POZORIŠNE NOVINE BROJ191-194 JUN 2013 GODINA XXI CENA 100 DINARA

PROGLAS I PROTEST UDRUŽENJA DRAMSKIH UMETNIKA SRBIJE

Udruženje dramskih umetnika Srbije najoštrije protestuje protiv sistematskog i višegodišnjeg masakra nad kulturom i umetnošću uopšte. Izražavamo i veliki strah za budućnost naroda čiji se duh hrani crnim hronikama – a ne knjigama, šund televizijskim programima – a ne obrazovnim emisijama, golim silikonskim devojkama – a ne umetničkim aktovima, sveopštim nasiljem i netolerancijom – a ne pozorištem. Hoćemo li dopustiti da se pozorišta zatvore, kao što smo dozvolili da nestanu bioskopi? Hoćemo li dopustiti da gledamo izložbe u mraku? Da li je klasična muzika samo simbol za Dan žalosti? Da li su nam potrebni pisci kad više ne znamo kojim jezikom govorimo i pišemo? Ne trebaju nam pozorišne zgrade, muzeji, bioskopi, knjižare i galerije, a treba nam prostor za profit? Ne trebaju nam umetnici, treba nam još državnih činovnika i partijskih poslušnika? U kakve će to ljude izrasti naša deca?

Pozivamo sve umetnike i poštovaoce kulture i umetnosti da podrže protest protiv ubijanja kulture DRŽAVA = KULTURA! Predsedništvo Udruženja dramskih umetnika Srbije Maša Stokić KULTURA NA KREKU „Krek je razbijanje na sastavne delove. U kompjuterskom rečniku to su prepravke softverskog koda i njihova zloupotreba. U kolokvijalnom govoru, krek se odnosi na snažan, derivat kokaina koji daje iste efekte, ali je znatno razorniji” (Vikipedia) Ili još tačnije: krekovan život, kultura na kreku. Šta bi to moglo znači? Svakodnevno se suočavamo sa razbijanjem osnovnih civilizacijski normi življenja, zagarantovanih (čitaj: obećanih) prava i sloboda, primarnih međuljudskih odnosa. Razbijeno na sastavne delove, naše bivstvovanje je sve bliže primalnom, instinktivnom – svedeno na egzistencijalno, bez ikakve esencije. Kao i svaki „krekovan sistem” – pod ozbiljnom je pretnjom da blokira. Istrokira - bez esencijalne podrške. Možda je to i namera. Tako se najlakše manipuliše informacijama i masom, usmerava tok razmišljanja u željenom pravcu, samim time lakše se sprovodi „zamena teza” – postojeće nagomilano nezadovoljstvo, sa elementima agresije (koja može da eskalira u svakom trenutku), kanališe se prema nepoželjnim društvenim pojavama, da ne se ne bi „razbilo o glavu” pravim uzročnicima. Takva nepoželjna pojava je, dakako, kultura. Ako se bolje pogleda, umetnici su sve češće na meti različitih vrsta agresivnih ispada – najotvoreniji, mada nikako ne i najbenigniji, su obračuni preko komentara „laika” (na netu – društvenim mrežama, sajtovima medijskih kuća) na vesti o lošem stanju u kulturi, koji često liče na pozive na linč. Flagrantan i onespokojavajući primer „zamena teza” je i javna rasprava oko raspodele sredstava na Konkursu Ministarstva za kulturu. Pravi opis slike je – kost bačena među gladne pse. A suštinsko je pitanje zašto su psi gladni, a ne ko će dohvatiti kosku. Kako već decenijama nije napravljen nikakav pomak u specijalizovanom zakonodavstvu i kategorizaciji dešavanja u kulturi, koji bi bio u skladu sa (takođe nepostojećom) naciona- lnom kulturnom politikom, rad svih komisija, odbora, saveta – kako god ih zvali, nebitno je – svodi se na pojedinačno poznavanje oblasti, lične afinitete i (često potpuno neopravdanu) veru u dobre namere. Dokle god se ne budu postavili čvrsti kriterijumi po kojima su: određeni festivali, manifestacije, institucije, pojedinačni projekti od nacionalnog (a drugi od lokalnog) značaja, bez obzira na stranačku raspodelu u organima vlasti (koja se menja sa svakim izborima), dakle bez politizacije tako značajnog segmenta razvoja zemlje, situacija neće biti promenjena. Kultura, poput ovisnika o kreku, zavisiće od dodeljenih mrvica; a nezadovoljstvo zbog nejasne raspodele, nemuštih opravdanja, nesuvislih odgovora – imaće jake, pogubne posledice apstinencijalne krize – do potpunog kraha sistema. Nema ni brzih, ni lakih, još manje bezbolnih rešenja. Sigurno funkcionisanje sistema ne zasniva se na sposobnosti hakera da krekuju softver – odnosno nosilaca izvršne vlasti da naprave iluziju legitimnog ustrojstva (simulacije konkursa, zakona, i sl). Ono počiva na prihvatanju konkretnih specifičnosti koje kultura i njene oblasti podrazumevaju – univerzalno gledano i potom legalizovanju istih na osnovu nacionalnih potreba, sa stro- gim poštovanjem zakonitosti (u svakom pogledu). Pogubne posledice dugogodišnjeg „stondiranja” kulture (mrtvilo prouzrokovano strahom da „ne bude gore”, nemoć da se bilo šta promeni, linija manjeg otpora prema svim negativnim dešavanjima) zahtevaju ozbiljnu terapiju. Jedna „doza” (novca) u usahle kulturom sredine van centara stvara euforični privid uspeha, a vezivanje ovisnika za radijator (kao što je slučaj sa kulturom u prestonici) nije lek – više podseća na metode iz Crne reke. A dobro je poznato kakve su posledice.

pravilima beletski igrači idu u penziju kao i svi ostali, i mi danas imamo ozbiljan broj Od Sekretarijata za kulturu ni pisma, ni razglednice SISTEMSKE PROMENE - ŠARENA LAŽA Pitanja o finansijskoj situaciji, šta teatri mogu da očekuju od rebalansa gradskog Preti li beogradskim pozorištima gašenje? baletskih igrača u odmaklim tridesetim i četrdesetim godina. Pošto nije logično budžeta, o problemima i reorganizaciji pozorišnog života prestonice..., upućena su i dnos vlasti prema kulturi kristal- postoji realna opasnost da do kraja godi- na adresu sekretara za kulturu Katarine Živanović, koja za prošli, decembarski, broj očekivati da oni mogu da izađu na scenu i „Ludusa” o situaciji u pozorištima kojima je osnivač Grad Beograd nije mogla da no je jasan iz činjenice da se budžet ne dobijemo obećane pare koje će ući u igraju u mjuziklu, moramo da anagažuje- govori jer nije bila dovoljno upoznata budući da je dužnost preuzela 1. oktobra. „U Oza ovu oblast od 2000. do danas iz sledeću sezonu. U razgovoru sa kolegama mo honorane saradnike. Takođe, prilikom narednih mesec dana bi trebalo da Sekretarijat od pozorišta traži niz podataka koji godine u godinu smanjivao, da bi sada sa iz untrašnjosti sam saznao da su novci poslednje seče „viška zaposlenih u pozo- će mi, nadam se, omogućiti da na pitanja odgovorim sa većom pouzdanošću”, prene- 0,62 odsto i postao najmanji u Evropi. Isti koje dobijaju pozorišta u Beogradu za rištima” jedan broj ljudi je prihvatio li smo tada njene reči. Od 15. maja, od kada „Ludus” pokušava da ugovori sastanak i odnos ogleda se i u primeru pozorišne nove predstave za njih „bedne pare”, pa je program otpremnina, ali mi i dalje ne dobije neke odgovore, do zaključenja ovog broja nismo dobili ni pripremljenu „skicu umetnosti na nivou Grada Beograda, a sudeći po tome Beograd na ozbiljnom možemo da radimo, ako neko ne radi odgovora”. teatri prestonice mogli bi poneti naziv putu da postane unutrašnjost, da ne njihov posao. Tako da se i to mora platiti. „bolesnik na Bosforu”. Najavljene sistem- kažem provincija”, navodi Željko Jovano- Terazije ima četiri ansambla – Dramu, Bitef teatar: Ispadamo nepouz- koji traje već nekoliko godina. „Sa druge ske promene nisu ni na vidiku, neizvesno- vić, umetnički direktor Pozorišta na Tera- Orkestar, Hor i Balet, za čije finansiranje dan partner strane, prvi put se suočavamo sa velikim zijama. sno je šta donosi rebalans budžeta, pose- treba dodatnog novca, počev od novih Bitef teatar nema takvih dugovanja, smanjenjem novca od Ministarstva kultu- Kako obavlja posao koji ne podrazu- bno ako se ima u vidu da se poslednjih pet žica za instrumente do održavanja broj- ali raspolaže budžetom koji je smanjen za re. Zbog toga je selekcija smanjena u odno- meva uvid u niti bavljenje finansijama, ne godina iz gradske kase sve manje i manje nih kostima”, objašnjava Jovanović i doda- gotovo sedamdeset odsto u odnosu na su na prethodni period i u odnosu na ono zna kolika su dugovanja ovog pozorišta, izdvaja – pozorišta su ostajala uskraćena je da je još milion razloga specifičnih za period od pre četiri godine. što je publika navikla da vidi na festivalu u ali zna da se kasni sa isplatom honorara ne samo za nove predstave, već i za osno- rad ovakve vrste pozorišta i koji poveće- „Okrenuli smo se partnerstvima, proteklim godinama. Selektori se drže saradnicima od januara ove godine. vne troškove, pokrivanje repertoara i vaju njegovu cenu koja se podrazumeva koprodukcijskoj praksi, sponzorima… I, ispravne prakse, da je bolje dovesti manje „Takođe, znam da je budžetska inspekcija održavanja zgrada. ili ga nema. za sada, to dobro funkcioniše. Sarađuje- kvalitetnih predstava, nego više onih koje obavila uviđaj i nisam čuo da je neko mo uspešno sa Hartefakt fondacijom, su srednjeg kvaliteta”, kaže Jelena Kajgo. pozvan na odgovornost, što će reći, Tera- Pozorište na Terazijama: Beo- UK „Vuk Karadžić”: Tužno, stra- Britanskim savetom, Francuskim institu- Od rebalansa gradskog budžeta ne zije rade kao sva druga pozorišta koja grad na putu da postane provincija šno, sramotno tom, Ministarstvo kulture pomaže rad očekuje mnogo, jer on može biti i poziti- imaju slična dugovanja prema umetnici- „Od nekadašnjih pet predstava u Koliko je finansijska situacija ozbilj- Bitef dens kompanije i sve naše plesne van i negativan. ma, saradnicima i ljudima angažovanim sezoni, stiglo se na jednu. Ove sezone na, ukazala je sredinom sezone i pretnja produkcije, uspešno sarađujemo i sa neza- „Kada se sarađuje sa značajnim svet- po određenim projektima”, odgovara Pozorište na Terazijama je imalo dve blokadom rada Ateljea 212, Pozorišta na visnom pozorišnom scenom. Ostvarimo skim trupama, veliki problem je finansij- Jovanović i ističe da je priča teatra na Tera- premijere. Jednu je delimično, istina u Terazijama i Jugoslovenskog dramskog najmanje osam do devet premijera godiš- ska neizvesnost, jer vas tera da boravite u zijama posebna zbog drugih razloga. značajnoj meri, finansirao Grad („Zona pozorišta, zbog milionskih dugovanja za nje, što je u produkcionom smislu veliki dugačkom vakumu pre potpisivanja ugo- „Svaki put kada kupimo prava za izvođe- Zamfirova”), dok je drugu sponzorisala struju. Neizdrživa situacija pokrivanja uspeh”, navodi Jelena Kajgo, koja je na čelu vora, za šta mnoge kompanije nemaju nje nekog (brodvejskog) mjuzikla, obave- Čačanska banka („Glavo luda”) . Za 2013. troškova iz sopstvenih prihoda, postala je ove kuće. strpljenja pa zakažu nastupe na drugim zni smo da plaćamo i mesečne tantijeme. nam je „obećato”, što bi rekao Pekić, pet i za Ustanovu kulture „Vuk Karadžić”, čiji Kada je Bitef festival u pitanju, sago- festivalima, a mi u budućnosti ispadamo Drugo, u našim predstavama ne mogu da miliona, što je nedovoljno za jedan je osnivač opština Zvezdara. vornica kaže da je budžet smanjen od stra- nepouzdan partner”, dodaje Kajgo. učestvuju samo članovi kuće, oni koji su mjuzikl. Podsećam, Terazije još uvek nije „Nažalost, finansijska situacija u ne Sekretarijata za kulturu za sumu koja Nepristajanje na demagogiju da para na plati. Osim što je notorna glupost, nema i da kultura nije prioritet u kriznim dobilo ni dinara programskih para za „Vuku” se nije promenila, zato što ni naš nije velika, ali je u pitanju trend smanjenja takva ideja je za Terzije nemoguća iz vremenima, podvući crtu i uspostaviti tekuću godinu. Grad se ne referira prema osnivač ni Grad Beograd nisu pokazali sezoni, već kalendarskoj godini, tako da bezbroj razloga. Najpre, prema sadašnjim pravila koja će sprečiti dalje urušavanje spremnost da reše naš problem. Tužno, „Čuo sam u klubu jednog pozori- umetnosti, ukratko bi glasilo ono u čemu strašno, sramotno, ali tako je. Ustanova šta da se radi na nekoj strategiji, ali ne se svi ili bar većina slažu. Od najavljene kulture koja je za šest godina postojanja znam o čemu je reč. Iskreno se nadam reogranizacije pozorišnog sistema Beo - potrošila budžetskih para toliko koliko da su u formulisanju ’strategije razvo- grada, pak, ni traga ni glasa. Ni traga od samo jedno beogradsko pozorište za ja srpskih pozorišta’ učestvovali oni materijala koji je trebalo da posluži kao godinu dana, već šest meseci ne može da koji svaki dan reševaju kvadraturu kruga zvanu kako održati pozorište u polazna osnova za izradu strategije razvo- dobije finsijsku pomoć iz gradskog ja pozorišnog sistema Beogada, a koju je budžeta. Još sramnije je to što Sekretari- uspravnom stanju. Što se reorganiza- cije tiče, ona nije nemoguća, uostalom uradio Saša Sailović, docent Fakulteta jat za kulturu nije odobrio ove godine ceo svet nekako reševa ta pitanja. U dramskih umetnosti, i početkom januara projekat „A sad malo vi...”. Od silnih Sloveniji se nakon ugovora ponovo predao Sekretarijatu za kulturu, koji ga je odobrenih projekata na konkursu Sekre- vraćaju na stalne ansamble, otkrili su i angažovao na ovom zadatku. Odavno ni tarijata naš, po mišljenju „stručne komi- nešto loše u sistemu koji mi, kako glasa od gradonačelnikovog Saveta za sije”, nije zaslužio da dobije podršku, pa mnogi zagovaraju, treba da uvedemo. kulturu. ovog leta studenti, koji su se inače već Sistemsko rešenje problema kulture „Postoje razni predlozi i ideje vezane organizovali i u neku ruku započeli moguće je samo ukoliko se ona spro- za budućnost pozorišnog sistema, ali pripreme za letnju praksu, neće imati vede u potpunosti. Za to je potrebna nisam još imala uvid u neki zvanični pred- priliku da realizuju ništa od toga”, kaže rešenost i spremnost celog društva da log ili dokument. Bitef teatar od svog osni- poveže sve učesnike u vlasti s jedne, i vanja funkcioniše po, uslovno rečeno, trži- Sanja Đurđević, direktorka „Vuka”. zainteresovane s druge strane”, kaže Problem dugovanja za režijske Željko Jovanović , umetnički direktor šnom principu, jer nema stalni ansambl. troškove rešili su delimično od kredita Pozorišta na Terazijama. Redosled Taj sistem se u našem slučaju pokazao koji su podigli. poteza po njegovom mišljenju je – praktičnim, ali mi nemamo velike ansambl „Izmirivanje tih anuiteta će nas opte- usvajanje Zakona o radu u kome će biti predstave i po repertoarskoj orijentaciji retiti još više narednih meseci, ali drugog prepoznata kultura kao posebna delat- smo dosta specifični. Kada će doći do rešenja nije bilo. Nisam mogla da dozvo- nost, hitno usvajanje seta zakona izve- konkretnih rešenja teško je reći, jer je lim da u „Vuku” budu isključeni struja, denih iz Zakona o kulturi (kao što je trenutno Sekretarijat za kulturu, zajedno grejanje, voda… Iako bi to bila bruka i Zakon o pozorištu), te izdvajanje usta- sa pozorišnim upravama, zatrpan papiro- sramota Grada Beograda, a ne moja”, isti- nova kulture iz kandži lokalne admin- logijom vezanom za nove zakone koji nisu stracije. če Đurđevićeva. usaglašeni u dovoljnoj meri sa praksom

LUDUS 191 - 194Lu 2 „Ako pogledate milione koje troše velika javna preduzeća, zavrti DESTRUKCIJA NAJLAKŠE REŠENJE vam se u glavi i čitava ta priča o nema- ISPOVEST UPRAVNIKA U KRIZNOM PERIODU nju novca pada u vodu. Zato svi mi Maša Mihailović koji radimo u oblasti kulture moramo „Svima je stalo do opstanka pozorišta”, smatra Ivana Dimić, upravnica Ateljea 212 da nastavimo da udaramo na sva „Problemi su, od kad sam došla, bili Budžet Ateljea 212 je u poslednjih pet liži se kraj sezone, svode se računi. se prištedi, sada je postalo najveće optere- zvona, ponavljajući da je kultura pre svega finansijski, i to u dvostrukom godina drastično smanjen, kao i za sva Pripremivši statistiku, zaključila ćenje budžeta - čišćenje, obezbeđenje... esencija života, identiteta i opstaka obliku: sačekali su me veliki dugovi s jedne ostala pozorišta. Nekada je osnivač opre- Bsam da sve manje naslova sa reper- Bile su to komforne ideje ondašnje grad- jedna nacije, i da se nacionalni intere- strane i smanjenje budžeta od strane osni- deljivao svakom pozorištu na program- toara možemo redovno da igramo, što ske uprave. Sad su kamen oko vrata budže- si štite upravo na tom području”, isti- vača sa druge. Grad je planirao da nam skim aktivnostima sredstva za osam zbog manjka ljudi iz tehnike, što zbog tu. Sigurna sam da ne treba više da se če Jelena Kajgo, direktorka Bitef tatra. dodeli za programske aktivnosti novac premijera, a ove godine za jednu. Situaci- izigranih i izgledanih predstava... Ne obaziremo na to šta nam je uzeto, a posto- samo za jednu predstavu u 2013. Mi smo ja u kulturi nikada nije bila ovako teška. možeš prodavati stare cipele godinama jeće bi moglo da se drugačije rasporedi… rada u teatru. Tako smo kuburili sa Zako- planiranu premijeru izveli, a opredeljena Umetnost opstaje u onoj meri u kojoj zavi- kao nove... neće niko da ih kupi... Stiže i Ili da država (čitaj: vlast) uvede mehaniz- nom o javnim nabavkama, pa sa Zakonom sredstva čekamo da dobijemo”, kaže Ivana si od dara i propada u onoj meri u kojoj leto bez programskih aktivnosti, jer ljudi me po kojima će pojedinci, koji uspevaju o budžetu i rokovima plaćanja… Dok, reci- Cici Dimić, upravnica Ateljea 212. zavisi od novca. Tako stvari stoje. moraju da se odmore inače će se ispovre- da zarađuju, pomažući institucijama mo, nije donesen zakon koji bi donatori- O situaciji u kući, nakon najblažim Šta očekujete od Sekretarijata za đivati ... kulture olakšati svoju savest – odnosno kulturu i Grada kao osnivača? ma i sponzorima omogućio poreske olakši- rečima višemesečne neprijatne atmosfere Nema prihoda, suočavam se sa time smanjiti poresku osnovicu... koja je vladala u Svetogorskoj, dramaturg Očekujem podršku i razumevanje ce i motivisao ih da ulažu u kulture. Kada da ćemo polako da ugazimo u dugove. Šalim se, ali na trulom Zapadu to i književnik Ivana Cici Dimić kaže: „Vide političara za kulutru, od kojih zavisi egzi- se sistemski uigra ova nova zakonska Smišljam repertoar za sledeću godi- funkcioniše... praksa, onda sledi neka ozbiljna strategija se tragovi razdora među pojedincima u stencija iste te kulture. Ako država bude nu i uviđam da veoma vodim računa da kolektivu, ali se situacija popravlja jer se razumela da je subvencionisano pozorište Dajte da se reorganizujemo, ili neka koja nadam se neće ugroziti finansiranje zanima publiku po raznim osnovama, ali neko crno na belo odredi koje ustanove pozorišta”, objašnjava Jelena Kajgo. svi ponašaju profesionalno i rade svoj sa ansamblom na plati neophodno i neko- eto ga ponovo problem – publika nema više nisu potrebne/podobne. Ionako nam Mišljenja je da je opasno prepustiti posao. Osim toga, svima je stalo do liko puta jeftinije od isto toliko potreb- novca, a i sve je manje onih koji uživaju u pozorišta tržištu, jer „to ukida pravo na opstanka pozorišta i ujedinjuje nas zajed- nog tržišnog modela pozorišta, podržaće je istorijsko pamćenje na nacionalnom gledanju jedinstvenog čina- žive predsta- nivou kratko, bez brige - niko se neće seća- eksperiment koji je u umetnosti imperativ nička nevolja.” našu kuću. Ako ne, uništiće se jedan oblik ve... ti izvršilaca. napretka i razvoja. Na tržištu nema ekspe- Da li pozorište u ovom momentu pozorišta koji postoji u celom svetu. A kad Razmišljam panično, mada već dugo, rimenta, već se ide na sigurno. Tako umet- ima dugovanja? Situacija je očigledno jednom uništite nešto što je stvarano i kako pomeriti stvari sa mrtve tačke... Uvedite pravila igre, kakva god da su, nost stagnira i zamire, a to je onda odgo- teška, budući da su u nastavku sezone negovano šezdeset godina, više nikad tu Jedan predlog je siguran - obavezna ali za stvarno. Pa će nam biti svima lakše... vornost vlasti koja o tome odučuje. Da li otkazana neka gostovanja, festival „Mu- vrednost nećete moći da nadoknadite. vannastavna aktivnost jednom nedeljno: I obavestite nas o tome, na vreme. će mladi ljudi gledati rialiti programe i cijevi dani”, pokrenuta je akcija S.O.S...? Destrukcija je uvek lakša i efikasnija od svojevrsni sedmi čas. Edukacija buduće Ok, naravno, nismo svi jednaki ili jeftine komedije ili će im pozorište ponu- Skoro sve zaostale dugove smo vrati- konstrukcije. Podsećam vas da reč kultu- jednako značajni, ali 36 ustanova kulture diti društveni i intelektualni izazov, to je publike... Nadam se da će pomoći i grad- li. Osnivač je platio dug od osam miliona ra znači negovanje vrednosti. ski Sekretarijat za obrazovanje, da se u dvomilionskoj prestonici je minimum pitanje za buduće kreatore budžeta za za struju, koji me je sačekao. Ministarstvo Kako vidite Atelje na kraju ove i na kulturu”, dodaje ona. pokriju minimalni troškovi... Ne da se minimuma... Kultura nikad nije profita- za kulturu je doniralo Ateljeu 212 pet početku nove sezone? zaradi, da se pokrije osnova. Nekada je to bilna, nigde na svetu...Ali nula je prazan miliona. Od sponzora smo dobili još Vratili smo dugove koji su me sačeka- Gašenje pozorišta je zločin prve bilo obavezno, kao lektira. Tako se dobija krug... sedam miliona. Sa tim novcem smo plati- li, što je u opštoj besparici bilo krajnje nova publika. A možda i nije: ako su ipak pobedili vrste li sve dugove iz 2012, koji su prethodili neizvesno i uspeli smo da izvedemo Uz sva otvorena pitanja, u Beogradu I dalje panično razmišljam. Ok, mora Veliki brat (pa profesorka je učestvovala) i mom dolasku, i to za: „Mucijeve dane”, premijeru bez opredeljenih sredstava. je od juna većina čelnika, ne samo teatara nešto da se menja, ali kako... Svi se vrtimo Farma nek imaju obavezu da deo zarađe- već i ustanova kulture, u v. d. statusu. Novi tantijeme, honorare za saradnike, hotel- Smatram da je to uspeh pozorišta u perio- u krug i udaramo u zidove, izgleda sve kao ske troškove, gostovanja, putne troškove, du od sedam meseci koliko sam na mestu nog novca daju kulturi: Muzejima, Biblio- statuti pozorišta (usklađeni sa Zakonom o lavirint iz koga niko ne zna izlaz... Sigur- tekama, Pozorištima, Legatima... kulturi i usvojeni na poslednjoj sednici dobavljače,osiguranje. Napominjem da su v.d. direktora. Planiramo još jednu premi- no postoji način da se promeni, da se svi dugovi transparetni i da svako zainte- jernu obnovu za jesen, a dalje ćemo da Možemo da se ugledamo na zemlje u Skupštine grada) predviđaju da će novi pretoči iz šupljeg u prazno... regionu: sve su preživele tranziciju i neda- upravnici biti birani prema konkursnima resovan može da dobije uvid u tačne cifre vidimo. Ne mogu nestati tri festivala u Gradu: upravnih odbora. Kada će isti biti raspisa- o kojima je reč. će koje to vreme donosi, što ne bi i mi - po FESTIĆ, TIBA, Mucijevi dani… time se njihovom receptu (pod uslovom da to nije ni, nije poznato. Sonja Šulović šalje poruka da pozorište nije bitno, a to Na pitanje da li bi prestonica već nare- robija ili obezvređivanje)... je zaista jedinstven izraz i doživljaj! Svi koji radimo/živimo/pravi mo/odr - dne godine mogla ostati bez nekog teatra, Hajde da se par ljudi iz pozorišta, žavamo u životu pozorište imamo ideje šta kako se moglo čuti, Sanja Đurđević, direk- praktičara nadje, pa da napravimo dugo- torka „Vuka” odgovara da nema straha ročni, konstruktivni predlog, ne da prepu- činiti, ali nisam sigurna da je neko ko o „zato što entuzijazam i ljubav ne umiru. stimo drugima da nam skroje kaput, a da nama odlučuje raspoložen da ih čuje, ali Igraćemo predstave u mraku, na ulici, u stvarno čuje i primeni! Često, zaglušeni foajeu, bez scenografije, bez para… naći nam nisu uzeli mere... Da pokušamo da se izmaknemo iz grča opstanka i da ponudi- nemaštinom i nemarom tih istih (nadlež- ćemo ljude koji istinski vole pozorište. nih) ne čujemo ni sami sebe. Odgovornost da se borimo za kulturu je mo konkretne pomake. Ovo trenutno na nama i kuda će ovo društvo ako od toga izgleda kao da je pacijent u komi na apara- odustanemo.” tima i nema šanse da preživi. Ma, neka neko najzad na glas kaže da Jelena Kajgo ponavlja da želi da veru- Razmišljam. Sve što su pre desetak je CAR GO, pa i to je nešto... je da će postojeći sistem finansiranja biti godina uveli na nivou Grada sa idejom da promenjen u onoj meri u kojoj neće ugro- ziti opstanak nijedne pozorišne kuće ili manifestacije, a da će se i same kuće u izve- snoj meri prilagoditi nekim novim okol- REZULTATI SU STIGLI nostima. Jovanović kaže da „postoji, naravno, mogućnost da vlast, bilo kog nivoa, ugasi (PACIJENT U KOMI) neko ili niz pozorišta. Mi ih u tome ne možemo sprečiti, baš kao što nije sprečen Nakon više od sedam meseci od Srbije. Ministar je zatim njihovu odluku nijedan zločin počinjen ne samo prema potpisao i sve je to objavljeno, kao što je kulturi. Gašenje pozorišta je, da se razu- zatvaranja republičkog Kon ku r - Ansambl Ateljea 212 najzad na okupu: „Revizor” u režiji Ive Milošević rečeno na početku ovog teksta, 5. juna na memo, zločin prve vrste i nema opravda- sa, raspoređeno je 0,6 odsto sajtu Ministarstva. Odluku je potpisao nja za njega ma ko ga počinio. A to što vlast državnog budžeta na projekte u samo ministar kulture Bratislav Petković, kaže da nema para, to je njen problem. Pozorišta i kultura uopšte ne smeju prista- kulturi a imena članova Komisije nisu navedena. ti na to i dobrovoljno otići na klanje. Pa šta SVI ILI MI ILI ONI ILI SAMO JA Članovi Komisije su bili Tihomir Stanić ako nema para, gospodo ministri, koalici- „Jedino umetnost može da odstrani nasilje.” – L. N. Tolstoj ad je 5. juna ove godine Ministarstvo glumac i fimski producent, Božidar Bole jo, to znamo i mi, ali vi ste plaćeni da ih kulture i informisanja na zvaničnom Stošić glumac, Srba Božinović reditelj, a nađete. Za to ste izabrani. Zar ćete naći Milica Kralj Ksajtu objavilo rezultate javnog Kon - dramaturg i glavna i odgovorna urednica novac za privredu tako što ćete uzeti od kursa za finansiranje ili sufinansiranje pro - „Ludusa“ Maša Stokić, bila je na insistira- pozorišta? Pa, nije valjda da ova država trovani, frustrirani, uplašeni, suje- kojima, iz nekog neobjašnjivog razloga, jekata u kulturi, kao i projekata umetničkih, nje Koordinacionog odbora umetničkih zavisi od hiljadu plata koliko ukupno ima tom zaslepljeni, razočarani, umi - daske život znače. Teatar će sigurno opsta- odnosno stručnih i naučnih istraživanja u udruženja Srbije, zbog poštovanja zakon- glumaca u Srbiji? Kažete nema para i mi Ošljeni, ne/talentovani, poniženi, ti. Dok bude Onih koji hoće da ga gledaju kulturi za 2013. godinu, prestala su nagađa- ske pro cedure, kasnije pridodati član. sada treba mirno da prihvatimo tu dese- raspomamljeni, ukukumavčeni, učaure- – na daskama, livadi, betonu, u vodi. nja o njegovoj sadržini, a počela negodova- Prilikom odlučivanja, oni su se pridr- tarsku logiku vlasti. S kojim pravom su ni, usplahireni, ućutani, nebitni, ispoliti- Ko su sad Oni? Da li je to još jedna nja nezadovoljnika odlukama rečenog Kon - žavali kriterijuma iz člana 5 Pravilnika o kursa. budžetske pare više vlasništvo Vlade, zovani, izbljuvani, nepotrebni, nemoćni, podela? Mi i Mi, Oni i Mi, Ovi ili Oni – svi načinu, kriterijumima i merilima za izbor Grada, nego kulture! Gospodo ne postoji Rezulati Konkursa informisali su neistraženi, ne/udomljeni, besni, tužni, smo mi građani iste zemlje koja neumo- projekata u kulturi koji se finansiraju i kultura zbog vas. Da nije bilo kulure ovog zainteresovane da će država pomoći reali- sufinansiraju iz budžeta Republike Srbije. utuženi, stidljivi, brbljivi, brljivi, tromi, ljivo tone u ravnodušnost nasilja, nasilja naroda, ne bi bilo nijedne Vlade, kultura zaciju ovogodišnjeg pozorišnog života sa U tom članu pobrojano je četrnaest krite- u svakom smislu. Možemo li se dići iznad je takođe vaša. Ukolio se ugasi bilo koje prebrzi, emotivni, ne/sposobni, ogavni, 46.598.000 dinara, i da će taj novac biti rijuma, a prva tri su sledeća: kvalitet, zna - pozorište u Srbiji, to treba shvatiti kao izmanipulisani, prevareni, izgubljeni, sujeta i ličnih odnosa i spašavati ono što raspoređen na 57 adresa od 207 prijavlje- čaj i sadržajna inovativnost; podsticanje otvoreno izazivanje sukoba sa kulturom, nesnadjeni, prevrtljivi, nestalni, smešni, je daleko važnije od naših malih ili velikih nih projekata. Konkurs je trajao od 27. raznolikosti kulturnih izraza; i održivost kao poziv na okupljanje. Valjda je nama tragični, ranjivi, zbunjeni, ne/kontrolisa- života? Po tom pitanju, mogu da odgovo- oktobra do 27. novembra prošle godine. projekta. pozorište važno makar koliko i građani- ni, raspomamljeni, sveznajući, ne/kon - rim samo kao ja. Jer, kad smo kod pitanja, Ministar kulture i informisanja, Bratislav U sedmici kad su objavljeni rezultati ma Istanbula jedan park”, zaključuje Želj- kretni, umlaćeni, strastveni, strašni – sve ovo je pitanje isključivo lične odgovorno- ko Jovanović, umetnički direktor Terazija. Petković, obrazovao je 14. marta ove godi- Konkursa, Radoslav Lale Pavlović, savet- smo to Mi. sti. A ja kažem, ja zapravo urlam: ne Komisiju, koja je 30. aprila donela nik predsednika Republike za kulturu, nije Sonja Šulović A ko smo to Mi – neko bi sigurno odluku o izboru projekata koji će se finan - imao vremena da za „Ludus” najavi kul - pitao, pitanja koliko hoćeš. Mi – to su oni DRŽAVA= KULTURA, STOP NASILJU! sirati, odnosno sufinansirati iz budžeta turnu politiku za ovu godinu.

3 LUDUS 191 - 194 Razgovarali smo zato sa Đurđijanom pogotovo kad se zna da godinama unazad festivali, više ne postoji zato što Državna tekstu o sadašnjoj pozorišnoj kritici: set sedam, identičan iznosu kojim će drža- Jovanović, samostalnom savetnicom u Ministarstvo ima malo novca. Tužno je revizorna institucija ne poznaje tu moguć- „Kritičarskom karavanu”, projektu Udru- va finansirati Sterijino pozorje! Poražava- Ministarstvu kulture Srbije, zaduženom za kad ste svesni da možete da odvojite mala nost, toga u zakonu nema, pa su tražili da ženja kritičara i teatrologa, nije odobren juće je i to što su za dva značajna međuna- oblast pozorišno-plesnog stvaralaštva i sradstva za realizaciju jednog projekta, za svi učestvuju na konkursu. To je, naravno, ni dinar iako mu je cilj da se i o radu pozo- rodna festivala van prestonice sredstva ustanova kulture iz oblasti scenskog i scen- koja unapred znate da su mu nedovoljna. tehnička stvar: s Konkursom ili bez – ko rišta van Beograda i Novog Sada oglasi višestruko smanjena (subotički „Dezire sko-muzičkog stvaralaštva. „Nije bilo Ove godine je, na primer, apliciralo oko neće da pomogne Bitef-u? Ali, zakon je stručna kritika, da se na taj način o njima Central Stejšn” – 500.000 i kragujevački zahteva kome se nije izašlo u susret koliko pedeset festivala, a prošle godine skoro zakon, pa su ove godine i ti veliki festivali čuje i izvan njihove sredine, odnosno da „Joakim Interfest” – 200.000 dinara), a god se moglo, ali 0,6 posto državnog duplo.” morali da se jave na konkurs.” se pospeši nastojanje države da decentra- najstariji festival u zemlji – Vojvođanski budžeta namenjenog Ministarstvu kultu- „S obzirom na to da je Republika Srbi- Osim kvaliteta, koji je osnovni krite- lizuje kulturu. Primedba koja nije zvani- susreti – nije dobio ni dinar! re je okvir kojeg moramo da se pridržava- ja osnivač samo Narodnog pozorišta u rijum u donošenju odluke prilikom čno izrečena, već se o njoj priča u javno- Kraj je pozorišne sezone, a na jesen mo”, podseća Đurđijana Jovanović. „Vide- Beogradu”, kaže Đurđijana Jovanović, „a razmatranja prijava, Đurđijana Jovanović sti, odnosi se na odluku Konkursne komi- ćemo videti šta ćemo i kako ćemo. ćete, na našem sajtu je moguće proveriti, da pomaže i sva ostala, (podatak koliko kaže da za mnoge predloge „nisu ništa sije da KPGT-u dodeli pet miliona dinara, da je novac s kojim raspolažemo manje- ima pozorišta u Srbiji je nepoznat) to manje bitni ni kriterijumi koji se tiču što je drugi po veličini iznos od svih pede- Sonja Ćirić više isti od 2003. godine, kad je uvedena znači da svi ostali teatri kod nas dođu razvoja kulture nekog mesta, jačanja institucija Konkursa, do danas. Koliko će samo po novac. Ja mislim da ne postoji lokalne vlasti u oblasti kulture i ljudskih iz budžeta namenjenog kulturi dobiti pozorište koje Ministarstvo nije pomoglo. resursa. Došli smo u situaciju da lokalne Ministar Bratislav Petković najavio je na sednici Odbora Skupštine Srbije za kulturu pozorište, a koliko neka druga oblast, Da li su oni time bili zadovoljni ili ne i da samouprave zbog teške situacije smanjuju (održanoj sredinom juna), da će neka rešenja Komisija za raspodelu sredstava biti preispi- nemoguće je unapred odrediti, zato što se li su te odluke bile pravične ili ne, to je delatnosti koje su im manje važne, nara- tana i da će pokušati da obezbedi dodatna sredstva za bitne manifestacije ne zna broj prijava. Takođe, desi se da neke pitanje kulturne politike. Država je uvek vno da je to kultura. Zato se kultura Poslanici su iskoristili ovu priliku da Ministru kulture i informisanja u Vladi Srbije godine bude u žiži film ili muzika, pa se pomogla koliko je mogla. Ako pogledate manjih sredina okreće državi. Kako će oni ukažu na brojne probleme koji već izvesno vreme postoje u kulturi, na niz zakonskih propu- onda njima odredi više sredstava. Ima odluke prethodnih konkursa, videćete da da realizuju neki projekat ako njihova godina kad u nekoj oblasti nema projeka- je većina identična i po izboru koga treba lokalna samouprava nema novac? Zar da sta koji nanose ozbiljnu štetu ovoj oblasti – neusaglašenosti Zakona o budžetskim sistemi- ta koji zavređuju podršku, a nekad ih ima finansijski pomoći i po iznosu novca koji se odreknu kulture? Dešava se da je neko ma, javnim nabavkama, kao i na niz nedostataka u kriterijumima za rad komisija i gene- toliko da ne znate šta ćete. Mi jedne i druge mu se dodeljuje. Nema ministra koji nije dešavanje na periferiji Srbije za nekog ralno manjkavosti pravnih okvira koji regulišu oblasti kulture i sporog reagovanja mini- pomažemo: kad se desi da u nekoj oblasti pomogao Bitef i slične institucije!” veliko, a za nekog malo. Neko će za festi- starstva na probleme koji se pojavljuju. ima projekata koji zavređuju pomoć, a Dve su promene u ovogodišnjoj val u malom mestu reći da je nepotreban, Predsednica odbora Vesna Marjanović ukazala je da se stekao utisak da sva sredstva nema novca, onda se njima prenesu sred- proceduri u odnosu na prošlogodišnju: ne pitaće se zašto država to finansira kad je namenjena kulturi odlaze u projekat obeležavanja Milanskog edikta, a da sve ostale mani- stva iz neke druge oblasti koja ima manje postoji takozvani Protokol, grupa mani- novac mogla da uloži u neku beogradsku festacije i programi padaju na treće, peto mesto. Ona je ponovo ukazala na loše stanje u vredne projekte. U svakom slučaju, uvek festacija koje je država pomagala van manifestaciju. Sve može da se spori, svaka kulturi, ali je upozorila da nedostatak sredstava ili teška situacija u kojoj se Srbija nalazi je dobra namera da se što više i bolje Konkursa – Sterijino pozorje, Bitef i slične odluka: zašto je dobro da se da onome, a već decenijama ne smeju da budu razlog da kulturni poslenici pognu glavu i gledaju na pomogne, mnogo veća nego što javnost njima, a oformljene su posebne komisije ne ovome, šta je potrebno, a šta nije. Sve propadanje kulture. "Svesni smo teškoća sa kojima se suočava i Ministarstvo kulture i Srbi- zna.” za oblast Amaterizma i za Decu i mlade. zavisi ko je zainteresovan.” „Ove godine je konkurisalo manje „Do ove godine njihove predloge je „Konkurs je”, napominje Đurđijana ja, ali borba za kulturu mora da se nastavi," rekla je Marjanovićeva. projekata nego prošle godine, 207 za razmatrala komisija za Pozorište. Dola- Jovanović, „samo instrument koji poku- Odgovarajući na pitanja poslanika, Petković je rekao: "Tu smo, gde smo. Sredstva za podoblast Pozorište i pedesetak za pod- skom novog ministra, sredstva namenje- šava da na što transparentniji način raspo- kulturu su mala. Ali, ispitaćemo rad Komisije", rekao je Petković. "Nije cilj ovog ministar- oblast Umetnička igra. Prošle godine ih je na amaterizmu su značajno uvećana. deli državna sredstva, i nije jedini način stva da uništi značajne manifestacije ili kulturu, već da joj pomognemo", poručio je mini- ukupno bilo oko 350”, kaže Đurđijana Znači deci i mladima i amaterizmu posve- na koji država finansira kulturu. Zato star. Ministar je ukazao i da se projekat obeležavanja 17 vekova Milanskog edikta finansira Jovanović i objašnjava da je prošle godine, ćana su posebna pažnja i posebna sred- iznosi koji su objavljeni na sajtu Ministar- iz budžetskih rezervi i da će neke stvari, poput amfiteatra u Viminacijumu, ostati i za budu- zbog štednje, predloge iz obe oblasti stva. Praksa će da pokaže da li je to bilo stva nisu konačni.” ća pokolenja. razmatrala jedna komisija, a da su ove dobro. Jedne godine smo tri puta raspisi- Tokom prve sedmice nakon objavlji- Državni sekretar u ministarstvu Zoran Avramović podsetio je da komisije za raspode- godine one razudvojene. „Ove godine je vali Konkurs kako bi se dala mogućnost i vanja odluka Konkursa, dakle u vreme lu sredstava čine stručni ljudi i pozdravio takav način finansiranja kulture. On je rekao i da konkurisalo najviše projekata za festivale i onima kojima se ukaže mogućnost za pisanja ovog teksta, bilo je javnih primed- se radi na strategiji za kulturu ali i pravnim okvirima kulture. "U kulturi uvek imate neke gostovanja, mali broj projekata. Ljudi realizovanje nekog projekta u drugoj bi na odluke iz drugih oblasti. U oblasti polako odustaju. Pretpostavljam da se polovini godine, pa se to pokazalo pogre- Pozorište, prva i jedina javna primedba struke, ukuse koji se razlikuju. Sada preovladava jedna, ali komisije za raspodelu sredstava umore od obijanja pragova za sredstva, šnim. Protokol, znači izdvojeni veliki objavljena je u ovom broju „Ludusa”, u su stručne", rekao je Avramović.

nativna umetnička scena, a zna se (valjda) da je aleternativa „motor” i „navigator” glavnih tokova umetničkog stvaralaštva. Zar Micić, Matić, Vučo i Davičo nisu bili ŠTA ĆEMO BRANITI AKO OSTANEMO BEZ KULTURE alternativa? Ko je uređivao Nolitovo Aleksandar Milosavljević „Delo” ili Radovu „Književnu kritiku”? Koliko je vrhunskih novinara, kolumni- riča se da je Čerčil, kada mu je kao I gusle i ćirilica su deo naše kulturne riti kreativnost, izolovati je samo za sebe i viđenja Šekspira ili Ace Popovića u sta, kritičara i urednika sazrevalo u premijeru predočena neophodnost baštine, te ih kao takve valja čuvati. No i u odnosu na spoljašnje uticaje. A kad inostranstvu prikazivati samo domaći „Studentu”, „Mladosti”, NON-u? Gde je Psmanjenja budžeta za kulturu zbog ćirilica i gusle su samo deo nasleđa koje kultura biva svedena na obor – ona umire. teatri koje imenuju partijski komesari – danas Brams, koji je bio preteča Bitefa? Da nužnog povećanja budžeta namenjenog treba negovati – a nikako jedini pojmovi Ili „preživljava” samo kao trag, kao arheo- sadašnji ili sutrašnji – svejedno? li je moguće da će (ponovo) biti doveden odbrani Britanije od Hitlera, zapitao: „A kojima je moguće definisati našu nacio- loško svedočanstvo da je nekoć nešto Gde će se ovdašnji čitaoci upoznati s u pitanje smisao Bitefa? šta ćemo u tom slučaju da branimo?” nalnu kulturu. postojalo. I da ga više, barem u tom auten- novim delima domaćih i inostranih pisa- Ili će, možda, Država na sebe da preu- Ova anegdota svedoči o istini koja Pojmova na ovaj način relevantnih tičnom obliku, nema. ca ako budu ugašeni časopisi, a opisme- zme odgovornost i da se, mimo profesio- pobija tezu da je kultura, a zajedno s njom ima mnogo više. I ovdašnji srednjoveko- Šta mi možemo da branimo ovolikim njavanje naroda prepustimo tabloidima? nalnih kriterijuma i ozbiljnih umetničkih i umetničko stvaralaštvo, tek vrh pirami- vni manastiri, sve zajedno s freskama, budžetom za kulturu? A šta da odbrani- Kolika li je rupa u obrazovanju generacija standarda, upusti u formiranje državne de u čijoj bazi je proizvodnja. To će reći da rezultat su ukrštanja različitih graditelj- mo kad na ovakav način nipodaštavamo koje nisu videle šta se krije u Narodnom umetnosti? A već smo viđali kako se takvi je pojednostavljena i tvrdnja škole mišlje- skih i slikarskih stilova, kao što je to slučaj savremeno stvaralaštvo u koje spadaju i ili Muzeju savremene umetnosti? projekti završavaju. nja koja nas decenijama uverava da je i s našom bogatom književnom baštinom dela ili kreacije koje – nužno – pa i kad to Po kojim se kriterijumima raspoređu- Koga mi i šta možemo da odbranimo? robovski rad omogućio nastanak grčke – od Grigorija Dijaka i „Miroslavljevog na prvi pogled nije evidentno, u sebi sadr- je budžetska beda za kulturu ako je bez tragedije, a s njom i rađanje zapadnoe- jevanđelja” naovamo. že elemente nacionalne kulturne i umet- potpore ostala bezmalo kompletna alter- vropske teatarske tradicije uopšte. Treba li da se odreknemo Dositeja ničke baštine? Slažem se i da konzervativnog Vinsto- Obradovića i njegovih prosvetiteljskih Kojim mernim instrumentima odre- ideja (koje su, uzgred, i sad aktuelne) ili diti koliki je, na primer, taj udeo u kompo- na Čerčila nije uputno baš u svemu treti- da anatemišemo Danila Kiša jer je u zicijama Žebeljanove, literaturi Dušana rati kao merodavnog procenitelja stanja domaću književnost inkorporirao borhe- Kovačevića, u poeziji i dramama Milene stvari, no valja razmisliti da li će kultura sovski literarni prosede (što mu je, nima- Marković, filmovima Gorana Markovića, ove države preživeti tranzicione procese i lo slučajno, svojevremeno i bilo zamere- predstavama Dejana Mijača i Egona Savi- globalizaciju ako budemo suočeni, kao što no) da bi stvorio dela koja nas svrstavaju na, glumi Svetlane Bojković, slikarstvu uveliko jesmo, s jednosmernim procesom u svetski značajne književne adrese? Branka Miljuša...? uvoza sadržaja iz sfere kulture, a bez real- Ako nam gusle postanu jedina refe- Kojom kulturnom politikom name- nih šansi da ono što je naše, autentično, što rentna tačka za definisanje nacionalne ravamo da sačuvamo mogućnost da je ovde stvarano, pa i na osnovu dosada- muzičke tradicije, šta ćemo s Mokranjcem savremeno stvaralaštvo sutra i samo šnje tradicije, ne može ni da nastaje ni da ili obojicom Hristića, Stevanom i Zora- postane deo nacionalne kulturne baštine, postoji, pa samim tim ni da nas reprezen- nom, sa Isidorom Žebeljan ili Aleksan- ako će se ključne tačke te politike menjati tuje u svetu. drom Vrebalov (koja upravo gusle afirmi- od izbora do izbora, bez konsenzusa svih Da li je neko iz Evrope i Sveta rekao da še kao jedan od elemenata vlastite i nacio- činilaca ovdašnjeg političkog, društvenog smo podobni za evrointegracije samo ako nalne tradicije u kompoziciji ekskluzivno i kulturnog života o tome šta ima biti prio- se odreknemo vlastite tradicije, te da ovda- pisanoj za Kronos kvartet)? ritetna briga države, bez obzira na to ko je šnja umetnost ima nastajati isključivo na Dokle ćemo se boriti za spas naciona- danas ili sutra na vlasti? osnovu zadatih, inostranih modela? Tako lnog identiteta previđajući da je njegovo Da li je moguće da će sudbina Stude- nešto nisam čuo. Ali jesam da su naša očuvanje jedino moguće u širem kultur- nice zavisiti od partijske volje, da će Nuši- nacionalna kulturna baština – gusle i ćiri- nom i civilizacijskom kontekstu? Jer ća ili Steriju režirati jedino stranački lica. Neće biti baš tako. kultura nije obor u koji je moguće zatvo- podobni kadrovi, a da će naša scenska

LUDUS 191 - 194Lu 4 oš septembra 1999. nekoliko pozori- šnih trupa objedinjenih oko projekta JEvropske kulturne fondacije „Igrom protiv nasilja” (Play Against Violence) VREME ZA KULTURU JE STALO odlučilo je da formira svoju Asocijaciju. Asocijacija Nezavisna kulturna Nastao je ANET, akronim Asocijacije Nezavisne pozorišne trupe Srbije scena Srbije (NKSS), u ime 78 članica iz nezavisnih teatara, koji je u narednih gradova širom zemlje, izražava oštar nekoliko godina delovao kroz festivale na protest povodom rezultata Konkursa kojima su trupe ne samo prikazivale pred- aktuelnih tema, već i u radu sa marginali- đenih zakonskih okvira, male vidljivosti, deluje kao potez koji treba da rezultuje Ministarstva kulture i informisanja Srbi- stave već i organizovale debate i radionice, zovanim društvenim grupama. ApsArt je popularnog shvatanja nezavisnog pozo- decentralizacijom umetnosti, time se je za sufinansiranje projekata u oblasti iz potrebe za diskursom i razmenom u ovom domenu najdalje otišao, radeći u rišta kao aktivističkog, omladinskog ili otvara mogućnost upravo suprotnog, a to savremenog stvaralaštva u 2013. godini zatvorima, bolnicama, zajednicama zavi- amaterskog. U našoj zemlji još uvek ne je da će mreža, sa centrom u Narodnom koji predstavljaju još jedan u nizu poka- znanja. Vremenom je entuzijazam oko zatelja pogubne kulturne politike koja zajedničkih akcija splasnuo i trupe su snika, zavodima za decu i omladinu i postoji briga nadležnih ministarstava ili pozorištu u Beogradu i koordinatorom sekretarijata za održanje kontinuiteta kog postavlja Ministarstvo kulture, stro- preti da ukine savremeno stvaralaštvo, a nastavile svoj samostalni umetnički život, maloletničkim zatvorima. Edukacija je u posebno vaninstitucionalnu kulturnu i sa većim ili manjim posvećenjem. svim trupama istaknuta kao jedan od rada ovakvih pozorišta. Ona se svodi na go odrediti način rada svih teatara u drža- umetničku produkciju. Pošto se već dugo govori o donošenju važnih aspekata rada, ne samo iz želje za subvencionisanje pojedinačnih projeka- vi, što bi rezultovalo gubitkom diverziteta Rezultati Konkursa, na koje smo i primeni novog Zakona o pozorištu, Dah ličnim razvojem, pružanjem i razmenom ta, dok su trupe prepuštene same sebi i kreativnosti u radu.” čekali više od pola godine (završen 27. Teatar, kao jedan od aktivnijih članova stečenih veština već i kao sredstvo za fina- kada je u pitanju finansiranje svakodne- Sunčica Milosavljević iz Bazaart-a novembra 2012), ukazuju na drastično ANET-a, 2002. Godine je organizovao u nsijski opstanak trupe. vnog rada, administrativnih i režijskih smatra da „u opštoj poplavi nekulture, marginalizovanje savremenog stvarala- Kulturnom centru Beograda Pozorišni Tako Plavo pozoriste već godinama troškova. Saradnja sa zvaničnim pozori- umet nost je siroče koje se privija uz skute štva koje je “na sopstveni pogon” i koje neguje „Radionicu savremenog pozori- šnim institucijama i dramskim akademi- medija, reklamnih kampanja, pedagogije, nije protežirano bilo kakvim političkim forum. Bilo je to vreme velikog entuzija- kanalima. Na taj zaključak upućuje kako zma nakon petooktobarskih dešavanja, šta”, a Dah teatar ove godine slavi dvanaest jama je teško ostvariva. Nesigurnost socijalnih pitanja, u nadi da će nekako godina internacionalno poznatog letnjeg opstanka je posledica rada u zemlji bez isplivati.” odbijanje velikog broja projekata naših kada se na raznim nivoima promišljalo o jasne kulturne politike i odnosa prema „Izabrali smo da budemo istinski članica, tako i mizerni iznosi koji su mogućim promenama u obrazovanju, Instituta za glumce i reditelje. odobreni organizacijama čiji su projekti Za razliku od uvreženog mišljenja da nezavisnim trupama. nezavisni, u smislu da ne pripadamo kulturi i društvu uopšte, koje bi donele Pozitivni aspekti ipak postoje i mogu nijednoj političkoj opciji, niko od nas nije podržani. boljitak, nakon teških vremena i stagnaci- se trupe sastoje od pojedinaca koji nema- Ministarstvo kulture i informisanja ju adekvatno umetničko obrazovanje, se prepoznati kroz: nezavisnost u biranju politički angažovan niti nas bilo koja poli- je devedesetih godina. saradnika i tema; umetničkoj slobodi; tička struja gura. U tom smislu bi nam bila pokazuje time i nedostatak svesti o za - Danas, nakon skoro decniju i po, anketa je pokazala da većinu trupa vode i konskoj dužnosti da obezbedi uslove za formiraju stvaraoci sa završenim umetni- mogućnosti lakšeg kretanja; umetnički značajna podrška bar esnafskih instituci- ostvarivanje opšteg interesa u kulturi ANET više ne postoji, ali jedan broj trupa tim koji je aktivan i potpuno posvećen; ja i kulturnih radnika”, kaže Aleksandra i dalje nastavlja aktivno svoj rad, neke od čkim fakultetima: FDU, FLU, Akademija kojem presudno doprinosi upravo neza- u Novom Sadu. U trupama su angažovani mala sredstva za funkcionisanje. Kao Jelić iz Aps Art-a. Andjelija Todorović iz visna kulturna scena. njih objedinjene pod širim kišobranom osnovna prednost navodi se laboratorij- Ister teatra dodaje da je „trenutno vreme NKSS-a. Nezavisna kulturna scena Srbije, profesionalni reditelji, dramaturzi, glum- Skrećemo pažnju i nadležnima i ci i glumice, koreografi, muzičari, sceno- ski pristup radu u pozorištu u trupi, za posmatranje i analizu. Vreme za kultu- javnosti da se savremeno stvaralaštvo, žanrovski raznolika organizacija pokazala sastavljenoj od konstantnih članova, koji ru u Srbiji je stalo. Nekultura je danas pogotovo nezavisno, koje predstavlja je u poslednje dve godine ozbiljnost i grafi i igrači. Jedna od zajedničkih karakteristika su dugi niz godina zajedno, sa čvrsto „in”.Osnovali smo se u vremenima rato- najreprezentativnije domete kojima se snažnu platformu delovanja, predstavlja- izgrađenim međuljudskim odnosima. Tu va, protesta, diktature i to je iza nas. Ali je Srbija pojavljuje na međunarodnoj sceni, jući podršku i sponu za mnoge organiza- većine trupa je mobilnost i otvorenost ka nalazi u najtežoj situaciji u poslednjih 20 svetskoj umetničkoj zajednici. Trupe je i iskrena, kvalitetna i obimna komuni- ovo mnogo teže vreme, jer je duhovna cije širom zemlje. kacija i razmena sa zajednicom, sa ljudi- nemoć zavladala i preovladala. Nadamo godina. Kako je kultura nosilac društve- U ovom članku biće izneti razultati putuju i sarađuju sa umetnicima iz drugih ma koji inače nikada ne idu u pozorište. se da ce novi Zakon povratiti dostojanstvo ne memorije i identiteta, njeno svesno male ankete koja je sprovedena sa pet po - zemalja, nastupaju na svetskim festivali- „Asocijacija Nezavisna kulturna radnika u kulturi.” potiskivanje može da znači samo jedno - zorišnih trupa, gde su umetnici, mnogi od ma sa zapaženim uspehom, postajući tako da Ministarstvo kulture, kao nosilac scena Srbije, čiji smo član, već je pokre- Dijana Milošević iz Dah Teatra kulturne politike, radi upravo na brisa- njih članovi UDUS-a, UBUS-a i ULUS-a, kulturni ambasadori Srbije. Navedene nula dijalog sa Ministarstvom kulture i smatra da „biti organizovan kao nezavi- odgovarali na pitanja koja se tiču njihovog trupe su dobitnice i mnogobrojnih nagra- nju identiteta savremenog srpskog uspostavila radnu grupu koja radi na sna, profesionalna pozorišna trupa u društva, a time i buduće kulturne bašti- rada, statusa i pozitivnih i negativnih aspe- da u zemlji i inostranstvu, što potvrđuje poboljšanju položaja aktera nezavisne našoj zemlji ima svoje velike prednosti. kvalitet i značaj njihovog delovanja na ne koje neće biti ako ne bude savreme- kata pozicije u kojoj se nalaze. Pozorišne scene. Takođe, Sekretarijat za kulturu Dah teatar je organizovan kao mobilna i nog kulturnog stvaralaštva. trupe koje su obuhvaćene su Dah teatar, sa umetničkom i društvenom planu (Dah Beograda je organizovao savetovanje o efikasna organizacija, gde je umetnički najdužim stažom od 22 godine; Ister teatar teatar: Nagrada „Jelena Šantić”, „Oto Rene pozorištu u Beogradu, čija je prva sesija tim ujedno i menadžmentski tim. Umesto Asocijacija Nezavisna kulturna scena – 19 godina; Plavo pozorište, koje postoji Kastiljo” – međunarodna Nagrada za poli- donela pregled i presek stanja na beograd- finansiranja glomaznog ansambla i zapo- Srbije 18 godina; Bazaart – 11 godina; ApsArt – tički teatar, nagrada Malog pozorja, Dah skoj pozorišnoj sceni. Započete dijaloge i slenih po različitim sektorima, ovakav Beograd, 6. jun 2013. 9 godina i trupa Kroz prozor fabrika, koja teatar i ApsArt: Nagrada Erste Fondacije inicijative obavezno treba nastaviti sa način organizovanja je ekonomičniji, postoji pet godina. za Socijalnu integraciju i mnoge druge). konkretnim fokusima i temama značaj- efikasniji i definitivno se oslanja na isku- potrebi). A konsekvenca neprihvatanja Razlog osnivanja trupe su obrazložile Većina trupa je navela da se finansira nim za nezavisnu scenu”, stav je Dubrav- stva uspešnih svetskih modela (npr. značaja i vrednosti moderne umetnosti, sličnim stavovima, ističući da, pored nego- iz državnog, gradskog i budžeta lokalne ke Vujinović iz Plavog pozorišta. kompletna čuvena Opera San Franciska kojom se uglavnom bave predstavnici vanja umetničkog u pozorištu, namera je samouprave, kao i donacijama inostranih Sanja Maljković iz KPZ trupe smatra ima ukupno 28 zaposlenih, što podrazu- nezavisne scene, izuzetno je teška u bila da deluju i društveno odgovorno. Rad fondacija, te da rad finansira i iz sopstve- da se predlog Zakona o pozorištu „odno- meva sve segmente rada i održavanja te svakom pogledu.” u nekoliko trupa (Dah, Ister i Plavo pozo- nih prihoda od održavanja programa si samo na ustanove kulture i da je pitanje čuvene kuće, dok se ostali angažuju po rište) definisan je kao rad na laboratorij- edukacije, gostovanjima i slično. Jedino je koliko će ići u korist nezavisne scene”. skom, istraživačkom procesu gde umet- ApsArt naveo da se skoro isključivo fina- Dodaje: „Mislimo da je pozitivno da svi nici produbljuju i obogaćuju već stečene nsira iz stranih fondova, jer domaći budu vezani ugovorom o radu na određe- veštine. Bazaart ističe da radi i na projek- fondovi, naročito Ministarstvo kulture i no vreme zbog kvaliteta pozorišnih pred- MOĆ I MOGUĆNOST tima koji neguju interdisciplinarno istra- Sekretarijat za kulturu grada Beograda ne stava. Jedan od razloga stagnacije u pozo- živanje, a ApsArt je osnovan sa namerom prepoznaju ovakvu vrstu primenjenog rištu je neka vrsta komfora u koji umetni- Božidar Mandić da razvija praksu primenjenog pozorišta. pozorišta kao relevantnu, bilo u kultur- ci zapadaju. Ovo je dobar aspekt za neza- ada bi nas (Porodicu bistrih potoka) uzajamno se oplemene. Obogate – eto pred- Sve trupe shvataju ideju pozorišta kao nom, bilo u društvenom kontekstu. visno pozorište jer menja navike pozori- pustili da igramo, možda bismo mi i loga za kapital! sredstva ličnog i društvenog razvoja. Kao negativnu stranu ovog načina šnih ljudi i javnosti. Osnivanje mreže koja napravili dobru predstavu. Prethod- Postaješ stvaralac kad svoj identitet Delatnost na planu društvene odgo- delovanja mnoge trupe su navele finansij- će na nivou države regulisati rad pozori- K nom rečenicom volim da uveličam značaj založiš u neko umetničko delo. Načelo bi vornosti umetnici ne definišu samo kao sku nestabilnost, koja ograničava moguć- šta je dobra ideja, međutim kvalitet iste nemogućnosti u našim umetničkim krugo- moglo biti: Sad znam da sam uspeo jer me smernicu u izboru važnih, političkih i nosti, a veliki problemi proizlaze iz neure- svakako zavisi od ljudi koji odlučuju. Iako vima, zatvorenošću, bezosećajem za sve što niko ne razume. Mudrost stvaranja čak treba nije esnafski priušteno ili determinisani čuvati od zlobnih. Moja mala trupa do skoro princip stvaranja. Ali ta rečenica, koju sam je igrala dvadesetak predstava godišnje po čuo od jednog ludaka, kazuje da je važna i raznim destinacijama, uglavnom zahvalju- želja, a ne samo realizacija. Često ljudi iz jući prijaznosti direktora, a ne senzibilnosti pozorišta, ili drugih oblasti umetnosti, gori i repertoara. Sada jedva odigramo jednu-dve su represatori od političara ili policijske predstave godišnje. Delo ne treba da pose- budnosti, jedina budnost koja nije poželjna. duje superiornost, ali ni da stagnira u O čemu se tu radi? Možda sujeti, čuvanju sopstvenoj veri u umetnički čin. Skromnost nevine beline ili zaštiti estetskih vrednosti i intonacija razapetost je svih istraživača u koje nameće jedna vrsta zaduženih „upra- Moderni. Znači, nije reč o insuficijenciji vnika”. U svakom slučaju, smatram to lošim naših ideja, nego o zatvorenosti i nebrižno- kontinuitetima po umetnost. Stara jevrejska sti za pozorišne invencije. Nema bukvalnih izreka veli da Bog nije svemoćan, ali da je zabrana, ali ima zaobilaženja i neprimećiva- svemoguć. U teatru je često obrnuto: služ- nja. Nemogućnost je zavladala svetom – benici određivanja deluju moćno, a moguć- prenela se i na pozorište – umesto da nevi- nost zatvaraju. Eliminišu. Razvijaju nedoz- nost truje inspiraciju i umetnički aktivizam. voljenost koja i njihovu ličnu savest štiti od Pozorište je eksperiment višeslojne zajedni- odgovornosti. ce. Po činje se sa autorom, glumcima, publi- Dok dišem, nadam se... Donum dei... i kom, producentima... kritičarima, primeći- ako ne pripadamo nikom, moja nada ne vačima; tek zaokupljenost svih čini da jedno usahnjuje da možemo barem razmišljati o delo ne presahne ili zaživi. U pozorištu, predstavama i podgrejavati da nepripadnost pravilo je i za ostale umetnosti, odgovornost može doneti naknadnu korist. Možda će nas je na svima. Pogotovo u vremenu kada novac unuci od onih koji su nas zabranjivali reha- bledi svoje količine, uz rast na drugoj strani. bilitovati. To je tako najčešće. Prisustvujemo Potrebna je po moć i pripomoć. Solidarnost i razvodnjavanju alternativnog pozorišta i razvoj bezazlenih potencijala, onih koji neće avangardne misli na sceni, bez razloga i pogoditi pozorišne učesnike, već će podići potrebe za bojaznim jer su one uvek krčile estetsku odgovornost ka novom. Mla dost i epohe i doprinosile da i klasično pozorište vitalna energija ruši imeprije, a reditelj je traje. I obnavlja, čak bogati, svoju estetiku. jedino živ dok oseća da mu nije dozvoljeno Možda najlepša saradnja ipak nastaje kad da režira predstavu. glavni tok delovanja prihvati marginalni i

5 LUDUS 191 - 194 NE VERUJEM U VELIKE I BRZE PROMENE SVETA Iz drugog ugla: Jasen Boko, direktor Drame HNK Split

ramaturg, pisac, putopisac, kriti- Direktor ste Drame u HNK Split, bilo novca da svi ansambli i autorski timo- čar Jasen Boko, inače beogradski dužnost ste preuzeli u nezgodnom vi ostanu duže. Festivali definitivno imaju 23. Marulićevi dani, Festival diplomac, odskora je direktor trenutku, prethodni intendant nije bio svoju svrhu i značenje i ni u kom slučaju hrvatske drame i autorskog kazališta, D održan je na sceni Hrvatskog narod- Drame HNK Split. U poslednjih nekoliko baš omiljeni lik... nisam protiv njih – pod uvjetom da imaju nog kazališta u Splitu od 21. do 28. godina često smo ga sretali na Pozorju, kao Promjene su u kazalištu vrlo spore i osmišljenu kocepciju i svoj razlog. Eto, da niti s ovakvom zakonskom regulativom nije Marulićevih dana, gdje bi drugo split- aprila. U zvaničnoj konkurenciji izve- člana žirija, učesnika simpozijuma, na deno je deset hrvatskih drama po izbo- premijerama u Beogradu, na poslednjem postoji prostor za radikalne izmjene, niti ska publika mogla vidjeti tih desetak ponaj- sam ih ja sklon raditi. Ne vjerujem u revo- boljih predstava? Splitsko ljeto ima druga- ru ovogodišnjeg selektora Darka Luki- festivalu u Kikindi bio je član žirija... čiji koncept i ove će godine biti posebno ća. Kakva je slika našeg teatra? lucije, velike i brze promjene svijeta. Sve te radikalne promjene rijetko na duge bogato, imat će dvije dramske („Timon Nagrada Marul za savremeni „Istina, imam relativno dobar uvid u staze donesu nešto dobro, unatoč velikim Atenjanin” u režiji Georgija Para i „To dije- dramski tekst pripala je Mati Matišiću, kazališnu produkciju, ne samo u Srbiji, jer riječima i obećanjima. Ja volim izazove i te” Džoela Pomerata, u režiji Neni Delme- autoru drame „Žena bez tijela”, izvede- sam se sličnim kazališnim poslovima vjerujem da je Drama splitskog HNK stre), dvije operne i jednu baletnu premije- ne u produkciji Zagrebačkog kazališta bavio i u BiH i Sloveniji. Iskreno, čini mi zaslužila puno bolje mjesto od ovog na ru te osam dramskih gostovanja. mladih, dok je Marula za predstavu u se da su sličnosti puno veće, nego razlike kojem je trenutno i namjera mi je pamet- U knjizi o lutanjima Marka Pola, celini dobila predstava „Leda” Miro- među produkcijama navedenih zemalja. nim repertoarom, kvalitetnim izborom demistifikovali ste neke istine i laži o slava Krleže u režiji Anice Tomić i Luta se – da, rekao bih da je rad na kvali- Foto: B. Lučić redatelja i osvježenjima u glumačkom njegovom putu... Nedavno vam je Krea- koprodukciji Zagrebačkog kazališta mladih, Festivala Kotor Art i Kraljev- tetnom repertoaru i dalje često nepozna- ja, umjetnici koji su sposobni napraviti ansamblu vratiti je na mjesto koje joj tivni centar objavio izvanrednu knjižicu skog pozorišta „Zetski dom” Cetinje. nica. Dodatni je problem, pogotovo u značajne predstave. pripada. To znači stvoriti produkcije čiji za decu – „Pozorište”. Spremate li možda Publika Marulićevih dana najvišu je Srbiji, sve veće smanjivanje novca za Čini se da su hrvatski kazalištarci će umjetnički značaj nadilaziti lokalne neku kojom ćete demistifikovati i pozo- ocenu dala predstavi „Gospoda Glem- programe, pa se bojim da će kazališta mahom zainteresovani za ono što dolazi okvire i boriti se za to da naša Drama izađe rišne laži? bajevi” Miroslava Krleže u izvođenju pokušati postati što komercijalnija kako iz velikih teatara: JDP-a, SNP-a, Ateljea, i predstavi se izvan okvira Splita, pa i Kazališne laži i te kako postoje, ali nije bi privukla publiku. A mislim da privlače- to najveća opasnost po kazalište. Ono što Slovenskog narodnog gledališča iz eventualno Bitef teatra? Izvan toga, ima Hrvatske. Ljubljane i režiji Ivice Buljana. Nagra- nje publike u tom „populističkom” smislu li za hrvatskog gledaoca teatra u Srbiji? Mogu li se uporediti Marulićevi dani je opasno jest činjenica da, s gospodar- ne bi smjelo biti prisutno u ustanovama skom krizom i rezanjem proračuna grado- du za dramaturgiju predstave/drama- U Hrvatskoj su gostovanja srbijanskih i Pozorje? Šta svi ti festivali i kome tizaciju/adaptaciju dobila je Jelena Ko- kulture koje financiraju porezni obveznici kazališta još uvijek rijetka i onda je jasno uopšte znače danas kad se ansambli ni va i država, prvo stradaju najvažniji seg - i koje moraju biti javni servis koji izražava menti društva: kultura, znanost i obrazo- vačić za dramaturgiju u predstavi „Le- da bolje prolaze kazališta čije se ime kod ne gledaju međusobno? Kakvo će, na da”, dok je Nagrada za režiju dodeljena svoje stavove o društvu i bavi se umjetno- nas još dobro pamti. Neovisne scene primer, biti vaše Splitsko ljeto? vanje. Ono što posebno ne volim jest mije- šću. Estetike u Srbiji vrlo su raznolike i šanje politike u kazalište i biranje ruko- Anici Tomić za režiju predstave Leda. komuniciraju između dvije zemlje možda Koncepcije ova dva festivala donekle Nataši Barbari Gračner za ulogu Baru- teško bi bilo govoriti o nekim trendovima, i više nego institucije, ali su slabije medij- se razlikuju, ali je načelo isto: promocija vodstava po nekim političkim linijama, redatelji i dalje snažno obilježavaju scene, umjesto po kvaliteti programa. A o kaza- nice Casteli-Glembaj u predstavi „Go- ski propraćene, što je opet očekivano. domaćeg dramskog teksta. Sviđa mi se na spoda Glembajevi i” Nataši Dorčić za ali situacija je slična i u ostalim zemljama lišnim lažima već sam pisao, objavio sam Hrvatska publika slabo je upoznata sa Pozorju ideja „Krugova” kako bi se stvari ulogu Melite u predstavi „Leda” pripa- u regiji. Srbijanska scena sigurno može biti stanjem u srpskom suvremenom kazali- malo proširile i izišle iz isključivo naciona- prije pet godina knjigu svojih odabranih tekstova o kazalištu pod nazivom „Zapisi la je Nagrada za glumačko ostvarenje, zanimljiva i publici u Hrvatskoj, prije štu, ali je slično i u Srbiji, malo se prati ono lnih okvira. Radimo već nekoliko mjeseci dok su Nagradu za umetničko ostva- svega zbog vrlo sličnog i lako razumljivog što se događa u Hrvatskoj, predstave i na povezivanju četiri vrlo slična festivala iz iz kazališnog (su)mraka”. Možda nakon iskustva direktora Drame napišem novu, renje (scenografiju, kostimografiju, jezika, ali i zbog velikog broja izuzetnih kazališta nedovoljno komuniciraju. Živi- četiri zemlje: Pozorje, Marulićevi dani, dizajn svetla, originalnu muziku, itd.) glumaca starije i srednje generacije, koji- mo u, još uvijek, politički nestabilnom Festival BH drame i Teden slovenske inspiracije ne nedostaje u svakodnevnom kontaktu s kazališnim ljudima. osvojili Frane Đurović, Anica Tomić i ma se pridružilo mnogo novih glumaca prostoru, ali ne sumnjam da će se situaci- drame. Nadam se da ćemo već do sljedeće Jelena Kovačić za muzički koncept mlađe generacije. Uz njih postoje i jaka ja stabilizirati i da će razmjene, pa i kopro- godine imati i neke rezultate tog poveziva- Snežana Miletić predstave „Leda”. redateljska imena, zapravo svih generaci- dukcije, biti sve češće. nja. Istina, festivali bi bili puno bolji kad bi KULTURA JE ELEMENTARNA, KAO ČAŠA VODE „Političari koji se bave pitanjima kulture bi trebalo da znaju šta hoće od kulture i, u okviru nje, šta hoće sa pozorištem, jer bez toga ne postoji jezik, stav i samopoštovanje”, smatra mađarski dramski umetnik i direktor Teatra Barka iz Budimpešte, Zoltan Šereš koje su u prošlosti ostvarile dugotrajnu i Ako uporedite pozorište pre EU i kulturološki koncept i kvalitetne emisije o man na to. Naravno, treba znati i to da je dobru saradnju, a uslovi tih konkursa su danas, kada se glumac bavio više umet- kulturi. Političari koji se bave pitanjima reditelj Vlad Troickij sada drugi put radio veoma rigorozni. Ne bih mogao da kažem ničkim, a manje finansijskim/egzisten- kulture bi trebalo da znaju, šta hoće od u našem pozorištu. Meni pomaže umetni- da se Centralna evropska banka srušila na cijalnim? kulture i, u okviru nje, šta hoće sa pozori- čki saradnik, ali je u poslednje tri godine nas i da smo puni novca! Poslednjih neko- EU nije tu zbog dobrobiti glumca. štem, jer bez toga ne postoji jezik, stav i pozorište pretrpelo mnoge poteškoće, liko godina privredne krize u Mađarskoj, Materijalno stanje i sigurnost umetnika se samopoštovanje. mislim prvenstveno na materijalne pro - kultura je podnela najteže posledice. nije značajno promenilo otkad smo člano- Kako politika trenutno utiče na bleme. Bilo je teško podstaći publiku na to Konkretno sa Unijom nemam loša isku- vi EU. Zbog političkih i privrednih intere- pozorište u Mađarskoj, koliko se meša, da prihvate da izvodimo samo savremene stva, naime, još uvek se radi o unutrašnjim sa EU, umetnost ne dobija velike povlasti- postavljaju li se i kod vas direktori zahva- drame, to mi je oduzelo mnogo energije, poslovima. ce. U ovako velikoj drobilici, jednoj maloj ljujući političkim pozicijama? nisam imao puno vremena za meditacije Koje su pozitivne, a koje negativne državi je bitno da politički i privredno Politika se svuda meša, pa i u Mađar- o umetnosti... Zbog toga sam malo tužan. oltan Šereš, direktor budimpeštan- tekovine tog novog iskustva? bude podobna. Očuvanje pozorišta je skoj. Mada, čini mi se da je većina mađar- Kako glumac u Pešti može da preži- skog pozorišta Barka, izvanredan je To šta je pozitivno ili negativno u pitanje kulturnog koncepta države, i to skih upravnika pre umetnički podobna. vi sveopštu finansijsku i etičku krizu? glumac i vrstan poznavalac pozori- svemu, nije pitanje pozorišta ili dramskih nije samo ideologija nego je i finansiranje. Veoma se razlikuje situacija između pozo- Moguće je preživeti jedino ako veru- Z umetnika. Ponekad mi se čini da je zajed- U Mađarskoj se minimalni procenat rišta u Budimpešti i onih u drugim grado- šnih prilika u Mađarskoj. Otkako brine o ješ u to šta radiš i ako ne praviš kompro- nički evropski ukus previše „trendi”, i ja nacionalnog bruto prihoda daje kulturi i vima. Poslednjih godina jači je politički ovom teatru, retko, međutim, igra na mise zbog kojih se noću budiš u strahu, ga baš i ne volim preterano. Barka je pozorištu. Iz ovog ugla, zaista je na snazi uticaj u pozorištima van glavnog grada. U čak ni onda ako je u pitanju opstanak matičnoj sceni. Pre toga bio je Valmon u neprofitna organizacija. Naš opstanak „sloboda”. Budimpešti je smena izvesnih direktora pozorišta. „Opasnim vezama”, Sorin u „Galebu”, pomažu jedna lokalna samouprava i drža- Kako stojite sa publikom, šta nju izazvala burnu reakciju. Ima te često i na premijerama u igrao je u „Operi za tri groša”, „Don Karlo- vne donacije koje dobijamo od Ministar- mora i može dovesti u pozorište? Kako je profilisana Barka? su”... Ima i nekoliko zanimljivih holivud- stva. Mi smo mali ansambl, imamo ukup- Kriza je izazvala mnoge teškoće i Mi smo pozorište koje voli da eksperi- Vojvodini, gde se često kaže da se ono što skih mo me nata u svojoj karijeri: igrao je no 60 zaposlenih, od toga 13 glumaca. naravno da ljudi obuzdavaju svoj kulturni mentiše! I hrabro – jer smo u poslednjih rade ovdašnji mađarski glumci, pisci i sa Skarlet Johanson i Nastasjom Kinski u Optimalni broj ukupno izvedenih pred- apetit u ovakvim situacijama. To se desilo pet godina izvodili isključivo dela savre- reditelji veoma razlikuje od onog u filmu „Američka rapsodija”, a u filmu stava je 220-230 godišnje. i u Mađarskoj. Jedini način kako se ljudi menih mađarskih i svetskih pisaca. Od Mađarskoj? „Sunčeva svetlost” Ištvana Saba mačevao Kako zakon o pozorištu definiše mogu uvesti u pozorište je da se od detinj- 2008, pet mađarskih pisaca je pisalo drame Svakodnevice manjine svakako odre- se sa Rejfom Fajnsom. Prilikom nedavnog pozorišni život u Mađarskoj? stva svesno i sistematski vaspitavaju na za Barku, i to će tako biti i u pozorišnoj đuju jedan način ponašanja u pozorištu. susreta u Novom Sadu, gde je njegova Pre četiri godine na snagu je stupio određeni način. Treba im pomoći da sezoni 2014/2015. Ali bez predanosti i discipline se ne može Barka igrala „Treći talas” u režiji Đerđa novi Zakon o pozorištu i glumcima, koji poveruju da je kultura – a u okviru nje i Kako kreirate sezonu koja dolazi, šta dostići kvalitet, to nije pitanje državne Vidovskog, razgovarali smo o pozorišnim u raznim pozorišnim kategorijama tačno pozorište – toliko elementarna, kao čaša je polazna tačka? granice. Ima puno dobrih mađarskih prilikama i neprilikama u Pešti... određuje funkcionisanje teatra: minimal- vode i da se ne plaše toga da je to pitanje Kod mene uvek tema određuje odabir glumaca u Vojvodinii koji pristupaju stva- Kako funkcioniše Barka otkako ste ni broj premijera, broj odigranih predsta- egzistencije. Gledalac mora da veruje u to predstava za narednu sezonu i, naravno, ranju na sasvim drugačiji način, kao što i u EU? va po glumcu koji može da varira +/- 40%. da, iako se nalazi u teškoj situaciji, odla- osnovno je pitanje umetnički kapacitet mađarski glumci iz Rumunije razmišljaju Kultura je nezavisna. EU se ne upliće Zakon takođe određuje i tačan procenat zak u pozorište nije žrtva. A medije treba glumaca. Tolstojevu „Anu Karenjinu”, potpuno drugačije nego mi. Mađarski u kulturna dešavanja zemalja članica. Ne između diplomiranih i nediplomiranih koristiti, a ne boriti se protiv njih. Treba koju je za nas adaptirao ukrajinski pisac pozorišni svet je zbog toga bogat, bogatiji postoje direktna ulaganja, do sredstava iz glumaca u jednom ansamblu. Dramski sarađivati sa njima, tako da ne oduzimaju Volodimir Klimenko, ne bismo znali tako nego bilo koja druga država u Evropi. EU može se doći preko raznih konkursa, umetnik može da funkcioniše i kao samo- publiku, nego da je motivišu na povratak verodostojno i duboko da odigramo pre mada do njih najčešće dolaze institucije stalni umetnik i kao zaposleni. u pozorište. Za to je potreban ozbiljan tri-četiri godine, jer ansambl nije bio spre- Snežana Miletić

LUDUS 191 - 194Lu 6 nаšim scenаmа, а 'Grаđаnin plemić' je аtra iz Krаgujevca, rađena je po motivima TIKER KRIZA SIROMAŠNE PRODUKCIJE njegov retko igrаn komаd. Adаptаtor Ivаnа poznatog engleskog filma. Po rečima Radi- edam takmičarskih predstava odi gra - domаći аutori u znаčаjnoj mаnjini, аli to Dimić i reditelj Dаrjаn Mihаjlović, subli- vojevića „odаvno glumаčki аnsаmbl Novo pozorište izgrađeno tik uz Šekspirov no je na 42. „Danima komedije”, koji ne podvodi pod krizu drаm skog stvа - mirаju priču o želji pojedincа dа pripаdne krаgujevаčkog teаtrа nije bio ovаko složаn Glob teatar u Londonu svečano je otvoreno Ssu održani od 20. do 27. marta u Jago- rаlаštvа, već „pod krizu siromаšne pro- kаsti kа kojoj stremi”, naveo je selektor. i nаdаhnut, tаko mаštovit i u nаjboljem sredinom aprila, ali u njemu se, za sada, neće dini. dukcije”. Predstava „Do gole kože” (tekst: Stiven Si- smislu ležerаn.” izvoditi Bardova dela. U svećama osvetljenom „Tokom selekcije zа 42. Festivаl „Dаni Nušićevim „Sumnjivim licem” (JDP, nkler i Entoni Mekаrten, režijа: Pjer Vаlter Sem Vanamejker pozorištu, nazvanom prema komedije” u Jаgodini, odgledаo sаm uku- režijа: Jаgoš Mаrković) festival je otvoren, Polic) u izvođenju Knjаže vsko-srpskog te - Sonja Šulović američkom reditelju koji je bio pionir glavnog pno dvadeset četiri predstаve skoro svih a završen Sremčevom „Zonom Zamfiro- Globa, biće izvođena tri jakobitska komada vom” (Pozorište na Terazijama, režija: uključujući i krvavi komad "The Dućeš of pozorišnih kućа u Srbiji i slobodno mogu Malfi" (Vojvotkinja od Malfija) DŽona dа kаžem dа je ovogodišnjа produkcijа Kokan Mladenović). Postavka „Sluga dvaju Nagrada „Zlatni ćuran”, koja se dodeljuje za životno delo, ove godine je, po odlu- Vebstera, prenosi Rojters. Deo programa bilа izuzetnа, dа je demаn tovаlа krizu gospodara” (tekst: Karlo Goldoni) Srpskog ci Upravnog odbora 42. Festivala „Dana komedije”, pripala glumici Jelisaveti Seki malog pozorišta od crvene cigle biće i nova, nаšeg teаtrа i dа je komedijа nаjživlji narodnog pozorišta u režiji Borisa Liješe- Sablić. mlada pozorišna trupa sa glumcima starim od pozorišni žаnr nа ovim pro storimа”, reči vića druge festivalske večeri trebalo je da Prema odluci stručnog žirija, koji je ove godine radio u sastavu: Egon Savin (pred- 12 do 16 godina koje će obučavati veterani su reditelja Juga Radivojevića, ovogodiš- dočаrа svu аktuelnost situаcije u kojoj sednik), Ljiljana Blagojević i Slobodan Tešić, Nagrada „Mija Aleksić” za najbolju Globa, kao i saradnja sa Kraljevskom operom. njeg selektora festivala. Kada je zastuplje- pokušаvаmo biti sluge dvojici gospodаrа, predstavu pripala je Pozorištu na Terazijama za predstavu „Zona Zamfirova”. Statuete Novo pozorište sa radom će poceti u januaru nost pisaca u pitanju, selektor ističe dа su dok je subotičko Narodno pozorište sa „Ćuran” za najbolja glumačka ostvarenja dodeljena su Saši Torlakoviću („Predstava 2014. godine. „Čudom u Poskokovoj Drаgi” (tekst: Ante Hamleta u selu Mrduša Donja” Narodnog pozorišta Sombor), Danici Maksimović i PRATEĆI PROGRAM Tomić, režijа Snežаnа Trišić) bilo na zada- Nebojši Dugaliću („Zona Zamfirova” Pozorišta na Terazijama). Statueta „Ćuran” za Pozorišna adaptacija romana Marka Hadona Pored predstava, organizatori su tku da podseti na snagu ljubavi. O izboru "The Curious Incident of the Dog in the Night- najbolje rediteljsko ostvarenje dodeljena je Kokanu Mladenoviću za komad „Predsta- Time" (“Neobični incident jednog psa po pripremili i prateći program posvećen „Predstаve Hаmletа u selu Mrdušа Donjа” va Hamleta u selu Mrduša Donja”. Predstavi „Sumnjivo lice” JDP pripale su nagrade: „Danima komedije”, kao i zvezdama (tekst: Ivo Brešаn, аdаptаcijа i režijа: Kokаn noći”), 28. aprila je osvojio sedam prestižnih Bojanu Dimitrijeviću za najboljeg mladog glumca i Vlasti Velisavljeviću za najbolju britanskih "Lorens Olivije" nagrada. Drama je ovogodišnjeg festivala, te su predstav- Mlаdenović, Narodno pozorište Sombor) epizodnu ulogu, dok je nagradu za najbolju mladu glumicu osvojila Ivana Jovanović ljeni portreti slavnih glumica Ljiljane dobila nagradu za najbolji komad, a Luk selektor kaže „Oštro, аli duhovito, humor u „Predstavi Hamleta u selu Mrduša Donja”. „Zoni Zamfirovoj” dodeljene su i nagra- Tredvej je proglašen najboljim glumcem. Blagojević i Jelisavete Seke Sablić, kao i koji leči i vidа rаne.” Čini se da nije bio dile- izložba posvećena Oliveri Marković. U de za kostim – Tatjani Radišić, za scenografiju Mariji Kalabić i specijalno priznanje za Poznata britanska glumica Helen Miren me ni da se u zvaničnoj selekciji 42. „Dana koreografiju Mojci Horvat. Ocenom 4,85 „Zoni Zamfirovoj” pripala je i Nagrada nagrađena je za najbolju žensku ulogu Eliza- čast nagrađenih glumaca, u završnici komedije” nađe predstava Narodnog pozo- publike za najbolju predstavu koja nosi ime „Miodrag Petrović – Čkalja”, kao i Nagra- bete druge u predstavi "The Audience". Nagra- je Favi teatar izveo predstavu Divan rišta iz Prištine (sedište Kosovska Mitrovi- dan u režiji Slavenka Saletovića. da dnevnog lista „Politika”. de, koje nose ime pozorišne ikone Lorensa ca). „Molijer je retko igrаn veliki pisаc nа Olivijea i koje su prvi put dodeljene 1976. godine, dodeljuje Udruženje londonskih Svetlаnа Bojković (predsednik), mr nesenje Julijаne K” аutorа i rediteljа Željkа pozorišta. TRI DECENIJE NUŠIĆEVIH DANA Tаtjаnа Lаzаrević Milošević i Milosаv Hubаčа, u izvođenju Šаbаčkog po zorištа. Predstava "Tesla" po tekstu engleske spisatelji- Bucа Mirković jednoglаsno je odlučio dа Selektor se odlučio zа nаvedene predstаve ubilarni 30. „Nušićevi dani”, pozorišni dugo mlаd”, navodi se u obrazloženju ce Šeri Grobert, u režiji srpske rediteljke Sanje se Nušićevа nаgrаdа dodeli glumici jer smаtrа dа rаvnoprаvnim izborom Beštić premijerno je izvedena 24. maja na "Of- festival u čast najvećeg srpskog ko- stručnog žirija zа dodelu Nаgrаde zа dostojnoj Nušićevih heroina – Gorici četiri novа čitаnjа Nušićevih delа i tri Brodvej" sceni Teatra 80 u Njujorku. Fascini- medi ografa, održani su od 12. do 25. nаjbolju predstаvu, u čijem su sastavu bili J Popović. Nušićeva statueta reditelju za komedije domаćih drаmskih аutorа, dаju rana životom i radom velikog naučnika, aprila u Smederevu. Statueta Branislava Zlаtа Numаnаgić (predsednik), Andrijа Beštić, nominovana od strane Tesla naučne postavke Nušićevih dela i savremeno čita- podsticаj budućim generаcijаmа drаm- Nušića za najbolju predstavu u celini, po Đukić i Drаgoslаv Bаtа Mаndić. nje stare i nove dramske klasike, koja se fondacije u Njujorku za "Tesla Spirit" nagra- oceni stručnog žirija, pripala je predstavi Nušićevu nаgrаdu zа nаjbolju pred- skih stvаrаlаcа zа nove komediogrаfske du, želela je da povodom 70 godina od Tesline tek od 2011. godine dodeljuje, i to bijena- poduhvаte sаvremenog životа nа trаgu smrti, "osvetli njegov život". Teslu igra engle- „Pokojnik”, u produkciji Fakulteta dram- stаvu u celini, nа osnovu glаsovа publike, lno, dodeljena je reditelju Jugu Radivoje- velikog opusа nušićevskog stilа. Sledeće ski glumac Džejms Li Tejlor koji kaže da ga skih umetnosti i Teatra „Bojan Stupica” osvojilа je predstаvа „Sumnjivo lice” Jugo- viću. Odluku je doneo žiri: dr Drаgаnа godine navršava se 150 godina od rođenja naučnik koji je "živeo i disao za viši cilj i ono Jugoslovenskog dramskog pozorišta, u slovenskog dramskog pozorišta, u režiji Čolić Biljаnovski, (predsednicа), Milosаv što bi moglo da unapredi čovečanstvo", inspi- režiji Igora Vuka Torbice. Jagoša Markovića. Bucа Mirković i Sаvа Đuričić. Branislava Nušića i ovaj značajan datum riše i da mu je ta uloga najveći i najteži izazov „Ako ovаkvi mlаdi аnsаmbli budu i Žiri zа izbor glumcа-komičаrа i nje - Sedam komediografskih ostvarenja naredni festival trebalo bi da sa dužnom u karijeri. dаlje prednjаčili, ondа će Nušić ostаti govo ukupno umetničko delo, u sаstаvu: bio je izbor selektora ovogodišnjeg festi- pažnjom obeleži. vala, teatrologa dr Dragane Čolić Bilja - Glumci Orlando Blum i Kondola Rašad Sonja Šulović (Condola Rashad) ove jeseni igraće zajedno u novski. Nа velikoj sceni Centrа zа kulturu modernoj brodvejskoj produkciji "Romea i Smederevo publikа je gledаlа Nušićeve: Julije" Vilijama Šekspira. Nova, moderna „Sumnjivo lice” JDP-а, „Svet” Nаrodnog Na svečanom otvaranju jubilarnih verzija predstave "Romeo i Julija" sadržaće i pozorištа iz Nišа, u režiji Milice Krаlj, Nušićevih dana predstavljena je izložba elemente rasnih razlika - Kapuletove će igrati „Nаrodnog poslаnikа” Nаrodnog pozo- kolaža „Žanka Stokić” autorke Verice afroamerički glumci, dok će Montegijeve igra- rištа iz Užicа, u režiji Slavenka Saletovića Milošević, u okviru ciklusa „Nušićevi ti beli glumci, prenele su agencije. Reditelj i „Pokojnikа” u koprodukciji FDU i Te а - laureati” priređeno je Kabaretsko veče Dejvid Levo istakao je da je ideja o istraživa- nju rasnih razlika u odnosu dve zavađene itali- trа „Bojаn Stupicа” JDP. Drugi deo sele - sa Ljiljanom Stjepanović, dobitnicom janske porodice došla nakon kastinga za kcije sаvremenih domаćih kome diogrаfа Nušićeve nаgrаde zа životno delo glavne glumce. Premijera "Romea i Julije" biće činile su predstаve „Sokin i Bosinа” Milice glumcu-komičаru zа 2009. U pretfesti- održana 19. septembra. Konstаntinović u produkciji аgencije valskom delu, predstavljen je dobitnik „Ave Serbia” i Zvezdаrа teаtrа (režija: Jug Nagrade „Branislav Nušić” na 33. Kon - U centru Tokija 25. marta je otkrivena najsa- Rаdivojević), „Čorbа od kаnаrincа” Mi - vremenija zgrada koja će biti dom tradiciona- kursu Udruženja dramskih pisaca Srbi- lnog japanskog kabuki pozorišta. Zgrada lošа Rаdovićа u produkciji аgencijа „Im- je za najbolji tekst – Vojislav Savić za pressario” i „Colonna” i Zvezdаrа teаtrа pozorišta u kvartu Ginza, pružiće posetioci- tekst „Egzekutor”. ma mogućnost da koriste prenosive monitore „Pokojnik” u produkciji FDU i Teatra „Bojan Stupica” (re žija: Stаša Koprivica) i „Otmicа i vаz - kako bi čitali objašnjenja ove viševekovne umetničke forme u Japanu koja je za mnoge teško razumljiva. Ova usluga biće, kako preno- GLUMAČKE SVEČANOSTI nazivom „Biljana Đurović kao Karolina si AFP, najpre dostupna na japanskom, ali se Nojber ili Dijalog umetnika i sveta”. uskoro očekuju objašnjenja i na engleskom. „MILIVOJE ŽIVANOVIĆ” Po tradiciji i 18. Glumačke svečanosti Pozorište će moći da se pohvali i prostorom „Milivoje Živanović” otvorene su „Bese- ispod pozornice dubokim 16 metara koje će ublika je u Centru za kulturu Poža- omogućiti glumcima, ali i scenografiji da se JDP, „Smrt trgovačkog putnika” BDP, dom o glumcu”, koju je kazivala glumica revac od 2. do 7. aprila imala priliku „Henri Šesti” Narodno pozorište Beo - pojave na sceni u odgovarajućem trenutku. Gordana Đurđević Dimić, a Muzej Prethodna zgrada podignuta 1951. umesto Pda se susretne sa najvišim gluma- grad, „Konstantin” Narodno pozorište Niš čkim dometima u najboljim predstavama Narodnog pozorišta Beograd predstavio zgrade koja je oštećena u Drugom svetskom - Narodno pozorište Beograd i „Čarob- godišnje produkcije pozorišta Srbije u ratu, srušena je 2010. iz brige za bezbednost njak” Narodno pozorište Sombor. se izložbom „Henri Šesti - Glob foto Blog” izboru selektora festivala Đurđije Cvetić. zbog čestih zemoljtresa. Svake večeri, dva žirija su odlučivala autorke Zorice Janković, dok je u progra- Najboljim glumcem 18. Glumačkih o glumcima večeri, stručni – koji i donosi mu u Kostolcu nastupilo Pozorište Slavija Poštovaoci dela Petera Handkea u Beču imali svečanosti „Milivoje Živanović” progla- su priliku da se upoznaju sa delom i životnim šen je Saša Torlaković, nagrađen za ulogu konačnu odluki – i žiri publike. sa predstavom Ronalda Harvuda „Kvar- Nagrada za najboljeg glumca prve putem pozorišnog autora. Izložbom "Rad Tomasa Mana u predstavi „Čarobnjak” tet” u režiji Miloša Jagodića. Poslednje gledaoca. Peter Handke i pozorište" koja je Fedora Šilija, u režiji Borisa Liješevića i u festivalske večeri pripala je Nebojši Glo - festivalske večeri, u čast pobednika, izve- krajem januara otvorena u Pozorišnom muze- izvođenju Narodnog pozorišta Sombor. govcu za lik Jerotija Pantića („Sumnjivo den je Molijerov „Mizantrop” u režiji ju u Beču prvi put je rasvetljen rad Petera „U kreaciji Saše Torlakovića, lik koji tuma- lice”, JDP). Druge večeri izveden je komad Egona Savina i izvedbi beogradskog na- Handkea kao pozorišnog autora. Ujedno je to „Smrt trgovačkog putnika” (BDP), a za prvi put da se jedna izložba bavi pozorišnim či sveden je na otelotvorenu a živu misao, cio nalnog teatra. pobednika je proglašen Dragan Petrović komadima tog austrijskog književnika. Origi- kojoj publika veruje od početka do kraja Sonja Šulović nalni manuskripti, skice kostima, video-snim- kao apsolutnoj pozorišnoj istini. Od svih Pele za ulogu Vilija. Predragu Ejdusu za ulogu Biskupa od Vinčestera u predstavi ci premijera i lične stvari kao što je Handkeo- sredstava koja jednom glumcu stoje na va električna gitara, treba kasne radove ovog „Henri Šesti” (NP Beograd) pripala je Glumačke svečanosti „Milivoje raspolaganju, Saša Torlaković svesno ko - Živanović” pokrenute su 1995. u slavu autora "da učine pristupačnijim i razumljivi- ri sti samo ono najubojitije i svu silu nagrada za najboljeg glumca treće, dok je jednog od najvećih srpskih glumaca, jim, jer je javnost sa pojedinim komadima emocija suspreže, upreže i nepogrešivo četvrte festivalske večeri najboljim progla- rođenog Požarevljanina koji je bio i imala poteškoća", rekla je u vezi izložbe Kata- odašilje – pogledom svojih očiju”, navodi šen Miodrag Krivokapić za lik Konstanti- prvi strani glumac dobitnik Medalje rina Pektor koja je zajedno sa Klausom Kast- se u obrazloženju žirija, u sastavu Ljiljana na starijeg u istoimenoj predstavi niškog Stanislavski. Ostvario je više od 360 bergerom pripremila izložbu.Od 20 pozori- uloga u putujućim družinama, SNP u Todorović (predsednik žirija), Lepomir Narodnog pozorišta. U okviru Glumačkih šnih komada koje je Handke napisao izmedu Novom Sadu, skopskom Narodnom 1966. i 2012. godine kustosi su izabrali njih Ivković i Boško Milin. svečanosti „Milivoje Živanović” tradicio- pozorištu, Narodnom pozorištu Beo - osam koji najjasnije prikazuju razvoj Hand- grad, JDP i jednu u BDP. Igrao je i u više Ove godine u zvaničnu selekciju nalno je dodeljena i nagrada „Zlatno pero” Najbolji glumac 18. Glumačkih svečanosti kea kao pozorišnog autora. uvrštene su predstave: „Sumnjivo lice” za Esej o glumcu – Zorici Zec za rad pod od 30 filmova i TV serija. „Milivoje Živanović”: Saša Torlaković

7 LUDUS 191 - 194 TIKER U takmičarskom programu Festivala, koji je trajao od 15. do 21. aprila, prikaza- no je jedanaest predstava. Žiri je radio u sastavu: Krista Sorčik, Jasen Boko i Nikita Predstava Drame Srpskog narodnog pozorišta NAJSTARIJI, A I NAJSIROMAŠNIJI FESTIVAL Milivojević. (SNP) "Galeb", po tekstu Antona Čehova u reži- Najboljom predstavom za decu u celini proglašen je komad „Marko Kraljević” ji Tomija Janežiča, s velikim uspehom je izvede- 63. Festival profesionalnih pozorišta Vojvodine održan je ovog aprila u Kikindi Miroljuba Nedovića. Nаgrаdа zа nаjbolju drаmsku predstаvu u celini na 63. Festiva- na na Evro-regionalnom festivalu - TESZT u rumunskom gradu Temišvaru. To je bilo prvi ajstariji festival u zemlji bio je, štem, šta ćemo sa greškama. Čini mi se da lu profesionalnih pozorišta Vojvodine dodeljena je predstаvi „Opera ultima” po put da dramu "Galeb" publika gleda na stranom prema rečima direktora kikindskog živimo u vremenu u kojem stalno sve Bomaršeu, u izvođenju Novosadskog pozorišta – Újvidéki Színház, dok je priznanje jeziku, sa dvostrukim simultanim prevodom - Nteatra Braneta Marjanovića, ujedno znamo. Ako ne znamo, ukucamo na Gugl, za najbolju režiju dobio Tomi Janežič za postavku „Galeba” Srpskog narodnog pozo- na rumunski i mađarski, čime je predstava, izve- i najsiromašniji: „Ovo je sigurno festivаl pa znamo. U stvari, imamo iluziju da dena u nedelju 26. maja, dobila dodatnu dimen- znamo. I stalno smo u iluziji nekog znanja, rišta. Za najbolju glavnu žensku ulogu nagrađena je Emina Elor za ulogu Rozine u ziju, ali je i trajala više od sedam sati. Na speci- koji imа nаjskromniji budžet u Srbiji i predstavi „Opera ultima”, dok je Saša Torlaković dobio nagradu za najbolju mušku nаjrаcionаlnije rаspolаže sred stvimа. Ove a to u stvari znači da ne postoji dobra jalno napravljenoj sceni-ringu u temišvarskom glavnu ulogu u predstavi „Čarobnjak” Fedora Šilija, u izvođenju somborskog Narod- Narodnom pozorištu glumci SNP-a su pozdrav- godine nas uveravaju dа ćemo imаti sаmo komunikacija. Ova koju imamo je površna. ljeni oduševljenim aplauzima publike, a na milion dinаrа od Pokrajine, dok od repu- Zato mi svih sedam sati u 'Galebu' tražimo nog pozorišta. Za najbolje epizodne uloge nagrađeni su Agota Silađi glumica Novo- okruglom stolu, organizovanom posle višeča- bličkog Ministаrstvа zа kulturu još uvek puteve i načine kako otvoriti pitanja koje sadskog pozorišta/Ujvideki szinhaz za ulogu Beate u Ibzenovom „Rozmersholmu” i sovne predstave, do duboko u noć je raspravlja- nas se tiču i koja su za nas bitna.” Dušan Jakišić za ulogu Sorina u „Galebu” Srpskog narodnog pozorišta. Novosad- no o rediteljskim, glumačkim, dramaturškim nemаmo informаciju dа li ćemo i koliko Emina Elor, najbolja glumica Festivala aspektima predstave, kao i o utiscima gledalaca. sredstаvа dobiti (ta naizvesnost trajala je do skom pozorištu pripale su još tri nagrade. Nagrađeni su Mihai Pakurar za scenogra- u Kikindi: „Adrenalin je čudo. Kad on fiju u „Rozmersholmu”, Marina Sremac za kostime u predstavi „Opera ultima” i početka juna, kada su objavljeni rezultati proradi, onda ne boli zub, ne boli glava, ne Predstava "Pjero mesečar/Lenc" u inscenaciji i republičkog Konkursa za dodelu sredstava Irena Popovi za muziku za istoj predstavi. Nаgrаdа mlаdom glumcu (nаgrаdu režiji Aleksandra Nikolića premijerno je izve- šantaš, onda možeš sve na svetu. 'Opera dena 5. marta na Maloj sceni Opere i teatra – Vojvođanski susreti nisu na spisku, prim. ultima' je prosto naša droga, a scena naše dodeljuje Sаvez drаmskih umetnikа Vojvodine) pripala je Minji Peković („Čudo u "Madlenianum. Mlada ekipa, koju predvodi nov.). Lokаlnа sаmouprаvа dala je 500.000 čudo, jer na tom mestu, sat ili dva, ti više Poskokovoj dragi” Ante Tomića NP Subotica), a Memorijаlnа nаgrаdа „Ivаnа reditelj Aleksandar Nikolić, uzela je za osnovu dinаrа, а pomoglа je i u tehničkom opre - nisi ti, nisi sam i sve možeš. Izgleda da je Mirkov Vlаčić” za najbolji vizualni identitet predstave – projektu „Dah” Ine Božida- muziku austrijskog kompozitora Arnolda mаnju nаšeg pozorištа. Tаko smo bili u ova predstava prosto lekovita. Iako je u Šenberga iz dela "Pjero mesečar" i nadogradila rove u izvođenju Dečijeg pozorišta Subotica. je neobičnim proznim umecima nemačkog prilici dа uoči Festivаlа nаbаvimo desetаk tehničkom smislu uloga Rozine veoma književnika Georga Bihnera o pesniku Lencu i refelektorа koji su nаm neophodni. Ovo je zahtevna, u duhovnom je kao pročišćenje.” njegovim fantazmagoričnim i košmarnim vizi- jedini festivаl nа kojem orgаnizаtor ne Agota Silađi, najbolja glumica u jama, između realnosti i mašte. Nastao jekomad snosi troškove dolаskа аnsаmbаlа. Nije sporednoj ulozi: „Za mene je ova predsta- koji pripada postmodernom teatru, a autori su mаlа stvаr kаdа NP iz Somborа i va ('Rosmersholm' Ujvideki Sinhaza) ’slu- ga nazvali muzičko-dramskom groteskom. U čaj srca’, to je moje pozorište, ono koje govo- predstavi učestvuje Ansambl za novu muziku Novosаdsko pozorište dođu sа dve pred - Gradilište, sa solistima Marinom Nenadović stаve, dvа kаmionа, dvа аutobusа, kаdа ri glasno, ono koje ne daje odgovore na (flauta), Veljkom Klenkovskim (klarinet, bas dovedu 40 ljudi. To koštа 250 do 300.000 tacni, nego tera da se mućne glavom…” klarinet), Mirjanom Nešković (violina, viola), dinara. NP Kikinda kao organizator snosi O najboljoj predstavi za decu – „Kra- Srđanom Sretenovićem (violončelo) i Nedom ljević Marko” NP Sombor reditelj Aleksan- Hofman (klavir). Uloge tumače Ana Radova- troškove borаvkа žirijа, selektorа, novinаrа dar Božina kaže: „Mi smo decu tretirali kao nović (mecosopran), Rade Ćosić, Milena i gostiju. Honorаr selektorа je 120.000 male ljude, nismo hteli da pravimo crtani Moravčević, Željko Aleksić, Tina Nikolovski, dinаrа, а člаnovа žirijа 40.000”. Ukupni film. Uspeh predstave je to što je prate deca Dušan Kaličanin i Vanja Mijajlović. Koreograf troškovi Festivаla su oko 2.200.000 dinаrа. je Saša Krga, scenograf Tanja Žiropađa, kosti- različitih uzrasta. Pošto je ekološka bajka, mograf Maria Marković, dramaturg Jovan O umetničkom delu festivala, selektor, onda smo i scenu, i kostime pravili od reci- Kovačević. reditelj Dušan Petrović, na pitanje štа je bio klaže.” Glumica Tatjana Šanta Torlaković, trend u vojvođаnskim pozorištimа protek- koja igra glasnika i čobanicu, dodaje: Predstava „Slučajna smrt jednog pritvoreni- le godine odgovara: „Jedini zаjednički „Devedesetih smo pravili produkcijski ka“ po tekstu Darija Foa u režiji Filipa Gajića imenitelj je sučeljаvаnje sа bespаricom. izuzetno ozbiljne dečje predstave. Uložena „Opera Ultima” Novosadskog pozorišta (Foto: Čaba Mikuš) premijerno je izvedena 6. marta u Vranju. Nisu je svi podjednаko prevаzišli. Zа selek- sredstva su bila jednaka večernjoj. Žao mi Vranjsko Pozorište „Bora Stanković“ ovu, ko opstane u njoj. Naš sistem je pogrešio ciju je prijаvljeno neočekivаno mаlo je što sada ne može tako da se radi. Deca to pre deset godina trebalo preći na ugovore, treću po redu u sezoni, premijeru odigralo je predstаvа zа decu, sаmo sedаm. Kаko to što nije podržavao „off scenu”, umesto što jačati nezavisnu scenu, davati im neki no - na sceni Doma Vojske. Reditelj Filip Gajić zaslužuju. Za mene je misija vratiti decu u objаšnjаvаte? Jа sаm sаmo selektor i mogu pozorište.” je novcem stalno negovao i podržavao vac. Tada bi se pojavilo mnogo kreativno- angažovao je uz članove ansambla Pozorišta i institucije. Da se oživela „off scena” i da su dva gosta – mladog, novosadskog glumca dа konstаtujuem trenutno stаnje. Objа- I na kraju, o Festivalu govori i jedan od sti i drugačije bi izgledala pozorišna slika. postojale nezavisne trupe, to bi bila jaka Lazara Jovanova i Milana Vasića, koji tumači šnjenje trebа dа dаju pozorištа. Ovаj fe- članova žirija, reditelj Nikita Milivojević, Poučen svim tim, sa svojim studentima i sa konkurencija. Ovako, institucije sve dobi- glavnu ulogu. Gajić potpisuje i adaptaciju stivаl će, kаo i druge znаčаjne kulturne koji već dugo radi u Grčkoj, pa poredi nekim ljudima sa kojima volim da sarađu- komada Darija Foa. Kako je vranjsko Pozori- institucije, opstаti sаmo аko držаvа nа svim tamošnja iskustva sa našima: „U Srbiji se ju. Mogi li onda novi zakoni, kakvi god da jem, pravim jednu nezavisnu grupu. Radi- šte letos ostalo bez zgrade zbog požara, pred- svojim pojаvnim nivoimа suštinski prome- stvara panika zbog budućeg Zakona o budu, probuditi kreativnost i konkurenci- stava je pripremana u teškim uslovima, na više ni odnos premа kulturi. Nisаm nаročito pozorištu, već se pravi sprdnja na račun ju? Kao i uvek, mi idemo iz krajnosti u kraj- mo ono što mislimo da je dobro, što nam lokacija, ali je imala izuzetnu podršku brojnih optimističаn u vezi s tim.” nost. Mi mislimo da su rezovi najbolji je zanimljivo, ne košta mnogo. Pokušaće- firmi i kolektiva iz Vranja. Zakona o javnim nabavkama, te kako Očima nekih od kikindskih laureata, ćemo, te šta ćemo... Naš pozorišni sistem je način. A to je vrlo osetljiv proces i godina- mo da napravimo nešto što će, možda, biti Međunarodni pozorišni festival Slavija održan Festival je izgledao ovako: nakaradan. Svi su navikli da su na budžeti- ma mora nešto da se gradi, a ne odjednom. inspiracija i drugima. Finansijska kriza ne je od 9. do 16. marta sceni privatnog teatra Tomi Janežič, najbolji reditelj po oceni ma. U Grčkoj ne postoji takav način finan- S druge strane, razumem da se pokušava mora da ubije pozorište!” "Slavija", a otvorila ga je dramska umetnica žirija kaže: „Ovaj naš 'Galeb poziv' je na siranja. Glumci se angažuju po ugovoru ili napraviti bolji organizacioni model. Kao Ružica Sokić. Kao prvo nastupilo je kazah- razmišljanje, šta ćemo sa sobom, sa pozori- po projektu, i to je vrlo oštra utakmica, pa neko ko živi od pozorišta, mislim da je još S. Miletić stansko dramsko pozorište "Saken Sejfulin" iz Karagande, za koje je to i prvo gostovanje u Evropi. Njihova predstava "Karagoz" izazvala je simpatije beogradske publike i srdačan aplauz za veliki ansambl sa više od 20 članova. Prvo prigradsko pozorište nasta- Izvedeno je još sedam predstava - iz SAD-a, lo je zahvaljujući grupi pozorišnih Maroka, Crne Gore, Bugarske, Makedonije, JUŽNO OD SAVE I DUNAVA umetnika iz Lazarevca okupljenih u Rumunije i Srbije. Udruženju građana „Puls Teatar”. Nakon više godina rada, uspeli su da Na sceni Ujvideki Sinhaza/Novosadskog 49. Festival profesionalnih pozorišta Srbije „Joakim Vujić” ove godine održan je u Lazarevcu od 13. do 20. maja institucionalizuju svoj rad i postanu pozorišta premijerno je izvedena predstava la, lazarevačkoj publici predstave sva po- budžetska kulturna ustanova lokalne „Opera ultima“ po Bomaršeovim delima samouprave, dobivši ime Prvo "Figarova ženidba" i "Seviljski berberin" u zorišta „južno od Save i Dunava”. U tom prigradsko pozorište. adaptaciji i režiji Kokana Mladenovića. smislu, ove godine se Festival sastojao od Ovo najmlađe profesionalno Mladenović kaže da je pomoću dela "Seviljski nekoliko ranije utvrđenih programa, ali i pozorište u zemlji sada broji šesnae- berberin" i "Figarova ženidba" Pjera Bomar- nekoliko novina: storo zaposlenih i u ovom pozorištu u šea želeo da prikaže današnju situaciji u 1. Glavni takmičarski program činilo sezoni koja je iza nas urađene su tri društvu, kroz prizmu jednog pozorišta kom predstave za odrasle: „Sunce tuđeg država diktira repertoar. "Mi smo počeli od je sedam predstava u konkurenciji za nagrade; neba” M. Mračevića, u režiji Aleksan- jedne pretpostavke, da Novosadsko pozorište dra Lukača, „Te lo” Branislave Ilić, u dobija direktivu od vlasti da u svoj repertoar 2. OFF program je novina na Festiva- režiji Stevana Bodrože i „Šetnja sa mora da uvrsti i operu, iako za to nema uslova lu i čine ga četiri predstave. OFF program lavom” stalnog člana Andreja Šepet- i što je ansambl dramski, a ne operski. Među- je, takođe, takmičarskog karaktera i o kovskog, u režiji Jovana Grujića. Tako- tim, oni, uplašeni zbog svojih plata, rešavaju pobedniku je odlučivao žiri u sastavu: đe su urađene i dve predstave za decu: da odgovore zahtevima gradskih čelnika i elektor 49. izdanja festivala pozorišta vić” istog pisca, u režiji Miloša Jagodića zaista naprave operu", kaže reditelj i dodaje da „južno od Beograda”, koji se naizme- (Zaječar); „Mladi Staljin” Džona Hodža, Darko Bjeković, Sonja Kotorčević i Slađa- „Milesa, Stanko i Deda Mraz” Jelene je želeo da u potpunosti iskoristi sjajan peva- nično održava u gradovima Srbije, na Kalik. Učestvovale su predstave: „Slu - Cvijetić i „Studenko” Jelene Obrado- S u režiji Nebojše Bradića (Šabac) i „Svet” vić, u režiji Predraga Paunovića. Prvo čki potencijal novosadskih glumaca. U pred- bio je dr Milivoje Mlađenović. U konku- Branislava Nušića, u režiji Milice Kralj čajna smrt jednog pritvorenika” Darija stavi „Opera ultima“ igra gotovo ceo ansambl prigradsko pozorište je ove godine renciji su „Jedan čovek, dvojica gazda” (Niš). Domaćin je bilo Prvo prigradsko Foa, u režiji Filipa Gajića (Pozorište „Bora prvi put sebi obezbedilo učešće na Novosadskog pozorišta: Ede Sabo, Zoltan Ričarda Bina, u režiji Nebojše Bradića Stanković” iz Vranja), „Slika” Ežena Jone- Širmer, Emina Elor, Aron Balaž, Gabor Pongo, pozorište iz Lazarevca, koje je, premda se Sterijinom pozorju, sa predstavom Agota Silađi, Livia Banka, Atila Giric, Gabrie- (Kragujevac); „Purpurno ostrvo” Mihaila nalazi na teritoriji Beograda, član Zajed- ska, u režiji Stojana Mladenovića (Narod- „Sunce tuđeg neba” i sa istom predsta- la Crnković, Ištvan Kereši. U predstavi će igra- Bulgakova, u režiji Ane Đorđević (Kruše- nice profesionalnih pozorišta Srbije, koju nog pozorišta Leskovac), „Čišćenje idio- vom nastupali na Festivalu „Joakim ti i: Tamaš Hajdu, Daniel Husta, Daniel vac); „Sunce tuđeg neba” Milovana Mra - čine pozorišta „ispod Save i Dunava”. ta” Milana Markovića, u režiji Aleksandre Vujić”. Osim toga, kako Narodno Gamboš, Atila Nemet, te studenti Akademije čevića (Lazarevac); „Mali Geza” Janoša Direktor lazarevačkog pozorišta Iva - Kovačević (Kraljevačko pozorište) i pred- pozorište u Leskovcu nije okončalo umetnosti u Novom Sadu: Timea Lerinc, Judit Haja, u režiji Stevana Bodrože (Pirot). Za na Nedeljković je ujedno i predsednik Sa - stava „Pola-pola” Minje Bogavac, u režiji rekonstrukciju, ove godine je lazare- Laslo, Emeše Nađabonji i Arnold Pap. Kosti- nagrade se takmiče i „Čudo u Šarganu” Jelene Bogavac (Narodno pozorište Pirot), vačkom pozorištu pripala čast da se me potpisuje Marina Sremac. veta Festivala „Joakim Vujić”. Imala je pomenuti festival i događa u njihovoj Ljubomira Simovića, u režiji Ive Miloše- želju da se, osim selektovanih predstava iz koje je dobilo nagradu na najbolju pred- kući od 13. do 20. maja 2013. godine. vić (Užice); „Putujuće pozorište Šopalo- glavnog takmičarskog programa Festiva- stavu u okviru ovog programa Festivala.

LUDUS 191 - 194Lu 8 rišta Srbije bilo dogovoreno da se preka- Nagrade 49. Festivala TIKER „Joakim Vujić” sno prijavljeni projekat niškog Narodnog O nagradama na ovogodišnjem pozorišta „Konstantin” igra kao predsta- Beogradska premijera predstave “Ubiti Zorana Festivalu odlučivao je tročlani stručni va u čast nagrađenih, ta odluka je preina- Đinđića” u produkciji Studentskog kulturnog žiri: Uglješa Šajtinac, Snežana Trišić i čena, pa je na završnoj večeri odigran centra Novi Sad biće izvedena 12. marta u 22 Biljana Krstić, koji je, sudeći po izve- „Svet” Branislava Nušića, u režiji Milice sata na sceni “Aleksandar Popović” UK “Vuk štaju, jednoglasno doneo odlukeo o Karadžić”. U predstavi igraju Nikola Đuričko, sledećim nagradama: najbolja dram- Kralj i izvođenju ovog teatra. Emina Elor, Bojan Dimitrijević, Jovana Stipić, ska predstava u celini i najbolja režija: Obzirom da je selektor dr Milivoje Igor Filipović i Milijana Makević. Predstava je „Mali Geza” (reditelj Stevan Bodro- Mlađenović imao uvid u gotovo komple- nastala po motivima drame "Ubiti Zorana Đinđića" koju su napisali Rajko Đurić i Zlatko ža) Narodnog pozorišta iz Pirota; tnu produkciju iz sezone 2012/2013. godi- najbolja scenografija – Gorčin Stoja- Paković, a adaptaciju i režiju ove drame potpi- ne, koja se tiče pomenute teritorije, u okvi- suje Zlatko Paković. nović i kostim – Maja Mirković za predstavu „Čudo u Šarganu” Narod- ru obrazloženja selekcije, izneo je zapa- žanja koja precizno ukazuju na situaciju u Premijera predstave „Realisti ili život je negde nog pozorišta iz Užica; najbolja origi- drugde“ po tekstu Jelene Kajgo, u režiji Slađane nalna muzika: Petar Antonović za srpskim teatrima: Kilibarde izvedena je 15. marta u zrenjanin- predstavu „Putujuće pozorište Šopa- 1. Besprimerna nezainteresovnost skom Narodnom pozorištu „Toša Jovanović“. lović” Pozorišta Timočke krajine Scenografiju potpisuje Marija Jevtić, kostime je „Zoran Radmilović” iz Zaječara; četi- države, resornih organa, lokalne zajedni- „Mali Geza”, Narodno pozorište iz Pirota ce – osnivača pozorišta za organizacioni osmislila Marina Sremac, a uloge tumače: Mirko ri ravnopravne glumačke nagrade: Pantelić, Daniel Kovačević, Sanja Radišić Subo- 3. Mali Joakim je takmičarski pro- nije sigurna ni da li će Festival i dogodine Isidora Rajković za ulogu Doli i Milić model, strukturu, profil, stil, finansiranje, tić, Edit Tot, Milan Kočalović, Aleksandar gram i sačinjen od predstava za decu. Kao biti u Lazarevcu ili u nekom drugom Jovanović za ulogu Alfija u predstavi umetničku politiku i recepciju pozorišta. Došen, Anja Došen. Po rečima spisateljice i ranijih godina, Mali Joakim nema selek- gradu, skrećući pažnju na to da to zavisi „Jedan čovek, dvojica gazda”, Knja- 2. Ukupna estradizacija i politizacija komad „Realisti“ sukobljava dva pogleda na ževsko-srpskog teatra iz Kragujevca; tora, već pozorišta dobrovoljno prijavljuju od dogovora u Zajednici, ali i od obaveza pozorišnog života u Srbiji. svet, onaj levičarski koji priziva nekog novog Aleksandar Radulović za ulogu Marksa da nas povede u humanije i pravednije svoje učešće. Ove godine Mali Joakim bio koje čekaju lazarevačko pozorište: završe- „Malog Geze” u predstavi „Mali 3. Paradoks 1 – ultimativno uplitanje je sačinjen od sedam predstava u takmi- tak popune sistematizacije u pozorištu, društvo, i onaj surovo racionalni, koji smatra da Geza” Narodnog pozorišta iz Pirota i politike u odlučivanje o pozorištu, apso- u dvadeset prvom veku moramo biti uspešni, čarskom delu i jedne premijere. Žiri je za završetak radova na Maloj sceni i pripre- Zoran Karajić za ulogu Mihaijla lutističko odlučivanje u stvarima pozori- večno lepi i mladi, sa vrlo malo samilosti za najbolju predstavu jednoglasno dodelio ma za obeležavanje jubileja – sto godina Bulgakova u predstavi „Mladi Staljin” šta – vrlo često upravljanje i umetničko gubitnike. nagradu predstavi „Halo, ovde bomba” od Kolubarske bitke. Ipak, Nedeljkoviće- Šabačkog pozorišta; nagrada mladom vođstvo pozorišta poverava menadžerima autora Saše Latinovića (Prvo prigradsko va zaključuje: „Mene su ohrabrile neke glum cu: Uroš Jovčić za ulogu Milana U martu je u Kraljevačkom pozorištu izvede- pozorište iz Lazarevca). stvari sa ovogodišnjeg festivala: programi u predstavi „Sunce tuđeg neba” bez kompetencija. na predstava za decu „Čuvari prirode“. Po 4. Joakim u gostima je novina na Festi- OFF Joakima, koji počinju u 22:30 časova domaćina; na grada za kolektivnu 4. Paradoks 2 – ponižavajući materi- motivima dela za decu „Smrđa Zlopogrđa“ valu, o kome predsednica Saveta Festiva- imaju publiku; programi Malog Joakima glumačku igru: ansamblu predstave jalni položaj pojedinih profesionalnih po - Milivoja Mlađenovića, adaptaciju i režiju „Purpurno ostrvo” Kru ševačkog la, Ivana Nedeljković, kaže: „Smatrala sam rasprodati su unapred, žiri koji javno priz- zorišta, a uprkos tome, pozorišna pro duk - uradio je reditelj Miodrag Dinulović. Na pozorišta. Nagrada okruglog stola komičan i zabavan način igraju glumci: Gori- da moji saradnici i prijatelji, direktori u naje na dodeli nagrada da je radio bez kritike pripala je predstavi „Sunce cija rezultira lucidnim, mudrim, mo der - ca Dinulović, Biljana Talić, Predrag Pavlović i ustanovama kulture u gradovima pored pritisaka i na tome zahvaljuje domaćinu i tuđeg neba” u izvođenju domaćina. nim, umetničkim, provokativnim pred - Zoran Cerovina, deci govore o značaju očuva- Lazarevca, zaslužuju da deo Festivala bude organizatoru, direktor Narodnog pozori- stavama. nja prirode. realizovan i u komšiluku.” šta Užice predlaže saradnju između naše predstave koje će selektor pogledati i koje 5. Paradoks 3 – bahat, uvredljiv, neod- Od ove godine uvedena je i Nagrada dve kuće... Ja festivale vidim kao mesto će samim tim možda biti uvrštene u selek- govoran odnos nekih većih, stabilnijih Pozorište lutaka „Pinokio“ proslavilo je 1. za najbolji plakat, koju je po odluci struč- susreta, razmene, sticanja i planiranja. U aprila 40 godina uspešnog rada. Tim povodom ciju za festival. Ove godine je zvanično pozorišta sa bogatijim budžetom, a pri nog žirija dobio plakat za predstavu Lazarevcu se itekako radilo. Blizu trideset u pozorištu je održana svečanost, na kojoj su „Devojke” Narodnog pozorišta iz Niša. Da programa za samo osam dana…” prijavljena dvadeset i jedna predstava iz tom nastaje umetnički vrlo sumnjiva se okupili saradnici i prijatelji Pozorišta. U čast li će ova nagrada postati tekovina Festiva- Festival „Joakim Vujić“ u poslednje dvanaest od ukupno trinaest pozorišta produkcija, neinventivne pozorišne pred- osnivaču i dugogodišnjem upravnimu Pozori- koliko deluje na teritoriji Srbije, ne raču- stave. šta lutaka "Pinokio" Živomiru Jokoviću, koji la još uvek se ne zna, kao ni to da li će vreme funkcioniše tako što svako pozori- slavi 60 godina pozorišnog rada, upriličeno je novouvedeni programi postojati i već šte koje je profesionalno i koje pripada najući Beograd i AP Vojvodinu. Na jubilarno 60. izvođenje predstave sa aktuelnog naredne godine. Ivana Nedeljković čak južnoj i centralnoj Srbiji može da prijavi sastanku Zajednice profesionalnih pozo- Jelena Popadić Sumić repertoara Pozorišta lutaka "Pinokio", "Bajka o caru i pastiru".

Povodom Svetskog dana pozorišta , Narodno LUTKARSKI SVET U KRAGUJEVCU pozorište Sterija iz Vršca je u martu izvelo premijeru nove predstave. U pitanju je komad Petnaesti po redu Međunarodni lutaka iz Sofije i Petar Šurkalović, glumac Ivana Đorđevića „Ljubav je karta za put u raj“, lutkarski festival „Zlatna iskra” i reditelj iz Mostara. koji je autor i režirao. Uloge tumače: Bojan Na samom otvaranju festivala, direk- Belić, Srđan Radivojević, Tamara Tamči- održan je u kragujevačkom Po zo - tor Pozorišta za decu i selektor festivala Toskić, Ivan Đorđević, Dojna Petrović, rištu za decu od 12. do 17. maja Zoran Đorić, podsetio je da su na pret- Dragan Džankić, Vanja Janjić i drugi. hodnim smotrama učestvovala pozorišta vake godine u maju već punih dece- iz Kine (već osam godina za redom), Rusi- Upravni odbor Sterijinog pozorja saopštio je da je prihvaćena kolektivna ostavka uredni- niju i po Kragujevac postaje presto- je, Ukrajine, Rumunije, Bugarske, Slova- štva časopisa za pozorišnu umetnost "Scena", Snica lutkarstva zahvaljujući Međuna- čke, Češke, Engleske, i svih zemalja eks- koji izdaje Sterijino pozorje. Uredništvo rodnom pozorišnom festivalu „Zlatna Jugoslavije. „Trudimo se da na svakoj "Scene" ostavku je podnelo zbog 19. marta, iskra”, koji organizuje kragujevačko Pozo- „Zlatnoj iskri” imamo nešto novo, ne kako navode, neuobičajenog mešanja uprave samo u repertoarskom smislu, već i da Pozorja u uređivačka pitanja. U saopštenju rište za decu. Ove godine u takmičarskoj Upravnog odbora Sterijinog pozorja se kaže konkurenciji bilo je 11 pozorišta iz promovišemo lutkarstvo iz zemlje koja do sada nije učestvovala na našoj smotri. Ove da je reč o gestu za koji nije bilo profesiona- inostranstva: Hrvatske, Slovenije, Crne „Snežana” Mini teatra iz Ljubljane lnih razloga. Upravni odbor još navodi da je godine je to Italija sa Marionetskim pozo- Gore, Rumunije, Ukrajine, Italije i Kine i za lutkarstvo, predstavnik „vidinske umetnici mogu na njoj da pogledaju kako bio mišljenja da bi visoko vrednovana redak- rištem iz Barija”, naglasio je Đorić. cija mogla da dobije nekoliko novih članova dva ansambla iz Srbije – novosadsko Pozo- O trenutnoj poziciji lutkarskog pozo- lutkarske škole”, jedne od najpoznatijih i mi radimo predstave već i da se mi upoz- najkvalitetnijih u Evropi. zato što su neki od starih najavljivali povlače- rište mladih i zemunski „Pinokio”. Učesni- rišta u svetu, izneo je zanimljivo viđenje namo sa evropskim školama lutkarstva, nje, odnosno zato što su za taj posao na teatro- Mišljenje učesnika festivala i članova ci festivala izveli su 19 predstava, koje je jedan od učesnika festivala – profesor koje se u mnogo čemu razlikuju od one loškoj sceni stasale nove obrazovane i darovi- žirija da je „Zlatna iskra” dragocena kao pogledalo šest hiljada kragujevačkih mali- Slavčo Malenov, koji je za Državni lutkar- koju mi u Kini negujemo”, smatra Guo. te generacije. šana, a u čast nagrađenih domaćin je izveo pozorišna smotra jer u Kragujevac dovo- Gran pri festivala „Zlatna iskra” za ski teatar iz bugarskog grada Vidina adap- di predstavnike različitih lutkarskih škola lutkarski balet „Labudovo jezero”. tirao tekst i režirao predstavu Bajka o najbolju predstavu po oceni žirija osvoji- Glumci kragujevačkog Pozorišta za decu izve- iz Evrope i sveta, potvrđuje i Čehinja Ivana lo je novosadsko Pozorište mladih sa li su 23. marta premijeru predstave „Čorba od Predstave je ocenjivao međunarodni prelepoj mlinarevoj kćeri. „Došlo je Bubnova (student Praške škole) koja je komadom „Bajka o vitezu bez konja”. Ova kanarinca”, po tekstu Miloša Radovića na vreme velikog povratka lutke i lutkarstva žiri u sastavu: Dragoslav Todorović, redi- 1995. godine u Bariju u Italiji osnovala predstava, takođe, dobila je i nagrade za svojoj večernjoj sceni „303”. U ovoj „surovoj telj iz Beograda (predsednik žirija), na teatarske scene i festivale - 'Zlatna iskra' privatno marionetsko pozorište, koje je na najbolju režiju (Jaroslav Antonijuk), sce - priči o braku” kako su je sami akteri nazvali, Stefanka Kjuvlijeva, scenograf i kreator je najbolji dokaz za to”, kaže ovaj stručnjak ovogodišnjem festivalu nastupilo sa pred- igraju članovi ove kuće, glumci Darija Nešić i nografiju i kostime (Eva Farkašova), kao i Miloš Milovanović koji potpisuje i režiju stavom o avanturama dečaka Đakomina, glumačku nagradu dodeljenu Mariji Mi - projekta. Iako večernja scena u Pozorištu za a koja je njeno kompletno autorsko delo – trović za uloge Zmaja, Drveta i Razbojni- decu Kragujevac postoji već pune tri sezone od teksta, scenografije, izrade kostima i ka. Glumačke nagrade dobili su još: Mar- (na njoj mahom gostuju manje i kamerne lutaka do izbora muzike. gita Kosova (Vidin), Zlatko Vicić (Rijeka), predstave) ovo je prva premijera predstave „za Ansambl Šangajskog pozorišta luta- Jovan Popović (Zemun) i član ljubljan- odrasle” koju su glumci ove kuće izveli na ka, koji je nastupio poslednjeg dana festi- skog ansambla Jozef Nzobandor. matičnoj sceni. vala sa predstavom senki „Koza i vuk”, Nagrada za najbolju muziku pripala rađenoj po priči poznatog kineskog pisca je Igoru Karliću za muziku u predstavi Jedna od najcenjenijih evropskih teatarskih Šen Ši Čija, već je do sada sedam puta „Sedam kozlini i samo jedan bedni vuk”, kuća, Šaušpilhaus iz Dizeldorfa gostovao je 28. marta na Velikoj sceni Narodnog pozorišta, učestvovao na „Zlatnoj iskri”. Njihov me - Gradskog kazališta lutaka iz Rijeke, a za gde je izveden Šekspirovog „Hamleta“. nadžer Đen Guoa kragujevački festival najbolju kreaciju lutaka Robertu Smoliku Šaušpilhaus važi za jedno od najuglednijih u smatra jednom od najznačajnijih lutkar- u predstavi „Snežana”, Mini teatra iz Ljub- Nemačkoj, ali i čitavoj Evropi. Predstavu je skih smotri u Evropi. ljane. Direktor Festivala Zoran Đorić do - režirao Stafan Valdemar Holm, dok glavnu „Veoma sam srećan što smo ponovo u delio je statuetu „Zlatna iskra” za inovaci- ulogu tumači rođeni Novosađanin Aleksan- Kragujevcu. Kineska vlada podržava naš ju u produkciji Šangajskom pozorištu lu - dar Radenković, koji važi za jednog od najta- Teatar i, zahvaljujući tome, mi već sedam taka za predstavu „Koza i vuk”. lentovanijih mladih glumaca na nemačkoj puta dolazimo. Ova smotra je za nas zna- sceni. „Bajka o vitezu bez konja” Pozorišta mladih iz Novog Sada čajna ne samo zbog toga što evropski Zoran Mišić

9 LUDUS 191 - 194 TIKER AVANTURA DUGA DVE DECENIJE Edi Izard, jedan od najvećih stand up komiča- ra svih vremena, u organizaciji Mik Perin Jubilarni 20. Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici održan je od 19. do 25. maja. Vorldvajd, Urbanog ureda u saradnji sa Stan- Publika je imala prilike da odgleda 21 predstavu iz 14 zemalja dup.rs gostovao je 28. i 29. marta u Domu omladine. Ova svetska zvezda stand up kome- eđunarodni festival pozorišta za re i scenske umetnosti za decu. Ovogodiš- dije je nastupila sa potpuno novom predsta- decu u Subotici nametnuo se nji laureati su Predrag Bjelošević – pesnik, vom „FORCE MAJEURE!“ i to u sklopu turne- najširoj teatarskoj javnosti već od kritičar, po zorišni menadžer i osnivač je koja će trajati godinu dana. Edie Izard je M samog početka – zahvaljujući, pre svega, Festivala po zo rišta za decu u Banja Luci – poznat kao jedan od najistaknutijih stand up komičara svoje generacije. Ideje i situacije mudro i temeljno koncipiranim osno- i Eva Farkašova – scenograf, kostimograf pretvara u bizarne, apsurdne i nadrealne vnim programskim načelima i principi- i kreator lutaka iz Slovačke”, objašnjava komične priče. Priznaje da ga odlično plaćaju ma – kao jedan od najuglednijih evrop- Marković. za pričanje potpunih besmislica. Edijeve skih festivala, zauzimajući predvodničko O ugledu i značaju Festivala govorio „besmislice“ su mu donele mnoge nagrade, mesto na prostorima zapadnog Balkana. je i Žak Trido, predsednik Međunarodnog uključujući dve nagrade „Emmy“. Kada je daleke 1994. osnovan i utemeljen, udruženja lutkara UNIMA, koji je ista- Beogradsko dramsko pozorište organizovalo mnogi su taj čin smatrali avanturom. kao da je sačinio pregled od 500 festivala je od 25. do 27. marta “Dane knjige”, a održa- Na čelu Festivala, kao predsednik, širom sveta i da je subotički pri samom na je i premijera predstave „Luna park“ selektor i osnivač nalazi se Slobodan vrhu – kako kvalitetom, tako i svojim Aleksandra Jugovića, u režiji Milene Pavlović. Marković, koji je istakao „da su ovih aktivnostima. BDP organizuje Dane knjige u okviru prosla- dvadeset godina proletele”. Od osnivanja Zbog svega toga, i ne bez razloga, YUKI Teatar iz Kamakure, Japan ve Svetskog dana pozorišta, 27. marta, a ideja do danas na Festivalu je izvedeno više od Festival je postao epicentar i jedna od Grodnenskog oblasnog pozorišta lutaka vanje mitske/ritualne kulturne baštine je da okupi pozorišnu publiku i ljubitelje knji- 400 projekata sa svih strana sveta, od toga malobrojnih oaza plemenitog sučeljava- ge. Cilj je popularizacija kulture i umetnosti, iz Grodna, Belorusija. kao specifične forme teatarskog izraza kao i promocije knjiga i pozorišta, a među iz 43 zemlje 250 predstava je prikazano u nja savremenih literarno-scenskih i teorij- Prema navodima Žirija „ovogodišnja (Pozorište lutaka „Ulger”, Ulan-Ude, Rusi- učesnicima su Arhipelag, Clio, Geopoetika i takmičarskom programu. Festival od sko-naučnih dostignuća, ali i jedan od selekcija potvrdila je već dostignuti, izuze- ja), te za originalnost i fantaziju (Pozori- samoga početka ima i bogati prateći nezaobilaznih faktora evropskih i svetskih Vulkan izdavaštvo. tni nivo, što znači da je najveći broj pozo- šte za decu i mlade iz Skoplja, Makedoni- program, kao što su: izložbe, stručni se - integrativnih procesa u oblasti kulture. rišnih predstava sadržao respektabilnu ja, za predstavu „Beskrajni snovi”, gostu- Zakon o javnim nabavkama je stupio na snagu minari, izdavačka delatnost. Tokom jubi- Naravno sve ovo ne bi bilo moguće bez vrednost, koja dokazuje da su najznačaj- 1. aprila – od ovog propisa nisu izuzete larnog Fеstivala održan je i Međunarodni pomoći Ministarstva kulture i informisa- nije i najvrednije forme teatra za decu jućeg reditelja Bonja Lungova), kao i za programske aktivnosti pozorišta, ali i drugih eksperimentalna istraživanja u umetnosti institucija kulture. Tim povodom u Jugoslo- forum za istraživanje pozorišne umetno- nja Srbije i Pokrajinskog sekretarijata za pozorišna dela koja određenje „dečjeg venskom dramskom pozorištu direktori sti, koji je bio posvećen velikim učiteljima kulturu, koji su od početka prepoznali i gledaoca” nadilaze, jer se ostvaruju kao lutkarskog teatra (YUKI Teatar iz Kama- srpskih pozorišta i predstavnici kulturnih i stvaraocima pozorišta za decu, a izlože- podržali Festival. umetnost teatra univerzalnog horizonta, kure, Japan). institucija poslali su u ime svojih kuća i orga- na su heuristička saopštenja praćena ras - Žiri u sastavu: Žak Trido, generalni u kojem svi – zajedno sa decom – dospe- Pred početak Festivala otvorena je nizacija dopis predsedniku Vlade Srbije Ivici pravama o raznim pedagoškim modelima sekretar Unime (Kanada), dr Siniša Jelu- vaju do najdubljeg umetničkog doživljaja. izuzetno bogata izložba lutaka, kostima, Dačiću o inicijativi za izuzimanje program- i postupcima nezaobilaznim za dalje šić (BIH), mr Miroslav Radonjić, teatro- To potvrđuje i pobednička ruska predsta- scenografskih skica i pozorišnih fotogra- skih aktivnosti pozorišta iz primene Zakona o pristupe ovoj relevantnoj temi. Takođe, log (Srbija) doneo je odluku da Gran pri javnim nabavkama. Prema rečima Tamare va impresivnim predstavljanjem španskog fija „Svetovi i junaci”, autorke Ljiljane Vučković, v. d. direktorke Jugoslovenskog predstavljen је i drugi tom „Teorije lutkar- Festivala za najbolju predstavu u celini temperamenta i tragičnog događanja koji Dinić u galeriji Otvorenog univerziteta. stva” poljskog akademika Henrika Jurkov- dodeli predstavi „Karmen” u dramatiza- dramskog pozorišta, koje je zajedno sa iz njega proishodi, kao i beloruska „Piko- Ta postavka je već prikazana u Ljubljani, a Srpskim narodnim pozorištem, Ateljeom 212 skog, koji za predmet teorijskih istraži- ciji i režiji Borisa Konstantinova i izvođe- va dama”, koja unosi sublimnu ironijsku posle Festivala gostovaće u Novom Sadu i i BDP pokrenulo ovu inicijativu, godinama vanja ima interdisciplinarni pristup lut - nju Vologdskog pozorišta lutaka Teremok distancu u Puškinov tragični narativ”, unazad se usvajaju zakoni koji ne prate praksu karskoj umetnosti. Festival tradicionalno iz Vologde, Rusija. Nagradu za režiju istaknuto je u saopštenju. u drugim mestima u Srbiji. rada ustanova kulture, što dovodi do proble- dodeljuje i Nagradu za životno delo „Mali osvojila je predstava „Pikova dama” A. S. Posebnu pažnju zaslužuju dobitnici ma njihovog funkcionisanja. „Predstave su umetnička dela čije se razvijanje ne može tako princ” za izuzetan doprinos razvoju kultu- Puškina i P. I. Čajkovskog u izvođenju specijalnih nagrada, dodeljenih za nego- Ninoslav Šćepanović predvideti“, kazala je Vučkovićeva, dodavši da pozorišta ne mogu ni da planiraju koliko će koji im može biti polazna osnova za učeni- projekta. Namera je da formiramo scenu premijera imati u sezoni, budući da novac iz čke debate i istraživanja. Svi saradnici na za mlade tako što će se postavljati predsta- budžeta ne stiže redovno i nikada se ne zna o predstavi biće iz Niša, što će predstavi dati kolikim sredstvima je reč. ve koje prate intelektualni i emotivni ZA RAZVOJ KULTURE I TOLERANCIJE određenu specifičnost. razvoj mlađih i starijih adolescenata, ste - Pozorište "Barka" iz Budimpešte gostovalo je Pozorište lutaka u Nišu sezonu za vr šava sa četiri osvojene nagrade na Mlade snage? pen njihove imaginacije i interesa. Cilj je u Ujvideki sinhazu/Novosadskom pozorištu Pozorište je oduvek bilo naklonjeno da Pozorište lutaka postane prostor u 3. aprila sa predstavom "Treći talas". "Treći domaćim i inostranim festivalima mladim glumcima i saradnicima. Trenu- kojem bi mogla kontinuirano delovati talas", po motivima romana Toda Strasera koji tno imamo šestoro mladih, nažalost, scena koja će okupljati mladu publiku je, na osnovu studije Rona Džonsa adaptirao ezonu je obeležilo i učešće na revijal- angažovani su honorarno. Ali oni su – starijeg školskog i celokupnog srednjo- Ištvan Tašnadi, režirao je Đerđ Vidovski, a nom Festivalu kazališta lutaka u Rije- nesumnjivo – budućnost našeg pozorišta školskog uzrasta. jednu od uloga igra Krista Sorčik, glumica ci, na festivalima u Izmiru, Subotici, i našeg grada. Bez obzira na status „hono- koja je potekla iz Novosadskog pozorišta... S Direktor Gocić zaključuje da je Pozo- kao i Susretima profesionalnih pozorišta raraca”, oni kod nas i sa nama traže i razvi- Nova predstava pozorišta "Barka" je iz serije lutaka Srbije. Niško pozorište lutaka je je- jaju svoj umetnički izraz, a uz pomoć isku- rištu lutaka, koje je u ovoj zgradi od 1977. za mlade, a bavi se temama koje su aktuelne godine, neophodna i hitna adaptacija sce- danas – i to ne samo u Mađarskoj. Autorski dno od svega sedam specijalizovanih koli- snijih kolega upoznaju se i sa tajnama tim Ištvan Tašnadi - Đerđ Vidovski uradio je ko ih postoji u zemlji. Direktor Dejan lutkarske umetnosti. ne, foajea i dela poslovnog prostora. Sve te na osnovu školskog eksperimenta koji se Gocić objašnjava da je ova godina veoma Planovi… investicije ne mogu se uraditi bez podrške stvarno dogodio u Americi. restriktivna kada je budžet za kulturu u Dugo godina unazad govorimo o grada i/ili države. Moraju se podići na viši pitanju. sceni za mlade, ali ona još nije zaživela. nivo uslovi rada kao i gledanja predstava. Autorski projekat glumca, reditelja, producen- „Sezonu smo započeli premijerom Sada samo preuzeli i konkretne korake. ta i nekadašnjeg ministra kulture Branislava Uputili smo nekim donatorima predlog Željko Anđelković Lečića "Opomena, deset godina posle Zorana predstave 'Silvesterovo blago'' u režiji Đinđića", premijerno je izveden 9. aprila na Rumena Račeva. To je dinamični pozori- velikoj sceni Sava centra. "Opomena" je multi- šni spektakl namenjen mladim ljudima i medijalni spektakl koji kombinuje elemente predstavlja simbiozu dramske i lutkarske pozorišne predstave i političkog performansa umetnosti. Ubrzo je usledio rimejk pred- i u čijoj realizaciji je učestvovalo više od 50 stave 'Lepotica i zver' u režiji Zorana Lo - saradnika. Muzika, pokret i video zapisi su zančića. Na ovogodišnjem Zvezdarištu tljivo po dobrim predstavama, raznovr- kombinovani sa glumačkom igrom 16 mladih naša 'Lepotica' osvojila je tri nagrade. Po glumaca (8 devojaka i 8 mladića) koji, uz Leči- snom repertoaru, velikim glumačkim i ća, pokušavaju da na sceni postave neka od rečima žirija ’estetika lutkarske forme dala umetničkim imenima i njihovim vrhun- suštinskih pitanja kojima se i Đinđić svojom je ansamblu mogućnost da razigra vizuel- skim ostvarenjima. I svi zajedno imamo filozofskom mišlju bavio, sa željom da ožive nu dimenziju predstave uvlačeći gledaoce razloga za slavlje. Naši zaposleni – jer nam ONLINE njegove ideje i viziju. u magični svet’. Ova, do sada mnogo puta godine daju vrednost, naši gledaoci jer ispričana priča, našim izvođenjem dobila godinama zajedno otkrivamo životne isti- Premijera komada „Đakon“ po motivima je novu dimenziju. Postavili smo i dve ne i pretvaramo svet u bolje mesto za život, REPERTOARI SVIH POZORIŠTA SRBIJE romana „Đakon Bogorodičine crkve“ i pripo- novogodišnje predstave, a sada, sa nestr- a sugrađani – jer godine našeg rada i uspe- vetke „Ambicije, dim“ Isidore Sekulić u adap- pljenjem iščekujemo, krajem juna premi- ha ulivaju poverenje. Slaveći pedeset peti taciji i režiji Ane Đorđević izvedena je 13. apri- la u SNP-u u Novom Sadu. Tekst je inspirisan jeru 'Pinokija', opet u u Lozančićevoj reži- rođendan, slavimo radost pozorišne igre PREGLED PREMIJERA NA SCENAMA SRBIJE 2012/2013. pronicljivim i duhovitim, odmerenim i ironič- ji. Finansije su uvek bolna tačka. Budžet- za naše male i mlade gledaoce. nim spisateljicinim viđenjem duha palanke sko finasiranje odavno nije dovoljno da Hoćete li na jesen obeležiti XVII ve - koji obitava u svakom od nas čak i kada mu se podmiri čak ni osnovne potrebe bilo koje kova Milanskog edikta? opiremo, i trijumfuje na bolan i smešan način ustanove kulture. Suočavamo se sa veli- Da, na repertoaru bi trebalo da se LUDUS PLUS nad našim uzvišenim principima i velikim kim problemima i sigurno je da moramo nađe i predstava za decu o Konstantinu ambicijama. Autorsku ekipu čine kompozitor da tražimo i druge izvore finansiranja: Velikom. Čini se da ne postoji bolje reše- Boris Kovač, scenograf Željko Piškorić (zaje- projektno, tržišno”, priča Gocić... nje za razvoj kulture i tolerancije na ovim dno sa rediteljkom) i kostimograf Lana Cvija- Pre više od pola veka Pozorište luta- prostorima, od edukacije dece i mladih da nović. Uloge tumače: Ivana Vuković, Filip Đurić, Marko Savić, Nenad Pećinar, Sanja ka je započelo svoju misiju… sarađuju sa drugim verskim i etničkim Mikitišin i Sanja Ristić Krajnov. Sa ponosom i zadovoljstvom može- zajednicama, a preko pozorišta kao medi- mo reći da je za nama pedeset pet uspe- jatora. Učitelji i profesori istorije, srpskog, http://www.udus.org.rs/ludus_online šnih godina. Izgradili smo ime prepozna- građanskog vaspitanja dobiće materijal

LUDUS 191 - 194Lu 10 bude sam, da je to prosto nemoguće. Čovek postoji samo u odnosu na druge VREDELO JE ČEKATI ljude i kroz odnose sa njima. Da, borba u ZLOČIN I KAZNA I KAKO IH RAZUMETI sebi, ali koju rešavate uz pomoć drugih. Srpska praizvedba crnohumornog komada Željka Hubača „Bizarno” a sceni teatra „Bojan Stupica” pre - za suštinom života, za istinom, za ljubav- Tako što razgovarate, razmenjujete emoci- biće održana početkom oktobra u Beogradu i Šapcu mijerno je izvedena predstava lju. On želi da sebi odredi koordinatne je i poredite svoje stavove. „Zločin i kazna”, po romanu F.M. sisteme. Pita se ko je, zbog čega je, šta Ko je Raskoljnikov u vašem tumače- očetkom nove, 145. sezone dramski N nju? Dostojevskog, u dramatizaciji Andžeja može, a šta ne sme da uradi, da li sve zavi- repertoar Scene „Raša Plaović” Na- Vajde i režiji Ane Tomović. si samo od njega ili i od nekog drugog? To On je čovek koji se pita ko je i zbog čega Prod nog pozorišta u Beogradu po - Uloge tumače: Nikola Rakočević su pitanja koje svaki čovek sebi na neki postoji. On želi da bude gospodar svoje staće bogatiji za još jedan domaći savre- (Raskoljnikov), Ljubomir Bandović način postavlja. I svako kao Raskoljnikov sudbine, da stvar preuzme iz svoje ruke, što, meni komad. Posle „Ogvožđene” Gorane (Porfirij Petrovič), Milena Živanović može da dođe do ekstremnih ideja, samo shvatiće, nije moguće. Sve dileme proizlaze Balančević, publika će moći da pogleda i (Sonja), a u ansamblu su Bogdan Diklić i je pitanje koliko sebi smete da dozvolite”, iz nemoći, iz toga što ne možete da se pomi- crnohumornu priču Željka Hubača „Biza - Goran Šušljik u alternaciji, zatim Dubrav- kaže Rakočević. rite da ste samo šraf u određenom sistemu i rno” u režiji Snežane Trišić. Predstava se ko Jovanović, Slobodan Tešić, Aleksandar Ti unutrašnji lomovi i preispitivanja da od vas ništa ne zavisi, da život samo radi u koprodukciji sa Šabačkim pozori- Radojičić i Uroš Jakovljević. dešavaju se tom čoveku i mi ih prepozna- prolazi mimo vas. Raskoljnikov na to ne štem, a u podeli su Igor Đorđević (Martin, Nije lako postaviti delo Dostojevskog jemo kao svoje. Kakvi su odnosi između pristaje. On želi slobodu. A ona postoji i u Riči, Dejan), Nenad Stojmenović (Điđa, na scenu. Rediteljka Ana Tomović obja- likova? okvirima sistema, samo dozvoliti sebi da Milan, Gaga), Ljubomir Bandović (Voja, šnjava kako je „Zločin i kazna” zaista Mnogo smo razgovarali na probama. prosto budeš to što jesi. Saša, Biksa), Sonja Milojević (Katarina, „obiman roman sa mnogo tokova, radnji Mislim da svaki glumac u ovoj predstavi Kako biste ovaj rad uporedili sa dosadašnjim iskustvom? Majda, Svetlana) i Suzana Lukić (Mina, i likova, zato je veoma teško dramatizova- predstavlja određenu ideju. Suprotstavlja- Ana je na prvu probu došla sa preciz- Ksenija, Iva). Beogradska premijera plani- ti ga. To je davno pokušao reditelj Miro- li smo te ideje i istraživali dokle se stiže u slav Belović. Nastojao je da obuhvati sve njihovom suprotstavljanju. Tema je veo - nom idejom šta želi. Znači mi što, osim što rana je za 5. oktobar, a dva dana kasnije, „Cenjena pozorišna kritičarka iz sam radio sa rediteljima koji su zaista veli- „Bizarno” će po prvi put biti izvedeno i na SAD-a Nikol Tejlor je pre tri godine, likove iz romana. Dramatizacija Andžeja ma kompleksna, kao i odgovori na sva ta metafizička pitanja koje Dostojevski otva- ki i važni za naše pozorište, radim i sa Velikoj sceni Šabačkog pozorišta. tokom boravka u Sofiji, zahvaljujući mom Vajde iz sedamdesetih godina radnju ra. Dileme Raskoljnikova su muka velika, svojim vršnjacima. To znači da se odlično Kroz radnju priče koja se odvija na prijatelju Petru Kaukovu, poznatom bu - svodi na sukob između Raskoljnikova i te je i nama bilo veoma teško da se njima razumemo i da imamo slične potrebe što različitim nivoima jednog solitera u kome garskom reditelju, pročitala dramu „Biza- Porfirija Petroviča kao islednika i na filo- bavimo. se tiče pozorišta. Od iskusnih kupite zanat, žive narkomani, sponzoruše i mafijaši, no” i, apostrofirajući izuzetno duhovit zofsku i duhovnu vertikalu koja postoji u Kod Dostojevskog se likovi pre svega učite, osećate se kao đak, a radeći sa vršnja- provejava zanimljivo plasiran osećaj neiz- dijalog, u afirmativnom tekstu koji je romanu. Tu je i lik Sonje Marmeladove suočavaju sa sobom? cima, sa Lolićem nedavno i sada sa Anom, bežnosti tragičnog ishoda... povodom inscenacije komada u zeničkom kao veoma bitan za Raskoljnikova, kao Te dileme su toliko velike da čovek ne osećam da postajem deo nove istorije Rediteljka Trišić naglašava da joj je teatru objavila u časopisu „American njegov alter ego, kao osobe kojoj se pove- može sam da ih reši. Poenta je u tome da našeg pozorišta. Hubačev tekst, iako je neobičan, veoma Theatre Magazin” (Njujork, februar 2010) rava i kojoj veruje i koja mu pomaže da se rešavaju kroz odnose sa drugim ljudi- inspirativan za rad. „Na prvo čitanje, definisala ga je kao „crnohumornu fugu o prizna zločin. Ta dramatizacija je zahva- ma. Raskoljnikov razume da ne može da Olivera Milošević komad izgleda kao laka crna komedija smrti”, ističe Željko Hubač. ljujući fokusu na specifičan odnos izme- koja se bavi našom stvarnošću i problemi- „Izuzetne reakcija publike i kritike đu likova uspela da zadrži najveći deo ma. Međutim, što se njime duže bavim, nakon premijere u Bosni, komplimenti lepote jezika i misli Dostojevskog. Mi u otvaraju se razni slojevi koji nam otkriva- poznate hrvatske dramaturškinje Mani predstavi ne trčimo kroz radnju, ostajemo ju mnogo više od tog ’površinskog sloja’. Gotovac, ponuda Dorote Ćirić, prevodio- sa likovima, sa njihovim mislima, rečeni- Definitivno, „Bizarno” je u nekoj sferi ca koja je izuzetno zaslužna za plasman cama, ostajemo u tom verbalnom univer- crnohumornih žanrova. Ja bih ga najpre proznih tekstova Davida Albaharija i zumu Dostojevskog”, kaže Ana Tomović. okarakterisala kao crnu komediju, ali drama Biljane Srbljanović u Poljskoj, da Inače su likovi Dostojevskog psiho- mislim da naginje i na grotesku s obzirom dramu prevede i ponudi je redakciji časo- loški građeni, kako ste radili da njihove na jezivost koja provejava u pojedinim pisa „Dijalog” su mi prijali, ali ono što je misli i dela jasno dopru do publike? meni bilo najvažnije, srpska praizvedba, Ima više misli nego radnje u čitavom scenama”, primetila je rediteljka. toga nije bilo. Život drame u ovdašnjem „Ono što je najlepše u komadu, što je romanu, pa i u ovoj dramatizaciji i te teataru je bio u skladu sa naslovom – misaone scene su okosnica. Glavni junak meni negde najuzbudljivije i na čemu ću javljali su mi se zainteresovani reditelji, posebno insistirati u radu sa glumcima je većinom mladi umetnici, kontaktirali su zaista u Vajdinoj dramatizaciji iskazuje zapravo metafora prve scene. To je trenu- me umetnički direktori nekoliko naših čitav svoj misaoni tok. Ono što je izostav- ljeno je socijalni milje koji čini motivacij- tak kad su svi likovi dovedeni do simsa. teatara, našao se i izdavač koji je na talasu „Zločin i kazna” u režiji Ane Tomović Mislim da to nije samo priča prve scene, tih reakcija, i pored činjenice da je drama sku podlogu za ubistvo koje se dogodilo. nego priča svih likova svake scene. I kad štampana u časopisu „Scena”, insistirao da Mislim da je izostankom tog aspekata ova su ušuškani u stanu, kadi, tuš-kabini, kad baš ovaj komad bude „noseći” u knjizi priča postala univerzalnija i tiče se svakog su u svojim džipovima, ispred zgrada, u mojih drama, ali ništa sa inscenacijom čoveka, čoveka kao nekoga ko traži zgradama...; oni se uvek nalaze na samoj „Bizarnog” u Srbiji nije „mrdalo sa mrtve sopstvene granice i prekoračuje svoje ivici sa koje mogu da se strmoglave. Iako tačke”. A onda je neobičan splet okolnosti norme, tražeći odgovor na pitanje ko sam Milan Mihailović Caci je vrlo komična, ovo je u dubini vrlo pesi- učinio da ja danas mogu, povodom najav- ja i kakav je svet u kome živim i šta je to mistična, kataklizmična priča o ljudskom ljene beogradske premijere, da kažem što čini granice mog sveta? dnu”, ocenila je Trišićeva, koje je u sezoni kako se strpljenje isplatilo, mada svi koji Nema mnogo radosti u delima Do - Iz „Uspomenara 212“ 2010/2011, takođe na Sceni „Raša Plao- me znaju teško mogu da spoje moje ime i stojevskog, ali da li ima nade u vašoj pred- vić”, veoma uspešno postavila Ibzenovu reč – strpljenje. Bizarno, zar ne... U ovom stavi? „Hedu Gabler”. kontekstu, jedino što nije bizarno je činje- Ima i te kako. Kao što je u zločinu sa - KOMUNIKACIJE Predstava „Bizarno” praizvedena je 6. nica da su svi umetnici koji su se u Narod- držana kazna tako i u moralnom posrnu- marta 2010. godine u Bosanskom narod- nom pozorištu okupili oko ovog komada, ću postoji nada za iskupljenje. Te krajno- Na povratku sa uspešnog gostovanja gde smo osnovali ko zna koju po redu biblio- nom pozorištu u Zenici, u režiji Petra Kau - kako prateći probe vidim, istinski motivi- sti koje su snažne filozofske okosnice sani. E, to je vredelo čekati”, ocenjuje sa teku u nekom zabitom selu na jugu Srbije, slikari, pesnici, glumci, muzičari – svi pošto- kova. Iste godine, na Susretima pozori- Dostojevskog prisutne su i u našoj pred- vaoci akcije Prvog programa Radio Beograda „Knjiga solidarnosti” – nekoliko puta se šta/kazališta BiH, u Brčkom, po odluci zadovoljstvom Hubač. stavi. Predstava je puna optimizma i puna stručnog žirija Hubaču je pripala Nagrada ljubavi. Svako novo delo meni otvara zaustavljamo čim ugledamo zanimljiv ugostiteljski objekat. Pijuckalo se, mezetilo, Mikojan Bezbradica za najbolji tekst. drugačiji pristup i drugačiji rukopis. Ovu pričale se dogodovštine iz pozorišta, sa raznih snimanja. predstavu radila sam potpuno drugačije Kad se krenulo po peti put, neko reče: od svega što sam do sada radila. Dugo smo - Nema stajanja do Beograda! bili za stolom i bavili se svakom rečeni- Nije prošlo ni deset minuta, ustade najstariji iz ekipe. Zaustavi kombi na otvore- com, svakom misli, svakim zarezom, nom putu. Pre nego što je izašao, obraća se nama prisutnima: svakom umetnutom reči. Fokusirali smo - Gospodo, kad se pije pivo, mora da se komunicira sa prirodom! se na jezik, govor i misao, i to je domina- Bio je to srpski pesnik Branko V. Radičević. ntno u predstavi. Takav pristup pretpo- stavljao je dug i težak proces, ali je i zado- voljstvo rezultatom takvog istraživanja veliko. Radili ste u teškoj sezoni za sva beo - gradska pozorišta? Bili smo tokom rada svesni težine tih okolnosti, bili smo svesni i da čitav proces nastanka predstave kojem smo bili posve- ćeni iz tih razloga može da se prekine i da PROSVETITELJSKA NAKANA se ne nastavi. Sa jedne strane, bila je to „Narodno pozorište u Beogradu, tačnije Direkcija drame, u koprodukcijama prepoz- naša duhovna i umetnička oaza i zato smo naje ne toliko mogućnosti realizacija predstava u otežanim finansijskim uslovima, iako svi punim srcem radili. Sa druge strane, takav model to sa sobom svakako nosi, koliko potrebu da kreativni raskoš i različitost svi u Jugoslovenskom dramskom su nas pozorišta podredi svojevrsnoj prosvetiteljskoj nakani. U drugoj polusezoni 2012/13. reali- podržavali, štitili su nas od svega, podsti- zovane koprodukcije Narodnog pozorišta u Beogradu sa pozorištima u Nišu, Vranju, cali nas i zahvalna sam im na tome. Šapcu, odnosno sa Budva Grad teatrom, te u narednom periodu planirane sa Narodnim U selu Bačevci kod Rogačice, akcija Radio Beograda „Knjiga solidranosti”. pozorištem Republike Srpske u Banja Luci, HNK „Ivan pl. Zajc” u Rijeci, Gradskim kaza- Ekstremne ideje lištem „Gavela” u Zagrebu ili Makedonskim nacionalnim teatrom u Skoplju, otvaraju širo- Mladi glumac Nikola Rakočević Sa učenicima OŠ „Miladin Kovačević” glumci Marijana, Petar i Caci Mihai- ko polje promovisanja kako pojedinačnog, tako i zajedničkog kulturnog prostora”, kaže suočio se kompleksnim likom Raskoljni- lović, 1. april 2004. v. d. direktora Drame Narodnog pozorišta u Beogradu Spasoje Ž. Milovanović. kova: „Zanimalo nas je njegovo traganje

11 LUDUS 191 - 194 ci da biraš je ista svuda, i to je to frustriraju- putovala dva i po dana, u želji da nekako će u glumi. zadržim normalnost naših života. To je bila ŽIVOT PREREZAN NA POLA Živimo u vremenu kojim vlada teror surovo naivna, utopistička ideja. Jer, bilo je „Nepripadanje je teško, ali je i jedini način da se ostvari individualna sloboda mladosti i lepote, zar iskustvo nije značaj- zapravo gotovo sa iluzijama. Nakon tog puta, do koje je meni uvek bilo jako stalo”, stav je Mire Furlan, dramske umetnice nije? kada sam napokon, nakon dva dana, preko koja više od dve decenije živi u egzilu To da je iskustvo značajnije je važno, ali Austrije i Mađarske stigla u Beograd, shvati- ne i američkim producentima, a ni ovda- la sam da je kraj, da smo mi – normalni – Olja Milošević šnjim. I ovde vlada teror mladosti. Ne toliko poraženi i da treba stati. Tada sam rekla da ada je u zimu 1991. godine odlazila u dom u Vlaškoj ulici u Zagrebu, u vreme jako kao u Americi. Tamo su žene mojih neću više igrati i nismo videli drugu moguć- Ameriku, dobila je pismo od anonim- kada ste studirali glumu, ali i da u Vašim godina skrajnute, kao da ih se svet boji. A nost Goran i ja nego da odemo. Predstava je Knog Beograđanina u kojem on izra- likovima prepoznamo i sebe i ljude koje valjda nešto znači i to iskustvo. Nekada mi imala fenomenalan kraj. Nakon sve vesele žava nadu u njen povratak u pozorišta znamo ili koje smo poznavali. Da ste dose- se čini da što sam starija, to manje znam i zaigranosti na kraju su se čuli tenkovi koji Beograda. Teatarskim povodom se vratila gli to univerzalno u kojem će se mnogi razumem, ali se nadam da sam barem nešto ulaze i u pozorište. Bilo je to jako, jako, jako tek dvadeset godina posle tog pisma: na prepoznati? naučila o ljudima. uzbudljivo i dramatično vreme. Na posle- praizvedbu svog prvenca „Dok nas smrt ne To je tačno što ste rekli. Pisala sam o sebi Uvek mi je zanimljivo kada mi glumci dnjoj predstavi smo svi plakali, i mi na sceni razdvoji”, a zahvaljujući glumcu Mikiju i svojima sa distancom. Moj komad je poro- poput vas objašnjavaju kakva je razlika i publika. Znali smo da je kraj, svi. Kraj Manojloviću, koji je komad u Radionici dična drama. Komad o odrastanju, o borbi između glume na filmu i u pozorištu? jednog vremena, kraj zajedničkog života, integracije režirao. Razgovaramo nakon što za život u teškim okolnostima. To je drama Ono što je divno u pozorištu je to da je kraj saradnje, kraj svih dobrih stvari. Počelo je prvi put videla svoje delo na sceni. u kojoj je vidljiv kontrast između bolesti i glumac sam svoj majstor. Kad je na sceni, je nešto drugo. Za mene je ta predstava jako niko mu ne ništa ne može. Reditelj se povla- bitna. „Nisam znala šta da očekujem od sebe želje za životom. Probala sam da razumem životom koji je podvojen, koji je rasturen. či i scenu ostavlja glumcima. I to je fantasti- Da li ste razmišljali o povratku, o najpre. Kako ću da odreagujem. Prvi put svaki od tih likova, da pišem iz svakog od Identitet koji ste nekada imali, više nemate, čna pozicija – pozicija moći glumca. pozorištu ovde? sam imala ovakvo iskustvo i zanimljivo je njih. Nikoga nisam osuđivala, probala sam pa morate graditi novi i niste sigurni da li je Glumac je u pozorištu vladar, to je njegov Jako mi nedostaje pozorište. I rado bih kako čovek gleda svoj tekst. Gledala sam ga ih razumeti. to uopšte moguće. To je klasična emigrant- medij. Na filmu je upotrebljen, kao svetlo, nešto radila. Postoje neke ideje, samo u kao publika, sa distancom. Gledala ko šta Osim porodične drame, otvarate u ska situacija – ne pripadaš ni tamo ni ovde. ton, scenografija. Deo je jedne veće slike. mojoj glavi, za sada. Mislim da je to teško radi na sceni, kako je režirano. Tu i tamo sam tom komadu i pitanja zemlje u kojoj se Negde si između. E sada, u tome se može Glavni kreator je reditelj. Međutim, ono što organizovati. Jesam radila „Medeju” na dešava i okolnosti u kojima su ljudi živeli, pomislila kako možda još ima vremena da videti i velika tragedija, katastrofa i nesreća, je kod filma predivno je to da oko kamere Brionima, ali i to je bilo pre deset godina. Te nešto promenim. Mislim da je Mikijeva o politici koja se isuviše često uplitala u ali postoji i dobra strana. To je i izvesna vrsta gleda ka unutra. Upravo sam o tome pričala godine idu neverovatnom brzinom. Sigurno ekipa napravila fantastičan posao. Osetili su živote ljudi... slobode, osvajanje prostora slobode. Ja na to sa Mikijem i Jasnom Đuričić i složili smo se ste i vi to primetili! Trebalo bi se opet vratiti svu emociju i sve slojeve. Impresionirana Mislim da je to jako važno i da se tiče i sada tako gledam. Nepripadanje je teško, ali da nas sada zanima ta gluma u krupnom pozorištu. Volela bih to. Ova predstava me sam i veoma sam im zahvalna. Komad sam ovog vremena. Mog vlastitog života nekada, je i jedini način da se ostvari individualna planu, i u pozorištu i na filmu. Da, zanimaju je podsetila koliko je pozorište potrebno. napisala iz iste one unutrašnje potrebe koju ali i kasnije, sa poslednjim ratom koji se ovde sloboda do koje je meni uvek bilo jako stalo. nas istraživanja, eksperimenti, avangardne Šta lepo i dobro pamtite iz Jugoslavije? imam kao glumica i najviše bih volela da se desio, a koji je meni promenio život i prere- Kako živite u Americi? stvari, ali što se glume tiče samo krupni plan. Tu mogućnost saradnje. To kako smo u drami oseti moj unutrašnji glas. Gledaju- zao ga na pola. U Americi živim mirnim porodičnim Takva je i predstava koju je Miki režirao. živeli lako i jednostavno. Mi smo poražena ći predstavu, sa svim tim emocijama, pomi- Kako se sada, sa svim profesionalnim životom. Tamo je moj sin i tamo sam mama Mislim da je Majkl Kejn rekao da je pozori- manjina. I ne samo ovde, već i u svetu. Svet slila sam to je to, to je moj izraz. Uvek sam i životnim iskustvom osvrćete na vreme od sa svim obavezama koje to podrazumevaju. šte operacija nožem, a film je laserom, i to ne ide ka zajedništvu, već ka podelama i pisala i nikada se nisam trudila da od toga pre dvadeset godina? Nastojim da što više budem u prirodi i to jako mi se dopalo. razdvajanjima i splet je igara na snagu. Ne napravim nešto. A ova predstava se desila iz Mislim da je to bilo pogubno vreme, volim. Izdvojila bih ipak dve TV serije koje Dugo vas nismo videli u pozorištu. U vidim dobru budućnost. To me, kao mamu prijateljstva. Ne iz moje potrebe da se to destruktivno, vreme protiv čoveka. Odgo- sam radila. Jedna je „Babilon 5”, igrala sam Beogradu poslednji put pre dvadeset godi- zabrinjava, kako će sve to izgledati za našu negde igra. Pokazala sam komad Mikiju, u varalo je najgorim ljudima u svim sredina- jedan od glavnih likova u veoma gledanoj SF na u „Pozorišnim iluzijama”. Kakvo je Vaše decu. kojeg imam beskrajno poverenje i on je ma te, nekada zajedničke, domovine. Mnogi seriji. Radila sam i „Izgubljene”, jedan od sećanje na tu predstavu? Kako u takvom svetu sačuvati umet- odlučio da to režira. Meni je to velika čast.” su izvukli korist, dok su drugi, još brojniji, najvećih američkih TV hitova ikada. Snima- Da, tada sam otišla. Probe smo imali u nost, pozorište, glumca? U svakom dobro napisanom delu ima ili bili eliminisani ili su bili ućutkani, sklo- ću seriju novih SF filmova sa ulogom koja se Jugoslovenskom dramskom za vreme Ne znam, teško. Ja sedim kod kuće i autobiografskog. Tako je i u vašoj drami? njeni na rezličite načine. Da, bilo je to stra- piše za mene. Radila sam malo u pozorištu, i martovskih demonstracija 1991. godine. Na pišem, ponekad nešto glumim, ali nemam Da, tako se to radi, tako se i glumi. Izva- šno vreme. Imam utisak da i dalje traje i da to mi nedostaje, ali Amerika nije zemlja probu sam dolazila sa Unkovskim, stanova- želju za takmičenjem u ovakvom svetu, diš sve što stoji u tebi i pokažeš svetu. Ne su sve te strasti još uvek žive. Vidim prome- pozorišta. Posebno to nije Los Anđeles. li smo blizu i nikad neću zaboraviti kako nemam potrebu i nekako osećam da ovo nije znam iz kog i kakvog razloga se to radi, ali ne, ali ne suštinske i imam utisak da iznutra Šta znači biti glumac u Americi, a šta smo prolazili između tenkova na putu ka moje vreme. Kao Bob Dilan sam, koji je na ja tako radim. Neki ljudi se distanciraju od sve to još traje. ovde? Pozorištu. Sećam se kako je Žarko Laušević pitanje šta ste radili te i te godine ogovorio sebe, pa pišu istorijske komade i romane. Ja Niste pristali na sve to i otišli ste u Amerika je ogromna zemlja i, ako bio aktivan na tim demonstracijama. Dola- sa to nije bilo moje vreme. Ovo svakako nije to razumem i divim se tome, ali ja na ovaj egzil. Kako danas razmišljate o tome. Ka- uradiš nešto dobro kao glumac, to ne znači zio je uzbuđen na probe. Napolju je bila moje vreme, a izgleda da nije bilo ni ono od način dolazim do sebe. kva je u tom smislu Vaša pozicija danas? da ćeš dobiti novi posao. Svi su stalno na strka – policija, suzavac, tenkovi... U takvim pre dvadeset godina. Ali, treba pronaći svoj Moj utisak je da ste nam dozvoili da Ne bih to nikome preporučila. To je nultoj poziciji i to je užasno frustrirajuće. okolnostima – mi smo radili. A onda je mali prostor slobode. Ništa nam drugo ne budemo svedoci Vašeg života sedamdese- razdiranje života koje se nikada ne može Velika lova je u igri i novac taj uspeh čini krenulo i sve drugo u Jugoslaviji. Na posle- preostaje. tih godina prošlog veka, da zavirimo u Vaš ponovo sastaviti. Čovek se u egzilu nađe sa drugačijim. Sama ta situacija da nisi u prili- dnju predstavu sam iz Zagreba u Beograd

Rečenice koje izgovara Sara Kejn bliske redovnim repertoarima. „Sara Kejn je težak pronaći u nekom delu predstave, a želim da su i rediteljki komada koja veruje da iste misli autor i čini mi se da je naše društvo u ovom kada napuste teatar razmišljaju o sebi”, ističe POTRESNO SVEDOČANSTVO prolaze kroz glavu mnogima i da depresija trenutku emotivno krhko za tako snažne ona. Poslednje delo kultne britanske dra- vodi računa ni o čemu i ni o kome, pa čak ni nikoga ne mimoilazi bar u nekom periodu tekstove. U vremenu kada je preživljavanje i Dobra umetnost, dodaje Karanovićeva, matičarke Sare Kejn – „Psihoza u o sebi. Vodi se stalna borba da se bude prih- života. fizičko i duhovno, ključna reč, nije lako upravo pomaže da se „presabereš u svojoj vaćen, a u stvari treba da se suočimo sa „Tekst govori o ogromnom emotivnom suočavati se sa problemima. Razumljivo mi glavi, da naučiš kako da biraš staze kojima 4:48” (neposredno pošto ga je napi- sobom”, kaže Darija Rajšić koja ovim koma- bolu i bio je izazov izboriti se sa situacijom u je stoga da se ide ka sadržajima koji te neće ideš, da se osećaš bolje i probuđeno. Najstra- sala, izvršila je samoubistvo), u režiji dom debituje na sceni. kojoj se osobi više ne može pomoći, sve je već stalno udarati u stomak i mislim da vreme šnije je što ima mnogo „đubre hrane” kojom Mirjane Karanović, premijerno je Tekst „Psihoza u 4:48” već godinama je učinjeno i ishod je poznat. Shvatate da je jedi- tekstova Sare Kejn neće proći”, kaže Mirjana se ljudi kljukaju i ne čini im se da od toga može izvedeno 10. maja u Bitef teatru prisutan i u životu Mirjane Karanović jer su ni način saosećanje, zapostavljena vrednost Karanović. biti štete. Ali jednog dana se samo probudiš postojali planovi da se postavi na scenama – u poslednje vreme, valjda zbog toga što su Istog je mišljenja i Darija Rašić, koja reči- sa neizlečivom bolešću, i to se ne dešava samo na fizičkom, već i na duhovnom nivou. Umet- aslov označava vreme u ranim jutar- dva puta je trebalo da se nađe u ulozi glumi- ekonomija i politika postale tako moćan čini- ma „zato što je brutalna i surova” objašnjava ce, oba puta se odustalo, i sada je gledamo u lac. Zapravo preživeti – ti lično, tvoja porodi- (ne)prisustvo Kejnove na domaćim scenama. nost je ta koja te čuva i štiti, poput imunog njim satima kada se Kejnova u svojoj sistema”, objašnjava sagovornica. depresiji uvek budila, i ovo uznemiru- ulozi reditelja. „Čitavog života se trudiš da ca, teraju ljude da se što manje obaziru na „Dok sam radila na Psihozi 4:48 ljudi su N ispitaš granice svojih mogućnosti i vođen si tuđe patnje, ravnodušnost se širi i udaljava uglavnom reagovali negativno: ’Zašto to Mirjana Karanović kaže da je za umetni- juće i izazovno delo tek je treći komad kultne ke bilo i težih perioda, ali je sada gore jer se britanske dramske autorke koji je postavljen time kako da proširiš teritoriju kojom se ljude. Ali ne treba okretati glavu, nekada je radiš, nemoj to, daj nešto veselo dosta je krećeš. Izazovi i ciljevi koje se usudiš da dovoljno samo nečije prisustvo, ne mora biti mraka.’ Slažem se. Dosta je teških tema. I ja očekivalo, verovalo i borilo za bolje. „Trebaće na scenama kod nas. Od 2000. godine, kada mi vremena da zalečim ogromno razočara- je prvi put izveden u Londonu, tekst „4.48 postaviš sebi i ostvariš, koliko god oni izgle- velikih reči, dovoljna je ruka da te pridrži”, sama želim da nam bude lepo i da uživamo i dali zastrašujuće da često i odustaneš i pre navodi Karanovićeva. da se veselimo, ali pored zabave mora se i nje i osećaj izdaje koju su učinili oni kojima Psychosis” igran je na pozornicama širom sam verovala da će da povedu ovu zemlju sveta, u različitim čitanjima i glumačkim po - nego što si pokušao, oni te zapravo guraju. „Razneseni” (BDP) i „Fedrina ljubav” razmišljati kako se ponašaš – prema sebi i U prošlosti sam češće sebi govorila to ne (JDP) dva su dela autorke koja je na specifi- prema drugima. Publika u delu koje smo nekim zdravijim putem. Ne vidim prostora delama od monodrame do grupne koreogra- da se u bilo kom delu sprovede neka ideja, fisane predstave. U predstavi koja se igra na mogu, a nakon iskustva koje imam i život- čan način obeležila evropski dramski izraz postavili može očekivati upravo susret sa isti- nog puta iza sebe, usudila sam se da krenem kraja 20. veka, a koja su igrana kod nas na nom i emocijama, sigurna sam da će se svako nema plana, niti izgleda da se postavi sistem sceni Bitef teatra, u režiji Mirjane Karanović, sa pravilima, sve je od trenutka do trenutka... igraju Darija Rajšić, Vanja Ejdus i Damjan i pokušam da budem reditelj”, navodi Kara- novićeva. Ne vidim izvesnu budućnost”, navodi Kara- Kecojević. novićeva i ističe da ako ima dobrih stvari u Mlada dramska umetnica, Darija Rašić, Ono što im se desilo ovim komadom, dodaje, bio je dug proces približavanja, udru- pozorišnom životu, sa finansijski beznadež- inicirala je ovaj projekat. „Sa tekstom sam se nom situacijom i atmosferom linča glumaca, prvi put susrela 2009, kada sam tražila delo živanja i pronalaženja – uz vrhunski tim ljudi i koprodukciju sa Hartefaktom, postavljanje onda su to mladi autori koji ipak dobijaju koje bih radila za diplomski, ali sam na kraju prostor. diplomirala sa Bergmanovom Jesenjom sona- na scenu Bitef teatra bio je logičan završetak. tom. Prvo što me je podstaklo da se pozaba- „Teško je bilo neke rečenice u određenim Sonja Šulović vim tekstom Sare Kejn je tema – ona je prisu- delovima prilagoditi dramskoj formi, jer su tna u svima nama, a to da niko nije uradio ovo napisani u pesničkoj, i potrebno je puno delo kod nas, bio je još veći izazov. Pored toga, snage i energije da se iznese jedan ovako Sara Kejn: „Psihoza u 4:48” podstakli su me i ljudi koje volim da posma- zahtevan tekst”, ističe mlada glumica Darija Preveo: David Albahari tram, da slušam o čemu pričaju, misle, kako Rašić. „Ali nije bilo teško da doprem do Sare Režija: Mirjana Karanović se ponašaju. Imam utisak da ljudi jedino Kejn, nekako sam sve osetila i bilo mi je jasno Igraju: Darija Rajšić, Vanja Ejdus i reaguju kada je nešto direktno. Danas je teško o čemu je reč. Tekst ništa ne skriva, sve su Damjan Kecojević naići na one iskrene i dobronamerne. Svi su poruke i motivi, kao i sama tema, vrlo otvo- Koncept scene: Gorčin Stojanović nekako zatvoreni, hladni, uplašeni, sebični, reno i brutalno dati čitaocu ili gledaocu. I Kostimograf: Zora Mojsilović grubi... Ljudi se ne vole međusobno, a to se sama sam, radeći na ovom tekstu, prošla kroz Saradnik za pokret: Sonja Vukićević vidi po načinu kako se ophodimo jedni prema razne faze koje su doprinele mom razvoju”, Video materijal: Stevan Filipović drugima. Svi su nekako digli ruke i niko ne objašnjava ona. „Psihoza u 4:48” u Bitef teatru

LUDUS 191 - 194Lu 12 NAJLEPŠI SAN SVAKA SLIČNOST JE NAMERNA TIKER Prvakinja Pozorišta na Terazijama Ljiljana Stjepanović 11. je dobitnica priz- „Svako od nas mora da sačeka neki ’svoj period’. Ja čak ni u snu nisam mislio da Radovi na rekonstrukciji i izgradnji zaštićenog, nanja „Žanka Stokić”, koje dodeljuju Narodno pozorište u Beogradu, dnevni je ovo sada ’taj period’, ali, eto, ispostavilo se da jeste,” kaže Nenad Stojmenović starog dela zgrade Narodnog pozorišta u Subo- list „Večernje novosti” i grad Požarevac tici počeli su 12. aprila, nakon dve godine pauze Glumac Narodnog pozorišta u Beogra- u realizaciji ovog kapitalnog projekta, izjavio je „Ponosna sam i srećna. Ko kaže da se ne Šta znači danas u Srbiji biti umet- du, Nenad Stojmenović dobio je, u svega gradonačelnik Subotice Modest Dulić. Radove raduje nagradi ne govori istinu. Ove godine nik? će, prema ranijim najavama, finansirati Fond za pripala mi je i meni najdraža ’Žanka Stokić’, nekoliko meseci, dva veoma značajna priz- „Od kada sam počela da se bavim nanja. Početkom januara uručena mu je kapitalna ulaganja sa 150 miliona dinara, dok najveća nagrada za čitav stvaralački opus. ovim poslom, uvek je bilo velikih teško- Nagrada „Petar Banićević”, a potom, u apri- će u naredne tri godine za potrebe Pozorišta biti Ako to neko prepozna, onda ne možete a da ća. Ali, čini mi se da u umetnosti vreme- obezbeđeno ukupno 500 miliona dinara. ne budete zadovoljni. Imam dosta i ’Ćurana’ i na nikada nisu bila gora i čak se u lu, i „Miloš Žutić”. U oba ’slučaja’, nagrađen „Dakle, nastavljamo izgradnju starog dela, a Nušićevu nagradu za životno delo glumcu vremenu ratova devedesetih nekako je za tumačenje dva lika – Ivana Pavloviča tokom gradnje ući ćemo u izmenu postojećeg nalazio novac, a sada je kultura na po - Šatova u drami „Zli dusi” F. M. Dostojev- komičaru, pa kad bih iz kuće iznela sav metal, slednjem mestu. To me boli zbog mla - projekta, sa idejom da ga sa što manje invazi- stao bi u pola kamiona... Radujem se svakom dosti silne, i divne i talentovane koja ne skog, u režiji Tanje Mandić Rigonat, kao i vnih poteza prilagodimo novonastaloj situaciji i priznanju kao da sam dobila aplauz više. Mi zna šta će sa sobom, a za umetnika Džona Vortinga u komediji „Važno je zvati sredstvima sa kojima, aproksimativno, raspola- glumci i igramo za aplauz, pogotovu se u ovoj nema ništa gore nego kad nema posla. I se Ernest” Oskara Vajlda, u režiji Nikole žemo. Ukoliko ne bude trebalo, ništa se neće zemlji time zadovoljavamo jer smo bedno plašim se za mladost – i kao majka i kao Zavišića, koje su na repertoaru Scene „Raša rušiti", rekao je Dulić. plaćeni i penzije su simbolične”, kaže Ljiljana baka. Pitam se koliko će ovo beznađe da Plaović”. traje i gde će ovaj narod da stigne bez U niškom Narodnom pozorištu premijerno je Stjepanović. kulture”, kaže Ljiljana Stjepanović. Prestižno priznanje „Miloš Žutić” do - Svaka nagrada bila je najveći aplauz u izvedena predstava po komadu hrvatskog knji- bili ste za glumačku zaigranost i perfekci- ževnika Ive Brešana "Veliki manevri u tijesnim tom trenutku života i kaže „došla je u pravom Kada ne bih zaplakala u predstavi ’Cigane ju. Jedan kritičar je ocenio da bi taj bard momentu”. U vreme velike dileme, dva dana ulicama". Predstavu je režirao upravnik niškog lete u nebo’, ne bih se više bavila ovim po- na šeg glumišta bio veoma srećan, jer u Va - pozorišta Ivan Vuković, a radnja je smeštena u pre „Žanke”, stiglo je i priznanje od gledalaca slom”, kaže ona. ma ima sledbenika kojem je suština pozi- Šibenik početkom 20. veka. Komad je rađen po kablovskih televizija: proglašena je za najomi- Gluma je za nju najlepša umetnost i sma- va važnija od popularnosti? uzoru na renesansne komedije i ovo delo ljeniju i najpopularniju glumicu. „Bila sam tra da je nepravedno kada se glumci potce- To je verovatno tako, mada... Da, u odobrano je u dogovoru reditelja i pozorišnog na korak da odem i odustanem od svojih njuju i svode na interepretatore tuđih misli i jednom periodu karijere, desilo se da sam ansambla. U ovoj komediji zabune sa razigra- uloga, a onda su ove dve nagrade, od esnafa i tekstova. „Glumci nesebično daju svoje biće, sa svog glumačkog puta „skrenuo” malo ka nim zapletima igra 12 glumaca. Nema glavnih publike, došle kao vetar u leđa, dale su mi svoju dušu, svakom liku i, ako su mudri, od uloga, već su sve pođenako značajne. Najveći krila da se borim i dalje za umetnost i pozori- televiziji, snimao sam neke serije koje su u likova koje igraju mogu da uzmu i poneku tom trenutku bile vrlo popularne. Prosto, izazov za glumce bila je igra na dalmatinskom šte, da ima smisla to što radite”, dodaje Stje- osobinu, da sebe oplemenjuju i poboljšavaju. dijalektu. "Drama Veliki manevri u tijesnim panović. televizija je takav medij i vuče te ka vrsti ulicama" pravu izvedbu je imala u Zagrebačkom Bogatstvo je kad možete da igrate tuđe sudbi- popularnosti koja meni, možda, nije bila Njeni prvi susreti sa pozorištem bili su ne i drugačije karaktere nego što je vaš. Bog gradskom kazalištu 1990. godine. Ovo je njeno mnogo pre upisa Akademije. Deset godina primerena. To kažem zato što sam ja, iskon- prvo izvođenje u Srbiji. nam je dao specifični dar, kao da nam je data ski, po senzibilitetu, oduvek više pripadao bila je u Dramskom studiju Bate Miladinovi- mogućnost da ubrzano prođemo karmički ća, imala je svega 16 kada je snimala „Muzi- pozorištu. Jer, u njemu postoji posebna le - Premijera predstave Leonarda Gersša „Leptiri krug. Svi likovi, na stotine sudbina koje sam su slobodni“ u režiji Nenada Gvozdenovića kante”, a čim je kročila preko praga Pozorišta odživela za svoj radni vek – i nadam se da ću pota, magija; i tu dramska igra, zaista, dola- na Terazijama – zaljubila se u ljude i reper- zi do izražaja. Zbog svega toga, baviti se ovo sada „taj period”, ali, eto, ispostavilo se izvedena je 10. aprila u Zvezdara teatru. Uloge u dobiti priliku još njih da odživim – imali su da jeste. Svaka nagrada je podsticaj, pred- priči o ljubavi i odrastanju tumače: zvezda našeg toar i ostala verna toj sceni, i tada kao stipen- značaj u nekom delu mog života. Mnogi liko- pozorištem – stvarno je privilegija. Sve ovo dista i danas kao penzioner sa pet naslova u drugo su, uglavnom, primenjene stvari. Ok, stavlja veliku odgovornost i na neki način te glumišta Tanja Bošković, koja je ovaj komad već vi su mi rasturali dušu, a ostala sam cela i dalje obavezuje i za budućnost. Sebe, kao čoveka, igrala u Ateljeu 212, pre više od deset godina, i ovom teatru. „Sudbina je htela da dođem u nasmejana, puna energije. Scena je čudesna i lepo je ako ih ima, a ako ih i nema, opet se Pozorište na Terazijama još dok sam bila na doživljavam kao nekog ko se, pre svega, bavi diplomci Fakulteta dramskih umetnosti - Nina na njoj se zaboravi i da ste bolesni i nesrećni, ne osećam uskraćenim i ne žalim ni za čim. Janković, Miodrag Radonjić i Stojan Đorđević. Akademiji i ostala sam, bez obzira na to što U tom smislu se stvarno osećam ispunjeno i svojom porodicom i pozorištem. Pa, ima li čak i da ste srećni”, objašnjava sagovornica. ičega lepšeg od toga? Ja sam pozorišni po - Scenografiju je radio Zoran Čalija, dok su muzi- sam diplomirala sa ’Lejdi Magbet’ i što me je srećno. ku specijalno za ovu predstavu komponovali Zato je i teško izdvojiti neku od ostvare- svećenik i maratonac. Volim trke na duge profesorka Ognjenka Milićević spremala za nih uloga na pozorišnim scenama, kao što je Da li je i u kojoj meri Miloš Žutić, mo - Novak Ašković i Milan Vranešević. Producent dramski repertoar. Na ovoj sceni sam od teško izdvojiti i neke od likova koje je tuma- žda, zaslužan što ste se „inficirali” pozori- staze. Bavljenje pozorištem nije sprint i u je Agencija JBM Kanion iz Paraćina. početka imala dobar osećaj”, zaključuje sago- čila u mnogim televizijskim serijama i za koje štem? tom smislu, mislim da je vreme najbolji vornica. je, takođe, dobila gromoglasne aplauze. „O Naravno. Prvi put sam ga gledao u pokazatelj. Voleo bih da sve ovo potraje što Novi poduhvat Pozorištanca Puž – „Uspavana O dešavanjima na Terazijama nerado kraljici Mariji, velikoj majki i dobrotvorki, duže i da glumački put, u budućnosti, lepotica“ po tekstu Branislava Milićevića i u govori, baš kao što joj je bolno kada se priča o „Pozorišnim iluzijama” u Jugoslovenskom nisam znala mnogo pre nego što smo 1991. dramskom pozorištu. Posle te predstave, zaokružim baš u pozorištu. režiji Slobodanke Aleksić premijerno je prika- lošim odnosima i problemima u bilo kom na nagovor reditelja Ace Đorđevića i drama- Jedan od pozorišnih posvećenika i zana u nedelju 14. aprila. Predstava je opisana pozorištu, jer je u njima od malih nogu. zaista, prvi put sam se zaljubio u pozorište. turga Dragane Bošković počeli da radimo Sa druge strane, moje pozorišno odrastanje maratonaca bio je, upravo, i Petar Baniće- kao klasika za decu: klasična muzika, klasičan „Tužna sam što se sve dešavalo u najblistavi- balet, klasičan kostim, klasična bajka, ali u predstavu. U to vreme Karađorđevićima je tokom devedesetih bilo je vezano i za Dadov, vić, još jedno veliko ime našeg glumišta po jem trenutku za Terazije, koje je prepuno i bio zabranjen dolazak u zemlju i mi smo vrlo kojem je nazvana nagrada koju ste pre klasičnoj Brankovoj obradi. Princeza Ružica rasprodato i po tri meseca unapred. Mislim a Miloš Žutić je, takođe, bio „dadovac”. Evo, ubola se na začarano vreteno i zaspala. S njom hrabro ušli u ceo projekat. Drago mi je što se baš ovih dana, po Dadovu su izlepljeni nekoliko meseci dobili, takođe, za uloge da je sve samo odraz trenutka i da nema veze sada, konačno ostvarila njena želja da bude je zaspao čitav dvor osim kralja Branka koji sa stanjem u pozorištu, već da su se pojavili plakati nekih njihovih predstava, kao i Šatova i Džona Vortinga... sahranjena pored svog muža na Oplencu. Bio I jedna i druga nagrada drage su mi na pati od nesanice. U rešavanju sukoba s neva- ljudi koji su napravili revoluciju samo da bi je je to i izlet i prilika da se pokažem kao dram- imena ljudi koji su prošli kroz to pozorište. ljalom vilom Vilenom (Isidora Minić) poma- napravili. Uspeli su u onome što su hteli, Veoma mi je drago da je moje ime uvršteno svoj način. Nažalost, nisam imao priliku da ska glumica, a i dalje je rado igram. Druga Peru ozbiljnije upoznam. On je neko ko je že mu dečiji hor malih vilenjaka i veliki vile- oterali su divnog reditelja i posvećenog i odmah ispod njegovog. Takođe, moj profe- njak, Veseli Vili (Raša Vujović). Ovo je Bran- uloga koja mi je trenutno zanimljiva, kada je sebe gotovo uzidao u temelje ove zgrade. Bio požrtvovanog upravnika Mišu Vukobratovi- pozorište u pitanju, uloga je Bearise u „Grku sor sa fakulteta, koji je sa njim bio veliki ku četvrta uloga kralja. Prvi put se kompozici- ća. Sada imamo Aleksandra Đaju i nadam se prijatelj, rekao mi je da između Žutića i je stvarno snažna glumačka pojava sa veoma je Dvoržaka, Griga i Mocarta pevaju na stiho- Zorbi”, jer je ona sasvim drugo u odnosu na bogatim glumačkim repertoarom i svakako da neće tako postupati prema njemu. U mom ono što sam inače radila u životu sa ovim mene postoji velika sličnost. To su neke stva- ve dečije poezije. 9 poznatih starih majstora životu i odnosu prema sceni ništa se nije glasom i stasom. Uvek su mi davali neke jake ri koje mi veoma imponuju i laskaju. Na sve što mi je posebno drago, veliki „partizano- ozbiljne muzike, 10 poznatih kompozicija i promenilo i mi ćemo opstati, bez obzira na žene, robusne i snažne ličnosti. Beatris je to, mogu samo da dodam i ovo: svaka slič- vac”, kao i ja. Naš kolega Boško Puletić neda- arija. Scenograf je Aleksandar Veljanović, a loše energije, na pokušaje da se i neka pozo- romantična, nežna, suptilna, bez obzira na nost je zaista namerna, jer, po mom mišlje- vno mi je rekao da je Pera nekada davno, kostime je osmislila Snežana Šimić. U pred- rišta ugase, evo kraj je sezone i mi smo i dalje njen životni put, ostala je čista i ja sam se nju, Miloš Žutić je, kao glumac i dramska ovde u Narodnom pozorištu, igrao Šatova. stavi igraju: Isidora Minić, Branko Kockica, dobri, imamo publiku i prodate karte”, obja- poigrala glasom i emocijama”, navodi Ljilja- pojava, neko ko može da bude uzor ne samo To je, takođe, lepa koincidencija. Voleo bih Radovan Vujović, Goran Stanić, Ivana Rado- šnjava Stjepanović. na Stjepanović. Na pitanje koju ulogu priželj- da, u glumačkom smislu, podsećam na šević i hor „Pužića“. Dodaje i da nema ljubavi prema poslu, mojoj generaciji nego i onima koji će doći kuje, u dahu izgovara: „Mušku! ” – i uz osmeh posle nas. Bio je retka i unikatna glumačka i njega. sigurno ne bi toliko trajala. Uz meru kao kaže da se još niko nije usudio da joj ponudi „Zli dusi” i „Važno je zvati se Ernest” U aprilu je na sceni Ujvideki Sinhaza/Novo- osnovu, kako na sceni tako i u privatnom ljudska pojava. Šekspira ili nekog dedu od sto leta... Na ceremoniji svečanog uručenja su potpuno različite predstave. U njima, sadskog pozorišta premijerno izvedena pred- životu. „Naravno, podrazumevaju se talenat i prema ocenama stručnog žirija, demon- stava „Opera ultima“ po Bomaršeovim delima iskrenost, poštovanje posla koji radite i kada Sonja Šulović Nagrade „Miloš Žutić” govorili ste odlo- "Figarova ženidba" i "Seviljski berberin" u radite, da to radite svaki put istom snagom. mak iz Bergmanovog dela „Fani i Aleksan- strirali ste visok profesionalizam, poštova- nje jezika i govora, snagu izraza i osećanja, adaptaciji i režiji Kokana Mladenovića. dar”, koji se tiče života u pozorištu... Mladenović kaže da je pomoću dela "Seviljski Veliki sam ljubitelj Bergmana. Cenim meru i ukus u igri... Sve to, a naročito mera i ukus, nisu veoma važni samo u profesio- berberin" i "Figarova ženidba" Pjera Bomar- ga ne samo kao velikog reditelja nego i pisca. šea želeo da prikaže današnju situaciji u „Fani i Aleksandar” je jedan od mojih nalnom, nego i u privatnom životu? društvu, kroz prizmu jednog pozorišta kom omiljenih filmova, a isto je to i kao knjiže- Po mom mišljenju, kada je u pitanju država diktira repertoar. U predstavi „Opera vno delo. U njemu je veoma lepo opisan scena, mera i ukus podrazumevaju profesio- ultima“ igra gotovo ceo ansambl Novosadskog život pozorišta i sećam se da je na mene, nalnu i etičku posvećenost. Volim i poštu- pozorišta: Ede Sabo, Zoltan Širmer, Emina posle prvog čitanja, ostavio snažan utisak. jem one ljude koji znaju da svoju priču Elor, Aron Balaž, Gabor Pongo, Agota Silađi, Bergman je to napisao uzbudljivo i tačno. podrede timu, jer pozorište je timski rad. Livia Banka, Atila Giric, Gabriela Crnković, Lepo je i u tom smislu što nije u potpunosti Sportskom terminologijom rečeno, svako Ištvan Kereši. U predstavi će igrati i: Tamaš afirmativno i ne glorifikuje našu profesiju ko izađe na teren, u ovom slučaju na scenu, Hajdu, Daniel Husta, Daniel Gamboš, Atila kao nešto što je uzvišeno i veliko. Svaka mora veoma dobro da zna svoju poziciju. Nemet, te studenti Akademije umetnosti u profesija ima svoje lice i naličje. Život u Sve dok neko ko je bek, ne poželi da bude Novom Sadu: Timea Lerinc, Judit Laslo, pozorištu je specifična stvar i drago mi je da centralhalf ili centrarhalf ne poželi da bude Emeše Nađabonji i Arnold Pap. Kostime je to, što sam govorio, kod publike naišlo na golman, mislim da stvari mogu da funkcio- potpisuje Marina Sremac. dosta dobar, feedback, jer su se ljudi prepoz- nišu. Pitanje mere i ukusa u pozorištu je isto kao i u životu, a to je način funkcionisanja u Opera i teatar Madlenianum premijerno je 21. nali u svemu tome. aprila prikazao komad Branislava Pipovića Iako ste tokom dosadašnje karijere os - odnosu na drugog čoveka. Glumici Ljiljani Stjepanović u Narodnom pozorištu je uručena nagrada za stvarala- U matičnom Narodnom pozorištu tre- „Plavi anđeo“ u režiji Erola Kadića.„Plavi tvarili brojne značajne uloge, od žirija, izu- anđeo“ je dramski tekst Branislava Pipovića, čku zrelost i bogatstvo umetničkog izraza „Žanka Stokić”. Nagrada „Žanka Stokić” svake zev u slučaju ove dve glumačke Nagrade „Mi - nutno igrate u desetak komada čiji su auto- godine uručuje se glumici koja je stvaralačkom zrelošću, bogatstvom stvaralačkog izra- ri Šekspir, Meša Selimović, Ljubomir Si- nastao prema motivima romana „Profesor loš Žutić” i „Petar Banićević”, niste dobijali Unrat“ Hajnriha Mana. Ovaj roman iz 1905. za i svojim umetničkim ostvarenjem obeležila pozorišni i filmski život Srbije. Odluku mović, Euripid, Tenesi Vilijams... Koga bi ovogodišnjem dobitniku priznanja doneo je žiri u sastavu: Mira Stupica, Manojlo Vuko- podsticaje za svoju iskrenu predanost istra- godine bio je i inspiracija za film „Plavi anđeo“, živanju granica glumačkog umeća? voleli da dodate ovom nizu? prvi nemački zvučni film, kojim je u filmsku tić, Dejan Savić, Ljiljana Blagojević i Slavenko Saletović. Priznanje se sastoji od plakete Što se tiče autora u čijim delima nisam koju je osmislio slikar Geroslav Zarić, statuete Žanke Stokić u izradi vajara Milivoja Jednostavno, tako se desilo, ali uprkos istoriju ušla tada nova zvezda, čuvena Marlen svemu ne mislim da sam bio marginalizo- igrao, maštam o „Besnilu” Borislava Pekića, Ditrih. Predstavu je režirao Erol Kadić, sceno- Bogosavljevića i novčanog iznosa. Nagradu „Žanka Stokić” ranije su dobile i glumice „Romanu o Londonu” Miloša Crnjanskog... Svetlana Bojković, Milena Dravić, Radmila Živković, Đurđija Cvetić, Ružica Sokić, Jeli- van i da mi je učinjena nepravda. Mislim da graf je Zorana Petrov, kostimograf Ivanka saveta Sablić, Gordana Đurđević Dimić, Dara Džokić, Mirjana Karanović. svako od nas mora da sačeka neki „svoj Krstović, a koreograf Milica Cerović. period”. Ja čak ni u snu, nisam mislio da je Mikojan Bezbradica

13 LUDUS 191 - 194 5588.. SSTTEERRIIJJIINNOO PPOOZZOORRJJEE Problem je koncepcija i ozbiljna analiza, promišljanje šta je to dramski tekst POVRATAK KUĆI danas, šta je pozorište danas, za nas. I u kojoj su oni vezi. Igor Burić oslednjih godina priča o Sterijinom legije domaćeg dramskog teksta naspram branih je, nažalost, ostalo još) – one su pozorju uvek može da počne od najboljih domaćih predstava, zamah je Pedeset i osmo Sterijino pozorje održano je od 25. maja do 3. juna u Novom poput muzejskih relikta. A ako su muzeji početka. Osnovano je 1956. godine potrošen, Sterijino pozorje popustilo pred Sadu. Selektor Igor Bojović je za zvaničnu konkurenciju odabrao devet predstava. referentna mesta naše brige o kulturnoj P Za nagrade su se takmičili „Čarobnjak” Fedora Šilija, u režiji Borisa Liješevića u Novom Sadu kako bi se dalo na značaju, logikom „male bare...” i, kako reče ovogo- baštini, onda i laici znaju da se Sterijinom dišnji selektor, povratak kući se sam (Narodno pozorište Sombor); „Sunce tuđeg neba” Milovana Mračevića, u režiji pozorju ne piše dobro. prisutnosti i razvoju domaćeg dramskog Aleksandra Lukača (Puls teatar, Lazarevac); „Konstantin” Dejana Stojiljkovića, teksta, kojeg do tada jedva da je bilo na nametnuo kao tema. reditelja Juga Radivojevića (Narodno pozorište u Nišu i Narodno pozorište u Nije problem selektor, nije problem pozorišnim scenama. Ali, da i tu priču odmotamo ispoče- Beogradu). U selekciji su bili i „Virus” Siniše Kovačevića, u režiji Hakoba Kazančja- selekcija, to je sve stvar jednog ciklusa, Misija uspešno obavljena, uvršćeni tka. Igor Bojović je na mestu selektora na (Teatar mladih iz Jerevana); Nušićeva „Gospođa ministarka” u režiji Olivera stvar nadahnuća. Problem je koncepcija i čak i klasici domaće dramaturgije, a onda, zamenio Kseniju Radulović. Uprava se Frljića (Satiričko kazalište „Kerempuh”, Zagreb). Učestvovali su i „Zona Zamfiro- ozbiljna analiza, promišljanje šta je to dramski tekst danas, šta je pozorište danas, kad je sve bilo, kako danas svedoče učesni- odlučila da odustane od svakog vida va”, po delu Stevana Sremca, u adaptaciji i režiji Kokana Mladenovića (Pozorište na za nas. I u kojoj su oni vezi. ci ili bar njihova sećanja, kao iz snova – umetničkog vođstva, dalje „konceptuali- Terazijama); Čehovljev „Galeb” u režiji Tomija Janežiča (Srpsko narodno pozori- zacije” Sterijnog pozorja, pa je selektoru Koje radnje i funkcije dramski pisac dinamično, živo, aktuelno, prestižno – šte, Novi Sad) i Šekspirov „Otelo” u režiji Miloša Lolića (Jugoslovensko dramsko ukinuta institucija umetničkog direktora, pozorište). „Grebanje ili kako se ubila moja baka” po tekstu Tanje Šljivar, u režiji kao „ugrožena vrsta” treba da preduzme počele su prve razmirice, okončane, isto- uvedena nakon gašenja institucije umet- Selme Spahić (Hartefakt fond, Bitef teatar i Bosansko narodno pozorište iz Zenice) na sebe, a koje društvo, kako bi preživeli rijski gledano, vrlo brzo. Raspadom ničkog veća. U međuvremenu, promenje- povučeno je iz konkurencije. bez toga da najbitnije kuće i festivali ne zemlje, raspadom Sterijinog pozorja kao na je i uprava, pa se Bojovićev polukružni postanu rezervati? jugoslovenskih igara. zaokret preklopio sa „godinom rimske ubila moja baka” Tanje Šljivar, „Čarob- ralo i povlačenjem predstave Bosanskog Zašto „babe i žabe” na jednom mestu? Ponovo istorijski gledano, sada nešto kulture”, što je samo dodatno zbunjivalo u Koji bi danas bio primarni cilj domaćeg duži period, traje konsolidacija ove i dalje njak” Fedora Šilija). Ako se uzme u obzir narodnog pozorišta Zenica, Bitef teatra i sad već decenijski aktuelnom sterijan- da je Kokan Mladenović napisao prakti- Fonda Hartefakt. pozorišta uokvirenog Sterijnim pozorjem, – po mnogo čemu – stožerne i prestižne ako je to nekad bilo podsticanje dramskih skom fluksusu. čno novi dramski tekst, istina prema delu Jedva dočekao da zapravo ima o čemu kuće festivala, ali i drugih važnih delatno- autora? Već po njegovoj profesionalnoj voka- Stevana Sremca („Zona Zamfirova”), da govori, Emir Kusturica, kojem je izgle- sti kao što su dokumentacija, periodika, ciji, bilo je jasno (dakle, već i staroj upra- Takmičenje, prestiž, termini su međunarodni centar... onda se broj praizvedbi gotovo udvostru- da kao u onom poznatom vicu o đaku koji vi) da će novi selektor voditi više računa o kasni u školu usput sve nešto pucalo, vadi namerno upotrebljeni nekoliko puta. To Kada su se topovi ohladili, početkom čio. Iako je, kako to obično biva, upitano- je isto zanimljivo mesto. Žiri u meritornoj dramskom pismu, o praizvedbama kojih svoj telefon i otvara Sterijino pozorje es- dvehiljaditih, nakon poluvekovne tradici- sti bilo i pre Festivala, reklo bi se – sjajna ulozi, pa jedne godine propusti da eviden- mu je, zacrtano trenutnim propozicijama em-es „besedom” o vojvođanskoj repre- je, umetničko rukovodstvo je festival otvo- sezona! tira razvoj, promenu obrasca dramskog objedinjenih kategorija nacionalne drame zenaciji (čitaj deklaraciji) u kojoj ni najdo- rilo pitanjima identiteta u specifičnosti i pozorišta, dobre one ili ne, bilo dovoljno A onda je nova uprava Sterijinog teksta („Kukavičluk” Olivera Frljića u NP posleratne kulturne preraspodele, pitanji- pozorja odlučila da Festival otvori Emir bronamerniji nisu mogli da ne primete Subotica), druge zapostavi glumce i druge tri. Iako se ovoga selektori najviše boje – izostanak Danila Kiša, Aleksandra Tišme, ma doraslosti vremenu i izazovima novih da li će biti tri dovoljno vredne i da li će se Kusturica. Poslovično ljubopitljive novi- scenske autore (nedodeljivanje nagrada), Vaska Pope, Laze Kostića... teatarskih tokova. pozorišta, poput onih jugoslovenskih, nare prilikom saopštavanje ove vesti, po - a treće kao najbolju nagradi jednu suštin- Međutim, pokazaće se da je mnogo Uvek na velikom udaru kritike, čak i takmičiti ko će proizvesti bolju – Bojović malo zlurado, pitali su: „Nemate komen- ski komercijalnu predstavu. Kod nas se još više od sveg publiciteta Sterijnom pozor- posle novih samozaplitanja/samorasplita- se odlučio na čak četiri („Sunce tuđeg tar? Pitanje?!” Selma Spahić, rediteljka uvek ne vidi savremeni senzibilitet gluma- nja u umetnička veća i propozicije koje su neba” Milovana Mračevića, „Konstantin” predstave „Grebanje...” je imala. Lično se ju trebala ta predstava, taj tekst, jer je tas čkog čina, rešenje scenskog prostora kao trebale da pomire razlike i sačuvaju privi- Dejana Stojiljkovića, „Grebanje ili kako se izuzela iz selekcije, što je na kraju rezulti- na vagi „domaćeg, a svetskog” opasno scenografija, priručnost „odeće” i „garde- potegao dole. Mračevićevo „Sunce tudjeg roberskih” rešenja kao kostim... neba” u režiji Aleksandra Lukača i Puls Čak i ako je domaći dramski tekst, sa Uvod u bogat prateći program bilo je otvaranje izložbe pozorišnog plakata i grafičkog oblikovanja u donjem foajeu Scene „Jovan Đorđević”. Od 25. maja do 3. teatra iz Lazarevca, niški „Konstantin”, ogromnim nevoljama pri definisanju juna, u deset dana realizovano je, uz festivalski takmičarski deo, više od 50 programskih jedinica. „Virus” iz Jermenije (a prilično su loše „domaćosti” pojedinih autora koji su U Studiju „M” interaktivnom umetničkom instalacijom „Dnevna soba” predstavljeno je delo konceptualne umetnice Marine Abramović. Gosti Pozorja su bili prošle i dve od tri predstave iz međunaro- pripadali širem kulturnom području, i Sterijanci, dobitnici najvećeg broja Sterijinih nagrada u kategoriji glume, Milena Zupančič (1971, 1975, 1979, 1985, 1990), Pero Kvrgić (1956, 1959, 1971, 1989) i nog programa Krugovi – osiječki „Unter- drugim državama i republikama, sigurna Mihailo Miša Janketić (1988, 1992, 1994, 2005), sa kojima je razgovarao reditelj Voja Soldatović. Organizatori su u program uvrstili i Međunarodni simpozijum štat” i banjalučka „Hasanaginica”), zado- kuća Sterijinog pozorja, festivalski pojam voljavaju minimume dramskih i pozori- pod nazivom„Pedagogija i izvođačke umetnosti”, kome je prisustvovalo više od 20 učesnika, kao i nekoliko umetničkih radionica sa gostima iz inostranstva. doma, onda je on i dalje sagrađen na šnih kvaliteta. Još važnije, te predstave ne drumu. Jubilarno 40. Pozorje mladih: ispitne predstave studenata Akademije dramskih umetnosti iz osam visokoškolskih institucija iz regiona, igrale su se u Kultur- samo da govore o prošlosti, nego kao takve Kažem drumu, jer mi još ni puteve nom centru i Pozorištu mladih. Od 26. maja u foajeu Pozorišta mladih u, kao deo pratećeg programa festivala, otvorena je izložba „Ludus: Foto-fragmenti sećanja i dolaze. U svetlu izabranih najuspelijih nemamo, a „šteli” bi. Biće, samo još malo – 20 godina kasnije”. Uvid u protekle decenije, dešavanja, previranja (socijalna, politička, umetnička, teatarska), podsećanja na ljude i događaje pružile su fotografi- pozorišnih ostvarenja sezone – „Galeb” da se pretvaramo, da uspostavimo neke je koje potpisuju, između ostalih, naši najznačajniji umetnički fotografi poput Vesne Pavlović, Đorđa Tomića, Vukice Mikače... Srpskog narodnog pozorišta, „Otelo” Ju - nove snove, sećanja i mitove. goslovenskog dramskog pozorita (a neiza-

Odluke o Sterijinim nagradama 58. Sterijinog pozorja doneo je žiri koji su čini- li Predrag Ejdus (predsednik), Dragana Bošković, Cisana Murusidze, Miodrag Tabački i Stevan Koprivica. Većinom glasova žirija odlučeno je da je „Zona Zamfirova”, najbolja predstava festivala. Sterijina nagrada za tekst savremene drame dodeljena je Fedoru Šiliju za tekst predastave „Čarobnjak” Narodnog pozorišta u Somboru. Predstavu je režirao Boris Liješević, kome je pripala i Sterijina nagrada za režiju. Za najbolja glumačka ostvarenja Sterijinu nagradu su dobili Nebojša Dugalić – za ulogu Hadži Zamfira u predstavi „Zona Zamfirova”, Saša Torlaković za ulogu Tomasa Mana u „Čarobnjaku”, Jasna Đuričić za ulogu Irine Nikolajevne Arkadine u predstavi „Galeb” Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu i Ivan Bosiljčić za ulogu Maneta u „Zoni Zamfirovoj”. Sterijina nagrada za scenografsko ostvarenje pripala je Aleksandru Deniću za predstavu „Konstantin” Dejana Stojiljkovića, u režiji Juga Radivojevića i izvođenju Narodnog pozorišta u Nišu i Narodnog pozorišta u Beogradu. Za kostimografiju u istoj predstavi nagrađeni su Bojana Nikitović i Stefan Savković. Najboljom origina- lnom scenskom muzikom proglašen je učinak Marka Grubića za „Zonu Zamfiro- vu”, a za koreografiju u toj predstavi Sterijinu nagradu dobila je Mojca Horvat. Specijalna Sterijina nagrada za predstavu u celini dodeljena je „Galebu” SNP-a, prema tekstu Antona Čehova, u režiji Tomija Janežiča. Nagrada iz Fonda „Dara Čalenić” za najbolju mladu glumicu pripala je Ivani Popović za ulogu Zone u „Zoni Zamfirovoj”, dok je isto priznanje za mladog glum- ca dobio Marko Marković za više uloga u predstavi „Čarobnjak”. Prema odluci žiri- ja Nacionalne sekcije Međunarodnog udruženja pozorišnih kritičara, u kojem su Igor Burić, Vladimir Kopicl i Boban Jevtić, nagrada Okruglog stola ovogodišnjeg Pozorja za najbolju predstavu dodeljena je „Galebu” SNP-a. Sterijina nagrada za pozorišnu kritiku „Miodrag Kujundžić” dodeljena je Boba- nu Jevtiću za tekst kritike „Prazna recitovanja”, objavljen u NIN-u, odlučio je žiri u sastavu Svetislav Jovanov, Nina Popov i Slobodan Obradović. Nagradu novosadskog Dnevnika za umetničko ostvarenje dobio je Tomi Janežič za režiju „Galeba”, a Nagra- da „Zoran Radmilović” za glumačku bravuru, koju dodeljuje Kompanija „No vosti”, pripala je Slobodanu Stefanoviću za ulogu Manulaća u „Zoni Zamfirovoj”.

LUDUS 191 - 194Lu 14 SAMO NE KOMPOMITOVATI SVOJ GLAS I STAV JEDINI IZLAZ JE U IZRAŽAVANJU OSOBNOG STAVA Fedor Šili dobitnik je ovogodišnje Sterijine nagrade za originalnu dramu „Čarobnjak”, u režiji Borisa Liješevića i izvođenju Narodnog pozorišta Sombor Linda Begonja i Borko Perić, Dara i Čeda u zagrebačkoj „Gospođi ministarki”, rama „Čarobnjak”, koju je napisao mituješ svoju autentičnost. Ako pišeš i govo- Satiričkog kazališta „Kerempuh” – na 58. Sterijinom pozorju Fedor Šili, neočekivani je pogled riš nešto iskreno, bez obzira na to koji je mladog čoveka današnjice na veli- teta što je samo sterijanska publika, D žanr, to može da se prepozna jer je autenti- isprativši je dugotrajnim aplauzom, kog, svevremenog, književnog genija Toma- čno i iskreno. Naravno, desi se nekada da znala da prepozna kvalitete zagreba- sa Mana. O tom mladom dramskom piscu neke dobre predstave ne zažive, nekad te Š čke „Gospođe ministarke” u režiji Olivera ostaće upamćeno i to kako je, juna 2013. zapanji šta sve nije opstalo na repertoaru. To godine, krajnje nenametljivo i totalno – ali Frljića, jer svi drugi žiriji su je ignorisali, je nešto nad čim mi nemamo nikakvu tako da je prošla bez ijedne jedine festival- istinski – pankerski zgužvane kose, ogrnut kontrolu. Napiši ono što te zanima, krajnje vijetnamkom, tihim korakom izašao na ske nagrade! je apartno napisati komad o Tomasu Manu, A poštenije i tako ozbiljno promišlje- scenu Srpskog narodnog pozorišta da primi ali mene je to zanimalo. Dok sam bio na ne predstave po domaćem dramskom svoju prvu Sterijinu nagradu... Kaže da su akademiji, stalno sam „visio” u pozorištu, tekstu, uz izuzetno poštovanje samog Nu- mu najveći srpski dramatičar i nedovoljno gledao sam razne predstave, video razne šića, a u izvođenju nekog „stranog” an - poznati prozni pisac Nušić, te engleski trendove, čitao razne drame, ali sam pisao sambla, nismo imali prilike da vidimo u prozaist Pi Dži Vudhaus važni koliko i Elias samo ono što me zanimalo. skorije vreme. Prvi put smo gledali Živku Kaneti i dva Tomasa – Man i Bernhard... Kako pisac, ako nije već etabliran, koja na početku predstave nije opajdara Govorio je najpre o tome, kako je dolazi do reditelja i pozorišta i gde su naši preobučena u svilu, nego ipak pristojna „Čarobnjak” prohodao somborskom sce- počeo rad na predstavi, pustio sam ih. Bio dramski pisci kada javno i odgovorno gospođa, pošto Frljić još jednom potenci- nom... „Komad sam napisao na trećoj godi- sam u pozorištu negde na samom početku treba stati iza nekih važnih reči? ra: najopasnija je ta srednja klasa, ti lažni ni dramaturgije. Manove knjige koje sam proba, da se upoznamo... Ali – imao sam Do reditelja se dolazi tako što tekstove salonski anarhisti, zapravo konformisti pročitao i njegova biografija bili su osnova poverenje i u glumce i u reditelja Borisa Lije- šalješ pozorištima i samim rediteljima. I teškaši...! za priču o princu nemačke književnosti u ševića. Nisam od onih ljudi koji misle da onda se čeka. U principu izgleda lako, samo Srbima po zanimanju, kojima je uvek jednom trenutku, a onda, nekoliko godina piscima ide sve od ruke. Na probi sam im treba pisati i slati. Ako imaš nešto dobro, sumnjiva „frljićevština”, ovoga puta pride Linda Begonja kasnije, zabranjenom i prognanom piscu. tad i rekao da ja nisam pametniji od njih, ja prepozna se. Imamo puno mladih dramskih rasla je paranoja zbog u predstavi izvede- Porodični sukob, zanimljivo opisan u njego- sam napisao tekst, a oni mogu da ga inter- pisaca i nema tu nekog velikog problema. nih srpskih, kafanskih umotvorina, dok je Na pitanje, vidi li kakav izlaz iz sveop- vom dnevniku, bio je jedna od linija koje su pretiraju, i ja ću biti srećan da vidim kako su Što se tiče javnog i privatnog, ja se vrlo antiratnim profiterima krajnje sumnjiva me vodile. Man, između ostalog, piše da je ga oni pročitali”. trudim da se ne bavim privatnim. Moj lični šte i uvredljive marginalizacije i provinci- bila slaba vidljivost titla na hrvatski u jalizacije pozorišta i kulture, Begonja kaže: uvek mislio kako kćerke nisu ništa ozbiljno, Iz kog osećaja se uopšte piše ovakav stav je moje delo, to je javno, ali ne osećam čemu su videli sabotažu aktuelne vlasti i da je u sinu više poezije, da je sin nastavak, a komad? lično potrebu da se posebno izjašnjavam o „Ne vidim izlaz, osim u izražavanju osob- samog Pozorja. Ništa manje glava pak ne nog stava, mislim da jedino to ima smisla... onda je imao daleko teži odnos sa sinovima, Najbitnija stvar u pozorištu je postići nekim javnim stvarima. Tako sada osećam, boli od stručnjaka koji tvrde da ta pred- dok je sa kćerkom bio sasvim korektan. Kad emociju. Nadam se da naša predstava budi a može to vremenom i da se promeni. U Na snazi je veliki strah i indiferentnost, stava ima smisla jedino u Zagrebu! O otupljenje u ljudskom smislu, da više ne se taj nemir stavi u kontekst sa pričom o neke emocije, da ljudi nisu besćutni pred ovom trenutku mislim da je moje delo javno, predstavi i centrifugalnom (pozorišnom) umetniku koji mašta o običnom, eto sukoba genijem koji je nemoćan zbog samoubistva a moje mišljenje privatno. Imamo dosta reagiraš na tuđu nesreću i nevolju, jer je i životu u Srbiji i Hrvatskoj govore glumci tebi toliko loše. Prije se nisam sa Oliverom sa celim svetom... Napisao sam dramu koja sina, nemoćan jer gubi svoju zemlju, sve što politički aktivnih ljudi, pa i u umetnosti, ne „Kerempuha”, Linda Begonja i Borko u sebi ima i biografsko, i fiktivno, i knjiže- ima... U nekim od tih priča može se pronaći kažem da greše ti koji javno iznose svoje (Frljićem) slagala u tome, čemu toliko Perić – Frljićevi Dara i Čeda na koje bi izražavanje političkih stavova, stalno smo vno... Manova kćerka, Monika Man, napisa- svako od nas... Jedini moj odgovor na to političko mišljenje, ne mislim da je to pogre- Nušić – jamačno – bio vrlo ponosan... la je, inače, da je on često brkao stvarnost, zašto sam napisao ovaj komad je da je mene šno. Zapravo, nema univerzalne formule se oko toga raspravljali, jer ja nisam toliko „Nevjerojatno je koliko je aktualan politična. Onda sam u Kranju gledala govorio bi da mu se dogodilo nešto što je to zanimalo i jedino što mogu da savetujem kako umetnik, pa i pisac, treba da se postavi Nušićev apsurdni sustav, jedan potpuni zapravo napisao ili da je napisao nešto što mladima u ovom poslu jeste da se bave onim javno. Samo je važno ne kompromitovati njegovu predstavu o ljudima koji su izbri- perpetuum mobile koji se okreće, obna- sani, koji su nestali, bilo me toliko stid. mu se uistinu desilo u stvarnom životu. U što ih zanima, jer se odmah vidi ako nema svoj glas i stav. vlja i opstaje, a nevjerojatno je i to koliko svemu tome, svim tim razmišljanjima, stvo- iskrenog osećanja. Ako misliš: ovo je sada Bilo mi je drago da me nisu tamo prozvali, rila se priča o umetniku uopšte... Kada je popularno – ovo nije, onda u startu kompro- S. Miletić jer je predstava interaktivna, osjetila sam da ta moja apolitičnost nije dobra. Ne Hristića, u režiji Miroslava Belovića. To mi je Ajvaz, Viktor Starčić, Branko Gavela i gospo- moraš reagirati kroz sustav politike, nego kroz, evo, nekakav umjetnički čin, da je to STERIJANSKI najdraža nagrada. Dobila sam i Zlatnu arenu đa Ravasi. u Puli i nagrade na glumačkim svečanostima Bilo je isto kao i sada. Bili smo jako uzbu- naš minimum i moralna obaveza, bar bi đeni. Sećam se da je u pauzi Gavela ušao u trebala biti u domenama posla kojim se u Nišu, ali ova mi je najdraža. Novi Sad je baviš. Jednostavno, sustav djeluje kroz nas SUSRETI moje rodno mesto i možete misliti koliko mi našu garderobu, grdio nas je: ’Kaj to delate? Publika se smije! Ovo nije komedija!’ Ali kad i uništava nas, a u isto vrijeme mi smo Dara Čalenić i Pero Kvrgić znači kada sam je ovde dobila.” poslušni, mislim i na institucije, i na sve, i Od 2004. ustanovljena je na Sterijinom smo dobili nagrade, bilo mu je drago. Govo- na 58. Sterijinom pozorju rio je kako je on dobio nagradu za prošlost, a svugdje je to isto, to klatno uvijek se njiše, pozorju Nagrada „Dara Čalenić” za najbolju a mi se njišemo u skladu s njim.” mladu glumicu i najboljeg mladog glumca. Kvrgić za budućnost. Sada je ta budućnost - Heeeej! Ijaooo! Petrunjelice! Borko Perić kaže da je „bio posebno „Moj glumački početak je bio veoma težak”, prošlost. - Kako si me još zvao, goluuubice. vezan za Nušića kroz osnovnu školu, iako kaže gospođa Dara. A kako se nagrade uvek Sterijina nagrada je bila moja prva - Igrali smo u Dubrovniku u „Dundu nije bio na popisu literature. U ono vrijeme dele najznačajnijim, mladim koji tek poka- glumačka afirmacija. Mnogo mi o je značila Maroju” Pometa i Petrunjelu. Pre 60 godina. u karijeri.” su se čistile knjižnice od starih knjiga i ja zuju svoje talente i kada su izuzetni ne dobiju sam je našao na nekoj hrpi i, ne znam zašto, I bilo je divno! Ljubi te tvoja Petrunjelica, vidi- ništa, tako smo moj suprug i ja odlučili da deo Seća se i rada sa Gavelom: „Gavela je bio mo se kasnije, nakon razgovora sa ovom veliki majstor. Tražio je finese. Radio sam sa odnio doma. Čuvao sam je i kad je moja kamate od ušteđevine dajemo kao nagradu supruga Dora del Bianko adaptirala tekst – mladom damom. glumici i glumcu do 30 godina. To smo pred- njim jednu ulogu – igrao sam poljskog žido- Ovako je u Srpskom narodnom pozori- va. Nismo znali kako poljski židov govori, pa radila je upravo na tom primjerku. Oliver ložili upravi Sterijinog pozorja i oni su prih- je prekrasno vodio probe, Elizabeta koja štu u Novom Sadu izgledao susret glumaca vatili. Veoma sam srećna zbog toga i što sam smo zajedno tražili pravi način, tražili smo Dare Čalenić i Pera Kvrgića. Učestvovali su posebno izražajni jezik i nalazili origina- igra Ministarku bila je odličan pokretač bila u situaciji da to uradim. Isto bi uradio ansambla i, što je najvažnije, publika voli na prvom i sreli se na 58. Pozorju. lnost.” Borko Perić svaki glumac koji bi bio u mogućnosti. ovu predstavu. Do Sterijinog Pozorja u Glumica Dara Čalenić rođena je 1934. u Ima li uloga za kojima žalite? Razmišlja kako i koliko se pozorište Novom Sadu. Završila je glumačku školu promenilo za sve godine njegovog bavljenja se njegov tekst može igrati na moderan Novom Sadu izveli smo je šezdeset puta, a „Ima. Žalim što nisam odigrala Nušiće- premijera je bila u drugoj polovini rujna 1952. u Srpskom narodnom pozorištu, gde je vu Gospođu ministarku i Sterijinu Femu u glumom. Danas je režiser „bog i batina”! način. Ono što je nas zanimalo u toj igri je odigrala više od 50 uloga. Prelazi 1958. u Onda su režiseri poštovali autora. Tažili su da se dobije suluda brzina, u okviru koje (septembar). Frljića znam sa Akademije, ’Pokondirenoj tikvi’. Reditelji su prolazili radili smo jedan njegov ispit zajedno i tada Beograd, u Jugoslovensko dramsko. Bila je pored mene, ali druge su dobijale uloge. ono što je između redova i ispod teksta. opet glumac može reagirati emotivno. To zvezda našeg filma i pozorišta. Od 1970. živi Šta pozorište danas znači glumcima, je groteska, ali je i kolaž, sustav igre koji se već vidjelo da odskače od svoje generaci- Teško mi je kada se toga setim, zato ću citira- je, po svemu. Kod njega je zanimljivo to što u Bostonu, u Americi, sa suprugom, redite- ti Femu – to je ona situacija kada mangupi šta publici? može biti onakav kako je ko išao dalje u ljem Vladimirom Petrićem, koji predaje na „Nama starijim glumcima znači zdrav- metafiziku i naličje lika. Tekst je birao sam ga ljudi izvana, koji ga ne poznaju, koji nisu dođu u njenu kuću, a tu je i njena ćerka. Fema dio procesa, doživljavaju preko svega onoga Harvardu. U Americi je upoznala Orsona ih dočekuje i kaže: ’Ko je to nama došao! Ta stvenu terapiju. Glumeći, osvežavamo mo- Frljić – a radili smo mi već sa odličnim Velsa, Artura Milera, Liv Ulman i Lorin ždane vijuge i održavamo fizičku kondiciju. redateljima od Milera, de Bree do Mađeli- što je spolja, zgodnih provokacija za medij- izvolte se razuzuriti, samo se raskomotite, sku upotrebu”, dodaje Perić. Bekol. Ali rado se vraća u Novi Sad i svake Publici znači drugačije. Ono oslikava život ja – dok je sama Živka dugo godina bila kao kod svoje kuće. A ti idi u kujnu i peci krof- Na propitivanje o tome kuda ide ovaj godine je na Pozorju. ne!’ Ko zna. Možda je ovo moje poslednje jer nekada se neke stvari u pozorištu bolje velika želja i glavne glumice u predstavi Dara Čalenić se seća prvog Sterijinog vide i razumeju nego u životu.” svet sa – navodno – velikim slobodama Pozorje, pa neka i to ostane zabeleženo.” Elizabete Kukić. Ja sam već imala scenski Perić kaže: „Svi uvijek pričaju isto, nema pozorja: „Bila sam veoma mlada. Sa velikom Pero Kvrgić je jedan od najznačajnijih Dara Čalenić i Pero Kvrgić, doajeni i dodir sa srpskim jezikom. Igrala sam legende, zajedno na 58. Sterijinom pozorju. para, kriza, moramo se stisnuti, ma to nije disciplinom smo mi, mladi, bili pripremljeni glumaca u Hrvatskoj. Rođen je 1927. godi- vojvođansku curu u ’Pijanoj noći 1918.’” samo sada, traje već dvadeset-trideset- da dočekujemo goste festivala. Stajali smo u ne u Srpskim Moravicama u Gorskom Zbog ovakvih susreta vredi u vreme festivala kod Lenke Udovički. Kolega iz predstave biti u Novom Sadu. četrdeset godina, pitaš mamu i tatu, baku špaliru, svako je imao po neki cvetić i kada su Kotaru. Počeo je da glumi u partizanskim Nebojša Glogovac puno mi je pomagao i djeda, svi ti isto odgovaraju – uvijek bilo glumci nailazili, naročito oni značajniji, dotr- družinama sa 17 godina. Nakon susreta sa Olivera Milošević tada, a na ’Ministarki’ lektor nam je bio tako. Danas malo ljudi radi, a od onih koji čavali smo i davali im cveće. Bio je običaj i da rediteljem Brankom Gavelom kreće profe- Bogdan Diklić. Do besvijesti smo izgova- rade – malo njih radi to što voli, a osim mi mladi služimo umesto konobara. To je sionalna karijera u Zagrebu. Od Jonesko- rali brzalice, čokančiće, to „č” i „ć”, koje mi toga su i potplaćeni. Kazalište daje slobo- nama bila čast kao domaćinima. Tako smo se vih „Stolica”, preko Držićevog „Dunda u hrvatskom principu ne razlikujemo, baš du, to je čarolija koja mijenja ljude. Mene združili i zbližili sa svima. Svako Pozorje je Maroja”, do Strindbergove „Sablasne sona- kao ni dužine. Zanimljivo je da je medije je uhvatilo, začaralo, ja sam se zaljubio i bilo značajno i imalo svoje obeležje. Bilo je te” i „Glorije” Ranka Marinkovića... Pero najviše intrigirala priča sa prijevodom, volim jako svoj posao. I to je jako važna veoma potrebno tada našoj kulturi i ostalo je Kvrgić neumoran je i u osamdeset sedmoj bilo je to u trenutku kada je bilo puno pole- stvar, imati sreću raditi posao koji voliš. to. Zato mora da traje stalno i da okuplja godini života. Koje Sterijino pozorje najbo- mika oko toga da se srpski, bosanski i Sve više sam sklon da mislim da je kazali- umetnike iz svih pozorišta u regionu...” lje pamti? crnogorski TV sadržaji moraju titlovati. šte, ako ga se radi srcem, izlaz, i svaka Pamti i Pozorje iz 1965. godine. Tada je „Sa najviše radosti sećam se prvog Steri- Titl na našoj predstavi bio je Oliverov umjetnost je uvijek bila i služila tome da dobila Sterijinu Nagradu za najbolju glumicu jinog pozorja. Ako se ne varam, bilo je to komentar na sve to. Meni je to lijepo, jer se izađe iz negativnog što se događa, na što na festivalu: „Igrala sam u predstavi ’Savana- 1956. godine. Dobio sam tada Sterijinu on daje predstavi dodatnu dimenziju, ne možeš utjecati.” rola i njegovi prijatelji’ Jugoslovenskog dram- nagradu i bio sam najmlađi među nagrađe- formu igranog filma. Gledaš gore i imaš skog pozorišta. To je čuveno delo Jovana Vave nima. Sećam se da su nagrade dobili i Milan neku drugu vizuru,” priča Linda Begonja. S. Miletić

15 LUDUS 191 - 194 TIKER zаuvek nаpustio pre sedam meseci. Zа mene ogromаn gubitаk. Moj otаc je bio Regionalni hit "Ne igraj na Engleze" mladog SEZONA ZA PAMĆENJE jednostаvаn, tih i mirаn čovek. Nаučio me dramskog pisca Vladimira Ðurđevića u režiji je mnogim stvаrimа, а pre svegа odgo- Staše Koprivice i u produkciji Beogradskog vornosti. Nisаm imаo potrebe dа „ubijаm dramskog pozorišta gostovao je 18. aprila u Sati- Pozorište mu je, kako kaže Saša Torlaković, pomoglo dа lakše podnese ovaj svet ričkom kazalištu Kerempuh u Zagrebu. Gosto- ocа u sebi” jer me on nekаko meko i lаko, vanje Beogradskog dramskog pozorišta dokaz je so mborskom Narodnom pozo ri- Zаtvoren je u svom svetu stvаrаnjа i pisаnjа. а pre svegа mudro pustio dа odrаstem. želje Satiričkog kazališta Kerempuh da regiona- štu u prethodnih dvadesetak godi- Vodi dijаlog sа boljim od sebe. Zаgledаn je Nikаdа mi nije nаmetаo svoju volju. lnim umrežavanjem sa partnerima kontinuira- u prošlost, аli i u budućnost, а sve u nаdi dа Verovаo je, vаljdа, dа imаm do voljno pа - no neguje savremene komediografske satiričke Una jezdilo se i Holivudom i Mrdu- sadržaje, a uzvratno gostovanje najavljeno je za šom Donjom, Kate je kapuralisala jureći spoznа sebe sаmog. Ne pristаje nа nаkа - meti dа svoj život preuzmem u svoje ruke. juni mesec.Zagrebačka publika je tako videla i skalinama, ružio se narod, i to u dva dela, rаdne ideologije i jаsno i bez uvijаnjа se Voleo bih dа to prenesem nа Mаrkа i beogradsku verziju ove sad već kultne komedije ženio se Figaro, prepričavala se afera određuje premа njimа. Svoj krst i muku Rаstkа. Dа li ću u tome uspeti, to je drugo nakon nedavne hrvatske praizvedbe na sceni nosi čаsno. Dostojаnstvo u pаtnji, to je ono pitаnje. Njih dvojicа su već sаdа u mnogim Kerempuha u režiji Vinka Brešana i Željke nedužne Anabele, gradila se crkva Svetog spasa, imali smo bube u uhu, putovalo se što kаrаkteriše Tomаsа Mаnа u nаšoj stvаrimа pаmetniji od mene. Zаšto dа im Udovičić. Ova, sada već kultnu komediju odigra- predstаvi. na je na sceni Beogradskog dramsko pozorišta, za Nant, budilo se proleće, virili smo u jа solim pаmet? Mаdа to ponekаd činim. Tomas Man bio je i ostao primer za pet godina od premijere, preko 150 puta. Izgovaranje velikih istina na sceni Norinu kuću lutaka... Svašta smo prožive- vanredne pameti i hrabrosti, uzor ka- li zahvaljujući izvanrednim somborskim način je da se čovek izbori za častan život, Novi Zakon o javnim nabavkama neće se meša- kvih danas nema... Gde su takvi danas? publike se uvećаo preko 60% zа godinu ti u sadržaj javnih nabavki ustanova kulture, glumcima, koji i dalje ne prestaju da nas Hrаbrost Tomаsа Mаnа ogledа se u dаnа. To znаči dа je nаše predstаve gledаlo dostojan čoveka, ali je i u pozorištu teško koje će i dalje moći da ih organizuju u skladu sa iznenađuju. Ovo je izuzetna sezona za činjenici dа je odbio dа bude deo jednog zlа preko 34.000 ljudi. S jedne strаne, to je izbeći one kojima je postojeće stanje svojim potrebama, izjavio je direktor Uprave za somborsko Narodno pozorište, ali i za sа likom nаcizmа. Ponekаd zаborаvljаmo rezultаt dobro vođene kuće, orgаnizаcije, taman kako treba. Može li se nekud iz javne nabavke Predrag Jovanović. „Ustanove dramskog umetnika Sašu Torlakovića: ovog svega, ako se već ne može iz sopstve- kulture i dalje će moći da organizuju javne dа je tаkvа ideologijа imаlа nemаli broj mаrketingа, аli i dobrih predstаvа. Reper- nabavke po pregovaračkom postupku i iz umet- dobio je za ulogu Tomasa Mana u „Čarob- pristаlicа u gotovo svim zemljаmа Evrope. toаr nаšeg pozorištа nije ni „lаk” ni „zа- ne kože? ničkih ili tehničkih razloga, samo je potrebno njaku” Fedora Šilija, u režiji Borisa Liješe- Nаžаlost, to zlo postoji i dаnаs. Poprimilo bаvljаčki”. Publikа rаzlikuje dobro od lošeg, To je svаkаko privilegijа nаs koji se da to dobro i jasno obrazlože i nikavih proble- vića; glumačka priznanja na čak tri je neki novi oblik i formu. Ljudi koji to i to je suštinа. Nije pitаnje žаnrа, dа li je nekа bаvimo ovim poslom. Pri svаkoj аnаlizi ma neće biti“, rekao je Jovanović. On je najavio značaj na festivala: 63. Festivalu profesio- prepoznаju tome se odupiru i nаzivаju da će Uprava za javne nabavke uskoro dati pred stаvа uzbudljivа ili ne. Ako konti - drаmskog delа trаgаmo zа nekom istinom nalnih pozorišta Vojvodine, 18. Gluma- stvаri prаvim imenom, predstаvljаju zа nuirаno publici nudite prаve vrednosti, onа – а to oplemenjuje. Igrаnjem predstаve - zvanično mišljene u tom pogledu i da se ništa mene morаlne gromаde nаšeg vremenа. nije promenilo u odnosu na zakon iz 2002. godi- čkim svečanostima „Milivoje Živanović” će ih vremenom oberučke prihvаtiti i one Tаkvi ljudi kod nаs nisu bаš u modi. to se prenosi nа publiku. Zаto je pozorište ne kada su ustanove kulture u pitanju. Ministar i na Sterijinom pozorju; dok mu je Zlatni će postаti sаstаvni deo njihovog životа. čudesno. A ko je iz njegа izаšаo gori nego kulture i informisanja Bratislav Petković izjavio Tobože, trebаlo bi dа ih se stidimo, dа ih ćuran na 42. Danima komedije pripao za Svаkаko će im više prijаti nešto što nije što je u njegа ušаo? Ko jednom uđe u pozo- je da će ustanove kulture biti izuzete iz primene ulogu Mata Bukarice u „Predstavi Hamle- mаrginаlizujemo. Ne uklаpаju se u neki novog Zakona o javnim nabavkama. "Poruču- osnovni tok. Nisu politički korektni, а sаmo površno. Konаčno, ulogа kulture, а sаmim rište, doneo je odluku dа bude bolji. Zаto ta u selu Mrduša Donja” Ive Brešana, u jem svim ustanovama da nema mesta bojazni zаto što govore istinu. Oni postoje, sаmo ih tim i pozorištа je dа se odupire i bori protiv verujem dа pozorište imа mnogo više da će taj zakon da se odnosi na kulturne ustano- režiji Kokana Mladenovića... ne čujemo od zаglušujuće buke. kičа i šundа kogа, nаžаlost, imа nа svаkom znаčаjа nego što se to u prvi mаh čini. Ono ve", rekao je Petković. Na početku razgovora, na pitanje U pozorištu prečesto tražimo zaba- korаku. Televiziju neću ni dа komen tа - sigurno i strpljivo sve nаs menja nаbolje. koliko ga je pozorište puta podmladilo, a vu, beg iz stvarnosti koja je skoro pa čista rišem. Jа istinski verujem u pozorište. „Rable/Vrlina/Greh“ komad Milivoja Mlađeno- koliko donelo sedih, kaže da je glumac sa Diletаntizаm i površnost trebа proterаti iz vića, u režiji Vladimira Lazića, premijerno je tragedija. Zato hoćemo komediju. Je li Otac i sin... Komplikovan je to odnos pozorištа. Ja sam sa scene govorio kroz svakom predstavom zreliji, nešto ga i u ovoj drami... Mora li sin „ubiti oca” izvedean u Šabačkom pozorištu krajem aprila. publika dorasla predstavama kakav je likove koje igrаm, аli sаm iznosio i svoje Pisac Mlađenović u podnaslov ovog teksta podmladi, nešto postari, nikad to nije „Čarobnjak”?? da bi postao čovek? stаvove i stаvove svojih kolegа. Sećаm se nastalog po motivima Rableovog „Garagntue i jednostrano, naizmenične su te amplitu- Nа ovo pitаnje odgovoriću jezikom Složen i kompleksаn odnos. Jа sаm Pantagruela“ stavlja odrednicu „prejezovita de... Pa zaklju čuje: „Ma, nema lepšeg nego stаtistike. Dаkle, u nаšem pozorištu broj otаc dva momkа i sin svom ocu koji me je predstаve „Gordаnа” (Lаze Kostićа) u komedija o bračnom poduhvatu“. Muziku je raditi u pozorištu! ” režiji Zorаnа Rаtkovićа. Tih devedesetih, komponovao Gabor Lenđel, scenski pokret Ko je tvoj Tomas Man, šta nam on osmislio Ferid Karajica, a reditelj Lazić potpisu- situаcijа u pozorištu bila je izuzetno teškа. je i scenografska i kostimografska rešenja. U govori o svetu danas, je li današnji umet- Nije bilo čаk ni grejаnjа. Osnivаč – Grаd – predstavi igraju: Zoran Karajić, Ivan Tomaše- nik u drugačijem položaju? uskrаtio nаm je nešto što smo smаtrаli dа vić, Vladimir Milojević, Aneta Tomašević, Pаdа mi nа pаmet deo iz govorа nаm pripаdа. Moj zаdаtаk je bio dа u Sonja Milojević i drugi. Tomаsа Mаnа povodom dodele Nobelove jednom trenutku prekinem premijerno nаgrаde gde pominje svog om iljenog svecа izvođenje i kаžem predstаvnicimа vlаsti Pretpremijera mjuzikla „Priča sa zapadne stra- Svetog Sebаstijаnа, mlаdićа koji, kаko on ne“ Bernstajna, Laurents i Sondehajma u režiji koji su sedeli u sаli štа mislimo o njihovom kаže, proboden strelаmа i mаčevimа nа Viktora Nađa pretpremijerno je izvedena 26. odnosu premа pozorištu. Tаdаšnji uprаv - aprila na programu NOMUS-a. Predstavu sa lomаči se smeši. To je rečenicа kojа vаs ansamblom Ujvideki sinhaza režirao je gost iz pokreće nа rаzmišlj аnje. Svet u kome živi- nik i čitаv аnsаmbl stаjаli su izа togа, а Mađarske Viktor Nađ, koreografiju potpisuje mo i poremećen sistem vrednosti do stvаri oko finаnsirаnjа pomerile su se takođe gošća Ildiko Lavro Đeneš, kostimograf je krаjnjih grаnicа je аmbijent u kojem trebа nаbolje. Jа sаm bio sаmo jedаn delić me- Kata Horvat, scenograf Đerđ Čik. Premijerom hаnizmа, а pozorište je u tom trenutku komada „Priča sa Zapadne strane“ na Brodveju ostаti čovek. To je veliko umeće dostojno 1957. godine, jedna od najeminentnijih ličnosti poštovаnjа. Istinski se divim svаkom pomoglo sаmo sebi. Svi likovi koje sаm istorije američke muzike, kompozitor i dirigent pojedincu, kаkvih, hvаlа Bogu, imа, koji igrаo pomogli su mi dа ovаj svet pod- Leonard Bernstajn, dramski pisac Artur poseduju tаkvu snаgu i tаkvu mudrost. Nаš nesem lаkše. Hvаlа im nа tome! Laurents i scenarista Stiven Sondhejm, koji je Tomаs Mаn posmаtrа svet i ljude oko sebe. kasnije postao neprikosnoveni kralj američkog Iz predstave „Čarobnjak”, NP Sombor S. Miletić mjuzikla, napravili su preokret u muzičkom Ponekаd im zаvidi nа njihovoj običnosti. teatru. Ovaj pozorišni i filmski spektakl pisan je po motivima „Romea i Julije“, a inspirisan je ratovima uličnih bandi u Njujorku. IZDANJA UDRUŽENJA DRAMSKIH UMETNIKA SRBIJE – Edicija posvećena dobitnicima Nagrade „Dobričin prsten” Pozorišna predstava ''Pukla bruka'', po tekstu Dušana Jankovića u režiji Milice Kralj premi- jerno je izvedena na večernjoj sceni pozorišta ''Boško Buha''. Uloge, u ovoj komediji koja govo- MARIJA CRNOBORI RADE MARKOVIĆ ri o večnim temama - braku, društvenim Priredio Aleksandar Milosavljević MIHAILO JANKETIĆ PREDRAG EJDUS konstruktima i komunikaciji u zajednici, igraju cena: 800 dinara Priredio Zoran T. Jovanović Priredio Veljko Radović Priredio Zoran T. Jovanović Tijana Dapčević i Milorad Damjanović. cena: 800 dinara cena: 800 dinara cena: 800 dinara

Rad profesionalnih pozorišta lutaka i pozorišta za decu Srbije i Republike Srpske predstavljeno MATA MILOŠEVIĆ DIJALOZI O VOJI BRAJOVIĆU je na izložbi "Svetovi i junaci" u Ljubljani, od 24. Priredile: STEVAN ŠALAJIĆ PETAR BANIĆEVIĆ Autor Dragan S. V. Babić aprila do 14. maja u Narodnom muzeju Slove- mr Ksenija Šukuljević-Marković i Olga Savić Priredio Petar Marjanović Priredio Raško V. Jovanović cena: 800 dinara nije. Eksponati - lutke, kostimi, skice, fotografi- cena: 800 dinara cena: 800 dinara je i rekviziti svedoče o lutkarskim i dramskim cena: 800 dinara predstavama inspirisanim književnošću za decu, bajkama i folklornim nasleđem čitavog JELISAVETA SABLIĆ sveta, a dela su umetnika iz Srbije i regiona. Priredili: Zoran T. Jovanović i Tamara Bijelić MIRA BANJAC SVETLANA BOJKOVIĆ cena: 800 dinara Premijera „Gospođice“ Ive Andrića, u režiji LJILJANA KRSTIĆ Priredio Zoran Maksimović Autor: Ksenija Šukuljević-Marković Gorčina Stojanovića održana je u Jugosloven- Priredila Ognjenka Milićević cena: 800 dinara cena: 800 dinara skom dramskom pozorištu 26. aprila. Marko cena: 800 dinara Fotez je dramatizaciju romana „Gospođica“ uradio u vreme kada je Ivo Andrić bio predsed- RUŽICA SOKIĆ nik Pozorišnog saveta Jugoslovenskog dram- Priredio Zoran T. Jovanović skog pozorišta. Pedeset godina kasnije, ovu BORA TODOROVIĆ cena: 800 dinara PETAR KRALJ VLASTIMIR ĐUZA STOJILJKOVIĆ Autor: Dragana Bošković dramatizaciju postavlja Gorčin Stojanović, koji Priredila Ognjenka Milićević Priredio Zoran T. Jovanović cena: 800 dinara potpisuje i scenografiju. Kostimograf je Lana cena: 800 dinara Cvijanović, dramaturg Miloš Krečković, a cena: 800 dinara koreograf - Miloš Paunović. Uloge tumače: Nataša Ninković, Jasmina Avramović, Vojislav Brajović, Srđan Timarov, Nataša Tapušković, Knjige možete poručiti na brojeve telefona: 2631 522, 2631 592, STEVO ŽIGON Marko Baćović,Vesna Stanković, Anđelika OLIVERA MARKOVIĆ KSENIJA JOVANOVIĆ ili mejlom na adresu: [email protected], Priredio Zoran T. Jovanović Simić, Milan Marić, Stefan Bundalo i Dejan Priredio Feliks Pašić Priredio Zoran T. Jovanović ili ih kupiti u prostorijama UDUS-a (Beograd, Studentski trg 13/VI) cena: 800 dinara Dedić. cena: 800 dinara cena: 800 dinara

LUDUS 191 - 194Lu 16 KRITIKA DANAS I OVDE TIKER U Galeriji „Joakim” kragujevačkog Knjaževsko- ozorišna kritika je istovremeno jedi- koba interesa, površnosti... Rezultat: nam je dužnost da se mi, kritičari, sami pronašli zadovoljenje (to ponekada i jeste srpskog teatra 8. Maja otvorena je izložba foto- na veza između predstave i gledaoca najčešće odsustvo ozbiljne kritičarske pokrenemo i u toku godinu dana intenzi- blisko istini, ali u većem broju slučajeva to grafija pod nazivom „Sećanja”. Izložba predstav- i stručni vrednosni sud. Ona je i refleksije pozorišne umetnosti, proizvolj- vno i grupno putujemo Srbijom južno i nije tačno). lja kolažni izbor fotografija iz predstava Knja- P ževsko-srpskog teatra nastalih u drugoj polovi- čuvar predstava, dokaz da su postojale i da nost, zastupanje privatnih ili politikant- severno od Save i Dunava (s izuzetkom Poznat je i nimalo proizvoljan stav da ni 20. veka - legendarnih i kultnih ostvarenja im se tapšalo. Kritika podrazumeva umeće skih interesa, konfuzija... I, napokon, Beograda i Novog Sada), gledamo pred- je samo mrtav kritičar dobar kritičar (o kragujevačkog pozorišta, Ovo je bila jedinstve- ocenjivanja, analize, prosuđivanja o ne - jedan od najbolnijih (i najopasnijih) stave, vodimo razgovore s publikom i tome duhovito i lucidno raspravlja hrvat- na prilika za publiku da se podseti ne samo pred- kom delu, ali i izražavanja negativnog rezultata je devastacija kritičarskog dis - umetnicima... Jedini uslov za učestvova- ska pozorišna kritičarka i teatrološkinja stava iz zlatnog doba kragujevačkog teatra, već i stava prema nečemu ili nekome. Cilj joj je kursa u svim sferama društvenog i kultur- nje u ovom projektu je da svako od zain- Sanja Nikčević u veoma inspirativnoj glumaca koji su stvarali ugled kragujevačke da ukaže na ono što je dobro u predstavi teresovanih kritičara obezbedi u svom pozorišne kuće, a već godinama nisu više među nog života, dramatičan lom sistema vred- knjizi „Pozorišna kritika ili neizbežni nama, kao što su: čika Ljuba Kovačević, Buda kako bi se nastavilo u tom pravcu i na ono nosti, te prekid mogućih kreativnih (i mediju prostor/vreme da o svakoj pred- saputnik”). Autori i producenti ne vole Jeremić, Mileva Žikić, Bruno Rajić, Branko što je negativno, kako se ne bi ponovilo. edukativnih) veza između pozorišnog stavi koju je video na ovim putovanjima kritičara ni ako je oštar ni ako je blag, ni Andrejević, Nemanja Severinski, Jovan Miško- Zasnovana je na znanju, iskustvu, ukusu i stvaralaštva i publike. (ne bismo, naravno, svi išli na sva, nego se kada piše o predstavi, a još više onda kada vić, Miodrag Jurišić, Miodrag Jovanović - Mile moralu kritičara. Na kritiku utiču potrebe Odumiranje ozbiljne, stručne kritike raspodelili) objavi kritiku. Tako bi, samo ne piše (ko i šta daju njemu za pravo da Kigen, Neša Milovanović... Odabir i selekciju i ukus vremena i društva. Kritika je, znači, je, dakle, samo jedan od problema odsu- za godinu dana, pozorišta zainteresovana fotografija uradio je umetnički rukovodilac smatra da o njihovoj predstavi ne vredi Galerije „Joakim”, slikar Milivoje Štulović. relativna merna jedinica. Zato je prirodno stva svesti našeg društva o krucijalnom da učestvuju u ovom projektu – što znači pisati, misle oni...). zapitati se kakva je danas, da li je kritika značaju kulture. da bi trebalo samo da nam obezbede ulaz- Kritičari i kritičko mišljenje jesu Predstava „Naš grad” prema delu dramskog sada kritika? Da li dostiže cilj, da li usme- nice, jer bismo troškove puta i boravka potrebni, kritika je neizbežna. Ako je pisca Torntona Vajldera premijerno je izvedena rava našu pozorišnu scenu, da li uopšte IVAN MEDENICA: Šta će nam kriti- pokrivali sami – dobila po nekoliko kriti- umetnici ne trpe, ljubitelji pozorišta žele 30. aprila na sceni Pozorišta mladih u Novom utiče na nju? Da li je društveno priznata i Sadu. Nikita Milivojević postavio je, bez mnogo ka, ako ne bude pozorišta? ka u vodećim medijima za svaku svoju da je pročitaju, hoće da provere svoje pompe, predstavu „Naš grad”, po delu istaknu- uvažavana? Pozorišna kritika u Srbiji danas izve- predstavu koju je posetio naš „kritičarski mišljenje sa osobom koja ima više isku- tog američkog romansijera i dramskog pisca Odgovori profesora Ivana Medenice, sno nije na najvišem nivou. Ali, kakvo karavan”. Tako bi se, ujedno, i suzbila stva od njih u gledanju, tumačenju i proce- Torntona Vajldera na sceni Pozorišta mladih u predsednika Udruženja pozorišnih kriti- nam je pozorište generalno, u kakvim praksa da neka pozorišta u unutrašnjosti njivanju. Novom Sadu. Delo je preveo Đorđe Krivokapić, čara i teatrologa Srbije, Aleksandra Milo- Nikita Milivojević je potpisao i adaptaciju i okolnostima se stvara, kakvi su mu dome- imaju „svoje kritičare” iz Beograda, one Naravno, proces čitanja i recepcije savljevića, upravnika Srpskog narodnog scenografiju, a kostimograf je Jelena Stokuća. ti i perspektive?... Iskreno, čini mi se da koji, iz meni nejasnih razloga, redovno kritike treba da podrazumeva i gajenje Igraju: Jugoslav Krajnov, Saša Stojković, Neda pozorišta u Novom Sadu i Ane Tasić, kriti- „kriza pozorišne kritike” – taj večiti prate i, po pravilu, promovišu samo ta distance prema njoj. Ipak je kritičar indi- Danilović, Miloš Vojnović, Mia Radovanović, čara „Politike”, su rečita ilustracija kritike Marija Mitrović, Ivan Đurić i Slavica Vučetić. džoker iz rukava za svako pisanje o pozo- pozorišta. vidua, sa ličnim, više ili manje fleksibil- danas i ovde. Komisija Ministarstva za kulturu je Ovaj komad jednog od najznačajnijih ameri- rištu – nije najbitnija tema za „Ludus” u nim, stavovima, afinitetima, senzibiliteti- čkih dramskih pisaca druge polovine XX veka trenutku u kom svedočimo potpunom, smatrala da ovakav – koristan, emancipa- realizovan je u saradnji nekoliko vojvođanski ALEKSANDAR MILOSAVLJEVIĆ: ma. Kritika je, drugim rečima, objektiv- gotovo planskom urušavanju pozorišnog torski i jeftin – projekat ne zaslužuje ni no-subjektivan sud, sa vrištećim nagla- pozorišta (NP Sombor, NP Subotica, Novosad- Da li kod nas postoji pozorišna kritika? sko pozorište, SNP Novi Sad) i uz pomoć Amba- sistema na državnom, ali i na mnogim dinara: a i minimalna suma bila bi dovolj- skom na subjektivnosti. U vezi sa time, Da li tekstovi koji pretenduju na to da na da se, u manjem obimu, ovaj projekat sade SAD. gradskim nivoima; recimo, beogradskom. čitalac kritike treba da zna čiju kritiku čita, budu teatarska kritika to uistinu jesu? realizuje ili bar započne. Ali, nema veze: Šta će nam uopšte pozorišna kritika, ako jer to bitno određuje njen kontekst. Ne Na Lutkarskoj sceni Narodnog pozorišta "Toša Odgovor je: teško. Razloga je nekoliko. Udruženje pozorišnih kritičara i teatrolo- ne budemo imali pozorište? Pri tome, ne može biti drugačije nego tako. U proceni Jovanović" u Zrenjaninu premijerno je izvede- U medijima je preostalo malo prosto- ga će nastaviti da se bori i za promociju treba zaboraviti da kritičari dižu svoj glas vrednosti umetničkih dela, čist, objekti- na predstava "Veliki dobroćudni džin", po ra posvećenog ozbiljnoj analizi pozori- protiv takvog stanja, ustaju u odbranu svoje profesije, ali – što je još važnije i što romanu Roalda Dala, u režiji Dragoslava Todo- šnog umetničkog dela. U štampi su, ma - je odbijeni projekat dokazivao – i za van sud, ne postoji. rovića. Dramatizaciju teksta uradila je Milena pozorišne profesije, potpisuju peticije, Kritičari su važni jer javno izražavaju hom, ukinute rubrike namenjene kul turi, bore se za pozorište... Nisam siguran da su promociju pozorišta u celoj Srbiji. Nasta- Depolo. Autor lutaka, kostima i scenografije je a tamo gde je kultura preživela transfor- sud o delu, a sa time neminovno izazivaju Jelena Milić Zlatković, a muziku je kompono- pozorišni umetnici pokazivali isti stepen vićemo, recimo, s organizovanjem i/ili vao Vladimir Pejković. maciju u izveštavanje o masovnoj zabavi, podržavanjem međunarodnih edukacij- i polemike, naročito ako su uticajni. Pole- solidarnosti kada su interesi i prava kriti- mike su važne jer deluju na razvoj mišlje- kritici je ostavljen prostor koji, kako je to čara bili ugroženi. skih projekata za mlade kritičare, kakvih U Jugoslovenskom dramskom pozorištu pono- nja, diskusija, dijalektičkog mišljenja. davno konsatovao Jovan Ćirilov, omogu- Ovaj moj povišeni, polemički ton ima je u poslednjih pet-šest godina bilo više vo je otvarena scena Studio, koja je iz finansij- Laž je da kritika nema uticaja, a tu laž ćava kritičaru da čitaocima šalje telegraf- vrlo konkretan razlog. Vaše pitanje dolazi nego u ranijim periodima, nastavićemo skih razloga pre godinu i po dana prestala sa seju oni pomenuti na početku, oni kojima radom. Po dva izvođenja imale su dve predstave ske poruke. Slična je situacija i s elektron- mi u trenutku kad je Komisija za sufina- da se borimo za bolji plasman umetničke kritika i kritičari smetaju. Paradoksalno - koprodukcija JDP i FDU "Hinkeman: šta mora skim medijima, a seriozna izveštavanja o nsiranje projekata iz oblasti pozorišta kritike u medijima, nastavićemo da odr- pozorišnom životu svedena su na oaze je (i zbog toga posebno zanimljivo) to da neka bude" (14. i 27. maja) i nezavisna produk- Ministarstva za kulturu Republike Srbije ža vamo renome Sterijine nagrade za po - cija "Marks u Sohou" (18. i 25. maja). “Teatar oni koji šire takve neistine pomno čitaju koje se uglavnom emituju u kasnim obacila projekat Udruženja pozorišnih zorišnu kritiku itd. koji nema premijere ne može da živi”, smatra noćnim ili ranim jutarnjim terminima. kritičara i teatrologa čiji sam predsednik, kritike, u potaji naravno, zvanično tvrdeći Tamara Vučković, “a odluka JDP-a je da bude Nema ni omladinskih medija, koji su bili čiji je član bila i urednica „Ludusa”. Proje- ANA TASIĆ: Čemu kritika kritike ili da ih one ne zanimaju. otvoreno i aktivno pozorište”. Predstava "Hinke- poligon za edukaciju kritičara, a stručni man: šta mora neka bude" je ispit sa treće godi- kat „Kritičarskog karavana” nije iziskivao šutiranje kritičara pod tepih? Konačno, ostrašćene rasprave o tome časopisi se gase ili gube kredibilitet. ne režije Andreja Nosova, diplomski glumice velika sredstva, bio je u potpunosti u duhu Čini se da u poslednje vreme ovde da li je pozorišna kritika potrebna našem Sve je manje novinara specijalizova- Milene Živanović i master rad dramaturga Vuka „decentralizacije kulture” za koju se, postoji više polemika o tome treba li pozo- društvu automatski potvrđuju značaj Boškovića, po drami "Slučaj Hinkeman" Ernsta nih za teatar, pa su izveštaji o pozorišnim navodno, zalaže aktuelno Ministarstvo, rišna kritika da postoji, nego samog kriti - njenog predmeta, ukazuju na važnost Tolera. U ansamblu su Milan Marić, Svetozar zbivanjima puni netačnih, neproverenih, imao je nesumnjivi profesionalni i opšte- cizma koji se mučno batrga da preživi (u kriticizma u javnosti per se. Da kritika nije Cvetković, Aleksandra Janković, Miloš đurović nakaradnih podataka, najčešće plasiranih i Jovana Gavrilović. Scenu je krerala Mia David, civilizacijski značaj i dobio je podršku dostojnoj formi). tako bitna, niko je ne bi ni dirao, da kriti- senzacionalistički – ili kao predah između čari nisu važni, niko se njima ne bi bavio, kostime Darinka Mihajlović, kompozitor je pozorišne zajednice izvan Beograda. Razlog za to bi mogao biti u činjenici Irena Popović-Dragović. Monodrama "Marks u vesti o poltitičko-estradnim skandalima i da kritika i kritičari smetaju. Kome? bili bi ostavljeni da životare u tami igno- ekonomskoj katastrofi, ili kao deo politi- Projekat je nastao iz zabrinjavajućeg uvida Sohou" nastala je po tekstu američkog istoriča- da se o radu pozorišta izvan Beograda i Umetnicima i/ili producentima predstava rancije, ne bi ih vređali, omalovažavali, ra, profesora i mirovnog aktiviste Hauarda Zina kantskog pogleda na stvarnost. koji ne žele da prihvate kritičko mišljenje, oni ne bi neprestano bili proglašavani za iz 1999. godine. Predstavu je režirao Vlatko Ilić, Pozorište je, gotovo po pravilu, pobr- Novog Sada retko piše stručna pozorišna kritika u vodećim medijima u zemlji, da koji ga se otresaju kao da je gubavo. Takav personae non gratae. No, kako to nije a igra Vladica Milosavljević. kano s estradom, medijski je predstavlje- odbijajući stav brane zatim praznim, slučaj, već naprotiv, o kritici i radu kriti- neka pozorišta nisu po nekoliko sezona Premijera „Izbiračice“ po motivima vodvilja no kao dosadni recidiv prošlosti ili kao neosnovanim argumentima, tvrdeći da su čara se neprestano govori, ne prestaje se teren zanimljiv tek u kontekstu sveopšteg dobila nijednu takvu kritiku. Koste Trifkovića, u režiji Nikole Zavišića i po Pošto su gostovanja predstava u pozo- kritičari maliciozni, neobrazovani, nebi- sa kritikom kritike, ne treba jači dokaz o dramatizaciji Moline Udovički Fotez izvedena politikantstva. tni, frustrirani neuspesima u osnovnim potrebi za njom. 14. maja, na Velikoj sceni Narodnog pozorišta. Degradiranje kritike traje odavno. rišnim centrima, gde su koncentrisani i vodeći mediji, veoma skupa i inače, a poljima njihovih profesija, ali i privatnih Predstava je rađena u koprodukciji Narodnog Osim prostora namenjenog kritici, poste- života, te da su na polju kritike konačno pozorišta u Beogradu i Pozorišta “Bora Stanko- peno su smanjivani i honorari kritičara. posebno u doba krize, smatrali smo da vić” iz Vranja, a ovaj komad je poslednji put u Kada su honorari ukinuti ili obesmišljeni, nacionalnom teatru igran pre punih dvadeset kritičarima je ponuđeno da rade pro bono, godina. U predstavi igraju: Darko Tomović i Dragan Nikolić Olga Odanović , Anastasia iz zadovoljstva ili entuzijazma. Oni koji su Mandić, Sena Đorović, Zoran Ćosić , Sonja na to pristali potražili su egzistenciju na Knežević, Ivana Šćepanović, Tamara Stošić, Ivan drugom mestu, što je ugrozilo nezavisnu Bosiljčić, Aleksandar Đurica, Milorad Mandić i poziciju kritičara i otvorilo prostor nestru- Nemanja Konstantinović. čnima. Od pomoći tu više nisu bili ni podsticaji univerzitetskih institucija koje Premijera novog komada Vladimira Đurđevi- ća, „Savršen kroj“ odigrana je na Novoj sceni edukuju kadrove, radionice pozorišne BDP-a 15. Maja. U predstavi igraju Dragan kritike Udruženja pozorišnih kritičara i Petrović Pele i Slobodan Boda Ninković, koju teatarologa, niti svojevremeni Staž mlade zajednički i rediteljski potpisuju. „Savršen kroj“, kritike Sterijinog pozorja. najavljuje stvaranje pozorišne trilogije „Subjek- S druge strane, u doba najvećeg uzleta tivno s radošću“. Ideja se rodila kao odgovor na našeg teatarskog života, najautoritativniji pitanje kako nastaviti dalje u ovim, gotovo nemogućim uslovim za rad u pozorištu. Pouče- kritičari su – uz malobrojne izuzetke – bili ni zajedničkim, pedesetogodišnjim pozorišnim u isti mah i visokopozicionirani partijski iskustvom, Pele i Boda, odlučili su da ostatak kadrovi (SKJ). Nestankom jednopartij- svog profesionalnog života provedu u radu i to skog sistema, kritičar je izgubio poziciju isključivo u projektima koji se tiču njih i pred- osobe koja javnost informiše o podobno- stavljaju im zadovoljstvo.Tako je nastala ideja sti predstave. za novi pogled na svet i posao kojim se bave. Umesto „Stand-Up-a“, rešili su da pokrenu Tako smo ušli u tranziciju kada je kri - pravac „Sit down“. Scenograf je Uglješa Vrcelj, tikom počeo da se bavi ko je stigao, pa smo kostimograf Dragica Laušević, autor songova je otuda suočeni i sa flagrantnim primerima Boda Ninković, a koreograf Milan Gromilić. apsolutne nepismenosti, nestručnosti, su- Sve je manje dama među kritičarima: Ana Tasić

17 LUDUS 191 - 194 TIKER BORBA ZA OPSTANAK Ansambl prištinskog Narodnog pozorišta ne posustaje, mada je retko u dometu "Tri čekića (o srpu i da ne govorimo)" Deane Leskovar u režiji Jovana Grujića premijerno je žiže interesovanja i osnivača (Republike) i medija izvedena u Pozorištu Boško Buha 25. maja. ojan Stojčetović, zamenik direktora muči isti problem. Tako je i kod nas. Ova Predstava je rađena u koprodukciji sa Kultur- nim centrom Inđija, gde je izvođenjem projekta Narodnog pozorišta Priština, pravi „pozorišna tragedija” koja ne postoji obeležen 10. rođendan ove ustanove.. Gluma- Bpresek protekle sezone: „U sezoni nigde na svetu, nas je ujedinila i ojačala. čka ekipa je sastavljena od četvoro mladih 2012/13. imali smo dve premijere. U junu Kad kažem tragedija, mislim na to da smo glumaca iz Inđije i glumaca pozorišta "Boško 'Građanin plemić' u Orahovcu, i u martu mi Nacionalno pozorište, jedne, trebalo Buha". U predstavi glume: Petar Benčina 'Kiler Džo' u Zvečanu. Odigrano je preko bi, ozbiljne države u Evropi, a da nemamo (glumac Beogradskog dramskog pozorišta), sopstvenu zgradu!? Pokrivamo više nego Aleksandar Milković, Jelena Trkulja, Uroš tridesetak repriza, što je puno s obzirom Jovčić, Danilo Milovanović / Nikola Bošković, na to da nemamo matičnu scenu”, kaže bilo ko teritoriju delovanja, a da nemamo Sonja Kovačević, Petar Milićević, Sonja Mlade- Stojčetović. „Što se tiče samih mesta gde scenografiju da odložimo nakon nov, Aleksandra Simić, Borka Tomović, Brani- odigravanja, naše pozorište uglavnom nekog gostovanja. U takvim okolnostima, slav Platiša i Dragoljub Denda. Dramaturg je jača ljubav za poslom, poštovanje prema Milena Depolo, scenograf Ljerka Hribar, kosti- igra po improvizovanim scenama širom kolegama, jer smo svi u istom čamcu i Iz predstave „Kiler Džo” prištinskog Narodnog pozorišta mograf Momirka Bailović, a kompozitor je Kosova i Metohije, gde živi barem jedan svest da samo zajedno možemo da opsta- Srđan Marković. Srbin. Redovan repertoar izvodimo u nemo. Kod nas vlada velika sloga, što smo je poražavajuća činjenica, iako se raduje- stavno, još uvek ne radi. Zaista bih se rado- Zvečanu, a neretko igramo po portama mnogo puta dokazali. Sa kolegama otvo- mo da recimo Dom kulture u Šilovu ima vao da država već ima rešenje, ali nekako Autorski projekat grupe glumaca "Izdaja", inspi- manastira, povratničkim kućama, livada- veće šanse da plati profesionalnog redite- risan delom "Prevara" Harolda Pintera, premi- reno pričamo o problemima kuće. Desi se iz iskustva znamo da, ako se sami ne izbo- jerno je izveden 27. maja u jednoj od sala multi- ma, dvorištima, školama, parkinzima da pre gostovanja kažemo: „Nemamo za lja za školsku predstavu, nego mi za našu rimo za sebe, možemo jednostavno biti pleksa "Kolosej" u tržnom centru "Ušće". Pozo- itd... Naravno, gde postoji scena, onda su dnevnice, nemamo za putne troškove, profesionalnu. Moram da se zahvalim zaboravljeni. rišnu predstavu u neuobičajenom prostoru to raznorazni Domovi kulture. Neki nisu nemamo ništa. Hoćete li da igramo u Kancelariji za KiM zato što nas trenutno Znate kako, trenutno legitimno oruž- novinarima uradili su glumci Milena Đorđević, uvek u stanju da prihvate predstavu, zbog Prizrenu za malu Milicu i preostale Srbe?” jedino oni finansiraju. Nažalost, pošto oni je koje posedujemo kao država za odbra- Milan Kovačević i Dragan Marinković, a u ekipi nisu naši osnivači i zakonski ne mogu nu identiteta Srba na Kosmetu, jeste kultu- je i Miloš Đorđević. gabarita scenografije, ali mi se uvek prila- Nikada se nije desilo da neko odbije. Naši gođavamo i gledamo da publika vidi glumci vade novac iz svog džepa i dolaze direktno da nam uplate sredstva za putne ra. Nažalost, to nam je jedino preostalo U okviru "Dana narodnog pozorišta Sterija" u izvedbu što bližu originalu. Ove godine na dogovoreno mesto. Poznavajući lično troškove nekog gostovanja, taj novac se oružje, pošto je država Srbija izgubila Vršcu, 14. februara održana je konferencija za smo bili učesnici na dva festivala sa pred- svoju publiku, nažalost zbog njihovog uplaćuje opštinama u kojima igramo. svaki mogući rat na Kosmetu, uključujući novinare na kojoj je saopšteno da će jedino stavom 'Građanin plemić' (Dani komedi- broja u pojedinim mestima, glumci oseća- Međutim, do sada je samo nekoliko gosto- i ovaj poslednji sa potpisivanjem Sporazu- profesionalno pozorište na rumunskom jeziku ma. Njen lagani odlazak sa ovih prostora je u Jagodini i Festival komedije u Zvorni- ju ličnu potrebu i moralnu obavezu da se vanja plaćeno – taj novac je uspeo da u Vojvodini, koje deluje u okviru vršačkog će u mnogome uticati na opstanak Srba. ku). Trebalo je da učestvujemo sa 'Kiler s vremena na vreme sretnu sa njima i da stigne do nas, ostatak se gubi negde kroz teatra, nositi ime "Petru Krdu". Pesnik, prevo- komplikovanu proceduru i papirologiju. Da bi sprečili da Srbi zauvek zaborave svoj dilac, pozorišni pregalac i kulturni poslenik Džoom' na 'Joakimu Vujiću' kao OFF im pruže ono što neko ima u Beogradu, Sve u svemu, da nije naše rešenosti, ličnih jezik, moramo da ih „bombardujemo” Petru Krdu (1952- 2011) jedan od osnivača i program, ali smo to odbili zbog interesa Novom Sadu, Nišu ili Kruševcu. Kada prijatelja, sloge, inata, potrebe, odgovor- kulturnim dešavanjima svakog kalibra. predsednik "Književne opštine Vršac" (KOV), same predstave. Ista je trebalo da učestvu- nakon odigrane predstave, podelimo sa bio je od samog osnivanja (2003) Profesinalnog publikom parče hleba, čašu vina, prespa- nosti... što se ulaganja države u nas tiče, Nije dovoljno da uključe TV, moraju i sami pozorišta na rumunskom u Vojvodini, na je i na „Mucijevim danima”, ali iz pozna- mi bismo mogli katanac da okačimo. da pričaju srpski. Mi kao jedino pozorište tih razloga, oni nisu održani. Što se tiče vamo u njihovim domovima, jasno je njegovom kormilu u ulozi predsednika Umet- zašto se svi u našoj kući osećamo kao veli- Da li ima najava ili naznaka na koji na teritoriji Kosova i Metohije, i pona- ničkog saveta. Za to vreme na njegovu scenu igranja van Kosmeta, često igramo na veli- ka i složna porodica. Za sada nam odlično će način i da li će uopšte Sporazum sa vljam, jedina kulturna institucija od postavljena su dela Ežena Joneskoa, Mateja koj i maloj sceni Narodnog pozoriša u Višnjeka, Jovana Sterije Popovića, Sanje Doma- ide. Pištinom uticati na dalji rad Pozorišta? nacionalnog značaja koja je prisutna na zet, Danila Kiša, Vaska Pope, Nikite Staneskua , Beogradu. Imamo odličnu komunikaciju Kakva je situacija sa finansiranjem Upravo to što nema nikakvih najava i ovoj teritoriji, odlično shvatamo značaj Mirčea Eliadeja, Franca Kafke, Gabrijela Kifua, sa njima, potpisan je i protokol o saradnji, u ovom trenutku? naznaka je nešto što nas brine. Neverova- svega toga i svakoga dana radimo na tome. Marina Soreskua, Alfonsa Zura i drugih. Odlu- uostalom 'Građanin plemić' je i rađen u Situacija je više nego očajna. Imamo tno je da niko do sada nije pomenuo Obilazimo svako dvorište u kome ima ka da rumunski ansambl ponese Krduovo ime koprodukciji sa Narodnim pozorištem. U kulturu i na koji način država misli da ona Srba, podsećajući ih da nisu zaboravljeni i obrazložena je rečima da je on "dao Profesiona- sreće da u našem mjuziklu „Ne očajavaj- aprilu je na velikoj sceni pred prepunom te” postoji završni song, koji govori o tome treba da bude prisutna na Kosmetu. Još da imaju prava na to da budu Srbi bez obzi- lnom pozorištu na rumunskom u Vojvodini ra na to šta se potpisuje. Mađarska u veli- prepoznatljiv pečat i identitet". salom igrao 'Kiler Džo', a na sceni „Raša da ne treba očajavati i kada sve izgleda nijedan poziv iz Ministarstva kulture, koje Plaović” se redovno igraju 'Građanin najcrnje moguće. Naš šef računovodstva je naš osnivač, nismo dobili, niti ima koj meri finansira njihovu kulturu u U Narodnom pozorištu u Užicu je 21. marta plemić', 'Ne očajavajte', 'Kokoška 2' itd.” Dado, kad god završi proveru finansijskog naznaka da ćemo dobiti. Oni odlučuju, ali Vojvodini, kao strateški put ka očuvanju održana premijera komada "Čudo u Šarganu" Da li „izmeštenost” i kako utiče na stanja na računu, obavezno kao svojevr- mi smo na terenu, bez konsultacija bojim naroda i tradicije. Ne vidim zašto bismo Ljubomira Simovića, u režiji Ive Milošević. "Ne mi bili pametniji pa da dozvolimo da se u osećam se obaveznom da ovom predstavom odnose u ansamblu? snu terapiju pušta taj song! Mi smo za ovu se da nećemo otići nigde. Svakim danom udovoljim očekivanjima svih ljudi, već da done- Sa ponosom uvek ističem kako nema sezonu dobili 200.000 dinara za projekte. rastu tenzije: gde će država povući crtu, ko našoj zemlji čukun-unuk nekoga Miloša sem nešto što je moje, a ne da ponovim ono što bolje atmosfere u nekom pozorištu od Jasno vam je da tim novcem možete da će biti sa one strane, ko će biti pušten niz iz Uroševca, kroz izvesno vreme, igrom su drugi reditelji radili u nekom drugom vreme- naše. Možda zato što nemamo pozorište? platite prosečnog kostimografa i da zatvo- vodu. Mi kao ljudi koji vodimo kuću, zaborava nazove Bekim! nu", naglasila je Miloševićeva. "Čudo u Šarga- Šalim se, naravno. Imamo vrhunske i rite knjigu! Mi smo ipak izašli sa dve prvenstveno direktor Nenad Todorović, Planovi za narednu sezonu? nu" igraju glumci užičkog teatra Divna Marić, Da postojimo! Dragana Vranjanac, Bojana Zečević, Branislav poznate glumce, i po mnogima koji prate premijere. Pre nekoliko dana smo saznali, imamo par idejnih rešenja, kako bismo Ljubičić, Vahidin Prelić, Slobodan Ljubičić, naš rad, ansambl je jedan od najboljih u iako smo jedina institucija kulture koja mogli ovo tehničko pitanje da rešimo. Svetislav Jelisavčić, Momčilo Murić, Ivana Pavi- zemlji van Beograda. Znate da tragedije funkcioniše na teritoriji Kosmeta, da svaki Međutim, nemamo kome to da saopšti- ćević-Lazić, Hadži Nemanja Jovanović, Goran Maša Stokić Šmakić, Dušan Radojičić i Nikola Penezić. uvek spajaju ljude, zbližavaju ih, jer ih Dom kulture ima veći budžet od nas?! To mo, zato što se na našem pitanju, jedno- Scenografiju je osmislio Gorčin Stojanović, kostime Maja Mirković, a dizaj zvuka Nikola Pejović. PREMIJERA, FESTIVAL ZA DECU, PREMIJERA Pozorište "Hristo Botev" iz Dimitrovgrada obeležilo je u aprilu veliki jubilej -125 godina od U Kruševačkom pozorištu model koprodukcija i decentralizovanog umreža- osnivanja, komadom Branislava Nušića "Ožalo- šćena porodica" u režiji Slobodana Aleksića. Po vanja vide kao način unapređenja teatarske ponude Aleksićevim rečima, osim 125. godišnjice posto- janja pozorišta, koje je osnovano daleke 1888. očetkom marta je u Kruševačkom le pozorišne trupe iz Kruševca i Kragujev- godine, ovom predstavom obeležava se i 75. pozorištu premijerno izvedena ca. Inače, dugi niz godina imamo saradnju godišnjica od smrti proslavljenog srpskog Pmjuzikl-predstava „Mi čekamo be- sa kragujevačkim festivalom 'Zlatna komediografa. bu” Stevana Koprivice, u režiji Vladimira iskra', tako da se uvek trudimo da dove- demo dobre predstave iz drugih zemalja, i U Domu omladine Beograda, 16. juna je premi- Popadića. Iako do sada nije bilo mjuzikla „Mi čekamo bebu” Kruševačkog pozorišta na sceni Kruševačkog pozorišta, manjak priuštimo našim gledaocima nešto druga- jerno izvedena drama ‘’Kiseonik’’ Ivana Viripa- od početka Prvog svetskog rata. Sedam- majstori u radionicama brže i lakše rade jeva, u režiji Ivana Baletića. Autor prevoda iskustva ansambla u radu na ovom žanru čije”, kaže upravnik Nedić. Ove godine je naestoro niških i kruševačkih glumaca, dekor, kostime... a prisustvo naše najzna- drame je Novica Antić, adaptaciju potpisuje nije očigledan: oni su zaista ujednačenom na festivalu „Kuc-tuc” učestvovala i pred- doneće priču o izuzetno značajnom delu čajnije republičke kulturne manifestacije Slobodan Obradović, dramaturgiju Jelena Pali- kolektivnom igrom i muzikalnošću uspeli stava iz Šangaja. gorić, kompozitor je Manja Ristić, autor video i Iako je bilo najave da će pozorište za srpske istorije tokom Prvog svetskog rata ’Vukov sabor’, samo dodatno podiže zna - da dosledno sprovedu rediteljski koncept. vizuelnih efekata Stevan Lung, a scenografije decu odvojiti od večernje scene u Krušev- i povlačenju srpske vojske i naroda, od čaj i respektabilnost našeg projekta, od po- Po rečima upravnika Branislava Nedića, Dijana Bardžić. Glavne uloge tumače Jelena Ilić cu, proces je još uvek u toku i on naravno, severa ka jugu zemlje, sve do početka četka.” i Vladimir Aleksić. Drama Kiseonik Ivana Viri- Kruševačko pozorište je dobilo mjuzikl u velikoj meri, zavisi i od čelnika grada. prelaska Albanije. Kroz prizmu ljubavi U predstavi igraju glumci kruševa- paeva, kroz deset kompozicija, analizira pitanja: koji „publika rado gleda i koji puni salu ljubavi, dobrote, mržnje, vere, nasilja, seksual- Nedić veruje da bi nakon otvaranja Pozo- između dvoje mladih ljudi, pratimo poje- čkog i niškog pozorišta: Dejan Cicmilović, pozorišta”. Predstava „Mi čekamo bebu” nosti, opsednutosti novcem, terorizma, politike rišta za decu i festival „Kuc-tuc” mogao dinačne tragedije i sudbine naroda i poje- Aleksandar Mihailović, Nikola Pantović, je bila učesnik Pozorišnog maratona u i demokratije u postmodernim i posttranzicio- da postane stalni festival. Izvesnost njego- dinca. U pitanju je najčistiji deo naše isto- Sanja Krstović, Bojan Veljović, Marija nim društvima danas. Somboru. vog stalnog održavanja u budućim godi- rije i godine gde su svi Srbi bili složni...” – Gašić Gajić, Dejan Tončić, Biljana Jocić- Ubrzo nakon četvrte premijere u kaže Nedić. Dalje navodi razloge kopro- nama za sada još uvek – nije izvesna. Savić, Predrag Milenković i drugi. sezoni 2012/2013. u Kruševačkom pozo- Ubrzo nakon ovog festivala za decu, dukcionog modela: „U vremenima kada rištu krenulo se sa pripremama za novi Premijerno izvođenje biće na Vidov- Rubrika Tiker nastaje od vesti koje saradnici otpočete su probe na novoj predstavi za je novca sve manje i kada je pitanje da li festival predstava za decu pod imenom odrasle: u pitanju je roman Branislava će ga uopšte biti, naročito za kulturne dan, na otvorenoj sceni Slobodišta u Kru - Ludusa prikupljaju i šalju. Ona je baza podataka ševcu, na zatvaranju Vidovdanskih sveča- za elektronsko izdanje Ludusa koje se nalazi na „Kuc-tuc”. Analogno „Kruški”, već uteme- Nušića „Devedstopetnaesta – tragedija događaje, moramo pronalaziti nove nači- web adresi UDUS-a, a ažurira se jedanput nedelj- ljenom i ustaljenom Božićnom festivalu, jednog naroda” u režiji Milana Neškovića ne rada. Iz tog razloga, naše tri ustanove nosti, proslave Dana grada Kruševca. U no. Ludus, takođe, možete naći i na Facebook-u, „Kuc-tuc” je festival netakmičarskog ka - i po dramatizaciji Spasoja Ž. Milovanovi- su udružile sredstva, znanje i rad u želji da septembru će predstava nastupati na jubi- gde možete postavljati komentare, predloge za raktera i održava se tokom Uskršnjih praz- ća. Predstava se radi u koprodukciji sa dobijemo predstavu, koja će sigurno biti larnom 80. Vukovom saboru u Tršiću, a u teme koje bi trebalo pokrenuti. Kratke tekstove oktobru čekaju je „pozorišne“ premijere u (do 1500 karaktera sa razmacima) i fotografije nika. „Usled izražene potrebe naše naj- Narodnim pozorištem iz Niša i Centra za mnogo kvalitetnija, nego da smo je radili možete slati mejlom na adresu: mlađe publike za pozorišnim događajima, kulturu „Vuk Karadžić” Loznica, odnosno pojedinačno. Podela je mnogo bolja, jer Kruševcu, Nišu i Beogradu. [email protected] sa naznakom „za Tiker“ pored ’Kruške’ smo organizovali još jednu Vukovog Sabora. „Ovom predstavom po - možemo birati između više kvalitetnih pozorišnu reviju. Na festivalu su nastupi- krećemo priču o obeležavanju sto godina glumaca koje naša pozorišta imaju, Jelena Popadić Sumić

LUDUS 191 - 194Lu 18 Pozajmljivao sam pisaće mašine, pa su neki delovi pisani ćirilicom, neki latini- GLUMA JE NAČIN ŽIVOTA com, a kada ne bih imao mašinu pisao sam „Došlo je vreme u kome se direktori pozorišta biraju kako bi onoga ko ih i rukom. Na 30. Danima komedije u Jago- je postavio odbranili od pozorišta”, kaže Slobodan Ljubičić, prvak Naro- dini osvojili smo dve nagrade – ja sam dnog pozorišta Užice dobio „Zlatnog ćurana”, a koleginica Ivana Kovačević Nagradu za najboljeg mladog Slobodan Ljubičić počeo je glumački Kragujevcu, Prištini i Vršcu. „Nisam mo - komičara. put pre tri i po decenije i ostvario na stoti- gao da budem sa majkom i rastao sam kod Igrali ste u skoro svim pozorišnim ne pozorišnih uloga u skoro svim teatar- njenih roditelja u Kragujevcu. Moguće je formama, ali koji vid pozorišta najviše skim formama u pozorištima u Zaječaru, da nesvesno nisam voleo njen posao jer volite? Kragujevcu, Nišu, Kruševcu, Bijelom Po- nas je razdvajao, pa je to verovatno bio i Najbolje se osećam u komedijama. lju i Užicu. Igrao je na televiziji i filmu, razlog što sam na pozornicu stao tek sa Publiku je vrlo lako rasplakati, posebno dobio mnoštvo priznanja i jedini je glu - sedamnaest godina. Bilo je to 1974. godi- danas u zemlji u kojoj mi živimo, ali treba mac koji poseduje čak četrnaest nagrada ne u predstavi Zona Zamfirova, koju je u je zasmejati. stručnog žirija Festivala „Joakim Vujuć”, a Kragujevcu režirao Milovan Novčić, a u Osim te vrste pozorišta, postoje i među tridesetak vrednih tu je i „Zoranov kojoj je moja majka igrala Vasku. Bili su predstave koje se bave našom svakodne- brk”. im potrebni statisti, ali ja sam odbijao i, vicom, ali im se zamera da sa scene Profesionalnu karijeru je započeo tek po nagovoru devojke sa kojom sam se maltene nude direktan prenos realnosti zabavljao kao sredjoškolac, konačno pri- 1977. godine u zaječarskom pozorištu i za sa naših ulica. Koliko je danas značajan i ju gospodra”, međunarodnog autorskog deset godina u tom teatru vežu ga izuze- stao. Bila je to moja incijacija u pozorište”, takav teatar? Premijera komada „Svečana ve - svedoči prvak užičkog teatra, čiji su sin projekta u režiji Andrea Paćota, a koji je tno lepe uspomene. Kako ističe, imao je Ne događa se to prvi put u našem če ra u pogrebnom preduzeću” po te - užičko pozorište izvelo 2007. godine na sreću da uči od velikih pozorišnih umet- Branislav i kćerka Danica takođe glumci. teatru. Taj takozvani „crni talas” u našem kstu Iva Brešana, u režiji Snežane Isprobali ste se i kao reditelj. Zbog Venecijanskom bijenalu.. nika – Milana Svilana, Dare i Miše Petro- pozorištu može da uspe u kratkom perio- Udicki, izvedena je 13. juna u Narod- To je bilo lepo i nestvarno iskustvo, vić, Slavke i Andrije Kotri, Milana Popo- čega Vam je bila važna i ta vrsta pozori- du i takve predstave nisu izdržale sud nom pozorištu u Užicu. U komadu, šnog iskustva? iako smo predstavu igrali u nemogućim vića, Nenada Ciganovića, Slave Stojanovi- vremena. Nisu ni mogle, jer se uvek to nastalom sedamdesetih godina proš - uslovima jer je temperatura bila oko 45 ća... Njegova prva uloga bila je u tom pozo- Reditelj sam bio sticajem okolnosti i pretvori u dnevno-političko pozorište, a log veka, koji je kritikovao tadašnju u užičkom pozorištu postavio „Boing, stepeni u prostoru bivšeg hangara, na rištu 1978. u predstavi „Delije na Bihaću”, to tetaru ne treba. Naravno da pozorište socijalističku vlast i koji je osamde- čijem je krovu od lima moglo jaje da se Branka Ćopića, u režiji Petra Zeca, u kojoj boing”, u kome sam igrao 116 puta. To je treba da ukaže na probleme trenutka u setih godina osavremenjen, u čijem postala kultna predstava, a nedavno sam ispži, a ja sam igrao u kombinezonu je igrao Đurajicu. Iako je Kragujevčanin i kome živimo, ali to mora da se uradi tako središtu je ljudska pohlepa i teza da premazanom silikonom! Predstavu je 1981. godine bio pozvan u kragujevačko je osvežio angažovanjem mlađih gluma- da može da izdrži sud vremena. društveni sistem ne određuje njegov ca. Bila je tada kriza publike u užičkom odlično prihvatila i pubika i kritika. Sutra- pozorište, u trenutku potpisivanja ugovo- Šta je to čime bi pozorište trebalo da naziv, nego ga čine ljudi, igraju – po- dan smo krenuli da prošetamo Venecijom ra odustao je od te namere i vratio se u pozorištu i hteo sam da komad koji sam u se bavi danas, a da ipak opstane u vreme- red Slobodana Ljubičića i Vladimir Zaječaru igrao dvesta puta postavim i u i kod fontane i spomenika Goldoniju video Zaječar, gde je ostao do 1987. godine. nu u kome nema razumevanja, ni novca Kurčubić – Vahidin Pelić, Goran sam mnoštvo ljudi. Odjednom se jedan „Imali smo sreću što je u to vreme uprav- Užicu. Međutim, problem je nastao kada za pozorišnu umetnost? Šmakić, Hadži Nemanja Jovanović, sam otkrio da tekst verzije koju je uradio čovek okrenuo ka meni, ustao i povikao: nik zaječarskog Pozorišta bio Vitomir Mi - Kriza pozorišta nije eksluzivnost da - Divna Marić, Ivana Pavićević, Bilja- „Bravoooo, maestro! Grande Arlekino!” lisavljević, novinar koji je neverovatno Milan Bogosavljević, a koji sam igrao u našnjice, ona je uvek pratila kulturu. Bilo na Zdravković, Danica Ljubičić, Ni- Zaječaru, nigde ne postoji. Pošto sam Usledio je veliki aplauz. Okrenuo sam se voleo pozorište, kao i još jedan divan čovek ko da je na vlasti neće moći ništa da uradi kola Popović, Nikola Penezić i Dušan da vidim kome aplaudiraju, ali onda sam – Milan Bogosavljević, reditelj. Oni su napament znao sve uloge, pa i improviza- protiv pozorišta ako pozorište ima publi- Radojičić. Stručni saradnik je Goran cije, odlučio sam da napišem po sećanju. shvatio... To je najlepša i najvrednija negovali ansambl i oblikovali ga prema ku. Pedesetih godina, kada su zatvarana Golovko iz Splita, scenski pokret je nagrada koju glumac može da doživi. repertoaru koji je bio planiran za nekoliko pozorišta u Srbiji, malo ko zna da je užičko osmislio Ivica Klemenc, scenografiju Je li bilo uloga za koje ste smatrali da narednih godina”, kaže Ljubičić koji je Čudno „Čudo u Šarganu” pozorište opstalo zahvaljujući Slobodanu Marijana Zorzić Petrović, a muziku ste ih nezasluženo „propustili”? nakon Zaječara nastavio karijeru u Užicu, Za predstavu „Čudo u Šarganu” Peneziću Krcunu. S druge strane, pozori- Nikola Pejović. Bila je jedna, i to je uloga Žana u Nuši- gde je ostvario možda i svoje najbolje Ljubomira Simovića, u režiji Ive šte ne treba da podilazi publici, ali istovre- ćevom „Mister dolaru” u zaječarskom uloge. Milošević, koja je premijerno izvede- meno, ne treba da bude samo sebi svrha. ansamblu, ne insistira se na kvalitetu, pozorištu. Bio sam mlad, priželjkivao sam Iako nije završio Akademiju pozori- na 21.marta i koja je podelila publi- To ne isključuje i potrebu za predstavama ansambli su stari, ali u užičkom pozorištu, tu ulogu, ali je nisam dobio. šne umetnosti, ističe da je obrazovanje ku, Ljubičić kaže da je „propuštena koje neće privući mnogo publike, ali zahvaljujući direktoru Zoranu Stamatovi- Delujete kao srećan čovek? veoma važno, ali da je „pozornica jedino pozorišta koja u svom nazivu imaju pridev prilika da užičko Pozorište dobije ću i umetničkom direktoru Nemanji I jesam srećan jer radim posao koji mesto na kome se stvara glumac”. Smatra kultnu predstavu. Nikada nisam imao „narodno”, moraju da nude repertoar za volim, imam podršku porodice, a pozori- da „Akademija ne može da stvori glumca, sve građane. Rankoviću, angažuju se mladi i obrazova- nesporazum sa rediteljima. Nisam se ni glumci. Susreti „Joakim Vujić” zami- šte mi je dalo više nego što sam ja dao već mu nudi predispozicije da to postane. možda slagao sa njihovim koncep- Gostujete u pozorištima i na festiva- šljeni su kao susreti pozorišta i nekada su njemu. Onda kada budem osetio gluma- Bilo je mnogo obrazovanih i talentovanih tom, ali sam svaki put ulagao svoj lima širom Srbije i kakvo je stanje u glumci danima razgovarali i razmenjivali čku nemoć, sam ću se povući, mada glumaca koji su umislili da su vedete, ali glumački maksimum. Nažalost, to - našem tetaru? iskustva, ali danas toga nema. smatram da glumac nikad ne može da se su brzo nestali. Gluma je način života – ili kom primpreme „Čuda u Šarganu” Nažalost, došlo je vreme u kome se penzioniše. si glumac ili nisi,” poručuje Ljubičić. nije bilo komunikacije sa rediteljkom, direktori pozorišta biraju kako bi onoga Kruži priča da su Vam ljudi na ulici Majka mu je takođe bila glumica koja što mi je veoma žao”, dodaje Ljubičić. ko ih je postavio odbranili od pozorišta. u Veneciji prilazili i čestitali nakon izvo- Nenad Kovačević je igrala u pozorištima u Čačku, Kraljevu, U većini pozorišta ne vodi se računa o đenja Goldonijevog komada „Sluga dva-

akon pet premijera, brojnih gosto- maja, kada je na osamdeseti rođendan lost dana mnogo ranije, želja je bila da se vanja u zemlji i inostranstvu, izda- I DALJE BESKUĆNICI velikog histriona u Zaječaru predstavlje- napravi pravo pozorište u kome će svi Nnja i jedne knjige i održavanja po - Završena pozorišna sezona u Pozorištu Timočke krajine „Zoran Radmilović” na knjiga Tomislava Mijovića „Pesnici i uživati. I glumci i publika. zorišnog festivala, sve u uslovima kada je likovni umetnici Zoranu Radmiloviću”, Šta reći na kraju. Svi projekti oko zgrada Pozorišta zatvorena za igru, a sred- Braila, Bukurešta, Silistre, Rusa, Vidina, Predstavom „Putujuće pozorište knjiga je promovisana i u prepunom izgradnje protivpožarne zaštite su završe- stva za produkciju iznose nula (i brojka- Zaječara i Beča. Ono što je ostalo nakon Šopalović “zaječarski teatar gostovao je foajeu Ateljea 212 u Beogradu. Na kraju ni i očekuje se tokom leta njihova realiza- ma 0 dinara), protekla pozorišna sezona gostovanja jeste preliminarni dogovor najpre u prepunom Zvezadra teatru pred pozorišne sezone usledile su još dve cija, kako bi zgrada Pozorišta Timočke može se smatrati više nego uspešnom. oko rada na jednom zajedničkom koma- beogradskom publikom, a potom i na 49. premijere: bugarski reditelj Žoro Ivanov krajine „Zoran Radmilović” bila stavljena Proces izrade projekata potpuno nove du pozorišta u Đurđevu i Zaječaru. Festivalu profesionalnih pozorišta Srbije postavio je na scenu komad za decu „Ko u funkciju i kako bi predstave i prilično protivpožarne zaštite i njihove realizacije Možda je najznačajnije gostovanje bilo na „Joakim Vujić” u Lazarevcu. Iako predsta- je ovde kriv”, a Irfan Mensur predpremi- ambiciozan program koji priprema upra- još uvek je u toku (a bilo je planirano da festivalu „Virkas” (Virovitičke kazališne va nije ovenčana nagradama, osim Petra jeru komada „Žurka, žurka” Karla Gamo- va ovog pozorišta mogli da budu realizo- sve bude završeno do početka pozorišne svečanosti) u Virovitici. Komad Nebojše Antonovića, koji je dobio nagradu za letija. Kako je rekao Irfan Mensur, koga je vani na pravi način. sezone prošle godine). U ovoj besparici, Romčevića „Karolina Nojber” u režiji najbolju originalnu muziku. bolest sprečila da premijera ugleda svet- Davor Marušić napravljen je tako pravi podvig. Dva Miloša Jagodića naišao je na izuzetan Zaječarci su gostovali ovoga proleća i komada su premijerno izvedena prošle prijem, a gostoprimstvo domaćina ostavi- na festivalu „Dunavski talasi” u susednom godine na festivalu Dani „Zorana Radmi- lo je najjači utisak. Čak ni najstariji, Vidinu u Bugarskoj predstavom za decu lovića”. „Putujuće pozorište Šopalović” najiskusniji glumci, jer u ansamblu nema „Uspavana lepotica” Dobrija Mirčeva. Ljubomira Simovića i praizvedba teksta onih koji su prešli šestu deceniju, ne seća- Iako je jezička barijera, samo naizgled, „Čija je moja koža” Žarka Jokanovića, oba ju se kada su i gde tako toplo i srdačno bila prepreka kao i otvoreni prostor grad- u režiji Miloša Jagodića. „Šopalovići” su dočekani. Istovremeno, niko pouzdano ne skog trga, pa su glumci morali uložiti jedan od najboljih savremenih dramskih može reći tačno kada je Zaječarsko pozo- maksimum energije kako bi se bar čuli, tekstova i teže je napraviti lošu predstavu rište poslednji put gostovalo u Hrvatskoj. prostor ispred scene je bio prepun mališa- nego dobru, tvrdi Vladimir Đuričić, upra- Više od četvrt veka, sigurno. U društvu na koji su odlično reagovali. vnik pozorišta. pozorišta iz Celja, Tuzle, Kragujevca, Rije- Pozorišna sezona ove godine oboga- Usledila su gostovanja u zemlji i ke, Vinkovaca, Zagreba, Šibenika, Karlov- ćena je za još jedan kamenčić koji je u inostranstvu. Krenimo hronološki: u Đur- ca i Siska našlo se i Pozorište Timočke pozorišni mozaik ugradila glumica zaje- đevu u Rumuniji od 22. do 27. novembra krajine „Zoran Radmilović”. „Treba reći čarskog pozorišta Nataša Petrović. Ona je održan je 15. Pozorišni festival Poduna- da je Kazalište Virovitica gostovalo prošle uradila režiju i adaptaciju komada za decu vlja, na kom je Pozorište Timočke krajine jeseni u Zaječaru na Danima „Zorana „Ko je smestio vuku”, koju su izveli pola- „Zoran Radmilović” predstavljalo Srbiju Rad milovića” komadom „Kveč”, pa se mo - zinici dramske radionice Pozorišta Timo- komadom „Transilvanija” Dragana Niko- že nakon ovog gostovanja očekivati i ko - čke krajine „Zoran Radmilović”. lića, ujedno i reditelja. Na festivalu su produkcija naša dva teatra”, kažu uprav- I taman kad pomislite da je to sve od učestvovali teatri iz četiri zemlje: Rumu- nik Zaječarskog pozorišta Vladimir Đuri- jednog malog provincijskog pozorišta nije, Bugarske, Srbije i Austrije, a publika čić i ravnatelj Kazališta u Virovitici, Miran kakvo je zaječarsko, usledila je još jedna je mogla da vidi pozorišta iz Đurđeva, Hajoš. promocija i dve nove predstave. Nakon 11. „Putujuće pozorište Šopalović”, Pozorište Timočke krajine „Zoran Radmilović”

19 LUDUS 191 - 194 Danijela Ugrenović, glumica SKROMNA, A ODGOVORNA beogradskog Narodnog pozorišta: Za Mimu me vezuju divne uspo- Mima Vuković Kurić, prvakinja niškog Narodnog pozorišta (u penziji), u osamdesetoj godini života ne mene, pre svega na jedno divno i posustaje: nedavno je snimila, prvi put – film, i to u Meksiku! bezbrižno otkrivanje pozorišta u seni. Moja rana mladost bila je zaražena iplomirala je glumu na Akademiji Njeni učenici danas zauzimaju zna - besmrtan. Reč je o Jugoslovenima koji su otkrivanjem Čehova, Andrića, Šek - za pozorište i film u klasi Tomisla- čajna mesta u pozorištima ne samo Srbije. pred kraj i posle II svetskog rata emigrira- spira, antičkih tragedija... Sećam se Dva Tanhofera 1955. godine. U Nišu Razgovaramo u njenom stanu uz kafu i li u Meksiko. Devedesetih godina kad tog divnog žara i pripadanja. Takođe, je od 1961. do 1991. godine odigrala oko cigarete... ovde kod nas počinju zla vremena, i tamo od rane mladosti u sebi nosim pozo- osamdeset uloga – od Šekspira do Joneska, Dobili ste poziv iz Meksika da igrate u dalekom Meksiku, deca i već zreli odra- rišnu etiku kojoj je ona postavila od Brehta do Fejdoa, od Tolstoja do Nuši- jednu od glavnih uloga u filmu „Rat sli unuci tih emigranata, objektivni temelje. Mima, kao moj prvi pozori- ća, Dostojevskog, Anuja, Šoa, Sremca, Manuele Jaković” („La guerra de Manu - Meksikanci, najednom postaju „naciona- šni pedagog, ima važno mesto u mom Ibzena, O’Nila, Olbija, Lorke, Goldonija, ela Jacovic”) po scenariju i režiji Diane lno osvešćeni” – kao da vampir nacionali- životu. Još uvek čuvam Sistem Stani- Euripida. Jedna je od osnivača Srednje Kardozo. To je Vaš prvi film? zma iz zaboravljenih porodičnih preda- slavskog, koji mi je bio bukvar glume glumačke škole u Nišu: „Dobro je za glum- Prvi i poslednji, budući da sam u nja dobija čašu vode – znaš bajku „Bašče- u srednjoj školi. ca da sa 18 godina stane na scenu. Romeo februaru napunila osamdeset godina lik”! Scenario se dotakao i mojih bolnih i Julija imaju samo po 15-16 godina. Obra- (smeje se)! uspomena iz Sarajeva 1992. godine. zovanje, koje daje fakultet, glumac stiče Poslednji put igrali ste u pozorištu u Rekli ste mi, kada smo zakazivali minuta. „Film je umetnost čekanja i brze propuštajući kroz sebe veliku literaturu, diplomskoj predstavi Vaši bivših učeni- sastanak, da je to bilo stresno za Vas? koncentracije na okolnosti i lik” – citiram glumčev dar sadrži radoznalost za svet, ka? Stresno? Pa da, ali tek kada smo stigli Irfana. Da. Mnogi od njih završili su i fakul- u Meksiko Siti. Dočekali su nas na aero- ljude i samospoznaju”, tvrdi Mima. Glumili ste na kasteljanu? tete dramskih umetnosti (još uvek u pozo- dromu sa kamerom, cvećem, aplauzima Živela sam četiri godine u Španiji sa nijem, najlepšem dobu od 14 do 18 godi- rišnom svetu bolje je viđen „glumac – (Hadi i Ana, moj sin i snaha, već su ranije svojom decom. Govorim kasteljano ne života: imali su – prepodne u redovnoj Danijela Stojanović, glumica u akademac” – šta da se radi!). Elem, sada- bili angažovani u tim režije), smestili su dovoljno dobro da naučeni tekst izgovo- srednjoškolskoj nastavi od pet-šest časova Sankt Petersburgu: šnji prvaci niškog pozorišta, te 1999. godi- nas u divnu kuću sa vrtom i kućnom rim spontano. Pri tom, lik koji igram je dnevno, a svako popodne po tri časa Posetila sam je nedavno. Kad ne želeli su da budem sa njima na sceni u pomoćnicom, ličnim šoferom; u tom Srpkinja, baka Manuele i po scenariju glume i dva puta nedeljno časove dikcije i mislim na nju, prvo se setim kako za času kada stiču akademske diplome. Kako džinovskom gradu bez automobila – to starija od mene. Kad se jako uznemiri istorije umetnosti (dikciju je predavao vreme časa u probnoj sali u pozorištu sam mogla da odbijem tu ljubav i čast? smo shvatili već sutradan – nigde ne progovori i srpski. Jezik mi nije pravio Dragan Marković – glumac sa diplomom impulsivno, širokim koracima, u Posle te predstave ste mi rekli da je možeš stići. Elem, sva ta pompa oko doče- problem, trebalo je shvatiti kameru. Vide- zagrebačke akademije, a istoriju umetno- maksi suknji, izleće „na scenu” i poči- Vaš „glumački opus” završen i tačka, da ka, a ti znaš da sam ja skromna, a odgo- ti probni materijal, vratiti se na drugu nje da raskrinkava naše sirote vežbe. sti Marisav Radisavljević – reditelj sa morate da se „skinete” sa glume, upore- vorna – uvela me je u stres, ali na kratko. godinu Akademije, kad učiš da u datim diplomom beogradske akademije). Ti A sada je sedela bosa, u pozi lotosa u dili ste glumu sa drogom. Već posle prve probe, prvog čitanja scena- okolnostima misliš mislima lika; dostići svojoj fotelji od pruća. Prelepa je i, mladi ljudi su bukvalno živeli u školi. Već I sada mislim tako. Ali nikada nisam rija (neubičajenog na filmu), a Dijana je dokumentarnu istinu, a ipak glumiti. Kad na trećoj godini bila sam impresionirana kao i uvek – vulkan. Shvatila sam šta igrala na filmu. Imam neka iskustva sa TV angažovala samo pozorišne, i to vrsne je moć glume kroz Miminu Hekubu sve to otkriješ, posle je lako. Lakše nego u njihovim rastom, a na četvrtoj godini bili kamerom, ali film je film (smeje se i pali pozorišne glumce za svoj autorski film, u „Trojankama”. I, specijalno kroz pozorištu, ali je manje lepo. su to odrasli, divni ljudi. Bez te dve gene- cigaretu). Kada me je Diana Kardozo smirila sam se. Setila sam se šta mi je Irfan Pre šest godina u „niškom sokačetu” monolog kada oplakuje mladog Asti- racije sjajnih, sad već renomiranih glumi- jankta. U predstavi umesto mrtvog pozvala, a videla me je na sajtu Teatro dela Mensur govorio nekoliko dana pre puta: rekli ste mi da Vaš život ne bi bio potpun Rezistencia (to je teatar moga sina Hadija „Bez straha, Mimco, svaki dobar pozori- da Ministarstvo prosvete nije odobrilo ca i glumaca, režisera, dramaturga, moj tela mladića, ispred nje su iz kolica život ne bi bio potpun. Otišla sam u penzi- istovarivali gomilu đubreta. Iz te hrpe Kurića u Španiji), pa zatim poslala i scena- šni glumac može da napravi kreaciju na osnivanje Srednje glumačke škole u rio – pristala sam. Dobro, nećkala sam se filmu, a retko kada sjajan filmski glumac Nišu? ju, škola se ugasila – šteta. Šteta! podizala je nekad plastičnu flašu, Jeste li zadovoljni onim što ste uradi- nekad slomljenu igračku, ali i ona i, ja – deo mene sa starošću u kostima. Taj može da bude dobar na pozornici.” Dao Bez Svetozara Rapajića, sada profeso- zahvaljujući njenoj fenomenalnoj telesni deo se silno prepao, daleko je mi je moj Irfan mnogo uputstava o ra emertitusa beogradskog FDU, škole ne li? igri, svi mi smo videli sirotog mladi- Meksiko, ali je pobedio onaj bolji – još „markerima”, postpuku – gestu, o dugom bi bilo. Profesor Rapajić je napravio plan i Mirna sam. Moje putovanje kroz glu - ća dok je ona jadikovala... Veliki je radoznao i živ. Ne znam kako će film izgle- čekanju da se svetla, kamere, vreme – da program rada, prihvatio da bude mentor. mu se završilo. Zadovoljna sam! Učitelj Mima. dati posle montaže, ali scenario sadrži, na se sve složi kako bi se snimila samo jedna Divan čovek. A učenici su bili nadareni, jedan skriven način, antičku temu: rat je scena koja na filmu traje maksimum pet predani i nadasve vredni. U tom najpolet- Željko Anđelković

mazne, da treba da se dižu na visinu od možete da nam pomognete, možete da preko 100 metara, i kako ih zakačiti... nisu nam se pridružite... ja sam uveren da, osim imala nikakvog efekta. Dena nije naređi- Vas, u ambasadi ima još požrtvovanih STARI POZORIŠNI VUK vao, nije zahtevao, samo je blago rekao patriota.” Tog popodneva pozornica je „Dajte da pokušamo. Učinite mi, molim ličila na mravinjak, do uveče je sve blista- Sećanje na Miomira Denića (1913–1996) vas.” Ko bi se o ovo oglušio? Posle napor- lo i naši dekorateri su stigli da pripreme mnogih evropskih kulturnih centara, Slikari su izvukli pri izradi sobnih deko- nih i rizičnih akcija, naši dekorateri su scenu za predstavu. došle i do Kaira i Osake. Bio je, osim u racija liniju od 160 km, a nacrtali oko dokrpili prirodu i Dena ih je sve častio Završimo ovo sećanje na neumornog teatrima tadašnje države, gostujući sceno- milion listova. Stolarska radionica utroši- ručkom, ali – zakrpa se nikome nije dopa- borca, starog pozorišnog vuka Miomira graf i u pozorištima Bugarske, Grčke, Itali- la je 39.460 m letava, što odgovara putu od la, pa ni njemu, iako to nije hteo da poka- Denića, rečima koje mu je svojevremeno je, Španije, Egipta. Ali ovo je sve manje- Spomenika do Avale i natrag. U svemu je že. Na opšte iznenađenje, kad su se na namenio Raša Plaović: „Rođen je za kolek- više poznato, a zahvaljujući Muzeju pozo- zakucano 576.600 eksera od kojih tapeci- početku predstave sutra uveče upalili tivni rad. Nikad nije svoju ličnost stavljao rišne umetnosti Srbije i kustosima Olgi ranih 394.600 komada. Kako je za svaki reflektori, dekor su činile samo prave iznad drugih, nego je sebe utkivao u celi- Milanović i Olgi Marković, objavljene su ekser potrebno 6 udaraca, to je učinjeno stene, onakve kako ih je priroda načinila. nu...” dve opsežne publikacije u kojima se mogu ukupno 3.459.600 udaraca. Dekorateri su „Zbog te nesrećne kulise dugo nisam Jelica Stevanović naći svi podaci vezani za život i delo ovog preneli 463 tone dekoracija na rastojanju noćas mogao da zaspim. Najzad sam rešio umetnika. od 19.300 km, što iznosi 46.320 kg na da je skinem. Ali kako? Nisam, naime, Zgrada Narodnog pozorišta je pretr- jednog dekoratera koju je težinu preneo mogao da opet mučim naše ljude”, obja- „Tokom šest decenija stvaralačkog pela ozbiljna oštećenja u šestoaprilskom na razdaljinu od 1.930 km. Garderoberke šnjavao je kasnije. „Iza pozornice opazim rada u srpskom pozorištu, dao je značajan bombardovanju 1941; članovi kuće – u publici podigle su kaputa u težini neku grupu mladića. Kao da ih je sam bog doprinos procesu razvoja ove umetnosti u tehnički i pomoćni radnici, ali i umetnici 250.000 kg. Garderoberi i garderoberke stvorio... Maturanti iz Mostara, na izletu. nas, u širokom opsegu – od naturalističkog – spasavali su iz ruševina šta se spasti obukli su i svukli glumce 6.500 puta. Elek- Srbi. Profesor ljubazan. Kažem ko sam i manirizma do integralnog i angažovanog moglo i prenosili u stari Manjež, koji i i tričari su 7.600 puta ukopčali reflektore, a šta sam. Požalim se da su nam, noćas, neki učešća scenografije u predstavi kao celini”, sam stradao, ali manje nego glavna zgra- 12.000 puta promenili boje na njima.” obesni pijanci zaglavili visoko među beleži Olga Marković analizirajući umet- da. Ubrzo je uspostavljen kakav-takav (objavljeno u „Srpskoj sceni”, god. I, br. stenje naš dekor bez koga nikako ne može- nički doprinos Miomira Denića našem normalan rad u kući: paralelno sa radovi- 19) mo da odigramo predstavu. Sami ne teatru. ma na obnovi obe zgrade i oštećenih Dva sećanja koja je zabeležio jedan od možemo da ga skinemo, pa predstava Početkom godine navršilo se 100 fundusa, nastavljene su redovne probe i Denićevih najbližih saradnika, Dušan mora da se odloži... Nisu pristali da ih godina od rođenja Miomira Denića, opsežne pripreme za sledeću sezonu, a Šević, dopunjuju ovaj portret. Na gosto- častim. Pozvao sam ih na predstavu.” jednog od vodećih scenografa većeg dela imenovana je i nova uprava u kojoj je bio i vanju Drame na Cetinju 1955, trebalo je Budući da su, srećom, morali da putuju 20. veka, čije delovanje je neraskidivo scenograf Miomir Denić, na mestu tehni- da se predstava „Gorski vijenac” igra u posle prvog dela, Denić im je objasnio utkano u istoriju Narodnog pozorišta u čkog šefa. Na kraju prve sezone u okupi- prirodnom ambijentu crnogorskog krša, kako dekor koji su „spasli” igra u drugom Beogradu u više aspekata. Još tokom studi- ranom Beogradu, Denić podnosi gotovo ali se Deni nešto nije svidelo: „Sve stene delu komada. ja tehnologije, zahvaljujući svom profeso- neobično detaljan ali i duhovit referat o oko pozornice lepo su zašiljene, a ona Kada je decembra 1962. Opera treba- ru Miodragu Petroviću i našem čuvenom čemu svedoči i ovaj odlomak: „Tehnička jedna baš u sredini neprirodno zatupasta. lo da gostuje u Kairu, tehniku koja je na slikaru Jovanu Bijeliću, počinje da kreira direkcija izvela je sa svojim osobljem Kao prelomljena. Kvari sve!” Reče to i čelu sa Ševićem i Denićem stigla ranije scenografije za ispitne predstave Gluma- sledeće radove u toku 10 posleratnih predloži majstor-Eremiji, koji je sedeo čekalo je neprijatno iznenađenje – pozor- čke škole koja radi pri ovom pozorištu, a meseci – 74 binske slike: Miomir Denić kraj njega: „A kako bi bilo da mi to lepo nica je bila zatrpana starim dekorom, prve samostalne scenografije za repertoar 56; Vladimir Žedrinski 9; Ananije Verbi- zakrpimo jednom našom špicastom puna prljavštine, pod prekriven debelim Kuće kod Spomenika, za dramu Pečalbari cki 8; Milenko Šerban 1. (...) Za izvođenje stenom? Da je lepo završimo. Da malo naslagama sasušene boje, uređaji zapušte- i operu Toska, kreira već 1936. Od preko ovih komada u slikarskoj radionici utro- ispravimo prirodu.” Dalja racionalna ni... Denić se razgoropadio, odjurio u našu 400 pozorišnih inscenacija koje je tokom šeno je 2.350 kg boje u rastvoru od 8.600 upozorenja kukavnog Eremije da su kaši- ambasadu i zbunjenom ambasadoru Joži dugog umetničkog veka ostvario, većinu litara. Slikari su naslikali na platnu povr- rane stene koje su poneli iz Beograda za Brileju rekao: „Ako u toku dana patos je stvorio u matičnom, Narodnom pozo- šinu od 37.500 m2, što odgovara površini slučaj da zbog lošeg vremena mora da se pozornice ne bude očišćen, gospodin rištu, sa kojim su njegove kreacije, pored 4,5 normalnih nogometnih igrališta. igra u sali – teške preko sto kila, preglo- Šević i ja počinjemo večeras da ribamo. Vi

LUDUS 191 - 194Lu 20 SAVREMENI CIRKUS I SAVREMENO POZORIŠTE ŽENSKI CirkoBalkana u Beogradu – prolećni festival novog cirkusa PRINCIP TRANS/SKRIPT - FINALE Ana Tasić Projekat Trans/skript je prevodi la - (Frederik Sontag, Žerar Votkins – preko irkoBalkana je zajednički projekat tri na njegovu svakodnevnicu. Posle njega smo čko-izadavački projekat koji Jugoslo - Skajpa i Lusi Depo) i srpski dramaturzi organizacije koje se bave savremenim videli Arnoa Esertela u liku nekakvog auto- vensko dramsko pozorište realizuje (Uglješa Šajtinac, Marija Karaklajić i Tanja Ccirkusom – Cirk'Oblique iz Fran- mehaničara, koji je duhovito prikazao svoje Šljivar)”, kaže dramaturg Iva Brdar. cuske, Cirkusfera iz Srbije i Cirkorama iz borbe sa predmetima, konkretno sa alatom, zajedno sa Francuskim institutom, a O samom procesu rada Uglješa Šajti- Hrvatske. One su dva meseca –april i maj ove svoje strpljive pokušaje da se mašine savlada- uz podršku Ministarstva kulture nac, dramaturg i dramski pisac, kaže: „Za godine – provele u cirkuskom šatoru, na dve ju (predstava „Ključ 24”). Najzanimljivija je stolom smo sedeli prevodilac, pisac i ja. lokacije – u Zagrebu i u Beogradu. Program neosporno bila Mari Merkadel, koja je zatvo- rojekat je iniciran i otpočet počet- u Beogradu predstavljen je od 2. do 25. maja, rila ovu seriju francuskih umetnika nakon Prolazili smo kroz tekst kao čitaoci željni u šatoru montiranom u parku iza Hale Pionir prethodne dve minijature koje su značenjski kom 2012. godine sa ciljem da se razumevanja svake sitnice. To nekad može pozorišnoj publici u Srbiji približi – realizovane su radionice i laboratorije, izve- svedenije, više na polju tradicionalnog nego P da preraste u naporan i skoro neprirodan deni koncerti, kao i predstave za decu i novog cirkusa, u smislu toga da se više-manje Međunarodni festival monodrame savremena, francuska drama. Ona nije rad, kad je umetničko delo u pitanju, ali sasvim nepoznata srpskoj publici, ali ipak odrasle, u izvođenju Cirk'Oblique, Cirko- iscrpljuju u prikazu akrobacija. Merkadel je i pantomime biće održan 38. put u drugačije ne ide. Od prve do poslednje rame, Cirkusfere, Triko Cirkus teatra, Pune izvela dvadesetominutni solo „Kao kap vode Ze munu, od 4. do 7. jula na sceni ne postoji pravi uvid u to šta se trenutno replike u komadu, svake didaskalije i ’skri- kuće, Razbibrige. u ženskoj torbici”, minijaturu koja je zna - događa na francuskoj pozorišnoj sceni. vene’ poruke – jer tu sitnica nema. Lepo Savremeni ili novi cirkus je složena, čenjski punija. Njenu igru prati priča, poets- Pozorišta lutaka „Pinokio“ Osim toga, po rečima koordinatora pro- je biti u poziciji da sa živim piscem prove- interdisciplinarna forma savremenih izvo- ki tekst, lična ispovest koja emotivno jekta, dramaturga Miloša Krečkovića, ide- ravate značenje određenih poteza u koma- đačkih umetnosti koja se počela ubrzano upečatljivije deluje na gledaoca. Ona pred- radicionalna manifestacija ponudi- ja je da se ovim potezom napravi platfor- du, da uđete u suštinu jezika samog dela, razvijati od sedamdesetih godina prošlog stavlja devojku koja je umorna od će publici više interesantnih mono- ma koja će dalje razviti čitave generacije jer kao što Frederikov ’Džordž Kaplan’ veka, da bi danas stigla u žižu pažnje intereso- usamljeničkog života, plače u nemoći da Tdramskih i pantomimskih ostvare- prevodilaca dramskih tekstova. ima neku posebnost i na izvornom jeziku vanja publike i stručne javnosti, naročito u promeni tu pustoš samoće. Oprhvana je nja u izvođenju srpskih, ali i umetnika Projekat je od inicijative do danas (iako je to autor odbio da izdvoji kao Francuskoj, Švedskoj, Finskoj, Danskoj, sećanjima na porodični život koja samo Kube, Rusije, Izraela, Jermenije, Ameri- Hrvatskoj, a sada polako i u Srbiji. Novi pojačavaju taj njen bol zbog usamljenosti. Za tekao u nekoliko etapa. Najpre su odabra- karakteristično za ovu dramu), tako i u ke... I ove godine, planiran je i veoma bogat ni saradnici: tražene su osobe koje dobro cirkus je izgrađen na osnovi tradicionalnog, sve to vreme, paralelno sa emitovanjem teks- prevodu mora se pronaći kod koji će prateći festivalski program koji će se poznaju francuski jezik, ali i koje imaju ali je od njega značenjski složeniji i često ta na traci, ona pokušava da izvede tačku na otključati zvučnost drame. U ovom sluča- gradi subverzivan odnos prema sopstvenoj trapezu, muči se, posrće, pada, ali uvek usta- održavati na više lokacija. pozorišno obrazovanje, što je specifičnost ju, reč je o kolokvijalnoj komediji koja se Trans/Scripta. Odabrani su: rediteljka tradiciji, a donosi spoj elemenata akrobatike, je, uprkos teškoćama i posustajanjima. Ti „Pošto sam ranije već ustanovio prin- bazira na strahovima savremenog čoveka plesnog i dramskog teatra, teatra senki, mari- besomučni, neodustajući pokušaji da ostvari cip po kome program selekcije mora da Jovana Papović, kojoj je francuski jezik željnog nedefinisane slobode. Otklon koji onetskog pozorišta, kao i savremenih vizuel- svoju tačku imaju metaforički smisao, pred- maternji i koja se bavi i prevođenjem; poseduje određeni koncept, probao sam postoji u komadu neodoljivo podseća na nih umetnosti i digitalnih tehnologija. stavljaju model života kao beskrajnog niza ove godine da ga što doslednije ispoštu- Anđelka Nikolić, pozorišna rediteljka i postupak u građenju komedije koji po stoji Hrvatska napora da se suoči sa izazovima, neuspesima jem. Na moju sreću ponuda mi je, prosto, filolog francuskog jezika i književnosti, a u Bunjuelovom ’Diskretnom šarmu U okviru programa CirkoBalkana, i padovima. Ovaj motiv suočavanja sa ne- prevela je i nekoliko francuskih savreme- buržoazije’. Kad smo pronašli ključ, zavr- hrvatska grupa Triko cirkus teatar predstavi- uspehom tipična je karakteristika novog sama ponudila koncept. Među prijavlje- nih drama (Lagar, Diranže); Tijana Krivo- šili smo detaljno iščitavanje i markiranje la se celovečernjom produkcijom Slavuj, cirkusa, za razliku od tradicionalnog gde je nim monodramama dominirale se pred- kapić, teatrolog iz Francuske i prevodilac do kraja. Onda se svako povukao na svoju složenim delom koje je spojilo elemente neuspeh tabu. stave koje izvode žene, uglavnom na temu drama Pomeraa, Minjane i Vijana i Iva stranu, ja sam skoro melodijski sledio pantomime, savremenog plesa, dramskog Srbija – žena. Znači – ženski princip”, kaže selek- Brdar, dramaturg, koja je završila postdi- teatra, mjuzikla, korenito obojene tragi - Pretposlednje večeri festivala prikaza na tor Milovan Zdravković i napominje da se rešenja na koja smo svestrano pristali i komičnim nijansama (rediteljka predstave je plomske studije u Francuskoj i koja tako- su dva srpska projekta, u produkciji Cirkus- prilikom izbora našao u velikom iskuše- stavio tačku na prilagođavanje prevoda, Li Delong, Amerikanka koja živi u Fran- fere. Prvo je premijerno izvedena „TV Pret- đe prevela nekoliko tekstova (Vinaver, nakon tri ruke korekcija. Prevod Jovane nju jer je ponuda bila izuzetno kvalitetna. Manjana). cuskoj). Glavni likovi su članovi porodice plata”, zajednički projekat Cirkusfere i Ludi- Koko: tridesetsedmogodišnja Kupina (Ni- fika, predstava koju čini nekoliko slika koje „Pokušao sam da se vodim mišlju koju kolina Majdak), njena mama Vita Min (Iva parodično predstavljaju odraze i/ili ko - je neko ranije već rekao da gotovo nijedan Peter Dragan), tata Prokpije (Nikola Mi- mentare savremene opsesije televizijskim izbor nije nedužan i da se svakom izboru jatović) i Kupinin sveži ljubavni partner programima, teatralna i komička izvrnuća mora priložiti poneka žrtva, a najviše što Oktavio (Domagoj Šoic). Radnja je jednos- reklama, informativnih programa, tupavih priređivač može da učini, jeste da žrtvi tavna: na sceni se nižu slike iz životne svakod- španskih serijala, masovnih pop koncerata. bude što što manje i da nijedna ne bude Pristupilo se, potom, selekciji koma- nevice, vezane za brakove, odnose roditelja i Akteri izvode vratolomije, magijske tačke, Papović obavezao me je da joj u poznava- bezrazložna. Monodramski program da. Nakon što su Iva Brdar, Anđelka Niko- nju savremenog francuskog govornog dece, osećanja samoće, razo čaranja, ljubavi, nastupaju na trapezu, štulama, plešu i imiti- predvodi Sonja Jauković, čija je junakinja lić i Jovana Papović pročitale oko dvade- jezika u potpunosti verujem, i to mi je ljubomore. Muziku uživo izvode tri raju televizijske persone, komički pred - set savremenih francuskih drama, od mnogo pomoglo.” muzičara, koji neprestano prate i/ili vode stavljajući našu današnju prikovanost za Darina, u svom „strahu od ljubavi”, na radnju, imajući ključnu ulogu u predstavi – kojih su neke već bile priznate i poznate i Zatim je usledila i neka vrsta promo- ekrane i daljinske upravljače. Nakon „TV tragu klasične grčke tragedije i u vertikali ne manje važnu od glumaca. Oni izvode Pretplate”, izveden je duo performans „Pose- za svaku napisale siže, kratku analizu i cije na Sterijinom pozorju. Plan je da svih sa našom epskom poezijom, doseže do procenu adekvatnosti njenog izvođenja u poznate pop pesme, u funkciji radnje (na tioci” autora i izvođača Filipa Jevtića i Milana savremene Mihajlovićeve Petrije. Sledi je pet drama bude objavljeno u izdanjima primer „Crazy Little Thing Called Love” Manića (takođe produkcija Cirkusfere). U Srbiji, usledile su diskusije zajedno sa Fili- JDP-ove biblioteke „Ars Dramatica”. Pro - jedna ruska tužna priča o egzodusu, „Noć pom Lemoanom, atašeom za kulturu grupe Kvin), stvaraju zvuke konstitutivne za osnovi ove predstave nalazi se istraživanje mociju drama na jesen će pratiti i javna radnju ili tonove koji ilustruju tok događanja je tužna” Irine Evdokimove, ili tužna ljuba- Francuskog instituta i Milošem Krečkovi- odnosa između zvuka i pokreta. Zvuk je vrlo čitanja organizovana u JDP-u. „Na damo (muzičari Ines Tricković, Nikolas Sinković, eksperimentalan i nastaje tokom izvođenja. vna priča o Černobilskoj katastrofi, te sufi ćem, dramaturgom JDP-a. „Nedavno se i realizaciji neke od njih, ako ne i svih...” Pavle Miljenović). Akteri su ozvučeni i njihovi pokreti i akro- čarolija Bliskog istoka kroz „Persijsku objavljena antologija „Pre i posle Balko- – kaže Iva Brdar, a zatim nastavlja: Na ovom interdisciplinarnom polju bacije proizvode uzbudljivu zvučnu kulisu. crnu”, Violete Mitrović Goldman, preko na” je samo donekle popunila prazninu u „Radionice su bile korisne za sve učesni- scenskih umetnosti, značenje glavnog aktera U svemu tome su osnovna osećanja anksi - bljeska komete poput „Fride”, kubanske izdavaštvu francuskih drama sa delima ke. Prilikom prevođenja nekog dela uvek – klovna – jeste metaforičko, filozofsko. Kao oznosti, izgubljenosti, nepoznatih, ne uhva - umetnice Indire Romero, i čulne Edit Pijaf ’velikih’ autora poput Koltesa, Lagarsa, Lirova Luda ili tužni Pjer, on je pajac života, je bitno imati kontakt sa piscem i u sluča- tljivih strahova i nesigurnosti, koja izvođači u inerpretacije Jermenke Mariam Kaza- Pija, Vinavera, Minjane i Pomeraa, dok je predstavnik koncepta života kao prostora nastoje da izraze. Okolnosti izvo đenja, plju - ju dilema mu se obratiti. Tako smo od cjan, do furioznog šoua savremene devoj- ova selekcija nastojala da prikaže najnovi- francuskih autora saznale neke detalje u igre – takvi su svi članovi porodice Koko. sak koji je tresnuo na početku ove predstave, ju produkciju. Nekoliko drama se odmah Metaforičko je i značenje drugih predmeta te vetar i oluja koji su ga pratili, učinili su ke Marte Bereš. Poseban pečat programu vezi sa dramom koji se tiču kako njenog na sceni predstave „Slavuj”. Na primer: akteri daju naše dame iz dijaspore: Jelena Mila sa istaklo, kako zbog inovativne dramatur- nastanka, tako i značaja i dopunskog doživljaj posebnim – prirodni efekti vre - ške strukture, ili zanimljive i aktuelne koriste kavez koji je ekspresivna metafora menske nepogode su se pomešali sa mehani- Caricom Jelenom, kojom se Festival značenja nekih replika, ili delova drame i ograničenosti, zatvorenosti, skučenosti. U čkim šumovima stvorenim tokom igre. Ovoj teme, ili pak jedinstvenog autorskog stila i njihovog ličnog tumačenja. Mislim da je priključuje obeležavanju Milanskog edik- zajednički odlučeno je da to budu drame odnosu na osnovna značenja novog cirkusa, neuobi čajeno nadrealnoj atmosferi je do - ta, Miloš Sofrenović, svojim dijalogom sa sve to doprinelo preciznosti i kvalitetu to ima smisao kontrasta zato što se (novi) prinelo i lajanje i kevta nje jednog psa koji je „Džordž Kaplan” Frederika Sontaga, prevoda. Učešće srpskih dramskih autora cirkus definiše suprotnim pojmovima bez - Prustom, Handkeom i Mišimom i Lora „Iden titet” Žerara Votkinsa, „Svu moju sa publikom utrčao u šator, kako bi se sklo- je takođe bilo važno, jer su nastojali da graničnih sloboda i mogućnosti, odsustva nio od besne provale oblaka. Orlović sa psiho-sociološkim prikazom ljubav” Lorana Movinjea, „Ponzijeva daju svoj doprinos stilskom i jezičkom fizičkih i duhovnih ograničenja. Beogradski program CirkoBalka ne oko - srpskog mentaliteta”, otkriva Zdravković. šema” Davida Leskoa i „HimeN” Lusi kvalitetu prevoda i ponude svoja rešenja. Francuska nčan je naredno veče udruženim kaba re - Prema njegovim rečima, u pantomim- Depo. Neke od njih su već prevedene na Obzirom da svo troje nisu poznavali fran- U grupi francuskih predstava, beo - tskim tačkama sve tri organizacije, uspe šno skom programu učestvovaće savremeni nekoliko jezika, čak i u okviru projekata cuski jezik, bili su usredređeni na sam gradskoj publici su se predstavila tri autora. zaokružujući predstavljanje sa vre me nog predstavnici klasične pantomimske škole: sličnim Trans/Scriptu („Džordž Kaplan”), prevod i možda upravo zbog toga mogli Prvo je Filip Manso prikazao „Legendu o cirkusa srpskoj publici. Amerikanac Bil Brauers, Izraelac Ofer a neke čak nisu ni izdate u Francuskoj Filipu”, dvadesetominutni solo o uticaju objektivnije da ga sagledaju i da se bave Blum i Makedonac Trajče Đorđojev. „Po („HimeN”). filmskih heroja, junaka iz kung-fu filmova, isključivo jezičkim/dramaturškim aspek- oceni stručnjaka iz te oblasti, oni pripada- Već u toku čitanja, svako od prevodi- tima. Nakon radionica usledila je faza laca razvio naklonost prema nekom dram- ju samom vrhu pantomimske umetnosti. ’internih čitanja’ svih pet drama koja je, Poseban i osoben savremeni pečat ovoj skom tekstu, pa je lako odlučeno ko će po mom mišljenju, veoma važna za prevoditi koji komad: tako je Anđelka muškoj trojci daće Milica Gutović, koja je prevod. Kada se replike ’čuju’ odmah se svoje istraživanje usmerila i prema panto- Nikolić prevodila „Identitet”, Jovana Papo- može uvideti njihova prilagođenost scen- mimi, što je u našoj sredini retkost i za vić „Džordža Kaplana”, Tijana Krivokapić skom izvođenju, što je za prevod nekih „Svu moju ljubav”, Iva Brdar i Jovana drama ponekad ključno.“ svaku je pohvalu”, dodaje Zdravković. Papović zajedno su prevele „Ponzijevu O kulturnom i kulturološkom znača- šemu” i Iva Brdar samostalno „HimeN”. ju ovih prevoda verovatno je suvišno Predsednik stručnog žirija biće „Prevodi drama ’Identitet’, ’Džordža Kap- govoriti! Ostaje nada da će ovakva praksa, glumica Vladica Milosavljević, a članovi lana’ i ’HimeN’ bili su predmet trodnevnih legitimna i uobičajena svuda u svetu, biti Ana Grigorović (reditelj) i Marko Stoja- radionica koje su se održale u JDP-u u šire prihvaćena i kada su u pitanju drugi nović (glumac). februaru. Na svakoj drami su pored nas jezici. kao prevodilaca radili i francuski autori Mikojan Bezbradica

21 LUDUS 191 - 194 gruan iz Albanije kao i „Čišćenje idiota” Aleksandre Kovačević iz Kraljevačkog FATALNE ŽENE U PRIŠTINI pozorišta. Za nas su bile zadužene Jeta i Maja, Prvi put je krajem maja u Prištini Treća sreća i moj susret sa Zanom se koje su u pauzama veselo čavrljale na realizovan Festival žen skog ruko pisa najzad desio ovog 27.maja, kada nas je ova engleskom jeziku. Znak da su prilike – u pozorišnom i filmskom žanru mlada energična žena, inače pozorišna povoljnije je bilo i odsustvo agregata, kao rediteljka i majka troje dece, dočekala sa i činjenica da nije bilo restrikcije vode, za razliku od 2007, kada smo rekvizitu za adala sam se da ću upoznati Zanu srdačnim osmehom i zagrljajem na Festi- valu „Fam Fatal” (Femme Fatale). Prvi put „Priču o čaju” – tridesetak šoljica, kao i Krasnići još 2007. godine kada desetak čajnika – prali flaširanom vodom smo gostovali sa predstavom Priča se u Prištini realizovao Festival ženskog N rukopisa, u pozorišnom i filmskom žanru, i kada smo strepeli da li će agregat izdržati o čaju na Skena up Festivalu u Prištini. festival koji je koncipirala i ostvarila sa voltažu svetla za predstavu. I te godine kao Nedeljama smo se dopisivale i dogovarale velikim entuzijazmom i skromnim sred- i ove vodili smo duge i nostalgične razgo- oko našeg dolaska i najzad, kada smo došli stvima Zana Xoxha Krasnići, uz podršku vore sa našom koleginicom i prijateljicom, da gostujemo kao specijalni gosti ovog svoje organizacije Artpolis. sjajnom glumicom iz Dodona teatra, Meli- uglavnom studentskog Festivala, nisam je Festival je započeo 27.maja u pozori- hate Kvena – Meli. upoznala jer je zbog porodičnih proble- štu Oda, gde su se inače održavali svi Festival je privukao veliku medijsku ma bila sprečena da dođe na predstavu. programi, i trajao je do 30. maja. Sastojao pažnju kao prvo predstavljanje žena stva- Kasnije sam saznala da joj je ćerka bila se iz nekoliko pozorišnih predstava iz ralaca na Kosovu. Ono što je posebno bolesna. Kada sam pre dvadesetak meseci regiona i bogatog filmskog programa. Još Dah Teatar na Festivalu „Fam Fatal” radovalo jeste što su mladi volonteri, boravila više od mesec dana u Prištini, uvek sam pod utiskom snažnih kratkih U pozorišnom programu, pored tal, potom projekat „Zvuk slomljenih uglavnom volonterke, srednjoškolke i radeći koreografiju sa mladim prištinskim filmova mladih albanskih sineastkinja, predstave Dah Teatra „Prelazeći liniju” u kostiju” Biljane Radinoske iz pozorišta studentkinje, bile ne samo Albanke iz glumcima, i želela da sretnem Zanu, rekli među kojima je i mnogim nagradama režiji Dijane Milošević, videli smo i ostva- Theatra iz Makedonije, predstavu „Seks Prištine već i Srpkinje iz Čaglavice. su mi da je opet zbog porodičnih obaveza zaslužno ovenčana Blerta Zekiri sa renje „Poezija i ljubav” u režiji Ilira Gjoca- hvala, jednostavno samo da se proba” Sanja Krsmanović Tasić zauzeta – tek se porodila. filmom „Povratak”. ja iz Prištine, inače poetsko muzički reci- Merite Smaje, iz pozorišta Gruaja per

B. Stojković i O. Viktorović Ja i ti u režiji Direktori teatara koji su gostovali u Mirjane Karanović; Mestno gledališče Zenici su sa direktorom zeničkog BNP-a, Ptuj, koji su izveli tekst P. Seligmana, E. gospodinom Hazimom Begagićem, dogo- Nielsena i B. Larsena Mahmut u režiji vorili jaču regionalnu saradnju i potpisali BOGAT TEATARSKI PROGRAM U ZENICI Petera Srpčića; Knjaževsko-srpski teatar sporazume o češćim uzajamnim gostova- vogodišnja XVIII Međunarodna život. Živopisne scene dečije svakodnevi- nje i smijeh, a da bi kasnije prerasla u Kragujevac sa tekstom R. Bina Jedan njima koji će uslijediti u narednom perio- kulturna manifestacija „Zeničko ce (škola, rođendan, veliki odmor, časovi međusobnu borbu, pravi mali rat, u kojem čovjek, dvojica gazda, koji je rediteljski du. Dakle, zenička publika imala je moguć- Oproljeće” održana je u Zenici od baleta) oplemenjene su fantastičnim liko- se počinje otkrivati sve ono što ih tišti i uobličio Nebojša Bradić; Crnogorsko nost da uživa u mnogobrojnim i kvalitet- 20.3. do 12.4.2013. godine. vima i bajkovitim elementima. boli, a što su potisnuli duboko u sebe. U narodno pozorište iz Podgorice sa nim teatarskim izvedbama. U mesecu maju Moto ove manifestacije bilo je „Grani- Naredna premijera, održana 4. aprila, predstavi igraju Faketa Salihbegović – dramom E. Bonda Egzistencija u režiji pred nama je XII Festival bosanskoherce- ce i identiteti”, a činila su je četrdeset dva bila je koprodukcija BNP-a i Teatra Avdagić (Monika) i Mugdim Avdagić Radmile Vojvodić i ansambl Drame govačke drame sa svojim mnogobrojnim programa iz oblasti teatarske, likovne i SARTR iz Sarajeva. Zajedničkim snaga- (Martin). Ovaj umetnički i bračni par, u Hrvatskog narodnog kazališta Split koji je sadržajima i ukupno 10 predstava u takmi- muzičke umetnosti, književnosti, jedan ma realizovana je predstava po dramskom sedamdesetak minuta dobre glumačke prikazao dramu M. Buchase Djevojčice ne čarskom programu iz BiH, Srbije, Sloveni- scensko-muzički program i nekoliko tekstu Darka Lukića „Nesporazum ili igre, podsjetio nas je da ne zaboravimo bi trebale igrati nogomet u rediteljskom je, Austrije i Hrvatske. okruglih stolova. Priča sa istočne strane”, čiju režiju potpi- istinske ljudske vrijednosti, humanost, čitanju Nenni Delmestre. Miroljub Mijatović Ono što karakteriše ovogodišnju suje zagrebačka rediteljka Aida Bukvić. U ljubav, saosjećanje, razumijevanje, tole- MKM „Zeničko proljeće” je obilje teatar- predstavi igraju Snežana Vidović (Selma, ranciju, kulturu dijaloga, jer upravo te skih događanja. Bitno je napomenuti da BNP Zenica) i Sead Pandur (Denis, vrednosti i čine nas, valjda, Ljudima. se od dolaska novog direktora BNP-a, SARTR Sarajevo). Scenografiju i kostimo- Predstava je nastala u saradnji sa Udruže- prije tri godine, broj pozorišnih predstava grafiju uradila je Sabina Trnka, a za scen- njem TEA, teatarsko-edukativnom asoci- KREATIVNA VITALNOST koje se realizuju u okviru ove manifesta- ki pokret je bila zadužena Sanja Burić. jacijom iz Zenice. cije neprestano uvećava, što u konačnici, Izborom muzike pozabavila se Aida Poslednji dan manifestacije protekao Banjalučki 16. Teatar Fest “Petar Kočić” održan je teatarskim recipijentima pruža moguć- Bukvić, dok su producenti bili Hazim je u znaku nove premijere Dječije, omla- od 2. do 9. juna nost da budu neprestano upoznati sa Begagić i Nihad Kreševljaković, a izvršne dinske i lutkarske scene. Tog dana izvede- najboljim teatarskim ostvarenjima iz BiH producentkinje Sandra Ikanović i Latifa na je dramsko-lutkarska predstava ozorišni komad „Elijahova stolica”, u tarskog ukusa i senzibiliteta, kako bi se i inostranstva. Imamović. Tema predstave su životi i „Kraljica Vešmašina”, za koju je tekst napi- režiji Borisa Liješevića, rađena po među odabranim ostvarenjima našle, u Tako su, u manje od mjesec dana, sudbine dvoje mladih ljudi koji su se sala Anica Tomić, a režirala je Jelena Pistoimenom romanu Igora Štiksa, umetničko-estetskom smislu, najrelevant- izvedene čak četiri premijere Bosanskog nekad voleli, ali su zbog ratne nesreće u Kovačić. Scenografiju, kostimografiju, najbolja je predstava 16. izdanja pozori- nije predstave. Subjektivnost, naravno, narodnog pozorišta Zenica i osam gosto- Bosni i Hercegovini bili prinuđeni napu- kreaciju i izradu lutaka uradili su Iva Mati- šnog festivala Teatar fest „Petar Kočić”. Fe - nikada nije moguće u potpunosti isključi- vanja bosanskohercegovačkih i inostranih stiti domovinu. To je priča o njihovim ja Bitanga i Leo Vukelić, muziku Nenad stival je otvoren premijerom predstave „S ti, ali prepoznavanje različitosti pozori- Kovačić, tekstove songova Jelena Kovačić, teatarskih kuća. mogućim susretima, o onom što bi se planine i ispod planine”, u režiji Stele Ko- šnog izraza, poetičko-žanrovskih preispi- Novitet u produkciji Dječije, omla- moglo desiti u tuđoj zemlji i velikom producenti su bili Hazim Begagić i Miro- rljan i izvodjenju domaćina, a zatvoren tivanja, ubedljivog glumačkog izraza, dinske i lutkarske scene zeničkog BNP-a gradu kao što je London. Nedugo nakon ljub Mijatović, dok je poslove izvršnog inventivnog rediteljskog postupka, i osta- bila je premijera prve baletske i-štorije u zeničke premijere, 20. aprila, održana je i producenta obavljala Sandra Ikanović. U predstavom „Kuhinja” Mladena Materića. Selektor Festivala Miroslav Radonjić lih bitnih elemenata pozorišnog čina, jesu jednom činu „Bal@”, 31. marta, čiji libre- sarajevska premijera ove predstave. predstavi igraju Selma Mehanović (mini- potrebni, ali ponekad se ispostavi, i nedo- to, koreografiju i režiju potpisuje Linda star Šlauf, detektiv Klozetko, general istakao je da se trudio da izabere predsta- Treća premijera Bosanskog narodnog voljni uslovi koje selektor treba da ispuni, Prugo-Babić. Budući da je u pitanju veliki Gačuljko, Borbena braća), Anđela Ilić ve koje govore o fenomenima savremenog pozorišta Zenica u okviru 18. MKM kako bi čiste savesti mogao da svoj izbor projekat, bio je realizovan u koprodukciji „Zeničko proljeće” održana je 9. aprila, u (Čarapica, general Čarapenko, Pričalica), doba, ali koje u estetskom i umetničkom prepusti sudu stručne i najšire javnosti i Centra za edukaciju, promociju i afirma- novom alternativnom scenskom prostoru Miroljub Mijatović (kraljica Veš-mašina), smislu predstavljaju relevantna ostvare- publike. Nakon 37 odgledanih predstava ciju djece i omladine „Umjetnost – Ars” iz BNP-a, sceni „Potkrovlje”. Reč je o senti- Nusmir Muharemović (Potkošuljčić, nja. „Trudio sam se da predstave mogu da Zenice i Bosanskog narodnog pozorišta mentalnoj komediji Donalda Lee Cobur- ministar Potkošuljko, general Sapunko, korenspondiraju sa publikom, jer se festi- iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Srbije i Zenica, a u saradnji sa Kamernim simfo- na „Partija remija”, koju je režirala Faketa Svilenka, Borbena braća). „Kraljica Veš - vali i prave zbog publike”, rekao je Rado- Crne Gore, koje su konkurisale za XVI nijskim orkestrom Zenica. U baletskoj Salihbegović-Avdagić, glumica zeničkog mašina” je ljubavna priča koja se događa njić. U izveštaju, selektor je zapisao: „Po- Teatar fest „Petar Kočić”, s neskrivenim predstavi prikazano je odrastanje djevoj- pozorišta. u kupatilu. Vesela i neobična verzija Ro - sao selektora jednog uglednog pozorišnog zadovoljstvom mogu da konstatujem da čice Eme, njen životni i profesionalni put. Predstava govori o dvoje starijih ljudi mea i Julije sa sretnim završetkom, gdje su festivala, podrazumeva, uz poštovanje je, uprkos tome što je ova sezona, u Glavna junakinja je djevojčica koja posta- koji se sreću u potkrovlju staračkog doma glavni likovi članovi porodice Potkošulja propozicija, potiskivanje sopstvenog tea- produkcijsko-finansijskom smislu, najte- je balerina. To je predstava o odrastanju i jer oboje traže svoj mir i beg od istine. Da i porodice Čarapa. Predstava uči decu sazrevanju, uspesima i padovima, neda- bi prekratili vrijeme, započnu igrati remi. kako mali nesporazumi mogu izazvati ćama i sretnim trenucima koje donosi Ta zabava isprva biva razlogom za druže- velike nevolje i kako ih samo uz pomoć tolerancije i pažnje možemo riješiti. Traja- nje predstave je 45 minuta i namenjeno je najmlađima od četiri i više godina. Gosti „Zeničkog proljeća” 2013. iz Bosne i Hercegovine bili su: Kamerni teatar 55 iz Sarajeva sa predstavom Tero- rizam, za koju su tekst napisali O. Presnya- kov i V. Presnyakov, a čiju režiju potpisuje Dino Mustafić; potom Sarajevski ratni teatar SARTR sa predstavom M. Jonesa Džepovi puni kamenja u režiji Igora Skva- rice i Adija Hrustemovića i Narodno pozorište Tuzla sa Kovačevićevim Lary Tompsonon u rediteljskom čitanju Sulej- mana Kupusovića. Od gostiju van Bosne i Hercegovine „Zeničko proljeće” je ugostilo Bitef teatar „Kraljica Vešmašina” Dječije, omladinske i lutkarske scene i Pan pozorište iz Beograda sa predstavom „Elijahova stolica”, JDP (Foto: Emma Szabo)

LUDUS 191 - 194Lu 22 ža u proteklih desetak godina, većina teatarskih kuća u regionu pokazala neve- rovatnu sposobnost prilagođavanja kraj- VREME ZA NOVE PRAKSE nje restriktivnim uslovima za normalno „Regionalna saradnja je logičan i poželjan model”, smatra Janko Ljumović, direktor Crnogorskog narodnog pozorišta iz Podgorice održavanje repertoara, ali i zavidan nivo kreativne vitalnosti u ne tako skromnom broju premijera. S obzirom na utvrđene finale, mislim da još više treba tragati za vno, sve ovo što ističem nije rješenje koje ma koji uspješno započinju i razvijaju propozicije festivala, trudio sam se da modelima koji i repertoar i proces rada može brzo donijeti već narušen poredak svoje karijere u našem pozorištu. odgledam što veći broj predstava koje se odmiču od tradicionalnih obrazaca, koji stvari, pa je na pozorištima da u umjetni- Koliko CNP drži do regionalne sara- temelje na literarnom predlošku, u najši- su nastali u neka druga vremena u kojima čkom aspektu ponude platforme koje će dnje i šta sve čini na tom planu? rem značenju te reči, od klasičnog dram- je politika bila socijalno odgovornija za autentično dovesti do novih praksi. Regionalna saradnja je izuzetno skog teksta, dramatizacija i adaptacija, do kulturu; zapravo, kada se kultura bezbje- U poslednje vreme u ovom pozori- važna i potrebno je uvijek iznova afirmi- ostvarenja koja proizilaze iz dokumenta- dno nalazila u okrilju socijalno odgovo- štu rade najinteresantniji umetnici sati, ona je logičan i poželjan model našeg rističko-književne građe. Akcenat je bio rog društva. Neoliberalizam, tržište i rece- mlađe generacije iz regiona. Posle pred- djelovanja. Ostvarujemo je na različite sija, nužno traže nove modele i novu misi- načine kako sa pojedincima, institucija- stavljen na autore i dela iz regiona, ali sam stave Borisa Liješevića, u pripremi je i ju teatra. ma, ali i u okviru dvije pozorišne mreže smatrao da i predstave rađene na osnovu nova predstava koju potpisuje Selma inostranog teksta, takođe ravnopravno Koliki je programski budžet CNP u čiji smo članovi, ETC (Evropska teatraska odnosu na ostale važne pozorišne insti- Spahić. Da li je ovo slučajnost ili rezul- konvencija) i NETA (Nova teatarska reprezentuju osoben pozorišni izraz koji tat strateške opredeljenosti CNP? se neguje na ovim prostorima”. tucije u regionu? Koji su sve izvori fina- evropska akcija). nsiranja? Ukoliko pogledate repertoar CNP-a, Koji su planovi CNP za naredni Prikazane su predstave „Dabogda te ne samo u ovoj sezoni već godinama majka rodila” Hrvatskog narodnog kaza- Programski budžet za 2013. godinu je period? unazad, vidjećete da je jedan od vodećih lišta „Ivan plemeniti Zajc” i Hrvatskog projektovan na 255.000 evra, od čega je Nakon formalnog završetka pozori- kulturnog doma Teatar Rijeka, „Grebanje 50.000 evra sopstveni prihod. Izvori fina- principa repertoarske politike otvorenost šne sezone 2012/13, čeka nas Međunaro- ili kako se ubila moja baka” Bosanskog nsiranja su, dakle, uglavnom javna sred- ka različitim autorima i saradnicima. Ta dni festival Kotor art 2013 u okviru koga narodnog pozorišta Zenica, „Sava Sava- stva, ali i podrška sopstvenih prihoda, otvorenost posebno je fokusirana na redi- ćemo raditi dvije koprodukcije sa Kraljev- nović – vampirska simfonija” Narodnog manjeg dijela sponzorstva. U svakoj godi- telje mlađe generacije, tako da je CNP skim pozorištem „Zetski dom” i Kotor art pozorišta Kikinda, „Zla žena” Narodnog U doba ekonomske krize i deprimi- ni oslanjamo se na koprodukcijska sred- uticao i promovisao mlade reditelje iz festivalom. Godina u kojoj obilježavamo pozorišta „Toša Jovanović” Zrenjanin, rajuće situacije u kojoj se kultura našla u stva pozorišnih festivala. Već petu godinu Crne Gore (Lidija Dedović, Ana Vukotić), 200 godina rođenja Petra II Petrovića „Zdravo živote” Srpskog narodnog pozo- regionu, stiče se utisak da je CNP jedna za redom, naša dva glavna partnera su kao i reditelje iz regiona (Boris Liješević i Njegoša opredijelila je i naš repertoar. Paolo Madjeli će raditi autorski projekat rišta Novi Sad, „Elijahova stolica” Jugoslo- od institucija koja uspeva da bude među Međunarodni festival Kotor art i Grad Selma Spahić u ovoj sezoni, a u prošlim „Njegoš i ja”, a Lidija Dedović predstavu venskog dramskog pozorišta Beograd i najproduktivnijim. Kako to postižete? teatar Budva ( u ovoj sezoni to su bile sezonama Stevan Bodroža i Veljko Miću- MESS Sarajevo. predstave „Egzistencija” Edvarda Bonda „San na Božić”. Do početka naredne sezo- Vrijeme krize nužno dovodi do izbo- nović). CNP je važan partner Fakultetu ne imaćemo i nekoliko festivalskih gosto- Odluku o pobednicima doneo je žiri ra da manje može biti više. To bi bio u režiji Radmile Vojvodić i „Ribarske svađe” Karla Goldonija u režiji Ane Vuko- dramskih umjetnosti na Cetinju i pose- vanja naših predstava, a o novoj sezoni u sastavu Nebojša Bradić, Miloš Babić i najkraći mogući odgovor. „Manje” se tić). bno vodimo računa o mladim umjetnici- Nikola Pejaković. Za najbolju predstavu u odnosi na manjak novca, a „više” je pita- celini proglašena je „Elijahova stolica” Kako vidite perspektive pozorišta u nje motivacije i dobrih izbora u kojima regionu u narednom periodu i koji su sve (JDP Beograd, MESS festival), a za najbo- možete dobiti podršku od samih umjetni- lju dramu „Grebanje ili Kako se ubila moja mogući načini da se pozorište izvuče iz ka, koja podrazumijeva neodustajanje od evidentne krize finansiranja? baka” Tanje Šljivar, koprodukcija BNP iz novih predstava i repertoara koji ima svoju Zenice, Hartefakt fonda i Bitef teatra iz Pozorišta moraju pojačati javno dobru dinamiku. Na kraju ili na početku djelovanje i zagovaranje za održivim Beograda, nagradu za najbolju mušku morate imati i podršku od publike, koja ulogu dobili su Vlastimir - Đuza Stojiljko- modelom koji pozorišnu umjetnost kao svojim prisustvom, takođe u uslovima neprofitnu djelatnost moraju učiniti i vić („Elijahova stolica”) i Ivan Đurić Doni krize, u pozorištu nalazi svoje mjesto. („Zdrav(o) život(e)!”, SNP Novi Sad), a za dalje važnim segmentom pojedinačnih Autorski projekti u kojima reditelji skoro žensku ulogu Edita Karađole ( „Dabogda kultura, i to kroz kulturnu politiku, ali i te majka rodila”, HNK „Ivan pl. Zajc” i u cjelosti nose proces nastanka predstave samu politiku izvršne vlasti na svim nivoi- HKD teatra Rijeka). Priznanje za najbolju uz dobar ansambl CNP-a i našu podršku ma. Model koprodukcija i partnerstava je režiju pripalo je Egonu Savinu za komad mladim umjetnicima karakterišu sezonu takođe ugrožen u ambijentu neizvjesnih „Zla žena”, NP „Toša Jovanović” iz Zrenja- koja se polako privodi kraju (Radmila finansija i planiranja budžeta, tako da taj nina. Specijalna nagrada dodeljena je Vojvodić, Varja Đukić, Boris Liješević, domaći problem donosi i limite ka među- Nikoli Zavišiću za režiju predstave „Sava Selma Spahić), a kako kriza nema izvjesno narodnim platformama podrške. Nara- „Egzistencija” u režiji Radmile Vojvodić (Foto: Duško Miljanić) Savanović”, Narodnog pozorišta Kikinda. Iz bogatog pratećeg programa izdva- jamo promociju knjige Bore Majdanca „Pozorište u okupiranoj Srbiji”, u izdanju UMIŠLJAMO KAKO SMO VAŽNI I UTICAJNI Udruženja dramskih umetnika Srbije i KIZ Altera. O knjizi su govorili: Ljiljana „Život Molijera” Makedonskog narodnog pozorišta u Beogradu Đurić, Milan Arnaut i autor. lumac Nikola Ristanovski i reditelj ve, kako se igra žanrovima, kako, kao u Ko je onda taj čovek koga igrate u Aleksandar Popovski su zajedno najboljim džez deonicama, svira na svom ovoj predstavi? Z.L. Gkao veoma mladi ušli u svet pozo- glumačkom instrumentu do muzičkog Imam utisak da su svi ti veliki likovi rišne umetnosti. Sa osećajem za duh pozorišnog klimaksa na kraju predstave, iz sveta umetnosti sublimat ljudskosti, vremena doneli su nešto novo, nešto od kada u žestokom rok ritmu maestralno vrlina i slabosti. Esencija nesavršenosti poimanja sveta, trenutka i pozorišta svoje peva „Heroje” Dejvida Bouvija. Predstava ljudskog roda. U njima uvek ima i nešto Pretplatite se na generacije, odrasle ne balkanskom „Bure- „Život Molijera” je nepretenciozna. Ona što je blisko sa običnim ljudima, sa svakim tu baruta”. Danas, uz veliki respekt publi- nema nameru da bude moderna, angažo- u publici. Taj čovek je traganje za istinom. LUDUS ke, kolega i stručnjaka rado su viđeni ne vana i aktuelna, a sve to sa druge strane Obično je povod za rad ovog koma- svim scenama u regionu. U Makedonskom jeste. I velika je posveta majstorima litera- da tema odnosa umetnosti i vlasti, šta je narodnom teatru u Skoplju radili su pono- ture i teatra, Molijeru i Bulgakovu, ali i vama bilo važno? Godišnja pretplata za Srbiju: 1000,00 din. vo zajedno. Predstavu „Život Molijera”, po pozorišnoj umetnosti i umetnicima. Bile Luj XIV je bio mnogo jak. Molijer je drami „Molijer ili bratsvo licemera” Bulga- su zaslužene ovacije beogradske publike za njega bio mali, smešan glumac nedo- kova – tog odvažnog kritičara Staljinove Dinarski teku}i ra~un: predstavi iz Skoplja i jednom zaista veli- stojan njegove veličine. Kao što i mi dana- diktature koji se čitavog života borio sa kom glumcu. šnji glumci nismo dostojni da se nosimo cenzurom. „Da budem iskren zapravo i nisam sa trenutnom vlašću, tako je bilo u svim Udru`enje dramskih umetnika Srbije Slobodoumni pisac i diktatorska vlast, siguran koga sve ovde igram”, kaže Rista- vremenima. Mi umetnici smo uvek sa preljuba, izdaja prijatelja, ljubavni trou- 255-0012640101000-92 novski. „Nisam siguran da li je to Molijer, druge strane barikade. Uvek nam ne valja gao... delovi iz Molijerovih „Tartifa” i „Don Bulgakov ili neko iz ovog vremena. Inače kakav je svet i kako je uređen i uvek (Privredna banka Beograd A.D.) Žuana”, ali i čista poezija iz Rostanovog „Sirana”, do pokajničkog pisma koje uvek imam osećaj nesigurnosti da li igram umišljamo kako smo važni i uticajni. A Bulgakov piše Staljinu kako bi mu dozvo- te likove koje igram. Svi oni moraju najpre zapravo nije tako. Mi mo samo mali glum- da prođu kroz moju sobu kako bih video ci koji iz nerazumljivih razloga žele da lio da bude prisutan u umetnosti... Sve to nije popularno, ali ja ne mogu sebe da Godi{nja pretplata za inostranstvo: 30,00 evra šta ja imam sa njima. Ovoga puta nastoja- glume i pričaju priče koje nas se tiču. Mi stalo je u ovu dinamičnu predstavu. Redi- ograničim. li smo da odgovorimo na pitanje zašto je smo samo vazduh, magla, sačinjeni od telj Popovski kombinuje žanrove. Publiku Igrate i ovde, u predstavama sa re - Bulgakov uopšte pisao komad o Molijeru one materije od koje su sačinjeni snovi. Devizni `iro ra~un: vodi kroz komediju, dramu i tragediju, pertoara beogradskih pozorišta, da li se i da li je to iz istih razloga iz kojih mi želi- Nama samo dajte scenu i mi ćemo na njoj prepliće Molijerovo, Bulgakovljevo i naše pomalo osećate i kao beogradski glu- mo da ga igramo. Ovo je deseta predstava ostaviti život. Nema tu druge filozofije. 00-708-00000856 vreme. Istražuje odnose između umetnika mac? koju sam radio sa Aleksandrom Popov- Igrate sa uspehom na mnogim sce - i onih koji su na vlasti, kao i pitanja umet- Ne da se osećam kao ovdašnji glumac, (Privredna banka Beograd A.D.) skim. Svaki put kažem da neću više i uvek nama širom ex-Yu prostora? ničke slobode i načina života umetnika. Sa nego svaki put jedva čekam da izađem se primim na njegovu ideju. Krenuli smo Meni je potreban prostor. Ne volim druge strane čitavo delo tretira kao umet- pred publiku za koju znam da je veoma u čitav proces da ispričamo priču kao mali ograničenja. Potrebno mi je x, y, z i zato Instrukcije za uplate u evrima potra`iti u nički izazov i stvaralačko uzbuđenje. stroga i obrazovana. I svaki put mi to pred- glumci i mali reditelji. Mislili smo kako je ne razumem geopolitiku. Nalazim mnogo I ima Nikolu Ristanovskog da sve to stavlja i veliku čast i obavezu da ispunim u ovo vreme pretencioznosti pravi trenu- zajedničkog u saradnji sa drugim ljudima, Udru`enju dramskih umetnika Srbije iznese, njegova gluma u ovoj predstavi je očekivanja. svojevrstan scenski esej. O tome kako se tak za to. I što je stvar nepretencioznija, ja pogotovo sa ljudima odavde, sa Balkana. transformiše, menja ritam, kostime, liko- imam veću tremu pred izlazak na scenu. Meni granice ništa ne znače. Znam da to Olivera Milošević

23 LUDUS 191 - 194 DVE DECENIJE DOKAZIVANJA „Postali prepoznatljiv i profesionalan Centar, vidljiv po svojim programima i pouzdan partner za suradnju”, kaže Željka Turčinović, predsednica hrvatskog centra ITI (Međunarodni pozorišni institut) Hrvatski centar ITI iza sebe ima Kolonije slali smo u profesionalna kaza- ozbiljne projekte i svakako predstavlja lišta i tako pokušali obogatiti repertoare najaktivniji centar u regionu. Kako ste institucija što smo i ponekad uspijevali. došli do pozicije u kojoj se sada nalazite? Neki od hrvatskih mladih dramatičara Hrvatski centar ITI osnovan je 1994. koji su danas afirmirani bili su „naši godine i registriran kao neprofitna udru- pisci” u Koloniji kao Nina Mitrović, Ivor ga za promociju hrvatske drame i kazali- Martinić, Miro Gavran,Tanja Radović, šta u svijetu. U početku nije bilo lako jer Dora Delbjanko, Maja Sviben, Rona Žulj, u javnosti nismo bili poznati, a našim Diana Meheik i dr. financijerima (Gradski ured za kulturu i Drugi važan program Centra je Ministarstvo kulture RH) nije bilo jasno „Hrvatski kazališni šuokejs” kada u što bismo to trebali radili, pa su financij- Zagreb dovodimo selektore, prevodite- ska sredstva dolazila na kapaljku. Treba- lje, direktore kazališta, kazališne kritiča- lo je izmisliti projekte koji bi bili korisni re i teatrologe koji gledaju najbolje od za našu kulturnu sredinu, te naći partne- jednogodišnje produkcije hrvatskih re u inozemstvu koji žele raditi s nama. kazališta. Tako smo stvorili partnere, Tako smo iz godine u godinu osmišljava- prijatelje, kolege koji šire dobar glas o li programe koji su nam davali vidljivost našem Centru, a najboljim hrvatskim postojanja na nacionalnoj i međunarod- predstavama omogućili da odu na mnoge noj razini. festivale (Vinerfestfohen, Plzen, Nitra, Prvo je zaživjela Međunarodna Vroclav i dr.). Da biste surađivali s dramska kolonija „Od teksta do predsta- inozemnim Centrima i partnerima, ve” u istarskom Motovunu, gdje smo se morate imati programe i tako ostvarivati fokusirali na dramskog pisca i tekst. To je suradnju na temelju reciprociteta. Do ove radionica kreirana po uzoru na američki pozicije došli smo raznovrsnim progra- O'Nil centar u Konetikatu, u koju smo mima, izdavačkom i časopisnom djelat- pozivali jednog etabliranog, stranog i nošću, projektima koji funkcioniraju na jednog neafirmiranog, mladog, hrvat- tri razine: međunarodnoj, nacionalnoj i skog pisca. Mladom dramatičaru dajemo regionalnoj i tako smo postali prepozna- mogućnost da ispita sceničnost svoga tljiv i profesionalan Centar, vidljiv po pomažu transparentnosti Centra kao su drame čija su javna čitanja su bila na koji će uključivati nekoliko zemalja od teksta kroz radioničarski rad s profesio- svojim programima i pouzdan partner za ozbiljnog promotora kazališne umjetno- Sterijinom pozorju i u Kranju. kojih će svaka imati umjetničke koristi, nalnim glumcima i redateljima, a stra- suradnju. sti i drame u svijetu, regiji i samoj Hrvat- Krenuli smo s dramatičarima, plani- ali i dati drugima ono što je njezina nom dramatičaru dajemo mogućnost Da li možete da nam ispričate nešto skoj. ramo objavljivati dramske antologije teatarska prednost. Alternativni modeli prijevoda teksta na hrvatski jezik i o strukturi organizacije, različitim Pri hrvatskom centru, osnovan je i članica Saveza, te dalje nastaviti s radio- mogući su onda kada se izvrši evaluacija mogućnost da se predstavi na pozornica- sekcijama koje postoje, izdavačkoj regionalni centar ITI. Koliko je on aktivan nicama, susretima teatarskih ljudi koji će svakog projekta za kojeg su dani državni ma naših profesionalnih kazališta. Radio- delatnosti? i koje projekte realizuje? izmjenjivati iskustva i na temelju njih novci i kada stručni ljudi vrednuju uspjeh nica traje sedam dana, a osmi dan su Struktura organizacije Centra teme- Krajem 2012 osnovali smo Regiona- graditi nove mreže suradnje te unaprije- ili neuspjeh jednog projekta ili kazališta. produkcije javnog čitanja u ambijental- lji se na individualnim i kolektivnim lni savez balkanskih zemalja koje imaju diti naše kazališne sredine. Oni koji su uspješni, trebaju dobiti veće nom prostoru srednjovjekovnog Moto- članovima, te Upravnom i Nadzornom ITI centre i one koje će tek imati. Treba Kakve su, po Vašem mišljenju, per- poticaje i bolje produkcijske mogućno- spektive regionalnog povezivanja u po - sti. Hrabrost, kreativnost i uspjeh treba vuna. To nije samo puko čitanje već razvi- odboru, koje čine kreativni ljudi iz prakse reći da je naš Centar pomogao revitali- janje misanscena i odnosa među likovi- koji svojim idejama pomažu stvaranju zorištu i koja je uloga regionalnog centra nagraditi, a ne kazniti uravnilovkom. zaciji Slovenskog centra ITI, da smo ITI u tome? Da li postoji prostor za sara- Šta je to najuzbudljivije što se događa ma u dramskim situacijama. Važan je reprezentativnih projekata (Hrvoje Ivan- pomogli u procesu osnivanja Srpskog, proces rada na tekstu, a ne isključivo ković, Ivica Buljan, Dubravka Vrgoč, dnju koji još uvek nije iskorišćen? u pozorištu danas u Hrvatskoj? Bosanskohercegovačkog i Makedonskog Važni elementi koji nas mogu pove- U Hrvatskoj trenutačno su najzanim- rezultat. Kako smo svi bili posvećeni Katja Šimunić, Urša Raukar, Želimir centra, a u procesu smo otvaranja Kosov- samo tom poslu u izolaciji Motovuna, Mesarić, Zoran Mužić, Ivor Martinić, zati su naši zajednički atributi: jezik ljivija redateljska imena Oliver Frljić, skog i Crnogorskog centra. U taj Savez često smo dobili male predstave bez Mario Kovač i Matko Botić). kojeg razumijemo i jedan dio prošlosti Anica Tomić i Jelena Kovačić, Olja Lozi- kostima i scenografije, ponekad s tekstom Centar ima vrlo aktivan Plesni još ulaze zemlje: Bugarska, Rumunjska, koji nam je zajednički. To su reference ca, Nataša Rajković i Bobo Jelčić, Ivica u rukama glumaca, a češće su glumci odbor. Od samih početaka Hrvatski Grčka i Albanija. Već smo imali jedan koje pogoduju teatarskoj suradnji, a Buljan i Borut Šeparović. Njihove pred- naučili tekst u to malo vremena. Uvijek centar ITI nakladnik je specijalizirane zajednički program koji se zvao „Regio- uloga svakog nacionalnog centra u Save- stave spadaju u sferu autorskog kazališta su to kreativni procesi, svojevrsno istra- teatrološke i dramske biblioteke nalna radionica za dramske pisce”, a u zu je da bude nacionalni selektor i produ- ili „skupnog izmišljenog kazališta”, koje živanje, puno razgovora i izmjenjivanja „Mansioni”, koja do danas ima preko kojem su sudjelovale Slovenija, Srbija i cent suradnje. Znači da bira pisce, pred- ne polazi od teksta već tekst nastaje kroz stavova koji su donosili izvrsne i korisne pedeset naslova i vrlo je cijenjena u struč- Hrvatska. Mlade dramatičarke (Lana stave i kazalištarce koji će relevantno proces istraživanja teme koja je politička, rezultate. Mladom piscu, koji je nerijetko nim krugovima. Od 1998. godine objav- Šarić, Simona Hamer, Sanja Savić) radile predstavljati svoju zemlju i stvoriti uvje- društvena ili civilizacijska. One predsta- po prvi put čuo svoje replike iz usta profe- ljujemo časopis za kazališnu umjetnost su s mentorima iz tri zemlje (Jasen Boko, te za regionalnu suradnju. Prostor uvijek ve koje uzimaju umjetnost kazališta kao sionalnog glumca, to je bilo neprocjenji- „Kazalište”, koji upravo dobiva i znan- Vinko Moderndorfer, Boško Milin) kroz postoji jer smo u zadnjih dvadeset godi- prostor političkog ili estetskog djelovanja vo iskustvo i putokaz za buduće pisanje stvene reference. Iza svih tih naslova stoje tri mjeseca u Kranju, Zagrebu i Novom na malo surađivali, a teatar ima toliko privlače najviše pažnje hrvatske kazali- drama. Tekstove stranih pisaca poslije stručni i kreativni timovi, ljudi koji Sadu, a po završetku radionice napisali mogućnosti koliko je profesija u njemu. šne publike jer nose umjetničku hrabrost Kako vidite aktuelnu situaciju u i poetiku rizika. pozorištu Hrvatske i regiona, u prvom U regionu? redu, odnoseći se na nepovoljnu fina- Kao selektorica riječkog Međunarod- nsijksu situaciju u kojoj se kultura nala- nog festivala malih scena imala sam prili- zi? Koji su alternativni modeli koji bi ku koliko toliko kontestualizirati teatar- mogli da pomognu pozorištu da obez- ska događanja u regiji. Tu bih izdvojila bedi postojanje na visokom umetni- predstave Borisa Liješevića, Selme čkom nivou? Spahić, Dina Mustafića, Martina Kočov- Kada čitate stare kazališne časopise, skog, Miloša Lolića i Ane Grigorović. To primijetit ćete da u svakom razdoblju su redatelji koji imaju temu, angažirano ljudi od teatra detektiraju krizu kroz je osmišljavaju kroz svoju originalnu manjak financijskih dotacija ili kroz redateljsku poetiku, pa se njihove pred- vladavinu neslobode kada je riječ o kriti- stave s nestrpljenjem očekuju. Sigurnost čkom pristupu društvenom kontekstu u i umjetnost ne idu zajedno, misleći pri kojem se kazalište nalazi. Rekla bih da je tom na činovnički mentalitet u instituci- subjektivna kriza stalno prisutna, ali ona jama koji osigurava plaću do mirovine i je često i kreativna i pokretač promjena nije imanentan životu umjetnika. Na te inat koji tjera da se opstaje i traje. posljednjem okruglom stolu u Rijeci na Danas u hrvatskom kazalištu puno su Festivalu, ugodno me iznenadila mlada agilnije i kreativnije nezavisne skupine i glumačka i autorska ekipa predstave kazališta, s izuzetkom Zagrebačkog kaza- Pedeset udaraca, koja je pametno verba- lišta mladih koji ne pristaje na rutinske lizirala proces rada na predstavi, građan- predstave, sklono je umjetničkom riziku ski angažman i umjetničke razloge njiho- i praćenju suvremenih svjetskih trendo- va aktivizma u teatru. Vjerujem da to nije va. Dolazi vrijeme kad ćemo se u fina- bilo slučajno, pripisujem to kvaliteti vaše ncijskom smislu moći više osloniti na Akademije i na tome joj čestitam. europske fondove, ali za takav vid sura- dnje treba osmisliti originalne projekte Filip Vujošević

LUDUS 191 - 194Lu 24 lnu savremenu dramaturgiju (nalazi se na premijerno prikazan komad poznate i (reditelj će da bude Tim Salivan, a specifič- INTIMNI PROSTORI UMETNOSTI I RAZONODE Noting Hil Gejtu, iznad paba „Princ priznate škotske savremene autorke Liz nost izvođenja je ta što će u podeli biti osam Londonska pabska pozorišta Albert”), zatim pozorište „503” u Batersi- Lokhed „Mariji kraljci Škotske je otkinuta glumaca iz različitih zemalja sveta). ju, koje posebno neguje eksperimentalan glava” (ovaj tekst je 1987. premijerno izve- U pabskom pozorištu „Buš”, koje je Ana Tasić izraz, zatim pozorište „Finborou”, iznad den u Londonu na sceni „Donmar Ver - osnovano 1972. godine iznad kafanskog haus” i od tada se u Londonu nije igrao, londonskom pozorištu „Et cetera” vinskog bara u Erls Kortu, kao i pozorište prostora u Šepards Bušu, delu zapadnog „Landor” u južnom Londonu, koje najče- dok se u Škotskoj smatra savremenim Londona obeleženom gustom prisutnošću krajem maja je premijerno prika- šće na svoju scenu postavlja mjuzikle klasikom). Komad se bavi odnosom izme- zana predstava „Pilgrimi” („Hodo- multietničkog stanovništva, a koje danas U (njihova najnovija, junska premijera je đu Škotske i Engleske, kroz relacije izme- važi za jedno od najznačajnijih produce- časnici”), crna komedija koja preispituje komični mjuzikl „Sledeća stvar koju znaš” đu škotske kraljice Marije Stjuart i engle- nata savremenog dramskog pisanja, uticaj katolicizma u savremenom britan- reditelja Roberta Mekvira, autora muzike ske Elizabete I, a prikazuje političke intri- krajem maja je premijerno izvedena pred- skom društvu (produkcija grupe „Rejz Džošue Salzmana). ge ispletene sa seksualnim spletkama. stava „Osramoćeni”, prema debitantskom Dark”). Tekst je napisala Sara Pejdž, spisa- Najčešće primaju oko pedesetak Režiju Robina Nortona-Hejla karakteriše američkom tekstu Ajada Akhara, a u režiji teljica obrazovana u okviru radionica gledalaca, cene ulaznica su nekoliko puta izrazita poetičnost, ali i sirovost, za šta on Nadije Fol. Taj komad je ove godine dobio Rojal Korta, a režirao ga je Kevin Vilijams. jeftinije od ostalih londonskih pozorišta i ima utemeljenje u tekstu koji je poređen sa Pulicerovu nagradu, radnja se raspliće u U tekstu i predstavi se prepliću dve linije kreću se između deset i petnaest funti jakobinskom dramom. Predstava je i zaba- savremenom Njujorku, a glavni lik je radnje koje se odigravaju u septembru (nekada i duplo manje), za razliku od, na vna i edukativna, a zanimljivo je to što su advokat Amir Kapur. Bila je to vrlo uspe- 2010. godine. Jedna se dešava u london- primer, vestendovskih scena, čije karte uspostavljene paralele sa Elizabetom i šna britanska premijera provokativne skom Hajd Parku, gde papa Benedikt XVI uobičajeno staju oko šezdeset funti. U Margaret Tačer, u smislu tretmana žena drame koja istražuje problematiku rasa i treba da održi govor, na veliko oduševlje- sedamdesetim godinama prošlog veka je koje imaju ogromnu političku moć. Na religija, terorizma i posledica događaja nje brojne mase. Za to vreme, u jednom došlo do eksplozije razvoja ovih teatara, ovoj sceni se za kraj juna planira premije- jedanaestog septembra, islamofobije, mestu u srednjoj Engleskoj porodica koja kada je najveći broj njih i osnovan. Ova ra predstave „Naš grad” prema drami seksizma ali i opštija pitanja, poslovnih kreće na put za London, da prisustvuje tradicija ima, naravno, korene u istoriji Torntona Vajldera, koja treba da obeleži ambicija, ljubavi, uspeha. tom govoru, doživljava trzavice, posebno engleskog pozorišta, posebno u vremenu 75-godišnjicu prvog engleskog izvođenja komički obojene zbog osobenosti likova, ušuškane i prisne scene nude izuzetno restauracije, kada su brojne putujuće članova porodice. Pored živopisnog boje- kvalitetne predstave, a većina njih je glumačke družine osvajale slobodne nja porodične rutine, predstava izazovno prostor eksperimenta i afirmacije u javno- prostore blizu krčmi i tamo igrale pred- postavlja pitanja o funkciji vere u 21. veku, sti nepoznatih dramskih pisaca, kao i stave (da podsetimo, u prethodnom, puri- mogućnostima i granicama držanja za glumaca i reditelja. Mnogi uspešni umet- tanskom, Kromvelovom periodu, mnoga religiozne principe. nici su svoje karijere počeli da grade upra- pozorišta iz elizabetanskog doba su zatvo- Pozorište „Et cetera” je jedno od najre- vo u ovim pozorištima, a često se da se i rena ili srušena). prezentativnijih londonskih pabskih pozo- vrate na njih, podsećajući se na prisnost Pored predstave „Pilgrimi”, u teatru rišta, osnovano iznad paba „Oksford Arms” odnosa sa gledaocima. Na primer, pre „Et cetera” u poslednje vreme je na ovim u Kemden Taunu, verovatno najživopisni- nekoliko godina se Džozef Fajns pojavio u scenama bilo još nekoliko premijera, jem delu Londona, središtu andergraund produkciji „Dve hiljade stopa daleko” u izdvojićemo najzanimljvije. U pozorištu kulture i rasadniku svih mogućih ekscen- pozorištu „Buš”, izazivajući ogromno inte- „King’s Hed” u Ajlingtonu, koje se zvani- tričnosti. Londonska tradicija pabskih resovanje javnosti. čno smatra prvom novoosnovanom pozorišta je vrlo posebna. Danas ovde Po stečenoj reputaciji i umetničkim pabskom scenom (radi od 1970. godine) i postoji dvadesetak takvih pozorišta, ona su vrednostima, među pabskim pozorištima neosporno jednom od najpoštovanijih, malena, smeštena su obično na spratu iznad posebno se izdvaja pozorište „Gejt”, koje gde su počeli da igraju Hju Grant, Kenet ili ispod pabova ili barova, restorana. Ove gaji najjače interesovanje za internaciona- Brana i mnogi drugi, krajem maja je „Osramoćeni” u pabskom pozorištu „Buš”

se dogodilo. Rekli su: zašto, kako, šta je bio razlog? Sad, kako objasniti u jednoj ili dve OPUŠTENO rečenice to što se desilo, tokom turističkog Beograd iz drugačije perspektive – utisci sa gostovanja Kolektiv teatra sa pred- razgledanja iz mini busa na putu ka Pozori- štu? “Pa ... Amerikanci ... oni su…” zamu- stavom “Smrt trgovačkog putnika” u Beogradskom dramskom pozorištu ckivao sam, “slično kao u Iraku”… to su Aleksandar Dunđerović shvatili, ali – srećom, stigosmo do Salvije i njihova pažnja je negde drugde. “Divno smo se proveli u Beogradu ... Gde se nalazi Srbija? Ono što je stvarno glumce iznenadilo je Želimo da dođemo opet ... Imate sjajnu Ne postoje direktni letovi iz Korka za Beogradsko Dramsko Pozorište: kao prvo – publiku; sposobne, vrhunske profesionalace Beograd. Putovali smo iz Dablina, preko velika, pregledna sala sa gotovo perfektnom koji rade u pozorištu. Bilo je zadovoljstvo Brisela… sve u svemu više od 14 sati, pa je i akustikom; kao drugo – broj od petnaest igrati u Beogradskom dramskom pozori- to bila avantura za sebe... Logično je da puto- tehničara je “zapanjujući broj”; kao treće – štu”… To su bili komentari američkih i vanje toliko traje kada je u pitanju odlazak obim repertoara i veličina ansambla! “Kako irskih članova Kolektiv teatra, posle gosto- u Singapur ili na plaže Puketa, ali u Srbiju?!? su srećni u Beogradu što imaju repertoarske vanja u Beogradu, sa projektom “Smrt trgo- Iako umorni, svi iz Kolektiva su stoički teatre sa stalnim ansamblima” i svim prate- vačkog putnika” 31. maja i 1. juna u BDP-u. podneli polazak u tri ujutru, i dolazak u ćim službama. Everiman teatar u Korku ima Da, dolazak u Beograd je bio zaista Beograd u pet popodne. oko 10 stalno zaposlenih. Glumci su anga- nezaboravan na više nivoa: profesionalnom O Srbiji se ne zna mnogo. Mnogo manje žovani po projektu, kao i tehničari, mena- - igranje ovog komada na sceni Beogradskog nego što ljudi ovde vole da misle. U stvari, džeri, inspicijenti… Morao sam da iznaj- dramskog bio je izazov obzirom na kultni čak i lokaciju treba dodatno kontekstualizo- mim na dva sata profesionalne šminkere status Milerove drame; kulturološkom – ovo vati… Mlađi članovi trupe preplavili su Fejs- (samo za toliko smo imali para) da poduče je prva produkcija iz Korka koja je ikad buk postovima o svom putovanju u Srbiju ... glumce kako da se SAMI šminkaju za “Smrt gostovala u Srbiji i glavnom gradu; ličnom – što je izazvalo veliko interesovanje njihovih trgovačkog putnika”. niti jedna predstava koju sam radio nije igra- prijatelja: neki su brkali Srbiju i Siriju; drugi Bez razbijanja iluzija na u Beogradu od 1992, pa je to bilo veoma su na pitanje gde je to, dobili odgovor: ispod Nisam želeo da im objašnjavam da 70% emotivno iskustvo za mene. Hrvatske, a iznad Grčke. Starijima od 40 budžeta pozorišta ide za plate i da zato osta- Kako to u životu obično biva, ono što se pominjanje Jugoslavije je pomoglo, mlađi- je veoma malo za produkciju. Kao i koliko na kraju ispostavilo kao veoma uspešno ma od 20 – Egzit je bio jasan pojam. U su te plate bedne.. Kako je prošle godine u međunarodno gostovanje, počelo je kao svakom trenutku naš boravak u Beogradu čitavom Beogradu napravljeno jedva dese- najstrašnija noćna mora. Sve što je moglo da pratilo je preko 3500 ljudi preko društvenih tak ozbiljnih produkcija. Da je to smrtono- krene naopačke – desilo se: loša komunika- mreža. sni virus, bolest bez leka. Novca za nove cija po logici “izgubljeni u prevodu”, prou- Kao prvi put predstave nema, pošto finansijska podrška zrokovala je da smeštaj glumaca ne bude po Beograd im se dopao na prvi pogled – služi za održavanje zaposlenih i infrastruk- principu “zajedničkog apartmana”, već iz mini busa. Odmah su naučili da kažu ture na nivou golog preživljavanja. Zato što “zajedničkih kreveta”; dizajn svetla za pred- “opušteno” i “ekstra, brate”. Novi Beograd im ne postoji model po kom bi se stvari prome- stavu snimljen na čip bio je neupotrebljiv u je zaličio na Toronto (iz meni apsolutno nile, već samo opšta konfuzija slabo obave- BDP-u; morao sam da iznajmim veći i nejasnih razloga), nisu mogli da sačekaju štenih, kulturno klaustrofobično-ksenofo- moćniji projektor pošto postojeći nije bio most i pogled na dve reke… Na Guglu su bično-nostalgičnih, veoma siromašnih.. Ne dovoljan; AV materijal koji čini trećinu našli sve što ih je zanimalo – a sad su hteli – postoji Zakon o pozorištu, a kulturna poli- predstave i u interakciji je sa glumcima nika- odmah, sve i da vide: “Kalimegdan”, Dunav tika… šta sa kulturnom politikom, kad ne ko nije mogao da bude učitan i emitovan i Savu, Narodno pozorište, beogradske postoji nacionalna politika! Sve je od danas preko softvera koji je u upotrebi; najzad, noćne klubove (koji su ih najviše zaintere- do sutra, od trenutka do trenutka... Ne posle prvog izvođenja, jednoj od glumica je sovali). Posle mnogo godina osećao sam se postoje čvrsti kriterijumi, pa svako objašnje- umro otac, te se u toku noći vratila za Irsku, kao da dolazim u gotovo prijatno i potpuno nje može da se “proda” javnosti. a mi smo morali napravimo preraspodelu novo mesto! Gledano njihovim očima, shva- Ništa od toga nisam želeo da im kažem… uloga (Anarosa Batler je odigrala sve mlade, tam kako je ovo super grad… Zašto ne dola- Bolje da veruju u bajku o pozorišnim umet- ženske likove). Međutim, uz pomoć svih – zim češće u Beograd, sjajan je za kratak nicima o kojima se brinu, koji imaju podršku. što iz BDP-a, predvođenih sjajnim dizajne- predah! I ja sam poželeo da se uljuljkam u takvu sliku: rom svetla Arsom (Dragan Arsenić) i tehni- Dok smo se približavali Slaviji, iz prav- Beograda i Srbije kao utočišta za umetnost, čkim direktorom Igorom Popovskim, te ca starog Železničkog mosta, svi su uzdah- kulturu i pozorište. Niko na sreću ne razume saradnika Kolektiva – Mateje Ristića zadu- nuli u šoku: Šta je ovo? Pokazivali su na dve srpski, tako da nisu mogli da saznaju za očaj- ženog za audio i video produkciju, kao i razrušene zgrade u Nemanjinoj ulici. “Ah, ne okolnosti u kojima je umetnička zajedni- glavnog glumca Patrika Kronina, koji je da”, rekoh, “NATO je bombardovao Beograd ca, krizi u pozorištu… Odlučio sam da sve improvizovao obe večeri u najboljoj tradici- 1999. godine”. Mlađi članovi nisu imali posmatram kroz prizmu tek otkrivenog turi- ji profesionalnog prilagođavanja “datim” pojma o čemu govorim, u vreme balkanskih stičkog pogleda na Beograd. Opušteno! okolnostima, uspeli smo da izvedemo dve ratova 90-ih godina bili su tinejdžeri... Stari- predstave koje je publika odlično primila. ji su se mutno sećali, ali nisu bili sigurni šta

25 LUDUS 191 - 194 bih i ovde, za produkciju, ali – uprkos Teško je ostvariti se i opstati u glumačkom tome što se sredstva u svakom slučaju poslu i živeti od svog rada. Trudim se da UPOZNAVANJE moraju prikupiti za produkciju, naglasak pripremim svoje studente na ono što ih SA IRSKIM je pre svega na umetnosti, manje na indi- čeka u “stvarnom” svetu. POZORIŠTEM vidualnoj zaradi. Saša nam je često tokom Imate velikog iskustva u različitim rada citirao Stanislavskog – “da budemo formama glume (za film i televiziju, (I) POZORIŠTE KAO MLADALAČKI SAN svoji u umetnosti, a ne od sebe da pravi- snimanje pred živom publikom, pozori- Politička monodrama prikazana na kad su se poklopili svi važni elementi: mo umetnost”. Srećom, moje istraživačko šte), možete li da nam objasnite razlike i prvom Beogradskom irskom festivalu irsko-britanskoj koprodukciji dobro pročitan tekst; odlična, uigrana gostovanje u Evropi (Irskoj i Srbiji) i rad koja od njih Vam je najdraža? komada „Smrt trgovačkog putni- podela; osmišljen mizanscen zasnovan na na predstavi, finansirao je Univerzitet na Danas, glumac mora da zna da radi okviru prvog Beogradskog irskog ka“ Artura Milera, izvedenog samo U kombinaciji svetlosnih efekata, scenogra- kome radim, tako da sam mogao da se sve: od filma i televizije, preko radija, festivala, održanog od 11. do 17. dve nedelje posle svetske premijere u fije i projekcija. Imam utisak da smo u fokusiram na bavljenje umetnošću, a ne video igara, zvučnih knjiga, nastupa u Las marta u različitim beogradskim Beogradskom dramskom pozorištu, poslednja dva izvođenja, upravo ova u na preživljavanje. To bi u Americi bilo U Vegasu, samo imenujte šta vam treba - on glavnu ulogu tumači Patrik Džej Kronin. Srbiji, ostvarili “savršeni brak” drame i prostorima, izvedeno je i jedno pozori- neizvodljivo – svi su opterećeni zaradom, mora to da zna da izvede, da je naučen to Televizijska, filmska i pozorišna glumaca, režije i dizajna (scene, kostima, šno delo, monodrama „Katalpa”, koja go - sopstvenom karijerom, uslovljeni odluka- da radi (peva, igra, glumi, poznaje scen- zvezda, američko-irskog porekla, Kronin svetla…), izvanrednog pozorišnog ma agenata koji ih zastupaju, jer – na ske borbe…). Gluma više nije univerzal- vori o herojstvu, avanturi i politici. Ko- je glumac koji u svojoj profesionalnoj kari- prostora i obrazovane publike. Uvek ću žalost – sa izuzetkom velikih brodvejskih mad je baziran na istinitom događaju o jeri beleži preko 150 uloga u teatru i preko pamtiti poslednje izvođenje i način kako hitova (mjuzkla), pozorište je nešto čime na po principu jedna “veličina” paše za 200 na filmu i televiziji. su gledaoci sa punim razumevanjem se bavite između dva posla na filmu ili sve. Pozorište zahteva strast, posvećenost hrabrom spasavanju šest irskih zatvore- Možete li da napravite poređenje iz- pratili predstavu: trenutak koji se retko televiziji. i vrhunsku tehniku. Na filmu i televiziji, nika, pobunjenika protiv britanske među ove i prethodnih verzija “Smrti doživljava u teatru. Profesor ste, kakav je Vaš utisak iz glumac mora da dopusti kameri da otkri- je ono što na sceni mora sam da postigne. krune, iz brodoloma američkog kitolov- trgovačkog putnika” u kojima ste igrali – Gluma kao “porodični posao” – ka- rada sa mladim ljudima – da li se poima- ca u Australiji krajem 19. veka. Ova priča u odnosu na rediteljski pristup, gluma- ko izgleda pripremati ulogu i igrati zaje- nje glume kao umetnosti i profesije Sredstva su drugačija, svedenija, “hladni- čke zadatke…? dno sa rođenim sinom? Da li je bilo promenilo od vremena kad ste započi- ja” – ako mogu tako da kažem. U pozori- je postavljena u okvire izvođenja, što je Ovo je četvrti put da tumačim ulogu neslaganja oko načina i tehnika glume, njali karijeru? štu glumački izraz, ekspresija svodi se na vrlo izazovan izbor utoliko što otvara Vilija Lomana. Prvi put je to bilo još za razumevanja komada? Jeste, na žalost. Kada sam imao princip “od sebe”, na filmu “ka sebi”. I široko polje mogućnosti za igru. Naime, vreme studija (LaSal Univerzitet u Filadel- Džejms je, jednostavno rečeno, dvadeset, trideset godina želeo sam da važno je naučiti I jedno i drugo. Iako više radnja je postavljena kao deo filmskog fiji), kada sam imao 19 godina. Uprkos najbolji Bif sa kojim sam igrao! Činjenica postanem veliki glumac. Hteo sam da volim film, rad na “Trgovačkom putniku” “pogrešnim” godinama, to je – do ove – da sam mu biološki otac stvorila je unutra- iskorenim rasizam i seksizam (bile su to naučio me je da još uvek postoji magija u scenarija, napisanog od strane neuspe- bila najbolja produkcija “Smrti trgovačkog šnji konflikt koji je postao jezgro uloge. šezdesete, sedamdesete godine prošlog osećaju kad si živ na sceni! šnog i razočaranog pisca. On se tu pojav- putnika” u kojoj sam igrao. Lindu je igrala Po mom mišljenju, postoje važni, frojdov- veka, jak uticaj Dž.F. Kenedija i Martina Kako Vam se čini Beograd i imate li ljuje kao glumac koji igra svoj scenario odlična tridesetogodišnjakinja Pat Fini, a ski aspekti u ovom komadu, koji su doveli Lutera Kinga), da umetnost bude točak neki savet za naše glumce koji bi želeli da potencijalnom producentu koga mrzi da Bifa i Hepija – Al Braun i Rasel Lib, koji su do snažne – “edipovske” borbe između promene društva, kao i da vidim svet. Ali, se isprobaju van granica Srbije? kasnije napravili izuzetne karijere Džejmsa i mene; u smislu sukoba po defi- ostario sam, vođe su ubijene, a mi smo i Oduševio me je Beograd. Kao i ljudi sam čita. Pisac/glumac predstavlja radnju (Brodvej, regionalna pozorišta, isl). Ova niciji Džozefa Kembela – između “starog” kao individue i kao nacija postajali koje sam upoznao! Moj savet beograd- u najboljem svetlu, grčevito pokušavaju- drama se obično, na Zapadu, postavlja i i “novog” kralja, u kome nema preživelih. egocentričnji, narcisoidniji, sve se svelo skim glumcima koji bi da se oprobaju van ći da proda svoj komad. Ovako postavlje- igra kao realističan komad sa elementima Džejms nam se pridružio kasno, zbog na novac i uspeh. Odustao sam od sna o granica Vaše zemlje, jeste da naprave na dramska situacija u startu otvara širo- ekspresionizma. Saša Dunđerović je različitih razloga na probe je došao samo glumi i otišao u Los Anđeles gde sam promotivni snimak (uputstva kako to ko polje komičkih i igračkih potencijala. primenio obrnuti postupak i to funkcio- dve nedelje pre premijere, a mi smo radili našao sebi Uspeh i Slavu na televiziji i treba da izgleda, mogu naći na mom veb niše! već mesec i po dana. To znači da je morao filmu. Sasvim dovoljno sam to ostvario sajtu patrickjcronin.com). Presudno je, Pisac i izvođač predstave „Katalpa”, Sledeći put sam Vilija igrao sa 25 godi- da “hvata u letu”, što mu nije ostavljalo das am uspeo da kupim kuću u LA, školu- naravno, znanje engleskog jezika! Sledeći prikazane na sceni Bojan Stupica Jugo- na u Templu, u Filadelfiji. Ova produkci- prostora za dokazivanja tipa “moj način jem oba sina u privatnim školama, trik je da se učlane u neki od ključnih slovenskog dramskog pozorišta, jeste glume je bolji od tvog”, mada je bilo poma- ja, na žalost, nije bila dobra – meni uloga Sada, u svojim sedamdesetim, želim glumačkih sindikata u Americi i/ili Brita- lo i toga. Ja pripadam staroj školi – Stani- Dablinac Donald O’Keli, koji nadahnuto privatno nije odgovarala u tom trenutku, da se vratim mladalačkim snovima (što niji, odnosno Irskoj. To je ključno za rad, a i podela je bila slaba. Da “brzo premo- slavskog, a on je učen “savremenim” predstavlja niz različitih likova, otkriva- sam u Srbiji i ostvario!) i da pokrenem a najbitniji sindikati su SAG-AFTRA tam” napred – sledeću predstavu sam tehnikama i na Univerzitetu Luisvil (MFA druge da, takođe, ostvare svoje snove (Screen Actors Guild-American Federa- jući svoje impresivne sposobnosti trans- radio za Državni univerzitet Istočnog stepen) i na kursevima koje je pohađao u vezane za umetnosti. Svoje student save- tion of TV/Radio Artists spaja dva najvaž- formacije. One su, pri tome, duboko Tenesija, gde sam profesor na odseku Njujorku, tako da je postojao dvostruki tujem da sami sebi najpre razjasne šta žele, Drame i direktor Programa za pozorišnu sukob (u komadu i u stilovima glume). Mi tek onda da počnu to da realizuju. Snove nija sindikata, a na njihovom sajtu se prožete neusiljenim humorom i samosve- igru, i bilo je dobro. Uloga Vilija, tada, mi smo obojica, ipak, profesionalci u pravom niko ne može da vam oduzme. Ali, to im mogu naći uputstva za učlanjenje: šću karakterističnom za formu „pozori- je odgovarala i profesionalno, i po godina- smislu reči, tako da to nije uticalo na kona- takođe govorim, presudno je da ne lažete www.sa ga ftra.org) i AEA (Actor's Equity šta u pozorištu” i njene varijacije. O’Keli -www.actorsequity.org). U Britaniji po - ma (imao sam 59), kao i privatno – čni rezultat. Da smo duže probali, mogu- sami sebe: nemojte reći da hoćete da menja brojne likove: od nesrećnog pisca emotivno se poklopilo sa smrću moje će je da bi produbili scenski odnos i same postanete veliki glumac, a zapravo želite sto ji BEA (British Equity), a u Irskoj - IEA supruge. Moj sin Džejms, kome je bilo 18, likove, ali i naša međusobna neslaganja. da budete zvezda (to nikako nije isto) ili (Irish Equity) - infromacije su do stupne Metju Kida, preko kapetana broda i čita- igrao je tada Hepija, odlično – mada nika- Kakva je razlika u produkcionom da vas zanima bavljenje umetnošću, a na www.equity.org/uk i www.irishequ - ve njegove familije, žene, ćerke, tasta, pa ko nije voleo tu ulogu. Najveći problem je smislu, položaju pozorišta i načinu izra- hoćete da zaradite novac. Budi iskren ity.ie. Presudno je i da znate koji tip uloga čak i duha njegove svekrve, do kitova i bio sa glumicom koja je igrala Lindu – ta žavanja između evropskog (Irska, Srbi- prema sebi i sve ćeš ostvariti. Isto tako, bi mogli da igrate. Morate da se pogledate morske ptičurine koja mlatara svojim simpatična sredovečna žena, bila je moja ja) i američkog modela? zbog iskustva koje imam kao profesiona- u ogledalo i probate da otkrijete šta drugi studentkinja u to vreme, i nikako nije Pozorišna umetnosti u Americi je pre lno angažovani glumac – studentima vide u vama, pre svega kasting menadže- ogromnim krilima. uspevala da se oslobodi treme što radi sa svega “šou biznis”, sa naglaskom na mogu da prenesem kako se živi i radi u ri. Ovo ostavljam za neki sledeći razgovor, Zahvaljujući O’Kelijevom dirljivom mnom – profesionalnim glumcem i profe- “biznis”. Bukvalno ne postoje nikakve Njujorku i Los Anđelesu, kako da se snađu a nadam se da ću uskoro ponovo doći u umeću i zaraznom entuzijazmu, ova sorom. subvencije za umetnost i primorani ste da u svetu menadžera, agenata, jakih sindi- Beograd! monodramska predstava značajno uspe- Najzad stižem i do izuzetnog viđenja se grčevito borite za svaki dolar, čak i kada kata. To je biznis – bar u Americi, a mogao Saše Dunđerovića ovog velikog komada, su u pitanju drame poput “Trgovačkog bih da se kladim i u Srbiji, i mora da nam Maša Stokić va da održi interesovanje gledalaca, što je putnika”. Novac je bitan i u Irskoj, rekao bude kristalno jasno kakva su pravila igre. važno napomenuti jer ona nije posebno vizualno raskošna. Scena je skoro potpu- no gola, raznobojni svetlosni efekti su retka sredstva koja uspostavljaju vizual- nu dinamiku predstave. Važna je i uloga muzičara Trevora Najta, koji je i kompo- zitor i izvođač – on je sve vreme prisutan na sceni, na levoj strani, za sintizajzerom, gde stvara minimalističku zvučnu prat- „Ludus” ne mo`e nju O’Kelijeve igre. Bitno je još napomenuti i to da ova bez Ministarstva priča ima političku dimenziju. Naime, kulture i Irci iz ove priče su bili pobunjenici protiv britanske krune, odnosno borci za tada- informisanja šnju nezavisnost. To je grupa begunaca iz zatvora u Australiji, gde su ih Britanci Republike Srbije, strpali, za kaznu i primer drugim poten- cijalnim buntovnicima. Kako problem a verujemo da ni dobijanja nezavisnosti od britanske vlasti nije prestao da bude aktuelan, u različi- Ministar stvo ne tim kontekstima (Severne Irske, Škotske, Folklandskih ostrva), ova predstava ima mo`e bez „Ludusa” značaja i na tom, društveno-političkom polju.

Patrik Džej Kronin i Džejms Kronin Ana Tasić

LUDUS 191 - 194Lu 26 Zašto je Gluma toliko privlačna? Zato dicu i zdravlje. A očekujem od vas da ka rekao sve ono što znam o realnom živo- što je ona ogromno polje za igru, za akci- budete verni svom izboru, svojoj odluci u tu u glumačkoj profesiji, ali znam da ste IN MEMORIAM ju, za projektovanje i ostvarivanje proje- mladosti da postanete glumci i da uprkos sami morali da se suočite sa bolnim trenu- kata, za stvaranje događaja, priča, situaci- svim preprekama, nepovoljnim okolno- cima, sa nevidljivim zidovima, sa zlim ja, za neprestanu ljudsku interakciju, za stima koje onda niste mogli da pretposta- ljudima, sa trgovcima, nakupcima i neprekidnu komunikaciju sa ljudima na vite a nisam ni ja – ostanete u svom poslu, preprodavcima. Sa biznisom. Sa politi- sceni, ispred scene. Zato što nas gluma, svom zanatu. kom. kao i svaka druga umetnost oslobađa, Mnogo je lakše postati, nego ostati Postali ste odlični glumci i ostanite to predstavlja lično, što materijalizuje naš glumac! unutrašnji, emotivni, duševni, duhovni O teškoćama u glumačkoj profesiji do kraja! Jer, to ste hteli. svet i čini ga vidljivim, prisutnim, deluju- nisam vam mnogo govorio u toku četiri ćim. Ali u glumi, kao ni u jednoj drugoj godine studija glume da ne biste pre zavr- Vaš profesor Vladimir Jevtović umetnosti, glumac može da koristi sva šetka studija pobegli u neku prijatniju, („Moj pedagoški metod“, Vladimir svoja svojstva, i spoljna i unutrašnja. komotniju i lakšu struku. Poštovao sam Jevtović, str. 143, Dadov – omladinsko Glumac jedini ima direktan, živ kontakt vaš talenat i naš ugovor. Nisam ni iz dale- pozorište, edicija „Duh Dadova“, 2010.) sa svojom publikom, u kome on deluje lično, individualno, originalno. Taj direk- Glumac i ugledni pedagog, prof. dr Vladimir Jevtović preminuo je u 66. godini. prof. dr Vladimir Jevtović (1947-2013) tni, živi kontakt između očiju, glasa, lica, Jevtović je rođen 30. aprila 1947. godine u Beogradu. Diplomirao je filozofiju tela, misli i emocija, volje glumca i gledao- 1970. godine, a glumu 1971. Na Fakultetu dramskih umetnosti predavao je od 1975. ca je unikat – to je ona najvažnija razlika godine na Katedri glume. igrate svoje uloge, kako sa svojim omilje- koja glumu čini privlačnom i neodolji- PISMO MOJIM STUDENTIMA vom. Sve što nije živ kontakt je samo simu- Odbranio je magistarsku tezu iz filozofije 1979. godine sa temom "Sartrova knji- nim glumcima ravnopravno igrate na lacija živog kontaka. ževnost kao medijum njegove filozofije" i doktorirao na FDU 1986. godine sa tezom Dragi moji glumci, pozorišnoj scen, filmskom i televizijskom Gluma pruža šansu mladom, talento- "Glumac u teatru laboratorijumu". Izabran je u zvanje redovnog profesora 1991. dragi moji bivši studenti. ekranu, kako vas vaša publika voli. vanom čoveku da svoj lični, intimni svet godine i bio predsednik Umetničkog veća fakulteta od 2009. godine. Predavao je na Vi ste se odlučili za svoju profesiju na koji samo on poznaje oslobodi, projektuje Fakultetu umetnosti Priština, na BK Akademiji umetnosti, Akademiji umetnosti Nadam se da ste dobro, da imate posla, osnovu svog sna o sebi u toj profesiji, na scenu, na ekran i da ga, predstavljajući Banja Luka i radio u Školi glume i govora "Dadov". Bio je mentor studentima dvanaest da možete da živite od svog glumačkog uprkos brojnim razumnim razlozima, pisca, reditelja, svoj ansambl, otvori u glumačkih klasa na različitim visokom školama, a njegovi učenici su poslednjih dece- hleba. realnim činjenicama, upozorenjima vaših komunikaciji sa publikom, da maksimal- nija obeležili i pozorišni život u zemlji. Radovalo bi me da znam da ste zado- bližnjih da to ne činite; uprkos ocu koji je no izrazi i promoviše sebe. Od oktobra 1982. do jula 1983. boravio je kao stipendista Vlade Francuske u voljni okolnostima u kojima živite. zapretio da će vas se odreći; uprkos Dakle, vi ste verovali u sebe, u svoj Centru Pitera Bruka u Parizu. Učestvovao je u emisijama Radio Beograda - "Zeleni Radovalo bi me da znam da ste volje- momku koji ne želi da vas deli sa svim svet. I ja sam verovao u vas, u vaš svet. Zato megaherc", "Putokaz" i "Ozon". Osnovao je pozorište "Pod razno" i letnju radionicu ni, da volite i da ste okruženi plodovima gledaocima; uprkos pričama o nečasnim što je moja procena na prijemnom ispitu mediteranskih pozorišnih škola "Masline". Jevtović je bio član Upravnog odbora svoje ljubavi. Radovalo bi me da znam da uslovima u kojima žive ostareli glumci; bila da vi imate sva svojstva neophodna da Evropskog konzorcijuma za saradnju visokih pozorišnih škola "Koncepts". Igrao je u imate više trenutaka sreće nego patnje, to u toku studija i u profesionalnom živo- uprkos velikoj neizvesnosti koja vas pozorištu, na filmu i televiziji. Režirao u pozorištu, uglavnom sa svojim bivšim očajanja i depresije. tu dokažete. Vi ste opravdali moja očeki- studentima. Od jula 1999. do decembra 2000. godine obavljao je funkciju vršioca Kada ste se odlučili da pokušate da očekuje na tom izabranom putu; uprkos vanja – postali ste glumci. Svako od vas, visokoj selekciji na prijemnom ispitu, ali i dužnosti direktora Jugoslovenskog dramskog pozorišta. postanete glumci, bili ste očarani njenim na svoj način, po svom izboru, po svom Pisao je eseje objavljivane u časopisima "Scena", "Teatron", Zbornik Matice veličanstvom glumom i svim mogućnosti- posle diplomskog ispita, celog života. nasleđu i po svojoj lestvici vrednosti, po Sve prepreke samo su pojačavale vašu srpske, Zbornik FDU. Autor je knjiga: "Scenska kultura" (1981), "Neposlušni bume- ma, kako ste ih vi videli, koje ona pruža. svojim snagama i slabostima, uredili ste rang" (1989), "Siromašno pozorište" (1992), "Uzbudljivo pozorište" (1997), "Odbra- odluku, vašu ideju, vaš projekat. Sve za U svojoj mašti vi ste videli sebe u svoje živote kako hoćete ili kako morate. na glume" (2009) i "Moj pedagoški metod" (2010). glumi, kako u njenom toplom zagrljaju glumu, glumu ni za šta! Želim vam da imate svoj dom, svoju poro-

Dragan Žikić, prvak drame Narodnog pozorišta u Nišu, preminuo je 8. aprila u 77. godini od moždanog udara. IN MEMORIAM Rođen je 9. februara 1936. godine, u Bačini (kod Varvarina), Srbija/ Jugoslavija. Glumom se „zarazio” u Dramskoj sekciji niškog KUD-a „Svetozar Marković”, gde je Dragan Žikić (1936-2013) predstave režirao Aleksandar Đorđević. Nastavio je u Kamernoj sceni „M”, igrajući sa Tanasijem Uzunovićem, Sonjom Jauković i Midom Stevanovićem u avangardnim koma- dima Vilijama Sarojana, Somerseta Moma, Samjuela Beketa, Edvarda Olbija i drugih autora. Uspešnu karijeru profesionalnog glumaca započinje u sezoni 1963/64. u Narodnom pozorištu u Nišu svojom prvom odigranom ulogom Mladića u komadu „Tanja” ruskog pisca Alekseja Nikolajeviča Arbuzova. Od tada pa do penzionisanja, u Narodnom pozo- rištu u Nišu sa uspehom je podario publici značajne uloge domaće i svetske dramske lite- IN MEMORIAM rature u preko 50 naslova. Igrao je i u domaćim filmovima i TV serijama). Kao penzioni- Milorad Berić (1950-2013) sani glumac odigrao je svoju poslednju ulogu Svetozar (Miletić) u predstavi Vide Ognje- Posvećen teatru i deci nović „Je li bilo kneževe večere”, 2004. u režiji Kokana Mladenovića. Milorad Mića Berić (1950-2013), redi- Ime Dragana Žikića biće zapisano u stranicama istorije niškog pozorišta zlatnim telj i teatrolog, preminuo je u 63. godini. U slovima. „Pripadao je plejadi izvrsnih glumaca” i ostaće upamćen po ulogama gde je rodnoj Banja Luci, 1968. počeo je svoju „dominirao njegov osećaj za transformaciju lika, koja pozorišnu publiku nikada nije glumačko-rediteljsku karijeru u Teatru po - ostavljala ravnodušnom.” ezije, prvom takve vrste u bivšoj Jugoslaviji. Za svoj rad nagrađivan je visokim priznanjima: Nagrada Udruženja dramskih umet- Dve godine (1970-1972) igra u predstavama Narodnog pozorišta Bosanske Krajine, a nika Srbije, Nagrada Oslobođenja grada Niša, Nagrade za glumačka ostvarenja na Susre- potom kreće put rediteljskog usavršavanja i tima profesionalnih poozorišta Srbije „Joakim Vujić” i prvi je dobitnik iz Niša Sterijine rada. nagrade za glumu na 38. Sterujinim pozorju 1993. godine – za odigranu ulogu Akademiju za pozorište, film, radio i Hadži−Tome u „Koštani” Borisava Stankovića. televiziju završio je 1976. godine u Beogra- du. U Niš stiže 1979. godine i postaje stalni reditelj Narodnog pozorišta. U tom teatru, pa preko Kavaljera („Život Galileja” B. Divna Antić (rođena Kostadinović) pored ostalog, režirao je predstave: „Iva - Brehta), Miloševog sluge („Vožd” I. Stude- rođena je 21. aprila 1952. godine u Leskov- nov”, „Ona i On u odsustvu ljubavi i smrti”, na), Ceremonijal majstora („Nenagrađeni cu. Školske 1971/72. godine polaže audi- „Češalj”, „Sabirni centar”, „Fenomeni”, „Bal - ljubavni trud” V. Šekspira), Vidara ciju u Dramskom studiju glume pri kanski špijun”, „Narodni poslanik”, „Teto- niškom Narodnom pozorištu, koji traje virane duše”, „Razvojni put Bore Šnajdera”... („Kavkaski krug kredom” B. Brehta), Silu- U niško Pozorište lutaka prelazi 1988. sa („Nikola Tesla” M. Crnjanskog) pa do dve školske godine i koga vodi Rajko godine. Do odlaska u penziju (2010), potpi- poslednje – Stepana Ivanoviča Koropkina Radojković, reditelj. Studio završava suje 15 režija, među kojima su: „Simfonija u u predstavi „Revizor” (1996) reditelja ulogom Smiljke u predstavi „Legenda o bolu”, „Igra odbačenih lutaka”, „Pepeljuga”, Kokana Mladenovića. Tokom celokupne Bošku Buhi” Miroslava Belovića i Stevana „Trnova ružica”, „Hajdi”, „Kir Janja”, „Šuma karijere ostao je predan glumačkoj umet- Pešića, u režiji Rajka Radojkovića a premi- sniva”, „Čudno čudo”, „Sveti Sava”... U perio- nosti i pozorištu uopšte. Tridesetogodiš- jera je održana 16. oktobra 1973. godine. du od 2005. do 2008. godine, bio je i direktor nju pozorišnu karijeru zapaženo je, kao Predstava je izvedena 50 puta i posetilo ju tog pozorišta. Sa ponosom je tada govorio da su stvoreni svi preduslovi za zlatne visine IN MEMORIAM epizodista, obogatio i mnogim filmskim i je 28.140 gledalaca. Odmah postaje i koje očekuju Pozorište lutaka u Nišu u televizijskim ostvarenjima među kojima zvanično član glumačkog ansambla Kuće daljem radu. Radomir Rade Popović se izdvajaju: „Otpisani” (1974-75), „Vruć na Sinđelićevom trgu, gde je i ostala sve do Režirao je predstave i u Bugarskoj (Veli- (1929-2013) vetar” (1980), „Dečko koji obećava” penzionisanja. ko Trnovo) i Makedoniji (Štip). Njegove (1981), „Koštana” (1985) i mnoge druge. U gotovo četiri decenije dugoj gluma- predstave imali su priliku da vide i gledaoci Rođen je 21. jula 1929. u Sremskim čkoj karijeri, odigrala je na sceni niškog u drugim pozorišnim centrima u Srbiji. Karlovcima. Kao slobodan umetnik, uspe- Slobodan Stamatov Narodnog pozorišta preko 70 uloga. Posle- Režirao je radio i TV drame, a godinama je šno je tumačio mnoge epizodne uloge, (Istraživačko-dokumentacioni centar dnja u ovom izuzetno nizu bila je Tetka aktivno radio na razvoju dramskog amater- počevši od uloge Brata Irineja u Name- IN MEMORIAM „ Narodnog pozorišta) Angelina (“Sabirni centar”, Dušan Kova- izma u Srbiji, posebno u Nišu. Više od 40 sniku” (1966) reditelja Bore Grigorovića, Divna Antić (1952 ‒ 2013) godina bio je posvećen teatru i deci. čević, 2007).

27 LUDUS 191 - 194 caj (Francuzi mu albansko prezime izgo- Draško Ređep, čija priča mi prija, jer govo- varaju Prežokaž), u uspešnu plesnu pred- ri ono što slutim da su moji stihovi. „Pesme stavu. Još jedna tematska inovacija umet- moje, siročići mali”, neću da se zalažem za IGRAJMO SE, IGRAJTE nosti igre vešću iz novina. njihovu promociju. Nek ide kako padne. Pozori{ne novine (Ne)putujem, mislim, osećam Beograd, 9. april 2013. Beograd 10 maj 2013 Theatre newspaper Belgijski ansambl „Piping Tom” Mira Karanović se poduhvatila da u Jovan Ćirilov prikazao je predstavu „Izdaje se”. koja je za JDP režira tekst samoubilačke Sare Kejn, mene predstava XXI veka. Ne pripada koja kad je napisala monodramu „4:48” YU ISSN 0354-3137 nijednom do sada poznatom žanru. Niti je nije izmišljala neku svoju opsesiju samou- COBISS.SR-ID 54398983 Beograd, 5 april 2013. neku strogo realističku predstavu po dramska predstava, niti ples. Moglo bi se bistvom, nego se zaista na kraju ubila. U Aja Jung je opet usred svetske Stanislavskom, onako uzorno dogmatsku. reći da smo mi, publika, neka vrsta voaje- naslovu je gluvo doba noći, po nekim nauč- ekonomske i naše krize uspela da napravi Čini mi se da i danas u MHAT-u postoji ra koji kroz ključaonicu gledaju sedmoro nicima čas kada se najčešće vrše samoubi- Izlaze jednom mese~no uzoran repertoar Festivala savremene igre. „Plava ptica” u režiji Stanislavskog iz 1908. ljudi koji dolaze u stan da ga iznajme. Ova stva. Vanja Ejdus i najemotivniji tekst igra (osim u julu i avgustu) Samo je ona u stanju da dobije za otvara- godine (koju sam ja čak uspeo da vidim predstava je, bez pretenzije da nešto priča, tako da nijednog trenutka nije sentimen- Published monthly nje Balet Bečke opere. Kao da je namerno, potpuno usahlu od starosti). Tu bi spadala da iznese neku fabulu, niti da nas zabavi. talan, što se inače dešava njenim kolegini- (except on July and August) zbog onoga što u internacionalnoj selekci- i nimalo usahla „Buba u uhu” JDP, koja se Ansambl samo prikazuje jednu svakida- cama, a, bogami, i po nekom kolegi. ji moderno sledi, prikazala vrhunac danas i danas igra sa gotovo kompletnom šnju situaciju, koja samo zato što se prika- Tira` (printed): 1500 primeraka već „klasične” savremene igre u tehničkom premijerskom podelom još od 7. juna zuje, postaje scenska umetnost, mada Podgorica, 11 maj 2013. perfekcijom. Ta savršenost se, naravno, i 1971. u režiji Ljubiše Ristića, sa kojom je tome ne teži uobičajenim teatarskim sred- Na periferiji Podgorice, na nekoj Izdaje (Publisher) očekuje od ansambla koji traje u punom diplomirao. Nikola Simić je odigrao svih stvima. Hrabrost da se to prikaže tako mešavini urbanog i periferijskog, kraj Udru`enje dramskih umetnika Srbije – kontinuitetu još od XVIII veka. Kad pomi- nešto preko 1500 predstava, a Rada Đuri- kako je, bez stilizacije, postaje umetnost. potoka, a ispod betonskog mosta iscrta- slim da se u probnim salama Bečke opere čin, Branka Petrić, Voja Brajović, Vlasta nog grafitima, Varja Đukić prikazuje svoj The Drama Artists’ Association of Serbia za baletskim barom već stolećima vežba ko Velisavljević, gotovo isto toliko predstava. Beograd, 14. april 2013. doživljaj sudbine Danila Kiša, koji je naro- Beograd, Studentski trg 13/VI zna koja po redu generacija bečkih izabra- Oni su ipak tu i tamo bili zamenjeni Pekinški plesni teatar na muziku polj- čito ubedljiv sa dečakom koji sa puno Telefoni/phone: +381 (0) 11/2631-522, nika, igrača i igračica, šta onda može biti nekom alternacijom kad su bili odsutni, skog avangardnog kompozitora Henrika spontanosti igra Kiša, dok je bio dete i čega 2631-592 i 2631-464; fax: 2629-873 prirodni rezultat – ta perfekcija gotovo retko, ali ipak zbog nekog jakog razloga. Gureckog usvaja i moderni plesni korak i se tako često i za nas uzbudljivo sećao u sama sebi cilj, koja imponuje čak i jednom savremeno shvatanje igre. Impresivno je svojoj prozi. http://www.udus.org.rs zakletom avangardisti kao što sam ja, Podgorica, 5. april 2013. kako Kinezi nadoknađuju ono što su e-mail: [email protected] dugogodišnjem selektoru novih pozori- U Crnogorskom narodnom pozorištu propustili za vreme kulturne revolucije, Beograd, 18. maj 2013. PIB 100040788 šnih tendencija Bitefa. u Podgorici predstava „Očevi su grad”(ili), kada je čak i balet služio estetici socreali- Drago mi je da meni, a i mnogim Teku}i ra~un – bank account: Kao bizarnu, gotovo šašavu ideju koju je koncipirao i režirao Boris Liješević. stičke propagande komunizma. Osim drugima omiljena glumica Jasna Đuričić zamišljam kako bi vredno bilo napraviti Ima raznih puteva do pozorišnog uspeha plesne perfekcije, još to nije originalno čega god od se poduhvati odigra komple- 255-0012640101000-92 Festival starih pozorišnih tendencija i danas i ovde, ali nesumnjivo da je jedan od stvaralaštvo na planu savremene igre, ali ksno, uverljivo, nenametljivo, pa ipak (Privredna banka a.d.) prikazati relativno mnogo toga šta se saču- njih koji je u sebi zadao Boris, kad je rekao je zalog budućnosti. Ono što svetski markantno. Ovog puta je to u predstavi Devizni ra~un: valo od drevnih teatara po Zemljinoj kugli: „Prst” u Bitef teatru. Ona složeno pretvori da predstavu treba praviti kako je to namer- ekonomisti predviđaju da će Kina u 00-708-00000856 kineski no, japanski kabuki i bunraku, no mimo jezičkih pravila formulisao – „iz budućnosti nadmašiti ekonomiju Evrope, u jednostavno, a obično u kompleksno. italijanska komedija del’arte, pa, boga mi, i DANAS I OVDJE” i „iz DUHA MJESTA”. a možda i SAD, jeste strateška ambicija da Ona nam iracionalno iracionalnim putem (Privredna banka a.d.) Kada se već poduhvatio teme savremene se i u plesu drži korak sa nekada „odur- šalje u naše iracionalno. Crne Gore, onda je bilo neminovno otvo- nom kapitalističkom” umetnošću igre. Predsednik (President – chairwoman) Niš, 24. maj 2013. reno progovoriti o šokantnoj prodaji svega Sledeća generacija kineskih koreografa Ljiljana \uri} SUMMARY postojećeg i pomalo nepostojećeg Rusima, možda neće biti samo tehnički prenosilac Otvaranje izložbe Niš-art fondacije je Editorial: njihovoj tradicionalnoj „starijoj crnogor- savremene svetske igre, već će biti i njeni kao i obično kasno po podne. Svoje izla- Maša Stokić: Culture on crack skoj braći”. (Predstavu simbolišu usred originalni stvaraoci i filozofi. ganje počinjem tezom da u umetnosti Glavni i odgovorni urednik (editor) Topic: scene amblematično šarene merdevine kao nema napretka kao što ga ima u nauci. Ima Ma{a Stoki} AGAINST KILLING THE CULTURE „šarena laž” tog privremenog i varavog Beograd, 25. april 2013. novih umetničkih tehnika, koje donose Aleksandar Milosavljević: What are we uspona). Liješević, koji je sa izuzetnim U Radionici integracije negde na nove probleme, osveženje, mogućnost inovacije. Uvek novo u umetnosti nije going to defend if we lose culture uspehom režirao i klasiku, Čehova i savskom keju između straćara i baraka, Redakcija (editorial office) Milica Kralj: All of us or all of them, or napredak, već druga vrsta imperativa. @anko Tomi} (zamenik glavnog i Bomaršea, i savremena dela kao „Elijahovu nalazi se Radionica integracije Mikija Planiram da budem narednog jutra na just me stolicu” i „Čekaonicu”, sve režira do kraja Manojlovića. Da biste videli predstavu odgovornog urednika – assistant editor), Maša Mihailović: General menager’s beogradskom aerodromu u 5.15 h da bih ne samo svojim jarkim darom već i zana- treba da imate izuzetnu moć orijentacije, u 6.15 h poleteo za Minhen, a odande za Gor~in Stojanovi}, Milica Kralj, Igor confession upon the crisis tom reditelja, koji je tako dobro naučio od koju ja nemam, pa da nađete taj prostor, Sanja Krsmanović Tasić: Time for culture Bukurešt. Brinem se više nego obično da li Buri}, Filip Vujo{evi}, Sanja Krsmanovi} svog profesora Bore Draškovića. Pored koji, kada se jednom u njemu obrete, delu- ću sve to postići. care emocija, reditelj mora da režira i glavom, je sasvim teatarski i urban. Ja sam tek Tasi}, Goran Jevti}, Zoran Mi{i} Jelena Popadić Sumić: Production made strpljenjem kulturom i zanatom, a to je put druge večeri uspeo da ga nađem. Prve Niš, Beograd, Bukurešt, 25. maj 2013. of cut-offs kojim je Boris Liješević suvereno i bez večeri sam lutao bez uspeha od sedam pa Sve je teklo po planu. Čas sam bio u Saradnici (associates) Subtopic: predomišljanja krenuo. Ta solidnost izgle- skoro do ponoći. avionu, čas na aerodromu. Sa minimalnim Du{ka Radosavljevi}, Ninoslav Contemporary drama critic: da da sve više uspeva i u ovoj zemlji impro- Jasna Đuričić i Anita Mančić igraju prtljagom jurim sa jednog do drugog [}epanovi}, Nenad Kova~evi}, Ivan Aleksandar Milosavljević, Ivan Medenica, vizatora i nabeđenih „genija”. komad svoje zagrebačke koleginice Mire njegovog kraja. I, gle čuda, na vreme Ana Tasić Furlan „Dok nas smrt ne rastavi”. One stižem u Bukurešt. Mani}, @eljko An|elkovi}, Ana Tasi}, Festivals: Beograd, 7. april 2013. zapravo sve vreme leže između nekih U Bukureštu je moja dugogodišnja Sne`ana Mileti}, Goran Anti}, Jelica Igor Burić: 58. Sterijino pozorje – Back Iz Izraela na Ajin festival dolaze novi metalnih šipki i pričaju neku životnu muku, prijateljica, kompozitorka Ivana Stefano- Stevanovi}, Mikojan Bezbradica, Jelena home plesni impulsi. Predstava Brod ludaka čini mi se da se nijednom ne pogledaju, iako vić. Muž joj je naš ambasador u Rumuniji. Kova~evi}, Sonja [ulovi}, Željko Hubač Festival of Professional Theatres of Vojvo- analizira više nemoć nego moć plesnih su na nekoliko pedalja jedna od druge. Idemo pravo do njihove rezidencije na dina, Serbia Festival of Professional Thea- pokreta. Neobični susreti tela troje igrača Neka duboka istina bije iz ove ispovesti, čiju ručak. Predstavu će gledati i Ivana. tres ”Joakim Vujić”, Days of Comedy, je igra o igri, dakle sve češći pokušaji da se ozbiljnost podvlači prisustvo mlade D. Imam dve predstave istog dana u Lektor (Language consultant) Nušić days, Actors’ festival "Milivoje Živa- umetnost bavi sama sobom i svojim stva- Rajčić, koja još nema probleme koje prate Teatru Maska (cilj mojih putovanja, sa Dubravka Vranjanac nović", International Children's Theatre ralačkim i tehničkim problemima. Dok je zrelost. Kompleksni tekst postao je još njima kao domaćinima): „Žan od Meseči- Festival Subotica, The Golden Spark, povesnica neoklasičnog baleta sva posve- kompleksniji u tumačenju dveju glumica, ne” i „Izgubljeno pismo” rumunskog klasi- Zvezdarište ćena ljubavi između polova, najzad ovoga koje zaista znaju obično često prenebrega- ka Karađalea sa njegovim najpoznatijim Sekretar redakcije Festivals in the region: Sarajevo, Osijek, puta muško-ženski duet ima drugu tema- vanu istinu da je pozorište veoma ozbiljna komadom. Join Luka Karađale (1852- (editorial office assistant) Banja Luka, Split tiku. Teške poze ove koreografije nisu umetnost, kada se to hoće. 1912) je živeo negde između Sterije i Nuši- Radmila Sandi} tretirani ironično, već su ozbiljno ispitiva- Interviews: ća, a takav mu je i stil i osećanje humora [email protected] Ivana Dimić, Mira Furlan, Mima Vuković nje granica moći i nemoći ljudskog tela. Vršac, 30. april 2013. između ta dva komediografa jednog veće i Kurić, Saša Torlaković, Ljiljana Stjepano- Promocija moje knjige stihova „Pore- drugog manje komediografske gustine. vić, Nenad Stojmenović, Fedor Šili, Slobo- Beograd, 8 april 2013. đenje prideva”. Drago mi je da je pokojni Malo satiričnosti XIX veka, kao kod Steri- e-mail (za tekstove i fotografije/ dan Ljubičić, Nikola Ristanovski, Jasen Poznati slučaj ubistva sitnog lopova u Petru Krdu nekako sa nama preko njego- je, i mnogo lakšeg nušićevskog dijaloga. /for papers&photos): supermarketu pretvorio je Angelin Preljo- ve udovice Ane Krdu. Tu je i elokventni Boko, Zoltan Šereš, Željka Turčinović, Međutim, predstava je zanimljivija [email protected] Janko Ljumović, Patrick Cronin nego što sam očekivao. „Izgubljeno pismo” Essays: je pretvoreno u neverbalno pozorište sa Jovan Ćirilov, Božidar Mandić, Aleksan- doista pantomime, ali bez stroge zakono- Grafi~ki dizajn i priprema za {tampu dar Dunđerović, Ana Tasić, Olivera Milo- mernosti bele pantomime Marsela Mar - (graffic design&print processing) soa. Sve je potčinjeno nameri da se never- šević \orđe Sekerezović In memoriam: balnim sredstvima ispriča fabula dobro znana svakom Rumunu od malena, kao www.sekerezovic.in.rs Vladimir Jevtović, Divna Antić, Dragan kod nas recimo „Ožalošćena porodica” ili Žikić, Milorad Berić, Radomir Popović „Sumnjivo lice”. Dizajn LUDUSA (LUDUS design) Ovakav neverbalni tretman svoje klasike, nama bliske sa balkanskim humo- \or|e Risti} rom, mogla bi biti inspiracija da neko i kod Redakcija Ludusa zadr ža va pravo pokuša da isto učini recimo sa Sterijinim Redizajn LUDUSA (Ludus redesign) prilago đava nja sadržaja i obima „Rodoljupcima” ili Nušićevom „Gospo- AXIS studio tek stova zbog poboljšanja kva liteta đom ministarkom”. li sta. Molimo sve sa ra dnike i sago - Pozvao bih ovu predstavu već na ovogodišnji Bitef, ali je repertoar već zaklju- [tampa (print) vorni ke da posebno naglase po- čen sa raspoloživim budžetom. Ostaje kao KIZ ALTERA, trebu za autorizacijom prilagođe- ideja za 2014. godinu. Beograd, @ivojina @ujovi}a 2 nih tekstova. Predstava „Brod ludaka”

LUDUS 191 - 194Lu 28