ISTORIJSKI INSTITUT UNIVERZITETA CRNE GORE ISTORIJSKIISTORIJSKI ZAZA PP ISIISI E C R I T S H I S T O R I Q U E S PODGORICA GODINA LXXXIX Br
Total Page:16
File Type:pdf, Size:1020Kb
ISTORIJSKI INSTITUT UNIVERZITETA CRNE GORE ISTORIJSKIISTORIJSKI ZAZA PP ISIISI E C R I T S H I S T O R I Q U E S PODGORICA GODINA LXXXIX Br. 3-4/2016. Br. 3-4/2015. I S I P A Z I K S J I R O T S I 1 9 4 8 0021-2652 YU ISSN 1 9 4 8 Најновија издања Историјског института КАТУНИ КУЧКЕ ПЛАНИНЕ уредник др Иван Лаковић НАУТИКА предавања Марка Мартиновића руским морнарима у Перасту 1697-1698 Лекции Марка Мартиновича руским морякам в Перасте 1697-1698 приредили: В. М. Згребин, Ж. Л. Левшини Br. 3-4/2015. CRNA GORA I NJEMAČKI RAJH dokumenti iz političkog arhiva Službe inostranih poslova u Berlinu 1906-1914 I MONTENEGRO UND DAS DEUTSCHE REICH S Dokumente aus dem politischen Archiv des Auswärtigen Amts in Berlin 1906-1914 I priredili: Senka Raspopović, P Konrad Clewing, Radoslav Raspopović A Slavko Burzanović, Aleksandar Dajković Z ITALIJANSKO POSLANSTVO NA CETINJU LA LEGAZIONE D'ITALIA A CETTIGNE I ЦРНА ГОРА И БУГАРСКА. Књ. 1, Црна Гора и Бугарска у документима K Централног државног архива S Републике Бугарске J ЧЕРНА ГОРА И БЪЛГАРИЯ. Кн. 1, Черна Гора и България в документите I на Централния държавен архив на Република България R приредили: Илиана Илијева, Сенка Бабовић O Распоповић и Радослав Распоповић T CRNA GORA I FRANCUSKA S diplomatija u izbjeglištvu - u dokumentima iz diplomatskog arhiva kralja Nikole I i I crnogorskih vlada u egzilu 1916-1920, 1, 2 LE MONTENEGRO ET LA FRANCE diplomatie en exil - dans les documents provenant des archives diplomatiques du roi Nikolas et des gouvernements Monténégrines 1 9 4 8 en exil 1916-1920, 1, 2 priredio Radosav Raspopović Na naslovnoj strani: Ilustracija iz Oktoiha, prve {tampane kwige na slovenskom jugu (1494). ИСТОРИЈСКИ ЗАПИСИ Година LXXXIX Бр. 3-4/2016. ЗАПИСИ ЧАСОПИС ЗА НАУКУ И КЊИЖЕВНОСТ (1927-1933. године) Уредник Душан Вуксан ЗАПИСИ ГЛАСНИК ЦЕТИЊСКОГ ИСТОРИЈСКОГ ДРУШТВА (1935-1941. године) Уредник Душан Вуксан, Одговорни уредник Ристо Драгићевић ИСТОРИЈСКИ ЗАПИСИ ОРГАН ИСТОРИЈСКОГ ИНСТИТУТА РЕПУБЛИКЕ ЦРНЕ ГОРЕ И ДРУШТВА ИСТОРИЧАРА ЦРНЕ ГОРЕ (од 1948. године) Одговорни уредници: Јагош Јовановић 1948-1956, др Андрија Лаиновић 1957-1958, др Мирчета Ђуровић 1959-1962, др Ђоко Пејовић 1963-1966, др Радоман Јовановић 1967-1974, др Јован Р. Бојовић 1975-1979, др Ђуро Вујовић 1979-1983, др Јован Р. Бојовић 1983-1993, др Зоран Лакић 1994-1998, др Радослав Распоповић 1998-2001, др Божидар Шекуларац 2002-2006, др Ђорђе Борозан 2006-2008, др Радослав Распоповић 2009-2015, др Момчило Д. Пејовић 2015-2017, др Радослав Распоповић од 2017. године YU ISSN 0021-2652 ИСТОРИЈСКИ ИНСТИТУТ ЦРНЕ ГОРЕ ИСТОРИЈСКИ ЗАПИСИ ОРГАН ИСТОРИЈСКОГ ИНСТИТУТА И ДРУШТВА ИСТОРИЧАРА ЦРНЕ ГОРЕ Година LXXXIX 3-4 Због прекида у излажењу часописа средином 2015. године, овај број штампан је у другој половини 2018. Подгорица 2018. Р е д а к ц и ј а: Карл Касер (Аустрија), Бернард Лори (Француска), Масимо Букарели (Италија), Костантин Никифоров (Русија), Габријела Шуберт (Њемачка), Стјепан Матковић (Хрватска), Љубинка Трговчевић (Србија), Мирослав Перишић (Србија), Радослав Распоповић, Драгана Кујовић, Вукајло Глушчевић, Жарко Лековић, Раденко Шћекић и Иван Лаковић. Главни и одговорни уредник Радослав Распоповић Секретари редакције Олга Пелцер-Вујачић и Миљан Гогић “Историјски записи” излазе четири пута годишње. Власник и издавач: Историјски институт Црне Горе у Подгорици. Рукописе треба слати Редакцији “Историјских записа”, Историјски институт Црне Горе, 81000 Подгорица, Булевар револуције 5, пошт. фах 96, e-mail: [email protected], тел. 241- 336. Рукописи се не враћају. Годишња претплата износи за Црну Гору 15 €, а за иностранство 30 €. Цијена по једном броју у продаји за Црну Гору је 4 €, а двоброја 8 €. Претплата се шаље на адресу: Историјски институт Црне Горе - Подгорица, на рачун 510-8148-40 код Црногорске комерцијалне банке. Часопис Историјски записи је доступан и преко међународних база података CENTRAL EASTERN EUROPEAN ONLINE LIBRARY (CEEOL) EBSCO - Historical abstracts with full text. За истакнути допринос изучавању историје, “Историјски записи” су, поводом педесете годишњице излажења, 1977. године одликовани Орденом заслуга за народ са златном звијездом. YU ISSN 0021-2652 INSTITUT HISTORIQUE DU MONTÉNÉGRO ISTORIJSKI ZAPISI ORGANE DE L’INSTITUT HISTORIQUE et de la SOCIETE DES HISTORIENS DU MONTENEGRO LXXXIX 3-4 En raison d‘une interruption de la publication du journal à la mi-2015, ce numéro a été imprimé au second semestre 2018. PODGORICA 2018. R e d a c t i o n: Karl Kaser (Austria), Bernard Lori (France), Massimo Bucarelli (Italy), Kostantin Nikiforov (Russia), Gabriella Schubert (Germany), Stjepan Matković (Croatia), Ljubinka Trgovčević (Serbia), Miroslav Perišić (Serbia), Radoslav Raspopović, Dragana Kujović, Vukajlo Gluščević, Žarko Leković, Radenko Šćekić and Ivan Laković Rédacteur responsable Radoslav Raspopović Sekrétaires de la rédaction Olga Pelcer-Vujačić et Miljan Gogić Les Ecrits historiques paraissent quatre fois par an. Propriétaire et éditeur: Institut Historique du Monténégro à Podgorica. Les manuscripts doivent être ad- ressés à: Istorijski zapisi, Institut Historique du Monténégro, 81000 Podgorica Mon- ténégro, Bulevar revolucije 5, boite postale 96, e-mail: [email protected], téléphone N° 241-336. On ne renvoie pas les manuscrits. L’abonnement d’un an est de 15 € pour la Montenegro et de 30 € pour l’étranger. Le prix de numéro vendu en Monténégro est de 4 € et le prix de double numéro est de 8 €. Le règlement de l’abonement doit être effectué au compte de l’Institut Hustorique du Monténégro; Podgorica, N° 510-8148-40 chez de la Banque Commerciole Montenegro à Pod- gorica. UDC: 27-526.7(262.3)“04/14“ Историјски записи, година LXXXIX, 3-4/2016 ЧЛАНЦИ Dubravka PRERADOVIć* JADRANSKO MORE, RUTE I LUKE U RANOM SREDNJEM VEKU PREMA HAGIOGRAFSKIM IZVORIMA (Jadranski putevi svetitelja i relikvija u ranom srednjem veku)** ABSTRACT: In the article the narratives concerning the lives of the saints and translations of theirs relics are analyzed in order to establish thro- ugh saints’ and relics’ itineraries dissemination of theirs cults on the Adria- tic littoral. Although modest in numbers examined texts shows presence of the saints on the Adriatic shores in early Christian period, migration of the saints’ relics from Pannonia and Dalmatia in Rome and Constantinople due to the barbaric invasions, and important new cultual stratum at the begging of the 9th century, when most of the Adriatic re-entered in the byzantine po- litical sphere. KEY wORDS: hagiography, saints, relics, early medieval time, Adri- atic Sea, routes, ports Pisani izvori koji svedoče o kretanjima svetitelja i svetiteljskih reli- kvija, uprkos malobrojnosti, značajni su dokumenti iz kojih je moguće crp- sti saznanja o putevima širenja hrišćanstva i rasprostiranja svetiteljskih kul- tova duž jadranskih obala, kao i o pretrajavanju antičkih ruta i luka u rano- srednjovekovnom periodu.1 Prepreku u našem istraživanju na prvom mestu predstavljaju izvori koji ne samo da su malobrojni, već su i znatno kasnijeg * Autorka je nezavisni istraživač, Lion, Francuska. ** Ovaj rad proistekao je iz jednog dela doktorske disertacije: D. Preradović, Bisanzio sull’Adriatico nel IX e X secolo - Topografia sacra/ Byzance sur l’Adriatique aux IXè – Xè siècles- Тopographie sacrée, (mentori: Valentino Pace, Catherine Jolivet-Lévy), Università di Udine – Italia, École Pratique des Hautes Études – France, odbranjene 28. 05. 2011. 1 O tome koliko su istraživanja svetiteljskih relikvija od koristi u istraživanjima komunikacija cfr. M. McCormick, Origins of the European economy: communications and commerce, A.D. 300-900, Cambridge University Press 2001, 283-290. 8 И с т о р и ј с к и з а п и с и datuma u odnosu na period koji opisuju. Hronološki raspon dokumenata koje smo na ovom mestu uzeli u razmatranje je veći od jednog milenujuma.2 Ovi izvori jednovremeno svedoče o vezama između dve obale Jadrana, kao i o vezama između jadranskih i mediteranskih luka. Na ovom mestu razmotriće se dokumenti, primarno žitija svetitelja i narativi o translacijama njihovih re- likvija, koji se odnose na period do X stoleća kada je Jadransko more, u delu arapskog geografa Ibn Hawqala, prvi put nazvano Venecijasnki zaliv, čime je i kroz naziv mora označena suština geo-političkih promena koje su se do- godile duž obala Jadrana. Morske rute jedna su od najnepromenjivijih istorijskih kategorija te ne iznenađuje što su se već utvrđenim putanjama, koje su poznate iz rimskih portolana, kretali svetitelji i hodočasnici, kako u prvim vekovima hrišćan- stva tako i nakon propasti antičkog sveta. Istim su se rutama u narednim sto- lećima, usled varavarskih najezdi, prenosile relikvije lokalnih propovednika i mučenika iz razrušenih gradova Panonije i Dalmacije na sigurna mesta, pre svih u Rim i Carigrad. S druge strane, aktivizacija vizantijske politike na Ja- dranu početkom IX stoleća praćena je značajnim širenjem svetačkih kulto- va vizantijske provenijencije, kao i prenosom relikvija svetaca štovanih u Vi- zantiji na istočnu obalu Jadrana. Ovo istraživanje, međutim, nema za prima- ran cilj da se bavi putnim pravcima i morskim rutama, budući da je reč o naj- manje promenjivim istorijskim kategorijama, već su oni stavljeni u funkciju istraživanja kulturnih i kultualnih veza, kako onih između dve jadranske oba- le tako i veza između jadranskih i drugih mediteranskih luka. U proučavanju Jadrana, odnosno tekstova u kojima se Jadran navo- di, potrebno je imati na umu čestu dvostruku nominaciju ovog mora, koja se verifikuje u širokom hronološkom opsegu od prvih pisanih izvora do vizan- tijskih pisaca ranog perioda. Poznato je da su očevi istorije, Herodot i Tuki- did, vode mora koje danas nazivamo Jadranskim, zvali jednostavno Jonskim zalivom (τὸν Ίόωιον κόλπον). 3 Tako Tukidid, pišući o položaju Drača, kaže da se Epidamnos nalazi sa desne strane onima koji brode Jonijskim zalivom. (“Επίδαμνός ἐοτι ἐν δεζιᾷ ἐσπλέοωτι τὸν Ίόωιον κόλπον”)4. Jadran/Adria, kao naziv za Jadransko more, prvi put se sreće u Periplusu, Skilaksa iz Ka- 2 Najstariji hagiografski izvor u ovom istraživanju jeste Život svetog Hilariona, koji je napi- sao sveti Jeronim (oko 347-420).