Smernice Za Zaštitu Nematerijalnog Nasleđa

Smernice za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa u etnički 2020 mešovitim regijama

UVOD

ŠTA JE NEMATERIJALNO KULTURNO NASLEĐE I ZAŠTO JE ONO VAŽNO

Nematerijalno kulturno nasleđe (NKN) je širok pojam, koji prema Uneskovoj Konvenciji o očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa obuhvata: „…prakse, prikaze, izraze, znanja, veštine, kao i instrumente, predmete, artefakte i kulturne prostore koji su s njima povezani – koje zajednice, grupe i, u pojedinim slučajevima, pojedinci, prepoznaju kao deo svog kulturnog nasleđa. Ovakvo nematerijalno kulturno nasleđe, zajednice i grupe iznova stvaraju, u zavisnosti od njihovog okruženja, njihove interakcije sa prirodom i njihove istorije, pružajući im osećaj identiteta i kontinuiteta, i na taj način promovišući poštovanje prema kulturnoj raznolikosti i ljudskoj kreativnosti.“

Generalna skuština Uneska usvojila je Konvenciju 2003. godine, a Republika Srbija ju je ratifikovala 2010. godine (korisne informacije i linkovi nalaze se na kraju teksta, u njegovoj poslednjoj celini).

Za NKN kažemo da se ispoljava (postoji, prisutno je) u pet sledećih velikih celina: a) Usmene tradicije i izrazi, uključujući i sam jezik b) Izvođačke umetnosti c) Znanja i veštine vezane za tradicionalne zanate d) Znanje i prakse u vezi sa prirodom i univerzumom e) Društvene prakse, običaji i svetkovine.

Unesko je zamislio da zaštitu NKN širom sveta uspostavi standardizovano – da svojim autoritetom garantuje da će u svim državama potpisnicama biti sprovedena istovetna procedura. NKN se štiti pomoću mehanizama i mera, na

Smernice za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa u etnički 2020 mešovitim regijama međunarodnom i državnom planu, i kroz rad za to nadležnih institucija (svi oni su predstavljeni u završnom poglavlju).

Konvencija je doneta s ciljem uređivanja zaštite onih tipova nasleđa koji su tokom prethodnih decenija uglavnom bili zanemareni u korist „visoke“ i „monumetalne“ kulture. Verovanja i običaji, znanja i veštine, dugo su bili isključivani iz zaštite i posmatrani kao folklor odnosno tradicijakojima treba da se bave samo stručnjaci (etnolozi, folkloristi, etnomuzikolozi i drugi) ali ne i institucije, od lokalnih samouprava, preko regiona do vlada i međunarodnih organizacija. Posebno je dugo bila zanemarivana uloga građana u ovom procesu. Zato je Unesko i doneo Konvenciju – da podigne svest o tome da nije bitno samo sačuvati zamak ili slikarsko remek-delo, da nisu važni samo crkva ili džamija kao zgrade, nego i sve ono što ljudi i njihove zajednice veruju i rade u vezi sa remek delima ili verskim objektima. NKN obuhvata i onaj deo kulture koji je privatan, koji je tipičan za naš porodični život, sve ono što radimo i mislimo i u šta verujemo ne samo kao pripadnici širih zajednica, poput naroda, nego i kao neko ko svoj svakodnevni život pre svega živi sa svojim bližnjima.

Zato se često kaže da je Unesko Konvenciju doneo kako bi podigao svest o kulturnoj raznolikosti i ljudskoj kreativnosti koja je vekovima bila ograničavana samo na umetnost koju vidimo u muzejima, na primer, dok su iz onoga što smatramo vrednim sistematski isključivani proizvodi ljudskog duha koje smatramo tradicionalnim (nasuprot modernom). To je posebno važno za multietničke sredine. Konvencija obavezuje države potpisnice da očuvaju kao vrednu i nematerijalnu kulturu ne samo većinskog naroda, nego i svih onih naroda i etničkih grupa, pa i najmanjih zajednica poput manjina pred nestankom. Konvencija, dakle, nematerijalnu kulturu svih građanki i građana smatra jednakim i od država potpisnica traži da obrate pažnju, prepoznaju, omoguće istraživanje i zaštitu, i promovišu tradicije svih svojih građana. Naravno, Unesko ne podržava i ne poziva na zaštitu onih tradicija koje predstavljaju kršenje ljudskih prava i sloboda, a koje uključuju ponižavanje, sakaćenje ili ubijanje ljudi i životinja, ili ugrožavanje životne sredine.

Prema Unesku, kao NKN može biti zaštićeno samo ono što zajednice (lokalne, regionalne ili čitavi narodi) prepoznaju kao takvo i koje među njima „živi“. Dakle, nasleđe koje ćemo štititi treba da bude značajno onima koji na ovim prostorima žive, kao i da se zaista u njega veruje, da se ono izvodi, da jednom rečju – i dalje postoji. Konvencija nije prvenstveno usmerena na

Smernice za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa u etnički 2020 mešovitim regijama oživljavanje nečega što je odavno zaboravljeno, što se izobičajilo, što je „od starine“. Takođe, nasleđe ne sme biti propisano od strane nekog akademskog, religijskog ili političkog autoriteta. Ono posebno ne sme biti nametano zajednicama – ni manjinskim, ni većinskim. To ne znači da profesori i istraživači, sveštenstvo i političari ne učestvuju u procesima očuvanja nasleđa – naprotiv, oni se nalaze među ključnim akterima koji nasleđe uočavaju, tumače, omogućavaju da se zaštiti i prenese na naredne generacije.

Nasleđe je retko eksluzivni posed neke zajednice, mada proizvodi nastali tradicionalnim tehnikama izrade mogu da predstavljaju značajan izvor prihoda lokalnih zajednica. Znanja, veštine, duhovna kultura, običaji i verovanja međusobno se prepliću odnosno dele. Upravo to deljeno nasleđe najčešće predstavlja i mesto konflikta – ono što nam je deljeno najčešće i svojatamo, pokušavajući da dokažemo čije je ono. Zato u nauci i politici ističemo da je posebno važno preduzeti mere da ono što je deljeno nasleđe ne postane ono koje je najspornije. Jer, umesto da se pripadnice i pripadnici različitih naroda svađaju (ili nešto još gore) oko toga čija je neka pesma ili izreka ili igra ili bilo koji drugi element NKN, i time i jedni i drugi izgube priliku da napreduju uz pomoć nasleđa, ono može biti upotrebljeno za razvoj i napredak.

Međunarodna zajednica stavlja naglasak na značaj nasleđa u procesima pomirenja i stabilizacije, posebno u postkonfliktnim društvima poput našeg. Jedan od instrumenata stabilizacije upravo je pokušaj da se nasleđe čuva i štiti zajednički, kako bi različiti narodi mogli da imaju korist od njegove zaštite. Ono se obično stavlja u funkciju ekonomskog razvoja preko turizma, a u funkciju političke stabilizacije kroz poštovanje manjinskih prava u sektorima kulture i obrazovanja. Takva zaštita nasleđa naziva se inkluzivnom – ona se zasniva na uključivanju u proces zaštite onih za koje se pretpostavlja da su iz tih procesa tradicionalno isključeni. Za njih se obično kaže da su ciljne grupe koje nedostaju.Razmislite, možda ste upravo Vi deo jedne takve ciljne grupe.

Kulturno nasleđe doživljavamo kao temelj svog identiteta i ono je po tome naše. Ovo posebno važi za verovanja, vrednosti, rituale i znanja koja prenosimo sa generacije na generaciju i smatramo ih osnovnom identiteta, onim elementima koji čine njegovu srž.Tako mu i vrednost pridajemo u odnosu na to koliki značaj ima za narod, region ili lokalnu zajednicu, ali i za nas same kao pojedince. Problem nastaje kada isto nasleđe različiti narodi doživljavaju kao svoje, a odbijaju jedan drugom da priznaju da ono pripada i

Smernice za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa u etnički 2020 mešovitim regijama drugima odnosno da je i njihovo. U takvim slučajevima, koji obično dobijaju neproporcionalno veliku medijsku pažnju, dolazi do teških optužbi o tome ko je kome „ukrao baštinu“, „oteo identitet“, ko od koga „vodi poreklo“ i slično. Do ovih problema može doći, a često i dolazi, u sredinama u kojima narodi bliski po istoriji, jeziku i kulturi, kao što su srpski i bošnjački, ne mogu da pronađu način da se međusobno poštuju u sličnostima i razlikama, uključujući i to kako doživljavaju one delove sopstvenog nasleđa koji su im zajednički.

Ovaj problem – potencijal nasleđa da deli, a ne samo da spaja različite zajednice – nauka je prepoznala odavno (u vezi s tim, možete da pogledate izabranu literaturu na kraju publikacije), ali poslednjih godina, osim Uneska, prepoznaje ga i Savet Evrope (uz neke druge organizacije, kao što je Evropska Unija, OEBS i druge). Savet Evrope posebno insistira na vrednosti kulturnog nasleđa za društvo. Doneo je istoimenu konvenciju (tzv. Deklaracija iz Faroa – o svim dokumentima, literaturi i institucijama možete da se obavestite na kraju teksta) koja je u načelu posvećena podsticanju mirnodopskih, a prevenciji konfliktnih aspekata zaštite kulturnog nasleđa. Uostalom, nije li moto preambule statuta Uneska upravo „Izgradnja mira u umovima muškaraca i žena“... S tim na umu, sledeću celinu posvećujemo upravo tome kako da zaštita NKN ne izazove konflikt (na primer kada neko pomisli da se njegovo nasleđe namerno ne štiti, da je isključen pa i ponižen kada je o samoj srži tradicionalnog kolektivnog identiteta reč).

Upravo zbog toga se poslednjih godina teži tzv. inkluzivnoj zaštiti nasleđa – onoj koja uključuje grupe koje su do sada nedostajale, a to su najčešće manjine. Inkluzivni pristup polazi od saznanja da je neko isključen, i da su to u nacionalnim državama sa jasnom većinom obično pripadnici etničkih, religijskih i drugih tipova manjina. Imajući u vidu složenost manjinskog pitanja na Balkanu, i dodatnu osetljivost savremenog istorijskog nasleđa srpsko-bošnjačkih odnosa, jasno je da pri otvaranju ovih pitanja prelazite na politički teren. Ali shvatite to upravo kao priliku a ne kao prepreku. Politički je legitimno, a i međunarodnim sporazumima, Ustavom i zakonima garantovano (s čim možete bliže da se upoznate u pravnom poglavlju ovog izdanja), da država treba da štiti nasleđe svih svojih građana. Ona to ne može sama tj. neophodna joj je pomoć. Država može da omogući promenu školskih programa ili medijskih sadržaja, može da garantuje zastupljenost manjina u institucijama, ali ni škole ni mediji ni institucije ne mogu same da identifikuju šta je ono što je živo nasleđe koje je stvarnim ljudima trenutno važno kao tradicija koju žele da prenesu. U tom smislu inkluzivni pristup podrazumeva

Smernice za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa u etnički 2020 mešovitim regijama građansku participaciju – kroz rad pojedinaca, grupa ili formalnih organizacija (na primer udruženja građana) na povezivanju sa državnim institucijama i institucijama lokalne samouprave, sa naučnim i muzejskim institucijama, sa medijima i drugim sektorima (privreda i turizam tu mogu igraju posebno važnu ulogu). Inkluzija, odnosno uključivanje aktera koji su do danas nedostajali, u sistemu zaštite zato nije nešto na šta treba da čekate. Retko će vas neko pozvati. Treba da se umrežite odnosno da se odazovete pozivu onih koji vas umrežavaju (čemu projekti poput ovog i služe).

*** Ove smernice imaju četiri dela – sugestije o tome kako postupiti u specifičnim slučajevima zaštite NKN u multietničkim sredinama; pregled pravnih i administrativnih aspekata zaštite NKN; pregled do sada zaštićenih elemenata NKN u Republici Sriji; prikaz institucija i aktera koji učestvuju u Mreži zaštite NKN u Republici Srbiji. Napisali smo ih zajedno, kao celinu, uvereni da će Vas ona motivisati da o NKN razmišljate ne samo kao o obeležju etničkog i verskog identiteta koje nas čini specifičnim i razdvaja, nego i kao o obeležju jedne regije i svedočanstvu o našim sličnostima.

Marko Milenković je doprineo pravno-administrativnom analizom. Snežana Ašanin pregledom do sada zaštićenih elemenata. Nermina Duran je napravila pregled institucija i aktera u procesu zaštite. Eliajas Rebronja i Miloš Milenković su sproveli terenski rad i mapirali elemente koje građanke i građani smatraju zajedničkim i vrednim zaštite. Miloš Milenković je uredio celinu publikacije i napisao smernice o čemu treba povesti računa kada štitimo NKN u multietničkim sredinama.

Evropska unija i Republika Srbija pravno i politički podržavaju nastojanja da se kultura i identitet dožive ne više kao povod za sukob nego kao most koji nas povezuje na Zapadnom Balkanu, Jugoistočnoj Evropi, Centralnoj Evropi, Mediteranu i šire. Publikacija koja je pred Vama nastala je u okviru projekta “Inkluzivna zaštita nematerijalnog kulturnog nasleđa: most među kulturama” koji finansira Evropska unija u saradnji sa Vladom Republike Srbije preko programa EU PRO. Projekti poput ovog služe tome da se ideje i vrednosit ugrađene u deklaracije, konvencije, Ustav i zakone ožive i učine stvarnim. Nadamo se da ćete je doživeti kao poziv motivaciju da činimo upravo ono čemu je i posvećen Unesko – izgradnji mira.

U Prijepolju, maj 2020. godine Autori

Smernice za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa u etnički 2020 mešovitim regijama

SPECIFIČNOSTI ZAŠTITE NEMATERIJALNOG KULTURNOG NASLEĐA U MULTIKULTURNIM SREDINAMA

U nauci često kažemo da je zaštita kulture koju različite zajednice dele nešto što je vrednost po sebi, pošto imamo puno svedočanstava da se sukobi među različitim zajednicama, uključujući i ratne, najčeše obrazlažu identitetskim razlozima (iako znamo da imaju političku odnosnu ekonomsku pozadinu). Tako da, kada neko uspe da približi ljude različite po etničkoj ili verskoj pripadnosti kroz očuvanje kulturnog nasleđa koje mogu da prenesu deci i mladima iz obe zajednice, ili više njih, smatramo da nauke o kulturi i identitetu ne postoje uzalud, i da je akademski rad u njima dosegao svoj puni smisao.

Primena ideje pomirenja kroz očuvanje NKN nije moguća bez učešća Vas koji ste odlučili da pročitate i primenite ideje, primere i informacije koje ovde iznosimo. Ipak, da biste to postigli, neophodno je da u ovaj proces uključite brojne zainteresovane strane odnosno ciljne grupe. Uključivanje ciljnih grupa nosi izvesne rizike i specifično je, pa i osetljivo, u multikulturnim sredinama. Prilikom ulaženja u ovaj proces imajte u vidu da nisu svi koje sretnete čuli za zaštitu NKN i da ih je o njoj neophodno prethodno obavestiti. Budite svesni i da nisu svi raspoloženi da o njoj promene mišljenje ako ga već imaju, a posebno ne oni politički akteri koji smatraju da su pripadnici manjina uvek namerno isključeni iz procesa očuvanja baštine kako bi se što pre asimilovali u većinski narod.

Povedite računa, posebno ako nameravate da organizujete neki skup (tribinu, konferenciju, seminar, panel diskusiju...) na kojem će se susresti politički aktivni predstavnici, bilo iz političkih partija ili nevladinih organizacija, da njihovi međusobni lični odnosi ne naruše osnovni cilj – očuvanje nasleđa koje nije naše lično i čiju zaštitu ne bi trebalo da ugrozi ničiji interes ili trenutno neraspoloženje. Obratite pažnju na ovu važnu preporuku i držite je se kao

Smernice za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa u etnički 2020 mešovitim regijama ključne smernice – različiti učesnici će imati različite ideje o tome gde su došli, zašto su pozvani i šta je cilj skupa koji organizujete ili neke druge aktivnosti u okviru zaštite koju preduzimate.

Prilikom razmišljanja o tome kako da se uključite u proces očuvanja NKN u multietničkoj i multikonfesionalnoj regiji kao što je Sandžak/Raška oblast, posebno obratite pažnju na činjenicu da se NKN ispoljava u različitim vidovima pomenutim u uvodu, a da se nasleđe koje nazivamo zajedničkim ili interkulturnim ne ispoljava podjednako u svima njima.

Kada je reč o usmenim tradicijama i izrazima, uključujuči jezik, u njih spadaju mitovi, legende, priče, molitve, pesme (često epske) i drugi oblici kolektivnog ispoljavanja kreativnosti, koja su neretko povezana sa kulturnim i etničkim ili konfesionalnim identitetom, i u koja su po pravilu ugrađena različita tumačenja prošlosti, koja čine da različiti narodi i zajednice žive “različite istorije” čak i kada žive jedni do drugih, u istom mestu. Njima se prenose ne samo znanja, nego i vrednosti, ključna obeležja kolektivnog pamćenja, pa sa njima treba biti posebno obazriv. Isto je i sa jezikom, često uz religiju, ključnim obeležjem etničkog identiteta u našem delu sveta – ljudi, svuda u svetu, poštovanje prava na sopstveni jezik vide kao jedno od ključnih ljudskih, a ne samo manjinskih prava.

Izvođačke umetnosti obuhvataju elemente NKN kao što su muzički izrazi, ples ili pozorište. Oni obično nisu presudni faktor u definisanju kolektivnog identiteta, osim folklora, pri čijoj zaštiti treba biti posebno oprezan prema osetljivosti nosilaca nasleđa kada su u pitanju karakteristični simboli (oni neretko smatraju određeni tip nošnje koja se koristi pri izvođenju folklornih plesova ili određenu igru ključnim simbolima kolektivnog identiteta). Osim ove povezanosti izvođačkih umetnosti sa ključnim identitetskim podelama kroz primer folklornih sadržaja, treba imati u vidu i činjenicu da muzički izrazi, iako nisu po sebi osetljivi, to postaju u sklopu složenih rituala i svetkovina kojima se, najčešće periodično i tokom važnih praznika, ispoljava pripadnost kolektivnom identitetu.

Treći vid ispoljavanja NKN su znanja i veštine povezani sa tradicionalnim zanatima. Interesantno je da, iako mnogi zanati imaju tipično etnički predznak (kao što je filigranski, na primer), ovaj vid NKN ne predstavlja rizično polje zaštite u multikulturnim sredinama. Dodatni razlog za to u našem društvu svakako predstavlja činjenica da zanati faktički nestaju usled ubrzane modernizacije i industrijalizacije, što je sada već višedecenijski

Smernice za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa u etnički 2020 mešovitim regijama proces, tako da same zanatlije u praksi ne drže, kao nekad, svoja znanja kao tajna, ograničena na uski (ranije etnički pa i porodično) definisan krug poznavalaca. Iz prakse znamo da albanski ili bošnjački ili makedonski zanatlija rado dele svoja znanja sa srpskom mladeži, i obrnuto. Uz zanate, u ovaj vid ispoljavanja NKN spada i sve ono što prati neindustrijsku proizvodnju – tehnike i tehnologija izrade alata, odeće, kostima, instrumenata, rekvizita ili ritualnih predmeta, pa ponovo vidimo da je podela NKN na vidove ili oblasti samo uslovna, a da je iz perspektive ljudi o čijem nasleđu govorimo, ono jedinstveno s elementima koji su međupovezani.

Priroda i univerzum su domen o kojem svaka zajednica nasleđuje iz predmodernog doba, i u modernom nastavlja da kreira i prenosi, znanja, veštine i različite aktivnosti koje imaju za cilj ne samo da objasne nego i da utiču na čovekovu prirodnu sredinu. U ovaj vid NKN spadaju i predstave o poreklu sveta, kosmosa, neživog i živog sveta, ali i samih zajednica o čijem NKN je reč. U tom smislu, i ovaj vid ima aspekt koji je osetljiv u kontekstu zaštite u multikulturnim sredinama – zajednice mogu imati suprotne, pa i konfliktne predstave o poreklu svega, uključujućih i njih same. Ipak, u ovu oblast NKN spadaju tradicionalna znanja koja nazivamo narodna medicina, što je oblast u kojoj primećujemo potpuno približavanje različitih naroda. Na žalost, ljude približi nevolja, i oni po pravilu bez rezervi koriste specifična narodna znanja (nezavisno od toga da li su naučno zasnovana) pripadnika susednih naroda u multikulturnim sredinama. Zbog toga su narodna medicina i elementi nasleđa povezani s održivim razvojem (razvojem koji ne narušava i koji čuva ekosistem) posebno pogodni kao probni primeri i oni putem kojih se na samom početku aktivnosti za koje se zalažemo može nedvosmisleno pokazati da zaštita nasleđa može da spaja, a ne da unosi sumnju i podele.

Konačno, u peti oblik NKN ubrajaju se društvene prakse, običaji i svečani događaji, što je vid koji se u potpunosti dovodi u vezu s kolektivnim identitetom. Čitavi narodi, ili žitelji nekog regiona, grada, naselja ili kraja, imaju u svom godišnjem običajnom kalendaru svečanosti koje su samo njihove i tipične, koje ih razlikuju od drugih, povezuju s precima, koje simbolizuju kolektivni identitet, kontinuitet, i koji gotovo uvek predstavljaju izvor ponosa zasnovanog na posebnosti. U tom smislu, pripadnici zajednica o čijem je nasleđu reč mogu biti ne samo ponosni nego i posebno osetljivi, onda kada se njima važne svetkovine zabranjuju, ignorišu ili nipodaštavaju. Ipak, nisu sve svetkovine isključivo etnički ili konfesionalno obeležene, a mnoge imaju regionalni karakter, pa upravo od njih treba početi ako želimo

Smernice za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa u etnički 2020 mešovitim regijama naglasak da stavimo na nasleđe koje je zajedničko odnosno ono koje pripadnici različitih naroda dele.

Vidimo da različiti tipovi nasleđa nose različit nivo rizika – od gotovo „bezopasnih“ zanata do posebno osetljivih nacionalnih i religijskih kolektivnih svetkovina i rituala. Ukoliko ste odlučili da se posvetite interkulturnoj zaštiti, koja ravnopravno i inkluzivno istovremeno štiti nasleđe stanovnika regije bez obzira na njihovu etničku ili versku pripadnost, odnosno poreklo, obratite pažnju na to da je prilikom odabira elemenata čijom ćete zaštitom započeti ovaj proces, važno izvagati „bezopasnost“ i atraktivnost elementa. Ono što je bezopasno često je i neinteresantno, a ljude nasleđu privlači upravo njegov potencijal da nas zainteresuje, zabavi ili učini ponosnim.

Imajte na umu i činjenicu da nisu svi Bošnjaci, Srbi i drugi građani ove regije religiozni, da nije svima jako bitno njhovo etničko poreklo odnosno pripadnost, da postoje građanke i građani koji bi radije učestvovali u očuvanju kulturnog nasleđa ako ono ne bi imalo nacionalni ili religijski predznak... Uvek imajte na umu da ono što nekoga čini ponosnim nekog drugogo može uvrediti, kao i to, da je okretanje zaštiti nasleđa proces u kojem se prepliću retradicionalizacija i modernizacija. Šta to znači? To znači da je Unesko shvatio da ne mogu svi narodi da napreduju i da se razvijaju na isti način, i da postoje mnogi putevi ka razvoju. Jedan od njih je upotreba savremenih vidova tradicionalne kulture, koja čini većinu NKN, u svrhu razvoja. Prethodnih decenija su modernizacija i tradicija suprotstavljane kao dva pola koji se međusobno odbijaju i koji nikako ne mogu postojati istovremeno. Očuvanje nasleđa radi stabilizacije i razvoja upravo je suprotna logika – ona nastoji da tradiciju stavi u funkciju razvoja, a da istovremeno modernizacija ne bude prepreka očuvanju identiteta i kolektivnih specifičnosti.

Imajte na umu da u početku neće biti puno zainteresovanih za Vaše ideje ili neki projekat koji ste pokrenuli. U našem obrazovnom sistemu i medijima, kulturni identitet je mahom sveden ili na predizborne političke floskule ili na arhaične i anahrone primere tradicionalne kulture koji decu i mlade gotovo da uopšte ne dotiču. Povrh toga, mnoge naučne discipline koje su ključne za očuvanje kulturnog nasleđa, ne samo nematerijalnog, gotovo u potpunosti su izostavljene iz našeg školskog sistema pa je razumljivo zašto onda i odrasli sugrađani i sugrađanke ne vide da je baš previše bitno baviti se nečim što je domen etnologije, arheologije, istorije umetnosti, muzikologije,

Smernice za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa u etnički 2020 mešovitim regijama etnomuzikologije, arhitekture i primenjene umetnosti i sl. Te nauke se kod nas nepromišljeno posmatraju kao “ikebana”a ne kao garant stabilizacije međuetničkih odnosa i motor održivog razvoja. Zato u ovaj proces uključite profesionalce iz ovih oblasti, ali i entuzijaste, posvećene pojedince, koji čuvaju znanja o NKN nekog kraja ili zajednice u vidu hobija, nezavisno od toga da li imaju formalno društveno-humanističko obrazovanje.

Ipak, ne zaboravite da se društvena promena, kakvu bi uspeh zajedničkog očuvanja nasleđa Bošnjaka, Srba i drugih stanovnika Sandžaka/Raške oblasti nesumnjivo predstavljao, neće dogoditi sama od sebe, i da je za nju potrebno puno optimizma, vremena i strpljenja. U tom procesu veoma je važno da obratite pažnju i na sledeće završne savete.

Edukacija je ključna. U našem društvu se edukativne aktivnosti uglavnom vezuju za decu i mlade, ali imajte na umu da ključni akteri – nosioci nasleđa i njegove održive zaštite – nisu ni deca ni mladi. Neophodno je edukovati zaposlene u lokalnoj samoupravi i objasniti im da se za nasleđe neke regije neće pobrinuti neko drugi “odozgo” – samopoštovanje se gradi u lokalnoj sredini i upravo tu se neguje ono što je zajednici neposredno važno.

Nastojte da i sami upoznate i prenesete primere iz drugih regija. Iako je Sandžak/Raška oblast specifična regija, ona može puno da nauči od drugih regija, koje imaju veći broj zaštičenih elenata NKN (a te regije ne moraju nužno biti samo drugi delovi naše zemlje – primera dobre prakse ima širom Balkana i čovečanstva). Nastojte da širite glas o zaštiti NKN. Nasleđe pripada svima, i veoma je važno da se što veći broj udruženja, institucija i pojedinaca uključi u njega. Ne posmatrajte zaštitu nasleđa samo kao svoj lični projekat, iako je neophodno da verujete u njega i da mu se lično posvetite. Oslonite se na iskustva iz prethodnih uspešnih projekata i započnite svoje aktivnosti od onoga što je ostvarivo. U proces uključite pojedince, organizacije i institucije za koje znate da su otvoreni i tolerantni (sukobi na etničkoj i verskoj osnovi na samom početku rada na zajedničkom nasleđu mogu da onemoguće, pa i da obesmisle, čitav proces). Uvek imajte na umu da ono što nije predloženo nikada ne može ni biti zaštićeno! Svaki put kada se susretnete sa nekom poteškoćom, posavetujte se sa stručnjacima i institucijama navedenim u ovoj publikaciji, ili sa njenim autorima i izdavačima, i mi ćemo Vam pružiti podršku da istrajete, savetima, kontaktima ili drugim resursima koji nam budu na raspolaganju. I znajte – ovo je nešto što radi ceo svet! Čuvanjem sopstvenog nasleđa, mi se iz sveta ne izdvajamo, nego upravo u njemu učestvujemo.

Smernice za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa u etnički 2020 mešovitim regijama

VAŽNI POJMOVI ZAŠTITE NKN

Institucionalni okvir zaštite NKN, i na međunarodnom i na domaćem planu, uključuje mehanizme, mere i aktivnosti koje sprovode institucije i pojedinci s poverenim nadležnostima i specifičnim znanjima i iskustvima. To su, uz nominaciju, kriterijume ili održivost, neki od pojmova koje ćete najčešće pročitati i čuti kako budete ulazili u tematiku očuvanja NKN.

Mehanizmi za zaštitu NKN na međunarodnom planu su poznatiji kao tri liste (koje svojim reprezentativnim, pa i takmičarskim karakterom, privlače pojedince, organizacije, zajednice pa i čitave države da se uključe u ovaj globalni proces):

1. Reprezentativna lista nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva 2. Lista nematerijalnog kulturnog nasleđa kome je neophodna hitna zaštita 3. Registar dobrih praksi (zaštite NKN).

Umesto da bude zatvoreno u muzeje, fakultete i institute, folklorna društva ili čak i privatne domove, NKN ovim listama i registrom postaje vidljivo – na njega se skreće pažnja, čime se ono ne prepušta zaboravu niti brizi samo onih kome je neposredno važno. Ulaskom na liste, oni koji štite nasleđe motivišu se da urade nešto značajno i važno. I nemojte se toga stideti (mnogo je kritika na račun Uneskovih listi, posebno zato što stvaraju utisak da ono što nije na listi nije vredno) – to je pogrešno, i postoje brojni razlozi zašto se neki element NKN još uvek ne nalazi na listi.

Na međunarodne liste se dolazi na predlog države potpisnice, i to isključivo ukoliko je element o kojem je reč već uvršten na nacionalnu (državnu) listu NKN, odnosno u Registar NKN Srbije, kao mehanizam zaštite na domaćem planu. Veoma je bitno i to da element ispunjava unapred definisane kriterijume, o kojima pišemo nešto kansije u tekstu.

Mere zaštite u okviru država potpisnica su takođe definisane na međunarodnom planu. U njih spadaju:

Smernice za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa u etnički 2020 mešovitim regijama

1. Identifikacija elemenata NKN 2. Osnivanje inventara (registra, liste ili nekog sličnog formalnog oblika u kojem se elementi čuvaju, poput muzejskih) 3. Naglašavanje značaja NKN u društvu putem usvajanja odgovarajućih javnih politika 4. Izrada planova zaštite NKN 5. Osnivanje tela kompetentnih za datu oblast 6. Podrška istraživanju NKN (u šta ne spadaju samo nauka i tehnologija, već i umetnost).

Aktivnosti koje su samo preporučene, mada su zapravo nezaobilazne, jesu:

1. Integracija NKN u obrazovni sistem 2. Promocija NKN, uključujući kulturno nasleđe podzastupljenih zajednica 3. Integracija NKN sa zaštitom materijalnog i prirodnog nasleđa 4. Integracija očuvanja NKN u razvojne planove (koji obično naglašavaju budući značaj nasleđa za razvoj zajednice, posebno na ekonomskom planu, a ne samo njegov istorijski, simbolički značaj).

Akteri (institucije i pojedinci) uključeni u ovaj sistem jesu: 1. Zakonodavna i izvršna vlast 2. Stručni organi upravnih tela (na primer, komisija pri ministarstvu) 3. Istraživačke i institucije kulture (fakulteti, muzeji, instituti i sl.) 4. Nevladine organizacije, folklorna i kulturna društva 5. Zajednice i pojedinci – nosioci NKN.

Zakonodavna i izvršna vlast se staraju o tome da zakoni i podzakonska akta budu doneti u skladu s Konvencijom kao ratifikovanim međunarodnim sporazumom, da stručni organi imaju poverene nadležnosti, da nevladin sektor bude uključen u proces i da, najvažnije, sami nosioci nasleđa ne budu ignorisani u procesu zaštite.

Stručna tela i organi imaju zadatak da donose kompetenten odluke na osnovu akademskih, profesionalnih i administrativnih znanja i iskustava (više o njima u segmentu o pravnom okviru zaštite, kao i u sekciji o nadležnostima).

Istraživačke institucije, uključujući muzeje (koji su najčešće nadležni za zaštitu NKN, za razliku od materijalnog nasleđa za koje se nadležnost zaštite

Smernice za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa u etnički 2020 mešovitim regijama poverava zavodima za zaštitu spomenika kulture) imaju zadatak da neprekidno, u okviru svojih standardnih aktivnosti, istražuju NKN, otkrivaju ga, opisuju i tumače, savetuju pri procesu predlaganja elemenata za zaštitu i pružaju podršku pri promociji tih elemenata nakon što su zaštićeni.

Nevladine organizacije i pojedinci, odnosno nosioci nasleđa, neretko su isti akter – nosioci nasleđa osnivaju udruženja građana, ili proširuju delatnosti već postojećih folklornih i kulturnih udruženja, kako bi se bavili zaštitom sopstvene kulture. Upravo ovde obratite pažnju – Unesko, ali i Evropska unija i Savet Evrope, ne smatraju nevladine organizacije antivladinim. Naprotiv, ove važne međunarodne organizacije smatraju svaku pomoć državnim organima dragocenom i ne vide državu kao svemoguću niti sveznajuću, a kamoli jedinu nadležnu da presuđuje o pitanjima od značaja za stanovništvo (što je model nasleđen iz autoritarne prošlosti). Ovo tumačenje još uvek nije sasvim zaživelo kod nas, pa se udruženja građana često posmatraju kao akteri koji se mešaju u ono za šta nisu nadležni ili za šta nisu kompetentni. Naprotiv, Vaše mešanje je relevantno, dobrodošlo i sasvim u skladu s preuzetim međunarodnim obavezama. Vi ste Konvencijom pozvani da vodite računa o sopstvenom nasleđu, da Vas se tiče da li se i kako ono prepoznaje, istražuje, štiti i promoviše.

Kriterijume za zaštitu odnosno upis elemenata NKN definisao je Unesko – Konvencijom i Operativnim smernicama za njeno sprovođenje. Te smernice se menjaju svakih nekoliko godina (do danas su menjane već pet puta), što nam govori da postoji otvorenost da se sistem unapredi, da se reše problemi koji su oktriveni prilikom sprovođenja Konvencije, a posebno to da Unesko ne smatra sebe bezgrešnom institucijom. Ovaj neautoritarni pristup sopstvenoj praksi je veoma važan i uliva poverenje, s obzirom na to da može da se prenese i na insitucije u samim državama potpisnicama koje Konvenciju sprovode. Kao što smo pomenuli, najvažniji kriterijumi su sledeći:

1. Element je predložila sama zajednica (u saradnji sa stručnjacima) 2. On nije nametnut od strane nekog autoriteta 3. Značajan je u životu zajednice 4. Tradicionalno je prenesen, ali predstavlja tzv. „živo“ nasleđe.

O nadležnostima različitih institucija u ovom sistemu pogledajte naredno poglavlje o pravnom okviru, kao i njihovu listu na kraju ovog poglavlja. O njima pišemo širom ovog poglavlja, ali ih ne tretiramo u pravnom smislu, već

Smernice za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa u etnički 2020 mešovitim regijama kao aktivnosti koje određena tela sprovode u skladu s poverenim nadležnostima.

Iskustvo zaštite imaju ne samo stručnjaci sa specifičnim znanjima, nego i mnogi građani koji su pre Vas prošli kroz proces kroz koji sada prolazite. To iskustvo jeste stručno ali ono je i administrativno (podrazumeva niz sastanaka, dopisivanje i druge oblike saradnje s državnim organima i telima za koje do danas možda niste ni čuli) i socijalno u širem smislu (tokom rada na predlaganju upoznajete mnoge aktere i sarađujete sa njima – institucijama, organizacijama i pojedincima). Ovo iskustvo je jedinstveno, kao i sam proces, ali je ono i tipsko – to je iskustvo svakoga ko sa pozicije aktivnog građanina pokušava da učestvuje u sopstvenom životu i da ga ne prepušta samo stručnjacima i državi.

Identifikovanje se zasniva na tome da sami nosioci – pripadnici neke zajednice – određeni element doživljavaju kao svoj i kao živ.To je posebno važno, s obzirom da će samo u tom slučaju oni imati motiv da prođu sve korake (ponekad komplikovane i dosadne) procedure zaštite, kao i interes da učestvuju u njegovoj održivosti. Brojna iskustva govore u prilog da je identifikovanje najbolje kada je u formi istraživanja među samim nosiocima. U tim okvirima, dijalog između istraživača i nosilaca nasleđa je ključan. Ako odlučite da započnete ovaj proces, predlažemo Vam da u njega uključite sve one za koje znate da su povezani sa datim elementom. Ptri tom vodite račuan da element koji Vas interesuje ne istrgnete iz njegovog kulturno-istorijskog konteksta. Podsećamo – element mora biti živi deo kulture, a ne nešto što biste voleli da i dalje postoji samo da nije nestalo.

Dokumentovanje je proces koji je sastavni deo predlaganja. Ne morate sami da kreirate dokumentaciju ukoliko ona već postoji (na primer, ukoliko su drugi zainteresovani za neki ritual ili verovanje ili pesmu već napravili audio ili video snimke), dovoljno je da je prikupite ili angažujete nekog ko to ume da učini. Ovo važi i za druge korake pri predlaganju – ne morate sve da radite sami. U vezi sa svime možete da se obratite stručnjacima, ali ono što je najvažnije je da Vi, čija je kultura u pitanju, to želite i da Vam to niko ne nameće (niti osporava). Naravno, ukoliko je dokumentacija stara, njome neće moći da se dokaže da je element i dalje deo žive tradicije, tako da ćete morati da obezbedite nove snimke i drugu dokumentaciju kojom se dokazuje da je u pitanju živonasleđe. A ne radi se samo o dokazivanju, što bi moglo da deluje kao da se u startu polazi od sumnje odnosno pretpostavke da nešto nije dovoljno istraženo– reč je i o načinu da se znanje o elementu podeli s

Smernice za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa u etnički 2020 mešovitim regijama drugima i da se omogući da se njegova zaštita prati u za to predviđenoj proceduri (koja podrazumeva i izradu Plana zaštite odnosno Elaborata o održivosti).

Procedura upisa elementa NKN u nacionalni registar je relativno složena i dugotrajna, ali standardizovana. Ona se, uopšteno, može podeliti na fazu predlaganja, fazu upisa i fazu zaštite (iako se ceo proces nekad naziva zaštitom).

Izrada dokumentacije je najvažniji formalni deo faze predlaganja. Ona je uniformna i treba je dosledno prikupiti (kao kada obavljate bilo koji drugi administrativni posao), a sadrži:

1) Popunjeni obrazac (sa kraja ovog poglavlja) 2) Mišljenje institucije nadležne za očuvanje nasleđa (to je u slučaju NKN najčešće muzej, mada i druge institucije kulture mogu imati poverene nadležnosti, poput biblioteka, arhiva, centara za kulturu ili zavoda); mišljenje može dati i pojedinac - stručnjak za vid nasleđa o kojem je reč (na primer, etnolog, etnomuzikolog, foklorista itd.) 3) Saglasnost nosilaca nasleđa – izjavu odnosno pismo saglasnosti, i to najmanje pet aktera (nosilac, lokalna samouprava, nevladina organizacija, turistička organizacija i sl.) koji izjavljuju da je element za njih značajan, da će o njemu brinuti, kao i na koji način 4) Dokumentacija – video, audio, ili foto dokumentacija (naučna i stručna literatura se navode u Obrascu).

Predlaganje se sastoji iz više koraka. Važno je da obratite pažnju na činjenicu da je ono proces, u kojem učestvuju mnogi akteri, i u kojem ponekad nešto „zapne“. Zbog toga je važno dokumentovati svaki korak, a od nadležnih organa tražiti potvrde i mišljenja napismeno.

Pre nego što pošaljete dokumentaciju važno je da raščistite sami sa sobom i sa partnerima, kao i sa svim drugim pojedincima i organizacijama sa kojima ste bili u kontaktu dok ste osmišljavali predlog, to ko je podnosilac. Sporovi oko toga čije je nasleđe ne izbijaju samo između zajednica nego i unutar njih. Zbog toga je važno da predupredite, koliko je to moguće, nezadovoljstvo i zavist koji se mogu javiti ukoliko uspete. Manja je šteta da podelite s nekim status predlagača nego da svađama, posebno ako dospeju u javnost, kasnije kompromitujete sam element, pa i čitavu zajednicu ili regiju koju on simbolizuje.

Smernice za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa u etnički 2020 mešovitim regijama

Kada jasno definišete ko je podnosilac, dokumentaciju dostavljate (ponavljamo – zvanično, poštom, preporučeno s povratnicom) regionalnom koordinatoru nadležnom za Vašu regiju (spisak regionalnih koordinatora i njihovi kontakti nalaze se na kraju ove celine). Regionalni koordinator unosi Vaš predlog u evidenciju predloga, sagledava ga i daje osnovne smernice u vezi s predlogom (da li ga treba dopuniti, na primer, ukoliko ne ispunjava neki kriterijum). Podsećamo – svaki korak u komunikaciji zvanično dokumentujte.

Nakon što je predlog („nominacija“) završen kroz savetodavni rad s regionalnim koordinatorom, dostavlja se centralnom telu za stručne poslove u vezi sa NKN – Centru za nematerijalno kulturno nasleđe pri Etnografskom muzeju u Beogradu. U njemu stručnjaci za NKN procenjuju da li je nominacija usaglašena sa kriterijumima i potpuna, i ukoliko nije, vraćaju je predlagaču.

Pošto je proces dopune i popravljanja predloga završen (iskustvo govori da se većina predloga dopunjava i precizira, a da taj korak potraje nekoliko meseci), predlog se s obrazloženjem dostavlja Komisiji za upis elemenata u Registar NKN. Osnovni zadatak te Komisije jeste da evaluira (vrednuje) predloge, da se o njima izjasni, i da zaključke dostavi Nacionalnom komitetu za NKN.

Komitet je telo koje donosi konačnu odluku o zaštiti (upisu elementa u Registar). Njegove odluke su konačne i njima se proces predlaganja i procene predloga završava, a zaštita počinje. Negativnom odlukom predlog se odbija. Iako je u skladu s pravilima opšteg upravnog postupka žalba moguća, budući da je reč o stručnom vrednovanju, veoma je važno da prilikom procesa predlaganja usaglašavate svoja viđenja, kao predlagač, sa viđenjima stručnjaka na svim nivoima odlučivanja (regionalni koordinator/komisija/komitet). Obrazac, u formi upitnika sa objašnjenjima, je podeljen u nekoliko celina:

1. Identifikacija elementa 2. Karakteristike elementa 3. Stanje elementa, sa naglaskom na njegovu održivost 4. Saglasnost nosilaca 5. Istraženost elementa (naučna i stručna literatura, dokumentacija i sl.) 6. Inventarisanje podataka (ko, kada, kako).

Smernice za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa u etnički 2020 mešovitim regijama

Ovaj upitnik nema samo administrativni, već i informativni i motivacioni karakter. Možete da ga koristite kao podsetnik tokom procesa predlaganja ali i kao mini vodič za sporovođenje aktivnosti jednom kada je element već zaštićen. Dok su neki drugi akteri nadležni da sprovode aktivnosti povezane sa zakonodavnim okvirom ili stručnim pitanjima (na primer, državni organi su tu da sprovedu procedure, a institucije kulture i nauke su tu da sprovedu istraživačke i obrazovne delatnosti o elementima NKN), Vas prevashodno treba da interesuje održivost samog elementa (nakon što se završi predlaganje i upis). U okviru tog pojma, sadržane su sve one aktivnosti koje možete da preduzmete kako bi se on očuvao. Preduzimate ih u saradnji s drugim pojedincima ili organizacijama koje su uz Vas predlagači i nosioci, kao i s lokalnom samoupravom.

U ovom procesu je veoma važno da ne zaboravite da dostavite saglasnost nosilaca. U nauci se ona naziva još i informisana saglasnost. To znači da nije samo dovoljno da neki zanatlija ili neko folklorno društvo potpiše neki formular i da se smatra da je stvar završena. Naprotiv, taj papir sam po sebi ne znači ništa ukoliko potpisnik nije unapred obavešten o sadržaju i posledicama onoga što potpisuje. Iako nema pravnu formu ugovora, saglasnost predstavlja jedan vid obećanja odn. izjave posvećenosti. Lokalna zajednica i lokalna samouprava njim izjavljuju da element zaista za njih ima veliki značaj, a pojedinci ili organizacije koji su nosioci – da će u budućnosti element sačuvati i preneti ga (u tom smislu, nasleđe se definiše i kao tradicija, kao ono što se prenosi i nije karakteristično samo za jednu generaciju, ili jednu organizaciju, ili jednu osobu, mada postoje izuzeci, na primer kada se štiti element nasleđa očuvan samo u jednoj porodici).

Neka Vas to ne plaši – posmatrajte davanje saglasnosti ne kao obećanje koje možda nećete ispuniti, nego kao priliku da se Vaš glas čuje, a interesi štite. Time Vi postajete akter očuvanja sopstvenih tradicija i postajete uključeni u proces kojim se nasleđe prepoznaje kao vredno.

Stručno mišljenje, koje izdaju institucije i/ili pojedinci, predstavlja potvrdu da dati element nije vredan samo zato što se to nekome dopada, već da ispunjava stručne kritierijume, da je istražen, da je zaista deo kulture iz koje su predlagači (kako ne bi došlo do svojatanja o kojem smo pisali u prethodnoj celini) i dr.

Smernice za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa u etnički 2020 mešovitim regijama

Dokumentaciju je neophodno dostaviti zato što se njom radi upravo to – dokumentuje odnosno dokazuje da element postoji kao tradicionalan (prenesen) i kao aktuelan (živ).

Dokumentacija je rezultat istraživanja. Istraživanje može biti naučno-stručno, ali i građansko (laičko), kada neko ko je posvećen očuvanju, najčešće sopstvenog nasleđa, iz entuzijazma, u vidu hobija, ili zato što oseća da ima misiju, prikuplja informacije o nekom elementu NKN. Za istraživanje nasleđa tradicionalno su zadužene institucije nauke, visokog obrazovanja i kulture (instituti, fakulteti, muzeji, arhivi i dr.). Istraživanje NKN se nalazi u opisu posla ovih institucija u njima ćete pronaći mnoge profesionalce iz oblasti kao što su etnologija i kulturna antropologija, etnomuzikologija, folkloristika i druge, koji poseduju relevantna akademska znanja i profesionalna iskustva na projektima istraživanja i zaštite na koja možete da se oslonite u ovom procesu. I u bibliotekama pomenutih institucija, ali i u javnim bibliotekama koje nemaju prevashodno istraživačku funkciju, možete da pronađete informacije o istorijatu i istraženosti, a ponekad i o savremenim funkcijama nekog elementa NKN.

Prenošenje elementa je nešto što bi se možda dogodilo i da on nije formalno zaštićen, mada formalna zaštita svakako doprinosi njegovom sigurnom očuvanju. Pod prenošenjem ne mislimo samo na ono što je i razlog zašto je neki element danas uopšte moguće zaštiti – zato što je kao deo kulturne tradicije neke zajednice on prenošen s generacije na generaciju – nego i na njegovo deljenje s drugima, s onima koji nisu inicijalno bili uključeni u ponekad uski krug u kojem je element opstao.

Najčešći oblik prenošenja elementa su radionice i drugi edukativni vidovi deljenja znanja o elementu (ili specifične tehnike ili znanja koje on obuhvata), s decom i odraslima kojima on u uslovima brzih društvenih promena ne bi bio prenet, i koji ne bi ni znali da on još uvek postoji. Imajte na umu da kao što Vama stručnjaci ili država ne smeju da odrede koji ćete element zaštiti, tako ni Vi, jednom kada zaštitite element, ne smete da namećete, posebno osobama koje ne mogu da Vas odbiju (zavisnim osobama, posebno deci) nešto što oni ne žele u vezi s kulturom i nasleđem. Očuvanje nasleđa je dobrovoljno. Ako želite da element koji ste zaštitili zaživi i da se proširi u većem krugu od onog koji je Vama poznat, pribegnite prezentaciji i promociji. Vodite računa da vidovi prenošenja koje predlažete (na primer, česte i masovne radionice umesto dosadašnjeg prenošenja s jedne na drugu

Smernice za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa u etnički 2020 mešovitim regijama osobu) ne treba da onemoguće očuvanje vidova prenošenaja zahvaljujući kojem je element do danas opstao (mogu da postoje istovremeno).

Za sada se znanja o NKN uglavnom prenose neformalno i ona su retko deo zvaničnog obrazovnog sistema. Ipak, sa jačanjem svesti o obrazovnoj funkciji institucija kulture, koje su i same zvanične i državne, regionalne i lokalne, i sa porastom interesovanja za obrazovne programe koje nude nevladine organizacije i druge institucije građanskog društva, NKN polako postaje nešto o čemu se čuje i zna. Pri organizovanju neformanih vidova edukacije o nasleđu mudro je angažovati stručnjake za stručno usmeravanje (poput vođenja kroz izložbu).

Prezentacija i promocija NKN su takođe važni pojmovi. Kao i bilo šta drugo – ako se o Vašem radu ne zna, on kao da se nije ni dogodio. I u ovom procesu je bitno angažovati profesionalce za menadžment u kulturi i novinare i druge medijski vične aktere (koji su i sami često zainteresovani za ono što se radi u polju kulture, i kojima ste Vi potrebni, a ne samo oni Vama). Posebno imajte u vidu da su elementi NKN atraktivni – skoro svi žele da znaju o tradiciji i folkloru, a mnogi i da učestvuju. Slično je i sa elementima koje više zajednica deli u jednom regionu.

Smernice za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa u etnički 2020 mešovitim regijama

PRAVNI OKVIR ZAŠTITE NKN U SRBIJI1

Zaštita nematerijalnog kulturnog nasleđa predstavlja nedavno prepoznat, mada značajan aspekt zaštite prava nacionalnih manjina. Ona u našem kontekstu dobija poseban značaj s obzirom na osetljivo nasleđe međuetničkih konflikata u regionu Zapadnog Balkana. Iako na nju retko ko gleda na taj način, pristupanjem Uneskovoj Konvenciji o zaštiti nematerijalnog kulturnog nasleđa Republika Srbija je dobila još jedan značajan instrument za unapređenje položaja pripadnika nacionalnih manjina. Uprkos tome što ovoj veoma važnoj temi još uvek nije posvećen zaseban zakon, stručnjaci za istraživanje i zaštitu NKN su u Republici Srbiji tokom prethodnih godina uspostavili uspešan institucionalni mehanizam za implementaciju Konvencije. Njegovo upoznavanje i prepoznavanje nema samo naučni, kulturni, politički ili ekonomski značaj, već ga je važno sagledati i iz pravne perspektive. Ovo posebno imajući u vidu da je za pravilnu primenu Konvencije neophodno uključiti same nosioce nasleđa, što u slučaju nasleđa karakterističnog za nacionalne manjine ili nasleđe koje većinska i manjinske populacije dele u nekoj regiji, postaje aktivnost od izuzetnog značaja za poštovanje Ustava, zakona i ratifikovanih međunarodnih akata iz oblasti zaštite ljudskih i manjinskih prava.

U akademskoj literaturi je pisano o tome koliko je važno da zaštita NKN bude inkluzivna i mirnodopski orijentisana. Među razlozima za obraćanje posebne pažnje na nasleđe manjina ili na zajedničko nasleđe koje većinska i manjinske populacije međusobno dele, posebno su istaknuti rizici koje izaziva izostanak uključivanja manjinskog nasleđa u državne registre. Dva najznačajnija rizika su zastoj u međunarodnim (posebno evropskim) integracijama i narušavanje krhkog međudržavnog odnosno međunacionalnog poverenja uspostavljenog u širem regionu nakon ratova u bivšoj Jugoslaviji. Prvi rizik se obično tiče mogućnosti da neka susedna država, koja se smatra odgovornom za manjinu koja živi u Srbiji, pokrene mehanizme koji bi zaustavili evropske i druge međunarodne integracije na osnovu utemeljene ili neutemeljene bojazni da se u našoj državi ne poštuju neka međunarodnim ili domaćim pravnim aktima garantovana prava, ukljućujući i ona povezana sa kulturom i obrazovanjem, za koje je zaštita

1Ovaj deo baziran je na: Marko Milenković, Milan Antonijević, Jovana Spremo, Inkluzivni pristup zaštiti manjinskog nematerijalnog kulturnog nasleđa u Srbiji iz perspektive standarda ljudskih prava, Etnoantropološki problemi, vol 14, no 2, 2019, 715–731.

Smernice za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa u etnički 2020 mešovitim regijama

NKN neposredno vezana. Kada je o drugom riziku reč, uspostavljanje pomirenja u regionu je dug i skup proces koji u početku nije uključivao kulturne i obrazovne elemente, i koji se u velikoj meri oslanjao na samo pravne, političke i ekonomske mehanizme. Tako se zaštita NKN zapravo nadovezuje i uklapa u pravni okvir koji je uspostavljen ranije, a koji nije posebnu pažnju posvećivao kulturi i obrazovanju. Kada i jeste posvećivao pažnju kulturi – nije uključivao nematerijalnu kulturu. U tom smislu, u našem Ustavu i zakonima moguće je pronaći nematerijalnu kulturu i nasleđe, ali ne pod tim nazivom, ali su oni svuda tamo gde se pominju tradicija, folklor, običaji, identitet, multikulturalizam i srodni pojmovi.

Aktuelni pravni okvir zaštite NKN u Srbiji nije kompletan, i tek nedavno je dopunjen izmenama Zakona o kulturi koji je po prvi put prepoznao nematerijalnu kulturu pod tim nazivom, ali nije u većoj meri regulisao pitanje zaštite nematerijalnog kulturnog nasleđa.2. Naime, naš pravni okvir propisuje, podržava i promoviše zaštitu zajedničkog nasleđa u multikulturnim sredinama i ne ograničava nasleđe samo na međusobno razdvojene kolektive (narode, zajednice) kao što bismo to mogli da pomislimo na osnovu površnih čitanja. Naime, u Srbiji se Uneskova Konvencija primenjuje direktno nakon usvajanja Zakona o njenoj ratifikaciji. Usvojeni su pravilnici koji bliže uređuju njeno sprovođenje – Pravilnik o radu Nacionalnog komiteta za nematerijalno kulturno nasleđe i Pravilnik o upisu u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa (videti izvore na kraju teksta). Povrh toga, brojna akademska i stručna literatura pokazuju da se, osim načelne spremnosti, preduzimaju i aktivnosti na primeni Konvencije, širom države pa tako i u regiji Sandžak/Raška, već odvijaju inicijative i projekti koji ulivaju nadu da će zaštita NKN zaista postati instrument uspostavljanja poverenja među zajednicama.

Jasno je da Konvencija sama ne može predstavljati garanciju da će kulturna prava manjinskih zajednica, kroz zaštitu za njih tipičnih kulturnih odlika ili kroz zaštitu elemenata nasleđa tipičnog za multikulturalne sredine, biti poštovana. Jasno je i da se ratifikacijom Konvencije i donošenjem propratnih akata nadležnim institucijama daje velika moć da selektuju elemente nasleđa koje će na kraju procesa zaštite biti prepoznato kao vredno upisa u državni registar. Moć definisanja koje će se nasleđe štititi istovremeno je i pitanje čije se kulturno nasleđe štiti, što je prepoznato i u etnološko-antropološkoj i u pravnoj literaturi. Ovo je posebno značajno sa stanovišta zaštite prava

2 ZAKON O KULTURI ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 13/2016, 30/2016 - ispr. i 6/2020)

Smernice za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa u etnički 2020 mešovitim regijama nacionalnih manjina i njihovog nematerijalnog kulturnog nasleđa (što je i dovelo do ideje da se pokrenu ovakav i slični projekti). Problem nedovoljne brige o manjinskom kulturnom nasleđu tako može biti stvaran i posledica nečije zle namere, ali je to malo verovatno. Mnogo je verovatnije da je u pitanju nešto novo i nepoznato, jedan mehanizam koji još uvek nije zaživeo i kojem je neophodno posvetiti veću pažnju iz pravne i političke perspektive, kako bi javno aktivni predstavnici manjinskih zajednica u njemu prepoznali priliku da ostvare svoja kolektivna prava. Najbolji način da se sumnja demantuje jeste da se i pripadnici većinske zajednice – srpske na nivou Srbije odnosno bošnjačke na nivou Sandžaka/Raške oblasti – uključe u zajedničku zaštitu.

Iako pozitivni primeri nesumnjivo postoje (Novopazarske mantije ili naivno slikarstvo Slovaka, na primer), oni su za sada ostali usamljeni. Do pre manje od decenije nije delovalo kao da postoji svest o potencijalnom problemu koji treba prevenirati, kao ni o posledicama do kojih bi dalji izostanak organizovane i promovisane brige o kulturnom nasleđu nacionalnih manjina i etničkih zajednica mogao da dovede našu državu, društvo i građane. U ovom nepotpunom sistemu zaštite nematerijalnog kulturnog nasleđa nacionalnih manjina, ulogu zaštite (pre svega kao inicijatori) mogu preuzeti i tela koja predstavljaju manjine u oblasti obrazovanja, kulture, informisanja na jeziku nacionalne manjine i službene upotrebe jezika i pisma, poput nacionalnih saveta nacionalnih manjina, makar u obimu prepoznavanja potencijalno zaštićenog specifičnog nasleđa. Ali treba obratiti pažnju na činjenicu da Uneskova Konvencija insistira na tome da ovaj proces ne sme biti ograničen samo na administraciju i institucije – upravo tu leži potencijal da i Vi, koji čitate ovaj Vodič, date svoj doprinos. Vi ste legitimni predlagač nasleđa i ako niste državni činovnik ili stručnjak iz neke naučne ili muzejske institucije.

S tim na umu, ideja detekcije potencijalnih mesta političke instrumentalizacije identitetskih pitanja i prevencije proizvodnje identitetski zasnovanih konflikata, koja je i politički i moralno neophodna našoj državi, društvu i građanima, još više dobija na značaju. Prilika dobijena ratifikacijom Konvencije i njenom efektivnom implementacijom do sada, označava i nastanak mehanizma za ostvarivanje prateće odgovornosti (zaštite manjinskih prava od strane upravnog sistema), u vidu već predložene prevencije identitetskih konflikata i s njima povezanih političkih i ekonomskih problema u Republici Srbiji pomoću inkluzivnog pristupa detekciji, istraživanju, selekciji, zaštiti i promociji elemenata nematerijalnog kulturnog nasleđa u

Smernice za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa u etnički 2020 mešovitim regijama multikulturnim kontekstima. Inkluzivno ovde ne znači samo „ono što uključuje manjine“, već i „vođenje računa o samim građanima“.

U skladu s Konvencijom o očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa, kao ključnim izvorom za ovu oblast, „nematerijalno kulturno nasleđe označava prakse, prikaze, izraze, znanja, veštine, kao i instrumente, predmete, artefakte i kulturne prostore koji su s njima povezani – koje zajednice, grupe i, u pojedinim slučajevima, pojedinci, prepoznaju kao deo svog kulturnog nasleđa“.3 Takođe u skladu s Konvencijom, nematerijalno kulturno nasleđe je ono koje se prenosi s generacije na generaciju, koje zajednice i grupe iznova stvaraju, u zavisnosti od njihovog okruženja, njihove interakcije sa prirodom i njihove istorije, pružajući im osećaj identiteta i kontinuiteta, i na taj način promovišući poštovanje prema kulturnoj raznolikosti i ljudskoj kreativnosti, a ispoljava se usmenim tradicijama i izrazima, jeziku, izvođačkim umetnostima, društvenim običajima, ritualima i svečanim događajima, znanjima i običajima koji se tiču prirode i svemira, kao i veštinama vezanim za tradicionalne zanate. Jasno je da će, ukoliko govorimo o režimu zaštite nematerijalnog kulturnog nasleđa, postojati različita potreba zajednica unutar jedne države da na adekvatan način predstave specifičnosti svoje prakse, identitetske svojstvenosti, umetnost, rituale i slično. Ovo se dodatno usložnjava ukoliko govorimo o multikulturnim državama, poput Srbije, u kojoj pored specifičnosti karakterističnih za većinsku zajednicu, posebnost i drugačije običaje imaju i mnogobrojne zajednice priznatih nacionalnih manjina. Međutim, za razliku od zaštite nematerijalnog kulturnog nasleđa na nivou države koja je u procesu stalnog unapređivanja, ne postoje precizirane odredbe zaštite za nematerijalno kulturno nasleđe manjina, izuzev brojnih relativno neobavezujućih smernica (čija analiza zavređuje posebnu studiju). Prema opštim smernicama za primenu Konvencije, država potpisnica je u obavezi da izveštava o merama preduzetim u cilju priznavanja, poštovanja i unapređivanja nematerijalnog kulturnog nasleđa kroz obrazovne, informativne i programe za podizanje svesti, programe obuke u okvirima zajednica i grupa, aktivnosti usmerene na jačanje kapaciteta za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa i slične edukacije.4

S druge strane, ako govorimo o zaštiti kulturnih prava s fokusom na NKN, sveobuhvatna zaštita ponuđena je pomenutom Konvencijom o zaštiti

3 Član 2. Konvencije o očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa. 4 Videti više: Opšte smernice za primenu Konvencije za zaštitu nematerijalne kulturne zaštite, UNESCO 2003. Dostupno na: http://nkns.rs/sites/default/files/documents/operativne-smernice- 2013.pdf.

Smernice za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa u etnički 2020 mešovitim regijama nematerijalnog kulturnog nasleđa. Zato je posebno naglašeno, u gore navedenom članu 2 ove Konvencije, da pravo na zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa ostvaruju „zajednice, grupe i, u pojedinim slučajevima, pojedinci“. Međutim, uloga države ostaje značajna, jer ona mora da traga za učešćem pomenutih kategorija.5 U tom pogledu, poseban značaj imaju bilateralni sporazumi.6

Nacionalni pravni okvir zaštite

Osnov zaštite prava nacionalnih manjina nalazimo pre svega u Ustavu Republike Srbije iz 2006. godine. Za razliku od prethodnog Ustava iz 1990. godine, koji je predviđao da je tadašnja država „demokratska država svih svojih građana“, usled mnogobrojnih debata i pritisaka da se u ovom članu istakne značaj većinskog naroda (ali i briga o pripadnicima srpskog naroda izvan Republike Srbije, što je takođe nesumnjivo važno pitanje kojim se treba pozabaviti u kontekstu prevencije identitetskih konflikata), ovaj član u novom Ustavu naglašava: „Republika Srbija je država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava (...)“.7 Ustavne odredbe o nacionalnim manjinama generalno prate odredbe Okvirne konvencije, ali davanje primata većinskom stanovništvu u odnosu na nacionalne manjine može se smatrati u najmanju ruku nedovoljno obuhvatnim, te u tom kontekstu treba razmotriti određena prilagođavanja ustavnog teksta prilikom izmena o kojima se u pravnoj i političkoj javnosti već duže diskutuje.8

Dodatno, član 14 Ustava konkretno se odnosi na zaštitu nacionalnih manjina, te naglašava da Republika Srbija štiti prava nacionalnih manjina i da država jemči posebnu zaštitu nacionalnim manjinama radi ostvarivanja potpune

5 Član 11b Konvencije o očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa. 6 Korisno je napomenuti da su od velikog značaja za unapređenje položaja nacionalnih manjina brojni bilateralni sporazumi zaključeni sa susednim zemljama, koje su ujedno i matične zemlje pripadnika nacionalnih manjina. Među njima se izdvajaju: Zakon o ratifikaciji sporazuma između savezne vlade SRJ i vlade Rumunije o saradnji u oblasti zaštite nacionalnih manjina, Zakon o ratifikaciji sporazuma između SCG i R. Hrvatske o zaštiti prava srpske i crnogorske manjine u Republici Hrvatskoj i hrvatske nacionalne manjine u Srbiji i Crnoj Gori, Zakon o ratifikaciji sporazuma između SCG i Republike Mađarske o zaštiti prava mađarske nacionalne manjine koja živi u Srbiji i Crnoj Gori i srpske nacionalne manjine koja živi u Republici Mađarskoj, kao i Zakon o ratifikaciji sporazuma između SCG i Republike Makedonije o zaštiti prava srpske i crnogorske manjine u Republici Makedoniji i makedonske nacionalne manjine u Srbiji i Crnoj Gori. Videti više: (Bilateralni sporazumi). 7 Ustav Republike Srbije, "Sl. glasnik RS", br. 98/2006, član 1. 8 Za analizu nedostatak aktuelnog Ustava videti: (Antonijević et al. 2013)

Smernice za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa u etnički 2020 mešovitim regijama ravnopravnosti i očuvanja njihovog identiteta.9 Članom 21. Ustava zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Ustavom je, takođe, predviđeno da se dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može smanjivati.10 U pogledu slobode izražavanja nacionalne pripadnosti, predviđa se da niko nije dužan da se izjašnjava o svojoj nacionalnoj pripadnosti. Merama u obrazovanju, kulturi i javnom obaveštavanju, Republika Srbija se obavezala da podstiče razumevanje, uvažavanje i poštovanje razlika koje postoje zbog posebnosti etničkog, kulturnog, jezičkog ili verskog identiteta njenih građana.11 Dodatno, član 64. ističe da svako dete ima pravo na lično ime, upis u matičnu knjigu rođenih, pravo da sazna svoje poreklo i pravo da „očuva svoj identitet“. U pogledu ovog člana možemo se zapitati na koji identitet se ovaj član odnosi, da li na porodični, religijski, nacionalni ili možda etnički. Ovakve nedoumice ne dovode samo do kvazinaučnog apsurda da se, iz perspektive socijalne i kulturne antropologije, o identitetu govori kao o urođenom, već i dovode do pravno relevantnih zaključaka da je neke od pomenutih odredaba, neophodno menjati i precizirati (Milenković 2008).

Krovni zakon koji garantuje zaštitu prava manjina jeste Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, i tokom 2018. doživeo je značajne promene.12 Ovim zakonom se reguliše „ način ostvarivanja individualnih i kolektivnih prava koja su Ustavom Republike Srbije i potvrđenim međunarodnim ugovorima zajemčena pripadnicima nacionalnih manjina.“ Zakonom je predviđeno da se republičkim i pokrajinskim propisima, u skladu sa Ustavom i zakonom, mogu bliže urediti pitanja regulisana ovim zakonom.

U pogledu očuvanja kulturnog nasleđa manjina u Republici Srbiji, ovaj zakon je od velikog značaja. Član 12 ističe pravo na negovanje kulture i tradicije, te muzeji, arhivi i institucije za zaštitu spomenika kulture čiji je osnivač država, treba da obezbede predstavljanje i zaštitu kulturno istorijskog nasleđa nacionalnih manjina sa svoje teritorije, pri čemu će predstavnici nacionalnih

9 Ustav Republike Srbije, "Sl. glasnik RS", br. 98/2006, član 14. 10 Ustav Republike Srbije, "Sl. glasnik RS", br. 98/2006, član 20. 11 Ustav Republike Srbije, "Sl. glasnik RS", br. 98/2006, član 48. 12 Za izmene iz 2018 videti više: https://www.paragraf.rs/izmene_i_dopune/200618- zakon-o-izmenama-i-dopunama-zakona-o-zastiti-prava-i-sloboda-nacionalnih-manjina.html

Smernice za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa u etnički 2020 mešovitim regijama saveta učestvovati u odlučivanju o načinu predstavljanja kulturno-istorijskog nasleđa svoje zajednice.

Drugi zakon od posebne važnosti za zaštitu prava manjina je Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina iz 2009. godine. koji je takođe doživeo značajne izmene tokom 2018. godine. U skladu sa članom 1a, Nacionalni savet je organizacija kojoj se zakonom poveravaju određena javna ovlašćenja da učestvuje u odlučivanju ili da samostalno odlučuje o pojedinim pitanjima iz oblasti kulture, obrazovanja, obaveštavanja i službene upotrebe jezika i pisma u cilju ostvarivanja kolektivnih prava nacionalne manjine na samoupravu u tim oblastima. Zakon takođe propisuje da nacionalne manjine mogu izabrati samo jedan nacionalni savet. Član 2 ovog zakona predviđa da, radi ostvarivanja prava na samoupravu u kulturi, obrazovanju, obaveštavanju i službenoj upotrebi jezika i pisma, pripadnici nacionalnih manjina u Republici Srbiji mogu da izaberu svoje nacionalne savete. Nacionalni savet predstavlja nacionalnu manjinu u oblasti obrazovanja, kulture, obaveštavanja na jeziku nacionalne manjine i službene upotrebe jezika i pisma, učestvuje u procesu odlučivanja ili odlučuje o pitanjima iz tih oblasti. Nacionalni savet može da osniva ustanove, privredna društva i druge organizacije u gore navedenim oblastima, u skladu sa posebnim zakonima. Nacionalni saveti svakako predstavljaju važnu instancu u očuvanju kulturnog nasleđa nacionalnih manjina, te se ovim zakonom ostavlja mogućnost da nacionalni savet osniva ustanove kulture radi očuvanja, unapređenja i razvoja kulturne posebnosti i očuvanja nacionalnog identiteta nacionalne manjine i mogućnost prenošenja osnivačkih prava ovih ustanova kulture čiji su osnivači Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave na nacionalne savete.13 Ipak, nacionalni pravni okvir je sveobuhvatniji i uključuje niz drugih zakona i podzakonskih akata koji pružaju garancije prava nacionalnih manjina.

13 Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, "Službeni glasnik RS" br. 72/2009, 20/2014 - odluka US 55/2014 i 47/2018., član 16.

Smernice za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa u etnički 2020 mešovitim regijama

Primena Konvencije u Republici Srbiji

Zakon o potvrđivanju Konvencije je usvojen u maju 2010. godine14, nakon čega je Republika Srbija započela njenu implementaciju, kroz formiranje mreže stručnih tela i donošenje propisa, sprovođenje programa promocije i edukacije, kao i uspostavljanje Nacionalnog registra nematerijalnog kulturnog nasleđa.

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, kao nadležno za primenu Konvencije, formiralo je ključna stručna i savetodavna tela, koja deluju kao Mreža za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa, sa jasno definisanim nadležnostima i ulogama:

1. Nacionalni komitet za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa, u okviru svojih nadležnosti usvaja i razrađuje strategiju očuvanja nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije, učestvuje u usklađivanju nacionalnog zakonodavstva u cilju uključivanja domena nematerijalnog kulturnog nasleđa u domaće zakonodavstvo, i najvažnije - usvaja predloge za upis u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa, kao i predloge za liste Uneska. Nacionalni komitet formiran je pri Ministarstvu kulture i informisanja RS i čine ga stručnjaci iz različitih oblasti koje se odnose na proučavanje, istraživanje i prezentovanje kulturnog nasleđa.

2. Komisija za upis nematerijalnog kulturnog nasleđa u Nacionalni registar, je sastavni deo ove mreže, i nadležna je za valorizaciju i pripremu predloga za upis u Nacionalni registar NKN i njihovo prosleđivanje na usvajanje Nacionalnom komitetu za nematerijalno kulturno nasleđe.

3. Regionalni koordinatori zaduženi su za postupak identifikovanja, predlaganja i praćenja elemenata, posebno je značajna aktivnost, a podeljeni su na Vojvodinu, Beograd, istočnu i južnu, centralnu, zapadnu Srbiju i za Kosovo i Metohiju. Regionalni koordinatori

14Narodna skupština Republike Srbije usvojila je 5. maja 2010. godine Zakon o potvrđivanju Konvencije o očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa (Službeni glasnik RS, Međunarodni ugovori 1-10, 2010).

Smernice za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa u etnički 2020 mešovitim regijama

sprovode aktivnosti na pronalaženju i identifikaciji elemenata nematerijalnog kulturnog nasleđa i pomažu uspostavljanju saradnje između zajednica, grupa, pojedinaca, eksperata, muzeja, stručnih centara i istraživačkih instituta, fakulteta u cilju prikupljanja, dokumentovanja, arhiviranja i čuvanja podataka o nasleđu.

4. Centar za nematerijalno kulturno nasleđe pri Etnografskom muzeju u Beogradu, koji kao jedan od osnovnih zadataka ima vođenje Nacionalnog registra nematerijalnog kulturnog nasleđa. Formiran je u junu 2012. godine. Centar vodi celokupnu dokumentaciju elemenata upisanih u Nacionalni registar NKN Republike Srbije, kao i NKN upisano na Reperezentativnu listu, Listu elemenata sa potrebom hitne zaštite ili Registar dobrih preksi Uneska.U značajne zadatke Centra spada i koordinacija i uspostavljanje saradnje između zajednica, grupa, pojedinaca, eksperata, stručnih centara i istraživačkih instituta, fakulteta. Ovaj centar u praksi sprovodi i niz aktivnosti na istraživanju, prikupljanju, dokumentovanju, očuvanju i prezentaciji elemenata NKN sa teritorije Republike Srbije, kao i publikovanju i prezentovanju NKN.

Nacionalni registar nematerijalng kulturnog nasleđa

U skladu s članovima 11. i 12. Konvencije o očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa, Republika Srbija je uspostavila jedinstven centralni inventar – Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa. Registar, koji se vodi u Centru za nematerijalno kulturno nasleđe pri Etnografskom muzeju, pokriva teritoriju Republike Srbije i obuhvata svih pet domena NKN prepoznatih Konvencijom.

Prema kriterijumima, elementi koji se upisuju u Nacionalni registar mogu da imaju raspostranjenost i prisutost na teritoriji cele Srbije (kolo, porodična slava, Đurđevdan, na primer) ili teritorijalnu ograničenost na uže geografsko područje, regiju, ali svojim značajem, ne samo za lokalnu zajednicu, već i za šire društvo, doprinose bogatstvu nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije (Zlakuska lončarija, Naivno slikarstvo Slovaka, Novopazarske mantije…).

Na osnovu odluka o upisu elemenata u Nacionalni registar, koje je doneo Nacionalni komitet za nematerijalno kulturno nasleđe, u ovom trenutku su

Smernice za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa u etnički 2020 mešovitim regijama upisana 49 elementa nematerijalnog kulturnog nasleđa. Na internet stranici Centra za nematerijalno kulturno nasleđe dostupne su informacije o elementima upisanim u Nacionalni registar.15

Zaključci i preporuke

Imajući u vidu to, da naša država ima dugu i razvijenu tradiciju garantovanja i ostvarivanja manjinskih prava, da se značajan udeo građana izjašnjava kao pripadnici manjinskih zajednica, kao i da se u regionu još uvek osećaju posledice nedavnih etnoreligijskih, na identitetu zasnovanih konflikata, zaštita i ostvarivanje prava manjina imaju načelan prioritet u procesu razvoja demokratije i pripreme za članstvo u Evropskoj uniji.

Imajući, takođe, u vidu da samo praktikovanje elemenata nematerijalnog kulturnog nasleđa predstavlja značajan, ako ne i ključni aspekt ispoljavanja (manjinskih) identiteta, zaštita nematerijalnog kulturnog nasleđa u kontekstu zaštite ljudskih i manjinskih prava postavlja se kao imperativ kako za političku elitu i javnu upravu, tako i za usaglašavanje često značajno različitih pristupa kakve pravnici, politikolozi i etnolozi/antropolozi neguju po ovom pitanju.

Rezultati dosadašnjih istraživanja ukazuju na visoku profesionalnost i efikasnost mreže institucija i pojedinaca, uglavnom etnologa-antropologa, kojima je poverena nadležnost zaštite nematerijalnog kulturnog nasleđa. Može se konstatovati da je: a) u veoma kratkom roku, b) s jasno uređenim sistemom poveravanja nadležnosti, c) efikasno postavljenim sistemom odlučivanja, uz d) oslanjanje na akademska istraživanja pri vršenju upravnih poslova i poverenih javnih nadležnosti, postojeći sistem zaštite nematerijalnog kulturnog nasleđa postao primer vredan pažnje kako sa stanovišta teorije tako i prakse u pogledu implementacije regulatornog režima i integracije ekspertize u kontekstu otežanih ekonomskih uslova. Međutim, time nisu iscrpljene mogućnosti zaštite manjinskog kulturnog nasleđa, u vezi s čime iznosimo predloge unapređenja javnih politika i na planu koncepcije i na planu implementacije na kraju ovog zaključka.

Prevenciju identitetskih konflikata u procesu pridruživanja Evropskoj uniji i drugim važnim međunarodnim integracijama, a posebno njihove potencijalne bilateralne ili multilateralne instrumentalizacije u kontekstu EU-

15www.nkns.rs/nacionalniregistar

Smernice za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa u etnički 2020 mešovitim regijama kondicionalnosti, vidimo kao jedan od ključnih zadataka na kojem humanističke nauke, a posebno etnologija, mogu da pomognu istraživanja i primenu u društvenim naukama, posebno pravnim, ekonomskim i političkim, u informisanju i usmeravanju donosilaca političkih odluka i javne uprave pri ispunjavanju njihovih međunarodnih, ustavnih ili zakonskih obaveza.

Osim opštedruštvenog odn. političkog značaja, ova problematika ima i svoj specifično pravni ali i antropološki značaj. Kada je o pravnom značaju reč, njemu se može pristupiti iz tri perspektive:

Problematika nematerijalnog kulturnog nasleđa i dalje nije regulisana zakonom. Očuvanje, istraživanje i formalna zaštita NKN, kako većinske tako i manjinskih zajednica u Republici Srbiji, bila bi unapređena donošenjem posebnog zakona koji bi regulisao ovu oblast ili izmenama Zakona o kulturi koje bi bile specifično usmerene na ovo pitanje. Time bi se, nedvosmisleno, ne samo unapredila zaštita manjinskih prava već bi se uredilo i polje od značaja za kulturnoistorijski identitet većinskog stanovništva. Osim toga, analiza postojećeg stanja ukazuje na to, da čak i u situaciji u kojoj ne postoji specifično zakonsko rešenje, nadležno telo (ministarstvo) uspešno može da sarađuje s mrežom angažovanih profesionalaca i institucijama relevantnim u određenom sektoru (u ovom slučaju u sektorima kulture, nauke i obrazovanja). Kroz tu saradnju uveden je potpuno novi režim zaštite, pravno zasnovan na direktnoj primeni međunadornog sporazuma, što predstavlja značajnu ne samo pravnu već i sociokulturnu inovaciju. Konačno, sa stanovišta javne uprave, oblast zaštite NKN predstavlja posebno interesantan primer s obzirom na to da jedno nezavisno telo – Nacionalni komitet koristeći kapacitete ustanova kulture i s njima povezanih naučnih društava i naučnoistraživačkih organizacija, implementira režim zaštite u svojoj nadležnosti. Na osnovu upravne/institucionalne analize uviđa se, osim toga, da je nacionalnim savetima nacionalnih manjina, kulturnim društvima, kao i istaknutim nosiocima i čuvarima identiteta pojedinih nacionalnih zajednica, i moguće i potrebno, a sa stanovišta mudre državne politike i nužno, dati prominentnije mesto u fazama selekcije i promocije elemenata pri zaštiti NKN nacionalnih manjina. Na taj način bi se postojeći sistem, koji je već baziran na širokom uključivanju zainteresovanih institucija i pojedinaca, obogatio legitimnim predstavnicima nacionalnih manjina, čime bi se dodatno unapredio sistem zaštite prava manjina u našoj zemlji. Imajući u vidu naše pozitivno pravo, taj cilj je moguće ostvariti i bez izmene pozitivnih propisa, razvojem prakse intersektorske saradnje prilikom izvođenja istraživačkih projekata, u različitim fazama zaštite, kao i u promociji postignutih rezultata, dakle, na planu implementacije.

Smernice za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa u etnički 2020 mešovitim regijama

ZAŠTIĆENI ELEMENTI – PRIMERI KOJI INSPIRIŠU

Naša zemlja je 2010. godine potpisala UNESKO-vu konvenciju o zaštiti nematerijalnog kulturnog nasleđa. Sledeći njihova upustva, Ministarstvo kulture Republike Srbije formiralo je Nacionalni komitet, Komisiju i Centar za nematerijalno kulturno nasleđe koji su u proteklom periodu zahvaljujući uspešnoj koordinaciji sa regionalnim koordinatorima, ustanovama kulture, civilnim sektorom i lokalnim zajednicama do sada upisali 49 elemenata na Nacionalnu listu. Tri elemanta: Krsna slava, Kolo i Pevanje uz gusle, upisani su na Reprezentativnu UNESKO-vu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa.

Veliki je broj elemenata NKN koji su još u proceduri i pripremi i koji će uskoro pronaći svoje mesto na Nacionalnoj listi NKN. Važno je napomenuti da su svi elementi na Nacionalnoj, kao i na Reprezentativnoj UNESKO listi, bez obzira na redni broj i vreme upisa potpuno ravnopravni i zaslužuju jednaku pažnju i potrebu zaštite, predstavljanja i promovisanja. Centar za nematerijalno kulturno nasleđe Republike Srbije objedinjujući rad sa regionalnim koordinatorima čuva svu potrebnu dokumentaciju i stručnu građu za sve elemente NKN. Do sada su na Nacionalnu listu upisani elementi koji se odnose na nematerijalno kulturno nasleđe svih etničkih i verskih zajednica na čitavom prostoru Republike Srbije. Lista će uvek biti otvorena za sve nove elemente koji će u svom opisu sadržati duboku ukorenjenost, prepoznatljivost i sigurnu održivost. Podaci i osnovne informacije o svim upisanim elementima mogu se videti na sajtu Centra za NKN, koji se nalazi pri Etnografskom muzeju u Beogradu.

Predstavljamo vam Listu elemenata nematerijalnog kulturnog nasleđa (49 elemenata) upisanih u registar NKN Republike Srbije na osnovu odluke Nacionalnog komiteta za nematerijalno kulturno nasleđe:

1.Krsna slava. Slava predstavlja sklop hristijanizovanih ritualnih i socijalnih praksi, kojima porodica slavi sveca zaštitnika domaćeg kulta, odnosno zaštitnika porodičnog domaćinstva. Proslavljanje krsnog imena svojstveno je uglavnom za srpsku etničku zajednicu na prostoru Republike Srbije. Danas krsno ime slave Srbi u svim mestima (državama) u kojima trenutno žive i rade. Koreni obeležavanja krsnog imena su veoma stari, može se slobodno reći da sežu u predhrišćanska vremena. Postepeno, elementi iz

Smernice za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa u etnički 2020 mešovitim regijama mnogobožačkih religija dobijaju hrišćanska obeležja. Svetac, zaštitnik porodičnog ognjišta, preuzima elemente pojedinačnih božanstava, svojstvenih za period pre Hrista. Krsno ime predstavlja najvažniji porodični praznik u kojem učestvuju svi članovi porodičnog domaćinstva, njihovi srodnici, susedi i prijatelji.

2.Molitva – Đurđevdanski običaj. Đurđevdanska molitva predstavlja skup običajnih praksi koje se sprovode za Đurđevdan u selu Vrtovac na Staroj Planini. Reč je o važnom obredu iz grupe prolećnog ciklusa običaja koji predstavlja praznik oživele prirode i neraskidivu vezu sa agrarnim i stočarskim kultom. Na Đurđevdan, žitelji ovog sela se okupljaju na zajedničkoj seoskoj, odnosno zavetnoj molitvi. Centralno mestu u sprovđenju skupa obrednih radnji predstavlja domaćin, odnosno kolačar, koga svake godine predlaže i bira zajednica. Domaćin priprema obredni kolač koji za tu priliku izabrana žena planinka ritualno lomi. Najvažnija ritualna radnja se izvodi tako što domaćin ispred kamenog krsta u kapeli, a u ime zajednice, prinosi žrtvu molitvu.

3.Belmuž. Belmuž predstavlja jedinstveno kulinarsko nasleđe stočarskih zajednica na prostoru istočne Srbije. Reč je o svakodnevnom, ali i ritualnom jelu, koje se priprema od topljenog mladog ovčjeg sira i kukuruznog brašna. Značajno mesto belmuž ima u đurđevdanskim običajima kada je obavezno da se za njegovo spravljanje koristi mleko dobijeno nakon ritualno obavljene prve muže ovaca na Đurđevdan. Danas, priprema i konzumacija ovog jela, predstavlja deo tradicionalnih zanatskih znanja i umeća u okolini Knjaževca, Svrljiga, Sokobanje, Zaječara i Niša.

4.Izlivanje i paljenje ratarskih sveća. Običajna praksa izlivanja i paljenja ratarskih sveća predstavlja važan segment vaskršnjih običaja na području zapadne Srbije. Stanovnici sela koja gravitiraju manastiru Tronoša, tokom Vaskršnjeg posta, skupljaju priloge koji se sastoje u vosku i novcu, za izlivanje ratarskih sveća. Na Veliku sredu izlivaju se dve sveće teške po 50 kilograma i visoke po 1,5 metara, koje se na Veliki četvrtak donose kod česme Devet Jugovića gde se ukrašavaju cvećem, a u porti manastira ikonama Isusa Hrista i Majke Božije. Organizuju se litije oko manastira, a nakon toga sveće se unose u crkvu i postavljaju uz oltar. Sveće se pale nedeljom i praznikom. Neiskorišćeni delovi sveća se koriste za izradu novih, čime se obezbeđuje kontinuitet običaja.

Smernice za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa u etnički 2020 mešovitim regijama

5.Izrada pirotskog kačkavalja. Izrada pirotskog kačkavalja, jedinstveno je nasleđe iz domena veština vezanih za tradicionalne zanate stanovništva pirotskog kraja. Izvorno, osnovna sirovina je ovčije mleko, dok savremene promene uključuju i izradu kačkavalja od kravljeg, odnosno, mešanog kravljeg i ovčjeg mleka. Tradicija izrade kačkavalja prenosi se po muškoj liniji. Prerada mleka počinje pripremom baskije, a zatim slede prevođenje baskije u kačkavalj, parenje testa u pletenoj korpi i zrenje.

6.Pirotsko ćilimarstvo.Pirotsko ćilimarstvo predstavlja jedinstvenu veštinu izrade ćilima od vune tehnikom klečanja na vertikalnom razboju. Na ovoj vrsti ćilima preovlađuje crvena boja, uglavnom smeštena u centralnom polju, uokvirenom sistemom bordura po kojima su raspoređeni nizovi figuralnih i vegetabilnih ornamenata. Ćilim se uglavnom koristio za opremanje gradskih enterijera Pirota, kao i drugih gradova Srbije, Vremenom ćilim je postao vizuelni simbol grada Pirota, ali i srpski nacionalni brend.

7.Belovodski klesarski zanat. Klesarski zanat u Beloj Vodi je tradicionalni način obrade kamena, belovodskog peščara, čije izvorište su majdani u zaleđu ovog sela. Obrada kamena u ovoj oblasti započela je još u srednjem veku, a stanovništvo ovog sela je kontinuitet obrade očuvalo sve do danas. Veštine ovog zanata ogledaju se u u prefinjenosti obrade, slovovezačkoj veštini, likovnom oblikovanju i ukrašavanju spomenika. Kamen dobijen i obrađen u selu Bela Voda, upotrebljavan je za zidanje i izradu ukrasnih elemenata (rozete, portali, okviri prozora, arkade, venci...) na crkvama moravske škole XIV i XV veka (Lazarici, Ljubostinji, Kaleniću, Manasiji), tokom XIX i XX veku korišćen je za izradu mostova, vijadukta, a posle Prvog svetskog rata i za izgradnju nekih od reprezentativnih objekata u Beogradu.

8.Filigranski zanat. Filigran je jedna od najlepših tehnika obrade metala. Ovom tehnikom tokom vekova izrađivan je nakit kao i ukrasni predmeti kojima se i danas divimo. Naziv ove tehnike dolazi od latinske reči filum-nit i granum-zrno. Da bi se neki ukrasni predmet ili nakit uradio u ovoj tehnici upotrebljava se srebrna, zlatna i ređe bakrena žica za komponovanje motiva. Niti žice se savijaju i upleću, međusobno vezuju i tako se formira složeni motiv koji može biti položen na metalnu podlogu ili slobodan. Od filigranske žice pravili su se geometrijski, vegetabilni, zoomorfni ili kombinovani motivi. Ovim zanatom se izrađuju najlepši crkveni rekviziti.

9.Pazarske mantije. Pazarske mantije, specijalitet gradske kuhinje sa područja Novog Pazara, jelo koje se pravi od lisnatog testa i nadeva od

Smernice za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa u etnički 2020 mešovitim regijama mlevenog mesa. Pripremaju ih žene iz starih, novopazarskih, gradskih porodica tako što u, od testa pripremljenu koru isečenu na kvadratiće, stave nadev od crnog luka i mesa. Mantije, kao tradicionalno jelo deo je svakodnevene ishrane, ali i trpeze koja se priprema prilikom važnih porodičnih okupljanja povezanih sa životnim ciklusom, kao što su rođenje deteta, ženidbe ili deo posmrtnih običaja, pre svega bošnjačkog stanovništva na području Novog Pazara (jugozapadna Srbija).

10.Zlakuska lončarija. Znanja i veštine izrade zlakuske lončarije prenosile su se vekovima s kolena na koleno u selu Zlakusa, opština Požega u zapadnoj Srbiji. Osnovne karakteristike ovog drevnog zanata sačuvane su sve do danas, a čini ih izrada posuda za termičku obradu hrane na ručnom kolu, tehnikom zidanja, odnosno dodavanjem slojeva gline. Proces izrade posuda sastoji se od tri faze: izrada, sušenje i pečenje na otvorenoj vatri (žižanici). Ovom metodom se izrađuju lonci najrazličitijih oblika i zapremina, od jednog pa sve do sto litara, od gline i mlevenog mineralnog kalcita iz lokalnih nalazišta, u precizno određenim proporcijama.

11.Kosovski vez. Kosovski vez predstavlja živo kulturno nasleđe iz oblasti vezanih za tradicionalne zanate. U neprekinutoj je vezi sa vizantijskim, romanskim i istočnohrišćanskim kulturnim domenima, stvarajući spoj sa tradicionalnim načinom ukrašavanja odeće srpskog naroda na Kosovu. U periodu između dva Svetska rata kosovski vez se u većoj meri koristio za ukrašavanje tekstilnog pokućstva, kao i ženske odeće i u gradovima centralne Srbije i Vojvodine. Kosovski vez karakterišu stilizovani, uglavnom geometrijski ornamenti u kojima dominira crvena boja izvedena vunenim tankim koncem, kao i upotreba žute i bele srme i šljokica.

12.Pevanje uz gusle. Pevanje uz gusle predstavlja solističko pevanje narodnih epskih pesama u desetercu. U toku izvođenja odabrane pesme, pevač sam sebe prati na guslama, uglavnom jednožičnom gudačkom instrumentu. Ovom, veoma starom muzičkom formom, veličaju se i promovišu etičke vrednosti porodice i zajednice. Ovaj element prisutan je na teritoriji čitave Srbije.

13.Groktalica. Groktalica je specifičan način pevanja uz potresanje i vibraciju glasa. Izvodi se jednoglasno, dvoglasno i višeglasno, a izvođači su osobe istog pola. Groktanje se interpretira na dugom i otegnutom slogu ``oj``. Ovom veštinom izvode se svatovske, slavske, ljubavne i vučarske pesme formiranjem rimovanih deseteračkih distriha, onih zajednica koje su nakon

Smernice za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa u etnički 2020 mešovitim regijama

Prvog i Drugog svetskog rata, kao i nakon raspada Jugoslavije, iz Dalmacije, Like, Korduna i Bosanske Krajine naselili u Beograd i Vojvodinu.

14.Pevanje iz vika. Pevanje iz vika predstavlja veoma staru pevačku tradiciju u čijem izvođenju učestvuju dva izvođača. Prvi izvođač počinje pesmu, on povede, upravlja, predvaja, daje komandu, usijeca, dok se drugi uključuje nešto kasnije tako što prati pevanje, odnosno vozi napravo, ne prekidajući muzički tok pesme. Ovom tehnikom izvode se pesme uz najrazličitije ženske i muške poslove, ali i svečane događaje iz životnog i godišnjeg ciklusa. Pevanje iz vika je karakteristično u selima Zlatiborskog okruga, ali i okolnih graničnih regija.

15.Erski humor. Erski humor predstavlja vid usmenog izražavanja kojeg karakteriše šaljiv odnos prema stvarnom životu. Karakterističan je kod stanovništva Zlatiborskog okruga. Prisutan je u svakodnevnom načinu komuniciranja i iskazivanju šala među ljudima, ali je prepoznat i u raznim formama književnih radova, pesmama, ali i u obredima i društvenim događajima.

16.Kolo, kolo u tri, kolo u šest. U osnovnom značenju kod svih slovenskih naroda, reč kolo predstavlja krug ili obruč, pa otuda i naziv za narodno igranje u kojem su svi igrači međusobno povezani. Posebnu ulogu u kolu imaju prvi (kolovođa) i poslednji (kec) igrači. Putanja kretanja kola najčešće je polukružna, a ređe spiralna. Kolo se izvodi uz muzičku pratnju uz osnovne obrasce koraka koji se izvode kretanjem napred, nazad i igranjem u mestu uz kontinuirano pocupkivanje kolenima. Igranje u kolu praktikuju pripadnici svih društvenih, profesionalnih i starosnih krupa, kako u seoskim, tako i u gradskim sredinama. Srpsko stanovništvo, igranje u kolu smatra važnim obeležjem nacionalnog identiteta. Ovaj vid kulturnog nasleđa praktikuju sve etničke zajednice na prostoru republike Srbije.

17.Rumenka. Rumenka je igra u kolu u kojem je izražena simetrija igračkog obrasca sa usitnjavanjem koraka u jednom taktu, poskocima i pozdvoženjem. Igrački obrasci su sa osam, deset i šesnaest taktova. Rumenka je zabavna igra koja se praktikuje tokom porodičnih svetkovina i društvenih okupljanja, uglavnom na prostoru istočne Srbije.

18.Sviranje na gajdama. Gajde su dvoglasni i troglasni drevni narodni muzički instrument na kojem sviranje izvodi gajdaš, gajdar, svirac, gajdadžija, karabaš. Ovim instrumentom izvode se narodne pesme, igre,

Smernice za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa u etnički 2020 mešovitim regijama improvizacione forme i ritualne pesme. Sviranje na gajdama karakteristično je u istočnoj Srbiji (dvoglasno) i istočnom delu Vojvodine (troglasno).

19.Frulaška praksa. U Srbiji je frula najtipičniji i najrasprostranjeniji duvački muzički instrument. Značajnu ulogu u očuvanju i negovanju frulaške prakse daju i graditelji ovog instrumenta, kao i lako ovladavanje izvođačkim veštinama. Stariji naziv frule je svirala ili sviralče. Frula je različitih dimenzija. Gornji deo cevi zasečen je ravno, delimično zatvoren čepom, ispod kojeg je na poleđini urezan četvrtast otvor sa oštrim bridom. Na prednjoj strani frule nalazi se šest otvora, dok je sedmi na poleđini. Sviranje na frulu je veoma rasprostranjeno na prostoru čitave Srbije, znatnim delom podržano manifestacijom ``Sabor frulaša – Oj Moravo`` u Prislonici kod Čačka.

20.Sviranje na kavalu. Kaval je duvački muzički instrument koji podseća na otvorenu cilindričnu cev sa sedam otvora na prednjoj strani i osmim na poleđini. Kraći kavali su sa šest otvora i nazivaju se svirajka i šupeljka. Na kavalu svira po jedan izvođač, ređe dva. Kaval se smatra pastirskim instrumentom, mada se na njemu izvode melodije tradicionalnih pesama i igara. Sviranje na kavalu dominira na Kosovu i Metohiji (Šar Planina, Sirinićka Župa, Prizrenska Gora) kod srpskih zajednica, slovenskog muslimanskog stanovništva, kao i kod pojedinih albanskih muslimanskih zajednica.

21.Naivno slikarstvo Slovaka. Stvaralaštvo samoukih slikara, pripadnika slovačke etničke zajednice u Srbiji, predstavlja naivno slikarstvo Slovaka. Osnovne karakteristike ovog vida narodnog stvaralaštva izražene su oslikavanjem svakodnevice u seoskim sredinama i slovačkom narodnom tradicijom. Kod mlađih slikara prisutni su i motivi i iz savremenog života. Naivno slikarstvo Slovaka podržano je Galerijom naivnog slikarstva u Kovačici.

22.Lazarice u Sirinićkoj Župi. U prolećnom ciklusu običaja značajna uloga pripada obrednim lazaričkim igrama. Obredna praksa se izvodi na Lazarevu subotu, započinje pripremama u Lazarevoj kući, nastavlja se ophodima grupe devojaka i obilaskom svih domaćinstava u zajednici, izvođenjem obrednih pesama i igara i dobijanja darova. Smatra se da donose sreću, zdravlje i blagostanje. Devojke i devojčice su odevene u bele haljine sa crvenim maramama oko struka i na glavi. Ovaj vid svečanih događaja i rituala

Smernice za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa u etnički 2020 mešovitim regijama karakterističan je kod pripadnika srpske pravoslavne zajednice u Sirinićkoj Župi.

23.Izrada drvenih čutura u selu Pilica. Veština izrade drvenih čutura prenošena je sa starijih na mlađe članove porodičnog domaćinstva Radovanović u selu Pilica, kod Bajine Bašte. U ovoj porodici čuture su se oduvek izrađivale od jednog komada javorovog i vrbovog drveta na ručno pravljenom strugu. Najpre se tesanjem formira osnovni oblik i veličina čuture, potom se struganjem oblikuju bočne strane, grlo i nožice, a na kraju se oblikuje unutrašnja šupljina tehnikom dubljenja. Čutura je oduvek imala važnu obrednu i društvenu ulogu. Sa posebno ukrašenom i okićenom čuturom buklijom, poziva se na svadbu.

24.Vukov sabor. Vukov sabor je ustanovljen davne 1933. godine, predstavljajući tako najstariju kulturnu manifestaciju u Republici Srbiji. Vukov sabor je posvećen reformatoru srpskog jezika, pisma i pravopisa Vuku Stefanoviću Karadžiću. Svake godine u septembru mesecu, u mestu Tršić kod Loznice, lokalna zajednica, kao deo identiteta svog mesta organizuje Sabor kao smotru narodnog i književnog stvaralaštva. Dominira usmeno kazivanje, tradicionalne pesme i igre, pevanje uz gusle i predstave izvođačkih umetnosti.

25.Ojkača. Ojkača je izvorna krajiška pesma koja se izvodi a cappella ili uz pratnju nekog narodnog instrumenta (najčešće tamburica samica, a ređe diple, dvojnice i dr). Grupa koja izvodi pesmu može biti muška, ženska ili u ređim slučajevima mešovita. Glavna karakteristika ovog načina pevanja, po kojem je i dobila naziv ojkača, sastoji se od otegnutog sloga ``oj``, ``aoj``. Pesmu vodi prvi glas, dok ostali basiraju, stvarajući melodiju. Ojkača je izvodi tokom najrazličitijih obrednih praksi, u svakodnevnom životu, ali i u teškim životnim događajima. Ojkača danas predstavlja živo kulturno nasleđe u Vojvodini i Beogradu u kojima je doseljeno krajiško stanovništvo.

26.Vranjanska gradska pesma. Reč je o tradicionalnim gradskim pesmama koje se izvode u Vranju, gradu na jugu Srbije. Pevanje se izvodi a cappella, kao i u vokalno-instrumentalnim aranžmanima. Sa sigurnošću se može tvrditi da se tradicionalna gradska pesma u Vranju izvodi od druge polovine XIX veka, pa sve do danas. Melodijsku liniju karakteriše pokretljivost, sklonost ka naglim, ali nežnim skokovima, kao i suptilna ornamentika. Posebna lepota vranjanske pesme nalazi se u lepoti i lakoći izvođačevog glasa, ustreptalog rečima pesme.

Smernice za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa u etnički 2020 mešovitim regijama

27.Čuvari Hristovog groba. Čuvanje Hristovog groba deo je Vaskršnjih praznika. Obredna praksa predstavlja simbolično čuvanje Hristovog groba od Velikog petka do Vaskrsa. Čuvari, odeveni u svečanu narodnu nošnju, predvođeni harambašom, formiraju vojničku četu od Velikog petka, pa sve do ponoći između subote i nedelje pristupaju čuvanju Hristovog groba. Za sve vreme, po dvojica čuvara, naizmenično se smenjuju na straži. Nastupanjm Vaskrsa, tačno u ponoć, straža se raspušta, a čuvari oslobađaju vojničkih propisa, pristupaju prazničnoj liturgiji. Ova se običajna praksa danas sprovodi u crkvi Rođenja Presvete Bogorodice u Batajnici, a praktikuju je Srbi koji su devedesetih godina prošlog veka izbegli iz Vrličke Krajine.

28.Pirotsko pripovedanje. Pirotsko pripovedanje predstavlja domen usmene narodne tradicije iskazane u stihu ili u prozi timočko-lužničkim dijalektom i belopalanačkim-pirotskim poddijalektom srpskog jezika. Prenosi se usmenim putem, sa generacije na generaciju. Predstavlja vid komunikacije, običajne i društvene prakse manjih zajednica. Pirotski pripovedači od malih nogu uče i usavršavaju kazivačke veštine od starijih članova zajednice. Pripoveda se u svim prilikama. Prisutno je u lokalnim zajednicama Pirota i okoline.

29.Đurđevdan. Đurđevdan je značajan praznik kojim se odvaja novi letnji period od zimskog i pripada prolećnom ciklusu običaja. Reč je o prazniku oživele prirode kada se nastoji da se nizom običajnih radnji snaga vegetacije prenese na ljude, stoku i useve. Uoči praznika bere se bilje (kopriva, dren, zdravac...), kite se kuće i privredne zgrade. Na Đurđevdan se rano ustaje da bi se radi zdravlja umilo, pa i okupalo hladnom izvorskom vodom. Praznik se slavi 6. maja, a slave ga stanovnici čitave Srbije, pripadnici pravoslavne, katoličke i muslimanske konfesije.

30.Rakija šljivovica. Proces dobijanja rakije od šljiva obuhvata nekoliko faza: berba, transport do posuda za vrenje, vrenje voćnog kljuka, destilacija, prepek, skladištenje. Rakija se služi u svim prilikama: svakodnevno; na kolektivnim svečanostima; poslovnim skupovima; običajima životnog i godišnjeg ciklusa. Uz ispijanje rakije izgovaraju se zdravice, izražavaju najbolje želje za zdravlje. Proizvodnja rakije šljivovice posebno je razvijena u domaćinstvima i destilerijama na području zapadne i centralne Srbije.

31.Kazandžijski zanat. Nekada je kazandžijski zanat bio veoma prisutan i rasprostranjen na području Srbije. Izrada najrazličitijih posuda od bakra podrazumeva razne faze: sečenje, spajanje, zagrevanje, varenje, kovanje, nitovanje, letovanje, pupčenje, ravnanje, perdašenje, kalaisanje. Za preciznu i

Smernice za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa u etnički 2020 mešovitim regijama dobru izradu posuda pored znanja majstora, koje se učilo i usvajalo uglavnom u porodičnom krugu, neophodan je dobar alat kao i precizni šabloni. Danas, kazandžijski zanat, prisutan je u zapadnoj Srbiji, a najviše u valjevskom kraju.

32.Staparsko ćilimarstvo. Oduvek je Stapar kod Sombora predstavljao ćilimarski centar Bačke. Staparski ćilimi se uglavnom tkaju u paru na horizontalnom razboju. Sastoji se iz dva dela koja se naknadno spajaju prišivanjem. Ćilim iz Stapara je lako prepoznatljiv po cvetnim motivima, ružama i vencima cveća. U centralnom delu ćilima dominiraju krupni cvetni ornamenti. Veštine staparskog ćilimarstva potpomognute su tkačkom kolonijom koja ima za cilj očuvanje kulturnog nasleđa i ekonomsko osnaživanje žena.

33.Znanja i veštine pravljenja kajmaka. Kajmak je mlečni proizvod koji nastaje izdvajanjem masnog sloja u fazi hlađenja kuvanog mleka. Izdvojena kora mlečne masnoće se skida, cedi, soli i slaže u posude u kojima se dalje odvija zrenje. Znanja i veštine izrade kajmaka karakteristični su za zajednice koje se bave stočarstvom. Kajmak se proizvodi tradicionalnim postupkom u seoskim domaćinstvima u brdsko-planinskim područjim centralne i zapadne Srbije - Zapadna Morava, planine Zlatibor i Tara, kao i Toplica i oblast Kopaonika.

34.Cipovka. Veština pravljenja hleba, cipovke, karakteristična je u izrazito ratarskoj kulturi na prostoru Vojvodine, a njeni ključni nosioci su žene. Cipovka se pravi od pšeničnog brašna, kvasca, mlake vode i soli, jednom ili dva puta nedeljno, uglavnom subotom, sa dugotrajnim očuvanjem svežine. Tradicionalna veličina cipovke je od 3 do 5 kilograma, dok je njen karakterističan oblik postiže narezivanjem loptastog testanog komada. Ovakav hleb pripremaju stanovnici Vojvodine, kako Srbi i Mađari, tako i Hrvati i Bunjevci.

35.Kuvanje žmara – Žmurijar. Žmare su ritualno i svakodnevno jelo koje se priprema od ovčijeg mesa, praziluka i kukuruznog brašna. Priprema ovog jela traje 12 sati, tako da je neophodno učešće čitave porodice. Znanja i veštine pripreme ovog jela su prenošena s kolena na koleno unutar porodičnog domaćinstva. Priprema žmara, karakteristična je za istočnu Srbiju, praktikuju je i Srbi i Vlasi.

Smernice za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa u etnički 2020 mešovitim regijama

36.Bela vila. Bela vila je običaj koji se u Velikoj Hoči praktikuje na Vaskršnji utorak. Reč je o sklopu obrednih radnji koje se sastoje od dve običajne celine: igre koje simbolizuju lov divljih konja i igre zidanja grada. Na kraju učesnici pevaju pesmu: Bela vila, grad gradila. Posebno je važno napomenuti da se ova običajna praksa sačuvala u izvornom obliku sve do danas i da predstavlja važno živo kulturno nasleđe Velike Hoče čije izvođenje karakteriše masovnost lokalnog stanovništva.

37.Paljenje petrovdanskih lila – Lilanje. Običajna praksa paljenja petrovdanskih lila prisutna je kod stočarskog stanovništva na prostoru zapadne Srbije. Običajna radnja se sprovodi uoči praznika Petrovdana, kada se od cveća – petrovca prave venčići kojima se kite kuće, staje, torovi i privredni objekti. Prvim sumrakom pale se od brezove ili trešnjeve kore, unapred pripremljene i osušene, lile koje se na dugom leskovom štapu trčeći nose oko torova uz pevanje obrednih pesama čija je poruka sadržana u plodnosti stoke. U isto vreme pale se vatre na raskrsnicama gde uz pesmu, igru i šalu, ovaj vid okupljanja meštana prerasta u narodno veselje koje traje do duboko u noć.

38.Zdravice. Izgovaranje zdravica kojima se izražavaju želje za blagostanjem, prilikom svečanih događaja, deo je običajne prakse i usmene tradicije prisutne na teritoriji cele Srbije. Obred nazdravljanja vezan je za različite privatne i javne događaje, kao što su krsne i crkvene slave, svadbe, običaji u vezi sa rođenjem, kalendarski praznici. Izgovaranje zdravice zahteva izvođača koji ima visoku sposobnost improvizacije, retoričke i dramske veštine. Zdravičar izgovara tekst zdravice obraćajući se domaćinu ili slavljeniku, onima u čiju čast se održava svečanost i svim učesnicima događaja, nazdravljajući uz ritualno podizanje čaše (flaše, čuture) i ispijanje pića. U aktuelnom trenutku nazdravljanje je vezano i za scenske nastupe i predstavljanje različitih običaja u medijima.

39.Opančarski zanat. Opančarski zanat predstavlja skup tradicionalnih zanatskih znanja i veštine izrade opanaka od štavljene goveđe, svinjske ili kozje kože. Pod izradom opanaka, podrazumevaju se veštine vezane za štavljenje i pripremu kože, zatim sečenje, bušenje, šivenje i lepljenje, pri čemu se koristi šivaća mašina i razni alati. Opanke izrađuju majstori – opančari koji su veštine ovog zanata naučili od starijih članova porodičnog domaćinstva ili lokalne zajednice. Značajnu ulogu u očuvanju ovog zanata imaju kulturno-umetnička društtva. Danas je opančarskim zanatom bave manje opančarske radnje sporadično u svim delovima Srbije.

Smernice za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa u etnički 2020 mešovitim regijama

40.Dvopređno pletenje vunenih čarapa. Ovom tehnikom pletenja izrađuju se čarape od domaće vune, pri čemu se dve niti pređe različitih boja prepliću tako da formiraju određeni ornament. Čarape se pletu pomoću pet igala. Reč je o veštini kojom se bave uglavnom žene u oblasti Timoka, na području opština Knjaževac, Zaječar, Svrljig i Sokobanja.

41.Pevanje uz rojenje pčela. Pevanje uz rojenje pčela predstavlja običajnu praksu koja se sprovodi hvatanjem pčela u košnicu. Posebna pažnja se pri izvođenju ove obredne radnje pridaje matici, a sve u cilju njenog uspešnog ulaska u košnicu ili trmku. Najčešće se ovoj obrednoj radnji pristupalo u vreme rojenja pčela, a to je perid od maja do avgusta meseca. Praktikuju porodice koje se bave pčelarstvom u srpskim selima centralnog dela Kosova i Metohije.

42.Bezdanski damast. Mesto Bezdan u opštini Sombor, nadaleko je čuveno po izradi damasta. Reč je o ručnom tkanju ornamentisanog damasta tehnikom žakar. Bezdanski damast se tka od svile i pamuka pomoću šablona sa bušenim karticama još od 1870- ih godina. Ovom tehnikom moguće je proizvesti fine i kvalitetne tkanine sa 250 do 30 dezena.

43.Tkanje bošči. Tkanje bošči, odnosno prednje kecelje predstavlja veštinu vezanu za tradicionalne zanate oblasti Kosovskog Pomoravlja. Glavni nosioci su ženski članovi domaćinstva. Znanja i veštine izrade bošči prenose se u okviru porodice i lokalne zajednice, sa starijih na mlađe članove. Boščama se na ovom prostoru poklanja velika pažnja, pogotovo u obrednim radnjama vezanim za životni ciklus. Posebno treba naglasiti da je bošča nezaobilazni deo devojačke spreme, ali i veoma važan odevni predmet ženske narodne nošnje ovog kraja.

44.Ženidba Kraljevića Marka – pokladna svadba u Štrpcu. Reč je o običajnoj praksi koja se izvodi u sklopu Belih poklada u Štrpcu, središtu Sirinićke Župe. Ženidba Kraljevića Marka predstavljena je ophodom maskiranih povorki – vučara. Glavne uloge u ovom obrednom ceremonijalu pripadaju Kraljeviću Marku, mladoj, kumu, deveru, starom svatu, dvojici sveštenika, barjaktaru, gorbadžiji i prijateljima.

45.Vertep. Vertep predstavlja obrednu povorku koje u vreme božićnih praznika obilaze domaćinstva izvodeći dramsku igru u kojoj su sadržani elementi rođenja Isusa Hrista. Glavni učesnici u obredu su deca koja u toku

Smernice za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa u etnički 2020 mešovitim regijama obilaska seoskih domaćinstava nose maketu crkve vertep. Za uspešno izveden prikaz učesnici od domaćina dobijaju prigodne darove. Vertep je deo običaja i društvenih svečanosti lokalnih zajednica na području Srema.

46.Sjeničko-peštersko ćilimarstvo. Sjeničko-peštersko ćilimarstvo predstavlja veštinu izrade vunenih dvobojnih ili višebojnih ćilima u jednom komadu, sa dva jednaka lica. Izrađuju se na vertikalnom razboju preplitanjem vetrikalne osnove i horizontalne niti, od vune autohtone rase ovce – pramenke. Izrada sjeničko-pešterskih ćilima zastupljena je na prostoru jugozapadne Srbije, u opštinama Sjenica, Tutin, Prijepolje, Nova Varoš, Priboj i Novi Pazar. Danas ih najviše izrađuju žene bošnjačke nacionalnosti, kao deo kućne radinosti, u seoskim, prigradskim i gradskim sredinama. Izrada ovih ćilima je i deo aktivnosti koje se realizuju kroz delovanje udruženja u vidu tkačkih zadruga ili grupe građana.

47.Ražanjsko crepuljarstvo. U selu Rujište kod Ražnja izrađuju se nadaleko čuvene crepulje. Zanat datira iz XIX veka. Crepulje se izrađuju od dve vrste gline koje se kopaju na Crepuljarskom brdu u seoskom ataru: lulavice i peskovite. Proces izrade obuhvata: kopanje gline; gaženje (mešenje); ručno oblikovanje posuda; sušenje; „kalaisanje“ ostacima sa sastruganih crepulja struganka, prskanje vodom i zaglađivanje; sušenje –dimljenje; pečenje u furuni; vezivanje žicom i pepelisanje pepelom iz furune. Izrađuju se u tri veličine, sa i bez rupe na sredini. Crepuljarstvo u selu Rujište je tradicionalno muški zanat, ali su danas ovim veštinama ovladale i žene.

48.Krstovi od vremena. Postavljanje, odnosno podizanje ``krstova od vremena``, predstavlja staru običajnu praksu u okviru koje se krstovi postavljaju pored puteva, na raskrsnicama i na imanjima, a sve u cilju zaštite od vremenskih nepogoda, pre svega grada i oluje. Različite su veličine ovih krstova pa variraju od 2 do 8 metara. Nekada su se izrađivali od drveta, a danas i od metala. Oko ovih krstva okupljaju se meštani za seosku slavu, uoči Petrovdana, Badnje jutro. Pored ovih krstova pale se Petrovdanske lile, nalaže badnjak i igra kolo za dukat. Podizanje krstova ima važan sociološki značaj za meštane Loznice i okolnih mesta zapadne Srbije.

49.Tetkica Bibija. Romi koji žive u Srbiji, a koji su pravoslavne veroispovesti, slave Bibiju, kao zaštitnicu porodice, a pre svega kao zaštitnicu zdravlja dece. Svako mesto ili grad ima svoj poseban datum obeležavanja slave, što se objašnjava legendom o Tetkici Bibiji koja je u različite datume stizala u razna mesta i vršila isceljenja. Datumi obeležavanja ove romske

Smernice za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa u etnički 2020 mešovitim regijama slave su, uglavnom, vezani za dane Vaskršnjeg posta, pa su i zbog toga pokretni. Bibija se obeležava kolektivno, tako što se svi Romi okupljaju kod nekog svetog mesta – obično drveta ili krsta, donose slavski kolač i hranu, a u nekim krajevima i darove za Bibiju (češalj, ogledalo i dečju odeću) koje kače na sveto drvo. U pojedinim urbanim sredinama, slavari se okupljaju u restoranima i hotelima. Proslavu organizuje domaćin Bibije, a na slavi je obavezno prisustvo sveštenika, iako je Tetkica Bibija nekanonizovana svetica.

Smernice za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa u etnički 2020 mešovitim regijama

Prilog 1: UPIS U NACIONALNI REGISTAR

Predlog za upis u Listu nematerijalnog kulturnog nasleđa, uz odgovarajuću propratnu dokumentaciju, mogu da podnesu pojedinac, lokalna zajednica, odgovarajuća nevladina organizacija ili nadležna institucija.

Svaki predlog mora da sadrži precizne podatke o predlagaču/predlagačima (odgovorna osoba, kontkat adresa, broj telefon, e-mail adresa). Ukoliko je predlagač pojedinac, neophodno je navesti podatke o relevantnoj instituciji koja će biti zadužena za očuvanje elementa.

Dokumentacija za upis elementa na Listu nematerijalnog kultrunog nasleđa sadrži:

1. Upitnik popunjen u skladu sa instrukcijama; 2. Mišljenje stručne institucije (muzej, zavod, arhiv) ili stručnjaka za datu oblast nematerijalnog kulturnog nasleđa o značaju predloženog elementa nematerijalnog kulturnog nasleđa 3. Pisma saglasnosti - najmanje 5 pisama saglasnosti kojima će biti obrazložen predlog i značaj očuvanja elementa, kao i aktivnosti koje tome doprinose. Pisma saglasnosti mogu uputiti nosilac elementa, nadležna institucija, relevantna organizacija (NVO, udruženje, turistička organizacija i sl), jedinica mesne ili lokalne samuoprave; 4. Fotografije – najmanje 5 fotografija u visokoj rezoliciji (najmanje 1800 piksela ili 15 x 20 cm u rezoluciji od najmanje 300 dpi) 5. Video materijal u trajanju najmanje tri minuta.

Postupak predlaganja

Pripremljenu dokumentaciju predlagači dostavljaju regionalnim koordinatorima nadležnim za datu teritoriju, koji vrše osnovnu evidenciju kandidatura, daju smernice za dopunu i instrukcije za kompletiranje nominacijskog dosijea, prema utvrđenim kriterijumima.

Pripremljenu nominaciju regionalni koordinatori dostavljaju Centru za nematerijalno kulturno nasleđe pri Etnografskom muzeju u Beogradu koji vrši dalju selekciju i stručnu obradu. Nepotpune ili neadekvatno obrađene predloge Centar vraća predlagaču na doradu.

Centar, uz pismeno obrazloženje, obrađene kandidature dostavlja Komisiji za upis elemenata na stručnu evaluaciju. Komisija donosi zaključak o svakom

Smernice za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa u etnički 2020 mešovitim regijama pojedinačnom predlogu za upis u Nacionalni registar i upućuje ga Nacionalnom komitetu za nematerijalno kultuno nasleđe, koji donosi konačnu odluku o upisu. Odluka Komiteta ima obavezujući karakter i s njom se zaključuje procedura upisa ili odbijanja upisa u odgovarajuću listu nematerijalnog kulturnog nasleđa.

Kompletna dokumentacija o kandidovanom nematerijalnom kulturnom dobru trajno se čuva u Centru u skladu sa važećom zakonskom regulativom i čini bazu podataka o nematerijalnom kulturnom nasleđu u Republici Srbiji.

Preuzeto sa sajta: http://www.nkns.rs/

Link: http://nkns.rs/cyr/upis-u-nacionalni-registar

Link: http://www.nkns.rs/sites/default/files/documents/pravilnik-o-upisu-u- registar.pdf (Pravilnik o upisu u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije)

Smernice za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa u etnički 2020 mešovitim regijama

Prilog 2: OBRAZAC ZA EVIDENTIRANJE, PREDLAGANJE I INVENTARISANJE ELEMENTE NKN U REPUBLICI SRBIJI

1. Identifikacija elementa NKN 1.1. Naziv elementa NKN koji koristi zajednica na koju se odnosi. 1.2. Kratak informativni naziv elementa NKN (uključujući indikaciju domena NKN). 1.3. Zajednica (zajednice) na koje se odnosi element NKN. 1.4. Fizički lokalitet(i) / učestalost distribucije elementa NKN. 1.5. Kratak opis elementa NKN (preporučuje se ne duži od 200 reči). 2.Karakteristike elementa NKN 2.1.Izvođač(i) / vršilac(oci) aktivnosti direktno uključeni u izvođenje i održavanje elementa NKN (navesti ime, starost, pol, obrazovanje, profesiju itd.). 2.2.Ostali članovi zajednice koji nisu direktno uključeni, ali koji doprinose održavanju elementa NKN ili olakšavaju vršenje ili prenošenje (npr. priprema pozornice ili kostima, trening, nadgledanje). 2.3.Jezik (jezici) ili narečje(a) koji se koriste. 2.4.Materijalni elementi (kao što su instrumenti, posebna odeća ili prostor(i), ritualni predmeti) (ako postoje) koji su povezani sa izvođenjem ili prenošenjem elementa NKN. 2.5.Drugi nematerijalni elementi (ako postoje) koji su povezani sa prenošenjem ili izvođenjem navedenog elementa NKN. 2.6.Ograničenja u pristupu elementu NKN ili njegovim aspektima. 2.7.Načini prenošenja na druge članove zajednice. 2.8.Relevantne organizacije (organizacije u zajednici, NVO, ostali) (ako postoje). 3. Stanje elementa NKN: održivost 3.1.Faktori ugrožavanja (ako postoje) opstanka NKN u okviru odgovarajuće zajednice ili više njih. 3.2.Faktori koji ugrožavaju (ako postoje) prenošenje NKN u okviru odgovarajuće zajednice ili više njih. 3.3.Faktori koji ugrožavaju pristup materijalnim elementima i

Smernice za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa u etnički 2020 mešovitim regijama resursima (ako postoje) povezanih sa elementom NKN. 3.4.Održivost drugih nematerijalnih elemenata nasleđa (ako postoje) povezanih sa elementom NKN. 3.5.Aktivna zaštita ili druge mere koje postoje (ako postoje) u vezi sa bilo kojim od ovih faktora ugrožavanja, a koje omogućavaju izvođenje i prenošenje elementa NKN u budućnosti. 3.6. Planirane mere aktivne zaštite. 4. Saglasnost nosilaca nasleđa 4.1. Izjava odgovarajuće zajednice (ili više njih) i njena (njihova) uključenost u prikupljanje podataka. 4.2.Ograničenja, ako postoje, za upotrebu ili pristup sakupljenim podacima. 4.3.Osoba zadužena za podatke (ili više njih): ime i status ili pripadnost organizaciji. 4.4. Datum(i) i mesto(a) sakupljanja podataka. 5.Reference koje se odnose na element NKN (ako postoje) 5.1. Literatura (ako postoji). 5.2. Audio-vizuelni materijali, snimljeni materijal itd. u arhivama, muzejima i privatnim zbirkama (ako postoje). 5.3.Dokumentarni materijal i predmeti u arhivama, muzejima i privatnim zbirkama (ako postoje). 6.Inventarisanje podataka 6.1. Osoba koja je načinila unos podataka (ili više njih). 6.2. Dokaz dozvole od strane odgovarajuće zajednice (ili više njih) za a) inventarisanje elementa, i b) za informacije uključene u inventar. 6.3.Datum unosa podataka u inventar.

Ovaj obrazac je obavezan sastavni deo dokumentacije i može se slobodno preuzeti sa sajta Centra za nematerijalno kulturno nasleđe Republike Srbije : http://nkns.rs/sites/default/files/upitnik.doc

Smernice za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa u etnički 2020 mešovitim regijama

Prilog 3: INSTITUCIJE I TELA U SISTEMU ZAŠTITE NKN U REPUBLICI SRBIJI

CENTAR ZA NEMATERIJALNO KULTURNO NASLEĐE, ETNOGRAFSKI MUZEJU U BEOGRADU

● Istražuje, ● Popisuje, ● Obrađuje, ● Čuva i ● Prezentuje nematerijalno kulturno nasleđe na teritoriji Republike Srbije.

Centar, osim toga, pomaže lokalnim zajednicama u: ● Prepoznavanju, ● Vrednovanju, ● Praktikovanju i prenošenju sopstvenog kulturnog nasleđa narednim generacijama.

Cilj Centra je postizanje boljeg statusa i uključivanje nematerijalnog kulturnog nasleđa kao značajnog resursa u okviru projekta iz oblasti društvenog i ekonomskog razvoja.

U svrhu efikasnijeg rada na očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa Centar sprovodi široku edukaciju i sarađuje s drugim ustanovama, udruženjima, organizacijama i pojedincima u zemlji i inostranstvu:

● Vođenje i čuvanje Nacionalnog registra nematerijalnog kulturnog nasleđa, kao i celokupne dokumentacije o nematerijalnom kulturnom nasleđu u elektronskom, papirnom, video i audio obliku jedna je od najvažnijih aktivnosti Centra za nematerijalno kulturno nasleđe. ● Registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije, u ovom trenutku, sadrži 49 elementa upisana na Listu elemenata nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije na osnovu odluka Nacionalnog komiteta za nematerijalno kulturno nasleđe.

Smernice za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa u etnički 2020 mešovitim regijama

● Predlog za upis u liste nematerijalnog kulturnog nasleđa mogu da podnesu: lokalna zajednica, institucija, odgovarajuća nevladina organizacija ili pojedinac koji je u mogućnosti da predlog dokumentuje odgovarajućom propratnom dokumentacijom. ● Predlog bi trebalo da sadrži popunjen obrazac, mišljenje stručne institucije (muzej, arhiv, zavod, institut) ili stručnjaka za datu oblast nematerijalnog kulturnog nasleđa, saglasnost nosilaca elementa, fotografije i audio i video materijale. ● Overen obrazac sa priloženim stručnim mišljenjem i saglasnostima nosilaca elementa, predlagači dostavljaju regionalnim koordinatorima nadležnim za datu teritoriju koji vrše osnovnu evidenciju kandidatura i prosleđuju ih Centru za nematerijalno kulturno nasleđe pri Etnografskom muzeju. ● Nacionalni komitet za nematerijalno kulturno nasleđe Republike Srbije svake godine utvrđuje rokove za podnošenje zahteva za upis na liste nematerijalnog kulturnog nasleđa.

Centar za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije

● Danijela Filipović, kustos, koordinator Centra za nematerijalno kulturno nasleđe, [email protected] ● Saša Srećković, muzejski savetnik, koordinator za nacionalnu i međunarodnu saradnju, [email protected] ● msr Nataša Mladenović Ribić, kustos, [email protected]

Etnografski muzej u Beogradu Studentski trg 13 11000 Beograd, Srbija [email protected] 011 3281 888 011 3282 944

Nematerijalno kulturno nasleđe Srbije – Intangible Cultural Heritage Serbia

Internet adresa: http://www.nkns.rs http://nkns.rs/cyr/o-nematerijalnom-kulturnom-nasledju

Smernice za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa u etnički 2020 mešovitim regijama

Nacionalni komitet za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa Ministarstva za kulturu i informisanje Republike Srbije

● Usvaja i razrađuje strategiju očuvanja nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije; ● Učestvuje u usklađivanju nacionalnog zakonodavstva u cilju uključivanja domena nematerijalnog kulturnog nasleđa; ● Razmatra i usvaja kriterijume i metodologiju za upis u nacionalni registar; ● Razmatra i usvaja mere zaštite i očuvanja registrovanog nematerijalnog kulturnog nasleđa; ● Razmatra i usvaja predloge za upis u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa; ● Usvaja i nadzire nacionalni sistem za implementiranje programa UNESKO Živi čuvari baštine; ● Usvaja i predlaže nominaciju nematerijalnih kulturnih dobara na Reprezentativnu Listu i Listu za hitno očuvanje ugrožene nematerijalne kulturne baštine UNESKO-a; ● Prati sprovođenje UNESKO-ve Konvencije o očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa i ● Izrađuje godišnji izveštaj UNESKO-vom Komitetu o implementaciji Konvencije.

Predsednik: ● Prof. dr Danijel Sinani, etnolog-antropolog Filozofski fakultetUniverziteta u Beogradu Odeljenje za antrologiju i etnologiju e-mail: [email protected] Sekretar: ● Nevenka Mihajlović, savetnik u Sektoru za kulturno nasleđe Ministarstva kulture i informisanja e- mail: [email protected]

Smernice za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa u etnički 2020 mešovitim regijama

Članice i članovi Komiteta: ● dr Danka Lajić Mihajlović, etnomuzikolog, naučni saradnik Muzikološkog instituta SANU; ● prof. dr Aleksandar Milanović, vanredni profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu; ● prof. dr Ljiljana Gavrilović, etnolog – antropolog, naučni savetnik u Etnografskom institutu SANU i profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Odeljenje za antroplologiju i etnologiju; ● dr Biljana Đorđević, muzejski savetnik, arheolog, Narodni muzej u Beogradu; ● Vladan Radovanović, istoričar umetnosti, teolog, upravnik muzeja Srpske pravoslavne crkve, ● mr Mila Karas, biolog, muzejski savetnik u penziji; ● Danijela Filipović, etnolog, Etnografski muzej u Beogradu – Centar za nematerijalno kulturno nasleđe; ● Olivera Ignjatović, savetnik u Sektoru za kulturno nasleđe Ministarstva kulture i informisanja

Internet adrese: http://www.kultura.gov.rs/lat/radna_tela/nacionalni-komitet-za- nematerijalno-kulturno-nasledje http://www.kultura.gov.rs/lat/kontakt/sektor-za-zastitu-kulturnog-nasledja http://nkns.rs/cyr/nacionalni-komitet-za-nematerijalno-kulturno-nasledje

Smernice za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa u etnički 2020 mešovitim regijama

Komisija za upis nematerijalnog kulturnog nasleđa u Nacionalni registar

● Valorizuje predloge za upis u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa, ● Prosleđuje ih na usvajanje Nacionalnom komitetu za nematerijalno kulturno nasleđe.

Članice i članovi Komisije:

● dr Biljana Sikimić, etnolingvista, naučni savetnik, Balkanološki insitut SANU, ● dr Biljana Ðorđević, arheolog, muzejski savetnik, Narodni muzej u Beogradu, ● dr Danka Lajić-Mihajlović, etnomuzikolog, viši naučni saradnik, Muzikološki institut SANU, ● Dušica Živković, etnolog, muzejski savetnik, Etnografski muzej u Beogradu, ● dr Miloš Matić, etnolog-antropolog, muzejski savetnik, Etnografski muzej u Beogradu, ● dr Marko Stojanović, etnolog-antropolog, muzejski savetnik, Etnografski muzej u Beogradu.

Internet adresa: http://www.nkns.rs/cyr/komisija-za-upis-u-registar-nematerijalnog- kulturnog-nasledja

Smernice za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa u etnički 2020 mešovitim regijama

MREŽA REGIONALNIH KOORDINATORA ZA NEMATERIJALNO KULTURNO NASLEĐE

● Sprovode aktivnosti na pronalaženju i identifikaciji elemenata nematerijalnog kulturnog nasleđa; ● Pomažu pri uspostavljanju saradnje između zajednica, grupa, pojedinaca, eksperata, stručnih centara i istraživačkih instituta u cilju prikupljanja, dokumentovanja, arhiviranja i očuvanja podataka o nasleđu; ● U saradnji sa Centrom za nematerijalno kulturno nasleđe, preduzimaju neophodne mere za upoznavanje zajednica, grupa i pojedinaca sa značajem i vrednošću njihovog nematerijalnog kulturnog nasleđa, kao i sa značajem i vrednošću Konvencije; ● Prikupljaju i prosleđuju Centru za nematerijalno kulturno nasleđe predloge za upis u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa.

Vojvodina: ● dr Tatjana Bugarski, etnolog, viši kustos, Muzej Vojvodine, Centralna Srbija: ● Snežana Šaponjić-Ašanin, etnolog, muzejski savetnik, Narodni muzej Čačak, Zapadna Srbija: ● Snežana Tomić, etnolog, muzejski savetnik, Muzej na otvorenom „Staro selo“ Sirogojno, Istočna Srbija: ● Suzana Antić, etnolog, muzejski savetnik, Narodni muzej Zaječar, Jug Srbije: ● Iva Laković, etnolog, viši kustos, Narodni muzej Vranje.

Internet adresa: http://nkns.rs/cyr/mrezha-regionalnih-koordinatora

Smernice za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa u etnički 2020 mešovitim regijama

ETNOLOŠKO –ANTROPOLOŠKO DRUŠTVO SRBIJE

● Okuplja etnologe, antropologe i srodne profesionalce matične i nadležne za istraživanje i zaštitu materijalnog i nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije; ● Organizuje istraživanja, zaštitu i promociju kulturnog nasleđa; ● Koordinira rad etnološko-antropoloških institucija iz oblasti kulture, nauke i visokog obrazovanja; ● Zastupa etnologe i antropologe iz Republike Srbije u Svetskom savetu antropoloških asocijacija.

Predsednik ● prof. dr Danijel Sinani e-mail: [email protected] Sekretar društva: ● dr Miloš Matić e-mail: [email protected] Ovlašćeno lice: ● doc. dr Mladen Stajić e-mail: [email protected] Internet adresa: www.eads.org.rs Kontakt: e-mail: [email protected]

Smernice za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa u etnički 2020 mešovitim regijama

IZABRANA LITERATURA I IZVORI ZA DALJI RAD

Ova publikacija se nadovezuje na prethodne publikacije istog izdavača, pa predlažemo da pre daljeg rada prvo konsultujete njih:

Azanjac Janjatović, Tanja, Miloš Milenković i Marko Milenković. 2016. Očuvanje, afirmacija i razvoj bošnjačke kulture i tradicije iz perspektive građana i lokalnih institucija kulture. Prijepolje, Priboj: Nova vizija i Ženska inicijativa.

Milenković, Miloš i Danijela Filipović (prir.). 2017. Ka očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa Bošnjaka u Republici Srbiji. Prijepolje, Beograd: Nova vizija i Etnološko-antropološko društvo Srbije

***

Bašić, Goran. 2014. Vodić za kreiranje inkluzivnih kulturnih politika: U Novom Pazaru, Sjenici i Tutinu. Novi Pazar: Damad. Bjeljac, Željko. 2010. Turističke manifestacije u Srbiji. Beograd: SANU, Geografski institut „Jovan Cvijić“. Ćuković, Jelena. 2019. Nematerijalno kultuno nasleđe iz antropološke perspektive: Reprezentativnost, selektivnost i instrumentalizacija. Beograd: Filozofski fakultet i Dosije Studio. Đorđević, Biljana. 2012. Nematerijalno kulturno nasleđe: analiza pravnog okvira na primeru tradicionalne keramičke proizvodnje. Beograd: narodni muzej. Đukanović, Danijela i dr. 2018. Zmijanjski vez: Svjetsko nematerijalno nasljeđe. Banja Luka: Muzej Republike Srpske. Filipović, Danijela. 2018. Nematerijalno kulturno nasleđe Srbije. Beograd: Etnografski muzej. Gavrilović, Ljiljana i Ivan Đorđević. 2016. Sjenički sir kao nematerijalno kulturno nasleđe: Antropološki pristup problemu. Etnoantropološki problemi 11(4): 989-1004. Gavrilović, Ljiljana. 2010. Nomen est omen: Baština ili nasleđe – ne samo terminološka dilema. Etnoantropološki problemi 5 (2): 41–53.

Smernice za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa u etnički 2020 mešovitim regijama

Gavrilović, Ljiljana. 2011. Potraga za osobenošću: izazovi i dileme unutar koncepta očuvanja i reprezentovanja nematerijalnog kulturnog nasleđa. Etnoantropološki problemi 6(1): 221-234. Hamzić, Emsura, 2017. U đul bašti: Sevdalinka kao nematerijalno kulturno nasleđe. Beograd: Službeni glasnik. Jovašević, Ana. 2012. Zaštita kulturnog nasleđa: Međunarodni i evropski standardi i pravo Srbije. Politička revija 11(24): 315-335. Lukić-Krstanović, Miroslava i Dragana Radojičić. 2015. Nematerijalno kulturno nasleđe u Srbiji: Prakse i znanja. GEI SANU 79: 165-178. Marjanović, Vesna. 2015. „Nematerijalno kulturno nasleđe nacionalnih manjina u Srbiji“. U: Nacionalni saveti nacionalnih manjina i kultura, 2. Ur. Duško Radosavljević i Miroslav Keveždi, 149-173. Novi Sad: Zavod za kulturu Vojvodine. Medar Tanjga, Irena, Jelenka Pandurević i Dragica Panić Kašanski.. 2017. Nematerijalno kulturno nasljeđe: teorijski, metodološki i administrativni aspekti. Banja Luka: Filološki fakultet. Milenković, Marko, Milan Antonijević, и Jovana Spremo. 2019. Inkluzivni Pristup Zaštiti Manjinskog Nematerijalnog Kulturnog Nasleđa U Srbiji Iz Perspektive Standarda Ljudskih Prava. Etnoantropološki Problemi 14 (2), 715–731. Milenković, Miloš. 2003. „Antropologija kao multikulturna propedeutika u Srbiji: “Nacionalna nauka”, kulturna politika i društvena nadanja“. U: Radojičić, Dragana (ur.). Tradicionalno i savremeno u kulturi Srba, 133– 148 (Posebna izdanja EI SANU, knj. 49). Beograd: Etnografski institut SANU. Milenković, Miloš. 2014. Antropologija multikulturalizma: Od politike identiteta ka očuvanju kulturnog nasleđa. (Etnološka biblioteka, knj. 80). Beograd: Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Srpski genealoški centar. Milenković, Miloš. 2016. Povratak nasleđu: Ogled iz primenjene humanistike. (Etnoantropološki problemi – monografije, knj. 3). Beograd: Filozofski fakultet i Dosije studio. Milenković, Miloš. 2019. Zaštita manjinskog nematerijalnog kulturnog nasleđa u Republici Srbiji: Prilike i prepreke. U: Varadi, Tibor (ur.) Prava nacionalnih manjina u ustvanopravnom sistemu Republike Srbije, 65-69. Beograd: SANU Pavićević, Vanja M. 2017. Pravna zaštita nematerijalnog kulturnog nasleđa: Izazovi i tendencije. Pravni život 66(12): 581-589.

Smernice za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa u etnički 2020 mešovitim regijama

Simeunović-Bajić, Nataša. 2018. Nematerijalno kulturno nasleđe kao značajan potencijal kreativnih industrija u Srbiji. Kultura polisa 15(35): 489-502. Sinani, Danijel. 2011. „Religija, kulturni identiteti i nematerijalna kulturna baština“. U: Kulturni identiteti kao nematerijalno kulturno nasleđe, Ur. Bojan Žikić, 43-56. Etnološka biblioteka. knj.62. Beograd: Srpski genealoški centar i Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta. Žikić, Bojan (ur.). 2011. Kulturni identiteti kao nematerijalno kulturno nasleđe. Etnološka biblioteka. knj.62. Beograd: Srpski genealoški centar i Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta. Živković, Dušica. 2011. Implementacija Konvencije o očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije. Nematerijalno kulturno nasleđe Srbije 1: 22–25.

***

Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 20/2014 - odluka US i 55/2014) https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_nacionalnim_savetima_nacional nih_manjina.html

Odluka o utvrđivanju pokretnih i nepokretnih kulturnih dobara od posebnog značaja za bošnjačku nacionalnu zajednicu ("Sl. glasnik RS", br. 97/2013); Odluka o izmjeni Odluke o utvrđivanju pokretnih i nepokretnih kulturnih dobara od posebnog značaja za bošnjačku nacionalnu zajednicu, “Služeniglasnik RS”, Broj 82 od 7.10.2016. http://www.pravno-informacioni- sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/drugidrzavniorganiorganizacije/ostal o/2013/97/1/reg

Deklaracija UN o pravima pripadnika nacionalnih, etničkih, verskih i jezičkih manjina. 1992.GS UN, Rezolucija broj 47/135. Dostupno na http://fer.org.rs/clanak/deklaracija-un-o-pravima-pripadnika-nacionalnih- ili-etnickih-verskih-i-jezickih-manjina-1992/

Internet stranica Kancelarije za ljudska imanjinska prava Vlade Republike Srbije. Dostupno na: http://www.ljudskaprava.gov.rs/

Smernice za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa u etnički 2020 mešovitim regijama

Internet stranica Ministarstva kulture i informisanja: Nematerijalno kulturno nasleđe. Dostupno na http://nkns.rs/ Internet stranica Uneska. Dostupno na http://www.unesco.org

Opšte smernice za primenu Konvencije za zaštitu nematerijalne kulturne baštine, UNESCO 2003. Dostupno na https://ich.unesco.org/en/directives

Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina. "Sl. list SRJ", br. 11/2002, "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja i "Sl. glasnik RS", br. 72/2009 - dr. zakon, 97/2013 - odluka US i 47/2018. Dostupno na http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_zastiti_prava_i_sloboda_nacional nih_manjina.html

Zakon o kulturi, "Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 13/2016 i 30/2016 - ispr. Dostupno na http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_kulturi.html

Zakon o kulturnim dobrima, “Sl. glasnik RS", br. 71/94, 52/2011 - dr. zakoni i 99/2011 - dr. zakon. Dostupno na http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_kulturnim_dobrima.html

Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, "Službeni glasnik RS" br. 72/2009, 20/2014 - odluka US, 55/2014 i 27/2018. Dostupno na http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_nacionalnim_savetima_nacionaln ih_manjina.html

Ustav Republike Srbije "Sl. glasnik RS", br. 98/2006. Dostupno na http://paragraf.rs/propisi/ustav_republike_srbije.html

Zakon o potvrđivanju Konvencije o očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa (Službeni glasnik RS, Međunarodni ugovori 1-10, 2010). http://www.kultura.gov.rs/docs/stranice/82128418889499865927/12.%20 Konvencija%20o%20ocuvanju%20nematerijalnog%20kulturnog%20nasle dja%20(Pariz%202003).pdf

Okvirna konvencija Saveta Evrope o značaju kulturnog nasleđa za društvo. http://www.kultura.gov.rs/docs/stranice/82128418889499865927/6.%20Okvi rna%20konvencija%20Saveta%20Evrope%20o%20vrednosti%20kulturno g%20nasledja%20za%20drustvo(Faro,%202005).pdf

Smernice za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa u etnički 2020 mešovitim regijama

Uneskove liste nematerijalnog kulturnog nasleđa https://ich.unesco.org/en/lists.

Pravilnik o radu Komisije http://nkns.rs/sites/default/files/documents/pravilnik_o_radu_komisije_nk n.pdf

Pravilnik o radu Nacionalnog komiteta za nematerijalno kulturno nasleđe http://nkns.rs/sites/default/files/documents/pravilnik-o-radu- nacionalnog_komiteta.pdf

Pravilnik o upisu u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa http://nkns.rs/sites/default/files/documents/pravilnik-o-upisu-u-registar.pdf

Smernice za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa u etnički 2020 mešovitim regijama

O AUTORIMA

dr Miloš Milenković e.mail: [email protected] CV: http://www.f.bg.ac.rs/cv/MILM_38c.pdf

Miloš Milenković (Beograd, 1975) je redovni profesor na Odeljenju za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Član je Izvršnog odbora Etnološko-antropološkog društva Srbije i njegov predstavnik u Svetskom savetu antropoloških društava. Član je Matičnog odbora za istoriju, etnologiju i arheologiju (istoriju umetnosti i muzikologiju sa etnomuzikologijom) Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije i Veća grupacije društveno-humanističkih nauka Univerziteta u Beogradu. Učestvovao je u brojnim projektima koji su za cilj imali da naučna istraživanja učine relevantnim za društvo, a posebno za vulnerabilne grupe (zdravstvene, obrazovne, kulturne i etničke manjine, kao i same društveno-humanističke naučnike). Autor je niza knjiga i članaka iz istorije, teorije i metodologije etnologije i antropologije, etike i politike znanja, vrednovanja istraživanja i politike identiteta. Među njegove skorije knjige iz oblasti proučavanja nematerijalnog kulturnog nasleđa, a posebno inkluzivnog očuvanja NKN u procesima stabilizacije i pomirenja u regionu Zapadnog Balkana, spadaju: „Antropologija multikulturalizma“ (2014) i „Povratak nasleđu“ (2016).

Snežana Šaponjić Ašanin [email protected] https://www.cacakmuzej.org.rs/bio_ssaponjicasanin.html Snežana Šaponjić Ašanin, diplomirani etnolog, muzejski savetnik Narodnog muzeja u Čačku. Regionalni korodinator za nematerijalno kulturno nasleđe za centralnu Srbiju. Autor niza izložbi, stalnih postavki, etno filmova i članaka o tradicionalnoj kulturi. Pokrenula je ili revitalizovala mnoge manifestacije čiji je cilj promocija etnologije i očuvanja tradicionalne kulture. Predsednica Izvršnog odbora Etnološko-antropološkog društva Srbije. Učestvovala je u upisu niza elemenata NKN iz regiona jugozapadne i centralne Srbije. Aktivno sarađuje s kulturnim institucijama, folklornim društvima, organizatorima folklornih manifestacija, predstavnicima lokalnih

Smernice za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa u etnički 2020 mešovitim regijama samouprava, naučnim i administrativnim institucijama, civilnim sektorom na očuvanju nematerijalnog nasleđa građanki i građana Republike Srbije svih verskih i etničkih pripadnosti.Bavi se intersektorskom, regionalnom i međunarodnom saradnjom u oblasti zaštite i promocije kulturnog nasleđa. dr Marko Milenković [email protected] http://idn.org.rs/марко-миленковић-2/

Marko Milenković (Beograd, 1983) je naučni saradnik Instituta društvenih nauka u Beogradu i saradnik Center for Constitutional Studies and Democratic Development u Bolonji. Programski je sekretar Udruženja pravnika za medicinsko i zdravstveno pravo Srbije (SUPRAM). Dugogodišnji je pravni savetnik Komiteta pravnika za ljudska prava (JUKOM) i saradnik na brojnim projektima civilnog sektora koji imaju za cilj poboljšanje pravnog okvira poštovanja ljudskih i manjinskih prava u Republici Srbiji i unapređenje rada institucija. 2014. godine bio je angažovan na prvom antropološko-pravnom projektu u oblasti zaštite nematerijalnog kulturnog nasleđa – „Zaštita nematerijalnog kulturnog nasleđa u republici Srbiji u procesu evropskih integracija“. Koautor je publikacije „Očuvanje, afirmacija i razvoj bošnjačke kulture i tradicije iz perspektive građana i lokalnih institucija kulture, Nova vizija, Prijepolje, 2016. (koautori Tanja Azanjac Janjatović i Miloš Milenković), i „Inkluzivni pristup zaštiti manjinskog nematerijalnog kulturnog nasleđa u Srbiji iz perspektive standarda ljudskih prava“, Etnoantropološki problemi, vol 14, no 2, 2019, 715–731 ( koautori Milan Antonijević i Jovana Spremo).

Nermina Duran [email protected] Nermina Duran je programski kordinator Udruženja Nova vizija od osnivanja (2001) do danas. Učestvovala je u kreiranju i implementaciji brojnih projekata ovog Udruženja u saradnji sa domaćim i međunarodnim donatorima, ambasadama, fondacijama. Osnivač je prvog Dečijeg centra u Prijepolju, Dečijih klubova u osnovnim školama (Save the Children UK) i Kluba mladih (UNICEF). Kao programski koordinator učestvovala u realizaciji projekata koji su se bavili neformalnom edukacijom mladih iz raznih oblasti, kao i vršnjačkom edukacijom, programima međunarodne saradnje i studijskih putovanja. Posebno je angažovana na programima edukacije mladih za pokretanje biznisa, preduzetništva i

Smernice za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa u etnički 2020 mešovitim regijama

(samo)zapošljavanja; mobilizacije mladih da kroz neformalne grupe realizuju lokalne akcije uređenja javnih prostora za mlade (prvenstveno u prigradskim i seoskim sredinama). Poslednjih godina aktivno se bavi saradnjom sa etnolozima/antropolizima iz nacionalne mreže za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa na kreiranju i implementaciji programa koji se bave promocijom i inkluzivnom zaštitom NKN ovog regiona. Kao programski koordinator Udruženja Nova vizija bavi se izradom promotivnih materijala, brošura, učestvuje u istraživanjima i razvija saradnju sa regionalnim i nacionalnim OCD. Zaposlena je u Biblioteci “Vuk Karadžić” u Prijepolju, kao bibliotekar na Odeljenju stručne knjige.

Elijas Rebronja, prof. e.mail: [email protected] ; [email protected]

Elijas Rebronja (Berane,1968) je profesor jugoslovenskih književnosti, srpskog i bosanskoga jezika. Direktor je Narodne biblioteke „Dositej Obradović” u Novom Pazaru. Radio je kao: profesor, urednik listova „Zvončići“ i „ARX“, u novopazarskoj TV„Jedinstvo“, dopisnik „Instituta za rat i mir iz Londona”, Alternativne informativne mreže iz Pariza“, glavni urednik magazina „Parlament“, osnivač i glavni i odgovorni urednik portala „Sandžačka informativna agencija“, bio je direktor „Regionalne radio televizije Novi Pazar”.

Obavljao je funkciju predsjednika odbora za obrazovanje BNV, a potom i šefa resora za obrazovanje BNV, bio koordinator na izradi nastavnih planova i programa za nastavu na bosanskom jeziku. Kao član ekspertskog tima sa predstavnicima Ministarstva prosvete Republike Srbije radio na implementaciji nastave na bosanskome jeziku. Obavljao je funkciju urednika svih izdanja udžbenika i priručnika na bosanskom jeziku. Dobitnik je Specijalnog priznanja Bošnjačkog nacionalnog vijeća za izuzetan doprinos u procesu implementacije školstva na bosanskome jeziku. Direktor je „Bošnjačkog instituta za nauku, kulturu i umjetnost”.

Smernice za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa u etnički 2020 mešovitim regijama

Autor je i kooautor tri udžbenika Čitanki za bosanski jezik za peti i šesti razred osnovne škole i drugi razred srednje škole, te monografija „Bujrum u Novi Pazar”, „Stari majstori Yeni Pazara – stari zanati Novoga Pazara” i „Etimološko porijeklo naziva pojedinih naseljenih mjesta Novoga Pazara”.

Smernice za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa u etnički 2020 mešovitim regijama