______DABAR______

SLU@BENI DEO

KANONSKE POSJETE I SLU@EWA WEGOVOG VISOKOPREOSVE[TENSTVA MITROPOLITA DABROBOSANSKOG GOSPODINA NIKOLAJA

JANUAR 19. Slu`io Sv. liturgiju u crkvi Ro|ewe Presvete 24. Prisustvovao Sv. liturgiji u hramu Sv. proroka 3. Prisustvovao Sv. liturgiji u hramu Sv. proroka Bogorodice u Vi{egradu i izvr{io Veliko Ilije u Sokolcu i propovjedao na temu iz Ilije u Sokolcu i odr`ao besjedu o ocima. Bogojavqensko osve}ewe vode. Evan|eqa. 4. Slu`beno boravio u Srpskoj patrijar{iji u Beo- 20. Posjetio episkopa zahumsko-hercegova~kog g. Ata- 25. U Vladi~anskom dvoru u Sokolcu primio pred- gradu. nasija u manastiru Tvrdo{u kod Trebiwa. stavnike misije evropskih posmatra~a stacioni- 5. U Sarajevu primio predsjednika SDP-a g. Zlatka 21. Odr`ao redovnu godi{wu sjednicu Eparhijskog ranih u Rogatici. Lagunxiju sa saradnicima; upravnog odbora mitropolije dabrobosanske u So- 26. Odr`ao Svetosavski prijem u domu Sv. Tekle u - uputio Bo`i}nu ~estitku preko sredstava kolcu; Sarajevu i primio predstavnike ambasada i mnoge informisawa u BiH i primio predstavnike “Do- - prisustvovao po~etku drugog polugodi{ta u Bo- goste i zvanice. brotvora” u Sarajevu. gosloviji Sv. Tri Jerarha u Srbiwu. 27. Slu`io Sv. liturgiju u hramu Sv. proroka Ilije u 6. U Vladi~anskom dvoru u Sokolcu primio pred- 23. Slu`io ~etrdesetodnevni parastos +Nenadu Golu- Sokolcu, rukopolo`io u ~in |akona Aleksandra stavnike sredstava informisawa iz RS i uputio bovi}u u hramu Sv. proroka Ilije u Sokolcu. Topalovi}a, presjekao slavski kola~ i osvetio Bo`i}nu ~estitku; slavsko koqivo; - slu`io ve~erwe bogoslu`ewe u hramu Sv. proro- - u osnovnoj {koli “Sokolac” presjekao slavski ka Ilije u Sokolcu. kola~ i osvetio slavsko koqivo i besjedio o Sv. 7. O prazniku Ro|ewa Gospoda Isusa Hrista - Bo`i- Savi; }u slu`io Sv. liturgiju u hramu Sv. proroka Ili- - prisustvovao centralnoj proslavi Sv. Save srp- je u Sokolcu. skog prosvjetnog i kulturnog dru{tva “Prosvje- 8. Slu`io Sv. liturgiju u Staroj pravoslavnoj cr- ta” i odr`ao prigodnu besjedu. kvi u Sarajevu drugi dan Bo`i}a i primio ~estit- 30. Slu`io parastos +Jelki Koronsavac u hramu Sv. ke u domu Sv. Tekle; proroka Ilije u Sokolcu. - uve~e u~estvovao na bo`i}nom prijemu u hotelu FEBRUAR “Grand” u Sarajevu. 1. Slu`beno boravio u Srpskoj patrijar{iji u Beo- 9. Tre}i dan Bo`i}a slu`io Sv. liturgiju u crkvi gradu. Uspewa Presvete Bogorodice u Palama. 2. Primio u kancelariji parohijskog zdawa u Sara- 11. Primio u Vladi~anskom dvoru u Sokolcu g. @iv- jevu specijalnog izaslanika za religiju ameri~kog ka Radi{i}a, predsjednika u tripartitnom pred- parlamenta; sjedni{tvu Federacije BiH. - primio arhitektu Pera ^ali}a i razgovarao o 13. Primio u Sokolcu predstavnike lista ure|ewu pravoslavne kapele; “Oslobo|ewe” iz S. Sarajeva. - dao intervju hrvatskoj televiziji; 14. Na Srpsku Novu Godinu, praznik Obrezawa - posjetio parohijski dom u Bla`uju; Gospodweg i praznik Sv. Vasilija Velikog slu- - u~estvovao na opro{tajnom prijemu hrvatskog `io Sv. liturgiju u crkvi Uspewa Presvete Bogo- veleposlanika u BiH. rodice u Mokrom, i proizveo ~etiri ~teca. 4. U~estvovao na sjednici senata Republike Srpske 15.-16. Slu`beno boravio u Patrijar{iji u Beogradu. u Bjeqini. 17. Prisustvovao Sv. liturgiji u hramu Sv. proroka 5. Predsjedavao sjednici Episkopskog savjeta epi- Ilije u Sokolcu. skopa Republike Srpske. 18. Slu`io Sv. liturgiju u hramu Preobra`ewa 6. U Duhovnoj akademiji sklopio ugovor sa g. Draga- Gospodweg u N. Sarajevu i u~estvovao na sastanku nom Lalom o po~etku rada tekstilne fabrike u sa glavnim kapelanom SFOR-a i ~lanovima me|u- krugu Duhovne akademije i Bogoslovije u Srbiwu. religijskog ve}a.

2 ______DABAR______

7. Prisustvovao Sv. liturgiji u hramu Sv. proroka - istoga dana odr`ao ispovjest profesora, stude- 3. Slu`io Sv. liturgiju pre|eosve}enih darova u Ilije u Sokolcu i propovjedao; nata i u~enika Duhovne akademije i Bogoslovije u hramu Sv. proroka Ilije u Sokolcu. - odr`ao sjednicu Eparhijskog savjeta. Srbiwu. 4. U~inio posjetu episkopu zahumsko-hercegova~kom 9. Prisustvovao na prijemu koji je priredila iran- 27. Slu`io Sv. liturgiju i pri~estio profesore, stu- g. Atanasiju u manastiru Tvrdo{u. ska ambasada u Sarajevu. dente i u~enike Duhovne akademije i Bogoslovije 5. Slu`io Sv. liturgiju pre|eosve}enih darova u ka- 10. Primio u Duhovnoj akademiji i Bogosloviji pred- u Srbiwu. peli Duhovne akademije i Bogoslovije u Srbiwu. sjednika u predsjedni{tvu Federacije BiH g. 28. U prvu nedjequ Velikog posta slu`io Sv. litur- 6. Posjetio manastir Dobrun. @ivka Radi{i}a. giju u hramu Sv. Save u Beogradu. 7. U drugu nedjequ Velikog posta slu`io Sv. litur- 11. Slu`io bdenije u kapeli Duhovne akademije i Bo- giju u crkvi Sv. proroka Ilije u Busova~i. goslovije za Sv. Tri Jerarha. 10. Slu`io Sv. liturgiju pre|eosve}enih darova u 12. Slu`io Sv. liturgiju, osvetio slavsko koqivo i crkvi Uspewa Presvete Bogorodice u Palama. presekao slavski kola~ u kapeli Bogoslovije po- 12. Slu`io Sv. liturgiju pre|eosve}enih darova u ka- vodom krsne slave Sv. Tri Jerarha kojima je po- peli Duhovne akademije i Bogoslovije u Srbiwu. sve}ena ova bogoslovija i primio mnogobrojne go- 14. Slu`io Sv. liturgiju u crkvi Uspewa Presvete ste i zvanice sa g. profesorima i u~enicima bo- Bogorodice u Travniku. goslovije. 15. Posjetio Bosanski Petrovac i svoje rodno mjesto. 13. Prisustvovao Sv. liturgiji u hramu Sv. proroka 17. U Srpskoj akademiji nauka i umjetnosti razgova- Ilije u Sokolcu i slu`io parastos na vojni~kom rao sa akademicima o obiqe`avawu jubileja 780 grobqu svim poginulim srpskim vojnicima i voj- godina mitropolije dabrobosanske i 480 godina skovo|ama u otaxbinskom ratu. gora`danske {tamparije. 14. Slu`io Sv. liturgiju u crkvi Sv. Vasilija Ostro- 19. Slu`io Sv. liturgiju pre|eosve}enih darova u ka- {kog u Veqinama - Srpsko Sarajevo. peli Duhovne akademije i Bogoslovije u Srbiwu. 15. Na Sretewe Gospodwe slu`io Sv. liturgiju u cr- 20. Slu`io Sv. liturgiju u hramu Sv. proroka Ilije u kvi Sv. apostola Petra i Pavla u Rudom. Sokolcu i rukopolo`io |akona ALeksandra To- 17. Primio predstavnike sarajevskog kantona u Sara- palovi}a u ~in prezvitera. jevu. 21. Slu`io Sv. liturgiju u crkvi Sv. Save u Zavido- 19. Odr`ao sjednicu nastavni~kog vije}a sa profeso- vi}ima. rima bogoslovije Sv. Tri Jerarha u Srbiwu. 24. Slu`io Sv. liturgiju pre|eosve}enih darova u 20. Posjetio manastir Dobrun; hramu Sv. apostola Petra i Pavla u Rudom. - primio u Vladi~anskom dvoru u Sokolcu pred- 25. Prisustvovao sve~anosti povodom dana nezavisno- stavnike evropskih posmatra~a iz Italije. sti Gr~ke i uputio ~estitke gr~kim vojnicima u 21. Prisustvovao Sv. liturgiji u hramu Sv. proroka sastavu SFOR-a stacioniranim u Visokom; Ilije u Sokolcu i propovjedao o postu; - prisustvovao sastanku u Palama. - otputovao u Bawaluku. 26. Slu`io Sv. liturgiju pre|eosve}enih darova u ka- 22. Sastao se u Bawaluci sa g. @ivkom Radi{i}em i peli Duhovne akademije i Bogoslovije u Srbiwu; podpredsjednikom g. Mirkom [arovi}em; - prisustvovao sve~anosti povodom nezavisnosti - razgovarao o pripremama i daqim aktivnostima Gr~ke, na poziv gr~kog ambasadora u S. Sarajevu. odbora za proslavu 780 godina eparhije. 27. Slu`io Sv. liturgiju u crkvi u Vare{u, a posle 24. Slu`io Sv. liturgiju pre|eosve}enih darova u ka- podne u hramu Sv. proroka Ilije u Sokolcu oba- MART peli Duhovne akademije i Bogoslovije u Srbiwu. vio Sv. tajnu jeleosve}ewa. 26. Slu`io Sv. liturgiju pre|eosve}enih darova u ka- 1. Primio u Sarajevu dr Latapia, saradnika Francu- 28. Slu`io Sv. liturgiju u crkvi Sv. Georgija u Tr- peli Duhovne akademije i Bogoslovije u Srbiwu; skog instituta, odsjek za sociologiju; novu. - primio predsjednika R. Srpske g. Nikolu Popla- - prisustvovao proslavi dana nezavisnosti BiH u {ena u Duhovnoj akademiji i Bogosloviji u organizaciji kantona Sarajevo, i predsjedni{tva Srbiwu; FBiH.

Evanðeqe po Sv. Jovanu poèiwe sa misterijom Sina Kojega naziva Logosom. Prevesti to ime sa Reè ili Glagol znaèi osiromašiti smisao toga izraza na grèkom koji je, ustvari, beskrajno bogatiji. DABAR- jevrejska reè - je po smislu bliska pojmu Mudrosti, živoga Prisustva Božjeg i koje izbija u Prologu èetvrtoga Evanðeqa kao Svetlost i Život. Glasnik SPC (br. 11, novembar 1970.)

3 ______DABAR______VASKR[WA POSLANICA MITROPOLITA NIKOLAJA

“Tama prolazi, a videlo svetli” Sve su to `rtve i molitve za umrle srodnike, one ko- Nije zlo veliko kada ~ovek gre{i i stoji iznad (1 Jn. 2,8) ji odo{e da nas sa~ekaju, tamo s one strane kapije ove greha svoga. Zlo je najve}e onda, kada ~ovek toliko privremene smrti. utone u greh, da taj greh stane iznad wega. Kada orao Ovo su re~i Svetog Jovana Bogoslova, velikog me- U dosmrtnom smislu, shvatio ga je kao dokaz da je nogama stane u smolu, jo{ uvek mo`e razmahnuti kri- |u Apostolima, filosofima Svetoga Duha. On ovo ja~e Dobro od zla, Pravda od nepravde, Qubav od lima i di}i se u visinu. Ali kada orao toliko utone nije zapisao kao neku svoju izmi{qenu filosofiju, mr`we, Istina od la`i. Sve je to shvatio svojim is- u smolu, da mu smola zalije i uko~i krila, onda za nego izla`e do`ivqaj i doga|aj koga je on li~no bio kustvom i potvrdio, svojim jezikom iskazao u pri~a- wega nema vi{e spasa. svedok. On je u svim onim doga|ajima, kada su tamne ma, poslovicama i pesmama. Iskazao onim neiscrpnim Iznad greha se mo`e di}i onaj koji stoji iznad sile vr{ile stra{ni sud nad Bogom. On je li~ni sve- blagom narodne mudrosti, koja se nikada ne mo`e sa- smrti. [to god se neko vi{e boji smrti, mawe se boji dok i o~evidac, kako tamna sila qudska i demonska brati, jer neprestano raste. Mo`e se re}i, svako greha. [to god se neko mawe boji smrti, vi{e se boji prolazi. pokolewe, ne, nego svaki ~ovek iz naroda srpskog, ko- greha. Za{to je tako? Zato {to smrt unosi mrak i Video je, kako je popquvano lice Hristovo lep{e ji nije posisao mleko Satane i postao razvra}enog sr- gor~inu u `ivot. I zato, ~ovek ne sme oprostiti sebi i svetlije, od lica Wegovih sudija. Video je, kako ca i pameti, predstavqa jednu `ivu kwigu one ve~ne i greh, da bi mu ga Bog oprostio. Ko sebi pra{ta greh Pravednik Bo`ji i pod trnovim vencem vi{e li~i na neoborive mudrosti, koje narod neprestano odabira i tome Bog nije oprostio. Ko ne}e sebi da bude stra{ni cara, nego Irod pod zlatnom krunom. Video je, kako sla`e u riznicu narodne mudrosti. sudija, ima}e Boga za sudiju. Bog pra{ta onome koji je Sin Bo`ji u krsnim mukama vi{e predstavqa Boga, sam sebe osudio. Tako, Bo`ja milost ide pokajniku u nego svi izmi{qeni Olimpijski bogovi onda{weg susret. Dakle, ko je prema sebi nemilostiv, prema vremena. Bio je svedok, kako tama smrti i svake wemu je Bog pravedan i milostiv. Ali i ko je prema qudske nepravde i tiranije prolaze, kada Vaskrsli drugom nemilostiv, taj je i prema sebi nemilostiv i kao sunce svetli. od Boga osu|en. Stoga apelujemo na mnoge ovoga sveta, Apostoli Hristovi, to su bili najve}i nau~nici neka no` mo}i svoje stave u korice wegove, jer ovo svih vremena, nau~nici najsavr{enije nauke za rod zlo dobra doneti ne}e. qudski. Nema nauke iznad nauke Vaskrslog Bogo~ove- Da potsetim na protekli rat u ovoj na{oj ka u ovom svetu. To je nauka o Bogu Stvoritequ i Otaxbini. Hiqade majki ispratile su sinove svoje u Spasitequ. Nauka o du{i ~ovekovoj i wenoj besmrt- qute bitke, uzalud ~ekaju}i wihov povratak. Hiqade nosti u ve~nom `ivotu carstva nebeskog. Osnov te na- sestara zavile su se u crninu za bra}om, koja su zakla- uke jeste pobeda Dobra nad zlom. Ona je snaga Istine na na `rtveniku slobode. Prijateqi tuguju za i slabost la`i. Snaga Pravde i slabost nepravde. prijateqima svojim, udovice pla~u za mu`evima svo- Snaga Qubavi i slabost mr`we. Snaga @ivota i sla- jim, siro~ad pi{te za o~evima svojim. Mnogi tu`e za bost smrti. Sve je to do{lo do jasnog izraza u ogwi{tem svojim. U ovom svetu te{ko da ima ku}a ko- vaskrsewu Hristovom, u trijumfu Hristovom nad smr- je nisu dale i zlato, i suze, i `ivote za otkup slobo- }u, tim posledwim neprijateqem po re~i Svetog Apo- de. Ta sloboda ne donosi se srebrom i zlatom, no stola Pavla. krvqu mnogom i skupocenom, a krv je qudska hrana na- Srpski narod je duboko shvatio smisao vaskrsewa opaka. To nam je pokazao i ovaj veliki praznik Hri- Hristovog. Shvatio ga je pravilno i duboko u dva smi- stovog Vaskrsewa. Hristos nas otkupi skupocenom sla: posmrtnom i dosmrtnom. U posmrtnom, shvata ga Krvqu Svojom radi grehova na{ih, i sve nas uzdi`e kao dokaz na{eg sopstvenog vaskrsewa posle smrti. kao pobednike vaskrsewem Svojim. Kao dokaz Suda Bo`jeg i postojawa jednog vi{eg sve- Crkva Hristova i u woj Srpska, poziva na slobodu ta, daleko va`nijeg od ovog zemaqskog i prolaznog. i bodbu protiv tiranije ni`eg ~oveka u nama, nad vi- Otuda su tolike srpske svetiwe po Kosovu i Me- {im. Evo ste danas zauzeti drugom borbom, koja nije tohiji, Srbiji, ti biseri sredwevekovne srpske kul- Dosta sam govorio o faktu Hristovog vaskrsewa. tako ~asna i velika. Bogom vi{e osu|ena nego odobre- ture i van granica na{e Otaxbine. Koliko ih je samo Hteo bih ne{to da ka`em o jo{ dve ~iwenice, koje na. Crkva - Vaskrslim Hristom, poziva u borbu pro- posle Drugog svetskog rata podignuto u Americi, Ka- neminovno prate svakog `ivog ~oveka: o grehu i slo- tiv greha, a za slobodu vrline. Na borbu protiv se- nadi, Evropi, Australiji i drugim krajevima sveta? bodi. bi~nosti, a za slobodu milosr|a. Na borbu protiv 4 ______DABAR______mr`we, a za slobodu ~ovekoqubqa. Na borbu protiv i `ivote qudske, taj lako pose`e rukom svojom na tu- bezbo`nih misli i nepravednih `eqa u sebi, a za slo- |e. TUGA, @ALOST bodu uzvi{enih misli i `eqa pravednih. Na borbu za ^estitaju}i vam praznik Hristovog Vaskrsewa, pravom i otimawem tu|eg, a na slobodu pravdom praznik nad praznicima, ja vas molim da umno`ite Bo`jom i delewem materijalnih dobara onima koji su qubav svoju prema Vaskrslom Gospodu. Tako }e te Tuga je crv u srcu i nagriza majku u nevoqi. Jednom re~ju: crkva Hristova poziva u bor- umno`iti qubav i prema svakom ~oveku, stvorewu Bo- koja ga je rodila. bu protiv roba u nama samima, a za ~oveka slobodna od `ijem, za koga je Hristos postradao i pokazao mu sa- To je bolest du{e i tela; ona du{u greha. vr{eniji put ka ve~nom `ivotu. U ovom ozbiqnom uzima u plen, a telo isu{ava... (Nil Veli rimski filosof Epiktet: “Niko nije slobo- vremenu, punom stradawa na pravdi Boga, uznosite mo- Sinajski). dan, do onaj koji sobom vlada”. Niko nije slobodan, litve vaskrslom Gospodu, da vam otvori um i srce, da Ona kad se do~epa na{eg srca, koji greh ~ini, osim onoga ko do|e do saznawa svoje bi razumeli ovo vreme i sebe postavili na najboqi svaquje du{u sa visine svetog i do- zavisnosti od Boga. Ko se ose}a zavistan od Boga, taj jevan|elski na~in. Postavili prema svakome bez ob- brog nastrojewa, raslabqava i na se ose}a nezavistan od svega ostalog, a sa prisutnim zira na veru, naciju, pol, boju ko`e ili u~ewe, a na kraju ugu{uje: ne daje joj ni molitve mirom u du{i svojoj. Pitam, ko sme poricati, da je dobrobit mira i dobre voqe me|u qudima na ovim na- da vr{i sa obi~nom sr~anom `ivo- boqe biti zavistan od Boga, koji je Razum i sama {im prostorima i {ire. Treba zaslu`iti ulaznicu u {}u, ne dopu{ta joj ni da ~ita svete Pravda, od nerazumnosti qudske, i od svoga greha? carstvo Hristovo, kome su se privoleli svi pretci kwige, koje su duhovno oru`je i lek, Sloboda, u najvi{em wenom smislu zna~i zavisnost od na{i. Da bi se sastali sa bezbrojnom vojskom an|ela i ne ostavqa je na miru sa bra}om, Boga. Ta zavisnost nije robovska, nego zavisnost si- svetiteqa. Te u horu sa wima slavili ve~nu pobedu poslu{awa ~ini nepodno{qivim i novska. Ko okrene lice svoje od Boga, okrenuo je od nad grehom, smr}u i |avolom sa pesmom: buntovnim, pomra~uje svako zdravo sebe i svakog drugog ~oveka, postao rob greha i sarad- rasu|ivawe, uznemirava srce i ~ini nik Satanin. Osloba|awem sebe od greha, lak{e se ga izbezumqenim i opijenim i gu{i osloba|amo tiranije qudske i tiranije prirode. Ovo ga pogibeqnim o~ajawem... Ona na- ka`em stoga, {to je tiranija greha najgora tiranija u griza du{u, kao moqac haqine i crv svetu. Poru~uje Sveti Apostol Pavle: “Stojte u slo- drvo... bodi, kojom nas Hristos oslobodi, i ne dajte se opet u jaram ropstva uhvatiti” (Gal. 5,1). Tuga ili `alost ponekad se ra|a Sloboda je najsimpati~nija stvar u svetu. I kad je iz prethodne strasti (gweva, pohote, mrze, qudi joj se dive. Prema svakom aktu oslobo|ewa privr`enosti imovini), kada se iz- svet se odnosi sa po{tovawem. Isto tako, svet se divi gubi nada da }e neka strast biti i imponuje mu jedan ~ovek koji savla|uje slabosti svo- zadovoqena. Nekada i bez svakog je i hodi kao slobodan u odnosu prema ni`oj prirodi spoqnog uzroka odjednom napadne na svojoj. ~oveka po dejstvu lukavog vraga... Sloboda je najradosnija i najgroznija re~, koja se Nikad se niko ne privoqava grehu, ikada na zemqi ~ula. Ta re~ je palila ~ove~anstvo ma ga r|avi primer na to navodio, kao ogaw i vitlala ga kao oluja trsku, kroz celu isto- ako on ne bi u svome srcu imao skri- riju wegovu. Ta re~ je kravila srca robovima i zale- venu materiju toga greha. Primer |ivala du{u tiranima. Ta re~ je uvek bila melem na koji pred o~i iza|e samo o`ivi rawenu pravdu i otrov na osionu nepravdu. Nema skrivenu klicu strasti. Zato strast sumwe, borba za slobodu ispuwava celu istoriju sa korenom treba ~upati iz srca (Jo- qudsku. Prvo je ~ovek vodio borbu sa prirodom, a po- Hristos vaskrse iz mrtvih van Kasijan). tom ~ovek sa ~ovekom sebi ravnima, koji su ga priti- Smr}u smrt uni{ti Postoje dve vrste `alosti, kojima Imrtvima u grobovima je okru`en svaki ~ovek pod suncem: sli svojom vla{}u i silom, kao gospodari i tirani. @ivot darova. `alost za Bogom (po Bogu) i `alost Tre}a borba je ve~ita borba ~oveka sa samim sobom, Hristos vaskrse, bra}o i sestre! sa ropskim bi}em u sebi, za jedno slobodno bi}e u se- Hristos vaskrse, radost donese! svetska. Bez jedne od wih nije mogu}e pro}i ovaj `ivot. @alost svetska je bi. Iz te borbe proisti~u ostale i to naj~e{}e nega- Mitropolit tivne. Zato je sloboda skupqa od zlata, i suza, i `ivo- te{ka i ne obe}ava nagrade, a `a- dabrobosanski ta qudskog. Ko to ne zna, ili ne}e da zna, cene}i suze lost za Bogom donosi sobom utehu i Nikolaj 5 ______DABAR______veseli obe}awem ve~nog `ivota (Je- spod ne prezire one koji Ga priziva- ne generacije i vide}e{ da su svi frem Sirin). ju u nevoqi... More nije uvek mirno, sveti dostigli obe}awa postojanim i ovaj `ivot nije mogu}e preplivati i dugim trpqewem. Zato da svakog Koga tuga najvi{e snalazi bez isku{ewa. Ali ako se budemo dr- dana pobe|ujemo sebe, da i mi s wima Koji voli svet, mnogo ima toga, a `ali vere u Boga, kao kormila, ono nasledimo carstvo nebesko... ko prezire svet i sve {to je u wemu, }e nas odvesti u pristani{te `ivo- Ako te neko kleveta u tvome odsu- taj je uvek veseo. ta... stvu, pa ti drugi to saop{ti, ne Koji ima imovinu, kad do`ivi Ako je na nas nai{la tuga, o~ekujmo gwevi se na brata koji te klevetao, {tetu gorko tuguje, a koji prezire pribli`avawe radosti. Uzmimo za ve} mu oprosti a klevetu pripi{i imovinu bez tuge je. primer one koji plove po moru. Kad se vragu, koji time ho}e da zavadi bra- Slavoqubiv se `alosti kad ga na wih podigne vetar i silna bura, }u. Pa ako te ko i u lice kleveta, ne sramote, a smireni prima brukawe oni se bore sa talasima, o~ekuju}i ti- gwevi se ve} opra{taj. kao svoga druga. ho vreme. A kad nastane ti{ina, oni ^uo si neprijatnu re~ i tuguje{. Ko prezire svetsko zadovoqstvo, o~ekuju buru. Zato su uvek budni, da ih Ako si zaslu`eno pogo|en, raduj se, toga ne}e uznemiriti svetske pomi- iznenadni vetar ne bi zatekao ne- urazumi se i postaraj se da se ispra- sli (Nil Sinajski). spremne i ne bi svalio u more. vi{ u svome padu. Ako si nezaslu`e- Tuga ne vlada onim ko je pobedio no pogo|en, utoliko }e{ ve}u nagra- strasti, a strasti je pobedio onaj ko- du primiti, ako dobre voqe pretr- ji je pobedio `eqe. pi{. I apostole su smatrali za zlo- Tako, uzdr`qiv ne tuguje {to nije ~ince, pa se nisu gwevili, niti nego- do{ao do hrane, ~edan ne tuguje {to dovali, ve} se radovali {to su se nije u~inio sramno delo. Negwev- udostojili da pretrpe sramotu za qiv ne tuguje {to mu se nije dala ime Hristovo (D.A. 5,41). Raduj se i prilika da se osveti, smireni ne tu- ti {to si se udostojio da bude{ ru- guje {to je li{en qudske po~asti, gan za ime Hristovo... onaj koji ne mari za sticawe imovi- Seti se {ta je On sve pretrpeo ra- ne ne tuguje {to je pretrpeo neuspeh di na{ega spasewa... A mi ~ak ni re~ i {tetu. Oni su u sebi potpuno uga- ne}emo da otrpimo Wega radi... sili sve takve `eqe, pa zato i ne Ko `eli da ugodi Bogu i postane ose}aju tugu, jer onoga bez strasti ne naslednik Bo`ji po veri, da se nazo- mo`e raniti tuga, kao {to ni strela ve sinom Bo`jim... taj pre svega tre- ne mo`e raniti onoga koji je obu~en ba da se obu~e u dobrodu{nost i u oklop... trpqewe; da mu{ki podnosi sve `a- Ne daj svome srcu da tuguje, nego losti, bede i nevoqe koje ga sretnu... te{i sebe Gospodom... A sve to biva po Bo`jem ure|ewu, Ne misli da samo ti trpi{ koje popu{ta da svaka du{a bude is- nevoqe vi{e od svakog. Kao {to `i- ku{avana... vome na zemqi nije mogu}e da izbeg- Zato ako ho}e{ da pobedi{ tugu, ne vazduh, tako ~oveku koji `ivi u nikad se ne `alosti ni zbog ~ega, ne- ovom svetu nije mogu}e da bude bez Tako i mi treba da ~inimo. Kad go ako te vre|aju, uznemiravaju i sra- isku{ewa `alostima i bolestima... nas zadesi `alost i nevoqa, o~ekuje- mote, ne `alosti se nego se raduj. Ne treba biti malodu{an u isku- mo olak{awe i pomo} Boga... A za @alosti se samo onda kad zgre{i{, {ewima, ve} bodriti se molitvama i vreme radosti, o~ekujemo `alost, da ali i u ovom slu~aju pazi na meru, da dobrim delima, podra`avaju}i one pri izobiqu radosti ne zaboravimo ne bi pao u o~ajawe i propao... (Je- koji plove po moru. Oni, kad se po- na suze. frem Sirin). digne bura, pa`qivo gledaju na sve, Ako si se re{io da uga|a{ Bogu, A. S. bdiju i prizivaju Boga u pomo}. Go- budi dugotrpeqiv. Pogledaj na drev- 6 ______DABAR______se ne}e otrezniti konzumirawem rakije. Treba znati HRISTOS VOSKRESE da ve~ite neznalice uvek ponavqaju istu gre{ku. VASKR[WA PORUKA Ima li leka ovome {to ceo svet zabriwava i stva- ra bojazan od sukoba daleko ve}ih razmera? Ima. Lek je u povra}awu Bogu, me|usobnim bratskim odnosima i Mnoge je vekova pro{lo od onoga dana, kada se po telo bolesno zbog toga, {to je duh u telu bolestan. Ne dijalozima. Lek je i u pouci na onome {to se nama de- prvi put ~uo Bo`anski pozdav: Hristos vaskrse. Tako ide telo ~ovekovo u ratove i revolucije, ako mu duh silo u Bosni i Hercegovini. Hiqade majki ispratile su i oni koji su u svom slepilu tra`ili smrt Bogo~o- ne komanduje. Da bi se ovaj svet izle~io potrebno je su svoje sinove u qute bitke, uzalud ~ekaju}i wihov veka, bili za jedan ~as zanemeli. Do Hristovog raspe- prvo izle~iti wegov duh. On je danas zatrven mislima povratak. Hiqade sestara zavi{e se u crninu za bra- }a mnogi su na krstu umirali i nije se ni{ta naro~i- o ratu. Svedoci smo ovovremenih doga|aja, gde se ho}e }om, koji su nestali. Prijateqi tuguju za to doga|alo, jer su to bili obi~ni gre{ni qudi. revolucionarnim mislima izle~iti revolucija, to prijateqima. Udovice pla~u za mu`evima svojim. Si- Nema sumwe, sa golgotskog krsta potekle su u svet ro~ad pi{te za o~evima svojim. Mnogi tu`e za nove misli, koje su iz osnova promenile poredak u ogwi{tima svojim. Kako Hristovo stradawe, tako re- qudskom dru{tvu. Do tada se znalo, da je na{ volucija, i svaki rat, bio on mali ili veliki, ne go- Spasiteq proiza{ao iz plemena Davidova. Od onog vori ve} vi~e: “krv je qudska hrana naopaka”. Nije ~asa kada je An|eo Bo`ji objavio Hristovo stra{no pogre{iti koliko je stra{no biti uveren, vaskrsewe, saznalo se u svoj puno}i svojoj, da je na{ da se prolivawem krvi mo`e do}i do dobrih Spasiteq “zaista Sin Bo`ji. Da je to taj koji je tre- me|uqudskih odnosa. “Ne bere se sa trwa gro`|e i sa bao biti predat radi na{ih grehova, i da vaskrsne ra- ~i~ka smokve”, izgovorila su Bo`ja usta. Stoga danas, di na{eg opravdawa...”. I oni koji su za trenutak bi- na ovaj veliki praznik mira sa Bogom i svakim ~ove- li zanemeli, boje}i se osvete Vaskrslog Hrista, brzo kom, apelujemo da odgovorni ponovo pristupe razgovo- se uveri{e, da On nije osnovao svoje carstvo na rima kako bi se na{la najboqa re{ewa, koja }e biti zemaqi, niti je Wegovo carstvo onakvo kakvo qudi korisna za sve. Ni~ija srdwa ne ~ini pravdu Bo`ju, a prolivawem krvi osnivaju. Ono je carstvo qubavi na{i narodi znaju da dogovor ku}u gradi. prema Bogu i bli`wima, carstvo mira, pravde, dobra, Tako }e se izgraditi sloboda, a ona je najsimpa- milosr|a. To je novo carstvo koje ogrehovqeni qudi ti~nija stvar na svetu. Treba isto tako znati da je to ne poznado{e niti do|e u srca wihova. najradosnija i najgroznija re~ na zemqi, koja se ikada Rimsko carstvo, a pre wega i posle wega, mnoga ~ula. Ta re~ je palila ~ove~anstvo na ogaw i vitlala carstva bila su i pro{la, Panonsko more je davno ga kao oluja trsku, kroz celu istoriju wegovu. Ta re~ isu{eno. Sve {to je ~ovek stvorio i stvara prolazno je kravila krv robovima i zale|ivala du{u tiranima. je. Da, samo ve~na Sila mewa lice zemqi i izgled va- Ta re~ je uvek bila melem na rawenu pravdu i otrov sioni! Samo na{ Spasiteq i Wegova nauka vlada pro- na osionu nepravdu. Nema sumwe, borba za slobodu sve}enim svetom. Neka oni koji sumwaju u ovu istinu ispuwava celu istoriju qudsku. ne zatvaraju o~i pred ovim veli~anstvenim doga|ajem. Sa ovim mislima i `eqom, neka odgovorni danas Onikoji`eledagavidenekaiduuhramove,teveli- pred istorijom, {to pre sednu za pregovara~ki sto. ~anstvene gra|evine podignute Imenu Wegovom i ta- Sa punim uva`avawem jedni drugih, i bez ikakvih mo }e te ga na}i. I vi{e od toga, On je u nama, svuda i predrasuda da su nepogre{ivi, smireno i dostojan- na svakom mestu. stveno donesu takve odluke, koje }e biti korisne po Ka`u da je istorija u~iteqica `ivota. Tako bi ceo svet, a najvi{e po one kojih se najvi{e ti~u. trebalo biti, ali da li je uvek tako? Evo ove godine jest, jednom novom vrstom rata i krvoproli}a. Da li Sve vas pozdravqam pozdravom Hristovog smo svi u Bosni i Hercegovini do~ekali i sa zabrinu- se otrovanom ~oveku daje jo{ vi{e otrova da bi se iz- vaskrsewa, ovog hri{}anskog praznika nad praznici- to{}u proslavili svoj praznik. Sada kada nam je Bog le~io? Da li se promrzli me}e u sneg, da bi se otkra- ma, Hristos Voskrese ... i svima narodima radost do- darovao mnoga dobra i dovoqne razloge da ni od koga vio? Zaista ne, jer je to jo{ ve}i otrov otrovanom i nese. ne strepimo, opet je velika nesigurnost po svet na jo{ ve}i mraz smrznutom. Demonsko jevan|eqe rata ne Mitropolit Balkanu pa i {ire. Vidqiva je i ne mo`e se sakriti sagoreva u plamenu rata. Jedan plamen rata uvek je dabrobosanski ~iwenica, ~ove~ansto je obolelo i pored materijalne raspaqivao drugi plamen rata. Opijeni vinom nikada Nikolaj pomo}i treba mu duhovna i moralna pomo}. ^esto je

7 ______DABAR______

@ITIJE PREPODOBNIH OTACA NA[IH SV. EVTIHIJA I SV. FLORENTIJA

U Nursiskoj oblasti `ivqahu zajedno u tri. Jer toga zvera koga pot~ini ugodniku Ovaj bogougodni mu` u~ini i drugu ~udesnu pustiwskoj usamqenosti dva mu`a u svetom Svome, sam Bog urazumi i nau~i da razume stvar. Kada se glas o wemu pronese svuda, k mona{kom liku; jednom be{e ime Evtihije a star~evo nare|ewe i da izvr{uje voqu wemu do|e izdaleka jedan |akon, da se udostoji drugome Florentije. Evtihije, zagrevan to- wegovu. I po{to taj zver dugo vreme tako slu- wegovih molitava i blagoslova. Ugledav{i plotom duhovne revnosti, stara{e se ne samo `a{e starcu, stade se po celoj zemqi toj {i- oko kelije prepodobnoga ogromno mno{tvo o svom spasewu nego se briwa{e i o spasewu riti slava o ~oveku Bo`jem Florentiju, jer zmija i raznih gmizavaca, |akon se strahovito drugih, i tru|a{e se da svojim du{ekorisnim se svi divqahu tome ~udu: da zver pase ovce prepade i povika rekav{i: Slugo Bo`ji, po- poukama i savetima mnoge du{e privede k Bo- slu`e}i starcu. moli se za mene! - U tom ~asu vazduh be{e ~ist gu; a Florentije, u prostoti svojoj, gleda{e Me|utim, drevni vrag, |avo, podsta~e neke i nebo vedro, po{to sunce greja{e. Izi{av{i samo sebe, provode}i `ivot svoj u molitvama. na zavist; jer |avo kada vidi da dobri qudi si- iz kelije, prepodobni Florentije podi`e o~i Nedaleko od obitali{ta ovih prepodob- jaju slavom, tada on ulovquje zavi{}u one ko- i ruke k nebu i stade se moliti, da Gospod ote- nih otaca nala`a{e se manastir. Dogodi se ji su pokvareni po naravi i `ivotu i vu~e ih u ra odatle te gadove na koji ho}e na~in. I od- da u tom manastiru umre ava,(nastojateq ma- pogibao. Tako, natutkani |avolom, ~etiri mah zagrme grom i sinu muwa, te pobi sve zmije nastira), i monasi skupa do|o{e k Evtihiju i monaha bla`enog Evtihija veoma pozavide{e {to se nala`ahu na tom mestu. Ugledav{i po- umoli{e ga da im bude ava u wihovom mana- Florentiju, po{to u~iteq wihov ne ~iwa{e bijene zmije, ~ovek Bo`ji Florentije opet po- stiru. Odazvav{i se wihovim molbama Evti- ~udesa, dok se Florentije, ostavqen wihovim gleda u nebo i re~e: Eto, Gospode, pobio si ove hije ode k wima i primi upravu manastira, a u~iteqem sam u pustiwskoj keliji, toliko zmije, ali ko }e ih ukloniti odavde? - I odmah druga svog Florentija ostavi da se sam podvi- slavi zbog ~udotvorstva. I ovi zavidqivci, posle ovih wegovih re~i dolete onoliko pti- zava na tom usamqeni~kom mestu, da ne bi uhvativ{i zasedu na mestu gde medved ca koliko beja{e ubijenih zmija; i svaka ptica opustela mala crkva koju oni onde ima|ahu. izgowa{e ovce na pa{u, ubi{e medveda. Po- uze po jednu zmiju, odnese je daleko i baci, te Ostav{i sam Florentije se stade moliti {to se medved ne vrati k starcu u sat u koji mu se na taj na~in o~isti od zmija mesto na kome svemo}nome Bogu da mu pomogne, da se mo`e be{e nare|eno da se vrati, starac se uznemi- prepodobni `ivqa{e. nesmetano podvizavati na tom usamqenom ri. Po~ekav{i do ve~era i videv{i da se zver Po{to sve dane `ivota svog provede u ve- mjestu. I jednoga dana izlaze}i iz crkve po ne vra|a s ovcama, starac stade tugovati {to likom bogougodni{tvu, sveti Florentije obavqenim uobi~ajenim molitvama, Floren- mu se ne vrati medved, koga on iz prostote be- pre|e u `ivot beskona~ni (547. godine). Ta- tije ugleda pred vratima medveda koji staja- {e navikao nazivati bratom. ko|e i prepodobni ava Evtihije, po{to je {e pognute glave k zemqi i ni~im ne Sutradan izjutra prepodobni Florentije mnogo godina pasao povereno mu stado, i mno- ispoqava{e svoju zversku narav, nego napro- krenu u poqe da tra`i medveda i ovce; i na- ge uputio na put nebeskog carstva, i mnoge ru- tiv kroto{}u svojom pokaziva{e da je poslan {av{i medveda ubijena, on se veoma o`alo- kovodio u spasewu, prestavi se Gospodu (oko od Boga k wemu da mu slu`i i radi. Razumev- sti. No po{to marqivo ispita doznade ko je 540. godine). I on koji za `ivota svog nije ~i- {i to sluga Bo`ji Florentije zahvali Bogu ubio medveda, i stade plakati ne toliko zbog nio ~udesa, pokaza se ~udotvorac po prestav- {to mu je poslao takvog sa`iteqa. i po{to pogibije medveda koliko zbog du{egubne zlo- qewu svom, po{to Gospod proslavi slugu prepodobni ima|a{e kraj svoje kelije pet be ova ~etiri brata; i gorko rida{e starac. Svoga: jer od ode}e wegove {to ostade posle ovaca i ne be{e nikoga da mu ih pase i ~uva, A kada ava Evtihije saznade za `alost i tugu smrti wegove, davahu se isceqewa bolesni- to on naredi medvedu rekav{i mu: Idi, i ste- prepodobnog Florentija, on ga pozva k sebi i cima koji stradahu od raznih bolesti. I kada raj ove ovce na pa{u, i pasi ih; a u dvanaest sa- po~e ga te{iti. Tada ~ovek Bo`ji, obuzet ve- je bivalo bezdo`dije i velika su{a, tada su se ti vrati se zajedno s wima. likim bolom, re~e pred licem ave: Nadam se qudi toga kraja sabirali, uzimali ode}u pre- I stade zver svagda raditi to, po{to mu na svemogu}eg Boga, da }e oni koji su ubili podobnog Evtihija, odnosili je u Crkvu pred be{e nalo`eno da se stara o ovcama i da ~oba- medveda koji im nije u~inio nikakvo zlo, do- Gospoda, vr{ili molepstvije, prolazili sa nuje; i on, koji je bio navikao da se hrani me- biti jo{ u ovom `ivotu na o~igled svih kaznu wom kroz sela, wive i ba{te, i odmah je Go- som raskidaju}i lov, gladan pasija{e ovce sa- od Gospoda. ^im to ugodnik Bo`ji izre~e, od- spod davao ki{u, koja je bogato napajala vla|uju}i svoju zversku prirodu. A kada je ~o- mah za re~ima wegovim sledova i samo delo: zemqu. Ovo jasno pokazuje kako je veliku silu vek Bo`ji hteo da se posti do tri sata po pod- jer ona ~etiri monaha bi{e iznenada pora`e- bogougodnih vrlina imala za `ivota na ne, on je nare|ivao medvedu da se vrati sa ov- ni od Boga stra{nom gubom, te im istrule{e zemqi unutra u sebi du{a onoga, ~ija cama u taj sat; i zver je tako postupao. Kada svi udovi, i oni umre{e u toj bolesti. spoqa{wa ode}a, done{ena pred Gospoda, od- pak nije imao nameru da se posti do tri sata Po{to se ovo dogodi, ~oveka Bo`jeg Flo- vra|a{e gwev Gospodwi. po podne nego je `eleo da uzme hranu u dvana- rentija spopade veliki strah {to prokle onu Tako se Bog u ova dva ugodnika Svoja est sati u podne, medved se onda vra}ao u taj bra}u, i celog `ivota svog ne presta kukati proslavqa{e tada ~udesima, i sada se wih ra- sat u podne. Jednom re~ju, zver se poviwava{e zbog te bratije, a sebe naziva{e najsvirepi- di proslavqa od nas slugu Svojih, i bi}e svakom nare|ewu ~oveka Bo`jeg, i ni u ~emu jim ubicom wihovim. Ovo pak u~ini svemogu- proslavqen u beskona{ne vekove. Amin. ne pogre{i; jer nikada ne do|e u tri sata kada }i Bog da se ovaj prost i vrlinski ~ovek ne bi Iz @itija svetih mu be{e nare|eno da do|e u dvanaest, niti do- nikada vi{e usudio, kada je uvre|en, prokle- za avgust |e u dvanaest kada mu be{e nare|eno da do|e u ti ikoga ustima svojim.

8 ______DABAR______ODGOVOR NA NA[U MOLITVU POSTOJI

U svetlim i radom ispuwenim danima I tako, jednom, da bih izbegla samo}u - Umrla je, rekao je uko~enim glasom, mog bra~nog `ivota retko sam mislila svog pustog stana, {etala sam ulicama umrla mi je `ena... na molitvu. Moj mu` i ja smo se voleli, ve} vi{e ~asova. No} je padala, a sa wom Kao da nije o~ekivao odgovor. bili smo sre}ni, uvek spremni za smeh i i magla. Negde u daqini izbijalo je osam, Sela sam kraj wega i kao da sam mu ne- {alu; na{e jedino razo~arewe je bilo dok sam se spu{tala niz Old Bramptem ki prijateq, otpo~eo je da mi pri~a. Pre {to nismo imali dece. I onda, odjednom roud do Qinsgeita. Tu, skoro sasvim skri- nekoliko godina do{li su izAustralije moj se mu` razboleo od raka na jeziku. venu u magli, ugledah jednu crkvu. Bila je u London, wegova `ena i on. Nije smeta- Izbezumqena od u`asa poku{ala sam da otvorena. Stara molitva po~ela je da se lo {to je zarada bila mala, {to je stan se vratim unazad. Po~ela sam da se mo- pokre}e u mom srcu: “Pomozi mi, pomo- bio tesan, pogotovu kad je jo{ do{la i lim. Ali bila sam se toliko odvikla od zi” i zlovoqno, bez nade, u{la sam unu- beba. Voleli su se i bili sre}ni sve do toga, da mi je svaka molitva izgledala tra. pre dva meseca kada mu je `ena iznenada prazna. umrla. Dani su mu od tada postali nekako Posle dugih i mu~nih meseci bolova- beskrajno dugi. Besane no}i bile su jo{ wa, mu` mi je umro. Moja se molitva onda te`e... promenila u: “Gospode, pomozi da podne- - Nisam znao kako da nastavim `ivot. sem ovu samo}u i o~ajawe”. Ali opet mi Molio sam za pomo}, ali svakim danom je je izgledalo da se moje re~i, kao neki bivalo sve gore. Svet je bio dobar prema eho, bezodgovora vra}aju meni. Poku{a- meni, ali... la sam da sama odlazim u {etwu. Ali sva- Odjednom je u}utao. Dok sam poku{a- ki korak odvodio me je dubqe u moju se- vala da u svom praznom srcu na|em koju bi~nost. Sve sam se vi{e i vi{e gordo ute{nu re~, ponovo je progovorio i - we- ogra|ivala u svoju tugu. gove re~i bile su za mene pravo otkrive- Nailazila sam na qude koji su bili we. nesre}ni. Oni kod kojih je vera bila ja- - Da, svi su bili tako dobri - ovaj ka, bivali su sve odlu~niji i hrabriji. bra~ni par koji se brine o mom detetu, Drugi pak, kao ja, bili su izgubqeni. susedi koji su zahtevali da svakoga dana Srela sam ~oveka koji je izgubio jedinca zajedno ve~eramo, pa onda svi drugovi na sina, udovicu stariju nego {to sam bila poslu... Krozsvakog od wih Bog je odgo - ja, devojku ~iji su roditeqi izgoreli u varao na moje molitve, ali ja nisam umeo po`aru ... Svi smo mi govorili da smo se da slu{am... molili Bogu za pomo}, ali da se ni{ta Nisam umeo da slu{am. Kao da se ne- nije dogodilo. “Za{to tako? - pitali {to rascvetalo u meni od ovih re~i. I ja smo se. Da li On odgovara na molitve sam se tako|e molila za pomo}, ali zar Bila je to malena crkva, hladna i vla- ostalih qudi? Da li to samo nama ne}e nisam o~ekivala samo neki dramati~an `na. Nekoliko sve}a je gorelo i bacalo da odgovori?” odgovor koji bi na ~udesan na~in zbri- slabu treperavu svetlost. Dok sam staja- Koliko sam bila u zabludi uvidela sao tugu. A kada se to nije dogodilo - a i la i oklevala, ti{inu je naru{ilo izne- sam tek jedne hladne decembarske ve~e- za{to bi se dogodilo? - ja sam se okrenu- nadno jecawe - prodorno jecawe ~oveka. ri, u stranoj zemqi, 16 meseci posle smr- la od Boga, misle}i da su moje molitve Moje prvo reagovawe bilo je strah. ti moga mu`a. ostale bezodgovora. Ipak, Bog je uprkos Okrenula sam se da pobegnem, ali prigu- U `eqi da izbegnem bolne uspomene toga {to sam Mu okrenula le|a, odgova- {eni jecaji, tako puni bola, zaustavili koje su me progawale u Wujorku, oti{la rao na moje molbe. O samo da sam imala su me na vratima. Nerado, slede}i zvuk, sam u London. U po~etku sam bila vrlo u{i da ~ujem! tra`ila sam po mraku dok nisam ugleda- zauzeta oko tra`ewa zaposlewa, tako da Sede}i tu, kraj ovog nepoznatog ~ove- la u jednoj klupi qudsku priliku. nisam imala mnogo vremena da mislim na ka, po~ela sam da razmi{qam o prote- Boja`qivo sam mu dotakla rame i tiho pro{lost. Ali kada se posle dve nedeqe klim mesecima. upitala: sve nekako uredilo, ponovo je u{la u me- Se}ala sam se: - Mogu li da vam pomognem? ne stara panika zbog te{kog gubitka ko- Odmah s po~etka lekar mi je saveto- Podigao je glavu. Bio je to mla|i lep ji sam do`ivela. vao da se {to vi{e odmaram. Oti{la sam ~ovek. 9 ______DABAR______u jedan mawi hotel na oporavak. ^im su ostali gosti saznali da sam od skora udo- NIKOLA TESLA vica, stvorili su oko mene kao neku malu prijateqsku armiju, smatraju}i da ne Tesla je u svom zavi~ajnom okru`ewu udahnuo mi- slarom iz Crne Gore, pojcem koji je vek proveo prono- treba da budem usamqena. Stalno su me rise epski ovekove~enog kr{a, wemu je vite{ki duh se}i epsko nacionalno blago. Perunovi} se sreo sa pozivali da zajedno izlazimo. Ali ja ni- kada nisam ni pomislila da su srda~nost nasle|a, a odanost svome rodu svetiwa. Wegova je Li- Teslom u Americi, posredstvom dr Paje Radosavqevi- i toplina tih qudi bili odgovor na moju ka stani{te “svetlih grobova” i onih zmajevski ope- }a: molitvu: “Gospode, pomozi mi da podne- vanih ideala, zemqa gde je poezija okvir istorijskog “Meni je drago {to vas vidim. Za vas sam ~uo veo- sem samo}u i o~ajawe”. pam}ewa i odraz nacionalnog ponosa. Tu se u`ilila ma pohvalno; vi ste vojnik i guslar. Ja volim gusle i Dok mi je mu` bio `iv nisam bila za- genijalnost wegovih predaka, a mo`da je i samom Te- narodnu pesmu. Imam }irilicom {tampane sve narod- poslena, ali kada je jednom trebalo da sli taj hercegova~ki, guslarski poj u du{i prokazao ne Vukove pesme i ~esto pro~itam po koju, koliko da stupim u slu`bu pla{ila sam se da }e to tajne prirode i podario mo} uo~avawa nevidqivog. se osve`im narodnim duhom i ne zaboravim srpski je- biti te{ko zbog mog nedovoqnog isku- Qubav prema srpskoj narodnoj tradiciji Tesla je zik. Gusle su mi ostale u dragoj uspomeni jo{ dok sam stva. No kada mi je posao bio preko po- stekao u detiwstvu. Kasnije, u Americi, on je, uprkos bio dete u Lici. Ja volim junake...” treban, srela sam `enu koja je spomenula sna`nim izazovima nauke, davao odu{ka svojoj dubokoj Tesla je tada od Perunovi}a, posle ~etrdeset go- da ima prazno mesto u redakciji nekog vezanosti za narodnu juna~ku pesmu, poku{avaju}i, u dina, ponovo ~uo narodnu pesmu uz gusle: lista. Bila sam primqena. Ovaj doga|aj sam onda shvatila kao sre}nu slu~ajnost. maniru pravog rodoquba, da upozna svet sa lepotom “Ve} u po~etku pevawa pesme Stari Vujadin prime- Za prvi Bo`i} posle mu`evqeve smr- epskih slika. Nikola Tesla je gajio ube|ewe da bi tio sam da sam na Teslu u~inio dobar utisak. U sredini ti tri razne porodice, koje sam jedva po- srpska nacionalna poezija, kad bi se mogla dobro pre- pesme Tesla se malo zanese, a niz obraz mu poteko{e su- znavala, pozvale su me da taj dan zajedno vesti, iznenadila civilizovani svet: ze. Mene to jo{ vi{e odu{evi, te sam sve sna`nije pevao. provedemo. Posle svr{ene pesme, Tesla ustade i sna`no mi ste`e Moji susedi su budno pazili na mene ruku, pa se okrete da Radosavqevi}u i re~e: - Gusle su ~im bi primetili da o~ajavam, brzo bi najja~a sila da osvoje du{u Srbinu!” me pozvali da se pridru`im wihovom Teslino interesovawe za nacionalnu kwi`evnost ne `ivotu. podrazumeva samo wegovu qubav prema usmenoj ba{tini. Sekretarica izdava~ke ku}e u kojoj Wego{ev “Gorski vijenac”, ~ija mudrost, jezi~ko-umet- sam radila, dolazila je prekovremeno da ni~ka i filosofska puno}a i svevremenost nadilaze bi me upu}ivala u posao. ^ak je ponekad i ispravqala gre{ke koje sam iznehata okvire lokalnog, pesme \ure Jak{i}a, Vojislava Ili}a, na~inila. a naro~ito Jovana Jovanovi}a Zmaja, Tesla je neizmerno Nailazila sam na toliko mnogo do- cenio i voleo. Odu{evqewe Zmajevim stihovima podsta- brog sveta... klo ga je da, uz pomo} svog prisnog prijateqa Roberta I eto, trebalo je da ove no}i jedan ~o- Xonsona, jedan broj Zmajevih pesama prevede na engleski, vek izAustralije i jedna `ena izAme - me|u kojima su “Pesma i pesmi”, “Tri hajduka”, “Luka rike do|u u ovu samotnu londonsku cr- Filipov”, “Jadna majka” i “Ciganin hvali svoga kowa”. kvicu da bi otkrili {ta je pravi odgo- Ameri~ka javnost je, u jeku Teslinog nau~no-istra`i- vor na na{u molitvu. Nisu to ~uda od va~kog rada, ipak bila upoznata sa stihovima jednog Sr- hrabrosti i nade koja se izlivaju na nas, bina, sa srpskom kulturom i umetno{}u, o ~emu se u toj niti pak ne znam kako neobi~no i ~ude- sredini vrlo malo znalo. ^asopis sno isceqewe na{e bolesne du{e. Odgo- Century Magazine vor na na{u molitvu treba tra`iti u je maja 1894. objavio Teslin tekst “Zmaj Jovan Jovanovi} - sitnim, svakodnevnim doga|ajima, u to- najve}i srpski pesnik dana{wice”, u kome ovaj znameni- me - kada ve} skoro i{~ezla hrabrost ti Li~anin ispoqava britkost spisateqskog dara, smi- o`ivi toplinom prijateqstva, kada nam sao za su{tinsko razumevawe Zmajevih pesni~kih poruka plemenitost neke nepoznate du{e u~ini “Narodna muzika i pesma su najve}e blago na{e i ve{tinu istorijskog tuma~ewa kwi`evnoumetni~ke te- dan svetlijim i radosnijim. To je, eto, narodne kwi`evnosti i najdragoceniji nacionalni me. Tesla svoj tekst o Zmaju, ne bez razloga, po~iwe ilu- na~in kojim nam Bog poma`e da istraje- kapital.” strativnom pri~om o stradawu Srba na Kosovu, pomiwu- mo u patwi i da nastavimo svoj `ivot. }i najpoznatije epske junake - Milo{a Obili}a i Marka Pamela Henel @iv primer Tesline privr`enosti narodnoj pe- smi daje wegov susret sa Perunom Perunovi}em, gu- Kraqevi}a. 10 ______DABAR______“Od te fatalne bitke pa sve do najnovijih vremena, nika Ilije”, Srbin “velebnik”, a guslar Perunovi} za Srbe je nastao mrkli mrak, sa samo jednom zvezdom na ga, na svoj epski na~in, vidi kao “krilatoga i vidovi- OD BOGA SE nebu - Crnom Gorom. U toj pomr~ini nije bilo nade za toga, ~udotvorca i svetiteqa”. NE MO@E POBE]I nauku, trgovinu, umetnost ili privredu. [ta su oni, taj hrabri narod, mogli da sa~uvaju da bi odr`ali iscrp- quju}u borbu protiv porobqiva~a? A to su ~inili bez Ponekad govore qudi jedan drugima: od tebe ne mo- prestanka, mada je odnos snaga bio dvadeset prema jedan. gu nikada pobe}i. Ali je to nepravilno, jer ne samo No, vo|ewe borbe je jedino zadovoqavalo wihove od obi~nog ~oveka, nego i od careva i kraqeva mo- iskonske nagone. Bilo je jo{ ne{to {to su ~inili: u gu}no je pobe}i i sakriti se. Ove se re~i ne odnose besmrtnu pesmu su ugra|ivali plemenita dela svojih samo na Boga. predaka, hrabra dela onih koji su pali u borbi za slo- Od Boga mi ne mo`emo pobe}i: ma kuda i kako be- bodu. Tako su okolnosti i uro|ene osobine na~inili od gali, od wega se nikada ne mo`emo sakriti i pobe}i. Srba narod mislilaca i pesnika, i tako su postepeno Sedi{ u svojoj ku}i, tu je Bog; ide{ putem, i tamo je nastale wihove veli~anstvene narodne pesme, koje je Bog s tobom; oti{ao si ma gde, Bog je i tu; nalazi{ se najpre sakupio wihov najplodonosniji pisac Vuk Ste- u varo{i ili selu uvek je Bog s tobom; pobegne{ li fanovi} Karaxi}, koji je tako|e sastavio i prvi na kraj zemqe ili u pustiwu, Bog je tamo pre tebe; re~nik srpskoga jezika, sa vi{e od {ezdeset hiqada re- htedne{ li da se sakrije{ u zemqu, morsku dubinu, ~i. Te narodne pesme Gete je smatrao doraslim najfini- Bog je tamo; misli{ sakriti se u mraku, no}u od wega, jim proizvodima Grka i Rimqana. [ta li bi on mislio ali je slaba nada u to pribe`i{te, jer za nas postoji o wima da je bio Srbin?” dan i no}, svetlost i tama, za Boga nema tame ni no}i, U atmosferi rodoqubivog zanosa, Nikola Tesla za wega je sve dan i svetlost. O~i su Bo`je svetlije nastavqa: Tesline literarne ambicije, kao i wegovi kontak- od sunca i vide u najtamnijim i najskrivenijim mesti- “Zmajeve pesme su toliko su{tinski srpske da iz- ti sa zna~ajnim li~nostima iz sveta kwi`evnosti, po- ma sve qudske puteve. gleda gotovo nemogu}e da se one prevedu na drugi je- put Marka Tvena, ili poznata epizoda iz budimpe- Znaju}i ovo, Psalmopevac je vapio k wemu: “Kuda zik. Po o{troj satiri bez volterovskog otrova, po {tanskog parka, sa Geteovim “Faustom”, bacaju novu bi oti{ao od duha tvoga i od lica tvoga kuda bi ute- dobronamernom i spontanom humoru, po fino}i i du- svetlost na ovu tako bogato obdarenu i svestranu kao? Da iza|em na nebo, ti si onde. Da si|em u pakao, bini izraza, one su izvanredne.” li~nost. Vreme, u svom jednoli~nom i nezauzdanom to- onde si. Da se vinem na krilima od zore, i veselim se Prepiska izme|u Tesle i Zmaja, kao i ona izme|u ku, pripitomquje i svoja burna obele`ja, koja iz ovo- na kraj mora, i onde }e me ruka tvoja voditi i dr`ati Xonsona i Zmaja, odi{e tonom po{tovawa i truda da vremene perspektive izgledaju bezazlenije. Suvi{e me desnica tvoja. Da pla~em: ako me mrak sakrije; ali se pri prevo|ewu ne povredi ili ne izgubi izvorna maglovito danas izgleda mogu}nost da je u po`aru Te- je i no} kao videlo oko mene. Ni mrak ne}e zamra~iti pesnikova ideja. Zmaj je, opet, kao umetnik koji, sline laboratorije, marta 1895., sa mno{tvom drago- od tebe i no} je svetla kao ti, mrak je kao videlo”. osetqiv prema svom pesni~kom potomstvu, nagra|uje cenih zabele`aka nestala i wegova pesni~ka zbirka. Nikad od Boga nije mogu}no pobe}i i sakriti se. nastojawa po{tovalaca, iskreno ganuo Nikolu Teslu A mo`da ona ipak postoji negde, ~ekaju}i da je otkri- O, bedni gre{ni~e! Kuda }e{ pobe}i od onoga, ko- prilikom posete Beogradu 1892., kad je u trenutku naj- je uporni, nadom ohrabreni tragalac. ji je svuda? Kuda }e{ se sakriti od onoga koji sve vi- lep{eg raspolo`ewa na sve~anoj ve~eri izgovorio Branimir Jovanovi} di? Zna{ li kuda be`i{? Begaj od wegove pravde, prigodne stihove wemu u ~ast, odaju}i mu na taj na~in blagosti i od suda Wegove milosti, jer koliko je ne- dirqivo zemqa~ko priznawe zbog otkri}a od svetskog Bez nade nema zadovoqstva u nauci izmerna Wegova veli~ina, toliko je i velika Wegova zna~aja. [aqivo, ritmi~ki dopadqivo, prostonarod- i sve dok ~ovek nema ideala ne mo`e milost. no u svojoj jednostavnosti, Zmaj se stihom obratio Te- biti sre}an. Religiozni ideal je veo- O Isuse! Sine ~ove~ji, pod krovom Tvojih krila, sli. Zmajeva pesma, “Pozdrav Nikoli Tesli”, obiluje ma blagorodan i ~ini se da su veliki na}i }u mir. Kao god {to se tice pod krilima svoje toplinom srpskog bratstva i srda~nosti. Tom prili- reformatori, koji su davno postavi- matere skrivaju, tako }e se i gre{nici pod krovom kom, ganut, Tesla je rekao Zmaju da i u tu|ini “uvek li pravila pona{awa, bili u pravu u svom zakqu~ku da su mirna egzisten- blagodati i ~ovekoqubqa Tvoga sakriti. Gospode, ti rado ~ita, qubi i suzama zaliva wegovu poeziju”. cija i kontiualno napredovawe ~ove- si na{e pribe`i{te. Nikola Tesla je bio inspiracija mnogim na{im kovo u su{tinskoj zavisnosti od pesnicima, me|u wima Aleksi [anti}u, Desanki koncepcije Boga. Tihon Zadonski Maksimovi}, Branku ]opi}u. U nabujaloj pesni~koj Nikola Tesla ma{ti Tesla je “Prometej”, “ro|ak Peruna i gromov-

11 ______DABAR______

wegove se du{evne muke uve}avaju i oso- MIR bito mu je te{ko. U ovoj muci ~oveku do- NERED U NAMA lazi Hristos u pomo} sa svojom naukom. Sin Bo`ji Isus Hristos si{ao je s I kad je ~ovek poznao sebe, kakav je u neba i umro na krstu, da spase gre{no ~o- istini, sa svima svojim porocima i nedo- Istina, da nered po sebi nikakvo ve~anstvo. Ostavio nam je svoju Bo`an- stacima, on, kao da ~uje, kako mu Spasi- nije bezakowe. On nas u najva`nijim sku nauku i oni, koji po toj nauci `ive, teq veli: “Sine moj, ne boj se hodi k me- du`nostima na{im ~ini zaboravni- sre}ni su i zadovoqni ovde na zemqi i ni, tvoji su gresi, koji uznemiruju tvoju ma, li{ava nas najdrgocenija vreme- nasledi}e obe}ano ve~no carstvo na ne- du{u, opro{teni. Ka`i sve, pa i najstra- na i ~ini nas jednom re~i nezado- bu. To je dar Bo`ji, koji je qudima doneo {nije i najve}e, koje nisi smeo poveriti voqnima. Ja poznajem dosta wih, koji Isus Hristos. Taj je dar tako veliki, da svome najprisnijem prijatequ i drugu, i su Bog zna kako priqe`ni, no iz je nemogu}e iskazati obi~nim re~ima ti }e{ oti}i umiren, radostan, pun sna- uzroka toga, {to u mnogo ~emu i pri sve bogatstvo, koje on u sebi sadr`i. Taj ge, jer je tvoj Spasiteq platio za tebe, kojekakvim malenkostima vreme dar Bo`ji daje hri{}anima mir. tvoj dug Bogu. A kada ~ovek dobije dar tro{e, nikakvo delo svoje nemogu Nesumwiv je op{ti fakat, da u ~oveku opro{taja, neopisana radost ispuwava kao {to bi trebalo, da dovr{e. Za- postoji neka naro~ita moralna sila, ko- srce wegovo i naro~iti mir razliva se u to, sine moj qubazni, razdeli vreme ja se zove savest, i da ~ovek, kad u~ini ka- tvoje koliko je mogu}e, s najve}om kav prestup i stane pred tom silom - sa- pa`wom i ne rasejavaj misli tvoje, ve{}u, ose}a du{evnu uznemirenost - da ono, {to ti je najnu`nije ne zabo- mu~ewe. Mogu}e je privremeno u}utkati ravi{. Pri svakom delu tvom upravi glas savesti; mogu}e je, da je ugu{imo misli tvoje na odre|eni ti posao, i odavaju}i se u`ivawima i nasladama sve, {to si dobro i korisno nami- ovoga sveta. Ali kad se ~ovek na|e sam slio, trudi se da izvr{i{. Ono {to pred svojom save{}u, kada se udubi u se- danas uraditi mo`e{, ne ostavqaj za be, onda izdubine wegove du{e podigne sutra i od sutra za danas, jer nije mo- se silni glas savesti, ~as stra{an kao gu}e, da onaj, koji se na poredak navi- grom, ~as we`an kao povetarac, i ako se kao nije, u poslu svome tako uspevati ~ovek trudi da ga ne slu{a, ako on ho}e mo`e, kao onaj, koji odre|ena na ta da be`i od wega, to zna~i, da ga savest pravila svoja priqe`no pazi; mnogo je te`e biti ~oveku neurednu, nego ukorava i izobli~ava za ovo ili ono r|a- se na poredak naviknuti. Rasudi sa- vo delo, da mu ona napomiwe grehe, koje wegovu du{u, onaj mir, koji svet ne po- mo, kako je onome, koji je stvar kakvu ~ovek, mo`e biti, davno prikriva u svo- znaje, koji se ne mo`e re~ima iskazati, zabacio, pa ne mo`e da je na|e kad mu joj du{i. Pod uticajem ovih ukora save- koji se ne da opisati. U to vreme, kada du- najve}ma treba tumara, i okre}e se sti, ~oveka obuzima strah, jer zna, da sa- {a pro`ivqava ovo unutra{we stawe ovamo, onamo, quti se, gubi vreme, vest - ovaj tajni svedok - govori istinu, mira, ~oveku se ~ini, da se ceo svet pro- psuje, grdi. Eto {ta ~ini nered. Koji da ni malo ne uveli~ava wegov greh i da- menio, pa i qudi druk~iji izgledaju, {ta svaku stvar na odr|eno joj mesto }e ga Bog, koji ga preko savesti izobli- vi{e mewa se odnos ~oveka prema mate- ostavqa, onaj ne treba da je tra`i i ~ava, osuditi i kazniti. I ~ovek u ova- rijalnim uslovima `ivota. Do ove mo- da od jeda groznicu na sebe navla~i. kvim trenutcima ili po~iwe da odri~e ralne promene ~ovek je bio ube|en, da Poredak ~uva nas od gweva, qutwe, bi}e Bo`ije, stara se da sebe ubedi da wegova sre}a zavisi od materijalnih sva|e, psovke i drugih mnogih zala, nema Boga, odaje se grehu sa ve}om bezob- uslova u wegovom `ivotu, sada pak, zato budi, sine qubazni, u vr{ewu zirno{}u, jer je sada on sebi jedini go- wegova je sre}a u Bogu, koji voli, opra- svakoga posla tvog ta~an, i trudi se, spodar, nema ko da ga sudi za wegov rad i {ta, koji wegovo srce ispuwava neopisa- da ti svagda iz ruku ~isto iza|e. predaje se satani; ili se ~ovek pokorava nom rado{}u i daje wegovoj du{i svoj sudu savesti, po~iwe sam sebe da osu|uje, Bo`anski mir. o. M.

12 ______DABAR______zimi, i za vreme cvetawa vo}a wihov broj je mali. KORIST OD P^ELARSTVA P~ele prezime u dru{tvu i na prvim prole}nim dani- ma iz ko{nice izle}e nekoliko hiqada p~ela P~elarstvo se boqe ispla}uje nego ma koja druga nese 10 - 20 kg meda, a u dobroj godini mo`e doneti pre- skupqaju}i med i cvetni prah. Ustanovqeno je da 88% grana privrede, jer tu je potreban mali ulog i mali ko 50 kg pa i 100 kg meda. U lo{oj godini ne dobijemo cvetova pose}uju p~ele, 5,5% divqe p~ele i bumbari i prostor za postavqawe ko{nica. Ulo`eni novac is- ni{ta meda - ali te su godine vrlo retke - stoga mo`e- 6,5% ose, leptirovi i drugi insekti. plati se za nekoliko godina, a ko{nice ostanu kao mo re}i, da jedna ko{nica godi{we prose~no donosi Ko jednom pa`qivo pogleda u ko{nicu i upozna kapital, koji svake godine lep prihod donosi. oko 10 - 20 kg meda, dakle za dve do tri godine isplati onaj red i raspored rada; onu qubav prema svome dru- se ulog u p~elarstvo. U na{oj zemqi, u mnogo krajeva {tvu, pa vredno}u i istrajnost kojom p~ela radi ne za Na jednom malom ostrvu kod Novog Zelanda ima dve-tri pa{e, pa se mo`e s uspehom p~elariti. Kad sebe nego za svoje dru{tvo - svoj narod, toga }e zain- doseqenici su doneli i posadili vo}e, koje je le- bi se kod nas p~elarstvo vi{e ra{irilo, svaka ku}a teresovati `ivot p~ela, pa }e nastojati, da taj inte- po napredovalo i cvetalo, ali ploda nije donosi- mogla bi imati meda za svoju potrebu, mawe bi se {e- resantan `ivot jo{ boqe upozna i pregledawe ko{ni- lo, jer se vetrom nije moglo oploditi zbog vla- }er tro{io, i narod bi bio zdraviji. ca za wega ne}e biti rad, nego zabava i razonoda, koja `nosti koja u primorskoj klimi stalno vlada, pa svakida{we brige u zaborav baca, pa se ~ovek du{ev- je cvetni prah vla`an i lepqiv i ne mo`e da se no i telesno razonodi i osve`i. Kad se uzme u obzir, raznese vetrom. Pomislili su, da klima nije da nam ta zabava i razonoda pored moralne i lepu ma- povoqna za vo}e i hteli su ga vaditi, ali na sused- terijalnu korist mo`e doneti, onda p~elarstvu treba nom ostrvu vo}e je lepo ra|alo, pa su va|ewe vo}a vi{e pa`we pokloniti. odlagali. U tom je jedan novi doseqenik doneo *** p~ele, i gle! vo}e u krugu p~eliwega leta donelo U jednom slu~aju tuberkuloze ko`e na licu sa je dosta ploda. mno{tvom krupnih kvrga primewivawe meda dalo je U Australiji i Novom Zelandu posejana dete- sjajne rezultate... Pod uticajem mednih zavoja kvrge su lina nije ploda donosila, jer nije bilo p~ela, pa se brzo osloba|ale izumrlih gnojnih ~epova i od- su seme iz Evrope donosili. Kada su tamo p~ele li~no zarasle: istovremeno, bolesnica je, u toku dva- prenete, od tada izvoze seme deteline. naest dana, koliko je le~ewe trajalo, svakog dana uzi- Na Cejlonu, vanila se ve{ta~ki, rukom oplo- mala po 60 grama meda podeqeno u tri mawe pojedi- |avala, s toga je bila skupa, a sad je jeftina jer su na~ne doze. tamo p~ele prenete i p~ele oplo|avaju vanilu. Oplo|avawem vo}a i biqa, p~ele donose poqopriv- P~elarstvo nam donosi direktnu i indirektnu ko- rednicima indirektnu korist, koja je bar pet puta ve}a Nema~ki vojni hirurg Cajs je u mnogim svojim rist. Direktna je korist, {to p~elari dobijaju od svo- od dobitka meda, a to na{i seqaci i vo}ari ne znaju, publikacijama saop{tio da je za vreme Prvog jih p~ela med i vosak. P~ele ne daju isti prihod u sva- ili ne}e da znaju. Tra`e}i slatki sok iz cvetova, p~ela svetskog rata primewivao ~ist med za le~ewe tra- kom kraju, jer prinos meda zavisi od mesnih prilika i leti sa cveta na cvet i pri tome prenosi cvetni prah. umatskih i gnojnih rana i pri tome dobijao od- okolnosti, a i od znawa i ve{tine p~elareve. Po pro- Pri izletu p~ela pose}uje samo cvetove od iste biqne li~ne rezultate. Kod te{kih traumatskih povreda stranim poqima Bog je stvorio milione cvetova sa sku- vrste, na pr. p~ela koja pose}uje cvet jabuke ne ide na on je posle prethodne obrade punio unutra{wost pocenim mirisavim sokom - nektarom, koji nestane ako detelinu ili drugu vrstu cve}a. rane medom, a zatim premazivao ranu medom i pre- se za vremena ne iskoristi. Taj Bo`iji dar u cve}u sa- Kolika je va`nost p~ela za oplo|avawe vo}a, vi- vijao. Posle 24 ~asa sva ne~isto}a iz rane izbija- mo vredna p~ela mo`e iskoristiti i qudima dati, jer de}e se iz navedena dva-tri primera. la je na povr{inu zavoja, dok su same rane izgleda- p~ela leti sa cveta na cvet, skupqa slatki sok i unosi Na{ seqak ka`e da prvu detelinu ne vaqa le potpuno ~iste. I tek posle toga pristupao je kao med u svoju ko{nicu. Zanemarivawem p~elarstva ostavqati za seme, nego drugu. A za{to? Prva je dete- wihovom za{ivawu. Zavoje je mewao svakog dana mnoga velika poqa cve}a ostanu neiskori{}ena, a ko- lina bujna, cvet joj je du`i, p~ela ne mo`e da do|e do do potpunog ozdravqewa, koje je po tvr|ewu dr lika je to {teta? Te{ko je ta~nu procenu dati, ali slatkog soka s toga ne leti na wu, pa vrlo slabo rodi. Cajsa nastupalo vrlo brzo. U ~lanku “Med kao ipak mo`emo re}i, da vrednost od vi{e miliona ostane Kod druge deteline cvet je kra}i, p~ele pose}uju dete- spoqa{we sredstvo” on navodi 1000 slu~ajeva pot- neiskori{}ena. Kada bi se p~elarstvo svuda negovalo linu, pa je rodna, zato se ostavqa za seme. puno izle~enih najrazli~itijih formi zaga|ewa kao {to treba, tada bi se popravilo narodno Osim p~ela, jo{ bumbari i ose oplo|uju vo}e, ali rana pomo}u meda. blagostawe, na pr. jedna ko{nica u sredwoj godini do- wihov je uticaj neznatan, jer kod wih samo `enka pre-

13 ______DABAR______fere u na{oj ku}i i dana{weg ro|endanskog slavqa. RO\ENDAN NA[EG DOMA Sve je to obuzimalo moju du{u, srce, um, sve moje bi}e. - Jedna ispovest - Ose}am kao neku laku groznicu. No} je odmicala a sa wom i san sve daqe od mene. Ni opazio nisam kada je `ena legla i od dnevnog umora, ve} zaspala. Ustanem, Otac mi je ve} poodavno preminuo. A i majka ne- `agorilo i pevalo. Gosti, za ~ije smo se zadovoqstvo pogledam kroz prozor u ba{tu, kroz koju je pirio to- kako ubrzo posle wega. Ostavili su mene jedinca si- mi u svemu starali, bili su o~igledno zadovoqni i pao proletwi povetarac. Pro{etah sobom nekoliko na. Dok su oni bili u `ivotu u na{oj ku}i visila je o raspolo`eni. Bilo je lepih `eqa i zdravica u puta pa opet legoh. Proslavismo ro|endan, mislim. zidu ikona sv. \or|a a ispod we o praznicima svetlu- zdravqe, napredak i sre}u na{eg slavqenika. A on Lepo je bilo. Lepo je to slaviti ro|endan sinu. Pri- calo kandilo. Za ikonom je bila zadenut buket kao da je bio svestan ovog kulta, koji se ~ini u znak jatno je ~uti lepe `eqe uz zdravice. Ali - ali do|e bosiqka, kojim je sve{tenik osve}ivao vodicu pred wegove li~nosti, sve se nekako razuzdanije razigra- mi ne{to, iskrsnu u mislima neobi~no pitawe: Za- slavu i druge praznike. I - se}am se - majka bi uvek vao i {epurio, razgledao i po ku}i razbacivao tek {to, kako, u ~ije ime? “Neka poraste, neka bude zdrav sprole}a iz tog osve}enog bosiqka uzimala seme i se- primqene poklone. Osobito prijatan utisak u~inila i `iv, sre}an i dugove~an”. - Strujnu mi kroz glavu. jala nov bosiqak u ba{ti kraj ku}e. Dok su bili u `i- je kitwasta i slatkore~iva zdravica na{eg prijateqa @elim to ja, po`eleli su i svi na slavqu. @eli to votu, iz wihovog razgovora i neskrivene radosti, koju Ivana, koji je po`eleo da nam sin poraste, da bude svaki roditeq. Ali... ko to deli zdravqe i sre}u, ko sam ~itao u wihovim o~ima, mnogo puta sam zakqu~io sre}an, da ga u `ivotu o~ekuju uspesi u svakom podu- da su neizmerno sre}no {to imaju sina, naslednika svog, da im se ime ne zaboravi, da im se loza ne preki- ne. Moj sagovornik tu obori glavu, na licu mu izbi neka rumen a o~i zablista{e kao |ur|evdanska rosa na proletwem suncu. Sa nekom skru{eno{}u pogleda u mene kao da tra`i pomo} za svoju daqu ispovest. - I jo{ ne{to - nastavi on sada prigu{enim gla- som - ne{to {to je po wihovom shvatawu veoma zna- ~ajno: da im se slavska sve}a ne ugasi, da se \ur|evdan u wihovoj ku}i i posle wih pomiwe i slavi, za napre- dak potomstva, za pokoj wihov. Ali, o~e dragi, wihova se o~ekivawa nisu ispunila. Posle wih u mojoj ku}i vi{e nije bilo ikone. Ni kandila, ni bosiqka, ni sve{tenika. Ni one slavske |ur|evdanske atmosfere. To su za mene, priznajem, bila pre`ivela shvatawa, koja sam ja zajedno sa wima, po mome mi{qewu, zana- vek sahranio. Pogled mu zaluta u neku neodre|enost, malo se us- pravi uz naslon stolice i nastavi. hvatu, da bude ponos svima. to na kraju daje sam `ivot? Ja li~no osetih da to ni- - O`enio sam se i posle tri godine dobili smo si- Nastade kratak tajac, kao da moj sabesednik sre|u- sam ja. Ni Ivan, koji je govorio, ni ostali, koji su sve na. On je napredovao a mi smo nad wim bdeli. Bio je je misli za daqi tok svoje pri~e. dobro po`eleli. Ja `elim sve to, ali opet ose}am da, sva na{a radost, idol u na{oj ku}i i ukoliko se pri- - Sve se svr{ilo kasno u no} - nastavi on sada po svojoj nemo}i, samo `elim. @elim da neko, neka bli`avao wegov prvi ro|endan, mi smo se u`urbano o~igledno sa izvesnim uzbu|ewem. @ena ostade da bar mo} van moje snage, ispuni te moje roditeqske nade. pripremali za sve~anost. Jer umesto roditeqske sla- unekoliko dovede ku}u u svakodnevni red a ja se spre- Ose}am da bez te spoqa{we sile, moje `eqe ostaju ve, odredili smo ovaj dan za na{u doma}u sve~anost, mih na po~inak u sobi, gde je na{ sin ve} bio u dubo- prazne. Pa koga smo mi to prizivali u pomo}, kome za na{e ku}no slavqe. Do{ao je i taj dan. Ni{ta nije kom detiwem snu. Nagoh se nad wegovom posteqom, zahvaqivali, u ~iju slavu smo sve ovo ~inili? Pomi- bilo izostavqeno, ni{ta zaboravqeno. Sve je u na{oj poqubih ga i legoh. Dugo sam se okretao ~as na jednu, slih, ako je to tek onako, onda mi se sve ovo slavqe ku}i odavalo utisak velikog slavqa. Dok je na{ sin, ~as na drugu stranu, ali - sna nema. U glavi kome{awe u~ini otu`nim, nalik na pismo napisano ali nikome tek prohodao, nesigurnim koracima krstario po sobi raznovrsnih misli, pred o~ima mi se ukazuje jasan lik ne upu}eno, na zov, koji nikoga ne doziva. A ~emu ta- i izgovarao po koju re~, u ku}i se pilo, jelo, veselo pokojne majke, pa oca, slika negda{we `ivotne atmos- kav rad? Ne nemogu}e je, niko ne pi{e pismo bez

14 ______DABAR______adrese ili da ga upu}uje na svoje sopstveno ime, niko ne upu}uje zov vetru, to bi bio prazan posao. I ovde, u GOVORE DA NEMA BOGA..... ovom ro|endanskom slavqu mog prvenca, sa svim na- {im `eqama i nadama, osetih da smo mi i nehotice, A gde je nestao? Hiqadama godina je - Priroda, - jednoglasno su odgovori- nekako nevoqno i potsvesno zaronili u neki svet sna- postojao, pa je odjednom nestao? Mo`da la deca. ge i mo}i, koja nama nije svojstvena. U glavi mi su Ga ateisti zamenili i nazvali “pri- - Dobro, - ka`em ja, - a ko od prirode odzvawa govor Ivanov, ni`u se re~enice jedna za dru- rodom”? koja nas okru`uje ima stvarala~ki ra- gom, kao da ih on sada u sobi preda mnom recituje, ali Jedanput sam u {koli, u ~etvrtom raz- zum? ose}am onu prazninu, onaj nedostatak bez koga sve po- redu, razgovarao sa decom i postavio im - ^ovek. staje prazno. Nema onog neophodnog: neka Bog da da ovakvo pitawe: - Mo`e li ~ovek da stvori pticu? - Ka`ite, deco, {ta je to priroda? - Ne mo`e. bude tako, Wemu hvala za sve. Ro|endansko slavqe - Devojka izprve klupe je podigla ruku - Kako je nerazumna, ne`iva priroda {ap}e mi ne{to, pa to je ustvari molitva Bogu za sve i rekla: mogla da stvori `ivu pticu? Po{to je na{e `eqe i nade, blagodarnost na daru i mimo na{e - Priroda - to je sve {to nas okru`uje. ~ovek tako|e deo prirode, ispada da je i voqe. Bez toga priznawa, ovo slavqe bez sve}e i ta- - Hajde sada da ta~no analiziramo {ta wega stvorila narazumna, ne`iva priro- mjana, bez ikone i bosiqka to je ustvari ba{ ono pi- je sve to {to nas okru`uje. Pod priro- da. Ili je mo`da on sam stvorio sebe? smo, upu}eno bez dovoqne adrese i bez uredne marke dom podrazumevamo sunce, mesec, plane- Uzeo odnekud ruke, noge, glavu.... To je na wegovoj koverti. Ne znam za{to! Za{to da upu}u- te, zvezde, vazduh, zemqu i sve {to je na neobi~no.... Mo`da su se sunce, mesec, jem takvo pismo? Mo`da i ne bi stiglo gde treba. woj, vodu i sve {to je u woj. A recite mi: planete, vazduh, zemqa i voda skupili i Ubrisa zajapureno i lakim znojem oro{eno lice, da li su sunce, mesec, planete... `ivi? po~eli da razmi{qaju: kako stvoriti nalakti se i produ`i: Deca odgovaraju. pticu? Dakle, ko je konstruktor ptice? - Le`im i }utim - misli i ose}awa roje se u meni. - Nisu, jer odgovaraju na pitawe - Polovina razreda odgovara: “Bog!”, “{ta”. a druga polovina: “Priroda”. Prise}am se pro{losti, roditeqa, slave, ikone i - A imaju li oni razum? - Ako je sve stvorila priroda, zna~i kandila. I neostvarenih nadawa mojih roditeqa. Se- - Naravno nemaju. da je postojalo vreme kada we nije bilo; tih se: ju~e je bio peti, a danas je {esti maj. \ur|ev- - Ali, u tu prirodu, - ka`em ja, -spada i kako je onda ona mogla da se stvori? dan osvawuje, krsno ime mojih roditeqa - i moje. i ~ovek, `ivotiwe i ptice. Jesu li oni Treba se popeti na jednu stepenicu vi{e Ustanem, pogledam na sat - ~etiri. Oni spavaju. Obu- `ivi? i postaviti sebi pitawe; a ko je tako ra- koh se i umih. I ako je davno bilo, se}am se gde bejah - Jesu, jer odgovaraju na pitawe “ko”. zumno stvorio sve u prirodi? Qudskom sklonio na{u slavsku ikonu. Izvukoh je pokrivenu - A ko od sve prirode koja nas okru`u- razumu to nije mogu}e, to mo`e samo Vi- slojem pra{ine i pau~ine, o~istih je i postavih na je ima stvarala~ki razum? {i Razum. Taj Vi{i Razum jeste Gospod. mesto, gde je nakada stajala. Noge mi same klonu{e i - ^ovek. - Bog - to nije deda sa bradom, koji le- ja klekoh ispod we. Dugo sam se molio, od srca i - Ta~no. Hajde sad da jo{ jednom istak- ti iza oblaka. Gospod - to je naj~istiji nemo da su sunce, mesec, zemqa, voda - ne- Duh. Boga niko nikada nije video, ali se iskreno, kao {to je nekada majka ~inila. Ustadoh i `ivi i da nemaju razum. A kada na pri- On ~esto otkrivao i otkriva se qudima. poqubih lik Svetiteqev. Oh, kako za`eleh da u ruci, mjer lete avion i ptica da li u letu li~e U na{em `ivotu ima mnogo toga {to mi tako pred ikonom, dr`im pripaqenu vo{tanicu. Ali jedno na drugo? ne mo`emo golim okom videti ili opi- gde sada da je na|em? Vratih se ponovo u sobu sinu i - Da, zato {to je akademik @ukovski pati, ali ipak znamo da to postoji: tako, `eni. model aviona uzeo od ptice. na primer, ne vidimo razum, ne vidimo - Ustani, probudih je, probudi i dete. - Recite, deco, - nastavio sam sa qubav, ne vidimo da je vazduh ispuwen - Rano je jo{, re~e ona, ne}e{ vaqda na posao sa- pitawima, pticu mo`emo ubiti i opipa- radio-talasima, koji nose qudske mi- da? ti joj ko{~ice, a isto tako mo`emo ra- sli... I da bismo shvatili {ta je qubav, - Ustanite, danas je \ur|evdan, na{a slava. Danas staviti avion na delove. A {ta je lak{e treba da zavolimo; da bismo videli ra- je ustvari ro|endan na{eg sina. I moj. I tvoj. Ro|en- sastaviti: avion ili pticu?... Naravno, dio- talase, potreban nam je specijalni dan na{e ku}e. sasvim je jasno - avion, jer pticu jo{ ni- aparat. Tako je i u duhovnom `ivotu: ka- ko nikada nije sastavio. Ko je konstruk- da se ~ovek okrene Gospodu, kada podesi Moj sabesednik zavr{i svoju pri~u, iz grudi mu tor aviona? svoj aparat - du{u, on onda “vidi”Boga, izlete dubok i sna`an uzdah a lice mu se ozari: - ^ovek. spoznaje Ga i dobija mno{tvo dokaza i - O~e, nabavi mi, molim te, kandilo za moju ikonu - A ko je konstruktor ptice? svedo~anstava o tome da Gospod postoji. a u nedequ do|i da krstimo moga sina! o. Milosav Gvozdi}

15 ______DABAR______

KAKO SE IZBAVITI OD UNINIJA? ZBOG ^EGA SAWAMO STRA[NE SNOVE Obi~no se u ~oveku de{ava postojano primer, alkoholi~ar po`eli da popije i uninije onda kada u wemu nema molitve. ako shvati da ga je napao demon, neka Posebno je to kod gordeqivih qudi, kod otvori Jevan|eqe, pro~ita nekoliko Kada ~ovek prebiva u gordosti, kada sve darove i onih koji osu|uju bli`wega, tra`e mu glava - i demon }e smesta oti}i. I tako je sposobnosti koje mu je Bog dao pripisuje sebi i “dlaku u jajetu”. Takvim qudima mo`e{ mogu}e pobediti svaku strast od koje ~o- stavqa sebe iznad ostalih, misle}i “ja nisam takav” govoriti da ne treba tako da rade, unini- vek pati. Po~nimo da ~itamo Jevan|eqe, ili “ja nisam kao svi drugi” - onda blagodat Bo`ija je ih mo`e sasvim iscrpeti i dosaditi prizovimo u pomo} Gospoda - i odmah }e odstupa od wega i vi{e ga ne {titi. A greh gordosti im - ali, oni ne}e ni{ta shvatiti. Oni demoni oti}i. Ovako je bilo sa jednim je najstra{niji, po{to ~ovek krade i otima od Boga i `ele da budu svuda glavni, svuda da zabi- monahom: on se molio u keliji, kad mu do- pripisuje sebi. Nalaze}i se u takvom - bezblagodat- ju nos, sve da znaju i svima da doka`u svo- |o{e demoni u vidqivom obliku, uhva- nom stawu, ~ovek kad legne da spava mo`e videti sebe ju pravi~nost. Takav ~ovek postavqa se- ti{e ga za ruke i po~e{e da ga vuku u snu u stra{nim situacijama. Mogu ga napadati neki be veoma visoko. A kada nai|e na otpor, napoqe izkelije. On se upirao rukama o stra{ni, crni qudi ili ga terati psi i neke druge onda se doga|aju skandali, padaju uvrede - dovratak i zavikao je: “Gospode, kako su blagodat Bo`ija se povla~i i ~ovek pada demoni postali drski - da nasilnim pu- zveri, ili krene da presko~i veliki jarak, pa proma- u uninije. Posebno ~esto pada u uninije tem izkelije izvla~e~oveka!” I demoni {i i po~ne da pada, pa se od straha probudi. Probudi onaj ko se nije pokajao za svoje grehe. Du- odmah i{~ezo{e, a monah se opet obrati se i obraduje {to je sve to samo san. Napadaju ga sva- {a wegova se nije pomirila sa Bogom. Bogu: “Gospode, za{to ne pomogne{?” A kojaki gmizavci, zmije. Sva{ta se u snu mo`e videti! Za{to ~ovek nema mira, spokoja i ra- Gospod mu odgovara: “Pa, ti mi se ne Kroz takve snove nam Gospod pokazuje da mi `ivimo dosti? Zato {to nema pokajawa. Mnogi obra}a{. ^im si mi se obratio, odmah nepravilno. Kada ~ovek uvidi svoje grehovno ka`u: “Kajem se”. Ali, kajati se na re~i- sam ti pomogao”. `ivqewe, kada shvati da `ivi samo od milosti Bo`i- ma, iskqu~ivo jezikom - to nije dovoqno. Mnogi ne vide milosti Bo`ije. Biva- je i da se s nama ni{ta ne doga|a bez voqe Bo`ije, ka- Ako si se ti pokajao {to si osu|ivao i li su razni slu~ajevi. Jedan ~ovek je da sebe preda Bogu - tada }e sve biti kako treba, zapo- imao zle pomisli - onda vi{e nemoj ~i- stalno roptao {to mu Majka Bo`ija i ~e}e blagodatni `ivot. Kada dozvolimo Bogu da On niti te iste grehe po re~ima sv. aposto- Gospod ni u ~emu ne poma`u. Jednom mu se Sam ustroji na{ `ivot, tada }e nam se du{a uspokoji- la Petra, “sviwa se okupala, pa se u bla- javio An|eo i rekao mu: “Seti se kako si tu vaqa” (££ Petr. 2,22). Ne vra}aj se u to jednom plovio u ~amcu sa prijateqem, pa ti. blato i onda }e ti du{a uvek biti spo- kako se ~amac prevrnuo i tvoj prijateq Naravno, i svete qude pla{e demoni, ali, tada ve} kojna. Ako nam se, recimo, desi da nam je potonuo, a ti si ostao `iv. Tebe je tada nije stra{no - wih ~uva blagodat Bo`ija. do|e bli`wi i uvredi nas, treba to pre- spasila Majka Bo`ija - ona je ~ula i trpeti. Te{ko tome ~oveku koji je dugo usli{ila molitve tvoje majke. A sada se TORBA SRE]E vremena sebi nabijao cenu i visoko mi- seti kako ste se vozili u ko~iji, pa kako Torba na{e zemaqske sre}e u- slio o sebi, pa ga je odjednom neko smi- se kow trgnuo u stranu i ko~ija se prevr- vek je poderana. [to vi{e u tu rio! On }e se, svakako, pobuniti, bi}e nula. Sa tobom je sedeo jedan drug - on je torbu trpa{, trpa{, to se vi{e iz nezadovoqan, uvredi}e se. Takav je put poginuo, a ti si ostao `iv”. I stade An- gordoga ~oveka. A smireni misli da, ako |eo da mu nabraja jo{ mnogo slu~ajeva we prosipa. Najneiskusniji u bo- su mu ne{to i prigovorili - zna~i da ta- koji su se s wim dogodili u `ivotu - ko- `anskoj mudrosti nose najve}e ko treba, da je zaslu`io... liko puta mu je pretila smrt ili neka torbe, a mudraci hode sasvim bez Na{ put hri{}anski je ovaj: da ni o neprijatnost, a sve je prolazilo mimo torbe. kome ne govorimo ni{ta lo{e, da nikoga wega... Ako se raduje{ {to kod tebe ne ozloje|ujemo, da sve trpimo i svima da Mi smo prosto slepi i mislimo da se nije ovaj slu~aj, te {to tvoja donosimo mir i spokoj. A na svoj zli je- sve to doga|a slu~ajno, pa zbog toga ni- torba ne izgleda poderana, a ti zik da nalo`imo epitimiju, da mu ka`e- smo ni zahvalni Gospodu {to nas spa{a- oslu{ni komandu smrti, jedan, mo: “^itav `ivot si brbqao - sad je ve} va od nevoqa i beda. dva, tri - i ti }e{ se osetiti na previ{e! Prihvati se molitve. Ne}e{? ivici groba, u kome }e te pritis- E, pa primoraj se!”. Sve{tenik se nalazi izme|u vatre Ako je uninije upravo do{lo, tek po- kivati ne samo zemqa nego i tvoja i vode; krene na levo - vatra ga pe~e, prepuna torba sre}e, koja udvo- ~elo da deluje - otvarajte Jevan|eqe i krene na desno - voda ga potapa. ~itajte dok demon ne ode od vas. Ako, na stru~ava tamu i te`inu groba.

16 ______DABAR______

KAKO SE PONA[ATI U BOLESTI? IZVOR MILOSRDNOG [TA JE U TOM PERIODU VA@NO ZA ^OVEKA? NEPRIJATEQA

Najva`nijeodsvegaje-nezabo- `i drugo osim da blagodarimo Bogu Ovo se dogodilo u Aravijskoj ravqati biti blagodaran Gospodu za u bolesti. Gospod zna ako nas boli je- pustiwi. Pored usahlog izvora usta- sve. Kada nam do|e bolest, dobro tra, ili srce i glava. Gospod zna ko- vio se stari arab radi odmora. Ose- upamtimo ovo: {to je ve}a bol, vi{e me je {ta potrebno za spasewe i }ao je `e|, ali nije hteo uzeti tikvu je potrebno blagodariti Gospodu. o~i{}ewe du{e. A mnogi od nas su s vodom, jer je znao, da za dva dana ho- Govorimo: “Slava Ti, Gospode. Ova toliko zla naneli bli`wem! Pone- da na svome putu ne}e na}i vode. U bolest mi je data zbog nekih grehova. kad uzastopce nekog kiwimo i du{u tom trenutku, povode}i se, kladencu To mi je potrebno radi o~i{}ewa, mu iznuravamo, a nas ne dozvoqavamo je pri{ao mlad ~ovek. pa ~ak je premalo. Potrebno mi je ni da taknu. Bolesni smo, nervi su “Vode, vode”... moli on pru`ju}i jo{ vi{e nevoqa i bolesti - toliko nam popustili. Ja takvim “bolesni- ruke. Starac je tu`no zanihao, gla- imam grehova!” Ako tako budemo Bo- cima” ~esto ka`em: “Va{e nerve vom, rekav{i: “kladenac je suv”. gu blagodarili, prevr}u}i se (u bo- treba izolovati”. Znate li kako se “Umirem od `e|i: ve} tri dana ni- lesti) s jednog boka na drugi, onda }e sam okusio ni kapi vode”. Starac mu nam Gospod dati snage. Du{a }e se tada pru`i sud sa vodom. tada brzo o~istiti od grehova. - Stani... Ti si iz plemena Samai- Poznavao sam u Po~ajevskoj lavri la, re~e mu mladi}. nekog jero|akona Gerasima, koji se - Da... bio stra{no opekao: izgorele su mu - Poznao sam po tvome prstenu. Ja ruke, le|a, stomak. [est dana je sta- sam iz Ashadida, neprijateq tvoga jao na kolenima, jer mu je bilo nemo- plemena i ti mi ne mo`e{ dati vode. gu}e da legne. Nije uop{te zaroptao - Pij, kratko odgovori starac. iako su mu ruke bile skoro sasvim Mladi} uze sud i stade piti. crne, izgorele. Nijednom nije zarop- - A sad idi sa tim sudom za dva dana tao. Pri~e{}ivali su ga svaki dan. do}i }e{ do oaze. Kroz 6 dana, preselio se u Ve~nost. - O~e... [ta }e s tobom biti!! Kada mu je bilo opelo, na praznik - Ja }u ostati ovde, jer ja sam star a Vavedewa Presvete Bogorodice, re- ti si mlad. Kad do|e{ domu, reci ka- kao sam narodu u propovedi da se mo- ko se poneo hayi Samail. le za wega. Posle slu`be sam oti- Mladi} po|e pa se opet vrati i re- {ao u keliju, prilegao i tada ga od- ~e: ima{ li dece, sinova, k}eri, unu- jednom ugledao. Stoji na onom mestu ka? na kome je goreo i govori mi: “Hvala - Nikoga, re~e starac i mladi} po- ti mnogo. Ja sam - `iv”. Zna~i da se iskre ogoqeni provodnici? I kod |e spokojan. narod pomolio za wegovu du{u. ~oveka je sli~no: blizu je infarkt Starac je slagao. Imao je dece. Potrebno je, dakle, blagodariti tu gde su nervi “popustili”. Unutra Pro{lo je nekoliko dana. Asha- Bogu u bolestima, a ne roptati. Mno- se iskri - iz srca ide ogaw, dim i did se vrati kladencu s vodom i ka- gi dobri qudi su ~ak molili Boga da smrad. Potrebno je izolovati nerve milom, ali starac be{e mrtav. Ali im po{aqe neku bolest. Treba nosi- prostosrda~nim pokajawem (setiti pored wegova tela tekao je izvor `i- ti neki teret na svojim ple}ima, se svih grehova), ne povr{nim, ve} ve vode, koji je izveo Gospod - za spo- imati neki bol. Zdravi qudi su ra- detaqnim. I treba se smiriti, trpe- men dela milosr|a. Izvor ovaj na- nije nosili na sebi vre}e sa peskom ti sve i svakoga. Tada }e se na{i zvat je izvor “milostivog neprija- ili te{ke verige. A od nas se ne tra- nervi u~vrstiti. teqa”. 17 ______DABAR______

{taka, umetnika itd. Razni qudi u dru- RADI {tvu biraju sebi razne poslove i trude SUJEVERJE se u svom radu. Svaki `ivi ~ovek mora raditi, jer je Neko misli da u vi{im poslovima i svakome potrebna hrana, odelo, ku}a ili du`nostima u dru{tvu nema posla, rada Ima takvih pojava u `ivotu, koje mogu stan, a sve ovo se dobija radom, trudom. i briga. Uzalud ti tako misle. Kada je sa svim slu~ajno do}i jedni za drugim i Mo`e ne raditi onaj ~ovek, kome ne bi zemqodelac svr{io svoj dnevni posao i ako nisu vezani me|u sobom zakonom bila potrebna hrana i odelo a `iveo bi odmara se, u to vreme u sred pono}i koli- uzro~nosti i posledica. Ako ovim poja- pod otkrivenim nebom. A po{to je to ne- ko wih rade i lupaju glavom nad dru- vama, koji sasvim slu~ajno nai|u jedni za mogu}e, to i ~ovek ne mo`e ne raditi, jer {tvenim poslovima? Onamo upravqa~i drugim, pridamo zna~aj uzroka i posle- mora vr{iti du`nosti porodi~ne, dru- misle o blagostawu naroda, tamo se sudi- dice, onda padamo u zabludu, i predrasu- {tvene i dr`avne. ja trudi da presudi spor parni~ara, na- de, kao npr, kad za jedan sto sednu trina- Bog je darovao ~oveku `ivot, i Bog mu u~nici rade na nauci, na koristi na{eg est lica, smatra se za nesre}u, samo zato je zapovedio da radi u `ivotu. Ovo neka obrazovawa i prosve}ewe itd. {to je nekad, nekoga postigla kakva ne- svaki zapamti i neka radi svoj posao sre}a, a bilo je za stolom trinaest lica; usrdno, bez`losti, bezroptawa na sva - ili nekome zec, ma~ka, il ko sa praznim kodnevni svoj rad. Ako je tvoj posao te- sudovima pre|e put; ili kad kukumavka `ak i umoran, ako sa znojem i te{ko}ama na ku}i ili drvetu u dvori{tu vi~e-ku- zara|uje{ izdr`avawe, seti se, da na ka; ili kad pas zaurli~e itd. zemqi samo onda ne}e biti te{kog rada, Deca, koja su qubopitqiva i dovoqno kada na woj ne bude greha. Ako tvoj posao nepoznata sa spoqa{wim svetom i pri- zauzima sve tvoje vreme i nema{ odmora rodnim zakonom, lako mogu pasti u za- i mira, seti se i te{i, jer tvoj stalni rad blude, imati predrasude, biti sujeverna, ~uva te od greha, kojim je bogat qudski a sve {to se u detiwstvu usvoji, ~esto u narod. jednoj ili drugoj formi ostaje za ceo `i- Lenost i nered prvi su povod grehu. vot, smeta umnom i moralnom razvitku ^ovek ne mo`e biti bezrada. Ko se ne ~ovekovom. trudi, ne radi svoj posao, taj se odaje ne- U na{em narodu ima zabluda, predra- radu, porocima. Ko su skitnice, ko lopo- suda i praznoverja a ovo utvr|uje povr- vi, varalice, la`qivici, ko krivci, {nost i detiwstvo u veri. Vera, klevetnici i parni~ari? Sve su ovo primqena srcem, izra`ava se u ose}aji- qudi neradnici, lewi koji ne rade svoj ma i igri uobra`ewa. U ~oveku sa posao i po{teno se ne trude. Nau~ite ih detiwskom verom nema sumwe, niti radu, oni }e se ostaviti od svojih poroka `eqe za ispitivawem, istra`ivawem i i posta}e qudi po{teni i dobri. razmi{qawem o svojim obi~ajima i Ne radi samo onaj ko ore svoju zemqu, ube|ewima, o svojim verovawima i ili ko slu`i. Kao {to u svakoj ku}i i u te`wama. Ona vodi ~oveka i neda mu da obi~nom `ivotu ne rade svi jedan posao, se osvrne ni desno ni levo, ni natrag i on ve} jedan u poqu, drugi na gumnu, tre}i Zato svaki neka radi da je proslavqen je iskreno slu{a. Zato mnogi misle, da je ku}i, ~etvrti kod dece itd. Tako i u ve- u dru{tvu, to je du`nost na{a na zemqi. ovakva vera iskrena i jaka, jer su ova- likoj porodici ili dru{tvu u svim slo- Ali mi nismo stvoreni za zemqu ve} za kvim qudima razumqive spoqa{we poja- jevima, u svim zvawima, zaposleni su i nebo. Posle rada i briga zemaqskih uz- ve, koje na wih ~ini dubok uticaj i po- rade; i svaki ~ovek u svom radu, ~emu je nesimo svoj um i srce gore, otkrijte pred sretstvom wih pristupa~na im je Bo`ja prilagodan, ~emu je nau~en i gde je Bogom svoju du{u, blagodarimo mu i mo- istina. postavqen ovo i radi, i ovim radom do- limo mu se, od rada pre|imo molitvi, od Ne velimo da su oni bezverni, ali ni- nosi koristi dru{tvu a sebi zara|uje molitve radu. su u stawu dati odgovora wihovim viso- izdr`avawe. Opomenimo se da, svaki po{ten rad ne kim ose}ajima. Svakome je poznato, da u tako velikom samo da je sredstvo protiv lewosti, sva- Oni gorke suze liju za vreme propove- dru{tvu, kao {to je dr`ava, nemogu}e je kog dela i poroka, ve} i sredstvo za do- di s crkvene predikaonice, a na pitawa biti bezzemqodelca,trgovca, upravqa - stignu}e ~istote du{e i budu}eg bla- da li su razumeli ono {to je sve{tenik ~a, sve{tenika, vojske, u~enih qudi ve- `enstva. govorio? Odgovaraju: Bog zna. “Za{to

18 ______DABAR______pla~ete? pitate vi, i oni vam obja{wa- vaju: zato, {to sebe smatraju za velike gre{nike. UZROCI QUTWE Kod ovakvih qudi vrlo }emo ~esto na- i}i na pogre{no razumevawe hri{}an- Nekada je `iveo jedan ~ovek, koji svog suseda, koji ga je pobedio svojim skih istina; izme{ano jevan|eqsko u~e- se jako qutio, ali se veku posle toga strpqewem i hladnokrvno{}u kako we i predawe Crkveno sa najni{tavni- zato kajao. On je mislio: “Nevaqali to on mo`e podnositi uvrede i ovaj jim, izopa~enim pojmovima; pretpostav- qewe sujeverja `ivoj i pravoj zapovesti su qudi uzrok mojoj qutwi; oti}i}i mu odgovori: “Prijatequ moj, odmah zakona Bo`ijeg; tajanstveno gledi{te }u u {umu da `ivim, ne}u tamo niko- }u ti odgovoriti. Po prirodi ja sam na bi}e i rad ~ovekov i na prirodu koja ga videti, ne}u ~uti ni{ta r|avo i bio tako isto buran i plahovit kao i ga okru`ava. ne}u se imati na{ta naqutiti”. Ta- ti. Primetio sam, da qudi kad se Na taj na~in, varnica detiwe vere, ko je i u~inio. Oti{ao je u {umu kod naqute, uvek jako vi~u i pomislio koja tiwa u ~ove~ijem srcu; a koja se ne jednog izvora, u kr{u i po~eo je pra- sam, da kad bi mogao da se uzdr`im i hrani poznavawem istine, kao da je ba~e- viti kolibu. Od te{kog rada bio se ne vi~em, onda se ne bi qutio mogao na na pustom mestu i jako se raspali pri oznojio i da bi se rashladio hladnom bih ugu{iti svoju qutwu. Zato sam duvawu pogodnog vetra, ili pak sa svim vodom, metnuo je svoj kr~ag pod iz- postavio sebi pravilo, da nikad ne is~ezava. Sujeverje je nedostojna glupost za ~o- vor. Kr~ag nije imao svoju dr{ku, vi~em, ne podi`em svoj glas iznad veka. Slabog ~oveka predaje varalicama, ve} ga je nosio na uzici. Od jakog obi~nog govora i bri`qivo ~uvaju- jer umesto ute{ne nade na Svemogu}eg, nadirawa izvorske vode, kr~ag se }i ovo pravilo, blagodare}i Bogu, Premudrog i Svesilnog Boga, bez~ije prevrne te se voda prospe i kad se potpuno sam udesio, sa svojim od pri- voqe ni dlaka s na{e glave ne otpada, on ve} ovo nekoliko puta ponovilo, rode neuzdr`qivim jezikom”. ose}a samo strah od neobi~nog i besmi- pustiwak se naquti, potegne svoj kr- Temeq je svih vrlina, vladawe so- slenog slu~aja. ~agokamentegarazbije.Odmahjepo bom. Ako ~ovek popusti svojim }udi- P. T. Z. obi~aju do{lo kajawe i kad je ugle- ma i strastima, od toga je trenutka dao par~ad od kr~aga, rekao je u sebi: izgubio svoju moralnu slobodu. Arhijerej trajnopoqski za- “kakav sam glupak, mislio sam da `ele da vidi prepodobnog Maksi- qutina u mene ulazi a ona iz mene iz- o. T. ma Kapsokaliva i da razgovara sa lazi; vrati}u se iz ove pustiwe wim. U pratwi svoga |akona on qudima, da bi mogao dobiti dobar Jednom putuju}i u svoju postojbinu svojoj doputova u Svetu Goru. Da bi savet i moliti se, da se moje srce po- roditeqskoj ku}i, Simeon N. Bogoslov, sti`e proverio glasove o prozorqivos- pravi. na reku Galos u Vitiniji. Kraj reke vide jednog ti prepodobnog Maksima, arhije- Uzroci qutwe nisu izvan nas, ve} ribara i upita ga da li ima da mu proda ribe. rej se napravi |akonom a svoga |a- u nama samima. Oni ne zavise od ka- Ovaj mu se po`ali da od rane zore evo ~itavih kona obu~e u svoje arhijerejske kvih spoqa{wih okolnosti, ve} od dvanaest sati lovi, i ni{ta nije ulovio. ode`de. I kad arhijerej, obu~en du{evnog stawa onih koji se qute. Svetiteq mu onda predlo`i: “Baci udicu u ime kao |akon, u|e predhodno k wemu Qutina je {tetna za ~oveka, zato je moje, i ako {to Bo`jom pomo}u uhvati{, ti mole}i ga da primi trajnopoq- treba izbegavati. Treba se setiti }e{ mi prodati”. Ribar baci udicu, i tog ~asa skog vladiku, prepodobni mu od- apostolskih re~i: “budi spor srditi upeca veliku ribu, uze je i strpa pod svoju kaba- govori: “Ne ku{aj moju ubogost, se, jer srdwa ~ove~ja, ne ~ini pravde nicu. Svetiteq mu onda re~e: “Evo ti novac sveti vladiko, nego me blagoslo- Bo`ije” (Jak. 1, 19-10). Naro~ito se kao {to smo ugovorili, i daj mi ribu koju si vi. Oprosti mi, nastavi on, ja vi- treba ~uvati da u qutini ne u~inimo uhvatio u ime moje”. Ribar mu na to odgovori: deh kako vi s |akonom izmewaste {to na `ao svome bli`wemu. “Ona treba meni za jednog senatora i ne}u da je odelo”. Arhijerej zamoli opro- Ako osetite da ste quti ne govo- prodam”. Svetiteq nastavi svoj put, i tek se {taj od prepodobnog, i vrati se rite, da se ne bi vi{e qutili. Treba odma~e, a ribaru se otr`e riba ispod kabanice, od wega sa velikom kori{}u po sa~uvati hladnokrvnost, jer qutwa bu}nu u reku i izgubi se. svoju du{u. nije nikakav dokaz. Neko je zapitao

19 ______DABAR______STID - Svedo~anstvo o grehu i pomo} u borbi protiv greha -

Postoji jedna divna osobina u na{e samoqubive i sebi~ne namere prestupawe, neprili~an postupak. qudskoj prirodi, koja mu poma`e da i dela, ako smo se na primer lice- A kako }e nam tek onda biti na onom se uzdr`ava od grehova. To je stid. merno predstavqali blago~estivim, svetu, pred Bogom, svetim an|elima Divna qudska osobina! ^ovek, obu- ako smo davali novac u crkvu i siro- i svim qudskim rodom? Kako }e mo zet stidom, dolazi iznenada u tako masima iz sujete, odlazili na bogou- tada, u takvom saboru slu{ati ste{wen i neprijatan polo`aj da ne godna mesta u te`wi da dobijemo na- otkrivewe i izobli~ewe svih na{ih zna kuda bi po{ao. Najradije bi po- gradu. Stidimo se kada se otkrivaju tokom celog `ivota ~iwenih greho- begao od qudi... na{a zla dela, kada smo nekog otvo- va, javnih i tajnih zlih dela, i ne sa- Kakva je to osobina? [ta je to reno osudili, ismejali, ako smo ne- mo zlih dela, ve} i misli, namera, stid? Stid se kao i strah javqa u dva kog obmanuli ili tajno ne{to tu|e `eqa i svih raspolo`ewa prema vida. Prvi je stidqivost - osobina prisvojili, ako smo prevarom dosti- grehu?! Kako }e nam biti? Tada }emo celomudrija i neporo~nosti. Ta oso- gli ~ast ili stekli sebi imovinu. samo po`eleti da nestane sunca, da bina pripada de~ijem i mla|em uzra- Postidimo se kada postanu poznata ne bi vi{e bilo dana i svetlosti Bo- stu, kao neporo~nom, kome su strane na{a zla raspolo`ewa i strasti - `ije. Tada }emo po`eleti da pobeg- strasti koje uznemiruju starije. No, licemerstvo i laskawe, neiskre- nemo, ali ne}emo imati kuda, `ele- ponekad i stariji imaju takav stid, nost, prepredenost, zavist; zlura- }emo da se sakrijemo, ali ne}emo ako vole da ~uvaju celomudrije u mi- dost; kada postanu javna na{a tajna imati gde. Re}i }emo gorama: “Pad- slima, re~ima i delima i ako se gnu- doma}a bezakowa: pijanstvo, raz- nite na nas i sakrijte nas” (Otkr. {aju od svake pojave nemorala i gre- vrat, svadqivost. 6,16), ali se ni to ne}e dogoditi; do- ha u sebi. Ta osobina je i ona koju Kako nas je stid kad qudi upoznaju ziva}emo smrt, a ona }e bje`ati od apostol zapoveda, posebno hri{}an- na{a bezakowa i grehe! Te{ko nam nas (Otkr. 9,6). O kako je potrebno kama, kada ka`e da ukra{avaju sebe je da se pojavimo u dru{tvu. Kako priqe`no se moliti Bogu za to da dobrim delima, sa stidom i ~estito- mu~no ose}awe pro`ima na{a srca, stanemo nepostidno pre Sina ^ovje- {}u(1 Tim. 2; 9,10). Tako su celomu- kako je ono urezano na na{im lici- ~ijeg (Luka 21, 36), kada On do|e u dreni i neporo~ni bili prarodite- ma i time jo{ vi{e uveli~ava na{u slavi Oca svojega sa svetim an|eli- qi pre pada. Wima je bio nepoznat unutarwu pometenost i jad. ma!(Mark. 8,38). Kako je potrebno da onaj stid koji je sada svojstven nama. Kada je na jednom judejskom sabra- se trudimo da izbegavamo zla i sram- Postawe govori o wima da se oni, ka- wu (skupu), nakon {to je Gospod Isus na dela! ko nisu imali ode}e, nisu stideli Hristos iscelio zgr~enu `enu, sta- Stid ovoga `ivota je onaj koji nas (Post. 2, 25). A od ~ega su i imali da re{ina imaju}i negodovawe i zavist pora`ava ovde, u dru{tvu qudi; od se stide, budu}i neporo~ni i ~isti. prema Hristu, pred svima rekao da wega se uzdr`avamo ~iwewa javnih Stid, dakle, u svom pravom smislu je- Hristos naru{uje zakon Bo`iji zato bezakowa, sramnih i ru`nih postu- ste znamewe greha. On se javio istog {to iscequje subotom. Gospod je iz- paka. Upravo ti na{i zli postupci i ~asa po padu kako to vidimo na tim obli~io wegovo licemerje pred svi- gresi i ~ine da se stidimo. Mi jesmo istim na{im praroditeqima. Da, ma - i kako je tada bilo neprijatno i gre{nici iako nikada ne `elimo da stid je saznawe greha, ose}aj krivi- stidno tim Wegovim neprijatqima. izgledamo tako. A ~im na{i gresi ce, otvorena pojava na{ih nemo}i, Sti|ahu se prime}uje Jevan|elist, postanu javni, postaje nam te{ko i obli~avawe na{ih tajnih bezakowa. svi koji mu se protivqahu (Luka 13, nesnosno i stidimo se. Tako se tim Postidimo se ~im postanu javni na- 17). stidom uzdr`avamo od greha; po~i- {i nedostatci, koji su bili nepozna- Stid nas je da se poka`emo pred wemo da izbegavamo zla dela, da ne ti ili koje smo hteli da sakrijemo od qudima kad postanu poznata neka na- bi zbog wih izgubili dobar glas i qudi. Stidno nam je kad se otkriju {a zla dela, ~ak i samo jedno jedino po{tovawe u dru{tvu, da ne bi

20 ______DABAR______ukaqali svoje hri{}ansko zvawe de- wem i pokorno{}u vlastima, povi- lima neprili~nim wemu. A stid bu- novawe pravilima i ustanovama cr- Za vreme arhimandrita Savatija dogodi se du}eg veka, kada }e gre{nici biti kvenim i zakonima gra|anskim! A slede}e divno ~udo. Jedan seqak, koji `ivqa{e posramqeni na sveop{tem saboru onda celomudrije, skromnost, stid- u blizini obiteqi svetog Arsenija, zakopa u pred licem Boga i svetih an|ela? qivost, posebno me|u devojkama i {umi svoje blago, `ale}i da ga sa~uva. Posle ne- Taj stid neka nas uzdr`ava od svih, i `enama ranijih vremena! Te osobine kog vremena ovaj ~ovek do|e opet onamo gde be- onih tajnih i skrivenih grehova koji nisu bile samo wihov ukras ve} i {e sakriven wegov novac, stade ga tra`iti, ali nisu poznati qudima ve} samo jedi- pravilo `ivota, isto onoliko koli- ga ne mogade na}i. Seqak pade u veliku tugu, sta- de jadikovati i plakati. On ~ak htede i da se nom Bogu, koji }e i osvjetliti {to je ko sveto koliko je sveta za hri{}ane obesi, i ve} be{e privezao u`e za drvo. Utom sakriveno u tami i objaviti namjere uop{te ~istota `ivota i nepo- iznenada stade pred wega blagoobrazni mu` i srca (1. Kor. “,5). ro~nost. re~e mu: Za{to si, ~edo, namislio zlo u svom sr- Velika je Bo`ija milost prema Da li je isto tako i sada? Makar u cu? Za{to ho}e{ da pogubi{ du{u svoju i osu- ~oveku. Bra}o, Gospod Bog je usadio najmawoj meri? Ne i ne! O stawu sa- di{ sebe na ve~ne muke? u ~oveka takve sile i ose}awa koji vesti u na{e vreme svedo~i smawewe Seqaka spopade strah i trepet: on stade pla- mu poma`u da neporo~no slu`i Bogu uzajamnog poverewa, sva|e i parnice kati. Na pitawe krasnog mu`a, za{to tako gor- i da se uzdr`ava od greha i pada. Taj- ~esto i me|u ro|acima, nepo{tova- ko pla~e, on odgovori da je sakrio svoj novac i na sila savesti i unutra{wa ose}a- we roditeqa. Nedostatak straha po- ne mo`e da ga prona|e. Blagoobrazni mu` udari wa straha i stida - prirodna su i sva- kazuje na{e nepristojno pona{awe u `ezlom u zemqu i re~e: Na ovom mestu }e{ na}i kom ~oveku svojstveni glasovi koji hramu Bo`ijem, naru{avawe crkve- to {to tra`i{. - Seqak, raskopav{i zemqu, na- nikada ne }ute, zaustavqaju}i nas na nih ureda i pravila, svojevoqnost i |e svoje blago. Pora`en time, on stade blagoda- putu ka poroku i zovu}i nas na put ka mnoge druge stvari. O skromnosti i riti blagolikog mu`a i upita ga: Odakle si, ~a- vrlini; glasovi koji postojano sve- stidqivosti da i ne govorimo! Te sni o~e, i kako se zove{, da bih ti ja mogao za- do~e o na{em padu i uvek nam pred- osobine smatraju se ~ak nedostacima blagodariti {to si me spasao i {to sam na{ao stavqaju na{ greh stra{nim i po- i manama, a kao savr{enstva za obra- svoje blago. - Ja sam Arsenije i `ivim u obite- gubnim. zovanog ~oveka se progla{avaju ne- qi, podignutoj mojim trudom. Idi tamo i uznesi Te{konamaakoitiglasoviuna- skromnost i sloboda, ~ak i bestid- dostojnu blagodarnost Bogu. ma ne deluju, ako da tako ka`emo ne nost u odevawu i obra}awu jednoga Iz @itija svetih slu{amo sebe same i radimo ono od pola prema drugome. ~ega nas na{a sama priroda uzdr`a- Takvo je na{e vreme. Izgleda da va i opomiwe nas, protiv toga. A to {to se poboq{avaju spoqa{wi u- je na`alost ~esto upravo tako. Ako slovi `ivota, to se de{ava pad unut- Neki pobo`ni ~ovek, po svom sluzi, po- uporedimo sebe sa na{im blago~e- ra{weg stawa u ~oveku i uporedo sa sla prepodobnom Benediktu dva kr~aga vi- stivim precima uvide}emo veliku ve}im saznavawem i obrazovawem na. A sluga sakri negde uz put jedan kr~ag s razliku i to ne na na{u korist. Sa- (dana{wim, prim. prev.) ide i gubi- vinom, a drugi donese ocu. Prozorqivi sta- vest na{ih predaka pokazuje nam se u tak dobrih naklonosti i moralno rac, otpu{taju}i slugu re~e mu: Pazi, sin- kvarewe `ivota. najsvetlijem obliku: ona je za wih ko, da ne pije{ iz onog kr~aga {to si sa- bila bo`anstveni zakon, protiv ko- Potrebniji su nam sada, vi{e nego ga pogre{iti im je bilo isto tako ikad, saveti koje hri{}anima daju krio na putu, nego prospi ono vino i vide- stra{ni kao i protiv samog Boga. U Apostoli: “Ne saobra`avajte se }e{ {ta jeu wemu. Postidev{i se od ovog uzajamnim odnosima savest je za wih ovome vijeku, nego se preobra`avjte ukora, sluga se pokloni svetome i otide. A bila ubedqivija, vernija i ~vr{}a obnovqewem uma svoga da iskustvom kad sti`e do sakrivenog kr~aga, on, da bi od svih dokumenata. Data re~ ili poznate {ta je dobra i ugodna i savr- proverio star~eve re~i, stade zagledati u obe}awe bili su sveti i nezamenqi- {ena voqa Bo`ija” (Rimq. 12, 2). kr~ag, pa izli vino, i sa vinom ispade zmija. vi. A u kakvoj su tek meri bili pro- “Spasite se od ovoga pokvarenog ro- On se veoma upla{i, i kaja{e se zbog `eti stahom Bo`ijim, dubokim po- da” (Djela 2, 40). Bo`e na{ slava Te- u~iwenog greha. {tovawem prema svetiwi, po{tova- bi!

21 ______DABAR______

mu je du`nost stvarno pomo}i - pogu- ISPUWENA DU@NOST rati kola. Time {to je izgrdio ko~i- ja{a, mislio je da je ispunio svoju “Vera bez dela mrtva je” pre|e, pa }e posle lak{e biti. Na- du`nost i oti{ao zadovoqan, ube- (Jak. 2,17) sta}e blaga nizbrdica. Kquse |en, da je izvr{io jedno dobro delo. zapiwe iz sve snage da kola izvu~e uz Usput je sastavqao u mislima noti- Mr{avo, sipqivo kquse, upregnu- brdo. Le|a je tako pogurilo, da bez- cu za novine o bezdu{nom ko~ija{u, to u pretovarene taqige jedva kora- malo nali~i na jednogrbu kamilu, a koga bi policija trebala kazniti ~a po neravnoj kaldrmi. Ovda onda, nogama pravi sitne, `urne korake. {to je mu~io marvin~e. Cela notica zadihano od umora, frkne na nozdr- Bokovi se, zbog sipwe, ravnomerno sadr`ala je puno bole}ivosti i sa- ve, nadaju}i se, vaqda, da }e ja~im vrlo brzo di`u i spu{taju. Para na `aqewa za jadno kquse. Kao da su izbacivawem vazduha smawiti te- nozdrve mlazevima juri. Umorne no- wemu trebale zvu~ne re~i, bole}ivi ret, koji mu je nemilosrdni gospodar ge sve vi{e podrhtavaju. Na polovi- izrazi, a ne brza istinska pomo}! stavio na iznurenu snagu. Ali, na- ni uzbrdice snaga ga izdade, kle~e na Blizu nozdrva kqusetovih behu se protiv, sa svakim frkawem smawi- predwe noge, ali odmah poku{a da dokotrqale dve krupne suze. Ah, ko- vao se na teret, ve} otporna snaga ustane. Tek {to se oslonio na desnu liko je jada skupqeno u ovim dvema ove nevine `ivotiwe. Po kad-kad bi nogu, zaniha se i opet pade. Ko~ija{, kristalnim suzama; koliko je preko- bedno kquse, povijaju}i se od tereta, psuju}i gadno sve {to mu na usta do- ra za ~ove~nost qudi u wima bilo?! odmahnulo svojim netimarenim re- |e, pritr~a zadwim to~kovima, pot- Pqusak udaraca i daqe je padao i pom, a svaki zamah kao da nam je bol- ko~i ih da se kola ne vra}aju, a kquse ostavqao tragove na oznojenom, mr- no dobacivao prekor: qudi, {to vam o{inu nekoliko puta. Prikupiv{i {avom telu kqusetovu. A iz wegovih je svaki ~as na jeziku milosr|e, do- i posledwu snagu, ono ustade i cep- dobrih o~iju krunile su se suze i na- brota, qubav, pa ~ak i prema nepri- te}i celim telom poku{a da izvu~e gove{tavale bednim qudima: da su i jateqima, za{to nemate bar iskricu kola, ali i pored sveg usiqavawa ne `ivotiwe stvorewa bo`ja, koja ose- sa`aqewa prema meni va{em moga{e ni{ta u~initi. Oduprev{i }aju bolove i da i na wih treba pro- hranitequ?! Za{to me ovako bezdu- levom rukom o lev~u, ko~ija{ je de- streti zakon qubavi i milosr|a. {no mu~ite?! A wegov gospodar, bez snom i daqe {ibao po drhtavom telu Ba{ tada nailazilo je tu`an mr- sumwe, svestan svoga uobra`enog ~o- svog hraniteqa... Trebalo je malo tva~ki sprovod. Pred crnim, i{ara- ve~anskog dostojanstva, mirno kora- pomo}i, - samo jo{ jedan ~ovek da po- nim srebrnastom bojom, staklenim ~a kraj kola, neose}aju}i ni najmawe gurne kola i ona bi bila izvu~ena na kolima na trijestak koraka, i{ao je gri`u savesti, {to se wegovom kriv- bre`uqak pa bi posle moglo i samo sve{tenik u crnoj, {iritom oivi~e- wom mr{avo kquse tako bezdu{no kquse daqe vu}i. Ali qudi, {to ta- noj ode`di sa izra|enim belim kr- mu~i. Udubqen u svoje misli ~as po ko lepo pri~aju o qubavi, milosr|u, stom na le|ima. Wegovo blago lice, ~as bi o{inuo kquse, gone}i ga, da humanosti prolazili su mimo ovoga osen~eno kratkom, kovr~astom, me- mu {to pre zaslu`i novaca. - Za ovaj prizora sasvim ravnodu{no i svaki kom bradicom odsjajiva{e dobro- tovar - usput je ra~unao - dobi}u dva `urio za svojim li~nim poslom. tom. Wegove plave kao nebo o~i ot- dinara. Dobro je {to sam pretova- Wihovoga humanoga srca nije se ko- krivahu ne`nu, lako-upe~atqivu du- rio ina~e ne bi bilo ni {est gro{a. snulo stradawe ove `ivotiwe a ona {u. Dok je on, kao telesni ~ovek ko- Od ove zarade kupi}u kqusetu za dva ih je tako mole}ivo pogledala... - Ko ra~ao kaldrmom, dotle je u wemu dru- gro{asena,dostamuje,azazob}eda bi se jo{ ponizio, da ulicom gura ko- gi, du{evni ~ovek kora~ao po cvet- oprosti. Ako }e mo pravo nema se za- la - mislili su uobra`eni prolazni- nim perivojima du{inim i sawao o {to ni kupiti. Dok nabavim leba i s ci?! - Ta to bi tako prosta~ki bilo! beskrajnom dobru vaskolikog ~ove- leba za sutra{wi obrok, tek ako mi Pro{ao je tuda i jedan ~lan dru{tva ~anstva. Zbog toga wegove o~i, kao ostane koja crkavica za jedno dve ra- za za{titu `ivotiwa. On je mimo- da su slabo primale spoqne utiske, kice, da se kao ~ovek potkrepim. gred izgrdio ko~ija{a i zapisao no, naprotiv, kroz wih se rasipahu Ima jo{ jedna mala uzbrdica da se wegov broj. Ali ni pomislio nije, da zraci unutarwe dobre du{e, pod ~i-

22 ______DABAR______jim pogledom zamire svako zlo. I tebi i ovoj `ivotiwi, koja tako isto okoreli zlikovac pomilovan ovim ose}a bolove i umor kao i qudi, po- MOLITVA - MUZIKA pastirskim pogledom po~iwe kravi- mognem. Najve}u zahvalnost u~ini- KOJA ISPUWAVA ti svoju surovu du{u za dobro i uzvi- }e{ mi, ako od sada ne bude{ mu~io {eno. Tek kad je pri{ao dosta blizu, ni ovo, ni ikoje drugo marvin~e, i ^ITAVU DU[U sve{tenik je opazio ko~ija{evo ne- ako ne bude{ psovao. - Nikada, dobri milosrdno {ibawe i stradawe bed- o~e,- tronuto odgovori ko~ija{. I S po~etka otac Aleksej je malo govorio sa mnom o ne `ivotiwe; video je prizor, koji tada mu se u~ini kao da gleda pred so- molitvi; samo me je posmatrao u crkvi. ga je do srca tronuo. Nije imao vre- bom ne obi~nog sve{tenika, no sve- Kada sam mu se jednom po`alila da mi se kod ku}e mena ni da razmisli, da li sme, s ob- tog ~oveka, pravog apostola Hristo- prava molitva retko javqa i da je ona obi~no hladna i zirom na hladni pisani zakon, pod va. Dok je sve{tenik vr{io ovu du- rasejana, kazao je: osve}enim ode`dama gurati kola. `nost, sprovod se zaustavio za jedan - Za molitvu je potreban mir, a vi ga sad nemate. Samo je imao toliko vremena da se trenutak. Na prisutnike pratwe po- Rastrzani ste na mnogo strana i to vas fizi~ki pre- zapita, {ta bi Hristos, ~iji je on za- stupak sve{tenikov nejednako je uti- mara. Pri tome se molitva ne javqa. Kad je `ivot ta- stupnik na zemqi, sad u ovom trenut- cao. Jedni, koji u sve{teniku gledaju kav kakvog ga trenutno vi imate, onda se ~ovek mora ku uradio. I kao odgovor na ovo pla}enog ~oveka za vr{ewe obreda, moliti umom, ne obra}aju}i pa`wu {to se du{a ne pitawe sinu mu misao: dobro je delo sve~anih i tu`nih verskih ceremo- odaziva na re~i molitve. Ali, navikavajte se na wih. najve}a svetiwa, svetije od svih ode- nija, u du{i svojoj osu|ivali su sve- Ne mari {to je va{a molitva samo umna, neka je kakva `di, od svih hramova, od svih oltara; {tenika, {to je ovim postupkom po- bilo, samo se i daqe molite... Ne tra`ite od sebe - Hristos bi dobro delo u~inio, pa remetio tu`no, harmoni~no kretawe ono {to sad ne mo`ete posti}i. Ne padajte u o~ajawe. ma se sve, vekovima osve{tane form- sprovoda. Drugi, na `alost mawi Kad se umiri va{ `ivot onda }e biti mogu}no, sad ne. e poni{tile. - Na posao! U ode`dama broj qudi, koji u sve{teniku gledaju pri|e kolima i po~e ih gurati, a ko- pastira du{e i slu`iteqa ne kame- ~ija{u blago primeti: - Ne psuj, bra- nog oltara, no prestola {to se u srcu te, ne ru`i svetiwe, no baci bi~, pa ~ovekovom nalazi, sa koga treba kad obema rukama poguraj. Iznena|en po- da ide gore, nebu - behu tronuti delom javom neobi~nog pomaga~a, ko~ija{ ovoga po rastu malog a po srcu tako je namah bacio bi~ i udvojenom sna- velikog sve{tenika, prijem~ivog gom odupro u kola. Mesto psovke po- ~ak i za bole `ivotiwa. Sprovod se tekle su sa wegovih usana re~i milo- odmah daqe krenuo i monotono kli- {te: \i, bato, |i... ajd, rode, ajd!... Za zio {irokim ulicama. Sve{tenik je tren oka kola su bila na bre`uqku. ose}ao nadzemaqsku radost; wegova Ovde ih ko~ija{ zaustavi da kquse se du{a penila miqem, koje nastupa odahne. ^im su kola stala, bedna se posle ispuwena du`nosti i izvr{e- `ivotiwa sva strese, kao da time hte- nog dobrog dela. Ovog momenta u hra- de zbaciti teret, koji je do malo~as mu wegova srca bio je Hristos i, mu~a{e, duboko odahnu i frknuv{i blagosiqaju}i u~iweno delo, tiho okrete glavu nazad, i blagorodno po- mu je govorio: - Svaki ~ovek, ba{ kao gleda u sve{tenika. A ko~ija{, u ~i- ovo jadno kquse, vu~e svoje te{ke `i- jim grudima ovog trenutka be{e ble- votne taqige, natovarene bedama, mu- snula hri{}anska du{a, pri|e, skide kama i nevoqama. Sve{tenici moji kapu i celiva mu ruku. - Hvala ti, pomozite qudima, da svoje pregoleme o~e, na istinskoj pomo}i - zbuweno terete izvuku po neravnom, `ivot- Drugom prilikom mi je rekao: pro{apta - i oprosti. - Bogu jednom nom putu na visoki breg. “Na du`no- - Treba da nau~imo da se molimo i kad svira gra- pripada hvala, sine, - odvrati mu sve- sti” mofon, i kad se igra i pri svemu ovom - i pokazao na {tenik - a meni je bila du`nost, da P. H. ulicu.

23 ______DABAR______Na po~etku mog duhovnog `ivota ose}ala sam se {ta ga sve posle smrti o~ekuje za wegovo slu`ewe ju du{u i karakter podesimo tako da wemu bude lako izuzetno lepo onog dana kad bih se pri~estila i, uop- Bogu. Na{e je da svim bi}em zavolimo Gospoda, da Mu da `ivi s nama? {te ose}ala bih se tako bar jednom mese~no. Volela predamo celoga sebe, da sve svoje misli, sva ose}awa, Qubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim, svom sam mnogo to izuzetno stawe du{e i ako se nisam u sva svoja dela upravimo na ono {to je Gospodu ugodno; misli svojom i svom snagom svojom i bli`wega kao sa- wemu nalazila, tugovala sam. No, dogodilo se da je da radimo na zemqi ono {to je Wemu po voqi. moga sebe. pro{lo vi{e meseci a utehe nije bilo. Oti{la sam - Kao {to se trudi{ da za ~oveka koga voli{ ~i- Velike su ove re~i, velika je i te{ka ovo stvar, ocu Alekseju i sve mu ispri~ala: ni{ sve {to on voli i tra`i, tako - samo u beskrajno draga moja - dodao je starac. - Voleti bli`we kao sa- - Ranije ne bi pro{lo ni mesec dana a da ne ose- ve}em stepenu - treba ~initi i za Gospoda. mog sebe, kad i samog Boga ~esto volimo mawe nego se- tim tu radost u du{i, a evo koliko je sada meseci pro- be! A tu treba bli`weg voleti koji te je toliko puta {lo i - ni{ta. Te{ko mi je. Meni je potrebno da to o`alostio, povredio, zaboravio. A ti ga sad, eto, vo- ponovo do`ivim. O~e, u~inite da opet tako bude! li kao samog sebe i vi{e nego sebe! U~inite! No, samo ~ine}i tako radili bismo ono {to je Go- Pa`qivo me je posmatrao i - po{to je razumeo da spodu ugodno i {to je Spasiteq toliko puta tra`io govorim ovako iz neznawa i da u stvari ne razumem od nas, i na{a savest bi bila ~ista i srce se ispunilo {ta tra`im - nije se naqutio, prosto je rekao: rado{}u od saznawa da je Gospod zadovoqan nama. - Sedite. Otac Aleksej je opet govorio kako je te{ko pre- Ostala sam i daqe kle~e}i kraj wegovih nogu. dati sebe Bogu, kako je te`ak put koji vodi Gospodu, - Dakle ho}ete simfoniju radosti za svoju du{u. kako samo s Bo`jom pomo}u mo`emo i}i napred i ka- Vidi ti we; woj je potrebna simfonija! ko bismo propali ve} na samom po~etku da smo prepu- Mislila sam da sam tra`ila ne{to dobro, a on je {teni samima sebi. Govorio mi je daqe kako se treba to moje dobro smatrao r|avim. Bila sam zbuwena. neprestano moliti: Pomozi, Gospode! Smiluj se na - Znate ve} - nastavio je - da se u svetu prire|uju mene nemo}nu! koncerti i ~ovek s u`ivawem slu{a divne zvuke ka- - Moliti se treba samo za jedno: da ti se Gospod kve lepe simfonije i ~esto, zajedno s kompozitorom, smiluje i da ti oprosti grehe. Molitva daje snage da pre`ivqava wegovo delo. Tako je i u molitvi. Moli{ `ivimo, daje snage da ispravimo svoj `ivot i slu`i- se, a molitva ti je monotona. Biva veoma te{ko tada. mo Wemu onako kako On to `eli. Trudi{ se, a molitva je suva i rasejana. I eto, tada Blagodarite Mu neprestano za Wegovo veliko nam se {aqe za utehu i ohrabrewe divna, svetla moli- dugotrpqewe i milosr|e i - za sve. A moliti za sebe tva. To je kao neka nebeska simfonija, duhovna muzika du{evnu radost i telesna dobra, ne treba. koja ispuwava ~itavu du{u. Na ~oveka se izliva ozgo [ta je Spasiteq rekao? [ta je On zapovedio? Kao {to je u `ivotu potrebno zaboraviti sebe i potok divnih nebeskih zvukova. Klonulost i [ta je Wemu ugodno? [ta bi On `eleo da dobije od `iveti `ivotom drugih, tako je i u molitvi potrebno ~amotiwa i{~ezavaju. U tim trenucima mo`emo i da mene? - to su misli koje treba da ispuwavaju um, du{u zaboraviti sebe, svoju du{u i, moliti od Gospoda sa- zaboravimo gde se nalazimo. Radost i mir ispuwavaju i srce ~ovekovo. mo snage da izvr{imo Wegove zapovesti ovde na du{u. ^ujte: radost i mir! I, kao {to posle zemaqske Za{to nas je Bog poslao na zemqu? Zato da bismo zemqi. simfonije weni posledwi akordi jo{ dugo odjekuju u tu radili i trudili se za Wega; da bismo tu - Sasvim, sasvim zaboravite celu sebe, savr{eno u{ima, tako i nebeska simfonija ostavqa dubok trag ispuwavali Wegovu voqu, Wegove `eqe, Wegove zapo- zaboravite i `ivite `ivotom drugih - nastavio je o. u du{i i ova je posle jo{ dugo slu{a. vesti. Mi smo do{qaci na zemqi a ako se svim silama Aleksej. - Na sebe nikad ne mislite, za sebe ni{ta ne No, to {to Bog daje ~ovekovoj du{i za utehu i budemo trudili za Gospoda i slu`ili Mu, onda }e nas tra`ite. Zaboravite sebe, svoje “ja”, zaboravite sa- ohrabrewe, treba samo ~ekati, a moliti se za to ne On - kad do|e vreme - uzeti natrag Sebi, u na{u domo- svim i svoju du{u i wene `eqe i te`we. Primite do- sme nikada. Jeste li razumeli? Nikada! Treba samo vinu. bro samo jedno: slu`ite svim silama i vi{e od svojih uvek blagodariti Gospodu {to nam po Svojoj velikoj A {ta je najprijatnije Gospodu? [ta On toliko sila Gospodu Bogu svome, slu`e}i bli`wima i vole}i qubavi i milosti {aqe takvu utehu ne gledaju}i na `eli? ^emu se On toliko raduje kad to ispuwavamo? ih vi{e nego samu sebe Razumete li? na{a bezakowa. A moliti se za to, tra`iti to - nika- To je qubav prema bli`wima. - Oh, da i te kako - odgovorila sam. - Samo je to su- ko! [ta mo`e biti milije Gospodu nego da vidi kako vi{e te{ko. U`asno te{ko. Zatim je stao sa odu{evqewem da govori kako nije se mi mnogo ~ega li{avamo da bismo to dali - Zato vam je Gospod poslao za utehu i ohrabrewe potrebno da ~ovek postavi sebi za ciq spasewe svoje bli`wem, kako se mnogo ~ega odri~emo da bismo sa~u- nebesku simfoniju. du{e (ono }e ve} samo po sebi do}i), niti da misli vali wegov mir, kako se obuzdavamo i trudimo da svo-

24 ______DABAR______

losti, ali nagrade za svoj rad ne}e do- Jednoga dana prepodobni Benedikt, po @IVOT biti. Je li to pravo? obi~aju svom, kasno uve~e je|a{e za trpezom, a mlad Nauka Hristova obe}ava na{ raj i monah, sin nekog bogatog vlastelina, staja{e kraj Hristova nauka ne daje ~ove~ijoj to svima, koji vr{e zapovesti trpeze sa sve}om i sve}a{e mu. I monah stade u gor- du{i samo mir, ona daje i `ivot, wegove. Taj raj bi}e ve~an, i samo u dom umu svom misliti: Ko je ovaj pred kojim ja sto- istinski `ivot. Kad su prvi qudi tome raju qudi mogu posti}i puno jim, i dr`e}i sve}u slu`im mu kao rob? Za{to ovom pogre{ili i greh postao gospodar razvi}e svojih duhovnih sila. ^o- mr{avom starcu slu`im? Dok je on tako pomi{qao sveta, potok bo`anskog `ivota po- ve~ja du{a te`i ve~nosti, te`i Bo- u umu svom, wegova se misao ne utaji od prozorqivog ~eo je postepeno usahwavati. To je i gu, i ona nikada ne mo`e biti starca, i on ga o~inski prekori krotko mu govore- prirodno, jer su se qudi udaqili od zadovoqna bez Boga. }i: ^edo, oseni krsnim znakom srce svoje, jer se u Boga, izvora ~istog, svetog i praved- tebi pojavquju gorde pomisli. Pazi na sebe! I do- nog `ivota. Smisao ~ove~ijeg `ivo- zvav{i druge poslu{nike, naredi da uzmu sve}u iz ta bio je u vlasti, bogatstvu, nauci, wegovih ruku. A on iza{av{i iz kelije, se|a{e pla- ve{tini, u`ivawima, i zadovoq- ~u}i. I upitan od bratije za{to ga otac odasla, on stvima. Hristos nam je svojom nau- im kaza za svoje gorde pomisli. I svi se divqahu kom i svojim stradawem za nas na kr- prozorqivosti o~evoj, da se pred wim ni misli srca stu, prokr~io put izvoru bo`anskog ne mogu sakriti. `ivota; On nam je povratio qubav Oca nebeskog i ponovo nas je sprija- Izi|e jednom prepodobni Benedikt teqio s Wim. Ovaj je `ivot bez sa bratijom na imawe da rade u gradini. A samoqubqa i gordosti, ~ist i svet; zemqodelac neki, sav uplakan, do|e u mana- stir nose}i na rukama svog umrlog sina ma- `ivot, bogat duhovnih darova i de- log, i tra`a{e prepodobnog. Reko{e mu da lima hri{}anske qubavi; `ivot, u on sa bratijom na imawu radi i da }e dockan kome ~ove~ji duh nalazi svu puno}u do}i. Tada ~ovek taj, polo`iv{i mrtvog si- svoga bi}a, u kome ~ove~je bi}e sa na pred vratima manastirskim, potr~a k prepodobnom, i srete ga na putu gde se vra}a svima svojim silama dosti`e svoje s rada u manastir, i stade sa suzama vapiti k vi{e savr{enstvo; `ivot potpun, svetome, govore}i: Daj mi sina mog, o~e, daj ve~an, bo`anski. mi sina! A ~ovek Bo`ji za~u|en upita ga: Eda li ja uzeh sina tvoga? ^ovek odgovori: Ima qudi, koji govore o drugom `i- Hristos nam svojom naukom daje Sin moj umre, nego do|i i vaskrsni ga! ^uv- votu i obe}avaju raj na zemqi, ali im svoj `ivot, u kome nema sebi~nosti, {i ove re~i, prepodobni se veoma o`alosti smetaju kapitalisti, dr`ava, crkva i `ivot pun saose}awa i qubavi pre- i re~e k bratiji: Begajmo bra}o, begajmo! jer vojska. Oni rade svim silama da ove ma svima qudima. Ovakav `ivot ~i- vaskrsavati mrtve nije na{ posao, nego po- sao svetih Apostola. - A ~ovek od silne du- ustanove uni{te, misle}i da }e posle ni, da se qudi zbli`avaju i zdru`uju, {evne patwe zakliwa{e se govore}i: Ne}u ovoga svi imati u izobiqu i svima }e toliko se me|u sobom sro|avaju, da, oti}i odavde dok sina mog ne vaskrsne{! - biti dobro. Ova obe}awa mogu preva- ranije tu|i, oni postaju bra}a u Hri- Tada prepodobni pri|a k telu umrlog dete- riti samo qude, koji pravilno ne mi- stu; radosti i stradawa jednih, jesu i ta, prekloni s bratijom kolena na molitvu, i govora{e k Bogu: Gospode, ne gledaj na mo- sle, jer zaboravqaju dva fakta koji drugih, i qudi po~iwu razumevati da je grehe nego na veru ovog ~oveka, koji se mo- vladaju svetom: smrt i sebi~nost. Za- je prava sre}a u tome, ako `elimo li da mu sin vaskrsne, te vrati du{u ovome {to }e nam zemaqski raj ako nema be- sre}u drugima. Pred qudima se ot- telu! - Svetiteq jo{ ne be{e zavr{io mo- smr}a, i na {ta }e nam on, kad ne mo`e kriva svet qubavi, i svaki se ose}a litvu, a mrtvo telo po~e pokazivati znake `ivota i micati se. Tada ga svetiteq uze za do}i sada, ve} }e do}i i pri najboqim kao ponova ro|en. Istina, i u ovom ruku, podi`e dete `ivo i zdravo, i dade ga uslovima u vrlo dalekoj budu}nosti. `ivotu ima `alosti, muka i nesre}a, ocu wegovu. - I svi slavqahu Boga za ovakvo A dotle, {ta }e biti sa onim nara- ali se sve to rado snosi, sa verom i preslavno ~udo. A i mnoga druga predivna {tajima, koji rade na tome, da taj raj jakom nadom, da }e, posle kratkog ~udesa u~ini ovaj ~udotvorni otac, o kojima op{irno pi{e sveti Grigorije Dvojeslov, do|e. Oni }e izumreti jedni za drugi- zemaqskog stradawa, nastati ve~an, papa rimski. ma posle velikih te{ko}a, muka i `a- sre}an i pravi `ivot.

25 ______DABAR______

Iz na{e slavne pro{losti MISIJE MONA[KE “PISANIJE”

Nismo mi, Srbi, od ju~e. Nekada su se igumani i duhovnici manastira obra- Ciq uvek isti: da se odricawem i darivawem Veli~anstvena je vekovna ba{tina }ali vladarima radi pomo}i wihovim ugro`enim zemaqskog i prolaznog sti~e duhovno i ve~no, na{ih predaka. Da je potomci sa bratstvima. nepropadqivo. ponosom pronose u potowe vekove. Sada su se monasi, predstavqaju}i manastir, kre- Ve} u drugoj polovini H¤ veka Hilandar je, zbog Da traje dok je na{e krvi i imena. tali na daleke pute, u pisaniju. Da od vernika, od svog turskih porobqavawa, ostao bez ve}eg dela svog vla- naroda i drugih pravoslavaca potra`e pomo} koja stelinstva. Sredinom H¤£ veka, a verovatno i pre to- U ranijim tekstovima objavqenim pod ovim nadna- omogu}ava opstanak. A vernici, narod imali su mnoge ga, Hilandarci su po{li {irom balkanskih zemaqa slovom - prise}aju}i se na{e slavne pro{losti - bi- duhovne i religiozne motive za darivawe manastira, da prikupqaju darove i priloge. Predvo|eni ugled- lo je re~i o vremenima kada su srpski vladari i vla- za davawe priloga: za du{u - radi wenog ve~nog nim i sposobnim duhovnicima, Hilandarci su sobom stela obasipali svoje zadu`bine bogatim darovima, spasewa posle smrti; za grob - da darodavac bude nosili bogoslu`bene kwige, kao i `itija srpskih uve}avali wihova vlastelinstva, bogatili wihove ri- sahrawen kod manastira; za pomen - pomiwawe na vladara i arhiepiskopa koje su ~itali prilo`nicima, znice, opremali bolnice, umno`avali biblioteke... bogoslu`ewima `ivih i mrtvih iz svoje porodice: se- o`ivqavaju}i wihovu istorijsku svest. Tako je bio obasipan i Hilandar - od wegovog osniva- be, dece, roditeqa; za postrig - radi stupawa u brat- Kwige sa imenima mnogih prilo`nika koje su sa- ~a smernog monaha Simeona - nekada{weg velikog `u- stvo manastira primawem mona{kog zaveta. ~uvane u Hilandaru - tzv. parusije ili proskominije pana Stefana Nemawe - i svih potowih Nemawi}a: od jo{ iz H¤£ veka - dokazuju dokle je dopirao taj Hilan- kraqeva Prvoven~anog do De~anskog i careva Du{ana darski uticaj. i Uro{a, da bi se to odr`alo do posledwih despota A 1550. godine po{lo se i u Rusiju: iguman Hilan- Sremskih iz loze Brankovi}a... Od kraja H££ do po~et- dara Pajsije, s trojicom staraca, zamolio je cara Iva- ka H¤£ veka, vi{e od tri stotine godina... na Groznog za za{titu i pomo}. Car je dao bogate da- Zatotrebane{tore}iiovremenimakadajesve- rove za manastir i dozvolu za skupqawe priloga po ga toga nestalo, kada su te zadu`bine, a posebno Hi- Rusiji, 1556. godine. Time po~iwu redovna putovawa landar, ostale bez mnogih vidova izda{ne pomo}i, a hilandaraca u Rusiju, koja }e se nastaviti sve do H£H Hilandar i bez svog dubqeg pravoslavnog zale|a kada veka. je - bio “srce” odvojen od tela kome pripada... O vre- Hilandarci su ve} od po~etka H¤££ veka prisutni menima kada je trebalo hrabrosti i upornosti, snage i na podru~ju Habsbur{ke Monarhije, i pored toga i mudrosti da se opstane i pre`ivi... Od H¤£ do H£H {to se tamo ~esto ~ine smetwe wihovih sakupqa~a veka, opet vi{e od tri stotine godina... priloga. Hilandarci, su ipak, uspeli da im austrijski Turci su bili gospodari od Carigrada do Budima, car Leopold I izda, 1688. godine, dozvolu za sakupqa- od Crnog do Jadranskog mora. Po~elo je to ve} od dru- we priloga u zemqama wegove vladavine. ge polovine H£¤ veka... Vremena velikog zadu`binar- To se jo{ u ve}oj meri pro{irilo kada su posle stva, wegovog motiva i oblika - bila su pro{lost. Velike seobe Srba pod patrijarhom Arsenijem Tre- Prilike su se izmenile. Turskim osvajawima ugro`e- }im ^arnojevi}em, 1690. godine, Hilandarski sakup- ni su mnogi manastiri i wihovi metosi - opqa~kani, qa~i priloga imali punu podr{ku Karlova~ke mi- opusto{eni, razarani.... Od hilandarskih i mnogih tropolije, koja je obuhvatala sve Srbe u Austrijskoj drugih metoha do sravwewa sa zemqom manastira Sve- carevini. tih Arhan|ela kod Prizrena - veli~anstvene zadu- U H¤£££ veku Hilandar je duhovno i materijalno `bine cara Du{ana. Stradala je pokretna i nepokret- povezan sa glavnim podunavskim centrima srpskog na imovina. Osiroma{ena manastirska bratstva mo- gra|anstva, a te veze razgranava i na {ire balkansko rala su potra`iti na~in da pre`ive, da ne budu uni- podru~je. Hilandarski monasi rado su primani i {te- {tena. Tako je od H¤£ veka veliki zamah dobio jedan Darovi su, naj~e{}e, bili u vidu nepokretne imo- dro darivani me|u Bugarima i Cincarima... Dopiru davna{wi vid sticawa sredstava neophodnih za `ivot vine: wive, livade, vinogradi. A poklawani su i ra- Hilandarci do pravoslavaca na Istoku u Smirni, do i opstanak manastira - prikupaqawe darova i prilo- zni skupoceni predmeti, kwige. Prilozi su bili u onih na Zapadu: Boke Kotorske, Dubrova~ke Republi- ga od vernika - takozvana pisanija. novcu. ke, Dalmacije, Trsta...

26 ______DABAR______U H£H veku Hilandar je, besprimernom uporno{}u Treba dodati ne{toioStudenici. Weni monasi Srpskog u pravoslavnim zemqama u koje su putovali, svog bratstva, na {irokim prostranstvima pravoslav- otisnuli su se na daleke puteve “pisanije” ne{to ka- sada su i Studeni~ani to isto preduzimali isti~u}i qa: od Moskve do Trsta, od Jerusalima do Sentandre- snije nego drugi, bili su od wih, verovatno, materi- da se wihov manastir smatra kao obiteq Svetog Si- je, a pre svega gde je `iveo srpski narod - postao sve- jalno boqe obezbe|eni, ili su ih mimoi{le horde meona, da tu ve} preko 450 godina po~ivaju wegove ~u- tiwa kultnog zna~aja i neodvojivi deo duhovne ba{ti- ru{iteqa, pqa~ka{a i paliku}a. dotvorne i miroto~ive mo{ti, da je wihov manastir ne srpskog naroda. U tome je svoju ne malu ulogu ima- sredi{te kulta Svetog Simeona Novog Miroto~ca. la i vi{evekovna “pisanija” Hilandarskih monaha. I u H¤£££ veku Studeni~ki monasi opet putuju u Ovaj primer Hilandarskog bratstva sledila su i Rusiju: 1703. sa arhimandritom Pahomijem, kada je car bratstva mnogih drugih srpskih manastira, jer prete- Petar Veliki darovao manastiru 100 rubaqa. Zatim {ki uslovi robovawa svima su nametali neophodnost tek 1758. godine, jer su Austrijsko - Turski ratovi u tra`ewa svakovrsnih vidova delovawa koji omogu}a- prvoj polovini H¤£££ veka ometali putovawe u daleku vaju `ivot manastira: da se sve}e i kandila ne pogase, Rusiju. Predvo|eni arhimandritom Konstantinom da molitve i pojawe ne utihnu. Studeni~ani se ovoga puta obra}aju Praviteqstvuju- Monasi Mile{eve ve} u H¤£ veku putuju radi “pi- }em Sinodu u Petrogradu, kao i wegovoj kancelariji sanije” i pribavqawa sredstava za svoj osiroteli ma- u Moskvi. Bili su opet {irokogrudo darivani, kao i nastir koji je porobqen i paqen ve} 1459. godine. Kao od careva. Sva zaostala pomo} bila im je obra~unata ~uvari kulta Svetog Save Mile{evski kalu|eri tru- za sve godine od 1692. do 1758. Nisu izostali ni mnogi dili su se ne samo da neguju taj kult u svome manstiru, drugi darovi: bogoslu`bene ode`de od skupocenih ve} da ga prilikom svojih mnogih putovawa do tkanina izvezenih zlatnim i srebrnim nitima, bogo- najudaqenijih sredi{ta pravoslavqa {to vi{e pro- slu`bene i teolo{ke kwige, razni bogoslu`beni {ire u pravoslavnom svetu. Da su u tome uspeli po- predmeti umetni~ke izrade... Mnogobrojni darovi stoje mnogi dokazi. obi~nih prilo`nika, kao i {tampane kwige raznih Mile{evci su naj~e{}e putovali u Rusiju. Razlo- darodavaoca. Studeni~ki monasi vra}ali su se u svoj zi su razumqivi: Rusija je bila jedina pravoslavna manastir nose}i tovare sa poklonima iz Rusije. zemqa izvan doma{aja Otomanske Imperije. A ta ve- Pomo} pravoslavne Rusije ubrzo je iskori{tena lika pravoslavna Rusija imala je pobo`ne careve, tamo gde je bilo najpotrebnije: od novca koji su Stu- vlastelu i narod, koji su ne{tedimice darivali ~uva- deni~ki monasi doneli 1759. godine na ime zaostalih re groba Svetoga Save. Intenzitet tog darivawa isplata - 1762. godine pokrivena je Bogorodi~ina cr- nesmawuje se ni posle kobne 1594. godine kada je }i- kva. vot sa mo{tima Svetiteqevim - posle vi{e od 350 go- Prva grupa Studeni~kih monaha krenula je na ta- Tako je delotvorno zavr{en odlazak Studeni~kih dina po~ivawa u Mile{evi - turski silnik odneo i kav put ka dalekoj Rusiji tek 1629. godine - ukupno monaha u “pisaniju” {irom ruske carevine koja je spalio na Vra~aru u Beogradu. Ogaw loma~e na Vra- {est Studeni~ana sa arhimandritom Atanasijem na trajala u rasponu vi{e od jednog stole}a. ~aru nije mogao uni{titi kult Svetoga Save koji je ~elu. I to udru`eni sa Hilandarskim moliteqima, Moglo bi se o fenomenu “pisanije” jo{ mnogo to- ve} bio tako {iroko rasprostrawen na svim stranama koji su na takvom poslu imali ve} skoro jednovekovno ga da ka`e. Ali, zakqu~ak je: neophodnost materijal- pravoslavnog sveta. On je samo pove}ao po{tovawe iskustvo putuju}i u Rusiju tra`e}i i dobijaju}i po- nog darivawa manastira uvek je prisutna - manastir toga kulta. mo}. U H¤££ veku, posle ovog prvog, bilo je jo{ kao duhovna oaza ima potrebe za materijalnim dobri- Mile{evski monasi nisu to postigli samo u Rusi- putovawa Studeni~kih monaha u Rusiju: 1654. i 1662. ma neophodnim za opstanak bratstva. Zbog toga su mo- ji, ve} su prolaze}i za Rusiju kroz zemqe vla{kih i Predvo|enih arhimandritom Neofitom, zatim 1671. nasi i{li u “pisaniju”. Wihova je zasluga {to to ni- moldavskih vladara i na wihovim dvorovima govori- arhimandritom Misailom, pa 1686. i 1691. arhiman- kada nije bila pro{wa-ve} dostojanstveno obra}awe li o svojim svetiwama i svetiteqima, a pre svega o dritom Vasilijem. Ruski carevi Aleksije Mihailo- vernicima radi pomo}i manastiru u nevoqi. A jo{ Svetome Savi i Svetome Simeonu. Molbe za pomo} vi~, Ivan i Petar Aleksijevi~ bili su dare`qivi ve}a je wihova zasluga {to su krstare}i putevima nisu im ni ovde bile odbijene, kao ni dozvole za prema ~uvarima groba Svetog Simeona Miroto~ivog, “pisanije” znali da to iskoriste i za jo{ jednu misiju sakupqawe priloga od naroda. U H¤££ veku ~ak pet a 1663. godine izdata im je carska “`alovana gramata” velikog zna~aja: kao mogu}nost i na~in za bu|ewe, vla{kih i jedan moldavski vladar izdali su svoje po kojoj su dobili pravo da dolaze u Rusiju radi oblikovawe i ~uvawe nacionalne svesti srpskog na- poveqe kao dobrotvori Mile{eve sa obavezom ispla- prikupqawe priloga vernika svake pete godine. roda. te “Obroka” - redovne godi{we pomo}i. Pored monaha Hilandara i Mile{eve koji imaju Haxi \or|e neprocewive zasluge za {irewe kulta Svetog Save Ranisavqevi}

27 ______DABAR______

- Ah, poka`i nam ga! jako i gnevno MONAHOVA povika{e qudi. BDITE PRI^A A monah re~e: - Ne mogu da vam ga poka`em. Jer, Stojte neprestano na duhovnoj ne mo`e da se izvadi iz ovog lista stra`i, jer ne znate kada }e vas Go- Do|e monah iz pustiwe me|u qude smokovog uvelog dok se ovaj list spod pozvati k sebi. U svome zemaq- i donese jedan zave`qaj. To be{e smokov uveli ne podere. skom `ivotu budite spremni svakoga grumen dijamanta zavijen u list smo- Nasmeja{e se qudi grohotom i po- minuta da mu polo`ite ra~un. ^uvaj- kov uveo. vika{e: te se da vas vrag ne ulovi u svoju mre- I dr`a{e monah zave`qaj u ruci, - Pa taj list je ina~e uveo, a i da `u i ne obmane, primorav{i vas da a svojim drhtavim glasom opisiva{e nije uveo, ne vredi ni{ta prema padnete u isku{ewe. Svakodnevno na|eni grumen dijamanta, {to be{e vrednosti koju nosi u sebi. ispitujte svoju savest, proveravajte u listu smokovom uvelom. Ozbiqan be{e monah i drhtav be- ~istotu svojih namera i svojih mi- - Kada se jedna strana ovoga kame- {e glas wegov. Pa odgovori: sli. na okrene ka stvorewima i stvarima - Vi velite da ovaj list smokov Sin nekoga cara bio je veoma r|av sva stvorewa i sve stvari na zemqi uveli ne vredi ni{ta, a ja vam velim ~ovek. Ne nadaju}i se wegovoj poprav- zablistaju se lepotom koja prevazi- da on vredi taman onoliko koliko i ci, otac ga osudi na smrt, ali mu osta- lazi sve wihove `udwe i snove. va{e telo prema dragom kamenu koji vi mesec dana da se za wu pripremi. - Poka`i nam ga! povika{e qudi. se krije u wemu. Posle mesec dana otac pozove si- I najedanput podera monah onaj na. Primeti da se on potpuno izme- list smokov uveli i pokaza dragi ka- nio. Smr{ao je, a lice mu se izbora- men. lo. Celo telo je te{ko stradalo. I sva usta zamuko{e za dugo, za dugo. - Sine, {to si se tako promenio? - I sve o~i vide{e i uveri{e se da upitagaotac. pri~a monahova be{e istina. Sin odgovori: “Kako se ne bih A kad se razi|o{e, svak ose}a{e promenio?! Za sve ovo vreme meni se da u sebi nosi onaj pre~udni dragi svakodnevno bli`ila smrt”. kamen {to ga monah be{e na{ao u - Dobro, - primeti otac - po{to si pustiwi. se malo opametio, pomilova}u te, I behu radosni. ali mora{ ~uvati to raspolo`ewe u Vladika Nikolaj du{i celoga `ivota. - To je nemogu}e. Kako se mogu odu- preti bezbrojnim sablaznima i U manastir Sinajski kada igumanom bje{e isku{ewima?! Tada car naredi da se donese sud No monah kao da ne ~u, produ`ava{e: prepodobni Jovan (Lestvi~nik) jednom do|o{e pun uqa pa ga predade sinu i re~e: - Kada se druga strana okrene ka {est stotina poklonika. Pri trpezi svi vide{e “Uzmi taj sud i pronesi ga kroz sve grobovima, grobovi se otvaraju i mr- jednog okretnog mladi}a u jevrejskom odelu, koji gradske ulice. Za tobom }e i}i dva tvi se vide `ivi kao i `ivi. slu`a{e i drugim slugama zapoveda{e i raspore- vojnika s ma~evima. Ako prospe{ - Poka`i nam ga! jo{ ja~e povika- |iva{e. I kad gosti odo{e iz trpezarije, aza tr- jednu kap, sma}i }e ti glavu”. {e qudi. pezu poseda{e oni {to su slu`ili, potra`i{e i Sin se pokori. Polaganim ali si- No monah, kao da ne ~u, produ`ava{e: ovog vrednog mladi}a, rasporediteqa, da i on sed- gurnim korakom pro|e kroz sve uli- - Kada se tre}a strana ovoga kamena ne s wima, ali ga nigde ne na|o{e. Onda Bo`ji ce uz pratwu vojnika i ne prosu ni- okrene ka duhovnom svetu, tolika sve- sluga, prepodobni otac Jovan, re~e: Ostavite, ne jednu kap. tlostblesneodkamenadaisuncei tra`ite ga, to sveti prorok Mojsije poslu`i na Kad se vratio u dvor, otac ga zapita: zvezde i sve stvari dole i gore i{~e- svom mestu. “[ta si video na gradskim ulicama?”. znu kao u potopu od te svetlosti. 28 ______DABAR______

- Ni{ta nisam video. stvo. Misli }e se rojiti jedna za dru- - Kako ni{ta, re~e otac, kad je da- gom i goniti jedna drugu i to u svako PRESVETOJ nas praznik i ulice su pune sveta? doba i na svakom mestu: u domu, u hra- VLADI^ICI - Ni{ta nisam video, ponovi sin. mu, na radu, za vreme ~itawa i razgo- Sva moja pa`wa bila je usredsre|ena vora. Majko Jedina, na uqe u sudu, jer sam se bojao da ga ne Jeste li kadgod posmatrali `ivot Jedina koja u `ivot besmrtni uvodi{. prospem i ne izgubim `ivot. srca? Poku{ajte da to u~inite, bar Neprobojni [tite, - Dobro je, sine. Se}aj se toga ce- za jedno kratko vreme. I pazite {ta [tite koji svako zlo brzo ukloni{. log veka. ^uvaj svoju du{u kao {to si se tamo de{ava. Desi vam se nepri- Najve}a Ute{iteqko, ~uvao uqe. Odvra}aj svoje misli od jatnost - vi ste se rasrdili; dogodi Ute{iteqko svih palih, pe~alnih i oja|enih. onoga {to je prolazno i upu}uj ih na vam se nesre}a - vi ste se o`alosti- Obiqa Darodavko, ono {to je ve~no. Naoru`ani vojni- li; pred vas stane neprijateq - u va- Darodavko mira i radosti du{ama uznemirenih i tu`nih. ci ne}e i}i za tobom, nego smrt, koja ma se razgori mr`wa; vidite sebi ti je svakog dana sve bli`a. ^ine}i ravnog da je zauzeo boqi polo`aj od Kakvim Te re~ima opevati? tako sa~uva}e{ du{u. onoga koji vi zauzimate i - vi mu Kojom Ti pesmom ugoditi? Sin primi savet k srcu i sre}no po~nete zavideti; pomislite na svo- ^ime Te, mi ubogi i u zlu le`e}i, po`ive. je sposobnosti i vrline - i vi se po- ^ime Te mo`emo obradovati? Pazite, stojte u veri, mu{ki se gordite... I sve to: uga|awe qudima, Gde su re~i kojima Te mo`emo pohvaliti? dr`ite, utvr|ujte se (£ Kor. 14,13). slavoqubqe, pohota, slastoqubqe, Sve li su neprili~ne. Ovaj va`an savet daje apostol hri- lenost, mr`wa - jedno za drugim ru- Gde su dela kojima Te mo`emo uzveli~ati? {}anima da bi skrenuo wihovu {e va{e srce! I to samo za nekoliko Gle, ruke ostaju sasvim nepomi~ne... pa`wu na opasnosti koje postoje u minuta. Jedan podvi`nik (Ep. Teo- I ne umemo iskazati slavu Tvoju, svetu i da bi ih opomenuo da redovno fan), koji je obra}ao pa`wu na sebe, Niti podra`avati smirenost Tvoju, ispituju svoja srca. Ko ne ispituje imao je pravo kada je govorio da je sr- Ni poslu{nost Tvoju, svoje srce lako gubi ~istotu i to- ce ~oveka ispuweno otrovnim zmija- Ni qubav Tvoju... plinu svoje vere i neprimetno pre- ma, tj. strastima. Srce pak svetih lazi na stranu zla i bezverja. qudi slobodno je od strasti. Mo`emo samo zavapiti, Kao {to se bri`qivo ~uvamo od Ali sloboda od strasti, postiza- Iako i za molitvu preslab je na{ glas: svega onoga {to preti da ugrozi na{ la se i posti`e se jo{ uvek dugim i O, Mati Boga na{ega, telesni `ivot i zdravqe, tako isto te{kim upoznavawem sebe, samois- Ne zaboravi nas, ne zaboravi, i jo{ vi{e, obratimo pa`wu i klo- pitivawem i bdewem nad svojim unu- I spasi nas. nimo se svega onoga {to preti duhov- tra{wim `ivotom, to jest bdewem R. B. nom `ivotu i stvari vere i spasewa. nad svojom du{om. Stoga, pa`qivo procewujte svoje Budite uvek pa`qivi. ^uvajte SASTAV OVOGA @IVOTA unutra{we pobude, da li su od Boga, svoju du{u! Odvra}ajte svoje misli Ovaj `ivot ne bi se mogao zamisliti bez troga: ili od duha zla i la`i. od onoga {to je prolazno i upu}ujte sre}e, nesre}e i smrti. Ne{to sre}e, ne{to nesre}e i ^uvajte se od isku{ewa, od svih ih na ono {to je ve~no i u tome }ete smrt omogu}avaju ovaj `ivot. isku{ewa - od onih koje donosi ovaj na}i sre}u koju tra`i va{a du{a, Moralna hemija ovoga sveta jo{ je ~udnija od fi- zi~ke hemije. na{ `ivot u svetu, ili qudi, ili zao kojoj tako silno te`i va{e srce. Sre}a je dar Bo`ji, nesre}a dopu{tewe Bo`je, a duh. ^uvajte se i od najskrivenijih Arhiepiskop Jovan smrt pobeda Bo`ja. Stalna sre}a, bez primese nesre}e, unutra{wih isku{ewa: od duhovne Maksimovi} postala bi bezbojna i dosadna. Stalna nesre}a, bez bezbri`nosti, od nemara u molitvi, smrti, u~inila bi ovaj `ivot paklom bez izlaza. od ga{ewa hri{}anske qubavi. Svaku na{u misao lansiranu ka Bogu sa~ekuju nebrojene zasede demonskih maka- U sre}i qudi ne}e - ho}e da se sete Boga, u nesre}i ^im se udaqimo od Boga, primeti- za s namerom da je poseku. Da li }e se}i mi- ho}e - ne}e da se sete Boga, a u smrti moraju da se sete }emo u du{i promenu. Oseti}emo ne- sao ili se o wu lomiti, zavisi od na{e Boga. mir, rasejanost, neko umno rastroj- blizine Bogu.

29 ______DABAR______DUHOVNA RAZMATRAWA O MONA[TVU

Mona{tvo, kao dobrovoqno odricawe ~ak i nevi- protivnom slu~aju monah }e biti samo podsmeh mona- Nisu svi monasi koji `ive po manastirima, ve} je nih radosti i zadovoqstava, koje pru`a `ivot u ovom {tva - na sablazan svetovwacima i na svoju pogibao onaj monah koji izvr{uje delo mona{ko (sv. Varsonu- svetu, ima bez sumwe veliku cenu pred Bogom, kao vi- (Petar, ep. Tomski). fije Veliki). {i podvig vrline. Zbog toga mona{tvo i dobija od Da bi se postigao ciq pravog mona{tva - moralno Kod monaha sve treba da je druga~ije: i um i ose}aj Boga vi{e darova: Svaki, koji ostavi ku}u, ili bra- usavr{avawe sebe i te{we sjediwewe s Bogom, Izvo- i pravila, sve druga~ije nego li kod qudi koji `ive u }u, ili sestre, ili oca, ili mater, ili `enu, ili de- rom svetlosti i bla`enstva - neophodno je potrebno, svetu. ]utawe - to je wegova naslada; molitva - duhov- cu, ili zemqu, imena moga radi, primi}e sto puta da onaj koji prima na sebe mona{ki ~in, zna i no posmatrawe stvari; Re~ Bo`ja - hrana du{i onoliko, i dobi}e `ivot ve~ni (Mat. 19,29). ispuwuje sva ta pravila svoga unutra{weg i spo- wegovoj, najsla|a beseda s Bogom; Hram - jedino uto~i- Ko je od svetovwaka u~inio kakvo bilo ~udo? Ko qa{weg pona{awa. To su naro~ita pravila, koja zah- {te; ograda manastirska - predeo, iza koga ni{ta vi- je vaskrsao mrtve? Ko je izgnao besove? Niko. Sve su teva ovaj an|elski ~in. Ina~e mo`e ~ovek `iveti u {e ne postoji za wega. Wegov svet je ve~nost. Tamo je ovo pobedne po~asti monaha; svet nema ovih ~uda, jer zidinama manastirskim - van {uma i ta{tine sveta - wegova riznica, tamo je i srce wegovo. Sa `ivima na kad bi ih imao, mona{tvo i udaqavawe iz sveta ne bi nositi odelo i zvawe monaha, no po du{i ipak ostati zemqi on ima jednu vezu pomo}u tople molitve za ni bilo potrebno (sv. Jovan Lestvi~nik). ni`e svetovwaka. wih. To je mona{ki `ivot (prot. A. Nekrasov). Sve ostale vrline, po mi{qewu Ave Doroteja, ~i- ne se po du`nosti, i imaju zna~aj obi~nog poreza, koji smo du`ni davati svi svome (caru) - kao pripadnici u dr`avi. Mona{ki pak obeti: poslu{awe, siroma{tvo i devi~anstvo jesu izri~ite vrline, koje se ~ine po dobroj voqi, i imaju zna~aj dragocenih darova, koji se prinose Bogu prosto iz qubavi, kao {to u dr`avi znameniti qudi prinose caru pored poreza jo{ i da- rove, zbog ~ega se udostoje bogatih nagrada, velikih po~asti i ~inova (Petar, ep. Tomski). Ko radi Boga osiroma{i, taj u samoj stvari nala- zi prebogatu riznicu (sv. Isak Sirijac). U koliko se ~ovek li{ava uteha ovoga sveta u toliko se udostojava radosti Bo`ije u Sv. Duhu (sv. Isak Sirijac). Mo`e ~ovek i da `ivi u svetu, pa ipak da ne bude od ovog sveta. Ali usred briga i interesa `ivotnih, usred stalnih isku{ewa i sudara sa grehom, nemogu}e je ~oveku nadati se da dostigne takvo moralno savr- {enstvo, takvu svetost u vrlini, kakvu obe}ava i pru- `a tih, usamqeni~ki `ivot mona{tva, daleko od sve- ta i ta{tine wegove. [to daqe od sveta, tim bli`e Bogu. Ko `ivi van sveta i u }utawu, taj je slobodan od tri isku{ewa: od isku{ewa sluha, jezika i pogleda; Svaki neka pre svega ispita sebe, pa tek onda neka Monah ima jednu jedinu brigu, jedinu `equ: da Bo- ostaje mu samo jedno isku{ewe: isku{ewe u srcu (sv. jede hleb mona{kog `ivota, koji je pome{an sa gor- gu ugodi, da ~ini ono {to je Bo`ja voqa. Kada su upi- Antonije Veliki). kim zeqem, i pije ~a{u ovu koja je pome{ana sa suza- tali sv. Jovana Lestvi~nika: ko je verni i razuman Izme|u mona{kog i svetovnog `ivota ista je raz- ma: da ne bi mu~io sebe na sudu (sv. Jovan Lestvi~nik). monah - odgovorio je: Onaj, koji svakodnevno do kraja lika kao i izme|u pristani{ta i morske pu~ine, koju Boqe je i ne po~iwati odricawe od sveta nego po- `ivota ne prestaje dodavati ogaw ogwu, plamen pla- vetar neprestano talasa (sv. Jovan Zlatoust). sle hladno ispuwavati ovo i sebe podvrgavati ve}om menu, `equ `eqi i ve`bawe ve`bawu. No va`nost mona{tva sa svima wegovim plodovi- opasnosti. Boqe je ne davati obet, nego dati i ne is- ma strogo zavisi od ispuwavawa wegovih obeta. U puniti ga (sv. Kasijan Rimqanin).

30 ______DABAR______Monah je onaj kod koga je unutra{we du{evno gom. Zbog toga bogomudri rukovodioci mona{tva sa- Rimqanin). Zmija, kada samo le`i u svojoj pukotini stawe tako sre}no, da on is~ezava u Bogu (Teofan, ep. vetuju da se monasi pridr`avaju usamqeni~kog `ivo- ne ujeda, no ipak sve weno je u woj: i `aok i otrov. Ta- Vladimirski). ta, pokazuju}i r|ave posledice naru{avawa ovog save- ko i strasti, koje nisu uni{tene borbom pri pomo}i Monah je onaj, koji, budu}i da je obu~en u materi- ta. svemogu}e blagodati Bo`je, samo ja~aju i rastu u mo- jalno i trulo telo, podra`ava `ivotu i stawu bezte- Usamqeni{tvo na zemqi vodi u dru{tvo nebesko na{koj usamqenosti (shimon. Zosima). lesnih (sv. Jovan Lestvi~nik). (Filaret, mitropol. moskovski). Svaki onaj, koji `eli da primi mona{ki ~in tre- Kao {to se sunce jasnije ogleda u tihoj vodi, nego- ba da zna da ba{ ovde, u usamqenosti, zao duh i napada li u uzburkanoj i zamu}enoj, isto tako i ve~no duhov- naro~ito na du{u, `ele}i da je skrene s pravog puta no sunce - Bog lak{e se poznaje umnim okom u ti{ini spasewa. U po~etku zli dusi navla~e na du{u monaha i miru negoli u svetskoj trzavici i nemiru (sv. Tihon naro~ito dosadu i melanholiju, ube|uju}i ga da ostavi Zadonski). mona{tvo i opet ode u svet. No monah treba to da zna Kada je Ava Marko upitao Avu Arsenija, zbog ~ega unapred i da pri|e borbi ne malodu{no, ve} hrabro, nas ti izbegava{? - odgovorio je: Bog mi je svedok da dr`e}i u ruci nepobedivo oru`je molitve. vas ja volim, no nemogu}e mi je da budem i s Bogom i s Jedan brat do{ao je bio iskusnom starcu da govo- qudima. Na nebu hiqade i milijarde imaju jednu voqu, ri: “O~e, te{ko mi je i dosadno u manastiru”. Starac a kod qudi su voqe razli~ite. mu odgovori: “Moli se ~e{}e, i Bog }e ti pomo}i, da- Ribe umiru od nedostatka vode. Tako umiru u srcu }e ti silu i spokojstvo”. monaha oni duhovni pokreti koji se ra|aju od Boga, Molitva je lek od `alosti i melanholije (sv. Nil kada monah neprestano `ivi u op{tewu s qudima (sv. Sinajski). Isak Sirijac). “Cvetnik Duhovni” Bez krajwe potrebe ne izlazi iz manastira i u svetske domove ne ulazi; ina~e vrati}e{ se druga~i- jim nego {to si iza{ao (sv. Tihon Zadonski). Postoji izreka (Senekina): “Uvek, kad god sam proboravio me|u qudima, vra}ao sam se k sebi ve} mawe ~ovekom”. Mi to ~esto ose}amo posle razgovora, jer lak{e je }utati, nego u razgovoru ne re}i ne{to izli{no, lak{e je sedeti ku}i, nego sa~uvati sebe kao {to treba u dru{tvu (Toma Kempijski). Ko ho}e da bude pravi monah, ne sme imati nika- Pre nego {to se ~ovek re{i da primi na sebe to- kvu `equ za novcem i udobnostima - treba da `eli da liko va`an i visok i te`ak ~in mona{ki, treba jo{ `ivi i bez neophodnog (shimon. Partenije). dok je u svetu da u sebi stvori raspolo`ewe za ovaj Siroma{tvo, `alost, teskoba i post - to su oru|a ~in i sebe pripremi moralno. Na taj na~in svi zahte- mona{kog `ivota (Ava Pimen). vi i pravila mona{tva pokazali bi mu se ne kao ne- Monah je taj, koji u svemu sebe li{ava (Ava Zaha- {to novo, ve} kao poznato i oprobano, ne kao suvi{e rija). te{ko, ve} kao podno{qivo i prijatno. Prorok Danilo govori o sebi: jela ugodna ne jedoh Ako se prethodno ne nau~i{ da `ivi{ dobro sa (10,3). Mona{ki `ivot potrebuje neizostavno qudima, to ne}e{ mo}i dobro `iveti ni u odbacivawe svih telesnih naslada (Ava Sisoje). usamqenosti (Ava Longin). Monah ne mo`e sebi dopustiti da ga savest Ako se ne nau~i{ da `ivi{ u miru s qudima to i okrivquje ni u ~emu (Ava Agaton). u manastiru i u pustiwi ne}e{ na}i mira. Monah, koji se ne brine o svome stawu ruga se Bo- Ako prethodno ne stvori{ u sebi pravilno gu. Boqe bi bilo monahu da je istrunuo u utrobi svoje raspolo`ewe, dok si jo{ u svetu i me|u qudima, to majke, kad se ne brine o svome zvawu (shimon. Parte- (ne}e{) ga stvoriti ni u usamqenosti (Ava Longin). nije). Ako mi odnesemo u manastir ili u pustiwu sa so- Mona{tvo je, kao {to sama re~ pokazuje (monos - bom kakve bilo neizle~ene poroke, to }e ovi biti sa- jedan) usamqeni{tvo, razgovor sa samim sobom i s Bo- mo skriveni u nama, a ne uni{teni (sv. Kasijan

31 ______DABAR______

{e nigdje ne}u bje`ati. U Sarajevu mi je bilo lijepo, jer sam bila kod MOJI PUTEVI svojih ro|aka. I kad sam mislila da je mom bje`awu kraj ponovo sam mo- Ponekad sam `eqela da odem da- rala da se selim. Do{la sam u Do- leko, daleko iz ove zemqe koja mi se brun i tu sam po{la u {kolu. ~inila kao ponor ispuwen intri- Na{la sam nove prijateqe i lije- gom, zavi{}u i pohlepom. ^inila mi po mi je. Dokle }e tako biti ne znam, se kao plod koji vi{e nije so~an, ko- ali ~esto razmi{qam o svom rodnom ji trune iznutra. Bila sam wegov ma- gradu, i ako ne znam kako izgleda. li dio koji je `eleo da opstane, da Ali tamo sam se rodila i tamo bih bude sladak, ispuwen vitaminima, ponovo volila `ivjeti. Ponekad se koji se hranio molitvom, ~istio du- upitam da li }e mom izbjegli{tvu {u tamjanom kako bi u takvu mirisnu do}i kraj? Da li }u ponovo imati i ~istu Gospod mogao u}i. svoj grad gdje }u bezbri`no `ivjeti? Ponekad nisam `eqela da budem Nikolina Mar~eti}, sastavni dio onoga koji nije dosto- Dobrun, 8 godina jan da se nazove plodom kome je Go- spod podario `ivot. Ali ja sam bila IZBJEGLICA i uvjek }u biti wegov sastavni dio. Uvjek}usevra}atiuhramsvog djetiwstva gdje sam nalazila mir i Imala sam dvije godine kada sam utjehu. morala napustiti svoj rodni grad. Ali, plod je ja~ao, nije `elio da Bila sam previ{e mala da shvatim nestane u ponoru, da se izgubi u lavi- {ta to zna~i. Nisam znala {ta zna~i rintu pohlepe. Weni mali molekuli biti izbjeglica. Oti{la sam sa nisu vi{e bili spoj dvoli~nosti i roditeqima u drugi grad i tu sam `i- koristoqubqa, ve} su ~inili uzvi- vjela tri godine. Porasla sam, i tek {enu cjelinu ispuwenu skladom i tada sam po~ela da shvatam {ta je to harmonijom. Voqela sam taj sklad i rat i {to moram da se selim iz grada kompoziciju preplavqenu sna`nom u grad. U gradu u kome sam `ivjela emocionalno{}u, kompoziciju ~i- na{la sam mnogo drugara i drugari- stu, zvu~nu, vazdu{astu i ose}ala ca. Roditeqi su se trudili da mi sam ra|awe plemenitosti pod ~ijim pru`e bezbri`no djetiwstvo. Ali pritiskom nestaje onoga {to je plod posle tri godine morala sam ponovo uni{tavalo i grizlo iznutra. da se selim, jer i taj grad su zauzeli Moj `ivot, moji putevi tada neprijateqi. Tata je bio na rati{tu ispuweni harmonijom, muzikom i a ja sam sa mamom oti{la u Sarajevo. plemenito{}u bili su du`i, mogla Mislila sam da }u tu ostati, i da vi-

32 ______DABAR______

sam graditi svoju budu}nost kao kulu drugi polaziv{i u boj molili su se bogatu sa svjetlo{}u i koloritom. ^EMU SNAGA KAD Spasitequ i samo uz Wega pobje|i- Ali, odjednom taj mir i prekrasnu NEMA VJERE vali su mnogo brojnije neprijateqe. melodiju na ~ijim krilima smo tako Mi ne}emo dozvoliti da nam pokore sna`no i odlu~no i{li u budu}nost, otaxbinu ali treba da se molimo, ~i- Dana 28. marta 1999. god. u hramu naru{i nepo`eqno prisustvo ogav- nimo dobra djela, kajemo se za sve Sv. Proroka Ilije u Sokolcu posle ne ptice, koja je nemilosrdno kru`i- grijehe, po{tujemo Gospoda i ni{ta Sv. liturgije odr`an je moleban za la iznad plodonosne biqke tra`e}i nam vi{e nije potrebno, jer u jednoj sve Srbe koji trpe agresiju i bom- svoj plen. I na{la ga je. So~ni i je poslovici re~eno: “^emu snaga ka- bardovawe od strane -a. Moli- slatki plod koji `eli da `ivi, da se NATO da nema vjere”, {to zna~i da bez vje- li smo se Gospodu da nam se smiluje i razvija, jo{ nedorastao, ali uprkos re nema spasewa. Bog je svemogu} i da snage da ne posustanemo i da is- tome dovoqno sna`an da se brani i ako budemo slo`ni i pobo`ni On trajemo do kraja. Svi Srbi treba da istraje. nas ne}e napustiti, naprotiv on }e shvate da bez molitve Gospodu ne}e- Gospode moj, Bo`e moj, velika je nas {tititi i crna jata |avoqih mo ni{ta posti}i ma koliko se mi milost tvoja, velika su djela tvoja, ptica zauvjek otjerati iznad na{ih trudili, znamo da je sve u rukama pokajawe daruj nam i blagoslov Svoj. glava. Gospod }e nas blagosloviti i Wegovim. ^vrsta vjera u Hrista tre- Ponekad sam sawala da odem iz pokazati nam put istine i blagosta- ba sve da nas sjedini da zajedno stvo- ove zemqe, ali uvjek sam se vra}ala, wa, trnovit, ali put kojim treba svi rimo ~vrsti i neprobojni bedem koji jerjeistina,samowuimam,jerjemo- da krenemo da se slo`imo i sjedini- se ne}e sru{iti pred demonskim na- ja sloboda za koju }u se boriti. mo. Zbog toga bra}o pomolimo se padima i naletima crne |avoqe pti- Milijana Koji}, Spasitequ Gospodu Isusu Hristu, ce. Pokajmo se bra}o, molimo se pa Sokolac pra{tajmo drugima pa }e i nama biti }e nas i Spasiteq na{ za{titi svo- sve opro{teno. Gospode Bo`e, Sine jom desnicom i ~uvati nas od svih ne- Bo`ji, smiluj se na nas Ti koji ukla- pravdi i zla. Iskreno treba svoje wa{ grijehe svijeta, smiluj se na nas molitve da prinesemo Bogu jer on je i spasi nas jer nam je zaista potreb- svemogu} i izbavi}e nas od svih ne- na Tvoja pomo}. pravdi, zla i muke. Gospod na{ Isus Nata{a Tomovi}, Hristos ne}e dozvoliti da demonska Sokolac ~izma gazi zemqom gdje su vjekovima na{i preci krv prolivali, proliva- li su je ~asno i juna~ki brane}i svoju otaxbinu od zlih qudi kojima je u o~ima krv, a u du{i gwev i jad da po- kore cijeli svijet. To su qudi koji bez imalo karaktera ~ine zlo nad ne- du`nim narodom. Svi velikani pra- voslavne istorije, car Lazar, car Konstantin, carica Jelena i mnogi

33 ______DABAR______

sru{e ku}e koje su oni vekovima gra- MI SMO JA^I dili i ulagali trud. Danas ova zem- NATO ZLIKOVCI qa vi{e nije sre}na kao pre jer stra- Srbija je jedinstvena zemqa. Ali, huju od svega. Oduzeli su nam na{u Sva deca znaju da je Srbija draga sada vi{e nije. Sada su wene ulice mladost i vi{e nismo sre}ni nego zemqa. Ona je zemqa radosti, dobro- sru{ene i nisu vi{e kao pre. Kroz smotu`nii`alosniipitamose te i qubavi. ulice kada neko prolazi nadao bi se {ta smo im mi deca krivi za{to nas Na{i neprijateqi koji danas da budu vesele kao pre, kako se deca bombarduju. Mi sada vi{e nikada ne- bombarduju na{u zemqu ho}e da nam igraju, vesele, pevaju i pri~aju razne }emo biti sre}ni. Nama sada umesto oduzmu sve {to imamo u `ivotu. Oni pri~e. Ali na`alost ni{ta nije kao radosti suze klize niz lica. ru{e kasarne, mnoge gradove u Srbi- pre. Sru{ene su glavne ulice koje su Iako je NATO jaka sila ne}e nas ji, bolnice, sela i qude, decu i `ene. nosile imena i prezimena poznatih uspeti pobediti jer smo mi ja~i od wih. Mi se branimo svim oru`jem da srpskih boraca koji su u~estvovali u Verica Mi}evi} ¤3 odbranimo na{u otaxbinu. Svi qudi mnogim ratovima. Vi{egrad na svetu `ele da `ive u qubavi i Danas nas iznenada bombarduje slozi. Ovaj prokleti rat u~inio je Amerika koja nam ru{i sve ono {to RAWENA SRBIJA od nas siroma{ne qude. Na{ narod smo godinama gradili. Ru{e nam nije mogao da slavi Vaskrs (Hristo- bolnice, {kole, fabrike, ku}e, ma- Srbiju, zemqu srpsku, zadesio je vo Vaskrsewe iz mrtvih), zbog stra- nastire, `elezni~ke pruge, mostove, rat koji niko nije `eleo, i uvek ga je dawa na{e domovine. zgrade i druge stambene zgrade. Sada mrzeo. Narod Srbije slo`no brani Svako ve~e NATO zlikovci bom- su mnoga deca tu`na i `alosna {to svoju zemqu srcem svojim, du{om barduju na{u otaxbinu, na{e vojni- ne mogu da se igraju, a mnoga deca su svojom. I ja kao dete koji `ivim u ke koji su za nas prolili krv u ovom izgubila roditeqe i nisu vi{e Republici Srpskoj osu|ujem bom- prokletom ratu. U ovom ratu mnogo sre}ni. Sada su deca i wihovi rodi- bardovawe i ru{ewe na{e mile dece je izgubilo svoje roditeqe, se- teqi u skloni{tima i strahuju od zemqe. Narodu koji ru{i Srbiju po- stre i bra}u. Sva deca vole mir i NATO agresora i pla{e se da im ne ru~io bih da prestane sa tim. slobodu. Iz dana u dan sedim i buqim u te- Oni razaraju i na{e mostove ko- leviziju ne bi li ~uo neku novu vest jim smo prelazili, pruge, vozove i o prestanku bombardovawa. A kada ~itavu domovinu. pomislim o bombama koje razaraju Mi deca iz Republike Srpske mo- zemqu srpsku i gde ginu mala deca limo se da prestanu da bombarduju smu~i mi se i iz sveg srca zajecam i na{u domovinu, ona je na{a i mi }e- pustim suzu za “Rawenom Srbijom”. mo se boriti do posledweg trenutka. I posle svega toga poru~io bih Nedamo Kosovo! svoj deci koja `ive u Srbiji da se ne boje i da smo svi uz wih. Dijana \uki} ¤3 Sa{a [im{i}, ¤3 Vi{egrad Vi{egrad

34 ______DABAR______

ZA[TO STRADA HEROJSKA SRBIJA MOLITVA BOGU ZA SRBIJA SPAS SRPSKOG RODA Srbija je jedna veoma jaka zemqa koja Opet na televiziji i uop{te u mo- nikada nikome nije naudila. Imala je sve Bo`e, obra}amo Ti se tu`ni i po- joj okolini ~ujem tu u`asnu rije~ - {to jedna zemqa mo`e po`eleti, a to je ti{teni i molimo Te: Pomozi nam, rat. Oni donose smrt, pla~, tugu, ne- pravedan narod, vera u Boga, ...`ivela je Svemogu}i! sre}u, bol, jednom rije~ju, uni{tava- samostalno i nikada ni od kog nije oti- Pomozi da izdr`imo i da se odu- ju i na{e tijelo i na{ duh. Mnogi mala. Ali, najve}a tragedija je to {to je premo napadima svjetskih mo}nika. moji vr{waci sada borave u skloni- jedne ve~eri 24.3.99. god. nai{ao neprija- Pomozi nam Spasitequ da o~uvamo {timaislu{ajuteu`asnezvuke teq sa namjerom da bombarduje Srbiju. svoju vjekovnu dr`avu, na kojoj su krv smrtonosnih aviona. Oni nisu krivi Taj neprijateq zvao se NATO pakt. On je prolili na{i preci, Milo{ i La- zbog toga ali ipak pate zbog toga. iz aviona bacao bombe koje su uni{tava- zar, i deset Jugovi}a i mnogi drugi Nije va`no da li ja poznajem wih le celokupno blago Srbije. Ru{ili su srpski junaci. Jedino nam preostaje ali ja saosje}am sa wima. @elim da mostove, parkove, {kole, spomenike, sta- da molimo Tebe, Boga Spasiteqa da znaju da mogu na}i uto~i{te u mom re gra|evine... Hrabri qudi idu u vojsku s nam pomogne{ da izdr`imo i o~uva- skromnom domu, koliko je to u mojoj namjerom da se koliko toliko odupru mo svoju dr`avu. mo}i. U mojoj ku}i nema vi{e toliko NATO paktu. Najte`e od svega je gledawe Uz Tvoju pomo} }emo o~uvati vje- smijeha koliko je bilo prije. Moj kako nevina deca, qudi, prolivaju krv ru i svoje svetiwe. Za{titi nas, Bo- otac i majka stalno su ispred tele- radi jednog naroda koji se nikada nije za- `e! Po{aqi svoj ubojni red An|ela vizora i slu{aju {ta se de{ava u Sr- pitao kako je nama u tim trenutcima. da nas za{tite od zla demonskih na- biji. Ne mogu da shvatim da qudi ni- Oni misle da jedan narod koji je genera- pada slu`iteqa |avolskih. Za{titi su slo`ni. Taman sam bila uverena cijama stvarao jednu samostalnu dr`avu Svevi{wi srpski narod, srpsku dje- da }u mo}i da `ivim kao svako dete mo`e tek tako da je preda neprijatequ cu i `ene, srpske vojnike, jer po- ali pogre{ila sam. Jednog dana sede- koji ho}e silom da je otme. trebna nam je Tvoja pomo} u ovom te- la sam ispred televizora i ~ula ne- Ali silom se ni{ta ne mo`e uze- {kom trenutku. {to u`asno, da su bombardovali po- ti nego samo pravedno{}u. Hrabrost Pomeni nas, Gospode, u Carstvu rodili{te. Ne znam one male bebe sa srpskog naroda se pokazuje po tome Svome! nekoliko meseci su nastradale. Tada jer oni idu da ~uvaju mostove svojim Nina Pr`uq sam bila tako u`asno tu`na i pita- telima i odr`avaju koncerte pod na- la se: Za{to strada Srbija? slovom “Pesma nas je odr`ala”. I deca koja su skoro tek stupila na Qiqana Baranac, ¤1 Vi{egrad svet zapamtila su to ru`no ime NATO pakt. Agresija NATO pakta se nastav- [to namerava{ da u~ini{, mo- qa, ali mi se ne damo. Moja poruka im litvom u~ini; {to si uradio mo- je da se dr`e {to daqe od Srbije. litvom, ne stidi se; {to si obe}ao Ivana Risti} ¤4 molitvom ne ometaj neradom. Vi{egrad

35 ______DABAR______

Qudi koji su ku{ali Gospoda Isu- O OSU\IVAWU sa i osu|ivali `enu gre{nicu, ~uli su u svojoj du{i glas probu|ene save- Qudi su veoma skloni osu|ivawu Ko je od vas bezgre{an - neka prvi sti i ni jedan nije bacio kamen na drugih. Ako slu{amo razgovore oko baci kamen na wu. I opet se sa`e te prequbnicu. nas, ~u}emo kako se {apatom ili pisa{e po zemqi (Jov. 8,6-8). Isus se tada ispravi i re~e joj: glasno prepri~avaju negativne stva- Gospod ne odri~e da je Wemu pri- @eno, gde su? Nijedan te ne osudi? ri iz `ivota na{ih poznanika. Ako vedena `ena te{ko zgre{ila. Me|u- Ona re~e: niko, Gospode. Na to joj proverimo ta ogovarawa i neka osu- tim, On istovremeno stavqa pitawe Isus re~e: ne osu|ujem te ni Ja; idi i |ivawa, obi~no se ispostavi da to o najve}oj moralnoj odgovornosti o- od sada ne gre{i vi{e (Jov. 8,10-11). nije istina. vih koji su wu osu|ivali. Ali pravo Gospod wu nije osudio, jer joj je Za{to i veruju}i i neveruju}i na osu|ivawe, ako je ono uop{te mo- oprostio wen greh, a samo je On to qudi, kada govore o drugome, uvek, gu}e, imaju samo oni koji stoje na ve- mogao u~initi. On joj je oprostio ili skoro uvek, obra}aju svoju pa`wu oma uzvi{enoj moralnoj ravni i koji pod uslovom da se ona popravi i da prvenstveno na lo{e osobine qudi. su, tako-re}i, dostigli do stawa bez- nikad vi{e ne ponovi isti greh. On Me|utim, u svakom ~oveku postoje gre{nosti. Zato je Spasiteq rekao je hteo da nas nau~i da ne treba da i dobre i lo{e osobine. I bilo bi Ko je od vas bezgre{an - neka prvi ba- ikoga osu|ujemo, nego da pra{tamo, prirodno da se najpre govori o do- ci kamen na wu. ne da trubimo o manama drugih, nego brim osobinama poznatih nam qudi. da ih prikrivamo na{im smirewem. Na`alost to nije tako. Osu|ivawe Po{to je Gospod oprostio gre- drugih je veoma rasprostrawena du- {nici, iz toga se ne mo`e izvu}i hovna bolest. To je svuda prisutan zakqu~ak da mi mo`emo mirne du{e greh, na koji smo toliko privikli da gre{iti kao ta `ena. To bi vodilo smo i prestali da ga smatramo za potpunom razvratu. Odgovornost za greh. Me|utim, na mnogo mesta u na{e grehe i nedostatke mi nosimo Evan|equ jasno je osu|en taj greh. pred Bogom i pred qudima. Tu odgo- Evo jedno takvo mesto: vornost Gospod ne skida s nas niu- ... Kwi`evnici i fariseji dovedo- kom slu~aju, a na{a grehovnost mo`e {e Hristu jednu `enu, uhva}enu u nam biti opro{tena samo ukoliko prequbi, pa je postavi{e u sredinu se iskreno kajemo i trudimo da is- i reko{e mu: pravimo na{e nedostatke. U~itequ, ova `ena je uhva}ena A. vesnik br. 2/72. ba{ kad je ~inila prequbu. A Mojsej nam je u zakonu naredio Ava Isaije je govorio o posledwem danu da takve (`ene) kamewem ubijamo; svakog hri{}anina: “Kakav strah i trepet i kakvu {ta Ti ka`e{ na to? (Jov. 8,3-5). Ali, strogo govore}i, bezgre- nevoqu }emo videti kad se du{a bude razdvajala Sveto Evan|eqe nas suo~ava sa {nih qudi nema. Stoga i nemamo od tela! Tada }e nam pristupiti vojska faktom o~evidne grehovnosti ove pravo da osu|ujemo svoje bli`we, jer protivni~kih sila, gospodari tame, poglavarstva `ene prequbnice. Po jevrejskom za- svi mi imamo svoje nedostatke koji zla, i kao po nekom pravu, nastojati da nam uzmu konu, prequba je povla~ila za sobom su za osudu. Ustvari i ne mo`e ~ovek, du{u, iznose}i sve grehe koje je od mladosti smrtnu kaznu. A i s na{e hri{}an- optere}en svojim gresima i manama, u~inila u znawu ili neznawu. Nasuprot zlih sila ske ta~ke gledi{ta, grehovnost ove pravilno oceniti grehe i nedostat- staja}e an|eli Bo`iji i protivstavqati pokajawe `ene bila je van svake sumwe. ke drugih. Tu je objektivnost nemogu- i dobra dela. Rasudi u kakvom }e strahu i trepetu No Isus se sa`e dole i pisa{e pr- }a. A kako mo`emo da nekog osudimo biti du{a, stoje}i me|u wima, dok se Sud ne stom po zemqi. Ali kako su Ga i da- ako i sami podle`emo osudi? Stoga zavr{i i ne donese kona~na presuda!” qe pitali, ispravi se i re~e im: je osu|ivawe drugih uvek licemerno.

36 ______DABAR______me predznawu pravedno sara|uje sa onima koji po svo- O BO@JEM PROMISLU joj istinitoj savesti izaberu dobro. A ishod r|avih dela zavisi od bo`anskog dopu{tewa, od toga {to Bo`ije Promi{qawe je starawe o postoje}em. neobi~no, da bi na izgled neobi~nim delom izvr{io Bog, opet po svome predznawu, pravedno ostavqa ~ove- Drugim re~ima, Promi{qawe je voqa Bo`ija, koja ne{to veliko i ~udno; tako je Krstom bilo izvr{eno ka, prepu{ta ga wegovim sopstvenim mo}ima. upravqa svim {to postoji kako treba. Po{to je spasewe qudi. U nekim slu~ajevima Bog dopu{ta sve- Napu{tawe ~oveka od strane Boga biva dvojako: Promi{qawe voqa Bo`ija, to je potpuno neophodno tom ~oveku da te{ko strada, da svetiteq ne bi otpao jedno spasonosno i urazumquju}e, a drugo ozna~ava ko- da sve {to se po Promi{qawu doga|a bude nesumwivo od istinite savesti ili ne bi upao u gordost zbog da- na~no odbacivawe. Spasonosno i urazumquju}e na- najlep{e i najdostojnije bo`anstva, takvo da ne bi tih mu mo}i i blagodati; tako je bilo sa Pavlom. pu{tawe biva ili radi popravqawa, ili radi slave moglo biti boqe. U samoj stvari, neophodno je da je- Bo`ije. Potpuno napu{tawe biva tada, kada ~ovek, ne dan i isti bude kako Tvorac postoje}eg tako i Pro- gledaju}i na to {to je Bog sve u~inio za wegovo misliteq; jer ne bi bilo prili~no niti saglasno sa spasewe, ostaje, po svojoj voqi, bezose}ajan i neizle- razumom, da jedan bude Tvorac a drugi Promisliteq. ~en, ili, boqe re}i, neizle~iv. Tada se on predaje ko- Jer tada bi se na o~igledan na~in pokazali nemo}nim na~noj pogibiji, kao Juda. Da nas sa~uva Bog i izbavi i jedan i drugi - jedan nemo}an da tvrdi, a drugi - ne- od takvog napu{tawa. mo}an da promi{qa. Prema tome, Bog je i Tvorac i Treba imati u vidu da ima mnogo puteva bo`an- Promisliteq, i Wegova blaga voqa javqa se kao tvo- skog Promi{qawa, i wih nije mogu}e ni re~ima izra- ra~ka i promisliteqska sila. U samoj stvari, sve {to ziti, niti umom shvatiti. Gospod ho}e, ~ini na nebesima i na zemqi (Psal. Isto tako treba imati u vidu da sva stradalni~ka 135,1), i Wegovoj voqi ne protivi se niko. On je hteo zbivawa, ako ih qudi primaju sa zahvalno{}u, {aqu da sve postane, i postalo je. On `eli da svet sa~uva im se radi wihovog spasewa i, nesumwivo, donose im svoje postojawe, i sa~uvao je, i sve biva po Wegovoj korist. voqi. TrebaimatiuvidudaBogpresvegaho}edasesvi A da Bog promi{qa, i ~udno promi{qa, u to se spasu i dostignu Carstvo Wegovo. U samoj stvari, kao najboqe mo`emo uveriti na ovaj na~in. Samo je Bog dobar, On nas nije stvorio da nas ka`wava, nego da po prirodi dobar i mudar. Kao dobar, On promi{qa, bismo bili u~esnici Wegove dobrote; ali kao praved- jer nije dobar onaj koji ne promi{qa. Gle, i qudi, ne- ni Sudija, On ho}e da gre{nici budu ka`weni. razumni i `ivotiwe prirodnim na~inom brinu se o Bog privremeno ostavqa ~oveka radi popravqawa Prva Wegova `eqa naziva se prethodnom voqom i svojoj deci, a ko se ne brine, podvrgava se osudi. Da- drugog, da bi drugi, gledaju}i na wega, popravqali se; blagovolewem, i zavisi samo od Wega, a druga Wegova qe, kao mudar, Bog se na najboqi na~in brine o posto- tako je bilo sa Lazarom i bogatim. U samoj stvari, mi `eqa naziva se potowom voqom i dopu{tewem i ima je}em. se po prirodi smiravamo, kad vidimo da drugi strada- svoj uzrok u nama. Pri tom dopu{tewe, kako smo na- Imaju}i sve to u vidu, mi smo du`ni da se divimo ju. Ponekad Bog ostavqa ~oveka radi slave drugoga, a pred rekli, biva dvojako: dopu{tewe spasonosno i svima delima Promi{qawa, da ih sva bez radoznalo- ne zbog wegovih ili roditeqskih grehova; tako je sle- urazumquju}e, i dopu{tewe koje ozna~ava odbacivawe sti primamo, ma ona mnogima izgledala nepravedna; poro|eni bio slep radi slave Sina ~ove~ijega. Jo{ ~oveka od strane Boga i vo|ewe ka punoj kazni. Sve jer je Bo`je promi{qawe za nas nevidqivo i neshvat- Bog dopu{ta nekome da strada radi bu|ewa revnosti i ovo ne nalazi se u na{oj vlasti. qivo, a na{e misli, dela i budu}nost samo su Bogu po- drugom, da bi vide}i kako se uve}ala slava stradalni- [to se ti~e onoga {to je u na{oj vlasti, to su do- znati. ka, i drugi se bez straha podvrgli stradawu u nadi na bra dela koja Bog `eli svojom prethodnom voqom i Sve ovo, velim, nije u na{oj vlasti, jer {to je u budu}u slavu i radi `eqe budu}ih dobara; tako je bi- ugodna su mu; a zla dela On ne `eli ni svojom pret- na{oj vlasti nije delo Promisla, nego slobodne lo sa mu~enicima. Ponekad Bog dopu{ta ~oveku da iz- hodnom ni svojom potowom voqom, ali dopu{ta slo- voqe. vr{i sramno delo, radi popravqawa druge jo{ gore bodnoj voqi da ~ini zlo; jer ono {to se ~ini po pri- To {to zavisi od Promisla de{ava se ili po vo- strasti. Tako, na primer, kad se neko hvali svojim vr- nudi nije razumno i nije vrlina. qi Bo`joj, ili po Wegovom dopu{tewu. Po voqi linama i pravedno{}u, Bog takvom ~oveku dopu{ta da Bog promi{qa o svima stvorewima, ukazuju}i nam Bo`joj doga|a se ono {to je neosporno dobro. A po padne u blud, da bi kroz taj pad do{ao do saznawa svo- dobro~instva i urazumquju}i nas preko svake tvari, dopu{tewu ono {to nije neosporno dobro. Tako, Bog je slabosti, smirio se i ispovedio se Gospodu. ~ak i preko samih demona, kao {to se to vidi iz onoga ~esto dopu{ta da i pravednik upada u nesre}e, da bi Trebaimatiuvidudaseizbordelanalaziuna- {to se dogodilo sa Jovom i sa sviwama... drugima pokazao sakrivenu u wemu vrlinu; tako je, na {oj vlasti, a ishod zavisi od Boga. Pri tom ishod do- Sveti Jovan primer, bilo sa Jovom. Ponekad Bog dopu{ta ne{to brih dela zavisi od bo`anske sardwe, jer Bog po svo- Damaskin

37 ______DABAR______

Mitropolija Dabrobosanska MOKRAWSKA PAROHIJA

1. Mile (Branka) 7. Ranko (Sreta) 13. Goran (Manojla) Lizdek Tadi} Joki} ro|en 1960. ro|en 1952. ro|en 1970. Mokro V. Luka Sarajevo poginuo 05.04.1992. poginuo 14.08.1992. poginuo 20.12.1992. Vraca Kromoq Nexari}i

2. Bo`idar (Tadije) 8. Dim{o (Mila) 14. Nenad (Rada) Gavrilovi} Gluhovi} Kova~evi} ro|en 1968. ro|en 1941. ro|en 1971. Bjelogorci Qubogo{ta Trnovo poginuo 08.06.1992. poginuo 12.07.1995. poginuo 20.12.1992. Borija Grbavica Nexari}i

3. Jovica (Gavra) 9. Drago (Milanka) 15. Zoran (Novice) Gavrilovi} Kusmuk Muharemovi} ro|en 1953. ro|en 1944. ro|en 1961. Bjelogorci Mokro K. Selo poginuo 08.06.1992. poginuo 14.12.1992. poginuo 05.01.1993. Borija Borije - Hre{a Ze~ja Glava

4. @eqko (Nova) 10. Trifun (Vidaka) 16. Milomir (Gruja) Joki} Klisara Panti} ro|en 1961. ro|en 1938. ro|en 1952. Joki}a brdo Mokro Rogou{i}i poginuo 08.06.1992. poginuo 14.12.1992. poginuo 21.03.1993. Trebevi} Borija Kula

5. Sreto (Ne|a) 11. Milenko (Reqe) 17. Veqko (Boja) Eri} Paunovi} Gavrilovi} ro|en 1941. ro|en 1953. ro|en 1971. Brezovice Rogou{i}i Bjelogorci poginuo 10.06.1992. poginuo 14.12.1992. poginuo 17.07.1993. Lukavica Borija Borije

6. Mladen (Luke) 12. Slobodan 18. Milomir Kqaji} (Slavka) Lizdek (Milutina) ro|en 1959. ro|en 1966. Tandari} Sarajevo K. Selo ro|en 1973. K. Selo poginuo 15.06.1992. poginuo 10.12.1992. poginuo 16.05.1994. Vraca Trnovo Olovo

38 ______DABAR______

Mitropolija Dabrobosanska MOKRAWSKA PAROHIJA

19. Bogdan (Vlada) 25. Milomir (Rista) 31. Nedeqko (Ranka) [e{lija Mini} Petrovi} ro|en 1939. ro|en 1956. ro|en 1970. Bjelogorci Siwevo Mo~ioci poginuo 20.06.1994. poginuo 25.02.1995. poginuo 28.09.1995. Sarajevo Treskavica Mawa~a

20. Boro (Stjepana) 26. Vojo (Rajka) 32. Milun (Branka) Gavrilovi} Kova~evi} Lizdek ro|en 1964. ro|en 1968. ro|en 1943. Mokro Prutine Mokro poginuo 03.10.1994. poginuo 20.06.1995. poginuo 08.06.1992. Ni{i}i Borija Trebevi}

21. Jadranko (Rada) 27. Miodrag (Borka) 33. Nedeqko Simatovi} Raji} (Bogdana) Lizdek ro|en 1966. ro|en 1967. ro|en 1951. Brezovice Sarajevo Mokro poginuo 08.10.1994. poginuo 21.06.1995. poginuo 07.04.1994. Ni{i}i Trnovo Trnovo

22. Mile (Krsta) 28. Milan (Milo{a) 34. Mirko Bo`i} Lizdek (Svetozara) Lizdek ro|en 1948. ro|en 1964. ro|en 1959. Prutine K. Selo Mokro poginuo 01.08.1994. poginuo 24.05.1995. poginuo 01.01.1994. Krivajevi}i Debelo Brdo Grbavica

23. An|elko 29. Du{an (Mitra) 35. Milorad (Du{ana) Tani} (Milivoja) Lolovi} [iqegovi} ro|en 1951. ro|en 1948. ro|en 1956. Krupac K. Selo Mokro poginuo 26.10.1994. poginuo 04.10.1995. poginuo 31.10.1992. Jasen Treskavica Trebevi}

24. \or|e (Jova) 30. Wego{ (Krsta) 36. Neboj{a Raji} Xaki} (Zaharije) Lizdek ro|en 1950. ro|en 1974. ro|en 1957. Kalauzovi}i Jajce Mokro poginuo 11.11.1994. poginuo 05.10.1995. poginuo 01.10.1994. Borija Treskavica Grbavica

39 ______DABAR______

Mitropolija Dabrobosanska MOKRAWSKA PAROHIJA

37. Milenko 43. Vukan (Jova) 49. Qubisav (Gruja) (Danila) Gavrilovi} Lopati} Trifunovi} ro|en 1961. ro|en 1935. ro|en 1946. Sarajevo Mokro Olovo poginuo 07.09.1994. poginuo 07.08.1992. poginuo 0.05.1992. Grbavica Vogo{}a Kromoqe

38. Risto (Du{ana) 44. Milomir (\or|a) 50. Sreto (Krsta) Babi} Lizdek Plakalovi} ro|en 1939. ro|en 1946. ro|en 1950. Lapi{nica Mokro poginuo 04.06.1992. umro 26.06.1994. poginuo 08.01.1993. @epa

39. Aleksandar 45. Milorad (Gruja) 51. Slavi{a (Sretka) (Milo{a) [e{lija Trifunovi} Vukovi} ro|en 1971. ro|en 1950. ro|en 1963. Sarajevo Visojevica Sarajevo poginuo 19.12.1993. poginuo 19.07.1995. poginuo 14.12.1992. Olovo

40. Dane (Janka) 46. Vlajko (Milinka) 52. Mitar (Sava) Muharemovi} ^eremixi} Motika ro|en 1959. ro|en 1954. ro|en 1946. Mokro Mokro nestao 10.07.1992. tragi~no nastradao poginuo 15.01.1993. 19.10.1992. Krivajevi}i

41. Vlajko (Voja) 47. @eqko 53. Miladin (Jova) Para|ina (Milivoja) Jovi~i} Kruni} ro|en 1968. ro|en 1961. ro|en 1935. Mokro Vogo{}a tragi~no nastradao poginuo 19.07.1992. poginuo 31.10.1992. 13.08.1993. Vogo{}a Hladivoda

42. Srpko (Petka) 48. Svetozar (Krsta) 54. Milo{ (Jova) Andri} Markovi} [e{lija ro|en 1965. ro|en 1977. ro|en 1963. Mokro tragi~no nastradao poginuo 16.06.1995. poginuo 16.03.1992. 02.10.1992. Tvr|ava Barice Borija

40 ______DABAR______

Mitropolija Dabrobosanska MOKRAWSKA PAROHIJA

55. Radislav (Milana) 61. Mirko (Novice) 67. Ratko (Todora) Gra~anin Kne`evi} Vi{wi} ro|en 1957. ro|en 1959. ro|en 1944. Slatina R. Romanija Hre{a poginuo 23.12.1993. poginuo 27.08.1992. poginuo 07.01.1993. Poqine Kru{evo Kravice

56. Novica (Ne|a) 62. Milenko 68. Rade (Bo`a) Joki} (Nikole) Jakovqevi} Antoni} ro|en 1958. ro|en 1952. ro|en 1950. Sarajevo R. Romanija poginuo 04.06.1992. poginuo 07.09.1992. poginuo 26.05.1993. @epa Faleti}i Igman

57. Rade (Nikole) 63. Milinko 69. Goran (Petka) Peri{i} (Alekse) Jovi~i} Tomi} ro|en 1948. ro|en 1949. ro|en 1950. Vare{ Hre{a R. Romanija poginuo 15.06.1995. poginuo 31.10.1992. poginuo 26.05.1993. Sarajevo Brusuqe Mrkovi}i

58. Jovan (Bogdana) 64. \or|o (Petka) 70. Marko (Cvijana) Kari{ik [u}ur Radowa ro|en 1940. ro|en 1963. ro|en 1950. D. Hre{a Sarajevo G. Biosko poginuo 04.05.1992. poginuo 21.11.1992. poginuo 27.07.1993. Grbavica Vojkovi}i @u~

59. Predrag (Vasa) 65. Radovan (Spasoja) 71. Ranko (Janka) Tadi} Cincar Plakalovi} ro|en 1965. ro|en 1948. ro|en 1953. Sarajevo Hre{a D. Biosko poginuo 06.06.1992. poginuo 26.12.1992. poginuo 01.03.1994. @epa Trnovo D. Biosko

60. Novko (Milo{a) 66. Petko (Ilije) 72. Nedeqko Gaco Sipi} (Radovana) Kosmajac ro|en 1951. ro|en 1941. ro|en 1951. G. Biosko V. Luka Hre{a poginuo 06.06.1992. poginuo 02.03.1993. poginuo 25.05.1994. @epa D. Biosko Ze~ja Glava

41 ______DABAR______

Mitropolija Dabrobosanska MOKRAWSKA PAROHIJA

73. Radomir - Cicko 79. Dra`en 85. Radenko (Milovana) Maleti} (Marinka) Parli} (Svetozara) Stani{i} ro|en 1962. ro|en 1970. ro|en 1953. Mrazovac Kalauzovi}i Sarajevo poginuo 25.05.1994. poginuo 19.06.1995. poginuo 04.06.1992. Ze~ja Glava Ilixa @epa

74. Mihajlo (Ostoje) 80. Jovan (Vida) 86. Zoran (Luke) Jovi~i} Anxi} Ikanovi} ro|en 1940. ro|en 1959. ro|en 1959. Hre{a Mo~ioci Vukiwa~a poginuo 27.05.1994. poginuo 27.07.1995. poginuo 31.10.1992. Ze~ja Glava Mrkovi}i

75. Radomir 81. An|elko 87. Vaso (Vuka{ina) (An|elka) ]odo (Manojla) Kari{ik Kova~evi} ro|en 1965. ro|en 1952. ro|en G. Biosko Hre{a poginuo 29.07.1994. poginuo 21.08.1995. poginuo Biosko Ze~ja Glava

76. Zoran (Milo{a) 82. Nikola (Sava) 88. Mla|en (Cvijana) Cincar Kosmajac Radowa ro|en 1960. ro|en 1940. ro|en Hre{a Hre{a poginuo 18.09.1994. poginuo 05.09.1995. poginuo Borije Hre{a

77. Radovan (^eda) 83. Slavi{a (Petka) 89. Milo{ Govedarica Topalovi} (Bo`idara) Stevi} ro|en 1959. ro|en 1973. ro|en 1952. V. Han Sarajevo poginuo 15.03.1995. poginuo 1995. poginuo 10.05.1992. Ze~ja Glava Kqu~ Vraca

78. Danko (Du{ana) 84. Miroslav 90. Ne|o (Petra) Parli} (Slavka) [iqegovi} Petrovi} ro|en 1960. ro|en 1976. ro|en 1936. Kalauzovi}i Sarajevo poginuo 16.06.1995. poginuo 30.08.1995. poginuo 31.10.1992. Ilixa Jahorina Dowe Biosko

42 ______DABAR______

Mitropolija Dabrobosanska MOKRAWSKA PAROHIJA

100. Kojo (Rista) Derikowa 114. Dragoje (Gruja) Raji} 91. Zdravko ro|en 1938., V. Luka ro|en 1961., Kalauzovi} (Bogdana) Koji} poginuo 08.06.1992., Kromoq poginuo 01.06.1994., Biha} ro|en 1940. 101. Obren (Slobodana) Radovi} 115. Budimir (Vlastimira) Gruji} Vare{ ro|en 1950., Fo~a ro|en 1967., Kalauzovi}i poginuo 07.11.1994. poginuo 04.06.1992., @epa poginuo 02.08.1994., Ilija{ Ni{i}i 102. Nedeqko (Sava) Okuka 116. Milomir (Jova) Mo~evi} ro|en 1929., Ulog ro|en 1972., Sarajevo 92. Radenko poginuo 26.06.1992., Nexari}i poginuo 02.08.1994., Ni{i}i (Gligora) Andan 103. Staka (ro|. Do{lo) \oki} 117. Slobodan (Pavla) Lopati} ro|en 1957. ro|ena 1946., Kijevo ro|en 1952., Mokro Sarajevo poginula 29.06.1992., Kromoq poginuo 01.08.1994., Krivajevi}i poginuo 22.01.1993. 104. Mladen (Predraga) Vaskovi} 118. Ne|o (Tana) Gruji} Lapi{nica ro|en 1970., Lukavica ro|en 1936., Poretak poginuo 30.07.1992., Bla`uj poginuo 06.09.1994., Nahorevo 93. Milenko 105. Branimir (Milovana) Ra{evi} 119. Ratko (Milo{a) Gruji} (Gligora) Andan ro|en 1969., Nahorevo ro|en 1944., Kalauzovi}i ro|en 1953. poginuo 05.10.1992., Sarajevo poginuo 08.09.1994., Korita Sarajevo 106. \or|o (Milo{a) Pandurevi} 120. Rasko (\ura) Raji} poginuo 22.01.1993. ro|en 1940., Trebevi} ro|en 1961., Vrhovine Lapi{nica poginuo 31.10.1992., Zlati{te poginuo 19.06.1995., Ni{i}i 107. Mara (ro|. Gluhovi}) Gaco 121. Vlastimir (Bla{ka) Raji} ro|ena 1936., Qubogo{ta ro|en 1957., [ii}i poginula 15.11.1992., Vrace poginuo 17.06.1995., Jasen 94. Mirko (Dragomira) Radowa 108. Gojko (Janka) Trifkovi} 122. Radomir (Sima) [alipur ro|en 1963., G. Biosko ro|en 1941., Trebevi} ro|en 1972., Sarajevo poginuo 06.06.1992., @epa poginuo 07.12.1992., Trebevi} poginuo 17.06.1995., Jasen 95. ^edo (\or|a) Tadi} 109. Dragan (Mla|ena) Plakalovi} 123. Milorad (Gruja) Trifunovi} ro|en 1950., V. Luka ro|en 1965., Sarajevo ro|en 1950., Olovo poginuo 31.01.1993. Mrkovi}i poginuo 31.10.1992., Brusuqe poginuo 19.07.1995., Ilija{ 96. Milorad ()Pupi} 110. Danilo (Jova) Kari{ik 124. Luka (Marka) Marjanovi} ro|en 1962., Trebiwe ro|en 1928., Hre{a ro|en 1959., Mrkovi}i poginuo 05.04.1992., Vraca poginuo 05.02.1993., Faleti}i poginuo 26.07.1995., Mrkovi}i 97. Jovica (Koja) Avramovi} 111. Nedeqko (Draga) Lalovi} 125. Savka ()Ra|enovi} ro|en 1943., Bjelogorci ro|en 1974., Sarajevo ro|ena 1923., Nahorevo poginuo 17.05.1992., Haxi}i poginuo 15.05.1993., Vogo{}a poginula 24.08.1995., Mrkovi}i 98. Nikola (Quba) Kostovi} 112. Miladin (Panta) ]ukovi} 126. Dim{o (Manojla) Kari{ik ro|en 1948., Ustikolina ro|en 1941., Radava ro|en 1951., Hre{a poginuo 09.06.1992., @epa poginuo 28.07.1993., Jagomir poginuo 31.10.1992., Brusuqe 99. Slavko (Milinka) Petrovi} 113. Krsto (Radovana) Tomi} ro|en 1952., Mo~ioci ro|en 1969., Mo~ioci poginuo 08.06.1992., Kromoq poginuo 13.08.1993., @u~

43 ______DABAR______EVAN\EQE U PORODICI

Hri{}ani bi trebalo da budu kvasac dru{tva. Da tvorena, ta ogwi{ta ne mogu da zra~e na druge. Treba ...Pravi hri{}anin {iri oko sebe Evan|eqe i ne bi delovao, kvasac se mora staviti u testo. Ako smo paziti da se ku}i ne pribli`i razbojnik (Lk. 12,32). tra`e}i to, ne hote}i, ~ak i ne znaju}i. Prema tome, stvarno hri{}ani, mi }emo delovati na dru{tvo kao Ako dete krije ne{to, “razbojnik” je tu. Koje su ako Evan|eqe ne deluje kroz nas na druge, ne tra`imo kvasac. Kako hri{}anizovati jedno selo, grad, zemqu? to kwige {to k}i kriju}i ~ita? Sve {to se kri{om podne u pono} - zna~i da je Evan|eqe prestalo da radi Potrebni su, re}i }ete, dobri sve{tenici, dobre mora ~itati, sigurno da {kodi. Sin se zadr`ava no}u u nama samima. Vernik bez hri{}anskog oblika, bez {kole, dobra {tampa, dobri zakoni... negdeinesmedaka`egde.Doma}insesve~e{}eza- uticaja - nije hri{}anin. Wegovo se hri{}anstvo ne Ne. ]elija majka, `iva }elija hri{}anskog dru- dr`ava i sve vi{e izmi{qa izgovore. Tu ne{to nije u manifestuje van, jer ne postoji vi{e ni unutra u {tva je - porodica. Hri{}anstvo se u~i na ogwi{tu. redu. wemu. Uticaj hri{}anskog doma je skriven, bezglasan i du- So ne zasla|uje, ona ne ubla`ava rane, ona pe~e bok kao uticaj kvasca na testo. U ku}i se u~i vera. `ivo telo. Evan|eqe nije sredstvo za uspavqivawe, U~i se i ne znaju}i. Isto onako kao materwi jezik. U ono je neprestani poziv napretku, neprestani protest hri{}anskim porodicama ne bi trebalo da se `ivi protiv zla, ono je ujed za svako popu{tawe, svaku ne- samo onim {to je staro. Naprotiv, dobar “doma}in iz- brigu. Ili smo pustili so da obqutavi, ili nas ona nosi iz klijeti svoje novo i staro” (Mt. 13,52). ne pu{ta da mirujemo i da se odmaramo. Normalno je da se mladi vezuju za savremeno stawe Kad se Kleopa vratio u svoj dom i kad je video sto na{e civilizacije. Neprirodno je i da bude druga~i- za kojim je Gospod sedeo, obnovilo mu se u se}awu ~u- je. Reke ne teku prema izvoru. Nije dobro vezivati se do koje se dogodilo tu na Uskrs uve~e. Kleopa nije mi- samo za pro{lost. Ali nije dobro ni potpuno prene- slio: Isus je bio ovde. Nego: Isus je ovde. On je uvek u bregavati pro{lost. Nego treba stvarati ravnote`u mojoj ku}i. Isto tako dok se sa svojim drugom vra}ao izme|u tradicije i progresa. Mi hri{}ani ne pravi- putem u Jerusalim znao je da je Isus, iako nevidqivo, mo idol od pro{losti i ne bojimo se budu}nosti. Ima jo{ uvek me|u wima svima. Vaskrsli Gospod ne starih i novih stvari. Ali ima stvari koje ne prolaze ostavqa vi{e svoje. On }e biti s wima do kraja veka. i koje se name}u svim vremenima. To su zakoni `ivo- “Ako se dva od vas slo`e na zemqi u bilo kojoj stvari ta, bo`anski zakoni koji se ne mewaju. zakojuseuzmole,da}eimOtacmojkojijenanebesi- Vrlina ostaje uvek vrlina. ma. Jer gdje su dva ili tri sabrani u ime moje ondje Progres koji ne ru{i moral, mora se prihvatiti. sam ja me|u wima” (Mt. 18,19-20). Ali treba znati da progres ne sme da ide samo za po- Svest da je Gospod s nama pomo}i }e nam da ne pre- boq{awem materijalnih uslova `ivota, on mora da |emo granicu koja deli zadovoqstvo od greha, a to }e, sadr`i i moralno usavr{avawe jedinke, porodice i u krajwoj liniji re}i, od gor~ine. Bi}emo energi~ni- dru{tva. U tome se sla`u i stari i mladi hri{}ani. Evan|eqe preporu~uje u tim momentima budnost. ji pred licem isku{ewa, smeliji u te{ko}ama, ~vr- [ta nam svakodnevno serviraju novine? Nepresta- Otvorite o~i kad ko iz porodice ne{to krije. Opa- {}i u nevoqama. Uverewe da nismo sami udvostru~ava ne sukobe. Tek {to se jedan uti{a, drugi izbija. Tu su: snost je tu. hrabrost. A mi se toga li{avamo, jer se Gospodweg kra|e, prevare, ubistva, mu~ewe dece, osvete Isto kao {to so koja izgubi ukus nije vi{e so, ia- prisustva ne se}amo. ostavqenih `ena, samoubistva napu{tenih staraca... ko je sa~uvala svoj spoqa{wi izgled i boju, tako i Ponavqajmo ~esto molitvu u~enika iz Emausa: Gospod od nas tra`i da podignemo svoj sve}wak pre- hri{}anin koji ne hri{}anizuje svoju okolinu, koji “Ostani s nama Gospode. Prati nas na putu kad nas ma onima koji ne vide kuda idu. Neka vide: na{u vedri- ne `ivi po Evan|equ, prestaje da bude u~enik Hri- briga i bol sustignu. Ostani s nama kad radimo i kad nu, na{ mir, na{u hrabrost, na{u veselost, na{e stov. se odmaramo. Budi tre}i izme|u nas koji se volimo. sa`aqewe, na{u ne`nost, jednom re~ju, neka vide sva Spasiteq ima u vidu samo li~nu direktnu akciju Stanuj u na{oj ku}i, sedi u ~elo na{eg stola, budi bogatstva srca ispuwenog Hristom. Od svih dokaza ve- hri{}anina koja se sasvim prirodno emanira iz wega, nam savetnik u svemu. Ostani s nama kad nam se savest re, ovaj je najubedqiviji. Potrebno je da qudi vide sve- i koja nije ni prethodno smi{qena ni prora~unata. zamra~uje da ne bismo zalutali po no}i. Budi blizu tlost, uvide da su u tami i za`ele da iz we izi|u. Iz same ~iwenice {to hri{}anin misli, radi i trpi, nas kad nas velika no} pokrije svojim pokrovom i daj Vrata hri{}anske ku}e ne bi trebalo da budu ba{ on unosi ozdravqewe u svet, mewa duh sveta. U sferi da se probudimo u Tvome naru~ju. Budi voqeni verno {irom otvorena. Gde su ku}na vrata {iroko otvorena, u kojoj se nalaze, on ispuwava svoju funkciju hri{}a- slu{ani U~iteq na{eg doma! Amin”. tu vi{e nema doma}eg ogwi{ta. Ali gde su uvek za- nina, pro{iruje carstvo Bo`ije.

44 ______DABAR______@IVI SU NA[I SVETITEQI

Pro{le jeseni, ba{ uo~i dana Svetog Dimitrija, vio. Te{ka bolni~ka ti{ina, prekidana povremeno osewuje no`i}em u vidu krsta u celoj du`ini moju ra- bio sam upu}en u Petrovaradin u vojnu bolnicu radi samo `alosnim je~awem bolesnika, uticala je zlokob- nu, sa koje postepeno po~e{e nestajati bolovi. Od jedne te{ke operacije, koju sam dugo godina u strahu no na mene. Kad odjednom, sasvim neo~ekivano, udari- silnog uzbu|ewa dugo nisam mogao da do|em sebi. Ni- odlagao. Pre polaska u bolnicu oprostio sam se sa {e mi suze na o~i. Niz vrele obraze one su tekle kao kako nisam verovao da su bolovi u istini nestali. svima svojim ro|acima i prijateqima, a zatim sam bujica. Uskoro mi potpuno zakrili{e vidik. Uzeh ma- Stoga prikupim svu snagu, i dok su mi usne neprestano svratio u novosadsku Nikolajevsku crkvu da se pred ramicu da ih obri{em, ali toga trenutka desi se ne- {aputale molitvu Svetim Vra~evima, ja se polako po- kivotom sa mo{tima Svetih Vra~eva pomolim za hra- {to veliko, ne{to divno, ne{to nadzemaqsko. U vi- ~eh dizati. Rana me je jo{ uvek pekla, ali bilo je sa- brost i sretan ishod moje operacije. Ali svratio sam sini tavanice bolesni~ke sobe, ja ugledah, kao u sred svim izdr`qivo. polako sedoh na krevet i pustih no- jo{ radi ne~ega. Kad su ove Mo{ti pre nekoliko go- bela dana, veliku ikonu Svetih Vra~eva Kozme i Da- ge na zemqu. Zatim, dr`e}i se obema rukama za kre- dina donete u Novi Sad, ja sam, pod sugestijom drugih, mjana - onu op{te poznatu wihovu ikonu, koje se u te- vet, stadoh na noge i po|oh kraj kreveta nekoliko ko- posumwao da su to mo{ti Svetih Vra~eva, iako sam ra~aja. Od radosti i sre}e ponovo zaplakah, kada iza ranije slu{ao o wihovoj celebnoj mo}i. Gowen gri- le|a za~uh re~i moga suseda koji je le`ao do moga kre- `om savesti, a nalaze}i se pred `ivotnom opasno{}u, veta: “Tako, tako, samo napred i ni{ta se ne bojte”. - ja sam sada do{ao da umolim svete Vra~eve da mi Ovemere~iuveri{edajesveono{tosesamnomde- oproste moju nepromi{qenost i sumwu i da mi budu u silo, bila su{ta stvarnost. pomo}i. Crkva je bila prazna, a to sam ba{ i `eleo. Sutradan podelih moju radost sa de`urnim leka- Kleknuo sam kraj kivota i zapo~eo molitvu, ali srce rom i mojom rodbinom koja me je posetila. Nikome ni moje nije se ni malo uzbu|ivalo, kako je to ranije bi- re~i ne rekoh o onome {to se sa mnom desilo no}as. valo, kada se na|em u neposrednoj blizini Le`ao sam bla`en u krevetu, kao novoro|en~e posle svetiteqskih mo{tiju. Najzad, celivah mo{ti i po- prvog kupawa, kao ratnik posle te{ke borbe, kao sle- |oh napoqe, a na o~i mi udari{e suze straha i `alo- pac kome je iznenada povra}en vid. Srce moje bilo je sti {to me sveti Vra~i ne ute{i{e i ne ohrabri{e. ispuweno neizmernom blagodarno{}u prema velikim Mislio sam, vaqda je to zato, {to sam ih ranije uvre- Svetiteqima, a misli zauzete samo jednim - kako Im dio. Sa ovim mislima, obuzet zebwom i strahom, sada se odu`iti. Popodne istoga dana poseti me jedan sve- ne toliko zbog operacije, koliko zbog saznawa da mi {tenik, moj dobar prijateq, i odmah u po~etku razgo- je uskra}ena svetiteqska za{tita, legao sam na ope- vora re~e mi: “Dolazim u ovu bolnicu danas prvi put racioni sto. Posle nekoliko trenutaka izgubio sam posle vi{e od osamnaest godina. Tada sam na dana{wi svest, a posle jednog sata na|oh se u bolni~kom kreve- dan slu`io slu`bu u bolni~koj kapeli, jer ova bolni- tu. Bolovi su bili stra{ni, upravo neizdr`qivi. To ca je posve}ena svetim Vra~evima”. - Pa {ta je danas, se produ`ilo i drugoga i tre}ega dana. Po~eo sam ve} upitah ga, ne mogav{i da sakrijem svoje uzbu|ewe? gubiti nadu da }e mi biti boqe. Da bi mi bilo jo{ “Danas su Sveti Vra~evi Kozma i Damjan” - odgovori stra{nije, oni bolesnici koji su operisani istoga da- mi sve{tenik. Pa to zna~i da su me oni iscelili ba{ na kad i ja, po~e{e se ve} polako kretati po sobi, dok na wihov dan - rekoh uzbu|enim glasom, a zatim tiho, sam ja le`ao potpuno nepokretan i nemo}an. Uzalud kao na ispovesti, ispri~ah sve{teniku sve {to se sa sam poku{avao da se makar malo pokrenem, a o mnom no}as desilo. ustajawu nije bilo ni govora, dok se me|utim moji sa- ^im sam iza{ao iz bolnice, odoh da zapalim sve}u patnici po~e{e ve} spremati da napuste bolnicu. zahvalnosti Svetim Vra~evima, ~ije ime danas slavim Bio sam ve} izgubio kontrolu nad vremenom. Nisam {koj bolesti ni setio nisam, a ona me je evo sama pro- kao svoju drugu Slavu... znao ni koji je dan, a ni koji je datum, a ni izdaleka na{la, iako to nisam zaslu`io. Ali u tome momentu, Da, `ivi su i ve~no `ivi na{i Svetiteqi. nisam mogao ni slutiti da }u se podi}i, takore}i, jedna ruka do lakta, sa zlatnom narukvicom, dr`e}i Sveti Kozmo i Damjane, silni i mo}ni Lekari preko no}i. zlatan no`i} {to se wime miro{e, izdvoji se sa iko- svih na{ih bolesti i slabosti, molite Boga za nas! Svi su u sobi zaspali, a ja sna nisam imao. Borio ne, koje odmah nestade, i uputi se u pravcu moga kreve- sam se sa te{kim bolovima i jo{ te`im i crwim mi- ta. Pretrnuo sam od straha i uzbu|ewa, ali u isto o. Stefan ^aki} slima. Moram priznati, da sam ~ak na molitvu zabora- vreme osetih kako ova ruka, koja postade nevidqiva,

45 ______DABAR______DA LI JE ISTINA DA JE ZA VREME PRAVOSLAVNIM SPIRITISTI^KIH SEANSI MOGU]E @ENAMA PROTIV PRIZVATI DUHA? BRBQIVOSTI

Mogu}e je prizvati duha. Mnogi se On joj je posavetovao da po|e i rekao Premudri Solomon je rekao da `ena treba da mu- u neznawu time bave, prizivaju duho- joj {ta treba da radi. Do{li su u stan dro otvara usta i da joj je na jeziku krotka pouka ve raznih qudi - Lava Tolstoja, Pu- u koji su se skupqali na seanse. Ski- (Pri~e, 31,26), ali na `alost veliki deo `ena ne slu- {kina... Ali, ne javqaju se du{e tih daju}i se u predsobqu, ona je rekla: {a pouku Premudrog te ludo otvara usta. Imamo u vi- qudi, ve} dolazi demon - zli duh. On- “\avole, imenom Gospoda na{ega du kod mnogih `ena ukorewenu naviku da mnogo pri~a- da po~iwu da ga pitaju o pro{losti, Isusa Hrista zabrawujem ti da o me- ju, tako da je to u{lo u poslovicu, i kad neko mnogo ili o budu}nosti, ili o nekoj osobi. ni govori{ to i to”. Posle ~aja seli pri~a, onda qudi ka`u: mnogo govori kao `ena. Ta Tako onaj ko se bavi spiritizmom su za sto, prizvali duha i po~eli mu slabost se ~esto sreta kod `ena i veoma je {tetna, jer dobrovoqno pada u ruke zlih sila. postavqati razna pitawa: kako se pored toga {to nam govori da je onaj ko je ima Nekima se ~ini da u tome nema ni- ona zove i koliko joj je godina. Odgo- vetrewast i lakomislen, tome i mnoga zla tome i oko- {ta stra{no. I duh ponekad istinu vorio je. Kad su pitali kako joj je pre- lini. To se mo`e videti iz ovoga: Brbqivost je goto- govori, ne savetuje ni{ta lo{e. Na zime, on je rekao neko drugo. Oni su vo uvek sjediwena sa ogovarawem i osu|ivawem dru- primer, postave mu pitawe: “Umrla mu rekli: “Gre{ka! Ona se preziva gih, a od toga zla opet proizilazi ovo da niti je oni- mi je majka. Kako joj pomo}i sada kad druga~ije”. Ali, pokazalo se, da de- ma koje ogovaraju lako, niti je ogovaranima prijatno. je na onom svetu?” A zli duh odgova- mon nije slagao. Rekao je prezime [tadaseradi?Razumesetrebagovorqive`eneda ra: “Treba dati weno ime da se wenog ro|enog oca, a ona je nosila odbace svoju brbqivost i da u budu}e svoja usta otva- pomiwe na Bo`anstvenoj Liturgiji, prezime o~uha. Kada su zatim pitali raju mudro. Ali po{o to nije lako posti}i, postara- davati parastose, milostiwu, ~ita- ~ime se ona bavi u tajnosti (nisu zna- }emo se da im olak{amo. ti Psaltir...” Kao da u tome nema ni- li da je veruju}a), on im je odgovorio: {ta lo{e. Ali, tajna je u tome {to se “Zabraweno mi je da ka`em. Ja bih ra- ~ovek obra}a za pomo} ne svome do rekao, ali ne mogu. Zabranio mi je Tvorcu, ve} Wegovom neprijatequ; sam Bog”. blagodat Bo`ija se udaqava od ~ove- U Moskvi postoji jedan ~ovek koji ka i on pada u ruke demonskih sila, se svojevremeno bavio spiritizmom. postaju}i ~edo |avoqe, a ne Bo`ije. Jednom mu je do{lo u glavu da prizi- Mnogi qudi koji su se postojano ba- va duh Hristov. Kada ga je pozvao, vili spiritizmom, zavr{ili su svoj sevnula je muwa, razlegao se grom, i `ivot samoubistvom. To je zbog toga on je ostao bez svesti. Osvestio se u {to su ostali bez blagodati, pra- psihijatrijskoj bolnici. Kada je do- zni... {ao sebi, oti{ao je u crkvu, pokajao Poznajem jednu popadiju koja je ne- se zbog tog stra{nog greha i sada ko vreme u~ila u Moskvi. Stalno je stalno ide u hram “Zastupnica gre- i{la u crkvu i molila se, a zajedno sa {nih”. wom na kursu su bile neke slobodo- umne devojke, koje su se bavile spiri- ^esto slu`imo nebi}u pa Bog tizmom. Wih je interesovalo za{to opet ne dâ dase pretvorimo u nu- se ona s wima ne dru`i, ne {eta se, ne lu, da se poni{timo. `ivi onako kako one `ive. Jednom su Svi qudi su vulkani, samo jedni Bla`ena Jelisaveta, ~iji spomen Sv. Crkva vr{i je pozvale na wihovu seansu. Pitala uga{eni a drugi `ivi. 24. aprila, kada je bila nastojateqica jednog `enskog je duhovnika kako treba da postupi. manastira bri`qivo je se starala o spasavawu wenih

46 ______DABAR______sestara u Gospodu. Kao iskusna podvi`nica, koja je dobro poznavala `ensko srce, u~ila ih je da se osobi- KOSOVO I VIDOVDAN to ~uvaju zlojezi~nosti, kao greha koji se ~esto sreta kod `enskiwa. Slabi smo po telesnoj snazi i umu, go- Nijedan hri{}anski narod nema u pe prvih hri{}ana, koji su sa takvim vorila je, pa bi tako htele da budemo jake ili pomo}u istoriji svojoj ono {to ima srpski raspolo`ewem i{li pod ma~, ili u lukavstva ili pomo}u zlog jezika, ali po{to je na{e narod, nema Kosovo. [ezdeset i neko- ogaw, ili pred zverove? Ne zna se ni lukavstvo nerazdvojivo s la`ju, to nas stavqa upravo liko godina posle Kosovske bitke za jednog hri{}anskog mu~enika da pod uticaj Satane, koji je otac la`i i koji hrabro ra- pao je Carigrad, prestonica is- se molio Bogu da ga spase od bliske di onde, gde se la` upotrebquje. Onaj pak ko se izgo- to~nog hri{}anstva. Pose~en je hri- smrti, a zna se za hiqade i hiqade vara {to la`e, time da se tako pokazuje o{troumqe i {}anski car Konstantin, srpske kr- wih da su se molili, da ih mu~eni~ka sposobnost, jako se vara, jer la`ju postaje samo poslu- vi i porekla po jednom roditequ. Re- smrt ne mimoi|e. Ni krstonosna voj- {no oru|e Satane - oca la`i. Taj otac time navodi na kao bi ~ovek: to je sli~no Kosovu. Re- ska Lazareva nije odr`ala molep- du{u mrak, te ona postaje nesvesna svojih grehova, ne kao bi opet: doga|aj ve}i od Kosova. stvije za spasewe od smrti. Napro- vidi svoju opasnost i podlost, te ostaje neosetqiva za Bo`e sa~uvaj! Na Kosovo je mar{ira- tiv - ispovedila se i pri~estila - za sve ono {to je uzvi{eno. Ta mnogogovorqivost `ena la hri{}anska vojska u susret smrti, smrt. Jedan ceo oru`an narod kao je- naro~ito je za osudu zbog toga {to imaju slabu mo} u Carigradu je vojska stajala unutra u rasu|ivawa, a jaku osetqivost srca, te se naj~e{}e gradu, nadaju}i se do posledweg ~asa, bave bezna~ajnim stvarima, la`ju, ogovarawem i lako- da }e se smrt nekako okrenuti od we misleno{}u, {to je na {tetu i wima i drugima. “Sr- nalevokrug. Kad su |ulad, iz prvih ce pravednikovo premi{qa {ta }e re}i, a usta bezbo- topova u istoriji, probila zidove `ni~ka rigaju zlo”, veli Premudri (Pri~e 15,28). gradske, u`as je zavladao i panika se [ta ispoqava brbqiva zlojezi~nost? Zlobnost gor- zacarila u vojsci i gra|anstvu. Svi dosti, koja je besna zbog svoje nemo}i. Koliko od toga hramovi bili su ispuweni vapajem i izilazi nevoqa i patwi za qude! Kako je to {tetno za molitvom Bogu za spasewe grada, tj. besmrtnu du{u! “Re~eno nam je: volite jedan drugoga, za spasewe tela, za spasewe dr`ave i a ne mrzite ...”. carstva zemaqskoga. Otuda je pad Ca- Tako smo izneli pouku sv. Jelisavete, da bi olak- {ali `enama da odbace brbqivost i `elimo da ovu rigrada zabele`en kod Grka kao no} pouku prime, jer prvo, ona koja ho}e lukavstvom ili a ne kao dan, kao propast a ne kao po- zlim jezikom da se poka`e jaka, ta stavqa sebe upravo beda. Istina, i tu je bitka krsta i po- pod uticaj Satane, jer je lukavstvo nerazdvojno s lumeseca, no bez epopeje i bez nadah- la`ju; drugo, ko se izgovara {to la`e time, da se tako nu}a za budu}a pokolewa. Jer poraz pokazuje o{troumqe jako se vara, jer postaje poslu- shva}en samo kao poraz ne mo`e ni- {no oru|e Satane, oca la`i; tre}e, otac tame spu{ta koga odu{eviti. Niti sama Golgota nad takvu du{u mrak te postaje nesvesna svojih greho- bez Vaskrsewa mo`e nekoga nadahnu- va, ne vidi svoju propast i ostaje bezose}ajna; ~etvr- ti i osna`iti. to, zbog mnogo govorqivosti `ene se bave pustim Sasvim je obrnuto sa srpskim Ko- dan hri{}anski mu~enik, pokoran stvarima, lagawem, ogovarawem i lakomisleno{}u, na sovom. Kao {to se samrtnik obla~i u promisaonoj voqi Svevide}eg, pri- {tetu svoju i drugih; peto, brbqivom zlojezi~no{}u novo i skupoceno odelo, tako je voj- ma gor~inu smrti, i to ne kao gor~i- se ispoqava ohola zlobnost, koja besni u svojoj slabo- ska srpska bila odevena u najboqe nu, nego kao `ivotvorni lek. I zar sti; i najzad, {esto, od toga proizilaze mnoge nesre}e ruho svoje. Blistava i sjajna povorka nije Kosovo do dana{weg dana slu- qudima. Neka bi Bog dao da `ene hri{}anke prime hitalajesasvihgranicau`i`u~a- `ilo dvanaestini pokoqewa u isti- ovu pouku i odbace zauvek svoju brbqivost. Tada bi sti i slave, na Kosovo poqe. Osewe- ni kao `ivotvorni lek? U istoriji zaista, po re~i Premudrog, sa~uvale svoju du{u (Pri- na krstastim barjacima i ikonama hri{}anskih naroda nema poznatog ~e, 13,3), usne bi wihove bile mudre (Pri~e, 16,23) i krsnih slava, sa pesmom i rado{}u slu~aja, da cela jedna vojska, ceo je- wihove qubazne re~i kao sat meda slast du{i (st. 24). hitala je ona svome kosovskom - gubi- dan oru`an narod, bude zapojen vo- Amin. li{tu. Zar nas ne podse}a ovo na gru- qomzasmr}uidaodeusmrtzaveru

47 ______DABAR______svoju. Ne u smrt samoubila~ku nego u tezova krsta, iako su ostala na boji- vla - taj ne slavi pobe|enoga nego po- smrt herojsku. Kosovo je unikum u {tu. Od wihovih svetih du{a osve- bedioca, niti slavi mrtvoga no `i- dvadesetovekovnoj istoriji hri{- }ena su tela wihova, a od svetih tela voga. Tako i mi svi proslavqaju}i }anskog sveta. wihovih osve}ena je sva Kosovska veliku armadu kosovskih mu~enika, Gre{e oni koji govore: Kosovo je zemqa. Otuda je Kosovo postalo sve- ne proslavqamo pobe|ene nego pobe- zaustavilo to~ak na{e istorije; to poqe. Zbog toga Srbi i Srpkiwe dioce, niti mrtve no `ive. unazadilo nas je; da nije bilo Koso- sa svih strana - ~ak i oni iz Amerike Vidovdan je najve}a slava srpskog va, mi bismo danas bili veliki na- - dolaze da uzimaju sa svetog poqa naroda. On je dan a ne no}, i to ba{ - rod! Kosova {aku ili torbu svete zemqe, Dan. On nas opomiwe na pobedu i na Ba{ Kosovo nas je u~inilo veli- da je kao svetiwu nose i dr`e u svo- vaskrsewe. Seme carstva nebesnoga, kim narodom. Ono je na{a narodna jim hramovima i domovima. Kao iz posejano svetim Savom, niklo je buj- Golgota, ali u isto vreme na{e na- no i poraslo veliko. Bogati plodovi rodno vaskrsewe, duhovno i moralno. toga semena uzbrani su na Kosovu Ono je zaustavilo moralno raspada- poqu. To nije jedina Hristova i Sa- we srpskoga naroda. Dalo nam gale- vina `etva u na{oj pro{losti, ali riju viteza vere, po{tewa i po`rt- je presjajna i jedinstvena svoga roda. vovawa, koja nesumwivo vredi vi{e Oni koji se mr{te na Kosovo; koji od ma koje galerije mermernih kipo- ga podni{tavaju, osu|uju, mrze, ili va, napravqenih u mirno doba od na- smatraju nesre}om i propa{}u, oni roda koji nisu imali svoje Kosovo. gledaju o~ima a ne duhom, i cene teh- Gre{e oni koji Kosovo smatraju ni~ki a ne moralno. Takvi ili nisu porazom. Ako je ko pretrpeo poraz, pravi Srbi, ili su jo{ pod kletvom pretrpeo ga je veliki gospodin Vuk ~estitoga kneza zbog toga {to preci Brankovi} a ne knez Lazar. Poginu- wihovi ne do|o{e u boj na Kosovo, li Lazar je dobio, a preostali Vuk ili ako do|o{e, bi{e u taboru veli- izgubio. Ko `rtuje `ivot svoj u jed- koga gospodina Vuka pod Gole{ pla- noj borbi za istinu i pravdu Bo`ju, ninom. A kletva glasi: “R|om kapo `rtvovao je najve}e {to je mogao i dok mu je koqena!”. imao, i - pobedio je. Makar bitka A pravi Srbi - {to u kosovskom tehni~ki bila izgubqena, on ostaje smislu zna~i pravi hri{}ani - neka pobedilac. A po{to je sva srpska blagodare Gospodu Bogu {to im je vojska na Kosovu poqu pala - i to dao Kosovo, ponos i utehu, i nepresu- dragovoqno - za istinu i pravdu {ni izvor najuzvi{enijih nadahnu- Bo`ju, to je ona i pobedila. Ona je grobnice sv. Dimitrija u Solunu, }a; ~istili{te savesti svih pokole- prinela na `rtvu Bogu sve {to je ili sa grobova drugih hri{}anskih wa do kraja vremena. imala i mogla; otuda je i pobedila. mu~enika. Kosovo je najve}a grobni- Neka skinu kape u sveti dan Vi- Izgubila je telo, spasla je du{u. Pa ca hri{}anskih mu~enika, poginu- dovdan, i na svetoj zemqi kosovskoj ~ak ni telo Lazarevo nije izgubqe- lih za jedan dan. Jedna druga, takva i neka se poklone svetim du{ama kr- no. Tela izdajnika izgubqena su po- tolika, nije nam poznata. I kao {to stonosnih praotaca svojih. Pa u sle Kosova kao {to su du{e wihove sve~ari slave dan smrti svoga sveca, harmoniji sa celim narodom, koji je izgubqene na Kosovu. Ne zna se grob tako ceo srpski narod svetkuje i najboqi tuma~ Kosova, neka iz dubi- ni Vukov ni Altomanovi}ev. proslavqa Vidovdan. Ko slavi svete ne srca i savesti uzviknu: Sveto telo Lazarevo pak namagne- mu~enike, recimo arhi|akona Ste- “Sve je sveto i ~estito bilo tisano nebesnom silom, jo{ i danas fana, ili \or|a, ili Dimitrija, I milome Bogu pristupa~no!” le`i celo i le~i sve nemo}i qudske. ili Teodora, ili Trifuna, ili svetu Vladika Nikolaj Nisu izgubqena ni tela ostalih vi- Petku i Nedequ, ili sv. Petra i Pa- (Velimirovi}) 48 ______DABAR______

PRIKAZ KWIGA MOLITVAZASPAS NA[EG PRAVOSLAV. TUMA^EWA POSLANICA PRVE I DRUGE SRPSKOG NARODA KORIN]ANIMA SV. APOSTOLA PAVLA

Care i Gospode na{, Isuse Hriste, Bo`e spasewa na{eg, milostivo usli{i i sada smirenu molitvu nas nedostojnih slugu Tvojih. Sagre{ismo Ti - oprosti nam, Gospode. Padosmo u kal bezakowa - o~isti nas, Pre~isti. Progwevismo Te - smiluj se, Preblagi. Evo padosmo na kolena pred Tobom i molimo Te sa suzama pokajawa; ne spomiwi grehe na{e i izbri{i bezakowa na{a, ~uj i usli{i vapaj gre{ne dece Tvoje. Uzmi nas u za{titu, o Svemo}ni, za{titi Crkvu Tvoju Pravoslavnu, jer evo drski jeretici, vekovni odstupni- ci od istine Tvoje, podmuklo sastavi{e plan i grozno udari{e na narod Tvoj i na svetiwu Pravoslavnu. Jo{ jednom proli{e krv dece Tvoje; jo{ jednom otvori{e potoke suza vernih Tvojih; jo{ jednom obuko{e Crkvu Tvoju u crninu tuge i `alosti i ispleto{e joj trnov ve- nac od la`i i nasiqa i nepravdi svojih. Pomozi nam, Bo`e spasitequ na{, radi slave ime- na Tvojega. Ako mi nismo dostojni Tvoje pomo}i, seti se otaca na{ih koji Ti kroz vekove verno slu`i{e, i za ime Tvoje i za Krst Tvoj ~asni muke i gowewa i Stih 1: Nisam li apostol? Nisam li slobodan? Zar ni- smrt pretrpe{e, pa zbog wih, Gospode, pru`i pomo} Da nema Hrista i Wegovog Jevan|eqa, ne bi bilo sam vidio Isusa Hrista, Gospoda na{ega? Ni- svoju i nama i pomiluj nas. ni apostolstva. Ono Wega do`ivqava kao svoju du{u, ste li vi djelo moje u Gospodu? Zbog pravednih otaca na{ih i mu~enika za Veru kao svoje srce, kao svoju svemo}. Wime gleda, slu{a, mi- pravu, izbavi nas od napasti koja nas je sna{la. Po- Ako je ko Hristovom slobodom slobodan, onda je sli, ose}a, `ivi. Wime dela i sve wemu slu`i. Zato se srami lakoverne neprijateqe naroda Tvoga, odbi jere- to apostol Pavle. I ne samo da je on slobodan Hri- apostol na to i poziva govore}i: NevidehlijaIsusa tike od stada Tvoga i urazumi i pokaj pomaga~e stovom slobodom, nego tu slobodu zna upotrebiti i Hrista, Gospoda na{eg? Videti tu svetlost i zauvek wihove u zemqi na{oj, zemqi osve{tanoj ~asnim kr- prema bli`wima kroz Svetoga Duha. On je raspolagao ostati u woj, wome `iveti i ~udotvoriti - to je apo- stom i mu~eni~kom krvqu. Ne dopusti, da goniteqi svim blagodatnim silama i ose}ao se potpuno slobo- stolstvo. Od te svetlosti su sva wegova dela i ~udesa, na{i likuju nad nama, no duhom usta Tvojih odagnaj ih dan od qudi, sveta, smrti i |avola. kroz wu ih je ~inio. Zato on i podse}a Korin}ane na daleko. I ako se raskaju, sudi im po ve~noj pravdi Apostol je tu slobodu stekao neprekidnim je- jedno od tih dela pitaju}i ih: Nistelividelomojeu Tvojoj, Gospode i Bo`e otaca na{ih. Crkvi Tvojoj van|elskim podvizima. Kao takav, on nije bio rob ni Gospodu?Danistedelo moje u Gospodu i daqe biste Svetoj daruj mir, uplakanoj deci wenoj povrati ra- qudima, ni stvarima, nego je sa velikom qubavqu da- ostali u gresima, smrti i trule`i. A i ja bih ostao sa dost, a bra}i na{oj postradaloj u odbrani svete na- nono}no slu`io Gospodu Bogu. Zato on s pravom pita vama da nisam video Gospoda koji me spase. rodne Crkve otvori dveri rajske u carstvu Tvome be- Korin}ane: Nisam li slobodan? - misle}i ovde na Mi bismo bez Wega bili robqe trule`i i smrada, smrtnome. slobodu Hristovu. Ta sloboda je od apostolstva, od ali Gospod svemilostivi me o`ive ve~nim `ivotom, a Da Te svi mi na zemqi slavimo i hvalimo skupa sa neugasivog ogwa u Svetom Duhu, u kome on kao nesago- preko mene i vas o`ive. Vi ste delo moje u Gospodu,a nebeskom Crkvom Tvojom, Tebe, Oca i Sina i Svetoga riva kupina stalno gori a nikad ne sagoreva. Duhovno u tom delu je sila od Gospoda, a trud od mene. Ali moj Duha, sada i na vek veka. Amin. apostolstvo je bo`ansko svetlo i o~igledno zato se trud bez sile Gospodwe bio bi samo senka u carstvu Episkop Nikolaj apostol Pavle i poziva na to govore}i: Nisam li apo- mrtvih senki. (Velimirovi}) stol? 49 ______DABAR______

U DUBINAMA

U dubinama jedno Sveto Pismo Pa se otvara i zatvara Ipravoslavni narod proslavqa. U dubinama neka crvena ru`a Pa nas voli, pa jo{ qubi I{to vi{e mira nam pru`a. U dubinama zvono je~i Pa nam peva, pa nam svira + Milo{ Vukovi} + Mirko Kuzmanovi} Neke srpske re~i. Sin Vukole ro|en 1902. godine preminuo 24. ok- 14. 9. 1939. - 4. 2. 1999. U dubinama ne{to seva tobra 98., iz sela Lapovi}a - Kraj~inovi}i sahra- Pa tiho, pa glasno wen u svom rodnom mjestu Lapovi}i u prisustvu si- Iz sela Stankova~e, op{tina Rudo. Neka srpska melodija peva. na Milorada i snahe Dragane ro|. Lisica, koja ga je Najstariji sin u porodici Vasilija i Milke U dubinama se neko krsti kao snaha dugo godina na posteqi wegovala i ~uva- (ro|. Jawu{evi}), dika, ponos i zakletva petoro Ikre}u se ka ~elu la. Wegov sin poklawao je puno pa`we svome ocu bra}e i tri sestre. Pravoslavni prsti Milo{u od koga je dobio roditeqsko vaspitawe i U dubinama neki {tap `uri usmjeren u duhu srpstva i pravoslavne vjere. Izrodio sa suprugom Bogdankom (ro|. Kalose- Pa kao ki{a, kao vazduh Milo{ je bio poznat po svojoj fizi~koj i psi- rovi}) dvoje dece, sina @eqka i k}erku Sawu. Ka manastiru juri. hi~koj snazi a naro~ito po svojoj pobo`nosti i Oti{ao u Nema~ku trbuhom za hlebom. U Ru- U dubinama jedno srce kuca privr`enosti pobla}koj crkvi i obi~ajima sela dom napravio ku}u koja je za vreme rata o{te}ena. I`ivi, i slavi Boga Lapovi}i. Pisac ovih redova kao nadle`ni paroh Pravoslavna du{a. redovno je u wegovom domu obavqao sve vjerske ob- Pored wega, pokojni Vasilije i Milka imali Dragan Arsi} rede na{e pravoslavne crkve. su jo{ sinove: Milinka, Mihajla, Milorada, Mit- u~. bogoslovije Kao junak u 2. svetskom ratu pri~a se da je ra i @ivorada i k}eri Mitru, Milanku i Savu. wegova ku}a bila opkoqena tra`e}i Milo{a Svi oni su im sa svojim supru`nicima izrodi- PRILO@NICI “DABRA” Wegova supruga odgovorila je usta{ama da je Mi- li do sada sedamnaestoro unu~adi. Vjernici iz [tutgarta: lo{ u {tali i oni su odmah opkolili {talu a Mi- Protonam. Slobodan Miqevi} 40 DM lo{ je u tom momentu izvr{io prepad iz ku}e napao Milinko je o`ewen Darinkom (ro|. Milinko- Jagoda Simovi} 20 DM i jedan dio pobio a drugi nateraao u bekstvo, kao vi}). Nastavnik Mihajlo i Slava (ro|. Zora Jagodi} 20 DM nekad Milo{ Obili} koji se nije bojao smrti jer je Kova~evi}) imaju sinove Brana i Pavla i k}erke Olga ]irovi} 10 DM vjerovao u Boga. Pri~e{}ivao se postio molio Bo- Miru i Marijanu. Milorad ima sina Vasilija i Qubica Mikavica 10 DM gu i bio hrabar, bio spreman da svoj `ivot polo`i k}erku Aleksandru. Mitar i Zora (ro|. \urovi}) Slava [quka 10 DM za svoju zemqu svoj narod, a uvijek je sa junacima i imaju k}erke Branku i Veru. Profesor @ivorad i Mila Jovanovi} 10 DM Bog bio. Kao takav uvijek je vaspitavao u juna{tvu Neda (ro|. Trapara) imaju k}er Jelenu. Sla|a Langovi} 10 DM i vjeri i rodoqubqu svoju djecu. Uvijek se trudio da Mitra i Rajko Ra|en imaju sina Milanka i Vidoje [quka 10 DM svima poka`e koliko je bitna vjera i sloga da bi se k}er Milku. Milanka i Pavle Lasica imaju k}eri @ivka Stefanovi} 10 DM opstalo i da bi `ive}i lako morali da se pou~ava- Radmilu i Bosu. Sava i Drago Suboti} imaju sina Milka Trifkovi} 10 DM mo `ivotom svetih ratnicika i srpskih junaka ka- Marka i k}er Lelu. Smiqa ]orkovi} 10 DM kav je bio i on - Milo{. Wegov `ivot neka i nama poslu`i kao primjer kako treba boj bojovati, vjeru Dara Milenkovi} 10 DM Svi oni, tu`ni {to su se rastali od pokojnog ~uvati, ku}u dizati, djecu vaspitavati, jer ako je Nada Tu~ev 10 DM Mirka, uvjek }e se rado sje}ati wegovog toplog Bog sa vama ko }e protiv vas. Bog da ga pomene u Milena Glavini} 10 DM lika mole}i se Bogu da mu podari vje~ni `ivot. svom carstvu i podari vje~ni pokoj. Branka Lasica-[radig 10 DM Protonam. Obrad Protonam. Obrad Tasi} Porodica Starovlah, Pale 100 din Tasi}

50 ______DABAR______

SJE]AWE SJE]AWE SJE]AWE

+ Tomislav R. Pajevi} + Delivoje Ra{evi} + Nikola Gardovi} 1965 - 1995 - 1999 22. 9. 1964. - 31. 8. 1992. 1992 - 1999

NIKOLI

SJE]AWE SJE]AWE U danima kad se bura di`e, Ikad opet nevoqa nas sti`e, Sje}amo se tvoga lika brate, A misli nas emotivno prate. Za du{u ti prislu`ujem svije}u, A sje}awa ka pro{losti kre}u. Tek da svje}u molitvica prati, Za sad tolÄko ja ti mogu dati. Bila su to vremena za pri~u, Kad su vjerom po~eli da ni~u, Brat do brata i sin ti do sina, Svi smo bili ko jedna cjelina. Topli kutak malog doma tvoga, Otvorena vrata za svakoga, + Slavi{a Q. Vukoji~i} + Sa{a Q. Vukoji~i} Iradosti i molitve blage, 1966 - 1992 - 1999 1975 - 1997 - 1999 Sje}amo se uspomene drage. Sad se ~udno raduje i `ivi, Svako svakog i za sva{ta krivi, Pa nas setom staro vreme bla`i. Na naslovnoj strani: Pe}ka patrijar{ija Irazvedri i osna`i. (sedi{te srpskih arhiepiskopa i patrijaraha od H£££ veka) Bog da prosti tvoju du{u brate, Ipodari dare obilate, Kako je tehni~ki deo pripreme na{eg lista ra|en u Srbiji, a shodno situaciji Ioprosti {to su moltve male, u kojoj se ona na{la, do{lo je do zaka{wewa u izlasku na{eg lista. Molimo ~ita- Iza du{u svje}e rjetko sjale. oce da uva`e ovo na{e izviwewe zbog zaka{wewa. Redakcija J. J. G.

51 Broj 14 Priprema i ureðuje protojerej Bogdan Stanišiæ

Bogoslovija Sveta Tri Jerarha proslavila krsnu slavu IZVORI DUHOVNOG PREPORODA

Bogoslovija Sveta Tri Jerarha, koja se posle progona iz manastira Krka 1995. godine i jednogodi{weg rada na Div~ibarama na{la pod zajedni~kim krovom sa Duhovnom akademijom Svetog Vasilija Ostro{kog u Srbiwu, 12. fe- bruara ove godine proslavila je svoju krsnu slavu. Uo~i praznika slu`eno je bdenije, a na sam praznik Svetu arhije- rejsku Liturgiju slu`io je Wegovo Vi- sokopreosve{tenstvo Mitropolit da- brobosanski Nikolaj uz saslu`ewe de- kana Duhovne akademije Sv. Vasilija Ostro{kog protojereja dr. Predraga Puzovi}a, te vi{e sve{tenika i |ako- na. Za vrijeme Liturgije, o Svetim Je- rarsima: Vasiliju velikom, Grigoriju Bogoslovu i Jovanu Zlatoustom i ~uve- noj {koli govorio je u~enik petog raz- reda Dalibor \eki}. Ta {kola je bila vi{evjekovni ~uvar pravoslavqa u Dalmaciji. Otvorena je 1615. godine kao prva poznata organizovana {kola za spremawe sve{teni~kog podmlatka. Ktitor manastira bila je Jelena [u- bi}, sestra cara Du{ana Silnog. Tri- sta osamdeset godina kasnije, 1995. go- dine, kr~ki bogoslovi su na dramati- 1 ______DABROV INFORMATOR 14______

~an i brutalan na~in protjerani iz likom Wegovo Visokopreosve{tenstvo Dalmacije. [kolsku 1995/96. godinu za- Mitropolit dabrobosanski Gospodin SVETI SAVA - vr{ili su na Div~ibarama kod Vaqe- Nikolaj upoznao ga je sa radom tih dveju va, zatim su inicijative Mitropolita ustanova koje ~ine jedinstven duhovni SAVJEST SRPSKE dabrobosanskog Gospodina Nikolaja i centar. odluke Svetog arhijerejskog sabora, U toku posjete gospodin Radi{i} je PROSVETE {kolovawe nastavili u Srbiwu. Na izme|u ostalog rekao: slavi Bogoslovije, pored mnogobrojnih “Uvijek sam cijenio i cijenim izu- “Bra}o i prijateqi i ~eda Bogozva- gostiju bili su: dekan medicinskog fa- zetno veliki zna~aj i doprinos koji na, priklonite bogoqubiva srca va{a kulteta u Srbiwu, akademik dr. Bori- Srpska Pravoslavna Crkva, sa svojim da ~ujete bo`anske dogmate. I ~uv{i {a Starovi}, dekan stomatolo{kog institucijama, daje duhovnom i sveu- ove svete re~i stavite ih, bra}o, u sr- fakulteta u Srbiwu, dr. Olga Blagoje- kupnom preobra`aju na{eg naroda, po- ca va{a i u savesti du{a va{ih i pred vi}, direktor klini~kog centra u gotovo u jednom ovako te{kom vremenu, o~i uma va{eg i razumite ih...... Srbiwu, primarius dr. Veqko Mari}, kada su nam sloga i jedinstvo potreb- I zato na ovom temequ svete vere predstavnici op{tinskih vlasti u niji nego ikada. Ponovo smo pred za- treba nam zidati zlato i srebro i dra- Srbiwu, predsjed- go kamewe, to jest dobra djela. Jer niti nici crkvenih op- koristi ispravnost `ivota bez prave i {tina eparhije da- prosve}ene vere u Boga, niti nas pravo brobosanske sa sve- ispovedawe vere bez dobrih dela mo- {tenicima i mnogi `e izvesti pred Gospoda, nego treba drugi gosti koji su imati oboje, da “savr{en bude ~ovek pomogli da krsna Bo`ji” a ne da zbog nedostatka ( jedno- slava ovog duhovnog ga) hramqe `ivot na{. Jer, kao {to re- rasadnika bude ova- ~e Apostol: "Spasava vera, koja kroz ko dostojanstveno qubav dela...... i neka budu re~i ove, proslavqena. koje vam ja danas zapovedam, napisane U svojoj zdravici na srcima va{im i u du{ama va{im, da za vrijeme ru~ka, se bojite Gospoda Boga Svedr`iteqa, akademik dr. Bori- i Wemu jedinome da slu`ite sa stra- {a Starovi} ista- hom i trepetom” (rije~i iz besede Sv. kao je zna~aj osniva- Save o pravoj veri). wa Duhovne Akade- “Samo napuwen i prepun izvor mo`e mije, Bogoslovije, pojiti `edne i zreo plod hraniti glad- medicinskog i sto- ne” (Ep. Nikolaj). matolo{kog fakul- Osnovna odlika najmudrijih i najdu- datkom da branimo svoju ~ast i nacio- teta u Srbiwu: hovnih u istoriji poznatih qudi, na- nalno dostojanstvo. U svemu tome Srp- “Ovi mladi qudi ulili su snagu i zvanih velikim u~iteqima ~ovje~an- ska Pravoslavna Crkva je davala i da- dali duh ovom gradu. Srbiwe je danas stva i u prehri{}ansko i u hri{}ansko je izuzetno veliki doprinos. To sam grad studenata, grad mladih, centar vrijeme istorije - jeste gotovo savr{e- uvijek isticao i ho}u i danas, sa du- duhovnosti, ali I centar stru~waka. na skladnost zdrave i razvijene svije- 'nim po{tovawem, da istaknem i veli- Na{ih 26 studenata koji ove godine za- sti i budne i ~iste savjesti. To je neki ki doprinos Wegovog Visokopreosve- vr{avaju svoje {kolovawe, izrazili su sveti savez istinitog znawa i pravog {tenstva Mitropolita Nikolaja koji je `equ da po zavr{etku studija rade u djelawa. To je jedinstvo istinite vjere uvijek, i u pravom trenutku, imao i ima Srbiwu”. i moralnog zdravqa. Tu etika izvire prava re{ewa. Dva dana pred krsnu slavu Bogoslo- iz dogmatike, a pravda i pravo iz Isti- Na{a mlada Republika stoji uz svoju vije, 10. februara, u poslijepodnevnim ne. Zlatna `ica na kojoj su nanizani Crkvu i prema materijalnim mogu}no- ~asovima, predsjedavaju}i Predsjedni- skupocjeni draguqi vrlina u ovom du- stima, u~ini}e sve da prati i pomogne {tva Bosne i Hercegovine gospodin hovnom vijencu, satkana je od trostru- wen razvoj i nastojawa. Jer, poznato je, @ivko Radi{i}, sa svojim saradnici- kih niti: qubavi prema Bogu, qubavi narod koji ostane bez svojih korijena ma a u pratwi predstavnika op{tin- prema qudima i qubavi prema priro- nema budu}nosti". skih vlasti, posjetio je Bogosloviju di. U ovom magijsko - ~arobnom spletu Sveta Tri Jerarha i Duhovnu akademiju Protojerej Ranko jedinstva i ~vrste sinteze: istinitog Svetog Vasilija Ostro{kog. Tom pri- M. Bilinac saznawa, vjerovawa i djelawa, polo- 2 ______DABROV INFORMATOR 14______

`eni su temeqi duhovnog `ivota i pro- zna~aj prosvetiteqskog i u~iteqskog odredbe, tada va`e}e u Srbiji, ali se svjetnog rada svih kulturnih naroda u rada Sv. Save. upoznao i sa vizantijskim pravom. Kao istoriji ~ovje~anstva. Takvu vjeru su Domentijan i Teodosije kazuju da je vladarski sin Rastko se u~io rat- imali, iz we mudrost sticali, po woj Rastko na dvoru svoga oca dobio solid- ni~kim vje{tinama kao i vojnoj strate- `ivjeli i druge prosvje}ivali najve}i no obrazovawe, a Stevan Prvoven~ani, giji. Na dvoru, sa razvijenim ceremoni- mudraci i u~iteqi ~ovje~anstva, i pro- veli da je Rastko svojim “izvrsnim ra- jalom, uz stalne susrete sa strancima, rok Mojsije i premudri Solomon, i Ha- zumom” veselio oca i majku. Blizina u~io je mladi Rastko vje{tinu opho|e- murabije i Solon, i Konfu~ije i Lao - Vizantije i boravak gr~kog episkopa u wa i strpqivog pregovarawa, navikao Ce, Sokrat i Platon, apostol Pavle, Rasu znatno su uticali na kulturni ni- se na razne jezike i dobijao obavje{te- Sveti Jovan Zlatoust, Dante, [ekspir vo Nemawinog dvora. Ne treba zanema- wa o kulturi drugih zemaqa, sticao i Gete, Dostojevski i Tolstoj. Temeqe riti ni blizinu romanizovanog Pri- {iroke predstave o svijetu. srpske duhovnosti, prosvjete, kulture morja - Zahumqe, Trebiwe i Dubrovnik, Sa ovakvim znawima i iskustvima i morala osnovao je, utvrdio ih, nad a naro~ito Zetu, postojbinu Nemawi}a. oti{ao je Rastko u Svetu Goru - te`e}i qima bio ~uvar i za{titnik , svjetlost Rastkovo obrazovawe na dvoru, po- za novim znawima, umnim i duhovnim i savjest - prije svih i iznad svih - bio ~ivalo je na staroslovenskoj pismeno- podvizima - daleko ve}im od svega ono- i jeste Sveti Sava. Srpski narod ulazi sti, koja je prenosila modele op{te- ga {to je vidjeo na dvorovima i po ma- u istoriju i u zajednicu kulturnih i hri{}anskih ideala i uzora. Pro~ita- nastirima u o~evoj dr`avi. Rastkovim prosve}enih naroda - duhom svoje du{e vao je sve{tene tekstove Sv. Pisma; ha- dolaskom u Svetu Goru, otpo~elo je - izobra`enom i o`ivotvorenom u giografska djela - `itija svetih, djela spajawe dotada{we srpske kulturne li~nosti Sv. Save. “Vi{estruka dje- moralno - narativne sadr'ine. ba{tine sa velikim tekovinama gr~ke latnost Sv. Save ostavila je dubok civilizacije. Rastko je upoznao cijelu trag u narodnoj du{i....” Sve {to je Svetu Goru, Solun i Carigrad, a gr~ki najboqe i najsavr{enije ili u prirodi jezik mu je otvorio riznice suptilne jednoga predela qep{e neobi~nije, do- filosofije i hri{}anske teolo{ke veo je na{ narod u vezu sa idealom svo- misli, vizantijske poezije i proze. ^i- jim, Svetim Savom, i wegovim apostol- tao je rusku literaturu, mo`da i gruzij- skim putovawima i propovedima. sku i jermensku, saznao zavrhunsku si- Nema kraja, u kome kakav krst, drvo, rijsku poeziju. Otvorio mu se {irok vi- izvor, proplanak, put, dol, pe}ina, dik na cijelo isto~no Sredozemqe i stijena, ili ne{to re|e, boqe ili Malu Aziju, na sve {to je stopqeno u qep{e od ostaloga ne bi nosilo ime vizantijskom kulturnom krugu. Svetog Save. U pisanoj kwi`evnosti U ruskom manastiru sv. Pantelejmo- sredweg vijeka i u usmenom narodnom na, u koji je dobegao 1192. godine, Rast- pam}ewu i jeziku, Sv. Sava se spomiwe ko se zamona{io i primio mona{ko ime i imenuje kao: zemni An|eo i nebeski Sava. S prole}a 1193. g. monah Sava je ~ovjek, bogonosni otac Sava, bogonosni pre{ao u gr~ki manastir Vatoped, zna- Apostol - prosvjetiteq i nastavnik menit sa svoje bogate kwi`nice. Pet sve srpske zemqe i pomorske, Arhiepi- godina u~io se Rastko u Vatopedu stro- skop sve zemqe srpske i pomorske, pa- goj mona{koj praksi i jednom novom stir i u~iteq dobri, Svjetilo bogopo- poimawu `ivota. Po~etkom novembra znawa - dobrozakowa i blagorodija. 1197. g. stigao je Nemawa u Svetu Goru, Monah i biograf Teodosije, u tropa- u Vatoped i otada se nije rastajao od ru koji je sastavio u ~ast Sv. Save, Save do svoje smrti 13. februara 1199. proslavqa ga slede}im rije~ima:"Pra- g. Ovaj kratak period wihovog zajed- voslavija nastavni~e i blago~astija ni~kog `ivota ostavio je dubok trag u u~itequ, ~istoto ota~astvu svojemu i Upoznao je bogatu literaturu crkve- srpskoj kwi`evnosti. Onim {to je tada prosvetitequ, inokom ukra{enije, o~e nog besjedni{tva i poezije, himnogra- napisano po~iwala je u stvari srpska premudre, svetitequ Savo, u~enijem fiju, retoriku i poetiku, ~itao stare kwi`evnost, a ono {to je tada do`iv- svojim qudi svoje prosvetil jesi, cev- qetopise i vite{ke romane. U dvor- qeno opisano je na najlep{im strani- nice duhovna. Moli Hrista Boga o du- skoj kancelariji se u~io diplomatiji i cama 13. veka. Dirqiv susret oca i si- {ah na{ih". U ovoj pohvalnoj pjesmi, ja- administraciji, ~itao je dr`avna akta, na, wihov zajedni~ki `ivot u podviza- sno i sa`eto, nagla{en je su{tinski u~io se pisawu pisama, poslanica i vawu, ne`na i bri`na qubav, `urna proglasa, u~io se pravu, ~itao pravne izgradwa Hilandara, o~evo bolovawe 3 ______DABROV INFORMATOR 14______i umirawe, sinovqeva `alost za ocem Nemawinu slu`bu i danas se sve vi{e eparhije. Naziv kwige nije bio Krm~i- - sve su to doga|aji izuzetno bitni u Sa- misli da je tako upravo i bilo. ja, ve} Zakonopravilo, jer prva re~eni- vinom `ivotu, tako da ih Teodosije Po zavr{etku gra|anskog rata Sava ca u prevodu glasi: “Sa Bogom se unosi u sam naslov svoga djela: "@ivot se vratio u Srbiju sa o~evim mo{tima, po~iwu ove kwige zvane gr~kim jezikom i podvizi u pustiwi sa ocem...." koje pola`e u ranije pripremqeni grob Nomokanon, a na{im jezikom se ka`u Borave}i u Vatopedu oko godinu da- u Studenici, a sam postaje studeni~ki Zakonopravilo”. U ovu kwigu od oko na Nemawa - Simeon i Sava zapo~eli su iguman. Ovdje sastavqa i pi{e @ivot 800 stranica arhiepiskop Sava je uneo da rade na podizawu srpskih mona{kih Gospodina Simeona, koji predstavqa preko sto vizantijskih spisa, raspore- upori{ta u Svetoj Gori, manastira Hi- jednu pro{irenu Studeni~ku istoriju div{i ih po svom naho|ewu i pro{a- landara i Karejske }elije. Sava je u spojenu sa Hilandarskom istorijom. rav{i kratkim obja{wewima tamo gdje dva maha odlazio u Carigrad, 1198. i Prilago|avaju}i Hilandarski tipik za je to bilo potrebno. Svojim sastavom i 1199. g. i dobio od cara dozvolu da ob- obimom kwiga je ure|ivala `ivot ne od novi zapustjeli carski posjed - mana- ro|ewa, ve} od za~e}a ~ovjeka do smrti stir Hilandar. U centru Svete Gore - i posle, jer i poslije smrti se javqaju Kareji, sagradio je Sava isposnicu i pitawa iz oblasti duhovnog i gra|an- posvetio je svome patronu, Svetom Sa- skog `ivota (porodi~no, bra~no, na- vi Osve}enom. Kada je Hilandar bio sledno pravo). O zna~aju ove kwige naj- dovoqno obnovqen, otac i sin su pre- re~itije svedo~i wen Pogovor, koji su {li da `ive u wemu. prepisiva~i obi~no pro{irivali, kao Za Karejsku }eliju, koja treba da na primjer Teofilo Budimqanski okupqa dva do tri monaha. Sava je kao (1251/2): “...Pojavi{e se na svetlost uzor uzeo pravila Lavre Svetog Save slovenskog jezika ove bogonadahnute Osve}enog i sastavio Karejski tipik. kwige, zvane Nomokanon, jer pre toga Odre|uju}i neprekidno ~itawe Psal- behu pomra~ene oblakom mudrosti tira i posve}ivawe kwi`evnom radu gr~kog jezika; sada pak zablista{e, to kao glavnom zanimawu Karejskih ispo- jest, protuma~ene su i blagoda}u Bo`i- snika. Sava je budu}e stanovnike Ka- jom jasno sijaju, odgone}i tamu neznawa rejske }elije namewivao stvarawu i i sve prosve}uju}i razumnom svetlo- razvoju srpske kwi'evnosti. {}u, i od greha izbavqaju}i. Svaki pak Za Hilandar, manastir sa op{te`i- u~iteq ho}u da ka`em episkop ili sve- }em - sa vi{e desetina monaha, Sava je {tenik ili bilo ko drugi ko ima u~i- sa svojim saradnicima, preveo tipik potrebe manastira Studenice, Sava je teqski ~in, ako ne zna dobro ove kwige Carigradskog Evergetidskog manasti- kratak nacrt pro{irio do te mjere da - ni samog sebe ne zna ko je, a pronikav- ra, a sam dodao nove djelove. je u Studeni~kom tipiku izvje{taj o {i u dubinu ovih Bogonadahnutih kwi- Kad je Nemawa umro i sahrawen u Hi- gradwimanastiraiowegovom ktitoru ga, kao u ogledalu vide}e i sebe kakav landaru, dakle polovinom 1199. g. Sa- pre{ao u op{irno biografsko djelo. je , i kakav treba da bude, i druge }e po- va je jednom poslanicom obavjestio Iako ga je namjenio studeni~kom brat- znati i nau~iti. Iza|e pak na svetlost bra}u i dvor u Srbiji o tom. Taj Izvje- stvu, kao deo pravila za `ivot i rad u na{eg jezika ovo boanstveno pismo tru- {taj o bolovawu i smrti gospodina Si- manastiru, ovo djelo namjeweno je cije- dom i velikom qubavqu i `eqom iz meona jeste poslanica koja nije do nas lom srpskom narodu, u prvom redu oni- mladosti posve}enog i bogo~astivog i stigla u svom izvornom vidu nego u pre- ma koji narod vode. To je najzna~ajniji preosve}enog i prvog arhiepiskopa sve radi i dopuni Savinoj koju je u~inio Savin kwi`evni rad i najqep{e djelo srpske i pomorske zemqe kir Save, si- kad ju je u cjelini unosio u biografiju srpske kwi`evnosti o Nemawi. U pot- na prepodobnog oca Simeona, nastavni- Nemawinu, u Studenici 1208. godine. O puno slobodnoj Studenici kao prvom je- ka sve srpske zemqe".... Srbima je, da- godi{wici Nemawine smrti, kako svje- zgru Srpske Crkve, nazvanom Arhiman- kle, dat zavet da na kwigama Zakono- do~i Domentijan, iz wegovog groba po- drija, Sava prvi put u Srbiji uvodi }i- pravila - tom ~udesnom ogledalu - ob- teklo jemiro, pa su Prota i Svetogor- rilske natpise na freskama, {to je do likuju karakter, zasnivaju porodi~ni, ski Sabor “blagoslovili” Savu “da na- tada bilo nezamislivo, jer su redovno crkveni i dr`avni na~in `ivota. Ti- pi{e kanone i stihire i ~udotvorewa bili gr~ki. Kao prvi arhiepiskop auto- me, u stvari, opredequju svoje mesto u wegova” i da je Sava napisao “koliko je kefalne Srpske Crkve Sava je uveo u istoriji naroda, crkava i dr`ava. Za- mogu}e”. Sava je za prvu godi{wicu upotrebu posebnu zakonsku kwigu, oba- sluga Sv. Save za medicinsku nauku Nemawine smrti mogao da sastavi ka- vezav{i svakog episkopa da pomo}u we kod nas je neprocjenqiva. Wegovo dje- none i druge oblike crkvene poezije za pastirstvuje i upravqa narodom svoje lo iz ove oblasti skoro otkriveno u ru- 4 ______DABROV INFORMATOR 14______kopisima Hilandarskog medicinskog vota. Sav u pokretu, imao je prilike, Predsjednik Republike Srpske kodeksa opovrgava sve dotada{we da kod ku}e i u stranim zemqama, upo- dr Nikola Popla{en tvrdwe da su se Srbi u Sredwem vijeku zna mnoge qude, ustanove i spomenike. u Duhovnoj akademiji u Srbiwu lije~ili iskqu~ivo gatawem i Sretao se sa pastirima, ratarima, za- vraxbinama. Nivo medicinske misli u natlijama - sebrima i meropsima, mo- BEZ JEDINSTVA vrijeme Sv. Save, bio je na nivou evrop- nasima, ni`om i vi{om vlastelom. Kao ske nauke. Tako je Sv. Sava prvi u nas i i sa qudima koji su imali sva bogat- NEMA OPSTANKA u korak sa Evropom otvorio prve bol- stva i dr`ali svu vlast u ruci. Sava je nice, prvu je podigao u Hilandaru, dru- poznavao vizantijske careve Aleksija Prilkom dvodnevne posjete Srbi- gu u Studenici. Sveti Sava je prvi (tre}eg), Teodora Laskarisa, Jovana wu, duhovnom centru Republike Srp- osniva~bolnica, ali i pisac na{ih Vataca, Teodora An|ela, Bugarskog Jo- ske, predsjednik RS dr Nikola Po- najstarijih medicinskih spisa. Sv. Sa- vana Asena, (drugog). Vi|ao se i bio va je ovaj zna~ajan posao povjerio kalu- prijateq sa jerusalimskim patrijar- pla{en, 26. februara ove godine, po- |erima toga doba, koji su priqe`no hom Atanasijem, Nikejskim Manojlom, sjetio je Duhovnu akademiju Svetog obavqali i ovaj posao, tako da se mo`e Antiohijskim Simeonom, Aleksandrij- Vasilija Ostro{kog i Bogosloviju slobodno re}i da su prakti~no oni bi- skim Nikolom i Bugarskim Joakimom. Sveta Tri Jerarha. Predsjednika Po- li i prvi lekari u nas. To nije nimalo Nijedan Srbin nije u to vrijeme vidio pla{ena i wegove saradnike do~eka- ~udno ako se ima na umu, da su oni bili toliko zemaqa, dvorova, manastira i li su Wegovo visokopreosve{ten- najobrazovaniji sloj dru{tva i da su crkava ni upoznao toliko i tako zna- stvo mirtopolit dabrobosanski go- bili qudi velike `eqe za sticawe ~ajnih li~nosti kao Sveti Sava. spodin Nikolaj sa profesorima Du- znawa ne samo iz teolo{ko - filosof- Tako Sveti Sava, od svog bla`enog hovne akademije i Bogoslovije. ske nauke, ve} su i u prakti~nim `ivot- usnu}a 1236. godine u Trnovu do Mitropolit Nikolaj je tom pri- nim aktivnostima pokazali ne samo dana{weg dana, svjetlo{}u svijetli, likom predsjednika Popla{ena znawe ve} i primjenu tog znawa. svetim magnetizmom svoga duha sabira upoznao sa radom Duhovne akademi- Zanimqivo je, kao odraz prilika u nas i bo`anskom mudro{}u prosve}uje na- je i Bogoslovije i zahvalio se vla- i nivoa razmi{qawa, pomenuti spis rod svoj. stima Republike Srpske na pomo}i koji je otkriven u Biblioteci u Bolowi Danas `ivimo u te{kom, bolnom i i podr{ci koju pru`aju Eparhiji pod naslovom: “O ~ovjeku, {ta je ~o- smutnom vremenu - “zlej{em pa~e svih dabrobosanskoj i Srpskoj pravo- vjek?” od Jovana Damaskina. Ovaj spis zlih vremena”, i na du{ama i na tijeli- slavnoj crkvi uop{te. je bio svojina manastira Studenice. ma na{eg narodnog organizma vidqivi Pozdravqaju}i visokog gosta, Sli~ne spise nalazimo kod jeromonaha su o`iqci qutih i dubokih rana: oti- Domentijana i monaha Teodosija... Po- maju nam zemqe, otimaju istoriju, oti- mitropolit Nikolaj je izme|u osta- menimo jo{ neke (kasnije) bolnice o ko- maju svetiwe, otimaju ponos i dostojan- log rekao: jima postoje pouzdani izvori: Bolnica stvo, otimaju pravdu i istinu, otimaju “Mi ovde u obim {kolama radimo kraqa Milutina: Sv. Jovana Krstite- qubav i radost `ivota. Vaqda nema, koliko mo`emo na dobrobit srb- qa u Carigradu i srpska bolnica u ma- pod nebeskom kapom, bezdu{nijeg beza- skoga naroda, na dobrobit Repu- nastiru Svetog Arhan|ela u Jerusali- kowa i odvratnijeg grijeha - nego kada blike Srpske, srbske crkve i uvek mu, bolnica Stefana De~anskog u man- silnici ovoga svijeta “ u ime pravde” smatramo da nam je ovo ne{to naj- stiru De~ani, bolnica koju je podigao nemo}nima i nedu`nima ~ine neprav- vrednije {to mi u RS i u na{im knez Lazar u manastiru Ravanici, bol- du. Mali su nam izgledi na pomo} i eparhijama imamo. Mi smo Bogu veo- nica koju je podigao despot Stefan La- izbavqewe ovdje na zemqi, zato pored ma blagodarni i Vladi RS i SO-e zarevi} u Beogradu. Pa`wu privla~i i hiqade drugih razloga, ovo je dodatni Srbiwe koji su nam omogu}ili da Leptozorijum u Kotoru koji se nalazio da se obratimo Nebu za pomo}: da na ovde u ovome Bo`jem vrtu mo`emo van gradskih zidina i koji se pomiwe `aru na{e stare pravoslavne sveto- raditi na dobro na{eg srbskog na- 1431. godine. Pisani dokument o prvoj savske vjere (koja nikad nije iznevjeri- roda i Srbske crkve. apoteci u Srbiji poti~e iz 1326. godi- la), zapalimo plamen `ivotvorne Svi smo mi ovde svesni da su ne. To je doba Stefana De~anskog, a na- qubavi i prema Bogu, i prema na{em vremena te{ka. Svesni smo da je i lazila se tako|e u Kotoru. svetom U~itequ i vascjelom Srpskom Va{ polo`aj te`ak, kao i svih Pored revnosnog i trudoqubivog rodu, i tako sa~uvamo zlatni pe~at, na- bavqewa li~nim obrazovawem, kwi- {eg osnovnog duhovnog, karakternog i ostalih koji rade na dobrobit srb- `evnim i prosvetiteqskim radom; Sv. nacionalnog znamewa - SVETOSAVQA- skog naroda. Ali imamo uvek nadu Sava je izuzetno obimno i sadr`ajno u du{ama na{im do kraja vijeka. da }e biti boqe. Naro~ito nas u~i upoznao i `ivu prakti~nu mudrost `i- na{a pro{lost, a vladika Nikolaj 5 ______DABROV INFORMATOR 14______je rekao: “Suze su nam u pro{losti bile doma}in, a radost je bila BESEDA POVODOM SVETA TRI JERARHA gost”. Izgleda, i u ovom vremenu je tako pa su nam suze doma}ini a ra- “Po svoj zemqi ide lijevu, Grigorijevu i Jovanovu. Sve tri dost nam biva gost. Mi znamo koli- kazivawe wihovo i rije~i grupe naroda veli~ale su svoju grupu ko Vi ~inite i kako su veliki napo- wihove na kraj vaseqene”. kao najve}u u odnosu na druge dvije. Ali ri Va{i da mi zaista budemo doma- promislom Bo`jim bi rije{en ovaj slu- }ini u svojoj ku}i, a sad koliko }e- ~aj i to rije{i{e ga ba{ ova tri sveti- mo mi svi zajedni~ki i naro~ito Vi Ne postoji ni jedan pravoslavni kraj teqa. Mnogi }e postaviti pitawe kako sa svima nama uspjeti u tome to je na zemqi do kojeg nisu doprli glasovi su to oni rije{ili? Kao {to sam malo- Bo`ja stvar i Bo`ji dar". i propovjed trojice Bogomudrih veli- ~as rekao bi to rije{eno Bo'jim promi- kih u~iteqa Crkve Hristove koje da- slom, a tako {to se sva trojica javi{e U znak dobrodo{lice i u znak nas mi proslavqamo. Veliki Vasilije, ovoga prijatnoga ~asa, gospoda pro- Evhaitskom episkopu Jovanu i to: prvo Bogoslov Grigorije, Zlatousti Jovan, svaki od wih posebno, a potom sva tro- fesori, studenti i u~enici preda- Tri Sveta Jerarha. Veliki i slavni li su visokom gostu poklon. jica zajedno. Pa mu savjetova{e da se pred Bogom i pred qudima. To su neu- umire i da se ne sva|aju oko toga koji je Isti~u}i svoje zadovoqstvo {to stra{ivi vitezovi Pravoslavqa jer su od wih najve}i jer su pred Bogom svi je Srbiwe postalo grad mladih i rije~ima kao ma~em branili Svetu Cr- jednaki. Tom prilikom ga zamoli{e da duhovni rasadnik, predsjednik Po- kvu od jeretika, raskola, nemorala i im sastavi jednu zajedni~ku slu`bu i pla{en je naglasio da nam je jedin- svakog drugog zla. Uporedite ih sa tro- tako ustanovi zajedni~ki dan prazno- stvo i okupqawe oko svoje Srpske jicom ratnika Hristovih koji kao nebe- vawa. Po wihovoj molbi i savjetu bi Pravoslavne Crkve potrebnije ne- skom muwom, rije~ima svojim obasjava- u~iweno i to jo{ vi{e uve}a slavu go ikada i naglasio: ju mra~ni idolopokloni~ki i neznabo- svetiteqa me|u qudima, ali qudi po- “Zaista sa rado{}u mogu da ka- `a~ki svijet. Propovjedaju}i Hrista, ~e{e jo{ vi{e slaviti Boga i moliti `em da i Bogoslovija i Duhovna aka- glasom kao kopqem prodiru u srca Ga za mir i radost. qudska raspaquju}i bo`anskim ogwem Mir i radost su najva`nija bogat- demija ipak pokazuju da sazreva vjeru u ~ovjeku. Pogledajte kolika sila svest kod srbskog naroda da nema stva ovoga i onoga svijeta, a mi svi za Bo`ija le`i u tako malenim sasudima. tim ~eznemo. Mir dolazi od izvora mi- srbske nacije i kulture i wene bu- Veli~ina wihova i veli~ina wihove du}nosti, ukoliko se odvoji i kon- ra, od Gospoda. Sjetite se samo onoga propovjedi posvjedo~ena je i u wihovim momenta kad se Gospod obratio svojim frontira Pravoslavqu i Pravo- imenima. Vasilije Veliki - samo nam u~enicima i prvo m{to im je uputio bi- slavnoj veri. Na na{u nesre}u, po- ime ka'e, Grigorije Bogoslov, a bogo- lo je “Mir vam”. Tako i ova tri svetite- ku{aji da se odvoji jedno od drugog slov je onaj koji o Bogu govori, zato je i qa donije{e mir me|u posva|ane qude pokazalo je da srbstvo nestaje ne on veliki jer je veliko o Bogu govoriti. i ne samo tada nego i dan danas oni do- samo u nacionalnom i kulturnom po- Jovan Zlatoust, kakva li je tek jaka i nose mir i radost onima koji se Bogu i gledu, nego da je rezultat toga i bi- silna rije~wegova. Nazvan je jo{ i wima mole. Vidite li, draga bra}o i olo{ko topqewe i nestanak Srba. zlatnom trubom, zato se i slavi kao sestre, nesebi~nu i neizmjernu qubav Svi smo mi svesni da RS u ovom najve}i hri{}anski besjednik. Bo`iju. “Milosti }u Gospodwe pjevati trenutku `ivi materijalno siro- Ova trojica svetiteqa ro|ena su u uvijek, od koqena na koqeno javqa}u ~etvrtom vijeku, a wihova slava `ivi ma{ne dane, da u raznim oblastima istinu Tvoju ustima svojim”. Jer, ne na- i do dan danas i `ivje}e u vijekove. Bu- nedostaju najminimalnija sred- stade bez razloga i ovaj praznik. Kroz du}i visoko obrazovani odrekli su se ova tri svetiteqa proslavi se Bog i stva, ali, eto, i u ovakvim uslovi- ovo zemaqskih u`ivawa, zamona{ili ma ja se nadam da }e stati sukobi i potvrdi se Wegova Troji~na Bo`anska se i do kraja `ivota proveli u molitvi li~nost. Tako, ono {to su Sveta Tri Je- krvoproli}a, da }e se odr`ati mir i postu. Po svojoj skromnosti, ~istoti rarha Gospodwa propovjedali za `ivo- i da }emo taj mir popuwavati na- karaktera, nenadma{noj dubini uma, ta, to Bog potvrdi po wihovoj smrti {im duhovnim aktivnostima, a i da posta{e ova trojica jeraraha velika mnogo godina kasnije. Ova tri dana{wa }emo na svim drugim planovima svjetila Crkve Hristove. Me|utim, stuba Crkve Hristove, draga bra}o i popravqati dan za danom, ~initi slava Bo`ija projavi se na wima mnogo sestre, istakli su se kao veliki bogo- ga bogatijim i punijim", rekao je na poslije wihove smrti. Zajedni~ki pra- slovski pisci i tuma~i sv. Jevan|eqa kraju predsjednik Popla{en. znik ovih svetiteqa ustanovqen je tek i sva ta wihova djela uvijek }e ostati Protojerej Ranko u jedanaestom vijeku. Tada se narod po- kao velika i jaka klasi~na djela hri- dijeli na tri grupe pristalica. Vasi- M. Bilinac {}anske kwi`evnosti. Za ~itavo vri- 6 ______DABROV INFORMATOR 14______jeme svoga `ivota borili su se protiv vu istinu ~itavog `ivota i wihove }e la'ne jereti~ke nauke, a tako ostavili se rije~i slu{ati kroz budu}e vijeko- WEGOVA SVETOST i nama u amanet da se odlu~no borimo ve. Trebamo kao i oni da budemo neu- protiv onih koji napadaju na{u Crkvu. stra{ivi, oni su patili zbog toga i bi- PATRIJARH SRBSKI Kao tri marqive p~ele koje neumor- li progawani, ali su istrajali u borbi G. PAVLE U POSJETI no lete od cvijeta do cvijeta, ova tri do kraja. Te su i zbog toga postali veli- Sveta Oca ispovjedali su Jevan|eqe kla svjetila Crkve Hristove. Oni su MITROPOLIJI Hristovo svom du{om i tijelom svojim svojim svetim i neporo~nim `ivotom svima qudima i narodima sa kojima su zadobili veliki ugled i qubav kod na- ZAGREBA^KO- se susretali. roda. To su veliki i dobri pastiri svo- QUBQANSKOJ Danas je, draga bra}o i sestre, jih stada, koji su i{li pred narodom zemaqski svijet preplavqen brojnim svojim i osvjetqavali im put do Hri- I CIJELE ITALIJE duhovnim epidemijama raznih sekti ko- sta. je krajwe pogre{nim i bogohulnim Osvjetqavali su ovi bo`anstveni U svome trodnevnom pastirskom u~ewem razaraju zdravi dio crkvenog jerarsi i {titili na{u bogosloviju ko- pohodu pravoslavnim vjernicima u organizma. ja ih proslavqa kao svoju krsnu slavu. Italiji, Sloveniji i Hrvatskoj, we- Na `alost me|u ovim sektama veli- Od manastira Krke, Div~ibara i na ki je broj i onih koji se javno i otvoreno kraju Srbiwa Sveta Tri Jerarha nisu gova svetost Patrijarh srbski g. Pa- klawaju |avolu prinose}i mu na `rtvu prestajali moliti Oca na{eg Nebeskog vle je u nedjequ 14. marta 1999. god. ~ak i qudska bi}a. za spas ove bogoslovske ustanove, u pratwi episkopa ni{kog g. Irine- Sada kad se u na{em narodu polako wenih profesora i |aka. Milo{}u Go- ja i {aba~ko-vaqevskog g. Lavren- po~iwe buditi vjerska i nacionalna spodwom i zastupni{tvom Bogonosnih tija najpre posjetio Trst gdje `ivi svijest, crni oblaci jeretika i sekta- Jeraraha, nakon progona iz manastira znatan broj pravoslavnih Srba. {a navaquju svim silama kako bi je ugu- Krke i jednogodi{weg boravka na Div- Sjutradan, u ponedeqak prije {ili. Me|u wima naro~ito se isti~u ~ibarama na{a bogoslovija nastavila podne Patrijarh se izvjesno vrije- Jehovini svjedoci, onda Adventisti je normalan `ivot i rad ovdje u Srbi- me zadr`ao i u Qubqani gdje se su- ili subotari i mnoge satanisti~ke sek- wu. Srbiwe nam je pru`ilo dobre uslo- sreo s vrhom Katoli~ke crkve u te kao npr. Crna ru`a zbog koje se reci- ve `ivota i rada zalagawem Wegovog Sloveniji, a Patrijarha je primio i mo u Nik{i}u i drugim mjestima po Cr- Visokopreosve{tenstva Mitropolita predsjednik Slovenije Milan Ku- noj Gori i Srbiji dogodilo dosta ubi- Nikolaja, ali srca svih nas i daqe tu- ~an te slovena~ki premijer Janez stava i samoubistava. guju za manastirom Krkom. Ove {kolske Da bi smo se odr`ali kao pravo- godine dvadesset i deveta generacija Drnov{ek. slavni hri{}ani i sa~uvali istinsku i maturanata koja je zadwa boravila u “Zemqa je dovoqno velika za nepokolebqivu vjeru od ovih i wima Krki s Bo`jom pomo}u zavr{i}e bogo- sve nas ako smo qudi. Ako smo pak sli~nih neprijateqa dovoqno je da sloviju. nequdi, uvek }e biti pretesna. Za- slijedimo primjeru Bogonosnih Jerara- Nadajmo se da }e i budu}e generacije to ~asno ispuwavajte gra|anske du- ha. s ponosom govoriti o Krki, pomiwati je `nosti, po{tujte zakone R. Hrvat- Po ugledu na svetiteqe koje danas u molitvama, a pogotovo o prazniku ske, budite dobri susedi, ~uvajte proslavqamo mi trebamo objasniti na- Svetih Arhangela i Sveta Tri Jerarha. veru, slogu i jedinstvo izme|u sebe {im neprijateqima da je Hristovo Usmjerimo na kraju, draga bra}o i se- i mir i trpeqivost prema drugima. Jevan|eqe neoboriva vjerska, istorij- stre, na{e misli i tople molitve gore ^uvajte obraz svoje porodice, naro- ska i nau~na istina. Da nije tako Crkva na nebo i pomolimo se Gospodu Bogu da da i vere” - poru~io je u srbskom ne bi svjedo~ila o Jevan|equ i Sinu nas ~uva i za{titi od svih bijeda i ne- pravoslavnom hramu Preobra`ewa Bo'ijem evo ve} dve hiqade godina. mo}i. Utroj~imo na{e snage: Vjeru, na- Gospodweg u Zagrebu wegova sve- Na{ narod ~esto ka`e “U la`i su krat- du i qubav mole}i se Sv. Vasiliju Ve- ke noge”, pa mo`e li se jedna la` odr- likom, Sv. Grigoriju Bogoslovu i Sv. tost g. Pavle, koji je prvi put kao `ati dvije hiqade godina, i da za wu Jovanu Zlatoustom rije~ima kojima ih poglavar SPC posjetio glavni grad postradaju hiqade i hiqade mu~enika, Crkva Sveta danas slavi: “Kao ravni R. Hrvatske. s najve}im ubje|ewem da ih poslije apostolima i u~iteqi vaseqene moli- Patrijarh je stigao u Zagreb u smrti o~ekuje Carstvo Hristovo, Car- te Gospoda da svijetu daruje mir i du- 17 sati i kroz {palir preko 500 stvo mira, slave Nebeske, istine i {ama na{im veliku milost". odu{evqenih vjernika u{ao u cr- pravde koje traje u ve~nost. Dakle i Amin! kvu gdje je slu`ena doksologija, ova Tri Jerarha, ~ije djelo mi moramo Dalibor \eki} gdje je Wegovoj svetosti za`eleo nastaviti, objavqivali su jedinu pra- 7 ______DABROV INFORMATOR 14______dobrodo{licu arhijerejski name- snik grada Zagreba protojerej Mi- DAN OSLOBO\EWA VI[EGRADA lenko Popovi} rekav{i: “da smo Patrijarha do~ekali kao an|ela Danas je 15. april, dan kad je u majke i supruge, djecu. Za skoro 200 mira, {to je do{ao pomiriti hri- svojoj dugoj istoriji Vi{egrad po- ucvjeqenih porodica ~iji najmiliji {}ansku bra}u Srbe i Hrvate, po- stao poznat po ko zna koji put, i po dado{e za ovaj grad i Republiku dr`ati one koji su ostali u Hrvat- ko zna sve kojih neprijateqa bio Srpsku. Za vi{e od stotinu onih koji skoj, te pokazati put povratka onim oslobo|en. dijelove tijela radiva{e za na{u Srbima koji se `ele vratiti”. Aprila 1992. uo~i samih vas- srbsku dr`avu. To je cijena dana{- Potom je mitropolit Jovan u pro- kr{wih praznika vaskrsnu i slo- weg slobodnog i lijepog Vi{egrada. storijama Mitropolije priredio boda za narod koji je toliko `eqno Dejtonom, novom nepravdom za na{ prijem za predstavnike diplomat- ~eka{e, i koji cijelu 91. i tre}inu narod u na{ grad pristi`e vi{e od skog kora, predstavnike politi~kog 92. provede u ku}nom pritvoru sa 8000 srbskih nevoqnika a me|u wima, i crkvenog `ivota u Hrvatskoj. ograni~enim kretawem i nespoko- oko 250 porodica poginulih, ~iji si- jem, zabrinut za svaki naredni dan. novi pado{e za slobodu Sarajeva, Go- Bija{e ponovo do{lo vrijeme zu- ra`da, Kowica, Krajine. Morado{e lum}ara i raje. Istjerani iz Pavlo- ih napustiti zbog politi~kih odluka vi}a grada kao da nikad u wemu ne iako su ih vojni~ki ~asno i ~estito postojasmo, istjerani ali svi glave odbranili. Svoje uto~i{te na|o{e u okrenute prema wemu, jer napu{ta- Vi{egradu. Wihovom novom i nadam ju}i ga, znali smo da je to samo pri- se stalnom `ivotnom saputniku. Pri- vremeno i da }emo se opet vratiti sustvo ovih qudi nas je dodatno osna- u wega i udahnuti mu novi `ivot ka- `ilo, dalo nam novu snagu i voqu da kav je imao samo sa nama. }emo poru{eno obnoviti, novo izgra- Vratili smo se i povratili grad diti. Jo{ qep{e i ve}e nego {to je ~iji jesmo istorijski vlasnici. Ne bilo ranije. Da Vi{egrad u du{i osje- nestadosmo na Panosu kao Kara|or- te kao svoj i da se u Vi{egradu osje}a- |e zlosre}ne 1804. ve} na{e vatre ju kao svoji na svome. Hvala im na nalo`ismo na Butkovim stijenama, strpqewu, zajedni~kim htjewima i Sjeme}u, Ivici, Vidovoj gori da nas `eqama. To strpqewe nas jo{ vi{e je i ~itava Romanija vidjela. Uo~i obavezuje da danono}no radimo i Vaskrsewa vaskrsnu i slobodni stvaramo uslove za boqe vi{egrad- U ime diplomatskog kora, Patri- Vi{egrad. Srbska vojska sa lijeve sko sjutra. jarha je pozdravio vatikanski apo- i desne strane srete se na drin- To boqe sjutra `eqela su i gradi- stolski nuncij monsiwor \ulio Ei- skim mostovima i po prvi put pobje- la na{a bra}a u Srbiji ali su ga za naudi i po`elio mu da wegov posjet da i oslobo|ewe do|o{e sa obje trenutak, prekinule neprijateqske urodi bogatim duhovnim plodovima. strane Drine. bombe. Sino} sam neprekidno mi- Delegaciju SPC na ~eli sa Pa- Na `alost tu pobjedu i oslobo|e- slima lutao po nebu i tra`io mo- trijarhom, sjutradan, u utorak 16. we trebalo je i sa~uvati od neprija- gu}nost da bar na tren zaustavim marta o.g. primio je predsjednik R. teqa, ostati stamen, izdr`ati, ne- zlokobnu ma{ineriju koja ve} 22 da- Hrvatske Frawo Tu|man i nadbi- prestano se braniti i napadati, na srbskoj djeci u na{oj Srbiji ne da skup zagreba~ki i predsjednik HBK osloba|ati i stvarati uslove za mirno spavati. Nije da se ~ovjek monsiwor Josip Bozani}. bezbjedniji i mirniji `ivot. To su pla{i, jer u nama vi{e straha i nema Posle rata u Hrvatskoj, koji je bila te{ka isku{ewa za vi{egra|a- kako re~e [anti} “samo su nam jo{ ostavio duboke tragove u odnosima ne i sve one koji su te ratne 92. na- goli `ivoti ostali”, ve} iz qutwe i Srba i Hrvata, pravoslavaca i ka- {li uto~i{te u ovom gradu. To su bi- srxbe koju mogu re}i ali je niko ~uti tolika, posjeta Patrijarha Pavla je li dani te{kih odluka i velikih ne}e. Jer da je ~uje bilo bi lak{e. poku{aj, koliko je to mogu}e, da se odricawa. Skoro ~etiri godine, U takvom stawu najboqe je citi- poprave odnosi izme|u dva naroda. 1500 neprospavanih dana za vojnike, rati na{eg Andri}a koji ima odgo- Jerej Predrag Azap

8 ______DABROV INFORMATOR 14______vore na sva pitawa, ali i na zabadava a drugoj zbiqa i borba za pitawa bez odgovora. biolo{ki opstanak. Da li se ona PISMO PODR[KE “Prava opasnost za ratnike nisu narodna izreka potvr|uje: “Zemqe JUNA^KOM I ni smrt ni rane, ni napori, pa ~ak velikih ostvarewa su i zemqe ve- ni poraz, bez kojeg u ratu jedan od likih nepravdi”, ili je to kulmi- BRATSKOM NARODU protivnika mo`e pro}i. Prava opa- nacija nepravdi satkanih u neogra- snost za pobjednika je mir. Ako i ni~enom broju aviona i bombi ba~e- Iz dana u dan slu{amo vijesti o no- wega shvati i savlada, to jeste ako nih na jedan narod koji uistinu `e- vim `rtvama na{eg bratskog naroda na umjedne da na|e svoje mjesto u wemu li da ima samo slobodu i dr`avu. desnoj obali Drine i novim materijal- onda se tek mo`e nazvati pobjedni- Ho}e li avioni biti ja~i od voqe, nim razarawima SR Jugoslavije. kom. U miru se sti~e puno i kona~no bombe od ruku, rakete od slobode... Neofa{isti Novog svjetskog poret- pravo na naziv pobjednika.” Ne}e. Ne}e, ne mogu, jer, zaboga, ka ne mogu da shvate da je majka Srbija onaj ko je istinski `elio slobodu do sada previ{e svojih sinova dala u ostvarewu wihovih bjelosvjetskih in- uvjek ju je imao. Sloboda je srpskom teresa. Ne mogu da shvate, ili ne}e, da narodu od Boga data i on je ne}e ni- je srbski narod kroz istoriju najvi{e kom poklawati, a u budu}nosti i sinova gubio vo|en wihovim la`nim druge osloba|ati. Dosta je srbske aplauzima i veli~awem srbske hrabro- krvi proliveno za tu|e me|e. Mi sti, da bi po zavr{etku krvavih bojeva vi{e ne znamo ko su nam saveznici i ratova u stroj mogao stati i na pro- ni protivnici. Oni isti sa kojima zivku se odazvati svaki deseti ili 1944. godine izvojevasmo pobjedu, petnaesti pre`ivjeli srbski ratnik. A ti {to su nam najvi{e aplaudira- oni nas vi{e poru{i{e nego Hi- li i va`ili za na{e velike istorijske tler 41. godine. Danas isti save- saveznike i prijateqe, danas se izme- znici na kraju milenijuma, opet |u sebe takmi~e ko }e na na{u majku Sr- bombama. Bra}o, morate znati jednu biju i djecu u wenim wedrima prosuti stra{nu istinu, nas je `ivot nau- vi{e smrtonosnog tereta. A za{to? ~io da se ne bojimo smrti. Zato {to ne dozvoqava cjepawe svo- Dragi gosti, po{tovani sugra|a- je suverene teritorije, zato {to sma- ni. Sve {to je lijepo i ru`no stica- tra da su joj za wenu odbranu dovoqni weni sinovi i ratna tehnika vlastite jem okolnosti obi~no nam se doga|a proizvodwe, zato {to se ne uklapa u u aprilu. I to u vi{e navrata u koncepciju mra~nih sila Novog svjet- ovom vijeku. Ono najqep{e i najra- skog poretka. Zato {to se odlu~ila, da dosnije je Vaskrsewe Gospoda Isu- po ko zna koji put od 1389. godine, zau- Nema pravo na pobjedu ratna ma- sa Hrista. Ja vam ga od srca naji- stavi tu|ina na svom grani~nom kamenu {inerija koja u svom skra}enom na- skrenije ~estitam uz hri{}anski me|a{u. zivu NATO punih 50 godina ratuje, pozdrav “Hristos Vaskrse”. @elim Majko Srbijo, mole te tvoja djeca iz ubija, obespravquje, tla~i. Ima li jo{ da vam ~estitam 15. april, dan mlade Republike Srpske da bude{ ja- pravo neko, a taj neko je opet NATO, ka, da na ispru`enu ruku tu|ina pqu- oslobo|ewa Vi{egrada. ne{, da je u spr`enu kost pretvori{. ulaziti u na{e ku}e, praviti red u Po`elimo svi, danas zajedno, na wima, a da ga ne smijemo ni poprije- La`na je to, prqava i podla ruka, do- ovom mjestu, uz Bo`iju pomo}, da od- bro to mi osjetismo. Nikada nas majko ko pogledati. Da li je to stepen ci- mah prestane rat nad na{om Srbi- ta tu|inska ruka ne bi prevarila da vilizacije, na kraju drugog mileni- jom i Crnom Gorom. Po`elimo im da nismo mislili da }emo polagawem juma, kome stremi savremeni svijet. brzo iscijele ratne rane. oru`ja spasti tebe i na{u bra}u u tvo- I da li su to stremqewa srbskog Pomozimo joj kao wena mla|a i jim wedrima. Ubjedi{e nas da je boqe naroda koji ovakvu demokratiju ne mawa djeca, na{om slogom i qubavqu. da se zaustavimo, da se vratimo tamo `eli i nikome je ne preporu~uje. odakle smo krenuli, da im damo na{e Draga Srbijo, uvjek uz tebe i sa srbsko oru`je na ~uvawe, nego da oni Tiloko ru{ila~kog prema jednoj tobom, grad Vi{egrad i Republika nadasve maloj zemqi nije vi|eno svojim svemirskim oru`jem tuku Beo- Srpska. grad u tvojim wedrima. od 1945. godine. I to sve u `ivom Aleksandar Savi} Prevari{e nas majko, obe}a{e mate- prenosu koji je jednoj strani svijeta preds. SO Vi{egrad rijalno blagostawe, onda po~e{e ukla- 9 ______DABROV INFORMATOR 14______wati politi~ke i vojne vo|e, hapsiti wem koje javno `eli tvoju propast, pre- nas i ubijati poput bjesnih pasa. Obma- tvarawe u prah i pepeo. ROPSTVO nu{e nas majko, jer kad polo`ismo sve- Nikada ma}eha nije mogla da zamjeni to srbsko oru`je krenu{e na tebe i na- majku, zato Srbijo izdr`i i pobjedi, {u bra}u neki novi car Murat, neki no- mole te borci, ratni vojni invalidi i Tamo u daqini, ~uju se detonaci- vi generali Po}orek i Ler i ostala bu- porodice poginulih grada Vi{egrada i je, gore iznad nas zvuk aviona, tu lumenta. Krenu{e zajedno oni za koje i Republike Srpske. pored nas prolaze tamna vozila protiv kojih ginu{e tvoji sinovi u Sunce tu|eg neba grijati nas ne}e, stranaca, ni pogledati nemamo zadwih {est stotina godina. Prvi sve ono je la'no i hladno, samo tvoje sunce zaboravi{e, a drugi krenu{e svje`ih grije toplo i iskreno. gdje. sje}awa, puni mr`we i `eqe za osve- Izdr`i i pobjedi majko Srbijo, svi Kao neki zatvorenik, srbski na- tom. smo uz tebe, ni tebi a ni nama to ne}e rod robuje, samo ga u {etwu pu{taju Tvoji sinovi s ove strane Drine ra- biti prvi put. kao zatvorenika, a i onda budno mo- do bi do{li u pomo} ali osje}amo na- Vje~no nam `ivjela Srbijo sa svojom {im ratni~kim instiktom da }emo ti djecom. tre. Da ne osjeti slobodu pobrine trebati i ovdje gdje smo sada. Osje}amo Za Krst ^asni i slobodu zlatnu! se redovno kolona tamnih stranih to jer nam ona ista prqava ruka ponovo Op{tinska bora~ka vozila. name}e mir i zajedni{tvo sa okru`e- organiz. Vi{egrad Robuje srbski narod kako odavno nije robovao, ropstvo kakvo ni u doba Turske nije bilo, jer onda smo slobodna brda i {ume imali, a sad ni to. Robuje srbski narod tjelom, a i du{a im zarobqena, pa nikakvog zra~ka svjetlosti da se pojavi. Ajd {to tjelo robuje, ali du{a kad pad- ne u ropstvo grjeha onda ni Bog ne poma`e, jer na{a voqa, na{ izbor, grijeh se tamnicom du{e zove. Go- spod gleda sa neba, oslu{kuje zove li Ga koji Srbin u pomo} - slabo, moli li se koji Srbin - slaba moli- tvanemo`edase~ujeodropstva grijeha, da li se kaje koji Srbin sa suzama - nema suza, smijeh ih istro- {io. Volio bi Gospod pomo}i Srbi- ma ali niko u pomo} ne zove, a ako i Sam pri|e i poku{a pru`iti po- mo}, opet }e ga psovati kao i mnogo puta do sad. I opet }e raweno biti srce Wegovo. Robija traje, svuda se ~uje sila, strah u{ao u kosti Srbima, ni|e ju- naka da rastrga okove ropstva. Crkva zvoni, divno zvu~i, u po- nekoj ku}i treperi prislu`eno kandilo ispred ikone, poneki mo- nah moli se dugo Bogu, pastir ~uva stado i mirno posmatra kako su ov-

10 ______DABROV INFORMATOR 14______ce spokojne i zavidi im, djeca se igraju i veselo skaku}u. Mali zra~ci slika nam daju nadu da se sloboda ipak smje{i. Slobo- da, ko bi rekao da to mo`e do}i. Du- hovna sloboda. I Gospod bi se zara- dovao duhom kad bi Ga Srbi pozva- li u pomo}, pokajni~ki, sa uzdahom, sa suzom, sa vjerom. Vjerujem Gospo- de, pomozi mom nevjerju.

Tamo u daqini zvone zvona, {i- ri se miris tamjana i prelama svje- tlost kandila, i ne{to ~udno sija, kao da je biser, ko bi rekao, suza pokajna. A srbski narod `eqan ro- pastva Hristovog. Mo`da je san, mo`da prazna vi- zija, ali radost se rodila bar u najmawem vidu. Za jednu du{u koja se kaje raduje se cijelo Nebo. Spasi i pomiluj Gospode, da u~i- mo biti Tvoji robovi, jer samo tako mo`emo biti slobodni. J. J. G. 11 ______DABROV INFORMATOR 14______KOTOVIMA U SUSRET

U akciji koju je sprovela redak- {insku {kolu, direktor Dane Male{e- KOTOV I SRBI cija DABRA preko sve{tenika Bog- vi} {aqe 500 din. dana Stani{i}a, prikupqeno je @elimo se pretplatiti na list DA- 1.470 DM i ista sredstva bi}e pre- BAR da ga ~itaju na{i u~enici (za bi- Tu|a je zemqa, da li vredi, blioteku dva primjerka). [aqemo vam ko ruske ambasade uru~ena porodi- Znoj liti i `ivjet' u bjedi, na{ list da malo saznate o nama, a po- ci Kotov koja bi trebalo da u junu Tu|a zemqa, a Krst isti sla}emo i slede}i broj gdje }e biti [to zlo tjera, du{u ~isti. posjeti grob pokojnog Genadija u Vi- ~lanak o Genadiju. {egradu. Jednoga dana na{i |aci }e posjetiti Tu|a zemqa, djeca te zovu Ovom prilikom posebnu zahval- manastir Dobrun i grob dragog ~ovjeka Kako }e sama `ivjet', po Slovu nost dugujemo gra|anima Gradi{ke u Vi{egradu. Wegovoj porodici na{e Slovo me stvori i wih mi dade, divqewe i `eqa da im uvjek pomogne- na ~elu sa Borislavom Borom [ok- Sa wima {ta }e, Slovo ve} znade. mo. ~evi}em koji su svojim zalagawem i U dane vaskrsnih nadawa, akciju vo- Tu|a je zemqa i nepoznata, trudom prikupili vi{e od pola dili: Bo{ko Jokanovi}, profesor; Ve- ukupnog iznosa. Bez rodne grude i svoga brata sna Kruni}, profesor; Radana-Vila Hristos je svuda, Wegova poqa Zahvalnost tako|e odajemo i Stani{qevi}, profesor. profesorima i u~enicima Gimna- Sledi spisak od oko 200 u~enika. ISrbiniRusiSa{aiKoqa. zije u Gradi{ki kao i drugim sred- Direktor Gimnazije Tu|a je zemqa i ko zna ~ija wim {kolama. doc. dr Gojko I ko zna kakva ga briga svija Na kraju se zahvaqujemo svim Savanovi} Al' Bog je jedan i sviju zove prilo`nicima porodice Kotov. Da vje~no `ive kroz vjekove. Bog da uzvrati svim darodavcima J. J. G. iz bogate svoje riznice. ZEMQICE MOJA Redakcija lista SPISAK DABAR Idu kozaci, ogaw gori, Majka sinu kowa sedla, PRILO@NIKA PISMO IZ Grivu miluje, {ap}e... ^uvaj ga, ~uvaj ba}u{ka. Qubica Mikavica 20 DM GRADI[KE Olga ]irovi} 20 DM Idu kowi, ogaw gori, Sla|a Langovi} 10 DM Pusta zemqa, nema kozaka O sudbini kozaka Genadija Kotova Majka grivu kowsku plete - [tutgart saznali smo iz va{eg lista uz pomo} Plete i `aluje - Sine, sine, doktora [ok~evi}a. mart 1999. Zemqo daleka. Poneseni pri~om o ~asnom ~ovjeku i *** wegovoj porodici odlu~ili smo da sa Iz daqine, tutaw ori, Predrag Jakovqevi} 20 DM svojim u~enicima budemo dio pri~e u Zemqa daleka, zemqa Srbina: Zdenka Jakovqevi} 20 DM uspomeni na Genadija Kotova. Ne pla~i majko, nije daleko Kosana Jakovqevi} 20 DM Priloge su u~enici davali prema U srcu ~uvamo kozaka Genadija Igor Jakovqevi} 20 DM mogu}nostima (5 do 10 din.). Svi su Zemqo, \or|e Male{evi} 20 DM `eqeli u~estvovati. [aqemo vam taj Rusijo, Qiqana Dragi~evi} 20 DM sa qubavqu skupqeni novac i imena Srbijo, Aran Dragi~evi} 20 DM u~enika da ih pomenete u molitvi. Srpskaja Branka [ok~evi} 20 DM U na{em listu “Gimnazijalac” obja- moja. ^edomir [ok~evi} 20 DM vi}emo ~lanak o na{em Genadiju i Radana-Vila Borislav [ok~evi} 20 DM wegovoj porodici. Stani{qevi} Radmila [ok~evi} 20 DM U ime Gimnazije, direktor gospodin Nemawa [ok~evi} 10 DM Gojko Savanovi} {aqe 100 KM; za Ma- profesor 12 ______DABROV INFORMATOR 14______

Mladen [ok~evi} 10 DM da posjetila je danas, na dan Hristovog vas- Miqa Balaban 10 DM VIJESTI krsewa, grani~ni prelaz izme|u RS I Jugo- Nenad Balaban 10 DM slavije u Vardi{tu odnosno Mokroj Gori. Grani~arima Vojske Jugoslavije, pogra- Savka Balaban 10 DM Pripremio Nata{a [ok~evi} 20 DM ni~noj policiji RS I carniskim radnicima, Radoje Tasi} Marina [ok~evi} 20 DM ~lanice KSS su poklonile oko 500 {aranih vaskr{wih jaja, pi}e I cigarete. Dosta Barakovi} 10 DM ^ASNO NOSITI IME Prema rije~ima Divne Vasi}, predsjedni- Anka Kasagi} 10 DM SRPSKOG VOJNIKA ce ove nevladine organizacije, ~lanice Kola Nenad Ninkovi} 20 DM Vi{egrad. 15. Mart. SRNA. Nekoliko svake godine poklonima obraduju vojnike. Nada Ninkovi} 10 DM stotina Vi{egra|ana, rodbine i prijateqa MITING PODR[KE ispratili su jutros ispred Doma kulture u Bojana Ninkovi} 10 DM NARODU JUGOSLAVIJE Sawa Ninkovi} 10 DM Vi{egradu martovsku generaciju regruta Vi{egrad. 15 april. SRNA. Vi{e od 5000 koji su autobusima oti{li u sabirni centar Goran Bojani} 10 DM gra|ana prisustvovalo je danas u Vi{egra- Vojske Republike Srpske na Sokolcu a Neno Dobrijevi} 10 DM du, na sportskom centru “U{}e” na mitingu odatle }e biti raspore|eni u kasarne. Sawa Stojkovi} 10 DM podr{ke narodu Jugoslavije i osudi agresi- Govore}i na ispra}aju regruta na~elnik Kosana Drakuli} 10 DM je NATO pakta na ovu srpsku zemqu. odsjeka Ministarstva odbrane Milan Ili} je Igwatije Lisica 10 DM “Na{a matica Srbija se na{la pred ul- naglasio da i ova generacija vojnika pripadni- Vladimir Vasiqevi} 10 DM timatumom - ili nepravedan sporazum, od- ka VRS vojni rok slu`i u miru u svojoj dr`avi. nosno kapitulacija ili rat. Srbija je iza- Milan [vraka 10 DM “^asno nosite ime srpskog vojnika i ni- brala da se brani. I ona se mora odbraniti, Zoran Popovi} 10 DM ~im ge ne okaqajte” - rekao je Ili}. ona mora izdrati jer ako ne izdr`i, ako bu- Slavko Bogdanovi} 10 DM SA^UVAJMO SRBIJU Radmila Bogdanovi} 10 DM de pokorena, razmislimo da li }e biti Re- Vi{egrad. 8. April. SRNA. Predsjednik publike Srpske”, rekao je namitingu pot- Ilija \ur|evi} 20 DM SO Vi{egrad, Aleksandar Savi}, uputio je Radmila \ur|evi} 10 DM predsjednik RS Mirko [arovi}. danas telegrame podr{ke predsjednicima “Nema pravo na pobjedu natoova ratna Aleksandra \ur|evi} 10 DM op{tina U`ica, ^a~ka, Beograda, Novog Sa- ma{inerija koja 50 godina na sve strane Aleksandar \ur|evi} 10 DM da, Gorweg Milanovca, Zemuna, Ni{a, Vaqe- svijeta ru{i i ubija”, rekao je predsjednik Sava [ok~evi} 10 DM va, Pan~eva i Leskovca kao i Fabrici SO Vi{egrad Aleksandar Savi} i dodao Dosta Pavlovska 100 din cementa u Kosjeri}u i Kulturno-umjetni~kom “da se, dok to radi, zemqe weni osniva~i, Dragica [inik 50 din dru{tvu “Dule Milosavqevi}” iz ^a~ka. di~e demokratijom i brinu se za wu u “U`asnuti smo prizorima koje ostavqaju drugim dr`avama”. On se zapitao kakva je Ovo je na{ prilog pomo}i porodici bombe neonacista ali ponosni smo na va{u Kotov sa `eqom da bar djelimi~no to demokratija koja se pokazuje bombama po hrabrost i odlu~nost da odbranite nikad nedu`nim bebama i djeci Srbije i Crne ubla`imo wihove materijalne nepri- ne porobqenu nam Srbiju”, ka`e se u tele- like i omogu}imo im dolazak na grob Gore. gramu podr{ke. “Kada smo 1992. g. po~iwali borbu za wihovog oca i supruga. Podr{ka je poslata onim gradovima i slobodu iza nas je stajala majka Srbija”, @elimo vam svaku sre}u. preduze}ima koji su u toku Otaxbinskog ra- rekao je predsjednik Bora~ke organizacije Porodica [ok~evi} ta pomagali op{tinu Vi{egrad. Vi{egrada Dra`en Perendija i nastavio “da Gradi{ka POKLONI VOJNICIMA smo se izborili oru`jem ali nismo daqe. *** Vi{egrad. 11. April. SRNA. Delegacija Daqe su nas prevarili svjetski mo}nici”. ~lanica Kola srpskih sestara iz Vi{egra- Slavenko Radivojac 10 KM On je uputio podr{ku Jugoslaviji, rekav{i Aleksandra Radivojac 10 KM “da ne dozvoli da i wih prevare, da im obe}aju blagostawe, da im u|u u domove, da im Ugqe{a Radivojac 10 KM konroli{u oru`je, da hvataju wihove vo|e”. Danica [mitran 30 KM Predsjednik SO U`ice Milan Nikitovi} je Zorica Tasi}, Dobrun 20 DM rekao da je do{ao u Vi{egrad da se narodu Darko Rutovi}, ^a~ak 50 DM zahvali za sve ono {to je u ovom kratkom peri- DABAR 50 DM odu u~inio za wihovgrad. “Ne}emo neprijate - C.O. Vi{egrad 50 DM qu dati rudna bogatstva Kosova, plodnu U~enici Gimnazije zemqu Metohije, ne}emo im dati du{u Srbije”, u Gradi{ki (ukupno) 450 DM zakqu~iv{i da “du{u bombe ne ubijaju”. U kulturno umjetni~kom djelu programa Svim prilo`nicima se zahvaqujemo na u~estvovao je KUD “Dule Milosavqevi}” iz prilo`enoj pomo}i za Kotove ^a~ka i u~enici sredwe {kole iz Vi{egrada. 13 ______DABROV INFORMATOR 14______FOTO PRI^A

Mona{ewe u Manastiru Dobrunu (prvo nakon 260 godina)

14 ______DABROV INFORMATOR 14______

POSVE]EWE ZA HRONIKA ^TECEIPOJCEUMOKROM SARAJEVSKE PAROHIJE Wegovo Visokopreosve{tenstvo Prilikom posve}ewa arhijerej Mitropolit dabrobosanski pose- ~ita molitve, makazama vr{i po- Priprema i pi{e tio je 14. januara 1999. na Novu go- stri`ewe kose na glavi, otvara Marica - Marija Buzan~i} dinu hram Uspenija Presvete Bogo- kwigu apostol i obla~i ih u stiha- rodice u Mokrom. Ovoga puta bili re. Arhijerej utvr|uje posve}enog JANUAR smo obradovani dodatnim rado- ~teca za izvestan hram i da mu je Radosni praznici snim doga|ajem. prva du`nost do kraja `ivota da Ova prosta Gospodwa 1999. godina, Gospodin Mitropolit je odlu~io ostane veran slu`iteq poretka u posledwa u drugom milenijumu u Sara- da rukoproizvede u ~in ~teca i poj- tom hramu. Pored obaveze ~aca za jevskoj parohiji - gradu - po~ela je uobi- ca pet mladi}a. U ovaj ~in su posve- ~itawe Sv. Pisma na bogoslu`ewu, ~ajeno na{im pravoslavnim kalenda- }eni: Aleksandar Starovlah, stu- tako|e se oni brinu i za crkveno rom i svetim praznicima u Januaru, me- dent Bogoslovskog Instituta SPC, pojawe u hramu. |u kojima su Ro|ewe Hristovo - Bo`i}, Bojan Zeki}, u~enik petog razreda Krstovdan, Jovawdan i Savindan Bogoslovije Sv Save u Beogradu, najradosniji i najqep{i praznici u na- {em narodu. Mladen Drobwak, u~enik drugog Drugog dana Bo`i}a i na Krstovdan, razreda Bogoslovije Sv. Tri Jerar- Svetu Liturgiju slu`io je Wegovo viso- ha u Srbiwu, Zoran Kova~evi}, kopreosve{tenstvo Mitropolit da- ugostiteq i Dejan Zeki}, u~enik brobosanski, Gospodin Nikolaj - prvu u sredwe {kole. crkvi Svetih Arhangela Gavrila i Mi- Posve}ewe je izvr{eno u hramu haila na Ba{~ar{ija, a drugu u Preo- pred po~etak Liturgije Svetog Va- bra`enskoj crkvi u Novom Sarajevu, uz silija Velikog koju su sa vladikom sve{tenstvo i pojawe Srpskog pravo- slu`ili: protojereji Jeremija Sta- slavnog hora “Sloga” kojim je dirigova- rovlah i Miomir Zeki} iz Pala, la gospo|a Branka Bo{wak. protojerej Milojko Drobwak i jerej Poslije slu`ewa Svete Liturgije na Niko Mojsilovi}, parosi u Mokrom. Bo`i} pro~itana je bo`i}na poslani- Sve{tenstvo je jedno, ali ima ca Wegove Svetosti Patrijarha Srp- tri stepena: |akonski, prezviter- skog, Gospodina Pavla, iz koje izdvaja- ski i episkopski. Svi se ovi stepe- mo ove rije~i: ni razlikuju izme|u sebe i jedan je “^uvajmo se da nas zbog bilo kakvih vi{i od drugoga. Samo se preko ni- Za ~tece se posve}uju u~enici ni- interesa prolaznog sveta, zli qudi ne uvuku u jeres, greh protiv istine i ras- `ih stepena sve{tenstva dolazi `ih i vi{ih bogoslovskih {kola i udostojavaju se prvog stepena cr- kol; greh protiv qubavi i jedinstva do vi{ih. U pravoslavnoj isto~noj Crkve i naroda. Shvatimo, da je ne sa- kvenog ~ina, da bi se ve} u {koli Crkvi |akonskom ~inu prethode: mo od jeretika, nego i od raskolnika, ~ata~ki i ipo|akonski stepen, koji navikli na slu`ewe u crkvi i nau- odstupio Duh Sveti, te ne samo jereti- se ne spomiwu u Svetom Pismu. Nad ~ili obaveze spojene sa ovim ~i- ci, nego i raskolnici ne mogu imati crkvenoslu`iteqima se ne vr{i nom. Posebno je va`no da bi im se spasewe. Tu istinu izrazio je u 3. veku tajna sve{tenstva ili hirotonija, pru`ila prilika za praksu u wiho- Sv. mu~enik Kiprijan Kartaginski re- ve} se posve}uju blagoslovom arhi- vom budu}em pozivu sve{tenstva. ~ima: “Kome Crkva nije mati, Bog mu ne jereja. Arhijerej pri wihovom po- I na kraju da im ~estitaju}i ovo mo`e biti otac", a Bla`eni Avgustin: sve}ewu istina pola`e ruke na posve}ewe, po`elimo da do|u i do “Raskolnici mogu imati veru u Svetu wih, ali ne govori tajanstvene re- ve}ih ~inova, kako bi jo{ dostojnije Trojicu, imati Sveto pismo, i tajne, ~i prizivawa blagodati Sv. Duha. slu`ili svojoj Crkvi i svom narodu. ali ne spasewe". Spasewe van jedne, Wihovo posve}ewe se zove hirote- Jerej Niko svete, saborne i apostolske Crkve ne- sija (ruka pola`em). Mojsilovi} ma, jer je Hristos rekao da }e osnovati 15 ______DABROV INFORMATOR 14______

Crkvu svoju, i vrata pakla ne}e je nad- Prilikom otvarawa Svetosavskog vladati (Mt. 16,18); A Sv. apostol Pa- I OVE GODINE prijema, Mitropolit Nikolaj je sr- vle, da je crkva stub i tvr|ava istine da~no pozdravio sve goste i u kra}oj (Tim. 3,15). Da nas novoro|eni Spasi- SVETOSAVSKI PRIJEM besjedi o na{em velikom prosvjetite- teq sa~uva od gordosti, od jeresi i qu Svetom Savi, izme|u ostalog je oba- raskola i svih greha, da bi svugde bili I ove godine, povodom Savindana, vjestio uva`ene goste i na godi{wice jedno u Wemu, i spasavali se u jedin- svetog srpskog praznika, posve}enom koje }e se proslavqati i obiqe`avati stvu sa svim pravoslavnim u svetu. najve}em srpskom prosvjetitequ Sve- u 1999. godini u dabrobosanskoj epar- Imajmo u vidu da ne prosto sloga, nego tom Savi, odr`an je u domu Svete Te- hiji (780. godina eparhije itd.), isti~u- jedino sveta sloga Srbina spasava..". kle, u Staroj crkvi, na Ba{~ar{iji, da- }i da ovi datumi najboqe svjedo~e ko- na 26.01.1999. godine, tradicionalni liko je duga istorija pravoslavqa da- Svetosavski prijem, u organizaciji brobosanske eparhije no{ena sveto- *** Gr~ke ambasade i wegove Ekselencije savskom lu~om i ukorjewena kao neuni- Pribli`ava se kona~ni dolazak ambasadora, gospodina Prokopiosa {tivi i trajni put pravoslavnog Srp- Wegovog visokopreosve{tenstva Mi- Manzuranisa za predstavnike diplo- skog naroda na ovim prostorima. tropolita dabrobosanskog gospodina matskog kora u Sarajevu i ugledne Nikolaja u Sarajevo li~nosti iz crkvenog, politi~kog, kul- TRADICIONALNI turnog i javnog `ivota. PAKETI]I ZA *** U toku su posqedwi radovi na re- SAVINDAN konstrukciji Saborne crkve u Saraje- vu, kao i Mitropolije, ~ijem se zavr- U obe crkve: u Staroj na Ba{~ar{iji, {etku svi vjernici raduju, naro~ito i u Preobra`enskoj u Novom Sarajevu, dolasku Wegovog visokopreosve{ten- na Savindan i ove 1999. godine poslije stva Mitropolita dabrobosanskog, go- svete Liturgije, djeci koja su bila u cr- spodina Nikolaja. Tako }e poslije rat- kvama, podjeqeni su tradicionalni nih neda}a i poslije dugo godina na{ Savindanski paketi}i. I ovaj put, dje- najve}i pravoslavni hram, Saborna cr- ca su recitacijom i pjesmama o Svetom kva u Sarajevu, ponovo od Boga prosvje- Savi uqep{ali ovaj tako|e i |a~ki i tliti i primiti svoje vjernike na bogo- {kolski praznik. Na`alost, u Saraje- slu`ewe. Ovu veliku investiciju u~i- vu je jo{ uvijek malo srpske pravoslav- nili su Gr~ka ambasada, uz pomo} ne djece, ali nadajmo se da }e ih svake Gr~ke republike, u ~emu je i veliki do- godine biti vi{e. prinos dao i ambasador, gospodin Pro- kopios Manzuranis kao i kanton Sara- OBNAVQA SE “KOLO jevo. Ipak, radost sarajevskih pravo- slavnih hramova bi}e onda kada se SRPSKIH SESTARA” U vrate weni parohijani, koje su prote- kle ratne nesre}e rasule na sve strane SARAJEVSKOJ PAROHIJI svijeta pa i na sve kontinente. Nadajmo se vjerom u Boga, vjerom u boqi i pra- U toku su dogovori da se poslije pe- vedni `ivot da }e na{e sarajevske cr- Prijemu su uz Wegovo Visokopreo- deset godina u sarajevskoj parohiji ob- kve biti ispuwene vjernicima, mladi- sve{tenstvo Mitropolita dabrobo- novi dru{tvo “Kolo srpskih sestara” ma i djecom na{om, za koje }e biti i sanskog Gospodina Nikolaja i pravo- koje }e preuzeti sve zadatke i pravila {kole i nastavnici i vjerou~iteqi. slavnog sve{tenstva, prisustvovali i od postoje}ih dru{tava iz Republike Nadajmo se vjerom u Boga da }e na{e cr- predstavnici Jevrejske organizacije, Srpske. Ali jedan od najpotrebnijih na kve biti ne samo kulturni spomenici zatim ambasadori akreditovani u Sa- ovim prostorima bi}e sre|ivawe grun- za turiste, nego na{i pravoslavni hra- rajevu, predstavnici evropskih orga- tovnica crkvenih posjeda I nekretni- movi, na{e ku}e za pojawe u slavu Boga, nizacija i SFOR-a, zatim predstavni- na koji se nalaze u Sarajevu. za qubav na radost i na smirewe svih ci iz oba entiteta, iz politi~kog i na{ih ratom napa}enih du{a. kulturnog `ivota.

16