Ekomuzeji I Muzeji Zajednica

Časopis Nacionalnog komiteta broj 7 | decembar 2017.

EKOMUZEJI I MUZEJI ZAJEDNICA Prošlost i budućnost jedne ideje reč predsednika Iz sadržaja U znaku međunarodne saradnje Međunarodna muzejska zajednica okupila se prve nedelje juna meseca 4 u Parizu na 83. sastanku Savetodav- Intervju nog odbora ICOM-a i 32. Generalnoj skupštini ICOM-a. Bila je to prava Alberto Garlandini, prilika da se brojnim kolegama iz potpredsednik ICOM-a čitavog sveta još bliže prikažu aktivnosti muzeja Srbije. Novi broj ča- sopisa ICOM Srbije, u izmenjenom konceptu i izdanju i po prvi put na 6 engleskom jeziku, najpre je uručen Tema predsednici ICOM-a Suaj Aksoj. Ekomuzej i muzeji zajednica Bilo je teško poneti dovoljan broj primeraka, ali se celokupna ICOM zajednica upoznala sa radom Nacio- nalnog komiteta ICOM Srbija putem 8 elektronske verzije časopisa. ICOM Srbija Kada već govorimo o međunarodnoj Seminari 2017. i regionalnoj saradnji, moramo da naglasimo izuzetnu aktivnost muzeja ovog leta. Etnografski muzej u Beo- gradu je ugostio kolege iz Ljubljane, 12 a takođe je gostovao u Nacionalnom Jubileji muzeju u Nju Delhiju. Kolege iz Spomen-zbirke Pavla Beljanskog i Kuće Legata gostovali su u Podgorici. Prirodnjački muzej se predstavio u Polim- 170 godina Galerije Matice srpske skom muzeju u Beranama, Muzej naivne i marginalne umetnosti je, u saradnji sa šidskim ”Ilijanumom” i Narodnim muzejom iz Kraljeva, otvorio jedin- stvenu izložbu u Galeriji Halle Saint Pierre u Parizu. Istorijski muzej Srbije 14 je svoje izložbe predstavio od Soluna do Krfa, kolege iz Muzeja Vojvodine Događaji su gostovale u Slovačkoj, Muzej Jugoslavije je pobedio na međunarodnom takmičenja za najbolji muzejski film, dok su Jugoslovenska kinoteka i Kine- Muzej savremene umetnosti u Beo- ski filmski muzej potpisali Memorandum o saradnji. gradu ponovo radi Realizujući još jedan projakat u ciklusu stručnih muzejskih seminara, u za- ključnim razmatranjima je konstatovana rastuća uloga ekomuzeja u konzer- vaciji i prezentaciji kulturnog i prirodnog nasleđa. Ekomuzeji su sinonim 18 snage jedne zajednice i kroz primenu održivog razvoja kulturnog turizma U fokusu predstavljaju važan činilac poboljšanja blagostanja i razvoja čitave sredine. Istovremeno, Nacionalni komitet ICOM Srbija će, kao strukovno udruženje, Duže od veka s Lubardom nastaviti aktivnosti koje će doprineti realizaciji započetih i iniciranju novih projekata ekomuzeja. Kao odraz potrebe za planskim pristupom kulturi ovu godinu je obeležio i 28 početak niza javnih rasprava o Predlogu strategije razvoja kulture u Srbiji Manifestacije od 2017. do 2027. godine. Kao posebno važne segmente Predloga strategije treba navesti usvajanje niza zakona i podzakonskih akata, kao i zaštitu Etnology fest kulurnog nasleđa, kao temeljne vrednosti društva. Istovremeno naglašena je potreba razvoja savremenog stvaralaštva, između ostalog i kroz povećanje sredstava za mobilnost umetnika, a svakako treba istaći i plan kapitalnih in- vesticija i otvaranja novih muzeja, uz okončanje dve najvažnije rekonstruk- 30 cije - Narodnog i Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Bez obzira na Muzeologija pohvale i kritike Predloga strategije treba to shvatiti kao početak konstruktiv- Kolonijalni Viljemsburg nog dijaloga koji će rezultirati konačnim donošenjem ovog važnog strateškog dokumenta. Slavko Spasić

2 icom srbija ICOM Annual Meetings 2017 Redovna skupština u novom sastavu Redovna 32. Generalna Skupština i 83. sastanak Savetodavnog odbora ICOM-a održani su od 7 do 9. juna u Parizu, u uobičajenom terminu, ali sa novim Predsedništvom za koje je ovo bila prilika da rezimira prvu godinu od kako vodi najveću zajednicu muzeja na svetu

Tekst i fotografije: Slavko Spasić

tvarajući godišnji sastanak, Suaj Ak- soj, predsednica ICOM-a, svima je Opoželela sadržajne diskusije i raz- govore: Ona je izjavila: „Prisustvujući ovim međunarodnim stručnim dijalozima, kao i oni- ma održanim na godišnjim sastancima i konferencijama naših komiteta, oduševljena sam ulogom koju je ICOM odlučan i sposoban da realizuje u službi društva i ponosna sam što učestvujem u tome. Muzej, kao ustanova koja nas ujedinjuje, prošao je kroz preobražaj tokom decenija i vekova, prelazeći sa estetske i obrazovne uloge ka izraženijoj društvenoj ulozi, što je reakcija na postojeću, hitnu potrebu da se bolje razumemo, kako unutar zajednica, tako i preko granica.“ prezentacije rada Stalnog odbora ICOM-a, Redovna generalna skupština otvorena regionalnih alijansi, pridruženih organiza- je godišnjim izveštajem predsednika za Kris Vajthed, kao glavni govornik, održao cija i rad Generalnog sekretarijata ICOM-a. 2016. godine, dok je Ema Nardi, blagajnik je inspirativan govor o tome kako se muzeji Predstavili su strateško pitanje etike, uprav- ICOM-a, podnela finansijski izvještaj i na- mogu nositi s teškim istorijama. On se tre- ljanje rizikom od katastrofa, definisanje mu- glasila nastojanje ka povećanju transparen- nutno bavi upotrebom prošlosti, vremena i zeja, bazu podataka o članstvu, publikacije, mesta u političke svrhe, kao i spornim isto- tnosti. Tokom vanredne skupštine, revidira- komunikaciju i drugo. Prisutni su takođe ni Statut je usvojen sa 97% glasova. rijama i nasleđima, naročito tamo gde se oni učestvovali na radionicama o strategijama za dovode u vezu sa savremenim tenzijama i Uneskovu Preporuku o muzejima, novim po- Sledeći godišnji susret je zakazan za period sukobima u društvu. On je istakao „značaj dacima o bazi podataka i definiciji muzeja. 6-8. juna 2018. u Parizu. skretanja pažnje na pluralizam nasleđa“. U svom obraćanju tokom svečanog otvaranja, Mehtilda Rosler, direktorka Odeljenja Časopis ICOM Srbija u Parizu za baštinu i UNESCO Centra za svetsku ba- Zahvaljujući timu izuzetnih saradnika Suaj Aksoj, štinu, je podsetila na nove Uneskove Prepo- (Jelena Banjac, Boris Bilenjkij, Bojana ruke o zaštiti i promociji muzeja i kolekcija predesdnica Bogdanović, Zorana Drašković, Biljana ICOM-a usvojene 2015. godine: “Jedan od najvažni- Ðorđević, Milica Ðukić, Predrag Ilić,Višnja sa našim jih ciljeva Preporuka iz 2015. godine jeste Kisić, Daniela Korolija Crkvenjakov, Nina časopisom podsticanje duha regionalne i međunarodne Krstić, Nikola Krstović, Živojin Manojlović, saradnje. Kao što svi znate, sredstva koja su Milojko Milićević,Sonja Milićević, Vuk muzejima stavljena raspolaganje neravno- Milosavljević, Milena Milošević Micić, merno su raspoređena. Da bi muzeji realizo- Tijana Palkovljević Bugarski, Anita Radeta, vali svoje misije, neophodni su im odgova- Majda Sikošek, Suzana Spasić, Stela rajuća sredstva i pomoć od javnog i privat- Spasić) i našim nesebičnim sponzorima: nog sektora, umetnika, građana, univerziteta MTS-u, Ševi doo i Kunsttransu, uspeli i akademskih ustanova, kao i partnerstva s smo da redizajniran i redefinisan časopis njima. Kako se polje muzejskog rada širi u ICOM Srbija, publikovan prvi put na dva svim delovima sveta, moramo raditi zajedno jezika – srpskom i engleskom, završimo kako bismo pronašli nove partnere, uz oču- pre nego što je predsednik Nacionalnog vanje integriteta muzeja i njihovih zbirki“. komiteta, Slavko Spasić, krenuo na Tokom sastanka Savetodavnog odbora redovnu Generalnu skupštinu ICOM-a ICOM-a predsedavajući nacionalnih i me- u Pariz. Tako se naš časopis našao u đunarodnih odbora bavili su se globalnim i rukama kolega iz celog sveta, koji su lokalnim izazovima sa kojima se muzeji su- bili oduševljeni njegovim izgledom i očavaju. Podnete su preporuke sa sastanaka sadržajem. nacionalnih i međunarodnih odbora, kao i icom srbija 3 INTERVJU ALBERTO GARLANDINI, POTPREDSEDNIK ICOM-a Snaga muzeja je u diverzitetu Potpredsednik ICOM-a Alberto Garlandini je krajem oktobra boravio u Beogradu kao jedan od govornika na seminaru ICOM Srbije Ekomuzeji i muzeji zajednica. Bila je to prilika da sa njim porazgovaramo o aktivnostima ICOM-a, planovima i programima na kojima trenutno radi Međunarodni savet muzeja

Tekst: Tamara Ognjević / Fotografije: Vuk Nenezić, VR team

skusan muzejski profesionalac Alber- to Garlandini je bio predsednik ICOM IItalija, a od jula 2016. je potpredsednik ICOM-a. Član je Savetodavnog komiteta Me- đunarodnog saveta muzeja, i više nacionalnih komisija pri Ministarstvu kulture Italije. Dugi niz godina je bio predsednik Filmske fondacije Lombardije i jedan od nosilaca projekta promocije kulturnog nasleđa Italije u svetu. Autor je gotovo dvesta knjiga, članaka i ese- ja iz oblasti muzeologije i heritologije, koji su prevedeni na više svetskih jezika, cenjen i rado pozivan međunarodni predavač, ali pre svega profesionalac posvećen dobrobiti svetske muzejske zajednice. Spada u red najaktivnijih rukovodilaca ICOM-a, čovek koji je doslovno stalno na putu, ali i osobu sa ne- verovatnom osobinom da odmah odgovori na mejl, da se u trenutku seti Vašeg imena i situ- acije u kojoj ste se upoznali. Prvi put sam ga srela krajem novembra 2015. na ICOM-ovoj predkonferenciji u Breši (Italija). I tada je, baš kao i tokom seminara ICOM Srbija, plenio jednostavnošću, strpljenjem i toplinom. Neću pogrešiti ako napišem da je Alberto Garlandi- ni istinski zaljubljenik u muzeje, čovek koji je struci doslovno podredio i posvetio život. Šta je ustvari ICOM? Ljudi su često zbu- njeni oko toga šta tačno radi Međunarodni savet muzeja, koje su njegove nadležnosti, kolika mu je moć? Naglasio bih pre svega da je ICOM nevladina asocijacija. On je potpuno autonoman i zavisi jedino od svojih 37.000 članova širom sveta. ICOM i UNESCO su osnovane iste, 1946. godine, i polazna ideja u oba slučaja je bila ista – suočiti se sa ovim svetom punim destrukci- je, svetom koji je u tom trenutku bio razoren svetskim ratom, i stvoriti novu, miroljubivu platformu za saradnju. Ono što je tada bilo važno, važno je i sada. ICOM nastoji da ukaže na ulugu muzeja, kulture i kulturnog nasleđa u savremenom društvu, jer vi danas imate zajednice koje misle da se mogu razvijati bez svesti o kulturnom nasleđu i ulozi muzeja u tom procesu. Dakle primarna uloga ICOM-a je da ukaže na ulogu muzeja u društvu, a zatim i da ukaže na ulogu ljudi koji rade u muzejima, jer muzej su pre svega ljudi koji rade

4 icom srbija INTERVJU ALBERTO GARLANDINI, POTPREDSEDNIK ICOM-a

ICOM je velika, kompleksna organizacija, međutim prava snaga ICOM-a, njegova istinska moć leži u nacionalnim komitetima

ture. Itekako su tom prilikom razmatrali ulogu ICOM-a u procesima od značaja za ukupni razvoj. Vidite, ICOM je nevladina asocijacija, a biti nevladina asocijacija to je bogatstvo. Mi smo svoji, a pri tom smo profesionalci. Dakle, mi možemo da damo vrlo korisne informacije i savete, da nepristrasno pomognemo da neke stvari budu mnogo bolje. Mi smo korisni. I to je bilo prvi put da na jednom sastanku G7 rav- nopravno učestvuje jedna nevladina organizacija, a ta organizacija je ICOM. Šta je u ovom trenutku najveći globalni Alberto Garlandini u razgovoru izazov za ICOM? sa našom urednicom Nezakonita trgovina kulturnim dobrima po mom mišljenju. To je veliko izazov i veliki u svim tim lepim zgradama, ljudi koji nisu iznosi svoje stavove i sve više insistira da problem. Vi, recimo, imate, s jedne strane situ- zaduženi da brinu samo o kolekcijama već se mišljenje asocijacije čuje na mestima na aciju da ekstermisti uništavaju kulturna dobra, o brojnim društvenim, kulturnim i edukativ- kojima se donose odluke. a s druge, da ti isti ekstremisti organizuju pro- nim aktivnostima koje definišu ulogu muzeja tivzakonitu prodaju onoga što nisu uništili. Na Svedoci smo najave povlačenja SAD iz u društvu. Mi živimo u vrlo komplikovanom taj način pribavljaju novac za svoje aktivnosti. UNESCO-a. Hoće li to poremetiti ravnote- svetu. Iz jednog ugla jasno vidimo uništava- Nažalost, ne bi problem bio u tome što oni žu i u ICOM-u? nje kulturnog nasleđa, i to ne samo kao ko- nastoje da prodaju kulturna dobra, već u tome lateralnu štetu usled nekog konflikta, već kao Ni najmanje. Nama je naravno žeo što se tako što za to postoji tržište, koje bez obzira na či- ciljani proces, u tom smislu ICOM ima zada- nešto dešava, jer smatramo da kultura, baština njenicu da je reč o kriminalu, kupuje kulturna tak da reaguje, da sarađuje sa organizacijama i obrazovanje treba da budu iznad političkih dobra. U tom smislu je prihvatanje i primena poput UNESCO-a, u naporu da takve procese odluka. ICOM u tom smislu sigurno neće biti ICOM-ovog etičkog kodeksa od najvećeg osujeti, da zaštiti baštinu, da učini maksimum ugrožen. Nacionalni komitet ICOM Amerika značaja. I to ne samo da taj kodeks prihvate u okolnostima visokog rizika. S druge strane, je jedan od najvećih i najaktivnijih, i njihov ljudi struke već vlade zemalja širom sveta. mi se trudimo da uradimo sve što je u našoj stav po ovom pitanju je jasan, međutim po- ICOM je nedavno uputio poziv svojim moći kada je reč o preventivnoj zaštiti. U tom sledice te odluke vlade SAD, ako dođe do članovima da aktivno učestvuju u promi- kontekstu sarađujemo sa vladama zemalja ši- njene realizacije, nisu dobre iz brojnih drugih šljanju nove definicije muzeja. Imajući u rom sveta i činimo maksimum da razvijemo razloga. vidu da je svetska zajednica muzeja vrlo svest o važnosti zaštite kulturnog nasleđa. Prošle godine ICOM je u Milanu prosla- raznolika, velika i kompleksna, sa različi- ICOM je velika asocijacija i na trenutke ta vi 70-ti rođendan. Tom prilikom je dobio tim shvatanjem uloge muzeja, postavlja se struktura deluje kompleksna, preambicio- novu upravu. Šta je novo stiglo sa predsed- pitanje da li nova definicija može biti pri- zna? nicom Suaj Aksoj i njenim timom? hvatljiva za sve? Da, ICOM je vrlo kompleksan sistem, slo- Bez obzira na promene ljudi koji vode ICOM, Snaga muzeja jeste upravo u činjenici da oni žena organizacija, međutim njegova stvarna svi se staramo da se održava kontinuitet kada nisu homogeni, u činjenici da rade u različitim snaga leži u nacionalnim komitetima. Mi ra- je reč o onome što je već postignuto. Ova kulturama, da su njihova iskustva i razmišlja- dimo stvari na međunarodnom planu, ICOM uprava nastoji da poveća uticaj ICOM-a na nja drugačija. Taj diverzitet je dobar. On je naravno ima i međunarodne komitete, ali pra- međunarodnom planu. Nastojimo da utičemo plodan. U tom kontekstu ICOM ne želi nika- va snaga, istinska moć ICOM-a su nacionalna strukture koje odlučuju, da im objasnimo kvu krutu definiciju. Naprotiv, mi upravo ukr- ni komiteti. Oni su i najefikasniji, a kada su važnost muzeja i kulturnog nasleđa širom štanjem različitih viđenja želimo da stvorimo dobro struktuirani i imaju jasne ciljeve, mogu sveta. Mnogo više sarađujemo sa organizaci- jednu platformu koja se uvek može dopunja- zaista biti izuzetno uticajni. jama kakav je recimo OEBS. Oni zahvaljujući vati. Koja je fleksibilna. Naposletku, mi smo saradnji sa nama sada mnogo bolje razumeju svesni da živimo u svetu stalnih promena i Koliko ICOM može uticati na odluke poli- ulogu muzeja i kulturnog nasleđa kao važnog izazova, a u takvom svetu i muzej stalno mora tičara, državnih sistema, ljudi koji donose faktora ukupnog razvoja društva. Ilustracije da se menja kako bi angažovano učestvovao odluke? radi, mi smo ove godine prvi put učestvovali na u razvoju društva. Posao ICOM-a je da u tom U prošlosti je ICOM bio mnogo zatvoreni- konferenciji G7 u Italiji, dakle na konferenciji procesu pomogne, da poveže njegove aktere ji, više okrenut struci i ideji razmene među najrazvijenijih zemalja sveta na kojoj se obično i omogući im da razmene mišljenja, ideje i stručnjacima. Međutim, poslednjih godina razgovara o ekonomiji i politici. I prvi put su iskustva. I mi se trudimo da taj posao radimo ICOM je sve više u javnosti, sve glasnije se na takvom jednom skupu sreli ministri kul- najbolje što umemo. icom srbija 5 TEMA EKOMUZEJI I MUZEJI ZAJEDNICA Prošlost i budućnost jedne ideje Ekomuzej nije nužno institucija već projekat i proces lokalnog razvoja koji kombinuje ljudske i baštinske resurse određene teritorije. Fokusiran na kulturnu dimenziju nekog prostora, kao i svakog ko živi na toj, konkretnoj teritoriji, ekomuzej teži da oslika sveukupan doživljaj tog mesta. Angažujući lokalno stanovništvo u zaštiti kulturnog i prirodnog nasleđa, ekomuzej ima za cilj da podstakne društveni, ekološki i ekonomski razvoj

Tekst: Gordana Milanović / Fotografije: EVE Museology, All Free Photos

Ekomuzej "Batana", Istra

ezdesetih godina 20. veka političke i nije doživljavao kao trezor čija je primarna neti društvenom razvoju. Kroz razmatranje društvene promene podstakle su pre- uloga čuvanje svedočanstava prošlosti. Po- svrhe muzeja u društvu, kreirala se teorijska Šispitivanje celokupnog sistema, pore- stavilo se pitanje ko, sa kakvom namerom i platforma nazvana nova muzeologija, koja tka, vrednosti, a samim tim i uloge javnih za koga baštini, i šta taj složen proces znači je u odnosu na „staru“, fokusiranu na me- institucija. Muzeji, kao ustanove od javnog za aktuelni trenutak. tode muzejskog rada, duboko preispitivala značaja, nisu izostavljeni iz procesa promi- Povezivanje muzeja i zajednice odnos čoveka prema baštini. šljanja o potrebi za društveno odgovornim institucijama koje će doprineti razvoju za- Na konferenciji Ikoma 1968. godine u Min- Ideje nove muzeologije predstavljale jednica i društvenog sistema. Kritika insti- henu zaključeno je da muzeji treba da posta- su uporište novo-osmišljenog koncepta tucije muzeja bila je usmerena na njihovu nu jedne od najvažnijih naučnih institucija ekomuzeja. U francuskim gradovima Le statičnost, uska gledišta i orijentisanost na koje će doprineti, kulturnom, društvenom, Krezo i Monso le Men, osnovan je 1971. artefakte, kao i na neophodnost da se otvo- ekonomskom i turističkom napretku, a na godine prvi ekomuzej, Muzej čoveka i in- re prema čoveku i vremenu u kojem deluju. Uneskovom Okruglom stolu u Santijago de dustrije, kao moguće rešenje za društvenu Zagovaralo se mišljenje da muzeji imaju po- Čileu 1972. godine, donet je zaključak da i ekonomsku situaciju u kojoj se našla ova tencijal i moć, a samim tim i odgovornosti je neophodno povezati muzej i zajednice, regija. Propadanje industrije, na kojoj se i obavezu da budu pokretači društvenog koji kroz zajedničko promišljanje nasleđa, zasnivala ekonomska stabilnost lokalnog razvoja i napretka zajednica. Muzej se više njegovu zaštitu i interpretaciju, mogu dopri- stanovništva, dovelo je do nezaposlenosti, 6 icom srbija TEMA EKOMUZEJI I MUZEJI ZAJEDNICA

Ostvardersland, Holandija Eksperti igraju važnu ulogu kao medijatori u muzeološkom procesu, a ne kao individue koje iznose naučno znanje neprofesionalcima. Fokus je na timskoj saradnji, koja je bazirana na jednakim pravima. Stručnjaci edukuju članove zajednice i osnažuju je i osposobljavaju za kvalitetniji život u sadašnjem trenutku

te je bilo neophodno pronaći način za revi- talizaciju industrije i podsticanje lokalnog Manifest ekomuzeja razvoja. Cilj ovog koncepta, koji su osmislili Ig de Varin i Žorž Anri Rivije, bio Iako rasprostranjen širom sveta, koncept ekomuzeja najpotpunije se razvio u Francuskoj, je da pokrene zajednicu da rekreira svoj Italiji i Skandinavskim zemljama. Italija se posebno ističe funkcionisanjem Nacionalne identitet kroz podizanje svesti o lokalnom mreže, sistemom zakonskih okvira, kao i strateški isplaniranim ciljevima za budući razvoj nasleđu, i da kroz taj proces razvije nove ekomuzeja. Evropska konvencija o predelu usmerila je mnoge italijanske ekomuzeje da mogućnosti za razvoj lokalne ekonomije. se fokusiraju na negu i razvoj lokalnih pejzaža, te da pažnju posvete uspostavljanju Muzej je trebao da predstavlja sliku života odnosa između prirodnog i kulturnog nasleđa. Na inicijativu italijanskih ekomuzeologa zajednice, te da bude ključni akter u reša- kreiran je 2016. godine Manifest ekomuzeja, sa ciljem preciznog definisanja potencijala vanju društvenih problema sa kojima se ta i uloge ekomuzeja u savremenom društvu, kao i kreiranja instrumenata i metoda koji zajednica suočava. treba da se primenjuju u njihovom radu. Posebno se ističe značaj povezivanja svih aktera, javnog, privatnog i civilnog sektora, kao uslova za kvalitetno funkcionisanje Eko muzej kao muzeološko-politička ekomuzeja i podsticanje lokalnog razvoja. Organizacija Foruma Ekomuzeji i muzeji tvorevina zajednica u Milanu 2016. godine u okviru 24. Generalne konferencije ICOM-a potvrdila je da je jedan od glavnih prioriteta uspostavljanje saradnje na međunarodnom nivou, Reč ekomuzej proistekla je iz čisto opor- kako bi se obezbedila razmena iskustava, edukacija i obuka zainteresovanih aktera, sa tunističkih razloga. Ministar u to vreme ciljem kvalitetnijeg upravljanja zajedničkim prirodnim i kulturnim nasleđem, u skladu sa novoformiranog francuskog Ministarstva vrednostima i principima ekomuzeologije. za zaštitu prirode i okoline, Robert Pujade, smatrao je zanimljivom ideju o posebnom nasleđe i kolektivno sećanje. Za njih je Participativan, holistički, difuzan ... tipu muzeja kroz koju se povezuju koncep- kolekcija totalitet baštine, zgrada je tota- ti zajednice, nasleđa, pejzaža i razvoja, te Ekomuzeji su participativni, holistički, di- litet teritorije, a publika totalitet popula- je u njoj video odličnu priliku za imple- fuzni, menjaju se i adaptiraju u zavisnosti cije. Muzejski menadžment je baziran na mentiranje edukativnih aktivnosti o zaštiti od vremena i mesta, a primarno u zavisnosti potrebama društva u sadašnjem trenutku, i promociji prirodnog okruženja. Postavilo od zajednice i njenih potreba. Definisanje a polazište nije nasleđe samo po sebi, već se pitanje kako nazvati ovaj model muzej- pojma ekomuzej menja se u skladu sa preo- čovek i zajednice. Ekomuzej je fokusiran ske prakse, jer sama reč muzej nije ade- vlađujućim društvenim fenomenima i potre- na svakog ko živi na određenoj teritori- kvatno oslikavala nove ideje. Ig de Varin je bama određenog vremena ̶ od odnosa čo- ji, koja ne podrazumeva primarno admi- predložio reč ecomusé koja je odgovarala veka prema prirodnom okruženju, društvene nistrativnu odrednicu već kulturološku, zajedničkim interesima, kako muzeološ- participacije, preko globalizacije do održi- težeći da oslika sveukupan doživljaj me- kim tako i političkim. Iako je reč izvedena vog razvoja. Iako na prvi pogled nedostatak sta. Striktna podela na publiku i profesi- direktno iz konteksta prirode, prefiks eko precizne definicije može biti percipiran kao onalce nije istaknuta. Zajedno, muzejski zapravo potiče od grčke reči oikos, i odno- mana, u slučaju ekomuzeja to je prilika za stručnjaci i zajednica, dele interesovanja si se na stanište, dom. Ova reč trebalo je da njihov opstanak i nastavak. Koncept je to- i obaveze vezane za kreiranje strategija oslika složenost pojma nasleđa, i da aludi- liko fleksibilan da omogućava prilagođava- ra na teritoriju i identitet koji predstavljaju i planiranje. Eksperti igraju važnu ulogu nja u zavisnosti od različitih vremenskih, dom i ogledalo određene zajednice. kao medijatori u muzeološkom procesu, a prostornih i društvenih okolnosti. Ključ je ne kao individue koje iznose naučno zna- spoznati da ekomuzej nije nužno instituci- Ekomuzeji su odbacili model muzeja kao nje neprofesionalcima. Fokus je na tim- ja. Milanska Povelja o saradnji naglašava institucije, zgrade u kojoj se čuva i izlaže skoj saradnji, koja je bazirana na jedna- da je ekomuzej projekat i proces lokalnog određena kolekcija, kao i muzejski pred- kim pravima. Stručnjaci edukuju članove razvoja koji kombinuje ljudske i baštinske met koji je fokus muzeološke prakse, za- zajednice u vezi procesa nasleđivanja, i resurse određene teritorije. Ekomuzeji jesu menjujući ih idejom holističkog pristupa kroz aktivno učešće zajednice u sistemu participativni procesi prepoznavanja, zaštite baštini. Ekomuzej ne čini zgrada, kolek- upravljanja nasleđem, osnažuju je i ospo- i upravljanja lokalnog kulturnog i prirodnog cija, stručnjaci i publika, već celokupna sobljavaju za kvalitetniji život u sadaš- nasleđa, čiji je cilj podsticanje društvenog, teritorija, zajednica, kulturno i prirodno njem trenutku. ekološkog i ekonomskog razvoja. icom srbija 7 ICOM SRBIJE SEMINAR Svetski muzejski trend broj jedan Ekspanzija ekomuzeja i njegovi nesumnjivi potencijali motivisali su NK ICOM Srbije da organizuje međunarodni seminar na ovu temu. Bila je to prilika da se inicijatori osnivanja ove vrste muzeja u Srbiji, ali i predstavnici lokalnih zajednica i samouprava, sretnu sa vodećim stručnjacima iz regiona i Evrope

Tekst: Biljana Ðorđević / Fotografije: Vuk Nenezić, Anita Radeta astuća uloga ekomuzeja u očuvanju baštinom na Filozofskom fakultetu Univerzi- Ekomuzeji u Srbiji – iskustva i izazovi i prezentaciji kulturnog i prirodnog teta u Zagrebu, i Alberto Garlandini, potpred- Prvi govornik drugog dana seminara je bila nasleđa, kao i njihov realni potencijal sednik ICOM-a, ekspert u oblasti upravljanja R Tamara Nikolić Đerić, predsednica Uprav- u održivom razvoju, bili su povod da ICOM kulturnim nasleđem. Babić je izložio korene nog odbora Eko muzeja batana iz Rovinja, Srbije organizuje međunarodni seminar na nastanka ekomuzeja i njihov razvojni put od najuspešnijeg ekomuzeja u Hrvatskoj, koji je temu Ekomuzeji i muzeji zajednica. Seminar sedamdesetih godina prošlog veka do danas, 2016. godine ušao na Uneskovu listu dobre koji je u Srbiju, u periodu od 25. do 27. ok- dok je Garlandini ukazao na doprinos eko- prakse. Primer Ekomuzeja batana možda je i tobra, doveo vodeće ekomuzeologe iz Italije muzeja Ikomovoj raspravi o društvenoj ulozi najbliži našoj sredini i kao model najprime- i Hrvatske, podržali su Ministarstvo kulture i muzeja i odgovornosti muzeja prema pejzažu. njiviji, od svih koji su nam bili predstavljeni. informisanja Republike Srbije, Italijanski institut za kulturu u Beogradu i Regionalna ali- U nastavku rada seminara učesnici su imali U nastavku je seminar bio posvećen studija- janse ICOM SEE. Partneri Nacionalnog ko- priliku da čuju dvoje italijanskih stručnjaka ma slučaja u Srbiji. Etno-eko muzej Golubin- miteta u realizaciji ovog značajnog programa u ovoj oblasti. Donatela Murtas, arhitekta i ci, predstavila je, etnolog Jovanka Sečanski, bili su Fondacija Etno-eko muzej Golubinci i inženjer zaštite životne sredine, govorila je osnivač fondacije koja upravlja ovim ekomu- Opština Stara Pazova. Dvodnevni rad semina- o Ekomuzeju terasastog zemljišta i vinogra- zejom sa najdužim stažom u Srbiji. Smešten ra, koji je održan u Jugoslovenskoj kinoteci i da u severozapadnoj Italiji, gde je ekomuzej nadomak Stare Pazove, golubinački ekomu- Zadužbini Ilije Kolarca, otvorila je Paola Kor- odabran kao najefikasniji model za bavljenje zej je inicijator brojnih aktivnosti. Od rekon- done, zamenik direktora Italijanskog instituta lokalnim nasleđem u oblastima van glavnih strujice dvorca „Šlos“, kao budućeg sedišta i ataše za kulturu. kulturnih tokova. Raul dal Santo, ekolog i ko- muzeja, do različitih akcija i programa u cilju ordinator Ekomuzeja pejzaža Parabjaga, ista- očuvanja lokalnog kulturnog i prirodnog na- Zajednica kao aktivni čuvar nasleđa kao je sposobnost ekomuzeja da podstakne sleđa, te prenošenja svesti o njihovoj vrednosti na mlađe generacije. U okviru prve sesije su govorili, dr Darko Ba- participativnost u pristupu zaštiti i promociji, bić, šef Katedre za muzeologiju i upravljanje ne samo kulturnog, već i prirodnog nasleđa. Projekat razvoja Ekomuzeja Zlakuse i Potpe-

Raul dal Santo, koordinator Ekomuzeja pejzaža Parabjaga, Italija

8 icom srbija EKOMUZeJI I MUZEJI ZAJEDNICA

ća, dva povezana sela u zapadnoj Srbiji, u po- četnoj je fazi. Da bi se izgradile jasne osnove za formiranje ekomuzeja predviđeno je spro- vođenje sveobuhvatnih, multudisciplinarnih istraživanja koja bi ukazala na sve potencijale koje ovaj prostor ima i sugerisala održive mo- gućnosti njihove kontrolisane eksploatacije od strane celokupne lokalne zajednici. Ideju formiranja ovog ekomuzeja predstavila je dr Biljana Djordjević autor i rukovodilac projekta Zlakusa, Potpeće i okolina. Multidiscipli- narna istraživanja u cilju integrativne zaštite i uključivanja u kulturni turizam Zlatiborskog okruga. O Senjskom Ridniku, kao ekomuzeju, u nastavku je govorio Miroslav Nikolić, direktor Muzeja ugljarstva. Iako je prva faza, koja je podrazumevala obnovu pojedinih objekata, uspešno završena, proces transformacije Senjskog Rudnika u ekomuzej još uvek je u toku, a prioritet u narednoj fazi je edukacija Dr Darko Babić, dr Biljana Djordjević i Alberto Garlandini u diskusiji koja je usledila lokalnog stanovništva. nakon završetka prve sesije seminara Ekomuzej Dolina Ibra, obiman i ambiciozan projekat koji je predstavila Katarina Grujović Brković iz Zavoda za zaštitu spomenika kultu- DROPS – Međunarodna platforma re iz Kraljeva, veoma je kompleksan budući da zahvata teritorije tri opštine, Kraljevo, Raška i Poseban akcenat dal Santo je stavio na Mrežu ekomuzeja Italije. Cilj umrežavanja Novi Pazar, i raznorodno kulturno i prirodno je da razmenom iskustava ekomuzeji ojačaju svoje pozicije. U tu svrhu osnovana je nasleđe. Inicijalni projekat mapiranja potenci- Međunarodna platforma ekomuzeja i muzeja zajednica DROPS (https://sites.google. jala je završen, ali do realizacije još uvek nije com/view/drops-platform/home) čiji je cilj povezivanje u virtuelnom, interaktivnom došlo. Predstoji angažovanje na čvršćem po- prostoru nacionalnih mreža ekomuzeja i muzeja zajednica koji već postoje ili su vezivanju lokalnih zajednica i lokalnih samo- u procesu formiranja. Ova platforma istovremeno služi kao baza višejezičnog uprava, u cilju realizacije ovog projekta. dokumentarnog i bibliografskog fonda o resursima ekomuzeologije i dobrim praksama u ovoj oblasti. Kao član Upravnog odbora DROPS-a, Raul dal Santo je predložio da Poslednji primer, Ekomuzej Slavkovica, tek informacije o ekomuzejima na srpskom jeziku takođe nađu svoje mesto na njoj, što će je u povoju. Pohvalno je što je inicijativa po- doprineti većoj vidljivosti napora koji se na tom planu čine u Srbiji. tekla iz lokalne zajednice, koja se obratila dr Vladimiru Krivošejevu, istoričaru i istaknu- tom muzeologu, direktoru Narodnog muzeja u Valjevu, za stručnu pomoć. On je na seminaru predstavio preliminarne rezultate reko- gnosciranja potencijala Slavkovice i okoline. Narodno graditeljstvo i kosidba na Rajcu, iskristalisale su se kao okosnica razvoja ovog ekomuzeja. Primarni cilj seminara je bio da na tragu vo- dećeg svetskog muzejskog trenda, edukuje i poveže učesnike seminara iz Srbije u kon- struktivnom dijalogu, te da omogući razmenu mišljenja i iskustava sa uglednim stranim stručnjacima. Istovremeno, namera je bila da se ohrabre prisutni predstavnici lokalnih zajednica i samouprava u procesu sagledavanja važne uloge koju ekomuzej može da odigra u razvoju sredina iz kojih dolaze. Živa diskusija koja je pratile sva izlaganja najneposredniji je dokaz uspešnost, kao i neophodnosti ovakvih i sličnih seminara. Seminar je završen obilaskom Golubinaca i Etno-eko muzeja u nastajanju u ovom živopi- Slavko Spasić, predsednik ICOM Srbija, otvara drugi dan seminara u kojem su snom sremskom selu. učešće uzeli predstavnici ekomuzeja i lokalnih zajednica iz Srbije icom srbija 9 ICOM SRBIJa EKOMUZEJI I MUZEJI ZAJEDNICA

Učesnici seminara u poseti golubinačkom "Šlosu" Poslednjeg dana seminara u Golubincima Poslednji dan seminara Ekomuzeji i muzeji zajednica, bio je rezervisan za obilazak sela Golubinci i upoznavanje sa aktivnostima golubinačkog etno-ekomuzeja u nastajanju, koncipovanog po ugledu na italijanske ekomuzeje. Obilazak su organi- zovale Jovanka Sečanski, etnolog, osnivač i predsednica Fondacije Etno-eko muzej Golubinci i Gordana Milanović, istoričar umetnosti i saradnik ove Fondacije osnovane 2001, s ciljem očuvanja lokalnog prirodnog i kulturnog nasleđa i jačanja lokalne, multietničke i multikonfesional- ne zajednice. Tokom obilaska zaštićenih spomenika kotobanje i Šlosa, kao i pravoslavne i katoličke crkve, učesnike seminara ugostili su članovi Fondacije, Udruženja Ruzmarin i Kola srpskih sestara.

Udruženje Ruzmarin se postaralo da gosti probaju tradicionalne sremačke specijalitete

10 icom srbija ICOM SRBIJa SEMINARI Muzej i kultura sećanja U Beogradu je 20. i 21. novembra održan seminar Kultura sećanja i savremeni muzej kao još jedan u nizu obrazovnih programa NK ICOM Srbija, organizovan u saradnji sa Uneskovom katedrom za kulturnu politiku i menadžment Univerziteta umetnosti u Beogradu i Europa Nostra Srbije, a uz podršku Sekretarijata za kulturu Grada Beograda

Tekst: Marijana Cvetković / Fotografije: ICOM Srbija ema javnog sećanja, jedna od ključ- nih tema teorije i prakse kulturnog Prvi dan seminara u nasleđa, naročito u zemljama u tran- rektoratu Univerziteta T umetnosti u Beogradu ziciji poput Srbije okupila je krajem novembra na Univerzitetu umetnosti u Beogradu i u Kući Jovana Cvijića (Muzej grada Beogra- da) preko 40 učesnika. Seminar je trebalo da propita koncept javnog sećanja zasnovanog na kritičkom pristupu Erika Hobsbauma po kome prošlost treba posmatrati u funkciji njenog homogenizovanja i ostvarenja he- gemonije i učvršćivanja vlasti dominantnih klasa, grupa ili naroda. Kultura sećanja podrazumeva široko učešće različitih društvenih aktera koji svoja seća- nja, uspomene, doživljaje, artefakte i iskustva predaju zajednici radi građenja što boga- tije, šire, raznovrsnije kolektivne memorije i radi čuvanja tog bogatstva sećanja za nove generacije. U tim procesima odgovornost muzeja i drugih institucija kulturnog nasleđa je ogromna, ali je i taj posao kompleksan i osetljiv. Da bi naši muzeji uspeli u tom za- NOP-a, o čemu su pričali Miloš Miletić i metodama i pristupima rada na koncipiranju datku, potrebni su im muzejski profesionalci Mirjana Radovanović). dva nova muzejska projekta. Memorijalni centar Staro sajmište je projekat koji godi- koji razumeju važnost participativnog rada Neki od primera pokazali su koliko je važno nama ne uspeva da prevaziđe nesuglasice u na čuvanju sećanja, učešće različitih grupa izaći iz muzeja da bi se prišlo nasleđu: Baj- stručnoj javnosti i političke podele, doka- i pojedinaca, građana i aktivnih prenosilaca skultura Muzeja Jugoslavije koji je predsta- zujući tako Hobsbaumovu tvrdnju o težnji sećanja u muzejskim projektima. vila Marija Đorgović, ili Lekcije o odbrani ka hegemonizaciji sećanja od strane vlada- kroz umetničko istraživanje i promišljanje Zato je koncept seminara omogućio uvide u jućih grupa. U razgovoru o ovom projektu na kojima Miloš Miletić i Mirjana Radova- različite prakse rada sa nasleđem, aktivaciju razumeli smo različite faktore koji utiču na nović rade nekoliko godina. različitih učesnika i instrumenata koji omogu- realizaciju ovog važnog projekta. Drugi pri- ćavaju čuvanje i medijaciju sećanja, njegovih Seminar je bio i prilika da se razgovara o mer bila je buduća postavka Muzeja grada protivrečnosti, efemernosti i disonantnosti. Beograda u novoj zgradi u Resavskoj ulici. Kroz uvodna predavanja prof. Dr Milene Ovaj primer pokazuje dominantne metode Dragićević Šešić, dr Olge Manojlović Pin- Staro sajmište rada u ovakvim muzejima koji zahtevaju tar i dr Vjerana Pavlakovića, seminar je kritičko promišljanje, otvorenost, transdis- dobio teorijsko-metodološke okvire koji su ciplinarnost i participativnost kako bi se omogućili kritičko posmatranje svih pred- buduća stalna postavka aktualizovala kao stavljenih studija slučaja iz Srbije i šireg mesto javnog dijaloga i otvorenog foruma. regiona bivše Jugoslavije. Završni deo seminara činila je radionica Učesnici su se upoznali sa različitim prak- Muzej kao medijator sećanja koji je vodila sama istraživanja i rekontekstualizovanja dr Višnja Kisić. Svi učesnici su bili aktivi- potisnutih ličnih ili kolektivnih sećanja, rani kroz refleksiju na konkretne savremene u domenu javnog (projekat Zvučna mapa prakse prikupljanja, dokumentovanja, istra- Beograda je Andrije Stojanovića ili Beo- živanja i komunikacije sećanja u konkret- patrimonium Milene Jokanović) ili čak mu- nim muzejskim ustanovama, da bi formu- zealizovanog prostora (kao što je nasleđe lisali ideje za muzejsku medijaciju sećanja Pokreta nesvrstanosti o kome je govorila dr koje su kritičke, multiperspektivne, plurali- Ana Sladojević ili nasleđa jugoslovenskog stičke i/li participativne.

icom srbija 11 JUBILEJI Nacionalni ponos 170 godina! Moderno koncipirana muzejska ustanova koja štiti i prezentuje nacionalnu likovnu umetnost novijeg doba i prati savremene muzeološke trendove, Galerija Matice srpske već 170 godina dokazuje da je lider na regionalnoj muzejskoj sceni i istinski ponos nacije

Tekst: Tijana Palkovljević Bugarski / Fotografije: Galerija Matice srpske

godini obeležavanja jubileja 170 godina trajanja, Galerija Matice srpske Uje pripremila brojne programe i do- gađaje. Tokom radova na adaptaciji fasade matičnog zdanja, realizovani su programi u prostorima drugih ustanova. U dvorcu Eđšeg održana je izložba Odrastanje uz umetnost na kojoj su predstavljeni rezultati desetogodiš- njeg rada sa novosadskim mališanima posti- gnuti kroz galerijske edukativne programe. Zatim su, u sklopu saradnje s Univerzitetom u Novom Sadu, u zgradi Rektorata održane izložbe Srpska umetnost u deset slika i Koš- nica. U okviru obeležavanja meseca Franko- fonije, Galerija je gostovala u Francuskom institutu sa izložbom printova Srpska umetnost u deset slika i tako promovisala svoja najznačajnija dela. Konačno, gostovanja su završena izmeštanjem stalne postavke Dva- desteog veka Teme i ideje. Srpsko slikarstvo Jubilej u Novom Sadu 1900-1940 u Muzej savremene umjetnosti Re- publike srpske u Banjaluci. ji, ukazala je na neophodnost posmatranja ru kog su 170 dana svakog dana stručnjaci i tumačenja nacionalne umetnosti u širem Galerije pričali priče iz delokruga svog rada. Nova fasada, novi programi evropskom kontekstu, a gostujuća izložba iz S početkom nove školske godine pokrenu- Povodom završetka radova na obnovi fasade Galerije slika Sava Šumanović u Šidu Šidi- ta je akcija besplatnog ulaza za sve studente priređena je 1. juna velika svečanost sa sve- janke Save Šumanovića vrednosti i važnosti Novosadskog univerziteta i novi edukativni tlosnom projekcijom na fasadi i muzičkim međuinstitucionalne saradnje. Tokom trajanja program Umetnički vremeplov za decu pred programom u saradnji sa Akademijom umet- ovih izložbi kontinuirano su održavani prateći školskog i nižeg školskog uzrasta. nosti u Novom Sadu i Fondacijom Evropska programi – predavanja i promocija knjiga kao i stručna tumačenja postavki. U cilju modernizacije postavke uvedeno je prestonica kulture. Tim povodom otvorene nekoliko novina. Izložbenim salama u prize- su i tri izložbe koje su pokazale strateška Navedene izložbe upotpunjene su brojnim mlju i svečanim salonima data su imena po opredeljenja Galerije. U cilju promocije da- novinama i programima: produženo je i pro- značajnim ličnostima iz istorije ustanove: rovanja kao temeljne vrednosti Matice srp- šireno radno vreme, napravljena nova serija Savi Tekeliji, Teodoru Pavloviću i Leposa- ske otvorena je izložba Poklon-zbirka Ivanke muzejskih suvenira, štampana publikacija vi Šelmić. Na stepenišnom delu formiran je Acin. Izložba Slike prolaznog sveta. Odnosi 100 dela iz kolekcije Galerije Matice srpske. Panteon umetnika kako bi se kroz skulptorske francuskog i srpskog intimizma, realizovana Pokrenuta je medijska kampanja Živi, Oživi, portrete umetnika ukazalo na značaj stvara- u saradnji sa Francuskim institutom u Srbi- Doživi umetnost i realizovan program u okvi- laca za razvoj nacionalne umetnosti i kultu-

Proslava u Budimpešti

12 icom srbija GALERIJA MATICE SRPSKE

Spektakularno otvaranje obnovljene galerije 1. juna

re. Konačno, u stalnoj postavci prikazano je da se kroz dela likovne umetnosti stvara i U godini obeležavanja 170 godina trajanja nekoliko konzervatorskih priča kako bi se čuva nacionalni kulturni identitet. Tim po- Galerija Matice srpske je dobila na poklon ukazalo i na tu značajnu aktivnost u okviru vodom realizovana je plaketa sa predstavom izuzetnu umetničku kolekcije koja broji 83 delatnosti Galerije. alegorijske kompozicije sa stare zgrade Te- dela iz kompanije Tarkett. Tim poklonom kelijanuma koja je na svečanosti dodeljena značajno je obogaćena galerijska kolekcija Iz galerije u grad svim onim ustanovama i institucijama koje delima koja su joj nedostajala, ali je ujedno Programi su nastavljeni realizacijom projekta učestvuju i doprinose zaštiti srpskog kultur- predstavljen lep primer saradnje javnog i pri- Outings, kojim su na novosadske ulice u for- nog nasleđa u Mađarskoj. vatnog sektora, ustanove kulture i velike kor- mi murala izneta dela iz stalne postavke gale- poracije, i promovisan čin darovanja umet- rije u cilju uspostavljanja dijaloga umetnosti i Samo nekoliko dana kasnije, u Novom Sadu ničkih dela kao važan model filantropije. građana i van okvira galerijskog prostora. Za- je održan tradicionalni Dan Galerije posvećen Muzej u pokretu tim je usledila izložba radova i publikacije Di- predstavljanju petogodišnjeg projekta Arse- mitrije Avramović.Umetnik evropskih okvira i nije Teodorović i srpska crkva u Budimu. Ta U okviru regionalne saradnje i ukazivanja srpskog konteksta, priređena povodom obele- crkva stradala je 1945. godine u bombardo- na važnost otvaranja muzeja ka osobama sa žavanja 200 godišnjice umetnikovog rođenja, vanju, a srušena je nekoliko godina kasnije. O invaliditetom, u Galeriji je održana gostu- koja je okupila brojne stručnjake iz različitih tom značajnom spomeniku kulture svedočile juća izložba Muzeja savremene umjetnosti naučnih i muzejskih ustanova. su samo sačuvane ikone koje su zajedničkim Republike srpske u Banjaluci - Prostor Oblik trudom Muzeja srpske pravoslavne crkve u Dodir, prilagođena slepim i slabovidim oso- Konačno jubilej osnivanja obeležen je dve- Sentandreji, Galerije Matice srpske i Pokra- bama. ma svečanostima. U subotu 14. oktobra jinskog zavoda za zaštitu spomenika restauri- održana je proslava u Svečanoj sali Tekeli- rane i posle skoro 70 godina predstavljene kao I konačno, iako ustanova duge istorije i kon- januma u Budimpešti. Namera je bila da se tinuiteta, Galerija je želela da potvrdi svoju celina u Sali Save Tekelije. Verujući da ovaj ukaže na kontinuitet trajanja ustanove, ali i okrenutost ka budućnosti i spremnost za pra- projekat zaštite, proučavanja i prezentacije veze sa mestom gde je začeta ideja o osniva- ćenje trendova, te je realizovala prvu aplikaci- jednog segmenta srpskog kulturnog nasleđa nju Muzeuma Matice srpske. U staroj zgra- ju i tri ture kroz stalnu postavku korišćenjem najbolje ukazuje na kontinuitet ideja osniva- di Tekelijanuma, 14. oktobra 1847. godine, tehnologije proširene realnosti. na sednici Upravnog odbora je na predlog ča Muzeja Matice srpske, odabrali smo ga za Teodora Pavlovića osnovan Muzeum iz kog temu centralne svečanosti. Ovom izložbom Svim navedenim programima želeli smo da će se 1947. razviti Galerija Matice srpske. 73 ikone pokazali smo kako kulturno nasleđe pokažemo da Galerija teži istim idealima kao Relizacijom te ideje postavljeni su temelji može da bude dokaz istorijskih i umetničkih naši osnivači i utemeljivači - da budemo po- na kojima Galerija i danas zasniva svoj rad: dometa jedne nacije. nos nacije. icom srbija 13 DOGAĐAJI

Srećan početak novog života! Deset godina od zatvaranja radi rekonstrukcije, izložbom Sekvence. Umetnost Jugoslavije i Srbije iz zbirki Muzeja savremene umetnosti, koja je obuhvatila preko 300 radova od početka 20. veka do danas, ponovo je otvoren Muzej Savremene umetnosti u Beogradu

Tekst: Suzana Spasić / Fotografije: Vladimi Živojinović, VICE Srbija anima je publika, radosna zbog po- uglova, od mermera i stakla, čije su krovove dana. Zvanično, program je počeo 20. oktobra novnog otkrivanja jedinstvene zgrade godinama gledali sa Beogradske tvrđave kako 2017. u 10.30 časova, višesatnim performan- Dna Ušću, opsedala Muzej, strpljivo če- izranjaju iz zelenila, iza reke Save, u tim „beži- som Baleta Frankfurt Drezden i domaćih ba- kajući u redu da uđe u ovo znamenito i arhitek- votnim“ godinama duge i mukotrpne obnove letskih igrača, u Sali za predavanja, u impro- tonski jedinstveno beogradsko zdanje. Mnogi ovog dragulja i kulturnog dobra. vizovanom kavezu. Kreativni koncept otvara- u publici prvi put su u oktobru 2017. godine nja, čija osnovna zamisao počiva na ideji da kročili u ovaj splet velikih kubusa zarubljenih Veselo je bilo na otvaranju i svih narednih publika otvori muzej, osmislili su direktorka

14 icom srbija MUZEJ SAVREMENE UMETNOSTU U BEOGRADU

Beogradskog festivala igre, Aja Jung, direktor Beogradske filharmonije Ivan Tasovac, slikar i U okviru sedmodnevnog otvaranja u renoviranoj zgradi Muzeja savremene umetnosti profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti, u okviru pratećih programa, a zahvaljujući angažmanu Beogradske filharmonije i Be- Ivan Grubanov, i upravnica Galerije Matice ogradskog festivala igre, nastupili su dirigent Hajnc Karl Gruber, sopran Branislava srpske, Tijana Palkovljević-Bugarski. Podrumac i dirigent Urs Gabriel Felc, kao i koreograf Jakopo Godani sa igračima kompanije Balet Frankfurt i postavkom sa baletskim igračima iz Srbije. Za posetioce Publiku je dočekala izložba Sekvence autora muzeja je bio orgnizovan i muzički program na platou ispred muzeja uz džez kvartet dr Dejana Sretenovića, a kustosi izložbe su i Four Plus, DJ-a Bobana Petronija i DJ-a Sonju Pavlicu, te interesantni programi za mr Mišela Blanuša i dr Zoran Erić. Na pet ni- najmlađe posetioce. voa muzeja, u strukturi niza od 18 sekvenci, koje prate hronološki razvoj umetnosti u Ju- goslaviji i Srbiji, izložba Sekvence predstavlja ren je 20. oktobra 1965. godine, a delatnost Protić zapisuje da su podižući muzej, Srbija i 120 godina umetničkog stvaralaštva. Muzeja počinje 1958, kada je aktom Saveta Beograd želeli istovremeno da predstave na- za kulturu Narodnog odbora grada Beograda cionalnu i jugoslovensku savremenu umetnost Simbol Beograda i institucija koja čuva najve- doneta odluka o osnivanju Moderne galerije. – prvu, kao integralni deo druge. Ta koncep- ću kolekciju srpske i jugoslovenske umetnosti, U proleće 1961. Moderna galerija je počela sa cija primećuje se i u novoj postavci kojom je projektovana je upravo za muzejske potrebe. radom u Pariskoj 14, u kojoj se danas nalazi Muzej otvoren u oktobru 2017. Desetogodišnja rekonstrukcija Muzeja savre- Salon Muzeja savremene umetnosti. To je bila mene umetnosti upamtila je čak šest ministara Arhitektonsko remek-delo arhitekata Ive Anti- prva galerija koja je imala stalni program i ja- kulture i četiri promene direktora muzeja. Od ća i Ivanke Raspopović već je od 1960. godi- sno definisanu koncepciju. Kolekcija Muzeja jula 2007. kada je zgrada zatvorena, pratio ne, kada je odabrano kao pobedničko rešenje savremene umetnosti broji više od 8000 dela je niz pomeranja rokova za završetak rekon- novog muzeja, svedočilo o novom, modernom koja govore o umetničkom stvaralaštvu 20. i shvatanju, o jedinstvu umetnosti, prirode i ži- strukcije. Prva faza radova, tokom koje je sre- 21. veka na prostoru Srbije i Balkana. vota. U zgradi Muzeja ogledaju se životne se- đen krov, podrumske prostorije sa ateljeom za kvence sa ušća Save i Dunava, dok se unutar konzervaciju i depoom, završena je tek 2011. Kako je zapisao prvi direktor Muzeja savre- njenih zidova svedoči o živoj umetnosti koja godine. Onda se ponovo stalo sa rekonstruk- mene umetnosti, Miodrag B. Protić, koji nije se menja i razvija kao manifestacija života, cijom. Pola veka po otvaranju Muzeja, 2015. dočekao završetak radova na obnovi Muzeja ljudskog pregnuća i pomeranja granica umet- godine postavljen je simbolično i sat koji je (preminuo 2014) „ideja o osnivanju Muzeja nosti i stvaralaštva. odbrojavao dane do završetka obnove zgrade, savremene umetnosti u Srbiji stara je koliko i međutim ni tada predviđeni rokovi nisu ispo- sama savremena umetnost.“ Na kraju ćemo se podsetiti reči Alekse Čeleb- štovani, pa je sat ugašen pre vremena. Nere- novića u tekstu povodom otvaranja Muzeja gularnosti u proceduri izbora izvođača radova savremene umetnosti (Politika, Beograd, 24. opet su usporili obnovu. Smene, skandali i dug Postavka Sekvence, kojom je MSUB oktobra 1965): „Umetnost kao savest i kao period obnove obeležili su deceniju za nama otvoren, obuhvata 300 umetničkih svest mora imati neku bazu koja nije improvi- u istorijatu ovog muzeja. Ipak, ništa od toga dela, među kojima je najstarija slika zirana, u čemu muzej savremenih koncepcija nije umanjilo radost novog otkrivanja ove je- Nadežde Petrović iz 1900. Postavku može imati prvorazrednu ulogu.“ Čelebonović dinstvene građevine i kolekcije koju ona čuva je u prva tri dana od otvaranja videlo je tada zapisao i da je otvaranje Muzeja toli- među svojim prozračnim zidovima. 18.000 posetilaca budući da je muzej ko značajan događaj da se posledice ne mogu prvih nedelju dana radio neprekidno - sagledati odmah i poželeo novom muzeju da Beograd je dobio muzej koji je rekonstruisan 24 časa. Kolekcija Muzeja formirana njegova uloga u našem kulturnom biću bude prema međunarodnim muzejskim standardi- od 1958. trenutno sadrži više od životvorna. Ovih deset godina „izgnanstva” ma. 8.500 eksponata, što predstavlja Muzeja savremene umetnosti iz naše svesti i jednu od najvrednijih zbirki savremene Umetnost kao savest i kao svest savesti, pokazalo je koliko je ova institucija umetnosti u regionu. svima nedostajala. Želimo joj srećan početak Muzej savremene umetnosti u Beogradu otvo- novog života! icom srbija 15 MEĐUNARODNA SARADNJA ETNOGRAFSKI MUZEJ Svevremena lepota etnografskog nasleđa Međunarodne aktivnosti koje je Etnografski muzej započeo prošle godine, nastavljene su s podjednakim uspehom i tokom 2017. Od gostovanja u Rusiji, Azarbejdžanu i Indiji, do uzvraćenih poseta uglednih muzejskih ustanova ovih zemalja Srbiji

Tekst: Marina Cvetković / Fotografije: Etnografski muzej

tnografski muzej u Beogradu je u periodu od 27. oktobra do 26. de- Ecembra 2016. bio domaćin izložba- ma Ruskog etnografskog muzeja iz Senkt Petersburga. Tom prilikom je predstavljena izložba Vanvremena lepota: Muzej starina Natalije Šabeljske, dok je u prostoru Mana- kove kuće gostovala izložba fotografija pod nazivom Deca Rusije. U najavi za naredni period je i saradnja sa Istorijskim Nacional- nim muzejom iz Minska u Belorusiji, Ze- maljskim muzejom u Sarajevu, sa Etnograf- skim muzejim u Banja Luci... Etnografski muzej u Beogradu je u intervalu od 7. oktobra do 6. novembra 2016. godine gostovao u Muzeju tepiha Azerbejdža- na u Bakuu sa izložbom Igra šarenih niti: kolekcija pirotskih ćilima Etnografskog muzeja u Beogradu, autorke Marine Cvet- Azerbejdžan u Beogradu ković, muzejskog savetnika. Na izložbi je predstavljeno 26 odabranih reprezentativnih pirotskih ćilima iz muzejske kolekcije, koji šatoru nomada (alachig). Eksponate su pra- i dr Mirjana Menković. tili i metalni predmeti, predmeti umetničkog na najbolji način ukazuju na izuzetnu kultur- Etnografski muzej u Beogradu je u periodu od veza, kao i elementi tradicionalne nošnje no-istorijsku i umetničku vrednost pirotskog 26. juna do 31. avgusta 2017. godine gostovao koja odražava ideju o idealnim proporcija- ćilimarstva kao najvišeg dometa tekstilnog sa izložbom Tekstil i ukrašavanje u kulturi Srba ma istočnjačkih žena. stvaralaštva Srbije. Izložbu je pratila i obi- XIX i prve polovine XX veka, autorki Marine mna, likovno bogato opremljena monogra- Jedan segment izložbe sadržao je tepihe Cvetković i Jelene Tešić, muzejskih savetnica, fija na srpskom i engleskom jeziku: Dva koje je dizajnirao i izradio izuzetan naučnik u jednom od najznačajnijih muzeja Indije, u Nju lica – katalog pirotskih ćilima Etnografskog i umetnik, osnivač Muzeja tepiha, Latif Ka- Delhiju. Kroz odabrane tekstilne rukotvorine i muzeja u Beogradu. rimov. predmete nevestinskog nakita izložene na povr- šini od preko 360 metara kvadratnih, istaknuta U prisustvu predstavnika resornog Mini- Izložbu je otvorila Vesna Maricki, savetnica je specifičnost i bogatstvo srpskog etnografskog starstva, diplomatskog kora, posetilaca i Ministarstva kulture i informisanja Repu- nasleđa. Pored ćilima pažnju posetilaca privukli mnogobrojnih novinara, izložbu je otvorila blike Srbije, a na otvaranju su govorili i dr su i bogato ornamentisani, ukrasni peškiri, a u zamenica ministra kulture i turizma Azer- Širin Melikova, Zarifa Alizade, predsednica delu izložbe posvećenom nevestinskom nakitu bejdžana, Sevda Mamadova, a rečima za- kulturnog centra Azerbejdžana u Beogradu, hvalnosti prisutne su pozdravile dr Mirjana ukazano je na njegova primarna značenja - obe- Menković, tadašnji direktor Etnografskog ležje statusa, ekonomske moći i zaštite. Nakit i muzeja u Beogradu, i dr Širin Malikova, di- tekstilne rukotvorine bili su nezaobilazni u svad- rektor Muzeja tepiha u Azerbejdžanu. benim običajima, koji su na izložbi predstavljeni kroz devojačku škrinju sa spremom. Etnografskom muzeju je u periodu od 1 do 30. juna 2017. godine bio domaćin uzvrat- Nakon tradicionalnog rituala paljenja sveći- ne izložbe Muzeja tepiha Azerbejdžana pod ca za dobru sreću, izložbu je otvorila državni nazivom Trajne vrednosti, autorke dr Širin sekretar Ministarstva kulture i turizma Indije, Melikove. Predstavljanjem tepiha i tkanih Rašmi Verma, koja je izrazila iskreno divljenje rukotvorina nastalih u 19. i s početka 20. etnografskom nasleđu Srbije i obećala da će veka, ukazano je na njihov značaj u duhov- Nacionalni muzej predstaviti indijsku kulturu nom i estetskom smislu, i ulogu u svako u uzvratnoj izložbi u Beogradu. Na otvaranju dnevnom životu različitih slojeva stanov- su govorili i dr Buda Rašmi Mani, generalni ništva. Tepih je bio dominanta koja formira direktor Nacionalnog muzeja Indije, Vladimir Marić, ambasador Republike Srbije u Indiji i enterijer u gradskoj ili seoskoj kući, ali i u U Nju Delhiju dr Mirjana Menković. 16 icom srbija MUZEJ VOJVODINE MEĐUNARODNA SARADNJA

Izložba Tri veka Slovaka u Vojvodini Istraživanja na Borđošu Od Sentandreje do Moskve, od Udina do Kila Krovna institucija zaštite na području Vojvodine, Muzej Vojvodine je u protekloj godini ostvario niz uspešnih projekata na polju međunarodne saradnje

Tekst: Lidija Mustadanagić / Fotografije: Muzej Vojvodine

uzej Vojvodine decenija- pisan je sporazum o saradnji na polju ma unazad ima razvijenu etnoloških istraživanja, a u cilju zajed- Mpolitiku poslovno-stručnih ničkog učešća na međunarodnim pro- odnosa i strategiju saradnje koja je jektima u okviru Kreativne Evrope. usmerena prema zemljama u regionu, Muzej Vojvodine uspostavio je sarad- kao i u celoj Evropi. Pojedini odnosi nju sa bečkom kompanijom Oroundo, se i dalje razvijaju, ali se i isto tako koja je rezultirala izradom multimedi- širi opseg kontakata koje ova visoko jalnog vodiča kroz stalnu postavku za razvijena muzejska ustanova kom- mobilne uređaje, a u planu je i prime- pleksnog tipa može da podrži. Godinu na drugih informaciono-komunikaci- 2017. je obeležila saradnja sa brojnim onih tehnologija (Virtual Reality, itd.). ustanovama sličnog tipa – muzejima, Sa Arheološkim muzejom u Udina- institutima, kulturnim centrima i dru- Otvaranje izlozbe Dodir stakla gim organizacijama. ma (Italija) sklopljen je sporazum povodom pozajmice naših predmeta publike Srpske iz Banja Luke takođe je pot- Sa Mađarskim nacionalnim muze- za izložbu Women, Mothers, Goddesses: Uni- jom u Budimpešti sarađivali smo povodom pisan protokol o saradnji, kojim povodom je versal Languages and Metaphors in the Pre- pozajmice za izložbu Oživljeni Avari (Avars isplanirana razmena izložbi za narednu godinu. historic Art. Revived) gde je jedan predmet iz Zbirke ranog Saradnja je reaktualizovana početkom godine srednjeg veka – tuba (od roga, iz Mokrina, sa Učešće stručnjaka iz Muzeja na pojedinim sa Muzejskim centrom Ferenci u Sentandreji crtežom drveta i životinja), poslužio kao cen- međunarodnim skupovima u Austriji (Being koji je na izložbi Srebrno doba Sentandreje, tralni motiv vizuelnog identiteta izložbe. refugees a European narrative u organizaciji otvorenoj 26. oktobra, izložio i predmete iz Univerziteta u Beču), Rumuniji (Međuna- Sa Slovačkom je uspostavljena saradnja po- fonda Muzeja Vojvodine, odnosno lične pred- rodni skup u organizaciji centra za kulturu vodom gostovanja izložbe Iza gora i dolina – mete Evgena Dumče, prvog gradonačelnika županije Arad i Banat – istorija i multikultu- tri veka Slovaka u Vojvodini, koja se nalazi u Sentandreje. ralnost u Rešici), Rusiji (Druga rusko-srpska Nacionalnom muzeju u Martinu, odakle će se Muzeja Vojvodine od 2014. godine sarađuje arheološka konferencija u Moskvi), Republici preseliti, krajem godine, u Bratislavu. Sa Re- sa Univerzitetom iz Kila (Nemačka) na istraži- Srpskoj (Predškolske ustanove, škole i muzeji publikom Hrvatskom, naročito sa Povijesnim vanju neolitskog lokaliteta Borđoš kod Novog – saradnici u obrazovanju i Tradicija i inova- i pomorskim muzejom Istre u Puli, imamo Bečeja. Iz ove saradnje proizašao je niz nalaza cije u Banja Luci), Mađarskoj (Evgen Dumča dugogodišnju razvijenu saradnju, gde pored i publikacija, kao i obostrana razmena stručnja- (1838–1917) prvi gradonačelnik Sentandreje razmene stručnjaka i iskustava, najveći akce- i njegovo doba) takođe je zastupljeno, kao i ka u vezi sa restauracijom predmeta i predstav- nat stavljamo na razmenu izložbi, a ove godine pružanje stručne pomoći, kao što je konzerva- ljanjem rezultata istraživanja. je njihov muzej obeležilo gostovanje postavke cija i restauracija predmeta u manastiru Krka Stara meta novo odstojanje. Sa Muzejom Re- Sa Muzejom banatskog sela iz Rumunije pot- u Hrvatskoj. icom srbija 17 U FOKUSU Duže od veka s Lubardom Povodom obeležavanja 110 godina od rođenja slikara Petra Lubarde, Spomen-zbirka Pavla Beljanskog je u saradnji sa Kućom legata realizovala kompleksan međunarodni projekat koji obuhvata izložbu Petar Lubarda 1907–1974–2017 i Naučni skup posvećen ovom eminentnom umetniku

Tekst: Milana Kvas / Fotografije: SZPB i Kuća legata ve ustanove srodnog profila - Spo- men-zbirka Pavla Beljanskog, na- Dstala kao poklon vrhunske kolekcije umetničkih dela prve polovine 20. veka koju je diplomata Pavle Beljanski zaveštao srpskom narodu 1957, i Kuća legata, osnovana 2004, kao ustanova koju čini deset umetničkih legata, među kojima je i onaj Petra Lubarde, realizovale su međunarodni projekat sa ciljem da podsete na stvaralaštvo jednog od najuglednijih slikara regiona, ali i sveta. Prepoznajući njegov izuzetan značaj, realizaciju ovog kompleksnog projekta su podržali Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, informisanje i odnose s verskim zajednicama i Sekretarijat za kulturu Grada Autorsko vođenje Beograda. kroz izložbu u Prvi put pred očima javnosti Spomen-zbirci Koncept izložbe osmislile su kustosi Spo- men-zbirke Pavla Beljanskog i Kuće legata, Rezultat je postavka koju čine 30 umetno je prikazana u avgustu ove godine, u mr Milana Kvas i Dina Pavić. Polazeći od ničkih dela i šesnaest pratećih panoa, koji Dvorcu Petrovića u Podgorici u kojem se devet Lubardinih dela, nastalih između dva ilustruju etape Lubardine umetničke bio- nalazi Centar savremene umjetnosti Crne svetska rata, koje je Pavle Beljanski uvrstio grafije - od prve afirmacije na međunarod- Gore. Prikladan početak kada se ima u vidu noj i domaćoj likovnoj sceni, preko perioda u svoju kolekciju, i 24 slike, 9 crteža i jedne da su pejzaži umetnikove rodne Crne Gore Drugog svetskog rata, do pozicioniranja u skice ovog umetnika, koji se odlukom Pe- bili njegova trajna inspiracija. U oktobru je jugoslovenskoj i međunarodnoj umetnosti u tra Lubarde i njegove supruge Vere, nalaze sledilo predstavljanje u Spomen-zbirci Pa- drugoj polovini 20. veka, kada njegov au- u Kući legata, kao neotuđivi deo Lubardine vla Beljanskog u Novom Sadu, obeleženo tentičan likovni jezik postaje deo svetske zaostavštine, autorke izložbe su oblikova- činjenicom prisnog odnosa umetnika i ko- umetničke baštine. le postavku koja će biti dopunjena drugim lekcionara, koji je bio i Lubardin kum na važnim delima i građom od značaja za razu- Mnogi dokumenti su prvi put predstavljeni venčanju sa prvom suprugom Jelenom Jo- mevanje stvaralaštva Petra Lubarde, pozaj- javnosti - katalog izložbe Petra Lubarde u vanović 1933. mljenim od Galerije Matice srpske, Muzeja Umetničkom domu Bragalja u Rimu (1929), Početkom novembra izložba stiže u Knez Srpske pravoslavne crkve, Muzeja Grada građa vezana za dva perioda umetnikovog Mihailovu 46, u Kuću legata u Beogradu, u Beograda, Umetničke zbirke SANU, Vlade boravka u Parizu (1926–1932, 1938–1940), kojoj će ostati sve do početka januara 2018. Republike Srbije, Narodnog muzeja Smede- podaci o otkupu slike Pejzaž za muzej Že revske Palanke i Galerije „Milan Konjović“ de Pom 1939. u Parizu, arhivski fond iz Le- U ovom prostoru izložena su umetnička iz Sombora. Korišćena je arhivska građa gata Petra Lubarde o slikarevim boravcima dela i dokumenta koja prikazuju naročito Nacionalnog muzeja moderne umetnosti u u Veneciji 1948, Parizu 1952. i 1954, Lon- Lubardin odnos sa kolegama-umetnicima: Parizu, Nacionalnih arhiva Francuske, Bi- donu 1955, na Bijenalu u Sao Paolu 1953 Ljubicom Cucom Sokić, Milom Milunovi- blioteke Ronćoniana (Prato, Italija), Narod- /54, Indiji 1963, kao i dokumenta sa dodele ćem, Sretenom Stojanovićem, Markom Če- nog muzeja u Beogradu, Muzeja savremene vrednih priznanja, poput Nagrade Herdero- lebonovićem i Milanom Konjovićem, kao umetnosti, Narodne biblioteka Srbije, Gale- ve fondacije u Beču 1972. godine. i svedočanstvo o njihovom prijateljstvu sa kolekcionarem Pavlom Beljanskim. Nakon rija SANU, Arhiva Jugoslavije (Beograd), Izložba-putokaz kroz umetnikovu Beograda, početkom 2018, izložba putuje u ali i ona porodice Petra Lubarde i porodice biografiju Gatalović. Poseban doprinos ovom projektu Galeriju Andrićevog instituta „Petar Lubar- čine uvidi u do sada nepoznata dokumenta o Fleksibilna izložbena postavka dobijala je da“ u Andrićgradu (Višegrad), a potom će Lubardi, plod pariskih istraživanja Gordane novi karakter shodno različitim galerijskim biti prikazana u Muzeju savremene umjet- Krstić Fej. prostorima u kojima je izlagana. Premijer- nosti Republike Srpske u Banja Luci. 18 icom srbija SPOMEN-ZBIRKA PAVLA BELJANSKOG I KUĆA LEGATA

Dr Jasna Jovanov otvara Otvaranje izložbe u Beogradu naučni skup u Novom Sadu

Stručni tim Učesnici Izložba Petar Lubarda 1907–1974–2017 je rezultat timskog rada stručnjaka Kuće naučnog skupa legata (Nada Simulov Timofejev, Danijela Bajić, mr Aleksandra Ostić, Mirjana Šarac, Ksenija Samardžija, Dejan Vučetić) i Spomen-zbirke Pavla Beljanskog (Jasmina Jakšić Jelena Davidović, Spomen-park Subić, koordinacija dizajna i štampe; Marta Ðarmati, administracija izložbe; Julijana „Kragujevački oktobar”, Kragujevac Stojsavljević, odnosi s javnošću; Dragana Bošković, Aksinja Kostić, obrada arhivske Dr Kiril Penušliski, Skoplje dokumentacije i hemeroteke; Veselinka Paklar, sekretar izložbe; Zoran Tomić, tehnička realizacija). Dr Silvia Jelačić, Vrbas Reprezenativan katalog izložbe, sa tekstovima Gordane Krstić Faj, mr Milane Kvas Mr Petar Ćuković, Univerzitet i Dine Pavić, uredila je dr Jasna Jovanov, tadašnja upravnica Spomen-zbirke Pavla Mediteran, Podgorica Beljanskog, koja je sa Milicom Orlović Čobanov, kustosom SZPB, i supervizor ovog reprezentativnog projekta. Dr Žarka Svirčev, Ekonomsko- trgovinska škola, Bečej Dr Jasna Jovanov, Spomen-zbirka Pavla Beljanskog, Novi Sad; Akademija klasičnog slikarstva Univerziteta EDUCONS, Sremska Kamenica Dr Jelena Stojanović, Akademija lepih umetnosti i multimedija, Beograd Dr Ješa Denegri, Beograd Mr Milana Kvas, Spomen-zbirka Pavla Beljanskog, Novi Sad Jasmina Jakšić Subić, Spomen- zbirka Pavla Beljanskog, Novi Sad Dina Debeljak Pavić, Kuća legata, Beograd Mr Vanja Jovanović, Centralni institut Sa crnogorskim kolegama za konzervaciju, Beograd na otvaranju u Podgorici

Interdisciplinarni muzeološki pristup zetnog stvaraoca osvetle iz drugačijeg ugla, jan Naučni skup posvećen Petru Lubardi, te da se stručnoj javnosti i najširoj publici održan u Spomen-zbirci 19. oktobra 2017, Prateći programi izložbe Petar Lubarda predstave nova saznanja o jednom od naj- u okviru kojeg je svoje radove izložilo dva- 1907–1974–2017 zasnovani na interdisci- plinarnom muzeološkom pristupu (radioni- značajnijih predstavnika modernizma u na- naest stručnjaka iz Makedonije, Crne Gore ce, stručna vođenja, projekcije filmova, tak- cionalnim i međunarodnim okvirima, a nje- i Srbije. Zbornik radova sa ovog Naučnog tilni segment namenjen slepim i slabovidim govo slikarstvo rekonetkstualizuje u skladu skupa predstavljen je početkom decembra osobama), značajno su doprineli osnovnoj sa zahtevima moderne muzeologije i istorije tekuće godine u Srpskoj akademiji nauka i ideji projekta da se ličnost i delo ovog izu- umetnosti. U tom smislu je izuzetno znača- umetnosti u Beogradu. icom srbija 19 MEĐUNARODNA SARADNJA ISTORIJSKI MUZEJ SRBIJE Diplomata među muzejima Istorijski muzej Srbije obeležio je proteklu godinu velikim izložbama u svom prostoru na Trgu Nikole Pašića – Srbija 1915-16 i Zaostavština Olje Ivanjicki, ali i intenzivnom međunarodnom saradnjom, brojnim gostovanjima svojih i ugošćavanjem inostranih izložbi

Tekst: Suzana Spasić / Fotografije: Istorijski muzej Srbije ogata izlagačka sezona, na hiljade posetilaca, ali i značajan napor da se BIstorijski muzej Srbije pozicionira na evropskoj muzejskoj mapi, obeležili su 2017. godinu. Tokom leta, u Muzeju vizantijske kulture u Solunu, gostovala je izložba Sveti Sava srpski, koja je bila jedna od najposećenijih u sezoni. Izložba, koju autorski potpisuje muzejski savetnik Andrej Vujnović, nastojala je da kroz arhivsku građu, kopije fresaka i iko- na, i fotografije ličnih predmeta i relikvija, što potpunije približi javnosti svetovni i duhovni put Rastka Nemanjića, Sv. Save, kao i njegovu ulogu u istoriji srpske države i crkvu, te uticaj na oblikovanje kulturnog i nacionalnog identiteta Srba.

Izložba je iz Soluna krenula put Pariza gde krajem godine gostuje u Srpskom kulturnom centru, a da bi je 2018. videla publika u Var- šavi, Krakovu i Vroclavu. Planirano je da ova izložba nastavi, poput jedne vrsta misionara i diplomate na kulturnoj mapi sveta, dalja gostovanja u inostranstvu.

Istorijski muzej Srbije inicijator je međumu- Izložba govori i o grčkim porodicama koje se izložbe Sveti Sava srpski, koja pohodi Evro- zejske saradnje Beograda i Soluna u Muzeju tokom 19. veka doseljavaju u Srbiju, značaj- pu, Istorijski muzej je organizovao i preko makedonske borbe, u kome je organizovana nim grčkim trgovcima u srpskim gradovima i Atlantika. Čak dve izložbe - Žensko lice veli- izložba Srbija i Grčka, 150 godina borbe za uticajnim političkim i društvenim ličnostima, kog rata i Srbija 1914 otvorila je krajem no- evropski Balkan. Povod je 150 godina od poreklom Grcima, u oslobođenoj Srbiji. Više vembra u Paragvaju Jela Baćović, ambasador sklapanja saveza između Srbije i Grčke 1867. od dva meseca prikupljana je dokumentacija Srbije. godine, kada su knez Mihailo Obrenović i o diplomatama i diplomatskoj saradnji od 19. Tokom oktobra Istorijski muzej Srbije, u kralj Đorđe I Gliksburg napravili dogovor veka do 1960. godine. Poseban fokus je stav- okviru saradnje sa grupom Intesa Sanpaolo, o konačnom oslobađanju od Turaka. Iako je ljen na srpsko-grčke odnose u Balkanskim izlagao je dve slike holandskog umetnika iz smrt kneza Mihaila osujetila ovaj plan, odnosi ratovima i Prvom svetskom ratu. Ova izlož- 16. Veka, Gaspara van Vitela, Pogled na Rim dve države ostali su jaki. ba, urađena na predlog našeg ambasadora u sa trga Pjaca Navona i Pogled na Rim sa trga grčkoj, Dušana Spasojevića, posle Soluna go- Pjaca del Popolo. Ovaj mini omaž umetniku Dr Dušica Bojić, direktorka Istorijskog mu- stovaće na Krfu, a zatim kao stalna postavka koji je veći deo života proveo u Italiji, otvorio zeja Srbije, a uz Nebojšu Damnjanovića, prelazi u Ambasadu Republike Srbije u Atini. muzejskog savetnika, i konzervatora Boba- je Đan Marija Gros Pjetro, predsednik UO In- na Veljkovića, jedan od autora ove izložbe, Istorijski muzej Srbije je ovog leta dopunio tesa Sanpaolo. novim eksponatima stalnu postavku u Srp- napominje da je publika emotivno reagovala Istorijski muzej Srbije je ove godine vrata skoj kući na Krfu. Jesenja gostovanja, pored na postavku, dodajući: „Boban Veljković je otvorio još jednom međunarodnoj postavci uradio, na osnovu predložaka jako oštećenih - Gradovi u pokretu. Ova izložba, deo na- fotografija, čak 13 portreta ličnosti koje su učno-istraživačkog projekta SIBA, koji je obeležile ovaj period. Od Rige od Fere, Kon- podržala Švajcarska nacionalna fondacija za stantina i Aleksandra Ipsilantija, Kapodistrije, nauku, kroz foto-građu preuzetu iz jugoslo- Rodofinikina, Georgija Olimpijadesa, pozna- venskih i turskih dnevnih listova, prati razvoj tijeg kod nas kao Jorgać, Čučuk Stane i dru- novih država nastalih u postosmanskoj epohi, gih. Ovi portrete su, takođe, deo izložbe Smrt i to u četiri velika grada: Beograda, Sarajeva, Karađorđa, koja je otvorena krajem novem- Istanbula i Ankare, tokom dvadesetih i tride- bra u našem muzeju.“ setih godina 20. veka.

20 icom srbija ICOM SEE U REGIONU Alijansa sve aktivnija Od Zagreba, preko Banja Luke, Beograda i Pariza – Regionalna alijanasa za Jugoistočnu Evropu sve efikasnije povezuje muzealce

Tekst: Biljana Ðorđević / Fotografije: ICOM SEE

Seminar RE-ORG u Zagrebu

Sastanak u Parizu

okom 2017. godine Regionalna ali- guće bolje finansiranje zaštite kulturnog ICOM-a u Parizu, predstavnici ICOM SEE jansa ICOM za jugoistočnu Evropu nasleđa. učestvovali su i u radu konferencije Crowd- (RA ICOM SEE) nastavila je sa svo- funding 4 Culture, a sastali su se i sa koor- T U međuvremenu, u Istorijskom muzeju Sr- jom osnovnom misijom – aktivnim povezi- dinatorima Crvene liste ugroženih kulturnih bije je povodom Međunarodnog dana mu- vanjem muzeja i muzejskih profesionalaca dobara. zeja i zajedničke teme Izreći neizrecivo u devet zemalja članica. Neke su članice u U oktobru mesecu ICOM SEE je bio par- tom pogledu bile aktivnije od drugih, ali muzejima, Biljana Đorđević, sekretar ICOM tner Nacionalnom komitetu ICOM Srbija stalna komunikacija među njima ukazuje na SEE, učestvovala na okruglom stolu Muzeji u organizaciji seminara Ekomuzeji i muzeji zainteresovanost za veće angažovanje svih i teška istorija – represija i strah u Velikom zajednica. U seminaru je učestvovalo više u dugoričnim, multilateralnim projektima. ratu, dok je na konferenciji Tradicija i inovacija, u Muzeju Republike Srpske u Banja desetina muzealaca iz cele Srbije, koji su, uz Pored redovnih sastanaka Izvršnog odbora Luci, učestvovao veći broj predstavnika pomoć kolega iz ICOM-a Italije – Alberto koji su održani u junu u Parizu, a u novem- članova Alijanse iz Bosne i Hercegovine, Garlandini, Donatela Murtas i Raul dal San- bru mesecu u Zagrebu, ICOM SEE je bio Slovenije, Hrvatske i Srbije. U ime ICOM to, i Hrvatske – Darko Babić i Tamara Niko- organizator ili je uzeo učešće u relaizaciji SEE u Banja Luci se prisutnima obradila lić-Đerić, razvijali ideju povezivanja lokal- brojnih aktivnosti koje su sprovodene u sa- potpredsednica, Sarita Vujković. nog kulturnog nasleđa i održivog razvoja. radnji sa drugim asocijacijama i nacional- Centralna i najvažnija aktivnost ICOM SEE nim komitetima ICOM-a. Tokom zasedanja Godišnje skupštine za 2017. odigrala se pred Već u aprilu mesecu, na po- sam kraj godine. Projekat ziv Deska Kreativna Evro- RE-ORG, sproveden u Etno- pa Srbije i Evropa Nostra Konferencija u Banja Luci grafskom muzeju u Zagrebu, Srbija, predsednica ICOM nastavio je sa aktivnostima u SEE, Goranka Horjan, uče- Regionu na važnom zadatku stvovala je u panelu Regio- edukacije u oblasti reorga- nalna kooperacija u oblasti nizacije muzejskih depoa. muzeja i kulturnog nasleđa: Ovog puta učesnici su bili iz ključne teme, potencijali i muzeja Hrvatske i Slovenije, izazovi. Poziv iz asocijacije dok su predavači bili Gaël de Evropa Nostra ponovljen je Guichen, počasni predsednik u junu, kada je na konferen- ICCM (International Commi- ciji Kulturno nasleđe vredi tiee of the Conseravation of Jugoistočnoj Evropi, Goran- Mosaics), Jana Šubic Prislan, ka Horjan istakla mogućno- konzervator keramike iz Slo- sti koje se pružaju muzejima venije i Veljko Džikić, kon- da zajedničkim projektima zervator Centralnog instituta prevaziđu prepreke i omo- za konzervaciju iz Beograda. icom srbija 21 MEĐUNARODNA SARADNJA Srpsko-kineski filmski most Potpisivanjem Memoranduma o saradnji između Kineskog filmskog muzeja i Jugoslovenske kinoteke 18. oktobra počela je, slobodno se može reći, nova era u muzealizaciji filmske umetnosti u našoj zemlji, ali i u promociji domaćeg filmskog nasleđa na Dalekom Istoku

Tekst: Milja Stijović / Fotografije: Jugoslovenska kinoteka irektor Kineskog filmskog mu- Memorandum Kinoteci daje mogućnost zeja, Čen Džićiang, i direktor Muzej kineskog filma za sveobuhvatnu saradnju sa kineskim Jugoslovenske kinoteke, Jugo- filmskim institucijama koja je započeta D Muzej kineskog filma je osnovan 2005. slav Pantelić, potpisali su 18. septembra prošle godine. Ovi protokoli podrazume- u Beogradu Memorandum o saradnji, a godine kao kineski državni muzej vaju uzajamno čuvanje i promovisanje specijalizovan za film. Zgrada Muzeja zatim je u Kinoteci održan okrugli sto u filmske baštine dveju zemalja, razmenu najveća je te vrste na svetu, ima 21 organizaciji Filmskog centra Srbije, na filmskih programa, kao i učestvovanje u izložbenu salu, šest sala za projekcije, zajedničkim projektima čiji je cilj afir- kojem su učestvovali članovi kineske 140.000 predmeta u kolekciji. Muzej macija i promocija kineskog, odnosno delegacije i veliki broj srpskih filmskih je do sada posetilo više od 4.600.000 srpskog filma. autora i poslenika, kao i predstavnici domaćih i stranih gostiju, iz 50 zemalja Ministarstva kulture Srbije. Jugoslav i regija. Ivana Zečević iz Ministarstva kulture Srbije Pantelić je posebno istakao da potpisani naglasila je da ministarstvo stavlja ovu bi-

Okrugli sto u Jugoslovenskoj kinoteci

22 icom srbija JUGOSLOVENSKA KINOTEKA

Čen Džićiang i Jugoslav Pantelić su se srdačno rukovali Kineski muzealci oduševljeni nakon potpisivanja Memoranduma o saradnji postavkom u Jugoslovenskoj kinoteci lateralnu saradnju sa Kinom na vrh agende Jačanje saradnje za početak saradnje koja treba da se odvija u više pra- svojih međunarodnih aktivnosti. Zamenik vaca. „Koprodukcije su važne, ali mi smo direktora Pekinškog biroa i načelnik Ode- Za kinesko-srpske koprodukcije glavni cilj zainteresovani i za razmenu filmova, njiho- ljenja za film, Hu Dong, direktor Biroa za- je jačanje saradnje i prijateljstva, a dobit je vu distribuciju radi upoznavanja publike, dužen za radio i televiziju, Han Fangha, i za sada u drugom planu. Hu Dong je podse- zatim za razmenu televizijskih filmova i direktor Pekinške kompanije za ulaganje i tio na popularnost u Kini partizanskog filma serija, kao i za razmenu studenata filmskih razvoj, Žo Maofej, izrazili su zadovoljstvo Most i rekao: „Hoćemo da napravimo novi akademija i za redovne susrete sa kineskim zbog upoznavanja sa prijateljima u Srbiji most, da zajednički snimamo filmove. Došli filmskim profesionalcima, možda jednom koji se bave filmom, te predstavili aktuelno smo kod vas sa ogromnom nadom da ćemo godišnje u okviru Festa. Ovo je velika pri- stanje kineske kinematografije, koja je u ve- što pre početi konkretnu saradnju“. lika za nas. „Cilj okruglog stola bio je da se likom usponu. U diskusiji je učestvovalo više srpskih auto- upoznamo i sada treba raditi,“ zaključio je Boban Jevtić, direktor Filmskog centra Sr- Preko 700 filmova godišnje! ra, producenata i drugih filmskih poslenika, a direktor FCS istakao je da je ovo početak bije, jedan od učesnika diskusije. Godišnje se u Kini snimi čak 700 filmova, uz sve veću posetu publike i samim tim zarade u bioskopima, što ovu zemlju čini Izložba „112 godina drugim po veličini filmskim tržištem na svetu (iza SAD). Centar svega toga, istakli su kineskog filma” gosti, jeste Peking, u kojem je najveća kon- Srpska javnost imala je ove jeseni centracija talenata, u kojem posluje više od izuzetnu priliku da se upozna sa 4.000 kompanija koje se bave filmom i radi istorijom kineskog filma na izložbi „112 1.400 bioskopskih sala. Zahvaljujući politi- godina kineskog filma”. Ova izložba ci otvorenosti, koju vode Vlada NR Kine i Kineskog muzeja filma, koju autorski uprava Grada Pekinga, sve je više i među- potpisuje Vang Hunhua, generalna narodnih koprodukcija. Cilj koprodukcionih direktorka pekinškog Rakursa, projekata su filmovi koji će istovremeno biti kompanije za filmsku i televizijsku kvalitetni, prijemčivi za publiku i ostvariti kulturu, deo je inicijative Jedan pojas – ekonomsku dobit, objasnili su kineski film- Jedan put, koju je podržao predsednik ski poslenici. Gosti iz Kine su istakli da je za Si Ðinping u cilju promocije kineskog koprodukcije ista procedura kao za snima- filmskog stvaralaštva u svetu. Kineski nje domaćeg kineskog filma, počev od odo- muzej filma putuje od 2015. godine sa bravanja projekta od strane nadležnih, zatim ovom izložbom širom planete koristeći sklapanja finansijske konstrukcije, preko film kao svojevrsno sredstvo kulturne izbora ekipe koja će raditi, do dogovora o diplomatije. podeli zarade. icom srbija 23 NAGRADE MUZEJ JUGOSLAVIJE

Ruska avangarda ukratko Muzej Jugoslavije dobitnik je prestižnog evropskog priznanja Museums in short 2017 za najbolji video na temu aktivnosti muzeja

Tekst: Sara Sopić / Fotografije: Muzej Jugoslavije okviru međunarodnog takmičenja Neda Knežević, direktorka Muzeja Museums in short, čiji su organizatori Jugoslavije, prima nagradu za Evropska Akademija muzeja (EMA), U najbolji muzejski film Fondacija muzeja Breše, Muzej industrije i rada iz Breše i ICOM Italije, prestižnu nagradu za najbolji muzejski film dobio je Muzej Jugoslavije iz Beograda za film o izložbi Ru- ska avangarda u Beogradu. U konkurenciji četrdeset muzeja iz celog sveta, petočlani žiri izdvojio je film Muzeja Jugoslavije na osnovu dva kriterijuma: kvaliteta filmske produkcije i doprinosa savremenoj muzejskoj interpretaciji. Film Ruska avangarda u Beogradu nastao je kao deo istoimenog projekta implementira- nog 2015. godine povodom obeležavanja sto godina od nastanka Crnog kvadrata, remek dela Kazimira Maljeviča u Muzeju Jugoslavi- je. Okosnica projekta bila je gostujuća izložba centskom kućom Domino. Rad na filmu zah- zatim se fokusira na konstruktivizam nastoje- autorki Ane Pahomove i Faine Balahovske. tevao je konstantu komunikaciju kustosa, koji ći da predstavi glavne ideje ovog pravca. Kul- Izložbu su činili radovi koji obuhvataju skoro su kreirali sadržaj videa uz brigu da dela budu minaciju filma predstavljaju animirani likovi sve pravce ruske avangarde - futurizam, su- interpretirana na odgovarajući način, sa timom preuzeti sa skica kostima Sergeja Ejzenštajna, prematizam, konstruktivizam i funkcionali- koji je, razvijajući 3d animaciju, nastojao da rađenih za predstavu Magbet, pa se ovom te- zam, velikog broja različitih umetnika među utiče na kustose kako bi sadržaj u što većoj atrskom pozornicom film i završava. Film je kojima se izdvajaju imena poput Vasilija Kan- meri bio zabavan i razumljiv najširoj publici. premijerno prikazan na svečanom otvaranju dinskog, Aleksandra Rodčenka, Ivana Kljuna, izložbe a odmah zatim bio je dostipan na you- Koncept videa osmišljen je tako da predstavi Aleksandra Arhipenka, Aleksandra Vesnina, tube kanalu Muzeja. osnovnu ideju različitih umetničkih pravaca u Ljubov Popove ali i Kazimira Maljeviča, koji okviru ruske avangarde kroz animaciju dela Dobijanjem prve nagrade za film koji je pra- je na beogradskoj izložbi predstavljen delima koja su činila beogradsku izložbu, ali i najzna- tio izložbu Ruska avangarda u Beogradu, primenjene umetnosti. čajnijih radova iz produkcije ovog pokreta. Muzej Jugoslavije se našao među najprestiž- Ideja za nastanak filma javila se kada je tim Polaznu tačku filma predstavlja scenografi- nijim muzejskim ustanovama u svetu koje kustosa iz Muzeja Jugoslavije dobio zadatak ja postavke “Poslednja futuristička izložba ulažu velike napore i sredstva u produkciju da oživi gostujuću postavku, dodatnim sadr- 0.10“ na kojoj je Crni kvadrat izložen po prvi video materijala. Muzejski film sastavni je žajem. Dodatni sadržaj obuhvatao je seriju put. Scenografija u formi dva ukrštena zida sa deo savremenih izložbenih postavki, moćno pratećih programa, dečiji program, studentska mestom za kvadrat zadržana je tokom celog sredstvo u muzejskoj edukaciji, ali i promo- vođenja kroz postavku kao i produkciju filma. filma kao platno na kome se odvija dalja ani- ciji muzejskih programa. Lokalna muzejska Film je osmišljen u formi 3d animacije a kako macija. Prvi deo filma tretira fenomenuvođe - praksa je, s druge strane, tek stidljivo zagazila je produkcija ovakvog filma izuzetno zahtev- nja geometrizacije u likovni izraz kroz ani- u ovo polje, pa je time ovo priznanje jednom na, Muzej je uspostavio saradnju sa produ- maciju dela Ivana Kljuna i Klimenta Redka, muzeju u Srbiji još značajnije. 24 icom srbija PROJEKTI OUTINGS Murali inspirisani umetničkim nasleđem Uzbudljiva priča o odluci jednog umetnika da „oslobodi” slike iz muzeja i njihovu lepotu podeli sa ljudima širom sveta, među kojima su i mnogi koji verovatno nikada ne bi posetili muzej

Tekst: Jelena Ognjanović / Fotografije: Galerija Matice srpske

riča o Outings projektu počinje 2014. godine kada se Žilijen de Ka- Pzabjanka prvi put susreo s portretom gospođice Rivijer na slici Žan Ogista Do- minika Engra, postavljenoj u jednom ćoš- ku u pariskom Luvru. „Bila je lepa. Delovala je izgubljeno i ne- srećno okružena ostalim velikim slikama. U meni se probudio prinčevski poriv: že- leo sam da je probudim i oslobodim rama i muzeja,” kaže umetnik. Od tog prvog kolažnog murala, francu- sko-korzikanski umetnik de Kazabjanka nastavlja svoju misiju i „oslobađa” na sto- tine slika širom sveta. Ovu globalnu par- ticipativnu akciju pod nazivom Outings realizovao je u Francuskoj, Sjedinjenim Američkim Državama, Švajcarskoj, Bel- giji, Nemačkoj, Japanu, Indiji, a sada i u Srbiji. Zahvaljujući Francuskom institutu u Srbiji, Upravi za kulturu grada Novog Sada i Galeriji Matice srpske, na fasada- ma Beograda i Novog Sada su se tokom leta ove godine pojavili kolažni murali sa umetničkim delima poznatih srpskih umetnika iz kolekcije Galerije. Umetnik je odabrao sliku Žena sa crvenim šalom Pa- nja na ulice gradova. Verujući u angažman aplicirali u vidu kolažnog murala na fasade u vela Đurkovića i u vidu kolažnog murala građana tokom ovog procesa, u Beogradu Beogradu i Novom Sadu. Na taj način, uče- je postavio na fasadu jedne zgrade u ulici i Novom Sadu su organizovane radioni- snici radionice koji su do tada bili pasivni Marijane Gregoran, na beogradskoj opštini ce kako bi se podstaklo stanovništvo da se posetioci postali su aktivni učesnici u proce- Palilula, dok je u Novom Sadu izradio mo- poveže sa zbirkama svojih muzeja. Na ra- su stvaranja nove interpretacije umetničkog tiv sa slike Anđeo mira I, Stevana Aleksića dionicama u Galeriji Matice srpske su se dela. Muralima de Kazabjanke, kao i onim na fasadi zgrade sa pogledom na kej. razmenjivala iskustva i interpretirala umet- manjim, nastalim na radionicama, stvorena Međutim, umetnik radi puno više od pukog nička dela na različite načine, da bi na kraju je neobična veza između čovekovog sva- odabira slike iz muzeja i njegovog prenoše- učesnici izabrali po jedno delo, čiji su motiv kodnevnog prostora i kulturnog nasleđa.

„Bila je lepa. Delovala je izgubljeno i nesrećno okružena ostalim velikim slikama. U meni se probudio prinčevski poriv: želeo sam da je probudim i oslobodim rama i muzeja”

icom srbija 25 KREATIVNA EVROPA Muzeji korak bliže mladima Tinejdžeri predstavljaju onu ciljnu grupu koju bi svaki muzej želeo u svom prostoru. Istovremeno, oni su najmanje zainteresovani za muzej i njegove sadržaje. Ovo saznanje je bilo povod za nastanak projekta Kreativne Evrope Hear me. Bringing youth and museums together, koji je okupio internacionalnu ekipu muzejskih edukatora sa jednim ciljem – približiti muzej mladima

Tekst: Jelena Ognjanović, Miroslava Žarkov / Fotografije: Galerija Matice srpske

ako približiti muzeje mladim ljudi- la tema projekta – kako se ključna pitanja Više od 700 radionica za 8000 ma bilo je pitanje koje su postavili današnjice poput migracija stanovništva, srednjoškolaca muzejski edukatori Narodne galeri- „odliva mozgova”, sukoba, rodnih uloga i K Od novembra 2016. do oktobra 2017. go- je Slovenije, Umetničko-istorijskog muzeja uloge porodice u društvu mogu posmatrati u Beču i Galerije Matice srpske ujedinjeni kroz prizmu umetnosti nastale od 4. veka dine u Narodnoj galeriji Slovenije, Umet- na projektu Kreativne Evrope HearMe. pre nove ere, pa sve do moderne umetno- ničko-istorijskom muzeju u Beču i Galeriji Bringing youth and museums together. Do- sti 20.veka. S druge strane, u pronalaženju Matice srpske je održano preko 700 radi- sadašnja iskustva ukazivala su na problem načina da osmišljene teme budu sprovedene onica u kojima je učestvovalo oko 8.000 nezainteresovanosti mladih za ustanove u radionice specijalizovane za mlade, pomo- srednjoškolaca. Međutim, sva tri muzeja kulture i umetnost uopšte, te je ovakav stav gao je četvrti parnter projekta Danijel Vajs, imala su različita polazišta – razlikovali podstakao muzejske edukatore da razmis- odnosno njegova organizacija Društvena su se u pogledu zbirki, publike i stručnih le na koji način se umetnička dela, koja se inovacija – društveno preduzetništvo iz Špa- timova. Svaki muzej je pronašao jedinstve- čuvaju u muzejima, mogu učiniti bliskim i nije. U saranji s njim, muzejski edukatori su na rešenja za realizaciju svojih radionica, a razumljivim mladima. Pre svega, bilo je po- dizajnirali radionice koje se zasnivaju na partneri na projektu su ovaj osećaj raznoli- trebno sagledati koje su teme danas važne metodologiji BRICKme, odnosno metoda- kosti doživeli kao posebnu vrednost koja je mladima, a potom ih povezati sa umetnošću ma Lego® Serious Play®, Desing Thinking, služila kao osnova za razmenu ideja i uza- u prošlosti. Na taj način otvorena je centra- Gamification i Open art dialogue. jamnu inspiraciju.

26 icom srbija HEAR ME. BRINGING YOUTH AND MUSUEM TOGETHER

U Galeriji Matice srpske realizovane su dve vrste radionica koje su se na različit način ba- vile temom migracija u lokalnoj sredini. Ideja je bila da se mladi suoče s pitanjima - koje su posledice odluka koje mladi donose napušta- jući svoju zemlju u potrazi za boljim životom i obrazovanjem, i kako vizuelni mediji utiču na mišljenje i stavove mladih o migracijama u prošlosti i sadašnjosti. Život Bogdana Šuputa i njegova dela Carinska ulica, Gradsko dvorište u Parizu i Kafana u Parizu iz kolekcije Galeri- je Matice srpske bili su inspiracija za diskusiju o tome šta za mlade predstavlja njihov dom, a šta odlazak u neku novu sredinu. Poučeni ži- votnim putevima ovog novosadskog slikara i njegovim osećanjima prenetim na platna, mladi su svoja razmišljanja na temu predstavljali kroz modele od Lego® kockica, i tako „skla- pali”, „rastavljali” i „izlagali” svoje stavove. Oleografija čuvenog dela Paje Jovanovića Se- oba Srba kao i priča o dve različite verzije ove slike, bile su osnova za razgovor na temu moći vizuelnih medija i poruka koje nose. Posma- trajući dve verzije slike i prikazane ličnosti, učesnici su razmišljali o osećanjima ljudi koji napuštaju svoje domove, a potom ih predstavljali kroz modele od Lego® kockica. Poredeći slike i Lego® modele sami su dolazili do za- ključka da se dvema slikama postiže različita poruka o istom istorijskom događaju. Na taj način su bili podstaknuti na diskusiju o mani- pulaciji putem medija o migrantskom pitanju, i o tome koliko oni smatraju da mediji utiču na fomiranje njihovog mišljenja i shvatanja ovog društvenog problema. Igra kao sredstvo bolje komunikacije Nova metodologija i nove teme uticali su na pozitivno mišljenje srednjoškolaca o muzejima. Drugačije uređen prostor muzeja za radionice, kao i drugačija podela uloga u grupi omogućili su neposredniju atmosferu. Uvi- đajući da će se „igrati” s Lego® kockicama, učesnici su se vidno obradovali i često ih spon- tano uzimali i slagali. Nova metodologija rada omogućila je i da se srednjoškolci tokom radionice postepeno otvaraju jedni ka drugima i razvijaju diskusiju. Pokazalo se da je mladima izuzetno važno to što ih neko pita za mišljenje i stav. Takođe, ideja da se u radionicu uključe popularna umetnička dela čije su interpretacije već poznate, značila je da će nov način njihovog sagledavanja imati još bolji efekat. Kroz radionice nije samo razgovarano o umet- Međunarodni nicima i njihovim radovima, već je otvorena tim projekta HearMe mogućnost njihovog drugačijeg posmatranja. u anketnom listiću: „Mogao sam da osećam, Zajedno su napravili iskorak u programskim Srednjoškolci su u muzej doneli posebnu razmišljam, stvaram i naučim ne samo nešto aktivnostima za mlade, na kreativan način energiju, a svojim entuzijazmom podstakli o umetnosti nego i o sebi.“ muzejske edukatore da na drugačiji način po- osmislili i realizovali radionice, priredili mu- smatraju umetnost. S druge strane, radionice Na kraju, projekat HearMe je spojio tri muze- zejski priručnik na četiri jezika, i organizovali su mladima ponudili novo i drugačije iskustvo ja i nevladinu organizaciju u grupu stručnjaka završnu konferenciju za muzejske edukatore u muzeju, koje je jedan od učesnika i iskazao i prijatelja s različitim iskustvima i znanjima. širom sveta kako bi preneli stečena iskustva. icom srbija 27 MANIFESTACIJE Nepresušni izvor inspiracije Prvi Etnology fest održan ove jeseni u Muzeju nauke i tehnike i Etnografskom muzeju pokazuje da muzealci i savremeni preduzetnici mogu zajedničkim snagama da naprave izuzetno zanimljive programe

Tekst: Aleksandra Ivković / Fotografije: SueprStar Culture redinom oktobra tekuće godine agencija SuperStar Culture je u saradnji sa Mu- Szejom nauke i tehnike i Etnografskim muzejom organizovala prvi Etnology Fest. Ova zanimljiva, međunarodna manifestacija, koju autorski potpisuje Goga Grubješić, u fokusu ima bogatstvo kulturnog nasleđa kao nepresušni potencijal i u tradicionalnom, ali i u najsavremenijem smislu. Koristeći različite forme komuniciranja nasleđa Etnology Fest je u period od 13 do 15. oktobra, za svega tri dana, publici prikazao čitav niz sadržaja. Od predavanja i izložbi, preko radionica i filmskih projekcija, do dinamičnih panela i ek- skluzivnih modnih revija. Poseban naglasak na nematerijalno kulturno nasleđe, a pre svega tradicionalno narodno stvaralaštvo, u sprezi sa modernim dizajnom, dali su ovoj mladoj manifestaciji jasno definisan lik i karakter. Prvi Etnology Fest svečano je otvoren u Muzeju nauke i tehnike revijom Ethno Cou- ture “Kolo”, u okviru koje su predstavljene ručno rađene narodne nošnje, plod vizije i ukusa anonimnih, a neprevaziđenih umetnica iz naroda. Ova ekskluzivna revija originalnih kostima, svojevrsni omaž sedmoj deceniji rada Ansambla narodnih igara i pesama Sr- bije “Kolo”, jedinstveni je pokazatelj koliko je narodno stvaralaštvo u najboljem smislu te reči uvek aktuelno i inspirativno. Publika je u nastavku manifestacije imala priliku da vidi izložbu radova Etno mreže, a posebnu pažnju su privukla predavanja. Kustos Muzeja primenjene umetnosti, Bojana Popo- vić, je govorila o radu Aleksandra Joksimovi- ća, prvog domaćeg kreatora koji se proslavio kolekcijama inspirisanim srpskom tradicijom. Marija Miloš iz Muzeja afričke umetnosti predstavila je odevanje plemena Masai. Sirogojno Etnology by Filip Maksimović naziv je revije kojom je ugledni domaći stilista pokazao kako su čuveni Sirogojno džemperi u najboljem smislu te reči večni i nosivi uz moderne haljine poznatih srpskih dizajnera - Revija Ethno Igora Todorovića, Saše Milojkovića, Suzane Couture "Kolo” Perić, Ive Stefanović, Marije Tarlać, Jelene u Muzeju Blečić, Dragane Ognjenović, Ines Janković, nauke i tehnike Magnet Boho (Milena Gojković i Filip Mak- simović) i Milene Zevu.

28 icom srbija ETNOLOGY FEST 2017

Ovacije Crvenom Dioru - Slavi Zajcevu u Etnografskom muzeju

Zemlja u fokusu, specijalni gost prvog Etno- aktuelnu temu su vodili: msr Tamara Ognje- Zajcev je beogradskoj publici prikazao speci- logy Festa bila je ove godine Rusija. Iz ove vić, direktorka Artis centra, potpredsednica jalnu kolekciju Izvori koja predstavlja presek velike, kulturno bogate zemlje, domaćoj pu- Nacionalnog komitetea ICOM Srbija, dr njegovog tridesetogodišnjeg stvaralaštva. blici su se svojim tradicionalnim obredima, Jasna Jovanov, upravnica Spomen-zbirke Izvori na reprezentativan način pokazuju maj- živopisnim kostimima i unikatnim nakitom Pavla Beljanskog, Veselin Simonović, di- storstvo Zajceva da objedini motive narodne predstavili majstori narodnog stvaralaštva rektor dnevnih novina “Blic”, Jelena Blečić, umetnosti sa zahtevima savremenog modnog Jakutija (Saha Republika). Posebno je bilo docent Fakulteta savremenih umetnosti i dizajna. Poseban kvalitet ovog postupka po- zanimljivo čuti kako sa generacije na gen- Robert Čoban, predsednik UO Color Press drazumeva korišćenje tradicionalnih zanat- raciju prenose tradicionalne veštine i znanja grupe. skih tehnika u obradi tekstila i pratećeg ak- čuvajući na taj način svoj kulturni identitet. sesoara, što Slavu Zajceva čini svojevrsnim Prvi Etnology fest svečano je zatvoren eksklu- A, koliko je u modernom svetu pod stalnim čuvarom starih umetničkih zanata. pritiskom globalizacije teško sačuvati kul- zivnom revijom najpoznatijeg ruskog kreato- turni identitet, bilo je reči na specijalnom ra, Slave Zajceva, u Etnografskom muzeju u Beogradska publika je ovacijama pozdravila Etnology panelu pod nazivom Uloga medija Beogradu. Slava Zajcev se u svetu proslavio završni program prvog Etnology festa, koji je u promociji kulturnog nasleđa, koji je orga- kolekcijama inspirisanim ruskim motivima. ponudio zanimljiv model saradnje na relaciji nizovan u saradnji sa Color Press grupom. U eri Hladnog rata je kreirao modu za politič- muzej, preduzetništvo i civilni sektor, koji bi Izuzetno zanimljiv razgovor, koji je mode- ku i kulturnu elitu nekadašnjeg SSSR-a zbog uz malo truda svih zainteresovanih aktera mo- rirala Marina Kosanović, na ovu, više nego čega je na zapadu dobio nadimak Crveni Dior. gao da zaživi na duže staze.

Panel o ulozi medija u promociji nasleđa (sleva nadesno): Robert Čoban, Veselin Simonović, Jelena Blečić, Marina Kosanović, Jasna Jovanov i Tamara Ognjević icom srbija 29 MUZEOLOGIJA Dobar muzej, na putu da (ponovo) bude izvrstan Gde je Kolonijalni Vilijamsburg u globalnoj mreži muzejskih praksi kao najveći i najznačajniji living history muzej na svetu i da li je toliko izvrstan kao što to je bio ili bi trebalo da bude?

Tekst i fotografije: Nikola Krstović olonijalni Vilijamsburg je… ogro- man! Revoluconarni grad, kako Tomas Džeferson Kglasi jedan od njegovih zvaničnih naziva, čine Trgovački skver, Palata guver- nera i Kapitol sa 88 originalnih građevina i oko 300 rekonstruisanih objekata, među kojima su zanatske radnje, prodavnice, krčme i taverne, nekoliko hotela. Oko 3000 zapo- slenih i približno 400 interpretatora je an- gažovano u ovom jedinstvenom gradu-muzeju unutar kojeg postoje i dva „klasična“ muzeja, Rokfeler biblioteka, istraživački centar, IT sektor i uslužne delatnosti, među ostalim odeljenjima. Svakodnevno se odvija 30 najavljenih i minimum još toliko nena- javljenih programa. Publika se angažuje u najrazličitijim programima – od stručnih vođenja, preko detektivskih igri, do naročito dizajnirane zabave, radionica i svakovrsne primene modernih tehnologija. Ovo je me- na razvoj lokalne zajednice i turizma iako je na nacionalnom nivou, ali i proteste na sa- sto na kojem se kroz angažman glumaca-in- zapravo definisan kaoliving history muzej. mom događaju - divna slika za zagovornike savremene, nove „nove“ i radikalne muzeo- terpretatora upoznaju poznate istorijske lič- Revolucionarna teatarska logije! „Imovina“ koja je „prodata na aukciji nosti poput Džordža Vašingtona i Tomasa zaostavština Džefersona, kao i one ne tako poznate, ali sastojala se od zemlje i četiri roba“. Sve što značajne za Virdžiniju, Vilijamsburg i ra- Pre 23 godine na stepeništu istorijske Ve- se znalo o njima bila su imena. O aukciji zvoj američkog društva uopšte. Kolonijalni derburn taverne, izveden je (istina – samo koja je u istorijskim okolnostima održana da Vilijamsburg je bez problema prigrlio prin- jednom) igrokaz koji je, čini se, brendirao bi se namirili dugovi bivšeg vlasnika, očito cipe eko i ekono-muzeologije, sociomuze- muzej do danas. Aukcija ili Prodato, naziv se znalo mnogo više. Dokumenta ne govo- ologije, kulturnog pejzaža i uticaja nasleđa je igrokaza koji je izazvao ozbiljne debate re jednako o svima, ali muzej ima moć da činjenice naglasi na drugačiji način. Dakle, da ispravi greške! Program je predstavljao suočavanje sa mračnom prošlošću, ali i veoma sumorno oslikavanje globalne savremene realnosti – od institucionalnog problema jedne nacije do globalnog problema rasizma i još uvek očite nejednakosti među ljudima, i dalje prisutne trgovine ljudima, ropskog rada, obespravljenosti... Preko „muzejskog Rubikona” - teatar kao ekskluzivni interpretativni kanal Da pitanje ropstva još uvek traumatizuje, ali i da postoji očita potreba da se osvetle ta- mni uglovi istorije, svedoče brojni programi koji oslikavaju život preko polovine popula- cije u prestonici kolonijalne Amerike u 18. veku: Promena stiže sa Goanom Pamfletom - o baptističkom svešteniku robu, Šta donosi budućnost? - drama o iščekivanju aukcije Put ka iskupljenju robova na kojoj će majka biti razdvojena od 30 icom srbija KOLONIJALNI VILJEMSBURG

Frule i bubnjevi

dece, Vera, nada, ljubav - o želji da se saču- va emotivna veza, ali i pobegne u slobodu, Moja priča, moj glas - serijal monodrama o običnim ljudima i njihovom viđenju revolu- cije i borbe za nezavisnot, Savršen ukras - o komplikovanom odnosu vlasnice i ropkinje, i mnogi drugi u formi interpretacije u prvom licu. Najupečatljiviji je Put ka iskupljenju, koji nije jednosmerna teatarska interpretacija. Teško je objasniti šta je Iskupljenje u dram- skom smislu, baš kao što je teško shvatiti i sam koncept i razmere procesa iskupljenja u stvarnom životu. Zbog paralelnih narativa, ali i njihovog mešanja, nema mnogo prostora za razmišljanje – jednostavno se morate prepustiti. Ali su zato emotivno-saznajni ak- centi savršeno i bezuslovno vezuju gledao- ca za stolicu. Šest glumaca gradi dvanaest Savršeni ukras likova: šest istorijskih i šest stvarnih – same sebe. To su, dakle, biografije, koliko i auto- To je jedna pristojna praksa koju treba ra- Deklaracija o ljudskim pravima bila je veliko biografije, to su povesti koliko i ispovesti. zumeti u njenom viktorijanskom značenju. dostignuće epohe prosvetiteljstva, ali šta sa Prelazi iz „sebe“ kao lika u lik koji se igra Ali, Kolonijalni Vilijamsburg je izvanredan novim oblicima sloboda? Tako se posetioci su toliko suptilni da se hronologije i istorije „proizvod” imajući u vidu veličinu, strukturu mogu povezati sa istorijski spornim narativi- spajaju. Prošlost postaje relevantna koliko i organizaciju. U smislu savremenog vrhun- ma na ideološkom nivou samo zato što su oni i sadašnjost, a vrednosti i značenja se ne skog muzeja i baštinskih praksi on je, kao i istorijski. Na ličnom nivou gubimo tu vezu gube uz put. Put ka iskupljenju je i drama svaki „mutant-muzej“, nacionalni projekat – jer ona ne afektira naše umove i emocije u ak- i art-performans, i teatar i rijaliti, i slika i prosečan. S druge strane ima i „savršen” ali- tuelnoj stvarnosti. Stoga rečenica jednog od pokret. Kolonijalni Vilijamsburg na svom bi – bavi se određenim istorijskim periodom redovnih posetilaca najbolje opsuje Koloni- kvalitativnom vrhuncu u ovom trenutku – koji se završio pre dva veka. A ta istorija je jalni Vilijamsburg: “To je muzej za ljubitelje pomeranje granica i dometa performativnih gotova, kao što je „petnaestominutna zvez- istorije”. Naravno, tržište ljubitelja istorije je interpretacija. da” Frensis Fukujama primetio pre nekih 25 veliko, ali to nije ono na čemu bi trebalo da se Relevantnost i „revolucionarnost” godina. Čini mi se da Kolonijalni Vilijams- zasniva muzejska izvrsnost u 21. veku. burg nije – igra na sigurno i u zoni komfora Gde je Kolonijalni Vilijamsburg u global- – ropstvo je istorijska stvar kojom se treba Tekst je jedan od rezultata nagradne sti- noj mreži muzejskih praksi kao najveći i baviti i sa kojom se mora suočiti, ali ne i sa pendije Fondacije Kolonijalni Vilijams- najznačajniji living history muzej na svetu? njegovom sadašnjom mutacijom - rasizmom. burg i EXARC/ICOM. icom srbija 31 ICOM NAGRADE PUBLIKACIJA GODINE Pomeranje granica kulture Kako politički lider koji razume važnost umetnosti može da oblikuje novi sistem vrednosti polazište je knjige Mona Liza i Supermen. Džon Kenedi i „Nova granica” kulture, koja je dobila nagradu ICOM-a Srbije za najbolju publikaciju 2016. godine

Tekst: Tijana Palkovljević Bugarski / Fotografije: Galerija Matice srpske

ublikacija Mona Liza i Supermen. skom usavršavanju na Univerzitetu Kali- u literaturi i arhivskoj građi, upotpunila je Džon Kenedi i „Nova granica” kul- fornije u Berkliju i Univerziteta Teksasa u analizom umetničkih dela Kenedijeve epo- Pture nije uobičajena muzejska publi- Ostinu. Prateći razvojni put Džona Kene- he. Tako je nastala knjiga atraktivna za či- kacija. Ona je nastala u interakciji Galerije dija, ona je, analizurajući njegovu kulturnu tanje ne samo istoričarima umetnosti, već Matice srpske i dr Simone Čupić, profesor- politiku kroz prijeme i izložbe koje je or- i širokom krugu čitalaca. Upravo u tome ke na Katedri za Istoriju umetnosti. Nakon ganizivao, umetnike koje je pozivao u Belu leži snaga ove publikacije. Ona eksplicitno uspešno realizovanog predavanja prof. Ču- kuću i podržavao, i konačno govore kojima ukazuje na to koliko odnos prema kulturi i pić, Galerija je odlučila da rezultate njenih se obraćao naciji, pokazala jednog druga- umetnosti može dovesti do promene svesti istraživanja publikuje u formi knjige i s tim čijeg Kenedija spremnog da pomeri „Nove i boljeg vrednovanja kulture. Stoga je njen pokrene novu ediciju u svojoj izdavačkoj granice” kulture. značaj kao muzejskog izdanja veći. Ukazi- delatnosti s nazivom „Umetnost i istorija”. vanjem na takve primere uspešne kulturne Uz brojni ilustrativni materijal – fotografije diplomatije i politike kroz svoju izdavačku Studija profesorke Čupić kojom je ukazala i reprodukcije umetničkih dela i prepisku delatnost muzej preuzima aktivnu ulogu u na ideje kulturne politike koju je Džon Ke- originalnih govora Čupićeva donosi i jednu društvu dajući smernice kako država, poli- nedi sprovodio tokom svog predsedničkog ličnu notu tumačenja njegovih postupaka i tičari i donosioci odluka mogu da doprinesu mandata, nastala je kao rezultat posveće- opredeljenja zasnovanu na dobrom pozna- njenom boljem vrednovanju i pozicionira- nih istraživanja po arhivima, bibliotekama vanju literature i obilasku svih važnih me- nju kulture i umetničkog stvaralaštva. i muzejima tokom boravka na postdoktor- sta njegovog životnog puta. Utemeljenost 32 icom srbija NOVA MUZEOLOGIJA PUBLIKACIJE Kulturno nasleđe između konflikta i pomirenja Studija dr Višnje Kisić Upravljanje disonantnim nasleđem. Obećanja i realnost odabranih kulturnih politika nije samo sveobuhvatna analiza osetljivih tema kada je reč o postjugoslovenskom nasleđu Zapadnog Balkana, već i jedinstveni priručnik za generacije muzeologa i heritologa koje tek dolaze

Tekst: Tamara Ognjević „Pitanje kako upravljamo diso- potencijala tradicionalnog pri- nantnim nasleđem neodvojivo stupa nasleđu da pokrene proce- je od pitanja prevencije, medi- se pomirenja i dijaloga nasuprot jacije i razrešenja konflikta,“ Governing nesumnjive moći baštine kada je zapisaće u jedinstvenoj studiji reč o oblikovanju kulturnog, a o disonantnom nasleđu u svetlu pre svega nacionalnog identiteta, nove muzeologije, dr Višnja Ki- Heritage i kolektivnog pamćenja. sić, koja je upravo za ovo svoje Razmatrajući četiri studije slu- istraživanje 2013. godine dobila Dissonance čaja u čijem fokusu su kreiranje prestižnu nagradu za istraživanje zajedničkog nasleđa (transna- kulturne politike (Cultural Policy Promises and Realities of cionalna nominacija stećaka na Research Award), koju dodelju- Selected Cultural Policies Uneskovu listu svetske bašti- je Evropska kulturna fondacija. ne), zajedničke istorije (projekat Nagrada podrazumeva i sredstva Imagining Balkans), muzealiza- da se istraživanje publikuje, pa cije Jugoslavije i njenog nasleđa je dragoceno delo ove mlade i (Muzej Jugoslavije) i dokumen- hrabre naučnice koja je odabrala tovanja rata i represije (Docu- „neudobni“ prostor konfliktnog menta – Centar za suočavanje Balkana za preispitivanje tradici- s prošlošću), Višnja Kisić uka- onalnih muzeoloških praksi eva- zuje na dinamično pluralistič- luacije i interpretacije kulturnog ko nasleđe i inkluzivni diskurs nasleđa, objavljeno u prvoj polo- nasleđa kao platformu i metod vini 2017. godine. koji će omogućiti suočavanje sa Studija Upravljanje disonantnim Višnja Kisić potencijalno konfliktnom priro- nasleđem. Obećanja i realnost dom kulturnog nasleđa i na Bal- odabranih kulturnih politika nije kanu, ali i mnogo šire, odnosno štivo koje ostavlja ravnodušnim procesima u kojima nasleđe, čitaoca odraslog na tradicional- CULTURAL POLICY RESEARCH AWARD 2013 sagledano u kontekstu u kojem noj muzeologiji. Posebno kada se je nastajalo, postaje sredstvo ko- ima u vidu da je nastala u postrat- munikacije i boljeg razumevanja nom, traumatičnom periodu u ko- među zainteresovanim akterima. jem se Jugoslavija, a sa njom i interpretacija Nabavite knjigu Kada ugledni muzeolog i jedan od vodećih kulturnog nasleđa, utemeljena na etatističkoj besplatno! svetskih stručnjaka u komuniciranju nasle- kulturnoj politici koja je nekoliko decenija đa, profesor Tomislav Šola, zapazi da studi- nastojala da kreira novi, zajednički kulturni Knjiga dr Višnje Kisić Governing ja Višnje Kisić predstavlja jedinstveni uvid identitet, raspala u param parčad. Suočava- Heritage Dissonance može se u pdf u ambivalentnu prirodu kulturnog nasleđa, jući se sa višedecenijskim političkim i ideo- formatu preuzeti besplatno na linku: koja će bez najmanjeg problema naći mesto loškim interpretacijama kulturnog nasleđa, te https://static1.squarespace.com/ u biblioteci objektivnih i dobronamernih sagledavajući nasleđe kao platformu za po- static/526e5978e4b0b83086a1fede/ muzealaca i heritologa, te kreatora kulturne mirenje i ujedinjenje, ali i kao prostor nerazu- t/58936a1ebe6594e509d0 politike i kulturne diplomatije, čini se da je mevanja i sukoba, Višnja Kisić nepristrasno ae85/1486055987606/Governing_ važno napomenuti – ovo je štivo samo za one preispituje muzeološke teorije, međunarod- Heritage_Dissonance.pdf koji su spremni da, bez srdžbe i pristrasnosti, no prihvaćene koncepte kulturnog nasleđa Ili naručiti besplatno preko sajta otvore vrata budućnosti na temelju plurali- i kulturne politike i prakse diljem zapadnog Evropske kulturne fondacije: http:// stičke analize prošlosti. To je jedini način da Balkana, osvetljavajući prednosti, ali i izazo- www.culturalfoundation.eu/library/ ne ponavljamo iste greške, a u tom smislu ve kulturnog pluralizma. Posebna vrednost cpra-2013 studija Višnje Kisić predstavlja jedinstveni ove studije leži u sagledavanju nedostatka vodič za put kojim se ređe ide. icom srbija 33 ICOM KONFERENCIJE DEMHIST/CECA Da li se dovoljno trudimo? Dva ICOM-ova međunarodna komiteta na godišnjoj konferenciju u Londonu pokazala su koliko je važno ukrstiti različite pristupe kada je reč o muzejskim projektima i programima. Posebno kada je u pitanju muzealizacija privatnog života – nove sfere u fokusu zaštitara

Tekst i fotografije: Milja Stijović rofesionalno interesovanje za muzeologiju, muzealizaciju privatnog Pživota, kuća muzeja, i teoriju kolek- cionarstva bio je povod za odlazak na go- dišnju konferenciju ICOM-ovog DEMHIST komiteta za istorijske kuće. Na godišnju konferenciju DEMHIST/CECA Relevance 2017: Are we trying hard enough? u Lon- donu, otputovala sam kao dobitnik granta za mlade članove ICOM-a. Konferencija je bila podeljena u nekoliko programskih celina. Tako su predavanja održana na dve lokacije: London Tauer i palata Hempton Kort, dok je jedan dan bio rezervisan za obilaske istorijskih kuća ili kuća muzeja. U zavisnosti od interesovanja, članovi oba komiteta su mogli da izaberu jednu od dve ture koje su obuhvatale pala- tu Kensington, Muzej dizajna, kuću Lorda Lejtona ili muzej Ser Džona Souna, muzej Čarlsa Dikensa i Foundling muzej, prvo pri- hvatilište za nezbrinutu decu u Ujedinjenom DEMHIST i CECA Kraljevstvu. Na kraju obaveznog dela pro- zajedno u Londonu grama za učesnike je priređena gala večera u trpezariji Henrija VIII u Hempton Kortu, tokom koje je predstavljena izložba radova rije, Marija Balšo, bila je jedan od dva glav- aktivnosti (Sexual Offences Act 1967). na predavača. Posle izlaganja o promenama mlade umetnice Merlin, koja je ispratila Pored toga održana je godišnja skupština u izlagačkoj delatnosti koju je pokrenula svako predavanje crtežima. Posle konfe- DEMHIST-a na kojoj je izabran novi odbor. u svim Tejt galerijama, osvrnula se na tek rencije organizovan je i obilazak muzeja u Elza Rodrigez je izabrana za novog predsed- zatvorenu izložbu Queer British Ar, a koja Oksfordu tokom koje smo bili u prilici da nika komiteta, a mandat će trajati naredne tri je samo jedan od načina bavljenja ovom te- čujemo izlaganja nove direktorke Pit Rivers godine. Ostali članovi odbora su: Frenk Lu- mom od kako je UK 50 godina od donošenja muzeja, dr Laure Brokhoven, i upravnice henapesi, blagajnik; Ivon Plum, potpredsed- Zakona o dekriminalizaciji homeseksulanih Odeljenja za edukaciju Ašmolean muzeja, nik i sekretar, i Ana Kristi- Džo Rajs. na Karvaljo potpredsednik. Ideja da dva ICOM-ova ko- Posebno je interesantno miteta naprave zajedničku bilo predavanje Frenklina konferenciju pokazala se Vanjona, direktora organi- kao odlična. Članovi komi- zacije Twisted Preservati- teta CECA dali su izuzetna on, pisca knjige Anarchist’s doprinos diskusiji članova Guide to Historic House DEMHIST-a u pogledu Museums, trenutno možda razmatranja edukativnog najpoznatijeg kao autora aspekta planiranih progra- bloga na kojem piše o svo- ma. Od detaljne razrade, jim iskustvima boravka u rešavanja problema koji istorijskim kućama - mu- iskrsavaju u procesu reali- zejima na jednu noć (One zacije, do važnog segmen- Night Stand). O njegovom ta edukacije koja se može predavanju na londonskoj uvrstiti u heritološki kon- konferenciji biće više reči cept istorijskih kuća. u sledećem broju časopisa Nova direktorka Tejt gale- ICOM-a Srbija. 34 icom srbija ICOM KONFERENCIJE ICC Narativna moć odeće Godišnja konferencija ICOM-ovog komiteta za kostim, održana u Londonu u junu ove godine, ukazuje da će odevanje i moda uvek imati izvanredan značaj u prezentaciji i interpretaciji kulturnog nasleđa

Tekst i fotografije: Draginja Maskareli

odišnja konferencija ICOM-ovog seta izložbama i ustanovama. Svaka od tri te- inspirisani njegovim opusom. Sponzor izlož- Komiteta za kostim (ICOM Costume kuće izložbe u Kensingtonskoj palati, Diana: be je kompanija American Express, dok po- GCommittee - ICC) održana je od 26. Her Fashion Story, Victoria Revealed i Enli- sebnu zanimljivost u muzejskoj prezentaciji do 29. juna 2017. godine na Koledžu mode ghtened Princesses, predstavila je na različit visoke mode predstavljaju rendgenski snimci Univerziteta umetnosti u Londonu. Tema način uticajne žene iz britanske kraljevske Balensijaginih modela na kojima se vidi nji- ovogodišnje konferencije bila je Narativna porodice: princezu Dajanu, kraljicu Viktoriju, hova struktura. Posvećen pristup proučavanju moć odeće (The Narrative Power of Clothes). Karolinu od Ansbaha, Avgustu od Saks-Gota struktura istorijskog kostima i njihovoj rekon- Među 46 prezentacija iz 26 zemalja na pro- i Šarlotu od Meklenburg-Štrelica. Učesnici strukciji prezentovan je učesnicima konferen- gramu konferencije našle su se dve prezenta- konferencije imali su takođe priliku da posete cije i tokom posete londonskoj Školi istorij- cije učesnica iz Srbije: Contributions to the jednostavan i funkcionalan depo Kensington- skog odevanja. Understanding of Socialist Fashion dr Mir- ske palate u kome se deo zbirke čuva u skladu Srbija je u Ikomovom Komitetu za kostim jane Menković iz Etnografskog muzeja i To sa savremenim muzeološkim standardima. the Altar and Beyond Draginje Maskareli iz ostvarila prepoznatljivost i zapaženu ulogu, Muzeja primenjene umetnosti. Obilasku izložbe Balenciaga: Shaping Fas- zahvaljujući dugogodišnjem radu i zalaganju hion u Muzeju Viktorije i Alberta prethodila dr Mirjane Menković. Brojne kolege još uvek Takođe, Draginji Maskareli je dodeljena ovo- je detaljna kustoska prezentacija Kesi Dej- pamte posetu Srbiji tokom godišnje konferen- godišnja subvencija Komiteta za kostim za vis-Stroder. Osim Balensijaginih modela, cije Između: kultura odevanja između Istoka i učešće na konferenciji. S obzirom na to da je ovom prilikom izloženi su i modeli njegovih Zapada, koja je, u organizaciji Etnografskog njena prezentacija bila vezana za istraživanja učenika, kao i savremenih dizajnera koji su muzeja, održana u septembru 2011. godine. dr Bojane Radojković, Prateća manifestacija kustosa i dugogodišnje konferencije, Mesec direktorke Muzeja pri- odevanja u Srbiji, oku- menjene umetnosti u pila je tada 20 kulturnih Beogradu, koja su spro- institucija iz Beograda vedena početkom šez- i Novog Sada, koje su desetih godina prošlog realizovale 27 izložbi veka u Boki Kotorskoj, posvećenih modi i ode- značajnu stručnu pomoć vanju. Ova konferencija pružila joj je ovom pri- bila je snažan podsticaj likom i predsednica Iko- muzejima u Srbiji da ma Crne Gore, mr Mile- nastave sa prezentaci- va Pejaković Vujošević. Balensijaga u jom modnog nasleđa, Program londonske kon- Viktorija i Albert za koje publika redovno ferencije uključivao je i muzeju u Londonu pokazuje veliko intere- nekoliko studijskih po- sovanje. icom srbija 35 KONFERENCIJE KERAMIKA I NJENE DIMENZIJE Između prošlosti i budućnosti Muzej primenjene umetnosti i Narodni muzej u Beogradu aktivno su učestvovali u novoj etapi međunarodnog projekta u čijem fokusu je keramika

Tekst: Biljana Ðorđević / Fotografije: CaiD eđunarodni projekat Keramika i njene dimenzije, koji se od decem- Mbra 2014. odvija u okviru programa Kreativna Evropa, bliži se kraju. U projektu učestvuje 25 institucija iz 11 zemalja: Nemač- ke, Velike Britanije, Irske, Finske, Estonije, Letonije, Španije, Italije, Slovenije, Češke i Srbije. Partnerske ustanove iz Srbije, Muzej primenjene umetnosti i Narodni muzej u Beo- gradu, su zahvaljujući učešću u ovom projektu ponele laskavu titulu „Muzej godine“, koju im je NK ICOM Srbije dodelio ove godine povodom Međunarodnog dana muzeja. Projekat se sastoji od deset modula, a njegovu kulminaciju predstavlja međunarodni kongres posvećen mnogobrojnim dimenzijama keramike i ulozi koju keramika ima i može da ima u razvoju savremenog sveta. Kongres pod nazivom Vrednost keramike – Može li keramika da napravi razliku? Održan je u Muzeju keramike u Stouku na Trentu 5-6. oktobra, tokom Keramika i njene trajanja Britanskog bijenala keramike, mani- dimenzije u Stouku festacije koja sama po sebe zaslužuje posebnu pažnju. Alster univerzitet iz Severne Irske je Predstavnici partnera u Projektu učestvovali đu prošlosti i budućnosti, održan u maju bio organizator ovog važnog skupa. su u radu svih sekcija, a pored njih na Kon- 2015. u Galeriji fresaka Narodnog muzeja Kongres je započeo plenarnim predavanjima gresu su nastupili i učesnici sa Tajvana, iz u Beogradu. Biljana Crvenković, viši kustos i okruglim stolom na kome su predstavljeni Indije, Turske, Belgije i Švedske. Delegaci- Muzeja primenjene umetnosti učestvovala svi moduli Projekta. Rad je nastavljen po ju Srbije predvodila je mr Ljiljana Miletić je u sesiji Keramika i muzejske kolekcije, s sesijama: Keramika i edukacija; Keramika, Abramović, direktor Muzeja primenjene radom Porcelan kao nasleđe: Beogradski tradicija i nasleđe; Analogni i digitalni za- umetnosti, koja je na okruglom stolu, ko- Bufon servis. Ovom sesijom predsedava- nat; Keramika, mesto i materijalnost; Kera- jim je predsedavao Vilhelm Zimen, direktor la je dr Biljana Đorđević, muzejski savet- mika, blagostanje i uloga muzeja; Keramika, Porcelanikon muzeja iz Zelba i rukovodilac nik Narodnog muzeja u Beogradu, koja je muzejske kolekcije i biografije objekata; Pro- Projekta, predstavila Modul 1 – Simpozijum učestvovala i u sesiji Keramika, tradicija i fesionalizam: građenje karijere u keramici. Keramika između promena i izazova, izme- nasleđe sa prezentacijom Tehnologija keramike – vrednost nematerijalnog kulturnog nasleđa. Jelena Popović, viši kustos Muzeja Svetla budućnosti u keramici – selekcija 2018 primenjene umetnosti predsedavala je drugim delom plenarne sesije Može li keramika Neposredno pre Kongresa, na Stafordšajir univerzitetu u Stouku na Trentu održano da napravi razliku?. je finalno žiriranje takmičenja Svetla budućnosti u keramici. Reč je o Modulu 8 projekta Keramika i njene dimenzije. Žiri u sastavu Vilhelm Zimen (Nemačka), Franc Specifičnost ovog Kongresa bilo je i uklju- Čen (Tajvan), Džon Tinan (Irska), Barbara Šmit (Nemačka), Kai Lobjakas (Estonija), čivanje velikog broja slobodnih istraživača Ðauma Kolj (Španija), Natali Lautenbaher (Finska), Mateja Kos (Slovenija), Rejčel koji nisu institucionalno vezani, kao i velikog Dikson (Velika Britanija) i Biljana Ðorđević (Srbija), imao je zadatak da od 18 finalista broja umetnika – keramičara, koji su u para- izabere šest pobednika koji će tokom 2018. svoja znanja i umeća dopuniti boravkom u lelnim sesijama koje su se odvijale u prosto- nekoj od eminentnih keramičkih manufaktura u Faenci (Italija), učešćem na prestižnom ru stare fabrike Spoud koja je odabrana kao sajmu Ambiente u Frankfurtu i nastupom na stručnim konferencijama. To su Kloi Douds centralno mesto održavanja Bijenala, vodili (Irska), Maria Gasparian (Jermenija), Ariun Li (Koreja), Veronika Lucinska (Poljska), umetničke radionice za širu publiku. Julija Šuster (Austrija) i Sofi Sautgejt (Velika Britanija). Ovakvim pristupom su obuhvaćene sve di- Tokom Konferencije, pobednice 2017, Karolina Bednorc, Marija Juhnovska, Monika menzije koje keramika danas ima, a u za- Miler, Sabrina Vasulka i Vendi Vord imale su priliku da iznesu svoja iskustva i ohrabre ključnici je konstatovano da je odgovor na nove dobitnice i buduće aplikante. pitanje postavljeno u naslovu Kongresa po- tvrdan. 36 icom srbija KONFERENCIJE MUSEOEUROPE 2017 Muzejske Debate o kuhinji Pokrajinski muzej u Mariboru je sredinom oktobra organizovao još jedan izuzetan simpozijum u sklopu projekta Museoerope čiji je jedan od pokrovitelja i Međunarodni savet muzeja

Tekst: Tamara Ognjević / Fotografije: Pokrajinski muzej Maribor Museouerope je kompleksni projekat čiju realizaciju je Pokrajinski muzej u Mari- boru započeo 2012, kada je najveći grad Štajerske i drugi po veličini urbani centar u Republici Sloveniji, izabran za Evropsku kulturnu prestonicu. Sa renesansnim uve- renjem o „znanju koje oživljava umiruće“ i „umetnošću koja vraća na svetlo ono što nestaje u tami“ kolege iz mariborskog muzeja su prionule na zahtevan istraživački, izlagački, konzervatorsko-restauraterski, a pre svega organizaciono-komunikacij- ski posao, sa idejom da na odabrane teme okupe stručnjake, iz čitave Evrope, te da sa njima ukrste iskustva, razmišljanja i ideje. Ambiciozan projekat od početka uživa punu podršku ICOM-a, a dr Mirjana Ko- ren, direktorka Mariborskog muzeja i njen mali, ali uigran tim, ulažu dvostruku napor Otvaranje da, s jedne strane, prikažu obimno kulturno simpozijuma i prirodno nasleđe Donje Štajerske, dok s u Viteškoj dvorani druge nastoje da budu lideri u muzeolo- u Mariboru giji i kulturi, shodno obavezi koju imaju sve Evropske kulturne prestonice. Na tom zanimljiva diskusija u okviru koje su se Posebnu aromu mariborskom simpozijumu talasu je od 2012. organizovano čak pet mogle čuti paralele između romanizacije dalo je tematsko vođenje kroz grad i tematskih programa, koji u pravilu uklju- antičkog sveta i aktuelne globalizacije okolinu. Bili smo u prilici da vidimo čuju izložbe i simpozijume, ali i čitav niz posredovanjem hrane, iskustva u dizajnu izuzetno zanimljivo osmišljenu saradnju pratećih sadržaja – radionice, predavanja, onda modernih kuhinja iz programa između muzeja i majstora starih zanata, okrugle stolove, programe za mlade, ga- mariborskog „Marlesa“, kako je sproveden vinara, gastronoma i lokalne zajednice stronomsku diplomatiju. Ove godine, od plan gastronomske topografije Slovenije koja nastoji da sačuva, ali i unapredi 19. do 21. oktobra, Reginalani muzej je i na koji način je on uvršćen u nacionalnu tradicionalne proizvode specifične za ovu organizovao međunarodni simpozijum na strategiju održivosti, o postanku vanredno regiju. Tako smo se sreli sa stručnjacima iz temu Debata o kuhinji (Kitchen debate), zanimljivog muzeja hrane Alimentarium mariborskog Obrazovnog centra „Piramida“ integralni deo izuzetno zanimljive istoi- u Veveju (Švajcarska), načinu na koji on koji su nam demonstrirali šta sve može da mene izložbe, koja je u Muzeju otvorena funkcioniše i edukuje publiku širom sveta, o se uradi sa lokalnom tatarskom heljdom, u priodu 8. juni-31. decembar, te u pet te- tradicionalnoj ishrani u Japanu, o hrani kao degustirali štajerska vina kod Stare trte, matskih sesija (Od ognjišta do industrije jedinstvenom „instrumentu“ u propagiranju najstarijeg čokota vinove loze u Evropi, hrane, Kuhinja - mesto inovacija, Hrana nacionalsocijalzma tokom Drugog svetskog ali i u malom carstvu agro-turizma kod između potrebe, zadovoljstva i zavisnosti, rata, te autentičnoj tradiciji, ali i ekonomiji „Gaubea“, posetili čuveni Srček, srce vina Kuhinja i hrana u umetnosti, kulturi i po- kada je reč o konzumacije jagnjetine na Slovenije, probali izvanredne specijalitete litici, Kuhinja i hrana unutar muzejskih Cresu ili komunikacijskoj moći hrane u od divljači, gljiva i drugih autentičnih postavki i pedagoških programa) okupio procesima oživljavanja prošlosti i razvoja namirnica u „Hiši Denk“ i upoznali se sa evropske stručnjake, da razamatraju kom- publike u Arheološkom parku Budinjak prostorom Muzeja vinogradarstva „Kebl“ pleksna pitanja kuhinje, hrane i ishrane u u Samoborskom gorju u Hrvatskoj. Na na Svečini, ali prisustvovali i otvaranju svetlu kulturnog nasleđa, ali i održivosti, desetine tema koje problematizuju pitanje najvećeg slovenačkog pozorišnog festivala te različitih izazova kojima aktuelna stvar- kuhinje, hrane i ishrane, te potrebu za Borštnikovih susreta u Nacionalnom teatru nost ne manjka. naročitim odnosom zaštitara, a u prvom redu Slovenije u Mariboru. Konačno, kulturno Simpozijum je otvorila Nina Zdravič Polič muzealaca, kada je reč o zaštiti ovog vida nasleđe je kompleksni mozaik sačinjen od iz ICOM Europe, dok je uvodničar bio nematerijalnog kulturnog nasleđa, što je bezbroj tesera različitih nijansi koj obrazuju profesor emeritus Univerziteta u Ljubljani, bila tema rada potpisnika ovih redova, koji celovitu, autentičnu sliku, a srećni su oni Janez Bogataj. Dva dana je u prekrasnoj je kolagama na simpozijumu preneo deo koji imaju tako dobre domaćine kakav je Viteškoj dvorani Mariborskog dvorca u iskustava na relaciji muzej i gastronomsko Pokrajinski muzej Maribora, pa mogu tu kojem je muzej smešten, trajala izuzetno nasleđe u Srbiji. sliku da vide u celini. icom srbija 37 Iz ugla urednika Muzej i komunikacija

IZDAVAČ obar deo muzejskih profesiona- ČASOPIS NACIONALNOG KOMITETA BROJ 7 | DECEMBAR 2017. laca još u potpunosti ne razume NK ICOM SRBIJA prednosti kvalitetne komunikacije D ODGOVORNI UREDNIK s javnošću. Još manje razume neophodnost kreiranja sopstvenih sredstava komu- Slavko Spasić nikacije, korišćenje sajtova i društvenih UREDNIK IZDANJA mreža. Brojne izložbe, projekti, konferencije, istraživanja, najrazličitiji muzejski Tamara Ognjević programi, ostaju daleko od očiju javnosti SARADNICI U OVOM BROJU zahvaljujući toj činjenici. Samim tim i Marina Cvetković, Marijana Cvetković, Biljana muzej i publika bivaju uskraćeni za tako Ðorđević, Aleksandra Ivković, Nikola Krstović, važnu interakciju, kao i sve one efekte koji Milana Kvas, Draginja Maskareli, Gordana Milanović, Lidija Mustadanagić, Vuk Nenezić, iz nje mogu proisteći. Da problem nije lo- Jelena Ognjanović, Tijana Palkovljević-Bugar- EKOMUZEJI I MUZEJI ZAJEDNICA kalnog već globalnog karaktera, i da ima Prošlost i budućnost jedne ideje ski, Suzana Spasić, Sara Sopić, Milja Stijović, najdirektnije veze sa kulturnom politikom, Miroslav Žarkov nedvosmisleno pokazuje čitav niz međunarodnih muzejskih programa i PREVOD NA ENGLESKI skupova o kojima javnost praktično ništa ne zna zahvaljujući činjenici da muzeji ili asocijacije koje okupljaju muzejske profesionalce, ne prepoznaju Stela Spasić narastajući potrebu za informisanjem. Dobro je upitati se zašto? KOREKTURA Stiče se utisak da je muzej sam sebi dovoljan u svakom onom društvu u Biljana \orđević kojem kulturna politika podrazumeva državu kao pokrovitelja muzejskih PREPRESS programa, odnosno da su muzeji u državama sa liberalnom kulturnom politikom neuporedivo angažovaniji u komuniciranju javnosti, budući da im Vuk Milosavljević od toga najdirektnije zavisi opstanak. Otuda i dijametralno različit odnos u KONTAKT poimanju značaja profesionalizacije odgovarajućih muzejskih službi koje Nacionalni komitet ICOM Srbija se bave komunikacijom, pa shodno tome i prisustvo ili potpuno odsustvo Trg Republike 1a u medijskom prostoru. Rezultat ovog dispariteta je očigledan. S jedne stra- Beograd/Srbija ne su muzeji koji predstavljaju neotuđivi deo kulturnog identiteta, lidere icom.serbia@gmail.com http://network.icom.museum/icom-serbia u kulturi i obrazovanju, a s druge poražavajuće marginalizovane, gotovo neprimetne ustanove bez autoriteta i uticaja. Ovakav odnos postaje poseb- ŠTAMPA no vidljiv u kriznim situacijama, kojih nije bilo malo u proteklom periodu u svetu, ali i u Srbiji. Manjak profesionalaca u muzejskim PR službama su itekako osetili pojedini ovdašnji muzeji u kriznim situacijama, a naru- TIRAŽ šavanje ugleda ovih ustanova, kao posledicu, osetila je čitava muzejska 500 zajednica, jer ni za jednu struku nije dobro kada neki njen član umesto na kulturnoj rubrici završi u crnoj hronici. NASLOVNA STRANA Motiv nastao compositig metodom, korišćen Svi ovi razlozi ukazuju na neophodnost profesionalizacije službi za odnose za dizajn plakata ICOM-ovog seminara s javnostima u domaćim muzejima. Pokušali smo 2015. godine na ICOM- Ekomuzej i muzeji zajednice 2017, dizajn: ovom seminaru Muzej i komunikacija da ukažemo na primere dobre prakse Biljana Sovilj, profesor Visoke škole likovnih i primenjenih umetnosti strukovnih studija u i korisne alate u oblasti muzejskog PR-a i marketinga. Svest o neophodno- Beogradu sti kvalitetne komunikacije nas je navela da redizajniramo i modernizuje- Sadržaj ovog broja časopisa je odobrio mo sopstveno glasilo, ali i da razmišljamo o njegovoj profesionalizaciji i Izvršni odbor Nacionalnog komiteta upisu u Registar medija Republike Srbije. Naime, praksa pokazuje da niko ICOM Srbija ne može predstaviti muzej i njegovu delatnost bolje od samih muzealaca. Naravno, pod uslovom da profesionalci angažovani na ovim poslovima ISSN 2217-7531 razumeju kako funkcionišu mediji, a pre svega, da razumeju savremenu publiku i njene kulturne potrebe. Na obostranu korist i zadovoljstvo. © ICOM Serbia 2017 Tamara Ognjević 38 icom srbija KAKO ĆETE SLEDEĆI PUT PRIKAZATI SVOJU ZBIRKU? POKAŽITE SVOJU ZBIRKU, A DA VAS NE BOLI GLAVA Upravo prema Vašem zahtevu i Vašoj meri napravićemo: • Dobru izložbenu vitrinu • Funkcionalni izložbeni pano • Ramove za brzo izlaganje plakata • Čak i vitrinu iz snova Na Vašu i našu radost.

O NAMA Za nas Vaša zbirka je centar sveta. Biće uvek prikazana na efektan, estetski dopadljiv i ekonomičan način. Zbog Vaših zbirki, još od 1992, razvili smo mnogo tehničkih rešenja i proverili ih u praksi. I sada, kada se posle 25 godina osvrnemo: • za nama je više hiljada kvalitetno odrađenih projekata; • pored nas je preko hiljadu zadovoljnih klijenata; VI STE ISPRED NAS!

Već 25 godina ŠEVA je profesionalni proizvođač opreme za unapređenje komunikacije i prodaje.

Ševa d.o.o. - Novi Sad | Školska 44, 21203 Veternik Tel. 021 822 900 | Faks: 021 823 095 | Mob: 063 512 823 o [email protected] | www.seva.co.rs