SOLIDARNI ODGOVOR NA COVID-19: Rezultati Ostvareni U Zajednicama Kroz Program Urgentne Podrške

SOLIDARNI ODGOVOR NA COVID-19: Rezultati ostvareni u zajednicama kroz program urgentne podrške

1 Izdavač: Trag fondacija, Mileševska 5, Beograd, www.tragfondacija.org REČ ZAHVALNOSTI

Za izdavača: Biljana Dakić Đorđević Globalna pandemija i mere prevencije, kao i njene dalje socio-ekonomske posledice Autorke: Nevena Mijatović (kontakt: [email protected]), suočile su ceo svet sa izazovima na ličnom, profesionalnom, političkom i društvenom Marta Zagorac i Jelena Mihailović planu. Pandemija je donela pretnje po naš ustaljeni i uobičajeni način rada i življenja, ali i prilike da u sebi nanovo probudimo ljudskost i solidarnost. Solidarne prakse su Urednice: Ivana Marković i Natalija Simović bile rasprostranjene, gotovo podrazumevane kao nužno delovanje u kriznim vremeni- ma. Namera Trag fondacije bila je da te napore urgentno podrži u zajednicama širom Lektura: Aleksandra Čereković i Biljana Dakić Đorđević Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, na način koji je istovremeno adekvatan kada su u pitanju prepoznate potrebe i ciljne grupe kojima je podrška bila najpotrebnija. Dizajn i prelom: Monika Lang Svrha izveštaja pred vama jeste da naučene lekcije ostanu zabeležene za neke nared- Beograd, maj 2021. ne krize koje će zajednice dočekati otpornije i spremnije. Nadamo se da su preporuke koje smo ponudili na kraju izveštaja korisne smernice za buduće solidarno i efektiv- no delovanje. Pored toga, ovim izveštajem smo želeli da istaknemo sve one koji su se hrabro i beskompromisno uhvatili u koštac sa jednom od najvećih kriza u novijoj istoriji. Ti svakodnevni heroji zaslužuju jedno ogromno hvala. Zahvalnost prvenstveno upućujemo ka sve 63 organizacije koje su učestvovale u ovom programu i koje su, svaka u svojoj zajednici, doprinele da se ublaže posledice i olakša život u pandemiji. Hvala i onima “iza scene” koji su omogućili da se ovaj program uspešno sprovede. Tim Trag fondacije je u prvim nedeljama po izbijanju krize i u uslovima uvedenog vanrednog stanja ekspresno ispitao potrebe, koncipirao i sproveo program u sve tri zemlje. Članovi i članice selekcionog odbora su se nesebično angažovali i zahvaljujemo im na neumornom čitanju i pažljivom razmatranju pristiglih predloga. Hvala i istraživačkom timu Trag fondacije koji je uspehe i izazove podržanih organizacija zajednički zabeležio i predstavio u ovom izveštaju, uz dizajnersku podršku naše drage saradnice koja nas je pratila od samog objavljivanja poziva.

Veliku zahvalnost dugujemo i dugoročnim partnerima i donatorima - Balkanskom fon- Mišljenja izražena u ovoj publikaciji ne predstavljaju nužno stavove Balkanskog fonda za du za demokratiju, projektu Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Američkih Drža- demokratiju, projekta Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Američkih Država, ni Vlade va, Fondu Braće Rokfeler, Oak fondaciji, Britanskoj ambasadi i Fondu za dobru upravu Ujedinjenog Kraljevstva, kao ni drugih razvojnih partnera programa. Vlade Velike Britanije koji su obezbedili sredstva za ovaj urgentni program podrške i koji su verovali viziji Trag fondacije da veliki deo rešenja svake krize leži u solidarnom delovanju građana i građanki u njihovim zajednicama.

Trag fondacija Beograd, maj 2021. godine

2 1 SADRŽAJ

REČ ZAHVALNOSTI 1 O DRUŠTVENOJ MISIJI SOLIDARNOG ODGOVORA 19 Pružanje dobrog modela ponašanja prema zdravstvenim rizicima 19 SADRŽAJ 2 Protivpandemijsko ponašanje tokom projekta 20 Olakšavanje posledica pandemije i suzbijanje virusa nakon projekta 23 SAŽETAK 4 Odnos poverenja sa užom zajednicom 28 Redovni rad sa užom ciljnom grupom korisnika 29 ULOGA CIVILNOG SEKTORA U SANIRANJU POSLEDICA Širenje grupe korisnika kroz terenski rad 33 VIRUSA SARS-CoV-2 6 Širenje grupe korisnika kroz promotivne aktivnosti u medijima 34 Odgovor Trag fondacije na pandemiju 6 Značaj volontera u radu sa korisnicima 35 Dosadašnja istraživanja o ulozi civilnog sektora tokom pandemije 9 Poverenje je ključno 36 Cilj istraživanja 11 Uključivanje šire zajednice u akcije 39 Metodologija 11 Poslovni sektor i građani 39 Izvori podataka 11 Javni sektor 42 Analiza 12 ZAKLJUČAK 45 O OPERATIVNOJ MISIJI SOLIDARNOG ODGOVORA 14 Preporuke za organizacije 45 Podržane organizacije 14 Preporuke za donatore 47 Podržane aktivnosti 14 Donatorska uloga u selekciji 47 Donatorska uloga tokom realizacije projekta 48 Doprinos prepoznavanju uloge civilnog društva u suzbijanju virusa i olakšavanju posledica pandemije 49

PRILOG 1 - Lista organizacija i podržanih inicijativa u programu Solidarni odgovor na COVID-19 52

2 3 SAŽETAK

Vanredno stanje u Republici Srbiji je zbog širenja virusa SARS-CoV-2 proglašeno u martu Drugo, za organizacije koja već imaju poverenje zajednice, verovatnije je da će ga 2020. godine. Već u aprilu 2020. Trag fondacija je raspisala prvi konkurs i podelila prve tokom pandemije svojim akcijama učvrstiti, a zatim ostati dostupne i nakon zavr- grantove za rešavanje posledica COVID-19 i suzbijanje širenja virusa. šetka projekta. Poverenje u predstavnike zajednice, a na šta organizacije preten- duju, ključno je za ublažavanje psihološke uznemirenosti ljudi kao posledice nei- Pravovremeno reagovanje, odnosno urgentno preusmeravanje sredstava i pažnje zvesnosti koja karakteriše sve krizne situacije. Organizacije su agilne, brzo nalaze sa drugih programa Trag fondacije rezultiralo je podržavanjem 63 organizacije sa rešenja u kriznim situacijama i predstavljaju oslonac svojim korisnicima. 23.510.992 RSD u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Trag fondacija je svoju operativnu misiju ispunila. Treće, lokalne organizacije su najčešće uvezane sa lokalnim institucijama, lokalnim poslovnim sektorom i građanstvom. Uključivanje svih kontakata koji su Operativnu misiju su ispunile i podržane organizacije pružanjem direktne podrške spremni da doniraju svoj novac, informacije ili vreme u akcije, a zatim i koordi- za više od 10.937 osoba kroz brigu o osam sigurnih kuća i jedan program sta- nisanje akcija u zajednici najbolji su prekursori jačanja solidarnosti u zajednici. novanja uz podršku; održane 373 radionice i 7.557 savetovanja; terenske posete Lokalne organizacije koje umrežavaju članove svoje zajednice mogu uspešnije da sa podeljenih 2.612 humanih paketa; monitoring institucija i javno zagovaranje; saniraju posledice pandemije. potpomognuta dva i pokrenuta još dva socijalna preduzeća; razvijena su internet rešenja za prodaju i kupovinu, odnosno koordinisanje humanitarnih akcija; infor- Evaluacijom strategija rada lokalnih organizacija u toku krize želimo da unapredimo Tra- misanje šire javnosti i proizvodnjom 35 video-emisija, tribina ili audio-emisija; kao gove urgentne programe. Zaključci evaluacije mogu da budu od koristi donatorima za i i koordinisanjem više od 327 volontera. postavke konkursa, selekciju projekata, a zatim i praćenje sprovođenja projekata koji imaju za cilj ublažavanje posledica krize. Još važnije, zaključci evaluacije mogu da budu Dubinskom analizom narativnih izveštaja i društvenih mreža ili sajtova organizacija i uz od koristi lokalnim organizacijama koje imaju želju da rade na ublažavanju posledica razgovore sa organizacijama pokušali smo da utvrdimo koje komponente pojekata su krize kako bi u inicijative uključili elemente koje smo prepoznali kao ključne za jačanje doprinele ispunjavanju ne samo operativne, nego i društvene misije Tragovog programa. solidarnosti u zajednicama. Društvena misija Tragovog programa je bila podsticanje građanske solidarnosti u lokalnim zajednicama.

Najvažnija komponenta za dobre akcije u zajednicama tokom pandemije je doslednost u pridržavanju protivpandemijskih mera. Kada organizacije istupaju kao predstavnici cele zajednice, uspostavljaju model ponašanja koji će uži i širi članovi zajednice koji su im privrženi, slediti u određenoj meri. Štaviše, zrelost organizacije da se nosi sa pandemijom ogleda se i u nastavku rada koji je prilagođen pandemiji uprkos neproglašavanju vanrednog stanja i popuštanju zvančnih mera tokom po- slednjeg velikog talasa zaražavanja (počevši od jeseni 2020. godine).

4 5 ULOGA CIVILNOG SEKTORA 5.636.672 RSD. Pored toga, podržali smo 17 organizacija iz Bosne i Hercegovine u iznosu od 6.452.837 RSD, u okviru zatvorenog konkursa za ženske organizacije koje učestvuju u U SANIRANJU POSLEDICA regionalnom programu Osnaživanje ženskih organizacija i pokreta za borbu protiv nasilja VIRUSA SARS-CoV-2 nad ženama. Na isti način podržane su četiri ženske organizacije iz Crne Gore sa ukupno 2.158.637 RSD. Aktivnosti najvećeg broja organizacija realizovane su u periodu maj-septembar 2020. Kroz zatvoreni konkurs u avgustu 2020. podržane su još tri organizacije iz Jugozapadne Srbije sa ukupno 1.183.000 RSD koje su svoje aktivnosti realizovale u perio- U novembru 2020. godine, povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu, Republika du septembar-decembar 2020. Kada smo raspisivali konkurse, u odgovoru na pandemiju Srbija je dodelila odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama koji su se istakli to- u Srbiji i regionu bili su uočljivi procepi koje je trebalo popuniti. S obzirom da smo već kom borbe na suzbijanju zarazne bolesti COVID-19. Među brojnim lekarima, rukovodio- imali tekuće programe donacija, dobijali smo direktne informacije sa terena od podrža- cima zdravstvenih službi, novinarima i drugima, srebrnu medalju zavredilo je udruženje nih grupa koje su tražile promene ranije planiranih aktivnosti i usmeravanje podrške na Džedajski pokret iz Niša1. Zajedno sa modnom dizajnerkom Nevenom Kragić, Džedajski urgentne potrebe usled novonastale situacije. Pri kreiranju konkursa oslonili smo se na pokret je pokrenuo akciju #zaštitilice, tokom koje je sašiveno 15.000 pamučnih zaštitnih informacije grupa sa terena, ali i procenu potreba OCD koju su objavile Građanske inicija- maski, doniranih u 11 gradova Srbije - između ostalog, kliničkim centrima, domovima tive u martu 20204. Podršku smo usmerili ka sedam oblasti koje bi omogućile da podrška zdravlja, apotekama, udruženju NURDOR i građanima Kosovskog Pomoravlja. Činjenica bude pravovremena i efikasna u kriznoj situaciji. da su samostalno organizovani građani šili i delili maske dobija na većoj težini kada se sagleda razmera nestašica maski početkom pandemije u Srbiji2. Nagrada za udruženje Mere za prevenciju širenja virusa. Potreba za podrškom aktivnosti za prevenciju ši- način je da se u javnom mnjenju na nacionalnom nivou prepozna uloga koju su organi- renja virusa opisana je još primerom akcije #zaštitilice. Početkom vanrednog stanja za- zacije civilnog društva imale tokom pandemije u Srbiji. štitna oprema i higijenski prozivodi bili su nedostupni kako zbog nestašice, tako i zbog vrtoglavog porasta cena zaštitne opreme na tržištu5. U septembarskom UN izveštaju3 o odgovoru Republike Srbije na krizu u prvom talasu, u periodu mart-maj 2020. godine, navodi se da većina lokalnih samouprava nije uključila Podrška ženskim organizacijama. Podrška ženama se izdvojila kao urgentna oblast OCD u rad lokalnih kriznih štabova i donošenje odluka. Uprkos tome, celo civilno društvo podrške zbog toga što su mere u cilju suzbijanja širenja virusa koje je uvela Vlada Srbije (OCD, neformalne grupe i pojedinci) bilo je aktivno u pružanju humanitarne pomoći, so- indirektno imale uticaj na rodnu diskriminaciju. Jedna od mera koja je imala lošiji uticaj cijalnih usluga, saveta, informacija i organizovanju druženja preko interneta. Aktivnosti na žene je mera zabrane kretanja. Policijski čas uveden tokom vanrednog stanja bio je su koordinisane u samostalnoj režiji uz oslanjanje na sopstvena vremenska, novčana ili katalizator rodno zasnovanog i porodičnog nasilja, ali, kako se navodi u izveštaju OEBS- proizvodna sredstva. Deo aktivnosti civilnog društva usmeravan je kroz konkurse koje su -a6: “Kada je reč o pružanju pomoći i podrške ženama žrtvama nasilja u porodici, tokom raspisivale strane i domaće fondacije. vanrednog stanja nije došlo ni do kakvih promena u pogledu koordinisanog delovanja institucija sistema u pružanju pomoći i podrške žrtvama nasilja u porodici i u partner- Odgovor Trag fondacije na pandemiju

4 Građanske inicijative (2020, mart). Odgovor OCD na COVID-19, ispitivanje stanja i potreba. https:// Trag fondacija je već krajem aprila 2020. kroz otvoren konkurs sa ukupno 8.079.845 rc.gradjanske.org/wp-content/uploads/2020/03/Odgovor-organizacija-na-COVID-19-Potrebe-i-aktivnos- RSD podržala 24 organizacije iz Srbije, a krajem maja još 15 organizacija sa ukupno ti-Gra%C4%91anske-inicijative-.pdf 5 Vlada je bila prinuđena da odreaguje na cene zbog čega je doneta i uredba o ograničavanju maloproda- jne cene zaštitnih sredstava za vreme vanrednog stanja nastalog usled bolesti Covid-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 (“Sl. glasnik RS”, br. 40/2020) https://www.paragraf.rs/koronavirus/strucni-komentari/ogranicen- 1 https://givingbalkans.org/srbija/content/dzedajski-pokret-srebrna-medalja-kampanja-zastitilice je-cene-zastitne-opreme-vanredno-stanje.html 2 https://rs.n1info.com/zdravlje/a576490-nestasica-maski-u-apotekama/ 6 Pajvančić, M., Petrušić, N., Nikolin, S., Vladisavljević, A., & Baćanović, V. (2020, maj). Rodna analiza odgovora 3 UN. (2020, Sept). COVID-19 Procena socio-ekonomskog uticaja. Str. 62. https://serbia.un.org/sites/default/ na COVID19. Misija OEBS-a u Srbiji i Ženska platforma za razvoj Srbije 2014-2020: Beograd. Str. 108. https:// files/2020-11/seia_report-sr_0.pdf www.osce.org/files/f/documents/3/9/459391.pdf

6 7 skim odnosima”. Drugim rečima, u slučaju nasilja u porodici žrtva koja bi napustila kuću Razvoj tehnoloških rešenja. Usled mera fizičke izolacije, deo poslova odvijao se putem bila bi terećena za kršenje mere zabrane kretanja7. Organizacije “Odbor za ljudska prava interneta. Osim toga, internet je uspeo da ublaži socijalnu izolaciju koja je nusprodukt Vranje”8 i “Osvit” iz Niša pokrenule su inicijativu za dodatna i prilagođena rešenja za be- fizičke izolacije. Treće, internet alati su omogućili bržu i efikasniju koordinaciju volontera zbedno prijavljivanje nasilja u merama ograničenog kretanja. Inicijativa je razmatrana od koji su pomagali sugrađanima u karantinu. Postojala je preka potreba za razvojem teh- strane nadležnih institucija, ali nije usvojeno zvanično rešenje. S druge strane, korisnice noloških rešenja koja bi olakšala radne, volonterske i društvene procese u zajednicama organizacije “Osvit” su dale povratnu informaciju da su ipak mogle da se kreću za vreme pogođenim pandemijom. policijskog časa i odu do policije zbog prijave nasilja. Dakle, postupanje u ovakvim slu- čajevima regulisano je u skladu sa internim dogovorima službenih lica. Skoro polovina Ekonomsko osnaživanje. Trag godinama podržava razvoj solidarne ekonomije12 kao Tragove podrške bila je okrenuta ženskim organizacijama i/ili usmerena na projekte čija održivi model angažovanja i zapošljavanja zasnovan na principima pravičnosti, jednako- su ciljna grupa žene. sti i brizi o ugroženima. Mnogi građani (a posebno zaposleni u neformalnom sektoru) su izgubili izvor prihoda, što Vladin paket ekonomskih mera nije uspeo da sanira. Socijalne usluge. Mere su povećale potrebu za širokim dijapazonom socijalnih usluga koje pružaju OCD. Između ostalog, osobe sa invaliditetom koje su van institucija sistema Dosadašnja istraživanja o ulozi civilnog sektora imale su uskraćene dnevne boravke tokom trajanja vanrednog stanja. Povrh toga, dok su tokom pandemije na snazi bile zabrane kretanja, personalnim asistentima i negovateljima je tek nakon rea- govanja organizacija civilnog društva i poverenice za zaštitu ravnopravnosti omogućeno da dobiju licencu za kretanje9. Različiti oblici dokumentacije koji su dostupni na internetu svedoče o visokoj aktivnosti civilnog društva od početka vanrednog stanja, ali i nakon što su mere popuštane. S dru- Očuvanje mentalnog zdravlja. Prema psihološkom profilu pandemije u Srbiji10, opšta ge strane, ne postoji sistemsko beleženje aktivnosti civilnog društva zbog čega nema- populacija je osećala značajnu psihološku uznemirenost tokom vanrednog stanja. Period mo širi okvir u koji bismo mogli da smestimo izveštaj o Tragovom programu solidarnog vanrednog stanja obeležili su strah i zabrinutost usled neizvesnosti i odsustva kontrole. odgovora. Posledično, ne postoje ni opšti kriterijumi uspeha aktivnosti u olakšavanju posledica pandemije u lokalnim zajednicama u Srbiji. Kroz rad na ovom izveštaju, po- Edukacija i informisanje. U izveštaju o psihološkom profilu pandemije ističe se da su kušali smo da evaluiramo aktivnosti civilnog društva koje smo podržali. U potrazi za krajem marta 2020. ljudi u Srbiji sve niže procenjivali verodostojnost informacija o stanju spoljnim kriterijumima kojima možemo da se poslužimo, utvrdili smo da takvi nisu raz- u Srbiji, svetu i koronavirusu uopšte (“ne znam više kome da verujem“). Usled globalnog matrani u Srbiji i regionu. odsustva poverenja u epistemičke autoritete, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je skovala naziv za borbu paralelnu pandemiji koju vode, a to je borba protiv infodemije11. Pretragom akademskih radova koji evaluiraju udeo odgovora Vlade i civilnog društva 13 Prema SZO: “Infodemija je previše informacija, uključujući lažne ili obmanjujuće infor- na pandemiju, mahom nailazimo na radove iz azijskih zemalja . Jedan od radova po- 14 macije u digitalnom i fizičkom okruženju tokom izbijanja bolesti. To izaziva zbunjenost i redi odgovor u dva azijska grada slične veličine - Hong Kongu i Singapuru . Iako ističu rizična ponašanja koja mogu naštetiti zdravlju.” da su oba grada imala uspeha u suzbijanju epidemije, epidemiološke mere i ponašanje građana su vođene različitim metodama. U Singapuru je državni odgovor bio dominan-

7 Na primer: http://rs.n1info.com/Vesti/a594297/Porast-nasilja-u-vanrednom-stanju-kaznjena-jer-je-izas- tan, dok je u Hong Kongu bio ključan odgovor civilnog društva. Jedna od zabeleženih la-da-prijavi-nasilnika.html 8 Odbor za ljudska prava Vranje podržan je u prvom krugu Tragovog programa Solidarni odgovor na COVID-19 12 O solidarnoj ekonomiji se možete više informisati ovde: https://solidarnaekonomija.rs/solidarna-ekonomija/ 9 https://www.minrzs.gov.rs/sr/aktuelnosti/vesti/usluga-pomoc-u-kuci-tokom-vanrednog-stanja 13 što je, između ostalog, posledica epidemije SARS-a u 2003. zbog čega ulažu resurse u podrobno istraživanje 10 Damnjanović, K., Ilić, S., Lep, Ž., Manojlović, M. & Teovanović, P. (2020, sept). Psihološki profil pandemije u različitih modela efektivnih odgovora na epidemiju Srbiji. PIN: Beograd. Str. 12. https://psychosocialinnovation.net/wp-content/uploads/2020/11/Psiholo%C5%A- 14 Yuen, S., Cheng, E. W., Or, N. H., Grépin, K. A., Fu, K. W., Yung, K. C., & Yue, R. P. (2021). A tale of two city- 1ki-profil-pandemije-u-Srbiji.pdf states: A comparison of the state-led vs civil society-led responses to COVID-19 in Singapore and Hong Kong. 11 https://www.who.int/health-topics/infodemic#tab=tab_1 Global Public Health, 1-21. https://doi.org/10.1080/17441692.2021.1877769

8 9 razlika u uporednoj analizi je da su u Hong Kongu građani počeli da nose maske i sma- Cilj istraživanja njili kretanje po gradu (kao dve od najvažnijih epidemioloških mera) i pre nego što su vlasti donele takvu direktivu, dok su se građani Singapura oslanjali na direktive vlasti. Inicijative koje je podržala Trag fondacija su samo mali deo slagalice odgovora na pan- Dodatno, Singapur nije uspeo da zaustavi iznenadnu epidemiju među svojim segregi- demiju, zbog čega se nećemo baviti standardizovanim merama uspeha u borbi protiv ranim migrantskim stanovništvom i pruži potrebnu negu siromašnima. Podaci koje su virusa na državnom ili lokalnom nivou - pridržavanjem epidemioloških mera, brojem istraživači prikupili pružaju potporu objašnjenju da je razlika u odgovoru dve države na zaraženih, brojem kreveta ili respiratora zauzetih u bolnicama, niti ekonomskim po- pandemiju rezultat snažnih napora za mobilizaciju građana koje je pokrenulo civilno kazateljima. Pokušaćemo da razumemo na koji način je svakom građaninu mogla da društvo u Hong Kongu. Alternativno objašnjenje koje nude istraživači je da su visoki znači podrška civilnog društva. Inicijative koje smo podržali odabrane su zbog toga što nivoi poverenja u singapursku vladu sprečili brzu reakciju građana zbog uverenja da je je procenjeno da imaju potencijal da ispune operativnu misiju i deluju u okvirima obla- najefikasnije sačekati direktive vlasti. sti olakšavanja posledica epidemije u lokalnim zajednicama u Srbiji koje je Trag procenio kao urgentne. Ispunjavanje operativne misije smo validirali dvojakom proverom: Časopis Nonprofit policy forum objavio je specijalno izdanje u martu 2021: Vlada i civilno da li su uradili obećano, odnosno da li su u svojim aktivnostima u zajednici poštovali društvo u odgovoru na COVID-1915. Za razliku od standardizovane i opravdane upored- osnovne mere zaštite od virusa - distanca, nošenje maski i izbegavanje okupljanja u ne analize odgovora dve azijske zemlje na pandemiju, radovi objavljeni u specijalnom zatvorenim prostorijama. Korak dalje je provera ispunjavanja društvene misije odgovo- izdanju pružaju svojevrsno sumiranje napora koje su OCD uložile u suzbijanje pande- ra na COVID-19 pandemiju - misije pospešivanja solidarnosti u zajednicama, odnosno mije i olakšavanje posledica u Ujedinjenom Kraljevstvu, Indiji, Izraelu, Kini, Mađarskoj, osećaja zajedništva uz vrednosti jednakosti i pravde. Umesto da unapred postavimo Severnoj Koreji i Turskoj. Urednica specijalnog izdanja zaključuje da su OCD imale po- kriterijum uspeha, pokušaćemo da poređenjem svih inicijativa i njihovih ishoda prona- tencijal da svuda budu značajan resurs u odgovoru na pandemiju, ali da “je iskorišćava- đemo distinktivne osobine projekata u kojima se ogleda ispunjavanje društvene misije. nje potencijala civilnog društva bila opcija koju su samo neke zemlje uspele da iskoriste - što je rezultiralo efektivnim smanjenjem posledica nesreće, istovremeno povećavajući Metodologija osećaj solidarnosti i pripadnosti u njihovim društvima”16. Jedan rad pokušao je da na Izvori podataka standardizovan način ispita doprinos civilnog društva u velikom broju država (koristeći CIVICUS-ov indeks17), povrh zdravstvenih kapaciteta i izdataka na pandemijske isho- Kako bismo izbegli dodatno opterećivanje organizacija intervjuima, fokus grupama ili de (broj zaraženih i preminulih od COVID-19)18. Razlike u zdravstvenim kapacitetima upitnicima, odlučeno je da se glavnica istraživanja bazira na narativnim izveštajima i su bile dovoljne da objasne pandemijske ishode između država, dok otvorenost civil- propratnim materijalima (fotografije, linkovi ka emisijama, spiskovi korisnika paketa…), nog društva nije. Iako je istraživanje elegantno sprovedeno, doprinos civilnog društva koje su nam organizacije dostavile po završetku projekta19. Veoma važan element izve- i zdravstvenog sistema i odgovoru na krizu nisu mereni u potpunosti uporedivo zbog štaja su izjave korisnika i uvidi članova organizacije koje su OCD zabeležile u izveštaju. čega zaključak treba uzeti sa rezervom. Odgovor civilnog društva je meren posredno, putem indeksa za koji su podaci prikupljeni pre nego što je nastupila pandemija dok su Potrebno je da naglasimo da narativni izveštaji mogu biti napisani sa ciljem stvaranja mere zdravstvenog sistema korišćene u istraživanju direktno povezane sa načinom na bolje slike o radu organizacija kod donatora. Kako bismo umanjili efekte subjektivnog koji zdravstveni sistem može da odgovori na krizu. prikaza sopstvenih uspeha na evaluaciju, koristili smo sajtove i društvene mreže organizacija kao sekundarni izvor informacija. Pretraživali smo ih kako bismo validirali izjave organizacija u izveštaju - da su unapredile programe (na primer, da li su uradile 15 https://www.degruyter.com/journal/key/NPF/12/1/html 16 Kövér, Á. (2021, Feb). The Relationship between Government and Civil Society in the Era of COVID-19. Non- profit Policy Forum. De Gruyter. https://doi.org/10.1515/npf-2021-0007 19 Četiri organizacije nisu poslale izveštaje na vreme zbog čega nisu uključene u evaluaciju postignuća u zajed- 17 https://www.civicus.org/index.php/what-we-do/innovate/civicus-monitor nicama. Njihov doprinos programu u izveštaju je predstavljen samo kao broj sprovedenih aktivnosti u odnosu 18 Khan, J. R., Awan, N., Islam, M., & Muurlink, O. (2020). Healthcare capacity, health expenditure, and civil na predlog projekta uz validaciju fotografijama sa društvenih mreža. To su: Odbor za ljudska prava Vranje, society as predictors of COVID-19 case fatalities: A global analysis. Frontiers in public health, 8, 347. https://doi. Združena akcija “Krov nad glavom”, Fondacija “Lara” i Udruženje “LOTOS” - zaštita mentalnog zdravlja, djece i org/10.3389/fpubh.2020.00347 odraslih lica.

10 11 planirane aktivnosti koje nagoveštavaju u projektu), da su prilagodile programe novim nicom, unapređenje programa, izazovi u radu. Tokom kodiranja teksta u izveštajima tehnologijama ili poboljšale veze u zajednici. Dodatno, proveravali smo da li su i na koji predefinisane kategorije su sažimane ili dodavane ukoliko je to bilo neophodno. Jedini- način organizacije nastavile svoj solidarni odgovor na COVID-19 krizu nakon završetka ce analize su bile izjave, cele rečenice ili pasusi (opisi događaja, saradnje i slično). Izjave projekta. Nastavkom smo smatrali rad organizacija koje deluju u skladu sa oblastima korisnika koje navode organizacije su smatrane autentičnim. S druge strane, izjavama koje su i dalje važne za suzbijanje posledica pandemije (rad sa osetljivim grupama), organizacija o određenim uspesima ili načinima rada (na primer, jesu li u potpunosti nove akcije deljenja paketa ili održavanje standardnih aktivnosti u internet i bezbednim poštovali epidemiološke mere ili jesu li se dovoljno potrudili da dođu do svih korisnika formatima. U slučaju da nema dovoljno dostupnih informacija na internetu, Tragov tim kojima su bili potrebni) pristupano je sa rezervom. Navodi iz izveštaja su validirani kroz je prikupljao informacije od partnerskih organizacija ili je kontaktirao organizacije za ad hoc informacije sa terena, kao i društvene mreže i sajtove organizacija21. Jedna od dodatne informacije. kategorija važnih za razlikovanje organizacija je bio nastavak rada na prevenciji CO- VID-19 ili saniranju posledica, za šta su podaci prikupljeni van izveštaja.

Narativni izveštaji koje su organizacije podnosile sastojale su se od sledećih celina:

• opis i broj aktivnosti; • broj korisnika koji su obuhvaćeni aktivnostima; • partnerstva koja su izgrađena na lokalnom i/ili nacionalnom nivou; • doprinos lokalne zajednice projektu u vidu novca, roba, usluga ili volonterskih sati; • uticaj na direktne učesnike ili korisnike projekta (organizacije su podstaknute da zabeleže izjave učesnika ili korisnika); • uticaj na širu lokalnu zajednicu; • refleksija organizacija na svoje uspehe i izazove tokom projekta.

Analiza

Evaluacija programa je sprovedena Outcome harvesting20 analizom. U cilju smanjivanja subjektivnosti procene, u sprovođenju evaluacije učestvovalo je 5 članica tima. Pri- premni korak je bila provera ispunjenosti operativne misije, odnosno mapiranje broja aktivnosti i broja korisnika kojima su aktivnosti obuhvaćene (outputs). Prvi korak u analizi ishoda (outcomes) je bilo čitanje svih narativnih izveštaja, a zatim je, kroz zajedničku diskusiju o izveštajima, napravljena skica glavnih ishoda. Kako bismo sagledali načine na koje su organizacije ostvarile ishode projekata, tim je napravio iscrpnu kategoriza- ciju narativnih izveštaja unutar širih kategorija: odnos sa korisnicima, odnos sa zajed-

20 O Outcome harvesting metodi možete se više informisati ovde: https://www.betterevaluation.org/en/plan/ 21 Tokom realizacije projekata nije bilo moguće sprovoditi praćenje projekata (monitoring). Posete na terenu approach/outcome_harvesting nisu bile moguće kako zbog zdravstvenih rizika, tako zbog realizacije svih projekata u kratkim rokovima.

12 13 O OPERATIVNOJ MISIJI SOLIDARNOG ODGOVORA

Podržane organizacije

Podržali smo organizacije iz 39 različitih gradova. U sedam velikih gradova (više od

100.000 stanovnika) - Beogradu, Novom Derventa Sadu, Nišu, Kragujevcu, Sarajevu, Banjalu- Bosanska Krupa Pančevo ci i Podgorici - podržane su 22 organizacije, dok je u 32 manja grada i sela podržana Šabac 41 organizacija. Spisak svih organizacija sa sažetkom lokalnih aktivnosti i rezultata nalazi se u prilogu izveštaja. Zenica

Podržane aktivnosti

Organizacije su sprovele veliki broj različi- tih aktivnosti, ali za potrebe sumiranja na- Vrnjačka Banja pravili smo sedam širih kategorija aktivnosti. Kategorije nisu isključive zbog toga Prokuplje što je najmanje 44 OCD sprovodilo dve i Pirot više vrsta aktivnosti.

Nikšić

Slika 1. Mapa sa teritorijalnom raspoređenošću podržanih projekata (veličine krugova se razlikuju u odnosu na razlike u broju projekata po gradu ili opštini)

14 15 Aktivnosti u brojkama Sažeti opis svih aktivnosti Monitoring rada institucija Nekoliko ženskih organizacija sprevelo je istraživanja i iz- iz pripadajuće kategorije radilo je 10 organizacija radilo preporuke za rad sa ženama žrtvama nasilja u krizi COVID-19. Na primer: “Fenomena” je izradila: Analiza Individualna savetovanja Na individualnom nivou organizacije su pružale psi- rada institucija nadležnih za sprovođenje zakona o spre- i psihoterapiju 35 hološko savetovanje članovima LGBT+ zajednice, oso- čavanju nasilja u porodici – primena zakonskih mera na organizacija pružilo je bama sa problemom mentalnog zdravlja i rizikom od lokalnom nivou tokom vanrednog stanja usled pandemi- najmanje suicida, ženama žrtvama nasilja i drugim osetljivim gru- je korona virusa 2020. godine. “Asocijacija Duga”, nakon 7.557 puta pama. Osim psihološkog savetovanja (delom i psihote- svog rada na terenu, inicirala je ažuriranje liste socijalno rapijskog rada), organizacije su pružale pravno saveto- ugroženih osoba. Udruženje romskih studenata, nakon vanje ili individualnu pomoć deci i mladima pri učenju. obraćanja nadležnim komunalnim preduzećima, obez- Deo savetodavnih razgovora bio je usmeren na potre- bedilo je cisternu za vodu u romskom naselju. be osetljivih grupa da dođu do informacija od javnog Internet i medijska kampanja podrazumevala je promo- značaja ili obezbede socijalne usluge. Internet i medijsku kampanju svojih ciju edukativnog, informativnog i promotivnog sadržaja Radionice, grupe podrške Radionice i grupe podrške održavale su se najčešće putem aktivnosti sprovodilo je 35 na društvenim mrežama i putem tradicionalnih medija i obuke pružalo je 28 video-platformi na sledeće teme: mentalno zdravlje u toku organizacija (zbog različitog procenta prisustva određenih starosnih organizacija najmanje pandemije, zaštita ljudskih prava u toku vanrednog stanja, grupa na društvenim mrežama). Osam organizacija je 373 puta ženska prava i osnaživanje žena. Pored toga, održano je niz napravilo 35 video-emisija, tribina ili audio-emisija, od edukativnih i kreativnih radionica na kojima su u najvećoj kojih se neke mogu poslušati ili gledati i dalje. Na primeri učestvovali deca i mladi, kao i osobe sa invaliditetom. mer: internet tribina Uloga policije u kriznim situacija- Na primer: Udruženje “Okular” iz Ćićevca održalo je radio- ma u slučajevima nasilja nad ženama, “Centra ženskih nice na temu mentalnog zdravlja, dok je “Somborski edu- prava” iz Zenice; ili internet tribina Mediji u vanrednom kativni centar” kroz niz radionica organizovao “Školu dobre stanju, “Nezavisnog društva novinara Vojvodine”. volje za decu i roditelje” sa ciljem kvalitetnog provođenja slobodnog vremena i pomoći pri savladavanju gradiva. Sprovedena su 4 projekta Udruženje “Egal” je osnovalo socijalno preduzeće čija solidarne ekonomije je delatnost bila direktno usmerena na saniranje po- U terenske posete je išlo Putem terenskih poseta, organizacije su vršile podelu sledica pandemije - nedostatak zaštitnih maski. Kori- 35 organizacija, od kojih humanitarnih paketa (koja su se sastojala od sredstava snici udruženja bili su uključeni u proces proizvodnje je 27 išlo u posete sa za higijenu i prehrambenih proizvoda), kao i informativ- zaštitnih maski, a nastavili su sa šivenjem posteljine. najmanje 2.612 paketa nih lifleta o načinima zaštite od virusa. Terenske posete Prizvodi se mogu poručiti putem internet prodavnice. ukupno bile su i dodatna pomoć korisnicima pri kupovini namir- “Somborske šnajderke” su bivše štićenice Sigurne kuće nica, kao i u obavljanju drugih svakodnevnih poslova. koje su svoje aktivnosti usmerile na šivenje posteljine. Udruženje “Sačuvajmo selo” je kroz kupovinu semena Sigurne kuće ima 8 Redovan rad sigurnih kuća u Bosni i Hercegovini i za sadnju povrća osnažilo svoje korisnice za nastavak organizacija, a jedna Crnoj Gori nastavljen je i tokom pandemije u prila- poljoprivredne proizvodnje. “Liceulice” je potpomoglo organizacija program gođenim uslovima. Izvršene su dezinfekcija i adapta- rad prodavaca časopisa u periodu u kome je prodaja Stanovanja uz podršku za cija prostorija za prijem novih štićenica. Korisnicama bila skoro pa onemogućena. osobe sa invaliditetom sigurnih kuća pružana je kompletna podršku u vidu hrane, sredstava za higijenu, stručne podrške, radno- okupacione terapije i psihološke podrške.

16 17 Kreirana su 2 tehnološka Tehnološka rešenja bila su usmerena na izgradnju in- O DRUŠTVENOJ MISIJI rešenja ternet platformi. Fondacija Front je kreirala informa- SOLIDARNOG ODGOVORA tivnu platformu Mreža solidarnosti Sandžaka, putem koje građani mogu da dođu do relevantnih informacija Prilikom diskusije o ishodima koje su organizacije ostvarile u zajednici i o kojima su kao što su važni brojevi telefona, informacije o virusu, pisale u narativnim izveštajima, tim je skicirao tri ishoda koja je zatim validirao daljim podeli humanitarne pomoći i dostupnih vidova pomo- istraživanjem i validiranjem informacija iz drugih izvora. Validaciju načina za postizanje ći u njihovom gradu. Platforma Gastropijaca, koju vodi društvene misije u zajednicama prikazaćemo kroz diskusiju u naredna tri poglavlja. udruženje “Lock Up”, imala je za cilj da omogući proda- Okosnica diskusije u svakom poglavlju su izazovi sa kojima organizacije (na grupnom ju poljoprivrednih proizvoda onlajn putem usled mere nivou) navode da su se suočile. zatvaranja pijaca. 1. Ishod - pružanje ispravnog modela zdravstvenog ponašanja u krizi; Kroz veliki broj različitih aktivnosti i svojim aktivnim Izazovi - zdravstveni rizici; nedostupnost i visoka cena zaštitne opreme; prisustvom na terenu, 63 organizacije je direktno nedostupnost tehnologije; doprlo do najmanje 10.937 osoba. 2. Ishod - odnos poverenja sa užom zajednicom (najčešće korisnicima usluga); Izazovi - nespremnost korisnika na nove oblike podrške (psihološka podr- ška ili onajn rad); Korisnici su imali dvosmerni odnos sa članovima organizacija, odnosno dobili su po- 3. Ishod - uključivanje članova šire zajednice u akcije; moć, savetovanje, terapiju, razgovor, humanitarni paket sa higijenskim i prehrambe- Izazovi - ograničenja u kretanju tokom vanrednog stanja; nemogućnost da nim proizvodima, ispravnu informaciju, druženje u grupi, smeštaj u Sigurnoj kući ili se pruži pomoć svima koji su je zatražili. sredstva za rad. Putem različitih promotivnih ili edukativnih aktivnosti, još najmanje 400.000 osoba je dobilo informaciju o tome da postoji organizacija kojoj mogu da se Pod okriljem svakog izazova, kontrastiraćemo aktivnosti kojima su organizacije preva- obrate za pomoć ili od koje mogu da dobiju proverenu informaciju. Rad organizacija zišle izazove ili su prevenirale nastanak izazova, nasuprot aktivnostima koje nisu imale je bio okrenut opštoj populaciji, ali i ciljnim grupama koje su bile drastično pogođene potencijal da se izazov prevaziđe. Sagledavanjem dobrih i loših praksi želimo da damo pandemijom neposredno, zbog toga što su bili u većem zdravstvenom riziku, ili posred- inspiraciju civilnom društvu za dalje delovanje u kriznim situacijama. no, jer su mere za suzbijanje virusa imale konkretne posledice na njihov način života: žene, stanovnici neformalnih naselja, osobe sa invaliditetom, stari, osobe bez krova Pružanje dobrog modela ponašanja nad glavom, osobe sa zdravstvenim problemima, deca bez roditeljskog staranja i druge prema zdravstvenim rizicima osetljive grupe.

Prvi izazov u radu sa kojim su se organizacije svesno suočile prilikom realizacije projekata je zdravstveni rizik. Kroz pridržavanje epidemioloških mera razmotrićemo i ispunjavanje operativne i društvene misije. Prvo ćemo se osvrnuti na operativnu misiju, budući da nepridržavanje epidemioloških mera direktno vodi do ishoda suprotnih od cilja programa - suzbijanje virusa i olakšavanje posledica epidemije.

18 19 Protivpandemijsko ponašanje tokom projekta “Kako bismo se zaštitile, sve naše aktivistkinje su prilikom poseta Podržali smo organizacije koje pružaju usluge stanovanja uz podršku i sigurne kuće. Nji- naseljima koristile zaštitnu opremu, koja je takođe podeljena i ko- hovi protokoli su morali biti znatno izmenjeni zbog toga što je u svim institucionalnim risnicama. Prilikom odlazaka na teren, dogovarale smo se da zbog smeštajima rizik od zaražavanja štićenika tokom epidemije visok. Dodatno, u Sigurnim skučenog prostora u automobilu, u posete odlaze po dve naše čla- kućama, za razliku od usluge Stanovanja uz podršku sa pandemijom, povećao se broj nice. Takođe, u naseljima su naše volonterke organizovale dolazak žena koje su tražile zaklon. Sigurne kuće koje su bezrezervno nudile sigurnost novim korisnica na dogovorena mesta tako da se ne stvaraju velike gu- štićenicama, bile su suočene ne samo sa ograničenim kapacitetima za prijem, već i sa žve. Sve aktivnosti su sprovođene na otvorenom prostoru.” povećanom mogućnošću širenja virusa među štićenicama. Uprkos nedostatku resursa, sigurne kuće su uspele da nađu prostor u kojima bi mogle da izoluju novoprimljene žene Ostale aktivnosti koje su organizacije sprovodile su se u velikoj meri preselile na internet. i decu i sve vreme osiguravaju higijenske uslove koje bi smanjile rizik od zaražavanja. Ipak, kroz materijale i izveštaje koje smo dobili, mogli smo da zaključimo da je postojalo i izlaganje riziku tokom sprovođenja aktivnosti. Dobili smo fotografije od nekoliko organizacija koje su radionice održavale u zatvorenom prostoru, sa prozorima koji nisu bili širom Vive žene: “Naredbama Kriznog štaba u mjesecu julu je određeno otvoreni i koji ne pružaju dovoljno ventilacije, kao i sa manje od trećine osoba koje nose da prilikom prijema štićenice moraju biti prvo 14 dana u izolaciji, maske. S druge strane, nekoliko organizacija ističe da su svako okupljanje sprovodile na te nakon toga da se radi testiranje na korona virus. Ovo je dodat- otvorenom prostoru uz poštovanje propisane udaljenosti, na primer, razmicanjem stolica. no otežavajuća okolnost, jer nije bilo moguće da se izvrši prijem druge žrtve nasilja najmanje 16 dana. Rješenje smo pronašli na način da smo oslobodili još dvije sobe, dva prostora kako bi bilo moguće da najviše tri osobe budu istovremeno smještene u soba- ma za izolaciju. Pri tome. nikakve pomoći i podrške od strane na- dležnih institucija nismo dobili u smislu opremanja i adaptiranja prostorija i slično.”

Vive žene su izborile da se testiranje na virus novoprimljenih šti- ćenica uradi u najdužem roku od tri dana, kako bi što kraće bile u izolaciji i rad kuće olakšan.

Organizacije koje su išle na teren su bile u povećanom riziku usled velikog broja kontakata i razgovora koje su sprovodile. Daćemo primer na koji način je organizacija Romski centar za žene i decu “Daje” podrobno promislila na koji način da eleminiše rizik od zara- žavanja svojih članica i korisnica.

Slika 2. Članovi “Udruženje za pomoć osobama sa autizmom” iz Kragujevca, provode vreme na otvorenom

20 21 Istakli bismo da razumemo da nije lako sve vreme se pridržavati mera i da povremeni tre- Način na koji su organizacije nastavile da tretiraju COVID-19 nakon prolećnog vanrednog nuci slabosti u kojima ne poštujemo epidemiološke mere ne obeležavaju pojedince kao stanja i letnjeg talasa epidemije, pokazatelj su njihove zrelosti da ostvare lidersku i odgo- neodogovorne članove društva. S druge strane, striktno nepridržavanje epidemioloških vornu ulogu u zajednici u trenucima krize. Uprkos tome što nije proglašavano vanredno mera narušava organizacijama mogućnost da ispune svoju društvenu misiju u zajedni- stanje u jesenjem i zimskom talasu, situacija je bila podjednako ugrožavajuća. Veća odgo- ci - pružanje ispravnog modela ponašanja u zajednici i pospešivanje solidarnosti među vornost je prepuštena civilnom društvu u upravljanju protivpandemijskim ponašanjem. članovima zajednice. Pridržavanje epidemioloških mera je velikim delom i prosocijalno ponašanje zbog toga što suzbijanjem širenja virusa štitimo i druge članove zajednice. Olakšavanje posledica pandemije i suzbijanje virusa nakon projekta

Organizacije se svojim delovanjem ističu kao lideri u zajednicama i žele da pruže ispravne Najmanje 53 od 63 organizacije koju smo podržali, nastavlja da modele ponašanja u zajednici i organizovanja zajednice. Sa liderstvom dolazi odgovor- sanira posledice COVID-19 krize nakon projekta - bilo kroz svoje nost. Tokom pandemije se pokazalo da je poverenje u vladu, nauku i ljude doprinosilo pri- redovne aktivnosti, bilo kroz svoje redovne aktivnosti čije su državanju propisanih mera poput distanciranja, nošenja maski i pranja ruku22 23. Viđenje sprovođenje prilagodili bezbednom formatu u pandemiji, bilo vlade kao dobro organizovane i koja šalje nedvosmislene poruke i informacije o virusu i aktivnostima koje sprovode povrh svojih redovnih aktivnosti. koja postupa fer, doprinosi većem poverenju u vladu24. Ukoliko lideri koji diktiraju mere iste ne primenjuju dosledno u svom ponašanju, smanjuju verovatnoću da će ih se javnost Deo organizacija, obavljajući svoje redovne aktivnosti povećanim tempom i u prilagođe- pridržavati. Na primer, ukoliko svi organizatori radionice samopomoći nose maske na ra- nom formatu, radi u korist rešavanja posledica pandemije. U nastavku ćemo prikazati dionici, manja je verovatnoća da će učesnici skinuti maske, a veća je verovatnoća da će oblasti podrške koje su deo redovnog portfolia organizacija, u odnosu na koje su nastavile pridržavati nošenja maski kao standardnog ponašanja i van radionice. da budu značajni resurs u zajednici. Organizacije koje uživaju poverenje građana i nastupaju kao lideri Uzimajući u obzir psihološku uznemirenost opšte populacije, sve organizacije koje redov- u krizi su važna karika u suzbijanju širenja virusa. Treba da šalju no rade individualno, odnosno grupno psihološko savetovanje, značajne su karike u sa- nedvosmislene poruke o ispravnim načinima ponašanja tokom niranju krize i podizanju kulture brige o mentalnom zdravlju. Skoro sve organizacije koje epidemije i da ih se dosledno pridržavaju koliko god je to moguće. smo podržali, a koje pružaju psihološko savetovanje, i dalje rade povećanim kapacitetima. S druge strane, jednoj od organizacija je projekat obezbedio finansijsku stabilnost, tako da je podrška bila besplatna u projektnom periodu. Nakon projekta su nastavili sa regular- nim radom i naplaćivanjem usluga.

Ženskim organizacijama se javlja povećan broj korisnica za sve vrste usluga, usled porasta broja slučajeva nasilja u porodici zbog mera izolacije, kao i gubitka posla, kojima su više izložene žene25. Stoga, sve organizacije koje smo podržali u Srbiji, BiH i Crnoj Gori i koje redovno pružaju direktnu zaštitu psihološku ili pravnu podršku ženama kroz SOS 22 Pagliaro, S., Sacchi, S., Pacilli, M. G., Brambilla, M., Lionetti, F., Bettache, K., ... & Zubieta, E. (2021). Trust pre- telefone, internet ili konsultacije uživo, ostvaruju veliki doprinos olakšavanju krize. Uprkos dicts COVID-19 prescribed and discretionary behavioral intentions in 23 countries. PloS one, 16(3), e0248334. https://doi.org/10.1371/journal.pone.0248334 pandemijskim zdravstvenim izazovima suživota stanovnica sigurnih kuća u BiH, sigurne 23 Han, Q., Zheng, B., Cristea, M., Agostini, M., Belanger, J., Gutzkow, B., ... & Leander, P. (2020). Trust in government and its associations with health behaviour and prosocial behaviour during the COVID-19 pandemic. https://psyarxiv.com/p5gns/download?format=pdf 24 Sibley, C. G., Greaves, L. M. ,Satherley, N., Wilson, M. S., Overall, N. C., Lee, C. H., ... & Barlow, F. K. (2020). Ef- 25 Pajvančić, M., Petrušić, N., Nikolin, S., Vladisavljević, A., & Baćanović, V. (2020, maj). Rodna analiza odgovora na fects of the COVID-19 pandemic and nationwide lockdown on trust, attitudes toward government, and well-be- COVID19. Misija OEBS-a u Srbiji i Ženska platfoma za razvoj Srbije 2014-2020: Beograd. Str. 126. ing. American Psychologist. https://psycnet.apa.org/fulltext/2020-39514-001.pdf https://www.osce.org/files/f/documents/3/9/459391.pdf

22 23 kuće je sistem “ostavio da se snalaze”26 same, ali su se izborile za sve žene i decu koje “Liceulice” je socijalno preduzeće koje se tokom krize borilo da opstane kako bi i dalje od njih zatraže podršku. Jedan od pokazatelja adekvatnog odgovora na potrebe za uslu- moglo da osnažuje marginalizovane građane. “Najviše smo ponosni na to da smo otvorili gama savetovanja je primer "SOS ženskog centra Novi Sad" koji je u 2021. obučio nove nove lokacije prodaje u Beogradu i Novom Sadu, i da se prodaja magazina u prethodnom volonterke (psihoterapeutkinje i psihološkinje) kako bi se pridružile timu. periodu približno vratila na stari nivo. Ovo je od najvećeg značaja za prodavce i prodavači- ce, jer su se i njihova primanja nakon vanrednog stanja sada konačno stabilizovala.“ Sve organizacije koje u svom portfoliju rade u oblasti solidarne ekonomije i osnažuju teže zapošljiva lica, pokazale su da je potrebno dodatno podržavati njihove korisnike Organizacija “Na pola puta” koja pruža uslugu stanovanja uz podršku za osobe sa invalidi- u krizi koja snažno pogađa ekonomiju. Sve četiri organizacije koje ekonomski osnažuju tetom i dalje prati epidemiološke protokole i radi u izmenjenom režimu. Udruženje dece svoje korisnike, na održiv način obezbeđuju saniranje posledica pandemije. Udruženje sa smetnjama u razvoju i njihovih roditelja Bajina Bašta trenutno radi u hibridnom režimu. žena “Sačuvajmo selo” je na jesen ženama koje okuplja obezbedilo mašine kao pomoć Sa popuštanjem mera polako je povratilo standardnu uslugu dnevnog boravka, ali zadr- u proizvodnji. Presa za mlevenje jabuke, cvekle, šargarepe, kupusa i profesionalni mlin žalo je i uslugu pomoći u kući putem internet alata. Lokalne samouprava plaća isključivo za mlevenje paprike za ajvar doprinose radu domaćinstava i diverzifikuju ekonomsku rad sa korisnicima kroz uslugu u njihovom objektu, a usluga pomoći u kući ne može se aktivnost u ruralnim područjima. “Somborske šnajderke” su socijalno preduzeće koje je podvesti pod uslugu dnevnog boravka za decu, omladinu i odrasle osobe sa invaliditetom nakon projekta obezbedilo finansijsku sigurnost bivšim štićenicama sigurne kuće, a jed- i smetnjama u razvoju. Napominju da će uslugu pomoći u kući pružati ili projektno, ili vo- na od njih navodi: “Bila mi je potrebna dodatna zarada kada sam izašla iz sigurne kuće, a i lonterski, jer je neophodna njihovim korisnicima. volim da šijem. Hoću da pomognem i drugim žrtvama nasilja”. Korisnici udruženje roditelja lica sa posebnim potrebama “Egal” su nakon projekta uvrstili šivenje maski, posteljine i pravljenje jastuka u svoje redovne aktivnosti. Od prikupljenog novca od prodaje, obavili “Trenutno uslugu pružamo u našem prostoru korisnicima koji su su popravke u prostorijama udruženja i podelili novogodišnje paketiće, a organizovaće i vakcinisani i čije porodice ne mogu funkionisati ako im deca nisu izlet za svoje korisnike. zbrinuta. To su korisnici kojima je potreban veći stepen podrške i koji ne mogu ostati sami kod kuće. Trenutno imamo tri korisnika kojima podršku pružamo preko interneta. Jedan od korisnika je operisan; njemu smo dali laptop na korišćenje i svakodnevno se čujemo preko Mesindžera, većinu aktivnosti tako prati, upotpu- njeno mu je vreme dok staratelji mogu da se bave svojim poslovima. Dva korisnika putem Vajbera dobijaju instrukcije za dnevne aktivnosti. Za to troje korisnika predviđene su i kućne posete, savetodavni razgovori sa korisnicima, kao i njihovim odgajateljima jednom nedeljno. Jednom korisniku usluga se pruža kroz svakod- nevne šetnje od po dva sata. Sa četiri korisnika sprovodi se i logopedski tretman putem Vajbera.”

Čak 35 organizacija izlazilo je u zajednice i posećivalo korisnike u njihovim domovima, no- seći im pakete. Ističe se nekoliko organizacija koje svoj redovni terenski i humanitarni rad sprovode održivo i kontinuirano bez obzira na aktuelnu projektnu podršku. Udruže- Slika 3. Korisnice udruženja “Egal” prave jastuke nje “Bolja budućnost” iz Tuzle kroz angažman romskih medijatora stalno je prisutno na terenu i dostupno za kontinuirano informisanje Romkinja o dostupnosti usluga i njihovi- 26 https://www.etrafika.net/drustvo/80305/sigurne-kuce-tokom-pandemije-ostavljene-da-se-snalaze/

24 25 ma pravima. “Asocijacija Duga” u svom stal- Nova oblast podrške u 2021 - kampanja vakcinacije nom portfoliju ima razvijenu autrič metodu socijalnih usluga usmerenu na prevenciju. Tokom 2021. godine, grad Kraljevo je angažovao članove Dobrovoljnog vatrogasnog dru- Iako su stacionirani u Šapcu, sprovode i pi- štva Vitkovac - Milakovac - Pečenog kao pomoć u obezbeđivanju procesa vakcinacije u lot projekat u Valjevu. Osetljive društvene Kraljevu. Nadamo se da će sve organizacije u manjoj ili većoj meri doprineti kampanji grupe sa kojima rade manje su otporne na vakcinacije. Kroz razgovore, deo organizacija koje smo podržali najavio nam je pridruži- posledice korona virusa. Redovnim odla- vanje nezavisnoj kampanji za vakcinaciju koju sprovode OCD i mediji27. Osim toga, tokom skom u posete osetljivim društvenim gru- pregledanja društvenih mreža i sajtova organizacija, primetili smo mestimične objave o pama podržavaju ih da otvoreno govore o značaju vakcinacije. Važna komponenta rada u suzbijanju pandemije u 2021. je vakci- svojim problemima i iskustvima, pomožu nacija. Organizacije koje imaju kako redovni kontakt sa užom zajednicom i korisnicima, pri prikupljanju dokumentacije radi ostva- tako i sa širom zajednicom, pružaju ispravni model ponašanja isticanjem svoje vakcina- rivanja određenih prava/usluga iz oblasti cije. Mogu da pomognu zajednicama oko odlaska na punktove za vakcinaciju ili obezbe- socijalne i zdravstvene zaštite, obezbeđuju đivanjem ispravnih informacija za vakcinaciju osobama koje imaju zdravstvene proble- pristup/posredovanje kod drugih organi- me. Istraživanja28 pokazuju da poruke o ispravnom zdravstvenom ponašanju imaju više Slika 4. Volonter “Asocijacije Duga” u terenskoj poseti u tokom zime 2020/21. zacija/ustanova u zadovoljavanju potreba i uticaja kada dolaze od timova koji uključuju kredibilne osobe sa ekspertizom, ali da se informišu o uslugama koje su dostupne u još jači uticaj ostvaruje kada su članovi timova sličniji po demografskim karakteristika- organizacijama i ustanovama, a koje su potrebne. Mobilišu volontere i odgovorno se poma grupi kojoj šalju poruku. Članovi organizacija koji su najbolji predstavnici osetljivih stavljaju prema zdravstvenim rizicima prilikom svih poseta. grupa koje zastupaju, već imaju potencijal za uspešniju kampanju vakcinacije. Još jači uticaj mogu da ostvare ukoliko u tim koji sprovodi kampanju na terenu ili društvenim Nekoliko podržanih organizacija, povrh svojih redovnih aktivnosti, na rešavanju CO- mrežama uključe i eksperte. VID-19 krize radi i nakon završetka projekta. Udruženje mladih “Lock up” projektom je po- držano za razvoj platforme Gastropijaca, kojom su povezivali bečejske proizvođače hrane i građane pod sloganom “Podržimo lokalno”. Osim toga, uspostavili su saradnju sa pre- duzetnicima, restoranima i sugrađanima u akciji "Topli obrok za zdravstvene radnike", što je podrazumevalo obezbeđivanje ručka i večere tokom letnjeg talasa virusa. Članicama organizacije “Impuls” iz Tutina primarne aktivnosti usmerene su na rodnu ravnopravnost i ljudska prava, ali na zimu 2020. otpočele su akciju donacija pametnih uređaja deci koja iste nemaju i ne mogu da prate nastavu preko interneta.

Smatramo da su organizacije zavredile poverenje zajednice i imaju potencijal da umre- žavaju građane i podstiču solidarnost ukoliko nastavljaju da budu značajni resurs za zajednicu u periodu krize, a tokom i nakon projektnog perioda su strogo vodile računa o merama zaštite. Slika 5. Logo udruženja “Ujedinjeni protiv kovida” i nezavisne kampanje za vakcinaciju OCD i medija U sledeća dva poglavlja (odnos sa užom i odnos sa širom zajednicom), dublje ćemo raz- motriti na koji su način organizacije uspele da ostvare svoj potencijal za umrežavanjem 27 https://www.danas.rs/drustvo/kampanju-vakcinisi-se-pokrenula-141-organizacija-i-medij/ građana i podsticanjem solidarnosti. 28 Durantini, M. R., Albarracín, D., Mitchell, A. L., Earl, A. N., & Gillette, J. C. (2006). Conceptualizing the influence of social agents of behavior change: A meta-analysis of the effectiveness of HIV-prevention interventionists for different groups. Psychological Bulletin, 132(2), 212–248. https://doi.org/10.1037/0033-2909.132.2.212

26 27 Odnos poverenja sa užom zajednicom bile važne: “Ma, nemamo šta da radimo, umrećemo od dosade i nervoze. Ovako se bar ismejemo, vidimo šta ima novo kod vas i u stvarnom svetu, van doma“ ili "Ti si mi veza Pored zdravstvenih izazova, sledeća grupa izazova koju organizacije navode odnosile su sa spoljnim svetom”. se na različite aspekte odnosa sa korisnicima. Korisnici nisu uvek bili spremni na psiho- lošku podršku i nisu bili spremni na korišćenje tehnologije i tehnološko opismenjavanje. Mali broj organizacija, u odnosu na sve organizacije koje su se bavile promocijom brige CEPORA: “Izazov sa kojim smo se susreli ticao se organizacione o mentalnom zdravlju i pružanjem psiholoških savetovanja i terapija, ističe da je poseće- podrške zaposlenima u Centru za zaštitu odojčadi, dece i omladi- nost grupnih savetovališta bila manja nego što su očekivali. Kada organizacije osmi- ne “Zvečanska”. Dodatna podrška bila je potrebna u smislu orga- šljavaju projektne aktivnosti za konkretnu grupu korisnika do koje žele da dopru, treba nizacije rada na platformama koje smo koristili za onlajn radioni- da vode računa da li aktivnosti odgovaraju željama i potrebama specifične grupe kojoj se ce, s obzirom da ove aktivnosti za njih povlače značajne tehničke i obraćaju. “Centar ženskih prava” je tokom pandemije angažovao i psihološkinju koja je ljudske resurse. Ovo pitanje je rešeno tako što smo, pre startova- bila dostupna za razgovor njihovim korisnicama pravnog savetovališta ukoliko su želele nja radionica, zaposlenima poslali uputstvo za instaliranje i upo- i psihološko savetovanje. trebu platformi, a održali smo sa njima i veći broj test uključenja, kako ne bi dolazilo do teškoća prilikom realizacije samih susreta Deo organizacija suočavao se sa otporom zajednice da se prilagodi internet alatima. sa decom putem interneta”. “Somborski edukativni centar” je pojedinim porodicama obezbedio tehničke uslove u vidu tableta za pohađanje nastave na internetu i prevazilaženje posledica koje je pandemija ostavila i u domenu obrazovanja. S druge strane, beležili su niži odziv dece i rodite- U pokušajima da pristupe članovima zajednice, neke organizacije su imale problem da ih lja za onlajn u odnosu na oflajn aktivnosti. privole na nove oblike podrške (bilo da je psihološka podrška ili aktivnost preko interneta u pitanju). Sa ovim izazovima mogle su da se izbore detaljnim poznavanjem potreba svoje zajednice kako pre, tako i tokom pandemije. Organizacije su dobile podršku da pristupe Čak 22 organizacije je izvestilo da je prilagodilo svoje članovima svoje zajednice tako što će da nastave svoj redovni rad sa korisnicima ukoliko savetodavne, radioničarske ili edukativno-informativne aktivnosti je to moguće, da svojim starim korisnicima prilagode načine rada krizi, da sami nađu način zahtevima pandemije i premestilo ih u internet prostor. da dođu do novih korisnika, da privuku nove korisnike kojima su potrebni ili da otpočnu rad sa korisnicima ukoliko to do sada nisu.

Veliki broj savetovanje je obavljan preko video-poziva, četova i telefonskih razgovora Redovni rad sa užom ciljnom grupom korisnika umesto licem u lice; radionice su obavljane preko video-poziva, a tribine i konferencije su se održavale preko tzv. lajvstrima. Potrebno je mnogo strpljenja za tehnološko opi- Ukoliko već imaju užu ciljnu grupu korisnika sa kojom rade, organizacije su ohrabrene smenjavanje, razbijanje predrasuda o kontaktu preko interneta i kreiranje kontakta da prilagode način rada krizi. Jedan od načina prilagođavanja je potpuno izmeštanje u preko interneta - što neposrednijim, kako bi korisnicima i publici bio poželjniji. Za takav internet prostor, kao u slučaju savetovanja ili radionica. Udruženje “Na pola puta” koje poduhvat je poželjno izdvojiti vreme, budući da je u pitanju ne samo efikasni način pruža podršku osobama sa invaliditetom odlučilo se za radionice putem interneta jer su suzbijanja pandemije i smanjivanja socijalne izolacije, već i dugoročno osnaživanje i or- posle ukidanja vanrednog stanja za njih i dalje važile strože mere fizičke izolacije – ka- ganizacije i korisnika. Volonteri organizacije CEPORA su preko interneta deci i mladima rantin (prema preporukama Ministarstva rada, zapošljavanja, boračka i socijalna pitanja bez roditeljskog staranja pružali individualne savetodavne razgovore, sesije pomoći pri Republike Srbije). učenju i kreativne, edukativne, ali i radionice druženja dva puta nedeljno. Domovi za decu bez roditeljskog staranja su, kao i drugi intitucionalni smeštaji, bili u strogim merama fizičke izolacije, zbog čega su aktivnosti koje je CEPORA organizovala, štićenicima

28 29 Slika 6. Korisnici Stanovanja uz podršku udruženja “Na pola puta” na kreativnoj radionici sprovedenoj putem video poziva

Slika 7. Izveštavanje medija o pomoći koju pruža “SOS Ženski centar” Svi korisnici, tokom vanrednog stanja i po njegovom ukidanju, imali su osmišljeno vreme koje su provodili učestvujući u kreativnim, fitnes i muzičkim radionicama preko interneta. Pored dobro organizovanog vremena, radionice putem interneta su im pomogle da se posle dužeg vremena vide sa svojim drugarima i ostvare socijalne kontakte, nauče da rade nešto novo i fizički se aktiviraju, s obzirom da su vreme provodili pasivno u svojim kućama sa starateljima ili u stanovima udruženja. Neke od usluga nisu ni mogle biti prilagođene merama fizičke distance, kao što je taksi prevoz onkoloških pacijentkinja okupljenih u Ženskom centru “Milica”, na preglede koji se S druge strane, “SOS ženski centar” svedoči da delu njihovih korisnica nije bilo bezbedno odvijaju u mestu udaljenom od njihovih kuća. Štaviše, kada je ukinut međugradski sao- da razgovaraju sa savetnicama od kuće preko internet platformi, zbog čega su savetnice braćaj, taksi prevoz koji je “Milica” organizovala bio je jedini način za neke od pacijentkinja morale da budu fleksibilne i izlazile u susret korisnicama održavajući savetovanje uživo. da pregled obave.

30 31 “Hvala Milici što je razumela koliko mi ovo treba.” „Draga Milice, meni je … rekla da možete da mi pomognete, po- Ženski centar “Milica”, Vrnjačka Banja mogli ste, kaže, njenoj majci. Ja ... čekam još od marta na zračenje, ništa mi ne javljaju, kad zovem kažu pokvario se aparat, nisi još “Paket je mnogo značio za mene i moju porodicu. Došao je u na redu. Prijavila sam se da ležim na odeljenju, jer nema ko da me pravi momenat, pa smo uspeli da platimo nešto od računa, jer vozi, mi duže čekamo na red, sad ne može ni na odeljenje zbog je u paketu bilo i hemije i prehrambenih proizvoda.” korone. Pomozite mi, molim vas, ne znam šta ću, živim sama.“ Romski centar za žene i decu “Daje”, Beograd

“Jedna od žena je kroz suze rekla da ni u snu ne bi pomislila da Organizacije koje dobro poznaju potrebe svoje zajednice su ćemo joj doći u posjetu, jer joj ni djeca nisu dolazila za vrijeme ostale fleksibilne u obavljanju svojih aktivnosti koliko je to kriza pandemije: ”Bog vas blagoslovio, obradovali ste me da vam to dozvoljavale, strogo su poštovale mere i na taj način su očuvale ne mogu ni opisati.”” poverenje svojih štićenika, korisnika i članova uže zajednice. “Budućnost”, Modriča

Širenje grupe korisnika kroz terenski rad

Više od polovine organizacija (njih 35) baziralo je svoje aktivnosti na terenskom radu. Terenski rad im je omogućio da razgovaraju sa velikim brojem građana i informišu ih o svojim uslugama podrške. Posećivali su one koji zbog protivepidemijskih mera nisu mogli da izlaze iz svojih domova. Podelili su higijenske, prehrambene pakete velikom broju građana koji žive u neformalnim ili ruralnim naseljima. U terenskom radu krije se posebno značajna komponenta uspeha inicijative u zajednici, pogotovo u vreme krize. Određene organizacije su prilagodile svoje projektne aktivnosti tokom pandemije radu sa korisnicima i podelile humanitarne pakete. Ipak, zaključujemo da je rad sa korisnicima na terenu posebno značajan ukoliko je ostvareni kontakt dugoročniji. Ljudi znaju da neko brine o njima i da nekome mogu da se obrate, o čemu svedoči nekoliko izjava koje ćemo prikazati.

“Ne znam kako da vam se zahvalim... Trebalo bi da se država više okrene na nas, nego su mi svi govorili da sačekam i da se strpim da prođe korona, a kad sam vas zvala, odmah ste mi pomogli i rekli da dođem.” Sigurna ženska kuća, Podgorica

“Kao da je neko vidovit procenio da mi baš sad treba da sa ne- kim popričam.” Ženski centar “Milica”, Vrnjačka Banja Slika 8. Baka iz niškog sela po primanju paketa od volontera Udruženja za lokalni razvoj “Kamenica”

32 33 Baka (79 godina) “Ima 5 godina kad je ovde bio zadnji auto..." Značaj volontera u radu sa korisnicima Udruženje za lokalni razvoj Kamenica, Niš Volonteri su pomagali kroz samoorganizovane grupe građana poput “Pomoć sugrađa- ”Ja sam članica udruženja slijepih osoba. Niko me nije zvao, niko nima u karantinu”, preko vladinog portala29 ili UNICEF portala30, ali deo potencijalnih nije došao! U Centru se niko ne javlja na telefon. Vi se mene uvi- volontera nije bio obavešten o koordinisanim inicijativama i nije bio spreman da volon- jek sjetite, a ne morate. Hvala vam od srca.“ tira u samostalnom režimu. Ukoliko tokom krize organizacija mobiliše volontere, može “Žene sa Une”, Bihać da pruži podršku većem broju korisnika - kroz SOS telefon, terenski ili radioničarski rad. Lokalne organizacije civilnog društva nisu samo izvođači aktivnosti, već imaju lidersku ulogu. Aktivisti su u odnosu na volontere, ali i ostale građane, više umreženi u zajednici Širenje grupe korisnika kroz promotivne aktivnosti u medijima i imaju više kontakata sa zvaničnicima i drugim organizacijama31. Aktivisti koji deluju u zajednici u okviru organizacija treba da otvore mogućnost volonterima da pod njihovim Osim kroz terenski rad, informacije o tome da organizacije pružaju usluge pravnog ili okriljem rade u zajednici tokom krize. psihološkog savetovanja najbolje su nalazile put do korisnika i korisnica kroz intenzivne reklame i gostovanja u medijima. U odnosu na ciljnu grupu, bile su efikasnije reklame U projektima solidarnog odgovora na pandemiju, učestvovalo je koje su se emitovale kroz vesti na televizijskim programima, odnosno objave na društve- najmanje 327 volontera. nim mrežama. Centar ženskih prava iz Zenice je prvi put u 2020. intenzivno reklamirao svoje besplatne usluge preko televizijske stanice sa nacionalnom frekvencijom. Efekte su primetile u obraćanjima korisnica iz većeg broja mesta u BIH nego prethodnih godina. Kako korisnice Udruženja “SEKA” iz Goražda i udruženja “Glas žene” svedoče:

“U momentu sam osjećala kao da mi se vraća vrijeme sa po- četkom rata, osjetila sam unutrašnju tjeskobu i grč u stomaku. Mislila sam proći će to, ali informacije koje sam čula na televiziji su me još više opteretile. Kada sam vidjela da je “SEKA” objavila brojeve telefona na TV-u, nazvala sam. Poslije prvog razgovora sam se bolje osjećala. Kao da sam opet progledala na oči. Još uvjek se brinem i imam strah, ali funkcionišem, radim neke poslove za koje nisam ranije imala vremena, znam se nositi sa ovom situacijom, a znam da imam podršku i od “SEKE” ako mi opet bude trebalo.”

“U medijima saznajem da udruženje “Glas žene” počinje sa projektom psihološke podrške ženama oboljelim od karcinoma. Ja- vim se kratkom porukom, nedugo poslije toga u mom dvorištu Slika 9. Volonteri dele informativne liflete sa korisnim informacijama o COVID-19 i uslugama koje pruža udruženje “Ternipe” putem telefonske linije za podršku stiže posjeta. Vesela ozarena lica ispod maski… Bile su to Enisa i Neira, aktivistkinje projekta za psihološku podršku… Ne znam šta 29 https://budivolonter.gov.rs/ sam tad izgovorila, ali sav moj strah je odjednom nestao. Došle 30 https://volonterinamrezi.rs/ su me informisati o mogućnostima koje mi mogu obezbjediti...” 31 Gilster, M. E. (2012). Comparing neighborhood-focused activism and volunteerism: Psychological well-being and social connectedness. Journal of Community Psychology, 40(7), 769-784. https://doi.org/10.1002/jcop.20528

34 35 Predstavnica “Edukaciono humanitarne organizacije”, koja je okupila veliki broj građana Udruženje “Ternipe” je mobilisalo 32 volontera i volonterki. Obu- u humanitarnim akcijama pomoći porodicama u Topličkom okrugu, navodi da su svojim ka za volontere je uspešno izvedena onlajn i uz podršku u sna- delovanjem “razuverili građane da su NVO strani plaćenici i pokazali im da samo udruže- laženju sa video-pozivima. Kako kažu: “Mnogi ljudi su slali svoju ni građani mogu da reše stvari”. Prema istraživanju koje je krajem 2020. godine sprovela decu da nam se pridruže kao volonteri, kako bi i i oni pomogli CRTA na reprezentativnom uzorku građana Srbije, na svakih 100 građana, 65 misli da onima kojima je to potrebno. Sva ta deca su upisana u bazu poda- probleme u njihovom mestu rešavaju lokalna uprava i samouprava, dok samo 11 njih taka udruženja, i biće pozivana za volonterski rad na nekom od misli da to rade nevladine organizacije.35 Solidarno delovanje udruženih građana tokom budućih projekata.” krize može da promeni percepcije u javnom mnjenju Srbije o tome ko rešava probleme u zajednici. Na osnovu poznavanja zajednice u kojoj žive i dobrih odnosa sa članovima, organizacije mogu da dobrim uvidima i argumentacijom daju preporuke za epidemiolo- Poverenje je ključno ške mere koje se propisuju na lokalnom i nacionalnom nivou. Do sada su već spomenuti primeri za negovatelje starih i za personalne asistente osoba sa invaliditetom, kao i za Najvažnija komponenta rada lokalnih organizacija u periodu pandemije je uključivanje slobodno kretanje žrtava nasilja u policijskom času i brzo testiranje potražiteljki usluga ili intenziviranja rada sa korisnicima. Tragova društvena misija je da građani budu aktiv- sigurne kuće. O više dobrih praksi biće reči u narednom poglavlju. ni i da se međusobno podržavaju. Organizacije su svojim radom pokazale da su katali- zatori izgradnje odnosa u zajednicama. Kako kaže jedna od učesnica radionica koje je organizovao “Info park”, devojčica iz Avganistana (13): “Meni je trenutno najveći problem što nemam prijatelje, ne družim se ni sa kim, jer tek upoznajem ljude ovde. Zbog toga rado dolazim na vaše radionice, ovo mi je jedini vid druženja.”

Odlika svake krize je neizvesnost koja prouzrokuje psihološku uznemirenost u manjoj ili većoj meri u odnosu na individualne razlike. Da bi se redukovala psihološka uznemirenost, potrebno je poverenje u one koji krizom upravljaju. Istraživanje koje je sprovela marketinška agencija “Valicon”, u periodu od juna do novembra 2020, pokazuje stabilno nepoverenje čak 65% građana u Krizni štab koji je zadužen za saniranje pandemije u Srbiji32. Štaviše, u poslednje dve decenije je poverenje u ljude u zajednicama u Srbiji nisko33,34. Čitajući narativne izveštaje i komentare koje članovi zajednice ostavljaju organizacijama na društvenim mrežama, zaključujemo da se na članove organizacija - bilo koordinatore, bilo volontere - zajednica oslanja. Organizacije imaju mogućnost da uspo- stave odnose poverenja u zajednicama.

32 https://www.valicon.net/2020/10/vakcina-i-druga-nepoverenja-gradana/ 33 Stojiljković, Z. (2011). Politički kapital i kultura (ne)poverenja: slučaj Srbija. Ustav i demokratija u procesu trans- formacije (161-181). Beograd: FPN i Udruženje za političke nauke Srbije. 34 Na reprezentativnim uzorku prikupljenom u okviru European Social Survey, u 2018. Srbija je među ev- 35 Ilić, V. & Stojilović, D. (2021, mart). Stavovi građana Srbije o učešću u demokratskim procesima 2020. godine. ropskim zemljama sa najnižim nivoom poverenja u ljude http://www.europeansocialsurvey.org/data/country. CRTA: Beograd. Str. 36. https://crta.rs/istrazivanje-stavovi-gradjana-srbije-o-ucescu-u-demokratskim-procesi- html?c=serbia ma-2020-godine/

36 37 Uspešni način prilaska užoj zajednici Uključivanje šire zajednice u akcije Poslovni sektor i građani Organizacije za koje čvrsto možemo da kažemo da zavređuju poverenje zajednice ističu da su humanitarni paketi prilikom poseta članova zajednice važni. Iz udruženje građana Deo izazova koje organizacije navode odnosio se i na nedostatak finansijskih ili infra- “Ternipe” kažu: “Tokom desetogodišnjeg rada sa Romima i Romkinjama u Pirotu, shvatili strukturnih resursa važnih za saniranje pandemije, odnosno održavanje higijene i odr- smo da ljudi žele da dobiju nešto fizički prisutno i opipljivo kako bi stekli poverenje u nas žavanje distance uz pomoć tehnologija. i kako bi uopšte sarađivali sa nama.” Udruženje “Impuls” iz Tutina zaključuje: “Projekat je našu organizaciju približio zajednici, otvorio zajednicu za deljenje svojih priča, tražeći Izazov nedostupnosti i visoke cene zaštitne opreme prijavljuju samo dve organi- pomoć od nas. Značili su paketi kao ulaz u zajednicu i podrška u donaciji resursa koji su zacije. Jedna organizacija ističe da im je projektni novac pomogao u nabavci, dok druga bili nedostupni mnogima”. “Asocijacija Duga” iz Šapca ističe: “Pošto su paketi bili teški 79 organizacija ističe da je u njihovoj okolini zaštitna oprema bila nedostupna. Ostale or- kilograma, veliki broj porodica koje su dobile pakete je izjavio da prvi put dobijaju pravu ganizacije su se za nabavku nedostajuće opreme oslonile na resurse iz lokalne zajed- podršku, a ne milostinju”. Paketi su volonterima Duge olakšali nastavak terenskog rada nice. S početkom vanrednog stanja građani, ali i organizacije su kao jeftiniju i održiviju u cilju pružanja dodatnih usluga podrške. alternativu prepoznali šivenje pamučnih maski. Dobra praksa nabavke alkohola je bilo uspostavljanje saradnje sa destilerijama. Destilerije su bile raspoložene da doniraju36.

(Ne)pristupačnost tehnologije, odnosno neposedovanje pametnih uređaja i softvera je ogolilo probleme u zajednicama. Kako iz udruženja “Okular” primećuju, “osobe koje žive u uslovima siromaštva, koje ne poseduju odgovarajuću opremu za priključivanje, nisu mogle biti na radionicama”. Rešavanju ovog problema moglo je da se pristupi u lo- kalnoj zajednici. Neke od organizacija zatražile su donacije u opremi ili licencama za sof- tvere od preduzeća i kompanija ili su pokrenule akciju za poklanjanje pametnih uređaja od strane pojedinaca deci koja iste nemaju i ne mogu da prate nastavu preko interneta.

Mapiranje i pružanje pomoći svim zainteresovanim korisnicima je bio jedan od izazova koji je pratio nedostatak resursa - kako finansijskih, tako i ljudskih. Organizacije su se za svoje humanitarne i prehrambene pakete oslanjale najvećim delom na projektno finansiranje. “Žene za Mir” i “Psihoreflektor” navode da su se kapaciteti za radionice grupne podrške brzo popunjavali. “Udruženje romskih studenata” navodi da su se su- očavali sa nezadovoljnim korisnicima zbog toga što nisu bili u mogućnosti da im svima obezbede pakete. Iz “Foruma žena Prijepolje” kažu: “Jedini izazov sa kojim smo se suočili jeste činjenica da su potrebe za higijenskim paketima na terenu, tačnije u osnovnim ško- lama, bile mnogo veće od onih koje smo mi mogli da im ponudimo. Nažalost, sredstva kojima smo raspolagali bila su ograničena.”

Slika 10. Volonter “Asocijacije Duga” tokom terenskog rada 36 https://www.slobodnaevropa.org/a/medicinski-alkohol-umesto-vina-i-rakije/30533782.html

38 39 Deo organizacija je primenio znantno održiviji model prikupljanja resursa za humanitarne pakete. Izgradile su i učvrstile odnose sa zajednicom u akcijama prikupljanja donacija od lokalnih preduzetnika i građana.

Neki od uspešnih primera postupanja po održivom modelu su EHO, “Svetionik” i Udru- ženje za lokalni razvoj “Kamenica”. U cilju dolaska do što većeg broja građana kojima je pomoć potrebna, organizacije se ohrabruju da se u krizama ne oslanjaju samo na projektno finansiranje.

Udruženje “Svetionik”, Novi Pazar:

Donacije u namirnicama i novcu su prikupljane posebnim kutijama u lokalnim marketima i kafićima. Odeća je prikupljana i donirana u takozvanom Humanitarnom butiku i prikupljana su sredstva za ogrev. Najmanje 240 porodica je primilo donaciju u hrani, higijenskim sredstvima, garderobi ili ogrevu. Ukupno su prikupili oko 2.674.000 RSD. Kako kažu, “jedna od najboljih stvari je ta što su svi navedeni načini doniranja i pružanja pomoći nastavili da funkcionišu i nakon završetka ovog projekta, i građani mogu i dalje pomagati na gore navedene načine, na njima već poznatim lokacijama”.

Slika 12. Volonteri “Edukacione humanitarne organizacije” u pripremama za akciju

“Edukaciono humanitarna organizacija”, Kuršumlija:

Dobar primer saradnje sa “RIČ trgovinom” ogleda se u uspostavljanju bonitetne kartice za prikupljanje sredstava. Građani su, kupujući u RIČ marketima, akumulirali sredstva na bonitetnoj kartici i na taj način obezbeđivali sredstva za nabavku hrane i higijenskih sredstava za najugroženije sugrađane u Topličkom okrugu. Partnerstvo sa mini marke- tom “Lina” iz Kuršumlije se ogledalo u tome da je market za svakih 10 paketa za naju- groženije, obezbeđivao po jedan besplatan. U STR “Zoki” iz Prokuplja bila je postavljena kutija dobročinstva u koju su građani mogli da ubace neku od namirnica koja bi kasnije Slika 11. Podela sredstava za ogrev koje je prikupilo udruženje “Svetionik” bila donirana.

40 41 Udruženje za lokalni razvoj “Kamenica”, Niš: Ograničenja u kretanju su otežavala rad organizacija koje pružaju socijalne usluge. Međutim, organizacije koje su zagovarale kod zvaničnika, uspele su da obezbede propu- ”Zajednice su uspešno mobilisane, pre svega zahvaljujući angažovanju partnera iz Zadru- snice za kretanje. Ubrzo po proglašenju vanrednog stanja u Srbiji, udruženja koja zastu- žnog saveza Južne Srbije i njenih članica. Zadruge su ozbiljno shvatile i preuzele ulogu lo- paju OSI su urgirala preko poverenice za zaštitu ravnopravanosti izdavanje dozvola za kalnih pružalaca socijalnih usluga. Ovo ne treba da čudi ako znamo da i menadžment i za- kretanje personalnim asistentima i negovateljima starih lica ili osoba sa invaliditetom. posleni i kooperanti uglavnom potiču iz iste sredine. Njihovi pogoni su služili kao magacini, Inicijativa je prihvaćena.37 traktori, atomizeri... i volonteri su uredno realizovali aktivnosti i o tome nas izveštavali.”

”Žena BIH”, Mostar: “S obzirom na tešku situaciju sa korona virusom u našem kantonu, te nastanak vanrednog stanja i zabrane kretanja građanima, a povećanu potrebu za Sigurnom kućom, članice našeg udruženja su dobile dozvolu za kretanje na nivou cijelog kantona, te u saradnju sa policijom i Centrima za socijalni rad provodile aktivnosti.”

Fondacija “Centar za demokratiju” ističe38 grad Šabac kao “najbolji primer dobre prakse partnerske saradnje između lokalne samouprave i organizacija civilnog društva. Njihova saradnja, posebno sa organizacijama “Duga” i “Karitas” koje se bave ranjivim grupama kao što su osobe obolele od HIV-a, osobe sa invaliditetom i siromašni, uspešno traje već godinama što je kapacitete grada u trenutku pandemije, učinilo jačim.” Duga navodi da su u toku njihovog rada na popisu za dodelu paketa uvideli da oko 30% osoba koje primaju socijalnu pomoć i hranu iz narodne kuhinje nemaju potrebe za istim, jer se bave drugim poslovima koji im omogućavaju pristojan život, samo što nisu prijavljeni. Sistem socijalne zaštite su upozorili na ovu činjenicu. Udruženje “Svetionik” je sa lokalnom sa- moupravom u Novom Pazaru i drugim sandžačkim organizacijama započelo projekat uspostavljanja strategije za preventivno delovanje institucija i njihovu komunikaciju

Slika 13. Zadružni traktor korišćen tokom akcija Udruženja za lokalni razvoj “Kamenica” usled nastanka pandemije. Udruženje za lokalni razvoj “Kamenica” je uspostavilo saradnju sa opštinskim kriznim štabovima (Lebane, Crveni krst, Pantelej), a opštine Lebane i Crveni krst su obezbedile neophodna sanitarna sredstva za dezinfekciju. “Srce” i “SOS Ženski centar” iz Novog Sada dobili su Oktobarsku nagradu Novog Sada za posvećenost Javni sektor vrednostima volontiranja, volonterskom druhu i nesebičom angažovanju39. Još jedna uspešna priča saradnje dolazi iz Ženskog centra “Milica” iz Vrnjačke Banje: Nacionalni i lokalni krizni štabovi u svom radu nisu ostavili prostora za delovanje organizacija civilnog društva. Između ostalog, krizni štabovi su propisivali mere koje ne odgovaraju potrebama korisnika kojima organizacije pružaju usluge. Organizacije su od- 37 http://ravnopravnost.gov.rs/rs/usvojena-inicijativa-poverenice-za-kretanje-personalnih-asistenata-i-neformal- mah prepoznale manjkavosti protokola, ali su samo neke od njih, na sopstvenu snažnu nih-negovatelja/ inicijativu, dobile priliku da kao vrsni praktičari prenose svoje preporuke na viši nivo ili 38 http://www.centaronline.org/sr/vest/12075/test-solidarnosti-u-vreme-pandemije budu uključeni u sistem lokalnih kriznih štabova ili funkcionisanje zdravstvenog sistema. 39 https://novisad2021.rs/volonteri-nvs-oktobarska-nagrada/

42 43 “Iako nismo planirali da u okviru ovog projekta kontaktiramo i on- ZAKLJUČAK kologiju, uslovi su bili takvi da smo nekoliko puta morali da se pozo- vemo na hitnost. Osim vožnje, ostvarili smo i kontakt sa načelnicom Tragov program Solidarnog odgovora na COVID-19 ispunio su svoju operativnu misiju. Sa onkologije, dr Jasminom Nedović, koja se založila za pacijente koji ukupno 23.510.992 RSD, podržali smo 42 organizacija iz Srbije, 17 iz Bosne i Hercegovine su bili u teškom stanju. Iako su uslovi bili nenormalni za rad, ona je i četiri organizacije iz Crne Gore, koje su sveukupnim angažovanjem direktno podržale pokušavala da pomogne, negde smo uspeli, zakazivanje konziliju- više od 10.937 korisnika. Operativnu misiju nije bilo teško proveriti prebrojavanjem di- ma, pregleda i slično, a negde nismo mogli da pomognemo. jer su za rektnih korisnika i korisnica, indirektnih korisnika projekta, humanitarnih paketa, održa- intervenciju bili nedostupne njene kolege (bili su u kovid bolnici u nih savetovanja i radionica ili snimljenih emisija. Proveriti ispunjavanje društvene misije Novom Pazaru). Ono što je proizašlo iz truda i zajedničkih angažova- odgovora na COVID-19 pandemiju, odnosno jačanje solidarnosti u lokalnim zajednica- nja jeste da je dr Jasmina postala član stručnog veća ŽC “Milica”. UO ma, bilo je nešto komplikovanije. Dubinskom analizom narativnih izveštaja, društvenih ŽC “Milica”, zajedno sa još pet stručnjaka iz onkologije i hirurgije koji mreža i veb-sajtova organizacija, uz razgovore sa pojedinim organizacijama, mapirali dolaze iz IO Vojvodina, KC Niš i IORS, radi na inicijativi za uvođenje smo društvene ishode programa. Uspešne organizacije su svojim radom pružile dobar Inovativne terapije za metastatski karcinom dojke.” model ponašanja prema zdravstvenim rizicima, bile agilne u radu sa redovnim i dostupne novim korisnicama, i uključile celu zajednicu u akcije solidarnosti. Kako Primer “Centra ženskih prava” iz Zenice svedoči o trudu koje su organizacije uložile u bismo utvrdili koje aktivnosti su mogle da dovedu do ostvarivanja prethodna tri društve- rešavanje posledica pandemije, stručnosti koju poseduju i dobrom poznavanju svojih na ishoda, kontrastirali smo izazove u radu koje su pojedine organizacije prijavljivale sa zajednica. Centar je upoređivanjem stanja u sedam zemalja (Albanija, Bosna i Hercego- uspešnim primerima organizacija koje su iste izazove prevazišle. U zaključku evaluacije vina, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija, Srbija i Turska) kreirao dokument Regio- društvene misije programa Solidarnog odgovora na COVID-19, osvrnućemo se na evalua- nalne smernice za procenu rizika i upravljanje rizikom za preveniranje ponavljanja i eska- ciju našeg redovnog programa Aktivne zajednice, za period 2010-2017. godine41. lacije nasilja nad ženama40. Kako Centar navodi, ovo je prvi dokument u regionu koji povezuje krizni menadžment i institucionalni odgovor na nasilje nad ženama. Preporuke za organizacije

Prilikom raspisivanja konkursa, Trag fondacija je objavila ko će imati prioritet u pružanju podrške: • udruženja koja pružaju direktnu podršku zajednicama koje su već bile ugrožene pre pandemije; • inicijative u zajednicama u kojima su, usled pandemije i vanrednog stanja, teško dostupne zdravstvene i socijalne usluge; • inicijative koje su već započele aktivnosti mobilizacije zajednice, prikupljanja sredstava i angažovanja volontera; • posebna grant linija biće posvećena podršci ženskim udruženjima za ostvariva- nje prava žena i borbu protiv nasilja nad ženama i decom tokom pandemije.

Slika 14. Predsednica “Centra ženskih prava” predstavlja dokument na konferenciji održanoj Najveći broj organizacija jeste podržan u skladu sa prioritetima. Deo podržanih orga- putem platforme Zoom nizacija je izašao iz okvira prioriteta, što je otvorilo vrata proveri početnih pretpostavki

40 Džumhur, J. & Sendić, M. (2020, nov). Regionalne smernice za procenu rizika i upravljanje rizikom za preveniranje ponavljanja i eskalacije nasilja nad ženama. Centar ženskih prava: Zenica. 41 Morača, T. & Sicurella, F. G. (2019). Expanding community development - evaluation report of the Active Commu- https://cenppz.org.ba/wp-content/uploads/2021/03/Regional-Guidelines-for-Risk-Assessment-RS.pdf nities program by Trag Foundation. Interni dokument Trag fondacije, dostupan na upit.

44 45 o organizacijama koje će ostvariti društvenu misiju. Kao i u prethodnih 20 godina, Trag gde nije bilo moguće (terenske posete, poverljive konsultacije, usluge stanovanja uz po- veruje u snagu udruženih građana, njihovo prepoznavanje potreba i sposobnost da se dršku, sigurne kuće ili prevoz do zdravstvenih ustanova), organizacije su učinile sve da organizuju uprkos teškim uslovima rada, a sve kako bi sačuvali i unapredili svoje zajed- održe i kontinuitet i bezbednost podrške, vodeći računa da svi budu zbrinuti u skladu nice. Početne intuicije o prioritetima nastale na osnovu iskustava u urgentnoj podršci sa potrebama. Sa poverenjem dolaze i obaveze. Organizacija koja u toku svog projekt- tokom poplava 2014. u Srbiji, kao i uz konsultovanje partnerskih organizacija, ispostavile nog perioda nije uspela da okupi planirani broj korisnika i nakon projektnog perioda su se korisnim. nije nastavila sa radom u zajednici, ne doprinosi ostvarenju društvene misije programa solidarnog odgovora na COVID-19, bez obzira na kratkoročno ispunjenu operativnu mi- U čemu god da je lokalna organizacija dobra i prepoznata - i siju projekta. Organizacije koje su nastavile da suzbijaju virus i smanjuju štetu izazvanu kod korisnika i kod šire zajednice - osnov je za rad tokom krize pandemijom i nakon projektnog perioda, ispunile su društvenu misiju - pokazale su i potencijalno ispunjavanje društvene misije, a to ukazuje na da udruženi građani rešavaju probleme u svojoj zajednici. činjenicu da udruženi građani mogu da reše probleme u svojoj zajednici. Vrsta aktivnosti nije ključna distinktivna osobina Uključivanje šire zajednice je ključno organizacija koje treba podržati u toku pandemije. Lokalne organizacije koje istupaju kao zaštitnice tokom krize mogu da budu prepoznate Tragov redovni otvoreni pristup prema temama, aktivnostima i načinu organizovanja, kao lideri. Organizacije koje su animirale zajednicu da zajednički prikuplja sredstva za zajednice su istakle kao kvalitet u evaluaciji redovnog programa Aktivnih zajednica. Trag doniranje kroz humanitarne pakete, ispunile su društvenu misiju. Osećaj samoefikasno- iskazuje puno poverenje podržanim lokalnim zajednicama i prepušta im odgovornost za sti građana u rešavanju problema u zajednici može da podstakne naredne akcije u za- postizanje uspeha inicijative. jednici. Organizacije koje su se izborile za svoju ulogu u lokalnim kriznim štabovima i za prenošenje iskustva sa terena u više nivoe donošenja odluka, pokazale su da udruženi građani rešavaju probleme u svojoj zajednici. Doslednost je ključna

Organizacija koja želi da se otisne u rad sa ljudima u toku pandemije treba da bude pro- Preporuke za donatore mišljena u svojim koracima ili stavu koji ispoljava. Pandemija je problem javnog zdravlja u kome svaki član društva ima odgovornost da zaštiti sebe i druge. Ukoliko zaista želimo Kako bismo bili spremniji na buduće krize nego što smo bili na aktuelnu izazvanu pan- da služimo društvenoj misiji ostvarivanja solidarne zajednice, prva obaveza je usposta- demijom korona virusa, potrebno je već sada akumulirati znanje iz sopstvenih i tuđih vljanje normi ponašanja za opšte dobro i doslednost u njihovoj primeni. Kako bismo iskustva iz sličnih urgentnih programa čija je svrha olakšavanje posledica pandemije. očuvali javno zdravlje, dobar primer zajednici dajemo tako što dosledno nosimo masku, Ovaj izveštaj je zabeleška jednog takvog iskustva. Svesni smo da je u slučaju urgentnih razmišljamo o ventilaciji prostorije i fizičkoj distanci, a svoje aktivnosti, kada god je mo- programa potrebno balansirati urgentnost uz poštovanje pravila i procedura. Poželjno guće, prilagođavamo internet formatu. Kako je i u konkursu bilo navedeno - donacije je pratiti smernice iz prethodnih iskustava, ali ključno je i delovati u najkraćem mogućem su namenjene inicijativama koje pomažu zajednicama da prate preporuke prevencije u roku. Trag je konkurs raspisao na samom početku krize i glavni cilj je bio pružanje urgent- cilju očuvanja javnog zdravlja i utiču na smanjenje štete izazvane epidemijom. ne podrške, uz brzo opredeljivanje budžeta za tu svrhu. Podrška je bila pravovremena.

Poverenje je ključno Donatorska uloga u selekciji

Lokalne organizacije koje istupaju kao zaštitnice tokom krize imaju potencijal da steknu U slučaju kada su iznosi za podršku ograničeni, donatorska uloga je da u procesu se- poverenje svoje uže zajednice. Organizacije su bile agilne i, tamo gde je bilo moguće, lekcije proceni koliko je verovatno da će organizacija ispuniti i operativnu i društvenu učinile sve da prilagode svoje savetodavne, radioničarske ili edukativno-informativne misiju. Važni kriterijumi selekcije se oslanjaju na preporuke organizacijama za planira- aktivnosti zahtevima pandemije i premeste ih u internet prostor. S druge strane, tamo nje aktivnosti. 46 47 Ranjivost ciljne grupe Doprinos prepoznavanju uloge civilnog društva u suzbijanju virusa i olakšavanju posledica pandemije Prvi kriterijum je ranjivost ciljne grupe projekta u kontekstu pandemije i protivpandemijskih mera. Pre nego što pristupi procesu selekcije, donatori i njihovi saradnici treba do- Rezultati evaluacije programa Trag fondacije o solidarnom odgovoru na COVID-19 u za- bro da se informišu o stvarnom stanju na terenu u odnosu na propisane mere i rad naci- jednicama su mali dodatak literaturi o ulozi civilnog društva u pandemiji. Evaluacija ne onalnih i lokalnih kriznih štabova. Tokom evaluacije redovnog programa Aktivne zajednice svedoči o direktnoj ulozi civilnog društva u smanjenju incidence zaražavanja i mortalite- pokazalo se da inicijative imaju potencijal da na duže staze osnaže učesnike programa. ta. Šta više, nužna ili nenužna okupljanja uz nepoštovanje mera - mogla su da odmognu u Iako nepopularan korak - važno je izvagati kome je tokom krize neophodniji osnaživački suzbijanju virusa. S druge strane, evaluacija je zabeleška indirektne uloge OCD u kontroli- aspekt inicijative. sanju pandemije. Na primer, organizacije civilnog društva koje vode sigurne kuće, usluge stanovanja uz podršku ili pomažu prihvatne centre za migrante i izbeglice već godinu Participativnost zajednice dana veoma uspešno kontrolišu širenje virusa, uprkos tome što je rizik zaražavanja veći usled zajedničkog stanovanja. U fokus evaluacije nametnula se briga civilnog društva o Dalje, kako bi se obezbedio dalekosežniji domet inicijative u zajednici, važno je prepo- najosetljivijim članovima društva, pogotovo onima koji nemaju pristup pravovremenim znati da li se organizacija u svom radu oslanja na članove zajednice van svojih udruženja informacijama, osnovnim sredstvima za održavanje higijene i pridržavanje mera pande- ili u realizaciji projekta učestvuje uski tim organizacije koji se za sredstva okreće samo mije, kao ni neformalnim poslovima kao glavnim izvorima zarade usled protivpandemij- projektima. Evaluacija programa Aktivne zajednice pokazala je da je udruženjima izazov skih mera. da obezbede participativnost zajednice; i u mirnim periodima je potrebno uložiti značajni napor da se zajednica informiše, da se uključe volonteri i da se ostvare partnerstva sa Za razumevanje uloge civilnog društva u pandemiji važan je institucijama i lokalnim preduzećima i kompanijama. Organizacije koje ulažu napore da podatak da su u zajednicama nižeg socio-ekonomskog statusa obezbede participativnost zajednice u krizi, obezbedile su sebi dodatne poene. incidence zaražavanja i mortalitet veći42, a da su se istovremeno nacionalne i lokalne organizacije civilnog društva pokazale Odgovornost prema zajednici i nakon projekta agilnijim od državnih institucija da prepoznaju potrebe osetljivih grupa. Dodatno, potrebno je proceniti koliko je verovatno da će organizacija ostati dostupna zajednici i kada se projekat završi. Treći kriterijum se može predvideti u odnosu na pre- Drugi kvalitet aktivnosti organizacija civilnog društva tokom pandemije je njihova uloga đašnji rad organizacije. Organizacije čije su redovne oblasti podrške relevantne u krizi, katalizatora u volontiranju ili doniranju sredstava. Članovima zajednice sa kojima su u najverovatnije je da će sa istima nastaviti i nakon projekte podrške. Manja je verovatnoća kontaktu olakšavali su socijalnu izolaciju i smanjivali psihološku uznemirenost pruža- da će inicijative osmišljene za potrebe konkursa postati značajni resurs za zajednicu, bez njem osećaja sigurnosti i oslonca. obzira na kratkoročnu relevantnost predložene teme ili načina podrške. Ojačavanjem društvenih veza u lokalnim zajednicama Donatorska uloga tokom realizacije projekta organizacije su čuvari poverenja u ljude i solidarnosti u zajednicama. Nakon odabira organizacija i pružnja podrške, važna donatorska uloga je jasno komu- niciranje očekivanja o pridržavanju protivpandemijskih mera. Donatori treba da ukažu podržanim organizacijama na poseban oblik odgovornosti koji organizacije imaju prema javnom zdravlju u zajednici. 42 Mena, G. E., Martinez, P. P., Mahmud, A. S., Marquet, P. A., Buckee, C. O., & Santillana, M. (2021). Socioeco- nomic status determines COVID-19 incidence and related mortality in Santiago, Chile. Science. DOI: 10.1126/ science.abg5298

48 49 U ranijoj evaluaciji programa Aktivne zajednice pokazalo se da projekti imaju tendenciju da inspirišu i podstiču slične inicijative u zajednicama i šire, poput domino efekta. Period krize je “okidač” domino efekata za inicijative u zajednici. Prema podacima o dobro- činstvu koje prikuplja “Catalyst Balkans”, postoje snažne indicije da je u 2020. u Srbiji značajno porastao ukupni iznos donacija od strane građana, poslovnog sektora i fonda- cija43. Iako značajni udeo donacija u 2020. odlazi za saniranje posledica krize izazvane epidemijom virusa SARS-CoV-2, donacije iz zajednica u 2020. nisu bile samo supstitut za sredstva koja su do krize bila donirana za druge svrhe. Doniranje u svrhu, na primer, smanjenja siromaštva ili lečenja dece skupim terapijama u inostranstvu, takođe je po- raslo ili je ostalo na sličnom nivou. Dobročinstvo podstiče dobročinstvo, još jednom, poput domino efekta. Ponosni smo na sve organizacije koje su pokazale da poznaju svoju zajednicu i korisnike, koje su akcije utemeljile u celoj zajednici, koje su nastavile da ispunjavaju svoju misiju i nakon perioda trajanja projekta i unapredile svoj način rada u zajednici. Ponosni smo na organizacije koje su zavredile poverenje svoje zajednice. Zavredile su i naše poverenje.

43 Antić, M. (2021, maj). Srbija daruje 2020 - izveštaj o dobročinstvu. Fondacija Katalist: Beograd. https://izvestaj. srbijadaruje.org/country/Serbia/rs/full

50 51 PRILOG 1 - Lista organizacija Legenda za oznake rundi: OAK - urgentna podrška ženskim organizacijama iz BiH i Crne Gore, i podržanih inicijativa u programu I AZ - prva runda programa Aktivne zajednice: solidarni odgovor na COVID-19 Solidarni odgovor na COVID-19 II AZ - druga runda programa Aktivne zajednice: solidarni odgovor na COVID-19 JZ Srbija - urgentna podrška organizacijama iz Jugozapadne Srbije

Napomena: Imena organizacija su hiperlinkovana društvenom mrežom ili sajtom organizacije

Runda Ime Grad Država Budžet projekta Glavne aktivnosti Glavna Saradnici iz šire zajednice ciljna grupa u projektu

I AZ Udruženje dece sa Bajina Bašta SRB 499.800,00 RSD Terenske posete sa pomoći oko Osobe sa Mediji; Pristupili su smetnjama u razvoju i nabavke; Individualni logopedski invaliditetom nacionalnom savezu njihovih roditelja Bajina i defektološki tretmani kao i Bašta savetodavni rad sa roditeljima putem interneta

I AZ Udruženje mladih Lock up Bečej SRB 172.600,00 RSD Razvoj internet platforme za Ekonomski Volonteri kupovinu i prodaju prehrambenih ugroženo proizvoda domaćeg porekla stanovništvo

I AZ CEPORA – Centar za Beograd SRB 221.000,00 RSD Individualni savetodavni razgovori Deca i mladi Lokalni poslovni sektor; pozitivan razvoj dece i i individualna pomoći pri učenju; bez roditeljskog Volonteri online radionice sa decom i mladima staranja omladine (kreativne, edukativne, ali i druženje)

I AZ Združena akcija Krov nad Beograd SRB 148.000,00 RSD Terenske posete sa podelom Ekonomski Građani; Volonteri glavom humanitarnih paketa ugroženo stanovništvo

I AZ Udruženje za pomoć Kragujevac SRB 489.000,00 RSD Individualne radno-okupacione Osobe sa Lokalni mediji; Lokalna osobama sa autizmom terapije invaliditetom organizacije civilnog društva; Lokalni poslovni sektor

I AZ Udruženje Fenomena Kraljevo SRB 498.800,00 RSD Individualno psihološko savetovanje Žene Lokalni i nacionalni putem poruka, e-mail-a i telefonskih mediji; Lokalni poslovni razgovora; Monitoring rada sektor instituacija nadležnih za sprovođenje zakona o sprečavanju nasilja u porodici na lokalnom nivou tokom vanrednog stanja usled pandemije korona virusa 2020. godine

52 53 I AZ Udruženje zdravstvenih Kruševac SRB 347.000,00 RSD Telefonsko individualno savetovalište Osobe sa Lokalni poslovni sektor; radnika nacionalne (psihološka podrška, podršku zdravstvenim Volonteri asocijacije Rasinskog socijalnog radnika, fizioterapeuta, problemima okruga nutricioniste); Terenske posete sa podelom humanitarnih paketa

I AZ Iz kruga – Niš Niš SRB 485.000,00 RSD Pravno savetovalište i pisanje Osobe sa Lokalne institucije; podnesaka invaliditetom Lokalni mediji; Lokalna organizacije civilnog društva

I AZ Udruženje za lokalni razvoj Niš SRB 500.000,00 RSD Terenske posete sa humanitarnim Stara lica (65+) Lokalne institucije; Kamenica paketima; Dezinfekcija 10 sela Lokalni poslovni sektor; Volonteri

I AZ UGR produkcija Roma Niš SRB 141.490,00 RSD Terenske posete sa podelom Romi i Volonteri World humanitarnih paketa Romkinje

I AZ Centar za pružanje Novi Sad SRB 186.000,00 RSD Individualno psihološko savetovalište Opšta Druge organizacije emotivne podrške i putem interneta i telefonskih populacija civilnog društva koje se prevenciju suicida Srce razgovora bave temom mentalnog zdravlja i pružaju psihološkom podrškom

I AZ Nezavisno društvo Novi Sad SRB 266.500,00 RSD Pet debata na internetu održanih Opšta Lokalni mediji novinara Vojvodine putem platformi za video pozive populacija

I AZ SOS ženski centar Novi Sad SRB 255.000,00 RSD Individualno psihološko savetovalište Žene Građani; Volonteri putem interneta, telefonskih razgovora i uživo

I AZ Udruženje romskih Novi Sad SRB 193.255,00 RSD Individualna pravna i psihološka Romi i Lokalne institucije; studenata podrška; Terenske posete sa Romkinje Lokalni mediji; podelom humanitarnih paketa i Međunarodne i informisanjem; javno zagovaranje nacionalne fondacije; za dopremanje cisterne sa vodom u Volonteri naselje od strane Gradske čistoće

I AZ Udruženje Na pola puta Pančevo SRB 320.200,00 RSD Terenske posete sa podelom vaučera Osobe sa Lokalne institucije; za kupovinu; Kreativne i rekreativne invaliditetom Lokalni poslovni sektor; radionice putem video poziva; Lokalni mediji Redovno savetovanje roditelja i korisnika; Prilagođavanje usluge Stanovanja uz podršku pandemiji

54 55 I AZ Udruženje Roma Danica Pančevo SRB 216.000,00 RSD Terenske posete sa podelom Romi i / humanitarnih paketa i Romkinje informisanjem; Savetovalište putem poruka na društvenim mrežama

I AZ Udruženje građana Ternipe Pirot SRB 464.900,00 RSD Terenske posete sa podelom Ekonomski Lokalne institucije; humanitarnih paketa; Telefonsko ugroženo Lokalni mediji; savetovalište; Radionice obuke stanovništvo Međunarodne fondacije; volontera Volonteri

I AZ NGO BE ACTIVE 16 / BUDI Preševo SRB 405.100,00 RSD Internet emisije i radionice na temu Opšta Lokalne institucije; AKTIVAN 16 mentalnog zdravlja populacija Lokalni mediji

I AZ Udruženje žena Priboj SRB 148.400,00 RSD Terenske posete sa podelom sadnica Žene Lokalne institucije; Sačuvajmo selo Lokalni poslovni sektor; Nacionalne fondacije

I AZ Edukaciono humanitarna Prokuplje SRB 150.000,00 RSD Terenske posete sa podelom Ekonomski Lokalni poslovni sektor; organizacija EHO humanitarnih paketa ugroženo Građani; Volonteri stanovništvo

I AZ Asocijacija DUGA Šabac SRB 500.000,00 RSD Terenske posete sa podelom Ekonomski Lokalne institucije; humanitarnih paketa; Monitoring ugroženo Lokalne organizacije rada sistema socijalne zaštite u cilju stanovništvo civilnog društva korigovanja liste socijalno-ugroženih osoba i porodica

I AZ Somborski edukativni Sombor SRB 500.000,00 RSD Obezbeđivanje tehničkih uslova u Deca Lokalne organizacije centar softveru i hardveru porodicama; civilnog društva; Volonteri Internet radionice za decu i roditelje; Internet emisija

I AZ Udruženje Impuls Tutin SRB 472.000,00 RSD Terenske posete sa podelom Žene Lokalne institucije; humanitarnih paketa; Individualne Lokalni poslovni sektor konsultacije;

I AZ Odbor za ljudska prava Vranje SRB 499.800,00 RSD Individualno psihološko savetovalište Žene / Vranje

II AZ Centar za mame Beograd SRB 495.900,00 RSD Psihološko savetovalište za Žene / samohrane majke i grupne terapije putem interneta

56 57 II AZ LICEULICE Beograd SRB 306.500,00 RSD Pružanje psihosocijalne podrške i Ekonomski Nacionalne televizije; obilazak prodavaca na terenu ugroženo Lokalni poslovni sektor; stanovništvo Lokalne organizacije civilnog društva

II AZ Romski centar za žene Beograd SRB 500.000,00 RSD Terenske posete romskim naseljima Romi i Volonteri i decu Daje uz podelu humanitarnih paketa Romkinje

II AZ Udruženje Da se zna! Beograd SRB 427.672,00 RSD Individualna psihološka i pravna LGBT+ / podrška putem internet aplikacije i edukativne radionice na internetu

II AZ Udruženje građana Beograd SRB 500.000,00 RSD Edukativne radionice i podela Žene Nacionalne institucije; Info Park humanitarne pomoći u prihvatnom Lokalne organizacije centru civilnog društva

II AZ Udruženje roditelja, Beograd SRB 307.000,00 RSD Individualno psihološko savetovanje Osobe sa Lokalne organizacije staratelja i prijatelja dece putem društvenih mreža i teresnske zdravstvenim civilnog društva; Volonteri obolele od malignih bolesti posete uz podelu edukativnog problemima Čika Boca materijala

II AZ Udruženje Okular Ćićevac SRB 334.000,00 RSD Individualno psihološko savetovanje Mladi Lokalne institucije; i radionice na temu mentalnog Lokalni mediji; Lokalna zdravlja putem interneta; Terenske organizacije civilnog posete uz podelu edukativnog društva materijala

II AZ Udruženje roditelja lica sa Kragujevac SRB 355.000,00 RSD Radionice šivenja, izrada i prodaja Osobe sa Lokalni poslovni sektor; posebnim potrebama EGAL maski i posteljina invaliditetom Lokalni mediji; Građani

II AZ Dobrovoljno vatrogasno Kraljevo SRB 275.000,00 RSD Terenske posete uz pomoć pri Stara lica (65+) Lokalne institucije; društvo Vitkovac - nabavci svakodnevnih životnih Volonteri Milakovac - Pečenog namirnica, kao i pomoć na terenu pri saniranju posledica poplava

II AZ Udruženje građana Žene Leskovac SRB 477.000,00 RSD Radionice na temu ženskih prava Žene Lokalne organizacije za mir i terenske posete uz podelu civilnog društva edukativnih postera i lifleta

II AZ Psihonega Niš SRB 350.000,00 RSD Individualno psihološko savetovanje Opšta Lokalni mediji i radionice na temu mentalnog populacija zdravlja putem interneta

II AZ Udruženje za psihološku Novi Sad SRB 168.000,00 RSD Grupe podrške za samohrane majke Žene / podršku, razvoj i edukaciju putem interneta Psihoreflektor

58 59 II AZ Udruženje Korak ispred Sombor SRB 150.000,00 RSD Šivenje i distribucija zaštitnih maski, Žene Lokalne organizacije svih, za neformalnu grupu šivenje i prodaja posteljine civilnog društva; Somborske šnajderke Nacionalne fondacije; Lokalne institucije

II AZ Udruženje Mlado Srce Trstenik SRB 490.600,00 RSD Objavljivanje novinarskih tekstova na Žene / medijskom portalu

II AZ Ženski centar Milica Vrnjačka SRB 500.000,00 RSD Individualno psihološko savetovanje Osobe sa Lokalni poslovni sektor; Banja i radionice putem inteneta, zdravstvenim Zdravstveni sektor; obezbeđivanje prevoza za odlazak na problemima Građani hemoterapije

OAK Helsinški parlament Banjaluka BiH 363.417,30 RSD Psihološko savetovanje online; Žene Mediji građana Produkcija podkasta (intervjui sa psiholozima)

OAK Glas žene Bihać BiH 298.173,24 RSD Psihološka podrška; terenske posete Žene Mediji; Kantonalno sa podelom paketa; edukativna ministarstvo; Volonteri radionica

OAK Žene sa Une Bihać BiH 434.275,88 RSD Sigurna kuća sa nizom Žene MUP-ovi oko hitnog specijalizovanih usluga - psihološko smeštanja u SK; Redovna savetovanje, radno-okupaciona saradnja sa službama terapija, sos telefon i stručna socijalne zaštite podrška; terenske posete preventivno

OAK Fondacija Lara Bijeljina BiH 370.212,95 RSD Sigurna kuća sa nizom Žene Mediji; Službe socijalne specijalizovanih usluga - psihološko zaštite savetovanje, radno-okupaciona terapija, sos telefon i stručna podrška

OAK Udruženje Generacije- Bosanska BiH 387.645,12 RSD Terenske posete; kreativne radionice; Žene Lokalna udruženja žena; Centar za unapređenje Krupa Podela sadnica cveća Volonteri kvalitete života građana

OAK Derventa Bratunac BiH 474.865,27 RSD Terenske posete sa podelom Žene Volonteri; Mediji; Lokalna humanitarnih paketa; psihološka udruženja žena, kao i podrška (individualna i online) institucije (CSR) i Crveni krst

OAK SEKA Derventa BiH 161.518,80 RSD Terenske posete sa podelom Žene Volonteri; Mediji humanitarnih paketa

60 61 OAK Anima Kotor CG 543.880,09 RSD Seminari osnaživanja žena Žene Više udruženja žena

OAK Budućnost Modriča BiH 475.239,15 RSD Sigurna kuća sa nizom Žene Lokalne institucije (CSR i specijalizovanih usluga - psihološko mesne zajednice) savetovanje, radno-okupaciona terapija, sos telefon i stručna podrška; krečenje sigurne kuće

OAK Žena BIH Mostar BiH 486.709,98 RSD Sigurna kuća sa nizom Žene Lokalne institucije (CSR, specijalizovanih usluga - psihološko MUP, mesne zajednice, savetovanje, radno-okupaciona Institut za mentalno terapija, sos telefon i stručna podrška zdravlje, Dom zdravlja)

OAK Centar za romske inicijative Nikšić CG 538.180,64 RSD SOS telefon; Psihološko savetovalište; Žene Mediji; Privatni Terenske posete sa podelom preduzetnici (popust na humanitarnih paketa higijenske proizvode i nabavka paketa hrane)

OAK SOS telefon za žene i decu Nikšić CG 538.180,64 RSD Sigurna kuća; Psihološko savetovanje Žene Volonteri; Mediji online putem video poziva; Tutoring sa decom

OAK Fondacija CURE Sarajevo BiH 439.855,90 RSD Terenske posete sa podelom Žene Mediji; Lokalne kompanije humanitarnih paketa, javno (popust prilikom nabavke zastupanje robe za pakete)

OAK Fondacija lokalne Sarajevo BiH 466.790,24 RSD Sigurna kuća sa nizom Žene Lokalne institucije; Sve demokratije specijalizovanih usluga - psihološko organizacije u BiH koje savetovanje, radno-okupaciona vode sigurne kuće i terapija, sos telefon i stručna koordinacija aktivnosti i podrška, dodatne mere pripreme SK raspodele pomoći za izolovanje novopridošlih žena i dece, krečenje SK, tutoring sa decom, informisanje javnosti, koordinacija sa ostalim organizacijama koje vode sigurne kuće oko raspodele pomoći

OAK Udruženje žena Romkinja Tuzla BiH 160.962,15 RSD Terenske posete sa podelom Žene Ostale romske “Bolja budućnost” humanitarnih paketa; individualno organizacije; Mnogi pravno savetovanje donatori oko koordinacije raspodele pomoći

62 63 OAK VIVE žene Tuzla BiH 482.886,45 RSD Sigurna kuća sa nizom Žene stalna saradnja sa više specijalizovanih usluga - lokalnih institucija - CSR, psihosocijalna podrška, pravna Domovi zdravlja, policija pomoć, telesna terapija, SOS telefon, medicinske usluge, podela higijensko prehrambenih paketa

OAK MOST Višegrad BiH 323.037,60 RSD SOS telefon - psihološka podrška i Žene Mediji; Institucije; besplatna pravna pomoć; terenske Volonteri posete sa podelom humanitarnih paketa; edukativna radio emisija

OAK Centar ženskih prava Zenica BiH 484.556,40 RSD Besplatna pravna pomoć i praćenje Žene Više lokalnih institucija klijentica tokom suđenja i u kontaktu (sudovi, tužilaštva, sa institucijama, psihološko CSR); Mediji; Veliki broj savetovanje; terenske posete sa volonterki informisanjem; online edukativne emisije

OAK Udruženje LOTOS - zaštita Zenica BiH 206.268,65 RSD Psihološko savetovanje; terenske Žene Lokalni mediji mentalnog zdravlja, djece i posete sa podelom humanitarnih odraslih lica paketa

JZ Fondacija Front Novi Pazar SRB 474.000,00 RSD Razvoj internet sajta za koordinisanje Opšta Lokalne organizacije Srbija volontera, humanitarnih paketa i populacija civilnog društva i informacija humanitarne organizacije; Građani

JZ Udruženje Svetionik Novi Pazar SRB 453.000,00 RSD Terenske posete sa podelom Ekonomski Lokalni poslovni sektor; Srbija humanitarnih paketa ugroženo Građani; Volonteri stanovništvo

JZ Forum žena Prijepolje Prijepolje SRB 256.000,00 RSD Terenske posete sa podelom Ekonomski Lokalne institucije Srbija humanitarnih paketa ugroženo stanovništvo

64 65 66