих је Велс прихватио улогу била је чињеница да Гордон и он имају
86 | | шок коридор представља фестивалу. Носилац је највиших друштвених сећање на... признања, између осталог и Октобарске награде Града Београда и Плакете Југословенске кинотеке. Крсто Шканата остаје у памћењу као аутор изразито ангажованих тема које су задирале у бит социјалистичког система у којем смо живели и неискварени хуманиста који је и поред притисака био спреман да на најотворенији, али и КРСТО филмски најузбудљивији начин, проговори о свим проблемима и посрнућима како појединаца тако и друштва у коме је живео. Никада није написао ШКАНАТА ниједан сценарио, био је затворен и шкрт на (1924–2017) речима, али је у глави носио целе конструкције својих филмова оваплоћујући их у дела изузетне визуелне динамике и јасне људске поруке. ПИШЕ: Подсетимо се о чему је говорио у неким од својих Александар највећих остварења. Саша Ердељановић ОДРИЧЕМ СЕ СВЕТА (1965) ре неколико дана у деведесeт трећој Историја филма доказала је да међу најтеже години преминуо je легендарни и најнерешивије теме, чак и за врхунске документариста jугословенског и редитеље, спадају оне везане за верско, духовно и српског филма Крсто Шканата. О метафизичко у човеку. Као ортодоксни комуниста његовим остварењима могли би се у најпозитивнијем смислу тог појма, Крсто написатиП томови књига, али за почетак је довољна Шканата један је од ретких који су те теме и кратка биографија. успешно обрадили. У филму Одричем се света представио је драму младе девојке која оставља Рођен је у Тивту 12. јануара 1924. Похађао је „дражи овоземаљског живота” зарад нечег много Филмску техничку школу у Београду. Филмом узвишенијег – духовне контемплације и посвећења је почео да се бави у „Застава филму”, где је вишем, божанском идеалу. То ремек-дело и данас снимио више документарних и наменских одушевљава једноставним изразом и дубоким остварења, а касније је деценијама био водећи мисаоним значењем. Наизглед најчуднији у редитељ документарних филмова у „Дунав његовом пребогатом опусу, филм Одричем се света филму” и српској кинематографији уопште. само је друга страница његове каријере, по својој Његова најпознатија дела су: У сенци магије етичкој ширини комплементарна левичарски (1955); Велико столеће (1958) – Златна арена за ангажованим и хуманим делима у којима је најбољи документарни филм у Пули; Извештај критиковао све оне аномалије и застрањења због из села Завој (1963); Тамо где престаје закон (1963) којих је племенита идеја социјализма изгубила – награда за најбољу режију на Београдском магично дејство на коме почива. Узбудљив у својој фестивалу кратког метра; Први падеж – човек равноћи, препун крупних кадрова и детаља који (1963) – награда за најбољи филм и друга награда откривају коцкице мозаика најдубље човекове за режију на Београдском фестивалу и Гран при интиме и света који га окружује, овај филм више на Фестивалу у Оберхаузену; Одричем се света него заслужено припада непролазним делима (1965) – награда за најбољу режију на Београдском наше кинематографије. фестивалу; Ратниче, вољно (1966) – друга награда за режију на Београдском фестивалу и Гран при РАТНИЧЕ, ВОЉНО (1966) на Фестивалу у Оберхаузену; Носталгија вампира Ово ремек-дело српског документаризма (1968) – Златна медаља Београд на Фестивалу у настало је у периоду у коме се одвијала неуспешна Београду и Специјална диплома на Фестивалу у привредна реформа. Млади људи који су се Оберхаузену; Терористи (1970) – награда за најбољу храбро борили у рату против Немаца и усташа, режију на Фестивалу у Београду; Комунисти после ослобођења, без довољно школе, знања и Југославије (1975) – награда за најбољу режију на искуства, прекомандовани су на руководећа места Фестивалу у Београду; 12 месеци зиме (1983) – Гран у привреди, управи, армији. Ратниче, вољно! бави при на Београдском фестивалу; Мошевац (1988) и се судбином једног од њих, таоцем идеологије која Хвала на слободи (1988) – Гран при на Београдском га је створила и поставила на директорско место КРСТО ШКАНАТА | | 87 велике привредне организације, а затим одједном чисткама друге половине тридесетих био супротстављеног радничкој, или боље речено најодговорнији човек за писмене карактеристике партијској већини, спремној да заборави сва добра на основу којих им је суђено, тј. нико други до онај дела и заслуге из његове прошлости. Изванредна који се бранио и одбранио од сличних оптужби камера Стеве Радовића, пре свега у сценама с 1948. године. Иако је то можда и наслућивао, чак ни партијског састанка општинског комитета на велики и неуништиви проповедник правде Крсто којем је директор искључен из СКЈ и смењен са Шканата то није смео да каже у овом, без сумње функције, чак је (не)свесно помогла гледаоцу да вансеријском архивском остварењу. схвати да су у временима немилости руководиоци „Ембарго је, као штафетну палицу, једна често били изложени бесу светине, која је дотле политичка гарнитура предавала другој. Сметали годинама покорно ћутала да би одједном, на су им чак и неки цитати Лењина”, исповедао је миг с врха, показала најниже људске страсти у Шканата своје мучно искуство с филмом Дванаест омаловажавању онога кога се више не боји. месеци зиме. „Филм Ратниче, вољно! направио сам у једној хуманој тежњи против црно-беле осуде човека. То ПРВИ ПАДЕЖ – ЧОВЕК (1964) је био покушај да се изнутра објасни морална и Највећи моралиста, човекољубац југословенског психолошка драма у којој се нашао један човек, а документарног филма, на идеју о снимању класика иза њега, можда, и цела једна генерација”, изјавио Први падеж – човек дошао je у Маршалату, је Крсто Шканата у интервјуу Мирославу Јокићу читајући жалбе које су грађани слали шефу 1998. године. кабинета председника Републике. Филм који је једва прошао домаћу цензуру, а затим био НОСТАЛГИЈА ВАМПИРА (1968) овенчан највећим признањима на фестивалима у Крсто Шканата у својим многобројним, на Београду и Оберхаузену, доказао је да је Шканата фестивалима награђиваним остварењима, био водећи српски и југословенски документарни увек је бескомпромисно и крајње аутентично редитељ шездесетих година. Кренувши од износио личне погледе на друштво и аномалије књижевне флоскуле Горког „Човек, како то гордо од којих није поштеђен ниједан систем, па ни звучи”, Шканата је прешао на праксу социјализма социјалистички. Пошавши од новинске вести да и открио невероватне гогољевске неправде се Удружење бораца из Водица код Шибеника каквих је било по целој Југославији, нарочито јавно с негодовањем огласило поводом повратка према радницима. Као крајњи продукт изнедрио у земљу њиховог некадашњег суграђанина који је се величанствени филмски мозаик система који је за време рата окупатору денунцирао партизанске на крају појео сам себе. симпатизере, Шканата је вешто повезао и „Први падеж – човек... знаш! У те три речи супротставио два света и два морална суда: један садржан је цео мој однос према животу и бораца, а други сада богатог држављанина Италије. људима. Можда, кажем можда, тај филм највише Оставивши гледаоцима да пресуде, Шканата је говори о мени као ствараоцу, и то тако што бих снагом свог људског ангажмана ипак несвесно скоро све своје филмове могао да подведем стао на једну страну, као што би и сваки поштен под тај наслов. Па и та рударска сирена на човек. На коју – то није тешко погодити у овом крају филма која се чује преко дечјих лица, ремек-делу. позивајући на узбуну против равнодушности према туђој невољи, као да се чује у сваком мом ДВАНАЕСТ МЕСЕЦИ ЗИМЕ (1983) филму, јер ја пред људском невољом никада Овај филм је бескомпромисна, жестока нисам могао да будем равнодушан.” осуда човека и система који су у име одбране Мирослав Јокић, ШКАНАТА. Пред изазовима најхуманије општечовечанске идеје комунизма стварности, Београд, 2001, стр. 67. извршили монструозне злочине над партијским и Чини се да је у овом кратком одељку од војним руководиоцима, али и обичним грађанима три реченице, сам Крсто Шканата најбоље и и сопственим народом. Завршен 1971. а приказан најискреније објаснио целокупан смисао свог тек тринаест година касније, овај филм, плод уметничког и хуманистичког рада на филму. У дану дугогодишњих Шканатиних истраживања по који Југословенска кинотека посвећује сећању европским и домаћим архивима, сметао је многима, на овог бриљантног ствараоца, потрудићемо се а очигледно највише једном човеку, због чега је дуже да још једном представимо богатство хуманих од десет година био у бункеру. Недавно отворени идеја које су га покретале током његовог дугог и документи из архива Коминтерне показују да је за плодног живота. страдање југословенских комуниста у московским
88 | | сећање на 1981), Десет малих црнаца (Десять негритят, сећање на... 1987) неки су од познатих филмова у којима је играо, а снимио их је више од педесет. Почетком ЕВГЕНИЈЕ ЛАЗАРЕВ (1937–2016) двехиљадитих постао је и звезда руских ТВ Глумац Евгеније Лазарев завршио је совјетску серија (Сваты, Даша Васильева). Па ипак, Влади- позоришну академију МХАТ 1954. године. Био је мир Зељдин, глумац који је био активан на члан глумачких ансамбала ви- филму дуже од седамдесет година, вероватно ше московских позоришта ће остати упамћен по својим великим, ведрим и и позоришни режисер. музикалним – младалачким улогама. Године 1959. добио је прву филмску улогу, СЕРГЕЈ МИКАЕЉАН (1923–2016) и то главну, у филму По образовању позоришни режисер, Василиј Суриков (Ва- Сергеј Микаељан у свет филма закорачио силий Суриков) о чу- је почетком шездесетих година прошлог веном руском слика- века. Његово стваралаштво везано је за ру. Ипак, наредне три филмску кућу „Ленфилм”. У Микаељановим деценије на филму је најбољим остварењима преплићу се ори- играо махом епизодне гинална драматургија и изузетно глумачко улоге. Међу ретким гла- умеће. У филмовима Причај ми о себи вним улогама био је лик (Расскажи мне о себе, 1971) и Удовице (Вдовы, команданта бригаде у филму По вучјем трагу 1977) истрајност и непоколебљивост жена које су (По волчьему следу, 1972). Деведесетих година Ла- у рату изгубиле блиске режисер је смело изјед- зарев је имао највећи ангажман како у домаћој начио с ратним подвигом. Све саме глумачке тако и у америчкој кинематографији – одлази звезде, Евгенија Леонова, Олега Јанковског, у Лос Анђелес и снима епизодне улоге у холи- Владимира Самојлова, Миха- вудским филмовима (The Saint, Pink Panther 2, ила Глуеског, Армeна Iron Man 2…) и серијама (The West Wing, Alias, Џигархањана и дру- 24 hours, IR…). Последњи значајни руски филм ге, Микаељан је оку- у ком је играо био је Турски гамбит (Турецкий пио у филму Пре- гамбит, 2005), где је тумачио улогу императора. мија (Преми, 1974). Улоге, и споредне ВЛАДИМИР ЗЕЉДИН (1915–2016) и главне, често је У 102. години преминуо је руски глумац давао и натуршчи- Владимир Зељдин. До самог краја свог дугог цима: тако је Лари- века Зељдин је активно глумио: у са Пољакова деби- позоришту је наступао пу- товала на филму Лет них 75 година! На свој 222 (Рейс 222, 1985) у стоти рођендан ушао главној улози, а шахи- је у Гинисову књигу сти Корчној, Таљ, Авербах рекорда – на сцени и Тајманов учествовали су у Велемај- је био пуних пет стору (Гроссмейстер, 1972). Вероватно сати. Прву значајну, најпопуларнији Микаељанов филм јесте главну филмску уло- романтична комедија Заљубљен по сопст- гу добио је давне веној жељи (Влюблен по собственному же- 1941. године у музич- ланию, 1982) с Олегом Јанковским и Евге- кој комедији Свињари- нијом Глушенком у главним улогама. Мог- ца и пастир (Свинарка ло би се рећи да је Микаељан снимао непре- и пастух) Ивана Пирјева, тенциозне филмове у најбољем смислу те речи, и та улога донела му је о стремљењу човека да се избори са собом и славу. Зељдиново глумачко и вокално умеће свакодневицом која прети да га самеље. То нису забележено је и у филмованој верзији отворене, већ тихе, интимне борбе, без патоса позоришног спектакла Учитељ играња (Учитель и трагичних завршетака. У рутини и дневној танцев) по тексту Лопеа де Веге. Новогодишњи стихији Микаељан је проналазио инспирацију и бал (Карнавальная ноч, 1956), Ујка Вања (Дядя драму, али и лепоту и шарм. Ваня, 1970), Жена у белом (Женщина в белом,
ШКАНАТА·ЛАЗАРЕВ·ЗЕЉДИН·МИКАЉЕАН | | 89 програм Југословенска кинотека МАРТ 2017 Узун Миркова 1
СТАРА КРИТИКА ФИЛМСКА МУЗИКА
ПОНЕДЕЉАК пројекција у 20.30 6. пројекција у 18.00 МАРТ БИЋЕ СКОРО ПРОПАСТ ВЕЛИКА ЈЕЗА СВЕТА (САД, 1983) (ФРА/ЈУГ, 1968) The Big Chill ...... Улоге: Ани Жирардо (Annie Улоге: Глен Клоуз (Glenn Close), Girardot), Иван Палух (Ivan Palúch) Том Беренџер (Tom Berenger) Режија: Александар Саша Режија: Лоренс Каздан Петровић (Lawrence Kasdan)
УТОРАК 7. пројекција у 10.00 пројекција у 12.30 МАРТ ОД СУМРАКА ДО ДВЕ ЧАЂАВЕ ДВОЦЕВКЕ СВИТАЊА (ВБ, 1988) (САД, 1996) Lock, Stock and Two Smoking From Dusk Till Dawn Barrels ...... Улоге: Џорџ Клуни Улоге: Џејсон Стетам (George Clooney), Квентин (Jason Statham), Вини Џоунс Тарантино (Quentin Tarantino) (Vinnie Jones) Режија: Роберт Родригез Режија: Гај Ричи (Guy Richie) (Robert Rodriguez)
ДАНИ ВАЈМАРСКЕ КУЛТУРЕ
СРЕДА пројекција у 18.00 пројекција у 20.30 8. пројекција у 10.00 МАРТ ДВЕ ЧАЂАВЕ ДВОЦЕВКЕ ФАУСТ (ВБ, 1988) (НЕМ, 1926) Lock, Stock and Two Smoking Faust: Eine deutsche Volkssage Barrels ...... Улоге: Геста Екман Улоге: Џејсон Стетам (Gösta Ekmann), (Jason Statham), Вини Џоунс Емил Јанингс (Emil Jannings) (Vinnie Jones) Режија: Ф. В. Мурнау Режија: Гај Ричи (Guy Richie) (F.W. Murnau)
СРЕДА пројекција у 12.30 8. МАРТ ЗГОДНА ЖЕНА (САД 1990) Pretty Woman ...... ПРАШКИ СТУДЕНТ Улоге: Ричард Гир (Richard Gere), (НЕМ, 1926) Џулија Робертс (Julia Roberts) Der Student von Prag Режија: Гари Маршал ...... (Garry Marshall) Улоге: Конрад Вајт (Conrad Veidt), Елица ла Порта (Elizza La Porta) Режија: Хенрик Гален (Henrik Galeen)
90 | | програм музеја југословенске кинотеке ЧЕТВРТАК ДАНИ ВАЈМАРСКЕ КУЛТУРЕ 9. пројекција у 10.00 МАРТ ЗГОДНА ЖЕНА пројекција у 18.00 пројекција у 20.30 (САД, 1990) Pretty Woman ПУТ МАЈКЕ КРАУЗЕН ПРОСЈАЧКА ОПЕРА ...... КА СРЕЋИ (НЕМ, 1931) Улоге: Ричард Гир (Richard Gere), Die 3 Groschen-Oper Џулија Робертс (Julia Roberts) (НЕМ, 1929) Mutter Krausens Fahrt ins Glück ...... Режија: Гари Маршал Улоге: Рудолф Форстер (Rudolf (Garry Marshall) ...... Улоге: Александра Шмит Forster), Лоте Лења (Lotte Lenya) (Alexandra Schmitt), Режија: Георг Вилхелм Пабст Холмес Цимерман (Georg Wilhelm Pabst) (Holmes Zimmermann) Режија: Фил Јуци (Phil Jutzi)
ЧЕТВРТАК 9. пројекција у 12.30 МАРТ СЛОБОДАН ДАН ФЕРИСА БЈУЛЕРА (САД, 1986) Ferris Bueller’s Day Off ...... Улоге: Метју Бродерик (Matthew Broderick), Мија Сара (Mia Sara) Режија: Џон Хјуз (John Hughes)
ПЕТАК пројекција у 18.00 пројекција у 20.30 10. пројекција у 10.00 МАРТ СЛОБОДАН ДАН БЕРЛИН МАЛИ ЧОВЕЧЕ, ШТА ФЕРИСА БЈУЛЕРА АЛЕКСАНДЕРПЛАЦ САДА? (САД, 1986) (НЕМ, 1931) (САД, 1934) Ferris Bueller’s Day Off Berlin-Alexanderplatz – Die Little Man, What Now? ...... Geschichte Franz Biberkopfs ...... Улоге: Метју Бродерик (Matthew ...... Улоге: Маргарет Салаван Broderick), Мија Сара (Mia Sara) Улоге: Хајнрих Георг (Heinrich (Margaret Sullavan), Режија: Џон Хјуз (John Hughes) George), Марија Бард (Maria Bard) Даглас Монтгомери Режија: Фил Јуци (Phil Jutzi) (Douglass Montgomery) Режија: Френк Борзаж (Frank Borzage) ПЕТАК пројекција у 12.30 10. МАРТ ГОРШТАК (ВБ, 1986) Highlander ...... Улоге: Кристофер Ламбер (Christopher Lambert), Шон Конери (Sean Connery) Режија: Расел Малкехи (Russell Mulcahy)
СУБОТА 11. РЕЗЕРВИСАН ТЕРМИН МАРТ
НЕДЕЉА 12. РЕЗЕРВИСАН ТЕРМИН МАРТ
МАРТ У УЗУН МИРКОВОЈ | | 91 120 ГОДИНА ОД ПРВИХ СНИМАЊА У СРБИЈИ
ПОНЕДЕЉАК пројекција у 18.00 – СРПСКИ ФИЛМ (1911–1914) 13. МАРТ СВЕЧАНОСТИ БЕОГРАД ПО ЗИМИ ВЕЛИКА ПИЈАЦА У ПРИЛИКОМ ПРЕДАЈЕ (СРБ, 1914) БЕОГРАДУ ...... СТАРИХ И ПРИЈЕМА (СРБ, 1914) Продуцент: Светозар Боторић ...... НОВИХ ЗАСТАВА НА Продуцент: Ђока Богдановић БАЊИЦИ 26. ЈУНА/9. ЖИВОТ СРПСКЕ ЈУЛА 1911. ГОДИНЕ ВОЈСКЕ У ЛОГОРУ НА ПОГРЕБ НИКОЛАЈА (СРБ, 1911) БАЊИЦИ ХАРТВИГА ЦАРСКОГ ...... (СРБ, 1913) РУСКОГ ПОСЛАНИКА У Продуцент: Светозар Боторић ...... Продуцент: Ђока Богдановић БЕОГРАДУ ТРКЕ НА БАЊИЦИ (СРБ, 1914) ...... (СРБ, 1911) ПОВРАТАК СРПСКИХ ...... Продуцент: Ђока Богдановић Продуцент: Светозар Боторић ПОБЕДНИКА И ОСВЕ- ЋЕЊЕ И ОТКРИВАЊЕ ЈЕДНА СЕОСКА СРПСКА КАРАЂОРЂЕВОГ СВАДБА СПОМЕНИКА НА КАЛЕ- (СРБ, 1911) МЕГДАНУ 11 . АВГУСТА ...... Продуцент: Светозар Боторић 1913. ГОДИНЕ (СРБ, 1913) ...... Продуцент: Ђока Богдановић
ПОНЕДЕЉАК пројекција у 20.30 пројекција у 20.30 13. МАРТ VOIGTLANDER 1896 ВОЈСКА У СЕНЦИ (ЈУГ, 1988) (ФРА/ИТА, 1969) ...... L’ Arme des ombres Улоге: Дубравко Јовановић, ...... Марина Перазић, Предраг Улоге: Лино Вентура Милинковић (Lino Ventura), Симон Сињоре Режија: Горан Радовановић (Simone Signoret) Режија: Жан Пјер Мелвил (Jean-Pierre Melville)
УТОРАК пројекција у 10.00 пројекција у 12.30 14. МАРТ ГОРШТАК У КАНЏАМА ЛАВА / (ВБ, 1986) МЛАДИ ВИНСТОН Highlander (ВБ, 1972) Young Winston ...... Улоге: Кристофер Ламбер Улоге: Роберт Шо (Robert Shaw), (Christopher Lambert), Ентони Хопкинс (A. Hopkins) Шон Конери (Sean Connery) Режија: Ричард Атенборо Режија: Расел Малкaхи (Richard Attenborough) (Russell Mulcahy) Аутор дела: Винстон Черчил (Winston Churchill)
92 | | програм музеја југословенске кинотеке ФРАНЦУСКИ ФИЛМ (1877–1914)
УТОРАК пројекција у 18.00 пројекција у 18.00 пројекција у 18.00 14. МАРТ EMILE REYNAUD CUIRASSIERS SEPARATION DES – PRAXINOSCOPE TRAVERSANT LE RHONE SOEURS SIAMOISES (ФРА, 1877–1879) A LA NAGE RADICA ET DOODICA ...... (ФРА, 1896) ...... Режија: Емил Рено Режија: Клеман Морис (Emile Reynaud) LIVERPООL: PANORAMA (Clement Maurice) PRIS DU CHEMIN DE FER PAUVRE PIERROT LE CHAUDRON (ФРА, 1891) ELECTRIQUE ...... (ФРА, 1896) INFERNAL (ФРА, 1907) Режија: Емил Рено ...... (Emile Reynaud) Режија: Луј Лимијер Режија: Жорж Мелијес (Louis Lumiere) (Georges Melies) BARQUE SORTANT DU LE VOYAGE AUTOMOBILE PORT (ФРА, 1895) ARRIVEE D’UN TRAIN EN ...... GARE DU NORD PARIS – MONTE CARLO Режија: Луј Лимијер (ФРА, 1895) EN DEUX HEURES (Louis Lumiere) ...... (ФРА, 1904) Режија: Жорж Демени ...... BAIGNADE EN MER (Georges Demeny) Режија: Жорж Мелијес (ФРА, 1895) (Georges Melies) ...... DISPUTE Режија: Луј Лимијер (ФРА, 1895) LA COURSE A LA (Louis Lumiere) ...... PERRUQUE (ФРА, 1906) Режија: Жорж Демени ...... COMBAT DE COQS (Georges Demeny) Режија: Жорж Ато (Georges Hatot) (ФРА, 1895) PLACE DE LA LOIE FULLER CONCOURS DE BOULES MADELEINE A PARIS (ФРА, 1905) (ФРА, 1895) (ФРА, 1895) ...... UN REVE DE DRANEM Режија: Луј Лимијер A LA BASSE – COUR (ФРА, 1905) (Louis Lumiere) (ФРА, 1897) ...... SCULPTEUR MODERNE LAVEUSES (ФРА, 1895) Режија: Ернест Норманден (ФРА, 1908) ...... (Ernest Normandin) Режија: Луј Лимијер LE BON INVALIDE ET LES (Louis Lumiere) IMAGES DE L’ ENFANTS EXPOSITION DE 1900 PREMIERS PAS DE BEBE (ФРА, 1908) (ФРА, 1900) ...... (ФРА, 1895) ...... Режија: Етјен Арно Режија: Жорж Мелијес (Etienne Arnaud) Режија: Луј Лимијер (Georges Melies) (Louis Lumiere) METEMPSYCHOSE HISTOIRE D’UN CRIME (ФРА, 1905) BATAILLE DE NEIGE (ФРА, 1901) (ФРА, 1895) ...... Режија: Фердинан Зека UN DRAME CHEZ LES Режија: Луј Лимијер (Ferdinand Zecca) FANTOCHES (Louis Lumiere) (ФРА, 1908) LA CONQUETE DE L’AIR ...... EGYPTE – VILLAGE DE (ФРА, 1901) Режија: Емил Кол (Emile Cohl) SAHKARAH ...... (ФРА, 1896) Режија: Фердинан Зека PARIS SOUS LES (Ferdinand Zecca) EAUX-JOURNEE DU 29. LOURDES: TRANSPORT JANVIER 1910. DE MALADES (ФРА, 1896) (ФРА, 1910)
МАРТ У УЗУН МИРКОВОЈ | | 93 УТОРАК пројекција у 18.00 пројекција у 20.30 14. МАРТ DE PARIS A ST GERMAIN ТАЈНЕ ОРИЈЕНТА (ФРА, 1910) (НЕМ/ФРА, 1928) ...... L’AVENIR – DEVOILE PAR Улоге: Нина Кошиц (Nina Koschitz), Николај Колин LES LIGNES DU PIED (Nikolaj Kolin), Иван Петровић (ФРА, 1914) (Ivan Petrovich) ...... Режија: Александар Волков Режија: Емил Кол (Emile Cohl) (Alexandre Wolkoff )
СРЕДА 15. пројекција у 10.00 ФИЛМ И РЕЛИГИЈА – 500 ГОДИНА ПРОТЕСТАНТИЗМА МАРТ У КАНЏАМА ЛАВА / пројекција у 18.00 пројекција у 20.30 МЛАДИ ВИНСТОН (ВБ, 1972) Young Winston ЛУТЕР КАТАРИНА ЛУТЕР ...... (НЕМ/САД, 2003) (НЕМ, 2017) Улоге: Роберт Шо (Robert Shaw), Luther Katharina Luther Ентони Хопкинс (Anthony ...... Hopkins) Улоге: Џозеф Фајнс (Joseph Улоге: Макс Мауф (Max Mauff ), Режија: Ричард Атенборо Fiennes), Бруно Ганц Девид Стрисов (Devid Striesow) (Richard Attenborough) (Bruno Ganz) Режија: Јулија фон Хајнц Аутор дела: Винстон Черчил Режија: Ерик Тил (Eric Till) (Julia von Heinz) (Winston Churchill)
СРЕДА пројекција у 12.30 15. МАРТ СТАРАЦ И МОРЕ (САД, 1958) The Old Man and the Sea ...... Улоге: Спенсер Трejси (Spencer Tracy), Фелипе Пазос (Felipe Pazos) Режија: Џон Стерџес (John Sturges)
ЧЕТВРТАК пројекција у 18.00 пројекција у 20.30 16. пројекција у 10.00 МАРТ СТАРАЦ И МОРЕ ЈЕВАНЂЕЉЕ ПО (САД, 1958) МАТЕЈУ The Old Man and the Sea (ИТА/ФРА, 1964) ...... Il vangelo secondo Matteo Улоге: Спенсер Трejси ...... (Spencer Tracy), Фелипе Пазос Улоге: Енрике Ирацокви (Felipe Pazos) (Enrique Irazoqui), Маргерија Режија: Џон Стерџес (John Карузо (Margheria Caruso) Sturges) Режија: Пјер Паоло Пазолини (Pier Paolo Pasolini)
ЧЕТВРТАК 16. пројекција у 12.30 МАРТ ИЗГУБЉЕНА ЧАСТ КАТАРИНЕ БЛУМ (НЕМ, 1975) – Die verlorene Ehre der Katharina Blum ЖИТИЈЕ БРАЈАНОВО ...... (ВБ, 1979) Улоге: Ангела Винклер Life of Brian (Angela Winkler) ...... Режија: Фолкер Шлендорф Улоге: Ерик Ајдл (Eric Idle), (Volker Schlоndorff ), Маргарета Џон Клиз (John Cleese) фон Трота (Margarethe von Trotta) Режија: Тери Џоунс (Terry Jones)
94 | | програм музеја југословенске кинотеке ПЕТАК 17. пројекција у 10.00 пројекција у 12.30 МАРТ ИЗГУБЉЕНА ЧАСТ ЈЕНТЛ КАТАРИНЕ БЛУМ (САД 1983) (НЕМ, 1975) – Die verlorene Yentl Ehre der Katharina Blum ...... Улоге: Барбра Страјсенд Улоге: Ангела Винклер (Barbra Streisand), (Angela Winkler) Менди Патинкин Режија: Волкер Шлендорф (Mandy Patinkin) (Volker Schlоndorff ), Маргарета Режија: Барбра Страјсенд фон Трота (Margarethe von Trotta) (Barbra Streisand)
ПЕТАК пројекција у 18.00 пројекција у 20.30 17. МАРТ МИХАЕЛ КОЛХАС – ИМЕ РУЖЕ БУНТОВНИК (ИТА/НЕМ/ФРА, 1986) Der Name der Rose (НЕМ/ФРА, 1969) ...... Michael Kohlhaas - Der Rebell Улоге: Шон Конери ...... (Sean Connery), Кристијан Улоге: Дејвид Ворнер Слејтер (Christian Slater) (David Warner), Режија: Жан Жак Ано Ана Карина (Anna Karina) (Jean Jaques Annaud) Режија: Фолкер Шлендорф (Volker Schlöndorff ) СУБОТА пројекција у 10.00 пројекција у 12.30 пројекција у 18.00 18. МАРТ ЈЕНТЛ ПЛАВА ПТИЦА ДЕРВИШ И СМРТ (САД 1983) (САД/СССР, 1976) (ЈУГ, 1974) Yentl The Blue Bird ...... Улоге: Велимир Бата Улоге: Барбра Стрaјсенд Улоге: Елизабет Тејлор Живојиновић, (Barbra Streisand), (Elizabeth Taylor), Војислав Воја Мирић Менди Патинкин Џејн Фонда (Jane Fonda) Режија: Здравко Велимировић (Mandy Patinkin) Режија: Џорџ Кјукор Режија: Барбра Страјсенд (George Cukor) (Barbra Streisand)
СУБОТА пројекција у 20.30 18. МАРТ КОЛОНИЈА (НЕМ/ШПА/ЛУК, 2015) Colonia ...... Улоге: Ема Вотсон (Emma Watson), Даниел Брул (Daniel Brühl) Режија: Флоријан Галенбергер (Florian Gallenberger)
НЕДЕЉА пројекција у 10.00 пројекција у 12.30 19. ПЛАВА ПТИЦА МАРТ ИСПОВЕСТ ВАРАЛИЦЕ (САД/СССР, 1976) The Blue Bird ФЕЛИКСА КРУЛА (НЕМ, 1957) Bekenntnisse des ...... Hochstaplers Felix Krull Улоге: Елизабет Тејлор ...... (Elizabeth Taylor), Улоге: Хорст Бухолц Џејн Фонда (Jane Fonda) (Horst Bucholz), Лизелот Пулвер Режија: Џорџ Кјукор (Liselotte Pulver) (George Cukor) Режија: Курт Хофман (K. Hoff man) Aутор делa: Томас Ман (Thomas Mann) МАРТ У УЗУН МИРКОВОЈ | | 95 НЕДЕЉА пројекција у 18.00 пројекција у 20.30 19. МАРТИН ЛУТЕР МАРТ ГОЈИНЕ УТВАРЕ (НЕМ, 1983) (САД/ШПА, 2006) Martin Luther – Das Gewissen Goya’s Ghosts ...... Улоге: Улрих Тајн (Ulrich Thein), Улоге: Хавијер Бардем (Javier Франк Линерт (Frank Lienert) Bardem), Натали Портман Режија: Курт Вет (Kurt Veth) (Natalie Portman) Режија: Милош Форман (Milos Forman)
ПОНЕДЕЉАК пројекција у 18.00 - СЕЋАЊЕ НА... ДЕБИ РЕЈНОЛДС (Debbie Reynolds) 20. ПЕВАЈМО НА КИШИ МАРТ (САД, 1952) Singin’ in the Rain ...... Улоге: Деби Рејнолдс (Debbie Reynolds), Џин Кели (Gene Kelly) Режија: Стенли Донен (Stanley Donen), Џин Кели (Gene Kelly)
ПОНЕДЕЉАК пројекција у 20.30 - СЕЋАЊЕ на... КЕРИ ФИШЕР (Carrie Fisher) 20. МАРТ РАЗГЛЕДНИЦЕ ИЗ ПАКЛА (САД, 1990) Postcards From the Edge ...... Улоге: Мерил Стрип (Meryl Streep), Ширли Маклејн (Shirley MacLaine) Режија: Мајк Николс (Mike Nichols) Сценарио: Кери Фишер (Carrie Fisher)
УТОРАК пројекција у 10.00 пројекција у 12.30 ПОРТУГАЛИЈА 21. пројекција у 18.00 МАРТ ИСПОВЕСТ ВАРАЛИЦЕ ЕЛМЕР ЏЕНТРИ, ФЕЛИКСА КРУЛА ШАРЛАТАН ФЛОРБЕЛА (НЕМ, 1957) Bekenntnisse des (САД, 1960) (ПОР, 2012) Hochstaplers Felix Krull Elmer Gantry Florbela ...... Улоге: Хорст Бухолц Улоге: Берт Ланкастер Улоге: Далила Карно (Horst Bucholz), Лизелот Пулвер (Burt Lancester), (Dalila Carmo), (Liselotte Pulver) Џин Симонс (Jean Simmons) Иво Канелас (Ivo Canelas) Режија: Курт Хофман Режија: Ричард Брукс Режија: Висенте Алвеш до О (Kurt Hoff man) (Richard Brooks) (Vicente Alves do Ó)
СРЕДА пројекција у 10.00 пројекција у 12.30 пројекција у 20.30 22. МАРТ ЕЛМЕР ЏЕНТРИ, ПОТАМНЕЛИ АНЂЕЛИ МИСТЕРИЈЕ ШАРЛАТАН (САД, 1975) ЛИСАБОНА: ШТА БИ The Tarnished Angels (САД, 1960) ТУРИСТА ТРЕБАЛО ДА Elmer Gantry ...... Улоге: Рок Хадсон (Rock Hudson), ВИДИ Улоге: Берт Ланкастер Роберт Стак (Robert Stak) (ПОР, 2009) (Burt Lancester), Режија: Os misterios de Lisboa: Џин Симонс (Jean Simmons) Даглас Сирк (Douglas Sirk) What a tourist should see Режија: Ричард Брукс Aутор делa: Вилијем Фокнер ...... (Richard Brooks) (William Faulkner) документарни филм Aутор делa: Синклер Луис Режија: Жозе Фонсека и Коста (Sinclair Lewis) (José Fonseca e Costa)
96 | | програм музеја југословенске кинотеке ЧЕТВРТАК пројекција у 10.00 пројекција у 12.30 23. ЈАНУАР ПОТАМНЕЛИ АНЂЕЛИ НЕБЕСКА СТВОРЕЊА МЕЂУНАРОДНА (САД, 1975) (НЗ/НЕМ, 1994) СМОТРА The Tarnished Angels Heavenly Creatures ...... АРХЕОЛОШКОГ Улоге: Рок Хадсон (Rock Hudson), Улоге: Мелани Лински (Melanie Роберт Стак (Robert Stak) Lynskey), Кејт Винслет ФИЛМА Режија: Даглас Сирк (Kate Winslet) (Douglas Sirk) Режија: Питер Џексон Aутор делa: Вилијем Фокнер (Peter Jackson) (William Faulkner)
ПЕТАК пројекција у 10.00 пројекција у 12.30 ПРОГРАМ 24. МАНИФЕСТАЦИЈЕ МАРТ НЕБЕСКА СТВОРЕЊА ГОСПОДАР ПРСТЕНОВА: БИЋЕ (НЗ/НЕМ, 1994) ДРУЖИНА ПРСТЕНА НАКНАДНО Heavenly Creatures (НЗ/САД, 2001) The Lord of the Rings: ОБЈАВЉЕН...... The Fellowship of the Ring Улоге: Мелани Лински (Melanie ...... Lynskey), Кејт Винслет Улоге: Елајџа Вуд (Elijah Wood), Јан (Kate Winslet) Макелен (Ian McKellen) Режија: Питер Џексон Режија: Питер Џексон (Peter Jackson) (Peter Jackson)
СУБОТА пројекција у 10.00 пројекција у 13.30 25. МАРТ ГОСПОДАР ПРСТЕНОВА: ГОСПОДАР ПРСТЕНОВА: МЕЂУНАРОДНА ДРУЖИНА ПРСТЕНА ДВЕ КУЛЕ СМОТРА (НЗ/САД, 2001) (НЗ/САД, 2002) The Lord of the Rings: The Lord of the Rings: АРХЕОЛОШКОГ The Fellowship of the Ring The Two Towers ...... ФИЛМА Улоге: Елајџа Вуд (Elijah Wood), Улоге: Елајџа Вуд (Elijah Wood), Јан Макелен (Ian McKellen) Јан Макелен (Ian McKellen) Режија: Питер Џексон Режија: Питер Џексон (Peter Jackson) (Peter Jackson)
НЕДЕЉА 26. пројекција у 10.00 пројекција у 13.30 МАРТ ГОСПОДАР ПРСТЕНОВА: ГОСПОДАР ПРСТЕНОВА: МЕЂУНАРОДНА ДВЕ КУЛЕ ПОВРАТАК КРАЉА СМОТРА (НЗ/САД, 2002) (НЗ/САД, 2003) The Lord of the Rings: The Lord of the Rings: АРХЕОЛОШКОГ The Two Towers The Return of the King ФИЛМА ...... Улоге: Елајџа Вуд (Elijah Wood), Улоге: Елајџа Вуд (Elijah Wood), Јан Макелен (Ian McKellen) Јан Макелен (Ian McKellen) Режија: Питер Џексон Режија: Питер Џексон (Peter Jackson) (Peter Jackson)
ПОНЕДЕЉАК 27. МАРТ МЕЂУНАРОДНА СМОТРА АРХЕОЛОШКОГ ФИЛМА
МАРТ У УЗУН МИРКОВОЈ | | 97 УТОРАК пројекција у 10.00 пројекција у 13.00 28. МАРТ ГОСПОДАР ПРСТЕНОВА: КО СЕ БОЈИ ДУХА ЈОШ МЕЂУНАРОДНА ПОВРАТАК КРАЉА (НЗ/САД, 1996) СМОТРА (НЗ/САД, 2003) The Frighteners АРХЕОЛОШКОГ The Lord of the Rings: ...... The Return of the King Улоге: Мајкл Џ. Фокс ФИЛМА ...... (Michael J. Fox), Улоге: Елајџа Вуд (Elijah Wood), Трини Алварадо (Trini Alvarado) Јан Макелен (Ian McKellen) Режија: Питер Џексон Режија: Питер Џексон (Peter Jackson) (Peter Jackson)
СРЕДА пројекција у 10.00 пројекција у 12.30 29. МЕЂУНАРОДНА МАРТ КО СЕ БОЈИ ДУХА ЈОШ КИНГ КОНГ (НЗ/САД, 1996) The Frighteners (НЗ/САД/НЕМ, 2005) СМОТРА ...... King Kong s АРХЕОЛОШКОГ Улоге: Мајкл Џ. Фокс ...... (Michael J. Fox), Улоге: Наоми Вотс (Naomi Watts), ФИЛМА Трини Алварадо (Trini Alvarado) Џек Блек (Jack Black) Режија: Питер Џексон Режија: Питер Џексон (Peter Jackson) (Peter Jackson)
ЧЕТВРТАК пројекција у 10.00 пројекција у 13.30 30. МЕЂУНАРОДНА МАРТ КИНГ КОНГ ДИВНЕ КОСТИ (НЗ/САД/НЕМ, 2005) (НЗ/САД/ВБ, 2009) СМОТРА King Kong s The Lovely Bones АРХЕОЛОШКОГ ...... Улоге: Наоми Вотс (Naomi Watts), Улоге: Рејчел Вајс (Rachel Weisz), ФИЛМА Џек Блек (Jack Black) Марк Волберг (Mark Wahlberg) Режија: Питер Џексон Режија: Питер Џексон (Peter Jackson) (Peter Jackson)
ПЕТАК пројекција у 10.00 пројекција у 12.30 31. МАРТ ДИВНЕ КОСТИ ХОБИТ: НЕОЧЕКИВАНО МЕЂУНАРОДНА (НЗ/САД/ВБ, 2009) ПУТОВАЊЕ The Lovely Bones СМОТРА (НЗ/САД, 2012) The Hobbit: ...... An Unexpected Journey АРХЕОЛОШКОГ Улоге: Рејчел Вајс (Rachel Weisz), ...... Марк Волберг (Mark Wahlberg) Улоге: Мартин Фриман ФИЛМА Режија: Питер Џексон (Martin Freeman), Јан Макелен (Peter Jackson) (Ian McKellen) Режија: Питер Џексон (Peter Jackson)
98 | | програм музеја југословенске кинотеке
ЈУГОСЛОВЕНСКА КИНОТЕКА, Узун Миркова 1, Београд www.kinoteka.org.rs