Vukova Reforma Me|U Najsre}Nijim Doga|Ajima Srpske Istorije

Z merka seidandawiolakopoteè,pogotovoako {to jeprewegakwièvnopostojalo.Re~enaza- zajama~no), tojest:zabezmilosnupotruonoga naglost (anaglostije,razumese,biloiqutine oporo~avahu (ijo{oporo~avaju!)Vukazasrditu i glasa,kakvihbisedanasme|unamana{lo, svedo~i i po dojako{wimkwigamadobomodrào,o~emu ì, ukolikoseuiolekrepkomìvotuzatekaoi ski kaoicrkvenoslovenskiizrekgde{tozadr- vi{eg znawa }i –moèbitiinerado,analogom ke, kadseba{inebirajusredstva,iskqu~uju- vanova iMrkaqa),niuàruprevratni~kebit- Stefanovi}a Venclovi}a,Dositeja,LukeMilo- li (oniznaniioniteknazna~eni,preGavrila diciju inasve{tosuprethodniciwegoviuradi- kih mo}inaroda,oslowennausmenoo~uvanutra- {ki samerqivimpismom,staviuslu`butvora~- zik ipravopis,jednostavnomazbukomfonolo- doba davahumahove,Vukjepregnuodasrpskije- [TAMPAWE OVOGBROJA OMOGU]ILO JEMINISTARSTVO KULTURE VLADE REPUBLIKE SRBIJE kwièstva ikulture. pisno preokreneiosnaìposustalitoksrpskog prema govoruprostoganaroda,jezi~kiipravo- ènice staja}e za nemawekwiga,usvoj slepim peva~imauzase,kaoìvomnadoknadom zorskih stakala,VukStefanovi}Karaxi},sa boqe ku}ebejahusgove|immehurimame{tepro- bom naprtwa~om,uprebednomota~estvu,gdenoi àoci retkodazna|ahuzasramigrehotu,stor- tami, silomprilikaublizovlasti,~ijiprite- svetu, bolestan,bezpara. }e nekedrugeisre}nijeSrbije,asvetoutu|em razgr}u}i tustumaglu,tvrdopouzdanuprosinu- ponad svogadobaiuglavamasvojihsavremenika qevim tragomidrè}iseKopitarevog Stefanovi} Karaxi}opredmetio,idu}iMrka- snaricom ~iji jesvevremeniduh– ~iwe svoj kwi`na, duhovnog,/zakonakojirajbo`jijavqa. pismena/ nevidibo`jazakonadobro,/ ni lepovidqivonije,/takoidu{asvakabez ti/ okukojevidibo`jutvorevinusvu,/nosve Vukove reformequtiosporavateqi,odimena Dugim putimasa{tulomlipovom,poblatui Ovako Konstantin–Apostolslovenskizapo- Jer kao{tobezsvetlostiradostne}ebi- Odli~ni skupepo{tovalacaVukovogdela, ÙU ISSN 0353-2739 com! naredni period. bar 2008.iutvrditizadaci za `bine oktobar2007–novem- Izve{taj oraduVukovezadu- {tine. gana dau~estvujuuraduSkup- uze}a, ustanovaidràvnihor- zadu`bine, predstavnikepred- prijateqe isaradnikeVukove ~asova. ska 42.Po~etaksednicejeu10 Stari grad,Beograd,Makedon- 2008. godine,usaliOp{tine à}e seupetak,7.novembra {tine Vukovezadu`bineodr- izredan razboriosobitiose}ajzatren pojmiti, besprimernomradi{no{}ukojoj adivquju}om snagom,kakvujedanaste{koi Vukova zadu`bina O~ekujemo vassdobrodo{li- Na sednici}eserazmatrati Pozivamo svezadu`binare, Dvadeset prvasednicaSkup- zadu`bine Skup{tine Vukove Poziv za21.sednicu i kao i na|enice Proglas Srpskog rje~nika i najposle Vukova reformame|unajsre}nijim IZLAZI SVAKATRIMESECA – svakomogu}stvodaseslavenoserp- LIST VUKOVEZADU@BINE zaba~ene uen em zdvtgveka, , ~udesnupesmuizdevetog zur osewenpozvawemda, iznutra , Srpskim rje~nikom , pai Rje~nik Pismenicom prvo izdawe. osobite sjavquje doga|ajima srpskeistorije BESEDA RADOVANABELOGMARKOVI]ANAVUKOVOMSABORUUTR[I]U svojom, re~i, O nizovao me|unarodnunau~nu konfe- turu „VukKaraxi}“jeuTr{i}u orga- septembra 2008.godine,Centar zakul- FDU izBeograda. {kolski ~as“uizvedbistudenata Srbiji, okon~anajepredstavom„Vukov posve}ena jubilejuvisokog{kolstvau Beli Markovi},azavr{nasve~anost, nau~ni skup).BesednikjebioRadovan nografija, televizijskihprojekata, ve, koncerti,promocije~asopisa,mo- znovrstan program(izlo`be,predsta- bra 2008.godine.Prire|enbogatira- 8. septembra,atrajaojedo14.septem- govorne U predsaborskimdanimaod5. do7. senta – Vuk tra- SEDAMDESET PETGODINAVUKOVESPOMEN-KU]EIPRVOGSABORSKOGOKUPQAWA UTR[I]U Pe- , ; RADOVAN BELIMARKOVI]BESEDINA74.VUKOVOMSABORUUTR[I]U cijom, zvani~nojeotvoren rodnom nau~nomkonferen- saborskim danimame|una- Tr{i}u, zapo~etve}upred- vogodi{wi Vukovsaboru SEPTEMBAR 2008. ku}e. MinistarjeuTr{i}uizrazio za- niju ipopre{aopragVukove spomen- nistar kulturekojijeposledwih dece- boj{a Bradi}kojijeujednoi prvimi- prisustvovao iministarkulture Ne- ra biloje8.septembra.Sve~anosti je ove nau~nekonferencije. ra seobjavqivawezbornikaradovasa zator ovogdoga|aja.Tokom2009.plani- ta SANUkojijeujednobioisuorgani- ji~i}, direktorEtnografskoginstitu- ferenciju jeotvoriladrDraganaRado- Gore, RepublikeSrpskeiSrbije.Kon- ske, Slova~ke,Turske,Kanade,Crne je u~estvovalo35nau~nika:izBugar- kove spomen-ku}eioku}nice.Naskupu lima spomeni~kihkompleksapoputVu- na osobenostima,zna~ajuipotencija- istorija-se}awa“ kojajebilaposve}e- renciju podnazivom„Spomen-mesta– Vukov {kolski~as Zvani~no otvarawe74.Vukovogsabo- • GODINA ææ • za pomo}obnoviVukovespomen-ku}e. U Jeli}u, kojise2006.prviodazvao apelu Republike Srpskegospodinu Milanu znak zahvalnostipo~iv{empremijeru grad –BawaLuka kovog saborapo~eojepromocijom kovi} uglavnojulozi.Program74.Vu- ce KraqisaSvetlanom–CecomBoj- „Gospo|a ministarka“,ureìjiMili- blike SrpskeizBawalukepredstavom su ~lanoviNarodnogpozori{taRepu- Nakon obra}awaministra,nastupili da ipovezivawesakulturamasveta. vawe identitetanarodakomesepripa- likih“ kulturapotvr|ivaweiizraà- {a Bradi}jeistakaodasuodlike„ve- kovom domukultureuLozniciNeboj- nom obra}awusaborskojpubliciuVu- tiocima, posebnomladima.Uzvani~- kao imogu}nostimakojeonpruàpose- dovoqstvo stawemspomen-kompleksa, BROJ 84 • koja jeprire|enau PRIMERAK 50DINARA Z zik, osnovomipotkom,kakoza tvora~kom bi}usrpskognarodaipripravioje- svojom jednostavnomazbukom,Vukjedaokrila ose}aj zajezi~kumerunikadnijeizneverio. prili~ito narodnomgovoru,pri~emugatanani kovao, iznudicoma„spro}upotreba“ikudvi{e }utna jezi~kasaglasja.Kovaojere~i,da{tanego ke saveze“,boqere}i:na ~i, gde{toprave}iinevoqneali uvaàvaju}i ìve,tojest:unaroduodoma}enere- uprvomredu i slavenoserpskejezi~keriznice, lo, niispomo}iiznedragemucrkvenoslovenske stranih re~i,nelibe}ise,akove}drugebibi- ali seniturcizamanijeodricao,nitiikojih um idoslutqivostmogu. dosezima inaj{irimobuhvatom–doklekoliko rascvetan, saop{titi,samsebiisvetu,visokom nom razbokoritiitakose,razbokorenobajno pouzdan da}eseicvetniksrpskogjezikavreme- svoje prostote;provi|ewemfilolo{koggenija ga, narodne}ezanavekostatiuzato~eni{tvu sopstvenog jezikaitimjezikomnapisanihkwi- nikom kijem ilatinskijemre~imaistolkovanim“ ijedne prekomernere~i,Vukjesvojim,„wema~- ma proro~kihsvetlozara. storima dubokihtminainaastralnimvrhunci- takoizapesni~keushite udu{evnimpro- sege, Temeqnom jezi~ko-pravopisnomreformomi Za tu|icamarazboritiVuknijeolakopotezao, Oslowen naizvornonarodnokazivawe,bez ~ito svedo~i,uzkrepkunade`duda,spomo} kojekako, o~emuiprevod nao jetoVuk,predobroznao,idovijaose – aisvojimpribira~kim,etnografskim Uostalom, svakiodblesakre~i tako {togodnijenipomi{qao.Manimo sam Vuk,niupunomhukusvogprevratni{tva,na kao lepoiveliko,ukwigamaskrasilo,stim{to znawu danikonemoèponi{titiono{tose, je opredromantizmugovor,protivnopozitivnom nevidimog sveta. tawe predbeskrajno{}uumaitajnamavidimog rascvetalim kulturamalakoneiskazuju,zadrh- ska umstva,zakrilatezami{qajekakviseniu ima|ahu izrekazapretaweneose}ajeifilosof- vrata), osimzagolenu`deiprekepotrebe,ne nagonskom slutwombritke|ordeponadtankog koca ikonopca,apritomsvako,bezrazlike,s {}e nonaposnojwiviiuzlehudomdomu;izme|u mova, aliSrbqionogdoba(uzbeguinavojni,~e- kazivawe u Vukovom imenovane raboteèstokuprirodu. Moj Dodu{e, zagotovosemogloimoèuzetida log EtnografskogmuzejaizBeograda, otvorila drVesnaMarjanovi}, etno- otvorenom prostoru,kojuje sve~ano telijerima. Ovauzornaizlo`ba u bilo interesantnoposetiocima iho- ovo le~ili{teve}sredinom19.veka sada{wa saznawa,teipokazaladaje Koviqa~e znatnoranijeuodnosunado- je ujednodatiralaarhitekturuBawe mentima i{tampi.Autorkaizlo`be wenim najranijimpomenimaudoku- ponudila jezanimqivupri~uoBawi, Marija [}eki},kustosMuzejaJadra, du}nost Koviqa~e“.Autorkaizlo`be grafija idokumenatapodnazivom„Bu- Koviqa~e otvorenajeizlo`bafoto- ka izjedneneobi~neperspektive. fotografija predstavqenajeBawaLu- Galeriji „MinaKaraxi}“izlo`bom umozritelnih Drugog saborskogdanauparkuBawe Rje~niku polzu Nastavak na3.strani nahodi premalore~izais- glavne stvaripre- Novog zavjeta umozritelne Nastavak na3.strani misli, apstraktnihpoj- polezne utuk „jezi~-

Rje~-

do- re- nave{}uje Utuk ... SEPTEMBAR 2 2008.

IZ BROJA U BROJ U SLAVU GOLUBU DOBRA[INOVI]U (1925–2008)

Dani evropske ba{tine Ogroman doprinos izu~avawu u Vukovoj zadu`bini

Vukova zadu`bina je ove godine zapaèno u~estvovala u mani- Vukovog ìvota i dela festaciji Dani evropske ba{tine koja je odràna od 14. do 21. septembra. Za nedequ dana, koliko je trajao ovaj program, Vukovu zadu`binu je obi{lo oko 600 posetilaca, i to ne samo Beogra|a- na ve} i gostiju iz sveta. r Golub Dobra{inovi}, istori~ar kwièvnosti, Tom prilikom, predstavqeni su Dom Vukove zadu`bine, kao i ro|en je u Crnoj Gori, u selu Rasovu, 28. januara aktivnosti ove institucije. Gotovo svi posetioci su izrazili za- 1925. godine. Gimnaziju je u~io u Bijelom Poqu i dovoqstvo obilaskom Zadu`bine i izgledom objekta koji je sagra- D Beranama. Od godine 1942. bio je u~esnik NOB-a. |en 1870/71. godine, po projektu arhitekte Aleksandra Bugarskog. Posle rata zavr{ava gimnaziju u Beogradu gde je, Godine 1912. arhitekta Branko Tanazevi} je izgradio jedno na Filolo{kom fakultetu, studirao na grupi za Jugosloven- krilo sa unutra{wim dvori{tem i tada je ura|ena i fasada, koja sku kwièvnost. Godine 1950. i 1951. radio je kao asistent u je sve do danas sa~uvala svoj izgled. Institutu za kwièvnost SANU, a od 1954. kao kustos u Mu- U zgradi je od 1878. do 1952. godine bilo sme{teno Ministar- zeju Vuka i Dositeja. Od 1974. godine do kraja 1977. bio je v. d. stvo prosvete i crkvenih dela, najpre Kneèvine i Kraqevine upravnika Muzeja, kada je i oti{ao u penziju. Muzej Vuka i Srbije, a od 1918. godine Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a Dositeja je, 1973. godine, kandidovao dr Dobra{inovi}a za posle 1944. godine Ministarstvo prosvete Narodne Republike Vukovu nagradu koju je dobio tek 1987. Srbije. Doktorsku disertaciju pod naslovom @ivot i rad Sima Zavod za za{titu spomenika kulture grada Beograda ovu zgradu Matavuqa odbranio je 1962. godine na Filolo{kom fakul- je 1966. godine proglasio spomenikom kulture. Od 1988. godine tetu u Beogradu. zgrada je dodeqena Vukovoj zadu`bini na kori{}ewe. Brojne radove iz istorije kwièvnosti dr Dobra{inovi} je objavqivao u na{im znamenitim ~asopisima: Prilo- zima KJIF, Kwièvnosti, Letopisu Matice srpske, Kwièvnosti i jeziku, Kwièvnim novinama, Zborniku Poseta ministra kulture Muzeja pozori{ne umetnosti, Savremeniku, Zborniku Muzeja primewenih umetnosti i drugim, kao i u mnogim Neboj{a Bradi}, ministar kulture Republike Srbije, i speci- dnevnim listovima. jalni savetnik Zoran Hamovi} posetili su 24. septembra 2008. go- Mnogim prilozima dr Golub Dobra{inovi} je doprineo dine Vukovu zadu`binu i sa Miodragom Matickim, predsednikom uspehu Kov~eì}a, godi{waka Muzeja Vuka i Dositeja, ~i- Upravnog odbora, i Sla|enom Mla|en, upravnicom, razgovarali ji je bio i glavni i odgovorni urednik od 1974. do 1977. go- o aktivnostima Vukove zadu`bine i mogu}nostima da Ministar- dine. Kao znak dubokog po{tovawa redakcija Kov~eì}a, stvo kulture Republike Srbije podrì neke wene zna~ajne pro- kolege, prijateqi, saradnici i po{tovaoci dela dr Dobra- grame. {inovi}a posvetili su mu posledwi broj ovog ~asopisa. Istaknuto je da je delovawe na podizawu kulture govora, kao i Bave}i se najvi{e delom Vuka Karaxi}a, dr Dobra{ino- iznalaèwe novih kreativnih na~ina za edukaciju u ovoj oblasti, vi} nije zapostavqao ni druge zna~ajne srpske pisce kao jedno od najva`nijih nastojawa koja bi trebalo da obeleè budu}- {to su Simo Matavuq, Milovan Gli{i} i Petar Ko~i}. nost ove ustanove. Ministar Bradi} je naglasio da bi u prevazi- Sabrana i izabrana dela ovih kwièvnika tako|e su obja- laèwu problema koji su, prevashodno, infrastrukturne priro- vqena wegovom zaslugom. de, a sa kojima se susre}e Vukova zadu`bina, bilo zna~ajno ukoli- Ipak, najzna~ajniji, ogroman doprinos dr Dobra{inovi} ko bi se u wihovo re{avawe ukqu~ili i privatni donatori. je dao prou~avawu ìvota i dela Vuka Stefanovi}a Kara- xi}a o ~emu je objavio vi{e od dvesta priloga u ~asopisima i listovima, kao i vi{e kwiga. Kao ~lan Redakcije za izdavawe Sabranih dela Vuka Stef. Karaxi}a priredio je jeda- naest kwiga Vukove prepiske. GOLUB DOBRA[INOVI] (OKRUGLI STO Qiqana ÛBRI] U VUKOVOJ ZADU@BINI, 13. SEPTEMBAR 2008)

ZA SE]AWE Akademik Slavko Gavrilovi} (1924–2008)

kademik Slavko Gavri- 1978, a redovni 1985. godine. Akademik Akademik Slavko Gavrilovi} bio je lovi} ro|en je 1. februa- Gavrilovi} je zasluàn za formirawe mentor mnogim magistrantima i dok- NEBOJ[A BRADI] I ZORAN HAMOVI] ra 1924. godine u Srem- Istorijskog instituta Vojvodine, a u torantima, recenzent velikog broja U POSETI VUKOVOJ ZADU@BINI skim Lazama kod Vinko- SANU je rukovodio radom u vi{e od- istoriografskih monografija i mu- A vaca. Wegovi roditeqi, bora Odeqewa za istoriju, pa i Sen- zejskih postavki, rukovodilac najzna- Tako|e, ukazao je i na opredeqewe Ministarstva kulture da otac @ivko i majka Vemija, bavili su tandrejskim odborom SANU. ~ajnijih nau~nih projekata iz istorije preko projekata finansira objavqivawe publikacija od nacio- se zemqoradwom. Osnovnu {kolu poha- Od po~etka nau~nog rada bio je vezan 18. i 19. veka u SANU i Matici srp- nalnog zna~aja, me|u kojima su i ilustrovani kalendar Danica i |ao je u rodnom mestu, a {est razreda za projekte i publikacije Matice srpskoj. Jedan je od autora Istorije srp- list Zadu`bina. gimnazije u Vinkovcima. Sedmi razred ske. Bio je stalni ~lan saradnik, ~lan skog naroda u izdawu SKZ. U razgovoru je istaknuto da je Vukova zadu`bina, zajedno s gimnazije zavr{io je u Sremskim Kar- Upravnog odbora i ~lan Odbora Ode- Bio je potpredsednik Nau~no-memo- Agencijom za softver i intelektualne usluge Srbosof, objavila lovcima ratne 1941/42. godine. Ukqu- qewa dru{tvenih nauka Matice srp- rijalnog centra „Patrijarh Josif Ra- elektronsko izdawe Vukovog Srpskog rje~nika (na osnovu dràv- ~io se u Narodnooslobodila~ki ja~i}“ u Sremskim Karlovcima nog izdawa), {to ima veliki zna~aj za srpsku kulturu i duhovnu pokret i od 1943. godine do kraja i predsednik Malog istorijskog ba{tinu. S. V. rata se borio u partizanskim je- dru{tva Novi Sad. Obnovio je dinicama u Slavoniji. Demobi- Ruvar~ev Arhiv za istoriju lisan je iz Jugoslovenske armije Karlova~ke mitropolije i bio 1946, posle ~ega je zaokruìo wegov prvi glavni i odgovorni Darovi Zadu`bini sredwo{kolsko obrazovawe, po- urednik. loìv{i maturu u novosadskoj Vi{edecenijskim predanim Vukovoj zadu`bini darovali su svoje kwige i izdawa drugih gimnaziji. Studije istorije na nau~nim radom, zasnovanim na ar- autora: IP „Prometej“ iz Novog Sada, Fondacija Vukove zadu- Filozofskom fakultetu u Beo- hivskim istraìvawima u Be~u, `bine za @abqak, [avnik i Pluìne (Crna Gora), Ogranak Vu- gradu okon~ao je 1951. godine. Budimpe{ti, Zagrebu, Sremskim kove zadu`bine u Ni{u, Etnografski muzej u Beogradu, @ivorad Jo{ kao student predavao je Karlovcima, Beogradu i Novom Jeli} iz Smederevske Palanke, Drago Wegovan iz Novog Sada, istoriju u Zemunu (od 1949), a po Sadu, stvorio je impozantno na- Duhomir Cvetkovi} iz sela Rujevica kod Sokobawe, Qubinko Ra- diplomirawu preme{ten je za u~no delo trajne vrednosti. Ono denkovi}, Jovo Karaxi} i Miroslav Milosavqevi} iz Beograda, profesora u U~iteqskoj {koli se sastoji od 40 monografija i vi- Vladeta Kolarevi} iz Brezovca kod Aran|elovca. u Prizrenu (do 1953). Zatim je {e stotina studija, ~lanaka, pri- Uprava Vukove zadu`bine im najtoplije zahvaquje. upu}en na te~aj arhivistike u kaza, kritika i beleàka. S. B. Dubrovniku. Od 1953. do 1955. go- Profesor Gavrilovi} je bio dine radio je kao kustos u Vojvo- vi{egodi{wi saradnik Vukove |anskom muzeju u Novom Sadu. zadu`bine i Muzeja Vojvodine i Zadu`binari Prilikom osnivawa Filo- recenzent je vi{e istorijskih zofskog fakulteta u Novom Sa- izlo`bi i istorijskog dela stal- Vukove zadu`bine (82) du izabran je za asistenta na Ka- ne postavke Muzeja Vojvodine. tedri za istoriju (1955). Dokto- Za svoj nau~ni rad dobio je na- BEOGRAD rirao je slede}e godine na Filo- gradu za ìvotno delo Univer- zofskom fakultetu u Beogradu ziteta u Novom Sadu, kao i Ok- Uro{ Atanackovi}, dobrotvor disertacijom Agrarni pokreti tobarsku nagradu grada Beogra- Radovin Nedeqkovi} u Sremu i Slavoniji po~etkom da i Oktobarsku i Februarsku 19. veka. Disertacija je objavqena 1960. ske. Bio je glavni i odgovorni urednik nagradu grada Novog Sada. U@ICE godine. Do 1988. godine na Filozof- Zbornika Matice srpske za dru{tve- Akademik Slavko Gavrilovi} pre- skom fakultetu u Novom Sadu pro{ao ne nauke (1966–1969) i Zbornika Ma- minuo je 15. septembra u Novom Sadu, a Du{anka Bjelica, veliki dobrotvor, u spomen na roditeqe Ol- je sva nastavni~ka zvawa, od docenta, tice srpske za istoriju od prvog do se- sahrawen je 17. septembra 2008. na ê- gu i Radomira Mari}a, u~iteqa u Rajkovcu kod Mladenovca, supru- preko vanrednog, do redovnog profeso- damdesetog broja (1970–2005). Bio je u ratskom grobqu u Sremskim Karlov- ga Ratka Bjelicu iz Uìca, sestru i zeta Jelenu i Milana Ivano- ra, kada prelazi u Istorijski institut uredni{tvu Srpskog biografskog re~- cima. vi}a iz Beograda. SANU, ~iji je vanredni ~lan postao nika Matice srpske. Dr Drago WEGOVAN

List Vukove zadu`bine. Godina ææ – broj 84, oktobar 2008. godine. Redakcija: Beograd, Kraqa Milana 2. Telefoni: 2682–803, 2683–890 i faks 2685–752. Redakcija prima svakog utorka i petka od 10 do 12 sati. URE\IVA^KI ODBOR: Slavko Vejinovi} (sekretar), Milojko P. \okovi}, Branko Zlatkovi} (glavni i odgovorni urednik), Branko Jovanovi}, Vera Milankovi}, Mile Nedeq- kovi}, Milo{ Nemawi}, Budimir Poto~an, Sreto Tanasi}. Likovno-grafi~ki urednik Ilija Milo{evi}. Fotografija: Tomislav Gruji~i} Ravawac. Lektor i korektor Ru`a Milojevi}. Ra~unarska obrada Sne`ana Boji}. Naslovna strana Neboj{a Mitri}. List se objavquje ~etiri puta godi{we: u martu, junu, septembru i decembru. Godi{wa pretplata 200 dinara plus po{tanski tro{kovi. @i- ro-ra~un Zadu`bine je 205–8530–09. Tira`: 3.500 primeraka. Ovaj broj je {tampan 20. oktobra 2008. godine. [tampa: Politika [tamparija d. o. o. Ýebsite: ÞÞÞ.vukova-zaduzbina.rs E-mail: sladjana.mladjen¿vukova- zaduzbina.rs; slavko.vejinovic¿vukova-zaduzbina.rs; snezana.bojic¿vukova-zaduzbina.rs 3 SEPTEMBAR 2008. Vukova reforma me|u najsre}nijim doga|ajima srpske istorije

Nastavak sa 1. strane cen-adi|ari kratkih pri~a, re~enica sa mezgrom Vuk beja{e u jeditom sporu. Gledaju}i s ove stra- Vuk se najboqe osentao. Pojmiv{i da je obeskwi- istoriografskim delom – obznanio, svetom i ve- svevaè}e mudrosti, ustihovanih vi|ewa, ta~nih ne wihovih grobova, u pogledu kona~nog uspeha èn narod samom sebi i ~itavom svetu okrenuo kom, jedan skrajnuti narod i wegovu dotle gotovo ocena doba i prilika – ukazuje se, kao pod nekim Vukovog genijalnog preduze}a, ni wihova se za- le|a, da je pogled nepismenog u ponor upravqen, nepoznatu kulturu, istim mahom daju}i do znawa daqnim nebesima, rasko{na lepota koja ne pre- sluga pore}i ne moè. Naprotiv! Samo se u sra- a i da bez kwiga ne samo {to rano pada mrak neda taj narod teì saìvotu sa drugim narodima i cvetava. Otuda je Vukov Rje~nik veliko i svakom èwu dostojnih protivnika zadobija dostojna po- go ni svitawe nije pravo razdawewe, u~inio je podsticajnom suo~avawu sopstvene kulture sa dru- rukom osigurano imawe srpskog naroda (imawe beda (uz znawe da, u danom sticaju, obe strane jed- gotovo sve {to ìv ~ovek moè u~initi na pol- gim kulturama. koje se u deobi sa drugima ne smawuje nego uve}a- na drugoj davahu mahove), a u~eni i nadasve mo}ni zu svog naroda – u pogledu kulturnog uzdiga i na- Vukov Rje~nik, stoga, niti je bio niti moè va!), s tim {to re~eno imawe nije tek saìì- mitropolit Stratimirovi}, s karlova~kog tro- de`dnog prisustva u svetu, kao da mu vazda beja{e biti govedarska ararina naguntana jezi~kim {te jednog doba i minulog, epskog sveta, ve} i na i uplivom koji seza{e ~ak do be~kog dvora, na umu Konstantina – Apostola slovenskog na- rinfuzom prostote srpske, ve} se wegov Rje~nik ìv podsticaj za otvarawa novih jezi~kih pro- Vuku Stefanovi}u Karaxi}u i te kako dostojan pred pomenuti Proglas: „Uostalom svoju pri~u jedino moè porediti sa temeqom nekakve gorde stora, premda se, gdekad i gdekome, moè u~initi osporavateq beja{e. A i ina~e, s ovog motri{ta, da iznesem,/ mnogo uma u maloj re~i kazuju}i:/ Jer zidanice, sa zasnovom promi{qenog zdawa, koje da je i Vukov jezik pred ropotarnicom u kojoj se imaju}i u vidu da je i vreme {to{ta „izgladilo“, nagi su svi bez kwiga narodi...“ Iz devetog veka se iz nara{taja u nara{taj zida a nikad ne zasvo- nahode spomiwani jezici pre Vuka. o protivnicima Vukove reforme kada se govori, ove re~i nisu izgubile, niti }e svoje zlatno va- |uje, bez pu{karnica i s prozorima svetu okrenu- to jest: o wihovoj pisanoj ostav{tini, pouzdani èwe ikad izgubiti. tim, uz znawe da su najboqi, najumniji, naj~esti- Odli~ni skupe, smo u prevagu mwewa da srpska kultura, posebno Tvrdo verujemo, odli~ni skupe, da je Vukova re- tiji i najtrepetniji re~enu zidanicu ponad obla- srpska kwièvnost, za „prezritelno odbaciva- forma jedan od najsre}nijih doga|aja u svekolikoj ka izneli, u saglasju sa svetom i rodu na diku, a Gro`qivi srsi svakom }e uz hrptewa~u promi- we“ nema ni jednog slova – ma u kojoj ortografi- srpskoj istoriji, stoga se, s ose}awem istinskog protivno onima kojima su, me{te modrih daqina, leti i na samu pomisao na mogu}stvo da se – onim ji da je napisano. Radi bismo, s tim u vezi, vero- privrèni{tva Vukovom delu i vukovskom duhu, mrak i krv vazda pred o~ima. dobom a na ovim stranama, dok se Srbqi otimahu vati da ni sam Vuk nije mislio druk~ije, vukov- duboko klawamo wegovoj seni, vavek prisutnoj na Kao prstohvati zavetnog hleba, kao svojevrsna za dah i spasewe – na istom poslu nisu zatekli ski tako {togod ne bi ni bilo, premda se ni da- ~ulno nepojaman na~in, koja – odavde nam se tako du{evna nafora, primaju se, umom i duhom ~itao- Vuk, Branko i Wego{, prvi me|u mnozinom onih nas ne moè jasno razabrati: da li wegova nepo- ~ini! – i u ovom ~asu potitrava, tu negde, u rano- ca, Vukovi opisi u Rje~niku svake odrednice. kojima za kwièvno uobli~ewe srpskog jezika mirqivost spram slavenoserpskog kwièstva jesewoj prozlati oko @eravije. Poput sjaja starog zlata u senovitoj odaji, od- pripada po~ast, pri ~emu nipo{to ne treba zabo- beja{e „do u koren“ ili ve}ma takti~ke prirode. Dano u Tr{i}u, 14. septembra 2008. bqeskuju pred nama, kao sred {ume jezerca, bes- raviti ni odli~ne pismenike srpske s kojima Kako god da bilo, na istorijskoj raskrsnici Radovan BELI MARKOVI] Vukov {kolski ~as

SCENSKI PRIZOR SA 74. VUKOVOG SABORA

Nastavak sa 1. strane biblioteci, osim autora, u~estvovali domir Popov, dr Golub Dobra{ino- postao referentna ta~ka kada je obra- novi De~jeg crkvenog hora „Sveti Sa- razbila je predrasude o hermeti~no- su i akademik Milosav Te{i}, kao i vi}, dr Qiqana Qu{tanovi}-Pe{i- da podataka vezanih za neku manife- va“ kojim je dirigovao Dragan \edo- sti i nekomunikativnosti muzejskih dramski umetnik Mi{a Janketi}. kan, dr Nenad Qubinkovi} i drugi. U staciju u pitawu. Izlo`bu je otvorio vi}, kao i de~ji folklorni ansambl postavki. U ve~erwim ~asovima KUD Programi pod nazivom Homo Balka- Loznici su, u Crkvi Pokrova Presve- kwièvnik Radovan Beli Markovi}, KUD „Karaxi}“ iz Loznice. „Karaxi}“ je izveo poetsko-muzi~ki nikus odvijali su se u ~etvrtak (11. te Bogorodice koja je bila ispuwena ovogodi{wi besednik. Popodnevno saborsko poselo je zbog program pod nazivom „Spomenar Mine septembra). Najpre je u Galeriji „Mi- publikom, Pavle Aksentijevi} i gru- lo{eg vremena odràno u Vukovom do- Karaxi}“. Pri~u o Vukovoj }erki Mi- na Karaxi}“ otvorena izlo`ba Etno- pa „Zapis“ odràli koncert vizantij- avr{na sve~anost uobi~ajeno je mu kulture. U~estvovali su KUD „Bran- ni kroz wene zapise iz Spomenara, a grafskog muzeja iz Beograda „Maske i ske muzike. po~ela podizawem zastave i into- ko Radi~evi}“ iz Darde (Republika Hr- povodom 180 godina od wenog ro|ewa, rituali u Srbiji“ autorke dr Vesne U nedequ 14. 9. 2008. programi zavr- Z nirawem „Himne Vuku“ Stevana vatska), Ansambl „Vila“ (Novi Sad) i reìrao je Mi{a Sperwak. Marjanovi}. Izlo`bu je otvorio dr {ne sve~anosti po~eli su osve}ewem St. Mokrawca u izvo|ewu Gradskog me- doma}ini KUD „Karaxi}“. U sredu 10. 9. 2008. lozni~ki Ogra- Bojan Jovanovi}. U ve~erwim satima, rekonstruisane spomen-ku}e Vuka Ste- {ovitog hora Centra za kulturu „Vuk Ovogodi{wi Vukov sabor pratila nak Vukove zadu`bine u Gimnaziji u prepunom Vukovom domu kulture, fanovi}a Karaxi}a i pomenom velika- Karaxi}“ kojim je dirigovao Darko je zna~ajna medijska podr{ka, pre sve- „Vuk Karaxi}“ bio je doma}in Ogran- mladi ~lanovi grupe „Vrelo“, dobit- nima Jadra. Namera organizatora bila Nestorovi}. Potom je gradona~elnik ga Kompanije „Novosti“, kao i lokal- ku iz Kosovske Mitrovice. Lozni~koj nici druge Bi-Bi-Sijeve nagrade za je da se nakon 75 godina od odràvawa Loznice Vidoje Petrovi} pozdravio nih novina „Lozni~ke novosti“ i svih publici je predstavqen kulturolo{ki otkri}e godine, odràli su koncert. prvog Sabora u dvori{tu Vukove ku}e zvanice, goste i prisutne. Besednik ostalih lozni~kih dopisnika. Ujedno projekat „Hvosno“, uslovi pod kojima Namera organizatora je bila da izbo- oda po~ast onima koji su tom vizionar- Radovan Beli Markovi} odrào je jed- veliku podr{ku pruìla je i Radio- se on realizuje, a o najnovijem broju rom muzi~kog sastava Vukov sabor jed- skom idejom u~inili da je Vukov sabor nu od najpoeti~nijih beseda koje su se televizija Srbije koja je organizovala istoimenog ~asopisa govorio je Milan nim delom pribliì mladoj, urbanoj danas najtradicionalnija kulturna ma- ~ule na Vukovim saborima, ba{ onakvu direktan prenos uz hroniku predsa- Mihajlovi}, predsednik Dru{tva publici. nifestacija. Ku}u je osve{tao i odr- kakva je u ovoj godini jubileja bila po- borskih zbivawa. Rediteq direktnog kwièvnika Kosova i Metohije. âso- ào parastos otac Nikolaj uz sasluè- trebna. Zavr{na sve~anost okon~ana je prenosa Petar Stanojlovi} zaista se pis „Hvosno“ dobitnik je Vukove na- irektor Televizije Beograd Ni- we drugih sve{tenika iz Tr{i}a i nastupom glumaca, studenata i profe- potrudio da isprati, na najboqi mogu- grade, a izdaje ga Dom kulture „Sveti kola Mirkov i rediteq Petar Trono{e. înu osve}ewa prisustvova- sora Fakulteta dramskih umetnosti iz }i na~in, dinami~nu i energi~nu zavr- Sava“ iz Istoka. Zoran \or|evi}, D Stanojlovi} su u petak 12. 9. li su ministar za nacionalni investi- Beograda koji su ovu „pomalo neobi~- {nu predstavu u izvo|ewu Fakulteta glavni i odgovorni urednik ~asopisa 2008, programom Mit i stvarnost, cioni plan u Vladi Republike Srbije nu, ali prepoznatqivu lekciju u traja- dramskih umetnosti. „Hvosno“, govorio je o izdava~koj de- predstavili lozni~koj publici tele- Verica Kalanovi}, gradona~elnik Lo- wu uobi~ajenih 45 minuta“ posvetili Na kraju, treba ista}i da je Centar latnosti ovog projekta i o kwizi „Na- vizijski projekat pod nazivom Zabora- znice Vidoje Petrovi}, potpredsednik godini visokog obrazovawa u Srbiji. za kulturu „Vuk Karaxi}“ ove godine rodne umotvorine sa Kosova i Metohi- vqeni umovi. Osim toga, ovaj serijal Skup{tine Loznice Miroslava Peji- Gluma~ka ekipa na ~elu sa dekanom na~inio znatne pomake, kako u pogledu je na stranicama Carigradskog glasni- prati i izdava~ka delatnost RTS-a koca, generalni direktor i glavni ured- FDU mr Zoranom Popovi}em isti~e da ure|ewa spomen-kompleksa u Tr{i}u, ka“ koju je priredio prof. dr Vladi- ji je do sada objavio dela Boìdara nik kompanije „Novosti“ Manojlo Vu- je wihova èqa bila „da savremenoj, tako i u pogledu razvijawa program- mir Bovan. Pesme sa Kosova i Metohi- Kneèvi}a Principi filozofije i koti} i wen izvr{ni direktor Alek- pre svega, mladoj publici, putem ovog skih sadràja Vukovog sabora. U na- je pevao je De~ji crkveni hor „Sveti Milana Z. Vlajinca Poqska privreda sandar Backovi}. Brojnim posetioci- Vukovog {kolskog ~asa, pribliìmo rednim godinama bi}e neophodno da se Sava“ iz Loznice koji je dobio poziv u narodnim poslovicama. U Narodnoj ma koji su uprkos ki{i prisustvovali srpsku bogatu i dragocenu ba{tinu: na- odrì visok nivo angaòvanosti na da gostuje u Kosovskoj Mitrovici i biblioteci „Vuk Karaxi}“ premijerno sve~anosti, obratili su se ministarka rodne epske i lirske pesme, poslovice, ovim poslovima. odrì celove~erwi koncert. je prikazana epizoda o Qubomiru Sto- Kalanovi} i Manojlo Vukoti}. Na Sa- brzalice, izreke i dijalekte srpskog Organizatori ovogodi{weg Vuko- Me|u ovogodi{wim najzna~ajnijim janovi}u, Vukovom biografu. Iste ve- bori{tu je, potom, u ku}i koju je op- jezika, u neobi~nom i efektnom spoju vog sabora bili su Centar za kulturu poduhvatima jeste i objavqivawe mo- ~eri, u Vukovom domu kulture odràno {tina Vaqevo 1987. godine poklonila sa elektronskom muzikom i savreme- „Vuk Karaxi}“, grad Loznica i Vukova nografije Vukovi sabori 1933–2008. je Guslarsko ve~e, a u~estvovali su ~la- Tr{i}u za potrebe Muzeja Vukovih sa- nim gluma~kim, rediteqskim i muzi~- zadu`bina iz Beograda. Sabor su pomo- autora Feliksa Pa{i}a. Bogato ilu- novi Guslarskog saveza Srbije. bora, otvorena nova postavka posve}e- kim izrazom“. Mladost i energija koja gli Ministarstvo kulture, Ministar- strovana monografija daje pregled od U subotu (13. 9) u Vukovoj zadu`bini na ovoj manifestaciji. Autorka poje dolazila sa scene potpuno su osvoji- stvo ekonomije i regionalnog razvoja i ra|awa ideje o podizawu Vukove spo- u Beogradu odràn je deseti Okrugli stavke je mr Dajana \edovi}. Vukov sa- le promrzlu i pokislu publiku tako da Ministarstvo nauke. Generalni spon- men-ku}e u Tr{i}u i prvih narodnih sto ~ija je tema bila „Aktuelnost Vu- bor je ovom postavkom, kao i monogra- su gotovo nepodeqeni komentari i{li zor je, kao i prethodnih godina, „Dunav okupqawa do dana{wih dana – obnove kovih poruka“. Moderator je bio dr fijom i ozbiqnim pristupom arhivi- u korist podr{ke i pohvala ovakvim osigurawe“, a prijateqi Sabora su Ko- spomen-kompleksa. U promociji mono- Miodrag Maticki. Izme|u ostalih, rawu gra|e, fotografija, video zapisa sadràjima na Vukovim saborima. Pe- mercijalna banka i Banka Inteza. grafije, koja je odràna u lozni~koj u~esnici skupa bili su: akademik ê- i neprestanim istraìva~kim radom, ~at zavr{noj sve~anosti dali su i ~la- Mr Dajana \EDOVI] SEPTEMBAR 2008. 4

GODI[WICE DVESTA DVADESET GODINA DOSITEJEVIH BASNI Dositej Obradovi} pisac za mlade`

Blagorodan i plemenit, nezlobive naravi, Dositej je braèna jezi~kom stan- }i Kara|or|ev ustani~ki pokret iz 1804. godine, dardu (1935), Prikqu~e- kada je i ispevao „Pjesnu na insurekciju Serbija- predisponiran za de~jeg pisca. On }e, kao prosve}eni svetovwak nija nisu samo obavezna nov“, himnu dràve koja se ra|ala. |a~ka lektira, ve} {tivo Dositejev lik stvaraoca rasvetqava wegova kri- i kosmopolita, odigrati re{avaju}u ulogu u ustanovqewu koje privla~i smislom za ti~ka misao. Pisac i narodni u~iteq, u ~ijem je detaq i plasti~nim pred- sredi{tu kosmosa sijalo sunce razuma, prvi je kri- srpske umetni~ke literature za decu i mlade stavqawem qudi i stvari. ti~ar i propagator kwièvnosti kod Srba. Nalaze- Obradovi} u fru{ko- }i podsticaja u esteti~koj misli anti~ke filozo- gorskom manastiru, u ko- fije o nedeqivosti jedinstva lepog i moralnog, kao jem provodi tri godine u „~ovek ose}awa“ respektuje umetni~ku stranu dela, rosvetiteqstvo Dositeja Obrado- tqavawu staza ìvota. „îm se novi sud najpre napu- ~itawu rukopisnog zbor- ali je primat davao wegovoj eti~ko-didakti~koj i vi}a (1739–1811), vode}eg mislioca ni, tim se i napoji“, pisao je. nika jeromonaha Spirido- moralizatorsko-du{ebri`ni~koj dimenziji. pokreta racionalizma i filozo- Bave}i se odgajawem omladine, „stvari najnu`ni- na Jovanovi}a, upoznaje fije kod Srba, nerazlu~no je veza- jom i najpoleznijom ~loveku na svetu“, Dositej se na- basne, koje docnije, u~ite- lagodare}i stilskom izrazu, autor @ivota P no za stvarawe srpske nacije i we- {ao na terenu kwièvnosti. Pedagog, ili kwièv- quju}i, koristi kao pogod- i prikqu~enija, pedago{kog romana, ali i ne pri~e za u~ewe i opi- B najliterarnijeg wegovog dela, postaje bli- ne nove kwièvnosti. Dositej je, za razliku od sa- nik koji je pedagog, on je predodre|en za stvarawe i NASLOVNA STRANA vremenika mu, koji nisu uspeli da se oslobode cr- osvajawe novih ~itala~kih slojeva i, po re~ima Mi- BASNI DOSITEJA smewavawe. Ovaj vid pri- zak {irokim ~itala~kim slojevima i najpopularni- kvene tematike i sredwovekovne autoritativne i lovana Vidakovi}a, za uveseqavawe „i malog i veli- OBRADOVI]A ~a ga je zanimao zbog wego- ji pisac. Ohrabren primerom Andrije Ka~i}a Mio- transcendentne kwièvne re~i, najvi{e doprineo kog, i starog i mladog“. U stvari, sveukupno wegovo IZ 1788. ve saznajne i pou~ne vred- {i}a, umesto ruskoslovenskog, koji je slovio kao da se pisana re~ okrene prema ovozemaqskim tema- delo, tematikom, zanimqivo{}u, pou~no{}u, lakim nosti. „Ni{ta nije spo- kwièvni jezik, on pi{e prostonarodnim i prirod- ma i poprimi svetovan, humanisti~ki duh. Oslawa- i odmerenim humorom, opisima prirode, pristupa~- sobnije od basne uskladiti decu k ~itawu, prinudi- nim jezikom, bliskim prosve}enim i nimalo u~enim. ju}i se na zdrav razum, ste~eno iskustvo i prirodno no{}u i drugim svojim strukturnim obele`jima, ti k vnimaniju i priviknuti wih razmi{qawu i ra- Budu}i strasni ~italac mrtvih kwiga, on upotre- pravo, veruju}i da se ìvot moè postaviti i re- pripada kwièvnoj re~i za mlade. Blagorodan i ple- su`deniju“, napisao je u predgovoru svojih Basni. bqava crkvenoslovenske i ruskoslovenske re~i i iz- formisati po normama razuma, on je funkciju lite- menit, nezlobive naravi, predisponiran za de~jeg Poznavalac klasi~nih i glavnih ìvih evropskih raze, pa ipak, wegov govor je podesniji i lak{i od rature video iskqu~ivo u wenoj polzi i slu`bi na- pisca, on }e kao prosve}eni svetovwak i kosmopoli- jezika, on upoznaje basne Ezopa, Galena, Aftonija, ruskoslovenskog i slavenoserbskog, kao i od stranog rodu. Sa wime je kwièvnost dovedena u dodir sa ta, odigrati re{avaju}u ulogu u ustanovqewu srpske Igwatija, \akona, Lafontena, Lesinga, Fenelona, jezika kojima su tada {tampane kwige. Stil mu je {irokim masama. umetni~ke literature za decu i mlade. Fedra i drugih. „Podobne vazduhu i suncu“, „u samoj razgovetan, intelektualan, na momente, sâm razum; Dositejev ìvotopis je neobi~no zanimqiv i za Prvo delce pod nazivom Dositejeva bukvica ve{ti najnu`nije ÊsuË i najpoleznije na svetu“, on ih, drào je do forme misli, emocionalnosti i senzi- dana{weg ~itaoca. Ro|en je u Banatu, u âkovu, dana- (prevod besede Jovana Zlatoustog) Obradovi} pi{e shodno modi toga doba, podvrgava novoj obradi, ne bilnosti. Wegovi prevodi i originali, slikoviti i {woj Rumuniji, u porodici siroma{nog zanatlije. „prosto srpski“ kao u~iteq k}eri jednog sve{teni- izneveruju}i wihovu glavnu ideju. Dositej, kaè Jo- topli, napisani sa darom pripoveda~a, ~itaju se sa Ostav{i rano bez roditeqske brige, tetak ga prika. Kapitalna dela @ivot i prikqu~enija Dimi- van Dereti}, „razbija saèt, elipti~an stil ezopske zadovoqstvom i imaju ìvota. Napu{taju}i govore- hvata i {aqe na u~ewe kapamaxijskog zanata, ali qu- trija Obradovi}a, nare~enog u kalu|erstvu Dosi- basne i narativno je pro{iruje – uno{ewem reali- we odozgo, hladan i neuzbudqiv ton, Dositej tihim i bav prema kwizi odvodi de~aka u manastir Hopovo. teja (1783) i Basne (1792), nisu samo najava i pret- sti~kih podrobnosti u opise situacije, karakteri- pou~nim stilom, sa mnogo tople srda~nosti i blage Tek {to se osovio na noge, Dimitrije kre}e u {i- hodnica kwièvnosti koja omogu}ava da se progle- stikama likova i dijalogizacijom radwe, tako da we- o~inske „sladosti“ i ose}ajnosti (Stojan Novako- roki i beli svet – da bi se iz wega, kao u~en i zreo ~o- da pravo i vedro, ve} prava kwièvnost koja pro{i- gove basne izrastaju u minijaturne pripovetke“. vi}), priprema teren de~jem pesni{tvu. vek, vratio domovini „zamra~enoj Muhamedovim po- ruje omladinski ~itala~ki krug. Basne odlikuju zanimqivi junaci, duhovit obrt i Sa prosvetiteqstvom i bu|ewem qudske indivi- lumesecom“ i stao na ~elo svih wenih {kola i pro- blag humor. Posebno je karakteristi~no naravou~e- dualnosti, kwièvnost za mlade ~itaoce stupa na svetne organizacije. ivot i prikqu~enija, najzrelije Dosite- nije koje ih obja{wava. U tekstu koji dopisuje, ne pozornicu kao relativno odvojen i nezavisan kwi- Iz Obradovi}eve ìvopisne biografije ne moè jevo originalno delo, prekretnica je u uvek dovoqno razumqivom, autor isti~e da zbivawa èvnoumetni~ki tok. Pojavom mudrog raskalu|era, se izuzeti manastirski ìvot, koji mu je posluìo @ razvoju srpske kwièvnosti, u isto vre- i likovi ìvotiwa prikazuju qudske naravi i odre- ~ije delo zna~i raskid sa re~ju pobo`nog karakte- kao gra|a za kwièvnoumetni~ko oblikovawe i za me, po~etak kwièvnosti za mlade kao wenog inte- |ene tipove; to }e re}i, pri~a je pomerena u sferu ra, otpo~iwe nova participacija u srpskim kwi- trezvenije poimawe kwièvnog ~ina. Zalu|en kwi- gralnog dela. Usredsre|en na prosvetiteqsku ak- alegorijskog sistema i iskaza. Pouke u narativnim èvnim prekretnicama i vrednostima. gama ìtija svjatih i delima crkvene romantike, tivnost i uzdizawe svoga naroda, autor vlastito jedinicama „Lav i magarac“, „Kow i bik“, „Kurjak i Dositej kao rani romanti~ar, „hologramskim za- „ne znaju}i jo{ dobro misliti i rasu|ivati“, mladi najboqe ostvarewe posve}uje serbskoj junosti – jagwe“, „Dva jarca“ i „Magarac i àbe“, obrazloène tvorenim formama, kratkom pri~om koju su svi mo- Dimitrije kiwi svoje telo i vodi ìvot kao pravi „Musej sve{~enik devoj~icam i deci ja pojam“, is- spretnim i nenametqivim kori{}ewem poslovica, gli da prihvate, ~ak i drugi narodi (Bugari, Rumu- pustiwak. Osvojen ìvotom svetaca, zakalu|eruje pisuje u naslovu kwige. Prvu ~ast, od{tampanoj u upu}uju na realan ìvot, prijateqstvo, po{tovawe ni) smatraju}i ga svojim piscem, ostavio je“, kaè se i dobija mona{ko ime Dositej, po svom omiqenom zasebnoj kwizi, ispuwavaju nabujala ose}awa i za- pravde, govore o qudskoj mr`wi i zlobi. O popular- Miodrag Maticki, „traga u stotinama anegdotskih junaku iz pri~a o svecima. @eqa da postane – ne sve- nimqivosti imanentni ~istoj kwièvnosti. Bora- nosti kwige Basne, me|u raznovrsnom ~itala~kom pasaà na{eg realizma, u elipti~noj prozi avan- {tenik nego svetac nije se ispunila, jer su uzvi{e- vak u manastiru, kolebawe da ostavi kalu|erski publikom, svedo~i weno drugo izdawe 1800. godine. garde, u dijalogu“. nost vere i askeza, za kojim je iz daqine ~eznuo, gru- ìvot i {kolu i krene u potragu za otkrivawem U vreme kada je bilo najva`nije boriti se protiv Zna~aj Dositeja Obradovi}a u otvarawu kapije bo otreznili wegovu de~a~ku zaàrenu ma{tu. Suo- sveta; odluka da ga nikakva druga qubav, nikakva nepismenosti, pou~avati narod, pot~initi spisa- srpske kwièvnosti je veliki. Pre wega, ako se ima ~en sa ispraznim mona{tvom, napu{ta svetiteqski korist i udobnost ne mogu otrgnuti od kwige – sve teqski rad razumu i ìvotu, autor Pisma Haralam- u vidu kwièvni razvoj pesni~ke re~i za decu je u ìvot i vra}a se stvarnome svetu da „~ini istinske je to bliska i vrlo privla~na sadrìna za de~ji ~i- piju (1793) ne gu{i u sebi smisao za fikcijsko i za- fazi zagrevawa, {kolovawa i pojmovnog razja{wa- popravke vere i crkve“ (Srp~e). – Beg iz manastira, tala~ki uzrast. Drugi deo romana u formi „pisma“ nimqivo pripovedawe. Autobiografiju i basne pro- vawa. Wemu vaqa zahvaliti {to je A. Mrazovi} u napu{tawe pokajni~kog odela i obla~ewe „gre{ne svome prijatequ, sav je u celomudrenosti i od goto- ìmaju vesele i sme{ne slike, ali je humor socijal- svom Pou~itelnom magazinu pristupio izdavawu svetske haqine“, ùdwa za putovawem, avanture lu- vih ocena. Kwièvni junak zanosi mlade` odva- no-kognitivno determinisan i u slu`bi moralne stranih dela prikladnih mla|em svetu. Sa prevo|e- tawa, sve je to neodoqivo zanimqivo i privla~no. – `no{}u i nepokolebqivom verom da je sloboda s kritike. Humor je {kola pi{~eve kriti~nosti. wem svetskih pisaca, kao {to je poznato, zapo~iwe Sav Dositejev ìvot je jedno, pisao je J. Suboti}, one strane manastirskih zidina; animira je da do|e Obradovi} je i autor prvih pesama za decu u srp- nov ànr: de~ja kwièvnost. Autor Sobranija ra- „bezlobno i slatko detiwstvo“. k sebi, i da treba iz glave – kako mu je govorio ho- skoj kwièvnosti: „Pla~ za dva petaka“ i „Pesma za znih naravou~itelnih vi{~ej (1793) imao je utica- „Dobrodjeteq ~elove~eskoga roda“, racionalist povski iguman – izbiti pustiwe i pe}ine, i i}i za dva petaka“ (1792), stihova koje karakteri{u maja na J. Mu{katirovi}a, E. Jankovi}a, Aleksu Vezi- po idejama i obrazovawu, Obradovi} je svim silama, naukom. Mlade` realisti~ki verno doìvqava {tovitost i neusmerenost pedagogiji. li}a, G. Trlaji}a, A. Stojkovi}a, Pavla Solari}a i perom i delom, posve}en {irewu prosvete u svome „bacawe mantije o kru{ku“, „obla~ewa civila“, de- Zna~ajna je Dositejeva nacionalna aktivnost na na druge rukopisce i djetovospitateqe, ~ija su narodu. Prakti~an didakti~ar i u~iteq celoga ì- ~akove dogodov{tine i putovawa u kulturna evrop- {irewu svesti o zajedni{tvu i duhovnom jedinstvu ostvarewa dolazila u dodir sa mladim ~itaocima. vota, on pridaje kultni zna~aj podizawu qudi i osve- ska sredi{ta. U svom prvobitnom obliku, ili sao- naroda. Pisac je svoje rodoqubqe pokazao pomaù- Dr Tihomir PETROVI]

RODNA KU]A DOSITEJA OBRADOVI]A U ^AKOVU OTVORILA VRATA Obnavqawe Dositejeve ku}e

Rodna ku}a Dositeja tej. Ku}a je upisana u registar zna~ajnih smislu. Samo na taj na~in mogli su se pomo} i podr{ku pruìo „Hemofarm – „Hemofarm“, Ministarstvo rada, CIP i istorijskih objekata Rumunije. Me|utim, stvoriti uslovi da ku}a otvori vrata SRL Temi{var“, pomogav{i da se, u skla- drugi donatori koji su obezbedili dodat- Obradovi}a u rumunskom sve dok se „Hemofarm“ nije zaintereso- budu}im posetiocima. du sa lokalnim zakonima, prona|u izvo- na sredstva neophodna za nastavak i zavr- selu âkovu nedavno je vao za ovu ku}u, ona je delila mirni i |a~i radova. Tako|e, Hemofarm je dona- {etak radova. Ku}a je u temeqima za{ti- skromni ìvot svojih vlasnika. Naime, aradnici Zavoda za za{titu spo- torski pristupio izradi dopunskih pro- }ena od vlage, ~itava je obloèna za- otkupqena, potom prilikom jednog boravka u Rumuniji, Mi- menika kulture Republike Srbi- jekata, dodatnih neophodnih radova koji {titnom ì~anom potpornom mreòm, odrag Babi}, predsednik ove ugledne fir- S je, na inicijativu Zadu`bine i nisu bili predvi|eni glavnim projek- prera|en je krov i postavqeni novi olu- adaptirana i snabdevena me iz Vr{ca, saznao je da se tu u blizini Ministarstva rada, obi{li su ku}u i na- tom, a i neprestano je nadzirao vaqanost ci, drvenarija popravqena i ofarbana. muzejskim eksponatima. nalazi ku}a u kojoj je ro|en Dositej Obra- ~inili projekat minimuma radova koji i kvalitet izvedenih radova. Me|utim, Uporedo sa gra|evinskim radovima dovi}. Ubrzo je „Hemofarm“, odnosno we- se moraju obaviti da bi se suzbila vlaga, kao {to se uobi~ajeno de{ava pri obna- pripremani su eksponati za muzejsku po- Predstoji i ure|ewe gova firma u Rumuniji „Hemofarm – SRL koja je ugroàvala osnovu ku}e. Mini- vqawu starih objekata, kad po~nu radovi stavku. Izlo`ba je prire|ena u saradwi oku}nice. Po svr{etku Temi{var“, otkupio ku}u sa èqom da je starstvo kulture je u toku 2006. dalo po- tek se onda otvore novi problemi koji sa Muzejom Vuka i Dositeja iz Beograda u za{titu uzme dràva, neki muzej, zna~aj- dr{ku ovom projektu i odobrilo sred- nisu mogli biti unapred predvi|eni. Ta- i sadrì sve ono {to ~ini osnovu Dosi- planiranih poslova, na institucija kulture i da napokon po- stva za izvo|ewe radova. ko je skidawe maltera ogolilo nepe~enu tejeve postavke u ovom muzeju. Ministar- verujemo da }e Dositejeva stane deo na{e nacionalne ba{tine. Za gra|evinske radove bilo je potreb- ciglu, koja je hitno morala da se za{titi stvo za dijasporu je omogu}ilo da postav- Naàlost, izostalo je interesovawe no da se obezbede sve dozvole i saglasno- da ne bi do{lo do uru{avawa objekta. ka bude adekvatna i na vreme postavqena. spomen-ku}a zaìveti za Dositejevu rodnu ku}u o koju su se sti rumunskih vlasti, u ~emu je svesrdnu Stoga su u pomo} pritekli Fondacija Zahvaquju}i svim navedenim institu- oglu{ile i dràva i wene insti- cijama, kao i wihovim odgovornim punim ìvotom tucije prosvete, nauke i kulture, rukovodiocima, ku}a je otvorena za te je najvi{e upornosti i dosled- javnost i posetioce 21. decembra nosti u tragawu za pravnim re{e- 2007, u Godini Dositeja Obradovi- wem neprekidno imala Fondacija }a koju je Vlada Republike Srbije a putu od Vr{ca ka Temi- „Hemofarm“ na ~elu sa Jelenom proglasila povodom 200-godi{wi- {varu, pedesetak kilo- Babi} koja nije dozvolila da ku}a ce Dositejevog dolaska u Srbiju. metara od grani~nog pre- ostane zaboravqena i zatvorena. Samo obnavqawe ku}e, Zadu- laza Vatin, nalazi se pu- Tako su „Hemofarm“ i wegova `bina i „Hemofarm“ smatraju tek N tokaz za selo âkovo. Sa Fondacija ponovo uzeli stvar u prvom fazom radova, jer ku}a ima osnovnog putnog pravca skre}emo levo i svoje ruke i uz podr{ku Matice lepo i prostrano dvori{te u kome vozimo se desetak kilometara do banat- srpske iz Novog Sada, Instituta se mogu odvijati brojne {kolske, skog sela âkova i wegove glavne ulice. za kwièvnost i umetnost iz Beo- stru~ne i kulturne manifestacije Ve} od samog ulaska u selo i prvih ku}a grada i Kulturno-prosvetne zajed- i susreti. Projekat za ure|ivawe put vodi u Ulicu Dositeja Obradovi}a. nice Srbije, 17. septembra 2004. dvori{ta izradio je vr{a~ki „Bi- Ku}e u{orene niù se niz ulicu, veoma godine osnovali Zadu`binu „Do- ro-stil“, a po~etna sredstva ve} je mirnu i tihu, kojom promakne samo pone- sitej Obradovi}“, kojoj je potom obezbedila Fondacija „Hemo- ki prolaznik, biciklista, ili pak neko wen utemeqiva~ „Hemofarm“ farm“. O~ekuje se da }e radovi bi- vozilo. U ovoj ulici, u privatnom vla- preneo u vlasni{tvo Dositejevu ti obavqani u toku teku}e godine. sni{tvu rumunskih gra|ana obitavala je rodnu ku}u, za koju otada po~iwe Time }e ku}a i dvori{te postati ku}a u kojoj je ro|en Dositej Obradovi}. novi ìvot. Jedan od prvih zada- jedinstvena celina obnovqene Do- Na predwoj fasadi ku}e stoje dve ta- taka Zadu`bine bio je sanacija sitejeve spomen-ku}e koja }e biti ble, na srpskom i rumunskom jeziku koje ku}e od vlage, obnavqawe krova i u funkciji posetilaca. svedo~e o tome da je tu ro|en veliki Dosi- za{tita u svakom gra|evinskom RODNA KU]A DOSITEJA U ÂKOVU (RUMUNIJA), OBNOVQENA 2007. Mirjana DRAGA[ SEPTEMBAR 5 2008.

red nama je memoarsko- o wegovoj spremnosti da se bori za slo- istoriografsko {tivo o bodu bez obzira na posledice. Topli~kom ustanku, na- Po~etkom 1917. godine srpske ~etovo- stalo iz pera svedoka |e se {ire po Toplici i Jablanici. Sve P istorije, odnosno nepo- se vi{e pri~a o podizawu ustanka. U na- srednog u~esnika doga|aja koji su opisa- rodu se razgorela nada o pobuni, mada je ni. Autor ovog dela pripada jednoj od gerilskim vo|ama bilo jasno da je neki uglednijih srpskih porodica ~iji koreni ve}i uspeh nemogu}e ostvariti. Tek sta- seù duboko u istoriju. Preci Boè Pa- sali mladi}i prosto su se slivali u {u- vlovi}a sa êva (u Crnoj Gori) pod vo|- me. Prvi veliki sukob odigrao se u bli- stvom vojvode Peka Pavlovi}a, jednog od zini sela Blaèva na Kopaoniku. Komi- vo|a bosansko-hercegova~kog ustanka, te pod komandom Koste Vojinovi}a suko- preselili su se 1880. u selo Beriqe, op- bqavaju se sa jednom austrougarskom pa- {tina Prokupqe, na desnoj obali Topli- trolom iz Kru{evca. ce. Tu se 23. decembra 1898. rodio i autor ove kwige, a wegova porodica u~estvova- avlovi} manirom vrsnog ana- la je i stradala u balkanskim i Prvom liti~ara prati i beleì prve svetskom ratu. Sam Boà je u~esnik To- P borbe protiv okupatora, zajed- pli~kog ustanka od wegovih prvih dana. ni~ku komandu Pe}anca i Vojinovi}a i Posle rata {kolovao se u Beogradu, gde je organizaciju gerile koja je nezadrìvo diplomirao na Pravnom fakultetu. Dok- rasla. Na{ autor istovremeno analizira torirao je u Parizu 1941. sa temom „Slo- i stvarawe bugarske mreè {pijuna i ot- boda {tampe u Jugoslaviji“. Do po~etka kriva pojavu prvih izdaja i od strane Drugog svetskog rata slu`bovao je u op- obi~nih qudi – seqaka koje bugarska {tini Grada Beograda. Za vreme okupaci- vlast organizuje kao dou{nike. Posebnu je nije radio, ve} je porodicu (tri sina) vrednost ima poglavqe „U glavnom {ta- izdràvao prodajom li~nih stvari i babu“. Pavlovi} je bio u prilici da nepo- vqewem zemqoradwom. Posle rata bavio sredno prati rad Koste Pe}anca, wegovo se advokaturom. Umro je 21. maja 1967. VOJNA PARADA U OSLOBO\ENOM BEOGRADU 1918. GODINE razmi{qawe i odluke koje je donosio. Kwiga koja je pred ~itaocima predsta- Bio je u prilici da neposredno sagleda vqa Pavlovi}eva se}awa na doga|aje to- UZ 90-GODI[WICU OKONÂWA PRVOG SVETSKOG RATA strukturu ustani~ke organizacije. Zapi- kom 1917 – od po~etka ustanka protiv bu- sivao je poruke, odluke, mi{qewa, heroj- garske okupacije pa do kraja 1917. kada je ske podvige, ali i izdaje. prestala svaka organizovana akcija pro- Najdragocenija su autenti~na svedo~an- tiv okupatora. Pavlovi}evo pripovedawe stva o dilemama ustani~kih vo|a: da li, ka- po~iwe kratkim opisom doga|aja iz 1915. da i u kom obimu podi}i ustanak protiv kada je po~ela velika nema~ko-austrou- Kazivawe svedoka nadmo}nije bugarske vojske? Pavlovi} se garska ofanziva na Srbiju. Udruène ne- ne dvoumi i jasno iznosi pozicije Pe}anca ma~ke i austrougarske armije, pod koman- koji je bio za ~ekawe, jer nije smeo „da pri- dom feldmar{ala Augusta fon Makenze- mi odgovornost pred Vrhovnom komandom na, zapo~ele su napad 5. oktobra 1915. sna- i pred narodom za jedan preuraweni usta- `nom artiqerijskom pripremom i malim Boà L. Pavlovi}, „Tre}i srpski ustanak u Toplici 1917. godine nak“, i Koste Vojinovi}a koji je smatrao desantnim akcijama. Sutradan je po~elo – svedo~ewe u~esnika“, Beograd, 2007, 391 str. da narod ima dovoqno snage da „smrtno ra- forsirawe Dunava i Save. Osnovni pra- ni“ bugarsku vojsku, {to bi ubrzalo i op- vac prodora bio je usmeren iz Banata, pre- {tu ofanzivu: „Isticao je svoje borbe po ko Dunava ka dolini Velike Morave. Sr- Kopaoniku, u kojima je isprobao i snagu i bija je napada~u mogla da suprotstavi naj- }i od svih isku{ewa. Izlaz je traèn u Pavlovi}eva tri brata bila su u srp- garskom jeziku, sprovo|ene su ~este de- voqu neprijateqa za borbu. Uvideo je da je vi{e 300.000 vojnika, dobrim delom stari- svim pravcima, osim u kapitulaciji. skoj vojsci, a on je sa mla|im bratom re- portacije onih preostalih zdravih mu- moral i [vaba i Bugara na niskom stepenu jeg ìvotnog doba, razvu~enih na oko 1.000 U prvoj polovini novembra 1915. godine, {io da krene za wima. Zarobqen je u Pri- {karaca. Malobrojni u~iteqi, sve{teni- i da posle prvih plotuna lako beè ili se kilometara fronta. srpske trupe i narod slivaju se na Kosovo. {tini, kasnije je preba~en u Kru{evac, ci i druga inteligencija bili su na nepre- predaju. Vreme je da pokaèmo hrabrost i Prvu ta~ku najè{}eg udara predsta- Vlada i Vrhovna komanda odlu~uju da se odakle je uspeo da pobegne i vrati se u stanom genocidnom udaru. juna{tvo. Nema mesta me|u nama kukavica- vqao je Beograd. Grad je napadnut straho- krene u povla~ewe do albanske obale. O rodnu Toplicu. Pavlovi} jednostavnim Ispod poti{tenosti i velike tuge, ma i Brankovi}ima“. vitom artiqerijskom vatrom 6. oktobra. tome su obave{teni saveznici i traì se jezikom do~arava stawe u Toplici za vre- srpski narod je skrivao nadu i veru u Boà Pavlovi} uverqivo i nepristra- Tokom ~itavog dana na Beograd je sru~eno pomo} u hrani i opremi. Vrhovna komanda me okupacije. On iskreno pi{e o onome ratni preokret. Svakodnevni ìvot u sno pi{e i o te{kom sukobu izme|u dvoji- najmawe 30.000 granata, izuzetno velike naredbu o povla~ewu izdaje 25. novembra {ta je doìveo, a wegovi zakqu~ci izdr- mnogim krajevima Srbije pretvorio se u ce ustani~kih vo|a kada je umalo do{lo do razorne mo}i. Prestonicu su pored re- 1915. Spas je vi|en u istrajnosti, strpqe- àli su probu vremena i zato predstavqa- epski prkos okupatorima. Mnogi osu|e- oruànog sukoba izme|u Vojinovi}a i Pe- dovnih trupa branili i civili, starci, wu i krajwoj izdr`qivosti celog naroda. ju dragoceno memoarsko {tivo za prou~a- nici na smrt, kako su zabeleìle okupa- }anca koji je, na kraju, suo~en sa mogu}no- ène i deca koji su uzimali oru`je od po- Vojska je bila u rasulu, neverica i o~aj vawe istorije srpskog naroda u ovom pe- cione vlasti, dràli su se „juna~ki i tu {}u da bude ogla{en za izdajnika, prihva- ginulih vojnika. Neprijateq je napredo- pretili su potpunim rastrojstvom. Glad je riodu. Pavlovi} pi{e o uni{tavawu srp- nikako nije re~ o la`noj pozi, nego o tio progla{ewe ustanka. Ustanak je po- vao, ali veoma sporo i uz velike gubitke. harala, bekstva su bila svakodnevna. Isku- ske inteligencije, razbijawu srpske cr- znaku odlu~nosti, duhovne snage, srxbe i krenut prerano, pomo} srpske vojske nije Za dve nedeqe borbi, Makenzenove trupe {ewa povla~ewa preko albanskih gudura i kve i o ratnim zlo~inima bugarskih oku- prezirawa neprijateqa“. Iz Vaqeva je, mogla da stigne, stradawe naroda bilo je u{le su tek oko 30 kilometara u dubinu strah od nadolaze}e zime nisu svi izdrà- pacionih trupa. Tokom 1916. Pavlovi} se na primer, izve{tavano da smrtnu kaznu ogromno. Pavlovi} pi{e iskreno i o dra- Srbije. Bugari su u napad krenuli 11. ok- li. Razo~arawe zbog izostanka savezni~ke sklonio „u {umu“ jer nije èleo da bude „i mu{karci i ène do~ekuju stoi~ki mi gu{ewa ustanka, kao i o uzrocima uza- tobra, udarili u le|a srpsku odbranu, ali pomo}i pratilo je te{ko mirewe sa mi- mobilisan u bugarsku vojsku. mirno“ i da se „na gubili{tu drè dobro ludnog `rtvovawa. Pavlovi}eva zapaà- su ostali prikovani na polaznim poloà- {qu da borbu treba nastaviti van otaxbi- Posle odstupawa srpske vojske, do{lo i mu{ki“. wa su eksplicitna, ta~na i istori~ar im jima. Nema~ki glavni General{tab upu- ne. Ispred je bio nadmo}ni neprijateq, a je do raspar~avawa srpske teritorije iz- Pavlovi} je kao {kolovan mladi ~o- ni{ta ne moè prebaciti. Otvoreno pi- tio je poja~awa sa francuskog boji{ta. iza le|a albanske komite koje su spre~ava- me|u Austro-Ugarske, Nema~ke i Bugar- vek bio zapisni~ar u {tabu Koste Pe- {e o iskqu~ivosti koja je dovela do nepo- Srbi, razvu~eni na tri strane, odstupali le ulaz u sela gde se mogla na}i hrana i to- ske. Okupirana Srbija podeqena je na dva }anca i u prilici da bude neposredni verewa, {to je slomilo ustanak boqe od su korak po korak, a uz vojsku se povla~io pao konak. dela: na zapadne i sredi{we oblasti u ru- svedok mnogih doga|aja. Dragocen je opis bugarske vojske. To se najboqe moè vide- i narod. Desetine i desetine hiqada ci- kama austrougarske vojske i na isto~ne i susreta sa ~etom vojvode Koste Vojinovi- ti u poglavqu „Vojinovi}eve borbe i plan vila, sa decom potovarenom u kola ili u lada je u Skadar stigla 28. novem- ju`ne oblasti pod bugarskom vojskom. }a na Kopaoniku, a posebno je pisano o o novom ustanku“ u kome se vidi kako Vo- rukama, vuku}i i nose}i ono {to se moglo bra, a Vrhovna komanda 6. decem- Srpsko dru{tvo pod okupacijom predsta- okupqawu samoniklih boraca protiv jinovi} ne moè da prihvati ~iwenicu da poneti, i{li su prema jugu, ne znaju}i gde V bra. Muke su bile prevelike, vqalo je osaka}en organizam. Bilo je to Bugara, kao i o wihovom organizovawu u mu drugi komanduje. Iz Pavlovi}evog tek- }e se zaustaviti. Srbija je predstavqala stradawa neizdrìva, neopisiva. Alban- umnogome neprirodno dru{tvo u kome su ~ete i jedinice. Pavlovi} je opisao i dosta jasno se vidi da je optu`ba vojvode Pe- pokretnu masu izbeglica bez krova i hra- ske planine postale su masovna grobnica mu{karci u punoj snazi predstavqali lazak grupe Crnogoraca u Toplicu, bra- tra Bojovi}a i pokretawe Anketne komi- ne, koja odstupa po nevremenu i bespu}u. neprebrojanih qudi, neizbrojanih sudbi- pravu retkost. Prilike su bile takve ka- }e Milinka (kapetan) i To{ka (student sije u Narodnoj skup{tini 1919. bila neo- Ostareli kraq Petar je na prvoj lina, neostvarenih ìvotnih snova. Ostale kve je okupator mogao samo da poèli. filozofije u Jeni). Pavlovi} je detaq- pravdana i da je optu`ba protiv Pe}anca niji fronta; wegov sin je na poloàju sa su zauvek rasute kosti desetina hiqada Upravqao je dru{tvom koje je sa~iwavala no opisao i susret Koste Pe}anca i Ko- bila neutemeqena. Odluka o pokretawu obi~nim vojnicima. U Berlinu uzalud pomrlih od gladi, iznemoglosti, zime neja~. Najve}i broj tih èna, dece i stara- ste Vojinovi}a u no}i izme|u 8. i 9. no- ustanka bila je pogre{na, a sam Pe}anac i{~ekuju srpsku ponudu za kapitulaciju. ili od {iptarskih kur{uma. Krajem prve ca morali su te{ko da rade kako bi pre- vembra 1916. u selu Gorwe Spance. Izu- nije imao nikakvih obave{tewa od srpske Na sednici vlade od 29. oktobra u Kru- polovine decembra 1915, dolaskom na al- ìveli i udovoqili rekvizicionim zah- zetno dragocena su wegova zapaàwa i Vrhovne komande na Solunskom frontu. {evcu, kojoj je predsedavao regent, usvo- bansku obalu, okon~ana je tek prva etapa tevima. Posebno su Bugari sprovodili analize odnosa izme|u vode}ih gerilaca Topli~ki ustanak je surovo ugu{en, jena je odluka „da se ima istrajati do stradawa. Pripreme za evakuaciju Srba brutalnu politiku asimilacije. Srpska u Toplici, od Kopaonika do Prokupqa, ali je predstavqao najja~i gerilski po- kraja u dosada{woj politici“. Iako i sa albanske obale po~ele su 29. decembra, kultura je zatirana, vr{ena je nasilna bu- od Kur{umlije do Ristovca. U pitawu je kret u okupiranim zemqama tokom Prvog sile Antante o~ekuju da Srbija pristane a 8. januara 1916. godine odlu~eno je da se garizacija, svi natpisi na radwama i usta- potresna pri~a o „osvajawu slobode“, svetskog rata. na separatni mir, srpski moral je bio ve- srpska vojska prebaci na Krf. novama morali su da budu napisani na bu- pri~a o patwi, ali i nadi jednog naroda, Dr Kosta NIKOLI]

IZ RATNIH USPOMENA DOKTORA MILUTINA VELIMIROVI]A SRPSKA VOJNA TRADICIJA NA INTERNETU Pirotski deveti krug Ba{tina ratnika vadeset i prvi vek je doba modernih tehnologija koje su pogodne D za predstavqawe i brzo i jedno- jesen 1914. godine, u Pirotu je No, ~im su po~eli da pristiù ovakvi ra- medicinar Milutin izlazio je iz tih bole- stavno {irewe istorijskih sadràja i ustrojeno odeqewe za obolele wenici i ~im je polovina soba ve} bila wi- sni~kih odaja premoren, uzbu|en, slomqen. saznawa. Od mno{tva internet sajtova od tetanusa, o ~emu su sa~uvana ma ispuwena, usled zastra{uju}eg izgleda Ni epidemija pegavog tifusa, koja }e tokom koji se svakodnevno umnoàvaju, jedan se}awa sina prote Milo{a Ve- obolelih, a ne zbog straha od zaraze, jer se zime i po~etkom prole}a 1915. godine i pi- posebno privla~i pa`wu. Re~ je o sajtu U limirovi}a, tada{weg medici- tetanus ne prenosi sa ~oveka na ~oveka, po- rotske bolnice, improvizovane u svakoj ÞÞÞ.bastinaratnika.com koji je pokre- nara, a potoweg doktora Milutina. Ro|en u vuko{e se dve dobrovoqne bolni~arke. Iza- iole prostranijoj zgradi, pretvoriti u ma- nulo Ministarstvo rada i socijalne varo{ici Pirotu kao osmo dete po redu, jer ziva~ bolesti izlu~uje nervni otrov, usled sovna umirali{ta, ne}e u Velimirovi}u, ko- politike Republike Srbije. Dràva mu je otac tu najduè slu`bovao, Milutin je ~ega nastaju nevoqna gr~ewa u mi{i}ima, te ji je tada imao dvadeset i jednu godinu, osta- je, najzad, jedan od inicijatora i nosi- u rodnom mestu proveo detiwstvo i ranu mla- su doneti rawenici leàli ~vrsto stisnu- viti tako dubok, neizbrisiv, bezmalo halu- laca aktivnosti za{tite nepokretnih dost, ali mu se po zavr{enim studijama 1921. tih vilica, a sa lica im nije silazio tako- cinantni trag. Razumqiva je bila i odluka kulturnih dobara iz ratnih perioda, godine u Pragu ne dade da se u wega vrati. Na- zvani satanski (ili sardoni~ni) osmeh. Zbog Srpskog vojnog saniteta da rawenike s ta- {to je veliki zaokret u pravcu oì- suprot prethodnim Milutinovim ne`nim stiska vilica ni ka{i~icu vode ne bi mogli kvom bole{}u izdvoji i skloni negde, ne vqavawa, osavremewavawa i ponovnog uspomenama, tih kobnih dana zavi~aj mu je da proguraju, a ako bi je i popili, usledili zbog zaraze, ve} zbog wihovog nepovoqnog valorizovawa dostignu}a i tradicije ostavqao tmurnu sliku. Rasplamsavao se Ve- bi novi nadraàji, te bi se telo obolelog uticaja na celokupni bolni~ki personal, a oslobodila~kih ratova Srbije. liki rat. Usled svakodnevnih pogibija, ne- odmah potom trzalo i ko~ilo jo{ prostrani- Pirot tada be{e najdubqa pozadina. Moderna srpska dràva je nedavno prekidno su se ~ula crkvena zvona. Ki{e su je. Osim toga, ~im bi ne{to lupnulo ili {u- Me|utim, uprkos danono}nom trudu, ve} po- obeleìla dva veka postojawa, {to je lile, pao je i Beograd. Pristizale su izbe- {nulo, ili bi neko u{ao u sobu, ili progo- menutog, nejakog tima, vi{e od polovine obo- bila i prilika da se prisetimo bogate glice, a na osnovu {tampe koja je pristizala vorio malo glasnije, takvi bolesnici dobi- lelih, prema Velimirovi}evim se}awima, istorijske tradicije o kojoj svedo~e iz Caribroda, pretio je napad Bugara. jali bi nastupe gr~ewa. Nekima bi se, onda, umiralo bi posle nekoliko dana. Koji bi iz- brojni sa~uvani spomenici izuzetne Osnovna {kola, jo{ od po~etka rata pretvo- telo izvijalo u poluluku, odupiru}i se o dràli nedequ ili deset dana, prezdravqali kulturne vrednosti. Sajt Ba{tina SPOMENIK KOSOVSKIM rena u bolnicu, po~ela je da prima rawenike krevet samo petama i potiqkom. Ne samo bi, oporavqaju}i se mu~no i sporo. Jo{ bi du- ratnika sadrì niz zanimqivih ce- JUNACIMA U KRU[EVCU obolele od tetanusa. Tetanus je vrlo te{ka prizori, ve} i nemo} da se pomogne oboleli- go ostajali ukru}eni kao daske, trzaju}i se i lina od kojih se posebno isti~u dve: IZ 1904. GODINE bolest kod koje, pi{e Velimirovi}, ni se- ma, da se barem napoje i nahrane, ~iwahu da u ko~e}i se na svaki {u{aw. Zna~ajne godi{wice i Znamenite rum, koji tada nismo imali, ne pomaè. No, te sobe niko ni od lekara nije ulazio, osim No, jednom su, se}a se Velimirovi}, do- li~nosti. U okviru Godi{wica posebna pa`wa posve}ena je obeleàva- nema tetanusna bez povrede, pri ~emu veli- ponekad upravnik koji bi medicinaru Veli- {li strani lekari da posmatraju taj nevoq- wu znamenitih doga|aja na{e istorije, a na to se nadovezuju i portreti ak- ~ina povrede nije bitna. Izaziva~ zaraze se mirovi}u izdavao kratka uputstva i odmah ni prizor. Zastali su ve} kod vrata, dubqe tera tih zbivawa. Me|u, za sada, 64 predstavqene istorijske li~nosti uvr- nalazi u blatu, pra{ini, crevima doma}ih potom grabio drugim poslom. Ipak, Velimi- ne zalaze}i u zamra~ene sobe (jer bi gr~ewe {}eni su, osim vojnih, i kulturni i nau~ni poslenici koji su ostavili ìvotiwa. A besprekidne borbe oko Drine i rovi} ne be{e sasvim usamqen. Pomagali su ~itavog tela kod obolelih izazivalo i dnev- dragocenog traga u na{oj dràvno-slobodarskoj tradiciji. Sajt se redov- Save odvijale su se u ve} poznatim tetanige- mu nekada{wa wegova u~iteqica Dara i ne- no svetlo). Stajali su nemo neko vreme. Sta- no aùrira i predstavqa pouzdan kalendar na{e nacionalne istorije, nim predelima. ûdi da se tetanus tada nije punoletni gimnazijalac, mali Mom~ilo. Be- jali, stajali, pa oti{li, glavom bez obzira. kao i odraz na{eg savremenog odnosa prema burnoj ratni~koj tradiciji. javqao i u jo{ ve}oj meri. {e to nedovoqno, ali dobrodo{lo. Uporni Dr Brana DIMITRIJEVI] K. GRANATA-SAVI] SEPTEMBAR 2008. 6

PET STVARALA^KIH DECENIJA MILENE JOVOVI], PESNIKIWE IZ SELA DOBRA^A U GRU@I Ima jedna u mom srcu trava

Jesu u wenim stihovima i tikve i kr~azi, i reke i zlatni kaloperi, forom: Bele srne pasu u mom glasu, ose}awem iskaza- nim smirenom, sve~anom, do savr{enstva dovedenom jeste i prakqa~a, i vajat, i bunar, i trlica, i vreteno, ali je sve to pesni~kom slikom. Osamdesetih godina pro{loga veka dato kao stara aplikacija na novoj pesni~koj povr{ini, pa tako Pesnike iz kruga u kojem se Milena Jovovi} za~e- zbog ove pesme zabrawena je distribucija la kao pesnik ina~e odlikuje izuzetno vladawe jezi- kwièvnog ~asopisa „Raskovnik” i deluje – staro odi{e novim, novo nadahnuto starim kom, stvarawe novih re~i, otkrivawe i vra}awe u ì- vot stare, zapretene, zapostavqene leksike, govornog U POHOD KOSOVU narodnog blaga, jezi~kih spojeva, nepatvorenog, sli- kovitog izraàvawa, pa je wihova poezija prava Nad Kosovom tama Zastavu digla kao crnu toboqicu ilo je to 17. avgusta 1968, dakle ta~no kaè mu: do|i, i kaè da ta trava sve lep{a je {to vi- svetkovina jezi~ke sveìne i obiqa, kako to zapaà Presami}uju se zvona sa bakarnih kubadi Gra~anice pre ~etrdeset godina, u Aran|elovcu. {e svawava i kaè mu jo{ da tu travu sunce iz blagih D. Vito{evi}, celo jedno blago izvu~eno iz nekih U smiraj tog davnog avgustovskog dana {uma greje i da se oko we topi led i pla~u mra~ne starih ostava. I dok neki pesnici, kao D. Eri}, na I padaju na onom duga~kom vencu izme|u Buku- streje. I sve je pesma, tako, u blagosti i toplini, u ne- primer, neprekidno razigravaju svoje jezi~ke sposob- U Lab B qe i Ven~aca planulo je nekoliko va- `nosti i predavawu, u èqi i neuhvatqivom htewu. nosti, stvaraju}i prostranu leksi~ku {arenicu pre- I Sitnicu tara. Ne{to niè, podno Bukuqe, odjeknulo je neko- U potrazi za smislom i porukom ovoga stiha ~i- punu najraznolikijih tonova i boja, ili drugi, kao S. liko prangija. Sa balkona hotela Staro zdawe talac }e nai}i na pesmu ôvek li je ili varka koju Miti}, racionalizuju i maksimalno smiruju jezi~ke Rana mi na ~elu rodi ~edo zvuka oglasile su se fanfare, a zatim su Vasa Panteli} i kao da je sama Desanka Maksimovi} napisala, i na damare, traè}i od re~i da kaù i ne{to {to do wih U tananu nit povija ga bol kao tkana struka Zoran Ristanovi} zagrmeli stihovima o buni na da- distih u toj pesmi, upu}en lahoru, koji glasi: Ne nisu kazivale, Milena Jovovi} prihvata neki sredwi Krilatim iznad polomqenih mostova jezera hije. A dole, na terasi Zdawa, ispod terase, na ste- traì na livadi mirise krina/ Du{e moje cve}e je put, podjednako ve{to se snalaze}i i u jednoj i u dru- Iznad doqe {to repom ma{e ko keru{a peni{tu i oko fontane, ~etiri hiqade du{a prati- mirisnije. Pred izazovima i zagonetkama predve- goj varijanti. Ne}e ona zapostaviti ni izvornu fol- Qudska um mi al prokleta vera lo je program prve ve~eri prve sezone Smotre ~erja, pred lahorom kome upu}uje poziv da si|e u ko- klornu sliku, ni temu iz svakodnevnog seoskog ìvo- Britka sabqa mi je du{a „Mermer i zvuci“. Za{to sada se}awe na ovo ve~e? libu greha, da ispije ~a{u vina {to se pquska u we- ta, ali }e svaki takav motiv naslikati sveòm bojom, Na sceni ispred Zdawa bili su pesnici iz tek nom srcu, pesnikiwa èli da skine sve velove, sve modernim izrazom, iznenadnom metaforom, bez suvi- Otvori mi kamena sovo osnovane Druìne pesnika sa sela Suncokret (u G. zastore sa svoga bi}a i, opijena sun~anom barkom {nih poteza i banalne deskripcije. Wena leksika je- Kosovo Milanovcu, marta 1968) – Dobrica Eri}, Srboqub {to se ve} skrhala iza brda, u punom zanosu uzviku- ste vezana za selo, ali je upotrebqena u sasvim novim Miti}, Aleksandar \or|evi} i Milena Jovovi}, je: Ho}u lepoto da te prepe{a~im! spregovima. I ni~eg u tom postupku nema nametnutog, Zakre{ta{e granama kr{ne zove koja je, kako je zabeleèno, bila prva li~nost ve~e- Je li mo`da i u tome kqu~ za odgonetawe wenih neprirodnog, i ni{ta nije ve{ta~ka konstrukcija – Rasto~i se miris tuja ri. „Dok je na jedan svojstven, stilizovan na~in – pi- pesni~kih zagonetki? Ili je taj zlatni kqu~ u onom naprotiv, sve je spontano, ume{no, efektno. Podarih knezu Lazaru umesto glave slavuja sala je posle toga Borba – recitovala svoje stihove: krunisawu qubavi kojom pesni~ka du{a iz pukoti- Ova marqiva tvoriteqka, kao mnogi pesnik, kao Okovah krv tu|inca u okove Ivo, ivo, otegnuta tela ko u tkaqe uzvedeno tki- na iznosi ogrlicu pesama, otkqu~avaju}i za svaku svaka celovita li~nost, pored lirskog doìvqava- (Da se za srpsku ne lepi ko bu|a) vo, u gledali{tu je zavladao tajac, ~inilo se da su i tu`nu pticu riznicu svoju, tajnovitu i ~udesnu, wa i iskazivawa ìvota, u odre|enim trenucima Spustih cvetove na srpske grobove cvr~ci za}utali“. A o Mileni Jovovi} danas niko himni~no zavr{avaju}i ispovest, dovode}i je do oseti potrebu, i obavezu, da se i nacionalno iskaè, Zgazih kao usred blata ne govori kao o pesniku sa sela. Davno je pro{lo svojevrsnog ditiramba: ose}awem patriotizma i rodoqubqa. Bave}i se dugo Na tulbe turskog car-Murata vreme kad se o woj pisalo kao o jedinstvenoj pesni~- pesnicima sa sela, tim darodavcima iz prikrajka, [to jo{ od pastirske ruke sramno zapeva koj atrakciji, o seqanki koja se uz motiku i kudequ Qubavi, otvori rezu u crnom iwu, Vito{evi} zapaà da seoske pesnike (...) odlikuje I u svilenu maramu gospodska skupqa creva latila i pera, o najboqoj pletiqi i veziqi u Dobra- Qubavi, no}as u nemiru visoko razvijena istorijska svest i, posebno, dubo- ^kiqavi plami~ci crvqivo mu carstvo slave ~i i okolini, uz dodavawe raznih etnolo{kih i dru- Progla{avam te za svetiwu! ko patrijarhalno ose}awe prema precima. Kod wih O {ta }e{ tu Tur~ine gih oznaka i epiteta. je nagla{eno epsko ose}awe pro{losti, pevaju o ko- Pod strehom duda na{eg svetog Save O Mileni Jovovi} poodavno se govori iskqu~ivo U mnogoj pesmi Milene Jovovi} na}i }e se stih, sovskim i postkosovskim temama, o junacima i juna- Zawiha se nad kostima pradedova mra~na bura kao o pesniku, sa ostvarenim kwièvnim ambicijama distih, koji zali~i na kqu~, koji se u~ini kao puto- {tvima iz istorije, o znamenitim li~nostima, ma- i zna~ajnim pesni~kim delom. Posle pet decenija kaz ka su{tini, bi}u, disawu ove poezije, jo{ od pr- nastirima, ustancima i ustanicima, sve to nalaze u A zemqa jeknu lirskog saop{tavawa svojih intima i emocija ona je ve kwige (Pesme Milene Jovovi} iz Dobra~e, 1963), sebi i u svemu tome nalaze sebe, kao identifikaci- Ura ura! Milena JOVOVI] danas izrazita, nesporna i neosporna ~iwenica sa- od onog uvoda u kojem govori o svojim pesmama kao o ju, kao poistove}ivawe, kako Milena Jovovi} i na- vremene srpske poezije i uvaàvawe te ~iwenice je- deci tr{avoj koja joj èdno hitaju u susret, i od one gla{ava, u pesmi ]ele-kula, kad kaè kako èli da me|u glave junaka sa êgra i svoju uzida glavu. (Pesma je potom pre{tampana u specijalnom dini je mogu}i prilaz wenom delu i jedino mogu}e po- pesme Opet me savlada{e u kojoj na~inom svojstve- izdawu Raskovnika posve}enom Kosovu, lazi{te u tuma~ewu wenoga pesni{tva. Ima jedna u nim najve}im ekspresionistima prikazuje svoje pe- U poeziji Milene Jovovi} ima dosta pesama sa na- prir. N. Qubinkovi}, br. 55–56, 1989, str. 301) mom srcu trava, kaè pesnikiwa u pesmi s tim naslo- sni~ko bi}e: cionalnom tematikom. Me|u wima, ~ini se, pesma Sr- vom, u zbirci [iroko je li{}e orovo. Da li je taj stih bija ima posebno mesto. Kao da se svih sedam strofa o jedan od kqu~eva za otkrivawe wenih vi|ewa i snovi- Nebo zovem da se sagne zemqi Srbiji sliva u jedan, zakqu~ni stih, koji nije |ewa? Ostavqa li ona ovim stihom ~itaocu na voqu da ~uje napisan, ali koji stalno, neprekidno pulsira dok se timo se samo onog Desankinog optimisti~kog i sna- da sam traga za smislom i zna~ewem tog iskaza, da sam kako iz grudi ovi, napisani, stihovi ~itaju, u stih koji bi, da je na- `no ohrabruju}eg stiha: Ova zemqa propasti ne}e – otkriva, hodaju}i wenim pesni~kim stazama, {ta je cigansku torbu istresam. pisan, mogao glasiti: bi}e nas i kad nas ne bude bilo! poruke kakve u amanet ostavqa svaki pesnik kome su to {to ona naziva travom svoga srca, i {ta ta trava A ve} u narednoj kwizi ta tako prikazana slika Takve su te pesni~ke poruke Milene Jovovi} ko- zemqa, nacija i tradicija prevashodno izvori{te donosi srpskoj poeziji kao novu lepotu i vrednost? lirskoga bi}a sasvim druga~ija, kazana jednom iz- je upu}uje kao zavet i opomenu, onako kako to ~ini i ose}awa i pesni~ke re~i. Ona taj stih upu}uje nekome koga wena du{a sawa i bru{enom za~u|uju}om, gotovo neverovatnom meta- rodoqubivo pesni{tvo Desanke Maksimovi} – se- Branko JOVANOVI]

* * * * * * * * * * * * znala je dosta pesama i dobro je ZAPISI [ta je ono nasred sobre? Na red stojte ki}eni svatovi, Mile prije, {to li ste zaspale, Jeremije u poqe, pevala; i{la je „u en|e“. To su de- I~ ne sedi mladi mladoèwa, na red stojte, kowe odsedajte, vi nam niste jo{ ve~eru dale. Be`’te, guje, u poqe. vojke koje idu u svatove i pevaju. tu za tebe vi{e mesta nema; po dva i dva za sobru sedajte, – Mile prije, mi ve nismo Na{e poqe {iroko, Ranije na svadbama svirao samo sino} ti je odbegla devojka, da vidimo zeta faqenoga, na ve~eru zvale. va{e more duboko. klanet (koji su sami pravili od odbegla je u goru zelenu. da l’ je ve}i od jele zelene, (Mole se svatovi: – Nemojte da Sve su guje pobegle, zove) i go~. Negde pred Drugi Da si soko da leti{ visoko, il’ je lep{i od ruè rumene. se izrazite nekom pesmom, moè samo jedna ostala, svetski rat (1939) udade se za Mi- RUKOVET NARODNIH ne bi je ti mladu stigo, (Svadbarice... ) do}i do tu~e...) i ona se kajala. lutina Ze~evi}a iz Dabinovca LIRSKIH PESAMA a nekmoli vido... Oba oka izbola, (1908–1983), zaseok [u{wak, do (Mnogo je bilo da se pobiju svad- * * * * * * na dva trna {ipkova. samog Prepolca kod Kur{umlij- bari oko tih pesama.) Pogledaj, sele, i pogledaj, Kresni okom garava devojko, (Mi skupimo celo selo uo~i Jere- ske bawe, sa kojim imade Novku, je l’ tebe slika – prilika? kresni okom, zapali cigaru. mijeva dana (14. maj); ide ta po- Smiqku, Bratimira, Stanu i Po~ekaj * * * Ako je slika – prilika, vorka oko ku}e i lupaju kante. Milkanu. Zalaze}i u godine u~i- Prijatequ, izvedi devojku – ti primi prsten na ruku; * * * Obi~no omladina. I kad obi|u la je }erke „kako treba da se pe- svati jesmo, za ~ekawe nesmo; ako ti nije slika – prilika, Tekla voda na valove oko ku}e – pevaju pesme. Kod svake va“, pogotovo Smiqku, al’ to je me sunce daleko su na{em bratu dvori, ti baci prsten za vrata, oj javore, zelen bore. ku}e pevamo tako, i iz ti ku}a docnije „izmo|eno“. Ovi Ze~evi- a jo{ daqe crkva ven~anica. zaklon se, sele, za brata. oj javore, zelen bore, iznose tako: jaja, sir... u korpe; do }i poti~u od „deda Trifka“ dose- (Kad izvode devojku... blago tebe u sred gore. skore. I èweni su i{li. I kod qenog 1904, a poreklom su iz ple- na zaodu * * * En|e sede za astalom, a brat je Kad je tekla de se |ela? [iptara su i{li (i oni su dava- mena Cuca. Slave Sv. Jovana i Sv. Blago nama – izvodi.) Popili je morni kowi, li), vaqa se, takav je obi~aj. U po- Savu – dve slave za nedequ dana. sad }e snajka s nama. morni kowi i svatovi, sledwoj ku}i, gde idu, to je obi~- Kumuju im Koprivice iz Vukojev- Svatovske i druge * * * oj javore, zelen bore. no na kraju sela – tu im se nadaju ca, a oni kumuju Kru{i}ima iz * * * narodne pesme sa Kosova Stari svate, stari kapetane, Kad su pili, gde su bili? i pe~u hleb, gde svi zajedno ve~era- Cerove u Dabinovcu. U Dabinov- Skin se s kola na{a mila snale, eli voli{ staro kapetanstvo, Bili momku za devojku. ju. Srbi su i rakiju davali.) cu wihov rod se u dana{we dane i iz okoline Kur{umlije [to si na{e sivce pomorila. ili tvoje novo starosvatstvo? El kolika ta devojka? pribeleène od Ilinke (Kad dovedemo je u dom... i kad iz- Stari svate, to se tebe peva. Jes velika ko jelika, Ze~evi} iz Dabinovca nesu joj sito.) Ako ne}e{ pesmu darivati, a lijepa kao vila. mi }emo ti pesmu raspevati. * * * * * * Radenku Marjanovi}u (Pevaju starom svatu.) (1946–2005) Mila snale, ne rascveqaj ~edo, Eli grmi, el se zemqa trese, nisi ~edo iz roda donela. * * * el to idu ki}eni svatovi? * * * (Daju joj nakon~e... okre}e dete.) Kum se|a{e pod rumenu ruù, Niti grmi, nit se zemqa trese, Ustaj kume – ustaj stari svate, kum se|a{e i vako pija{e – ve} to idu ki}eni svatovi. daleko su dvori devoja~ki, * * * wemu ruè u ~a{u padaju, (Kad dolaze svatovi za devojku... a jo{ daqe crkva ven~anica. Mila snale, ìto ne rasturaj, a kum se boqe napiva{e. pevaju svadbarice.) Barjaktare, ti ra{iri barjak, nisi wemu postaxija bila. Mili kume, to se tebe peva, te pokreni kitu i svatove. (Onda kad ìto baca.) da ti plati{ pesmu devojkama. * * * (Peva se kad kre}u svatovi iz mo- (Pevaju kumu...) Ovoliko konopqe ma~ke avlije.) * * * na sveto Prokopqe. Prestupaj, snale, u ku}u, * * * Ovoliki lan * * * pre desnom, snale, no levom. Barjaktare, diko u svatove, na Prokopov dan. Barjaktare, ti ra{iri krstasta (Kad ulazi u ku}u.) barjaktare, ko ti kiti barjak? (Na Badwi dan pravimo quqa- barjaka, Eli seja, eli posestrima, {ke...mi u rod – u Krpemeji na Ko- te zakloni na{em bratu lice, * * * El’ iz sela lijepa |evojka? smetu kod Podujeva. Kako se ko ovde ima mnoge p~inarice... Mila snale, ne presaqaj lonce, Nit je seja, niti posestrima, uzquqa, tako se peva.) (Koje su zli o~iju, da ne ureknu... ne moè ti svati ve~erati, ve} iz sela lijepa |evojka. Psuju one {to gledaju, pored puta i tvoje milo drago. (Pevaju barjaktaru...) * * * {to su – kud prolaze svatovi.) (U svaki lonac pored vatre Po~ekaj me sunce na zaodu, – dosaqa.) * * * da navezem bratu na ko{uqu; * * * Oj, devere, crno ko snevewe, na rukave krila labudova, PE[KIR IZ METOHIJE (ETNOGRAFSKI MUZEJ U BEOGRADU) Metni, brale, dvije pu{ke male, * * * snaja ti je ko{uqu rezala; na prsima o~i sokolove. neka ~uje devoja~ka majka, O kupino, lozo raspletena, na crkvena vrata izmerila, (To smo pevali kad smo `weli ra- neka ~uje, neka oplakuje... raspleti mi drume i sokake, iz ikone {aru po~iwala. nije – i kad smo kopali.) BELE[KA O KAZIVAÛ: sveo na dve ènske glave: Draginu (Kad budemo blizu devoja~ke ku- da provedem kitu u svatove. (Peva se deveru.) Ilinka Ze~evi} (1916–1989), ro- i Leposavu, a ostali su raseqeni }e.) (En|e pevaju... grupa devojaka u sva- * * * dom iz Dowe Kowu{e od Blagoti- po belom svetu. Ova rukovet na- tovima.) * * * Izlazite, vlainke, }a, od oca Petra i majke Ivke, a rodnog lirskog nasle|a pribele- * * * Mili zete, kupovani cvete, da vidite lazarke, odrasla u Krpimeju kod Podujeva. èna je 1. januara 1986. u Brezov- Prijatequ otvori kapiju – * * * nikako te rosa ne porosi; kako lepo pevaju, Rano ostala bez majke, a u devetoj cu kod Aran|elovca gde je baka svati jesmo, za ~ekawe nismo. O kupino, lozo prepletena – sino} te je rosa porosila, i jo{ lep{e igraju. godini bez oca, te su je podigli Ilinka bila u gostima kod }erke (Pred ku}om devoja~kom – „Gde nam ti prepleti drume i sokake, jutros }e te sunce ogrijati. (Izobi~ajilo se i zaboravilo se stri~evi (Dragomir i Milan). Milkane, udate ina~e tamo za ne daju da u|emo. Zvanice pevaju da ne pro|u kita i svatovi. (Peva se mladoèwi... sve... Te lazarke – o Lazarevoj su- Od blièg roda imade samo se- Radmila Milanovi}a. (devojke)“. (Pevaju svadbarice.) kod devoja~ke ku}e.) boti.) stru Jagodu. „Skroz nepismena“, Vladeta KOLAREVI] SEPTEMBAR 7 2008.

OSVETQEWA SA NAU^NOG SKUPA „FOLKLOR DANAS“ U BAVANI[TU

Savremeni fenomen grupnog pevawa Grupno pevawe uz gusle uz pratwu gusala vremenom je postao sto izvode na kraju guslarskih tawu su lirske pesme popular- postaviti je da je tome razlog to {to je neizostavni deo koncerata. Shodno tome, posebne u crnogorskim krajevima ko- prilikom okupqawa ~lanova zajednice guslarskog repertoara. no mi se u~inio intrigantnim je se mogu pevati „a kapela“, a zanimqivo da se peva kolektivno, a da je slu~aj amaterske grupe iz sela kojima se prikqu~uju gusle u za to pogodan poznat melodijski jedno- Ove pesme naro~ito Jabuka kod Prijepoqa koja ih funkciji zvu~nog, ali i simbo- stavan obrazac. Zvu~no oboga}ewe u vidu veoma intenzivno neguje, toli- li~kog oboga}ewa. Zanimqivo gusala je sasvim o~ekivano, jer su one ve- neguje i izvodi ko da ih prisvaja kao svoje je da, u odnosu na tradiciju ep- oma zastupqene u kraju i sluè se sli~- autohtone i izvodi u nekim skih pesama koje prate govornu nim muzi~kim jezikom, ali i zbog toga amaterska grupa prigodama (kao {to su slave i artikulaciju, ove tvorevine {to dozvoqavaju svira~u da peva (osim svadbe), ali i o drugim okupqa- imaju izraàjan, ~ak igra~ki {to se isti~e svirawem, u ve}ini slu~a- iz sela Jabuka wima zabavnog i dru{tvenog metroritam, tako da verovatno jeva on i „vodi“ peva~ku deonicu kao naj- kod Prijepoqa karaktera. Ove pesme sam pri- i poti~u iz plesa (wihovi uzo- boqi peva~, dok ostali „prate“). Sa dru- beleìla prilikom terenskog ri i poti~u). Tekstovi su lir- ge strane, promene koje je ova praksa do- istraìvawa. ski („ènski“, prema Vuku Ka- nela u odnosu na mati~ne mogu se posma- Grupu danas ~ine Dragoqub raxi}u), {to je i logi~no s ob- trati iz dva aspekta – prethodni navodi Popadi}, Drago Ostoji}, Radi- zirom na wihovo poreklo. Sti- obja{wavaju za{to solisti~ko guslawe, voje Cvijovi} i Du{an Reqi}, hovi su simetri~ne osmera~ke pogodno samo za slu{awe, nema potpunu stanovnici pomenutog sela. strukture, tako|e {iroko ras- primenu kada su neformalniji kolektiv- evawe uz gusle zanima Osim razmatranih pesama, oni prostrawene u lirskoj poeziji. ni doga|aji u pitawu. Me|utim, intri- ve}inu folklorista jo{ izvode i standardne guslarske gantno je pitawe promena u hegemonoj od 19. veka, po~ev od izu- pesme, grupne lirske „a kape- e|utim, pesma U pla- praksi – „a kapela“ izvo|ewe lirskih pe- ~avalaca narodne kwi- la“ pesme heterofone fakture, nini, u javorku je ep- sama se moè smatrati donekle prevazi- sviraju u dvojnice na razli~ite M ska, a ipak je u osmer- |enim, u smislu da je potreban jo{ jedan P èvnosti, koji se bave wenom poetskom stranom, do etnomuzi- na~ine, a tako|e su i zna~ajni cu, uprkos druga~ijim o~ekiva- zvu~ni, ali i simboli~ki doprinos. Ta- kologa koji se od sredine pro{log stole- informatori o obredno-obi- wima. Ovo se moè objasniti ko|e, treba napomenuti da je kombinaci- }a studiozno bave i muzi~kom dimenzi- ~ajnoj praksi tog kraja. Popa- (prema Vladanu Nedi}u) time ja kordofonog instrumenta i lirskih pe- jom ovog fenomena. Naravno, ne moè da di} je i uvaèn graditeq gusa- {to je nekada pre ustaqivawa sama veoma zastupqena na prostoru cen- se zanemari ni publika zbog koje gusla- la, a stru~waci su grupu oceni- desetera~kog slogovnog pater- tralnog i isto~nog Balkana u funkciji we i postoji, {to ukazuje na dru{tveni li kao kvalitetnu. na postojao osmera~ki, tako da pratwe igara. Sve bi ovo ujedno i argu- aspekt pojave, kojom se na razli~ite na- Od razli~itih i veoma drago- se ova pesma moè smatrati ar- mentovalo za{to se ova praksa i daqe ve- ~ine bave prevashodno sociolozi, i to u cenih pesama koje su izveli, iz- hai~nom. Nasuprot tome, mogu- oma vitalno odràva i ~ak podsti~e na novije doba. U ovom izlagawu osvrnu}u dvojila bih slede}e: Pod onom }e je i da je nova praksa imala daqi razvoj i omasovqewe. se na pomenutu praksu kroz etnomuziko- gorom zelenom; Ko ti kose po- GUSLAR IZ VAQEVSKE PODGORINE ogroman uticaj na guslare, tako Grupno pevawe uz pratwu gusala ~ini se lo{ki diskurs koji se bazira na kombi- mrsio, Jelo, Nasred sela kolo Snimio S. Cvetkovi} da oni po~iwu da stvaraju u no- posebno interesantnim ako se posmatra naciji sva tri pristupa na jednom prime- igra, Imam brata, Jelika ga vom stilu koji se pokazao kao wegovo postojawe iz aspekta tradicio- ru novijeg porekla. krije, U planini, u javorku. prihvatqiv za pesme epske sa- nalnosti. Folklorne tvorevine pretpo- U novije vreme javio se jedan oblik ko- Uzorci su poznati za prvu nave- drìne koje opevaju nekada{we stavqenog drevnijeg porekla ve} duè ji je apsolutno kontrastan konvencio- denu pesmu ({iroko je popular- doga|aje govorom sli~nim uobi- vreme nastoje da se reanimiraju kroz izvo- nalnim guslarskim formama, a ipak {i- na), dok je druga zabeleèna kao pesma ko- oblik ovih pesama je strofi~an (nasu- ~ajenom guslarskom, a u ciqu osavreme- |ewe na sceni, {to spada u domen folklo- roko prihva}en. Re~ je o grupnom pevawu ja se izvodi na svadbama Crnogoraca dose- prot formi epskih pesama, a u skladu sa wivawa koje bi na jo{ jedan na~in dopri- rizma. Nasuprot tome, stoji komponovawe uz pratwu gusala. Ono se u stru~noj jav- qenih u Ba~ku. Zanimqivo je da je tre}a vokalnom praksom). Deonice soliste, sa nelo vitalnosti narodne ba{tine i we- „u duhu“ narodnog. Izme|u tih pretposta- nosti ~esto pre}utno ocewuje kao mawe otpevana i bez instrumentalne pratwe. jedne strane, i grupe i gusala sa druge, u nom ~uvawu od zaborava. vqenih polariteta nalaze se hibridni ob- vredno, o ~emu svedo~i insistirawe na Posledwa je jedina epske sadrìne, jer se dvoglasnom su heterofonom odnosu (do- Razmatrana praksa se defini{e kao lici nalik opisanom koji su nastali sin- beleèwu desetera~ke epike, kao pret- u woj opisuje herojski podvig i wu je iz- minira unisono sa intencionalnim se- poseban interpretativni ànr koji se tetisawem bliskih starijih (koji bi se postavqenog starog uzorka, i nepostoja- veo samo Ostoji} uz pratwu gusala. kundnim sazvukom u kadencijalnim moti- moè nazvati pevawem sa dodatim gusla- mo`da izgubili) i opstaju u sredini koju we literature o ovom fenomenu. Zani- vima), pri ~emu je zanimqivo to da je u wem (gusle se javqaju u funkciji zvu~nog moèmo nazvati autenti~nom folklor- mqivo je mi{qewe poznatog guslara Sa- trukturisawe ovih pesama je ba- navedenim primerima uglavnom solista i simboli~kog prate}eg rekvizita uz pe- nom. Ovo je potpuno logi~an proces, jer je, va Konti}a koji smatra da je on uteme- zirano na slede}em principu: po- guslao. smu koja moè da postoji i bez toga, kao kao {to je poznato, narodna ba{tina „ì- S sle instrumentalnog uvoda sledi Kada je faktura u pitawu, treba napo- {to, na primer, moè biti ugo|ena uz va materija“. To svedo~i da tradicija nije qio ovu praksu 1984. godine izdav{i svoju plo~u (tada je uneo jo{ neke novitete izlagawe melostrofa izme|u kojih pomenuti da je i za vokalnu, ali i vokalno- harmoniku prema kazivawu informato- nepromenqiva, ve} da predstavqa okvir u u savremenu guslarsku studijsku produk- stoje interludijumi izvedeni na guslama instrumentalnu (guslarsku, npr.) praksu ra). Ovaj ànr jeste noviji, ali objediwu- kome se sprovode inovacije. U ovom slu~a- ciju), jer je èleo da neke „lepe lirske i ~itava pesma se zavr{ava sviranom ko- ovog kraja tipi~na heterofonija, tako da je dve razli~ite stare prakse ovog kraja. ju, uvo|ewe noviteta nije suprotstavqawe pesme“ sa~uva od zaborava tako {to }e ih dom. Melostrofa je konstruisana tako je ovo zajedni~ki parametar za dve razli- Iz vokalnih lirskih oblika je opstalo starinama, ve} wihovo preosmi{qavawe aranìrati na wemu svojstven na~in. {to solista izlaè melostih (ili wegov ~ite izvo|a~ke forme koje se ovde sinte- sve, dok se iz vokalno-instrumentalne i reorganizovawe u skladu sa novim po- Tokom godina, pesme u ovom maniru su deo) uz pratwu gusala, nakon ~ega mu se ti{u. Ove pesme traju neuporedivo kra}e tradicije epskog pevawa uz gusle (one su trebama muzi~kog izraàvawa, dakle, se veoma odoma}ile i postale neizosta- prikqu~uje grupa, i sa~iwena je od pona- od epskih i mogu se pevati na razli~ite ovde neodvojive od pesme) odràla jedino stvarawe nove tradicije. van deo guslarskog repertoara, pa se ~e- vqawa jednog ili dva melostiha. Dakle, napeve. Zapravo, oni ih i odre|uju – u pi- solisti~ka guslarska deonica. Za pret- Marija DUMNI]

PRILOG POZNAVAWU @IVOTA I DELA MILOJA PAVLOVI]A (1887–1941) Legendarna smrt zasenila ispuweni `ivot

Kulturna i dru{tvena istorija Kragujevca u prvoj polovini „kratkog dvadesetog veka“ gotovo da se ne moè zamisliti bez profesora Miloja Pavlovi}a kojim se istorija poigrala, pa je naàlost ostao upam}en po ~asnoj smrti u [umaricama, 21. oktobra 1941, kada je podelio sudbinu gra|ana i svojih |aka, a ne po izuzetno vrednom i ispuwenom ìvotu

iloje Pavlovi} je ro|en 15/27. no- tek u aprilu 1919. i time je dobio mogu}nost da se nekolikim prilozima, u specijalnom broju subo- 29. novembra 1932. postavqen za direktora @en- vembra 1887, od oca Alekse i maj- posveti svome pozivu – prosvetnom radu. ti~kog Jugoslovenskog dnevnika (1931) koji je u ce- ske u~iteqske {kole u Kragujevcu i na tom mestu ke Katarine, u Gorwim Jaru{ica- U kragujeva~koj Mu{koj realnoj gimnaziji je losti bio posve}en ulozi Kragujevca u pro{losti ostao do stradalne smrti. [kolu je vodio sa puno ma kod Kragujevca, selu koje je ta- ostao od 1919. do 1932. godine. To su najplodnije i sada{wosti. Na izborima za Ustavotvornu skup- elana, nastoje}i da stvori sposobne, nadahnute i M da bilo u znaku dvojice bra}e Do- godine wegove karijere. Gotovo da je svuda stizao, {tinu 1920. godine bio je na listi Republikanske predane nacionalne i dru{tvene radnice. Poseb- manovi}a – Milo{a (1848–1904), koji mu je bio predano i znala~ki. Stvorio je porodicu, ven~av- stranke koja je pretrpela veliki neuspeh. Kasnije no priznawe bio je izbor za ~lana Glavnog pro- u~iteq, i Aleksija (1833–1901), sve{tenika Cr- {i se 1920. sa Nastasijom, }erkom potpukovnika je sa~uvao uverewa, ali nije imao udela u ìvotu svetnog saveta (1935). Sa dva teksta je u~estvovao kve arh. Gavrila, koju je posle vekova opustelosti, Antonija Milo{evi}a iz Kragujevca. Poloìo je politi~kih stranaka. Ukqu~io se u rad Srpskog u voluminoznoj Spomenici Mu{ke real- 1823–1824. obnovio neimar Todor Petrovi}, po profesorski ispit 1921, a ~etiri godine kasnije kulturnog kluba i 1940. postao predsednik kragu- ne gimnazije koja je {tampana 1934. i da- nalogu kneza Milo{a Obrenovi}a. U takvom zavr{io i beogradski Pravni fakultet. Govorio jeva~kog pododbora. nas ima gotovo izvornu vrednost. I daqe okruèwu odrastao je Miloje i zavr{io ~etiri je ~etiri jezika: engleski, francuski, nema~ki i je predvodio Sokolsku ùpu, govorio na razreda, bez mnogo nade da }e nastaviti {kolova- ruski, {to mu je omogu}ilo da bude upoznat sa li- ade}i u Gimnaziji, Pavlovi} je vode}i ~o- sokolskim sletovima, manifestacijama we. Sin u~iteqa Milo{a, tada ve} poznati kwi- teraturom na tim jezicima. vek u nekoliko udruèwa i odbora – stare- i predavawima. Napisima i govorima je èvnik, Radoje Domanovi} (1873–1908) podstakao Od 1929. do 1932. obavqao je posao direktora R {ina kragujeva~ke Sokolske ùpe propratio osnivawe Narodnog pozori- je Milojevog oca da omogu}i sinu {kolovawe. Za- kragujeva~ke Gimnazije u kojoj je prethodno bio i (1926–1932), predsednik Oblasnog odbora Jadran- {ta u Kragujevcu (1935), otkrivawe bi- vr{io je Kragujeva~ku gimnaziju (1900–1908), ~iji wen profesor, ali i |ak. Wegov rad je pra}en po- ske straè, Francusko-jugoslovenskog kluba, ste \ure Jak{i}a na Liparu (1936), smrt je tada direktor bio Milivoje Simi}, botani~ar, hvalama ministarskih izaslanika i kolega. Go- Udruèwa rezervnih oficira i Narodnog univer- uglednog ~ehoslova~kog dràvnika To- a me|u predava~ima se nalazio i Simeun Roksan- spodstven i idealan prosvetar, strpqivo je gra- ziteta. Inicijator je podizawa spomenika [uma- ma{a Masarika (1937) koji je bio i po~a- di}, vajar. dio dobru sliku ugledne nacionalne {kole, {to dincima palim u ratovima od 1804. do 1918. godine sni gra|anin Kragujevca. U narodnom odelu je stigao na studije u Beograd, }e se potom posebno i videti prilikom proslave i na{ao se u odborima koji su tu wegovu èqu Po~etkom 1941. Miloje Pavlovi} or- odakle se 1912. vratio u zavi~aj sa diplomom Fi- stogodi{wice Gimnazije (1933) koja je obeleèna sproveli u delo, ukrasiv{i kragujeva~ki Dowi ganizovao je sve~anu proslavu sedamdese- lozofskog fakulteta (srpski jezik sa kwièvno- velikom nacionalnom svetkovinom, a {kola je od- park monumentalnim spomenikom, delom Antuna togodi{wice U~iteqske {kole. Doga|a- {}u i srpska istorija), pun utisaka o profesori- likovana Ordenom Svetog Save prvog reda. Augustin~i}a, koje je sve~ano otkriveno 12. jula ji koji su nailazili bili su u znaku rata. ma – Jovanu Skerli}u, Aleksandru Beli}u i Bog- Pavlovi} je veliku pa`wu posvetio saradwi u 1932. godine. Bio je ~lan uprave i po~asni ~lan Osudio je potpisivawe Trojnog pakta i danu Popovi}u. Bilo je nagove{teno da }e posta- {tampi i ~asopisima, bilo da je re~ o lokalnim mnogih drugih nacionalnih, humanitarnih i kul- obratio se narodu okupqenom kod spome- ti Skerli}ev asistent, ali se umesto studija du- glasilima poput Poleta i Vojnog vesnika, u koji- turnih udruèwa. Kada je kwièvnik Milan Bog- nika palim [umadincima, 26. marta 1941, a dva da- brova~ke kwièvnosti uputio u vojsku i narednih ma je urednik i saradnik, ili o uèstru~nim, Gla- danovi} u okviru Narodnog univerziteta odrào na kasnije se stavio na raspolagawe Ministarstvu sedam godina bi}e mu u znaku ratova. Iza dva bal- sniku Jugoslovenskog profesorskog dru{tva i predavawe o satiri~arima u srpskoj kwièvno- vojske i mornarice „u ciqu odbrane svoje otaxbi- kanska rata (1912–1913) usledio je veliki svetski U~itequ, zatim i presti`nom Srpskom kwièv- sti, krajem 1931. godine, u Gimnaziji je odràna ne“. Okrivqen da je vaspitavao komuniste, sa pod- rat (1914–1918). U zati{ju izme|u Balkanskih ranom glasniku. Pisao je stru~ne ~lanke, sadràjne provokativna demonstracija mladih pristalica strekom stare{ine pronema~ki orijentisanih qo- tova postao je suplent u Kragujeva~koj gimnaziji tekstove, govore, besede i predavawa povodom ra- komunista, zbog ~ega je krivica pala na ~elnike ti}evaca Marisava Petrovi}a, Pavlovi} je odve- (1913). Ratne godine je proveo u Kowi~kom puku znovrsnih zna~ajnijih prigoda – otkrivawa spome- Narodnog univerziteta, Miloja Pavlovi}a i Ni- den u dugu kolonu smrti koja }e ucveliti Kraguje- (1914–1915). Kao rezervni oficir do{ao je do ~i- nika kapetanu Dragoqubu Luki}u (1925), pri po- kolu Kuzeqa. vac i [umadiju 21. oktobra 1941. godine. Ostale su na rezervnog kowi~kog potpukovnika. Nakon menima streqanim Slovacima, na sve~anostima Pavlovi} je u februaru 1932. upu}en za direkto- u pam}ewu potomaka urezane wegove re~i izgovo- stradawa u albanskoj „golgoti“ boravio je na Kr- lokalnih udruèwa, na mitinzima, godi{wicama, ra vaqevske Gimnazije. Iz Kragujevca je ispra}en rene pre streqawa: „Pucajte, ja i sada drìm ~as!“, fu i predavao na maturantskom te~aju u Solunu, komemoracijama i na Narodnom univerzitetu. Sa- sa najve}im po~astima i najboqim èqama, a u Va- simboli~an ìvotni kredo velikana kome su pro- pisao i sre|ivao dnevni~ke bele{ke, vredno sve- stavio je istoriju Kragujeva~kog ènskog dru{tva qevu je do~ekan sa velikim nadama, ali se u wemu sveta i otaxbina bili najvredniji ideali. do~anstvo o tom te{kom vremenu. Demobilisan je 1876–1926, {tampanu 1926. godine. Sara|ivao je, nije zadrào vi{e od devet meseci. Iz Vaqeva je Dejan OBRADOVI] SEPTEMBAR 2008. 8

DESETI OKRUGLI STO VUKOVE ZADU@BINE U PO^AST AKADEMIKU DEJANU MEDAKOVI]U Aktuelnost Vukovih poruka

okviru Vukovih sabor- trudio da prenese, na primer, pesme skih dana, 13. septembra dobrog pesnika Lukijana Mu{ickog ove godine, u Domu Vuko- na savremen jezik i pravopis, ve} je to ve zadu`bine odràn je u~inio nau~nik koji je po svom punom U Okrugli sto, deseti po opredeqewu vukovac, da bi pokazao da redu, na temu Aktuelnost Vukovih Mu{icki ipak nije „uzalud pevao“. poruka. U radu skupa su u~estvovali: Nema svrhe isticati da je u Leto- akademik êdomir Popov, Vuk i du- pisu Matice srpske, za Vukova ìvo- hovni prostor srpskog naroda; prof. ta bastionu ~uvawa starog pravopisa, dr Mirjana Stefanovi}, Dositej i objavqeno 180 narodnih pesama i Vuk; dr Golub Dobra{inovi}, Zna~e- 7.246 poslovica na narodnom jeziku, we Vukove prepiske u savremenoj da je Haxi} posle Vukove smrti izda- istoriji (Kulturni ìvot Vukovog vao ~asopis Ogledalo srpsko, ~itav doba); mr Branko Zlatkovi}, Isto- na~iwen „protiv Vuka“ i da je to po- rija u Vukovim narodnim pesmama i sledwi neuspeli i proma{eni poku- predawu; dr Qiqana Sto{i}, Pro- {aj da se sve iz oblasti jezika, pisma, svetiteqska uloga Vukovih poslo- folklora (u ~asopisu je objavqena vica; prof. dr Qiqana Qu{tanovi}- obimna studija u nastavcima Joksima Pe{ikan, Vukovi zapisi kao osnov Novi}a Oto~anina kao revizija Vu- moderne srpske drame 20. veka; dr Mi- kovog sakupqa~kog rada), vrati na odrag Maticki, Be~ki zabavnik „Da- staro. êmu potezati gra`danina nica“ – simbolika trajawa; prof. dr Steriju, najve}eg pesnika 19. veka, Nenad Qubinkovi}, Posle dva veka – koji je jedinu kwigu svojih pesama Da- DETAQ SA DESETOG OKRUGLOG STOLA U VUKOVOJ ZADU@BINI gde je mesto Vuka Karaxi}a u srpskoj vorje objavio jo{ starijim, crkvenim nauci i kulturi. Sla|ana Mla|en, pismom, ~ime je sebe samo skrajnuo upravnica Vukove zadu`bine, pro~i- nekoliko decenija iz pune i adekvat- {eg naroda, duboko uveren da na naj- tawu ostvarivawe jedinstvenosti ju}i da taj posao i nastavi, akademik tala je uvodno izlagawe po~iv{eg ne recepcije, ali koji je, kao komedi- vrednijim delima tradicije, na ìvoj kulturnog prostora srpskog naroda Dinko Davidov pokazuje kako je ta Vu- akademika Dejana Medakovi}a, Nemi- ograf, laù i paralaù slavenoserb- ba{tini, nastaju nova dela, nove vred- bez obzira na to gde ìvi i bez obzi- kova poruka, kroz decenije i vekove novnost pobede Vukove reforme i de- skog jezika izvrgao o{troj satiri. nosti kojima bogatimo sloèn i bes- ra na politi~ke i druge granice. U potom nadogra|ivana, da danas imamo love saop{tewa Vukov kwièvni je- Mo`da je suvislo re}i, ba{ onima krajno {arolik i rasko{an mozaik ovaj krug spada i saop{tewe akademi- izvanredne monografije pojedinih zik u Crnoj Gori, akademika Brani- koji su pro{le godine u Tr{i}u, u evropske i svetske ba{tine i tradi- ka Branislava Ostoji}a koje se ti~e manastira i skupina manastira koje slava Ostoji}a koji je bio spre~en da vreme dana Vukovog sabora, odràli cije, da samo tako ima smisla i oprav- odnosa Vuka prema Crnoj Gori i Cr- su svojevrsne replike Svete Gore. prisustvuje skupu. Tako|e, zbog oba- okrugli sto koji je ironi~no slovio dawa ukqu~ivati se u porodicu evrop- ne Gore prema Vuku. Akademik Vasi- Posve}uju}i bezmalo ~itav radni veza, na skupu su izostala i saop{te- „Zaboravqeni umovi“ iako im je u ì- skih naroda, da smo Evropi i svetu sa- lije Kresti} pozabavio se pitawem vek Vuku i wegovom delu, Golub Do- wa jednog broja planiranih u~esnika ì interesovawa bilo Vukovo delo, a mo tako i takvi potrebni. odnosa hrvatske nauke prema Vuku, pa bra{inovi} je zavr{io veoma sloèn (akademik Vasilije Kresti}, Frawo ciq da istaknu „{tetu“ koje je ono na- U te{kim danima Dejana Medakovi- }emo, zahvaquju}i wemu, dobiti i ne- rad na objavqivawu Vukove prepiske. Kuha~ i Vuk Karaxi}, akademik Din- nelo srpskoj kulturi, da se ono {to je }a, u junu 2008, beskrupulozno sam po- ke nove i do danas nerasvetqene po- Iz izdawa u izdawe obim Vukove preko Davidov, Vukovo opisanije nama- Vuk, dodu{e, preuzeo, a zbog ~ega se ku{ao da mi, makar telefonom, izlo- datke kada je re~ o Frawi Kuha~u i piske se pove}avao, re~ je o hiqadama stira, dr Qubinko Radenkovi}, Nove slavi – „Pi{i kao {to govori{“, ne ì teze svog uvodnog izlagawa za ovaj wegovom odnosu prema Vuku. pisama iz kojih se moè i{~itati le- metode u pristupu usmenom narod- ti~e samo slova i glasova ve} ponaj- okrugli sto koji smo zajedni~ki pri- topis kulturnog i kwièvnog ìvota nom stvarala{tvu, dr Du{an Iva- vi{e jezika. Da iza toga stoji bogata premali. On je, za neki dan, zamolio da rofesor Mirjana D. Stefa- Vukovog doba. Vukova pisma jasno go- ni}, Uticaj Vuka na kwièvni stil, protestantska tradicija koja je i Bi- do|e kurir da bi mi, na vreme, dosta- novi} prihvatila se preva- vore koje je svoje trajne poruke Vuk vio svoje uvodno izlagawe. Ono jeste i P `ne teme „Dositej i Vuk“. {irio po Srpstvu, kako se za wih za- prof. dr Jovan Deli}, Srpski fol- bliju i nau~na dela, do tada dostupna klor i savremena kwièvnost), koji samo izabranima, pribliìla naro- posledwi wegov nau~ni prilog. Krat- To su dve ikone koje je srpska omladi- lagao i borio. Da pomenem samo da se, su me|utim za tu priliku dostavili dima, da je u porodicu priznatih na- ko je, ali ima vrednost trajne poruke. na kroz ~itav 19. vek imala pred o~i- dok je Danica izlazila, o ovom zabav- referate u pisanoj formi, a koji }e roda ulazio onaj koji je imao prevede- Medakovi} nam u ovom tekstu gotovo ma. Ova dva, po mnogo ~emu stoèra niku pi{e u 279 pisama iz kojih sa- zajedno sa referatima u~esnika biti nu svetu kwigu na svom jeziku. dovikuje da je Srpska revolucija kontinuiteta na{e kulture i kwi- znajemo da je u ovaj Vukov projekat bi- uskoro objavqeni. Te{ko se i poruke Biblije i Vuko- 1804–1815. u prvi plan na srpsku po- èvnosti, prema dnevnim potrebama i lo direktno ukqu~eno 69 li~nosti. Moderator programa bio je dr Mio- vog dela mogu vaqano tuma~iti kada zornicu izvela srpski narod, da je zato bez vaqanih argumenata, ~esto su do- Saop{tewe dr Qubinka Radenkovi- drag Maticki koji je skup otvorio i }a ti~e se novih metoda u pristupu podneo uvodno izlagawe koje objavqu- usmenom narodnom stvarala{tvu, jemo u celini, jer osvetqava povod, na- USTANOVQENA KWI@EVNA NAGRADA „DEJAN MEDAKOVI]“ folkloristika danas, ali se u wemu mere i rezultate jubilarnog (desetog) sve vreme ima na umu po~etak koji du- Okruglog stola Vukove Zadu`bine. gujemo Vuku, bilo da je re~ o obradama pojedinih pojmova, zapisima usmenog Priznawe za memoaristiku stvarala{tva, ili kwizi @ivot i Uvodno slovo obi~aji naroda srpskog. Svestan da je, u vekovima ropstva, srpski narod Za temu desetog Okruglog stola Vu- U proteklim dvema decenijama postojawa, Izdava~ka enterijeru Patrijar{ijskog dvora u Sremskim Karlov- ku}a „Prometej“ je posebnu pa`wu posve}ivala negova- cima, sa blagoslovom i u prisustvu wegovog preosve- usmenim putem, pam}ewem, odràvao kove zadu`bine opredelili smo se na wu na{e kulturne i kwièvne ba{tine. Posebno mesto {tenstva gospodina Vasilija, episkopa sremskog, koji svest o dràvnosti, o tome da jeste predlog akademika Dejana Medakovi- me|u na{im autorima koji su zna~ajno doprinosili raz- je pruìo nesebi~nu podr{ku na{im nastojawima tokom istorijski narod, Branko Zlatkovi} }a. Samo na prvi pogled moè se to po- vijawu ovih oblasti, s ponosom isti~emo, pripadalo je ~itavog postojawa „Prometeja“. se pozabavio temom „Istorija u Vuko- smatrati kao reakcija na ve} ko zna akademiku Dejanu Medakovi}u, izuzetno svestranom Nagrada se sastoji od zlatnika sa likom jednog od za- vim narodnim pesmama i predawu“. koji put ponovqeno „preispitivawe“ stvaraocu. Ono {to je dominantno zajedni~ko wegovom to~nika srpske nacionalne misli o kojima je pisao De- Qiqana Sto{i} u saop{tewu „Pro- Vukovog dela na na~in koji idealno ànrovski raznovrsnom delu (monografija, studija, jan Medakovi} (knez Lazar, despot Stefan Lazarevi}, svetiteqska uloga Vukovih poslovi- pokriva fraza Me{e Selimovi}a „Za ogled, memoari, proza, poezija, glosa, pamflet) jeste Vuk Karaxi}, Nikola Tesla), diplome (rad Lasla Kapi- ca“ otkriva zna~ajnu ulogu epohe pro- i protiv Vuka“, a u osnovi, kada je re~ fenomen „dugovekog pam}ewa“. Imaju}i to u vidu, IK tawa, sve sa pe~atom u vosku), kao i jedne monografije sve}enosti i u 19. veku, na primeru o jeziku i pravopisu, o azbuci, koja se „Prometej“ je odlu~ila da ustanovi nagradu „Dejan Me- i faksimila (u fragmentu) samog Dejana Medakovi}a. jednog od kqu~nih kwièvnih ànro- na sve na~ine, ~esto i nekorektno, sve dakovi}“ za najboqi memoarski spis objavqen na srp- @iri u mandatu od tri godine je u sastavu: Radovan Po- skom jeziku, bilo u posebnoj kwizi ili u periodici, ka- povi}, Dra{ko Re|ep (predsednik) i Jovan ]irilov. va prosvetiteqstva, kakve su, na pri- vi{e potiskuje iz upotrebe, sve se mer, poslovice, basne, pou~ne pri~e. svodi na floskulu „[ta bi bilo da ko u Republici Srbiji, tako i izvan we, i to u periodu Nagrada }e biti uru~ena prvi put 9. januara 2009, u od 1. januara do 31. decembra teku}e godine. periodu Dana Prometeja, u Novom Sadu. Ona ima na umu i biblijske poslovice nije bilo“, tj. da nije pobedila Vukova koje su vekovima opstojavale u narodu jezi~ka i pravopisna reforma. Posto- Sa velikim zadovoqstvom progla{avamo ustanovqe- U Sr. Karlovcima, 11. 8. 2008. we ovog zna~ajnog priznawa u sve~anom i legendarnom Zoran KOLUNXIJA i bile ponarodwavane, kao i kwigu ji jo{ jedan, daleko va`niji razlog da poslovica Jovana Mu{katirovi}a iz se ozbiqno preispitaju Vukove poru- 1787. godine. ke koje imaju trajnu vrednost i koje su Va`ne teme prihvatio se profe- i danas delatne, produktivne. Re~ je o se unapred ide sa ciqem negativnog Vuk beleìo ono {to je taj narod pe- vo|ena u odnos oponenata iako se radi sor Du{an Ivani}: „Uticaj Vuka na ideolo{kom smeru jednog dela savre- zakqu~ivawa ili sa namerom zloupo- vao i pripovedao, da je zato opisivao o qudima koji su pripadali razli~i- kwièvni stil“. Bilo je vreme da se mene politike da se ne moè u Evropu, trebe. Na Bibliji se zakliwao i Lu- wegov ìvot i obi~aje, da su zato pre- tim vremenima. La`no i nesuvislo pokaè koliki je Vukov doprinos u budu}nost prosperiteta i napretka, buri}. Ko sve nije svoju nemo} i vedeni Novi i Stari zavet na narodni pitawe: Dositej ili Vuk nikako da se utvr|ivawu kwièvnog stila i jezi- ako se temeqno ne raskrsti sa tradi- skromno znawe pokrivao floskulama jezik, da je zato pokrenuo i izdavao za- prevazi|e prirodnim odgovorom: i ka ne samo u epohi realizma, ve} i u cijom. U tom kontekstu se Vuk i wego- da treba i}i Vukovim putem, da je ne- bavnik Danicu, par ekselans kwigu za Dositej i Vuk. Kada je re~ o aktuelno- na{im vremenima, kada smo dobili vo delo dovode u poziciju paradigme, izbrisiv Vukov trag. O tome najboqe narod, da se zato zalagao za afirmaci- sti Vukovih poruka, ne moè se zaobi- vredna dela svetskog zna~aja na jezi- idealno odgovaraju onima koji o fol- govore zloupotrebe Vukovog dela u ju narodnog jezika, da je zato na~inio }i zna~ajna predvukovska tradicija, ku koji je nastao na temeqima Vukove kloru, ba{tini, tradiciji, govore sa vreme i u decenijama posle revoluci- jednostavno pismo primereno duhu na- ne mogu se zaobi}i trajne i vredne po- jezi~ke i pravopisne reforme, koji negativnim predznakom. Dakako, na- je, kada je Vuk postao paradigma pona- roda i vremenu koje je sa obnovom srp- ruke prethodnika, kontinuitet vred- je, svakako, zahvaquju}i izvanrednim merno se previ|a ~iwenica da su i rodwavawa i demokratizacije kultu- ske dràve nastupilo, da je pobeda Vu- nosti koji obezbe|uje jednom narodu piscima, boga}en i nesputano razvi- folklor, i jezik, i kulturna tradici- re, ili, danas u Crnoj Gori, kada se kove reforme bila neminovna. pravo da bude istorijski narod. Tako, jan {to indirektno potvr|uje vred- ja ìva sila, da se mewaju, da je pitawe floskulom „Pi{i kao {to govo- Ve} smo oguglali na zloupotrebe u svom saop{tewu „Be~ki zabavnik nost Vukove reforme. Siguran sam da kakav bi Vukov odnos, da je ìv, bio ri{“, tobo` vukovskom, pokriva ~i- Vukove poruke „Srbi svi i svuda“. Danica – simbolika trajawa“ ne govo- bi neki dobri prozni pisci, koji, da- danas prema svemu {to se, u me|uvre- tavo pravopisno i jezi~ko zame{a- Posledwe decenije 20. veka ona je rim samo o Danicama na~iwenim pre- nas, ruè i kude Vuka, da je ostao sla- menu, dogodilo, kada je nastupila nova teqstvo sa ciqem utvr|ivawa i nor- zloupotrebqena u politi~ke i ratne ma Vukovoj – Gajevoj, \or|a Popovi}a venoserbski jezik u opticaju, bili na era pismenosti, digitalizovana. Po- mirawa crnogorskog jezika. (propagandne) svrhe, na primer u Hr- Dani~ara, Milutina Belanovi}a iz samim marginama srpske literature. miwu se imena koja su „prikra}ena“ vatskoj i me|u nekim na{im intelek- 1894, onoj koju su izdavali na{i u Ma- U ovaj krug spadaju i saop{tewe pro- Vukovom reformom, Lukijan Mu{ic- kademik Dejan Medakovi}, tualcima koji se na nesre}an na~in |arskoj, pa Jovana Aleksi}a i dana- fesora Jovana Deli}a „Srpski fol- ki, Jovan Haxi}. dobar poznavalac kulturne bave politikom, tako {to je tuma~e- {woj Vukove zadu`bine koja izlazi klor i savremena kwièvnost“, kao i Pogre{no bi bilo prihvatati stil A pro{losti na{eg naroda, na kao poruka koja u sebi sadrì ide- ve} 15 godina, ve} i o zabavnicima Za- profesorke Qiqane Qu{tanovi}- dijaloga neprimerenog ozbiqnosti kulturnog prostora wegovog kroz ve- ju teritorijalnog objediwavawa Sr- harija Orfelina, pre svega o wegovom Pe{ikan „Vukovi zapisi kao osnov predmeta rasprave pa govoriti da su kove, rasutog i razdrobqenog me| ba. Zato smo zahvalni akademiku ê- zabavniku-kalendaru Slaveno-serb- moderne srpske drame 20. veka“. mnogi kwièvnici i lingvisti koji mnogim carstvima, mo`da jedini koji domiru Popovu {to se prihvatio te- ski vosto~ne cerkve kalendar za 1766. Profesoru Nenadu Qubinkovi}u su stvarali na slavenoserbskom bili je srpsku kulturu sagledavao prema me „Vuk i duhovni prostor srpskog i o Slaveno-serbskom magazinu obja- zapala je ~ast da, na kraju, zaokruì tek deo provincije austrijskog car- wenim sredi{tima, kako su se ra|ala, naroda“. Ne treba ni pomiwati koli- vqenom 1768. o kojima Vuk pi{e i na na{ okrugli sto saop{tewem „Posle stva, da je wihovo stvarala{tvo pro- isijavala i gasila se tokom vekova, po ko je ova tema aktuelna danas, kada koje se ugleda sastavqaju}i svoju jedva veka – gde je mesto Vuka Karaxi}a vincijalno i efemerno, da prave kru`nici zagrani~ja svaki ~as uzdr- Srbija po~iwe iz po~etka, posle dinstvenu kwigu za narod. u srpskoj nauci i kulturi“. vrednosti ne mogu da potru ni jezik manog seobama i egzodusima, po kon- mnogih isku{ewa, sre}a i nesre}a Imaju}i na umu da je Vuk u svojoj (Uvodno izlagawe ni pismo, jer su to samo sredstva izra- centri~nim, sve {irim krugovima ra- koje joj je donelo jugoslovenstvo, kada Danici prvi po~eo opisivawe srp- dr Miodraga Matickog) àjnosti. Nema svrhe isticati da se sejawa – ~itavog veka borio se za ide- u svemu, posebno u kulturi, mora od- skih manastira, opredeliv{i se za niko od onih „protiv Vuka“ nije po- ju palimpsestnog razvoja kulture na- rediti dugoro~an pravac kada je u pi- one na Ov~aru i Kablaru, a planira- Priredio Slavko VEJINOVI] SEPTEMBAR 9 2008.

Subota, 21. jun 2008. govorili: prof. dr Slobodan @. Markovi}, Mi- skup pod nazivom Sveti despot Stefan u isto- vi} (predsednik), dr Savo Skoko i prof. dr ) U porti manastira Qubostiwa, zadu`bini lo{ Jevti}, dr Miodrag Maticki i autorka. riji, kwièvnosti i umetnosti. \or|e O. Piqevi} jednoglasno je doneo odluku knegiwe Milice, zavr{ena je petodnevna tra- da se nagrada za nauku Vladimir ]orovi} za dicionalna kulturna manifestacija Dani Je- Petak, 4. jul Petak, 5. septembar 2008. godinu dodeli akademiku êdomiru Po- fimije, tokom koje su svoje stvarala{tvo Odràna êtvrta (95) sednica Upravnog odbo- U Tr{i}u otvoren 74. Vukov sabor, najtradicio- povu za delo Velika Srbija, stvarnost i mit,

83 predstavili brojni kwi`evnici. Ovogodi{wu ra Vukove zadu`bine. Odata po{ta preminu- nalnija kulturna manifestacija u nas. Ovogo- objavqeno 2008. godine u Sremskim Karlovci-

( nagradu Jefimijin vez dobila je kwièvnica lom akademiku Dejanu Medakovi}u, predsedni- di{wi sabor odràn je u znaku obeleàvawa 75 ma i Novom Sadu. Radmila Lazi} za poetsku kwigu In vivo. ku Skup{tine Vukove zadu`bine. Upravni od- godina od podizawa Vukove spomen-ku}e i obe- bor razmotrio aktivnosti u vezi sa ostvariva- leàvawa prvog sabora u Tr{i}u 1933. godine. Petak, 12. septembar Utorak, 24. jun wem programa Zadu`bine i doneo vi{e odluka Tokom saborovawa izvedeno je desetak progra- U Negotinu, u Mokraw~evoj rodnoj ku}i sve~a- Kwièvna nagrada Isidora Sekuli} za 2007. iz svoje nadle`nosti. ma, od kojih su se posebno istakli predstavqa- no otvoreni Mokraw~evi dani. Besedio je godinu sve~ano je uru~ena u Skup{tini grada Beograda Mirjani Bjelogrli}-Nikolov, za kwi- Subota, 5. jul gu Pri~e za dosadno popodne, koju je objavila U Domu kulture Dowi Milanovac predstavqe- Izdava~ka ku}a Filip Vi{wi}. Nagradu je dona kwiga Velimira [e{uma Lova~ko dru{tvo bitnici uru~ila Vida Ogwenovi}, predsedni- Dowi Milanovac 1899–2008, u izdawu Ogranka ca Fonda Isidora Sekuli}. Vukove zadu`bine, Muzeja Vojvodine i Lova~- kog saveza Srbije. Sreda 25. jun Zadu`bina Dositej Obradovi} uru~ila je nagra- êtvrtak, 10. jul de u~enicima sredwih {kola, koji su u~estvo- U stotom, jubilarnom Kolu Srpske kwièvne vali na konkursu posve}enom Dositeju Obrado- zadruge objavqena je studija akademika êdo- vi}u, pod nazivom Idu} u~i, u vekove gleda. mira Popova, istori~ara i predsednika Matice srpske, Isto~no pitawe i srpska revolucija Sreda, 25. jun 1804–1918. Studija sadrì pet tematskih celi- Spomen plo~a, posve}ena na{em poznatom sli- na: Op{ti pogled na Isto~no pitawe; Isto~no karu Uro{u Predi}u (1857–1953), sve~ano je pitawe u 18. veku; Isto~no pitawe i nacional- otkrivena u Svetogorskoj ulici u Beogradu, na na revolucija balkanskih naroda u 19. veku; Ve- mestu gde je ovaj umetnik ìveo i stvarao. lika isto~na kriza 1875–1878. i Isto~no pitawe i Srpska revolucija u epohi imperijalizma. Ponedeqak, 30. jun U Sve~anoj sali Doma Vukove zadu`bine izda- êtvrtak, 10. jul va~ka ku}a Prometej predstavila je tre}e iz- Fanfarama Mihovila Logara i odlomcima Vi- meweno i dopuweno izdawe Velikog re~nika {wi}eve poeme Po~etak bune na dahije, u inter- stranih re~i i izraza. O kwizi su govorili pretaciji dramskog umetnika Neboj{e Dugali}a, autori: akademik Ivan Klajn i dr Milan [ip- u Aran|elovcu je sve~ano otvorena tradicio- ka, Zoran Kolunxija, direktor IK Prometej, i nalna 43. Smotra umetnosti Mermer i zvuci. Jovan ]irilov, teatrolog. Nedeqa, 20. jul Utorak, 1. jul U izleti{tu Savinac, nedaleko od Gorweg Mi- PREDSTAVQAWE KWIGE „VAQEVO KOJE VOLIM” U VUKOVOJ ZADU@BINI Preminuo akademik Dejan Medakovi}, predsed- lanovca, obeleèno je 180 godina od ro|ewa nik Skup{tine Vukove zadu`bine. Za predsed- Vukove k}erke Mine Karaxi} (1828–1894), sli- nika Skup{tine Dejan Medakovi} izabran je karke, pesnikiwe i prevodioca. Tim povodom, we monografije Vuk, zadwa po{ta Tr{i} – 75 Ivan Tasovac, pijanista i direktor Beograd- 1991. godine. otvorene su dve izlo`be: u~esnika Likovne godina Vukovih sabora, autora Feliksa Pa{i- ske filharmonije. Program ove zna~ajne mani- kolonije Mina Karaxi} i akademskog slikara }a, otvarawe Muzeja Vukovih sabora u Tr{i}u i festacije trajao je do 16. septembra 2008. Utorak, 1. jul Ilije Dra{ovi}a. trodnevna me|unarodna nau~na konferencija U Zadu`bini Dositej Obradovi} odràn sasta- Spomen mesta, istorija, se}awa. Besednik na Petak, 12. septembar nak Asocijacije zadu`bina, fondacija i fon- Ponedeqak, 11. avgust Saboru bio je kwièvnik Radovan Beli Marko- U Sve~anoj sali Doma Vukove zadu`bine odr- dova Srbije, na kome je razmotren Prednacrt Izdava~ka ku}a Prometej ustanovila je nagradu vi}, a zavr{nu predstavu Vukov {kolski ~as iz- àna konferencija za novinare. Bilo je re~i o Zakona o zadu`binama i fondacijama. Dejan Medakovi} za najboqi memoarski spis, ob- veli su studenti Fakulteta dramskih umetno- ostvarivawu programa Zadu`bine: Okrugli javqen u kwizi ili periodici, od 1. januara do sti u Beogradu. sto Aktuelnost Vukovih poruka, Danica za Utorak, 1. jul 31. decembra teku}e godine, na srpskom jeziku, 2009, Zadu`bina (84), Zbornik Slojevi kultu- U Balatonu u Ma|arskoj otvorena Letwa {kola bilo u Republici Srbiji ili van we. Nagrada }e Petak, 5. septembar ra Banata, Tribina Vukove zadu`bine, Istra- Vuk Karaxi}, u kojoj su boravili u~enici iz Ma- biti uru~ena prvi put 9. januara 2009. godine, za U najstarijoj srpskoj gimnaziji u Sremskim Kar- ìva~ki projekat - Dijalektolo{ka istraì- |arske, Rumunije, Hrvatske, Makedonije i dru- vreme Dana Prometeja u Novom Sadu. Izabran je lovcima sve~ano je otvoreno 37. Brankovo kolo vawa i Konkurs za nagrade Vukove zadu`bine gih zemaqa. Vi{e letwih {kola organizovano i ìri, ~iji mandat traje tri godine, u sastavu: – tradicionalna i najve}a pesni~ka manife- za 2008. je i u Srbiji: Letwa {kola nacionalne istorije Radovan Popovi}, Dra{ko Re|ep (predsednik) i stacija u na{oj zemqi, posve}ena Branku Radi- za decu sredwo{kolskog uzrasta iz dijaspore u Jovan ]irilov. ~evi}u. Ovogodi{wi dobitnik nagrade Branko Subota, 13. septembar Vaqevu Srbija kroz vekove (28. jun 2008); Letwa Radi~evi} je gr~ki pesnik Naso Vajena, a pri- U Centru Sava odràna sve~ana akademija po- {kola „Sveti Sava“ – Azawa (13. jul 2008); „Mo- êtvrtak, 14. avgust znawe Pe~at varo{i sremskokarlova~ke uru- vodom obeleàvawa 200 godina Univerziteta u ba 2008”, manastir Svetog Nikole u Soko-gradu Nastupom pesnika i muzi~kih umetnika u grad- ~eno je Matiji Be}kovi}u i Blagoju Bakovi}u. Beogradu i visokog obrazovawa u Srbiji. Istim (19. jul 2008); Beogradska Letwa {kola, Sve~a- skom Domu kulture, sve~ano su otvorene 15. Laureati nagrade Straìlovo su Vesna Egeri} povodom, u Holu Kapetan-Mi{inog zdawa, 17. na sala Skup{tine grada (10. jul 2008); Letwa Ra{ke duhovne sve~anosti, koje su trajale do i Ivan Ga|anski. septembra 2008. godine otvorena je izlo`ba Dva {kola srpskog jezika, obi~aja i kulture Srem- 19. avgusta. Tom prilikom otvorena je i izlo- veka Velike {kole, autorke Gordane Gordi}. ski Karlovci 2008 (10. avgust 2008); [kola pri- `ba radova slikara koji su u~estvovali na Ponedeqak, 8. septembar jateqstva Na{a Srbija, planina Tara, (jul-av- ovogodi{woj koloniji Jelena Anùjska u mana- Vukovu zadu`binu posetili su u~esnici ovo- Subota, 13. septembar gust 2008); Kreativna radionica Moja Srbija, stiru Gradac, od 22. do 30. jula. godi{weg Me|unarodnog seminara slavista. Zadu`bina Dositej Obradovi} predstavila je u Suva planina, Ni{ (jun-avgust). Miodrag Maticki upoznao je goste sa Vukovom Sava centru Sabrana dela Dositeja Obradovi- Utorak, 19. avgust zadu`binom i wenim aktivnostima, a bilo je }a. O kwigama su govorili: Radomir Putnik, êtvrtak, 3. jul Tradicionalni Dani srpskoga duhovnog Preo- re~i i o Domu Vukove zadu`bine. predsednik Upravnog odbora Zadu`bine, prof. Na Tribini Vukove zadu`bine, u Sve~anoj sali braèwa odràni su od 19. do 28. avgusta u cr- dr Mirjana Stefanovi}, prof. dr Du{an Iva- Doma Vukove zadu`bine, prikazana je kwiga mr kvi Svetog despota Stefana u Despotovcu i Utorak, 9. septembar ni}, Dobrilo M. Nikoli}, likovni urednik i Jovanke Boì} Vaqevo koje volim. O kwizi su manastiru Manasiji. Organizovan je i nau~ni @iri u sastavu: akademik Dragoqub @ivojino- Mirjana Draga{, upravnica Zadu`bine. S. V. LETOPIS VUKOVE ZADU@BINE

VELIKI DOBROTVORI AGNIJA I MIHAILO SRE]KOVI] Dani evropske kulturne Vredna zadu`bina u srcu Beograda ba{tine

anifestacija Dani evropske Mihailo Sre}kovi}, |eneral, i skoj artiqerijskoj {koli. Bio je i pro- rezervnih oficira i podoficira. Kada vana Rankovi}a, Kowi~ki zbornik |ene- kulturne ba{tine pokrenuta fesor u Vojnoj akademiji, u kojoj je preda- se steknu finansijski uslovi, da se sasta- rala Milana Vukovi}a, Kara|or|e M. M je 1991. godine na inicijativu wegova supruga Agnija, uz veliku vao jahawe, vo`wu, artiqerijska pravila vi îtanka za vojsku, u kojoj }e biti Vuki}evi}a, Odbrana Vardarske i Ka~a- Saveta Evrope i Evropske komisije. Me- {tedwu, ste~eno nepokretno i disciplinske uredbe. opisani svi ratovi vo|eni od 1912. godini~ke komunikacije pukovnika N. Pej~i- |u mnogim dràvama u kojima su organi- imawe u Takovskoj ulici br. 12 Najduè je bio u trupi sa vojskom. Iz- ne, istaknute sve borbe i odlikovawa ko- }a, Na{a otaxbina \. Dimitrijevi}a, zovana razna kulturna zbivawa na{la se i 14 u Beogradu zave{tali su me|u ostalog, komandovao je Drugom {u- mandi, kako }e ve{taci mo}i iz tih Bitka kod Kaporeta |enerala A. Da- i na{a zemqa s ciqem upoznavawa i raz- madijskom baterijom (1876), Smederev- opisa izra|ivati slike, kojima da se skalovi}a, Od Kumanova do Bitoqa Ta- umevawa kultura drugih sredina uprkos Zadu`binskom odeqewu skom brigadom prve klase (1877–1878), okite kasarne, {kole, i srpski domovi. burna i dr. kulturnim i jezi~kim razlikama. Ministarstva prosvete, uz Petnaestim pe{adijskim pukom (1885), a Zadu`binskom odeqewu, tako|e, ostavio Na mestu stare zadu`binske zgrade u I ove godine je tokom septembra u ~e- zahtev da se osnuje „Zadu`bina bio je i komandant Dunav- Takovskoj ulici broj 12 i trdesetak zemaqa Evrope, ali i u mnogim ske divizijske oblasti i 14, sredstvima Zadu`bine na{im gradovima, odràna manifestaci- Agnije i Mihaila Sre}kovi}a, vr{ilac du`nosti koman- podignuta je 1938. godine ja Dani evropske kulturne ba{tine, sa |enerala iz Beograda“. danta aktivne vojske. nova zgrada, koja je imala zajedni~kim temama: Kulturno nasle|e Zadu`bina je bila aktivna U toku vojni~ke karije- dva dela: zgradu iz ulice sa izraz kulturne raznolikosti. re vi{e puta je bio penzio- pet spratova i zgradu iz Centralna manifestacija u Srbiji je do 1955. godine, a danas ovu nisan i ponovo vra}an u dvori{ta sa ~etiri sprata. prire|ena u multikulturalnoj, multiet- zgradu koristi Skup{tina slu`bu. Prvi put je penzio- U wima je bilo izgra|eno ni~koj i multikonfesionalnoj zajednici, nisan 1899, a zatim reakti- 39 stanova. Sredstvima ko- u vojvo|anskom mestu Ba~. Manifestaciju op{tine Palilula viran 1900. godine. Ponovo ja su pribavqana izdava- je otvorio republi~ki ministar kulture je bio penzionisan 1902, pa wem ovih stanova, finan- Neboj{a Bradi}. Me|utim, kulturnih reaktiviran 7. maja 1906. i, sirana je aktivnost Zadu- zbivawa bilo je i u Lazarevcu (etnoper- na kraju, kona~no penzio- `bine za ciqeve zbog kojih formansi, promocija vodenice stare pet nisan 7. septembra 1906. go- je i osnovana. vekova, negovawe }irilice). U Beogradu e|u velikim srpskim do- dine, u 63. godini ìvota. Zadu`bina je prebrodi- koji je pro{le godine bio doma}in Dana brotvorima i zadu`bina- Mihailo Sre}kovi} je la Drugi svetski rat i de- evropske kulturne ba{tine od 12. do 21. rima iz vojnih redova, po- umro 13. septembra 1920, a lala je sve do 1955. godine, septembra tekao je, {esti put po redu, put Nikole ûpi}a, \or- wegova supruga Agnija 8. kada je zadu`binska zgrada program koji je ove godine delao pod nazi- M |a – \oke Vlajkovi}a, kra- februara 1926. godine. Po- u Takovskoj ulici, odlu- vom Arome Beograda. Javnosti su predsta- qa Aleksandra Prvog Kara|or|evi}a, pa tomaka nisu imali i svu kom Odeqewa za stambene vqene arhitektura grada, skup{tinska i arhimandrita Ni}ifora Du~i}a, po- svoju imovinu zave{tali su poslove NO grada Beogra- zdawa i zadu`bine, kao i dvorski kom- sebno mesto zauzimaju |eneral Mihailo Zadu`binskom odeqewu ZGRADA ZADU@BINE U TAKOVSKOJ da, ukqu~ena u Stambenu pleks. U muzi~kom delu je nastupio Ogwen Sre}kovi} i wegova supruga Agnija. Ministarstva prosvete, uz ULICI U BEOGRADU zajednicu. Danas ovu zgradu Popovi} sa guda~kim kvartetom Balkan- Mihailo Sre}kovi}, |eneral, istaknu- zahtev da se osnuje Zadu- koristi Skup{tina op- ska kamerna akademija. Za mla|e posetio- ti dobrotvor srpske vojske i prosvete, `bina Agnije i Mihaila {tine Palilula. ce bilo je prire|eno obilaèwe Vojnog ro|en je 1. oktobra 1843. godine u Kragu- Sre}kovi}a, |enerala iz U kasnijim godinama, muzeja na Kalemegdanu i upoznavawe sa jevcu. Nakon zavr{ene gimnazije upisao Beograda. prilikom renovirawa fa- sredwovekovnim karavanom i dunavskom se 1861. godine u Artiqerijsku {kolu. U testamentu, koji je sam sastavio, Mi- je u amanet da odràva wihovu supruìn- sade zgrade, sa wenog ~ela skinuti su li- galijom. U holu Starog dvora otvorena je Posle zavr{enog {kolovawa, usledila je hailo je zapisao da su on i wegova supru- sku grobnicu i da im daju pomen, kao i da kovi Agnije i Mihaila Sre}kovi}a, ali izlo`ba fotografija starog Beograda – U o~ekivana i uspe{na vojni~ka karijera. ga Agnija, uz veliku {tedwu, stekli ne- nagra|uju, otkupquju i poklawaju zaslu- pored ulaznih vrata postavqena je uo~- korak sa Evropom, Beograd krajem 19. i po- Godine 1866. dobio je ~in poru~nika, 1876. pokretno imawe u Takovskoj ulici br. 12 `nicima korisne kwige. qiva tabla od mesinga sa wihovim ime- ~etkom 20. veka. Zanimqive su bile i tri- ~in kapetana, unapre|en je 1888. za pukov- i 14. Odredio je da se od godi{weg priho- Ostvaruju}i tu odredbu testamenta, iz nima. Na fasadi zadu`binske zgrade sto- bine Gr~ka i Rim – temeqi evropske ci- nika, a ve} je 1894. postavqen za |enerala. da od ove imovine jedna tre}ina unosi u sredstava Zadu`bine otkupqivane su i ji upe~atqiv natpis: Zadu`bina po~. Ag- vilizacije, Kratki li~ni vodi~ kroz Be- Kao mladi oficir, u ~inu potporu~nika, zadu`binsku masu, a dve tre}ine da se da- poklawane vredne kwige, kao na primer: nije i Mihaila Sre}kovi}a |enerala. ograd i Gde su ulice bez imena. proveo je godinu dana (1873–1874) u Pru- ju siroma{nim familijama aktivnih i Vojvoda Radomir Putnik |enerala @i- Slavko VEJINOVI] K. GRANATA-SAVI] SEPTEMBAR 2008. 10

TRIBINA DRU[TVA „SVETI SAVA“ OSVRT NA KULTURNI @IVOT Kulturno- ganizaciji Centra za istraìvawe kwièvnosti i kulture i Univer- Svedo~anstvo ziteta u Haleu. Na skupu koji se, tematski raznovrsno, ticao Isido- -istorijski rinog odnosa prema erosu, feminizmu, nacionalizmu, religiji, u~e- stvovali su prou~avaoci wenog dela iz Srbije, Hrvatske, Bosne i kalendar burnog stole}a Hercegovine, Nema~ke i Poqske. d 24. aprila do 1. juna teku}e godine u Konaku kwegiwe Qubice u Beogradu odràna je izlo`ba fotografija Vreme ulice O 1900–2000. Autori izlo`be, me|u kojima je i Darko ]iri}, ku- Fotografsko se}awe Dru{tvo „Sveti Sava“ je 1996. stos Muzeja grada, postavku su tematski, ali ne i hronolo{ki, pode- godine ustanovilo javnu tribinu lili na {est segmenata – 101 godina u 101 fotografiji. Na jednom me- edna izlo`ba posebno je zaokupila pa`wu qubiteqa fotogra- koja je spo~etka bila nedefinisane stu se mogu videti svedo~anstva o zna~ajnim de{avawima vezanim za J fije. Re~ je o izlo`bi porodi~nih foto-albuma iz kolekcije orijentacije, a vremenom je prerasla istoriju Beograda, ali i {ire, kao {to je ven~awe Aleksandra î Ka- Muzeja primewene umetnosti. Izlo`ba pod nazivom Preneseno ra|or|evi}a, fotografije iz Prvog svetskog rata, ali i bombardova- se}awe koju je priredila Jelena Peri}, kustos MPU, trajala je od 1. u hroni~ara zna~ajnih datuma we iz 1999. godine. Zanimqiv je presek de{avawa iz 1903, 1929, 1941. i do 17. juna 2008. godine i obuhvatila je 37 predmeta koji datiraju iz pe- i godi{wica iz na{e istorije 1991. posmatran kroz prozore istih ulica koji pokazuje kako se grad rioda 1860–1940. To je vremenski raspon koji je usko povezan sa uspo- i kulture mewao. Izlo`bu prati i hronolo{ki dodatak od 2.500 doga|aja koji su nom gra|anske klase. Foto-albumi su u to vreme bili uvoèni, i to obeleìli 20. vek. Popis nije kompletan, ve} je u pitawu samo izbor. najpre iz Nema~ke i Austro-Ugarske. Prvenstveno su predstavqeni Izlo`ba Vreme ulice 1900–2000 je dokument o burnom vremenskom albumi ~ije je poreklo poznato i koji su bili u vlasni{tvu znameni- periodu. Na jednom mestu je poku{ano da se na muzeolo{ki na~in ukr- tih li~nosti, poput Anastasa Jovanovi}a, Marka Risti}a, Svetozara ste vreme, prostor i politika. Mnoge fotografije se prvi put pred- Mileti}a ili uglednih porodica: Predi}, Jakovqevi}, Petrovi}, stavqaju javnosti, kao {to je, na primer, sahrana glumice @anke Sto- Antula, Zori}, Smederevac i Vladarski. ako se u svom obnovqenom radu ki}. Fotografija prikazuje volovska kola koja posmrtne ostatke Uo~qive su posebnosti me|u foto-albumima iz 19. i 20. veka. Albu- Dru{tvo „Sveti Sava“ uneko- @anke Stoki} sprovode do Top~iderskog grobqa. mi iz devetnaestog veka sa~iweni su od porodi~nih portreta koji su liko oslawa na tradiciju pred- svojevrsna vizuelna genealogija porodice koja je gradila identitet. ratnog Dru{tva (1886–1941), [to se ti~e 20. veka, u skladu sa vrednostima koje je donela era moder- I mnogi objektivni razlozi dove- nosti, albumi i fotografije bili su utemeqeni na principima prola- li su do nekih promena i novina u wegovom Izloèno blago znosti i promenqivosti. Snimci su beleìli trenutke iz svakodnev- radu, {to se pre svega odnosi na wegovu javnu nog ìvota, dinamiku de{avawa, a ne stati~ne porodi~ne portrete. tribinu, ustanovqenu 1996. godine. Pokreta- Izlo`bu je pratio i {tampani katalog sa kra}om studijom i ilu- we Tribine Dru{tva u po~etku je imalo za Narodnog muzeja stracijama. ciq da se ono predstavi javnosti putem svojih istaknutih ~lanova, ina~e profesora ovodom Dana Na- univerziteta, novinara, diplomata, stru~- rodnog muzeja u waka razli~itih zanimawa, koji su po~eli P Beogradu, 10. maja da odràvaju popularna predavawa u Domu [esta decenija Zmajevih ove godine, u holu Narodne omladine na prvom spratu. Jedan sastanak sa banke Srbije na Slaviji u tada{wim gradona~elnikom Beograda Ne- Beogradu otvorena je izlo- de~jih igara boj{om ôvi}em imao je za posledicu da je `ba Tajna Lepenskog vira – Grad uloìo sredstva i opremio salu i pro- lik boga Sunca iz sedmog mi- storije u Domu za Dru{tvo, ali i za sam Dom d 4. do 8. juna ove godine u Novom Sadu su odràne 51. Zmajeve de~- lenijuma pre Hrista. Po- omladine koji je tu tako|e odràvao redovne je igre. Na festivalu de~jeg stvarala{tva ~iji je moto ove godi- stavku Qubinke Babovi}, O ne bio Ovde srce – ovde ti (îka Jovin stih), u~estvovalo je 7.000 programe. muzejskog savetnika i kusto- Nekoliko prvih godina Tribina je bila po- mali{ana iz Srbije i regiona. U okviru Igara otvorena je i izlo`ba sa zbirke Lepenski vir, pomalo nedefinisane fizionomije, sve do po- povodom 65 godina objavqivawa glasovitog Malog princa Antoana de setioci }e mo}i da pogleda- ~etka novog veka, kada je na Glavnom odboru Sent Egziperija. Dodeqene su i tradicionalne nagrade. Povequ Zmaje- ju do kraja ove godine. Budu- odlu~eno da ona, u skladu sa idejnim ciqevi- vih de~jih igara za izuzetan stvarala~ki doprinos muzici za decu, bez- }i da je stalna arheolo{ka ma samog Dru{tva, treba da postane jedan od grani~nu odanost svetu detiwstva i najplemenitijim qudskim te`wa- postavka Narodnog muzeja wegovih va`nih godi{wih projekata. Time se ma dobio je Miwa Subota. Nagrada za doprinos savremenom izrazu u zatvorena za javnost, ovo je nekako prirodno nametnulo da Tribina obe- kwièvnosti za decu pripala je Dejanu Aleksi}u. Za izuzetan doprinos izuzetna i jedinstvena pri- leàva va`ne datume iz na{e pro{losti, kao popularisawu kwièvnosti za decu nagra|ena je Radmila Bulatovi}. lika za upoznavawe najvred- i zna~ajne godi{wice. Najve}i izazov pred- Zmajev pesni~ki {tap zasluìo je Gradimir Stojkovi}, koji naàlost nije ba{tine koja se ~uva u stavqalo je obeleàvawe 200-godi{wice Pr- zbog bolesti nije mogao da otvori ovogodi{we Zmajeve de~je igre. ovom muzeju. Pro{lo je 25 vog srpskog ustanka i stvarawa moderne Sr- I ove godine su se potvrdile re~i pesnika Miroslava Anti}a: godina od sli~ne izlo`be, a bije 2004. godine, kada smo koncipirali izu- „Zmajeve de~je igre su za mene bile i osta}e jedine igre u nas koje se ovom prilikom izloèno je zetno uspelu i pose}enu tribinu u ciklusu od ne igraju nego ~ine predivan, kwièvni, kriti~arski, poetski, soci- 17 antropomorfnih figura starih vi{e od 9.000 godina. Skulpture su desetak predavawa multimedijalnog karakte- olo{ko-pedago{ki, estetsko-ideolo{ki eti~ki napor da svet najmla- nastale milenijumima pre kultura Starog Egipta i Mesopotamije i ra. Osim predavawa, promocija kwiga (mono- |ih dobije pravo i ~asno mesto u literaturi“. predstavqaju autohtono stvarala{tvo stanovnika \erdapske klisu- grafija o Nenadovi}ima Velibora Berka Sa- re. U kulturi Lepenskog vira boànstvo Sunca ima qudsko obli~je i vi}a), izvedena je monodrama o Kara|or|u, predstavqeno je samo glavom. Monumentalne kamene figure su izra- prire|eno ve~e posve}eno epskoj poeziji o |ene od pa`qivo odabranih oblutaka. Postavqane su uz ku}na ogwi- ustanku, guslarsko ve~e, itd. Naredne godine, {ta i bile su po{tovana svetiwa, za koju se verovalo da odre|uje qud- Horovi me|u freskama 2005, Tribinu smo tako|e posvetili obeleà- sku egzistenciju. vawu velike godi{wice – 100 godina Beograd- Tokom trajawa izlo`be bi}e prikazivan i dokumentarni film o eograd je po ~etrnaesti put bio doma}in Festivala duhovne skog univerziteta. sistemskim iskopavawima lokaliteta Lepenski Vir. muzike Horovi me|u freskama koji je odràn od 19. juna do 10. S obzirom da narednih godina nije bilo tako B jula ove godine. âst da otvori festival pripala je Prvom velikih godi{wica, Tribina je obeleàvala beogradskom peva~kom dru{tvu, koje ove godine obeleàva 155 godina va`ne istorijske datume. Tako je, na primer, postojawa, i wegovom De~jem horu. 2006. godine, obeleèna 600-godi{wica mana- Festival je osnovan 1995. godine sa ciqem obnove, o~uvawa i razvi- stira Manasije, 90 godina Solunskog fronta, Pet decenija od smrti jawa pravoslavne duhovne muzike i upoznavawa svekolike svetske mu- obeleèna je i stogodi{wica od Carinskog ra- zi~ke ba{tine. Za mesec dana odràno je dvadesetak koncerata, a ~u- ta koju smo nazvali „Usud Srbije“, kao i godi- Isidore Sekuli} le su se kompozicije savremenih srpskih autora. Izvo|ena su i dela {wice posve}ene Mokrawcu, Steriji i Tesli. Vojislava Ili}a, jednog od na{ih najpoznatijih kompozitora horske Tako|e, povodom proslave Dru{tva – 120 godi- muzike. Me|u zapaènijim izvo|a~ima bio je i Me{oviti omladinski na od osnivawa – odràna je izvanredna, izuzet- hor „Juventus kantat“ iz Sombora. no pose}ena duhovna akademija. Tema Okruglog stola festivala bila je Karlova~ko pojawe u Bogo- slu`benoj praksi SPC. I ovogodi{wi festival odràn je sa blago- aredne, 2007, jedno predavawe bilo je slovom wegove svetosti patrijarha srpskog gospodina Pavla. posve}eno velikom jubileju manasti- Uporedo sa ovom manifestacijom, u organizaciji Jugokoncerta, N ra @i~e – 800 godina od osnivawa, a odràn je niz koncerata pod zajedni~kim imenom Glasovi pravoslav- potom i 90 godina od Topli~kog ustanka i 450 ne Rusije u Srbiji. Dela ruske duhovne muzike u Beogradu, Ni{u, Kru- godina od obnove Pe}ke patrijar{ije. Tako- {evcu i Sremskim Karlovcima izveli su horovi Moskovske duhovne |e, govorilo se i o slikaru Uro{u Predi}u, akademije, Muzi~ke {kole „Gwesin“ i Moskovskog konzervatorijuma kwièvnici Isidori Sekuli}, a prire|eno „Klasika“. je i muzi~ko ve~e posve}eno Korneliju Stan- kovi}u. Ove godine, u prole}nom ciklusu, odràna su predavawa posve}ena stogodi{wici smrti Milovana Gli{i}a i Radoja Domanovi}a, kao U spomen Mike Anti}a i 500-godi{wici ro|ewa Marina Drì}a u saradwi sa Kolar~evim narodnim univerzite- esnik, novinar, slikar, scenarista, dramski pisac, filmski tom. Planira se jo{ nekoliko ve~eri kojima i pozori{ni stvaralac, Miroslav – Mika Anti} napustio P je ovaj svet pre dvadeset i dve godine. Tim povodom je 25. ju- }emo, izme|u ostalog, obeleìti kraj Prvog svetskog rata i proboj Solunskog fronta (a ISIDORA SEKULI] na ove godine u Mokrinu, pesnikovom rodnom mestu, odràn 23. Memo- povodom kwige akademika D. @ivojinovi}a o rijal „Mika Anti}“. Solunskom frontu i Velikim silama), kao i „Kad mi do|e da idem, mno- stogodi{wicu smrti Sime Matavuqa. ba~koj varo{i Mo{orinu 17. februara 1877. godine ro|ena je go moram da idem“, stihovi su Tribina tako|e redovno predstavqa i naj- Isidora Sekuli}. U Beogradu, u kome je ìvela vi{e od 50 go- Mike Anti}a koji su bili U dina, umrla je 5. aprila 1958. godine. Zavr{ila je U~iteqsku novije brojeve godi{weg glasila Dru{tva – moto ovogodi{weg Memori- Bratstvo, kao i neka druga srodna izdawa {kolu u Somboru, pedagogiju u Pe{ti, a govorila je ~ak sedam jezika. jala. Budu}i da je Mika An- (npr. godi{wak Svetosavskog kulturnog kruga Bila je veliki poznavalac francuske, nema~ke i skandinavske kwi- ti} voleo putovawa, tema iz Prijepoqa Savindan). Osim zapaènog jav- èvnosti. Znawe je prenosila u~enicima u Pan~evu i [apcu, a od ovogodi{we manifestacije nog delovawa, znatan broj predavawa odrà- 1919. u Beogradu. Isidora je bila prva èna akademik. Dopisni ~lan bila su putovawa u wegovom nih u okviru Tribine, objavqen je u Brat- SANU postala je 1939. godine, a redovni ~lan 1950. godine. delu. U programu su u~estvo- stvu. Tako je redakcija pomenutog ~asopisa Godi{wica smrti Isidore Sekuli} je bila povod da Izdava~ko vali brojni dramski umetni- redovno raspolagala dovoqnim brojem kvali- preduze}e „Plavi jaha~“ objavi dvojezi~nu kwigu pod nazivom Balkan ci, pesnici, novinari, peva- tetnih priloga koji su istovremeno bili i ve- koju sa~iwavaju tri Isidorina eseja o ovom delu Evrope, kao i dodat- ~i, jednom re~ju po{tovaoci oma aktuelni. ni ~lanak Darka Tanaskovi}a Krv i med, koji ukazuje na aktuelnost ìvota i dela Mike Anti}a. Treba ista}i da Tribina danas uspe{no, zapaàwa Isidore Sekuli}, kao i na neka wena predlagana re{ewa Organizator je bila Mesna profilisano i stru~no deluje i uprkos ~iwe- povodom balkanskih pitawa. zajednica Mokrin, a pokro- nici da Dru{tvo nema vi{e svoje prostorije Isidora Sekuli} je zna~ajna pojava, ne samo za na{u ve} i za evrop- viteqi: Skup{tina op{tine u Domu omladine, tako da se predavawa mahom sku i svetsku kwièvnost. Za ìvota osporavana, smatrana dosadnom Kikinda, Pokrajinski sekre- odràvaju u Zavodu za prou~avawe kulturnog i sivom siluetom, ona je zapravo bila strastan, emotivan pisac i tarijat za obrazovawe i kul- razvitaka u Rige od Fere 4, zahvaquju}i razu- umnogome za~etnik novih kwièvnih ànrova i tendencija u srpskoj turu i Ministarstvo kultu- mevawu wegovih ~elnika. kwièvnosti. Stoga je povodom ovog jubileja u Berlinu odràn nau~- re Vlade Republike Srbije. Dr Jasna JANI]IJEVI] ni skup „Isidora Sekuli} – prva Evropqanka srpske kulture“, u or- K. GRANATA-SAVI] MIROSLAV – MIKA ANTI] SEPTEMBAR 11 2008.

PODUHVATI UZ NOVA SABRANA DELA DOSITEJA OBRADOVI]A

Sabrana dela Dositeja Obradovi}a u {est Izdava~ki poduhvat kwiga povodom 200 godina od wegovog dolaska u Srbiju, je 1961. godine izdala beogradska Emanuil Jankovi}, tako|e, u predgovo- „Prosveta“ u ediciji „Srpski pisci“ ru svom prevodu Goldonijevih Trgova- 1807–2007, Zadu`bina (prire|iva~i \uro Gavela, Jelena [a- ca (1787) nedvosmisleno upu}uje na je- uli}, Borivoje Marinkovi}). Danas se, dino mogu}ni kwièvni jezik kod Sr- „Dositej Obradovi}“, izgleda, ipak ~inilo opravdanim da se ba – na srpski, kad kaè kako ne}e pre- Beograd, 2007–2008. {estotomno izdawe Sabranih dela do- voditi s italijanskog na slavjanski, nese s novim rezultatima istraìvawa jer nije Slavjanin, ve} Srbin. Dositej velikana srpske kwièvnosti, ne samo Obradovi}, me|utim, u svom prvom prosvetiteqskog veka ve} i celokupne {tampanom delu, u Pismu Haralampi- srpske kulture. Jo{ je, uostalom, @iv- ju (1783), kojim se otvaraju ova sabrana ko Popovi}, prire|iva~ trotomnog iz- dela, odlu~nije od ostalih dovodi u ve- dawa @ivota i prikqu~enija za prvo zu narodni i slavenosrpski jezik. ad je u Vr{cu, 17. septem- kolo Srpske kwièvne zadruge, 1892. Ovim sabranim delima Dositej se po- bra 2004. godine, osnova- godine, uo~io nedoslednosti u izdawi- kazuje kao vrstan kwièvni stvaralac, na Zadu`bina „Dositej ma opusa na{eg pisca. Takve nepreci- odnegovanog „slatkog“ stila, u kojem se K Obradovi}“, koju je ute- znosti ostajale su i u kasnijim publi- razli~ito stilisti~ki tuma~e izrazi, meqio „Hemofarm“, i uz kovawima, a vidne su u ~itawu pojedi- poput, na primer, „srce“, „serce“, „~o- u~e{}e Matice srpske, Fondacije „He- nih slova, u ispu{tawu ili, ~ak, doda- vek“, „~elovek“, pa su takvi izrazi, koji mofarm“, Instituta za kwièvnost i vawu pojedinih re~i; ~este su bile i uop{te ovde nisu jezi~ki dubleti, zadr- umetnost i Kulturno-prosvetne zajed- zamene pojedina~nih Dositejevih poj- àni u prire|ivawu teksta. Tako|e, nice Srbije, po~elo je da se razmi{qa mova savremenijim izrazima, {to je, Dositej je strane, pre svega, ruske re~i, o nekoliko va`nih i neophodnih po- svakako, remetilo stil koji je na{ pi- posrbqavao i tako ih uvodio u fond ma- slova kojima bi se aktuelizovalo sveu- sac negovao. Svi ovi razlozi, mada bi terweg jezika („bogomrzec“ –„bogomr- kupno stvarala{tvo i zna~aj jednog od ih se jo{ moglo navesti, postaju oprav- PRIKAZ SABRANIH DELA DOSITEJA OBRADOVI]A zac“). Pogotovu je primetno prisustvo utemeqiva~a nove srpske kwièvno- dawe za novo ~itawe i objavqivawe sa- takvih re~i iz oblasti apstraktnih poj- sti. Jedna od ideja sastojala se u tome branih dela Dositeja Obradovi}a. svega, vrstan stilist, a, ~ak, i koliko ruskoslovenski bio „kwièvni jezik mova, {to Dositeja, i ovim sabranim deda se izdaju sabrana dela Dositeja Ob- Zami{qena u {est tomova, dela su se kasniji pisci oslawali na mnoge Srba oko godine 1750“ (P. Ivi}), ipak lima, pokazuje istraìva~em nove ter- radovi}a, pogotovu da se ona pojave u ovog srpskog pisca obuhvataju sve tek- od wegovih ideja, na primer, Ivo ]i- se stvarna situacija sastojala u upo- minologije kod Srba. godini – 2007, koju je Vlada Republike stove za koje je nesumwivo utvr|eno da piko i Me{a Selimovi}. trebi vi{e tipova kwièvnog jezika I transkripcija prire|iva~a poku- Srbije proglasila za „Godinu Dosite- su Dositejevi; ukqu~uje, me|utim i ne- Likovno re{ewe za sve kwige, kao i kod Srba u ovom periodu. Dositej Ob- {avala je da sa~uva ritam Dositejeve ja“, kojom se obeleàva dva veka Dosi- ke radove koji se, s velikom verovatno- umetni~ko oblikovawe korice i za- radovi}, me|utim, jasno se opredelio re~enice, s obzirom na oteàvaju}u tejevog dolaska u Srbiju, onog pisca }om, wemu pripisuju. Redom po kwiga- {titnih omota uradio je Dobrilo M. za narodni kao kwièvni jezik, mada okolnost da pravopisni znaci kod we- koji je, pored Kara|or|a, „prvog oslo- ma, ovako su predstavqena Dositejeva Nikoli}. U takvom oblikovawu s li- primere takve upotrebe srpska kwiga nisu ujedna~eno upotrebqavani. Taj boditeqa i vladara vaskrsle nove Sr- dela: 1. tom – Pismo Haralampiju, @i- kom Dositejevim, u davno realizovanoj èvnost ima jo{ s po~etka stole}a, na ritam pisac je iskazivao zapetom i bije, imao da bude wen prvi duhovni vot i prikqu~enija (prvi i drugi deo), izvedbi vajara Valdeca, pokazuje se ì- primer, u putopisu Jeroteja Ra~anina ta~kom, katkad zapetom, poku{avaju}i graditeq i kulturni organizator“ (T. prir. Mirjana D. Stefanovi}; 2. tom – vi Dositej, {to i jeste bila namera (1727) i u besedama {ajka{ima Gavrila da odredi i granice sintakti~kim pa- Manojlovi}). To je bio stvaralac tipa Basne; Istina i prelest; Put u jedan ovih sabranih dela, onaj pisac koji sa Stefanovi}a Venclovi}a. Prisustvo ralelizmima u svom izraàvawu. U ve- „Odiseja nauke“ koji je srpsku kulturu dan, prir. Miodrag Maticki; 3. tom – zadwe korice polako kora~a ka pred- tog, narodnog, jezika u delima pojedi- zi s prire|ivawem va`no je, mada nije vratio u duhovnu zajednicu evropskih Soveti zdravago razuma, Slovo gospo- woj i na taj na~in ponovo otvara put nih pisaca prosvetiteqskog veka jeste kod svakog prire|iva~a dosledno re- naroda, koji se odrekao tr{}anske dina Joakima Colikofera; Etika, svojoj aktuelnosti u dana{wem veku. I „nastavak vekovne upotrebe ovog jezi- {avano, ~itawe jata. Ono se, bar u pr- udobnosti i krenuo putem rodne kolev- prir. Du{an Ivani}; 4. tom – Sobrani- ovo majstorsko ume}e gospodina Niko- ka“ (A. Mladenovi}). vom, ~etvrtom, petom i {estom tomu, ke, i to u poodmaklim godinama kojima je raznih naravou~itelnih ve{tej i li}a pokazuje su{tinu savremenosti ~italo ekavski, o ~emu je pisao jo{ i bi pre prili~io mir nego ustrepta- drugi deo Sobranija pod naslovom Me- Dositeja i opravdanost izdawa wego- vest o tom jeziku u kwièvno- pisac Vladan Desnica, a od lingvista, lost probu|ene nacije u tad, za ìvot, zimac, prir. M. D. Stefanovi}; 5. tom – vih sabranih dela. sti, dakle, ne bi trebalo vezi- najkompetentnije – Gerhard Neveklov- jo{ neudobnom Beogradu. S vati iskqu~ivo za pojavu Dosi- Spisi iz Dalmacije (me|u kojima je do- ski. Vaqda je ovo novo izdawe, uz nave- Razlozi za ovakvo izdawe koje je sad neseno prvo Dositejevo delo, prema ru- Ova sabrana dela kona~no razre{a- teja Obradovi}a, mada mu je jasan tok denu sekundarnu literaturu i obimne pred ~itaocem su vi{estruki, ~ak i kopisu: Bukvica); razni zapisi, prir. vaju i problem ~itawa Dositejevog je- odredio upravo na{ velikan; stoga je komentare, kona~no pokazalo kako kad bi se moglo, s pravom, re}i da delo M. D. Stefanovi}; 6. tom – Pesme; Pi- zika, pogotovu {to je on stvaran u vre- potpuno nerazumqivo, i danas, naà- treba ~itati Dositejev tekst. Otvori- Dositeja Obradovi}a nije nepoznato sma, Literatura o Dositeju (uradila me kad pravopisni problemi srpskog lost, ~esto, a pogre{no, uverewe o tom lo je, me|utim, i va`no, jo{ neistra- ~itala~koj publici. Popularno jo{ za Dragoslava Jevremovi}), ~lanak o ob- jezika jo{ nisu bili re{eni, {to je, kako je Dositej u Evropi izgubio vezu èno, istraìva~ko poqe – pokazalo pi{~eva ìvota, doìvelo je brojna, novi Dositejeve rodne ku}e u âkovu naravno, predstavqalo oteàvaju}u sa svojim jezikom. Ve} je, naime, Zaha- je, komentarima prire|iva~a, put razu- ne ba{ uvek nau~no korektna, izdawa, (Mirjana Draga{), prir. M. D. Stefa- okolnost za mnoge prire|iva~e. Uosta- rija Orfelin u predgovoru Slaveno- mevawa Dositeja ne kao didakti~ara i ne samo tokom dvadesetog i ovog stole- novi}. Svako delo sadrì komentare, s lom, u æßîîî stole}u svaki od pisaca, serpskom magazinu (1768) govorio o po- moraliste prizemnijeg nivoa, ve} kao }a (1870, 1902, 1911, 1932, 1953). Najpo- novom literaturom o odgovaraju}oj tema kako se izja{wavao da pi{e narod- trebi da, poput ostalih evropskih pisca, umetnika re~i najvi{eg dometa. znatija i najpotpunija, me|u svima wi- mi. Iz svega se danas jo{ boqe vidi ko- nim jezikom, pisao ga je razli~ito. âk kwièvnosti, i u srpskoj kwièvno- Na{ pisac to svakako zasluùje. ma, jesu Sabrana dela u tri toma, koje liko je Dositej bio veliki pisac, pre i kad se nedvosmisleno konstatuje da je sti narodni jezik postane – kwièvni. Dr Mirjana D. STEFANOVI]

UZ TELEVIZIJSKU SERIJU „ZABORAVQENI UMOVI SRBIJE“ PEDAGO[KI PODVIG Bo`idar Kne`evi} S qubavqu se najposebnije stvara

aborav, kao ontolo{ka kategorija u srpskom narodu, ~io Boìdaru, jer se moè re}i da je wegov veliki ìvotni ima posebno mesto u kolektivnoj svesti. Tako su se ciq bio da postane profesor beogradske gimnazije. Beograd Jovanka Boì}, „Vaqevo koje volim, Istraìvawe Z nezasluènom zaboravu predale mnoge zna~ajne li~no- je Kneèvi}a doveo u dodir sa onda{wom srpskom intelek- o ulicama grada“, Me|uop{tinski istorijski sti. Kako bi se oduìli tim velikim qudima, naàlost tualnom i umetni~kom elitom – Jankom Veselinovi}em, arhiv Vaqevo, Vaqevo, 2008, 317 str. skrajnutim iz osnovnih tokova nacionalnog pam}ewa, ne- Stevanom Sremcem, Simom Matavuqem, Radojem Domanovi- kolicina qudi upustila se u neizvestan projekat televi- }em i Branislavom Nu{i}em, a sa Ja{om Prodanovi}em se zijske serije pod naslovom „Zaboravqeni umovi Srbije“. Za- druìo jo{ od â~ka. Kneèvi} je bio uvaèn u tim krugo- zuzetno vredna i zna~ajna kwiga Vaqevo koje volim, u izdawu hvaquju}i Nikoli Mirkovu, idejnom tvorcu serije, stru~- vima, a Nu{i}a je, kako isti~u pojedini izvori, motivisao Me|uop{tinskog istorijskog arhiva Vaqeva, nedavno je iza- noj pomo}i i podr{ci akademika Nik{e Stip~evi}a i reda napi{e komad Knez Ivo od Semberije. I {la iz {tampe. Kwiga koju potpisuje autorka mr Jovanka Bo- diteqskom vi|ewu Petra Stanojlovi}a, pre dve godine U taj varqivi smiraj, u vreme kada mu se san o slu`bova- ì}, profesor sociologije vaqevske Gimnazije, sadrì istraìva~ke otpo~eo je rad na ovoj televizijskoj epopeji o qudima ~iji wu u velikom gradu ostvario, hroni~na bolest plu}a se po- i stru~no-iskustvene priloge o sveobuhvatnom ìvotu grada Vaqeva. ìvot i delo nisu prethodno bili predmet posebnog in- gor{ava i profesor Boìdar Kneèvi} 3. marta po novom I samo nabrajawe naslova poglavqa kwige (Prolog, Sociolo{ko od- teresovawa na{ih medija. Uz neizvesnost, brojne proble- kalendaru 1905. godine umire u 43. godini. re|ewe grada, Grad Vaqevo – op{te karakteristike, Stvarawe ur- me, ograni~en buxet i mukotrpno, obimno i iscrpquju}e Prvi srpski filozof 20. veka ostvario je opse`no i zna- banog jezgra Vaqeva, Status grada, Ispisivawe civilizacijskog koda, istraìvawe, do sada je snimqeno i emitovano sedam epi- ~ajno delo. Wegovi Principi istorije sastoje se od dve Arhitekte o Vaqevu, Metodolo{ki okvir istraìvawa, Moja uli- zoda. Podstaknut vrednim projektom RTS-a, list Zadu- kwige: Red u istoriji (1898) i Proporcija u istoriji ca i Epilog) oslikava svu {irinu i ozbiqnost pristupa temi u ~ijem `bina }e iz broja u broj objavqivati saète priloge o ju- (1901). Ovo delo jeste prvi i jedini poku{aj izgradwe filo- je sredi{tu, kako se u samom naslovu isti~e, ose}awe qubavi koje naj- nacima serijala, a koji po~iwemo portretom Boìdara zofije istorije u nas. Daleko popularnije i rasprostrawe- sna`nije motivi{e posve}eno doìvqavawe i istraìvawe zavi~aja. Kneèvi}a (1862–1905). nije delo su Misli koje u najsaètijem vidu pruàju osnov- Kwiga se odlikuje generacijskom sveobuhvatno{}u, ali je posebna pa- ne ideje prethodnog glavnog spisa, ali u kojima postoje i re- `wa posve}ena ostvarivawu vaspitno-obrazovnih ciqeva i saradwi sa Te{ki ìvot Boìdara – Boè Kne- fleksije autobiografskog karaktera. Sastavio je jo{ i mla|im nara{tajima. Ova pomalo neobi~na monografija ujedno pred- èvi}a, unuka znamenitog kneza Iva od obimnu studiju Proces istorije ~ove~anstva i wen odnos stavqa i izvanredan pedago{ki poduhvat profesorke Jovanke Boì}. Semberije, otpo~eo je 7. marta 1862. godi- prema drugim naukama (1903) i tajnovitu kwigu Istorijski Autorka je u istraìva~ki posao na najboqi na~in ukqu~ila u~enike ne na Ubu. Gimnaziju i Veliku {kolu, doga|aj. Prevodio je sa engleskog jezika studije o filozo- vaqevske Gimnazije koji na najneposredniji na~in otkrivaju, istraùju istorijsko-filozofski odsek, u~io je i fiji istorije, a posebno se izdvajaju Beklova studija Isto- i svedo~e o gradu u kome ìve. Boì}eva je u projektu, pod istoimenim zavr{io 1884. u Beogradu. Sve do dolaska rija civilizacije u Engleskoj, Makolejev Pogled o Bekonu i nazivom kao i kwiga, okupila 190 u~enika. Oni su sebi svojstveno pred- u prestonicu, profesor Kneèvi} drào Karlajlovo delo O herojima. stavili 107 od ukupno 472 vaqevske ulice. Istraìvawe je obavqeno u je ~asove po unutra{wosti zemqe, provo- Kneèvi} nije nikada kro~io ni u jednu inostranu bibli- periodu od 27. 9. 2007. do 20. 1. 2008. godine. S obzirom na to da su ukup- div{i vreme usamqenog intelektualca, oteku, nije ~ak ni pre{ao reku do Zemuna, tada u drugoj dr- ni rezultati istraìvawa veoma iscrpni i obimni, od poloàja grada neshva}enog u provincijalnom dru{tvu. àvi, ali je zato gotovo opsesivno ~itao istoriografsku i na planeti prema geografskoj duìni i {irini, pa do beleèwa najlo- Uprkos tome, marqiv za kwigom i nau- filozofsku literaturu na engleskom jeziku, koju je nekada BO@IDAR kalnijih detaqa, poput konkretnih o{te}ewa vaqevskih trotoara i {e- kom, uspeo je da savlada engleski jezik, pa KNE@EVI] te{kom mukom pronalazio u Beogradu, a katkada i uspevao da tali{ta, kwiga je korisna i primewiva kao zanimqiva gra|a u raznovr- ~ak i da se uspe{no bavi prevo|ewem, da je po{tom pozajmi iz evropskih biblioteka. Stoga ga, svaka- snim strukovnim oblastima. Tako|e, ova kwiga moè da posluì kao pro~ita mno{tvo zna~ajne literature koja ga je potom opre- ko obave{tenog, francuski filozofski krugovi u svojim uzoran primer i ostalim gradovima, kao i selima u Srbiji, jer ostvare- delila filozofiji i ciqu da i sam postane pisac. onda{wim ~asopisima smatraju najve}im srpskim filozo- ni pedago{ki ciqevi, dokumentaristi~ka aktuelnost i vaqanost pri- Za bra~ni par Mariju i Boù Kneèvi}a problemi se fom i svrstavaju ga me|u najva`nije u ovom balkanskom delu kupqenih podataka u ovom zajedni~kom poslu profesora i u~enika, naj- nisu ogledali u mewawu domova, {kola i sredina, ve} ih je Evrope. S druge strane, doma}i uxbenici, enciklopedije i boqa su preporuka i polazi{te za sva budu}a pregnu}a, srodna ovome. pratila velika tragedija. Deca su im umirala jo{ kao sa- leksikoni Kneèvi}a retko pomiwu. Kako u svoje vreme, ta- Monografija Vaqevo koje volim uspe{no je promovisana krajem ma- svim mala, te su Boìdar i Marija od jedanaestoro izgubi- ko je wegovo delo i danas skrajnuto i zahteva merodavnu oce- ja teku}e godine u Vaqevu pred brojnom mladom publikom. A potom je li sedmoro dece za wegovog ìvota. Samo dvoje potomaka je nu i zasluèno mesto. On je pripadao, bez formalne poveza- 3. jula 2008. godine predstavqena i u Vukovoj zadu`bini, kada su o kwi- doìvelo poznije godine, dodu{e bez naslednika. nosti, gotovo intuitivno, ranim magistralnim pravcima zi, osim autorke, govorili: prof. dr Slobodan @. Markovi}, Milo{ @ivot u oskudici, prepun tragi~nih trenutaka, Kneèvi- svetske dru{tvene misli. U nameri da osveì se}awe na li~- Jevti} i dr Miodrag Maticki. }u se malo izmenio kada je gotovo slu~ajno postao jednogodi- nost i delo Boìdara Kneèvi}a RTS je, osim realizacije I ovaj projekat potvr|uje da je vaqevski kraj izda{nih mogu}nosti, {wi direktor â~anske gimnazije 1893. godine. Posle osam- pomenute epizode serije, tako|e i objavio ponovqeno izda- autohtonih kulturnih vrednosti i tradicionalno je poseban izazov za naest godina neizvesnog ìvota u unutra{wosti, porodica we Kneèvi}eve kwige Principi istorije. istraìvawa mladih. Kneèvi} se doseqava u Beograd. Taj dolazak je mnogo zna- Petar STANOJLOVI] Tomislav GRUJIÎ] SEPTEMBAR 2008. 12

PRIRU^NIK ZA NASTAVU NARODNE KWI@EVNOSTI UZ JUBILEJ VELIKE USTANI^KE [KOLE Savremeni pristup tuma~ewu Vrednovawe usmenog stvarala{tva tradicije „1804“, âsopis Zadu`binskog dru{tva „Prvi srpski ustanak“ Ora{ac, jul 2008, br. 7, Aran|elovac Sneàna Samarxija, „Uvod dinica i izraàjnih sredstava, sloè- nijih struktura, do sadrìnskih obli- u usmenu kwièvnost“, ka i ànrovskih sistema). Poseban zna~aj pridaje se rodovima i Narodna kwiga, Alfa, okviru uspe{ne izdava~ke delatnosti Zadu`binskog dru{tva vrstama usmene kwièvnosti, klasifi- „Prvi srpski ustanak“, podrazumevaju}i razli~ite publika- Beograd, 2007, 280 str. kacijama i poeti~kim osobenostima li- U cije, objavqen je i sedmi broj ve} glasovitog ~asopisa 1804, ko- rike, epske poezije i usmene proze, wi- ji se pojavio u julu ove godine. Oblasti kojima se ovaj ~asopis prevas- hovim strukturnim obele`jima (ele- hodno bavi su tradicija, kultura, obrazovawe, turizam, ekologija. mentima kompozicione celine i ustroj- I u ovom broju donosi se Plan i program rada Dru{tva, kao i dru- stva), kao i izraàjnim oblicima (stil- gi protokolarni dokumenti (Poveqa, npr.), nakon ~ega slede predawa skim sredstvima ili figurama), speci- o Kara|or|u i wegovim ustanicima, o ~emu pi{e Vladeta Kolarevi}. wiga Sneàne Samarxi- fi~nim za usmenu kwièvnost (jasni i Tako|e, u ~asopisu je pre{tampano (Vreme, Beograd 1922) i zanimqi- je Uvod u usmenu kwi- brojni primeri epiteta, komparacija, vo predawe o Kara|or|evom ro|ewu i wegovoj sanxa~koj postojbini èvnost osmi{qena je paralelizama, slovenske antiteze, me- koje je Nikola Zega zapisao na Kosovu izme|u 1904. i 1906. godine. kao uxbenik za nastavu tafore i metonimije, razli~itih vrsta K narodne kwièvnosti. Ustani~ke i juna~ke biografije branilaca Loznice i podrinskog ponavqawa, kataloga kao osobene figu- kraja ispisuje Nenad Qubinkovi}. O ure|ewu glasni~ke mreè u vre- Kako je u jednoj od napomena i nazna~e- re u folklornom fondu, anahronizama, me Prvoga ustanka pi{e Milorad Jovanovi}. Sudbinu Vo`dovih spo- no, ova studija je nastajala tokom pre- tuma~ewa simbolike brojeva itd.). menika i obele`ja u Beogradu tuma~i akademik Dejan Medakovi}, ~i- davawa iz ove oblasti na Filolo{kom Na kraju kwige data je vrlo uputna i ji je tekst, kao i pesma Topola, izme|u ostalog, objavqen i u znak se- fakultetu u Beogradu, gde autorka ve} obimna literatura iz oblasti kwi- }awa na ovog nedavno preminulog i izuzetno zna~ajnog srpskog kul- godinama uspe{no predaje. Uvod u usme- èvne teorije i istorije, antropologi- turnog poslenika. Zanimqiv je i prilog Biqane Crvenkovi} o foto- nu kwièvnost predstavqa obuhvatni je i etnologije, folkloristike, kao i albumu kraqa Petra î Kara|or|evi}a, koji se ~uva u Narodnoj bibli- uvid u materiju i u skladu sa principi- navodi brojnih izvora i zbirki. Funk- oteci Srbije, predstavqaju}i poklon hilandarskog bratstva srpskom ma prou~avawa sti~e status i zna~aj cionalnim se ~ini i Podsetnik koji je monarhu, pri poseti ovom duhovnom hramu. onih dela bez kojih je do sada bilo ne- osmi{qen kao pojmovnik ili saètak U okviru rubrike Stvarala{tvo objavqena je istorijska drama mogu}e nau~no tuma~iti na{u narodnu NASLOVNA STRANA KWIGE svih tema koje su obra|ene. Miodraga Matickog pod nazivom Gospodar Veqko i gospodar Vuk. Po- kwièvnost (uxbenici i pojmovnici SNE@ANE SAMARXIJE Studija Sneàne Samarxije ne pred- tom, se}awa na kwièvnika Momu Dimi}a, iz pera Mirjane Radova- Vida Latkovi}a, Radmile Pe{i} i Na- stavqa samo uvodnik, kako je u naslovu nov-Matari}, koji je bio redovni saradnik Zadu`bine. Dru{tvo „Pr- de Milo{evi}-\or|evi}). ma (kolektiva), kao i na relacije koje nazna~eno, ve} posve ozbiqan i uspe{an vi srpski ustanak“ je dobilo nagradu „26. jul“ za oblast izdava{tva. Samarxija na savremen na~in sagle- upu}uju na usmeni oblik („tekst“) i poku{aj da se protuma~i poetika usmene Priznawe dodequje Skup{tina op{tine Aran|elovac, {to ukazuje na dava probleme u vezi sa usmenom kwi- ostale vantekstualne ~inioce. U pro- kwièvnosti (posmatrana u korelaciji zna~aj delatnosti ovog dru{tva, kao i na vrednost publikacija koje èvno{}u, bave}i se terminologijom i cesu stvarawa kqu~ni su pojmovi vari- sa pisanom ili umetni~kom kwièvno- ono izdaje. Istovremeno, „[umadijske metafore“ iz Mladenovca, ove definisawem kqu~nih pojmova i pro- jantnosti (u naj{irem smislu svako {}u), u svim wenim zna~ajnim aspekti- godine, uru~ile su Povequ Kara|or|e za ìvotno delo kwièvniku cesa, kao i osobenostima stvarawa izvo|ewe pred publikom koje se obli- ma, a u kontekstu metodolo{ki savreme- Radomiru Andri}u. Uredni{tvo se ovom prilikom izviwava ~itaoci- usmenih tvorevina, imaju}i pri tom u kuje u novi „tekst“), kao i formula- nog i kompleksnog postupka poimawa, ma, kao i posebno pesniku Radomiru Anti}u {to, usled tehni~ke gre- vidu celokupni kontekst i sve bitne tivnosti, shva}ene kao osnovne dina- postaju}i neprikosnoven i nezaobila- {ke, pesma nije objavqena u celini. elemente (stvaralac, delo, publika). U mi~ke i stvarala~ke komponente usme- zan osnov za svako budu}e prou~avawe i Povodom stogodi{wice smrti tom ciqu, ona ukazuje na specifi~ne ne kwièvnosti, koja se uo~ava kroz vi- tuma~ewe usmene tradicijske kulture. Milana \. Mili}evi}a, tekst o odnose izme|u stvaraoca i auditoriju- {e nivoa stilizacije (od osnovnih je- Mr Ivan ZLATKOVI] ovom velikom hroni~aru, istori~a- ru i geografu, izuzetnom poznavao- cu Srbije i svoga naroda, potpisao REGIONALNI TERENSKI ZAPISI je Milo{ Nemawi}. U okviru rubrike Jubileji ukazano je i na jedno zaboravqeno svedo~anstvo o otkri- vawu spomenika slavnom Hajduk- Nova zbirka pripovednog folklora Veqku Petrovi}u u Negotinu 1892. godine. Prilog Branka Zlatkovi}a kazuje, istovremeno, i o Sreti J. Dragoqub Zlatkovi}, „Pripovetke i lizaciju zapisa, prenetih mahom sa magnetofonskih traka. Stojkovi}u, koji je u na{oj nauci Ovakav sistem prire|ivawa gra|e uklapa se u zahteve mo- poznat po studijama i antologijama predawa iz pirotskog kraja“ î-îî, Institut derne folkloristike koja, umesto klasi~nog zahteva za do- iz oblasti usmene kwièvnosti, ra- za kwièvnost i umetnost – Dom kulture minacijom estetskog u prou~avawu tzv. usmene kwièvno- dovima iz pedagogije, ali i kao sti, insistira na autenti~nom usmenom tekstu (koliko je, s osniva~ Dru{tva „Svetog Save“. Pirot, Beograd – Pirot, 2007. obzirom na preno{ewe u pisani medij, mogu}e) i orijenti- Informativni su i tekstovi o pe- {e se prema antropolo{kim problemima. riodu od sto ~etrdeset godina otka- Budu}i da uz svaki zapis postoje precizni podaci o vre- ko je dinar jedino plate`no sred- NASLOVNA STRANA nstitut za kwièvnost i umetnost iz Beograda, u menu i mestu beleèwa, odnosno pripoveda~ima (ukoliko, stvo u Srbiji (o ~emu pi{e Radomir ÂSOPISA „1804” saradwi sa pirotskim Domom kulture, objavio je prema eti~kim procenama sakupqa~a i prire|iva~a, ot- P. Milo{evi}), kao i o projektu I jo{ jednu u nizu (do sada najobimniju) zbirku pripo- krivawe identiteta ne bi bilo u koliziji sa interesima Dru{tva pod nazivom Prvi srpski ustanak u muzejima, koji je zasno- vednog folklora iz pirotskog kraja vrednog sakupqa~a informatora, naro~ito kada se radi o narativima sa veli- van na konceptu rekonstrukcije ustani~kog razdobqa na edukativno Dragoquba Zlatkovi}a. Ovo dvotomno izdawe donosi gra|u kom dozom privatnosti ili indiskretnih sadràja), gra|a najobuhvatniji na~in (prilog Tawe Ivanovi}). koja bi se mogla odrediti kao pripovedni folklor u „kla- nudi mogu}nost za sagledavawe razlike u repertoaru, odno- U okviru Prikaza pa`wa se poklawa antologiji srpskog rodoqubi- si~nom smislu“ (pri~e o ìvotiwama, bajke, novele, legen- sno u oblikovawu varijanata u zavisnosti od konkretnog vog pesni{tva pod nazivom Uzdarja Prvom srpskom ustanku, koju je sade, anegdote, demonolo{ka, etiolo{ka, etimolo{ka i kul- pripoveda~a, ili kontekstualnih okvira pripovedne situ- ~inio pesnik Du{an ôlovi} (kriti~ka re~ Srbe Igwatovi}a), kao i turno-istorijska predawa i sl.), ali i usmene narative ko- acije. kwizi Mitropoliti i patrijarsi srpski od 1831. do 2008. godine, Ra- ji do sada (barem kada je o srpskoj folkloristici re~) ni- Zasebno izdvojena frazeologija nudi mogu}nost za prou- domira P. Milo{evi}a (o kojoj pi{e Du{an ôlovi}). Brezova~ki su bili predmet sistemati~nog istraìvawa i analize – ~avawe metanarativnih elemenata pripovedawa. Re~nik ma- zbornik Zmajevac bavi se istraìvawem {umadijske tradicionalne biografske pri~e, li~ne i porodi~ne istorije, istorije se- we poznatih re~i i izraza zna~ajan je kao deo neophodnog po- kulture, dok Gradska kultura Aran|elovca u 19. veku, autorke Jasmi- la, pripovedawa o ~uvenim hajducima, {aqivxijama, dovi- mo}nog aparata, ali je dragocen i kao leksikolo{ka gra|a. ne Milo{evi}, predstavqa kulturnu i sociolo{ku hroniku jednog tqivim qudima i sl. Kwiga Pripovetke i predawa iz pirotskog kraja zna~aj- istorijski burnog razdobqa u Srbiji (prikaz Ivana Zlatkovi}a). Osim istrajnosti u radu (Zlatkovi} u ovoj kwizi donosi na je dopuna ve} postoje}eg pirotskog korpusa, odavno neza- Tekstovi u ~asopisu propra}eni su obiqem odgovaraju}ih fotogra- primere koje je na terenu beleìo u rasponu od ~etrdesetak obilaznog za svako ozbiqno folkloristi~ko istraìvawe fija i umetni~kih likovnih priloga. godina), sistemati~nosti (primeri su raspore|eni slede}i tema i motiva, odnosno folklora na sinhronom nivou. Bit- O kvalitetu ove publikacije svedo~i wegova dobro osmi{qena i AaTh sistem klasifikacije u osnovi, te prema varijanta- nu inovaciju predstavqaju narativi koji se obi~no ne svr- prepoznatqiva ure|iva~ka koncepcija (glavni i odgovorni urednik je ma, odnosno, kada je o narativima koji ovom sistemu ne pod- stavaju u zbirke folklorne gra|e „klasi~nog koncepta“, a Branko Zlatkovi}). I{~ekuju}i naredni broj, koji treba da se pojavi leù re~, prema tematsko-motivskim karakteristikama), koji pruàju odli~nu osnovu za istraìvawe (auto)bio- na Sretewe, nadamo se da }e sve vi{e sticati poverewe prenumerana- autor-prire|iva~ zasluùje posebne pohvale kada je o na~i- grafskog pripovedawa, usmene istorije, pripovedawa o sva- ta, poklonika vrednovawa nacionalne pro{losti i ba{tine, kao i nu beleèwa i transkripciji re~, budu}i da se nikada ne kodnevici. na{e naj{ire kulturne i nau~ne javnosti. odlu~uje na „pro~i{}avawe“ teksta, odnosno naknadnu sti- Mr Smiqana \OR\EVI] Mr Ivan ZLATKOVI]

PRESEK SAVREMENE bornik radova Srpsko usmeno stvarala- janata pesama o kosovskom boju (razigravawe postavkama i komparativnim analizama usme- SRPSKE FOLKLORISTIKE {tvo okupio je sedamnaest autora koji se pred Kosovsku bitku)“), Sowe Petrovi} („Bla- nih, odnosno usmenih i pisanih tekstova, preko Z bave izu~avawem razli~itih segmenata go kneza Lazara“), Sneàne Samarxije („Delo- tragawa za najstarijim kulturnim slojevima i tradicionalne kulture i moè se smatrati svo- krug `rtve u strukturi epske pesme“), Lidije ponornim tipolo{kim analogijama, propiti- jevrsnim presekom srpske folkloristike, od- Deli} („Pesme s temom ispovesti velikog gre- vawa formula i formalnog aspekta tekstova, nosno srpske nauke o usmenoj kwièvnosti u {nika u Bogi{i}evom zborniku: prilog prou- pra}ewa resemantizacije tradicionalne i „op- Tematsko- aktuelnom trenutku. ~avawu ànrovskog sinkretizma i kompozicio- {tepoznate pri~e“ u savremenom kontekstu, no- Zbornik se otvara tekstom Nade Milo{evi}- nih shema“), Branka Zlatkovi}a („Greh i pro- vog morfolo{kog pristupa usmenoj epici, ra- \or|evi} – „@ivot i obi~aji i srpska narodna kletstvo u usmenim kazivawima o Srpskoj revo- svetqavawa mawe poznatih segmenata kosov- lirika (Kalendarske obredne pesme)“ – za kojim luciji (1804–1815)“), Nemawe Radulovi}a („O skog predawa, bavqewa nekim va`nim temama, -metodolo{ki slede radovi Nenada Qubinkovi}a („Erlangen- stilskim osobenostima bajke na primeru prika- kao i kompozicionim, stilskim i ànrovskim ski rukopis starih srpskohrvatskih narodnih za lepote“), Jelenke Pandurevi} („Novelisti~- osobenostima usmenih tekstova, do modernih pesama i lajpci{ka Pjevanija Sime Milutino- ke pjesme u Bosanskoj Vili“), Smiqane \or|e- pristupa savremenim terenskim zapisima. Ovaj raznovrsna vi}a“), Aleksandra Lome („Svjatogor i Marko vi} („Magijski tekst bajawa: izme|u verbalnog {iroki dijapazon tema i interesovawa gradi Svetogorac“), Zoje Karanovi} („Marko Kraqe- tabua i folklorizma“) i Biqane Sikimi} i reprezentativnu sliku o aktuelnom stawu srp- vi} i Mina od Kostura – zaboravqena pri~a o Anamarije Soresku-Marinkovi} („Novi teren- ske folkloristike. Metodolo{ki, tematsko i kwiga bra~noj i juna~koj inicijaciji“), Mirjane Dete- ski zapisi motiva o progowenoj devojci: vla{ke problemski razli~ito usmereni radovi ovog li} („Formulativnost i usmena epska formula: varijante“). zbornika pokazuju, me|utim, dosta veliku ujed- atributi belo i juna~ko u srpskoj desetera~koj Radovi sadràni u zborniku Srpsko usmeno na~enost kada je re~ o kvalitetu – oni se uglav- epici“), Bo{ka Suvajxi}a („Od tradicije do stvarala{tvo ukazuju na veliku i dragocenu nom drè visokog standarda, s tim {to povre- „Srpsko usmeno stvarala{tvo: usmenog teksta: inicijalne formule u pesmama disperzivnost savremene srpske folkloristi- meno doseù i izuzetne domete. Oslawawe na zbornik radova“, uredili: Nenad o haducima i uskocima“), Qiqane Pe{ikan-Qu- ke. Autori su svojim prilozima pokrili poqa savremenu tehniku dovelo je, dodu{e, do nekih, Qubinkovi} i Sneàna Samarxija, {tanovi} („Pesma o izuzetnom junaku i drama o lirske, lirsko-epske, novelisti~ke i epske po- uglavnom grafi~kih propusta, {to kompetent- èni s tajnom: Banovi} Strahiwa Starca Mi- ezije, bajke, predawa, anegdote i bajalice, pri- nom i dobronamernom ~itaocu ne moè pokva- Institut za kwièvnost i umetnost, lije i drama Borislava Mihajlovi}a Mihiza“), stupaju}i gra|i s metodolo{ki razli~itih po- riti sliku o ovom pa`we vrednom zborniku. Beograd, 2008, 467 str. Valentine Pituli} („Kult junaka u krugu vari- zicija: od bavqewa nekim op{tijim teorijskim Mr Lidija DELI] SEPTEMBAR 13 2008.

PRILOG POZNAVAWU ISTORIJE I KULTURE BOSNE Misteriozni ritam trajawa

Jovan B. Du{ani}, i zapadu sa slivom Vrbasa, a na severu sa sredwovekovne etni~ke i verske pri- }i privredni uspon u svojoj istoriji i na udruèwa u borbi za crkveno-{kol- rekom Savom). Me|utim, zahvaquju}i padnosti usorskog stanovni{tva i u pi- krupan dru{tveni preobraàj. Zajedno sku autonomiju. Hroniku Pribini}a „Hronika srpskog sela znala~kom povezivawu raznorodnih lo- tawa teritorijalnog suvereniteta nad sa Tesli}em, u kojem je dotle bila jedna autor okon~ava vi{e posredno, govore- kalnih sadràja sa wihovim {irim ovim krajem, Du{ani} podse}a da pojedina ku}a, postaje centar za eksploata- }i o Drugom svetskom ratu i o porat- u Bosni“, IKP „Nikola okvirom, Du{ani} briqantno uspeva da, ~etkom 14. veka Usorom, kao i Solima, ciju, preradu i izvoz drveta u ~itavoj nim vremenima iz perspektive svoje polaze}i iskqu~ivo od brojnih posebno- vlada srpski kraq Dragutin, pa je otud Monarhiji. Podiè se vi{e najmoderni- uè i {ire porodice. Vrlo su potresna Pa{i}“, Beograd, sti svog rodnog mesta, stvori tipi~an najverovatnije istinito predawe kako jih fabrika, gradi se èlezni~ka pruga, nekolika kazivawa o tom vremenu. primer srpskog sela u Bosni i da o wemu su u to vreme podignuti tamo{wi, doc- otvara se nekoliko pansiona, kafana i Drugi deo Du{ani}eve kwige ~ine, 2007, 357 str. sa~ini svestranu, pristupa~nu i vrlo za- nije zatrti, manastiri Lipqe i Stu- prodavnica. Doseqava se vi{e od pede- kako je ve} spomenuto, etnografski za- nimqivu kwigu. pqe. Istovremeno, autor deli mi{qe- set stranih porodica – austrijskih, ne- pisi o Pribini}u i o wegovoj okolini. Formalno podeqena na dva dela, Du- wa nekih istori~ara da je tzv. bosanska ma~kih, ma|arskih, ~e{kih, jevrejskih, To su, u stvari, do tan~ina precizni {ani}eva Hronika sastoji se zapravo crkva, iako kratko pod uplivom bugar- slovena~kih. Ali, u ovom dotle ~isto opisi porodi~nog doma}instva, poro- od tri uzajamno dopuwuju}a sadràja. U skih bogumila, bila i ostala, organiza- srpskom kraju prvo se podiè katoli~ka, di~ne ku}e i pomo}nih zgrada, vrsta i prvom delu, osim popisa vi{e od osam- ciono i obredno, jedna doma}a, regio- pa tek potom pravoslavna crkva, dovr- na~ina privre|ivawa, opisi govora, is- izu na{e istraìva~ke i deset porodica, predstavqena je i kul- nalna verzija pravoslavqa. U relativ- {ava se obnova manastira Lipqe, odo- hrane, no{we i le~ewa. Poseban ode- nau~ne literature o selu turno-istorijska hronika Pribini}a, no kratkom osvetqavawu prilika pod brena jo{ na izmaku turskog vakta, qak sa~iwavaju opisi proslavqawa Bo- pridruùje se jo{ jedna, po~ev od najranijeg pomena u ~etrnae- „turskim ropstvom“, Du{ani} isti~e otvara se dràvna {kola. ì}a, Vaskrsa, krsne i seoske slave; po mnogo ~emu posebna, stom veku do {ezdesetih godina minu- nekolika, neretko zapostavqana mi- opisi kr{tewa, svadbe i sahrane; mobe N hronika, autora Jovana B. log stole}a. Odeqku su dodata i tri {qewa, po kojima je mestimi~nim be- politi~kom, kulturno-prosvet- i prela. Vredan prilog predstavqa i Du{ani}a – Lipqanskog. Hronika srp- odelita priloga. Jedan predstavqa ro- ànijama stanovni{tva preko Save po- nom i duhovnom pogledu dolazi objavqivawe rukoveti usmenog narod- skog sela u Bosni je u biti pro{irena doslov autorove porodice, drugi je bio- katoli~eno i pounija}eno vi{e Srba U tako|e do krupnih promena i nog stvarala{tva (zagonetke, zdravice, verzija Du{ani}eve prethodne kwige grafija wegovog dede, a tre}i je auto- nego {to ih je islamizovano ju`no od zna~ajnog napretka, ali uz stalne nape- verovawa, kletve i zakletve, legende). Pribini}, mesto u Republici Srpskoj biografske sadrìne. Drugi deo mono- ove reke tokom ~itave otomanske epo- tosti i konflikte. Na podlozi verskih Pisana vrlo poletno, sa dubokom pri- (Beograd, 2006). Stoga je u novoj kwizi u grafije ~ine etnografski zapisi, u naj- he, te da je proces islamizacije, dodu- razlika ~uvena Kalajeva doktrina na- vrèno{}u zavi~ajnoj temi, Hronika sredi{tu pa`we autorovo rodno mesto boqoj vukovskoj, cviji}evskoj i |or|e- {e, bio trajan, ali su{tinski nenasi- stoji, a dobrano i uspeva, da nametne srpskog sela u Bosni Jovana B. Du{ani- Pribini}, kod Tesli}a, u srcu sredwo- vi}evskoj tradiciji. lan, da je islamizovano stanovni{tvo ideju o sinteti~koj bo{wa~koj naciji i }a istovremeno je sugestivna povesnica, vekovne upravne oblasti Usore (u geo- U svakom poglavqu autor polazi od Bosne intimno ostalo svesno svog ver- bo{wa~kom jeziku, {to se revnosno stradalni~ki pamjatnik i verodostojna grafskom pogledu, Usora se na istoku pouzdanih istorijskih izvora, pa tek skog i etni~kog porekla. sprovodi u dràvnoj upravi i u dràv- slika vekovnog narodnog ìvota, sa ì- grani~ila sa dowim tokom reke Bosne, potom razmatra i narodno predawe. Za vreme austrougarske okupacije nim {kolama. Kao reakcija na to stva- vo evociranim li~nostima. po~ev ne{to uzvodnije od Doboja, na jugu Ulaze}i, na primer, u problematiku Pribini} sa okolinom doìvqava najve- raju se brojna srpska kulturno-prosvet- Marko PAOVICA

POMENIK ZNAMENITIH SRBA Aleksandar Stanojlovi} BA[TINA SRBA U MA\ARSKOJ i dr Ivan Stevovi}, „Srbi u Barawsko Sentandreji: ilustrovana panoramska mapa“, Suburbium, Grad spomenik nasle|e Petrovaradin, 2008. emorisan kao jedan od kulturnih centara kra}i biografski podaci o slavnim li~nostima e} sam naziv mape Srbi u Sentandreji uka- Srba u Ugarskoj u vremenu posle Velike Sentandreje (Jakovu Igwatovi}u, Joakimu Vuji}u zuje na intencije wenih autora, kao i na we- Drago Wegovan, „Dvadeset znamenitih M seobe 1690, sedi{te pravoslavnih episko- ili Avakumu Avakumovi}u), ili istorijati mnogih V nu primarnu svrhu – da prikaè kqu~ne to- Srba iz Barawe“, Malo istorijsko pa i mesto ro|ewa mnogih slavnih Srba, Sentandre- pravoslavnih crkava nastalih tokom 18. stole}a. pose ovog mesta koji su bitni za istoriju i kulturu dru{tvo – Novi Sad, Kulturni centar ja, gradi} u Ma|arskoj, udaqen dvadesetak kilome- Istovremeno, kulturno-istorijsku namenu mape do- srpskog naroda. Isticawem pravoslavnih hramova tara od Budimpe{te, jedan je od va`nijih toposa u puwuje i vi{e aktuelnih informacija namewenih (Beogradska, Poàreva~ka, Opovska crkva), ulica „Karlova~ka umetni~ka radionica“ istoriji srpske kulture novijeg doba. Iako su jedan savremenim putnicima i turistima. koje nose nazive slavnih li~nosti iz srpske istori- – Sremski Karlovci, 2008, 80 str. deo wenog stanovni{tva jo{ od sredweg veka ~ini- Pole|inu mape autori su iskoristili da kori- je (Trg Tihomira Vuji~i}a, Ulica Evgenija Dum~e), li Srbi, Sentandreja u svesti savremenika sti~e sniku pruè jo{ poneku informaciju u vezi sa isto- sakralnih i profanih javnih spomenika (bista Ja- poseban zna~aj posle 1690. i ustanovqavawa novog rijatom samog grada, ali i sa srpskim kulturno- kova Igwatovi}a ili Trgova~ki krst), mesta popu- duhovnog i kulturnog ìvota srpskog naroda u Hab- istorijskim nasle|em u wemu. Tako se uz pomo} li- larnih pobo`nosti (Stara voda, Krst cara Lazara), edan od predanijih istraìva~a novije istori- zbur{koj monarhiji. Otuda ne treba da ~udi {to je terarno-vizuelnih sredstava moè vi{e saznati o memori{u se najva`niji toposi koji se prepoznaju J je Vojvodine i susednih prostora nastawenih veliki broj istraìva~a srpskih starina tokom 19. naseqavawu Srba u Sentandreji, statisti~kim i kao konstituenti srpskog identiteta. srpskim ìvqem, dr Drago Wegovan ponovo se i 20. veka napore usmeravao upravo prema prou~ava- kulturno-istorijskim podacima o mestu u 18. i 19. U tom smislu, Sentandreja u kolektivnoj memoriji oglasio novim delom Dvadeset znamenitih Srba iz wu ba{tine ovoga mesta. Veliki broj monografija, veku, javnim spomenicima i krstovima, kao i zbir- Srba funkcioni{e kao jedan od patriotskih prosto- Barawe. Ovom, obimom nevelikom, ali veoma zani- studija o pojedina~nim spomenicima, li~nostima i kama i fondovima Muzeja budimske eparhije koji se ra, koji je ostao izvan matice, ali koji je zbog svoje mqivom i sadràjnom kwigom, Wegovan se vra}a jed- doga|ajima doprineli su da Sentandreja u nacional- tu nalazi. Informativni tekstovi mahom predsta- istorijske uloge od izuzetnog zna~aja za razvoj srpske noj od svojih omiqenih istraìva~kih tema – Bara- noj svesti zauzme mesto jednog od velikih nacional- vqaju odabrane i prire|ene pasaè iz monograf- nacije. Istovremeno, taj prostor ~uva trajno se}awe wi. Ovo podru~je, koje je do 1945. smatrano za deo Voj- no-istorijskih, kulturnih i umetni~kih centara. skih studija o Sentandreji, {to je zasluga dr Ivana na vaàn doga|aj iz istorije srpskog naroda – Veliku vodine, bilo je obuhva}eno u Wegovanovim kapital- Vaàn doprinos odràvawu takve memorije pru- Stevovi}a, docenta na Odeqewu za istoriju umetno- seobu 1690. Kao {to je Rems u svesti Francuza isto- nim delima, zborniku dokumenata Prisajediwewe à i ilustrovana panoramska mapa koju su na~inili sti Filozofskog fakulteta u Beogradu, ~ime je ma- vremeno ozna~avao i grad, i katedralu i ceremoniju Srema, Banata, Ba~ke i Barawe Srbiji 1918: doku- Aleksandar Stanojlovi}, dizajner, i dr Ivan Ste- pi pridodat nov kvalitativni sloj. krunisawa francuskih kraqeva koja se tu odvijala, menti i prilozi (dva izdawa: 1993. i dopuweno 2001) vovi}, autor prate}eg teksta. Mapa je objavqena ove Sentandreja, tako|e, nosi sli~nu zna~ewsku slojevi- i monografiji Prisajediwewe Vojvodine Srbiji: godine u izdawu Suburbium-a iz Petrovaradina, u tost, na {ta nas podse}a i ova panoramska mapa. Prilog politi~koj istoriji Srba u Vojvodini do tri jezi~ke varijante – srpskoj, ma|arskoj i engle- U pore|ewu sa svojim prethodnicama, ova mapa 1921. godine (2004), a posebno pri prire|ivawu i ob- skoj, {to omogu}ava wenu {iru upotrebu, kako tu- Sentandreje uveliko prevazilazi domete ranijih, javqivawu dnevnika koji je od 14. januara do 16. maja risti~ku, tako i nau~nu. Bogato opremqena foto- uspe{no povezuju}i u sebi istoriju i savremeno do- 1919, tokom svog putovawa i u~e{}a na mirovnoj kon- grafijama i crteìma, mapa ostavqa reprezentati- ba, kulturu i turizam, nau~no i popularno. Jasno}a, ferenciji u Versaju, vodio politi~ki lider baraw- van vizuelni utisak i donosi na jednom mestu niz iz- preglednost i informativnost koje su wene glavne skih Srba, prota Stevan Mihalxi} (2000). uzetno korisnih informacija koje dopuwuju wenu odlike izdvajaju je od ostalih i ukazuju na mogu}i Kwiga se sastoji od kratkih biografija dvadeset primarnu namenu. U sredi{wem delu nalazi se pa- put za nastanak niza sli~nih, kojima bi bili obu- zna~ajnih istorijskih li~nosti koje su, bilo pore- noramski prikaz grada, sa ku}ama, ulicama, spome- hva}eni i mnogi drugi gradovi-spomenici iz bogate klom, ìvotom ili delom, bile vezane za Barawu. nicima i crkvama prikazanim u perspektivi, {to riznice srpske kulture. Otuda }e za svakog poklo- Hronolo{ki obuhvata period od po~etka 16. veka, umnogome pomaè stvarawu virtuelne slike u sve- nika nacionalnih svetili{ta, za svakog turistu od despota Sv. Stefana [tiqanovi}a i wegovih sti posmatra~a, ali i olak{ava snalaèwe i kreta- èqnog otkrivawa novih prostora ili studenta hu- borbi protiv Turaka, do posledweg kvartala 20. ve- we u samom mestu. Na mapi su obeleèni i istaknu- manisti~kih disciplina na putu osvajawa novih ka i kraja bogatog ìvotnog i nau~nog puta bra}e ti trgovi i spomenici, pravoslavni, katoli~ki i znawa, ova mapa biti od velike koristi, kako zbog Ka{anin. Okolnost da je, naro~ito u ranijem peri- protestantski hramovi, anti~ki lokaliteti i gro- svog informativnog sadràja, olak{ane orijenta- odu, mona{tvo i sve{tenstvo bilo perjanica srp- bqa, domovi slavnih istorijskih li~nosti, kao i cije u prostoru zahvaquju}i perspektivno prikaza- skog kulturnog i politi~kog ìvota, vidqiva je iz razli~ite va`ne institucije, poput biblioteka, ga- nom planu grada, tako i zbog kvalitetnog pregleda ove kwige – od 20 obra|enih li~nosti, wih 11 su sve- lerija ili Vladi~anskog dvora. Na obodu mape ras- najva`nijih spomenika Sentandreje. Istovremeno, {tena lica, a me|u wima i neizbe`ni prota Mihal- pore|en je niz ilustracija maweg formata, propra- srpska kulturna javnost je dobila novu podsetnicu xi}. Ujedno, Wegovan je iskoristio priliku da svo- }enih kra}im informativnim tekstom, koje posma- na kqu~ni topos u vi{evekovnom odràwu i razvo- je delo, metodolo{ki vrlo korektno i ume{no, obo- tra~u nude dodatna obja{wewa ta~aka istaknutih DETAQ MAPE ju kulture srpskog naroda u Ma|arskoj. gati detaqima vezanim za srpsku crkvenu arhitek- na planu grada, u centru lista. Tu se mogu prona}i „SRBI U SENTANDREJI” Mr Vladimir SIMI] turu Barawe iz pera eminentnih poznavalaca ove tematike, Dinka Davidova i Nade Stani}, kao i sa- ètom ocenom opusa slikara Petra Dobrovi}a iz monografije Simone ûpi}. NAD ÊTVRTOM DECENIJOM U@I^KOG ZBORNIKA Jezik kwige je veoma pitak i pristupa~an, prila- go|en naj{iroj ~itala~koj publici, sa o~iglednim ciqem da moè podjednako dobro da posluì i u~e- nicima osnovnih i sredwih {kola za pripremu pri- Tradicionalno zavi~ajno izdava{tvo kaza i referata; pojedincima koji èle da pro{ire op{te obrazovawe, kao i nau~nicima koji na jednom mestu mogu da prona|u saète biografske podatke li~nosti sa ~ijim se ìvotom i delom povremeno „Uì~ki zbornik“, ariqske osnovne {kole (1843), a kasnije, kao |akon stvo-jedinstvo (1948–1950, 1958–1963). Pa`wu ~ita- sre}u u istraìvawima. I naravno, prvenstveno, i protojerej, bio je do krajnosti odan dinastiji laca svakako }e privu}i i rad Ivane Todorovi} o Srbima iz Barawe, kako onima koji i sada u woj ì- br. 31–1, 31–2, Uìce, 2007. Obrenovi}a. Na Svetoandrejskoj skup{tini (1858) poloàju ène u srpskoj zadruzi. Posebno intere- ve, tako, verovatno jo{ u ve}oj meri, onima koji su u~estvovao je kao deputat uì~kog kraja. Dve godi- sovawe autorka je posvetila statusu ènskog dete- je, sticajem raznih okolnosti, dobrovoqno ili pri- ne kasnije postavqen je za sudiju Velikog duhovnog ta u zadruzi. silno napustili, i wihovim potomcima, da sa~uvaju avne 1972. u Uìcu se pojavilo prvo izdawe suda. Bio je narodni poslanik u nekoliko mandata. Druga sveska uì~ke zavi~ajne periodike donosi, uspomenu na zavi~aj i wegov od starine srpski et- Uì~kog zbornika, ~iji su izdava~i bili Na- Wegov testament i danas moè da privu~e pa`wu kako je ve} ranije spomenuto, bibliografiju pret- D rodna biblioteka, Istorijski arhiv i Na- ~italaca. Mile ârapi} pi{e o Sokolskom dru- hodnih 30 brojeva Uì~kog zbornika koju su sasta- ni~ki karakter. Mo`da i nehotice, autor jo{ jednom, zavr{avaju}i svoju kwigu biografijom narod- rodni muzej iz Uìca. Od tada je objavqen 31 broj {tvu u Ariqu 1932–1941 (ali i u Brekovu i Kru- vili Dragoslava Rodaqevi}, bibliotekar Narodne nog heroja Jovana Lazi}a, Barawca rodom iz Vila- ovoga zbornika, od kojih posledwi, izme|u ostalog, {~ici), kao i o prvim istaknutim ~lanovima, Vla- biblioteke u Uìcu, i Aleksandar Savi}, arhivist wa, a pogubqenog od okupatora u Novom Sadu, pod- sadrì i bogatu bibliografiju svih prethodnih 30 dimiru Melovi}u i Gavrilu F. \uri}u. Posebno je Istorijskog arhiva u Uìcu. Usled obimnosti ma- vla~i istorijsku ~iwenicu da su do 1945. godine Ba- publikacija. zanimqiv rad dr @ivote Markovi}a (Vlada genera- terijala, bibliografija je tematski razvrstana rawa i Ba~ka bile tretirane kao geografsko-poli- Prva sveska posledweg broja Zbornika sadrì la Du{ana Simovi}a od 27. marta do 17. aprila (biblioteke, muzeji, novine, filozofija, psiholo- ti~ka celina, {to je prihvatio i NOP. priloge deset autora o aktuelnim pitawima iz po- 1941), u kome autor prilaè zapisnike koji doku- gija, religija, teologija, sociologija, demografija, Ova kwiga, bogato ilustrovana i lepo opremqena, liti~ke, kulturne i ekonomske istorije Uìca i mentovano osvetqavaju ovaj period. Nedovr{eni statistika) i sadrì 748 bibliografskih jedinica. svakako }e posluìti mnogim znalcima na{e pro- okoline. Danica A. [ostar pi{e o Testamentu dosije potpukovnika Tadi}a privukao je pa`wu dr Na taj na~in, ova se bibliografija ~ini potpuna i {losti kao podstrek za daqa istraìvawa. prote Gavrila Popovi}a. Ro|en u Pogledima kod Rada Poznanovi}a. Rad Mare Aleksi} bavi se omla- ~itaocima pregledna. Mr Predrag BAJI] Ariqa (1823), Gavrilo Popovi} bio je prvi u~iteq dinom uì~kog kraja na izgradwi autoputa Brat- Milojko P. \OKOVI] SEPTEMBAR 2008. 14

ZABORAVQENO [TIVO PONOVO PRED ^ITAOCIMA Preporod Ne{ka Vivka

Tadija P. Kosti}, eoska porodi~na zadruga pred- kra|e, naru{io je seosku idilu i iznu- Gunduli}evim Suzama. Za eti~ku dograd- pisana povest o korenima zla i preobra- stavqala je ideal ìvqewa za dio poteru. Tom scenom Kosti} uvodi wu lika pisac je ostavio drugu polovinu àju glavnog junaka. „îkino dete“, ve}inu srpskih realista, a we- radoznalog ~itaoca u ovaj neveliki ro- romana. Mali Ne{ko, svestan uzroka Tematski okvir romana je dobrano oka- no ru{ewe, zelena{ewe i haj- man. Zatim, u pripoveda~koj retrospek- o~evog stradawa, odlaskom u grad doì- sneo, ali je retrospektivno ispri~an put Biblioteka S du~ija bili su po{ast u toj ciji, re|a poglavqa u kojima obelodawu- vqava preporod. Odatle se javqa „sve- junakovog preobraàja relativno novija idili od ìvota. To je poeti~ka konvenci- je korene junakovog zastrawewa i sagre- {tenik po zanatu, moralizator po name- kwièvna tehnika. U godinama Kosti}e- „Bra}a Nastasijevi}“, ja ve}ine pripovedaka i romana zakasnelog {ewa. Odavna, pi{e Kosti}, seqaci u rama“ majstor Vidoje, koji }e preporodi- vih kwièvnih pregnu}a iz proza najbo- realiste Tadije P. Kosti}a (1863–1927). I Brezovici zaziru od „starog Vivka“, koti Vivkovog sina i stvoriti od wega „~i- qih srpskih realista nestajale su idili~- G. Milanovac, roman îkino dete je iz istog tematskog i ji je sa svojim hajducima i jatacima ha- kino dete“, „poslu{no, trudoqubivo, pone slike i bajkoviti sadràji, a mesto su 2008, 145 str. stvarala~kog miqea. rao okolinom dok je sinu Ne{ku Vivku {teno, idealno dete ~estitog Vidoja“, sve istrajnije zauzimali socijalni pro- Da sve ne bude kako je Kosti}, gorwo- govorio da ide u nadnicu! Narod bi re- ironi~an je Skerli}. I ova Kosti}eva blemi, istorijska tematika i, u portreti- milanova~ki popa i hroni~ar, voleo, kao: dete „od zla oca i od gore majke!“ proza, kao u bajci, neizostavno vodi sre}- sawu junaka, iznijansirana psiholo{ka potrudio se vancaga Ne{ko Vivak, junak Roman îkino dete ne bi bio do kraja nom ishodu, a mnogi weni segmenti – di- previrawa. Tu je i kqu~na razlika izme|u ovog romana koji, slede}i lo{u poro- Tadijin da nema nagla{eno didakti~ku rektna naravou~enija, nalik su basnama. Kosti}a i na{ih najboqih realista! di~nu tradiciju, krade jagwe. Ko~ope- notu (a ima je) i da posle junakovog sagre- To je sadrìnski okvir romana îkino Roman îkino dete {tampan je prvi put ran, okretan i odvaàn mali{a, ~inom {ewa nema „spoznawa i skru{ewa“, kao u dete. To bi bila u crno-beloj tehnici is- jo{ 1901. godine, ba{ kada se javio Srpski

dnedavno se pred ~itaocima na- PRE SEDAM DECENIJA [UMADIJA PROTIV KONKORDATA lazi kwiga, reprint izdawa iz 1937. godine, nevelika obimom, no veoma zanimqiva i danas ak- O tuelna, {to je i opredelilo izdava~a – Zadu`binsko dru{tvo „Prvi srpski ustanak“ iz Ora{ca – da je u okvi- Zaboravqeni spis stojni~kog ru nove edicije Tragovi objavi kao prvu kwigu. O autoru se danas naàlost vrlo malo zna. Osim malobrojnih i nepouzda- nih podataka, zna se da je Dragi} Avramo- vi} bio pitomac Bogoslovije „Sveti Sa- va“ u Beogradu, pa potom sve{tenik u se- Dragi} Avramovi}, „[umadija u odbranu svojih prava“, lu Stojniku kraj Aran|elovca, te i da se reprint izdawe, Zadu`binsko dru{tvo „Prvi srpski istakao kao jedan od najvatrenijih boraca protiv konkordata, organizuju}i de- ustanak“, Ora{ac, 2007, 70 str. monstracije {irom [umadije. Spis zapravo nastaje u trenutku kada se konkordat (specijalni ugovor koji Vatikan potpisuje sa raznim dràvama u ciqu ostvarivawa {to vi{ih interesa Po funkciji, ovaj spis pripada pam- me opre~ni. Dragi} razmatra i jednu ve- u tim zemqama) nalazi na razmatrawu fletskoj literaturi koju, po pravilu, oma va`nu odrednicu konkordata, a koja pred specijalnim odborom onda{we karakteri{e povi{eni ube|iva~ki ton zahteva depolitizaciju sve{tenstva Vlade Kraqevine Jugoslavije predvo|e- i uobi~ajeno je li{ena istorijata pro- uop{te. Iako on veli da SPC nema i ni- ne Milanom Stojadinovi}em i prethodi blema, zapo~iwu}i naj~e{}e tehnikom kada nije ni imala politi~kih preten- potowem nezadovoqstvu Srba i SPC na „in medijas res“, uvode}i ~itaoca odmah zija, ipak nije za apsolutnu depolitiza- ~elu sa patrijarhom Varnavom (Petar u sredi{te problema. Me|utim, Dragi} ciju crkve, jer smatra da je u dramati~- Rosi}) koji se u toku tih sporewa sa je na~inio staloèn uvod u kome razma- nim trenucima po opstanak naroda ona Stojadinovi}evim reìmom misterio- tra sloèni odnos dràve i crkve, pa najsvesnija institucija i da weno potpu- zno razboleo, a ubrzo i preminuo. Pro- tek po{to je unekoliko potcrtao impe- no odvajawe od politike samo pogoduje tivqewe izglasavawu konkordata u rijalisti~ki karakter Rimokatoli~ke prodoru procesima gubqewa identiteta. Skup{tini Kraqevine Jugoslavije kul- crkve, tek je onda na ve} poodmaklim U kontekstu bezuslovnog prihvatawa de- miniralo je narodnim demonstracijama stranicama spisa pomenuo konkordat. politizacije sve{tenstva, Dragi} daqe {irom Srbije, a naro~ito u Beogradu i Na komparativni i analiti~ki na~in, navodi, {ale}i se, da bi nepromi{qena [umadiji. U Beogradu se veliki broj obrazlaù}i prvu ta~ku konkordata, Vlada, da se kojim slu~ajem i to od we gra|ana uputio u litiju mole}i se za Dragi} navodi da ovaj dokument koji traìlo, prihvatila i celibat (neèn- ozdravqewe patrijarha Varnave. Tada je treba da ratifikuje jugoslovenska Vla- stvo) za nekatoli~ko sve{tenstvo. Osim do{lo do sukoba sa policijom, u kojima da priznaje pravo Rimokatoli~koj cr- {aqivih opaski, na momente prisutni je bilo i `rtava, te je taj datum ostao kvi da „slobodno i javno vr{i svoju mi- duhoviti i humorni ton postiè se sme- poznat kao „Dan krvave litije“ (19. jul siju“, dok u konkordatima drugih zema- wivawem i kombinacijom duhovnih i 1937). qa ova odrednica daje pravo katoli~koj svetovnih pojmova, sakralne i profane Stojadinovi}eva vlada ne samo da nije crkvi da „slobodno i javno ispoveda leksike. Tako se u jednoj odredbi insi- konsultovala o ovako va`noj stvari svoju veru“. Preciznim razlikovawem stira na za{titi imovine katoli~ke cr- SPC i onda{weg patrijarha Varnavu, pojmova, Dragi} isti~e da je Vatikan kve i o naknadama u slu~aju posebnih ve} je i tajila od javnosti tekst ugovora. Kraqevinu Jugoslaviju obeleìo kao prilika. Kritikuju}i taj stav, a isti~u- Me|utim i uprkos tome, Dragi} je o~ito zemqu u kojoj treba da vr{i uticaj, u ~e- }i opredeqenost SPC da bez naknade i bio podrobno upoznat sa sadràjem kon- mu autor nalazi elemente prozelitizma izgubi imovinu u narodnom interesu, kordata, te ga je u svome spisu pa`qivo – pojava mewawa verskog stawa – koji je Dragi} poredi katoli~ku crkvu sa akci- analizirao, argumentovano uveravaju}i u ve}ini zemaqa zabrawen ustavom, pa i onarskim dru{tvom. javnost u negativne posledice wegove ra- onda{wim Ustavom Kraqevine Jugo- tifikacije. Kwiga je bila veoma skrom- slavije. asuprot spomiwawu nekolici- no opremqena, namewena brzom i lakom Dragi} potom navodi da Vatikan vodi ne nesavesnih katoli~kih sve- {irewu me|u stanovni{tvom, s ciqem kosmopolitsku i internacionalnu poli- N {tenika koje optuùje za {i- formirawa kriti~kog javnog mwewa tiku koja nije svakad u saglasju sa inte- rewe verske netolerancije prema pra- usmerenog protiv nauma Vlade da se sa- resima i nacionalnim obele`jima poje- voslavcima, kao svetao i uzoran primer glasi sa ovim {tetnim dokumentom koji dinih dràva i naroda. Pri tom, nagla- Dragi} izdvaja biskupa [trosmajera koje, prema uverewu autora, proizvodio ve- {ava da je sam papa jako dobro upoznat sa ji je pedesetih godina 19. veka bio jedan oma nepovoqne i dramati~ne posledice potrebama mnogih dràva i mnogih na- od najvatrenijih zagovornika ideje o sa- po onda{wu Kraqevinu Jugoslaviju. roda, ali da su interesi Kurije ~esto to- vezu Slovena. Tako|e, [trosmajerovim PATRIJARH VARNAVA

„Moja majka (pisci govore o svojim majkama)“, uredile: Majka izme|u mita i stvarnosti Mirjana Stefanovi}, Katarina Granata-Savi}, Zmajeve de~je igre, Matija Be}kovi} (Zorka), Svetlana Vel- sa vlastitim ìvotnim sudbinama, ali „Meni su – ispoveda se Mira Ale~ko- pela da spase i dete i sebe. Ne{to druga- mar Jankovi} (Mimi), Filip David (Ro- istovremeno i tvorevine svojih sinova i vi} – mama i u~iteqica uvek bile dve ~ije je se}awe kwièvnika Antonija Novi Sad, 2007, 165 str. za), Arsen Dikli} (Marija), Dobrica k}eri. Ovom prilikom, razume se, nije ni najlep{e ène na svetu, a mama je ipak Isakovi}a na ulogu svoje majke Rade u Eri} (Radmila), Antonije Isakovi} (Ra- mogu}e ni potrebno prepri~ati sva se}a- bila najdraà, malo ispred u~iteqice ratno vreme. „Imao sam 17 godina – pi{e da), Danilo Ki{ (Milica), Berislav Ko- wa qudi koji su u{li u na{u kwièvnost, Milice koju sam mnogo volela.“ Matiji on – kada sam po drugi put odlazio u par- sijer (Milica), Du{an Kosti} (Stevani- pa wihove kratke ispovesti o majkama Be}kovi}u su se, opet, kada se se}a svoje tizane. Mati je iz torbe izvukla teglu ja), Vesna Krmpoti} (Vera), Vuk Krwevi} imaju svoju specifi~nu teìnu. majke Zorke, urezala u pam}ewe stalna slatka od {qiva. Antonije se pobunio, (Darinka), Ivan V. Lali} (Qubica), Mi- Kwiga se otvara dirqivim odlomkom ponavqawa jedne poruke razli~ito for- ali kada je video maj~in tuàn pogled hailo Lali} (Stana), Laza Lazi} (Vido- iz dela Milana Ka{anina Slu~ajna ot- mulisane: „Nisi ti vi{e mali. Vidi{ li povukao se i samo rekao: Ni{ta, ni{ta vaki ~ovek ima svoj doìvqaj sava), Dragan Luki} (Tomanija), Sveta kri}a. „Mene gleda moja mati – pi{e Ka- koliki si. Zna{ li koliko ima{ godina. mama, hvala ti, pone}u je, bi}e sve u re- majke; ~ak iako ju je rano izgu- Luki} (Divna), Desanka Maksimovi} {anin – ali ja wu ne vidim. Sve ène za Kako to sedi{“. Kao da ga je ova, o~i- du.“ Kwièvnik Laza Lazi} se se}a da je bio, pa je i ne pamti ili je se (Dragiwa), Mladen Markov (Vidosava), me imaju linije i boje, samo ona nema. gledno mudra, èna od malih nogu pri- wegova majka Vidosava bila hrabra i is- jedva se}a, on je zami{qa, iz- Dejan Medakovi} (Anastasija), Borislav Umrla je kada sam bio tako mali da nisam premala za samostalan ìvot. Mnogo je trajna èna. On isti~e da mu je ona pru- S gra|uje wen lik, projektuje joj Mihajlovi} Mihiz (Vukica), Danilo Ni- mogao upamtiti wene crte, a bili smo si- bolnije se}awe Filipa Davida na majku ìla ono najdragocenije – ~vrstu, nepo- neke osobine, ~vrsto se drì za uspomenu koli} (Krstina), @ivojin Pavlovi} (Ma- roma{ni i nije se nikada slikala.“ A Rozu. „Rodio sam se u veoma nezgodno vre- mu}enu i odgovornu slobodu. Ve} je se}a- o majci. Sve majke, naravno, nisu iste, rija), Bo{ko Petrovi} (Marija), Alek- Karl Gustav Jung, tako|e, u odlomku svog me, uo~i samog rata, od oca i majke jevrej- we Svete Luki}a na majku Divnu, inte- osim u jednoj univerzalnoj osobini – qu- sandar Popovi} (Stanojka), Branko V. Ra- poznatog dela Arhetip i kolektivno ne- skog porekla, {to je u svakom slu~aju od- lektualku, koja ga je zbog studija zanema- bavi prema detetu. One su po pravilu nedi~evi} (Kosara), Jara Ribnikar (Ana), svesno pi{e da je maj~inska qubav jedno redilo i sudbinu moje porodice i tok mo- rivala, zamu}eno ovim nedostatkom qu- `ne, ali ponekad i stroge, vrlo ~esto uz- Aleksandar Ristovi} (Mileva), Qubivo- od „najuzbudqivijih i najnezaboravnijih ga detiwstva.“ Potresno je se}awe na je- bavi u ranom detiwstvu. „Moja se}awa na dràne u pokazivawu qubavi, uvek sa te- je R{umovi} (Milesa), Qubomir Simo- se}awa na{eg ìvota, tajnoviti koren dan doga|aj, kako pi{e F. David, koji se moju majku – pi{e on – dosta su kompli- `wom da na decu prenesu obrazac koji su vi} (Radojka), Anto Stani~i} (Marija), sveg rasta i promena, qubav {to zna~i po- zbio u prvoj polovini 1942. godine. U na- kovana. Odnos prema majci se formirao i same ponele iz roditeqskog doma. Mom~ilo Te{i} (Grozda), Boìdar Ti- vratak domu, skrovi{te i dugu ti{inu iz ru~ju svoje majke, zajedno s delovima par- – vrlo je iskren S. Luki} – kao ne samo Ovde, u ovoj kwizi, zahvaquju}i kwi- motijevi} (Anka), Aleksandar Ti{ma koje sve po~iwe i u kojoj sve zavr{ava“. tizanskih jedinica, na{li su se opkoqe- mawe neàn i sentimentalan, nego uop- èvnici Mirjani Stefanovi} i novinar- (Olga), Du{ko Trifunovi} (Petra), Pa- Imaju}i ovo u vidu, lak{e }e se razumeti ni na Fru{koj gori. Upla{en, mali Fi- {te mawe prisan nego {to je to bilo ~ak ki Katarini Granati-Savi}, sabrane su vle Ugrinov (Anka), Bora ]osi} (Desan- i neki od odabranih iskaza o majkama u lip se rasplakao i postojala je opasnost i u moje vreme uobi~ajeno.“ Pa ipak, Bo- ispovesti 38 kwièvnika, me|u kojima je ka), Florika [tefan (Ana). Sve ove maj- ovom prikazu. Pokazuju se brojni varije- da otkrije neprijatequ gde se nalaze. Ko- {ko Petrovi} je najboqe izrazio dvo- i sedam èna, koji su bili voqni i sprem- ke navedenih kwièvnika i kwièvnica, teti maj~inskih ose}awa, razli~itih od- mandant je bio spreman da `rtvuje dete struki odnos prema majci. „Majka, u ni da iznesu se}awa na svoju majku. O maj- sve te Marije, Milice, Ane, da pomenemo nosa prema vaspitawu deteta, finesa u da bi spasao sve ostale. Roza je, ne razmi- osnovi svojoj – pi{e on – svakom od nas kama govore: Mira Ale~kovi} (Dragica), samo neka imena, ène su od krvi i mesa, komunikaciji, vidovi po`rtvovawa. {qaju}i, po~ela da beì kroz {umu i us- (ako malo samo zastanemo, pa pomisli- SEPTEMBAR 15 2008. kwièvni glasnik, programski suprotan IZ DELATNOSTI OGRANAKA VUKOVE ZADU@BINE Tadijinoj umetnosti, i kada ovaj ~asopis po~iwe da neguje modernu srpsku kwièv- nost, kritiku i parnaso-simbolisti~ku po- eziju, ukqu~uju}i je u evropske kwièvne tokove. Svejedno {to je bila okasnela, Ko- blikacija pi{u Jordana Markovi} i Irena Cvetko- sti}evu prozu „~itaju oni mnogobrojni ~i- vi} u ~lanku Od zbornika do godi{waka. taoci koji vole upravo ono za {ta je kwi- Marija Slavkovi}-Ili} osvetqava, do sada, deset èvna kritika opravdano rekla da nije vr- objavqenih zbornika sa projekta Kwièvnost i lina wegovih pripovedaka“, isti~e kriti- istorija koji je po~eo da se realizuje 1993. u sarad- ~ar uglednog Glasnika. wi Grupe za srpski jezik i kwièvnost i Centra za Tadija P. Kosti} nije poreklom iz Gor- nau~na istraìvawa SANU. Nakon tre}eg skupa, te- weg Milanovca, ali je izme|u 1889. i 1904. matskim svo|ewem, zbornici su poprimili karak- godine bio gorwomilanova~ki sve{tenik. ter monografija o odre|enim kwièvnim pojavama. U ovom gradu je, lepo prihva}en od naroda, Danijela Kostadinovi}, Sneàna Boì} i Alek- najduè slu`bovao – punih 15 godina. Tu je sandar Kostadinovi} iscrpno analiziraju zbornike i po~eo da se, pored sve{teni~kog i vero- radova koji su bili posve}eni Stevanu Sremcu (1997), u~iteqskog, bavi i kwièvnim, uredni~- Radoju Domanovi}u (1999), Velimiru Raji}u (2002), kim i politi~kim poslom. Radni vek i ì- Ja{i Prodanovi}u (2003), Velimiru @ivojinovi}u vot svr{io je u Beogradu, u siroma{tvu! Masuki (2004), Savi Pen~i}u (2005), Jeleni Dimitri- Kosti} je napisao i priredio 25 kwiga. jevi} (2006), a saop{teni su na skupovima organizova- I, kako kod nas ~esto biva – pao je u zabo- nim u okviru nau~nog projekta Kwièvni i kultur- rav! Zaboravqen od izdava~a, ostao je ne- ni ìvot na jugoistoku Srbije u 19. i 20. veku. poznat i ~itaocima. Ovim izdawem Bi- O tematici srpsko-bugarskih zbornika, koji su blioteka „Bra}a Nastasijevi}“ vra}a Ko- plod saradwe Grupe za srpski jezik i kwièvnost i sti}evu prozu ~itaocima. Odseka za ju`noslovenske jezike i kwièvnosti Dr Dobrivoje MLADENOVI] Filolo{kog fakulteta „Sv. Kiril i Metodij“ iz Velikog Trnova, pi{e Milivoje Jovanovi}, dok po- drobniji prikaz svakog od wih donosi ~lanak Spo- SA DODELE NAGRADA UÊNICIMA U PETWICI NA DURMITORU (CRNA GORA) menici prijateqstva Jordane Markovi} i Hriste Bondòlova. Teme zbornika su bile: trpeza (2004), munije, Turije. Poseban program bio je posve}en komi~no (2005), svoje i tu|e (2006) i erotsko (2007) U Petwici 150-godi{wici izgradwe i osve}ewa hrama Ro|ewa u kulturi ova dva susedna naroda. Presvete Bogorodice. U tu ~ast osve}en je novoi- Zbornicima posve}enim nauci o jeziku bave se zgra|eni gorionik i sluèna je Sve~ana arhijerej- tri autorke. Aleksandra Lon~ar je prikazala Dija- nagra|eni ska liturgija. U~enici O[ Branko Radi~evi} iz lektolo{ka istraìvawa î (2004) i îî (2007) koja Velike Mo{tanice izveli su program Pred vrati- sadrè mahom dijalektolo{ke, leksikografske i ma sam hrama s granom maslinovom, a u Parohijskom leksikolo{ke ~lanke kao rezultat rada na projektu paroha u~enici Dijalektolo{ka istraìvawa srpskog jezi~kog domu, u prostoru u kome ve}inu svojih programskih aktivnosti ostvaruje i Ogranak Zadu`bine, otvore- prostora. Maja Vuki} saop{tava o Zborniku radova okviru programa Petrovdanski pjesni~ki vina je izlo`ba nagra|enih radova u~enika osnovnih Govori prizrensko-timo~ke oblasti i susednih di- jenac, 12. jula 2008. godine, u Petwici, u Spo- i sredwih {kola koji su u~estvovali u Bavani{tu u jalekata (1994). Ivana Miti} potpisuje prikaz edi- U men-parku Vukovi korijeni, prire|ena je sve- cije Leksikolo{ka prou~avawa u kojoj je od 1996. do manifestaciji Dani }irilice. Mr Grozdana Koma- posredstvom potpisan je 1866. konkordat ~anost uru~ivawa nagrada najboqim u~enicima sed- dini}, kwièvnik i predsednik Ogranka Vukove za- 2004. objavqeno sedam svezaka. sa Crnom Gorom, a zalagao se i za potpi- mih i osmih razreda osnovnih {kola u Crnoj Gori, a du`bine u â~ku, promovisala je svoje stvarala- O izdava{tvu studentskih radova i afirmaciji sivawe konkordata sa Rusijom. Ako pret- povodom literarnog i likovnog konkursa koji je ras- {tvo, izme|u ostaloga i kwigu koja je upravo obja- literarnog i nau~nog rada studenata pi{e Marjan postavimo da je Avramovi} bio upoznat pisala Fondacija Vukove zadu`bine za @abqak, [av- vqena – S potomcima grofa Lava Nikolajevi~a Mi{i}. Izdava~ka delatnost u ovoj oblasti zapo~eta sa pomenutim [trosmajerovim delatno- nik i Pluìne, prigodom 137. godi{wice osnovne Tolstoja. U sve~anosti je u~estvovao i Slavko Ve- 1993. izdavawem prvog broja studentskog Almanaha stima, onda se da zakqu~iti da stojni~ki {kole u Jezerima kod @abqaka. U~estvovalo je 40 jinovi}, izvr{ni savetnik Vukove zadu`bine. pod nazivom Sricawe uzleta (1993–2000, pet broje- paroh nije imao ni{ta protiv konkorda- osnovnih {kola iz Crne Gore, a nagra|eni su najboqi Slavko VEJINOVI] va), upotpuwena je 1998. pokretawem Biblioteke se- ta kao ugovora, ve} je bio protivan pre- (tri mesta) za literarne i likovne radove, kao i za minarskih i diplomskih radova studenata (1998–2002, tenciozno sa~iwenom konkordatu koji najlep{e vezove. Me|u wima su u~enici iz Podgorice, trinaest kwiga). je, prema wegovom mi{qewu, bio {tetan Nik{i}a, @abqaka, Roàja, Andrijevice, Bijelog Preuzev{i izdavawe ovog zbornika, Ogranak Vu- ne samo pravoslavcima, ve} i spokojstvu Poqa, Bara, Sutomora, Bijele i Wegovu|e. Saradwa kove zadu`bine u Ni{u omogu}io je {iroj javnosti katolika i ostalih konfesija jugoslo- Nagrade koje su obezbedili Fondacija Vukove zada se na jednom mestu upozna sa bogatim izdava~kim venske zajednice. du`bine za durmitorske op{tine i Vukova zadu- radom Departmana (nekada Grupe) za srpski jezik i Avramovi} ni jednom re~ju ne ospora- `bina iz Beograda, u~enicima su uru~ene u Petwi- Univerziteta i kwièvnost Filozofskog fakulteta u Ni{u koji va Rimokatoli~ku crkvu i wene intere- ci kraj Vukovog spomenika. Tom prilikom skupu se je proslavio tek dve decenije rada. se. Naprotiv, on Vatikan isti~e kao slo- obratila Nada Kotlica, potpredsednica op{tine Ogranka u Ni{u Dr Nade`da JOVI] èn duhovni i politi~ki ~inilac u svetu [avnik, istakav{i da mladi kreativni qudi ~ine koji odli~no prepoznaje i gradi sopstve- osnovu razvoja svake sredine i doprinose wenom na- ne interese. Naprosto se divi ve{tini i pretku. Na poslenicima kulture i prosvete je da u „Dvadeset godina kwige, Prilozi U Bavani{tu strategiji pape i reklo bi se da Vatikan tome istrajavaju i podsti~u zainteresovanost mla- i prikazi“, priredile Milunka Miti} i nije problem wegovog spisa. On pro- dih za tradicionalne vrednosti, u ~emu je uloga blem jasno identifikuje upravo unutra, u Fondacija Vukove zadu`bine od posebnog zna~aja. i Jordana Markovi}, Ogranak Vukove objavqen Zbornik onda{woj jugoslovenskoj Vladi. Stoga Skup su pozdravili: Anka @ugi}, predsednik zadu`bine u Ni{u, Ni{, 2008, 134 str. nas ovo danas sasvim zaboravqeno i rari- Skup{tine Fondacije; predstavnici Vukove zadu- tetno {tivo koje pokre}e niz teolo- `bine u Beogradu: Sla|ana Mla|en, upravnica, i de~jih radova {kih, istorijskih i politi~kih pitawa, Branko Zlatkovi}, urednik lista Zadu`bina, a u granak Vukove zadu`bine u Ni{u, u ~etvrtoj opomiwe da je u nas oduvek bilo, istina ime suorganizatora, Veselin Vuki}evi}, direktor kwizi Biblioteke Ba{tina, objavio je izla- granak Vukove zadu- O gawa sa promocije dvadesetogodi{wice rada `bine u Bavani{tu i malobrojnih, svesnih pojedinaca koji su O[ Du{an Obradovi} iz @abqaka. Sve~anosti su O KUD @arko Zrewanin uzroke na{ih ~estih nacionalnih proma- prisustvovali i ~lanovi Upravnog odbora i Nau~nog Studijske grupe (sada Departmana) za srpski jezik i {aja tuma~ili posledicom sopstvenih saveta Fondacije. kwièvnost Filozofskog fakulteta Univerziteta objavili su Zbornik de~jih pogre{ki, a ne imperijalisti~kim i glo- Gospo|a Anka @ugi} je obavestila prisutne da je u Ni{u, odràne 9. maja 2007. godine. Prire|iva~i radova, nastalih u okviru balisti~kim zaverama drugih. Fondacija objavila zbornik radova sa Petog nau~- zbornika su Milunka Miti}, predsednik Ogranka konkursa Dani }irilice, Ba- Drugo izdawe kwige [umadija u od- nog skupa Na izvoru Vukova jezika i najavila da }e Vukove zadu`bine u Ni{u, i Jordana Markovi}, vani{te 2002–2008. Glavni branu svojih prava prati i Pogovor ê- naredni skup biti odràn jula 2009. godine u @a- {ef Katedre za jezik pomenutog departmana. urednik Zbornika je Vera domira Radisavqevi}a, me{tanina sela bqaku. Ciq izdawa je {ire predstavqawe dvadesetogo- Sekuli}, recenzent dr Mio- Stojnika, koji, na osnovu postoje}ih iz- Sla|ana MLA\EN di{we nau~ne produkcije iz oblasti nauke o jeziku drag Maticki, a lektor Mil- vora, ali i li~nih uspomena, svedo~i o i nauke o kwièvnosti, o ~emu pi{e Milunka Mi- ka Qubi{i}. Zbornik je ob- demonstracijama protiv konkordata koje ti} u Re~i na po~etku, posle ~ega sledi Pozdravna javqen u tiraù od 1500 pri- su 15. avgusta 1937. bile veoma dramati~- re~ Biqane Predi}, prorektora Univerziteta u meraka, a {tampala ga je ne i u Mladenovcu. Malogospojinski Ni{u. Uprkos sna`nom potiskivawu od strane dru- {tamparija Akademija u Be- gih medija, o Trajnosti kwige govori Zlata Bojo- ogradu. Pomenuta zbivawa u Srbiji 1937. go- NASLOVNA STRANA vi}, nekada{wi upravnik ove studijske grupe. O U Zborniku na oko stoti- dine uzbudila su kako doma}u tako i ino- sabor u Velikoj „ZBORNIKA DE^JIH stranu javnost, te je pod èstokim priti- istorijatu postanka Grupe za srpski jezik i kwi- nu stranica objavqeni su naj- RADOVA” scima Stojadinovi}eva vlada najposle èvnost svedo~i Miroqub M. Stojanovi}. uspe{niji u~eni~ki radovi bila primorana da povu~e usvojeni zakon Mo{tanici Nau~no stvarala{tvo u oblasti jezi~kih i kwi- iz pedesetak {kola iz Srbije, Republike Srpske, o konkordatu. èvnih nauka bilo je uz nastavu teì{te rada na Gru- SAD i Norve{ke. Tako|e, publikacija sadrì i i na- Mr Branko ZLATKOVI] granak Vukove zadu`bine u Velikoj Mo{tani- pi od wenog osnivawa. Na to podse}a Nedeqko Bogda- gra|ene radove u~enika koji su se takmi~ili u kra- ci u~estvovao je, od 16. do 21. septembra 2008. novi} u pregledu Nau~ni skupovi Grupe za srpski je- snopisu, kaligrafiji, vezu i reqefu. O godine, u organizaciji i realizaciji manife- zik i kwièvnost, nabrajaju}i ih zatim po oblasti- Pokroviteq izdawa je Ministarstvo za dijasporu stacije Malogospojinski sabor koji se ve} nekoli- ma. Referati sa skupova su objavqivani u zbornicima Republike Srbije. Zbornik je promovisan na Sajmu ko godina odràva u ovom mestu. Prire|en je sadr- u kojima su, osim afirmisanih autora, mesto na{li i kwiga u Beogradu. Ogranak Vukove zadu`bine daruje àjan kulturno-umetni~ki program – otvorena iz- prvi objavqeni radovi nau~nog podmlatka. po jedan primerak Zbornika svakoj od 150 {kola ko- mo) u stvari je davalac, darodavac ìvo- lo`ba ikona Vladimira Kepi}a i stalna postavka Ubrzo po osnivawu Grupe za srpski jezik i kwi- je su u~estvovale na ovim takmi~ewima, u~enicima ta, ne~eg vrlo ~udnog, vrlo neobi~nog, galerije Tajna, organizovano prazni~no bdenije, èvnost pokrenuto je i izdavawe zbornika radova ~iji su radovi objavqeni, kao i svim saradnicima i kad se poni{ti, tako|e neobi~nog. ...A poetsko i kwièvno ve~e, muzi~ki recital i nastu- nastavnika i saradnika (1990, 1991–1992, 1996, 1998), donatorima koji su pomogli odràvawe ove zna~ajne onda odjednom mama po~iwe da se javqa pi kulturno-umetni~kih dru{tava iz Mo{tanice, koji je potom preimenovan u Godi{wak za srpski je- manifestacije. druga~ije. I, vidi, pa nije ona samo ose- Obrenovca, Srem~ice, Umke, Zve~ana, Trebiwa, Ru- zik i kwièvnost (2003, 2006). O sadrìni ovih pu- Vera SEKULI] }awe nego qudsko bi}e koje je pro{lo kroz ìvot na ovaj ili onaj na~in, i wegova mama, koja je u stvari samo wegova unutra{wa qubav, po~iwe da se pretvara u ~oveka, u ènu, u bi}e... Kad pomislim – Kad ga je odveo ku}i, Strahiwa Stojana provu~e kroz zavr{ava ovaj kwièvnik svoju kratku Stojan ûpi} iliti svoju nogavicu i bude tako kao da ga je on rodio. Usinio ga ispovest – na ono {to je doìvela u svom je, pa tako dobi drugo prezime – Stojan ûpi}! dugom veku, na sve ono {to se de{avalo, Zmaj od No}aja Izrastao Stojan u visokog i ple}atog momka, pa ga posle bilo u porodici, bilo izvan we, ja ne mo- nekoliko godina poo~im oèni, da mu imawa i prili~no gu da kaèm ni{ta drugo nego su mi pred novca da moè trgovati. o~ima duga, mirna i skoro nesvesna ì- Tri sestre i brat Stojan ostali maleni bez roditeqa, U Kara|or|evo vreme bio je Stojan na glasu trgovac. Jed- votna upornost, po`rtvovanost i samo- pa kud }e – gde }e, kod dede u Ma~vu. Brata dadu u {kolu i nom je kupovao sviwe pa se sretne sa Kara|or|em. îm ga je pregor.“ Stanojka Aleksandra Popovi}a on nau~i dobro da ~ita i pi{e. ugledao, gospodar je prepoznao u wemu ne{to posebno. Pred- je, nesumwivo, bila neobi~na èna. „U Do{ao jednog dana u wihovu ku}u bogati i ugledni pri- loì on Stojanu da kupi ~ete i brani svoj kraj od Turaka. stvari, se}awe na moju majku – kazuje A. jateq Strahiwa ûpi}, pa kad ugleda Stojana, onako nao- Kako dogovoreno, tako u~iweno. Puno puta su Turci Popovi} – se}awe je na jedno vreme koje ~itog mom~i}a i s kwigom u ruci, zapita: skupo platili svoj prelazak u Srbiju – tamo ih je ~ekao je ostalo za nama, ali ne kao gola stvar- – Prijatequ, bi li dao ovog tvog unuka u moju ku}u ume- Stojan ûpi}! Ubrzo se wegovo ime pro~ulo na obe strane, nost. Uvek se iznova pitam: da li je, vai- sto sina? Ti zna{ moje imovno stawe, a zna{ i da nam nije naro~ito du` Save i Drine, pa su ga se Turci pla{ili i od stinu, bilo ba{ tako kako ja pamtim... od Boga dano dece da imamo, pa bih ga ja jako pazio i za po- wega, kao od neke ale, zazirali. Umeo je Stojan ve{to da Se}am se – dodaje on – da se oko moje maj- sinka i naslednika ostavio? rasporedi svoju vojsku i da sa malo truda pobedi Turke, da ke u ku}i kupila silna sirotiwa koju je Deda se iznenadi ovakvom predlogu, pa mu kroz suze od- mu u tome niko nije bio ravan. U mnogim bojevima se poka- ona zdu{no pomagala... Nasuprot tome, govori: zala wegova ogromna hrabrost i veliko juna{tvo. Na kowu majka meni nikada nije kupila ~okoladu.“ – Dete mi je za srce priraslo. Ako }u po srcu, ne bih se Pejzi, zadobijenom u borbi protiv Turaka, pro{ao je kroz I tako bismo mogli da navodimo jo{ od wega za ìvu glavu mogao rastaviti. Ali moj Stojan, bo- mnogu pu{~anu vatru, pa su ga zbog svega toga prozvali mnogo upe~atqivih detaqa iz izabranih gu hvala, ima i sestara, pa {ta se dogovorimo, bi}e. Zmaj od No}aja. Tako dobi i tre}e ime. kazivawa ove kwige. Majke, majke, ta ~u- Strahiwa sedi na verandi i ~eka. Iza|o{e posle nekog Kara|or|e je bio zadivqen wegovom li~no{}u, naro~i- desna bi}a koja su nas volela i koja smo vremena sestre sa bratom, spremile ga za put, a deda }e: to re~ito{}u, pa je govorio: mi voleli, stvarne ili zami{qene, ugra- – Prijatequ, Strahiwa, mi odlu~ismo! U tvojoj ku}i }e – Ko mi nadgovori ûpi}a, da}u mu {to zatraì! |ene su u na{ ìvot i u ìvot na{e dece. mu biti boqe. Uostalom, od sada }emo biti ve}i prijateqi! Branka RADOVANOVI] Dr Milo{ NEMAWI] SEPTEMBAR 2008. 16 Sadràj Danice za 2009. Ilustrovane bro{ure o Vukovoj zadu`bini i Miodrag Maticki, Jezik •Milka Ivi}, O ~etiri obave{tajna Domu Vukove zadu`bine „Danica” posve}ena Kosovu podatka koja je Vuk iskazivao re~ju upravo i „Danica za mlade” •Mitra Reqi}, Srpski jezik na Koso- vu i Metohiji. Slike stradawa ukova zadu`bina, u nastojawu da •Stanko Vojvodi}, Rumunska prezime- {to boqe predstavi javnosti svo- V je aktivnosti, objavila je dve pu- Kalendar na slovenskog porekla •Mile Nedeqkovi}, Mesecoslov za blikacije (bro{ure), koje su kod zainte- Srbe sva tri zakona Opisanije namastira resovanih ~italaca nai{le na dobar •Jevrejski kalendar •Dinko Davidov, „Povest o jerusa- prijem, a posebno kod posetilaca u vreme •Nikola Bura, Letopis ææî veka limskim crkvama i pustiwskim mesti- manifestacije Dani evropske ba{tine. ma“ Nikona Jerusalimca U jednom od izdawa se na veoma saèt Kosovo i Metohija •Jasmina Mitrovi}-Mari}, Sudbina i pregledan na~in govori o Vukovoj zadu- •Dobrilo M. Nikoli}, Znameni Ko- manastira na Kosovu i Metohiji `bini – osnivawu Zadu`bine 1987. godi- sova i Metohije (ilustracije u boji) ne, ciqevima i aktivnostima. Predsta- •Pesni~ko kolo (izbor pesama): Prvi srpski ustanak vqen je rad ogranaka, tribina, nau~nih Desanka Maksimovi}, Razgovor sa Ko- •Miodrag Maticki, Iskorak u mit Vi- skupova, a ukazano je i na bogatu izdava~- sovom {wi}eve epske hronike o Ustanku: ku delatnost Zadu`bine. Predstavqene Branko V. Radi~evi}, Gra~anica Lazar Mutap i Arapin su i nagrade Vukove zadu`bine za nauku i Vasko Popa, Kosova pesma umetnost, kao i u~e{}e Zadu`bine u pro- Miroqub Todorovi}, Kosovski ciklus Srbi u svetu gramu Vukovog sabora, pod nazivom Sa- Valentina Pituli}, Kolo •Qubivoje Cerovi}, Arsi}i dobrotvo- borski dani Vukove zadu`bine. Rade Mihaq~i}, Znameni Kosovske ri iz Arada Druga publikacija posve}ena je Domu bitke Vukove zadu`bine – najstarijem objektu Narodno zdravqe na Terazijskom platou, sagra|enom ZIDNA SLIKA U ULAZNOM HOLU Qiqana Sto{i}, Jedinstvenost srp- DOMA VUKOVE ZADU@BINE, skih fresaka i ikona sa Kosova i Meto- •Milivoje Ma}ejka, Klokot bawa 1870/71. godine, a koji je Zavod za za{titu spomenika kulture grada Beograda RAD DRAGUTINA INKIOSTRIJA hije MEDEWAKA IZ 1906/07. Velibor Lazarevi}, Uskr{we pesme na Narodni kuvar proglasio spomenikom kulture 1966. go- Kosovu i Metohiji •Tihomir \or|evi}, Viqu{ka (isto- dine. Od 1988. ova zgrada je dodeqena Vu- Zoran T. Jovanovi}, Kosovo u srpskoj rija na{eg posu|a) kovoj zadu`bini na trajno kori{}ewe. ostrija Medewaka, na~iwenih 1906/07, a dramskoj kwièvnosti •Nenad Qubinkovi}, Ju`noslovenski •@arko Ro{uq, [aqivac (Branko Ra- Obe publikacije ilustrovane su foto- koje se nalaze u ulazu Doma Vukove zadu- Bo{ko Suvajxi}, Jedna dramska pri~a (srpski) folklor i anti~ki kultovi di~evi}, Jakov Nenadovi}, Paja Jovano- grafijijama enterijera Zadu`bine, kao i `bine. o Kosovskoj bici •Bojan Jovanovi}, Etnopsiholo{ki vi}, Branislav Nu{i}) detaqima zidnih slika Dragutina Inki- S. VEJINOVI] Bojan \or|evi}, Kosovo pod upravom aspekt paremiologije Vlade nacionalnog spasa (1941–1944) •Grozdana Komadini}, Kazivawa iz Astronomija Jasmina Mitrovi}-Mari}, Mladi i Ko- Draga~eva •Sr|an Samurovi}, Me|unarodna go- sovo •Tomislav – Toma Baji}, Vu~arewe dina astronomije (2009) Bra}a Nedi}i kao narodni obi~aj Osvetqewa •Tomislav – Toma Baji}, Slavonske Zadu`bine •Vidojko Jovi}, Sima Lozani} vitez igre sa pevawem: Kurtalo, Taraban, •Slavko Vejinovi}, Zadu`binari Go- opeo se na bukvu osmatra~ i ima Padaju Turci, za{arenilo se poqe od srpske nauke Krivno kolo lub i Bosiqka Jani} {ta videti: ~ak iz Bosne vaqa mrtvih Osmanlija, wihove ~alme se ko- P se neka vojska! To krenuo Mula trqaju niz brdo, ali drugi uz brdo izno- •Budimir Poto~an, Tri veka srpske •Mira Sofronijevi}, Dimitrije Sta- gra|anske porodice Milutina Milanko- Kwièvnost i umetnost menkovi}, trgovac, veliki prosvetni do- Noìna put [apca. Evo ga kako ide od va uporno naviru. Stalno im poja~awe vi}a iz Daqa •Dejan Medakovi}, Neminovnost Vu- brotvor Le{nice ka manastiru ôke{ini! pristiè. •Slobodan @. Markovi}, U susret sto- kove pobede Presijava se srma na wima, a oru`je Turci bra}i noge polomili, no oni i godi{wici osnivawa Dru{tva za srpski •Miroqub Todorovi}, Raskovnik na DANICA ZA MLADE ble{ti spram sunca; biju bubwevi, tama sede}i u tom meteù nastavqaju da se bo- jezik i kwièvnost jeziku (Vuku Karaxi}u) Uredila Sowa Milovanovi} popanula od pra{ine koja se od wihovih re i da ih sasecaju, sve dok im ne ponesta- •Milo{ Nemawi}, Hrisanta Puli}, •Nada Milo{evi}-\or|evi}, Akade- koraka podiè. de xebane. Sve re|e seva plamen iz srp- unuka Sare Kara|or|evi} mik Dejan Medakovi} i Danica Li~nost godine: Qubivoje R{umovi} – Koliko ih je, bogo moj! – pogledaju u skih pu{aka. Tad oni povi~u: •Kosta Dimitrijevi}, Sudbina ~uve- •Delimir Sti{ovi}, Minina nesu|e- (50 godina stvarala{tva) strahu Srbi. – O, bra}o, prazne su nam pu{ke, daje- nog beogradskog kwiàra i izdava~a Ge- na qubav – \oko Petrovi}u, dr`’ se! – kli~u samo nemereno blago za koji fi{ek baru- ce Kona •Dra{ko Re|ep, Geografija ili sud- Portret u~enika: u~enica Tamara mohvaqivo Srbi. ta! Bra}o, pomozite, poùrite! •Radovan M. Marinkovi}, Spomenici bina: nad dvema pesmama Du{ana Mati}a [ekularac, Osnovna {kola „Kara|or- Pred tolikom turskom ordijom veli- Nude i dukate, ali ni u jednog u okoli- sve{tenicima o Kosovu |e“ – Beograd ki junaci se samo u pamet uzdaju, a u srce ni ne be{e ni trunke praha. Ba{ u taj •Ivica Mla|enovi}, Zaostav{tina •Dobrila Maravi}, Valerijan (Voji- juna~ko nikako. Znaju da nisu vrbovo mah, Turci na{li nekakvu babu da tobo` za budu}nost slav) Bo{wakovi} – monah i pesnik [kola ogledalo i uzor: Osnovna {kola pru}e pa da se posle mogu do manastira ide, a ono sve •Katarina Granata-Savi}, Beogra|a- „Dragoqub Ili}“ iz Dra~i}a kod Vaqeva ponovo podmladiti i obno- sa namerom da ih uhodi i Dinastije nin Simo Matavuq viti. Zato i predlaù da se Turcima opawka. Kada baba •Du{an Spasi}, O porodi~nim pri- •Katarina Toma{evi}, Stanislav âs opisa ~asopisa (periodika za decu): sklone u planinu, ili zatvo- ~uje ove re~i, brè nazad, a likama kraqa Vladislava Vinaver i muzika Politika za decu re u crkvu na ôke{ini, i oni onda navale jo{ è{}e. •Zorica Jankovi}, Knez Milan Obre- •Novo Tomi}, Srpski muzi~ari amba- Najlep{e pri~e i pesme na{ih autora tako sa~ekaju da ova salauka U taj mah vetar dunu i raste- novi} sadori kulture za decu pro|e. ra oblake i imade se {ta vi- •Dimitrije C. \or|evi}, Boemi i |u- Izbor de~jih pesama i pri~a Me|utim, mladi i neu- deti: bra}a se onako bez no- Narodna kwièvnost ve~ – karda{i staroga Beograda \a~ko doba stra{ivi ni da ~uju: gu i bez xebane sede}i brane •Bela Bartok, Perijeva zbirka jugo- •Aco Doganxi}, Zvonko Bogdan (iz- U zemqi Gramatikaniji – Nismo mi tamo neke {a- i odolevaju buqucima. Jo{ slovenske narodne muzike vorne pesme) ba~ke gospo|e pa da se na me- ih i odbacuju! Novi autori za decu – afirmisawe mla- kim du{ecima izleàvamo. Onda Turci grunu: dih stvaralaca: pri~e Aleksandre Uro- Ne prili~i nam ni beàti – Juri{, za veru Muhame- U VUKOVOJ ZADU@BINI MO@ETE NABAVITI SLEDE]A IZDAWA: {evi} i Maje Bogunovi} ni sakrivati se, pogotovu ne dovu! u crkvi i svetiwu krvqu Povade sabqe bedra{ice, 1. Kalendar Danica za 1994. godinu ...... 1.000 dinara Zmajevo kolo. Se}awa: Mira Ale~ko- skrnaviti! pa na sede}u bra}u udare. A 2. Kalendar Danica za 1995, 1996, 1997, 1998, 1999, 2000, 2002, 2003, 2004, 2005, vi} (1924–2008) – Veì! Mu~i! Ubij! Za- bra}a se praznim pu{kama 2007. i 2008. godinu ...... 800 dinara pali! – ve} se ~uju ratni po- brane ko ma~evima, sve dok 3. Fototipsko izdawe Danice iz 1826. godine ...... 1.000 dinara Dejan Aleksi}, Pija~ni parlament kli~i u blizini. im ih ne polomi{e. Ali to 4. Fototipsko izdawe Danice iz 1827. godine ………………………… 1.000 dinara – Ni pu{karnicu u porti jo{ ne bi kraj: uhvate se u ko- 5. Fototipsko izdawe Danice iz 1828. godine ...... 1.000 dinara Strip ne èlimo! Iza}i }emo na {tac s Turcima, ~upaju im 6. Fototipsko izdawe Danice iz 1829. godine ...... 1.000 dinara Sa{a Arseni}, Kako se pravi strip brdo, svem svetu na vidik! SPOMENIK BRA]I grkqane, svojim telima ugu- 7. Fototipsko izdawe Danice iz 1834. godine ...... 1.000 dinara (Agi i Ema) i Dositejeva basna Ko je boqi, pokaza}e se! NEDI]IMA U {uju neprijateqa. Mnogo Tu- 8. Vukovoj zadu`bini – akademik Dejan Medakovi}, zbornik beseda, tekstova o Onako, juna~ki! OSEÎNI (2008) raka pade u ovom boju na ô- savremenicima, spomeni i zapisi Dejana Medakovi}a, kao i prilozi o wemu Hronika va`nih doga|aja: festivali – Mladost-ludost! – Uzvi- ke{ini, ali i svi Srbi. Sa- objavqeni u listu Zadu`bina, Danici i drugim publikacijama Vukove i takmi~ewa, konkursi za najmla|e, pr- kuju u strahu stariji i beè mo neki koga mrak me|u mr- zadu`bine. Izdava~ Vukova zadu`bina (posebna izdawa), suizdava~ Prometej, vonagra|eni radovi u {umu. tvacima sakri, ostade. Svaka stopa ispod Novi Sad …...... …1.000 dinara Iza{ao pred ôke{insku crkvu igu- Cera krvqu se natopi. 9. Srem kroz vekove, Zbornik radova sa Nau~nog skupa „Slojevi kultura Fru{ke Preporuke kwiga za decu na{ih izda- man haxi Konstantin, pa svakog podgo- Sutradan, isti onaj iguman poginuli- gore i Srema“, izdava~i: Vukova zadu`bina, Ogranak Vukove zadu`bine u Beo~inu va~a – najboqe od najboqeg (2007–2008): ri~kog hajduka i junaka brzo pri~e{}uje ma drì zajedni~ko opelo, jer ih sve u i Institut za kwièvnost i umetnost ...... 1.500 dinara Artist, Bookland, Beli put, Zavod za i zakliwe: jednu kosturnicu sahrawuju. Bra}u Nedi- 10. Istorija rudarstva u Srba – Staro srpsko rudarstvo – autori: Sima ]irkovi}, uxbenike, Kreativni centar, Laguna, – Brat brata u boju da ne izda, ni po }e, Damjana i Gligorija, tako|e jatomi- Desanka Kova~evi}-Koji}, Ruà ]uk ...... 1.000 dinara Poveqa, Prometej cenu svoje glave! ce: da budu nerazdvojni, kako na ovom, ta- 11. Studije o Srbima – Slavistika – Srbistika (Izabrani radovi), Vladimir P. Udovica Neda u boj je spremila dva ko i na onom svetu; da svedo~e o hrabro- Gutkov, izdava~i: Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Vukova zadu`bina i Prenumeranti svoja bisera, dva sina jedina – Damjana i sti i neustra{ivosti srpskih junaka. Matica srpska ...... 800 dinara Prenumeranti na Danicu za godinu Gligorija, jednaka likom, stasom i ode- Bio im je dovoqan samo jedan dan, i to 12. Studije o Srbima – Srpskohrvatska juna~ka pesma (Maksimilijan Braun), 2009. lom. âk i u kosi imaju sa leve strane po Lazareva subota, pa da postanu besmrtni. izdava~i: Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Vukova zadu`bina i Matica dva cveta, kao znamewe. Majka se opra- Svaki dan dolazi majka Neda na wihov srpska ...... 800 dinara DANICA Vukove zadu`bine za 2009. {ta sa sinovima i oko vrata im ikonice grob, pa zapeva, da se ~itav Cer ori: 13. Studije o Srbima – Istorija srpske kwièvnosti (Pavel Jozef [afarik), bi}e objavqena do kraja decembra 2008. svetog \or|a ka~i: – Sad bi majka ènila sinove!... Sad izdava~i: Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Vukova zadu`bina i Matica Cena kwige je 800 dinara i uve}ava se za – Sveti \or|e, viteè i za{titni~e snajama ~inila divana!... Sad bi baba {e- srpska ...... 800 dinara po{tanske tro{kove u iznosu od 43 dina- vojnika, ma~em svojim da ih brani{, {tit tala unuke!... Oj Tur~ine, proklet bio, 14. Studije o Srbima – Govori Srba i Hrvata u Ma|arskoj (Predrag Stepanovi}), ra. Cena za inostranstvo je 10 evra. Po- da im bude{! Kad neprijateq zamahne, u {to ubio dva sokola mlada i wihovih izdava~i: Vukova zadu`bina, Matica srpska i De~je novine ...... 800 dinara {tanski tro{kovi za Evropu iznose pet tvoj ma~ da udari i slomije se...! hrabrih drugara!... Proklet bio svaki 15. Sabrana dela Vuka Stefanovi}a Karaxi}a – Prepiska (îîî, ßî, ßîî, ßîîî, îæ, æ i evra, a za ostale kontinente 10 evra. Maj~ine re~i zaglu{uje buka... i sino- rat i ubica koji majku od dece rastavi...! æî kwiga) ...... 1.200 dinara S. BOJI] vi odlaze, jer Turci navaquju. Branka RADOVANOVI] Otvorena vrata Vukove zadu`bine Vukova Zadu`bina poziva vas da joj pristupite i da u~e- tri hiqade (3.000), a preduze}a i ustanove najmawe tride- Zadu`bina u svome domu, s dobrodo{licom, o~ekuje i stvujete u ostvarivawu wenih programskih zadataka i ci- set hiqada (30.000) dinara. do~ekuje zadu`binare i dobrotvore, narodne poslenike, qeva, u duhu trajnih vrednosti Vukovog dela. Veliki dobrotvori su pojedinci koji uloè najmawe pisce i istraìva~e, skupqa~e narodnog blaga, radnike, {est hiqada (6.000) dinara, a preduze}a i ustanove najma- zemqoradnike i graditeqe, privrednike i zanatlije, u~i- Ustanove i preduze}a, organizacije i zajednice koje pri- we {ezdeset hiqada (60.000) dinara. teqe i u~enike, profesore i studente. stupe Zadu`bini i obezbede ulog od ~etrnaest hiqada Zadu`binarski ulozi u stranim valutama za pojedince (14.000) dinara postaju suosniva~i Vukove zadu`bine. iznose: 100 (sto) evra. Ovim ulozima sti~e se status do- Suosniva~ki ulog {kola, manastira, kulturno-umetni~- brotvora, a ve}im ulogom status velikog dobrotvora. Vukova zadu`bina, kih dru{tava i zadu`bina je najmawe tri hiqade (3.000) Poverenici Vukove zadu`bine, u svojim sredinama – Beograd, Kraqa Milana 2 dinara. ustanovama, preduze}ima, organizacijama i zajednicama – Pojedinci koji pristupe Zadu`bini i obezbede jedno- pomaù u okupqawu zadu`binara, predstavqawu i {irewu Telefoni: 2682–803; 2683–890; Faks: 2685–752 kratno ili u ratama iznos od najmawe {est stotina (600) Zadu`bine, razvijawu saradwe s wom i wenom napretku. dinara postaju suosniva~i – zadu`binari. Cena lista Zadu`bina je 50 dinara. Po{tanski tro{ko- Teku}i ra~un: 205–8530–09 Prilo`nici Vukove zadu`bine postaju pojedinci i or- vi za slawe lista po broju iznose 15 dinara. ganizacije ako redovno upla}uju godi{wi iznos za koji se Zadu`bina osniva svoje ogranke u zemqi i u svetu. Da E-mail: sladjana.mladjen¿vukova-zaduzbina.rs sami opredele. bi se osnovao ogranak Vukove zadu`bine neophodno je da slavko.vejinovic¿vukova-zaduzbina.rs Dobrotvori Zadu`bine su pojedinci koji uloè najmawe Zadu`bini pristupi 25 novih zadu`binara. snezana.bojic¿vukova-zaduzbina.rs