NEW 2222-1484 UNIVERSITY

International peer reviewed science journal TOPICAL ISSUES OF HUMANITIES AND SOCIAL SCIENCES AND SOCIAL HUMANITIES ISSUES OF TOPICAL

5-6, 2020 NEW 5-6 UNIVERSITY 2020 Topical issues of humanities and social sciences Has been issued International peer reviewed science journal since 2011

ISSN 2222-1484 (Print)

 Journal is issued monthly 

Publisher Editor in Chief A. V. Burkov

© 2020 Published by International Editorial Board A.V. Burkov, Doctor of Economics, Associate Professor, Russia Scope Academic House Ltd. A. Anca Alamillo, Doctor of natural history, Professor, Spain.

A.H. Aymaganbetova, Doctor of Psychology, Professor, Kazakhstan Scope Academic House LTD E.E. Blinova, Doctor of Psychology, Professor, Ukraine Office 1 Velocity tower K.Z Vacheva, Doctor of Architecture, Professor, Bulgaria 10 st. Mary’s gate I.V Dreval, Doctor of Architecture, Professor, Ukraine Sheffield, S Yorkshire N.P. Kradin, Doctor of Architecture, Professor, Honored Architect of Russia, United Kingdom Corresponding Member of the Russian Academy of Architecture and Building S1 4LR Sciences, Russia. E-mail: [email protected] K.R. Crawford, Doctor of natural history, Professor, USA. Web: http: // www.universityjour- Z. Freivogel, Doctor of Divinity, German Society for the Maritime and Naval nal.ru History, Germany

E.A. Murzina, Candidate of Economics, Associate Professor, Russia All articles are subject A.V. Zatonsky, Doctor of Technical Sciences, Professor, Russia to compulsory peer reviews. N.V. Mitiukov, Doctor of Technical Sciences, Associate Professor, Russia The mission of our journal is to reveal V.V. Nosov, Doctor of Economics, Professor, Russia the level of the modern researcher's L.V. Lukienko, Doctor of Technical Sciences, Associate Professor, Russia scientific knowledge. T.V. Yalyalieva, Candidate of Economics, Associate Professor, Russia

K.V. Dyadyun, Candidate of Law, Associate Professor, Russia

T.A. Magsumov, Candidate of History, Professor, Russia NEW UNIVERSITY V.N. Polivtsev, Doctor of History, Professor, Republic of Moldova. is included on the following E.I. Remizova, Doctor of Architecture, Professor, Ukraine. index/abstracting/library: N.M. Nasybullina, Doctor of Pharmaceutics, Professor, Russia. Universal Impact G. Velcovska, Doctor of Economics, Professor, Bulgaria. Factor {UIF}, Google scholar, Open O.N. Kondratieva, Doctor of Philology, Associate Professor, Russia Academic Journals Index (OAJI), EB- R.I. Oleksenko, Doctor of Economics, Professor, Ukraine. SCO, Directory of Research O.A. Marukhovska-Kartunova, PhD in Philosophy, professor, Ukraine Journal Indexing (DRJI), V.O. Petrov, Doctor of Art, Russia Ulrich's Periodicals Directory. G.A. Mamedova, Candidate of Chemistry, Senior Research Officer, Azerbaijan

K.I. Kurpayanidi, Candidate of Economics, Professor, . Available online at T.S. Voropaeva, Candidate of psychological sciences, Associate Professor, www.universityjournal.ru. Ukraine. Topical issues of humanities and social sciences New university ISSN 2222-1484 2020. №5-6

CONTENT

Xolikov I.R. FEATURES OF CREATING EDUCATIONAL AND METHODOLOGICAL MATERIALS FOR DISTANCE LEARNING ...... 3

Turaev M., Abduraxmonova D.U. FORM AND STRUCTURE OF PHYSICAL EXERCISE CLASSES ...... 5

Ostova Sh.T., Aslonova D.K. SCIENTIFIC METHODS IN TEACHING MATHEMATICS ...... 7

Gulomov M.I., Gafarova S.M. ECOLOGICAL ETHICS AND ECOLOGICAL HUMANISM ...... 9

Zhabborova D.X. APPLICATION OF GEOGRAPHICAL INFORMATION SYSTEMS FOR SOIL MAPPING ...... 11

Zhalolova Sh.N., Mavlyanova M.O. THE CULTURE OF TEACHER'S SPEECH ...... 13

Nazhimova N.R., Narzullaeva X.R. PEDAGOGICAL FEATURES OF THE ONLINE LESSON ...... 15

Razhabova L.Zh., Baxronova D.Sh. THE DEVELOPMENT OF SPEECH OF PUPILS AT LESSONS OF RUSSIAN LANGUAGE ...... 17

Fayzieva Z.I., Fayzieva U.I. METHODS FOR STUDYING ALGEBRAIC MATERIAL ...... 19

Xayitov U.X. DEVELOPMENT OF MOTIVATION IN COMPUTER SCIENCE LESSONS IN HIGHER EDUCATION ...... 21

Xusenova G.S., Mustafoevna D.X. CONTENT OF TEACHING MATHEMATICS IN PRIMARY CLASSES ...... 23

Xozhieva O.K., Norkulova G.M. PERSONAL AND PROFESSIONAL CHARACTERISTICS OF A TEACHER ...... 25

Sharipova M.X., Aminova D.I. THE THEME AND THE WORLD OF IDEAS LYRICS LUTFI ...... 27

Narzilloeva D.S., Mirzoeva G.T. LINGUISTIC SYNTHESIS USING ARTIFICIAL INTELLIGENCE ...... 29

doi: 10.15350/2222-1484.2020.5-6

Topical issues of humanities and social sciences New university ISSN 2222-1484 2020. №5-6

Xolikov I.R.1

FEATURES OF CREATING EDUCATIONAL AND METHODOLOGICAL MATERIALS FOR DIS- TANCE LEARNING

This article describes the features of creating educational materials for distance learning. Key words: instruction, information, control, communication, chat, teleconference, Bulletin Board, email. doi: 10.15350/2222-1484.2020.5-6/4

For citation: Xolikov I.R. FEATURES OF CREATING EDUCATIONAL AND METHODOLOGICAL MATERIALS FOR DISTANCE LEARNING. New university. Topical issues of humanities and social sciences. 2020. 5-6. 3-4.

Масофавий ўқитиш ҳозирда замон талаби бўлиб, ушбу мақолада масофавий таълимда қўлланиладиган ўқув материалларини яратишнинг ўзига хос хусусиятлари ҳақида тўхталамиз. Тўлақонли онлайн ўқитиш лойиҳаси кўрсатма, ахборот, назорат, коммуникатив ва бошқариш блокларидан иборат бўлади. Масофавий ўқитиш курси фақатгина машғулотлар матнигина эмас, балки, тармоқда зарур ахборотларни қидириш, маълумотлар алмашиш, маълумотлар базасига мурожаат этиш, ИНТЕРНЕТ тизимидаги даврий ахборот манбаларидан фойдаланишдир. Масофавий ўқитиш ўзининг хусусиятига кўра индивидиуал ўқиш бўлибгина қолмай, ўқитувчи ва бошқа талабалар билан мулоқот қилиш имкониятини ҳам беради. Масофавий ўқитишнинг сифати ўқув курсларини ташкил этилишига боғлиқ. Агар курс ўқитиш учун, яъни талаба ва ўқитувчи мулоқоти учун яратилган бўлса, у ҳолда бундай курсни ташкил этиш талаблари, ўқув материалларини танлаш ва уларнинг тузилмаси мулоқот хусусиятларидан келиб чиққан бўлиши керак. Агар курс мустақил таълим учун яратилган бўлса, у ҳолда ўқув материалларини танлаш, курслар тузилмаси ва ташкил этилиши бошқача бўлади. Курслар телекоммуникация тармоғи шароитидаги талаба ва ўқитувчи мулоқотининг хусусиятлари асосидаги талаблардан келиб чиқиб ташкил этилиши лозим. Бунда ўргатувчи курслар яратишнинг умумдидактик тамойиллар, ахборотларни қабул қилиш билан боғлиқ психологик хусусиятлар, эргономик талаблар, иккинчидан, замонавий ахборот технологиялари ва телекоммуникация тармоқларининг дастурий воситалари яратган имкониятлардан максимал фойдаланиш ҳисобга олиниши зарур. Масофавий ўқитишда ўқитиш самарадорлиги қуйидаги 4 та ташкил этувчига боғлиқ бўлади: а) талаба ва ўқитувчининг самарали мулоқоти; б) қўлланилаётган педагогик технологиялар; в) яратилган ўқув-методик материалларнинг сифати ва уларни талабага етказиш; г) тескари алоқанинг мавжудлиги ҳамда самараси. Бошқача қилиб айтганда, масофавий ўқитишнинг самараси ўқув материалларининг сифатига ва педагогларнинг маҳоратига боғлиқ. Электрон ўқув нашрлар яратиш жараёни масофавий таълим борасида масофавий таълим фа- олиятининг етакчи йўналишига айланиб бормоқда. Анъанавий ўқув жараёнида билимни бошқарувчи вазифасини ўқитувчи бажарса, масофавий таълимда талабанинг ўзи бажаради. Бундай талабларга жавоб берадиган электрон ўқув нашрларини (ЭЎН) яратиш мураккаб дидактик талаб- ларни ўз ичига олади, лекин ҳозирги замонавий ахборот технологиялари бу муаммони ҳал қилишда кенг имкониятлар яратиб беради. Бунда қуйидаги талабларга эътибор қаратиш лозим: курснинг бўлимлар бирлигида намойиш қилиниши; мундарижа бўлимларига тўлиқ рухсат этилиши; турли кўринишдаги маълумотлардан фойдаланиш; ўқув материалининг ўрганувчи хусусиятлари юзаси- дан мослашувчанлиги. ЭЎНни яратишда турли даражадаги ўрганувчилар учун индивидуал таълим хусусиятларини ҳисобга олиш зарур. Масофавий таълим тизимида ЭЎН ларини яратиш турли уску- навий воситалар ва қобиқлардан фойдаланишни турли тартибда ташкил қилишдан иборат бўлиши

1Xolikov I.R., Lecturer, Department of Primary Military Education, State University, Uzbekistan.

3 Topical issues of humanities and social sciences New university ISSN 2222-1484 2020. №5-6

мумкин. Бунда ЭЎН лар қўйидаги таркибий қисмлардан ташкил топади: киритиш бўлими, ўқув ма- териаллари, семинар машғулотлари, деканат типидаги тизим, талабаларнинг алоқа ўрнатиш воси- талари (чат, телеконференция, эълонлар доскаси, электрон почта ва бошқалар) бўлими, ўқув топ- шириқлари бўлими, масофавий ўқитиш жараёни администратори (ўталабалар рўйхати, ҳисоб дафтарчаси, талабаларнинг шахсий маълумотлари, ҳисобот метериаллари ва ҳ.к.) бўлими ва асо- сийси ёрдам бўлими ва шу кабилар. Бундай кенг имкониятлар талабаларнинг билим ўзлаштириш кўрсаткичини ошишига етарлича таъсир кўрсатади. Шу ўринда уч даражадаги мослашувчанлик хусусиятига эга бўлган ЭЎНларни яратишни кел- тириб ўтмоқчиман. Биринчи даражада ўқув материали бўлимлари оддий HTML тилида, оққора рангда икки ўл- чамли тасвирлардан иборат, оддий чизмалардан фойдаланилган ҳолда тасвирланиши мумкин. Иккинчи даражада ўқув материали бўлимлари HTML, Java, JavaScript иловалари, 2-D, 3-D ва рангли тасвирлар, бўлимларнинг бир-бири билан ўзаро боғликлик ҳолида келтирилиши мумкин. Учинчи даражада ўқув материали ҳар бир бўлимда HTML, Java, JavaScript иловалари, 2-D, 3-D ва рангли тасвирлар ва матнлардан ташқари, овозли, видео, намойишли тарзда ва албатта тестлаш дастури билан бирга келтирилади. Юқорида санаб ўтилган уч хил даражали ЭЎНларни яратиш талаба билим салоҳиятини ошиши, масофавий ўқитишда билимни ўзлаштириш даражасини юқорига кўтарилишига олиб ке- лади.

Адабиётлар:

1. Тайлақов Н.И. Масофавий ўқитиш курсларининг модел ва шакллари  Халқ таълими. –2004. –№2. –Б. 85–89.

4 Topical issues of humanities and social sciences New university ISSN 2222-1484 2020. №5-6

Turaev M.1 Abduraxmonova D.U.2

FORM AND STRUCTURE OF PHYSICAL EXERCISE CLASSES

This article discusses the forms and structure of exercise classes. Key words: content of physical exercises, health value, educational role, influence on the personality. doi: 10.15350/2222-1484.2020.5-6/4

For citation: Turaev M., Abduraxmonova D.U. FORM AND STRUCTURE OF PHYSICAL EXERCISE CLASSES. New university. Topical issues of humanities and social sciences. 2020. 5-6. 5-6

Физическая культура является частью общей культуры человечества и вобрала в себя не только многовековой ценный опыт подготовки человека к жизни, освоения, развития и управления во благо человека заложенными в него природой физическими и психическими способностями, но, что не менее важно, и опыт утверждения и закалки проявляющихся в процессе физкультурной де- ятельности моральных, нравственных начал человека. Эффект физических упражнений определя- ется прежде всего содержанием. Содержание физических упражнений – это совокупность физиологических, психологических и биомеханических процессов, происходящих в организме человека при выполнении данного упражнения (физиологические сдвиги в организме, степень проявления физических качеств и т.п.). Содержание физических упражнений обусловливает их оздоровительное значение, образо- вательную роль, влияние на личность. Оздоровительное значение. Выполнение физических упражнений вызывает приспособи- тельные морфологические и функциональные перестройки организма, что отражается на улучше- нии показателей здоровья и во многих случаях оказывает лечебный эффект. Оздоровительное значение физических упражнений особенно важно при гипокинезии, гипо- динамии, сердечно-сосудистых заболеваниях. Под воздействием физических упражнений можно существенно изменять формы телосложе- ния. Подбирая соответствующую методику выполнения физических упражнений, в одних случаях массу мышечных групп увеличивают, в других случаях уменьшают. С помощью физических упражнений можно целенаправленно воздействовать на воспитание физических качеств человека, что, естественно, может улучшить его физическое развитие и физи- ческую подготовленность, а это, в свою очередь, отразится на показателях здоровья. Например, при совершенствовании выносливости не только воспитывается способность длительно выполнять ка- кую-либо умеренную работу, но и одновременно совершенствуются сердечно-сосудистая и дыха- тельная системы. Образовательная роль. Через физические упражнения познаются законы движения в окружа- ющей среде и собственного тела и его частей. Выполняя физические упражнения, занимающиеся учатся управлять своими движениями, овладевают новыми двигательными умениями и навыками. Это, в свою очередь, позволяет осваивать более сложные двигательные действия и познавать за- коны движений в спорте. Чем большим багажом двигательных умений и навыков обладает человек, тем легче он приспосабливается к условиям окружающей среды и тем легче он осваивает новые формы движений. В процессе занятий физическими упражнениями происходит освоение целого ряда специаль- ных знаний, пополняются и углубляются ранее приобретенные.

1Turaev M., Senior Lecturer, Theory and Methods of Teaching Physical Education, Bukhara State Univer- sity, Uzbekistan. 2Abduraxmonova D.U., Student, Bukhara State University, Uzbekistan.

5 Topical issues of humanities and social sciences New university ISSN 2222-1484 2020. №5-6

Влияние на личность. Физические упражнения требуют зачастую неординарного проявления целого ряда личностных качеств. Преодолевая различные трудности и управляя своими эмоциями в процессе занятий физическими упражнениями, человек вырабатывает в себе ценные для жизни черты и качества характера (смелость, настойчивость, трудолюбие, решительность и др.). Занятия физическими упражнениями, как правило, проводятся в коллективе. При выполне- нии физических упражнений во многих случаях действия одного занимающегося зависят или во многом определяют действия другого. Происходит как бы согласование своих действий с мотивами и действиями коллектива, подчинение личности под общую стратегию действий. Это проявляется во многих подвижных и спортивных играх. Умение быть сдержанным, подчинить себя воле коллек- тива, найти одно-единственное правильное решение и, не считаясь со своими личными амбициями, помочь товарищу. Эти и многие другие нравственные качества формируются при занятиях физиче- скими упражнениями. Особенности содержания того или иного физического упражнения определяются его фор- мой. Форма физического упражнения – это определенная упорядоченность и согласованность как процессов, так и элементов содержания данного упражнения. В форме физического упражнения различают внутреннюю и внешнюю структуру. Внутренняя структура физического упражнения обусловлена взаимодействием, согласован- ностью и связью различных процессов, происходящих в организме во время данного упражнения. Внешняя структура физического упражнения – это его видимая форма, которая характеризу- ется соотношением пространственных, временных и динамических (силовых) параметров движе- ний. Содержание и форма физического упражнения тесно взаимосвязаны между собой. Они обра- зуют органическое единство, причем содержание играет ведущую роль по отношению к форме. Для совершенствования в двигательной деятельности необходимо обеспечить в первую очередь соот- ветствующее изменение ее содержательной стороны. По мере изменения содержания меняется и форма упражнения. Со своей стороны форма также влияет на содержание. Несовершенная форма не позволяет в полной мере раскрыться содержанию упражнения.

Литература:

1. Теория и методика физической культуры и спорта http://libweb.ksu.ru/ebooks/22_228_000399.pdf 2. Общая педагогика физической культуры и спорта: Учебное пособие / Э.Б. Кайнова. - М.: ИД ФОРУМ: НИЦ Инфра-М, 2012. - 208 с. http://znanium.com/bookread.php?book=357794

6 Topical issues of humanities and social sciences New university ISSN 2222-1484 2020. №5-6

Ostonova Sh.T.1 Aslonova D.K.2

SCIENTIFIC METHODS IN TEACHING MATHEMATICS This article analyzes the scientific methods of teaching mathematics. Key words: research method, observation, experiment, analogy, comparison, synthesis and analysis, gener- alization, specialization, concretization, abstraction, induction, deduction. doi: 10.15350/2222-1484.2020.5-6/4

For citation: Ostova Sh.T., Aslonova D.K. SCIENTIFIC METHODS IN TEACHING MATHEMATICS. New univer- sity. Topical issues of humanities and social sciences. 2020. 5-6. 7-8

Ma’lumki, matematika fani mazmunida barcha matematik obyektlar moddiy olam predmetlarini aks ettiradi, ularning mohiyati moddiy predmetlar xossalarini qarashda ikkinchi darajalilarini hisobga olmas- likni anglatib, tekshirilayotgan xossalar eng umumiy va sof holda namoyon bo‘ladi. Tabiat qonunlarini o‘rganishda matematika maxsus vositalar, tadqiqotning ilmiy usullaridan foydalanadi. Shunday qilib, ma- tematik tadqiqotning matematika o‘qitishda qo‘llaniladigan asosiy usullari quyidagilardir: Kuzatish deb atrof olam alohida obyektlar va hodisalarining xossalari va munosabatlarini ular mavjud bo‘lgan tabiiy sharoilarda o‘rganish usuliga aytiladi. Kuzatishni oddiy qabul qilishdan farq qilish lozim. U yoki bu obyektni qabul qilish bu obyektning sezgi organlarimizga ta’sir etish paytidagi ongda bevosita aks etish jarayoni bo‘lib, kuzatish uni o‘z ichiga oladi va u bilan chegaralanmaydi. Tajriba deb obyektlar va hodisalarni o‘rganishning shunday usuliga aytiladiki, bunda biz ularning tabiiy holatiga va rivojiga aralashamiz, ular uchun sun’iy sharoitlar yaratamiz, qismlarga ajratib boshqa obyektlar va hodislar bilan bog‘lanishlar hosil qilib tadqiq etamiz. Matematika esa umumiy holda tajribaviy fan emas, shuning uchun matematik tadqiqotlarda bu usullar muhim o‘rin egallamaydi. Masalan, uchburchak ichki burchaklari yig‘indisining qiymatlarini tajriba yo‘li bilan aniqlab, uning yoyiq burchakka teng ekanligini topadilar, xuddi shunga o‘xshash kuzatish va tajriba orqali yasash va o‘lchashlar natijasida muhim geometrik xossa, konuniyatni ochishga va uni isbotlashga zamin tayyorlanadi. Xulosa qilib aytganda, kuzatish va tajriba matematik tadqiqotlarda asosiy usullar qatoriga kirmasada, uni o‘qitish va o‘rganishda qo‘llanilishi mumkin. Bu usullarni qo‘llash natijalari u yoki bu matematik ma’lumotni qat’iy asoslash uchun to‘liq yetarli emas, vaholonki, uni topish va izlashda qo‘l keladi. Taqqoslash – o‘rganilayotgan obyektlarning o‘xshashlik va farqlarini fikran ajratishdan iborat. Taqqoslash tadqiqot usuli sifatida obyektlarga matematik xossalarini o‘rganish uchungina emas, balki bu xossalarni o‘rnatishda ham foydalaniladi. Taqqoslashni qo‘llashda quyidagi talablar bajarilishi lozim: 1.Biri-biri bilan ma’lum bog‘lanish va aloqalarga ega obyektlarni taqqoslash lozim, ya’ni ma’noga ega bo‘lishi talab etiladi. Masalan, ikkita funksiya xossalarini, ikkita bir jinsli miqdorlarni taqqoslash o‘rinli, le- kin uchburchak perimetri va tetraedr massasini taqqoslash ma’noga ega emas. 2.Taqqoslash reja asosida amalga oshirilishi kerak, ya’ni taqqoslash o‘tkazilayotgan bosqichlar, xos- salar aniq belgilanishi zarur. Masalan, ko‘pburchaklar bir xil perimetrga ega bo‘lganda yuzalarini taqqoslash, ichki burchaklari yig‘indisiga ko‘ra taqqoslash, ichki va tashqi chizilgan aylanalar radiuslari bo‘yicha taqqslash kabi bosqichlar yoki xossalar bo‘yicha taqqoslanishi mumkin. 3. Matematik obyektlarni bir xil xossalari bo‘yicha taqqoslash to‘la bo‘lishi, ya’ni oxirigacha yet- kazilishi lozim. Buning ma’nosi shuki, taqqoslanayotgan xossa bo‘yicha obyektning yetarlicha barcha xos- salarini tadqiq etish talab etiladi. Masalan, ichki chizilgan burchak kattaligini turli holatlar uchun tekshirib, uning yagona umumiy xossasini keltirib chiqarish zarur. Analogiya-taqqoslanayotgan obyektlarning xususiy xossalari (belgilari) o‘xshashligiga asoslangan tasdiq bo‘lib tahlil qilish natijasida hosil qilinadi. Masalan, har qanday parallelogrammda qarama-qarshi

1Ostova Sh.T., teacher of school number 1 of the Shafirkan district of , Uzbekistan. 2Aslonova D.K., teacher of school number 1 of the Shafirkan district of Bukhara region, Uzbekistan.

7 Topical issues of humanities and social sciences New university ISSN 2222-1484 2020. №5-6 tomonlar juft-jufti bilan teng, har qanday parallelepipedda qarama-qarshi yoqlar juft-jufti bilan teng. Paral- lelogramm va parallelepiped simmetriya o‘qlariga ega, parallelogramm yuzi va parallelepiped hajmi o‘xshash formulalar bilan hisoblanadi. Xuddi shunday sfera bilan aylana, shar va doiraning ko‘pgina xos- salari analogiyani qo‘llash asosida keltirib chiqariladi. Analiz va sintez tadqiqot usullari matematika o‘qitishda turli shakllarda namoyon bo‘ladi: masalalar yechish usuli, teoremalarni isbotlash usuli, matematik tushunchalar xossalarini o‘rganish usuli va xokazo. Matematika o‘qitishda analiz va sintez ikkinchi bosqich tushunish ma’nosida qo‘llaniladi. Bu usullar na fakat ilmiy-tadqiqot usuli, o‘quv materialini o‘rganish usullari sifatida, balki tafakkur jarayoni shakllari sifatida ham namoyon bo‘ladi. Masalan, 6 ta gugurt chupidan 4 ta teng tomonli uchburchak yasash masalasini yechishda masalaning turli yechish usullari qaralib, faqat masalani fazoda qaralgandagina yechim mavjud- ligi keltirib chiqariladi. O‘qituvchi qayerda analiz, qayerda sintez qo‘llash lozimligini ajrata olishi, bunda analiz - kashfiyotga yo‘l bo‘lsa, sintez – asoslashga yo‘l ekanligini hisobga olinishi zarur. Umumlashtirishda obyektlar to‘plamiga tegishli va bu obyektlarni birlashtiruvchi birorta xossa fikran ajratiladi. Masalan, arifmetik progressiya p-hadi formulasini o‘rganish uning berilgan birinchi hadi va ayirmasiga ko‘ra turli hadlarni topishga doir konkret misollar asosida qaraladi va umumiy formula keltirib chiqariladi. Maxsuslashtirishda o‘rganilayotgan obyekt xossalari to‘plamidan birorta xossa fikran ajratishdan iborat. Masalan, romblar to‘uplamidan teng diagonalli romblarni ajratib kvadratlar to‘plamini hosil qilamiz. Abstraksiya analiz va umumlashtirish kabi ikki xil shaklda bo‘ulishi mumkin. Masalan, uchburchak- ning turli burchaklar buyicha sinflashda abstraktlashtirib uchburchakning turlicha tomonga egaligi xossas- iga e’tibor bermay, abstrakt uchburchak tushunchasi bilan ish ko‘riladi. Demak, abstraksiyalash –o‘rganila- yotgan obyekt ba’zi muhim bo‘lmagan xossalariga fikran e’tibor bermasdan xossani tadqiq etish uchun mu- him xossa ajratib qaraladi. Konkretlashtirish o‘qitishning dastlabki bosqichlaridagi qo‘llaniladi. U o‘rganilayotgan obyektning bir tarafi bir yoqlama o‘rganiladi va bu o‘rganish uning boshqa tomonlariga bog‘liq bo‘lmagan holda amalga oshiriladi. U ko‘rgazmali ko‘rinishda yoki abstrakt qoidaga misol sifatida qo‘llanilishi mumkin. Masalan, ratsional sonlarni qo‘shishning o‘rin almashtirish yoki guruhlash qonunlari konkret misollarni qarash aso- sida keltirib chiqarilishi mumkin. Yoki birorta formulani o‘rganishda bu formulani qo‘llab hisoblashlarning konkret hollari qaralishi konkretlashtirishdan iborat. Matematika darslarini o‘tishda ushbu usullardan samarali foydalanilsa, dars o‘z maqsadiga erishadi va o‘qituvchiga darsni tashkil etishda bir qancha qulayliklar yaratadi.

Foydalanilgan adabiyotlar:

1. Исмоилова М.Н., Имомова Ш.М. Интерполяция функции// ВЕСТНИК НАУКИ И ОБРАЗОВАНИЯ 2020. №81. Часть 3. С5. 2. Бердиева С.М., Имомова Ш.М. Использование инновационных технологий на уроках информатики// Наука, техника и образование. 2018.10 (51). С. 28-31.

8 Topical issues of humanities and social sciences New university ISSN 2222-1484 2020. №5-6

Gulomov M.I.1 Gafarova S.M.2

ECOLOGICAL ETHICS AND ECOLOGICAL HUMANISM This article analyzes concepts such as environmental ethics, environmental humanism, environmental cri- sis, and provides information on current socio-environmental crises. Key words: environmental crisis, environmental law, socio-environmental crisis, environmental ignorance, environmental theory. doi: 10.15350/2222-1484.2020.5-6/4

For citation: Gulomov M.I., Gafarova S.M. ECOLOGICAL ETHICS AND ECOLOGICAL HUMANISM. New univer- sity. Topical issues of humanities and social sciences. 2020. 5-6. 9-10

Ҳар қандай экологик инқирознинг сабаби асосида авваломбор шундай шахсий қадриятлар ётадики, уларни ҳозирги замон кишиси қадрлайди. Уларни қандай қилиб ўзгартириш мумкин ва янги қадриятлар қандай бўлиши керак? Буларнинг ҳаммаси шахсий сифатлар даражасидаги асосий экологик саволлардир. Ҳозирги замон одамларининг хоҳиши ва интилишлари нимадан иборат? Бу ижтимоий эколгиянинг асосий аспектини ташкил қилади. Экологик инқирознинг асосий саволларидан бири, бугунги кунда сайёрамизнинг маълум бир қисмида юз бераётган, табиатнинг фундаментал қонунларига зид, ҳозирги ғарб цивилизациясининг истеъмолчилик муносабатидир. Муаммо шундаки, агар биз моддий истеъмолчилик муносабатини асосий мақсад қилиб қўйсак унда бу муносабатни чеки бўлмайди, доимо ўсаверади, биосферани эса бундай муносибатни қондириши чекланган. Агар бундай муносабатни қондиришга уринсак унда албатта кимошди ва зўрлаш руҳият муносабати муаммоси келиб чиқади ва ундан сўнг албатта бировларни бошқалар томонидан ва табиатни эксплуатация қилиш келиб чиқади. Бу эса цивилизацияни экологик ва бошқа инқирозларини асосийси ҳисоблан- ади. (Горелов, 2001). Истеъмолчилик муносабати бир вақтнинг ўзида зўрлаш цивилизациясидир, ҳатто агар унда юмшоқ зўрлаш «цивилизацияси» бўлса ҳам. Бундай муносабат кескин рақобат шароитида давлатлар орасида анча агрессив муносабатларни туғдириши мумкин, бунда зўрлаш истеъмолчи- лик муносабатининг ўрнини эгаллаши мумкин. Агрессия ва истеъмолчилик муносабати табиат ва эксплуатация қилинаётган ҳалқларнинг маданиятини хароб қилади ва ўша регионларнинг турғунлигини бузади, биз биламизки турғунлик экологик қонунларга кўра хилма-хилликни ўсиши билан ўса боради, хилма-хиллик камайса турғун- лик даражаси ҳам пасаяди. Ҳозирги ижтимоий-экологик инқирозларга ким айбдор саволига жавоб беришга уринсак биз албатта қўйидаги жавобни беришга мажбурмиз: аҳолининг паст руҳий ахлоқий даражаси ҳукумрон идеалогияга бас келолмаслиги. Бундан келиб чиқадики экологик жоҳиллик, экологик назарияни яратмаслиги ва экологик чиқишларнинг сустлиги. Инсон ҳам тур шаклида бирор бир ички механизмларга эгами, кайсики уни инқрозлардан қутқаришга имкон берсин, ноъмалум. Юридик қонунлар муҳим, аммо уларни бажаришнинг кафо- лати йўқ, асосан экологик соҳада, қаерда ҳар бир кишининг ҳаракатини кузатишни иложи йўқлиги. Ҳозирги пайтда «ривожланишнинг турғунлик» концепцияси бу фақат гипотеза ҳисобланади.

1Gulomov M.I., Doctor of Biological Sciences, Professor, Bukhara State Medical Institute Ibn Sino, Uzbeki- stan. 2Gafarova S.M., Senior Lecturer, Department of Biology, Bukhara State University, Uzbekistan.

9 Topical issues of humanities and social sciences New university ISSN 2222-1484 2020. №5-6

Атроф муҳит ҳақида шахсий жавобгарлик ҳиссиёти зарур, бунда инсонни руҳий қадриятла- рининг ўсиши билан вужудга келиши мумкин ва ўзича агрессив истемолчилик муносабатига қарши позитив курашни акслантиради. Инсоният тинчлик, осойишталик ва хафсизлигини таминлана олмайди, токи у ўзини бирлиги ўрната олмаса: Ер – ягона сарзамин ва ҳамма одамлар – унинг фуқаролари. Ана шундай фикр атро- фида экологик ҳаракатни асосий саволлари жалб қилинган. Океанларнинг ифлосланиши, турлар- нинг қирилиши, кислотали ёмғирларнинг ёғилиши ва ўрмонларнинг йўқолиш муаммолари давлат чегараларига боғлиқ эмас. Буларни ҳаммаси дунё масштабида ечиладиган муаммолардир. Энг кучли ва эффективли дунё шифосининг тадбири – ҳамма одамларнинг битта умумий Ду- нёвий ишга бирлаштириш. Буларнинг ҳаммаси тўғридан-тўғри атроф муҳитни ҳимоя қилиш ишларига тегишлидир. Ма- салан, иқтисодий адолат принципи. Дунёни кўп регионларида жала ёмғирли тропик ўрмонларга ҳужум натижасида кўпгина дарахт турларининг йуқолиб бориши хавфи мавжуд. Бунинг сабаби кам- бағал халқ ўзининг дунё бойлиги улушини ўзлаштиришга интилиши, яъни - янги ерларни очиш мақсадида ўрмондаги дарахтларининг кесилиши. Бу одамлар ҳис қилмайдиларки, булар дунё жа- моасининг аъзолари (бу ҳақда ҳеч қандай маълумотга эга эмаслар), авлодларнинг ҳаётини яхши- лашга нисбатан бу билан улар ўз авлодларининг келажагига зиён етказадилар. Шунинг учун таби- атни муҳофиза қилиш ҳар қандай уринишлар авваломбор бойлар ва камбағаллар орасидаги прин- ципал фарқни камайтиришга қаратилиши лозим. Худди шундай аёлларни эркаклар билан тенг ҳуқуқлигини ўрнатиш, табиатни муҳофаза қилишга қатта ҳиссасини қўшиши мумкин. Бунда табиатни муҳофаза қилишда янги тоза аёл қадри- ятларини келтирилиши. Ҳозирги замон муқадас битикларида бу ҳақда шундай дейилган «…эркак аёл устида ўзини кучли ва агрессив тузилиши ва руҳи орқали ҳукумдорлик қилиб келган. Бугунга келиб тарозу паллалари анча силжиган: куч ўз ҳукумдорлигини йўқотаяпти, ақл расолик, интуиция ва руҳий сифатлар – муҳаббат, яқинларга ғамхўрликдек сифатлар - аёлларга хос бўлиб, кўпроқ қадр- ланаяпти. Бундан келиб чиқадики, янги аср, бу аёл идеаллари билан тўйинган аср бўлиши…». Умумий таълим одамларни, ўзаро боғлиқлиги принципига асосланган – яна бир асос глобал экологик тушунишга етишишни. Бирдамлик ва ўзаро боғлиқлик принципи атроф муҳит муаммола- рини ечишда тўғридан-тўғри тегишли. Моддийлик ва руҳият орасидаги бўшлиқни тушуниш – одам зотини табиатда ҳозирги кундаги ҳолатини тушунишнинг калитидир. Ҳозирги кундаги атроф-муҳитга энг катта хаф туғди- рувчи, ядровий қирилишни ҳисобга олган ҳолда – дунёни қамраб олаётган инсонни руҳий қашоқлиги, заифлиги ва касаликларидирки, улар моддий бойлик ва эгоцентризмни руҳлантиради ва одамларни умум жаҳон жамиятида биргаликда ишлашга катта тўсқин булиб келмоқда.

Адабиётлар:

1. Горелов А.А. Экология. Учебное пособие. М.: Юрайт. 2001. 312 с. 2. Новые духовные ценности. М.: Издательская группа: Прогресс, Культура. 1992. 288 с.

10 Topical issues of humanities and social sciences New university ISSN 2222-1484 2020. №5-6

Zhabborova D.X.1

APPLICATION OF GEOGRAPHICAL INFORMATION SYSTEMS FOR SOIL MAPPING The article presents information about the use of geographical information systems in soil mapping. Key words: map, soil, geographical information systems, cartographic image, soil map. doi: 10.15350/2222-1484.2020.5-6/4

For citation: Zhabborova D.X. APPLICATION OF GEOGRAPHICAL INFORMATION SYSTEMS FOR SOIL MAP- PING. New university. Topical issues of humanities and social sciences. 2020. 5-6. 11-12

Тупроқшуносликда хариталардан: тупроқ харитаси, бонитировка харитаси, иқлим харитаси, харитограммалардан: шўрланиш харитограммаси, агрокимёвий харитограммалар, гумус билан таъминланганлик харитограммасидан кенг фойдаланилади. Тупроқ харитасини чизиш ва анализ қилиш учун даладан намуналар олинади. Хўжаликларда ерлардан тўғри ва самарали фойдаланиш тупроқ хариталари, тупроқ ва агрокимёвий харитаграм- малари асоосида олиб борилиши лозим. Тупроқ харитаси-маълум территория (хўжалик, туман, вилоят каби) тупроқ қопламини маълум масштабда кичрайтирилган ҳолда қоғозга акс эттириш демакдир. Тупроқни хариталашнинг асосий вазифаси ер юзасининг маълум майдонини харитасини ту- зишдан, тупроқ ва тупроқ ҳосил қилиш шароитларини ўзаро боғлиқлигини ўрганишдан, тупроқ типлари типчалари ва хилларини тарқалиш қонуниятларини очиб беришдан иборат. Тупроқни ха- риталашнинг асосий усули В.В.Докучаев томонидан ишлаб чиқилган тупроқ географияси усулидир. Тупроқни табиатда ва лаборатория шароитида биргаликда ўрганиш тупроқ ҳосил бўлиши, риво- жланиши, тарқалиши ва унумдорлигини аниқлаш каби жуда мураккаб масалаларни ҳал этишга ёр- дам беради. Географик ахборот тизимлари (ГАТ, кейинчалик умумий қабул қилинган атамаси - ГАТ ишла- тилади) ХХ асрнинг 60-йилларидан бошлаб ривожлана бошлаган, лекин бу тизимнинг кенг риво- жланиши 90-йилларга тўғри келади. Бунга сабаб шу кейинги 20 йил ичида компьютер технологи- ясининг анча ривожланиши бўлди. Карталар яратишнинг "Қоғозли" деб аталган одатдаги техноло- гияси билан бир қаторда географик ахборот тизимидан фойдаланган ҳолда карталар яратишнинг компьютерли технологияси жадал суръатлар билан ривожланмоқда. Оддий қилиб айтганда, ГАТга табиат ва жамият объектлари ва ҳодисалари ҳақидаги топогра- фик, геодезик, эр, сув ресурслари ва бошқа картографик ахборотни йиғиш, уларга ишлов бериш, ЭҲМ хотирасида сақлаш, янгилаш, тахлил қилиш, яна қайта ишлашни таъминловчи автоматлашти- рилган аппаратлашган дастурли комплекс, деб таъриф берса бўлади. Барча ГАТларда маълумотларни йиғиш, қайта ишлаш, хотирада сақлаш, янгилаш, тахлил қилиш ва маълумотларни компьютерда ёки этарли даражада тасвир хусусиятини қайта ишлай ола- диган махсус дастурда техник воситалар орқали ушбу жараёнларни бажариш усуллари эътиборга олинган. Демак, ГАТ - турли усуллар билан тўпланган табиий тармоқлар ҳақидаги кенг мазмунли маълумотлар базасига таянган мукаммал ривожланган тизим ҳисобланади. Ҳозирги пайтда фойдаланиш соҳаларининг кенглиги жихатидан ГАТнинг тенги йўқ - у нави- гастия, транспорт, қурилиш, геология, ҳарбий ишлар, иқтисодиёт, экология ва бошқа соҳаларда кенг қўлланилмоқда. Географик ахборот тизимлари эр тузишда, турли тизим кадастрларида, кар- тографияда ва геодезияда кенг қўлланилмоқда, чунки катта ҳажмдаги статистик, фазовий, матнли, графикли ва бошқа кўринишдаги маълумотларни қайта ишлаш ва уларни тасвирлашни ГАТ тизи- мисиз мумкин эмас.

1Zhabborova D.X., geography teacher, school number 27, district of Bukhara region, Uzbekistan.

11 Topical issues of humanities and social sciences New university ISSN 2222-1484 2020. №5-6

Бугунги кунда илмий тадқиқотлар ва амалий фаолиятда кўплаб ГАТлар ишлатилади, лекин улар орасида шахсий ГАТлар кенг тарқалган. Жумладан, уларга ГеоДраw, ГеоГрапҳ (Россия Геогра- фия институти), АтласГис, Wингис, АрcИнфо, МапИнфо (АҚШ) ва бошқа дастурларни мисол келти- риш мумкин. Умуман олганда карталар яратишнинг ГАТ-технологиясини қуйидагича тасаввур қилса бўлади: 1. Тайёргарлик ишлари. Электрон тахеометрлар ва ГРС асбобларидан, тасвирларни қайта ишлаш воситаларидан, изланишлар рақамли маълумотларидан, авторлик оригиналлардан, мавжуд фонд карталари ва бошқалардан дастлабки маълумотларни тўплаш. Картографик ва фонд матери- алларини, растрли тасвирларни бир хил масштабга келтириш, сўнгра уларни компьютер хоти- расига жойлаш. 2. Яратилаётган картанинг мавзули қатламларини, уларга тегишли жадвалларни ишлаб чиқиш ва уларни тахлил қилиш. Маълумотлар базасини яратиш. Объектлар таснифи мавжуд жадваллар (атрибутлар) ва матн маълумотларни ЭҲМ хотирасига киритиш. Шартли белгилар тизи- мини ишлаб чиқиш. 3. Картанинг мавзули қатламларини мувофиқлаш, картографик тасвирни ҳосил қилиш ва уларни тахрир қилиш. Картанинг компоновкасини ишлаб чиқиш ва уни нашрга тайёрлаш. Картани нашр қилиш.

Foydalanilgan adabiyotlar:

1.Почвозащитное и ресурсосберагающее земледелие: Теория и методика исследований. FAO-CYMMIT, Анкара, 2015. – 175 с. ISBN978-92-5-408795-1.) 2.Имомова Ш.М., Хасанова М.М., Холиева Д.Х. Использование дидактических игр при подготовке к занятиям по генетике// Ученый XXI Beka. № 11 (24), 2016. С.59.

12 Topical issues of humanities and social sciences New university ISSN 2222-1484 2020. №5-6

Zhalolova Sh.N.1 Mavlyanova M.O.2

THE CULTURE OF TEACHER'S SPEECH The article provides information about the teacher's speech culture. Key word: teacher, speech, literary language, speech culture, written speech, oral speech. doi: 10.15350/2222-1484.2020.5-6/4

For citation: Zhalolova Sh.N., Mavlyanova M.O. THE CULTURE OF TEACHER'S SPEECH. New university. Top- ical issues of humanities and social sciences. 2020. 5-6. 13-14

O’qituvchining nutq madaniyati, notiqlik san’ati va o’z fikrini og’zaki va yozma tarzda ifodalay olishi haqida mulohaza yuritishdan oldin til va nutq xususida ayrim malumotlarni eslatish lozim. Nutq madaniyati jamiyat hayot va madaniyatining o’ta muhim ajralmas tarkibiy qismi, muayyan voqeligi ko’rinishi sifatida alohida ahamiyatga egadir. U fikr almashish, muomala, so’zlash kabi kun-dalik, doimiy zaruriy jarayonlarni o’z ijiga oladi, ularni «boshqara-di», ular orqali voqelikka aylanadi, ta’sir qilish quvvatiga ega bo’ladi. Til va nutq o’zaro dialektik bog’liq ijtimoiy-tarixiy, ijtimoiy-psixik hodisalar bo’lib, til aloqa quroli sifatida, nutq esa aloqa usuli sifatida mavjuddir. Nutq-bu til deb ataluvchi, ijtimoiy-individual noyob quroldan foydalanish jarayoni, til birliklari, im- koniyatlarining obyektiv borliq, tafakkur hamda vaziyat bilan o’zaro doimiy munosabatda namoyon bo’lish- idir. Nutq-bu rasmiy tildir. U keng ma’noda so’zlardan, so’z birikmalari va gaplardan tashkil topadi. Madaniy gapirishga intilish tushunchasi barcha xalqlarda qadimdan mavjuddir. Bu tushuncha muayyan lingvistik me’yorlar, etik va estetik talablar bilan aloqador bo’lgan tushunchadir. Demak, nutq madaniyati tushunchasi har bir xalq tili va millat ma’naviyatini belgilovchi (ko’rsatuvchi) etik va estetik kategoriyadir, hodisadir. Nutq madaniyati faqatgina adabiy tilni ongli va maqsadga muvofiq me’yorlashga (uni qayta ishlash va boyit- ishga) qaratilgan harakatlargina emas, balki millatning umumiy madaniyatini ko’tarish, odamlarda ma’lum «til didi»ni tarbiyalashga xizmat qiluvchi faoliyat hamdir. Nutq madaniyati termini tilshunoslikda uch xil hodisani ifoda etadi: 1) madaniy nutqning, ya’ni nutqiy hodisaning nomi; 2) madaniy nutq tushunchasi bilan bog’liq va nutq madaniyati deb yuritiluvchi ilmiy muammoning nomi; 3) nutq madaniyati muammolarini o’rganish bilan shug’ullanuvchi sohaning, til- shunoslik fani bo’limining nomi. Keltirilgan uchta hodisaning har biri o’zining murakkab ko’rinishlariga va qirralariga ega, ularni bir-biri bilan qorishtirmaslik lozim. Adabiy til madaniyatini chuqur egallagan insongina kasbiy nutq madaniyatiga ega bo’ladi. Adabiy til madaniyatini egallashda tilga bo’lgan e’tibor, unga chinakam muhabbat va hurmat muhim ahamiyat kasb etadi. O’qituvchi adabiy tilda gapirishi lozim. Adabiy til va uning me’yorlarini shunchaki qiziqish yoki u bilan nomigagina shug’ullanish orqali egallab bo’lmaydi. Insonning nutq faoliyati uch ko’rinishda namoyon bo’ladi: so’zlash, mutolaa qilish va eshitish. So’zlash deyilganda, so’zlovchining ma’lumot, maslahat berishi, buyurishi, o’ziga noma’lum bo’lgan narsalar haqida so’rashi tushuniladi. So’zlaganda so’zlovchining bilimi, madaniyati, axloqi, odobi yuzaga chiqadi. So’zlashning monologik va dialogik ko’rinishlari mavjud. Mutolaa qilish-o’quvchining yozma nutq orqali asar muallifi, obrazlari bilan muloqotidir. Mutolaa tufayli yozma nutqda aks etgan voqea - hodisadan xabardor bo’ladi. Nutq-so’zlovchi yoki yozuvchi tomonidan shakllantirilgan matn-ning muayyan ko’rinishi ifoda bo’lib, u faqatgina lisoniy hodisa sanalmasdan, balki ham ruhiyat, ham nafosat hodisasi hisoblanadi. Shuning uchun ham yaxshi nutq deyilganda, aytilmoqchi bo’lgan maqsadning tinglovchi yoki kitobxonga to’liq va aniq yetib borishi, ularga ma’lum ta’sir o’tkazishi nazarda tutiladi. Shunga ko’ra, nutq oldiga muayyan talablar qo’yiladi. Bu talablar nutqning kommunikativ

1Zhalolova Sh.N., teacher of fine art and drawing school number 7 of the Karaulbazar district of Bukhara region, Uzbekistan. 2Mavlyanova M.O., Math teacher at school number 3 of the Karaulbazar district of the Bukhara region, Uz- bekistan.

13 Topical issues of humanities and social sciences New university ISSN 2222-1484 2020. №5-6 sifatlari bo’lb, unda nutqning mantiqan to’g’ri, fIkran aniq, tuzilishiga ko’ra chiroyli va yo’nalishiga ko’ra maqsadga muvofIq bo’lishi nazarda tutiladi. «Har bir kishining madaniylik darajasi, o’qib qanchalik tarbiya ko’rganligi uning yozma va og’zaki nutqidan bilinadi» (S. Ibrohimov). O’qituvchining yozma nutqiga ham katta talablar qo’yiladi. Bular imloviy savodxonlik, fikrni yozma tarzda ravon ifodalash, yozuv qoidalariga rioya qilish, orfografik va punktuasion hamda stilistik xatolarga yo’l qo’ymaslik kabilardir. Shuning uchun o’qituvchining yozma nutqi ikkita kom- ponent-imlo savodxonligi va husnixat (kalligrafiya, yozuv uslubi) dan iborat deb yuritiladi. Og’zaki va yozma mukammal nutq shartli ravishda (ma’joziy ma’noda) o’qituvchining ikki “yorug’ yuzi” deb ham ataladi. Tiln- ing dunyoni bilish, bilimlarni to’plash, saqlash, keyingi avlodlarga yetkazish, ruhiy munosabatlarni aks et- tirish, go’zallik kategoriyalarini voqelantirish kabi qator vazifalarni bajarishiga qaramasdan, uning asosiy funksiyasi kishilar o’rtasidagi aloqani ta’minlashi va ularning bilim olishida qudratli qurol ekanligida ko’rinadi.

Foydalanilgan adabiyotlar:

1. Ornonov Hojiqul Tovboyevich, Xo’jayev Nutfillo, Madyarova Svetlana Aminovna, Eshchonov Erkaboy Uskinovich “PEDAGOGIK TEXNOLOGIYALAR VA PEDAGOGIK MAHORAT” Darslik 2009 yil 2. Бердиева С.М., Имомова Ш.М. Использование инновационных технологий на уроках информатики// Наука, техника и образование. 2018.10 (51).С. 28-31.

14 Topical issues of humanities and social sciences New university ISSN 2222-1484 2020. №5-6

Nazhimova N.R.1 Narzullaeva X.R.2

PEDAGOGICAL FEATURES OF THE ONLINE LESSON This article analyzes the types of noline lessons and their pedagogical features, the organization of educa- tional activities in the distance learning system. Key words: online lesson, distance learning, educational aspect, developing aspect, educational aspect, vir- tual classroom. doi: 10.15350/2222-1484.2020.5-6/4

For citation: Nazhimova N.R., Narzullaeva X.R. PEDAGOGICAL FEATURES OF THE ONLINE LESSON. New uni- versity. Topical issues of humanities and social sciences. 2020. 5-6. 15-16

Онлайн урок – это основная единица дидактического цикла и форма организации дистанци- онного обучения. Дидактически онлайн урок характеризуется единством дидактической цели, объ- единяющей содержание деятельности учителя и учащихся, определённостью структуры, диктуе- мой каждый раз как предметными, так и технологическими условиями и закономерностями усвое- ния учебного материала. В организационном плане онлайн урок характеризуется определённостью отводимого на него времени, постоянством состава учащихся, проведением по установленному рас- писанию, преимущественно в едином виртуальном классе. Основные типы онлайн-урока: организация восприятия и усвоения новых знаний; формиро- вание навыков и умений; проблемный урок; комбинированный урок. Педагогические особенности онлайн урока: - единство обучающей и воспитательской функции взаимодействия учителя и учащихся, со- держания и средств обучения; - активность учащихся, которая проявляется с помощью письменных ответов в режиме «Фо- рум», «Чат», «Блог» и др.; - развитие познавательной самостоятельности (т. е. стремления и умения познавать новое в процессе творческого поиска); - единство дидактической цели и подчинение ей отдельных элементов или частей урока; - построение урока и его частей с учётом содержания образования, закономерностей усвое- ния учебного материала, методов обучения и места урока или его части в целостной системе обуче- ния (теме, разделе, курсе). Педагог онлайн урока должен владеть информационно-коммуникационными технологиями на достаточно высоком уровне. Организация учебной деятельности в системе дистанционного обу- чения требует от преподавателя выстраивания учебного процесса в специализированной информа- ционно-образовательной среде, отличной от традиционной системы обучения. Учитель может со- бирать свой «класс» в удобное время независимо от географии. Работа учащихся в классе с исполь- зованием ресурсов сети Интернет-технологий может быть организована следующим образом: фронтально (освоение нового материала); индивидуально (поиск, отбор и анализ учебной инфор- мации); в группах (выполнение общего учебного проекта). Основная цель онлайн урока соответствует триединой дидактической цели урока: -образовательный аспект: расширение знаний, закрепление умения применять методы раз- личных наук, осмысливание связей и отношений в объектах изучения; -развивающий аспект: развитие познавательного интереса у учащихся, умения обобщать, анализировать, сравнивать, формирование междисциплинарной сопряженности, активизация творческой деятельности учащихся;

1Nazhimova N.R., teacher of school number 2 of Gijduvan district of Bukhara region, Uzbekistan. 2Narzullaeva X.R., teacher of school number 2 of Gijduvan district of Bukhara region, Uzbekistan.

15 Topical issues of humanities and social sciences New university ISSN 2222-1484 2020. №5-6

-воспитательный аспект: воспитание научного мировоззрения, умения четко организовать самостоятельную и групповую работу, воспитание чувства товарищества, взаимопомощи, форми- рование навыков коллективной работы. Виртуальный учебный класс – это основная организационная форма объединения учащихся приблизительно одного возраста и уровня подготовки. Важным аспектом организации онлайн уро- ков является интерактивность как необходимое условие эффективности взаимодействия учителя и учеников. Информационно-образовательная среда как основная педагогическая платформа поддержи- вает все имеющиеся формы учебного процесса, а также взаимодействие всех участников образова- тельного процесса. В свою очередь, портал как среда для дистанционного взаимодействия должна обеспечивать средства публикации и доступ к самым разнообразным информационным ресурсам: учебным планам и программам, планам уроков, методическим статьям и пособиям, учебно-методи- ческим материалам, наборам слайдов, электронным обучающим средствам, цифровым интерактив- ным мультимедийным образовательным ресурсам, тестирующим программам, текстам лекций и др. Неотъемлемой особенностью портала является наличие информации о результатах монито- ринга успеваемости и качества знаний, тестового среза знаний. Проведение онлайн урока требует соблюдения учителем всех требований к традиционному уроку, т. е. каждый урок должен включать оценку знаний, упражнения отработки по шаблону и про- верку понимания. После каждого урока школьники должны выполнять заданную домашнюю ра- боту по электронным учебникам. Методика проектирования и проведения он-лайн уроков по пред- метам должна строиться на основе цифровым интерактивным мультимедийным образовательным ресурсам, как они являются дидактической единицей, автоматизированной процесс обучения от цели до результата.

Литература:

1. Тажигулова М. Методология и технология информатизации среднего образования. – Алматы, 2009. – 280 с.

16 Topical issues of humanities and social sciences New university ISSN 2222-1484 2020. №5-6

Razhabova L.Zh.1 Baxronova D.Sh.2

THE DEVELOPMENT OF SPEECH OF PUPILS AT LESSONS OF RUSSIAN LANGUAGE This article examines how to develop speech of pupils at lessons of Russian language. Key words: critical thinking, tongue twisters, linguistic tasks and games, role-playing, miniature essay. doi: 10.15350/2222-1484.2020.5-6/4

For citation: Razhabova L.Zh., Baxronova D.Sh. THE DEVELOPMENT OF SPEECH OF PUPILS AT LESSONS OF RUSSIAN LANGUAGE. New university. Topical issues of humanities and social sciences. 2020. 5-6. 17-18

Одна из важнейших задач учителя русского языка и литературы – обучение детей навыкам устной и письменной речи, которые являются главными составляющими развития критического мышления. Развитие речи учащихся является важнейшей задачей обучения русскому языку. Формы работы по развитию речи достаточно многообразны: - скороговорки. Их очень трудно произносить в быстром темпе, так как в них больше повто- ряющихся звонких или глухих согласных. Кроме того, любой вид развития речи может проходить и как письменная работа, и как устное выступление, так как психологические навыки устной и пись- менной речи различаются между собой. А школа должна дать их гармоническое сочетание. Лингвистические задачи и игры, помогающие развить речь учащихся на уроках русского языка. Предлагаем упражнения, проводимые нами на уроках русского языка, помогающие разви- вать речь учащихся в 5 классе. например, выберите слово, которое может сочетаться с данным. 1. Протереть – пол или лужу? 2. Одеть – сестренку или шубу? Ученики очень любят слушать сказки на лингвистические темы и пробуют сочинять их сами. Понимание учащимися той или иной орфограммы через грамматическую сказку гораздо глубже, прочнее, нежели понимание, полученное из сухих строчек учебника. Не сразу все удавалось, но со временем творения ребят стали получаться весьма интересными и поучительными. Упражнение на развитие речевой памяти. Основная цель этих упражнений – развитие рече- вой памяти детей, их языкового чутья. Например: Какие из приведённых оборотов являются пра- вильными, а какие -ошибочными? Маслить маслом, варить варенье, работать работу, угощать гос- тей, петь песни, жарить жаркое, писать письмо. Дидактические игры на уроках русского языка. Они развивают память и речь учащихся, вни- мание, сообразительность, общий кругозор, а также делают урок занимательным и интересным. Вот несколько примеров дидактических игр-упражнений. Игра «Переводчик». Кто быстрее заменит все слова в предложении (кроме служебных) сино- нимами? Дидактические игры помогают школьникам быстрее усваивать учебный материал, приме- нять его на практике, развивают речь и повышают её культуру. Ролевая игра очень эффективна, которая предполагает деление класса на условных против- ников: одна группа учащихся опровергает норму, другая защищает её (роли распределяются зара- нее с учётом желания ребят). Игровая форма дискуссии считается наиболее эффективной: она сни- мает скованность детей, позволяет провести подготовительную работу с каждой группой. Ролевая игра предоставляет возможность учителю остаться арбитром в споре: не будучи обременён необ- ходимостью аргументировать, сообщать информацию, он берёт на себя решающую роль ведущего – дирижёра дискуссии.

1Razhabova L.Zh., Director of school number 27 of the Vabkent district of Bukhara region, Uzbekistan. 2Baxronova D.Sh., Teacher of Russian language and literature, school number 27 of the Vabkent district of Bukhara region, Uzbekistan.

17 Topical issues of humanities and social sciences New university ISSN 2222-1484 2020. №5-6

Возрастает роль уроков развития речи, если на них применяется инсценирование, разыгры- ваются речевые ситуации, включаются элементы диспута, дискуссии, используются различные виды изложений и сочинений. На уроках развития речи учитель обращается к музыке, живописи, образцам художествен- ного слова, поскольку они дают возможность раскрепостить ученика, будят в нём творческое начало, мотивируют его речевую деятельность. Развитию речи способствуют такие виды работ: письмо по памяти, инсценирование, ролевая игра, дидактические игры, дискуссии. Формируют речевые умения и навыки такие упражнения учебника как сочинение-миниатюра, при выполнении которых у школьников вырабатывается уме- ние определять тему и основную мысль создаваемого высказывания, отбирать необходимый мате- риал, систематизировать его, использовать соответствующие замыслу стиль и тип речи, наиболее подходящие языковые средства. На уроках подготовки к любому из этих видов работ используется специально отобранный дидактический материал, главное назначение которого – языковая подго- товка к созданию текста. При этом происходит обогащение словаря учащихся лексикой определен- ных тематических групп, овладение синонимическими средствами языка, уяснение особенностей их использования в текстах разных стилей, типов речи; выполнение словарной работы, в процессе которой проводится анализ особенностей употребления слова в тексте. В результате этой работы постепенно накапливается опыт использования словав речи, что необходимо для работы по преду- преждению лексических ошибок. Формируя работу над развитием речи у школьников, мы способствуем росту их активности на уроках, качества знаний, формированию положительных мотивов учения, активной жизненной позиции, что в совокупности и вызывает повышение эффективности процесса обучения.

Литература:

1. Л.И.Зельманова, Е.Н.Колокольцева. Развитие речи. Русский язык и литература. Репродукция картин. –М., «Дрофа», 1999

18 Topical issues of humanities and social sciences New university ISSN 2222-1484 2020. №5-6

Fayzieva Z.I.1 Fayzieva U.I.2

METHODS FOR STUDYING ALGEBRAIC MATERIAL The article presents information about the method of studying algebraic material. Key words: mathematics, algebra, equality, inequality, equation, expression. doi: 10.15350/2222-1484.2020.5-6/4

For citation: Fayzieva Z.I., Fayzieva U.I. METHODS FOR STUDYING ALGEBRAIC MATERIAL. New university. Topical issues of humanities and social sciences. 2020. 5-6. 19-20

Бошланғич математика курсига алгебра элементларини киритишнинг мақсади ўқувчилар- нинг сон ҳақидаги, арифметик амал ҳақидаги, математик муносабат хақидаги умумлаштиришла- рини юксакрок даражага кўтаришдан ва бундан кейин алгебра элементларини муваффақиятли ўр- ганиш учун асос ҳосил қилишдан иборат. Бошланғич синфларда ўқувчилар билан тенглик, тенгсизлик, тенглама каби математик ифодалар (сонли ифода ва ўзгарувчили ифодалар) ҳақидаги тушунчаларни шакллантириш буйича режали иш олиб борилади. Бу тушунчаларнинг хаммаси ўзаро узвий боғлангандир. Масалан, хар- фий символикани киритиш болаларни тенгсизлик, тенглама ва бошқа тушунчалар билан таништи- риш имконини беради. Ҳарфдан ўзгарувчини ифодаловчи символ сифатида фойдаланиш бошланғич математика курсида қараладиган арифметика назарияси масалаларини онгли, чуқур ва умумлашган ҳолда ўзлаштириш мақсадларига хизмат қилади, кейинчалик болаларни ўзгарувчи, функция тушунчалари билан таништириш учун яхши тайёргарлик бўлади. Болаларда тенглик ва тенгсизлик тушунчаларини шакллантириш буйича бажариладиган ишлар тенгламалар ечиш ва масалаларни тенглама тузиш йўли билан ечишни киритиш учун тайёргарлик бўлиб хизмат қилади. Аввало сонли ифода тушунчасининг мазмунини эслатиб ўтамиз. Бу тушунча қуйидагича таърифла- нади: а) Хар бир сон сонли ифодадир. б) Агар А ва В - сонли ифодалар бўлса, у холда (А) + (В), (А) - (В), ва (А) : (В) хам сонли ифода бўлади. Кўрсатилган амалларни бажариб, сонли ифоданинг қийма- тини топамиз. Агар бу тартибга аниқ риоя қилинса, анчагина қавсларни ёзишга туғри келар эди, масалан, (2) + (3) ёки (7)•(9). Ёзуни қисқартириш максадида алохида сонларни қавслар ичига ол- масликка келишилган. Шундай килиб 30 : 5 + 4; 6 + 3 • 2; (7 + 1) - 4 ва бошқалар сонли ифодалар жумласига киради. Шуни таъкидлаш керакки, “Болаларда математик ифода тушунчасини таркиб топтиришда сонлар орасига қуйилган амал ишораси (белгиси) икки хил маънога эга эканини хи- собга олиш керак: бир томондан, у сонлар устида бажарилиши керак бўлган амални билдиради (масалан, 6 + 4 - олтига тўртни қўшиш керак). Иккинчи томондан, амал ишораси ифодани аниқлаш учун хизмат килади ( 6 + 4 - бу 6 ва 4 сонларининг йиғиндиси)”. Дастур талабларига биноан бошланғич синф ўқувчилари ўқишни ва ёзишни ўрганиб олишлари керак, икки ва ундан ортиқ ам- алларни ўз ичига олган ифодалардаги амалларни бажариш қоидаларини ўзлаштиришлари, ариф- метик амалларнинг хоссаларидан фойдаланган холда ифодаларни алмаштиришлар билан та- ништиришлари керак. Энг содда сонли ифодалар - йиғинди ва айирма билан ўқувчилар биринчи синфда танишадилар. Иккинчи синфда эса улар яна иккита энг содда ифодалар - кўпайтма ва бўлинма билан танишадилар. Ўқитувчи доскага, масалан, бу мисолда 9 сонигина йиғинди булмай, балки 6 + 3 хам йиғинди эканлигини айтади. Йиғинди термининиг қўш маъносини ўқувчилар ўзлаштиришлари максадида дарсликдаги ва методик адабиётда бундай машқларни бериш тавсия этилади: 7 ва 2 сонларининг йиғиндисини топинг; 8 сонини икки соннинг йиғиндиси билан ал- маштиринг; биринчи қўшилувчи 6, иккинчи қўшилувчи 3, йиғиндини топинг ва хоказо.

1Fayzieva Z.I., math teacher, school number 2 Vobkent district of Bukhara region, Uzbekistan. 2Fayzieva U.I., math teacher, school number 2 Vobkent district of Bukhara region, Uzbekistan.

19 Topical issues of humanities and social sciences New university ISSN 2222-1484 2020. №5-6

Айирма тушунчасини киритишда дарсликда бу терминнинг икки хил маъноси дархол очиб берилади бир томондан у ифода қийматини билдиради, иккинчи томондан эса ифоданинг ўзини билдиради. Камаювчи, айирилувчи 8 - 5 = 3 айирма. Кўпайтма ва бўлинма ифодалари устида хам тахминан шундай режа асосида иш юритилади (2 синф). Бунда хам, айирма билан танишишдагидек, терминларнинг хар бири (купайтма, бўлинма) ифоданинг қиймати сифатида хам, ифоданинг ўзи сифатида хам бирданига киритилади. Мураккаб ва содда масалалар ечишда ифода тузиш ва униниг қийматини топиш малакасидан кенг фойдаланилади. Иккинчи синфда йиғиндини йиғиндига қўшиш ва йиғиндини йиғиндидан айириш хоссаларини ўзлаштиришга тайёргарлик муносабати би- лан икки содда ифодалардан иборат ифодалар паидо бўлади: (7 + 3 ) - (4 + 2); ( 3 + 2 ) + ( 4 + 1 ); бирмунча кейинроқ икки соннинг кўпайтмаси ва бўлинмасини ўз ичига олган ифодалар хам пайдо бўлади: 4 • 5 - 8; 12 : 3 + 4 ва ҳоказо. Ифодани алмаштириш. Ифодани алмаштириш бу берилган ифодани бошқа, қиймати бе- рилган ифода қийматига тенг бўлган ифода билан алмаштириш демакдир. Бошланғич синфларда ифодаларни алмаштиришлари қуйидагилар асосида бажарилади: а) Амаллар таърифлари. Масалан, бир хил қўшилувчилар йиғиндисини кўпайтма билан алмаштирилади: 2 + 2 + 2 = 2 • 3 ва аксинча; 5 • 4 = 5 + 5 + 5 +5. б) Арифметик амалларнинг хоссалари ва улардан келиб чикадиган қоидалар. Ма- салан, ҳисоблаш усулларини асослаш учун амаллар хоссаларига доир би-лимлар қўлланиб, ўқувчи- лар ушбу кўринишдаги ифодаларни алмаштирадилар: 26 + 70 = (20 + 6 ) + 70 = ( 20 + 70) + 6 = 90 + 6 = 96. 36 : 3 = (30 + 6) : 3 =30:3+ 6 : 3 = 10 + 2 = 12 ва ҳоказо.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Левенберк Л.Ш., АхмаджановИ.Г., Нурматов А. «Бошланғич синфларда математика ўқитиш методикаси». Т, Укитувчи-1985. 2. Имомова Ш.М., Орзиева М.С. Использование современных информационных технологий при обучение ма- тематике// Ученый XXI века. № 12 (25), 2016. С.34-35. 3. Имомова Ш.М., Фаттоева Г.Ш. Методика преподавания темы квадратных уравнений// УЧЕНЫЙ XXI BEKA. №1 (48), 2019.С.29 4. Исмоилова М.Н., Имомова Ш.М. Интерполяция функции// Вестник науки и образования 2020. №3(81). Часть 3. С5.

20 Topical issues of humanities and social sciences New university ISSN 2222-1484 2020. №5-6

Xayitov U.X.1

DEVELOPMENT OF MOTIVATION IN COMPUTER SCIENCE LESSONS IN HIGHER EDUCA- TION This article deals with the development of motivation in computer science lessons in higher education. Key words: interactive learning, cognitive, regulatory and communicative, cryptography. doi: 10.15350/2222-1484.2020.5-6/4

For citation: Xayitov U.X. DEVELOPMENT OF MOTIVATION IN COMPUTER SCIENCE LESSONS IN HIGHER EDUCATION. New university. Topical issues of humanities and social sciences. 2020. 5-6. 21-22

Формирование учебной мотивации является одной из центральных проблем современного образования. Ее актуальность обусловлена самой учебной деятельностью, обновлением содержа- ния обучения, формированием у студентов приемов самостоятельного приобретения знаний, раз- вития активности. В настоящее время образование использует различные формы, средства и ме- тоды, получившие название интерактивных. Под активными методами обучения понимаются ме- тоды, которые реализуют установку на большую активность субъекта в учебном процессе. Интер- активное обучение - это, прежде всего, диалоговое обучение, специальная форма организации по- знавательной деятельности, когда в учебный процесс вовлечены все обучающиеся. Место учителя на таких уроках резко меняется, перестаёт быть центральным, сводится к направлению деятельно- сти обучающихся на достижение целей занятия. В преподавании информатики накоплен уже доста- точно большой опыт использования конкретных активных методов обучения. В свете новых требований процесс обучения должен привести к формированию результатов:  личностных, включающих в себя готовность и способность обучающихся к саморазвитию, сформированность мотивации к обучению и познанию.  мета предметных, включающих освоение обучающимися универсальных учебных действий (познавательные, регулятивные и коммуникативные), овладение ключевыми компетенциями, со- ставляющими основу умения учиться, и межпредметными понятиями.  предметных, включающих освоение обучающимися учебных предметов, а также систему ос- новополагающих элементов научного знания, лежащих в основе современной научной картины мира. Новые стандарты требуют, чтобы обучение носило деятельностный характер. Эту задачу не- возможно выполнить без создания соответствующей мотивации. Собственно говоря, с создания мо- тивации должно начинаться изучение любого нового материала. Для повышения мотивации необ- ходимо:  обеспечить у студентов ощущение продвижения вперед, переживание успеха в деятельно- сти через дифференциацию обучения;  использовать все возможности учебного материала для того, чтобы заинтересовать студен- тов, активизировать самостоятельное мышление;  организовать атмосферу сотрудничествана уроке, взаимопомощь и позитивное отношение к предмету в целом;  осуществлять индивидуальный подход к каждому студенту, мотивировать, опираясь на его личные мотивы. Развитие устойчивой мотивации к учению на практике достичь достаточно сложно. Какие же методы и приемы формирования мотивации на уроках информатики можно применить? 1. Обращение к жизненному опыту студентов.

1Xayitov U.X., Lecturer, Department of Information Technology, Faculty of Physics and Mathematics, Bu- khara State University, Uzbekistan.

21 Topical issues of humanities and social sciences New university ISSN 2222-1484 2020. №5-6

При изучении нового материала учитель опирается на жизненный опыт студентов. При изу- чении темы «База данных. СУБД» можно в качестве практической работы взять создание телефон- ной книги. Таким образом, обращение к опыту студентов - это не только прием для создания моти- вации. Более важно то, что студенты видят применение получаемых ими знаний в практической деятельности. 2. Использование занимательного материала. Использование на уроках игр, головоломок, кроссвордов, ребусов способствует развитию по- знавательного интереса к предмету и формирует устойчивую мотивацию. Так при изучении темы «Кодирование информации» знакомим студентов с шифрованием и с различными шифрами и в дальнейшем можно предложить проектно-исследовательскую работу под общим названием «Крип- тография – наука о тайнописи». Темы для проектов могут быть разные. 3. Проектно-исследовательская деятельность. О методе проектов в настоящее время сказано уже много, и педагоги успешно применяют его на своих уроках. Бесспорно, создание проекта - процесс сложный, но он побуждает студентов к по- иску ответов на вопросы. В подобной работе с интересом участвуют все студенты. Данный вид учеб- ной деятельности позволяет развивать у студентов логическое мышление, формирует обще учеб- ные умения и навыки. В процессе демонстрации своих проектов студенты приобретают опыт пуб- личных выступлений, который, безусловно, пригодится им в дальнейшем. Вовлечение студентов в творческую работу, развивает у него умение самостоятельно собирать информационно - иллюстра- тивный материал, проявить свое творчество, а самое главное – у него появляется удовлетворение от результатов своего труда и чувство уверенности в своих силах и способностях. Для обеспечения устойчивой мотивации учебной деятельности, используем проекты на всех ступенях обучения информатике, начиная с мини-проектов в среднем звене, до долгосрочных про- ектов в старшем звене.

Литература:

1. Ильин Е.П. Мотивация и мотивы. С.- Петербург, 2000 2. Маркова А. К., Матис Т. А., Орлов А. Б. Формирование мотивации учения. М., 1990.

22 Topical issues of humanities and social sciences New university ISSN 2222-1484 2020. №5-6

Xusenova G.S.1 Mustafoeva D.X.2

CONTENT OF TEACHING MATHEMATICS IN PRIMARY CLASSES The article describes the teaching of mathematics in primary schools. Key words: mathematics, elementary class, algebra, geometry, action, number, natural numbers. doi: 10.15350/2222-1484.2020.5-6/4

For citation: Xusenova G.S., Mustafoevna D.X. CONTENT OF TEACHING MATHEMATICS IN PRIMARY CLAS- SES. New university. Topical issues of humanities and social sciences. 2020. 5-6. 23-24

Математика ўқитиш болаларининг маълум билим ва малакаларинигина ўзлаштириб оли- шларини ўз вазифаси деб билмай, балки уларда идрок, хотира, тафаккур, тасаввур каби билиш қоби- лиятларининг умумий ривожланишини хам назарда тутади. Бу йўналишдаги мақсадга мувофик иш уларга ақлий фао-лиятнинг муҳим усулларини ўргатиш (анализ, синтез, таққослаш, умумлашти- риш, абстрактлаштириш, конкретлаштириш каби ақлли операцияларни бажа-риш)га имкон бе- ради. Болаларда мантиқий таффакурни ривожлантириш маса-ласи билан узлуксиз боғлиқ равишда оғзаки ва ёзма математик нутқни-бу нутқнинг ўзига хос ихчамлик, содаллик, тушунарлилик, тўла- лилик каби барча сифатлари билан ривожлантиришни назарда тутади. Бошланғич синфларда тар- бияловчи таълим шу вақтнинг ўзида ривожлантирувчи таълим хамдир. Тарбияловчи таълимнинг бу функцияси хозир амалдаги программа билан ишлаш муносабати билан айниқса ўсиб кетди: таълим (ўқитиш) кузатувчанлик таффакур, нутқ, хотира, тасаввурнинг ривожланишини таъмин- лайди ва шу тариқа инсонни мехнатга тайёрлайди. Бошланғич математика ўқитишнинг таълимий ва тарбиявий вазифаларини хал қилиш кўп жиҳатдан ўқувчиларнинг бу курсни ўрганишга тайёр- гарлик даражасига, болалар боғчаларининг тайёрлов группалари программаси ва мактаблар қоши- даги тайёрлов синфлари программасида назарида тутилган ривожлантирувчи ва ўргатувчи харак- тердаги, массалалари ҳал қилиш даражасига боғлиқ ва кўп жихатдан шулардан аниқланади. Бола- ларни тайёрлашнинг асосий вазифаси математикада фактик билимлар, кўникма ва малакалар си- стемасини тўплаш ва уларни ўзлаштириш учун (масалан, сон, шакл, миқдор ҳақида билимлар, қўшиши ва айриш, қўшиш ва айришга доир масалалар ечиш малакалари ва бошқалар) шароитлар яратишдангина эмас, балки бу билимларни ўзлаштиришга тайёрлашдан хам иборатдир. Болалар- нин мактабга тайёрлашнинг асасий вазифаси энг аввало бола шахсини мақсадга йўналтирилган тарзда ривожлантиришдан иборат. Бошланғич математика курси мактаб математика курсининг таркибий қисмидир. Шу сабабли бошланғич математикани муваффақиятли ўзлаштириш мактабда бутун математик таълимни тўғри йўлга қуйишга асосий асос бўлиши тушунарли бўлиб қолади. Шуни такидлаш керакки, амал- даги бошланғич математика программаси структураси ва мазмуни традицион программаларни тўпланган бой методик меросдан ва ўқутувчиларни илғор тажрибасини келиб чиқиб, ўқитишнинг традицион системаси билан маълум изчиликни сақланган холда яратилди. Энди амалдаги програм- малар буйича I-IV синфларда ўрганаладиган бошланғич математика курсининг структураси ва мазмунини муфассалроқ қараб чикайлик. Маълумки, ўқув предмети илгаридек “арифметика” эмас, балки “математика” деб айталади. Фан номининг бундай ўзгаритилиши бежиз эмас: бу ўзгариш ўзида мазкур ўқув предметининг мазмунини ва структураси ўзгаришни акс эттиради. Математика программасининг асосий ўзаги натурал сонлар ва асосий миқдорлар арифметикасидан иборот бўлиб, бу ўзак атрофида алгебра ва геометрия элементлари бирлашади, бу элементлар арифметик билимлар системасининг тақрибан қўшилиб, сон, арифметик амаллар ва математик муносабатлар ҳақидаги тушунчаларнинг юқорироқ даражада ўзлаштиришига имконият беради. Шундай қилиб,

1Xusenova G.S., primary school teacher, school number 25, Gijduvan district, Bukhara region, Uzbekistan. 2Mustafoeva D.X., primary school teacher, school number 34, Vabkent district, Bukhara region, Uzbekistan.

23 Topical issues of humanities and social sciences New university ISSN 2222-1484 2020. №5-6

бошланғич математика курси ўз структураси буйича уч фанни ўз ичга олган бутун курсдир, унда арифметик, алгебраик ва геометрик материалдан иборат қисмларни фарқ қилиш керак. Бошланғич синфлар программасида арифметикадан элементар маълумотларнинг ушбу уюш- маси берилган: натурал сонлар, нол, шу сонлар тўрт арифметик амал: касрлар, исмли сонларва улар устида амалар. Бу материални ўрганиш ўқувчиларни математик тушунчалар системасини ўзлашти- ришга, шунингдек пухта ва тушуниб олинган ҳисоблаш кўникмалари ва малакаларини эгаллашга олиб келиши керак. Шу билан бирга бу кўникмалар, бир томонда предмет тўпламлар билан ишлашда, иккинчи томондан, ҳисоблаш усулларидан онгли фойдаланиш асосида ривожланади. Асо- сий хоссаларнинг ҳар бири тўпламлар ёки сонлар устида амалий операциялар бажариш асосида очиб берилади, бунинг натижасида ўқувчилар умумлаштиришларга келишлари керак. Куриб турибмизки, бошланғич математика курсининг мазмуни жуда каттадир. Математик хотиранинг, тафаккурнинг, диққатнинг, ижодий тасаввурнинг ривожланишини хам хисобдан чиқа- риб ташламаслик керак. Ўқитувчи математика дарсларида болаларнинг мантиқий тафаккурларни ривожлантиришнинг реал имкониятларигаэга, ана шу имкониятлардан тўла фойдаланиши керак.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Левенберк Л.Ш., АхмаджановИ.Г., Нурматов А. «Бошланғич синфларда математика ўқитиш методикаси». Т, Укитувчи-1985. 2. Имомова Ш.М., Орзиева М.С. Использование современных информационных технологий при обучение ма- тематике//Ученый XXI века. № 12 (25), 2016. С.34-35. 3. Имомова Ш.М., Фаттоева Г.Ш. Методика преподавания темы квадратных уравнений// УЧЕНЫЙ XXI BEKA. №1 (48), 2019.С.29 4. Исмоилова М.Н., Имомова Ш.М. Интерполяция функции// Вестник науки и образования 2020. №3(81). Часть 3. С5.

24 Topical issues of humanities and social sciences New university ISSN 2222-1484 2020. №5-6

Xozhieva O.K.1 Norkulova G.M.2

PERSONAL AND PROFESSIONAL CHARACTERISTICS OF A TEACHER The article provides information about the personal and professional characteristics of the teacher. Key word: teacher, professional skills, pedagogical skills, personal qualities, culture. doi: 10.15350/2222-1484.2020.5-6/4

For citation: Xozhieva O.K., Norkulova G.M. PERSONAL AND PROFESSIONAL CHARACTERISTICS OF A TEACHER. New university. Topical issues of humanities and social sciences. 2020. 5-6. 25-26

Kadrlar tayyorlash milliy dasturi raqobatbardosh kadrlar tayyorlovchi pedagogga qo’yiladigan za- mon talablari majmuini belgilaydi. Bir-biriga bog’liq bo’lgan talablarning majmui, pedagogning umumlashtirilgan modelini tashkil etadi. Umumlashgan modelga muvofiq o’qituvchiga qo’yiladigan asosiy talablar quyidagilardan iborat: ta’lim berish mahorati; tarbiyalay olish mahorati; o’quv-tarbiya jarayonida inson omilini ta’minlovchi shaxsiy fazilatlari; ta’lim oluvchilarning bilimlarini xolisona baholay olish va nazorat qila olish mahorati va h.k. Bugungi kun mutaxassisi har tomonlama rivojlangan yuqori darajadagi intellektga ega bo’lgan, fan asoslarini chuqur o’rgangan bilimdon, zukko, dono, fidoiy, ma’rifatli va ma’naviyatli inson bo’lishi kerak. U o’z mutaxassisligi, masalan, matematiklikdan tashqari, xorijiy tillardan birini bilishi hamda AKT dan foyda- lana olishi shart. Zamonaviy pedagog yuqori madaniyatli, xalqimiz tarixini chuqur biladigan va uning ke- lajagi uchun jon kuydiradigan insonparvar va oliyjanob kishi bo’lishi kerak. Uzluksiz ta’lim tizimini amalga oshirish jarayonida yosh avlodni ko’ngildagidek o’qitish va tarbiyalash haqida gap borar ekan, bunday g’oyat murakkab va ko’p qirrali vazifani faqat yuksak malaka va pedagogik mahoratga ega bo’lgan o’qituvchi kadrlar bilangina amalga oshirish mumkinligini ta’kidlash lozim. Shunday ekan, o’qituvchilik - katta san’atdir. Bu san’atga u yoki bu pedagog osongina, o’z-o’zidan erisha olmaydi. Shuning uchun, o’qituvchilik kasbiga, ya’ni sog’lom avlod uchun chinakam murabbiy bo’lishga havasi, ishtiyoqi zo’r, zamon talablarini tez va chuqur tushunadigan, o’zining ilmiy, ijtimoiy-siyosiy saviyasini, pedagogik mahoratini izchillik bilan amalga oshirib boruvchi, mustaqillik g’oyasi va mafkurasi bilan puxta qurollantirilgan, haqiqiy vatanparvar va mehnatsevar kishilargina erisha oladilar. Pedagogik mahorat tug’ma talant yoki nasldan-naslga o’tuvchi xususiyat emas, balki uning negizida izlanish va ijodiy mehnat yotadi. Shuning uchun ham pedagogik ma- horat hamma o’qituvchilar uchun standart, ya’ni bir qolipdagi ish usuli emas, balki u har bir o’qituvchining o’z ustida ishlashi, ijodiy mehnati jarayonida tashkil topadi va rivojlanadi. Bu jarayonda ilg’or o’qituvchining pedagogik mahorati va tajribalarini boshqa o’qituvchi o’rganishi, undan ijodiy foydalanishi va o’z faoliyatini ilg’or tajribalar bilan boyitishi zarur. O’qituvchining pedagogik mahorati, asosan, sinfda, auditoriya mashg’ulotlarida yaqqol ko’rinadi. Chunki o’quv mashg’ulotlari o’zining mazmun va mohiyatiga ko’ra o’qitu- vchining o’quv maskanidagi asosiy ishidir. Shuning uchun u ilmiy-g’oyaviy jihatdan yetuk va ommabop bo’lishi, turmush bilan, o’quvchilarning tayyorgarlik darajasi bilan uzviy aloqador bo’lishi zarur. Ta’lim ja- rayonida o’qituvchi bilan o’quvchi yoki talabalar o’rtasida o’zaro jonli til muloqoti, fikr alma-huv munosa- batlari, samimiy hurmat va asosiy maqsadga erishishda yaqin hamkorlik lozim. Mazmuni sayoz, amaliy tajribadan, turmushdan ajralib qolgan, umumiy so’z va quruq nasihatgo’ylikdan iborat bo’lgan, rasmiyat uchun yuzaki o’tkaziladigan dars (ma’ruza) va boshqa o’quv mashg’ulotlari o’quvchi talabalarni qiziqtirmaydi, ularni ilmiy, g’oyaviy jihatdan yetarli oziqlantirmaydi. Shu sababli, o’quv mashg’ulotlarini shunday tashkil qilish kerakki, ularning ta’sirida talabalarda shu fanga nisbatan turli qarashlar, ilmiy tafak- kur va e’tiqodlar vujudga kelishi va shakllanishi kerak. Ta’lim va tarbiyajarayoni ta’sirchanligining yanada yuksak bo’lishi o’qituvchining ilmiy salohiyatiga, yoshlar oldidagi obro’siga, shaxsiy sifatlariga, ilmiy

1Xozhieva O.K., biology teacher, school number 7, Karaulbazar district, Bukhara region, Uzbekistan. 2Norkulova G.M., teacher of the native language and literature of school number 7 of the Karaulbazar district of the Bukhara region, Uzbekistan.

25 Topical issues of humanities and social sciences New university ISSN 2222-1484 2020. №5-6 iste’dodiga, ta’lim sohasidagi tajriba va mahorati hamda o’quvchi yoki talabalar bilan o’matilgan do’stona munosa-batiga bog’liqdir. Zamonaviy o’qituvchi shaxsida quyidagi fazilatlar namoyon bo’lishi kerak: 1. O’qituvchi jamiyat ijtimoiy hayotida ro’y berayotgan o’zgarishlar, olib borilayotgan ijtimoiy islohotlar mohiyatini chuqur anglab yetishi hamda bu borada o’quvchilarga to’g’ri, asosli ma’lumotlarni berib borishi lozim. 2. Zamonaviy o’qituvchi ilm-fan, texnika va texnologiya yangiliklari va yutuqlaridan xabardor bo’lishi talab etiladi. 3. O’qituvchi o’z mutaxassisligi bo’yicha chuqur va puxta bilimga ega bo’lishi, o’z ustida tinimsiz ishlashi va izlanishi lozim. 4. O’qituvchi pedagogika va psixologiya fanlari asoslarini puxta bilishi, ta’lim-tarbiya jarayonida o’quvchilarning yosh va psixologik xususiyatlarini inobatga olgan holda faoliyat tashkil etishi kerak. 5. O’qituvchi ta’lim-tarbiya jarayonida eng samarali shakl, metod va boshqalardan unumli foydalana olish imkoniyatiga ega bo’lmog’i darkor. 6. O’qituvchi ijodkor, tashabbuskor va tashkilotchilik qobiliyatlariga ega bo’lishi shart. 7. O’qituvchi yuksak darajadagi pedagogik mahoratga erishishi lozim. 8. O’qituvchi yuksak nutq madaniyatiga ega bo’lishi va uning nutqi bir qator sifat va xususiyatlarga ega bo’lishi kerak. 9. O’qituvchi kiyinish madaniyatiga ega bo’lishi lozim. 10. O’qituvchi shaxsiy hayotda pok, atrofdagilarga o’rnak bo’la olishi lozim. O’qituvchi shaxsining mazkur talablarni o’zida aks ettira olgan ichki va tashqi qiyofasi uning o’quvchilar va hamkasblari hamda ota-onalar o’rtasida obro’-e’tibor qozonishini ta’minlaydi.

Foydalanilgan adabiyotlar:

1. Ornonov Hojiqul Tovboyevich, Xo’jayev Nutfillo, Madyarova Svetlana Aminovna, Eshchonov Erkaboy Uskinovich “Pedagogik texnologiyalar va pedagogik mahorat” Darslik 2009 yil 2. Бердиева С.М., Имомова Ш.М. Использование инновационных технологий на уроках информатики// Наука, техника и образование. 2018.10 (51).С. 28-31.

26 Topical issues of humanities and social sciences New university ISSN 2222-1484 2020. №5-6

Sharipova M.X.1 Aminova D.I.2

THE THEME AND THE WORLD OF IDEAS LYRICS LUTFI The article provides information about the topic and the world of ideas of Lutfi's lyrics. Key words: lyric, poet, Uzbek literary language, literary heritage, proverb, figurative phrase. doi: 10.15350/2222-1484.2020.5-6/4

For citation: Sharipova M.X., Aminova D.I. THE THEME AND THE WORLD OF IDEAS LYRICS LUTFI. New uni- versity. Topical issues of humanities and social sciences. 2020. 5-6. 27-28

Lutfiy g’azalnavis sifatida Sharq adabiyotida barqarorlashgan adabiy-estetik an’analar bilan xalq og’zaki ijodiyoti tajriba tamoyili va usullarini nihoyatda mohirlik bilan muvofiqlashtirgan. Shu boisdan ham uning g’azallarida milliy his-tuygular nurlanib, insoniy dard, armon, qayg’u va shodlik tasviri takrorsiz bir ta’sirchanlik kasb etgan. Lutfiy nainki gazallarida, ruboiy, tuyuq, qit’a, fardga o’xshash boshqa janrlardagi she’rlarida ham nafosat hissi shakllangan, did va saviyasi baland kishilarning - zukko va hayotsevar xalq vakillarining fikru tuyg’ularini tarannum etgan. Shoirning: Sensan sevarim, xoh inon, xoh inonma, Qondur jigarim, xoh inon xoh inonma, kabi misralarini o’qiganda, ularning bundan bir necha asr muqaddam yozilganiga ba’zan ishonish ham qiyin bo’ladi. Chunki ular shu darajada sodda, og’zaki nutqqa yaqin va kitobiy bezakdorlikdan yiroq va samimiydir. Lutfiy devonidagi bosh mavzu ishq va asosiy maqsad oshiqning hasbu holini tasvirlashdan ibo- rat bo’lsada, shoir deyarli har bir she’rida mavzuga yangicha yondashib, betakror ohanglar yaratadi, mohiyatiga mos poetik obrazlar topadi, bir-biriga o’xshamaydigan badiiy san’atlarni qo’llaydi. Lutfiy devo- nida tashbeh, talmeh, tazod, iyhom, xususan, irsoli masal san’ati namoyon bo’lgan. Lutfiy ruboiy, tuyuq, qit’alarini ham san’at namunasi maqomiga ko’tara olgan. Yaqin-yaqingacha «Gul va Navro’z» dostoni Lutfiy asari deb kelingan edi. Keyingi tadqiqotlar natijasida bu doston muallifi Haydar Xorazmiy ekanligi aniqlandi. Lutfiy - turkiy she’riyatda maktab yaratgan san’atkor. Bu ijod maktabidan Alisher Navoiy va Mirzo Bobur saboq olishgan. Roqim, Amiriy, Sultonxon to’ra Ado, Tabibiy singari shoirlarning devonlaridan Lutfiy g’azal- lari ilhomida bitilgan muxammaslar joy olgan. Muhabbat - Lutfiy g’azaliyotining asosiy mavzuidir. Shoir mana shu umrboqiy mavzu atrofida hayot go’zalligidan zavqlanish, tabiatning fusunkor manzaralaridan bahramand bo’lish, odamiylik, yuksak insoniy fazilatlar: mehr- muhabbat, vafo va sadoqat kabilar haqida keng mushohada yuritadi, Olam va odam xususidagi teran mulohazalarini badiiylashtiradi. Lutfiy mumtoz adabiyot an’analari, xalq og’zaki ijodining bebaho durdonalaridan bahramand bo’lib g’azaldagi markaziy obraz-ma’shuqani ohori to’kilmagan bay- tlarda tavsif etadi. Shoir tengsiz husn-u malohat sohibi bo’lgan ma’shuqani tavsifiashda ilohiy timsollarga juda ko’p murojaat etadi. Shu timsollar bilan bog’liq islomiy qarashlardan mahorat bilan foydalanadi. Jumladan, Yusuf alayhis-salom go’zallik timsoli bo’lsa, ma’shuqa chiroyi shoir nazarida undan-da go’zaldir: Zotinda haq izhori kamolot qilibtur, O’z nuri bilan suratingizni yaratubtur. O’n juzv turur erdi bori husn-u malohat, Qismat kuni haq to’qquz ulush sizga beribtur. Bir juzviki Yusufga tegib erdi, chu bordi, Oning uchun ul ham sanga meros qolibtur.

1Sharipova M.X., teacher of the mother tongue and literature of school number 1 in the district of Bukhara region, Uzbekistan. 2Aminova D.I., student, school number 1 Shofirkonsky district of Bukhara region, Uzbekistan.

27 Topical issues of humanities and social sciences New university ISSN 2222-1484 2020. №5-6

Shoir zunnor timsolidan mahorat bilan foydalanib, uni yor zulfiga tashbeh etarkan, tarsolar singari bu zunnor – zulfni bog’laganida haqqa bo’lgan iymon-e’tiqodi tobora ortib borishi sababidan ajablanadi. Ma’shuqa labining jon baxsh etishi oldida shunday a’mol sohibi bo’lgan Iso Masihning uyalishi talmeh san’atining ajoyib namunasi bo’lib, Lutfiy g’azalda ilgari surgan ilohsevarlik g’oyasining badiiy ifodasiga g’oyatda mos kelgan. Lutfiy g’azallarida xalqning uzoq davr mobaynida hayotiy tajribalari asosida vujudga kelgan maqol- lar, obrazli iboralar, urf-udumlar va xalqona ertaklardagi badiiy lavhalarga ishoralar, hikmatli so’zlar tez- tez uchrab turadi. Shoir xalq maqollari, hikmatli so’zlarini g’azalning janriy xususiyati, mazmun hamda tas- vir taqozosiga ko’ra yo aynan yoki qisman o’zgartirgan holda qo’llaydi. Lutfiy irsoli masal va talmeh kabi badiiy san’atlardan foydalanib, xalq og’zaki ijodiga ham murojaat etadi: El yuziga boqsalar o’larmen, Xurshedni netay yoshursa bolmas. Lutfiy o’zbek adabiy tili ravnaqiga munosib hissa qo’shgan ijodkordir, shoir so’zning o’ziga xos nozik qirralarini teran anglab, badiiy jihatdan barkamol g’azallar yaratdi. Shuningdek, ijodkorning tildagi jinsdosh va ko’p ma’noli so’zlardan mahorat bilan foydalanib yozgan tuyuqlari alohida ahamiyatga ega: Ko’ngluma bar yonki boqsam, dog’i bor, Nar necha dardimni desam, dog’i bor. Qilcha tanga bori ishqing yor edi, Biz sari bo’ldi firoqing dog’i bor. Shoir «dog’i» so’zidan dastlab «uaga», ikkinchi misrada «tag’in» va to’rtinchi misrada esa «tog’» ma’nolarini ifodalash uchun foydalangan. Lutfiy she’riyati, ayniqsa, g’azallari keyingi asrlarda yashab ijod etgan shoirlar uchun ilhom manbai bo’lib qoldi. Alisher Navoiy ijodkor g’azallaridan adabiy ta’sirlanib, ularga muxammas va musaddaslar bog’ladi. Ulug’ ozarbayjon shoiri Fuzuliy va o’zbek shoirlaridan Munis, Ogahiy, Nodira, Uvaysiy, Furqat kabi ijodkorlar Lutfiy adabiy merosidan bahramand bo’lishdi.

Foydalanilgan adabiyotlar:

1.Alisher Navоiy. Nasoyim ul-muhabbat. MAT, 20 jildlik, 7-jild. -Tоshkent: 2001.

28 Topical issues of humanities and social sciences New university ISSN 2222-1484 2020. №5-6

Narzilloeva D.S.1 Mirzoeva G.T.2

LINGUISTIC SYNTHESIS USING ARTIFICIAL INTELLIGENCE This article discusses linguistic synthesis using artificial intelligence. Key words: artificial intelligence, linguistics, computer linguistics, algorithm, automatic translation, phonet- ics. doi: 10.15350/2222-1484.2020.5-6/4

For citation: Narzilloeva D.S., Mirzoeva G.T. LINGUISTIC SYNTHESIS USING ARTIFICIAL INTELLIGENCE. New university. Topical issues of humanities and social sciences. 2020. 5-6. 29-30

Компьютер лингвистикаси – математика, компьютер ёки ҳисоблаш лингвистикаси деб атала- диган янги соҳадир. Дастлаб ушбу тушунча табиий тиллар билан ишлаш учун компьютердан фойдаланишнигина ифодалаган бўлса, ҳозирда сунъий интеллектдан фойдаланишни англатади. У компьютер фанлари, математика, сунъий интеллект ва тилшунослик асосларида пайдо бўлди. Хусусан, ушбу йўналишнинг ривожланиши умумий тилшуносликка асосланган. Компьютер лингвистикасининг анъанавий табиий тилларга ишлов бериш усулларидан фарқи биринчидан, лингвистикани яхлит ўрганишни моделлаштиришга қаратилган иккинчидан, тилни тавсифлайдиган математик моделини қуришга қаратилганлигидир. Компьютер лингвистикасининг асосий вазифасини автоматик матнни қайта ишлаш учун мослаштирилган моделлар ва тегишли алгоритмлар ва дастурлар мажмуи сифатида белгилаш мумкин. Матнни қайта ишлаш ўз ичига уни таҳрирлаш, транслитерациялаш ва таржима қилиш амалиётини олади. Машина таржимасидан одатда техник матнлар учун фойдаланилади. Ихтисослаштирилган луғатларда тўғри созлашлар амалга оширилганда сифатли таржима олинади. Машина таржимаси яхши натижага эришиши учун матн техник ёки соҳанинг расмий услубини қўллаган ҳолда амалга оширилади. Автоматлаштирилган таржиманинг инсон таржимасидан фарқи, таржима қилишга кетадиган вақтни камайтиради ва таржима матн сифатини яхшилишга ёрдам беради. Статистик компьютер таржимаси ҳам мавжуд. Ушбу ҳолатда, икки хил дастурлаш тилларида ёзилган дастурларни таққослаганда, бир хил маънони беради. Бундай дастурлар ўз-ўзини ўқитиш имкониятларига эга. Бундай таржимадан фойдаланишга Google таржимони мисол бўлади. Машиналар фақат матнни таржима қилиш учун эмас, балки уни қайта ишлаш учун ҳам қўлланилиши мумкин. Нутқни таний олиш ва синхронлаш, матнларни таҳлил қилиш ва яратиш — бу йўналишнинг асосий вазифаларидир. Сўзнинг ўзини «тушуниш» сунъий интеллектнинг асосий вазифаларидан биридир. Тилнинг ноаниқликлари — бу табиий тилни қайта ишлашнинг асосий муаммосидир ва уларни ҳал қилиш табиий тилларнинг ташқи кўринишини ички тузилишга айлантириш орқали содир бўлади. Тасодифий танланган сўзлардан матн ҳосил қилишда биз сифатсиз натижага эришамиз, шунинг учун матнлар олдиндан киритилган қолип иборалар ёрдамида яратилади. Аммо ҳозиргача етарли даражада матнларни яратишга қодир қолип ибораларни ҳосил қилувчи дастурий таъминотлар жуда озчиликни ташкил қилади. Бугунги кунда компьютер технологияларининг қўлланилиш соҳалари кенгайиб бораётган бир вақтда турли соҳада машина ва инсоннинг оғзаки мулоқотига бўлган эҳтиёж тобора ортиб бормоқда. Шу билан бирга турли соҳадаги мулоқотни автоматик аниқлаш, таҳлил қилиш ва уни синтез қилишдаги кўпгина муаммоларни ҳал қилиш лозим бўлади. Инсон ва машина ўртасида

1Narzilloeva D.S., Teacher of native language and literature, secondary school number 7 of Kagan district of Bukhara region, Uzbekistan. 2Mirzoeva G.T., Lecturer in Informatics at the Academic Lyceum at the Bukhara State Medical Institute, Uz- bekistan.

29 Topical issues of humanities and social sciences New university ISSN 2222-1484 2020. №5-6

оғзаки мулоқотни амалда қўллаш истиқболлари жуда кенгайиб бормоқда. Инсон ва машина ўртасидаги оғзаки мулоқот тизимини яратиш учун фонетика, лингвистика, компьютер технологиялари, ҳисоблаш тизимлари назарияси, сигнални қайта ишлаш, тизимни моделлаштириш ва ахборот назарияси маълум даражадаги билимларни талаб қилади. Нутқни аниқлаш тизими инсон эшитиш ва нутқ органларининг иш моделига асосланган. Шу билан бирга нутқ синтезатори нутқни шакллантириш жараёни асосида моделлаштирилган ва оғзаки нутқни матндан тўғридан-тўғри синтез қила олади. Кўп сонли одамлар, жумладан, тилшунослар томонидан қўлланиладиган компьютер лингвистикасининг яна бир ютуғи электрон луғатлар ва онлайн луғатлардир. Агар сизнинг мобил ёки бошқа электрон қурилмангизда электрон луғат бўлса, унда луғат китобни кўтариб юришга эҳтиёж қолмайди. Бундай луғатларда сиз керакли сўзни тезда қидириб топишингиз мумкин. Компьютер лингвистикасининг ривожланиши ҳатто робот тизимларига ҳам етиб борди. Матнни роботли тизимлар — объектларни ва уларнинг ҳолатларини таниган, турли анализаторлардан фойдаланадиган ва инсон билан мулоқотга асосланган кейинги ҳаракатларни белгилайдиган тизимлар. Ушбу тизимларда муаммоли муҳит моделларини тавсифловчи тил услуби ишлаб чиқилган. Бундай модел, семантик тизим сифатида қаралади, унда синтактик муносабатлардан ташқари семантик йўналишларга, яъни семантик алоқаларга, мақсадга эришиш йўлида улар билан биргаликда ишлашга имкон бериши керак. Семантик алоқаларни жорий этиш натижасида моделнинг тавсифини қисқача кўрсатиш имкони мавжуд ва маълумотлар муайян семантик конвертация қилиниши мумкин. Сунъий интеллект бўйича тадқиқотларда компьютерни табиий тил билан ишлашида ўзаро алоқасини таъминлаш жуда муҳимдир. Дастурларни мослашувчан интерфейс билан жиҳозлаш талаб қилинади, чунки фойдаланувчиларнинг катта аудиторияси компьютер билан сунъий тилда мулоқот қилишни истамайди. Амалий тизимлар табиий тилларни тушуниш имконини берадиган интерфейс билан жиҳозланган, аммо маълум чекловлар мавжуд. Шу сабабли табиий тилларни қайта ишлашда кўплаб муаммолар ҳал қилинмаган. Компьютер лингвистикаси замонавий фаннинг муҳим йўналиши бўлиб, сунъий интеллект тадқиқотларини чуқурлаштириш учун эмас, балки ушбу соҳадаги ҳар қандай ривожланиш бизга тилни ривожлантириш ва инсон фикрлашининг эволюция жараёнини тушунишга ёрдам беради. Бугунги кунда сунъий интеллектга оид кўплаб назарий тадқиқотлар амалиётда қўлланилган.

Адабиётлар:

1. Анисимов А. «Компьютерная лингвистика для всех — Мифы, Алгоритмы, Язык »// М. 1991 г. 2. Касевич В.Б. «Элементы общей лингвистики»//М. 1977 г.

30