Kineski Naučni Institut U Novom Sadu

novosadski Novi Sad • III godina • br. 115 • četvrtak, 27. 4. 2017. • 19 dinara

Za dvadesetak dana u Pekingu dogovor o velikom ulaganju Kineski naučni institut u Novom Sadu

Potpredsednik SNS-a Milenko Jovanov Vučić treba da ostane na vrhu Modni spektakl u stranke centru Novog Sada 2 27. APRIL 2017. 27. APRIL 2017. 3 Sadržaj Impresum

glavni i odgovorni urednik Zoran Surla [email protected]

Prelom Dart Group agencija, Novi Sad

Tehnički uredniK Jelena Mihajlović

Redakcija Marija Magdalena Idei Trifunović, Isidora Filipov, Jovan Tanurdžić, Eržebet Marjanov, Ljiljana Budić Stanković [email protected] Osniva se kineski naučni institut u Novom Sadu Foto-reporter Poseta ministra Mladena Šarčevića Institutu za ratarstvo i povrtarstvo str. 6/7 Miloš Pavkov

Lektor Vučić treba da ostane Žuto-crna Praznik rada Biljana Rac na vrhu stranke hronika i veštica Izdavač Potpredsednik Srpske napredne Vladimir Vrgović: Prvi maj se slavi Lokal media d. o. o. Novi Sad stranke Milenko Jovanov Novi Sad 1944–1969. (4) milenijumima Direktor str. 10/11 str. 14/15 str. 18/19 Srđan Vučurević [email protected]

Trg neznanog junaka 4/I, Novi Sad, telefon i faks +381 21 /3824 333 [email protected]

Žiro račun 165-23047-65 Addiko banka

Štampa: Grafoprodukt d. o. o. Novi Sad, Desanke Maksimović 52

„Novosadski reporter” je član medijske grupe zajedno s nedeljnim listovima: Zrenjanin, Somborske novine, Nove kikindske novine, Vršačka kula, Subotičke novine i Nedeljne Novine. www.nsreporter.rs

CIP - Katalogizacija u publikaciji Modni spektakl u Osveta Svi su Biblioteke Matice srpske, Novi Sad centru Novog Sada sudije Dabića pobednici 659.3 (497.113) Novosadski reporter / glavni i Od Zmaj Jove do Laze Telečkog Feljton Vase Kazimirovića Crna Preko pet hiljada takmičara odgovorni urednik Zoran Surla najveća pista u Evropi ruka (7) na 40. Fruškogorskom God. 2, Novi Sad: Lokal Media Novi str. 20/21 str. 24/25 planinarskom maratonu Sad, 2015- . - Ilustr.; 30 cm str. 28/29 Nedeljno. ISSN 2406-2022 = Novosadski reporter COBISS.SR-ID 293986823

4 27. APRIL 2017. četvrtak, 20. april utorak, 25. april Betoven na Mirović: Podržaćemo otvaranju NOMUS-a obnovu i razvoj Sremskih Karlovaca Novosadske muzičke svečanosti otvorene su nastupom svestranog muzičara Fredija Kempfa iz Velike Britanije, uz Predsednik Pokrajinske vlade Vojvođanski simfonijski orkestar, a za dirigentskim pultom Igor Mirović primio je predsed- stajao je naš ugledni umetnik, maestro Bojan Suđić. Izve- nika Opštine Sremski Karlovci li su Petu simfoniju i Klavirski koncert u c-molu Ludviga Nenada Milenkovića, s kojim je van Betovena. razgovarao o mogućnostima za saradnju na obnovi i promociji Sremskih Karlovaca, kulturno- subota, 22. april istorijskog i duhovnog sedišta Čelnici Vojvodine: Bruka srpskog naroda. – Podržaćemo inicijativu ru- navijača Partizana kovodstva te sremske opštine da se u skladu s mogućnostima Sudija Milorad Mažić morao je nakratko koje daje Zakon o Sremskim da prekine meč između Partizana i Vojvo- Karlovcima, ponovo obrazuje dine (1 : 0) jer su navijači crno-belih skan- odbor za obnovu i razvoj Srem- dirali uvrede na račun pristalica iz Novog skih Karlovaca. Činiće ga pred- Sada, a čelnici Vojvodine iz revolta napu- stavnici Vlade stili stadion u Humskoj. Srbije, Pokra- – Pesma u kojoj se navijači jednog od naj- jinske vla- starijih klubova u Srbiji nazivaju “pola de, Opštine Mađarima, pola ustašama”, osim što je Sremski Kar- još jednom poslala sramnu i ružnu sliku u lovci, kao i svet, prikazala je i elementarno neznanje ugledni gra- petak, 21. april o našem klubu – ističu u Voši. đani Srem- skih Karlo- Vučević: Ponosni smo vaca – rekao na Vojsku Srbije je Mirović. nedelja, 23. april Svečanost povodom obeležavanja Dana Probni prijemni Vojske Srbije održana je u kasarni Jugo- vićevo i tom prilikom bile su postrojene na PMF-u sve jedinice iz Novosadskog garnizona – Prva brigada Kopnene vojske, Rečna Na Prirodno-matematičkom fakul- flotila, 240. samohodni raketni divizion tetu budući studenti testirali su svoje Protivvazdušne odbrane i Druga četa znanje na probnom prijemnom. Više od Vojne policije 250 srednjoškolaca došlo je da razbi- sreda, 26. april – Srbija danas može samo biti ponosna na svoju vojsku, koja se modernizuje i je tremu i proveri koliko je spremno za Sećanje na deportaciju reformiše, koja je sve jača, i uvek budna upis na fakultet i pravi prijemni, koji se novosadskih Jevreja za svoj narod i domovinu. Vremena nisu održava krajem juna ili početkom jula, u zavisnosti od studijskog programa. nimalo laka, izazovi nisu nimalo bezna- U Sinagogi je održana komemo- čajni, na regionalnom ali i globalnom Najviše prijavljenih bilo je za smer Turi- racija koju je organizovala Jevrej- planu – rekao je Vučević. zam i hotelijerstvo. ska opština Novi Sad povodom 73. godišnjice deportacije novosadskih Jevreja u zloglasne ne- ponedeljak, 24. april mačke nacističke logore. Prisut- nima su se obratili vrhovni rabin Cvetna pijaca Srbije Isak Asijel, predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović i u petak i subotu gradonačelnik Novog Sada Miloš Posle kraće pauze, ovog petka i subote biće Vučević. održana druga prolećna Cvetna pijaca na pla- – Uvek mora među ljudima po- tou ispred SPC „Vojvodina”. stojati makar jedan tihi glas koji I ovog puta Cvetna pijaca imaće dve izložbe- će upozoriti i podsetiti na vreme ne celine – izložbu cveća, sadnica i opreme stradanja pre sedam decenija. Taj za hortikulturu i izložbu meda i zdravstve- tihi glas predstavlja svakog od no bezbedne hrane. Na drugoj ovogodišnjoj nas, čoveka koji može da utiče na Cvetnoj pijaci svoje proizvode građanima i drugog čoveka da ne čini zlo, jer posetiocima Novog Sada predstaviće oko 80 je svačija dužnost da upozori na proizvođača cveća i sadnica i 13 proizvođača nepravdu koja može prerasti u meda i zdravstveno bezbedne hrane. Naredna zločin – rekao je Asijel. Cvetna pijaca biće održana 5. i 6. maja. 27. APRIL 2017. 5 Poseta ministra Mladena Šarčevića Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Osniva se kineski naučni institut u Novom Sadu S našim partnerima u Pekingu narednog meseca dogovorićemo se o detaljima ovog projekta koji je nastao u okviru inicijative 16+1 Kine i zemalja južne i centralne Evrope, u kojoj Srbija igra značajnu ulogu

Autor: Miloš Dukić

narednih dvadestak poslednjih mesec i po, kao o jednom vorilo se o više tema koje su suštinski dana u Pekingu biće od projekata u okviru inicijative 16+1 bitne za razvoj i budućnost poljopri- ozvaničeno osniva- Kine i zemalja južne i centralne Evro- vrede u našoj zemlji, napredak Insti- nje kineskog na- pe, u kojoj Srbija igra značajnu ulogu. tuta, njegovo povezivanje i saradnju s učnog instituta sa Pošto Institut za ratarstvo godinama fakultetima i drugim institucijama. sedištem u Novom intenzivno sarađuje s kineskim par- – Država ne ostaje samo na rečima, Sadu, najavio je mi- tnerima, naročito u pogledu krmnog i dogovaramo se s nadležnim mini- nistar prosvete, nauke i tehnološkog industrijskog bilja, siguran sam da će starstvima da Institutu za ratarstvo Urazvoja Mladen Šarčević prilikom po- i u ovom novom projektu imati zna- i povrtarstvo i novosadskom Poljo- sete novosadskom Institutu za ratar- čajnu ulogu – najavljuje Šarčević. privrednom fakultetu obezbedimo stvo i povrtarstvo. hiljadu hektara državnog zemljišta – Početkom maja, zajedno s premi- Institucija od posebnog na- u zakup na duži period kako bi mo- jerom Aleksandrom Vučićem i mini- cionalnog značaja. Na radnom gli planirati svoje naučne aktivnosti i strom poljoprivrede Branislavom sastanku u Institutu za ratarstvo i razvoj. To smo već uradili za Institut Nedimovićem, biću u Kini u delega- povrtarstvo, u proširenom sastavu za kukuruz Zemun Polje. Zaposleni Uciji koja će, između ostalog, s našim republičkog i pokrajinskog ministra naučni radnici moraju imati odlične partnerima ugovoriti detalje otvara- i sekretara za nauku, kao i predstav- uslove za rad, a država je tu da to na nja nove naučne institucije u Novom nika Poljoprivrednog fakulteta u No- najbolji način podstakne. Zbog svih Sadu. O tome se već dogovaramo vom Sadu i domaćina s Instituta, go- rezultata i uspeha, a sledeće godine 6 27. APRIL 2017. Poseta ministra Mladena Šarčevića Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Osniva se kineski naučni institut u Novom Sadu S našim partnerima u Pekingu narednog meseca dogovorićemo se o detaljima ovog projekta koji je nastao u okviru inicijative 16+1 Kine i zemalja južne i centralne Evrope, u kojoj Srbija igra značajnu ulogu

biće tačno osam decenija od osniva- centom na saradnji u oblasti stručne sorti i hibrida, od čega je skoro 500 nja, novosadski Institut dobiće status prakse. registrovano i gaji se u inostranstvu. posebnosti i biće proglašen za insti- – Danas smo čuli poruku koja nas U otvorenoj konkurenciji na svet- tuciju od posebnog nacionalnog zna- podstiče da u narednom periodu tre- skom tržištu institutske sorte i hi- čaja – rekao je Šarčević. ba zajednički da radimo na jačanju bridi zastupljeni su u 26 država, od semenske proizvodnje i poljoprivred- Argentine preko zemalja Evropske Nauka i tržište. Razgovarali ne proizvodnje uopšte, i poruku koja unije, Ukrajine, Rusije do Kine i In- smo o svim delatnostima Instituta nas obavezuje da zajednički iskoristi- Dogova- dije. Svaki osmi suncokret ubran na za ratarstvo i povrtarstvo, kaže di- mo sve potencijale koje imamo na Po- ramo se s poljima širom sveta nikao je iz NS rektor dr Jan Turan. ljoprivrednom fakultetu i Institutu nadležnim semena. – Predstavili smo proizvodnju se- za ratarstvo – rekao je Tica. Institut za ratarstvo i povrtarstvo mena koje izvozimo širom sveta, za- Na radnom sastanku naučnika s re- ministar- ima moćan naučni tim od preko 100 tim projekte i saradnju s resornim sornim državnim organima u Institu- stvima da istraživača, od čega je 70 doktora na- ministarstvom i drugim institutima tu za ratarstvo i povrtarstvo otvore- uka. Njima asistira preko 300 visoko- i poljoprivrednim fakultetima. Pre- na su i pitanja semenske proizvodnje, Institutu obrazovanih i radnika različitih pro- zentovali smo naš rad i samim tim a najvažniji zaključak je podrška dr- za ratar- fila, što je garancija kvaliteta svega smo dali uvid ministru u naše per- žave razvoju agrara koji je u Vojvodini stvo i po- što Institut nudi – semena, tehnolo- spektive i naš budući razvoj. Naša osnovna delatnost i institucionalno gije, obrazovanja i usluga. ustanova finansira, pre svega pona vrlo visokom naučnom nivou. vrtarstvo Uzlaznu liniju razvoja Institut da- sredstvom tržišta, čak 95 odsto se- i novo- nas uspešno nastavlja održavanjem menske proizvodnje, dok ostalih pet Drugi posle Vinče. Institut za sadskom Sistema upravljanja kvalitetom odsto čini finansiranje kroz projekte ratarstvo i povrtarstvo osnovan je prema internacionalnom standar- Ministarstva prosvete, nauke i teh- 1938. godine odlukom Ministarstva Poljopri- du ISO-9001 i Sistema upravlja- nološkog razvoja i pokrajinskog Se- poljoprivrede Kraljevine Jugoslavije. vrednom nja zaštitom životne sredine pre- kretarijata za visoko obrazovanje i Tada je oformljena Poljoprivredna i fakultetu ma ISO-14001, oba sa sertifikatom naučnoistraživačku delatnost – pod- kontrolna stanica u Novom Sadu iz Britanskog instituta za standardi- setio je Turan. koje je nastao današnji Institut. Us- obezbedi- zaciju (British Standard Instituti- Ovo je već 12. Šarčevićeva poseta pešnim radom i vrhunskim rezultati- mo hilja- on, BSI). Novom Sadu, što samo govori da je ma implementiranim u poljoprivred- prepoznao potencijal Novog Sada i nu praksu Institut je postao značajno du hektara NS seme svetski brend. Insti- Vojvodine kada su u pitanju nauka i ime u svetskoj nauci. Danas je novo- državnog tut je državna institucija u nadležno- tehnološki razvoj, napomenuo je po- sadski Institut drugi po veličini u Sr- zemljišta sti Ministarstva nauke i tehnološkog krajinski sekretar za visoko obrazo- biji, a samo Institut za nuklearne na- razvoja Vlade Republike Srbije. Kao vanje i naučnoistraživačku delatnost uke Vinča ima više zaposlenih. u zakup na takav, Institut realizuje brojne nauč- Zoran Milošević. Osnovna i primenjena istraživanja, duži peri- ne projekte koje finansira država, a – A oni su prepoznatljivi ne samo koja su osnovna delatnost Instituta, od kako bi istovremeno učestvuje i u međuna- u svetu nauke već i na tržištu. Na- usmerena su na stvaranje sorti i hi- rodnoj naučnoj saradnji preko inter- lazimo se upravo na mestu koje je brida ratarskih i povrtarskih biljaka, mogli da nacionalnih projekata. Može se reći tržišno utemeljeno po primenjenim kao i brojnih krmnih, industrijskih, planira- da je Institut lider u oblasti poljopri- istraživanjima, i naravno, na mestu lekovitih i začinskih biljaka. U ople- ju naučne vrednih istraživanja, u zemlji i šire u koje svoju budućnost gradi tako što menjivanju akcenat se stavlja na po- regionu, posebno u oblasti opleme- će kroz tržišta ovde u regionu i svetu stizanje visokih prinosa, vrhunskog aktivnosti i njivanja biljaka. stvarati tu komparativnu prednost kvaliteta, kao i na otpornost na abio- razvoj Pored naučnog dela, Institut ra- u odnosu na druge. Rad Instituta za tičke i biotičke stresove. Ne zanema- zvija i komercijalni. Od pre neko- ratarstvo i povrtarstvo putokaz je za ruju se ni sorte i hibridi za posebne Mladen liko godina Institut je plasirao i mnoge, jer oni rade na primenjenim namene. Pored oplemenjivanja, In- Šarčević novu robnu marku NS seme koja je istraživanjima fokusiranim na trži- stitut razvija i tehnologiju gajenja već znak prepoznavanja i sinonim šte, i predstavljaju brend s ogromnim sopstvenih sorti i hibrida. Rezultati za kvalitet i dobar prinos. S obzi- izvoznim potencijalom – rekao je Mi- se prenose odmah u praksu, na više rom na to da se teško može pronaći lošević. načina: preko semena, kao tehnolo- prepoznatljiv brend iz Srbije, a NS gija obrade zemljišta, kao tehnologija seme to svakako jeste, on predstav- Zajednički na velikom poslu. gajenja pojedinih sorti i hibrida te za- lja jedan od najboljih izvoznih pro- Dekan Poljoprivrednog fakulteta u štite pojedinih sorti i hibrida. izvoda Srbije. Interesovanje za ga- Novom Sadu prof. dr Nedeljko Tica jenje NS sorti i hibrida neprekidno govorio je o višedecenijskoj sarad- Hiljadu sorti i hibrida. Dosad raste, naročito u zemljama istočne nji tog fakulteta s Institutom, s ak- je u Institutu stvoreno preko hiljadu Evrope. 27. APRIL 2017. 7 8 27. APRIL 2017. nsreporter.rs

Obeleženo 125 godina od osnivanja pivare u Čelarevu Čudo Lazara Dunđerskog Autor: Miloš Dukić edan od najbogatijih Srba svih vremena Lazar Dunđer- Karlsberg Srbija Vladimir Vava. ski okliznuo se na samom početku poslova s hranom. – Ne samo Lazar, osnivač naše pivare, već i cela porodica Dun- Izgubio je veliku sumu i u očaju razmišljao šta dalje. Pri- đerski poznata je u istoriji Vojvodine kao jedan od najznačajnijih šao mu je otac Gedeon, rodonačelnik porodične privred- pokretača razvoja kulture i obrazovanja u XIX i početkom XX veka. ne imperije, i rekao: Smatramo da je naša dužnost da izrazimo zahvalnost i da povodom – Tamo gde si izgubio, tamo i traži! velikog jubileja ispričamo veličanstvenu priču o njihovoj zaostav- To je samo jedan detalj iz života i rada porodice koja je štini, pivari, i vek i četvrt dugoj proizvodnji kvalitetnog piva – na- obeležila više od veka privrednog i društvenog života Vojvodine i veo je Vava. JSrbije. Povodom obeležavanja 125 godina postojanja pivare u Čela- Otpravnik poslova ambasade Danske u Srbiji Morten Skovgord revu, kompanija Karlsberg Srbija predstavila je monografiju „Čudo u Hensen izjavio je da je ovo najveća danska investicija u Srbiji, kao Čibu“, prvi pisani dokument o istoriji pivare. Monografija je svečano i to da je ova kompanija, pored toga što je modernizovala pivaru predstavljena u starom dvorcu Dunđerski u Čelarevu, pred velikim u Čelarevu, donirala znatne fondove lokalnoj zajednici, te da je to brojem zvanica, predstavnika Pokrajinkse vlade, diplomatskog kora, dobar primer i za druge kompanije. lokalne samouprave i medija. Gostima su se obratili predsednik Po- Nakon osnivanja Muzeja piva, kao i fondacije Karlsberg i Dunđer- krajinske vlade Igor Mirović, otpravnik poslova ambasade Danske u ski, monografija „Čudo u Čibu“ kompanije Karlsberg Srbija pred- Srbiji Morten Skovgaard Hensen, kao i generalni direktor kompanije stavlja još jedno svedočanstvo o značaju kulturnog nasleđa porodice Karlsberg Srbija Vladimir Vava. Dunđerski, kraja u kome kompanija posluje, kao i čelarevske pivare. Izuzetna mi je čast što sam u prilici da vam čestitam 125. rođendan Jedinstvena zbirka autentičnih fotografija, slika, pisama i zapisa vodi i izdavanje monografije „Čudo u Čibu“, koja govori o istorijatu ove čitaoce kroz istoriju jedne porodice, kao i tradiciju proizvodnje kva- pivare, čiji je osnivač bio Lazar Dunđerski – rekao je Mirović. litetnog piva od trenutka kada je iz pivnice izašla prva flaša mladog – Nakon privatizacije 2003. godine, kada je vlasnik pivare postala vizionara Lazara, do danas kada nosi ime Karlsberg Srbija. kompanija Karlsberg, investirano je čak 220 miliona evra i ostvare- Kao deo bogate istorije ovog kraja, ali i značajan član opštine Bač- ni su izvanredni poslovni rezultati, koji su deo ukupnih rezultata ka Palanka, Karlsberg Srbija već skoro 14 godina kontinuirano ulaže razvoja naše ekonomije, zahvaljujući ovakvim kompanijama koje u razvoj Čelareva i unapređenje standarda, zaštitu životne sredine kontinuirano ulažu u postojeće proizvodne procese, zaštitu život- i ekološki prihvatljiva postrojenja, kao i u razvoj sporta, kulture i ne sredine, nove tehnologije i sve ono čime se Srbija ponosi – napo- obrazovanja. Nakon mnogobrojnih investicija u očuvanje visokog menuo je Mirović. kvaliteta proizvoda i unapređenje proizvodnih kapaciteta, pivo koje Došavši u Čib, današnje Čelarevo, Karlsberg je nasledio i bogatu se danas proizvodi u pivari u Čelarevu izvozi se u zemlje širom re- istoriju dugu 125 godina – izjavio je generalni direktor kompanije giona, dok je „lav” jedan od omiljenih pivskih brendova u Srbiji.

Akademija umetnosti napunila 43 godine

kademija umetnosti ove godine obe- Evropi iz oblasti umetničke produkcije, Aležava 43 godine rada. Za to vreme rekao je profesor i dekan Akademije Si- mnogo studenata završilo je Akademiju niša Bokan na proslavi rođendana. postavši poznati glumci, slikari i muzi- Rektor UNS-a i profesor dr Dušan Ni- čari. Neki su danas među 260 profesora, kolić podsetio je da se intenzivno radi koliko ih radi na tri departmana ove vi- na tome da se Akademiji stvori prostor sokoškolske ustanove. Akademija je je- za dobar rad u bivšoj kasarni „Arčibald dan od 14 fakulteta koji čine Novosad- Rajs” jer je ova ustanova veoma važan ski univerzitet i, zahvaljujući Akademiji, činilac velikog sistema celog Univerzi- umetnosti Univerzitet je drugi na listi u teta. M. M. I. T. 27. APRIL 2017. 9 Potpredsednik Srpske napredne stranke Milenko Jovanov Vučić treba da ostane na vrhu stranke

smišljavanju izbornog procesa, ali i Niko nije pitao Tadića ni Koštunicu zašto su ostali vođe demokratije kao takve. Ovde se želi da jedna agresivna i bučna manjina partija i kad su bili na čelu države, pa zašto bi drugačije odlučuje u ime svih građana samo bilo kad novi predsednik Srbije stupi na dužnost zato što su sami sebe proglasili „eli- tom” i što smatraju da im je valjda od boga dato da baš oni i niko dru- Autor: Eržebet Marjanov gi upravljaju Srbijom. I tu dolazimo do potpunog paradoksa gde ti „borci otpredsednik Srpske na ostvarenom rezultatu. To nas ra- za demokratiju” zapravo prihvataju napredne stranke Mi- zlikuje od onih koji, kad izgube, ne demokratiju ako oni pobede na izbo- lenko Jovanov, koji je mogu da pobede sujetu i čestitaju po- rima, a ako izgube, onda ne valja ni i šef poslaničke gru- bedniku, nego protestuju i pokušava- demokratija ni onaj koga narod hoće, pe SNS-a u Skupšti- ju da dokažu da su, zapravo, s manjim pa se još taj narod vređa, omalova- ni Vojvodine, zado- brojem glasova pobedili. žava i slično. voljan je rezultatima Još traju protestne šetnje za- Vučić je najavio da će za mesec lokalnih izbora naročito u tri opštine počete posle predsedničkih izbo- dana saopštiti ime novog manda- Pu Vojvodini. Navodi da je SNS u Od- ra, da li verujete u to da su protesti tara za predsednika Vlade Srbije. žacima osvojio 55 odsto, a u Vrbasu i krenuli spontano? Kakve kvalitete treba da ima novi Kovinu malo više od 43 odsto glaso- – Spontano u Srbiji, spontano u premijer da bi imao autoritet po- va. U Zaječaru naprednjaci imaju 130 Mađarskoj, spontano u Rumuniji, put njega? glasova manje od prvoplasiranog, ali spontano u Makedoniji, spontano u – Aleksandar Vučić je, kao premi- će imati isti broj odborničkih manda- Rusiji… Malo previše spontanog, zar jer, veoma visoko postavio lestvicu ta u zaječarskoj skupštini kao i grupa ne? A previše je političara i politič- bilo da se radi o znanju, posvećenosti građana. kih aktivista u tim protestima i oko ili marljivosti… Posebno je visoko po- Šta pokazuju ovi mini lokalni njih da bismo poverovali da su zaista stavio lestvicu kada je reč o rezulta- izbori? spontani, nepolitički i slično. Sad, da tima i zato na čelo Vlade Srbije mora – Pokazuju da Aleksandar Vučić i li se organizatori stide što su orga- doći neko ko može nastaviti da radi Srpska napredna stranka, i posle či- nizatori, ili se učesnici stide organi- bar približno na tom nivou. Što se tave one kampanje laži, podmetanja i zatora, a organizatori učesnika, pa autoriteta tiče, naravno da onaj ko neutemeljenih optužbi koja je usledi- se kriju, ne znam, a i ne zanima me. je na čelu vlade treba da ga ima, ali la odmah nakon predsedničkih izbo- Podsetiću vas da smo tokom čitave mora imati i osećaja za timski rad i ra, i dalje uživa najveću podršku gra- kampanje upozoravali na ovakav sce- saradnju i s ljudima s kojima možda đana u svim krajevima Srbije. Znate, nario i da oni koji nisu u stanju da na nije saglasan o svim pitanjima. Uo- Vučić tokom lokalne izborne kampa- vlast dođu izborima, žele da na vlast stalom, ne može se autoritet steći nje nije bio u tim opštinama zato što dođu ulicom. Uostalom, o tome sam tako što se ide okolo i viče „ja sam nije želeo da se meša u izbornu volju govorio i za vaše novine. predsednik vlade i morate da me slu- građana na lokalu, ali su građani pre- Kakav je vaš stav prema nji- šate”, nego se stiče radom, rezulta- poznali veliki rad i marljivost njegov ma? tima i poštovanjem koje iz toga pro- i njegove vlade, koja je uložila znatna – Rekao bih da se ovde očigledno izlazi. sredstva u te opštine. radi o ljudima koji su nezadovoljni Da li bi za SNS kao novi pre- U Zaječaru su se naprednjaci rezultatima izbora i oni, zapravo, mijer bio prihvatljiv neko ko nije poneli drugačije od onih koji su iz- protestuju protiv svih građana koji član stranke? gubili na predsedničkim izborima? nisu glasali onako kako misle da bi – Aleksandar Vučić je vodio vladu – Odmah smo čestitali pobedniku trebalo. Radi se, istovremeno, i o obe- na najbolji mogući način i vrlo dobro 10 27. APRIL 2017. zna šta treba da ima onaj ko će biti na laže. Na šta ste konkretno misli- pred Ustavnim sudom i proveri da li njenom čelu. Upravo zbog toga imam li? je u pravu. puno poverenje da će kandidata za – Još uvek ima nekih aktivnosti U vojvođanskim opštinama u mesto premijera odrediti tako da se koje izlaze van okvira onoga nadlež- toku su investicije, popravljaju se nastavi s reformama i oporavkom nosti pokrajinskog zaštitnika građa- putevi, bolnice škole... Ima li pro- Srbije, ekonomskim rastom i očuva- na. Ali je važno naglasiti da je u izve- mena u Kikindi, gde živite, s obzi- njem stabilnosti. štaju jasna tendencija da se čitav rad rom na raniji period? Kakav je stav stranke prema ove institucije vrati u propisani prav- Dosadašnji – Promene su jasne i vidljive i gra- tome da Vučić ostane na čelu SNS- ni okvir i zato sam uveren da se radi premijer đani su jasno rekli i prethodne godi- a pošto je izabran za predsednika o inerciji, a ne o nameri. Uostalom, je visoko ne na lokalnim, pokrajinskim i repu- Srbije? mi smo deceniju i po imali zaštitnike bličkim izborima, a i ove godine na – Nepodeljen je stav ljudi u vrhu građana koji su bili nadležni za ono postavio predsedničkim da te promene vide. Srpske napredne stranke da Aleksan- što su sami sebi odredili kao nadlež- lestvicu Kikinđani podržavaju ono što Srp- dar Vučić treba da ostane na njenom nost. Baš ih je bilo briga za ono što kada je reč ska napredna stranka radi, kao i po- čelu. Na tu temu smo pričali još pri- piše u aktima kojima se uređuje nji- svećenost i trud Aleksandra Vučića likom donošenja odluke o Aleksan- hov rad. Komentarisali su sve i sva- o rezulta- lično da se Kikindi pomogne da se drovoj kandidaturi za predsednika, šta, bavili se politikom, iznosili po- tima i zato vrati na nivo razvijenosti na kome je stav nam je bio apsolutno jedinstven litičke stavove, mešali se u političke na čelo nekada bila. Kikinda je posle mnogo i nije se menjao. odnose u lokalnim samoupravama, a Vlade Sr- godina stagniranja i propadanja ko- Kako Ustav reguliše to pitanje, najmanje su se bavili svojim poslom. načno počela da hvata korak i to je da li postoji sukob interesa? Zato mislim da je teško, čak nemo- bije mora veoma značajno za grad. Dolazak in- – Nema nikakvog sukoba intere- guće, okrenuti stvari za 180 stepeni doći neko vestitora, italijanskog Zopasa i fran- sa. Zanimljivo je da se to pitanje za šest meseci, ali se vidi namera da ko može cuskog Mekafora, kao i investicije postavlja Vučiću, a niko ga nije po- se ta praksa promeni. Nemate više nastaviti domaćih privrednika poput Grin- stavljao Tadiću ili recimo Koštunici u izveštaju nijednu jedinu rečenicu s deksa i već prisutnih kompanija po- dok je bio predsednik SRJ. Ako je primesama politike. To je veliki ko- da radi bar put francuskog Le Belijea, pokazuju sukoba interesa bilo, onda ga je bilo rak napred i to sam pohvalio. približno da se popravljaju stvari u najvažnijoj i u tim slučajevima, ili neko hoće Poslanička grupa SRS-a sma- na tom ni- oblasti za grad, a to je oporavak ne- da i u ovom slučaju za Vučića važe tra da Statut nije potpuno uskla- kada moćne privrede i zapošljavanje pravila koja ni za koga drugog nisu đen s Ustavom zbog termina „om- vou ljudi. Ubeđen sam da će se ovaj do- važila? budsman”, „pokrajinska vlada” i bar trend nastaviti. Očekujem da u Na poslednjoj sednici Skup- „nacionalne zajednice” i insistira narednom periodu postane još vid- štine Vojvodine, kada je razma- da se Statut sasvim uskladi s najvi- ljivije da Kikinda danas, za razliku tran godišnji izveštaj novog po- šim pravnim aktom države. Kakav od nekih prethodnih godina, ima krajinskog zaštitnika građana, vi je vaš stav prema tome? nedvosmislenu podršku Pokrajin- ste u diskusiji rekli da je izveštaj – Svako ko smatra da određe- ske vlade, a realizacijom već dogo- bolji od prethodnih, ali da još nije ne odredbe Statuta nisu u skladu s vorenih projekata to će biti potpuno sasvim onakav kao što Statut na- Ustavom može da pokrene inicijativu očigledno i svim Kikinđanima.

27. APRIL 2017. 11 Poslovno povezivanje u Srbiji i regionu Sve širi krug partnera PKV-a Autor: Miloš Dukić

rivredna komora Vojvodine i Turistička orga- Milićević je naglasio da je trajno opredeljenje Pokrajinske vlade nizacija Vojvodine organizovale su sastanak s da bude pouzdan partner svima koji mogu i žele da doprinesu predstavnicima turističke privrede Vojvodine i ubrzanom privrednom razvoju. turističkih organizacija lokalnih samouprava radi – U Srbiji, a sledstveno tome i u Vojvodini, danas nema važ- promocija turističke ponude Vojvodine u Beo- nijeg zadatka od intenzivnog ekonomskog razvoja. On je, za- gradu i regionu. Manifestacija Dani Vojvodine hvaljujući dobro osmišljenoj i energično vođenoj ekonomskoj biće održana u maju i junu u Temišvaru i Beogra- politici Vlade Srbije, kao i sinhronizovanom delovanju svih du, a TOV će učestvovati i u Danima Srbije u Ljubljani 26. maja. drugih nivoa vlasti, uključujući i Pokrajinsku vladu, praktič- PSvi zainteresovani privrednici i turističke organizacije mogu se no već pokrenut. Takva tendencija mora se očuvati, a svaka uključiti u ove događaje, pogotvo što će im PKV pomoći u orga- saradnja i povezivanje kojima se podstiče ukupan privredni nizaciji bilateralnih susreta. razvoj, zaštita i unapređenje privrednih subjekata i privrednog Predsednik PKV-a Boško Vučurević i samostalni stručni sarad- ambijenta može da donese samo korist privredi – naglasio je nik za međunarodnu saradnju Milan Stojanov, zajedno s pred- Milićević. sednikom Skupštine AP Vojvodine Ištvanom Pastorom, pokrajin- Predsednik PKV-a Boško Vučurević ističe da u UPV-u imaju skim sekretarom za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i pouzdanog partnera. lokalnu samoupravu Ognjenom Bjelićem, podsekretarom pokra- – Svima nam je cilj i zadatak da radom i zalaganjem pospešimo jinskog Sekretarijata za regionalni razvoj, međuregionalnu sarad- razvoj svih privrednih grana, odnosno poslovanje svih naših pri- nju i lokalnu samoupravu Nebojšom Vojnovićem bili su na obele- vrednih subjekata kako bi se proširili na tržištu i otvarali sve veći žavanju dve i po decenije od osnivanja županije Arad u Rumuniji. broj radnih mesta. Isto tako, jedan od naših zadataka jeste i po- Na skupu su bile i delegacije drugih rumunskih županija, pred- vezivanje privrednih subjekata iz AP Vojvodine sa stranim par- stavnici Republike Mađarske, mnogih konzulata i druge visoke tnerima, s onim poslovnim partnerima iz Evrope i sveta koji su zvanice iz Rumunije i regiona tako da su uspostavljeni značajni spremni da posluju i na našem tržištu, zajedno s našim privred- poslovni kontakti. nicima. Ovaj sporazum o saradnji sa UPV-om svakako je jedan Privredna komora Vojvodine i Unija poslodavaca Vojvodine od važnih koraka ka ostvarivanju tog cilja – rekao je Vučurević. potpisale su sporazum o saradnji čiji je cilj razvijanje međusob- Da obe institucije imaju isti cilj, naglasio je i predsednik UPV-a ne saradnje i unapređenje odnosa radi efikasnijeg ostvarivanja Stanko Krstin. zajedničkih ciljeva – zaštite i unapređenja poslovanja privred- – Potpisivanje sporazuma proizašlo je iz zajedničke namere da nih subjekata, unapređenja privrednog ambijenta i podstica- se unapredi rad obe institucije – u pravcu razvoja PKV-a kao ser- nja ukupnog privrednog razvoja u Vojvodini i Srbiji. Svečanom visa za celu privredu i razvoja UPV-a kao istinskog sindikata čla- potpisivanju ovog sporazuma prisustvovao je i potpredsednik nova – poslodavaca. Međusobna saradnja i podrška između ove Pokrajinske vlade Đorđe Milićević, koji je pružio punu podršku dve naše institucije od velikog je značaja prvenstveno za privred- Pokrajinske vlade saradnji između PKV-a i UPV-a. nike ali i za celu zajednicu – istakao je Krstin. 12 27. APRIL 2017. Promocija foto-monografije o Nikoli Tesli u Matici srpskoj

jezika – srpskom, engleskom i ruskom. Po- red sjajnih tekstova autora Milovana Ma- tića, fotografija, faksimila autentičnih do- kumenata, postoji i CD prezentacija na tri jezika. Sadržaj knjige obuhvata i specijalan dodatak koji smo pripremili s Teslinom na- učnom fondacijom iz Filadelfije i Studijom Eter iz Njujorka, a radi se o interaktivnim slikama preko kojih će pravilnim usmera- vanjem mobilnih telefona moći da se akti- viraju aplikacije s odgovarajućim audiovizu- elnim materijalom – objasnila je direktorka Radovanov.

Filmovi u knjizi. Prema njenim rečima, čitaoci će imati priliku da gledaju dva filma o Tesli preko tih aplikacija i da se upoznaju s njegovim kalemom u 3-D dimenziji. Autor je u knjizi hronološkim redom pratio život i rad srpskog naučnika. Podaci koje autor Milovan Matić koristi i prenosi čitaocima, obuhvataju i Tesline korene i njegovu po- rodicu i razvojni put njegovog rada do kraja života. – Ova knjiga je pravljena tako da ljudi koji se na neki način prvi put susreću s likom i delom Nikole Tesle, razumeju njegov ogroman doprinos nauci, a podjednako je namenjena i inženjerima elektrotehnike i poznavaocima njegovog naučnog rada – na- pomenula je Duga Radovanov. Milovan Matić kaže da je 30 godina izu- čavao Nikolu Teslu i njegov život i njegovo Interaktivno delo. Ovo je 14. knjiga u nizu o svetskom naučniku, a njegova prva kao i prva interaktivna knjiga u Srbiji. – Imao sam čast da sarađujem s Novim Sadom dugo godina i izdavač „Dnevnik” upoznavanje objavio je pet mojih knjiga. Ova foto-monografija je kruna mog rada i saradnje s Novim Sadom i srećan sam što je Srbija upoznala Nikolu Teslu preko novosadske štampe krajem 19. veka pa su te vesti išle u Beograd i s Teslinom širom Srbije – rekao je autor. Žuta štampa o Tesli. Matić smatra da je interaktivna foto-monografija iskorak u srpskom izdavaštvu i posebna mu je čast što veličinom je predstavljena u našoj najstarijoj kulturnoj instituciji Matici srpskoj. – Moram naglasiti da su svi objavljeni po- Autor: Marija Magdalena Idei Trifunović Foto: Miloš Pavkov daci u knjizi – tačni. Nikola Tesla je svoje- vremeno bio žrtva žute štampe koja je na- rvo izdanje monografije o neprocenjive vrednosti za našu izdavačku stala u njegovo vreme i mnogo neistina i Nikoli Tesli autora Milova- delatnost jeste to da je foto-monografija in- netačnih podataka kruži i dan-danas o nje- na Matića u izdanju „Studi- teraktivna, kaže direktorka „Studija Bečke- mu. Svi tekstovi u foto-monografiji su kratki ja Bečkerek” objavljeno je rek” Duga Radovanov. i jezgroviti i apsolutno tačni. Objavio sam 2007. godine, na 151. godiš- mnogo novih podataka i knjiga je za one, njicu od rođenja velikog na- Autentični podaci i dokumenta. O kako kažu kritičari, koji misle da sve zna- učnika. Monografija je bila Nikoli Tesli, njegovom delu i legatu koji je ju, jer će naučiti nešto novo, a oni koji ne dvojezična, na srpskom i engleskom. Za de- ostavio za sve nas, kao i o samom izdanju znaju, naučiće mnogo toga. Knjiga je za sve Pset godina doštampana je u još 10.000 pri- govorili su autor knjige Milovan Matić, re- generacije i sve uzraste kao i za sve nivoe meraka i rasprodata. Potražnja je bila velika cenzent profesor Elektrotehničkog fakulte- obrazovanja. Branko Kovačević je rekao da i još uvek ima čitalaca koji žele da je kupe. ta Branko Kovačević, arhitekta i predseda- je ovom knjigom uvedena nova disciplina: Zato se izdavač odlučio za novo, redizaj- vajući Krunskog saveta Dragomir Acović, istraživačko pisanje, što znači da su kom- nirano izdanje, koje je dopunjeno pre svega dekan FTN-a profesor dr Rade Doroslovački plikovane formule i nebuloze od jednačina novim fotografijama, činjenicama koje do- i direktorka „Studija Bečkerek” Duga Ra- i komplikovanih izraza objašnjene na jedno- sad nisu nigde objavljene, a tiču se života i dovanov. stavan i prost način koji je svima razumljiv rada jednog od naših najvećih naučnika. Od – Foto-monografija je objavljena na tri – rezimirao je Matić svoje pisanje. 27. APRIL 2017. 13 trener im je bio italijan Karlo Kulijati. Naziv grupe dali su po engleskom filmu Žuti leptir iz 1952. godine, prvom posle- ratnom savremenom krimi-trileru. Bilo je to vreme kad se zabava mladih u Novom Sadu svodila isključivo na bioskop, korzo i igranke.

Fontana puna crnolegijaša. Članovi prve postave te bande bila su i dva plavoko- sa momka – Maks iz Bosne i izvesni Feca. Sastajali su se u restoranu „Zagreb” (danas Atina), a ponekad i u poslastičarnici Gori- ca, u zgradi koja je srušena krajem šezde- setih. Za lepog vremena ovi momci robin- hudovskih shvatanja mogli su se svaki dan predveče videti ispod Koprivića, preko puta hotela Putnik. Leta 1957. potukli su se Crna legija i Žuti leptir posle igranke u Eđšegu. Desetorica mladića otišli su u baštu hotela Park, pored Zokija i Hemike, bili su tu slikar Mića Mihajlović, bokser Zvonko Tkalčić, koji je prvi pobedio čuvenog Pavla Šovljanskog, zatim slikar Milan Jurić Kocka, Mali Raša Dugalić i Colika. Mali je čitao list Novosti, a jedan od dvadesetorice iz Crne legije pri- šao mu je i uzeo mu novine. Mali mu je zato ugasio cigaretu na lice pa je usledila opšta makljaža. Leptiraši, iako malobrojniji, kao u vestern filmovima stali su u zvezdu. Najpre su se branili, a zatim su napali crne i njima napunili fontanu. Ostali crnolegijaši brzo su se razbežali.

U Parizu s Verom Konfino. Krajem pedesetih godina slično crnolegijašima, formirao se i podmladak Žutih leptira. To su bili Mita Džambas, Moša Savić i Mar- le. Ovaj poslednji donekle je kriminali- Vladimir Vrgović: Novi Sad 1944–1969. (4) zivao organizaciju. Prva postava se potpuno smirila, osim gorostasnog Hemike, koji je 1960. s još trojicom pajtaša opljač- kao stariju ženu u Martincima. Pre toga su iskusno zapalili snop sena na drugom kraju sela. Međutim, ovaj trik pokupljen Žuto-crna iz bezbrojnih kaubojaca koje su gutali, nije upalio. Pljačka nije uspela, ali je Hemika svejedno dobio sedam godina zatvora. Kad je izašao, uputio se u Pariz s poznatom i atraktivnom Verom Konfino. hronika Podmladak nije nastavio putem uteme- Autor: Miloš Dukić ljitelja. Lepi Zoki zabavljao se sa Sonjom, u stvari Sofijom, od 1955. godine a u braku su bili do 1971. godine. Bili su prelep par za kojim se okretao ceo grad. Sonja je odgovo- rila Zokija od avanture u Martincima, do uti leptir bila je grupa mladi- Naime, crnolegijaši su branili ostalim januara 1968. godine radio je kao laborant ća iz centra grada, osnovana Novosađanima da dolaze na igranke na u bolnici, a zatim je preko Beča emigrirao ranih pedesetih godina kao Telepu. Žuti leptiri su obično iz daljeg pra- u Kanadu. pandan već postojećoj Crnoj tili zaljubljen par. Nastupali su pod vo- legiji s Telepa. Za razliku od đstvom Stevana Hemije Hemike, rođenog Promena uloga. Krajem februara 1957. Crne legije, čvrto ustrojene, 1935. godine i Đorđa Zorića poznatijeg kao godine u Dnevniku je osvanuo naslov: „U Žuti leptir bila je ad hok or- Lepi Zoki, rođenog 1936. Obojica su stu- Novom Sadu otkrivena organizacija malo- ganizacija jer su se skupljali uglavnom po- dirali medicinu, ali fakultet nikada nisu letnika Žuti leptir” i podnaslov: „Dvadeset Žvremeno da bi štitili momke čije su devojke završili. Trenirali su boks u prostorijama i tri novosadska mladića izazivala tuče i iz- bile s Telepa. BK „Vojvodina” na Trgu carice Milice, a vršila 26 krađa. Ovo je ozbiljna opomena 14 27. APRIL 2017. Istragu su vodili Svetozar Brnović, čuveni novosadski Megre, i Đorđe Drljača. Suđenje je bilo apsolutno zatvoreno za javnost kao i uvek kad su oštećena bila vojna lica. Štaviše, osim sudija niko nije znao identitet ošteće- nog. Čak je odbijen i zahtev Marušićevog advokata za suočenje s oficirom. Marle se branio sa slobode i bio je siguran u dobar ishod jer je tvrdio da je samo udario kapetana. Međutim, proglašen je glavnim krivcem i dobio je pet godina zatvora, od čega je odslužio četiri, a verovatni krivac Šeki dobio je tri godine.

Bekstvo preko grane. Marušić se u zatvoru družio sa Stevanom Godićem So- njom, koji mu je spasao život kad ga je na vreme obavestio da mu drugi kažnjenik, na- oružan nožem, priprema zasedu. Marle se vratio u Novi Sad i preko prijatelja dobio vizu za Nemačku, gde je već živela njegova sestra pa se smirio u Ahenu. roditeljima, školi i društvenim organizaci- strogog zatvora, Erdeši i Soviš po pet, Mi- Dimitrije Krivokuća – Mita Džambas ro- jama”. halj tri, ostali godinu, a samo je Kiš osuđen đen je 1944. godine u Novom Sadu, a već kao Šta se dogodilo da od nekog s viteškom uslovno. šesnaestogodišnjak prvi put je bio u zatvoru namerom da zaštiti slabije, ovi mladići po- mesec dana zbog tuče, a posle toga još de- stanu prestupnici i pljačkaši? Sve se to da Odbrana sa slobode. Aleksandar Ma- setak puta kod sudije za prekršaje. U zimu objasniti izjavom Lepog Zokija iz 2003. go- rušić zvani Marle rođen je 3. marta 1939. 1962/1963. prebegao je u Austriju s najboljim dine kad se pojavio u Novom Sadu prvi put godine u Novom Sadu i stanovao je u Lu- drugom Radivojem Skeldžićem Skelom. Me- posle petnaest godina. Tada je rekao da je kijana Mušickog. Marušići su inače iz Crne sec dana proveo je u sabirnom logoru u Kla- krajem pedesetih shvatio da je viteško vre- Gore, od Bjelopavlovića. Kakva ga je fama genfurtu. Tu mu je pomogao Mandro, inače me prošlo kada je naišao na dva desetogo- pratila putem jedinog medija, ali i preko pripadnik prve postave telepske Crne legi- dišnjaka koji su mu se predstavili: radio-Mileve najbolje se vidi iz karikatu- je. Nakon godinu i po Mita beži iz Austrije – Ja sam Hemika! re Bude Vojinovića objavljenje u Dnevniku u Italiju kod Mandre, da bi u Berlin otišao – Ja sam Zoki! 16. maja 1964. godine. Na njoj se vidi Marle legalno 1968. godine. Od Leptira bi ostala legenda o junaštvu da kako ispred zgrade suda gazi tri mirna gra- U međuvremenu je dolazio u Novi Sad nije bilo zloupotrebe naziva. Banda iz 1957. đanina s rečima: pa ga je okružni javni tužilac 9. juna 1967. godine nije imala nikakve veze s izvornim – Eto, rekli su mi da se branim sa slobo- godine optužio za silovanje dve malolet- Žutim leptirom, bio im je samo zgodan taj de... nice u stanu u Narodnih heroja. Međutim, naziv. Nekako u to vreme grupa s istim ime- Marle je prvi put u zatvoru bio s devetna- u aprilu 1968. godine Okružni sud ga je nom okupila se i u Vrbasu, što dosta govori est godina zbog prikrivanja tragova krivič- oslobodio, a Mita Džambas je tokom celog o tim vremenima. nog dela svojih prijatelja. Krupan i vrlo sna- postupka nepokolebljivo tvrdio da nikog žan, visok 188 centimetara, vojsku je služio nije silovao. Suđenje Crnoj legiji. U Opštinskom u Uroševcu 25 meseci, dakle 30 dana duže sudu u Novom Sadu počelo je 15. septem- jer je bio kažnjen zatvorom zbog toga što je Patosirao prvog crnog studenta. bra 1954. godine suđenje kolovođama Crne na pravoslavni Božić napio nekoliko vojni- Mita je voleo da se tuče, mnogo je primera legije. Na optuženičkoj klupi bili su: Rada ka Albanaca. Ni kad se marta 1962. godine za to. Na igranci u Eđšegu 1967. godine izu- Slavnić, Andrija Soviš Mandro, Mihalj Er- vratio u Novi Sad, nije se uklopio u običan darao je Rajka Ristića Pileta zbog incidenta deš Centi, Đerđ Molnar, Mihalj Koso, Ja- život. oko pet novih dinara, a u Katoličkoj porti kob Paličko, Šandol Astal, Pavle Balog, Ivan patosirao je prvog crnog studenta u Novom Devald, Peter Jung, Bela Kiš, Janoš Serza i Oficir u Dunavu. Već pola godine ka- Sadu koji je maltretirao Peru Klempavog, i drugi. Sudilo im se svaki dan od srede do snije na nasipu kod Bećarca zatekao se s de- zbog toga je dobio 25 dana zatvora. subote, a presuda je izrečena u utorak, 21. vojkom Ljubicom Vladić i drugovima Đor- Negde 1970. godine prebio je Kešinog stri- septembra. Osuđeni su zbog incidenta koji đem Prodanovićem Šekijem i Radoslavom ca, brata tadašnjeg pokrajinskog političara se zbio 2. jula 1954. godine posle igranke u Kosićem Dorakom. Tu su sreli poznanicu Vukašina Kešelja, pa se posle toga zaputio u Eđšegu kada je na Futoškom putu razuzdani Barbaru, koja je ugovorila specifičan posao Pariz. Vratio se 1972. kad mu se i rodila ćer- Rada Slavnić napao milicionera i oborio ga u vrbaku s kapetanom prve klase iz Beo- ka Sonja. Nakon toga Mita Džambas uplovio udarcem šakom. Isto se dogodilo i njego- grada. Barbara je zamolila Marlea da je zaje u mirnije vode i zaposlio se u Naftagasu, vom kolegi u plavoj uniformi. Prvooboreni štiti ako oficir ne plati dogovorenu sumu, a slobodno vreme provodio je uglavnom pe- milicioner se brzo pribrao i dvaput pucao što je Marušić, naravno, prihvatio. Nešto cajući. Na naslovne strane ponovo je došao iz pištolja u Radu. Ranio ga je pa su obojica kasnije prišla im je Barbara sva uplakana i 1996. kada je na Beogradskom keju izazvao preneti u bolnicu. požalila se: saobraćajnu nesreću u kojoj je dvoje ljudi Na suđenju se ispostavilo da je ova ban- – Neće da mi plati! stradalo. Dok je služio zatvorsku kaznu, po- da nemilosrdno napadala mirne građane Marle je odmah prišao kapetanu i udario ginula mu je ćerka Sonja. Mita nikad nije bokserima, lancima, federima s ogromnom ga tako snažno da je ovaj odmah pao u Du- priznao zvaničnu verziju njene smrti. Po- kuglom, kamama i korbačima. U postupku nav. Društvo se zatim vraća u centar, ali bez sle odslužene kazne 2001. godine vratio se je dokazano da je Rada milicionera napao Šekija, koji je prišao onesvešćenom oficiru i u Naftagas, a šest godina kasnije otišao je u bokserom. Zbog toga je dobio šest godina uzeo mu novčanik. penziju. 27. APRIL 2017. 15 PREPORUKA

SORTIMENTA FAO 360 FAO 610 KUKURUZA NS 3022 NS 6102 NOVO! POTENCIJAL RODNOSTI POTENCIJAL ZA PRINOS PREKO 13 t/ha SUVOG ZRNA i PREKO 17 t/ha SUVOG ZRNA ZA 2017. GODINU IZNAD 50 t/ha SILAŽE

FAO 420 FAO 650 NOVO! NS 4051 NS 6140 POTENCIJAL RODNOSTI 14 t/ha POTENCIJAL ZA PRINOS PREKO 15 t/ha SUVOG ZRNA i FAO 490 70 t/ha SILAŽE

NS 444 FAO 660 POTENCIJAL RODNOSTI 13 t/ha i PREKO 50 t/ha SILAŽE NS 640

FAO 580 NAJPRODAVANIJI HIBRID U SRBIJI, POTENCIJAL ZA NS 5051 PRINOS PREKO 15 t/ha i PREKO 50 t/ha ZA SILAŽU. POTENCIJAL ZA PRINOS 15 t/ha

FAO 580 FAO 660 NS 5010 NS 6030 POTENCIJAL ZA PRINOS POTENCIJAL RODNOSTI PREKO 17 t/ha SUVOG ZRNA PREKO 15 t/ha SUVOG ZRNA i IZNAD 70 t/ha SILAŽE FAO 670 DUO SISTEM NS 7020 FAO 490 POTENCIJAL ZA PRINOS NS 444 Ultra PREKO 17 t/ha SUVOG ZRNA FAO 580 NS 5041 Ultra FAO 690 NOVO! FAO 660 NS 6010 POTENCIJAL ZA PRINOS NS 640 Ultra PREKO 17 t/ha SUVOG ZRNA

ZA EFIKASNU BORBU PROTIV KOROVA, DIVLJEG SIRKA i dr.

I N S T I T U T BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021 za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad www.nsseme.com

16 27. APRIL 2017. PREPORUKA

SORTIMENTA FAO 360 FAO 610 KUKURUZA NS 3022 NS 6102 NOVO! POTENCIJAL RODNOSTI POTENCIJAL ZA PRINOS PREKO 13 t/ha SUVOG ZRNA i PREKO 17 t/ha SUVOG ZRNA ZA 2017. GODINU IZNAD 50 t/ha SILAŽE

FAO 420 FAO 650 NOVO! NS 4051 NS 6140 POTENCIJAL RODNOSTI 14 t/ha POTENCIJAL ZA PRINOS PREKO 15 t/ha SUVOG ZRNA i FAO 490 70 t/ha SILAŽE

NS 444 FAO 660 POTENCIJAL RODNOSTI 13 t/ha i PREKO 50 t/ha SILAŽE NS 640

FAO 580 NAJPRODAVANIJI HIBRID U SRBIJI, POTENCIJAL ZA NS 5051 PRINOS PREKO 15 t/ha i PREKO 50 t/ha ZA SILAŽU. POTENCIJAL ZA PRINOS 15 t/ha

ZA EFIKASNU BORBU PROTIV KOROVA, DIVLJEG SIRKA i dr.

I N S T I T U T BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021 za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad www.nsseme.com

27. APRIL 2017. 17 Autor: Miloš Dukić d sredine 19. veka Sjedinje- ne Američke Države bile su Prvi maj SE slavi milenijumima poligon vulgarnog kapita- lizma. Industrijska revolu- cija donela je mašine koje su okretale bez prekida, pa su fabrikanti smatrali da izlaze u susret radnicima time što od Praznik rada i veštica Onjih traže da rade samo 16 sati svakog dana osim nedelje.

Industrijska kriza. Klasne razlike bile su ogromne, industrijalci i uopšte bogataši takmičili su se u isticanju otvorenog prezir prema radnicima i siromašnima. Kapitalista Džej Guld otvoreno se hvalisao: – Mogu da iznajmim polovinu radničke klase da ubija drugu polovinu! Bez obzira na to, milioni imigranata pri- stizali su svake godine i obarali ionako ne- znatne nadnice. Strašna zima 1873/1874. godine terala je sirotinju u brojne povorke gladnih, a onda je sredinom osamdesetih na- stala industrijska kriza. Ko nije bio otpu- šten, radio je za nižu platu ili je štrajkovao, ali uzaludno. Vlasti su na radničke pobune odgovarale dovođenjem čitavih pukova vojske u gradove.

Hrana sa strihininom. Radnici su tra- žili više hleba i kraće radno vreme, a dobijali su jedino batine i po koji metak. Njujorški Vorld pisao je: – Američki radnici moraju biti svesni da im neće moći biti bolje nego evropskim. Lju- di se moraju zadovoljiti uz niske nadnice. Na taj način radnik će biti bliže mestu u druš- tvu koje mu je odredio bog. Čikaški Tribjun otvoreno je predlagao da farmeri nezaposlenim radnicima, koji su na sela navalili iz velikih industrijskih centara, u hranu stavljaju strihinin, kao što rade s drugim štetočinama.

Plemeniti red Vitezova rada. Rad- nicima nije preostalo ništa drugo nego da se organizuju, a Čikago postaje centar najradi- rada, osam sati kulturnog uzdizanja i osam tonovih detektiva da ih čuvaju jer su se kod kalnije levice. Socijalistička radnička stran- sati odmora. Socijalista Džordž Šiling osno- fabričkih kapija svakodnevno održavale rad- ka uspevala je povremeno da dobije jednog vao je 1885. godine u Čikagu Osmosatno ničke skupštine uz manje nerede. Ni druga ili dva predstavnika u Gradskom veću, mada udruženje, a podržali su ga Vitezovi rada, strana nije sedela skrštenih ruku. Poslodav- bez naročitog uspeha. Uz njih, 1881. godi- kao i brojni anarhisti. ci su odlučili da razbiju Osmosatni pokret, ne osnovana je i Revolucionarna radnička a list Tribjun je objavljivao pisma čitalaca u stranka, a već su na sceni bili brojni rad- Crvena i crna zastava. Upravo su kojima od vlasti traže da radničke skupštine nički klubovi. anarhisti ubrzo preuzeli Osmosatni po- spreče puškama i ako treba – dinamitom. U svem tom šarenilu izdvajala se tajna kret, organizovali su mitinge i proteste s radnička organizacija pomalo bizarnog na- cvrenim zastavama kao simbolom narod- Dva mirna dana. Konačno, za subotu, ziva – Plemeniti red Vitezova rada. Osnovao nog revolucionarnog duha i crnim kao zna- 1. maj 1886. godine zakazane su u Čikagu ju je 1869. godine mason sa stažom Juraja kom siromaštva, gladi i očajanja. Osmosatne velike demonstracije za zahtevom da se pro- Stivens, održavali su misteriozne obrede, a lige proširile su se po celom SAD od sredi- glasi osmosatno radno vreme. Ako bi radi- brojni položaji, kao u svakoj loži, bili su oki- ne 1885. godine i u proleće naredne. Anar- ci bili odbijeni, usledio bi generalni štrajk. ćeni veličanstvenim titulama i uniformama. histi su organizovali božićnu povorku od Iako je na čikaške ulice izašlo više od sto Međutim, vođstvo nije znalo šta valja čini- nekoliko stotina gladnih muškaraca i žena hiljada demonstranata, zahtevi, naravno, ti pa su Vitezovi rada pozivali radnike da po otmenim avenijama a na čelu su bile dve nisu bili prihvaćeni. Pa ipak, sve je prošlo razbijaju flaše piva i mleka kako bi povećali starice s crvenom i crnom zastavom. Go- manje-više mirno kao i narednog dana. Za- zaposlenost u industriji stakla. mila je zastajkivala pred kućama bogataša, tim je došao ponedeljak, 3. maj kad je pred Najradikalnijim radicima ni to nije bilo galamila i vukla zvona na vratima. Makormikovom fabrikom održan radnički dovoljno nego su se okupljali na tajnim U februaru 1886. godine Makormikova zbor, a Avgust Spajs je govorio o Osmosat- skupštinama i u šumama vežbali s oružjem. fabrika poljoprivrednih mašina otpustila je nom pokretu. Sirene su označila kraj smene Konačano, sindikati su 1884. godine artiku- stotine sindikalno organizovanih radnika i i štrajkolomci su počeli da izlaze na ulicu. lisali svoje stavove u sloganu – osam sati dovela poslušne. Platili su tri stotine Pinker- Počela je prava bitka kamenjem, ciglama 18 27. APRIL 2017. Uvodnici listova pisali su: – Čikago je odlučio da zauvek iskoreni so- cijalizam, anarhizam, komunizam – odvrat- nu nakazu s tri imena. Sedmorici kolovođa izrečena je smrtna kazna. Dvojica su pomilovana, jedan se ubio u ćeliji, a četvorica su obešena. Na sahrani je Praznik rada i veštica bilo oko 20.000 ljudi, pevali su Marseljezu dok su išli gradom kroz špalir od 250.000 građana. U znak podrške radničkih zahte- va za osmosatno radno vreme na velikim demonstracijama 1. maja u Čikagu, na Kon- gresu Druge internacionale u Parizu usta- novljen je taj dan kao Mađunarodni praznik rada.

Valpurgijska noć. Zašto je baš 1. maj određen za dan kad su radnici SAD zvanič- no zatražili osmosatno radno vreme? Priča je malo duža... U starom Rimu prvi dan maja padao je u vreme Floralija, svetkovine koja je dobila naziv po boginji proleća i sveća Flori. Pevalo se i plesalo na sve strane, a i rimske prosti- tutke bile su naročito aktivne jer su Floru smatrale svojom zaštitnicom. Rimljani su s vremenom došli u dodir s Keltima i videli da 1. maja imaju praznik u čast Beltana. Uskoro su se Floralije i Beltan stopili u jedinstven prolećnji praznik koji se slavio tog dana. Istovremeno, Germani i svi skandinav- ski narodi slavili su Valpurgiju, koja je po mnogo čemu nalikovala Beltanu. Proslava je kretala noću uoči 1. maja kad su se palile vatre protiv veštica i zlih duhova. Hrišćan- ska crkva nije mogla da izađe na kraj s pr- vomajskim proslavama, štaviše, u srednjem veku u Engleskoj postale su još masovnije. Mnogi su se vrlo nemoralno ponašali, na- sred sela bi postavili majski stub oko koga su ceo dan plesali i igrali, a uveče su poči- njale bahnalije.

Praznik u septembru. Protestantski reformatori nastojali su da ukinu proslave Prvog maja. U kalvinističkoj Škotskoj za- i kočevima. Ubrzo je stigla policija i pucala – Zašto, kapetane? Mi smo miroljubivi – branjene su 1555. godine, a vek kasnije je na radnike, mnogi su ranjeni i ubijeni. Sle- odgovorio je Filden. engleski parlament zabranio kićenje stu- dećeg dana na čikaške ulice izašla je masa Većina okupljenih nije ni znala šta se de- ba, ali je narod i dalje terao po svom. Ipak, radnika. Javnost se plašila osvete, ali sku- šava. Iznenada se pojavio blesak, a potom je početkom 19. veka majske proslave polako povi su proticali mirno. Među građanima na odjeknula strašna detonacija. Iz prolaza ne- padaju u zaborav, pogotovo što više nisu Trgu Hejmarket bio je i gradonačelnik Kar- koliko koraka udaljenog od govornice, neko, bile toliko nemoralne. Međutim, evropski ter Harison. Podržao je zahteve Osmosat- najverovatnije plaćenik, na desno krilo poli- iseljenici preneli su te običaje preko okeana nog pokreta i javno tvrdio da neće dozvoliti cijskih snaga bacio je bombu. Policija je po- i tamo se 1. maj proslavljao i dalje kao na- da vojska puca u građane. čela pucati u masu, a zbog dima su pucali i rodni praznik. A jedan od običaja koji su se jedni na druge. Radnici su uzvratili vatru. vekovima prenosili za taj dan bio je da se Bombom na masu. Dok je Albert Par- Sedam policajaca je ubijeno, a šezdeset i se- među običnim narodom biraju kralj i kra- sons za binom govorio o političkoj ekonomi- dam ranjeno. Tačan broj ubijenih radnika ljica, kojima su se izrugivali kao i celoj vla- ji, navukli su se teški oblaci. Počela je kiša i nije nikada utvrđen. dajućoj klasi. okupljeni su polako krenuli kućama. I Hari- Da li treba posebno isticati da su zbog tog son je zaključio da će se miting ubrzo mirno Marseljeza na sahrani. Nikada nije detalja radnici u Americi izabrali Prvi maj završiti pa je napustio Hejmarket. Ali poli- pronađena osoba koja je bacila bombu na da iznesu svoje zahteve za pravednije radne cijski vrh naredio je da 176 policajaca pođe Trgu Hejmarket. Policija je tvrdila da je to uslove? Američki radnici, doduše, odavno na trg i naredi radnicima da se raziđu. bio anarhista inspirisan zapaljivim govori- ne mare za 1. maj, ali narodne svetkovine u U tom trenutku za binom bio je Samjuel ma agitatora, dok su radnici smatrali da se šumama i dalje se tog dana ponegde u SAD Filden. Kazao je da je poslednji govornik i radi o provokaciji plaćenika poslodavaca ili još uvek odvijaju u izvornom obliku. Tamo da se nakon toga miting završava. Međutim, Pinkertonovih agenata. Štampa je zahte- i u Kanadi Praznik rada slavi se prvog po- tad mu je prišao policijski oficir s isukanom vala vešanje bez suđenja, niko od advokata nedeljka u septembru i u vezi je s krajem go- sabljom i rekao: nije se usudio da preuzme slučaj jer su una- dišnjih odmora i početkom školske godine. – Naređujem da se odmah raziđete! pred nazvani još gorima od radničkih vođa. Koliko god nama to bilo čudno. 27. APRIL 2017. 19 Od Zmaj Jove do Laze Telečkog najveća pista u Evropi Modni spektakl u centru Novog Sada

erbia Fashion Week priredio je pravi spektakl na glavnom novosadskom šetalištu. Pred mnoštvom znati- željnika od spomenika Zmaj Jovi do Ulice Laze Telečkog hodalo je 250 manekena obučenih u modele 30 evropskih i domaćih dizajnera. Za- tim je simboličnim puštanjem balona u nebo uz Smuzičku pratnju ovogodišnje predstavnice Srbije na takmičenju za pesmu Evrovizije Tijane Bogi- ćević, kao i uz veličanstveni nastup Simfonijskog orkestra NS2021 i muzičara Dragoljuba Đuričića s bubnjarima, svečano otvoren internacionalni festival mode i dizajna Serbia Fashion Week. Modni sladokusci sa svih krajeva sveta prisu- stvovali su otvaranju Nedelje mode kakvo dosad nismo imali prilike da vidimo na našim prosto- rima. Serbia Fashion Week pomerio je granice uz najveći skup manekena na jednom mestu i na jednoj modnoj pisti u Evropi, ako izuzmemo događaje velikih modnih kuća kao što su Dior, Šanel i drugih. Glavnim šetalištem novosadske Zmaj Jovine ulice upriličeno je otvaranje za sve Novosađane i brojne strane posetioce, među kojima su bili i prestižni mediji iz Evrope, Amerike i Azije, te će ova, po svmu specijalna slika Novog Sada, obići ceo svet. Fantastična atmosfera i potpuno neuobičajen izgled glavne novosadske ulice učinili su da Novi Sad stoji rame uz rame s najvećim svetskim prestonicama mode. Strani gosti i mediji jednoglasno su se složili da je spektakl otvaranja pozicionirao Serbia Fashion Week visoko na lestvici evropskih modnih događaja, a ni Novosađani nisu krili oduševljenje okupivši se u velikom broju duž cele ulice.

20 27. APRIL 2017. Od Zmaj Jove do Laze Telečkog najveća pista u Evropi Modni spektakl u centru Novog Sada erbia Fashion Week priredio je pravi spektakl na glavnom novosadskom šetalištu. Pred mnoštvom znati- željnika od spomenika Zmaj Jovi do Ulice Laze Telečkog hodalo je 250 manekena obučenih u modele 30 evropskih i domaćih dizajnera. Za- tim je simboličnim puštanjem balona u nebo uz Smuzičku pratnju ovogodišnje predstavnice Srbije na takmičenju za pesmu Evrovizije Tijane Bogi- ćević, kao i uz veličanstveni nastup Simfonijskog orkestra NS2021 i muzičara Dragoljuba Đuričića s bubnjarima, svečano otvoren internacionalni festival mode i dizajna Serbia Fashion Week. Modni sladokusci sa svih krajeva sveta prisu- Prijatno aprilsko veče svojim mode- će Tijana Bogićević predstaviti našu stvovali su otvaranju Nedelje mode kakvo dosad lima ulepšala su neka od najznačanijih zemlju na Evroviziji. Energičan nastup nismo imali prilike da vidimo na našim prosto- svetskih modnih imena kao što su Ej- Dragoljuba Đuričića s bubnjarima ozna- rima. Serbia Fashion Week pomerio je granice merik Fransoa iz Francuske, Ari Kono čio je kraj svečanog otvaranja, kada su uz najveći skup manekena na jednom mestu i iz Nemačke, Romero Brajan, dizajner na velikoj pisti zablistali svi manekeni i na jednoj modnoj pisti u Evropi, ako izuzmemo koji oblači Bijonse, Kejt Mos i druge, dizajneri. događaje velikih modnih kuća kao što su Dior, Miro Mišljen iz Španije, Ajdar Kan iz Predsednica Nacionalne komore za Šanel i drugih. Glavnim šetalištem novosadske Kazahstana, dizajneri iz regiona – Iza- modu Srbije i Serbia Fashion Weeka Zmaj Jovine ulice upriličeno je otvaranje za sve bela Kečan iz Hrvatske, Sanja Veličko- Svetlana Horvat kaže da je Novi Sad Novosađane i brojne strane posetioce, među ko- vić iz Slovenije, Bisera Suljić Boškailo, kao prestonica kulture za 2021. godinu jima su bili i prestižni mediji iz Evrope, Amerike Dejana Lukić – Madam Maya iz Crne zaslužio ovako spektakularno i jedin- i Azije, te će ova, po svmu specijalna slika Novog Gore, kao i brojni poznati dizajneri iz stveno otvaranje međunarodnog festi- Sada, obići ceo svet. Fantastična atmosfera i Srbije, među kojima su Zvonko Marko- vala mode i dizajna u Srbiji. potpuno neuobičajen izgled glavne novosadske vić, Boško Jakovljević, Vasilije Kova- – Serbia Fashion Week predstavlja ulice učinili su da Novi Sad stoji rame uz rame s čev, Marija Šabić, Snežana Dakić, Lepa najveći modni festival na našim pro- najvećim svetskim prestonicama mode. Strani couture, Danijela Božić, Suzana Perić, storima, koji beleži najekspanziviji rast gosti i mediji jednoglasno su se složili da je spek- Aleksandar Gavrić i mnogi drugi. Zvu- posetilaca i učesnika u Evropi. Aprilsko takl otvaranja pozicionirao Serbia Fashion Week ci filmske muzike u sjajnom izvođenju izdanje nacionalne Nedelje mode pred- visoko na lestvici evropskih modnih događaja, Simfonijskog orkestra NS2021 ori- staviće dizajnere iz 20 država sveta, ali a ni Novosađani nisu krili oduševljenje okupivši li su se Zmaj Jovinom tokom trajanja i brojne programe koji doprinose edu- se u velikom broju duž cele ulice. programa, a mnogi su prvi put imali kaciji posetilaca o modi kao umetnosti priliku da čuju uživo i pesmu kojom – rekla je Horvatova .

27. APRIL 2017. 21 22 27. APRIL 2017. Hrabri dečak mora na operaciju u Rusiju Pomoć za malog Konstantina Autor: Miloš Dukić

ao posledica nedostatka kiseonika tokom poro- ljima i ljudima dobre volje da nam pomognu koliko mogu jer je đaja, devetogodišnji Konstantin Janković kasni kontinuirano lečenje Konstantinu neophodno. Tako bi bio kao i u psihomotornom razvoju i dijagnostifikovana ostala deca ili bi bar bio osposobljen da ne zavisi svakog časa od mu je cerebralna paraliza infantilis spastica. Na nas – ističe Sanja. osnovu prava na inkluzivno obrazovanje učenik Iako nije dovoljna za sve Konstantinove potrebe, pomoć već pri- je drugog razreda OŠ „Đorđe Natošević”. Kon- stiže. U OŠ „Đorđe Natošević” održan je humantirani Uskršnji stantinu prija kolektiv i deca ga rado prihvata- vašar koji su organizovali učenici četvrtog razreda uz pomoć uči- ju. Živi s majkom, ali ona zbog njegovih celodnevnih terapija ne teljica. Posetioci vašara mogli su da vide i kupe maštovite ruko- Kmože da radi. tvorine vrednih đaka, a poseban štand bio je posvećen njihovom Konstantinu je neophodan nastavak terapije. drugu Konstantinu. – U nekoliko navrata boravio je u Centru za razvoj ljudskih po- Takođe, odigran je humanitarni turnir u fudbalu za Konstantina tencijala i radio po ABR metodi, po dr Masgutovoj metodi, kao i po u balonu Hettrik. Zahvaljujući organizatorima Nenadu Cvetojeviću metodama Therasuit i MedekCuevs. Imao je dve operacije u Rusi- i Nemanji Vraniću, prikupljeno 112.300 dinara i 250 evra. Turnir ji, fibrotomiju po Ulizbatu, a za jun je predviđena i treća operacija je održan uz veliku pomoć učiteljice Dijane Malidže i celog ode- – kaže Konstantinova majka Sanja Bogdanov. ljenja II/b s njihovim roditeljima, kao i uz pomoć ličnog asistenta Njegove redovne mesečne terapije iznose 480 evra. Zorana Divnica. – Rad s terapeutom četiri puta nedeljno plaćamo 160 evra, a ja- Književnica Dragana Sekiz Titelac poklonila je 50 primeraka hanje dvaput nedeljno 100 evra, dok koncept plivanja Halliwick i svog romana Provincijalka, koji se kao pomoć za malog Konstan- terapijsko plivanje triput nedeljno iznosi 100 evra. Takođe, 120 evra tina za 500 dinara može kupiti u STR „New System” na Spensu plaćamo rad s defektologom dvaput nedeljno u Centru za razvoj i i u prodavnici „Afrika” u Zmaj Jovinoj 4, kao i sto knjiga za Teo- podsticanje deteta – navodi majka mališana. doru Milić. Za treću operaciju u Rusiji u Tuli sa svim troškovima treba iz- – Prvenstveno kao majka želela sam da usrećim još jednu majku, dvojiti još 2.200 evra. Sanju Bogdanov pa sam poklonila knjige kako bi se što pre prikupio – Kako smo iscrpli sve mogućnosti, ne možemo detetu da obez- novac za lečenje našeg druga Koleta. Poklon će ispuniti svrhu i smi- bedimo dalje lečenje. Zato se ovim putem obraćam svim prijate- sao samo ukoliko se i vi odazovete akciji kupovinom romana.

Za sve informacije o pomoći za malog Konstantina možete se javiti njegovoj majci Sanji na broj 063/514-167. Dinarski račun za pomoć glasi: Konstantin Janković, broj žiro računa: 160-255-87, Banka Intesa, poziv na broj: 5510200023222. Za strane državljane: Intermediary: DEUTDEFF, 100935953000, DEUTSCHE Bank ag Frankfurt am Main Germany, Account With Institution: DBDBRSBG, Banka Intesa a. d. Beograd, Milentija Popovića 7b.

27. APRIL 2017. 23 historia magistra vitae est

rema Krsti Cicvariću, i pre obnarodovanja Apisove po- slednje volje, već odmah po izricanju presude, akredi- tovalo se uverenje da je on nevin osuđen, a da je cela solunska afera nešto name- šteno od početka do kraja i da su radikali išli Pna to da se pošto-poto otarase jednog svog protivnika za koga su držali da im može veoma smetati pri povratku u Srbiju.

Dvostruka igra. Da nije bio sudski osu- đen, Apis bi ipak platio glavom u zatvoru bez presude, na primer, pri prevozu preko mora. I to iz više razloga, a pored ostalog i zbog toga što je politička situacija posle naše katastrofe i svetska situacija u toku 1916. godine bila takva da je radikalima bilo veoma potrebno da nestane Dragutin Dimitrijević, i tako se imaju razumeti Dimitrijevićeve reči da su njegovu smrt diktirali viši razlozi. Cicvarićevo proglašenje radikalskih pr- vaka za glavne krivce Apisove smrti, a Alek- sandra za onog koji je pokušao da spase gla- vu vođi Crne ruke, koji je tobož hteo da ga pomiluje, može se razumeti samo ako se ima u vidu da je Aleksandru, neposredno po za- vršetku rata, navodno i zbog ulaska Slovena iz Austrougarske u novu državu, bilo veoma stalo da za Solunski proces budu optuženi radikali s Pašićem na čelu.

Namešteni slučajevi. U ovome vero- vatno leži pravi razlog zašto je regent Alek- sandar sprečio da Pašić bude prvi predsednik prve jugoslovenske vlade, iako su to tražili predstavnici svih političkih strana- ka kako iz Srbije tako i iz drugih zemalja, i Feljton Vase Kazimirovića Crna ruka (7) onda ga – da bi zabašurio svoj nedopustiv gest – naimenovao za šefa jugoslovenske delegacije na mirovnoj konferenciji u Parizu. U svojim napisima Krsta Cicvarić je So- lunski proces, upravo zbog navodnog atentata na regenta Aleksandra kod sela Ostro- va, uporedio sa suđenjem iz 1899. godine krivcima za pokušaj ubistva kralja Milana Obrenovića, koji je tada bio komandant ak- Osveta sudije Dabića tivne vojske i imao čin armijskog generala. U oba slučaja sudilo se za dela koja su u jav- lima, koje je i dotle bilo veliko, dostiglo je jednog jedinog sudije, sudskog potpukovnika nosti držana za nameštena i u oba slučaja u 1916. vrhunac. Branka Gatalovića, koji je izdvojio svoje mi- pitanju je bio obračun s političkim protiv- Radikali tada donose jedno očajno reše- šljenje u korist optuženih, bilo sastavljeno od nicima – 1899. godine s radikalima, a 1917. nje: da još sad, dok su u sili i vlasti, raskrste najljućih, čak i ličnih protivnika crnorukaca. godine s Crnom rukom. sa svojim najopasnijim protivnicima, kako Jedan među njima bio je potpukovnik Ljubo- posle, pri povratku u Srbiju, ne bi bilo doc- mir Dabić, onaj koji je na gubilištu pročitao Diplomatske smicalice. U prvi mah kan. U oskudici drugih osnova, i kad nije presudu Apisu, Vuloviću i Malobabiću. crnorukci i nisu bili okrivljeni za delo aten- bilo druge, radikali dolaze na misao o aten- Prema „Beogradskom dnevniku„ broj 78 tata na regenta Aleksandra. Oni su i po Kr- tatu na regenta Aleksandra, i po ovoj lažnoj iz 1919. godine, on je posle izvršene kazne sti Cicvariću najpre bili osumnjičeni da su krivici osuđuje se na smrt Dragutin Dimitri- nad pripadnicima Crne ruke izjavio da su ga spremili prevrat u vojsci i u državi. Tek po- jević i nekoliko njegovih drugova. crnorukci više od deset godina gonili, da se tom stavljen im je na teret atentat o kome Time je trebalo da se da satisfakcija Au- zakleo da će im se osvetiti i krvi napiti, da oni pojma nisu imali. striji, s kojom su radikali mislili 1916. da se je najzad dočekao da im se krvi napije i da Sve što se zbilo s crnorukcima 1916. godi- mora praviti takozvani sporazumni mir. samo žali što nije dočekao da i ostali iz Crne ne, i Cicvarić je pokušao da objasni tadaš- Time se objašnjava okolnost da su radikali ruke dođu na kolac. njom situacijom. uzeli od Dimitrijevića pismeno priznanje da I vojnički i diplomatski situacija je bila je on organizator Sarajevskog atentata. Smrt u četiri sata i 47 minuta. Iz takva da se dobijao utisak da će Srbija do- zvaničnog izveštaja potpukovnika Ljubomi- biti vrlo malo ili da će čak, uprkos tolikim Na kolac. Kao dokaz da je Solunski pro- ra Dabića o izvršenju smrtne kazne nad Api- žrtvama, izaći iz Prvog svetskog rata bez ces bio izrežiran iz političkih razloga, nave- som, Vulovićem i Malobabićem, vidi se da je ikakvih tekovina. Ogorčenje prema radika- deno je i to da je sudsko veće, s izuzetkom presuda izvršena u četiri sata i 47 minuta, 24 27. APRIL 2017. norukaca. Bio je to general Mirko Mirosav- ljević. Štošta što je urađeno i kako je urađeno u vezi s pokretanjem sudskog postupka protiv crnorukaca, zaključno s naimenovanjem sudija, među kojima se nalazio i poznati beloru- kac Josif Kostić, dalo je osnova nekim autori- ma da kažu da Solunski proces i nije uopšte organizovan radi zadovoljenja pravde. Po mišljenju Hansa Ibersbergera, austrij- skog istoričara, pravi motiv inicijatora procesa (regenta Aleksandra, njegove kamari- le, Bele ruke i radikala) pored namere da se ukloni jedan svedok umešanosti Srbije u atentat u Sarajevu, bila je želja da se izvrši osveta nad Apisom i njegovim drugovima. Trenutak za to bio je povoljan. Apis je u međuvremenu izgubio mnogo od svog pre- stiža, a bio je i lišen svakog oslonca koji je imao u Vrhovnoj komandi do smenjivanja vojvode Putnika. Povoljnost više za sudski obračun s Apisom predstavljale su, po Mi- lošu Bogićeviću, i sledeće činjenice: što je proces vođen na tuđem tlu, pod zaštitom francuskog vrhovnog komandanta u Solu- nu, i što, otud, nije bilo mesta strahovanju od nekog otpora, kakav se mogao javiti da je proces vođen u zemlji.

Bespotrebna odbrana. Suđenje crnorukcima u Solunu potrajalo je 81 dan. O poslednjem danu procesa (23. maja/5. juna 1917. godine) dao je Apis svoju završnu reč, apelujući na pravdu i pravednost. Kako je rekao Bogdan Radenković (10/23. aprila 1917), kada je suđenje već bilo uveliko odmaklo, pred sudom se nije trebalo ni braniti, jer je sve unapred bilo jasno. Feljton Vase Kazimirovića Crna ruka (7) Radenković je bio potpuno u pravu, pogotovo u pogledu Apisa. I za tužioca, i za sudsko veće (videlo se od samog početka suđenja) vođa Crne ruke bio je – kriv. On je bio stožer oko koga se sve okretalo i u organizaciji i oko organizacije. On je bio ako ne priznati, a ono prećutni predsednik organizacije ili je taj položaj sam uzurpirao i Osveta sudije Dabića prikupio sve u svoje ruke. 13/26. jula 1917. godine. Na mestu izvršenja smrtne kazne Apis je rekao Dabiću: – Vidiš li, Ljubo, šta ja doživeh, a veruj mi Crna ruka – najkontroverznija pojava u da sam nevin. novijoj srpskoj istoriji. Majski prevrat, Kad mu je Dabić na to odgovorio da mu atentat u Sarajevu, atentat na regenta može biti uteha da je po zakonu kriv i da je njegova smrt potrebna otadžbini, Apis je Aleksandra, sukobi crnorukaca i Niko- kazao: le Pašića, zašto je Dragutin Dimitrijević – Molim te, reci mojim prijateljima da ne Apis uhapšen pre 100 godina i likvi- žalim što ću pasti od srpske puške, jer je to diran posle Solunskog procesa 1917? za dobro Velike Srbije. Potražite odgovor u knjigama CRNA RUKA i PUKOVNIK APIS, svaka na pre- Slepa pravda. Po Dabiću, Apis se držao čvrsto, samo mu je glas lako podrhtavao. ko 800 strana. Cena za čitaoce Novo- Što se tiče Vulovića, njega do poslednjeg sadskog reportera je 1.500 dinara po časa nije napuštao humor. Kao i Ljubomir primerku, dok je knjižarska cena 2.380. Dabić, i predsednik sudskog veća bio je ve- dinara. Pozovite Prometej na besplatan liki protivnik Crne ruke. To je bio pešadij- telefon 0800/323-323 ili pogledajte sajt ski pukovnik Petar Mišić, jedan od glavnih vođa zavere iz 1903. godine. I sam predsed- prometej.rs. nik Velikog vojnog suda, bio je protivnik cr- 27. APRIL 2017. 25 Vodovod planira izgradnju centralnog prečistača otpadnih voda do 2021. godine

U Dunav samo čista voda

osle prečišćavanja iz JKP „Vodovod i kanalizacija” trenutno sistema javne kana- lizacije u recipijente ima tri mala prečistača otpadnih voda, se ispuštaju otpadne vode, koje prven- u planu je i izgradnja centralnog, čiji će stveno vode poreklo iz javnih ustanova i kapacitet potpuno zadovoljavati potrebe domaćinstava ili su mešavina upo- Ptrebljene vode iz domaćinstava i teh- grada od 400.000 stanovnika ničkih ili atmosferskih voda. Ova tema uređena je Uredbom o granič- Autor: Marija Magdalena Idei Trifunović nim vrednostima emisija zagađuju- 26 27. APRIL 2017. ćih materija u vodi i rokovima za nji- Službe postrojenja za prečišćavanje mljištu ako ispunjava uslove. I treća hovo dostizanje. otpadnih voda u JKP „Vodovod i ka- opcija je da se koristi za popunjava- nalizacija”. nje rupa i neravnina – objasnila je Gradnja manjih postrojenja. Bandićeva. Javno komunalno preduzeće „Vo- Iskoristiv otpad. Odgovara- dovod i kanalizacija” trenutno ima juće prečišćavanje otpadnih voda Projekat na reviziji. Tema tri mala prečistača otpadnih voda, podrazumeva njihovu obradu odre- centralnog prečistača otpadnih a kako u Vodovodu ističu, u planu đenim postupkom, kojim se posti- Central- voda u Novom Sadu aktuelna je već je i izgradnja centralnog prečistača žu zahtevane granične vrednosti ni grad- nekoliko godina. Trenutno je u fazi otpadnih voda čiji će kapacitet biti emisije. Takva prečišćena voda ne ski preči- izrade tehničke dokumentacije, a 400.000 ekvivalent stanovnika. narušava dobar status površinske stač je u generalni projekat je završen i pre- – Na postrojenju za prečišćavanje vode nakon ispuštanja u recipijent. dat pokrajinskoj revizorskoj komi- otpadnih voda „Rumenka” završena Granične vrednosti emisije zavise fazi izrade siji. Lokacija na kojoj će se graditi je prva faza izgradnje za 7.200 ekvi- od proizvodnog procesa, karakteri- tehničke još uvek nije definisana i zavisi od valent stanovnika. Predviđena je i stika otpadne vode i tretmana, kao i dokumen- revizorske komisije. U opciji su dve izgradnja druge faze za 7.300 ekvi- od ekološkog i hemijskog potencijala lokacije koje odgovaraju ovakvom valent stanovnika za deo Rumenke recipijenta. tacije, a budućem postrojenju. Pre toga, tre- i Kisača. Na postrojenju „Rumen- – U postrojenjima se obavlja meha- generalni balo bi da se izmesti GC-1 prečistač ka” predviđeno je mehaničko i bio- ničko i biološko prečišćavanje voda projekat je u Radničkoj ulici i da se cevovodi- loško prečišćavanje otpadnih voda. pa se tako dobija voda koja zadovo- završen i ma spoji sa GC-2 koji se nalazi kod Postrojenje za prečišćavanje otpad- ljava zakonske i ekološke uslove za Žeželjevog mosta. Taj projekat je nih voda „Kovilj” projektovano je ispuštanje u kanale i reke. Kao kraj- predat po- takođe veoma skup, kao i izgradnja za 6.500 ekvivalent stanovnika, s nji proizvod prečišćavanja otpadnih krajinskoj novog, centralnog prečistača, ali i maksimalnim dotokom i prijemom voda dobija se i dehidrirani mulj. revizor- za izmeštanje GC-1 urađene su sve vode od 1.290 kubnih metara na dan. Mulj se ispituje i na osnovu rezulta- skoj komi- predradnje i završen je projekat. Treće postrojenje za prečišćavanje ta analize – kategorizuje. Na osno- U planu je da prečistač bude iz- otpadnih voda nalazi se u Stepano- vu dobijenih parametara, a u skladu siji građen do 2021. godine pa ukoli- vićevu i projektovano je za 2.500 s propisima i zakonima, dehidrira- ko se steknu svi neophodni uslovi, ekvivalent stanovnika. A za ovaj ni mulj se može iskoristiti na tri na- Novi Sad će biti uvršćen u grupu prečistač maksimalni dotok vode je čina. Jednostavno može biti odlo- evropskih gradova koji imaju izgra- 567 kubnih metara na dan – rekla je žen na deponiju. Drugi način je da đen centralni prečistač otpadnih Branislava Kralj Bandić, rukovodilac se iskoristi na poljoprivrednom ze- voda.

27. APRIL 2017. 27 28 27. APRIL 2017. Preko pet hiljada takmičara na 40. Fruškogorskom planinarskom maratonu Svi su pobednici Autor: MIloš Dukić

ruškogorski planinarski maraton u organizaciji novosadskog PSD „Železničar” i još tridesetak planinarskih društava u subotu je okupio više hiljada sugrađana i gostiju iz cele Srbije i regiona. Sa starta na Popovici u deset sati krenulo je pet hiljada prijavljenih, koji su ubrzo Fnapravili nepreglednu kolonu. – Maraton i ima i nema takmičarski karakter, jer pobeđuju svi koji u zadatom vremenu savla- daju odabranu stazu. Pošto smo pripremili 19 staza različite dužine i visinskih razlika, a četiri su bile kvalifikacione za Svetsko prvenstvo oko Mon Blana, jasno je da je svako mogao da iza- bere onu koja mu odgovara. Najkraća je iznosila 10,144 kilometara s visinskom razlikom od 472 metra, a najduža je imala 133,614 kilometara s visinskom razlikom od 5.954 metra. Sve su tra- sirane u šumskom pojasu Fruške gore i pravo su uživanje za noge i pluća – rekao je direktor Fruškogorskog maratona Nenad Sudarov. Grad Novi Sad je ponosan na manifestaciju kao što je Fruškogorski planinarski maraton, koja se tradicionalno održava već 40 godina i predstavlja jednu od najstarijih i najmasovnijih sportskih manifestacija. – Ona omogućava sportistima, ljubitelji- ma prirode i zaljubljenicima u Frušku goru da pokažu i dokažu sebi da mogu da se izbore sa svim izazovima i fizičkim naporima. Osim toga, ona promoviše i zdrav odnos prema ži- votnoj sredini, koju treba da sačuvamo od svake vrste zagađenja i treba da naučimo nova pokolenja da je vole i čuvaju – rekao je član Gradskog veća zadužen za sport i omladinu Ognjen Cvijetićanin. Fruškogorski maraton je i ove godine dobio sertifikat od Svetske organizacije maratona u planini ITRA iz Lozane za četiri staze, a to znači da su postavljene i urađene po svetskim standardima i da se na njima mogu održavati kvalifikacione trke za nezvanično Svetsko prvenstvo na stazi oko Mon Blana, čiji su start i cilj u Šamoniju u Francuskoj, a staza se proteže i kroz Švajcarsku i Italiju. Fruškogorski marton održava se neprekidno od 1978. godine, nije bilo odstupanja ni 1999. godine za vreme agresije NATO-a kad su njiho- vi avioni samo sedam sati ranije s osam projek- tila tukli TV toranj na Crvenom čotu.

27. APRIL 2017. 29 30 27. APRIL 2017. 27. APRIL 2017. 31 ISSN 2406-2022