Nacrt Plana Detaqne Regulacije Ura|En Je Vara Kraqa Aleksandra, I to U Razli~Itim Tipovima

ISSN 0350-4727 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA

Godina XLIX Broj 3 17. februar 2005. godine Cena 120 dinara

Skup{tina grada Beograda na sednici odrànoj 16. fe- 4251/16, 4251/17, 4251/18, 4251/2, 4251/3, 4251/4, 4251/6, 4251/7, bruara 2005. godine a na osnovu ~lana 54. Zakona o plani- 4251/8, 4251/9, 4253, 4255/1, 4255/100, 4255/101, 4255/102, rawu i izgradwi („Slu`beni glasnik RS”, broj 47/03), i 4255/103, 4255/104, 4255/105, 4255/106, 4255/107, 4255/108, ~lana 31. Statuta grada Beograda („Slu`beni list grada 4255/111, 4255/16, 4255/17, 4255/2, 4255/3, 4255/30, 4255/4, Beograda”, br. 14/04 i 30/04) donela je 4255/44, 4255/45, 4255/46, 4255/47, 4255/48, 4255/49, 4255/5, 4255/50, 4255/51, 4255/52, 4255/53, 4255/54, 4255/57, 4255/58, PLAN DETAQNE REGULACIJE 4255/59, 4255/6, 4255/60, 4255/61, 4255/62, 4255/63, 4255/64, 4255/7, 4255/8, 4255/96, 4255/97, 4255/98, 4255/99, 4256, 4264/1, BULEVARA KRAQA ALEKSANDRA ZA PODRU^JE 4264/3, 4270/2, 4270/3, 5118, 5153, 5156, 5161 BLOKOVA C2, C3, C6–9 Delovi parcela obuhva}eni planom: 1. OP[TI DEO 4002/12, 4003/1, 4003/1, 4003/66, 4003/74, 4003/75, 4003/78, 4003/80, 4004/5, 4016/1, 4016/2, 4017, 4110, 4114, 4115, 4127, 4207, 1.1. Pravni osnov 4217/11, 4227, 4228, 4229, 4231, 4241/3, 4241/7, 4245/1, 4245/2, Pravni osnov za izradu predmetnog Plana detaqne re- 4254, 4255/109, 4255/110, 4255/117, 4255/35, 4255/42, 4255/43, gulacije je: Odluka o pripremawu Detaqnog urbanisti~kog 4255/65, 4255/82, 4255/83, 4270/1, 5152, 5155, 5157, 7799/1 plana Bulevara revolucije („Slu`beni list grada Beogra- U slu~aju neslagawa napred navedenih brojeva parcela i da”, broj 6/93) i Zakon o planirawu i izgradwi („Slu`be- podru~ja datog u grafi~kim prilozima, kao predmet ovog regu- ni glasnik RS”, broj 47/03). lacionog plana vaì granica utvr|ena u grafi~kim listovi- Planski osnov je: Generalni plan Beograda 2021. („Slu- ma „Geodetska podloga sa granicom plana” i „Katastarska pod- `beni list grada Beograda”, broj 27/03). loga sa granicom plana”, koje se nalaze u dokumentaciji plana. Infrastruktura planirana izvan granica plana obuhva}e- 1.2. Povod i ciq izrade plana na je granicom zone intervencije. Granica zone intervencije Ovaj plan detaqne regulacije predstavqa etapu u plani- obuhvata regulacije ulica: Bulevar kraqa Aleksandra od uli- rawu celokupne zone Bulevara od Trga Nikole Pa{i}a do ce Batutove do ulice êde Mijatovi}a, Batutove od Bulevara spoqne magistralne tangente koja obuhvata teritoriju od kraqa Aleksandra do granice plana i ulice êde Mijatovi}a oko 300 ha gradskog gra|evinskog prostora. od Bulevara kraqa Aleksandra do ulice Milana Raki}a. Povod za daqu razradu poteza du` Bulevara kraq Alek- Ovim planom vr{i se izmena i dopuna dela Regulacio- sandra je potreba za daqim razvojem ovog veoma kvalitet- nog plana „Bulevara revolucije za blokove izme|u Bulevara nog gradskog prostora ~ija je urbana matrica odre|ena jo{ revolucije (Bulevar kraqa Aleksandra) i ulica Tr{}anske, prvom polovinom HH veka, a gra|evinski fond je, zbod du- \ev|elijske, [aba~ke i êde Mijatovi}a (Blok C1)” u delu gog nere{enog ili neadekvatno re{enog planskog statusa, ulica: [aba~ke (od Milana Raki}a do Rifata Burxevi}a) i uglavnom dotrajao i neodràvan. Milana Raki}a (od [aba~ke do êde Mijatovi}a). Ciq izrade plana je da se o~uva identitet i kvalitet ovog dela grada, da se unaprede uslovi stanovawa i rada, i stvore 1.4. Uslovqenosti iz plana vi{eg reda preduslovi za ekonomi~no kori{}ewe prostornih resursa. Osnovne uslovqenosti iz plana vi{eg reda vezane su za 1.3. Granica podru~ja plana GP Beograda 2021. Teritorija predmetnog plana nalazi se na obodu centralne Granicama plana obuhva}ena je povr{ina od 13,23 ha i nalazi se u prostoru ograni~enom ulicama: Bulevar kraqa zone i pripada urbanisti~koj celini 12 Lion, Ju`ni bulevar. Aleksandra, Batutova, Rifata Burxevi}a, [aba~ka, Mila- Osnovna namena predmetnog prostora je stanovawe i na Raki}a i êde Mijatovi}a. stambeno tkivo, komercijalne zone i gradski centri, javne Sve katastarske parcele koje obuhvata ovaj plan pripa- slu`be, javni objekti i kompleksi i zelene povr{ine – skve- daju KO Zvezdara. rovi. Osnovni tipovi izgradwe stambenog tkiva su kompakt- Parcele obuhva}ene planom: ni, individualni i me{oviti u kombinaciji otvorenog i 4003/2, 4003/4, 4003/5, 4003/81, 4003/82, 4016/3, 4150, 4150, individualnog tipa bloka. U sistemu gradskih centara i ko- 4151, 4152, 4153, 4154, 4155, 4156, 4157, 4158, 4159, 4160, 4161/1, mercijalnih zona Bulevar kraqa Aleksandra planira se kao 4162, 4163, 4164, 4165, 4166, 4167, 4168, 4169, 4170, 4171, 4172, poslovno-trgova~ka ulica. 4173, 4174, 4175, 4176, 4177, 4178, 4179, 4180, 4181, 4182, 4183, Od javnih objekata i kompleksa zastupqeni su: obrazo- 4184, 4185, 4186, 4187, 4188, 4189/1, 4189/10, 4189/11, 4189/11, vawe, ustanove primarne medicinske za{tite, de~je usta- 4189/12, 4189/13, 4189/14, 4189/15, 4189/16, 4189/17, 4189/18, nove i zelene povr{ine. 4189/2, 4189/3, 4189/4, 4189/5, 4189/6, 4189/8, 4189/9, 4190, 4191, U funkcionalno rangiranoj uli~noj mreì grada Bule- 4192, 4192, 4193, 4194, 4195, 4196, 4197, 4198, 4199, 4200, 4201, var kraqa Aleksandra je u rangu magistrale, Batutova uli- 4202, 4203, 4204, 4205, 4206, 4230, 4249/1, 4249/10, 4249/11, ca je u rangu ulice prvog reda, dok su ostale ulice deo se- 4249/12, 4249/13, 4249/14, 4249/15, 4249/16, 4249/17, 4249/18, kundarne uli~ne mreè grada. Na osnovu GP-a Beograda 4249/2, 4249/3, 4249/4, 4249/5, 4249/6, 4249/7, 4249/8, 4249/9, 2021. godine, Batutova ulica postaje ulica drugog reda, dok 4251/1, 4251/10, 4251/11, 4251/12, 4251/13, 4251/14, 4251/15, ostale ulice ostaju kao i u postoje}em stawu. Broj 3 – 2 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 17. februar 2005.

1.5. Podloge za izradu plana Dva bloka iz Plana pripadaju komercijalnoj zoni Bule- Predmatni Nacrt plana detaqne regulacije ura|en je vara kraqa Aleksandra, i to u razli~itim tipovima. Izme- na slede}im podlogama: |u ulica Batutove i Milo{a Ze~evi}a zastupqena je po- – Topografski plan 1:1.000, u digitalnom obliku, slovno-stambena namena, tipa otvorenog bloka (izgradwa Republi~ki geodetski zavod Beograd, ranih sedamdesetih). Izme|u ulica Milo{a Ze~evi}a i ^e- – Digitalizovani katastar 1:500, de Mijatovi}a zastupqena je poslovo-stambena i stambena Republi~ki geodetski zavod Centar za katastar nepo- namena, tipa kompaktnog bloka (predratna izgradwa). Genaralno, na nivou celog obuhvata Plana, kvalitet kretnosti Beograd, gra|evinske i urbane strukture je dobar. Blokovi uz ulicu – Geodetski plan vodova 1:500, Rifata Burxevi}a (partaje) nezadovoqavaju}eg su kvalite- Republi~ki geodetski zavod Centar za nepokretnosti ta i predvi|ena je wihova transformacija. Beograd. Centralni deo Plana je prostorni sklop koji ~ine: âá 1.6. Postoje}i na~in kori{}ewa zemqi{ta beogradska gimnazija, Zvezdara teatar, park i Geodetska tehni~ka {kola. Osnovna namena povr{ina plana je stanovawe koje je Kao jednu od najve}ih vrednosti ovog prostora treba na- zastupqeno u nekoliko razli~itih oblika: stanovawe ma- vesti park izme|u ulica Milana Raki}a, Batutove i Rifa- lih gustina, stanovawe sredwih gustina i stanovawe veli- ta Burxevi}a, pa je jedan od va`nih zadataka Plana da o~u- kih gustina. Sva tri tipa stanovawa javqaju se i u kombi- va i unapredi ovaj dragoceni prostor. naciji sa delatnostima kao: stanovawe malih gustina sa Regulacije saobra}ajnica u okviru Plana su zadovoqa- delatnostima, stanovawe sredwih gustina sa delatnostima vaju}e pa nije potrebno vr{iti drasti~ne intervencije na i stanovawe velikih gustina sa delatnostima. saobra}ajnoj mre`i. Jedina ulica koja ne zadovoqava po- Pored povr{ina namewenih stanovawu, na teritoriji trebnu proto~nost je Batutova. Plana nalazi se znatan broj javnih objekata i povr{ina. Tu U blokovima uz Bulevar kraqa Aleksandra primetan je spadaju âá beogradska gimnazija, kompleks Geodetske teh- nedostatak parking mesta, Planiranom rekonstrukcijom ni~ke {kole, Zvezdara teatar, de~ji vrti} „Slavuj” i ure|e- Zvezdara teatra, problem parkirawa javi}e se na teritori- ni park. ji celog Plana. Tabela 1: Urbanisti~ki parametri i bilansi postoje}eg stawa

2. PRAVILA URE\IVAWA 2.1.2. Ostalo gra|evinsko zemqi{te 2.1. Namena povr{ina Povr{ine ostalog gra|evinskog zemqi{ta ~ine: – stanovawe malih gustina – tipi~na celina SMG (zau- Planirane namene povr{ina definisane su u dve gru- zima blokove 4 i 5 i delove blokova 2 i 2a, gde je postoje- pe osnovnih namena: }a izgra|enost tipa klasi~nog porodi~nog stanovawa, do- 1. javno gra|evinsko zemqi{te, bre strukture parcela i izgra|enog fonda); 2. ostalo gra|evinsko zemqi{te. – stanovawe sredwih gustina – tipi~ne celine SSG1 2.1.1. Javno gra|evinsko zemqi{te (zauzima blokove 1, 1a i delove blokova 2 i 2a, gde je posto- Povr{ine za javne objekte i komplekse je}a izgra|enost tipa „partaje”), SSG2 (zauzima centralne – obrazovawe (âá beogradska gimnazija, Geodetski delove blokova 6, 7, 8 i 9, postoje}a izgra|enost je tipa {kolski centar), slobodnostoje}ih objekata veoma dobrog kvaliteta) i SSG3 – kultura (Zvezdara teatar), (zauzima delove blokova 6, 7, 8 i 9, uz ulicu Milo{a Ze~e- – de~ja za{tita (vrti} „Slavuj”). vi}a, postoje}a izgra|enost je tipa slobodnostoje}ih obje- Javne, zelene povr{ine kata ve}e spratnosti od objekata iz centralnog dela bloka, – park. veoma dobrog kvaliteta); Komunalne povr{ine: – stanovawe sa poslovawem – tipi~ne celine SP1 (zauzi- – javna gara`a, ma prostor Bloka 8 uz Bulevar kraqa Aleksandra, izgra|en – trafo-stanice. zgradama kolektivnog stanovawa sedamdesetih godina) i Saobra}ajne povr{ine: SP2 (zauzima prostor Bloka 9 uz Bulevar kraqa Aleksandra, – kolske saobra}ajnice, izgra|en zgradama kolektivnog stanovawa izme|u dva rata). – trg, U okviru tipologije stambenog tkiva iz GP-a Beograda – pe{a~ki prolazi. zastupqeni su: 17. februar 2005. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 3 – 3

– individualno stanovawe (blokovi 2, 2a, 4 i 5), Beograda na delu blokova 2 i 2a (tipi~na celina SSG1). – kompaktni blok (blokovi 1, 1a, 2, 2a, 6, 7, 8 i 9), Po GP-u je ova zona obele`ena kao Blokovi individual- – me{oviti blok (blokovi 2, 2a i 8). ne izgradwe. U postoje}em stawu ovaj prostor je izgra|en Me{oviti blok je formiran kombinovawem individu- nekvalitetnim stambenim objektima tipa partaja, kao i alnog stanovawa i kompaktnog bloka (Blok 2 i 2a) i otvo- susedni blokovi 1 i 1a. Ovim planom predvi|ena je tran- renog bloka i kompaktnog bloka (Blok 8). sformacija svih blokova tipa „partaja” u kompaktne blo- Predmetnim Planom detaqne regulacije izvr{ena je kove (P+4+Ps), kao jedini model koji ima ekonomsko izmena urbanisti~kih parametara planiranih GP-om opravdawe.

Tabela 2: Planirani urbanisti~ki parametri âá Broj 3 – 4 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 17. februar 2005. 17. februar 2005. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 3 – 5

Tabela 3: Uporedni prikaz parametara iz GP-a i planiranih kapaciteta

OZNAKE IZ GP-a: S-áS – individualno stanovawe; S-KB – stanov. kompaktni blok; S-MB – stanov. me{oviti blok; S-OB – stanov. otvoreni blok OZNAKE IZ PDR-a: SMG – stanovawe malih gustina; SSG – stanovawe sredwih gustina; SP – stanovawe s poslovawem Broj 3 – 6 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 17. februar 2005.

2.2. Za{tita kulturnih dobara postoje}eg katastra ili predmet kasnije razrade tokom Podru~je plana nema zabele`enih kulturnih dobara i realizacije plana. dobara pod prethodnom za{titom. Predmetni prostor nalazi se delimi~no u okviru za- 2.3.1. Parcele javnog gra|evinskog zemqi{ta {ti}ene zone nekropole anti~kog Singidunuma pa je u to- Parcele namewene izgradwi objekata javnih namena de- ku izvo|ewa zemqanih radova potreban arheolo{ki nadzor. finisane su ovim planom i ne mogu se cepati niti ukrup- wavati. 2.3. Pravila parcelacije i preparcelacije Parcele javnog gra|evinskog zemqi{ta definisane su Ovim planom izvr{ena je preparcelacija javnih po- u grafi~kom prilogu 05 „Plan parcelacije javnog gra|e- vr{ina, dok je ostalo gra|evinsko zemqi{te u stawu vinskog zemqi{ta”.

Tabela 4: Popis katastarskih parcela u okviru javnog gra|evinskog zemqi{ta

âá

U slu~aju neslagawa navedenih brojeva katastarskih 2.3.2.1. Razrada urbanisti~kim projektom parcela i podru~ja datog u grafi~kim prilozima, kao U grafi~kom prilogu „Plan parcelacije javnih povr- predmet ovog plana vaì parcelacija utvr|ena u grafi~- {ina” (list 05) date su zone, odnosno celine za koje je oba- kom listu 05 „Plan parcelacije javnog gra|evinskog ze- vezna izrada urbanisti~kih projekata. mqi{ta”. UP 1 U Tipi~noj celini SP1 (stanovawe sa poslovawem, 2.3.2. Parcele ostalog gra|evinskog zemqi{ta otvoreni blok – postoje}a struktura), za korisnike posto- Parcele ostalog gra|evinskog zemqi{ta podrazumevaju je}ih objekata parkirawe re{iti u podzemnoj garaì i na sve parcele koje nisu namewene sadràjima javnog interesa. otvorenim parkinzima u okviru celine, {to }e biti defi- Pravila za parcele ostalog gra|evinskog zemqi{ta, po nisano tokom izrade urbanisti~kog projekta. namenama, data su u poglavqu 3. ovog plana „Pravila gra|ewa”. Sve parcele koje se iz bilo kog razloga formiraju spaja- Parcele koje su mawe povr{ine od minimalne propisa- wem ili deqewem katastarskih parcela moraju se definisane Planom, ne mogu se koristiti za izgradwu, ve} se samo ti urbanisti~kim projektom u skladu sa Zakonom o planira- mogu pripojiti susednim parcelama. wu i izgradwi („Slu`beni glasnik RS”, broj 47/03). 17. februar 2005. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 3 – 7

Sve parcele dobijene preparcelacijom u urbanisti~kom Regulaciona linija definisana je u grafi~kom prilogu projektu moraju zadovoqavati uslove propisane ovim pla- 06 „Plan regulacije i nivelacije”. nom. Ukrupwavawe i deqewe katastarskih parcela dozvoqe- 3. Gra|evinska linija no je ukoliko su ispuweni uslovi iz poglavqa 3. ovog pla- Gra|evinska linija utvr|uje se ovim planom u odnosu na na „Pravila gra|ewa”. regulacionu liniju i predstavqa liniju na kojoj se gradi objekat. 2.4. Pravila za regulaciju i nivelaciju povr{ina Objekti zate~eni ispred gra|evinske linije u trenutku izrade plana, ne mogu se rekonstruisati ili nadzi|ivati, 1. Urbanisti~ki blok ve} samo vr{iti sanacija. Svaka gra|evinska aktivnost na Prostornu celinu plana ~ine urbanisti~ki blokovi 1-9 ovakvoj parceli svodi se na prilago|avawe planiranoj re- oivi~eni ulicama: Bulevar kraqa Aleksandra, Batutova, gulaciji, to jest adaptaciju postoje}eg objekta da bi se na- Rifata Burxevi}a, [aba~ka, Milana Raki}a i êde Mija- {ao na planiranoj gra|evinskoj liniji ili wegovo ukla- tovi}a. wawe, {to }e biti procena investitora. Gra|evinske linije nisu definisane sa unutra{we – Urbanisti~ki blok 1 oivi~en je ulicama: \ev|elij- strane bloka i u tom slu~aju objekte postaviti u skladu sa skom, [aba~kom, Rifata Burxevi}a i pe{a~kim prolazom pravilima za gra|ewe objekata na urbanisti~kim parcela- (gra|. parc. 112). ma, prema dozvoqenim urbanisti~kim parametrima. – Urbanisti~ki blok 1a oivi~en je ulicama: \ev|elij- Podzemne gra|evinske linije uokviruju prostor u kojem skom, pe{a~kim prolazom (gra|. parc. 112), Rifata Burxe- je dozvoqena izgradwa podzemnih etaà. vi}a i pe{a~kim prolazom (gra|. parc. 110). U slu~aju kada se poklapaju podzemna gra|evinska lini- – Urbanisti~ki blok 2 oivi~en ulicama: Milana Raki- ja i granica katastarske parcele, obavezna je izrada elabo- }a, pe{a~kim prolazom (gra|. parc. 110), Rifata Burxevi- rata Mere tehni~ke za{tite okolnih objekata od obru{a- }a i pe{a~kim prolazom (gra|. parc. 113). vawa. – Urbanisti~ki blok 2a oivi~en je ulicama: Milana Raki}a, pe{a~kim prolazom (gra|. parc. 113), Rifata Bur- 4. Visinska regulacija xevi}a, pe{a~kim prolazom (gra|. parc. 111) i Novim tr- Visinske regulacije definisane su ozna~enom sprat- gom. no{}u po zonama gde se jedan nivo ra~una u prose~noj vred- – Urbanisti~ki blok 3 oivi~en je ulicama: Milana Ra- nosti od 3m. Na mestima denivelacije terena spratnost se ki}a, Novim trgom, pe{a~kim prolazom (gra|. parc. 111), ra~una od nièg nivoa. Rifata Burxevi}a i Batutovom. 5. Nivelacija – Urbanisti~ki blok 4 oivi~en je ulicama: Milana Ra- ki}a, Dimitrija Davidovi}a i \ev|elijskom. Sistem nivelacije bazira se na postoje}oj nivelaciji uli~ne mreè. Nove ulice i novi platoi vezuju se za kon- – Urbanisti~ki blok 5 oivi~en je ulicama: Milana Ra- taktne, ve} nivelaciono definisane prostore. ki}a, [aba~kom, \ev|elijskom i Dimitrija Davidovi}a. Planom je definisana nivelacija javnih provr{ina iz – Urbanisti~ki blok 6 oivi~en je ulicama: Radoja Do- koje proizlazi i nivelacija prostora za izgradwu objekata. manovi}a, êde Mijatovi}a, Milana Raki}a i Milo{a Ze- Visinske kote na raskrsnicama ulica su bazni elemen- ~evi}a. ti za definisawe nivelacije ostalih ta~aka koje se dobi- – Urbanisti~ki blok 7 oivi~en je ulicama: Radoja Do- jaju interpolovawem. manovi}a, Milo{a Ze~evi}a, Milana Raki}a i Batutovom. Nivelacija svih povr{ina je generalna, a tokom izrade – Urbanisti~ki blok 8 oivi~en je ulicama: Bulevarom projektne dokumentacije ona se moè preciznije i ta~nije kraqa Aleksandra, Milo{a Ze~evi}a, Radoja Domanovi}a definisati u skladu sa tehni~kim zahtevima i re{ewima. i Batutovom. Nivelacija povr{ina data je u grafi~kom prilogu 06 – Urbanisti~ki blok 9 oivi~en je ulicama: Bulevarom „Plan regulacije i nivelacije”. kraqa Aleksandra, êde Mijatovi}a, Radoja Domanovi}a i 2.5. Urbanisti~ki uslovi za javne povr{ine i javne Milo{a Ze~evi}a. objekte 2. Regulaciona linija Normativi za obra~un BRGP objekata i veli~ine kom- Prostor je regulacionim linijama razgrani~en na po- pleksa za planirane objekte od op{teg interesa, prema GP vr{ine javnog gra|evinskog zemqi{ta od ostalog gra|e- Beograda 2021. („Slu`beni glasnik grada Beograda”, broj vinskog zemqi{ta. 27/03) su:

Bioskopi i pozori{ta kapacitet na 1. 000 stanov. M2 gr. pov. /kapac. 14 sedi{ta 5m2

Obrazovawe – standardni nivo Sredwe {kole Visoko{kolske ustanove Objekat m2/korisniku 10–12 m2/u~eniku u smeni 14–18 m2/studentu Kapacitet 16–32 Parcela m2/korisniku 15–30 m2/u~eniku u smeni 35–40 m2/studentu

De~je ustanove Objekat m2/korisniku 6,5–7,5 Kapacitet maks. 270 dece Parcela m2/korisniku 15–18 Broj 3 – 8 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 17. februar 2005.

âá beogradska gimnazija i javna garaà Slobodni deo parcele {kole i terasa Javne garaè namewene su sportskim sadràjima. 2 Gra|evinska parcela 1, povr{ine 9.175 m , formirana je Dvori{te âá beogradske gimnazije potpuno je nezavi- spajawem katastarskih parcela 4003/2 i dela parcele sna i ogra|ena prostorna celina. 4003/4. Reìm kori{}ewa je dvojni – izme|u âá beogradske Pristup Gimnaziji je sa novoformiranog trga i ulice gimnazije i Javne garaè pod slede}im uslovima: \ev|elijske. Nije dozvoqeno me{awe sadràja Javne garaè i âá beogradska gimnazija {kole. Povr{ina zemqi{ta koju koristi âá beogradska gim- [kolu poha|a 1. 150 u~enika u dve smene. BRGP zgrade nazija sastiji se iz dela gra|evinske parcele 1 povr{ine je 6510 m2, spratnosti P+2. od 8505 m2. Ova povr{ina zauzima gorwi plato terena i Postignuti odnosi izme|u povr{ina i broja u~enika u krovnu terasu Javne garaè. smeni su:

Podaci za planiranu BRGP su orijentacioni. Kotu gorwe krovne terase garaè prilagoditi koti Ne o~ekuje se pove}awe broja u~enika u narednom peri- dvori{ta Gimnazije. odu, te se gra|evinske intervencije na objektu svode na te- Izgradwa garaè vr{i se na gra|evinskoj liniji u ku}e odràvawe i eventualno adaptacije dela potkrovqa okviru zone gradwe ozna~ene podzemnim gra|evinskim li- (ka ulici \ev|elijskoj) u nastavni~ke kabinete. nijama. Slobodni prostor prilagoditi potrebama {kole. Nije dozvoqeno me{awe sadràja Javne garaè i {kole. Javna garaà Geodetski {kolski centar Povr{ina zemqi{ta koju koristi Javna garaà je: Kompleks geodetske {kole sastoji se iz: Geodetske teh- 2.031 m2, i to deo od 667 m2, uz ulicu Rifata Burxevi}a, ko- ni~ke {kole, Vi{e gra|evinsko-geodetske {kole (u istoj ju koristi samostalno i 1.364 m2 pod zemqom (nadzemni deo zgradi) i Doma u~enika „Kara|or|e”. koristi âá beogradska gimnazija). Kompleks se nalazi na gra|evinskoj parceli 3, povr{i- Javna garaà je podzemna, ukopana u prirodnu kosinu ne 10.789 m2 koja je dobijena spajawem delova katastarskih terena sa kolskim pristupom iz ulice Rifata Burxevi}a. parcela 42250/20, 5155 i 5153. Garaà je kaskadno organizovana u pet polunivoa, kapa- Sredwu geodetsku {kolu poha|a 550 u~enika u dve sme- citeta 204GM (orijentaciono). ne, Vi{u geodetsku {kolu poha|a 270 studenata. Garaà je otvorena ka ulici Rifata Burxevi}a, na~in Postignuti odnosi izme|u povr{ina i broja u~enika u wenog provetravawa je prirodan. smeni su:

Obra~unska vrednost za broj studenata koji jednovreme- Glavni ulaz u pozori{te je iz ulice Milana Raki}a, no koriste kompleks – 90 (1/3 ukupnog broja) proizi{la je preko dvori{ne pjacete. Tehni~ki, kolski prilazi zgradi iz odnosa povr{ina koju koriste vi{a i sredwa {kola. su iz ul. Milana Raki}a. Podaci za planirane BRGP su orijentacioni. Parkirawe za posetioce i zaposlene predvi|eno je u Planirana intervencija na objektu {kole je adaptaci- Javnoj garaì u Bloku 2a. ja tavanskog prostora u nastavni~ke kabinete. Planirana spratnost objekta {kole je P+3+Pk. De~je ustanove Planirana intervencija na zgradi Doma u~enika „Ka- Na teritoriji plana nalazi se de~ji vrti} „Slavuj” koji ra|or|e” jeste dogradwa sprata. se zadràva u postoje}em stawu na gra|evinskoj parceli 5 Planirana spratnost Doma u~enika je P+3, kapacitet (katastarska parcela 4249/18), povr{ine 443 m2, spratnost 2 420 u~enika u 83 sobe, BRGP zgrade je 3.500 m2. objekta P+1, BRGP 342 m , kapaciteta {ezdesetoro dece uzrasta od jedne do tri godine. Zvezdara teatar Ovim planom ne predvi|a se izgradwa novih de~jih Izgradwa pozori{ta se vr{i na gra|evinskoj parceli 4 ustanova kao javnih objekata, ve} }e ovu potrebu pokriti (katastarska parcela 4255/17), povr{ine 2.758 m2. privatni sektor. Na parceli je predvi|ena izgradwa objekta BRGP 7.000 m2 Dozvoqava se pretvarawe stambenih ili nestambenih pro- nadzemnih etaà i BRGP 1.700 m2 u dve podzemne etaè stora u prostore za dnevni boravak dece u prizemqima i sa (povr{ine su orijentacione i nisu redukovane). Pozori- prizemqima povezanim prostorima koji ~ine jedinstvenu ce- {te ima dve sale koje zajedno primaju 1.050 gledalaca. linu pod uslovima da: postoji ili je mogu}e formirati pose- Spratnost objekta pozori{ta je P+5. ban ulaz; postoji mogu}nost za zadràvawe vozila bez ometawa Dva nivoa podruma namewena su pozori{noj tehnologiji. saobra}aja, ~iji je broj u skladu sa brojem dece; postoji na~in Izgradwa zgrade pozori{ta vr{i se na gra|evinskoj za re{avawe uticaja dodatne buke na susedne namene. liniji. U podzemnom delu prema ulici Milana Raki}a Preporu~uju se jedinice za dnevni boravak sa mawim bro- predvi|ena je zona za{tite zavese {ipova ispod trotoara u jem dece, u individualnim objektima na parceli sa mawim {irini od maks. 1,5 m. brojem stanova i mogu}no{}u boravka dece na otvorenom. 17. februar 2005. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 3 – 9

Predvi|eni broj dece {kolskog uzrasta je 350, a osnov- uli~noj mreì izuzev Batutove ulice koja pripada primarne {kole prema kojima gravitira plansko podru~je su: O[ noj mreì i po rangu je ulica drugog reda. „Jelena ]etkovi}” (ul. Vrawska 24) i O[ „Veqko Dugo{e- Bulevar kraqa Aleksandra, koji nije u granici plana, vi}” (ul. Milana Raki}a 41). po rangu gradska magistrala, tangira sa jugozapada pred- Predvi|eni broj dece pred{kolskog uzrasta je 310. De~- metni plan. je ustanove prema kojima gravitira plansko podru~je su: Postoje}a matrica uli~ne mreè zadràva se uz izmenu De~ji vrti} „20. oktobar” (ul. Rifata Burxevi}a), De~ji karaktera dela mreè. Deo Dimitrija Davidovi}a od \ev- vrti} „Duga” (ul. Suboti~ka 2) i De~ji vrti} „Jelena ]et- |elijske do Milana Raki}a zatvara se za kolski saobra}aj kovi}” (Pop Stojanova). i sa ostalim delom ulice ~ini jedinstvenu pe{a~ku komu- 2.6. Saobra}ajne povr{ine nikaciju do ulice Rifata Burxevi}a. Ulica Velimira Raji}a zatvara se u potpunosti za kol- Uli~na mreà ski saobra}aj i transformi{e jednim delom u pe{a~ku Koncept uli~ne mreè na prostoru Regulacionog plana stazu parkovske celine, a drugim delom u trg ispred [este zasnovan je na postavkama GP Beograd 2021. iz 2003. god. gimnazije. Sve ulice u okviru plana pripadaju sekundarnoj gradskoj Elementi popre~nog profila uli~ne mreè su:

h h h h h

Osnovni elementi popre~nih profila saobra}ajnica stveno u podzemnim etaàma objekta ili na slobodnoj po- dati su u grafi~kom prilogu br. 07 (Urbanisti~ko re{ewe vr{ini parcele. saobra}ajnih povr{ina). Za postoje}e sadràje parkirawe re{iti na sopstve- Trase rekonstruisanih saobra}ajnica u situacionom i noj parceli ili udruìvawem zainteresovanih kori- nivelacionom planu prilagoditi terenu i kotama izvede- snika parcela radi izgradwe zajedni~kih garaà (unu- nih saobra}ajnica sa primerenim padovima. tarblokovskih), uz obaveznu izradu urbanisti~kog pro- Kolovoznu konstrukciju rekonstruisanih saobra}ajni- jekta. ca utvrditi shodno rangu saobra}ajnice, optere}ewu i Deficit parking mesta na nivou pojedinih blokova, strukturi vozila koja }e se wome kretati. Zastor pe{a~kih pre svega blokova uz Bulevar kraqa Aleksandra, u zoni sta- ulica treba da je od materijala bliskih pe{a~kim povr{i- novawa visokih gustina, rezultat je zate~enog nasle|enog nama (kocka, kamen, prefabrikovani elementi za poplo~a- tkiva. U Bloku 8, jedine mogu}e intervencije pri re{ava- vawe). wu parkirawa vozila stanovnika i zaposlenih jesu radi- Odvodwavawe re{avati slobodnim padom povr{inskih kalni zahvati u „zale|u” objekata uz Bulevar redefinisa- voda u sistem ki{ne kanalizacije. U pe{a~kim ulicama wem parkinga uz kolski prolaz i izgradwom zajedni~ke nivelaciju partera izvesti tako da je oticawe vode od zgra- podzemne garaè. Re{ewe u planu (provera lokacije, broja da ka osovini ulice gde se rigolama prihvataju i usmerava- parking mesta i pristupa garaì za Blok 8) dato je kao ju povr{inske vode ka kanalizacionom sistemu. predlog u kompozicionom planu, grafi~ki prilog br. D6 (dokumentacija plana). Prikaz gara`nih mesta i broj nivoa dat je kao minimum s tim {to garaè mogu biti i ve}eg Parkirawe kapaciteta, {to zavisi od tehni~kih i investicionih mo- Parkirawe u granicama plana re{avano je u funkciji gu}nosti. U Bloku 9 mogu}e je re{avawe parkirawa udru- planiranih namena. ìvawem korisnika parcela radi izgradwe zajedni~kih Parkirawe u granicama plana re{avati prvenstveno u garaà. okviru parcele. Javna garaà za potrebe javnih sadràja (pozori{te, Parkirawe je planirano u javnim i zajedni~kim gara- {kole, bolnice u okruèwu) planirana je na parceli 1 u àma i otvorenim parkirali{tima u okviru bloka, na po- Bloku 2a, uz uslov za izgradwu da se krovna povr{ina ure- jedina~nim parkinzima i garaàma u zgradama i dvori- di kao igrali{te za potrebe gimnazije. Garaù graditi u {tima. okviru datih gra|evinskih linija. Za sve novoplanirane izgra|ene povr{ine na ostalom Za novoplanirane objekte u Bloku 1 i 1a preporuka je gra|evinskom zemqi{tu obavezno je ostvariti potreban da se pristup garaàma u objektu izvede iz unutra{wosti broj parking mesta na pripadaju}oj parceli, dobijenih iz bloka kako bi se iskoristila povoqnost konfiguracije prora~una definisanih na bazi datog normativa, prven- terena. Broj 3 – 10 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 17. februar 2005.

Pri projektovawu skupnih garaà po{tovati slede}e Potreban broj parking mesta se odre|uje prema slede- elemente: }em normativu: – {irina prave rampe po voznoj traci min. 2,25 m; – postoje}e stanovawe 0,7 PM po stanu, – slobodna visina garaè min. 2,3 m; – novo stanovawe 0,9 PM po stanu, – dimenzije parking mesta min. 2,3 h 4,8 m; – trgovina 1 PM na 66 m2 BRPG, – podu`ni nagib pravih rampi, maks. 12% za otkrivene – poslovawe 1 PM na 80 m2 BRPG, i 15% za pokrivene. – {kolstvo 1 PM po u~ionici, Pristupne rampe za garaè mawih kapaciteta u podzem- – de~ja za{tita 1 PM na 12 dece, nim etaàma novoizgra|enih objekata mogu da imaju zajed- – pozori{te 1 PM na 7 sedi{ta. ni~ke ulazne i izlazne trake, uz postavqawe odgovaraju}e Potreban i ostvaren broj parking mesta u odnosu na na- signalne opreme (ogledala, svetlosni ure|aji). menu je:

1* deficit u parkirawu pokriva se javnom garaòm u Bloku 2a 2.7. Slobodne i zelene povr{ine 2* parkirawe u bloku, garaà u bloku 3* garaà u bloku Koncepcija sistema zelenih povr{ina Parkirawe planirano u uli~nim profilima ne ulazi u Na osnovu detaqne analize, povr{ina postoje}eg stawa ukupni bilans ostvarenih parking mesta za namene u okvi- zelenila, na podru~ju Regulacionog plana, slobodne i ze- ru ostalog gra|evinskog zemqi{ta. lene povr{ine iznose oko 6,74 ha ili skoro 64% terito- Potreban broj parkinga planiran je prema izvedenim rije koju obuhvata plan. Prose~na povr{ina slobodnih i 2 parametrima na osnovu zadatog normativa. Samo objekti zelenih prostora po stanovniku je preko 15 m {to je u kolektivnog stanovawa uz Bulevar pripadaju grupi postoje- skladu sa normativom preporu~enim u GUP-u. Imaju}i na umu blizinu park-{ume Zvezdara, kao i visokoformirane }eg stanovawa za koji je normativ najniì, dok sve ostale drvorede u glavnim kolskim saobra}ajnicama (Bulevar kra- parcele sa stanovawem spadaju u grupu novog stanovawa. qa Aleksandra, ul. Stanislava Srem~evi}a, Vrawska, Gvo- Ostvaren broj parkinga obuhvata broj mesta za stacio- zdi}eva) ove zelene por{ine smatraju se zadovoqavaju}im. nirawe vozila, za javne objekte od op{teg interesa u javnoj Ovim planom predvi|eno je formirawe jedinstvenog garaì i uli~no, a za ostale namene na pripadaju}im par- homogenog sistema zelenila, koje je me|usobno povezano u celama. ravnomernoj i racionalnoj dispoziciji. Otuda je neop- Pe{a~ki saobra}aj hodno o~uvati {to vi{e postoje}u vegetaciju i ugraditi u gradsku strukturu, ~ime bi se formirao sistem zeleni- Povr{ine rezervisane samo za kretawe pe{aka plani- la obezbe|en odgovaraju}im merama nege, za{tite i odr- rane su uz sve saobra}ajnice uli~ne mreè, trotoarima, àvawa. obostrano, min {irine 1,5 m i na pe{a~kim prolazima u Izbor sadnog materijala zasniva se na postoje}im kva- vidu stepeni{ta ili rampi formiranih na savla|ivawu litetnim vrstama prilago|enim nameni povr{ina. U~e- grebena iznad ulice Rifata Burxevi}a. Ulica Dimitrija {}e li{}arskih vrsta dominantno je i kre}e se 70–80%, Davidovi}a u potpunosti je pe{a~ka povr{ina. ~etinarskih 10–15%, dok `bunaste vrste zbog postoje}eg Sem trotoara, pe{a~ke povr{ine obuhvataju trg i staze gustog sklopa kro{wi su minimalno zastupqene 10-20%, i parkovskog dela Bloka 3. to u rubnim delovima zelenih povr{ina. Prema nameni povr{ina i reìmu kori{}ewa razliku- Javni gradski saobra}aj – JGS ju se slede}e kategorije zelenila: Prostor Plana ostvaruje vezu sa javnim saobra}ajem Javne povr{ine preko linija {inskog saobra}aja koje prolaze ili se pla- – park, niraju Bulevarom kraqa Aleksandra, tramvaja i kapacitet- – zelenilo uz objekte kulture, nog {inskog sistema (LRT) i linija trolejbuskog saobra- – zelenilo uz saobra}ajne povr{ine, }aja u okruèwu koje prolaze ulicom Dimitrija Tucovi}a. – zelenilo uz objekte obrazovawa. 17. februar 2005. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 3 – 11

Ostale povr{ine Prilikom projektovawa i izvo|ewa planirati sve po- – zelenilo uz objekte stanovawa malih gustina, trebne mere za za{titu stabala, drvoreda kao i celokupnog – zelenilo uz objekte stanovawa sredwih gustina, visokovrednovanog postoje}eg zelenila. – zelenilo uz objekte stanovawa sa poslovawem. Nivelaciono-regulacionim re{ewem obezbediti pravilno oticawe vode od objekta prema slobodnom prostou ka Park slivnicima i rigolama. Park kod âá beogradske gimnazije, koji se nalazi u Blo- Obezbediti minimalno odstojawe dendro vrsta od pod- ku 3, u novoplaniranom stawu treba da predstavqa inte- zemnih instalacija. gralnu celinu. Najvitalniji deo parka je obodni drvored Sve gra|evinske i {umarske radove obavqati prema va- od divqeg kestena, kao i ve}e i mawe grupacije li{}ara i è}im propisima. ~etinara raspore|ene u unutra{wosti parka. Rekonstrukcija parka podrazumeva zamenu postoje}ih 2.8. Tehni~ka infrastruktura pe{a~kih komunikacija, platoa, de~jih igrali{ta, spoqa- {weg osvetqewa, hidrantske mreè i kompletnu zamenu 2.8.1. Vodovod parkovskog mobilijara (korpe, klupe de~ji rekviziti i dr.). Rekonstrukciji biqnog fonda prethodi snimak po- Postoje}e stawe vodovodne mreè stoje}eg stawa sa manualom valorizacije, na osnovu kojeg se zadràva svo visokokvalitetno drve}e oceweno ocenom Prema terenskim uslovima i postoje}em konceptu snab- 3–5, kao i primena adekvatnih sanitarno-higijenskih mera devawa vodom, teritorija obuhva}ena granicom plana zau- nege i za{tite. zima drugu i tre}u visinsku zonu. Du` postoje}ih ulica izgra|ena je distributivna vodo- Zelenilo uz objekte kulture vodna mreà koja funkcioni{e kao prstenasta, ali i znat- Postoje}e zelenilo maksimalno za{tititi i uklopiti no kao granata mreà. u pro{ireni i rekonstruisani deo „Zvezdara teatra”. Cevovodi postoje}e mreè uglavnom su dimenzija Ø100 mm, Ø80 mm, Ø1” i Ø6/4”, {to ne zadovoqava standarde i kapa- Zelenilo uz saobra}ajne povr{ine citet. Novoformirane parking prostore u ul. Radoja Domano- Me|utim, postoje i cevovodi ve}eg pre~nika i uglavnom vi}a, kao i uz novoplaniranu unutra{wu saobra}ajnicu se proteù ulicama u rubnom delu kompleksa, i to: Bloka 8 ozeleniti drvorednim sadnicama sa visokoformi- – delu Milana Raki}a 150 – druge visinske zone, ranim krunama otpornim na vladaju}e mikrouslove. Ø mm Na ravnim krovovima podzemnih garaà u blokovima 2a – delu Batutove Ø150 mm – tre}e visinske zone, i 8 predvideti prostore za igru i odmor dece, kao i zele- – delu Bulevara kraqa Aleksandra Ø300 mm – tre}e vi- nilo u kasetiranim àrdiwerama. sinske zone. Cevovodi primarnog karaktera druge visinske zone Zelenilo uz objekte obrazovawa Ø500 mm du` Bulevara kraqa Aleksandra, i delom Batuto- Postoje}a {kolska dvori{ta âá beogradske gimnazije ve i cevovod Ø300mm druge zone du` Batutove ulice pove- i Geodetske tehni~ke {kole sanirati uz primenu agroteh- zuju rezervoar „@arko Zrewanin” i rezervoar „Zvezdara”. ni~kih mera nege i za{tite i oplemeniti novim, zdravim i vitalnim sadnicama li{}arskog i ~etinarskog porekla. Planirano re{ewe vodovodne mreè

Ostale povr{ine Imaju}i na umu postoje}e stawe distributivne vodovodne mreè koja ne odgovara standardima, kao i zbog usagla- Na parcelama stanovawa malih gustina (zona 2, 4 i 5) {avawa sa kanalizacijom planira se wena rekonstrukcija. zadràti svu postoje}u vegetaciju, naro~ito visokovred- Svi cevovodi dimenzija Ø100 mm i mawi cevovodi, za- novane ~etinare (kedar, smr~a, duglazija, crni bor, jela meni}e se cevovodima 150 . Tako se formira prstena- i dr.). Ø mm sta vodovodna mreà Ø150 mm u drugoj visinskoj zoni, ko- U blokovima 1 i 2, na parcelama stanovawa sredwih gu- ju ~ine cevovodi u bloku ulica dela Milana Raki}, [aba~- stina predvideti unutra{we blokovsko zelenilo uz maksi- ke, \ev|elijske i Rifata Burxevi}a, gde se na uglu ulica malno po{tovawe postoje}eg, dok u blokovima 6, 7, 8 i 9, ze- Batutove i Rifata Burxevi}a povezuju sa cevovodom Ø300 mm lenilo postoje}ih predba{ta sa~uvati i uklopiti u formu u delu ulice Milana Raki}a i Batutove. uli~nog. Ostala distributivna mreà pripada tre}oj visin- Zelenilo na parcelama stanovawa sa poslovawem u Blo- skoj zoni i ona se rekonstrui{e na cevovode nove mreè ku 8, neposredno uz Bulevar kraqa Aleksandra, obraditi 200 . parterno uz vi{e otpornijih i dekorativnijih li{}arskih Ø mm i `bunastih vrsta. Pravilnik za izgradwu vodovodne mreè Op{ta pravila za ozelewavawe slobodnih povr{ina Osnovna koncepcija re{ewa uslovqena je lokacijom, Ure|ivawe slobodnih povr{ina raditi na osnovu situ- namenom objekata i ve} izgra|enom vodovodnom mreòm. acije postoje}eg stawa, izra|ene biolo{ke osnove i sin- Ve}im delom predmetna teritorija pripada tre}oj, a ma- hron plana. wim delom drugoj visinskoj zoni vodosnabdevawa kako je Pre pristupa izrade projekta visokovrednovanu posto- prikazano u grafi~kom prilogu. je}u vegetaciju {tititi i tretirati kao sastavni deo pro- – Snabdevawe vodom druge visinske zone vr{iti iz jekta. primarnih cevovoda Ø300 mm i Ø500 mm druge visinske Novom vegetacijom potrebno je pre svega unaprediti zone, za blok izme|u ulica Milana Raki}a, [aba~ke, \ev- ìvotni prostor i poboq{ati mikroklimat. Za odràva- |elijske i Rifata Burxevi}a. we zelenila, projektom hidroinstalacije predvideti hi- – Snabdevawe vodom tre}e visinske zone vr{iti iz ce- drantsku mreù. Pored postoje}e vegetacije, predvideti vovoda Ø300 mm izgra|enog du` Bulevara kraqa Aleksan- dopunu sadnica staru 1–12 godina, sadwom zimzelenog i dra i planiranih Ø200 mm u delu ulica Milana Raki}a i listopadnog {ibqa. S obzirom na raznovrsnost prostora, Batutove. zelenilo, pored svoje osnovne biolo{ke funkcije, sluì – Postoje}e cevovode Ø150 mm koji pripadaju tre}oj i za razgrani~ewe, to jest prostornu izolaciju stambenog visinskoj zoni u ulicama êde Mijatovi}a, i Batutovoj i dela od komunalnog prostora. primarne cevovode Ø300 mm u Bulevaru kraqa Aleksandra, Broj 3 – 12 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 17. februar 2005. zatim Ø300 mm i Ø500 mm druge visinske zone u Batuto- Pravilnik za izgradwu kanalizacije voj ulici i Ø150 mm u delu Milana Raki}a zadràti u po- Predmetna teritorija pripada „Centralnom” kanaliza- stoje}em stawu. Sve postoje}e cevovode distributivne vo- cionom sistemu, i to jednim delom „Bulbulderskom” slivu dovodne mreè dimenzija Ø100 mm i mawih Ø80 mm, Ø6/4” a mawim delom slivu „Mokrolu{kog” kolektora. i Ø1” zameniti cevovodima minimalnih dimenzija Ø150 – Kanalizaciju re{avati po op{tem sistemu kanalisa- mm, po{to ne odgovaraju standardima. wa uz hidrauli~ku proveru, uzimaju}i u obzir nove urbani- – Postoje}i cevovod Ø80 mm tre}e visinske zone u Bu- sti~ke parametre koji se predlaù u planu detaqne regula- levaru kraqa Aleksandra zameniti cevovodom Ø300 mm od cije. cevovoda Ø300 mm do ulice Milo{a Ze~evi}a. – Pojedine deonice kanalizacije uli~ne mreè, kada – Rekonstrukcija postoje}ih cevovoda vr{i se zbog de- po kapacitetu nisu dovoqne, zameniti adekvatnom kanali- finisawa minimalnog kapaciteta i usagla{avawa sa po- zacijom u kolovozu pored postoje}e, ne mewaju}i usvojeni stoje}om kanalizacijom po{to se nalaze u kolovozu. koncept kanalizacije. – Pri izradi hidrauli~nog prora~una i dimenzija ce- – Najmawa dimenzija uli~ne kanalizacije prilikom re- vovoda ra~unati sa slede}im kotama pijazometara: konstrukcije ne moè biti ispod Ø300 mm. Za drugu zonu vodosnabdevawa – Izgradwu, rekonstrukciju i pove}awe dimenzija kana- min. 185 mnm, lizacije realizovati fazno, prema potrebi, konstruktiv- maks. 205 mnm. nim elementima objekata i mogu}nostima kanalizacionog sistema. Za tre}u visinsku zonu min. 230 mnm, – Zbog nove urbanizacije sliva neophodna je izgradwa maks. 260 mnm. novog kolektora „Bulbulderskog” sliva ~ija trasa delom prolazi prostorom ovog planskog dokumenta, ulicom Rifa- – Trase planiranih cevovoda usaglasiti sa ostalim ta Burxevi}a. Trasa ovog kolektora zauzima prostor ispod podzemnim objektima infrastrukture prema priloènom kolovoza ulice Rifata Burxevi}a. sinhronom planu. – Dimenzija ovog dela kolektora je 110/165 i za we- – Svi cevovodi distributivne mreè moraju biti obez- cm govu trasu obezbe|uje se koridor u okviru sinhron plana. be|eni zatvarawem prstenaste mreè. – Predvideti odvodwavawe svih slobodnih povr{ina – Na vodovodnoj mreì predvideti sve objekte i arma- putem slivnika, vode}i ra~una o kvalitetu vode koja se is- ture za weno normalno funkcioniswe kao i dovoqan broj pu{ta u kanalizacioni sistem. nadzemnih protivpoàrnih hidranata raspore|enih na naj- – Kanalizaciju iz objekata prikqu~iti na odgovaraju}i vi{e 150 m me|usobno, shodno vaè}em pravilniku o pro- tivpoàrnoj za{titi. uli~ni kanal slivnog podru~ja. Prema Generalnom planu Beograda 2021. godine, na – Prema mogu}nostima i vaè}im standardima kori- prostoru dela postoje}eg parka uz ulicu Rifata Burxevi}a stiti postoje}e prikqu~ke uz proveru kapaciteta. predvi|a se izgradwa vodovodne crpne stanice „Dimitri- 2.8.3. Elektromreà i javno osvetqewe je Tucovi}” na trasi koridora drugog tunelskog vodovodnog prstena, za ~iju se izgradwu rezervi{e prostor i planira poseban planski dokument. Postoje}e stawe U okviru predmetnog plana izgra|ene su ~etiri tran- 2.8.2. Kanalizacija sformatorske stanice 10/0,4 Kâ. Dve su slobodnostoje}e reg. br. B-414 i B-1442, a dve su u sklopu postoje}ih objeka- Postoje}e stawe kanalizacione mreè ta reg. br. B-339 i B-393. Distributivna mreà 10 Kâ izve- Teritorija predmetnog regulacionog plana proteè se dena je podzemnim vodovima postavqenim ispod trotoar- u dva sliva kako je to koncipirano re{ewima beogradske skog prostora i slobodnih povr{ina. Niskonaponska mre- kanalizacije. à delom je izgra|ena kao podzemna, a delom kao nadzemna Mawi deo sliva uz Batutovu ulicu odvodi se se u sliv postavqena na drvene, odnosno betonske stubove. „Mokrolu{kog” kolektora, a drugi deo u sliv „Bulbulder- skog” kolektora. Obrazloèwe i uslovi Recipijent za ve}i deo predmetnog „Bulbulderskog” Za snabdevawe elektri~nom energijom planiranih po- sliva je kolektor dimenzija 120/180 cm u ulici Dimitrija tro{a~a u okviru predmetnog plana izgraditi sedam tran- Tucovi}a, koji je nedovoqnog kapaciteta. sformatorskih stanica 10/0,4 Kâ. Planirane transforma- Du` svih ulica postoji izgra|ena kanalizacija razli- torske stanice 10/0,4 Kâ izgradi}e se: ~itih profila od najmawe 250 , 300 , 350 , Ø mm Ø mm Ø mm TS-1 kapaciteta 1h1.000 KâA u Bloku 1, Ø400 mm pa do kolektora dimenzija 135/110 cm i 60/110 cm u Batutovoj ulici. TS-2 kapaciteta 1h1.000 KâA u Bloku 1a, TS-3 kapaciteta 1h1.000 KâA u Bloku 2a, Planirano re{ewe kanalizacije TS-4 kapaciteta 1h1.000 KâA u Bloku 4, Nedovoqan hidrauli~ki kapacitet postoje}eg kolekto- TS-5 kapaciteta 1h1.000 KâA u Bloku 6, ra u ulici Dimitrija Tucovi}a nastao je zbog nagle urba- TS-6 kapaciteta 2h1.000 KâA u Bloku 7, nizacije sliva i zao{trenih hidrolo{kih karakteristika. Ovaj problem je projektantski re{avan u okviru Idejnog TS-7 kapaciteta 1h1.000 KâA u Bloku 8. projekta kanalizacije „Bulbulderskog” sliva (1978. godi- Planirane TS 10/0,4 Kâ (TS-1, TS-2, TS-3, TS-6 i TS-7) ne, Institut „Jaroslav êrni”). Na osnovu toga planira se graditi u sklopu planiranih objekata. TS-4 i TS-5 su slo- izgradwa jo{ jednog kolektora pored postoje}eg, po obodu bodnostoje}e. ovog plana du` ulica Rifata Burxevi}a, Dimitrija Tuco- Za nove TS ~ija se izgradwa planira u novom objektu vi}a, Haxi Mustafine, Vojvode Savatije, Vojvode Brane, koji se gradi ili na wegovoj parceli, izgradwa }e se rea- Ruzveltove i daqe do Dunava. lizovati u skladu sa tehni~kim podacima EDB-a, koje je Za daqu urbanizaciju celog sliva neophodna je izgrad- neophodno pribaviti za izradu Idejnog projekta. wa ovog kolektora za koju je potrebno izraditi poseban Transformatorske stanice 10/0,4 Kâ kapaciteta planski dokument. 1h1.000 KâA moraju imati najmawe dva odvojena odeqewa, Uli~na kanalizaciona mreà funkcionisa}e i daqe i to: odeqewe za sme{taj transformatora i odeqewe za po op{tem sistemu kanalisawa. sme{taj niskog i visokog napona. 17. februar 2005. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 3 – 13

Transformatorska stanica kapaciteta 2h1.000 KâA Blok 9. Glavni kabl No-16 obuhvatio bi blokove 1 i 1a, a mora imati najmawe tri odvojena odeqewa, i to: odeqewe glavni kabl No-2 Blok 5. za sme{taj niskog i visokog napona i dva odeqewa za sme- Planirani glavni telekomunikacioni kabl 1N polo- {taj transformatora. ì}e se od ATC „Zvezdara” kroz postoje}u galeriju do Bu- Prostorije za sme{taj transformatora obezbediti si- levara kraqa Aleksandra. Du` Bulevara kraqa Aleksandra gurnom toplotnom i zvu~nom izolacijom. Do prostorija za ovaj kabl pripada postoje}im pretplatnicima, a u ulici sme{taj transformatora mora se obezbediti pristupni put Milo{a Ze~evi}a ra~va se da bi prihvatio pretplatnike u najmawe {irine 3 m do najbliè javne saobra}ajnice. Bloku 9. Planirane TS 10/0,4 Kâ prikqu~i}e se na TS 35/10 Kâ Da bi se prihvatili novi pretplatnici potrebno je da „âá mu{ka”, tako {to }e se od we poloìti dva kablovska se na pogodnim mestima otvore nova telekomunikaciona voda 10 Kâ koji }e formirati prsten i na principu ulaz- okna iz kojih }e se prikqu~iti novi pretplatnici. Od izlaz prikqu~iti planirane TS 10/0,4 Kâ. Planirani ka- postoje}ih i novih telekomunikacionih okana do objeka- blovi 10 Kâ poloì}e se ispod trotoarskog prostora i ta izgraditi privodnu telekomunikacionu kanalizaciju slobodnih povr{ina, u rov dubine 0,8 m {irine 0,4 m–0,5 m kapaciteta dve cevi. Distributivnu telekomunikacionu na prelazima ispod kolovoza saobra}ajnica kao i na svim mreù postavqenu kroz postoje}u telekomunikacionu ka- onim mestima na kojima se o~ekuje ve}e mehani~ko napre- nalizaciju i izvodne telekomunikacione kablove posta- zawe. Tamo gde moè do}i do mehani~kog o{te}ewa kablo- vqene kroz privodnu telekomunikacionu kanalizaciju ~i- va 10 Kâ oni se polaù kroz kablovsku kanalizaciju. ji kapacitet ne zadovoqava perspektivne potrebe kori- Niskonaponsku mreù 1 Kâ graditi podzemnim vodovi- snika telekomunikacionih usluga, zameniti novim ve}eg ma 1 Kâ postavqenim ispod trotoarskog prostora u rov po- kapaciteta. trebnih dimenzija. Distributivne telekomunikacione kablove koji su po- Sve postoje}e elektroenergetske vodove ~ija je trasa loèni u zemqu, a wihov kapacitet ne odgovara pove}a- ugroèna izgradwom objekata i saobra}ajnica izmestiti. nom broju pretplatnika, zadràti, a pored wih poloìti Ukupan broj trafo-stanica ne sme da bude ve}i od planove ~iji kapacitet zadovoqava krajwe potrebe pretplat- nom predvi|enog broja. nika. 2.8.4. TT mreà Planirane podzemne telekomunikacione kablove postaviti slobodno u zemqu, u rov dubine 0,8 m i {irine 0,4 m. Blokovi koji se obra|uju predmetnim planom pripadaju U objektima predvideti unutra{we ku}ne izvode sa do- podru~ju glavnih telekomunikacionih kablova No-1 i No-15. wom vrstom telefonske koncentracije. Kapacitet unutra- U ATC „Zvezdara” kapaciteti kablovskih podru~ja ne zado- {wih izvoda dimenzionisati za krajwe potrebe pretplat- voqavaju sada{we potrebe pretplatnika. Kablovsko-tele- nika. Postoje}u telekomunikacionu kanalizaciju, kablove komunikaciona kanalizacija izgra|ena je du` ulica Batu- ukoliko su ugroèni izgradwom objekata ili saobra}ajni- tove – kapaciteta 15, 16, 20 i 22 cevi, Bulevara kraqa Alek- ca, izmestiti na bezbednu lokaciju. sandra – kapaciteta 13 cevi, Rifata Burxevi}a kapaciteta – 10 i 12 cevi, Milo{a Raki}a – kapaciteta dva, ~etiri i 2.8.5. Toplifikacija {est cevi, \ev|elijskom – kapaciteta tri cevi, Milo{a Ze~evi}a – dve cevi i Radoja Domanovi}a – dve cevi. Predmetni prostor pripada toplifikacionom sistemu Du` Batutove ulice od Hektorovi}eve do Bulevara kra- toplane „Kowarnik”, odnosno toplovodnom konzumu magi- qa Aleksandra izgra|ena je telekomunikaciona galerija. stralnog toplovoda poloènog u koridoru Bulevara kraqa Distributivna telekomunikaciona mreà izgra|ena je Aleksandra. uvla~nim i armiranim telekomunikacionim kablovima po- Deo postoje}ih povr{ina koje pripadaju predmetnim stavqenim kroz postoje}u telekomunikacionu kanalizaci- urbanisti~kim blokovima prikqu~en je na pomenuti daju, odnosno slobodno u zemqu. Pretplatnici su preko unu- qinski sistem grejawa preko primarne toplovodne mreè tra{wih, odnosno spoqa{wih izvora povezani na distri- pre~nika Ø273/5mm i Ø114.3/3.6mm, koja se nalazi u posto- butivnu telekomunikacionu mreù. je}oj regulaciji Bulevara kraqa Aleksandra i ulicama M. Raki}a, M. Ze~evi}a i delu \ev|elijske. Obrazloèwe i uslovi Promena temperaturnog i pritisnog reìma odvija se Potreban broj telefonskih prikqu~aka odre|en je na indirektno putem izmewiva~a toplote u postoje}im to- osnovu usvojenog principa: plotnim podstanicama, odakle se i obavqa distribucija – stambeni objekat: na dve stambene jedinice moraju se toplotne energije potrebna za radijatorsko grejawe. obezbediti tri telefonska prikqu~ka; Toplotne podstanice su sme{tene u slede}im objektima: – lokali i poslovawe: na svakih 25–30 m2 korisne po- PS 1: Bulevar kraqa Aleksandra br. 217, vr{ine, odnosno za svaki lokal jedan telefonski prikqu- PS 2: Bulevar kraqa Aleksandra br. 209, ~ak; PS 3: Bulevar kraqa Aleksandra br. 203, – {kolske i pred{kolske ustanove: na svakih 200 m2 korisne povr{ine jedan telefonski prikqu~ak. PS 4: Bulevar kraqa Aleksandra br. 227, Na bazi usvojenog principa i procewenih ukupnih ka- PS 5: Milana Raki}a br. 33 (âá beogr. gimnazija), paciteta u okviru predmetnog plana, zakqu~eno je da je po- PS 6: Milana Raki}a br. 38 (Zvezdara teatar), trebno obezbediti ukupno oko 3.050 telefonskih prikqu- PS 7: Milana Raki}a br. 42 (Geodetsko-tehni~ka {kola), ~aka. Analizom postoje}eg stawa, uzimaju}i u obzir novi broj telefonskih pretplatnika, do{lo se do stava da tre- PS 8: Bulevar kraqa Aleksandra br. 195a, ba planirati novo kablovsko podru~je kapaciteta 600h4h0,4 PS 9: Bulevar kraqa Aleksandra br. 195, koje }e preuzeti delove podru~ja postoje}ih kablova i na PS 10: Milana Raki}a br. 15, wima osloboditi kapacitete kako bi se prihvatili novi pretplatnici. Odnosno, novo kablovsko podru~je prihvati- PS 11: \ev|elijska br. 85, lo bi deo kablovskog podru~ja No-15 i celo kablovsko pod- PS 12: \ev|elijska br. 83, ru~je kabla No-1. Kabl No-1 ~iji je kapacitet 350h4h0,4mm PS 13: \ev|elijska br. 81, usmerio bi se na druge blokove, a zamenio bi ga kabl kapa- PS 14: \ev|elijska br. 79, citeta 600h4h0,4mm. U novoj podeli kablovsko podru~je PS 15: Milana Raki}a br. 27, No-15 obuhvatao bi blokove 2, 2a, 3, 4, 6 i 7. Novi kabl 1N obuhvatio bi deo Bloka 8 uz Bulevar kraqa Aleksandra i PS 16: \ev|elijska br. 30. Broj 3 – 14 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 17. februar 2005.

Deo objekata koji nije prikqu~en na toplovodnu mreù Uslovi za prikqu~ewe na planiranu toplovodnu mreù svoje potrebe za toplotnom energijom zadovoqava koriste- Na bazi urbanisti~kih pokazateqa datih ovim planom }i individualne toplotne izvore (neracionalno – el. izvr{ena je detaqna procena toplotnog konzuma u skladu sa energiju, pe}i na lakote~no gorivo i dr.). namenom i spratno{}u postoje}ih i planiranih povr{ina. S obzirom da kroz predmetni prostor prolaze postoje- Za wegovu procenu kori{}eni su slede}i normativi: }i toplovodi jake propusne mo}i, sti~u se realni uslovi za – za postoje}e stambene povr{ine 160 W/m2, prikqu~ewe kako planiranih povr{ina (u novim objekti- – za planirane stambene povr{ine 110 W/m2, ma i nadzidanim delovima postoje}ih), tako i postoje}ih – za postoje}e poslovne povr{ine 180 W/m2, zgrada izgradwom odgovaraju}ih toplovodnih prikqu~aka – za planirane poslovne povr{ine 130 W/m2, i toplotnih podstanica. u skladu sa JUS.U.J510. Ovako dobijeni toplotni kon- Ovim se obezbe|uju kvalitetniji uslovi stanovawa i po- zum posluìo je kao osnov za dimenzionisawe cevne mre- slovawa razmatranog podru~ja, optimalno se koristi ras- è. Instalisana toplotna snaga svih potro{a~a (postoje- poloìva energija i {titi ìvotna sredina. }ih i planiranih) data je u slede}em tabelarnom prikazu:

Na toplovodnu mreù prikqu~i}e se: ivice cevi. Planirane toplovode voditi ispod saobra- – postoje}i stambeni objekti koji se zadràvaju, a jo{ }ajnica na predmetnom prostoru i ostalim javnim povr- nisu prikqu~eni na toplifikacioni sistem, {inama. – planirani stambeno-poslovni objekti, Sve planirane toplotne podstanice indirektno se prikqu~uju na toplovodnu mreù. Postoje}im toplot- – postoje}i stambeni objekti koji se nadzi|uju. nim podstanicama proveriti instalisani kapacitet i Sva prikqu~ewa izvoditi na postoje}u mreù u posto- po potrebi izvr{iti wihovo termi~ko pro{irewe u je}im toplovodnim komorama ili najpogodnijim mestima smislu ugradwe ja~eg izmewiva~a toplote i zamene od- (metodom zavarivawa „cev na cev”), izgradwom toplovod- govaraju}e opreme i ure|aja. Tako|e, tamo gde je to neo- nih cevi odgovaraju}eg pre~nika. Planiranu toplovodnu phodno zameniti cevi toplovodnih prikqu~aka, rekon- mreù polagati u sloju peska kao predizolovane cevi, sa strukcijom na ve}i pre~nik radi dobijawa odgovaraju}e minimalnim nadslojem zemqe od 0,8 m mereno od gorwe propusne mo}i. 17. februar 2005. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 3 – 15

Planirane toplotne podstanice moraju imati obezbe- predmetni teren treba tretirati sa intenzitetom 8º sei- |en kolsko-pe{a~ki pristup i prikqu~ke na vodovod, elek- zmi~ke skale. Me|utim, sprovo|ewem adekvatnih tehni~kih tri~nu energiju i gravitacionu kanalizaciju. One moraju mera u terenu i pravilnim izborom na~ina fundirawa mo- biti zvu~no izolovane i ventilirane. gu}e je taj stepen redukovati na 7º, ali to treba da bude ve- Prilikom projektovawa i izvo|ewa toplovodne mreè rifikovano posebnim istraìvawem za dati objekat. Za i postrojewa pridràvati se svih odredaba iz „Odluke o objekte koji }e biti duboko fundirani, ukoliko se ne ra- snabdevawu grada toplotnom energijom” („Slu`beni list di konkretna analiza za dati objekat, urbanisti~ko-teh- grada Beograda”, broj 2/87). ni~ke uslove treba dati za 8º, dok ukoliko se ta analiza radi, mogu}e je, na osnovu rezultata analize, objekat dimen- 2.9. Ostali uslovi za ure|ivawe prostora zionirati na seizmootpornost koja odgovara sedmom stepenu. Za objekte koji su prve kategorije i van kategorije potrebno je obavezno sprovesti zemqotresnu analizu terena 2.9.1. Inèwersko-geolo{ki uslovi terena lokaliteta na kome se oni grade. i geotehni~ke preporuke Inèwersko-geolo{ka rejonizacija terena Morfolo{ka svojstva i geolo{ka gra|a terena Istra`ni prostor obuhva}en regulacionim planom Bu- Prema utvr|enoj prirodnoj konstrukciji terena, podru~je regulacionog plana Bulevara kraqa Aleksandra, pod- levara kraqa Aleksandra, podru~je blokova C2, C3, C6-9. izme|u ulica: Bulevar kraqa Aleksandra, êde Mijatovi}a, ru~je blokova C2,, C3, C6-9, podeqeno je u dva inèwersko- Milana Raki}a, [aba~ke, Rifata Burxevi}a i Batutove geolo{ka rejona. pripada padini Bulbulderskog potoka, ta~nije wenom vr- Rejon á {nom delu izme|u kota 148,50 i 179 mnv. Teren je nagiba 1–5º u zoni uz Bulevar kraqa Aleksan- Obuhvata ve}i deo istra`nog podru~ja – hipsometrijski dra, a do 10–15º u zoni uz ulicu Rifata Burxevi}a. najvi{e delove terena, deo platoa uz Bulevar kraqa Alek- Dana{wi izgled terena je rezultat razli~itih faza se- sandra i blagu padinu prema ulici Milana Raki}a. Nagib dimentacionih i erozionih procesa, s tim {to je na pro- terena je prete`no 1–5º. menu reqefa bitno uticao qudski faktor. Geolo{ku osnovu terena, do dubine istraìvawa, iz- Geolo{ku osnovu terena, u okvirima planskog dokumen- gra|uju panonski laporovito-glinoviti (M32GL) i lapo- ta, izgra|uju glinovito-laporoviti sedimenti: lapor gli- roviti (M32L) sedimenti. Povlatne delove terena izgra- |uju lesne naslage debqine od 6–12 , odnosno les ( ) ra- novit (M32L), glina laporovita i lapor (M32GLgl) i glina m l slojen sa dva horizonta „pogrebene zemqe” ( ) i lesoid- karbonatna (M32GLg), – zastupqeni na ~itavom istra`nom pz prostoru i ~ine podlogu kvartarnim sedimentima: deluvi- ne gline (lg). U podini ovih naslaga je deluvijalna pra- {insto-peskovita glina ( pg). Nasip ( ) zastupqen je u jalnoj glini (dpg), aluvijalno-jezerskim sedimentima – d n zoni ulica i u zoni ure|ewa terena oko objekata, debqi- pra{ina, glina, pesak i {qunak (al-jpr,p,{), lesnim eolski sedimentima koji prekrivaju celo istra`no podru~je a ne oko 1m. Nivo, pojava i reìm podzemne vode su sezonsko pro- predstavqeni su: lesom (l), dve „pogrebene zemqe” (pz) ko- menqivi i uglavnom vezani za zonu kontakta vodopropu- je raslojavaju les na horizonte i lesoidnom glinom (lg). Nasip (n) kao ve{ta~ka tvorevina zastupqen je u trupu sa- snih kvartarnih i slabo do prakti~no vodonepropusnih pa- obra}ajnica – ulica i u okviru regulisanog terena oko nonskih sedimenata. Istraìvawima, podzemne vode regi- objekta. strovane su na dubinama oko 8–10m. Teren u prirodnim uslovima je stabilan. Povoqan je za Hidrogeolo{ke karakteristike urbanizaciju, uz uslov da se na~in i dubina temeqewa u le- Podzemna voda u terenu tokom prethodnih i najnovi- su prilagode wegovoj strukturnoj ~vrsto}i i osetqivosti jih istraìvawa utvr|ena je u znatnom broju bu{otina. na provlaàvawe. Pri izgradwi podzemnih objekata ili Dubina i koli~ina vode su promenqive ali ipak gene- objekata sa vi{e od dve podzemne etaè angaòva}e se zo- ralno prate nagib povr{ine terena i javqaju se gotovo na panonskih laporovito-glinovitih sedimenata, gde je po pravilu u podinskom delu kvartara, odnosno na kon- obavezna za{tita temeqnih iskopa od dotoka podzemne vo- taktu lesnih i deluvijalnih naslaga. Sve poniru}e vode de i otkidawa blokova du` diskontinuiteta. Iskopi se moraju izvoditi uz konstruktivnu za{titu. Objekte sa jed- generalno gravitiraju ka staroj erozionoj bazi Bulbul- nom ili dve podzemne etaè od uticaja procednih podzem- derskog potoka. nih voda treba {tititi odgovaraju}om hidroizolacijom a Morfolo{ki posmatrano, na bazi svih pojava podzemne sa vi{e podzemnih etaà odgovaraju}im drena`nim siste- vode, moè se zakqu~iti da se u zoni sredi{wih delova do- mom. line biv{eg Bulbulderskog potoka, izme|u Bulevara kraqa Pripovr{inske lesne naslage pogodne su za izradu po- Aleksandra i ulice Milana Raki}a, voda pojavquje na du- steqica saobra}ajnica uz odgovaraju}e zbijawe i odvodwa- bini od 8 do 10 , dok u niìm delovima padine, prema m vawe. ulici Rifata Burxevi}a, podzemna voda utvr|ena je na du- Za objekte sa jednom ili maksimalno dve podzemne eta- bini oko 4–5 . m è i komunalnu infrastrukturu predmetni teren treba Oscilacije pojava podzemne vode imaju direktnu vezu sa tretirati sa intenzitetom 8º seizmi~ke skale za duboko koli~inama atmosferskog taloga, prilivom vode iz grad- fundirane objekte, ukoliko se ne radi konkretna analiza ske vodovodno-kanalizacione mreè i morfologijom pa- za dati objekat, urbanisti~ko-tehni~ke uslove treba dati dine. Na bazi registrovanih nivoa i pijezoosmatrawa za 8º. Me|utim, za objekte prve kategorije i van kategorije prethodnih istraìvawa, mogu se prognozirati i iznose potrebno je obavezno sprovesti zemqotresnu analizu tere- oko 1 . m na lokaliteta na kome se oni grade. Seizmi~nost terena Rejon áá Dominantni uticaj na seizmi~nost predmetne povr{i- ne imaju zemqotresi alohtone seizmi~nosti. Prema geoteh- Obuhvata mawi deo istra`nog prostora uz ulicu Rifa- ni~kom modelu, plitko fundirani objekti (sa jednom ili ta Burxevi}a. Regionalno pripada levoj dolinskoj strani maks dve podzemne) i komunalna infrastruktura vrlo su Bulbulderskog potoka. Prirodni nagib padine je urbani- osetqivi na uticaj zemqotresa i ukoliko se ne preduzima- zacijom izmewen, promenqiv je i iznosi 5–10º lokalno i ju adekvatne mere, pri urbanisti~ko-tehni~kim uslovima do 15º. Broj 3 – 16 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 17. februar 2005.

Geolo{ku osnovu terena, do dubine istraìvawa, iz- – objekat mora biti realizovan u skladu sa Pravilni- gra|uju panonski laporovito-glinoviti (M32GL) i laporo- kom o tehni~kim normativima za za{titu visokih objekata viti (M32L) sedimenti. Povlatne delove terena izgra|uju od poàra („Slu`beni list SFRJ”, broj 7/84); kvartarni sedimenti predstavqeni aluvijalno-jezerskim – objekat realizovati u skladu sa odlukama o uslovima glinovito-pra{inastim, peskovitim i {qunkovitim (al-jpr,p,{) i tehni~kim normativima za projektovawe stambenih zgra- sedimentima promenqive debqine oko 0.5–2.5m. Ovi sedi- da i stanova („Slu`beni list grada Beograda”, broj menti prekriveni su lesnim naslagama (l) i nasipom (n) 32/4/83); debqine oko 1 . Nasip je zastupqen u zoni ulica i lokal- m – podzemne garaè realizovati u skladu sa zahtevima iz nih regulacija terena oko objekata. Odluke o uslovima i tehni~kim normativima za projekto- Nivo podzemne vode utvr|en je na dubini 4–5m. vawe stambenih zgrada i stanova („Slu`beni list grada Teren u prirodnim uslovima je stabilan. Povoqan je Beograda”, broj 32/4/83); za urbanizaciju. Temeqewe objekata u lesu treba prila- – obezbediti objektima pristupne puteve za vatrogasna goditi wegovoj strukturnoj ~vrsto}i i osetqivosti na vozila u skladu sa Pravilnikom o tehni~kim normativima provlaàvawe. U slu~aju izgradwe podzemnih objekata za pristupne puteve, okretnice i ure|ivawe platoa za va- ili objekata sa dve i vi{e podzemnih etaà u okviru trogasna vozila u blizini objekata pove}anog rizika od glinovito-laporovitih sedimenata (M 2 ) i aluvijal- 3 GL poàra („Slu`beni list SRJ”, broj 8/95); no-jezerskih peskovito-{qunkovitih sedimenata (al-j p,{) mogu}a su isticwa podzemne vode, ispadawe blokova ili – objekat pozori{ta obuhvatiti posebnim urbanisti~- obru{avawe materijala. Iskopi se moraju izvoditi uz ko-tehni~kim uslovima shodno Zakonu o planirawu i iz- konstruktivnu za{titu. Ukopane delove objekata od uti- gradwi („Slu`beni glasnik SRS”, broj 47/03). caja podzemnih voda {tititi odgovaraju}im drena`nim Radi za{tite od potresa, novoplanirane sadràje rea- sistemom. lizovati u skladu sa Pravilnikom o tehni~kim normativima za izgradwu objekata visokogradwe u seizmi~kim pod- Prirodni gra|evinski materijali ru~jima („Slu`beni list SFRJ”, br. 31/81... 52/90). Postupiti u skladu sa Pravilnikom o privremenim teh- Lesni, deluvijalni i aluvijalno-jezerski sedimenti, ni~kim normativima za izgradwu objekata koji ne spadaju koji izgra|uju povr{inske delove terena, laki su za iskop, u visokogradwu u seizmi~kim podru~jima („Slu`beni list dobro se zbijaju i mogu se upotrebqavati za zatvarawe is- SFRJ”, broj 39/64). kopa i izgradwu nasipa za saobra}ajnice. U skladu sa ta~kom 2. i 6. Odluke o vrstama investici- Prema klasifikaciji zemqi{ta GN 200 pripadaju á i onih objekata i prostornih i urbanisti~kih planova zna- áá kategoriji. ~ajnih za odbranu zemqe („Slu`beni list SRJ”, broj 39/95). Karbonatno-laporoviti sedimenti po svojim fizi~ko- Obave{teno je Savezno ministarstvo odbrane o izradi mehani~kim karakteristikama ne mogu se upotrebqavati ovog regulacionog plana i dobijeno mi{qewe interni kao gra|evinski materijal. Prema klasifikaciji zemqi- broj 268-2 od 8. aprila 2004. godine. {ta GN 200 pripadaju ááá i áâ kategoriji. Mere za{tite od elementarnih i drugih ve}ih nepogoda i prostorno-planskih uslova od interesa za odbranu ze- Principi o~uvawa ìvotne sredine mqe definisane su posebnim prilogom. sa geolo{kog aspekta Osnovni principi o~uvawa ìvotne sredine, koji ima- 2.9.3. Uslovi za{tite ìvotne sredine ju za ciq za{titu tla i voda, proizilaze iz inèwersko-ge- Uslove za za{titu ìvotne sredine odredio je Gradski olo{kih svojstava terena, kao prirodne konstrukcije. zavod za za{titu zdravqa a oni su ugra|eni u programska, U okvirima regulacionog plana, najva`niji momenat prostorna i tehni~ka re{ewa plana, te je pri daqoj razra- predstavqa za{tita tla i voda. Imaju}i na umu da, {ire di u ciqu za{tite ìvotne sredine obavezno pridràvati posmatrano, povr{inu terena izgra|uju uglavnom dobro se datih re{ewa koja se pre svega odnose na dispoziciju porozne sredine, sve povr{inske vode lako poniru i re- poslovnih i komercijalnih sadràja. lativno brzo se oce|uju ka erozionoj bazi biv{eg Bul- Pri sprovo|ewu plana i projektovawu objekata voditi bulderskog potoka. U tom smislu svako nekontrolisano ra~una o slede}im zahtevima: upu{tawe voda u teren, naro~ito otpadnih voda, ima vi- {estruko negativan odraz na prirodnu geolo{ku sredi- – pri kombinovawu poslovnih i stambenih sadràja vo- nu kako u smislu pogor{awa fizi~ko-mehani~kih svoj- diti ra~una da aktivnosti trgovine, usluga i ugostiteq- stava gra|evinskog tla, tako i naru{avawa prirodnog stva ne smeju da ugroàvaju funkcije kao {to je stanovawe; pedolo{kog sastava tla kao ìvotne sredine. Vode koje – pri projektovawu objekata planirati posebne urbani- u teren dospevaju iz o{te}ene vodovodne ili kanaliza- sti~ke i arhitektonsko-gra|evinske mere za za{titu od cione mreè, znatno doprinose pomenutim pojavama. Ta- preterane insolacije i od vetra; ko da jedan od prioriteta treba da bude rekonstrukcija – za evakuaciju otpadaka predvideti kontejnere u ni{a- i dovo|ewe u ispravno stawe kompletne komunalne in- ma uz kolovoz na ra~un trotoara ili zelenih povr{ina; frastrukture. – za gara`ne komplekse koji se planiraju u unutra{wosti blokova potrebno je obezbediti prinudnu ventilaciju 2.9.2. Uslovi za{tite od elementarnih nepogoda i to po mogu}stvu takvu da se zaga|uju}e materije ne zadrà- i za{tite od interesa za odbranu vaju u unutra{wosti bloka. U pogledu zastupqenosti mera za{tite od poàra pri- dràvati se slede}ih normativnih akata: 2.9.4. Uslovi za kretawe invalidnih lica – realizovati objekte u skladu sa ~l. 10, 11, 13, 15, 26. Za- Pri projektovawu i realizaciji svih objekata primeni- kona o za{titi od poàra („Slu`beni glasnik SRS”, broj ti re{ewa koja }e omogu}iti invalidnim licima neometa- 37/88 i „Slu`beni glasnik RS”, broj 48/94); no i kontinualno kretawe i pristup u sve sadràje kom- – predvideti hidrantsku mreù, shodno Pravilniku o pleksa i objekata u skladu sa Pravilnikom o uslovima za tehni~kim normativima za spoqnu i unutra{wu hidrant- planiarwe i projektovawe objekata u vezi sa nesmetanim sku mreù za ga{ewe poàra („Slu`beni list SFRJ”, broj kretawem dece, starih, hendikepiranih i invalidnih lica 30/91); („Slu`beni glasnik RS”, broj 18/97). 17. februar 2005. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 3 – 17

2.10. Orijentacioni pregled koli~ina i cena

3. PRAVILA GRA\EWA – nije dozvoqena promena postoje}e povr{ine. 3.1. Tretman postoje}ih objekata Za gra|evinske parcele na kojima postoje}i objekti ne Za sve objekte koji zalaze u planirane nove regulacije zalaze u novoplanirane regulacije vaè slede}a pravila: ulica ili prelaze novoplanirane gra|evinske linije vaì – mogu se zameniti novim, prema uslovima iz ovog plana; slede}e: – mogu se vr{iti rekonstrukcija, dogradwa i adaptaci- – na osnovu ovog plana, dozvoqeno je teku}e odràvawe i ja u okviru urbanisti~kih parametara propisanih ovim sanacija ovakvih objekata do wihove zamene ukoliko ne posto- planom (stepen zauzetosti, indeks izgra|enosti, sprat- ji drugi zakonski osnov za ru{ewe (bespravna gradwa) i do nost, gra|evinske linije); privo|ewa zemqi{ta nameni u smislu realizacije saobra}aja; – za postoje}e objekte koji su prema{ili planom defi- – nije dozvoqena rekonstrukcija, dogradwa niti adap- nisane urbanisti~ke parametre dozvoqeno je samo teku}e tacija; odràvawe i sanacija. Broj 3 – 18 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 17. februar 2005.

Urbanisti~ki parametri postoje}eg stawa na nivou plana bez saobra}ajnih povr{ina:

3.1.1. Op{ta pravila za rekonstrukciju bene ili poslovne povr{ine dozvoqena je na svim postoje- postoje}ih objekata }im objektima ali samo u okviru svojih gabarita. Pravila za dogradwu postoje}ih objekata Za sve objekte kojima je dozvoqena izgradwa ili adaptacija potkrovqa vaì slede}e: – Dograditi se mogu svi postoje}i objekti koji svojim – Mansarda ili potkrovqe svojom povr{inom ne smeju poloàjem na gra|evinskoj parceli, ukupnom bruto povr- izlaziti iz horizontalnog gabarita objekta. {inom (postoje}a+dodata) i spratno{}u ne izlaze iz okvira planom zadatih urbanisti~kih parametara (stepen – Nije dozvoqena izgradwa mansardnih krovova u vidu zauzetosti, indeks izgra|enosti, spratnost). tzv „kapa” sa prepustima. – Za dogradwu postoje}ih objekata mora biti re{eno – Maksimalna visina nazitka potkrovqa iznosi 1,6m parkirawe u okviru parcele. (ra~unaju}i od poda potkrovne etaè do preloma krovne ko- – Visina nadzidanog dela zgrade ne sme pre}i planom sine). predvi|enu vrednost, a visina nazitka potkrovne etaè iz- – Dozvoqena je izgradwa mansardnih krovova, ali uz po- nosi najvi{e 1,60 m ra~unaju}i od kote poda potkrovne eta- {tovawe elemenata tradicionalne arhitekture u zavisno- è do ta~ke preloma krovne kosine. sti od stilskog obele`ja objekta. – Pre zahteva za izradu uslova potrebno je proveriti – Nije dozvoqena izgradwa potkrovqa u vi{e nivoa stati~ku stabilnost objekta, geomehani~ka svojstva terena (mogu}e je, u slu~aju kada to geometrija krova dozvoqava, na mikrolokaciji. formirati galerijski prostor, ali ne kao nezavisnu kori- snu povr{inu). Pravila za adaptaciju postoje}ih objekata – Re{ewem kosih krovova susednih objekata koji se do- Adaptacija postoje}ih prostora (tavana, potkrovqa, ve- diruju obezbediti da se voda sa krova jednog objekta ne sli- {ernica i drugih zajedni~kih prostorija) u korisne, stam- va na drugi objekat.

3.2. Op{ta pravila za izgradwu objekata Urbanisti~ki parametri po tipi~nim celinama 17. februar 2005. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 3 – 19

Prema GP-u Beograda, korisne etaè koje ulaze u obra- Bruto razvijena povr{ina etaè je povr{ina spoqne ~un indeksa izgra|enosti su: zbir bruto povr{ina svih konture zidova, odnosno zbir svih prostorija i povr{ina nadzemnih etaà, s tim {to se potkrovqe i podzemne kori- pod konstruktivnim delovima zgrade (zidovi, stubovi, ste- sne etaè redukuju indeksom 0,6. Podzemne garaè, stanar- peni{ta i sl.). Odnos neto i bruto povr{ine ra~una se kao ske ostave i tehnolo{ki prostori (podstanice grejawa, 1:1,25. trafo-stanice, kotlarnice, ma{inske prostorije za lift Maksimalne visine venaca objekata date su u odnosu na i sl.) ne ra~unaju se u povr{ine korisnih etaà. kotu terena ulaza u zgradu.

3.2.1. Stanovawe male gustine (tipi~ne celine SMG) Parcela

Odnosi na parceli – Indeks izgra|enosti i stepen zauzetosti za ugaone objekte mo`e biti uve}an za indeks 1,15.

Rastojawe objekata od bo~nih granica parcele:

– Gra|evinska linija predstavqa krajwu granicu za iz- – Potreban broj parking mesta obezbediti u okviru gra- gradwu objekta. |evinske parcele, na otvorenom, u garaì u sklopu ili van – Re{ewem kosih krovova susednih objekata koji se do- objekta. diruju obezbediti da se voda sa krova jednog objekta ne sliva na drugi objekat. Ograde – Objekti mogu imati podrumske ili suterenske prosto- Gra|evinske parcele objekata mogu se ogra|ivati uz rije. uslove utvr|ene ovim planom: – Visina nazitka potkrovne etaè iznosi najvi{e 1,60 m – postoje}e kvalitetne ograde treba zadràti; ra~unaju}i od kote poda potkrovne etaè do ta~ke preloma krovne kosine. – nove ograde podizati u skladu sa ve} oformqenim ka- rakterom ograda ka ulici; Pomo}ni objekti – parcele se ogra|uju zidanom ogradom do visine od 0,90 m Na parceli se mogu graditi pomo}ni objekti koji su u (ra~unaju}i od kote trotoara) ili transparentnom ogradom funkciji kori{}ewa stambenog objekta, s tim {to ulaze u do visine od 1,60 m; bilanse urbanisti~kih parametara (stepen zauzetosti, in- – zidane i druge vrste ograda postavqaju se na regula- deks izgra|enosti, slobodne povr{ine). cionu liniju prema protokolu regulacije, i to tako da ograda, stubovi ograde i kapije budu na gra|evinskoj par- Parkirawe celi koja se ogra|uje; – Broj mesta za parkirawe vozila odre|uje se po principu: – ograde objekata na uglu ne mogu biti vi{e od 0,90 m postoje}i stanovi 0,7PM/stan; ra~unaju}i od kote trotoara, zbog za{tite vizuelne pre- novi stanovi 0,9PM/stan; glednosti raskrsnice; trgovina na 66m2 BRGP – 1PM; – vrata i kapije na uli~noj ogradi ne mogu se otvarati poslovawe na 80m2 BRGP – 1PM. izvan regulacione linije. 3.2.2. Stanovawe sredwe gustine (tipi~ne celine SSG1, SSG2 i SSG3) Parcela

Odnosi na parceli – Stepen zauzetosti i indeks izgra|enosti za ugaone objekte mo`e biti uve}an za indeks 1,15.

Rastojawa objekata: Broj 3 – 20 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 17. februar 2005.

– Gra|evinska linija predstavqa liniju na kojoj se vr- izlazi. Kod parcela koje imaju izlaz na dve paralelne uli- {i izgradwa objekta. ce merodavan je niì nivo. – Spratnost novih objekata predstavqa prizemqe i nad- – Ukoliko je rastojawe objekata od bo~ne granice parcele jednako ili mawe od 2 , ne mogu se na susednim stra- zemne etaè od kojih posledwa moè biti potkrovqe (po- m nama predvi|ati otvori stambenih prostorija. vu~eni sprat za SSG1). Povla~ewe povu~enog sprata je min. – Gra|evinski elementi (erkeri, balkoni i sl.) na ni- 1,4m od gra|evinske linije. vou prvog i vi{ih spratova mogu da pre|u gra|evinsku li- – Spratnost objekta na denivelisanom terenu ra~una se niju (ra~unaju}i od osnovnog gabarita objekta do horizon- od nivoa terena ulaza sa javne povr{ine na koju parcela talne projekcije ispada) najvi{e:

Istureni deo fasade (erker) ne moè biti ve}i od 50% Parkirawe ukupne povr{ine fasade. – Broj mesta za parkirawe vozila odre|uje se po principu: Ukoliko istureni deo fasade zalazi u javnu povr{inu, postoje}i stanovi 0,7PM/stan; mora biti najmawe na 4 m od kote nivelete javne povr{ine. novi stanovi 0,9PM/stan; – Otvoreno spoqno stepeni{te moè se postaviti iz- trgovina na 66m2 BRGP – 1PM; me|u gra|evinske i regulacione linije. poslovawe na 80m2 BRGP – 1PM; – Nije dozvoqeno pojedina~no zastakqivawe balkona, – Potreban broj parking mesta obezbediti u okviru terasa i lo|a na stambenim zgradama, kao ni druge gra|e- gra|evinske parcele – u garaàma u podzemnim etaàma vinske intervencije na fasadama izuzev koordiniranih objekta. zajedni~kih akcija svih stanara uz saglasnost nadle`nih – Podzemne garaè mogu zauzimati maksimalno 90% po- organa. vr{ine parcele.

3.2.3. Stanovawe sa poslovawem (tipi~na celina SP2) Parcela

Odnosi na parceli Rastojawa objekata:

– Gra|evinska linija predstavqa liniju na kojoj se vr- – Gra|evinski elementi (erkeri, balkoni, ulazne nad- {i izgradwa objekta. stre{nice bez stubova i sl. ) na nivou prvog i vi{ih spra- – Spratnost novih objekata predstavqa prizemqe i tova mogu da pre|u gra|evinsku liniju (ra~unaju}i od nadzemne eta`e od kojih posledwa mo`e biti potkro- osnovnog gabarita objekta do horizontalne projekcije is- vqe. pada) najvi{e:

Istureni deo fasade (erker) ne moè biti ve}i od 50% trgovina na 66m2 BRGP – 1PM; ukupne povr{ine fasade. poslovawe na 80m2 BRGP – 1PM. Ukoliko istureni deo fasade zalazi u javnu povr{inu, – Potreban broj parking mesta obezbediti u okviru mora biti najmawe na 4 m od kote nivelete javne povr{ine. gra|evinske parcele – u garaàma u podzemnim etaàma – Nije dozvoqeno pojedina~no zastakqivawe balkona, te- objekta. rasa i lo|a na stambenim zgradama kao ni druge gra|evinske – Podzemne garaè mogu zauzimati maksimalno 90% po- intervencije na fasadama izuzev koordiniranih zajedni~- vr{ine parcele. kih akcija svih stanara uz saglasnost nadle`nih organa. Parkirawe 3.3. Posebna pravila za izgradwu novih objekata – Broj mesta za parkirawe vozila odre|uje se po principu: Objekti u tipi~noj celini SP1, Blok 8, nisu predvi|e- postoje}i stanovi 0,7PM/stan; ni za nadzi|ivawe. Nije dozvoqeno zatvarawe prolaza u novi stanovi 0,9PM/stan; prizemqu. 17. februar 2005. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 3 – 21

U tipi~noj celini SP2 nadzi|ivawe se moè vr{iti u 4.0. Postoje}e stawe okviru propisanih parametara i spratnosti ali do visine 4.1. Postoje}i na~in kori{}ewa zemqi{ta venca vi{eg susednog objekata. Objekat na k.p. 4251/18 ni- 4.2. Urbanisti~ki parametri – postoje}e stawe je predvi|en za nadzi|ivawe jer predstavqa vizuelnu celi- 5.0. Re{ewe plana nu zajedno sa objektom na k.p. 4245/7. 5.1. Urbanisti~ki parametri – planirano D6 Kompozicioni plan 1:1000 3.4. Uslovi za daqu razradu i sprovo|ewe plana 6.0. Elaborat o geotehni~kim karakteristikama Plan detaqne regulacije predstavqa pravni i urbani- terena sti~ki osnov za izdavawe Izvoda iz urbanisti~kog plana, saglasno odredbama Zakona o planirawu i izgradwi („Slu- 7.0. Uslovi komunalnih ku}a `beni glasnik RS”, broj 47/03). Izvod iz urbanisti~kog plana izdaje se za svaku pojedi- * * * na~nu parcelu, grupu parcela ili deonicu saobra}ajnice, Ovaj plan detaqne regulacije stupa na snagu osmog dana odnosno deo mreè infrastrukture. od dana objavqivawa u „Slu`benom listu grada Beograda”. Izvod iz urbanisti~kog plana je pravni osnov za iz- Skup{tina grada Beograda radu tehni~ke dokumentacije i izdavawe Odobrewa za iz- Broj 350-13/05-Hááá-01, 16. februara 2005. godine gradwu. Predmetni plan predstavqa osnov za izradu urbani- Predsednik sti~kih projekata u skladu sa Zakonom o planirawu i iz- Milorad Perovi}, s. r. gradwi („Slu`beni glasnik RS”, broj 47/03). Idejna re{ewa objekata od op{teg interesa moraju se verifikovati na Komisiji za planove SGB. U á fazi blokovi 8 i 9 mogu se graditi sa postoje}e in- Skup{tina grada Beograda na sednici odrànoj 16. frastrukture, a svi ostali blokovi mogu se graditi nakon februara 2005. godine, na osnovu ~lana 54. stav 1. Zakona o izgradwe TS 10/0,4 kâ u bloku i ostale infrastrukture planirawu i izgradwi („Slu`beni glasnik RS”, broj oko bloka. 47/03), a u vezi sa ~lanom 31. Statuta grada Beograda („Slu- Sastavni deo elaborata plana su i: `beni list grada Beograda”, br. 14/04 i 30/04) donela je

GRAFI^KI PRILOZI PLANA PLAN DETAQNE REGULACIJE 01 Izvod iz GP-a Beograda BLOKA IZME\U ULICA: DIMITRIJA TUCOVI]A, 02 Postoje}a namena povr{ina 1:1000 @IVOJINA @UJOVI]A, QUBQANSKE I ÊGAR- 03 Inèwersko-geolo{ka karta 1:1000 SKE, OP[TINA ZVEZDARA 04 Plan namene povr{ina 1:1000 1. OP[TI DEO 05 Plan parcelacije javnog gra|evinskog zemqi{ta 1:1000 1.1. Pravni osnov 06 Plan regulacije i nivelacije 1:1000 Pravni osnov za izradu Plana detaqne regulacije blo- 07 Urbanisti~ko re{ewe ka izme|u ulica: Dimitrija Tucovi}a, @ivojina @ujovi- saobra}ajnih povr{ina 1:1000 }a, Qubqanske i êgarske, op{tina Zvezdara, ~ine slede- }i dokumenti: 08 Plan vodovoda i kanalizacije 1:1000 – Odluka o pripremawu Plana detaqne regulacije blo- 09 Plan elektrosnabdevawa 1:1000 ka izme|u ulica: Dimitrija Tucovi}a, @ivojina @ujovi- 10 Plan TT mreè 1:1000 }a, Qubqanske i êgarske, op{tina Zvezdara („Slu`beni list grada Beograda”, broj 30/03); 11 Plan toplovoda 1:1000 – Zakon o planirawu i izgradwi („Slu`beni glasnik 12 Sinhron-plan 1:1000 Republike Srbije”, broj 47/03); – Pravilnik o sadrìni, na~inu izrade, na~inu vr{e- SADR@AJ DOKUMENTACIJE PLANA wa stru~ne kontrole urbanisti~kog plana, kao i uslovima i na~inu stavqawa plana na javni uvid („Slu`beni list 1.0. Odluka o pripremawu regulacionog plana grada Beograda”, broj 12/04). 1.1. Izve{taj o izvr{enoj stru~noj kontroli 1.2. Izve{taj o javnom uvidu 1.2. Povod i ciq izrade plana 1.3. Obrazloèwe Ovaj plan detaqne regulacije predstavqa instrument za 2.0. Izvod iz planova vi{eg reda definisawe preciznih uslova za izgradwu i ure|ivawe de- 2.1. Uslovqenosti iz op{tih planova i ste~ene urbani- la teritorije op{tine Zvezdara. sti~ke obaveze, Urbanisti~ki zavod Beograda Neposredan povod za daqu razradu ovog dela teritorije 2.1. Izvod iz GP-a Beograda 2021. op{tine Zvezdara jeste zainteresovanost investitora za – namena povr{ina preispitivawe mogu}nosti daqe izgradwe na ovom prosto- – planirano stambeno tkivo ru, kao i mogu}nosti rekonstrukcije, adaptacije, dogradwe – saobra}aj i nadgradwe postoje}eg izgra|enog fonda. 2.2. Izvod iz Prostorno-programskog re{ewa zone Re- Izradom ovog planskog dokumenta obezbedili bi se gulacionog plana Bulevara kraqa Aleksandra neophodni uslovi za izradu tehni~ke dokumentacije, ~ime D1 Izvod iz PPR Bulevara kraqa bi bila omogu}ena rekonstrukcija ove zone. Aleksandra 1:5000 Ciq izrade plana je da se unaprede uslovi stanovawa i 3.0. Geodetske podloge rada, kao i kvalitet ovog dela grada, i da se stvore predu- D2 Topografska podloga slovi za ekonomi~no kori{}ewe prostornih resursa. sa granicom plana 1:1000 D3 Katastarska podloga 1.3. Granica podru~ja plana sa granicom plana 1:1000 Granica plana obuhvata urbanisti~ki blok na terito- D4 Katastar podzemnih instalacija 1:1000 riji op{tine Zvezdara, i definisana je ulicama Dimitrija Broj 3 – 22 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 17. februar 2005.

Tucovi}a (linija kolovoza ka podru~ju plana), @ivojina Na predmetnom prostoru nije planirano javno gra|e- @ujovi}a, Qubqanske i êgarske (regulacija ulice), na vinsko zemqi{te, ve} ostalo gra|evinsko zemqi{te unu- ukupnoj povr{ini od oko 1,7 ha. tar gra|evinskog rejona, koje je nameweno stanovawu. Sve katastarske parcele koje obuhvata ovaj plan pripa- Osnovni tip izgradwe stambenog tkiva je me{oviti daju KO Zvezdara. blok. Cele parcele: 3452/1, 3452/2, 3453, 3454, 3455, 3456, 3457, Na osnovu GP-a Beograda 2021, sve ulice ostaju, u funk- 3458, 3459, 3460, 3461, 3462/1, 3462/2, 3463, 3464, 3465, 3466, cionalnom smislu, kao i u postoje}em stawu. 3467, 3468, 3469, 3470, 3471, 3472, 3473, 3474, 3475, 3476, Osnovna preporuka za konkretan prostor, shodno o~e- 3477, 3478, 3479, 3515/2, 3516, 3572/2 i 3612/2. kivanom ambijentu i zna~aju Bulevara Dimitrija Tucovi}a, Delovi parcela: 2692/1, 3515/1, 3612/1, 3441/1,3441/2, jeste da se transformi{e u me{oviti gradski blok – u pr- 3481, 3496 i 3572/1. vom redu parcela formirati regulaciju ve}ih stambeno-poslovnih objekata, za razliku od prete`no individualnog U slu~aju neslagawa navedenih brojeva parcela i pod- stanovawa u zale|u. ru~ja datog u grafi~kim prilozima, kao predmet ovog plana vaì granica utvr|ena u grafi~kim listovima D1 – To- pografska podloga sa granicom plana i D2 – Katastarska Stanovawe u me{ovitim gradskim blokovima podloga sa granicom plana, koje se nalaze u Dokumentaci- Me{oviti blokovi su kombinacija drugih tipova stam- ji plana. benih blokova, a parametri i uslovi regulacije prilago|a- Granica intervencije obuhvata svu planiranu infra- vaju se svakom pojedina~nom podtipu. strukturu i poklapa se sa granicom plana du` ulica ê- U daqem razvoju re{avaju se na slede}e na~ine: a) blok garske, Qubqanske i @ivojina @ujovi}a, zatim obuhava- se transformi{e u kompaktan ili poluotvoren, i b) zadr- ta regulaciju ulice Dimitrija Tucovi}a (do [aba~ke), àva se zate~eno stawe i svaki deo bloka razvija se u sme- [aba~ku ulicu (do Milana Raki}a) i regulaciju ulice Di- ru svoje tipologije ili u okviru svojih razvojnih mogu}no- mitrija Tucovi}a (do êgarske), kao {to je prikazano na sti, u zavisnosti od poloàja bloka. grafi~kom prilogu 12 – Sinhron plan. Individualno stanovawe 1.4. Urbanisti~ke obaveze Blok sa individualnim stanovawem je skup pojedina~no Planski osnov za izradu plana je Generalni plan Beo- izgra|enih zgrada na parcelama veli~ine prete`no od 300 m2 grada do 2021, („Slu`beni list grada Beograda”, broj do 600 m2, izuzetno i preko 2.000 m2, a oivi~en je ulicama 27/03) ili drugim javnim prostorima. Objekti su izgra|eni po obodu bloka, a u odnosu na regulacionu liniju bloka posta- 1.4.1. Uslovqenosti iz GP-a Beograda vqeni su na wu ili su povu~eni. Objekti su stambene name- Prema GP Beograda do 2021. godine („Slu`beni list ne, sa jednim i vi{e stanova, prete`ne spratnosti grada Beograda”, broj 27/03) predmetni prostor nalazi se u Po(Su)+P+1+Pk. sredwoj zoni i pripada urbanisti~koj celini 12 Lion, Ju- Ovaj tip tkiva karakteri{e nizak koeficijent izgra- `ni bulevar. |enosti i procenat izgra|enosti na parceli, ure|enost Detaqnom planskom razradom treba uskladiti tran- predwih i unutra{wih delova parcele, sa parkirawem u sformaciju i razvoj kontaktnih delova blokova sa leve i objektu ili zasebnoj garaì na parceli i dovoqno zele- desne strane ulice Dimitrija Tucovi}a, kako bi ulica do- nila. bila celovit karakter bulevara. U centralnoj zoni, na magistralama ili ulicama á re- Planirana je transformacija postoje}ih partaja na pada, objekti ovog tipa mogu dobiti ve}u spratnost (Po (Su) dinama ka ulici Dimitrija Tucovi}a. +P+2+Pk) i postati gradske vile.

Urbanisti~ki parametri za nivo bloka

Urbanisti~ki pokazateqi za parcele i objekte 17. februar 2005. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 3 – 23

Rastojawa objekta od regulacione linije, granica parcela i susednih objekata

Urbanisti~ki pokazateqi za parcele za nove objekte na parceli

Stanovawe u kompaktnim gradskim blokovima Po svojoj formi, kompaktni blokovi mogu da budu zatvore- ni sa svih strana, da imaju mawi procep, mogu da budu bez jedne Kompaktni blokovi su skupovi pojedina~no izgra|enih strane, ili da imaju neku drugu logi~nu formu koju utvrdi RP. zgrada na odgovaraju}im parcelama koje po{tuju uslove me- Partaje u centralnoj zoni, u trgova~kim ulicama, uli- |usobne povezanosti i regulacije. Kompaktni blokovi oi- cama I reda i magistralama, tako|e treba da se transfor- vi~eni su ulicama ili drugim javnim prostorima. Objekti mi{u u kompaktne blokove. su izgra|eni po obodu bloka, a u odnosu na regulacionu li- Koncepcija kompaktnog bloka omogu}uje bez ve}eg uti- niju bloka postavqeni su na wu ili paralelno sa wom. Po caja na celinu i susedne objekte zamenu pojedina~nih obje- pravilu su dvojno uzidani sa retkim izuzecima kada je us- kata, faznu izgradwu i rekonstrukciju, kao i transforma- postavqeno odstojawe izme|u dva objekta. ciju namene objekata.

Urbanisti~ki parametri za nivo bloka ili {ire celine

Urbanisti~ki pokazateqi za parcele i objekte

Rastojawa objekta od regulacione linije, granica parcela i susednih objekata Broj 3 – 24 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 17. februar 2005.

Poslovno-trgova~ke ulice objekte i pripadaju}e parcele ivi~ne izgradwe, ali na po- Ovaj tip ulica je po pravilu oformqen u tradicional- jedinim deonicama i ~itave kontaktne blokove uz ulicu. no oblikovanim delovima grada sa prete`no formiranom Bulevari u tradicionalnim delovima grada sa formi- matricom kompaktnih blokova, ali i dana{wih partaja i ranom ili delimi~no formiranom matricom kompaktnih me{ovitih blokova sa prete`no formiranom parcelaci- i me{ovitih blokova i partaja imaju ne{to mawi popre~- jom, regulacijom ulica i zgrada i ne{to ve}im popre~nim ni profil (Dimitrija Tucovi}a, Bulevar kraqa Aleksan- profilom. Pored trgova~kih ulica koje su razvijane u sta- dra, Ustani~ka...). U postoje}im objektima planira se rim gradskim jezgrima (Kraqa Milana, Glavna, Cara Du- transformacija prizemqa, suterena i prve etaè u po- {ana, Kara|or|eva...) postoje i ulice u centrima gradskih slovne i javne sadràje. Nova izgradwa na pojedina~nim potcelina kao osovina razvoja komercijalnih sadràja na parcelama podrazumeva i izgradwu ~isto poslovnih obje- uvodno-izvodnim pravcima grada (Poè{ka, Bulevar kra- kata, koji treba da budu gra|eni kao arhitektonsko-urba- qa Aleksandra...). Zona ovih ulica obuhvata, pre svega, nisti~ke celine.

Urbanisti~ki pokazateqi za parcele i objekte

1.4.2. Ste~ene urbanisti~ke obaveze Stanovawe malih gustina – DUP saobra}ajnice Dimitrija Tucovi}a od Ruzvelto- Ova celina prostire se du` Qubqanske ulice. Parce- ve do Batutove ulice („Slu`beni list grada Beograda”, le su pravilnog geometrijskog oblika, prose~ne veli~ine broj 3/74 – dopuna 10/75), direktno preklapa predmetnu te- 400m2 i {irine uli~nog fronta 12m. Objekti su postavqe- ritoriju na delu trotoara od ulice @ivojina @ujovi}a do ni na regulacionoj liniji ili sa predba{tom oko 4m. Ka- êgarske ulice i sprovodi se u celini. rakter celine definisan je individualnim stanovawem Dopunom DUP-a iz 1975. godine utvr|ena je regulacio- tipa „partaje”, {to se pre svega ogleda u strukturi posto- na {irina ulice za prvu fazu 20,5 m (dva kolovoza po 65 m, je}eg gra|evinskog fonda i velikom broju pomo}nih, nehi- razdelno ostrvo 1,5 m i obostrani trotoar po 3,0 m). gijenskih objekata, a mawe u velikoj gustini stanovawa. Izmenama i dopunama GUP-a iz 1985, rang ulice Dimi- trija Tucovi}a snièn je sa magistrale na ulicu prvog re- Stanovawe sa delatnostima da, {to je i vaè}a kategorizacija prema GP Beograda Ova celina obuhvata objekte du` ulice Dimitrija Tu- 2021, te se {irina kolovoza izvedene prve etape, prema na- covi}a. Parcele su trapezastog oblika, razli~ite veli~i- vedenom DUP-u, smatra kona~nim re{ewem. ne i {irine uli~nog fronta 13,5m. Objekti su uglavnom Granica DUP-a prikazana je na grafi~kom prilogu 02a povu~eni u odnosu na postoje}u regulaciju i postavqeni u – Postoje}e stawe planske dokumentacije. dnu parcele. Karakter celine definisan je razvojem uslu- `nih delatnosti u sastavu stanovawa, u skladu sa op{tim 1.5. Postoje}i na~in kori{}ewa zemqi{ta trendom du` ove ulice.

Prostor koji je predmet Plana detaqne regulacije Delatnosti nalazi se neposredno izvan centralne zone grada, severoisto~no od raskrsnice ulica Dimitrija Tucovi}a i Pored delatnosti u sklopu stambenih objekata, u bloku Tr{}anske, koja se planira za magistralnu saobra}ajni- se javqaju i ~isto poslovni objekti. cu (UMP). U sistemu javnih objekata i kompleksa u blizini se nalaze crkva Sv. kneza Lazara, Klini~ki centar Saobra}ajne povr{ine „Zvezdara”, zatim Ma{inska {kola „Beograd”, Gra|e- Ulica Dimitrija Tucovi}a u uli~noj mreì grada ima vinska {kola i Medicinska {kola. U sistemu zelenih funkcionalni rang ulice prvog reda, dok ulice @ivojina gradskih povr{ina najblià ve}a gradska {uma je park- @ujovi}a, Qubqanska i êgarska predstavqaju deo sekun- {uma Zvezdara. darne uli~ne mreè grada. Analizirani blok definisan je sa severozapadne stra- U postoje}em stawu na svim navedenim ulicama, osim u ne ulicom @ivojina @ujovi}a, sa severoisto~ne strane ulici Dimitrija Tucovi}a, parkirawe vozila obavqa se u Qubqanskom ulicom, sa jugoisto~ne êgarskom ulicom i uli~nom profilu, podu`no, pri ~emu se istovremeno zau- sa jugozapadne strane ulicom Dimitrija Tucovi}a. zima i deo trotoara i deo kolovoza. Time se degradiraju Blok je nepravilnog oblika i nalazi se u podru~ju sve povr{ine uli~nog profila. Takvom eksploatacijom oformqene parcelacije, sa uspostavqenom osnovnom regu- uli~nog profila svi u~esnici u saobra}aju me|usobno lacijom obodnih saobra}ajnica. Blok je stambenog karakte- ugroàvaju jedni druge. Vozila parkirana na takav na~in ra – tipa „partaje”, sa mawim procentom delatnosti. Pro- uzurpiraju istovremeno i pe{a~ke i kolovozne povr{ine, se~an odnos stanovawa i delatnosti na nivou bloka je a pe{ake dovode u situaciju da putawe svojih kretawa ne 75:25. mogu da ostvare na trotoaru, ve} za to koriste i deo kolo- Stanovawe je individualnog tipa u prete`no prizem- vozne povr{ine. Zbog svega ovoga dolazi do ometawa dina- nim objektima, do P+1(Pk). Objekti su naj~e{}e jedno- mi~kog saobra}aja, smawewa brzine saobra}ajnog toka i strano bo~no uzidani. U bloku su evidentirani objekti do- ugroàvawa bezbednosti svih u~esnika u saobra}aju. brog, sredweg (prete`no) i lo{eg kvaliteta, kao i znatan Deficitarnost u broju mesta za parkirawe u postoje}em broj pomo}nih i nehigijenskih dvori{nih objekata. stawu uglavnom su stvorili novonadogra|eni i novoizgra|eni 17. februar 2005. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 3 – 25 objekti ~ije se potrebe za parkirawem nisu re{avale prili- Tucovi}a. U istoj ulici u nivou bloka nalazi se i stajali- kom wihove izgradwe. {te JGPP-a u desnoj proto~noj saobra}ajnoj traci, za koje U obuhvatu Plana, osim parkinga na pripadaju}oj parne postoji izgra|ena ni{a. celi preduze}a „Energomontaà” a.d. koji se koristi za Stacionirawe vozila predstavqa problem kao i na ve- potrebe tog preduze}a, ne postoji nijedan izgra|en ili }ini teritorije gradskog podru~ja. Za ve} izgra|ene objek- ure|en prostor za parkirawe. te nije re{en problem parkirawa, te se vozila uglavnom Predmetni blok je dobro opsluèn linijama JGPP-a, i parkiraju du` ulica i na taj na~in ometaju kretawe pe{a- to trolejbuskim i autobuskim linijama u ulici Dimitrija ka po trotoarima.

Tabela 1: Urbanisti~ki parametri postoje}eg stawa

2. PRAVILA URE\IVAWA U predmetnom bloku nije predvi|ena izgradwa javnih slu`bi i objekata, a planirano stanovni{tvo (808 stanov- 2.1. Koncepcija plana nika – oko 40 pred{kolskog i oko 80 {kolskog uzrasta), Osnovni ciq je o~uvawe kontinuiteta urbanog razvoja gravitira postoje}im ustanovama de~je za{tite, osnovnog ovog dela grada, uz unapre|ewe kvaliteta ìvotne sredine obrazovawa i primarne zdravstvene za{tite, van granica i urbanih vrednosti u skladu sa aktuelnim trendovima raz- ovog plana. voja ovog prostora i novim principima i standardima sa- 2.2.2. Ostalo gra|evinsko zemqi{te vremenog ìvota u gradu. U predmetnom bloku, koji predstavqa kontakt stambene Ostalo gra|evinsko zemqi{te obuhvata katastarske padine i poslovno-trgova~ke ulice, planom se stvaraju parcele KO Zvezdara: uslovi za unapre|ewe postoje}eg stambenog tkiva i tran- Delovi parcela: 3452/1, 3453, 3454, 3455, 3456, 3457, sformaciju dana{wih partaja u kvalitetno individualno 3458, 3459, 3460, 3461, 3462/1, 3463, 3464, 3465, 3466, 3467, i vi{eporodi~no stanovawe, proèto razli~itim kompa- 3468, 3469, 3470, 3471, 3472, 3473, 3474, 3475, 3476, 3477, tibilnim sadràjima. 3478, 3479. Shodno o~ekivanom ambijentu poslovno-trgova~ke uli- U okviru ostalog gra|evinskog zemqi{ta planirana su ce, kontaktni deo bloka treba visinom, oblikovawem i sa- dva tipa stanovawa: dràjem da reprezentuje bulevarski karakter ulice Dimi- trija Tucovi}a, dok u zale|u treba promovisati vrednosti Stanovawe sredwe gustine – tipi~na celina A stanovawa tipa gradske vile. Obuhvata parcele du` Qubqanske ulice, u zale|u vi- Objekte graditi po obodu bloka (sa ili bez predba{te), sokih objekata u ulici Dimitrija Tucovi}a. Parcele su predwe i unutra{we delove parcele urediti, sa dovoqno pravilne, prose~ne veli~ine 400 m2, sa predba{tama. zelenila, a parkirawe re{avati u garaàma i otvorenim Planirana je izgradwa objekata u prekinutom nizu i slo- parkinzima u okviru svake pojedina~ne parcele. bodnostoje}ih, maksimalne spratnosti P+2+Pk. Karak- ter celine definisan je kvalitetnim stanovawem tipa 2.2. Namena povr{ina gradske vile, sa ure|enim predba{tama i unutra{wim dvori{tima. Planirane namene prostora definisane su grafi~kim Dozvoqena je izgradwa prostora namewenih delatno- prilogom 04 – Plan namene povr{ina. Ovako definisane stima u prizemqu objekta ili u delu objekta, s tim {to je namene predstavqaju preovla|uju}u, dominantnu namenu na maksimalan udeo delatnosti u ukupnoj BRGP na nivou ce- tom prostoru. Svaka namena podrazumeva i druge kompati- line 20%. Delatnosti koje se mogu organizovati su one ko- bilne namene. Na nivou pojedina~nih parcela u okviru ce- je ne ugroàvaju ìvotnu sredinu i ne remete komfor sta- line, namena definisana kao kompatibilna moè biti do- novawa suseda. minantna ili jedina, ukoliko to posebnim pravilima nije druga~ije regulisano. Stanovawe sa delatnostima – tipi~na celina B Planirane namene povr{ina definisane su u dve grupe osnovnih namena: Obuhvata parcele koje se nalaze du` ulice Dimitrija Javno gra|evinsko zemqi{te – ulice. Tucovi}a. Planirana je izgradwa objekata u nizu, na regu- Ostalo gra|evinsko zemqi{te – povr{ine namewene lacionoj liniji, namewenih stanovawu visoke gustine. stanovawu sredwe gustine stanovawu sa delatnostima. Stanovawe u prizemqu je iskqu~eno. Bulevarski karakter celine definisan je objektima spratnosti P+6, koji 2.2.1. Javno gra|evinsko zemqi{te estetski i funkcionalno treba da zadovoqe visoke standarde. Ulice u granicama ovog plana obuhvataju katastarske Delatnosti mogu biti sme{tene u prizemqu i delu parcele KO Zvezdara: objekta, s tim da je minimalni udeo delatnosti u ukupnoj Cele parcele: 3452/2, 3462/2, 3515/2, 3516, 3572/2, 3612/2. BRGP na nivou celine 30%. Delatnosti koje se mogu orga- Delovi parcela: 3452/1, 3453, 3454, 3455, 3456, 3457, nizovati su one koje ne ugroàvaju ìvotnu sredinu i ne 3458, 3459, 3460, 3461, 3462/1, 3463, remete konfor stanovawa suseda. To su: trgovina, poslova- 3464, 3465, 3466, 3467, 3468, 3469, 3470, we, uslu`ne delatnosti, zdravstvene ordinacije, advokat- 3471, 3472, 3473, 3474, 3475, 3476, 3477, ske kancelarije i sl. a prema propisima za izgradwu svake 3478, 3479. od ovih delatnosti. Broj 3 – 26 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 17. februar 2005.

Tabela 2: Planirani urbanisti~ki parametri

2.3. Za{tita graditeqskog nasle|a U okviru regulacionih linija saobra}ajnica dozvoqe- Na predmetnom prostoru nema evidentiranih kulturnih na je izgradwa iskqu~ivo infrastrukturnog sistema pod- dobara i dobara koja uìvaju prethodnu za{titu, kao ni arhe- zemnih instalacija. olo{kih nalaza, te nisu potrebni posebni konzervatorski uslovi Zavoda za za{titu spomenika kulture grada Beograda. Gra|evinska linija Ukoliko se prilikom izvo|ewa zemqanih radova nai|e Gra|evinska linija utvr|uje se ovim planom detaqne na arheolo{ke ostatke, izvo|a~ radova i investitor grad- regulacije u odnosu na regulacionu liniju. Objekat se po- we du`ni su da sve radove obustave i obaveste Zavod kako stavqa predwom fasadom na gra|evinsku liniju, dok su bi se preduzele neophodne mere za za{titu arheolo{kih unutra{wa rastojawa objekta od granica parcele defini- kulturnih slojeva. sana op{tim pravilima gra|ewa za svaku celinu. U tom slu~aju, investitor je duàn da po ~lanu 110. Za- kona o kulturnim dobrima („Slu`beni glasnik RS”, broj Objekti koji prelaze planom odre|ene gra|evinske li- 71/94) obezbedi potrebna finansijska sredstva za obavqa- nije u trenutku izrade plana mogu se samo sanitarno odr- we arheolo{kih iskopavawa. àvati, {to podrazumeva gra|evinske aktivnosti koje ne smeju rezultirati pove}awem gabarita, spratnosti, visine 2.4. Pravila parcelacije ili povr{ine postoje}eg objekta. Sve ostale gra|evinske aktivnosti na ovakvoj parceli svode se na prilago|avawe Parcele u okviru javnog gra|evinskog zemqi{ta planiranoj regulaciji, u ciqu postavqawa postoje}eg Parcele saobra}ajnica definisane su analiti~ko-geo- objekta na planiranu gra|evinsku liniju ili wegovo ukla- detskim elementima za obeleàvawe datim uz grafi~ki wawe, {to }e biti procena investitora. prilog 06 – Urbanisti~ko re{ewe saobra}ajnih povr{ina. Prostor za izgradwu podzemnih etaà definisan je gra|evinskom linijom i granicama parcele, pri ~emu je Parcele u okviru ostalog gra|evinskog zemqi{ta obavezna izrada elaborata Mere tehni~ke za{tite okolnih Za parcele u okviru ostalog gra|evinskog zemqi{ta va- objekata od obru{avawa. è slede}a pravila: – Minimalna povr{ina gra|evinske parcele iznosi Visinska regulacija 250 2 za objekte u nizu i prekinutom nizu, odnosno 300 2 m m Visinska regulacija odre|ena je spratno{}u objekata za slobodnostoje}e objekte, u skladu sa op{tim pravilima (P+ ). Spratnost objekta predstavqa broj nadzemnih eta- izgradwe objekata u poglavqima 3.2.1 i 3.2.2. n à. Dozvoqena je izgradwa podzemnih etaà, pri ~emu se – Minimalna {irina fronta gra|evinske parcele za garaè, ostave i tehnolo{ki prostori ne ra~unaju u objekte u nizu iznosi 12,5 , za objekte u prekinutom nizu – m povr{ine korisnih etaà. 11,5 m, a za slobodnostoje}e objekte – 15,0 m, u skladu sa op- {tim pravilima izgradwe objekata u poglavqima 3.2.1 i 3.2.2. – Katastarske parcele koje su mawe od Planom dozvoqe- Nivelacija nog minimuma nisu gra|evinske parcele i ne mogu se kori- Planirana nivelacija terena postavqena je u odnosu na stiti za izgradwu, ve} se mogu pripojiti susednim parcelama. postoje}u nivelaciju uli~ne mreè iz koje proizilazi i – Dozvoqeno je ukrupwavawe parcela spajawem dve ili nivelacija prostora za izgradwu objekata. vi{e parcela. Ukrupwavawe gra|evinske parcele u tom Visinske kote na raskrsnicama ulica su bazni elemen- slu~aju utvr|uje se urbanisti~kim projektom. ti za definisawe nivelacije ostalih ta~aka koje se dobi- – Spajawem parcela vaè}a pravila izgradwe za plani- jaju interpolovawem. ranu namenu i celinu ne mogu se mewati, a kapacitet se odre|uje prema novoj povr{ini. Nivelacija svih povr{ina je generalna, a pri izradi – Podela postoje}e parcele na dve ili vi{e mawih par- projektne dokumentacije ona se moè preciznije i ta~nije cela vr{i se u okviru granica parcele. Takvom podelom ne definisati u skladu sa tehni~kim zahtevima i re{ewima. mogu se formirati parcele koje su supstandardne u pogle- Nivelacija povr{ina data je u grafi~kom prilogu 05 – du veli~ine. Plan regulacije i nivelacije. – Preparcelacijom dve ili vi{e postoje}ih parcela mogu se formirati dve ili vi{e novih parcela. 2.6. Saobra}ajne povr{ine 2.5. Pravila regulacije 2.6.1. Uli~na mreà Regulaciona linija U uli~noj mreì grada, prema GP-u Beograda do 2021. Regulaciona linija definisana je granicama parcela („Slu`beni list grada Beograda”, broj 27/03), ulica Dimi- saobra}ajnica i prikazana na grafi~kom prilogu 05 – trija Tucovi}a ima funkcionalni rang ulice prvog reda, Plan regulacije i nivelacije. dok ulice @ivojina @ujovi}a, Qubqanska i êgarska po 17. februar 2005. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 3 – 27 svom funkcionalnom rangu ostaju nepromewene, odnosno Parkirawe vozila u tipi~noj celini B mora se re{ava- predstavqaju deo sekundarne uli~ne mreè grada. ti na pripadaju}oj parceli, a prema datim normativima u Ulica Dimitrija Tucovi}a ujedno omogu}ava i komuni- suterenskim i podzemnim etaàma planiranih objekata kaciju sadràja unutar obuhvata Plana sa sadràjima u {i- ili na otvorenim parkirali{tima ukoliko za to postoje rem prostoru i interno povezuju obuhvat sa osnovnim sadr- prostorne mogu}nosti. Pristup pomenutim garaàma àjima u okruèwu primaju}i znatan deo motornog i pe- ostvariti sa ulice Dimitrija Tucovi}a. Minimalno ra- {a~kog saobra}aja. stojawe ulaza u garaù od raskrsnice je 20 m. Planirana ukupna {irina profila ulice Dimitrija Za stanare postoje}ih objekata i korisnike delatno- Tucovi}a je 29,50 m: dve kolovozne trake {irine po 6,50 m sti zahtevi za parkirawem ostvaruju se na pripadaju}oj koje su razdvojene jednim razdelnim ostrvom {irine 1,50 m parceli. u kome su sme{teni stubovi nosa~i trolejbuske kontaktne Pri projektovawu garaà u podzemnim etaàma novoi- mreè. Kolovozne trake obostrano prate trotoari {irine zgra|enih objekata po{tovati slede}e elemente: po 7,50 m u koje treba da se zasadi i linijsko zelenilo, tj. – {irina prave rampe po voznoj traci min. 2,25 ; drvoredi. m – slobodna visina garaè min. 2,3 m; U ulici @ivojina @ujovi}a planira se {irina pro- – dimenzije parking mesta u garaì su min. 2,3 h 4,8 fila od 9 – kolovoz {irine 6 obostrano prate troto- m m m sa minimalnom {irinom prolaza od 5,4 m; ari {irine 1,5 m. – podu`ni nagib pravih rampi, maks. 12% za otkrivene Postoje}a {irina profila Qubqanske ulice od 8 m i 15% za pokrivene. zadràva se, s tim {to se u okviru regulacije planira iz- Parking mesta upravna na osu kolovoza predvideti gradwa kolovoza {irine 6 i obostranih trotoara {iri- m sa dimenzijama 2,5 h 5 m min. 2,3 h 4,8 m, sa {irinom ne 1 m. prolaza 5,4 do 6,0 , a za podu`na sa dimenzijama min. [irina profila od 10 zadràva se u êgarskoj uli- m m m 5,5 h 2,0 . ci i ~ini ga kolovoz {irine 6 sa obostranim trotoari- m m m Za planirane objekte i objekte koji se rekonstrui{u ma od po 2 . m ili dogra|uju uslov za izgradwu je obezbe|ivawe potrebnog Svi horizontalni elementi (osovine i gabariti), kao i broja parking mesta na pripadaju}oj parceli u podzemnim orijentacione nivelacione kote preloma nivelete saobra- etaàma objekta ili na slobodnoj povr{ini parcele pre- }ajnih povr{ina dati su u odgovaraju}em grafi~kom pri- ma datom normativu. logu 06 – Urbanisti~ko re{ewe saobra}ajnih povr{ina. Normativ za prora~un potrebnog broja parking mesta: 2.6.2. Parkirawe – za stanovawe 1 PM za svaku stambenu jedinicu, Zahteve za parkirawem u granicama plana re{avati u – za trgovinu 1 PM na 50 m² neto povr{ine, funkciji planiranih namena objekata. – za poslovawe 1 PM na 60 m² neto povr{ine. Parkirawe vozila u tipi~noj celini A re{avati na Primenom navedenih normativa dat je broj parking me- pripadaju}im parcelama. sta koje je neophodno obezbediti. Tabela 3: Bilans potrebnog broja parking mesta

* Potreban broj parking mesta bi}e ostvaren na pripadaju}im ca: Dimitrija Tucovi}a, @ivojina @ujovi}a, Qubqanske i parcelama u podzemnim etaàma objekta ili na slobodnoj povr- êgarske, ure|ene slobodne i zelene povr{ine iznose oko 3.300 {ini parcele prema datim normativima. m² ili oko 25% teritorije koju obuhvata plan. Procenat slo- 2.6.3. Pe{a~ki saobra}aj bodnih i nezastrtih povr{ina u odnosu na povr{inu bloka, prema normativima iz GP-a iznosi 20% u kompaktnim grad- Povr{ine rezervisane za kretawe pe{aka planirane su skim blokovima, odnosno 30-70% u individualnom stanovawu. uz sve primarne i sekundarne saobra}ajnice uli~ne mreè, Ovim planom predvi|eno je prose~no 25% ozelewenih po- trotoarima, obostrano, minimalne {irine za primarne 2,5 vr{ina na nivou bloka – 30% u celini A i 20% u celini B. a sekundarne 1,5 . m m Imaju}i na umu blizinu park-{ume Zvezdara, kao i viso- 2.6.4. Javni gradski prevoz putnika – JGPP koformirane drvorede u glavnim kolskim saobra}ajnicama, Prostor posmatranaog plana oivi~en je ulicom Dimi- ove zelene por{ine mogu se smatrati zadovoqavaju}im. trija Tucovi}a kroz koju prolaze linije JGPP-a. Predvi|eno je formirawe jedinstvenog homogenog si- Prostor Plana ostvaruje vezu sa javnim gradskim prevo- stema zelenila, koje je me|usobno povezano u ravnomernoj i zom putnika preko linija trolejbuskog i autobuskog sao- racionalnoj dispoziciji. Otuda je neophodno o~uvati {to bra}aja koje prolaze ulicom Dimitrija Tucovi}a. vi{e postoje}u vegetaciju i ugraditi u gradsku strukturu, Prema planskim postavkama i smernicama razvoja si- ~ime bi se formirao sistem zelenila obezbe|en odgovara- stema JGPP-a u okviru posmatranog Plana, tj. u ulicama ju}im merama nege, za{tite i odràvawa. koje su unutar obuhvata Plana: @ivojina @ujovi}a, Qu- Izbor sadnog materijala zasniva se na postoje}im kva- bqanska i êgarska, ne planira se uvo|ewe linija JGPP- litetnim vrstama prilago|enim nameni povr{ina. U~e- a tako da se opsluìvawe predmetnog prostora i daqe za- {}e li{}arskih vrsta je dominantno i kre}e se 60–70%, dràva u okviru postoje}eg stawa. ~etinarskih 20–25%, dok su `bunaste vrste zbog prostornih mogu}nosti minimalno zastupqene 10–20%, i to u rub- 2.7. Slobodne i zelene povr{ine nim delovima zelenih povr{ina. Prema nameni povr{ina i reìmu kori{}ewa razliku- Koncepcija sistema zelenih povr{ina ju se slede}e kategorije zelenila: Na osnovu detaqne analize povr{ina postoje}eg stawa ze- – linijsko zelenilo ili drvoredi, lenila na podru~ju Plana detaqne regulacije bloka izme|u uli- – blokovsko zelenilo. Broj 3 – 28 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 17. februar 2005.

Linijsko zelenilo ~ini drvored uz kolsku saobra}aj- Nivelaciono-regulacionim re{ewem obezbediti pra- nicu (ul. Dimitrija Tucovi}a), pe{a~ke koridore i par- vilno oticawe vode od objekta prema slobodnom prostoru king prostore. Ova kategorija zelenila u postoje}em sta- ka slivnicima i rigolama. wu ne postoji i predvi|a se od drvorednih vrsta koje }e Obezbediti minimalno odstojawe dendro vrsta od pod- formirati visoke i kompaktne kro{we sa reduciranim zemnih instalacija. korenovim sistemom i asimilacionim organima otpor- Sve gra|evinske i {umarske radove obaviti prema va- nim na izduvne gasove, pra{inu, buku. S obzirom da se è}im propisima. gra|evinska linija objekata poklapa sa regulacionom i da se trotoar u ul. Dimitrija Tucovi}a pro{iruje, posto- 2.8. Tehni~ka infrastruktura je}a stabla lipe zadràti. Ona ujedno predstavqaju koridor budu}eg drvoreda. Sa prethodnim sprovo|ewem sani- 2.8.1. Vodovod tarno-higijenskih mera (kresawe dowih grana, uklawawe polomqenih, o{te}enih i obolelih delova krune). Na no- Postoje}e stawe vodovoda voplaniranim parking prostorima formirati drvored Predmetna teritorija pripada drugoj visinskoj zoni na rastojawu 7–9 m, {to obuhvata zasen~enost dva do tri vodosnabdevawa beogradskog vodovodnog sistema. Vodo- parking mesta. snabdevawe se vr{i preko mreè primarnih i sekundarnih cevovoda i pod uticajem crpnih stanica „Pionir”, „Vra- Blokovsko zelenilo podrazumeva: ~ar áá” i „Crveni krst”. A) Zelenilo unutar tipi~ne celine A uz objekte sta- Primarni cevovod druge visinske zone ∅300 mm prola- novawa sredwe gustine (prema normativima u poglavqu zi ulicom Dimitrija Tucovi}a. 3.2.1). Distributivnu, sekundarnu mreù ~ine: Zelene povr{ine na ovim parcelama obuhvataju sve vi- – dve cevi ∅200 mm i jedna ∅150 mm u ulici Dimitri- sokovrednovane vrste iz snimka postoje}eg stawa vegetaci- ja Tucovi}a, je (manuala valorizacije). To su li{}arske vrste (platan, – jedna cev ∅80 mm u ulici @ivojina @ujovi}a, javor, breza, lipa i dr.) kao i ~etinarske (kedar, crni bor, – „bela cev” 6/4” u Qubqanskoj ulici. duglazija, tuja i dr.) koje su sa visokoformiranim kro- Postoje}a distributivna mreà oko bloka nije dovoq- {wama i u punoj fizi~koj zrelosti. nog pre~nika ni za sada{we uslove i stawe vodosnabdeva- Neophodno je formirawe novih travwaka i uvo|ewe no- wa. U êgarskoj ulici ne postoji cevovod. vih grupacija dekorativnih `bunastih vrsta, ~ime se ostvaruje dinamika prostora. Pravila rekonstrukcije vodovoda B) Zelenilo unutar tipi~ne celine B uz objekte stano- Svi cevovodi uli~ne sekundarne mreè koja se rekon- vawa sa delatnostima (prema normativima u poglavqu 3.2.2). strui{e treba da budu minimalno ∅150 mm. Sve postoje}e Zelenilo na gra|evinskim parcelama iznad planiranih cevovode ve}e ili jednake ∅150 mm, treba zadràti u podzemnih garaà prevenstveno urediti kao prostore za funkciji. igru dece sa svim elementima mobilijara nevedenim u Uli~nu distributivnu mreù predvideti kao prstena- prethodnom stavu. Zelene povr{ine mogu biti u àrdiwe- stu. rama izdignute za 50–60 cm u vidu kaseta. Ispod nivoa te- Postoje}u „belu cev” 6/4” u Qubqanskoj ulici neophod- rena tako|e je upu{tena krovna ravan garaè za 50 cm ~i- no je zameniti novim cevovodom ∅150 mm i povezati je me se postiè zemqi{ni supstat oko 100 cm sa neophodnim preko cevi istog pre~nika, du` êgarske ulice, sa posto- drena`nim slojem i hidroizolacijom. Ova dubina zemqe je}om cevi ∅200 mm u ulici Dimitrija Tucovi}a. omogu}ava razvoj vrsta sa pli}im korenovim sistemom {to Postoje}u cev ∅80 u ulici @ivojina @ujovi}a zameni- ~ini osnovu za izbor sadnog materijala. To su prvenstveno ti novim cevovodom ∅150 mm i povezati sa cevovodom `bunaste i niskopolegle vrste, kao i raznovrsne cvetne ∅200 mm u ulici Dimitrija Tucovi}a. kulture i pokriva~i tla. Objekte prikqu~iti na postoje}e cevovode koji ostaju u Ure|ivawe parcela stambenih i stambeno-poslovnih funkciji ili planirane cevovode uli~ne distributivne objekata bi}e vezano i za na~in i kvalitet stanovawa. Po- mreè prema standardima i uslovima JKP „Beogradski vo- {to se u ovoj zoni radi uglavnom o stanovawu visokog ni- dovod i kanalizacija”. voa potrebno je parcele opremiti i luksuznim zelenilom. Neophodno je da se na planiranoj vodovodnoj distribu- Neophodno je formirawe novih travwaka i uvo|ewe novih tivnoj mreì predvide nadzemni hidranti za ga{ewe po- grupacija dekorativnih `bunastih vrsta, ~ime se ostvaruje àra u skladu sa Pravilnikom o protivpoàrnoj za{titi. dinamika prostora. Pri odre|ivawu wihovog ta~nog poloàja imati na umu da objekat u Qubqanskoj 18 koriste invalidi, te ispred wega Op{ta pravila za ozelewavawe slobodnih povr{ina ne treba planirati protivpoàrni hidrant. Ure|ivawe slobodnih povr{ina raditi na osnovu situ- Za navedene izmene i rekonstrukciju vodovodne mreè acije postoje}eg stawa, izra|ene biolo{ke osnove i sin- neophodno je uraditi Idejni projekat rekonstrukcije vodo- hron plana. vodne mreè bloka prema postoje}im normativima JKP Pre pristupa izrade projekta visokovrednovanu posto- „Beogradski vodovod i kanalizacija”. je}u vegetaciju {tititi i tretirati kao sastavni deo pro- 2.8.2. Kanalizacija jekta. Novom vegetacijom potrebno je pre svega unaprediti Postoje}e stawe kanalizacije ìvotni prostor i poboq{ati mikroklimat. Za odràva- we zelenila, projektom hidroinstalacije predvideti hi- Blok koji se tretira ovim planom nalazi se na terito- drantsku mreù. Pored postoje}e vegetacije, predvideti i riji Centralnog gradskog kanalizacionog sistema, na de- dopunu sadnica staru 1–12 godina, sadwom zimzelenog i lu gde je zasnovan op{ti princip kanalisawa. listopadnog {ibqa. S obzirom na raznovrsnost prostora, Predmetna lokacija pripada Bulbulderskom kanaliza- zelenilo pored svoje osnovne biolo{ke funkcije sluì i cionom slivu, na kome su glavni odvodnici za ki{ne i za razgrani~ewe, odnosno prostornu izolaciju stambenog upotrebqene vode kolektori u saobra}ajnici Cviji}eva – dela od komunalnog prostora. Dimitrija Tucovi}a koji se ukqu~uju u glavni gradski ko- Prilikom projektovawa i izvo|ewa planirati sve lektor u ulici \ure \akovi}a. potrebne mere za za{titu stabala, drvoreda i celokupnog U svim ulicama bloka postoji uli~na kanalizaciona visokovrednovanog postoje}eg zelenila. mreà op{teg sistema. Kolektor OB120/180 cm u ulici 17. februar 2005. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 3 – 29

Dimitrija Tucovi}a prikupqa i evakui{e kanalizacione Da bi se planirane TC10/0,4Kâ prikqu~ile na mreù vode iz bo~nih ulica, preko kolektora op{teg sistema 10Kâ potrebno je: OB60/110 sm u êgarskoj ulici i kanala op{teg sistema – Od TC35/10Kâ âá mu{ka do TC10/0,4Kâ reg. br. B-702 OK400 mm u ulici @ivojina @ujovi}a, u koji se uliva ka- (Baje Sekuli}a 39 {kola) izgraditi 10Kâ kablovski vod i nal OK300 mm iz Qubqanske ulice. na isti na principu ulaz-izlaz prilqu~iti TC10/0,4Kâ kapaciteta 1h1.000KâA. Pravila rekonstrukcije kanalizacije – TC10/0,4Kâ kapaciteta 2h1.000KâA prikqu~i}e se na postoje}e 10Kâ prikqu~ne kablove 10Kâ od postoje}e Postoje}a uli~na mreà gradske kanalizacije, koja je TC10/0,4Kâ reg. br. B-1680 koja se ukida. u dobrom funkcionalnom stawu, zadràva se u potpunosti Planirani kabl 10Kâ polaè se ispod trotoarskog za naredni planski period, s obzirom da je po kapacitetu prostora du` postoje}ih ulica, u rovu dubine 0,8 i {iri- zadovoqavaju}a za prijem dodatnih koli~ina ki{nih i ot- m ne 0,4m. padnih voda nastalih planiranom urbanizacijom ovog Predvi|eno je da se niskonaponska mreà gradi pod- bloka. zemnim, odnosno nadzemnim vodovima 1Kâ. Trasa kabla Prilikom izgradwe planiranih objekata i ure|ivawa 10Kâ van granice predmetnog plana bi}e definisana pra- slobodnih povr{ina, treba voditi ra~una da arhitekton- vilnikom o izgradwi TC10/0,4Kâ i mreè 1 i 10Kâ. sko-gra|evinski elementi parternog ure|ewa budu takvog karaktera da pri odvo|ewu atmosferskih voda {to vi{e smawe pojavu poplavnog talasa, koji ugroàva recipijent i 2.8 4. TT mreà saobra}ajnicu u Cviji}evoj ulici. Ovo se postiè upotrebom materijala sa mawim koeficijentom oticaja, produà- Postoje}e stawe TT mreè vawem toka te~ewa ki{ne vode i dr. Du` parne strane ulice Dimitrija Tucovi}a izgra|ena Ukoliko do|e do lo{eg funkcionisawa mreè ili je telekomunikaciona kanalizacija kapaciteta osam cevi. kvara na nekoj deonici koja iziskuje zamenu, potrebno je tu Sa prelazima ispod kolovoza na neparnoj strani. zamenu cevi izvr{iti iskqu~ivo po postoje}em konceptu Du` êgarske ulice poloèn je armirani telekomuni- odvodwavawa. kacioni kabl do postoje}ih spoqnih izvoda. Planirane objekte treba prikqu~iti novim kanaliza- cionim ku}nim prikqu~cima, minimalnog pre~nika ∅150 Pravila rekonstrukcije TT mreè mm, na najbliì postoje}i kanal ili kolektor. Prikqu~- Potreban broj telefonskih prikqu~aka za predmetni ci treba da budu upravni na uli~nu cev i da poseduju gra- blok odre|en je na bazi usvojenog principa: ni~ni revizioni {aht sa zatvorenom, za{titnom kaskadom – na dve stambene jedinice: tri telefonska prikqu~ka, minimalne visine 0,60 . m – delatnosti: na 30m² korisne povr{ine jedan tele- Prikqu~ci planiranih objekata na postoje}u kanaliza- fonski prikqu~ak. cionu mreù, kao i re{ewe odvodwavawa slobodnih povr- Na bazi usvojenog principa i veli~ine urbanisti~kih {ina treba da budu predmet tehni~ke dokumentacije. parametara do{lo se do stava da je za predmetni kompleks potrebno obezbediti oko 700 telefonskih prikqu~aka. 2.8.3. Elektroenergetska mreà Wihov raspored bi}e naknadno utvr|en prema pojedina~- nim kapacitetima. Postoje}e stawe elektroenergetske mreè Kako na postoje}i kabl No-29 nema rezerve, potrebno je U okviru predmetnog bloka izgra|ena je monta`no-be- formirati novo kablovsko podru~je i poloìti novi glav- tonska TC10/0,4 Kâ reg. br. B-1680 instalisane snage 630 ni TT kabl do predmetnog bloka. Planirani glavni tele- KâA. Du` ulice Dimitrija Tucovi}a izgra|ena je podzem- komunikacioni kabl se oko bloka ra~va u distributivne na niskonaponska mreà 1 Kâ. Du` ulica êgarske, Qu- telekomunikacione kablove. bqanske i @. @ujovi}a niskonaponska mreà je izgra|e- Distributivni telekomunikacioni kablovi delimi~no na kao nadzemna. se polaù kroz postoje}e prelaze ispod kolovoza ulice Di- mitrija Tucovi}a, a delimi~no slobodno u zemqu. Pravila rekonstrukcije elektroenergetske mreè Kod stanovawa velikih gustina u objektima predvideti unutra{we ku}ne izvode sa dowom vrstom telefonske kon- Prema uslovima JP EDB, za snabdevawe planiranih po- centracije. tro{a~a elektri~nom energijom u okviru predmetnog blo- U delu bloka gde je stanovawe sredwih gustina pret- ka, potrebno je izgraditi dve TC10/0,4 Kâ. platnici }e se prikqu~iti ili preko unutr{wih izvoda U delu bloka du` ulice Dimitrija Tucovi}a izgraditi ili preko spoqnih stubi}a. jednu TC10/0,4Kâ kpaciteta 2h1.000KâA s tim da se posto- Kapacitet distributivne mreè, kao i kapacitet unu- je}a TC10/0,4Kâ reg. br. B-1680 ukine. U delu bloka du` tra{wih spoqnih izvoda dimenzionirati za krajwe potre- ulice Qubqanske izgraditi jednu TC10/0,4Kâ kapaciteta be pretplatnika. 1h1.000KâA. KDS vodovi bi}e postavqeni trasama telekomunikaci- Planirane TC10/0,4Kâ izgraditi u sklopu planiranih onih vodova i kroz telekomunikacionu kanalizaciju, pre- objekata, uz uslov da se prilikom dobijawa odobrewa za iz- ma generalnom re{ewu koje je potrebno uraditi. gradwu novog objekta dostavi pozitivno mi{qewe JP „Elektrodistribucija Beograd” o mogu}nosti prikqu~ewa novih objekata na postoje}u ili planiranu elektroenerget- 2.8.5. Toplovod sku mreù. Planirana TC10/0,4Kâ kapaciteta 2h1.000KâA mora Postoje}e stawe toplovoda imati najmawe tri odvojena odeqewa, i to: dva odeqewa za Prostor bloka izme|u ulica Dimitrija Tucovi}a, sme{taj transformatora i jedno odeqewe za sme{taj raz- @ivojina @ujovi}a, Qubqanske i êgarske pripada grej- voda niskog i visokog napona. Transformatorska stanica nom podru~ju toplane Kowarnik i napaja}e se toplotnom kapaciteta 1h1.000KâA mora imati najmawe dva odvojena energijom – vrelom vodom temperature 150/75 °S, NP 25 pre- odeqewa, jedno odeqewe za sme{taj transformatora i jed- ko primarnog toplovoda u ulici Milana Raki}a (No 250 no odeqewe za sme{taj razvoda niskog i visokog napona. mm). Svako odeqewe mora imati direktni pristup spoqa. Do Tokom dosada{we realizacije toplovodne mreè na te- prostorija TC10/0,4Kâ obezbediti pristupni put najmawe ritoriji dela op{tine Zvezdara, du` ulice Milana Raki- {irine 3m do najbliè javne saobra}ajnice. }a, prikqu~ivani su objekti kolektivne izgradwe na ovom Broj 3 – 30 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 17. februar 2005. prostoru. Objekti na uglu ulica Milana Raki}a i Tr{}an- no osvetqewe i ventilaciju, elektri~nu rasvetu, ~esmu, ja- ske prikqu~eni su preko cevovoda No 250 mm du` ulice mu za hla|ewe i odvod otpadne vode u kanalizaciju. Milana Raki}a. Ovaj cevovod planiran je sa rezervom za Prilikom projektovawa instalacija centralnog greja- {iri prostor du` ulice Dimitrija Tucovi}a. wa u objektima neophodno je u maksimalnoj meri koristi- Objekti na prostoru bloka izme|u ulica Dimitrija Tu- ti metode racionalnog kori{}ewa i u{tede energije. covi}a, @ivojina @ujovi}a, Qubqanske i êgarske nisu trenutno prikqu~eni na toplifikacioni sistem. Postoje- Obrazloèwe }i individualni objekti greju se preko lokalnih loì{ta Svi objekti na razmatranom prostoru koji se planski ili elektroenergijom, dok se ve}i kolektivni objekti zadràvaju, kao i novoplanirani prikqu~i}e se na sistem snabdevaju toplotnom energijom iz sopstvenih toplotnih centralizovanog snabdevawa toplotnom energijom kako bi izvora. se obezbedili kvalitetni uslovi stanovawa i poslovawa, optimalno koristila energija i za{titila ìvotna sre- Pravila izgradwe toplovoda dina Na toplovodnu mreù prikqu~uju se: Toplotna energija koja je potrebna za ukupno instali- – postoje}i poslovni i stambeni objekti koji se zadr- sano toplotno optere}ewe postoje}ih i novoplaniranih àvaju, potro{a~a u bloku obezbedi}e se iz vrelovoda 150/75 °S – planirani stambeno-poslovni objekti, prema tabeli grejnog podru~ja toplane Kowarnik preko ve} izgra|enog toplotnog konzuma. toplovoda No 250 mm u ulici Milana Raki}a. Toplovod se vodi ulicama [aba~kom do Dimitrija Tu- Toplovod No 200 mm izgradi}e se du` ulica [aba~ke, covi}a, NO 200 mm, preko ulice Dimitrija Tucovi}a, a za- preko ulice Dimitrija Tucovi}a du` ulice Dimitrija Tu- tim du` ulice Dimitrija Tucovi}a do ulice @ivojina covi}a i @ivojina @ujovi}a. Toplovod No 150 mm vodi @ujovi}a i êgarske. Predvi|en je i toplovod du` Qu- se du` ulica Dimitrija Tucovi}a i êgarske. U ovim to- bqanske ulice. plovodima ostavqena je rezerva za daqa prikqu~ewa na pa- Du` toplovoda planirani su prikqu~ci za prikqu~ewe dini prema Novom grobqu. objekata. Du` Qubqanske planiran je toplovod No 80 mm za lo- Sve planirane toplotne podstanice indirektno se pri- kalna prikqu~ewa. kqu~uju na toplovodnu mreù. Sekundarni razvod tople vo- Predvi|eni su i ogranci glavnog toplovoda du` ulica de 90/70 S, NP 6, od toplotnih podstanica do podstanica u Dimitrija Tucovi}a, @ivojina @ujovi}a, êgarske i Qu- pojedinim objektima vodi}e se po pravilu kroz podrumske bqanske do lokalnih potro{a~a. i gara`ne prostore. Za procenu potrebne instalisane snage kori{}eni su Nova toplovodna mreà montira}e se u plitko poloè- slede}i normativi: nim rovovima sa predizolovanim cevima minimalnim nad- – za postoje}e i planirane stambene objekte ~iste visi- slojem do kote terena od 80 cm. ne prostorija 2,6 m i termi~ne za{tite objekata u skladu Prostorije za sme{taj toplotnih podstanica moraju bi- sa JUS. U. J500 u iznosu od 120 W/m², ti minimalnih dimenzija 5h6 m i visine 2,6 m sa direkt- – za postoje}e i planirane poslovne objekte ~iste visi- nim ulazom spoqa i kolsko-pe{a~kom stazom do najbliè ne 3,2 m i termi~ke za{tite objekata u skladu sa JUS. U. saobra}ajnice. Za ovu prostoriju treba obezbediti prirod- J500 u iznosu od 150 W/m².

Instalisana toplotna snaga potro{a~a obra~unata je prema slede}oj tabeli:

Etapnost izgradwe Na osnovu rezultata svih izvedenih istraìvawa, izvr- Prvi objekti u bloku izme|u ulica Dimitrija Tucovi}a, {ena je inèwersko-geolo{ka rejonizacija prostora za- @ivojina @ujovi}a, Qubqanske i êgarske prikqu~i}e hva}enog Planom: se na postoje}u mreù koja je izgra|ena u ulici Milana Ra- Rejon A obuhvata parcele u Qubqanskoj ulici. Nagib ki}a. Prenosna snaga postoje}eg toplovoda utvrdi}e se pri terena iznosi 5-10º. Apsolutne visinske kote povr{ine izradi uglova za izradu tehni~ke dokumentacije. terena kre}u se izme|u 135-145m. Nivo podzemne vode nala- Deo toplovoda du` [aba~ke ulice, koji povezuje pred- zi se na dubini od 4m. metni blok sa postoje}im toplovodom u Milana Raki}a, – S obzirom da je teren u nagibu, fundirawe objekata bi}e predmet posebnog planskog dokumenta. raditi na temeqnim trakama. Optere}ewe koje temeqi pre- Na grafi~kom prilogu br. 12 – Sinhron plan, prikaza- nose na tlo ne treba da bude ve}e od qa=120kN/m². Ako na je planirana infrastruktura i granica intervencije. objekti imaju vi{e od jedne podzemne etaè, optere}ewe na Granica intervencije obuhvata svu planiranu infrastruk- tlo ne treba da iznosi vi{e od qa=200kN/m². turu izvan granice ovog plana, koja trenutno nije defini- – U ciqu o~uvawa stabilnosti terena nije dozvoqena sana drugim vaè}im planovima. izrada nepodgra|enog frontalnog iskopa, ve} iskope treba raditi po deonicama. U slu~aju potrebe formirawa is- 2.9. Ostali uslovi ure|ivawa prostora kopa ve}ih razmera, prethodno treba uraditi potpornu konstrukciju izradom {ipova i sl. 2.9.1. Inèwersko-geolo{ki uslovi terena – Izradom podzemnih etaà potrebno je predvideti od- i geotehni~ke preporuke govaraju}u za{titu objekta hidroizolacijom. Istraìvano podru~je predstavqa desnu stranu doline – Zatvarawe iskopa raditi vra}awem i zbijawem mate- Bulbulderskog potoka. Ostaci erozionih terasa prekrive- rijala iz iskopa. Zatvarawe iskopa ne treba vr{iti neko- ni su naslagama lesa koji se prilagodio ovom pribre`nom herentnim materijalima. reqefu, a formiran je tokom kvartara, navejavawem eolske – Teren oko objekta potrebno je urediti izradom beton- pra{ine. skih staza, slivnika i re{etki kojima se sakupqena voda 17. februar 2005. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 3 – 31 kontrolisano odvodi do ki{nog kolektora. Vodove infra- mreù, sistem za otkrivawe prisustva SO gasa, instalaci- strukture raditi fleksibilnim vezama, po mogu}stvu ih ju sigurnosnog osvetqewa, prinudnu ventilaciju i sistem voditi kanaletama i raditi ~este revizije. za odimqavawe shodno istoj odluci; – Pri planirawu tipa kolovozne konstrukcije potreb- – predvideti hidrantsku mreù, shodno Pravilniku o no je voditi ra~una da se posteqi~ni sloj i niì slojevi tehni~kim normativima za spoqnu i unutra{wu hidrant- tla na adekvatan na~in za{tite od raskva{avawa. sku mreù za ga{ewe poàra („Slu`beni list SFRJ”, broj Rejon B obuhvata deo bloka iz ulice Dimitrija Tucovi- 30/91); }a. Nagib terena iznosi 5-10º na delu padine i prelazi u – objekti moraju biti realizovani u skladu sa Pravil- nisku zaravan, prate}i podu`ni nagib ulice Dimitrija nikom o tehni~kim normativima za elektri~ne instalaci- Tucovi}a. Apsolutne visinske kote povr{ine terena kre- je niskog napona („Slu`beni list SFRJ”, br. 53/88, 54/88 }u se izme|u 135-142m. Nivo podzemne vode nalazi se na du- i „Slu`beni list SRJ”, broj 28/95) i Pravilnikom o teh- bini oko 3m, pri ~emu treba o~ekivati veliki priliv vo- ni~kim normativima za za{titu objekata od atmosferskog de u iskop. pra`wewa („Slu`beni list SRJ”, broj 11/96); – Za objekte koji nemaju podzemne etaè fundirawe te- – sisteme ventilacije i klimatizacije predvideti u meqa treba izvesti na trakama na tamponskom sloju od sa- skladu sa Pravilnikom o tehni~kim normativima za sis- bijenog {qunka. teme za ventilaciju ili klimatizaciju („Slu`beni list – Objekte sa jednom ili vi{e podzemnih etaà pogodno SFRJ”, broj 38/89); je fundirati na temeqnoj plo~i ili na {ipovima duìne – objekti moraju biti realizovani u skladu sa Pravil- 10-15m, ukoliko postoji ekonomska opravdanost. nikom o tehni~kim normativima za liftove na elektri~ni – Na~in izrade i osigurawa iskopa temeqne jame treba pogon za vertikalni prevoz lica i tereta („Slu`beni list re{iti posebnim projektom. SFRJ”, br. 16/86 i 28/89); Za naredne faze projekta (Glavni gra|evinski proje- – objekti moraju biti realizovani u skladu sa Pravil- kat) potrebno je uraditi geotehni~ka ispitivawa terena u nikom o tehni~kim normativima za sisteme za odvo|ewe gabaritu planiranih objekata. dima i toplote nastalih u poàru („Slu`beni list SFRJ”, U planirawu, ekonomsku cenu zemqotresne za{tite tre- broj 45/85); ba ocewivati u odnosu na âáááº seizmi~ki stepen. U nared- – objekti moraju biti realizovani u skladu sa Pravil- nim fazama, u ciqu {to racionalnijeg planirawa sei- nikom o tehni~kim normativima za za{titu elektroener- zmi~kog rizika, potrebno je izvesti mikroseizmi~ka ispi- getskih postrojewa i ure|aja od poàra („Slu`beni list tivawa predmetne lokacije, gde bi sa velikom verovatno- SFRJ”, broj 74/90); }om nivo zemqotresne za{tite bio sveden na âááº seizmi~- – objekti moraju biti realizovani u skladu sa Pravil- ki stepen, koji bi bio merodavan pri daqoj analizi sei- nikom o tehni~kim normativima za za{titu niskonapon- zmootpornosti konstrukcije za nivo Glavnog projekta. skih mreà i pripadaju}ih trafo-stanica („Slu`beni list SFRJ”, broj 13/78); 2.9.2. Uslovi za{tite od elementarnih nepogoda – objekti moraju biti realizovani u skladu sa Pravil- i za{tite od interesa za odbranu nikom o izmenama i dopunama tehni~kih normativa za za- U ciqu prilago|avawa prostornog re{ewa potrebama {titu niskonaponskih mreà i pripadaju}ih trafo-stani- za{tite od elementarnih nepogoda, poàra i potreba zna- ca („Slu`beni list SFRJ”, broj 13/78 i „Slu`beni list ~ajnih za odbranu, ukupna realizacija, odnosno planirana SRJ”, broj 37/95); izgradwa mora biti izvr{ena uz primenu odgovaraju}ih – postoji obaveza pribavqawa uslova Uprave protivpo- prostornih i gra|evinsko-tehni~kih re{ewa u skladu sa àrne policije GSUP-a Beograd prilikom izrade planske zakonskom regulativom iz te oblasti. dokumentacije – urbanisti~kih uslova i urbanisti~kih Radi za{tite od potresa novoplanirane sadràje rea- projekata za objekte koji su obuhva}eni predmetnim planom lizovati u skladu sa Pravilnikom o tehni~kim normativi- detaqne regulacije. ma za izgradwu objekata visokogradwe u seizmi~kim pod- Mere za{tite od elementarnih i drugih ve}ih nepogo- ru~jima („Slu`beni list SFRJ”, br. 31/81... 52/90). Treba da i prostorno-planskih uslova od interesa za odbranu ze- postupiti u skladu sa Pravilnikom o privremenim tehni~- mqe definisane su posebnim prilogom. kim normativima za izgradwu objekata koji ne spadaju u visokogradwu u seizmi~kim podru~jima („Slu`beni list 2.9.3. Uslovi za{tite ìvotne sredine SFRJ”, broj 39/64). Uslove za za{titu ìvotne sredine odredio je Gradski Radi za{tite od poàra neophodno je novoplanirane zavod za za{titu zdravqa, a oni su ugra|eni u programska, sadràje realizovati u skladu sa slede}im uslovima: prostorna i tehni~ka re{ewa plana, te je pri daqoj razra- – objekti moraju biti u skladu sa ~l. 10. i 11. Zakona o di u ciqu za{tite ìvotne sredine obavezno pridràvati za{titi od poàra („Slu`beni glasnik SRS”, broj 37/88 i se datih re{ewa. „Slu`beni glasnik RS”, broj 48/94); Pri sprovo|ewu plana i projektovawu objekata voditi – objektima moraju biti obezbe|eni pristupni putevi za ra~una o slede}im zahtevima: vatrogasna vozila u skladu sa Pravilnikom o tehni~kim – zagrevawe svih postoje}ih i budu}ih objekata plani- normativima za pristupne puteve, okretnice i ure|ivawa rati iskqu~ivo centralizovano; platoa za vatrogasna vozila u blizini objekata pove}anog – sve stambene i nehigijenske objekte, posebno one u rizika od poàra („Slu`beni list SRJ”, broj 8/95); unutra{wosti bloka poru{iti. Unutra{wost blokova {to – objekte realizovati u skladu sa Odlukama o uslovima vi{e osloboditi i planirati za zelene povr{ine za igru i tehni~kim normativima za projektovawe stambenih zgra- i odmor; da i stanova („Slu`beni list grada Beograda”, br. 32/4/83), – stanovawe u suterenu i niskom prizemqu potpuno is- a za podzemnu garaù ve}u od 1.500 m² predvideti sopstve- kqu~iti, naro~ito u delu objekata prema ulici Dimitrija ni prilaz za vozila, odgovaraju}i broj rezervnih izlaza za Tucovi}a; vozila i za korisnike garaè, instalaciju za automatsku – {to vi{e otvoriti unutra{wost bloka i tako pospe- dojavu poàra, sistem za otkrivawe prisustva gasa (SO), {iti wegovo provetravawe; instalaciju sigurnosnog osvetqewa, dizel agregat, pri- – u potkrovqu kosih krovova planirati ateqea i sli~- nudnu ventilaciju, sistem za odimqavawe, stabilni sistem ne funkcije, a ukoliko se koriste za stanove kosi krovovi za automatsko ga{ewe poàra, hidrantsku mreù, shodno propisno da se termoizoluju sa obaveznim ventiliraju}im istoj odluci: za podzemne garaè povr{ine preko 500 m² vazdu{nim slojem. Prozori na stambenim prostorijama predvideti sopstveni prilaz za vozila, rezervni izlaz za stanova u potkrovqu moraju biti vertikalni iz psiholo- vozila i rezervni izlaz za korisnike garaè, hidrantsku {kih razloga; Broj 3 – 32 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 17. februar 2005.

– planirati posebne arhitektonsko-gra|evinske mere 2.9.4. Uslovi za kretawe lica sa posebnim potrebama za za{titu od buke objekata u Dimitrija Tucovi}a; – planirati posebne arhitektonsko-gra|evinske mere Pri projektovawu i realizaciji svih objekata pri- za za{titu od udara hladnog zimskog jugoisto~nog vetra i meniti re{ewa koja }e omogu}iti licima sa posebnim preterane insolacije. Pri tome omogu}iti makar pasivno potrebama neometano i kontinualno kretawe i pristup kori{}ewe solarne energije; u sve sadr`aje kompleksa i objekata u skladu sa Pravil- – obezbediti dovoqno osvetqenosti i osun~anosti svih nikom o uslovima za planiarwe i projektovawe objeka- stanova i u zimskim mesecima. Stanove po mogu}stvu dvo- ta u vezi sa nesmetanim kretawem dece, starih, hendike- strano orijentisati. Mawe stanove orijentisati prema piranih i invalidnih lica („Slu`beni glasnik RS”, unutra{wosti bloka. broj 18/97). 2.10. Orijentacioni pregled koli~ina i cena

* Finansirawe planiranih radova na ure|ivawu javnog gra|evin- ne postoji drugi zakonski osnov za ru{ewe (bespravna skog zemqi{ta vr{i se iz buxetskih sredstava Skup{tine gra- gradwa) i do privo|ewa zemqi{ta nameni u smislu reali- da Beograda. zacije saobra}aja; 3. PRAVILA GRA\EWA 2. nije dozvoqena rekonstrukcija, dogradwa niti adaptacija; 3.1. Tretman postoje}ih objekata 3. nije dozvoqena promena postoje}e povr{ine; Za sve postoje}e objekte koji zalaze u planirane nove Za gra|evinske parcele na kojima postoje}i objekti ne regulacije ulica ili prelaze novoplanirane gra|evinske zalaze u novoplanirane regulacije vaè slede}a pravila: linije vaì slede}e: 1. mogu se zameniti novim, prema uslovima iz ovog plana; 1. na osnovu ovog plana, dozvoqeno je teku}e, investici- 2. mogu se dograditi, nadgraditi i adaptirati u okvi- ono odràvawe ovakvih objekata do wihove zamene ukoliko ru urbanisti~kih parametara propisanih ovim planom 17. februar 2005. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 3 – 33

(stepen zauzetosti, indeks izgra|enosti, spratnost, gra|e- iznosi najvi{e 1,60 m ra~unaju}i od kote poda potkrovne vinska linija); etaè do ta~ke preloma krovne kosine. 3. za postoje}e objekte koji su prema{ili planom de- 3.1.2. Pravila za adaptaciju postoje}ih objekata finisane urbanisti~ke parametre dozvoqeno je teku}e, investiciono odràvawe, ali ne i dogradwa i nado- Adaptacije postoje}ih prostora (tavana, potkrovqa, ve- gradwa. {ernica i drugih zajedni~kih prostorija) u korisne, stambene ili poslovne povr{ine dozvoqene su na svim posto- 3.1.1. Pravila za nadzi|ivawe i dozi|ivawe je}im objektima, ali samo u okviru svojih gabarita. postoje}ih objekata 3.1.3. Pravila za rekonstrukciju postoje}ih objekata Nadzidati i dozidati se mogu svi postoje}i objekti ko- Izmena geometrije kosog krova dozvoqena je u slede}im ji svojim poloàjem na gra|evinskoj parceli, ukupnom bru- slu~ajevima: to povr{inom (postoje}a+nadzidana+dozidana) i sprat- – kada je potrebno zameniti postoje}u krovnu konstruk- no{}u ne izlaze iz okvira planom zadatih urbanisti~kih ciju zbog dotrajalosti konstruktivnih elemenata krova; parametara (stepen zauzetosti, indeks izgra|enosti, sprat- – ukoliko se time vr{i usagla{avawe sa krovovima su- nost, gra|evinska linija) iz poglavqa 3. 2. Op{ta pravila sednih objekata; za izgradwu objekata. – re{ewem kosih krovova susednih objekata koji se do- Visina nadzidanog dela zgrade ne sme pre}i planom diruju obezbediti da se voda sa krova jednog objekta ne sli- predvi|enu vrednost, a visina nazitka potkrovne etaè va na drugi objekat.

3.2. Op{ta pravila izgradwe objekata 3.2.1. Stanovawe sredwe gustine – tipi~na celina A Urbanisti~ki pokazateqi

– Indeks izgra|enosti (I) je koli~nik BRGP objekata ne, dok se ostale nadzemne etaè ne redukuju. Podzemne pona parceli i povr{ine parcele. vr{ine za parkirawe vozila, sme{taj neophodne infra- – Stepen zauzetosti (Z) je koli~nik povr{ine horizon- strukture i stanarskih ostava ne ra~unaju se u povr{ine talne projekcije nadzemnog gabarita objekata na parceli i korisnih etaà. povr{ine parcele. – Bruto razvijena gra|evinska povr{ina (BRGP) je zbir Pravila parcelacije povr{ina i redukovanih povr{ina svih korisnih etaà – Definisane su minimalna povr{ina i {irina gra|e- objekta na parceli. Potkrovqe se ra~una kao 60% povr{i- vinske parcele u zavisnosti od vrste objekta:

– Planirana izgradwa na parceli realizuje se unutar granica gra|ewa definisanih obavezuju}om gra|evinskom linijom i minimalnim rastojawima od granica parcele:

– Maksimalna granica gradwe podzemnih eta`a defini- – Minimalna me|usobna udaqenost bo~nih fasada obje- sana je gra|evinskom linijom, zadwom i bo~nim granicama kata je 4 m. U tom slu~aju na bo~nim fasadama objekta do- parcele. zvoqeno je otvarawe prozora samo pomo}nih prostorija. Pravila gra|ewa objekata – Otvarawe prozora stambenih prostorija na bo~nim – Objekti mogu biti postavqeni na gra|evinskoj parce- fasadama objekta dozvoqeno je ukoliko je rastojawe od li kao slobodnostoje}i (objekat ne dodiruje nijednu lini- bo~nog suseda ve}e od 4 m. ju gra|evinske parcele) i u prekinutom nizu (objekat dodi- – Zabatne i kalkanske zidove tretirati kao ure|eni deo ruje jednu bo~nu liniju gra|evinske parcele). fasade, bez otvora. Broj 3 – 34 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 17. februar 2005.

– Visina objekta je rastojawe od nulte kote do kote – Delovi objekta orijentisani prema ulici (erkeri, venca i ne sme biti ve}a od 11,5 m. Nulta (apsolutna) balkoni, nadstre{nice i sl.) na nivou prvog i vi{ih spra- kota je ta~ka preseka linije terena i vertikalne ose tova mogu pre}i gra|evinsku liniju najvi{e 1,2 m, na mak- objekta. simum 50% povr{ine uli~ne fasade. Horizontalna pro- – Kota prizemqa ne moè biti nià od kote ulice, a jekcija linije ispusta moè biti najvi{e pod uglom od 45 najvi{e 1,2 m iznad nulte kote za stambenu namenu i najvi- stepeni od najblièg otvora na susednom objektu. {e 0,2 m za delatnosti. – Otvorene spoqne stepenice mogu se postaviti ispred – Visina nazitka potkrovne etaè iznosi najvi{e 1,6 gra|evinske linije, u prostoru predba{te, ako savla|uju m (ra~unaju}i od poda potkrovne etaè do venca). Dozvoqe- visinu do 0,9 m. na je izgradwa mansardnih krovova, pri ~emu je maksimal- – Gra|evinske parcele se ogra|uju transparentnom ogra- na visina od poda potkrovne etaè do preloma krovne ko- dom do visine od 1,6 m, odnosno do visine od 0,9 m kada je u sine 1,6 m. pitawu zidana ograda. Ograda se postavqa na regulacionu – Maksimalni nagib krovne ravni je 30 stepeni (ravan liniju, tako da se stubovi, ograda, kapija i vrata nalaze i od preloma krovne kosine do slemena, kod mansardnih kro- otvaraju unutar gra|evinske parcele koja se ogra|uje. vova). Re{ewem kosih krovova obezbediti da se voda sa – Potreban broj parking mesta obezbediti u okviru gra|e- krova jednog objekta ne sliva na drugi objekat. vinske parcele, na otvorenom ili u garaì u sklopu objekta.

3.2.2. Stanovawe sa delatnostima – tipi~na celina B Urbanisti~ki pokazateqi

– Indeks izgra|enosti (I) je koli~nik BRGP objekata dok se ostale nadzemne etaè ne redukuju. Podzemne povr- na parceli i povr{ine parcele. {ine za parkirawe vozila, sme{taj neophodne infra- – Stepen zauzetosti (Z) je koli~nik povr{ine horizon- strukture i stanarskih ostava ne ra~unaju se u povr{ine talne projekcije nadzemnog gabarita objekata na parceli i korisnih etaà. povr{ine parcele. – Bruto razvijena gra|evinska povr{ina (BRGP) je zbir Pravila parcelacije povr{ina i redukovanih povr{ina svih korisnih etaà – Definisane su minimalna povr{ina i {irina gra|e- objekta na parceli. Potkrovqe se ra~una kao 60% povr{ine, vinske parcele u zavisnosti od vrste objekta:

– Planirana izgradwa na parceli realizuje se unutar granica gra|ewa definisanih obavezuju}om gra|evinskom linijom i minimalnim rastojawima od granica parcele:

– Maksimalna granica gradwe podzemnih eta`a defini- – Zabatne i kalkanske zidove tretirati kao ure|eni deo sana je gra|evinskom linijom, zadwom i bo~nim granicama fasade, bez otvora. parcele. – Visina objekta je rastojawe od nulte kote do kote venca i ne sme biti ve}a od 22 m. Nulta (apsolutna) kota je Pravila gra|ewa objekata ta~ka preseka linije terena i vertikalne ose objekta. – Objekte na gra|evinskoj parceli postavqati u nepre- – Ulaze u prizemqa novoplaniranih objekata projekto- kinutom nizu, kao dvojno uzidane (objekat dodiruje obe bo~- vati na nivou kote trotoara. ne linije gra|evinske parcele). – U prizemqu objekata nije dozvoqeno planirawe stam- – Dvori{ni traktovi ne moraju biti dvojno uzidani, pri benih sadr`aja. ~emu je rastojawe od bo~ne granice parcele najmawe 2,5 m. – Gra|evinski elementi na nivou prizemqa mogu pre}i – Otvarawe prozora stambenih prostorija na bo~nim gra|evinsku liniju najvi{e: fasadama dvori{nog trakta dozvoqeno je ukoliko je rasto- 1. transparentne bravarske konzolne nadstre{nice – 2 jawe od bo~ne granice parcele najmawe 4 m. m, na visini iznad 4 m – Dozvoqeno je formirawe svetlarnika za potrebe ven- 2. platnene nadstre{nice sa bravarskom konstrukcijom tilacije i osvetqavawa pomo}nih prostorija i zajedni~kog – 1 m, na visini iznad 4 m stepeni{ta. 3. konzolne reklame – 1 m, na visini iznad 4 m 17. februar 2005. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 3 – 35

– Gra|evinski elementi (erkeri, balkoni, nadstre{ni- – Pri izgradwi podzemnih etaà obratiti pa`wu na nivo ce i sl.) mogu pre}i gra|evinsku liniju najvi{e 1 m, na podzemnih voda i geotehni~ke preporuke iz poglavqa 2.9.1. maksimum 50% povr{ine uli~ne fasade i na minimalnoj – Obavezno ozeleneti povr{inske parkinge i prostore visini od 4 m iznad trotoara. iznad podzemnih garaà. – Horizontalna projekcija linije ispusta moè biti – Nije dozvoqena izgradwa pomo}nih objekata na parceli. najvi{e pod uglom od 45 stepeni od najblièg otvora na – Ograda se postavqa na bo~ne i zadwu granicu parce- susednom objektu. le. @iva ograda se postavqa u osovini gra|evinske parce- – Maksimalni nagib krovne ravni je 30 stepeni. Re{e- le, a transparentna ograda na parceli koja se ogra|uje. wem kosih krovova obezbediti da se voda sa krova jednog objekta ne sliva na drugi objekat. 3.3. Posebna pravila izgradwe objekata – U oblikovnom smislu novi objekti treba da budu re- – Propisano rastojawe gra|evinske linije od regulacio- prezentativni, uklopqeni u ambijent, i to sa kvalitetnim ne linije u ulicama êgarskoj i @ivojina @ujovi}a je 3 m. materijalima, savremenim arhitektonskim re{ewima i dr. – Ugaone objekte na mestu kontakta tipi~nih celina – Posebnu pa`wu posvetiti oblikovawu ugaonih obje- (ugao Dimitrija Tucovi}a i @ivojina @ujovi}a i ugao kata i wihovom uklapawu u gra|evinske linije susednih êgarske i Qubqanske – koji pripadaju tipi~noj celini objekata u skladu sa propisanim rastojawima. B) graditi sa kaskadnom spratno{}u tako da delovi objek- – Potreban broj parking mesta obezbediti u okviru gra- ta u ulici @ivojina @ujovi}a, odnosno Qubqanskoj, budu |evinske parcele. mawe spratnosti (P+4) u ciqu skladnog povezivawa ti- – Minimalna {irina kolskog prolaza je 4,5 m. pi~nih celina na nivou bloka.

3.4. Uporedni prikaz urbanisti~kih parametara Tabela 3: Uporedni prikaz urbanisti~kih parametara GP-a i Plana detaqne regulacije

* Analizom postoje}eg stambenog tkiva (partaje), konstatovani su 2.6.3. Pe{a~ki saobra}aj vrlo neujedna~eni urbanisti~ki parametri (indeks izgra|eno- 2.6.4. Javni gradski prevoz putnika – JGPP sti u tipi~noj celini A i do 0,65) i zakqu~eno da GUP-om pre- 2.7. Slobodne i zelene povr{ine poru~en indeks izgra|enosti nije dovoqno stimulativan, te da 2.8. Tehni~ka infrastruktura }e se Planom predvi|enim parametrima stvoriti uslovi za kvalitetnu transformaciju bloka. 2.8.1. Vodovod 2.8.2. Kanalizacija 3.5. Smernice za sprovo|ewe plana 2.8.3. Elektroenergetska mreà 2.8.4. TT mreà Ovaj plan detaqne regulacije je osnov za izdavawe 2.8.5. Toplovod Izvoda iz Plana i odobrewa za izgradwu, kao i osnov za izradu Urbanisti~kog projekta, u svemu u skladu sa Zako- 2.9. Ostali uslovi ure|ivawa prostora nom o planirawu i izgradwi („Slu`beni glasnik RS”, 2.9.1. Inèwersko-geolo{ki uslovi terena i geoteh- broj 47/03). ni~ke preporuke 2.9.2. Uslovi za{tite od elementarnih nepogoda i za- {tite od interesa za odbranu Sadràj 2.9.3. Uslovi za{tite ìvotne sredine 1. OP[TI DEO 1 2.9.4. Uslovi za kretawe lica sa posebnim potrebama 1.1. Pravni osnov 2.10. Orijentacioni pregled koli~ina i cena 1.2. Povod i ciq izrade plana 3. PRAVILA GRA\EWA 1.3. Granica podru~ja plana 3.1. Tretman postoje}ih objekata 1.4. Urbanisti~ke obaveze 3.1.1. Pravila za nadzi|ivawe i dozi|ivawe postoje}ih 1.4.1. Uslovqenosti iz GP-a Beograda objekata 1.4.2. Ste~ene urbanisti~ke obaveze 3.1.2. Pravila za adaptaciju postoje}ih objekata 1.5. Postoje}i na~in kori{}ewa zemqi{ta 3.1.3. Pravila za rekonstrukciju postoje}ih objekata 2. PRAVILA URE\IVAWA 3.2. Op{ta pravila izgradwe objekata 2.1. Koncepcija plana 3.2.1. Stanovawe sredwe gustine – tipi~na celina A 2.2. Namena povr{ine 3.2.2. Stanovawe sa delatnostima – tipi~na celina B 2.2.1. Javno gra|evinsko zemqi{te 3.3. Posebna pravila izgradwe objekata 2.2.2. Ostalo gra|evinsko zemqi{te 3.4. Uporedni prikaz urbanisti~kih parametara 2.3. Za{tita graditeqskog nasle|a 3.5. Smernice za sprovo|ewe plana 2.4. Pravila parcelacije 2.5. Pravila regulacije 4. GRAFI^KI PRILOZI 2.6. Saobra}ajne povr{ine 01 Izvod iz GP Beograda 2021. 2.6.1. Uli~na mreà 02 Postoje}a namena povr{ina 2.6.2. Parkirawe 02a Postoje}e stawe planske dokumentacije Broj 3 – 36 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 17. februar 2005.

03 Inèwersko-geolo{ka karta A.1.2. Ciq izrade plana i uo~ena problematika 04 Plan namene povr{ina Osnovni ciq izrade plana je detaqna planska razrada 05 Plan regulacije i nivelacije ovog podru~ja. Izradom planske dokumentacije sti~u se 06 Urbanisti~ko re{ewe saobra}ajnih povr{ina uslovi za ostvarivawe slede}ih ciqeva: nalaèwe opti- 07 Plan vodovoda malnih uslova za kori{}ewe prostora, definisawe javnog 08 Plan kanalizacije interesa, preispitivawe prostornih kapaciteta blokova, 09 Plan elektroenergetske mreè mogu}nosti parkirawa i garaìrawa vozila, podizawe 10 Plan TT mreè standarda stanovawa i kvaliteta infrastrukturne opre- 11 Plan toplovoda mqenosti objekata. Analizom i ugra|ivawem svih tih ci- 12 Sinhron-plan qeva u plan, krajwi rezultat bi}e omogu}ena gradwa novih 5. DOKUMENTACIJA PLANA objekata kao i adaptacija, rekonstrukcija, dogradwa i nad- 5.1. Odluka o pripremawu plana detaqne regulacije boka zi|ivawe postoje}ih. izme|u ulica: Dimitrija Tucovi}a, @ivojina @ujovi}a, A.2. Obuhvat plana Qubqanske i êgarske, op{tina Zvezdara 5.2. Program za izradu Plana detaqne regulacije bloka A.2.1. Granice i povr{ina obuhva}enog prostora izme|u ulica: Dimitrija Tucovi}a, @ivojina @ujovi}a, Granicu plana ~ini podru~je izme}u ulica: sa severoza- Qubqanske i êgarske, op{tine Zvezdara padne strane ul. Vlade Ze~evi}a (Ivana \aje) ukqu~uju}i i 5.3. Izve{taj o stru~noj kontroli ulicu, sa jugozapadne ul. Makenzijeva, sa ju`ne ul. 14. de- 5.4. Izve{taj o izvr{enom javnom uvidu cembra (Cara Nikolaja), sa isto~ne ul. Maksima Gorkog i 5.5. Analiza postoje}eg stawa i koncepcija plana sa severoisto~ne strane ul. Wego{eva. Povr{ina plana 5.6. Pregled planova {ireg podru~ja iznosi oko 3,1ha. 5.7. Geodetski planovi: Granica plana ucrtana je u svim grafi~kim prilozima D1 – Topografska podloga sa granicom plana ovog plana u razmeri 1: 500. D2 – Katastarska podloga sa granicom plana Granica intervencije obuhvata koridore infrastruk- D3 – Katastar podzemnih instalacija sa granicom ture i okviru saobra}ajnica Makenzijeve, 14. decembra plana (Cara Nikolaja) i Maksima Gorkog kako je dato na gra- 5.8. Posebni uslovi za ure|ivawe prostora (uslovi fi~kom prilogu Skupni prikaz komunalne infrastruktu- KRO) re (sinhron plan), list br. 8. 5.9. Elaborat o geotehni~kim istraìvawima terena A.2.2. Postoje}a namena i na~in kori{}ewa zemqi{ta * * * Ovaj prostor ima potpuno urbani karakter zatvorenog Ovaj plan detaqne regulacije stupa na snagu osmog da- gradskog bloka sa obodnom izgradwom. Prema raspoloì- na od dana objavqivawa u „Slu`benom listu grada Beo- vim podacima, najstariji postoje}i objekti nastali su oko grada”. 1901. i 1902. godine, velika graditeqska aktivnost odvija- Skup{tina grada Beograda la se i od 1931. do 1932. godine, sve do 1941. godine. Tada Broj 350-14/05-Hááá-01, 16. februara 2005. godine je izgra|eno petnaestak stambenih objekata spratnosti P+3 i P+4, a oni i danas defini{u karakter ovog podru~- Predsednik ja. [ezdesetih godina do{lo je do ekspanzije stanogradwe i Milorad Perovi}, s. r. tada je izgra|eno vi{e objekata od sedam do devet spratova. Iako ovaj prostor ne pripada uèm gradskom centru, dobra saobra}ajna povezanost i neposredna blizina Kaleni}eve pijace uticali su na razvoj komercijalnih delatnosti, pa se Skup{tina grada Beograda na sednici odrànoj 16. fe- u prizemqima objekata nalazi ve}i broj lokala. Na podru~- bruara 2005. godine, na osnovu ~lana 54. Zakona o planiraju obuhva}enom planom nema za{ti}enih kulturnih dobara, wu i izgradwi („Slu`beni glasnik RS”, broj 47/03) i ~la- ni za{ti}enih ambijentalnih celina. (Grafi~ki prilog na 31. Statuta grada Beograda („Slu`beni list grada Beo- br. 1, Postoje}a namena povr{ina R 1:500) grada”, br. 14/04 i 30/04) donela je A.2.2.1. Karakteristi~ne zone PLAN DETAQNE REGULACIJE Prostor obuhva}en planom po vremenu nastanka, indek- su izgra|enosti, morfologiji objekata moè se podeliti BLOKOVA 132 I 133 na tri karakteristi~ne zone A, B i C.

IZME\U ULICA VLADE ZEÊVI]A (IVANA \AJE), Zona A WEGO[EVE, MAKSIMA GORKOG, 14. DECEMBRA Zona A obuhvata isto~ne delove blokova uz Makenzijevu (CARA NIKOLAJA) I MAKENZIJEVE – OP[TINA ulicu, deo katastarske parcele br. 1432 Bloka 132 i kata- VRAÂR starsku parcelu br. 2172 Bloka 133, povr{ine oko 3.800m² A. UVOD kako je dato na grafi~kim prilozima. Na ovim parcelama nalaze se stambeno-poslovni objekti spratnosti od A.1. Povod i ciq izrade plana P+4+Pk do P+9+Pk, koji grubo naru{avaju strukturu ovih blokova, a svojim velikim brojem stanova (207), in- A.1.1. Povod i razlog za izradu plana deksom izgra|enosti od 4,3 i nere{enim parkirawem nega- Izradi Plana detaqne regulacije blokova 132 i 133 na tivno uti~u na stawe saobra}ajnog sistema u ovom delu grada. Vra~aru izme|u ulica Vlade Ze~evi}a (Ivana \aje), Wego- {eve, Maksima Gorkog, 14. decembra (Cara Nikolaja) i Zona B Makenzijeve, pristupilo se na osnovu Odluke o priprema- Zona B, kao {to je dato na grafi~kim prilozima, obu- wu regulacionog plana za centralnu zonu i zone gradskih hvata deo Bloka 132 uz ulicu Vlade Ze~evi}a (Ivana \aje) potcelina na teritoriji grada („Slu`beni list grada i Novopazarsku i deo Bloka 133 uz Novopazarsku ulicu, Beograda”, broj 12/01) i Zakqu~ku o pristupawu izradi ukupne povr{ine oko 13.408m². Ovo je zona stambenih vi- regulacionog plana dela centralne zone – prostorne ce- {espratnica sa poslovawem uglavnom u prizemqima obje- line op{tine Vra~ar („Slu`beni list grada Beograda”, kata. Postoje}i prose~an indeks izgra|enosti ove zone je broj 18/01) 1,8. Na katastarskim parcelama top. br. 1415/2 i 1417 nalaze 17. februar 2005. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 3 – 37 se poslovni objekti koje koristi JP PTT saobra}aja Srbi- Objekti socijalne za{tite dece pred{kolskog uzrasta, je i Telekom Srbije, koji se zadràvaju. osnovne {kole i ustanove primarne de~je za{tite nisu planirani u blokovima 132 i 133. Na prostoru op{tine Vra~ar, Zona C mreù {kolskih ustanova karakteri{e relativno dobar raz- Zona C obuhvata deo Bloka 133 uz ulicu Makenzijevu, 14. me{taj i zadovoqavaju}i prostorni kapaciteti. Mreòm vr- decembra (Cara Nikolaja) i Maksima Gorkog ukupne povr{i- ti}a i jaslica postignut je i dobar procenat obuhvata dece, ne 8.264m². Do sada je ovo bila zona me{ovitog tipa uglavnom a postoje}i dom zdravqa i mreà wegovih mawih organizaci- prizemnih ili jednospratnih stambeno-poslovnih objekata i onih jedinica zadovoqava urbanisti~ke normative. stambenih petospratnicama na obodu zone. Indeks izgra|enosti na nivou zone je 2. Negativan uticaj frekventne saobra- A.3.3. Izmene u odnosu na planski osnov }ajnice 14. decembra (Cara Nikolaja) donekle ublaàva û- S obzirom na razli~itosti karakteristi~nih zona A, B burski park koji se nalazi sa druge strane ove ulice. i C i wihovih razli~itih urbanisti~kih parametara u postoje}em stawu, na pojedine zone selektivno su primeweni A.2.3. Popis katastarskih parcela u okviru granice plana parametri iz Generalnog plana Beograda 2021. i Prostor- Predmetno podru~je obuhvataju slede}e katastarske par- no-programskog koncepta op{tine Vra~ar. cele KO VRAÂR, detaqni listovi 13, 17 i 18: Parametri prema Regulacionom planu dela centralne Cele parcele: 1415/1; 1415/2; 1415/3; 1415/4; 1419; 1420; zone – prostorne celine op{tine Vra~ar (prostorno-pro- 1421/2; 1422; 1423; 1424; 1425; 1426; 1427; 1428; 1437; 1438; gramski koncept) primeweni su u zoni B gde planirani 1439; 1440; 1441; 1442; 1443; 1444; 1445/4; 2155; 2158; 2171; indeks izgra|enosti 2,4 u odnosu na postoje}i 1,8 omogu}a- va zamenu objekata lo{eg kvaliteta novim i novu izgradwu 2170; 2169; 2168; 2167; 2175; 2176; 2177; 2178; 2179; 2180; maweg obima, ~uvaju}i time ambijent i karakter ove zone. 2181; 2182; 2183; 2184; 2185; 2186; 2187; 2188. Na zonu A i C primeweni su urbanisti~ki parametri za Delovi parcela: 1416; 1417; 1432;1450; 1463; 1631; 1639; trgova~ke ulice, komercijalne zone i gradske centre iz Gene- 2157; 2159; 2160; 2161; 2162; 2163; 2164; 2165; 2166; 2172; 2219. ralnog plana Beograda 2021, jer ulice Maksima Gorkog, Ma- U slu~aju neusagla{enosti popisa katastarskih parce- kenzijeva i 14. decembra (Cara Nikolaja) to i jesu. U zoni A la i grafi~kih priloga merodavan je grafi~ki prilog br. ove parametre imamo ve} u postoje}em stawu. U zoni C o~eku- 10 – Plan parcelacije javnih povr{ina sa smernicama za ju se najve}e promene u prostoru, odnosno najve}a nova izgrad- sprovo|ewe R 1:500 i grafi~ki prilog dokumentacije pla- wa jer se ve}i broj objekata du` ulice 14. decembra (Cara Ni- na – Kopija katastarskog plana sa radnog originala kolaja) uklawa zbog pro{irivawa regulacije ulice. A.3. Planski osnov B. PRAVILA URE\IVAWA PROSTORA A.3.1. Izvod iz GP-a Beograda 2021. B.1. Namena i na~in kori{}ewa zemqi{ta Prema Generalnom planu Beograda 2021. („Slu`beni glasnik grada Beograda”, broj 27/03), ovo podru~je pripada B.1.1. Javno gra|evinsko zemqi{te stanovawu i stambenom tkivu u kompaktnim gradskim blo- Javno gra|evinsko zemqi{te u granicama plana name- kovima u kombinaciji sa komercijalnim zonama i grad- weno je za: skim centrom, a obodne saobra}ajnice predvi|ene su kao – saobra}ajne povr{ine, trgova~ke ulice. – infrastrukturu. Za stanovawe u kompaktnim blokovima planira se unapre|ivawe standarda stanovawa i kori{}ewa prostora, B.1.1.1. Popis katastarskih parcela osloba|awem unutra{wosti blokova gde god je to mogu}e i za javno gra|evinsko zemqi{te stvarawe novih zelenih povr{ina, boqih uslova za provetravawe i osvetqavawe blokova, kao i kvalitetno poboq- Za javne saobra}ajnice i pe{a~ki plato izdvajaju se slede- {awe infrastrukturne opremqenosti blokova u celini i }e parcele KO Vra~ar, (detaqni listovi 13, 17 i 18, R 1: 500): svakog pojedina~nog objekta, kao i za izgradwu garaà i –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– parkinga. Naziv ulice Broj kat. parcele Predloèni parametri za stanovawe u kompaktnim –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– blokovima su: P1 Vlade Ze~evi}a – indeks izgra|enosti (I) 3,5, (Ivana \aje) Delovi parcela 1432; 1450; 1639 – stepen zauzetosti (Z) 60% –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– – visina novih objekata 1,5 {irine ulice. P2 Novopazarska Delovi parcela 1631 Za komercijalne zone i gradske centre (prostor plana –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– pripada Centralnoj zoni, urbanisti~koj celini broj 6 na- P3 Pe{a~ki plato Deo parcele 1432 zvanoj – Grobqe, Bulevar, Neimar), kao i za trgova~ke uli- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ce (Makenzijeva, 14. decembra – Cara Nikolaja – i Maksi- U slu~aju neusagla{enosti popisa katastarskih parce- ma Gorkog) vaè slede}i parametri: la i grafi~kih priloga merodavan je grafi~ki prilog br. – indeks izgra|enosti (I) 3,5 (izuzetno 4,5) 10 – Plan parcelacije javnih povr{ina sa smernicama za – stepen zauzetosti (Z) 75%, sprovo|ewe R 1:500 – visina slemena 22 (25) izuzetno 32m, – spratnost P+6 do P+6+Pk, B.1.2. Ostalo gra|evinsko zemqi{te izuzetno P+8+Pk. Ostalo gra|evinsko zemqi{te nameweno je za stanovawe i stambeno tkivo sa poslovawem. Prema tome, na svim A.3.2. Izvod iz verifikovanog koncepta plana parcelama mogu se graditi objekti nameweni za: Prema Regulacionom planu dela centralne zone – pro- – stanovawe, storne celine op{tine Vra~ar (prostorno-programski – komercijalne delatnosti i koncept) prostor obuhva}en ovim planom nalazi se u zoni – garaè. V2, zoni me{ovitog urbanog tkiva, za koju su dati slede}i Na svim gra|evinskim parcelama mogu se graditi parametri: stambeni, poslovni i stambeno-poslovni objekti sa oba- – Ki – koeficijent izgra|enosti 2,4, veznim poslovawem u prizemqima prema ulici. Na svim – Pi – procenat izgra|enosti 60%, parcelama mogu se graditi i parking-garaè; podzemne – – odnos stanovawa i delatnosti 70% prema 30%. u kombinaciji sa stanovawem i poslovawem ili samo Broj 3 – 38 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 17. februar 2005. podzemno-nadzemna garaà na parceli u kombinaciji sa Poslovni prostor moè se koristiti iskqu~ivo za one poslovawem u prizemqu prema ulici. delatnosti koje nemaju negativan uticaj na stanovawe i ne Prema tome, odnos stanovawa i poslovawa na svakoj po- ugroàvaju ìvotnu sredinu. Ne mogu se obavqati delatno- jedina~noj parceli moè biti stanovawe od 0% do 90% a sti ~ijim se delovawem proizvodi nivo buke i zaga|ewa iz- poslovawe od 10% do 100%. nad propisanih dozvoqenih vrednosti. Novo stanovawe planirano je na nadzemnim etaàma. Poslovawe se moè obavqati, zavisno od namene, i u po- B.1.2.1. Javno kori{}ewe prostora i objekata drumskim i suterenskim etaàma, prizemqu, na ostalim spratovima, odnosno ceo objekat moè biti sa namenom Na prostoru plana u zoni B nalazi se poslovni obje- za poslovawe. Promena namene, pretvarawe stambenih kat JP PTT Srbije i Telekoma Srbije na parcelama broj objekata i prostorija u poslovne, i obrnuto, tako|e je do- 1415/2 i 1417 KO Vra~ar u okviru ostalog gra|evinskog zvoqeno ukoliko su ispuweni uslovi predvi|eni vaè- zemqi{ta koje trenutno imaju tretman javnog kori{}ewa }im propisima. objekta.

B.2. Bilans urbanisti~kih pokazateqa Tabela ukupnog bilansa povr{ina zemqi{ta

Urbanisti~ki pokazateqi

B.3. Uslovi za{tite kulturno-istorijskog nasle|a B.4.1.1. Uli~na mreà i rang saobra}ajnica i za{tite prirode Uli~na mreà predmetnog prostora formirana je u skladu sa planskim postavkama GP-a i prostornim mogu}- B.3.1. Ambijentalne celine od kulturno-istorijskog nostima predmetnog podru~ja. Kategorisana je na primar- i urbanisti~kog zna~aja nu i sekundarnu. Na ovom prostoru nema objekata koji predstavqaju kul- Primarnu saobra}ajnu mreù ~ine ulice: turno dobro ili uìvaju status za{tite, odnosno prethod- Maksima Gorkog – ulica á reda, zadràva se u {irini ne za{tite (dopis Zavoda za za{titu spomenika kulture postoje}e regulacije od 17,6 m i bi}e obra|ena drugim grada Beograda br. 030529 od 26. marta 2003. godine). planskim dokumentom. Makenzijeva i 14. decembra (Cara Nikolaja) – ulice á B.4. Urbanisti~ki uslovi za javne povr{ine reda. Prikazano plansko re{ewe ovih saobra}ajnica preu- i javne objekte zeto je iz Plana detaqne regulacije za izgradwu saobra}ajnice Slavija – @i~ka. Planirane su za rekonstrukciju, ta- B.4.1. Javne saobra}ajne povr{ine ko da regulaciju ovih saobra}ajnica na delu predmetnog Javne saobra}ajne povr{ine prikazane su u grafi~- plana ~ine kolovoz {irine 12m (dve saobra}ajne trake po kom prilogu ovog plana broj 3 pod nazivom Regulaciono smeru) i obostrani trotoari. nivelacioni plan sa saobra}ajnim re{ewem i analiti~- Wego{eva – ulica áá reda, zadràva se u {irini posto- ko-geodetskim elementima za obeleàvawe, R 1:500. je}e regulacije od 16,6 m. Osim saobra}ajnica, javnu povr{inu predstavqa i pe- Sekundarnu saobra}ajnu mreù na podru~ju predmetnog {a~ki plato (deo parcele 1432) u zoni A, koji formira plana ~ine ulice Novopazarska i Vlade Ze~evi}a (Ivana poplo~anu predba{tu ispred objekta u Makenzijevoj 81, \aje). Ove ulice su planirane za rekonstrukciju kojom tre- gde se nalaze letwe ba{te restorana i kafi}a iz prize- ba da se omogu}i podu`no parkirawe u okviru wihovih re- mqa objekata. gulacija, kako je to prikazano na odgovaraju}em grafi~kom 17. februar 2005. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 3 – 39 prilogu. Regulaciju Novopazarske ulice ~ine kolovoz {i- B.4.1.3. Parkirawe vozila rine 6,5 i obostrani trotoari od 1,5 i 2,25 . Regula- m m m Za potrebe parkirawa postoje}ih i planiranih objekata ciju ulice Vlade Ze~evi}a (Ivana \aje) ~ine kolovoz {i- neophodno je obezbediti kapacitete prema normativima GP-a: rine 6,5m i obostrani trotoari od 1,7m i 1,6m. – broj parking mesta za kolektivno stanovawe: – za postoje}e stawe 0,7 PM/1stan, B.4.1.1.1. Pe{a~ki plato – za novu izgradwu 1,1 PM/1stan, Pe{a~ki plato formiran je od dela katastarske par- – broj parking mesta za individualno stanovawe: 1 PM/1stan, cele 1432 KO Vra~ar i nalazi se izme|u ulica Vlade Ze- – broj parking mesta za komercijalne delatnosti: – tr- ~evi}a (Ivana \aje), Makenzijeve i Novopazarske i na govina 1PM na 50m² prodajnog prostora, wemu se nalaze ba{te restorana koji su u prizemqu – administracija: 1PM na 60 ² neto eta`ne povr{ine, objekta. Plato je namewen za pe{a~ka kretawa i ba{tu m – banke i nov~ane institucije, prema stepenu motoriza- restorana koji se nalaze u prizemqu objekta na kat- cije na 1.000 ² neto eta`ne povr{ine 13 PM. astarskoj parceli 1432 KO Vra~ar. Postoje}e kvalitet- m no drve}e (ba{ta „Ora~” sa izuzetno vrednim lipama Broj stambenih jedinica i povr{ine ostalih planira- impozantnih dimenzija) treba sa~uvati i za{tititi na nih sadràja moraju biti uskla|eni sa mogu}no{}u broja osnovu detaqnog geodetskog snimka i manuala valoriza- parking mesta, u skladu sa predloènim normativima Ge- cije postoje}e vegetacije, u saradwi sa „JKP Zelenilo – neralnog plana. Beograd”. Parkirawe vozila u okviru granice plana re{ava se na Prilikom rekonstrukcije platoa, organizaciju, poplo- javnom gra|evinskom zemqi{tu (u okviru regulacije saobra}ajnica) i na ostalom gra|evinskom zemqi{tu. ~avawe i ozelewavawe platoa treba re{avati kao celinu sa platoom u susednom bloku prema Mutapovoj ulici koji se Na ostalom gra|evinskom zemqi{tu parkirawe se re- nalazi van granica ovog plana. {ava: – novi objekti svoje potrebe za stacionirawem vozila, definisane na bazi normativa, re{avaju u okviru svoje B.4.1.2. Javni gradski saobra}aj gra|evinske parcele (u garaì u sklopu glavnog objekta na Predmetni prostor je oivi~en saobra}ajnicama Maksi- parceli, u okviru posebnog objekta na parceli ili na otvo- ma Gorkog, Makenzijevom, 14. decembra (Cara Nikolaja), renom parkingu na slobodnom delu parcele); du` kojih su u postoje}em stawu poloène trase autobuskih – postoje}i objekti svoje potrebe za stacionirawem vo- i trolejbuskih (Makenzijeva i 14. decembra /Cara Nikola- zila mogu re{iti pretvarawem prizemnih ili podzemnih ja) linija JGS-a. prostorija (ukoliko je tehni~ki mogu}e) u garaè i parki- Planskim postavkama i smernicama razvoja sistema rawem na slobodnom delu parcele uz obezbe|ivawe prolaza JGS-a u okviru predmetnog prostora planira se zadràva- kroz prizemqe objekta; we trasa autobuskih i trolejbuskih linija koje opsluùju – udruìvawem svih zainteresovanih korisnika parce- predmetni prostor, kao i zadràvawe postoje}ih prola- la radi izgradwe zajedni~ke garaè, uz obaveznu izradu ur- znih stajali{ta. banisti~kog projekta.

Bilans parkirawa Broj 3 – 40 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 17. februar 2005.

Primenom navedenih normativa u okviru granice plana parcela kao posebni objekti. Mreà elektri~nih vodova postoji deficit od 205 PM proistekao iz nasle|enog de- 10 i 35kV izgra|ena je podzemno u sklopu saobra}ajnih i ficita od 340 PM u postoje}em stawu. drugih slobodnih povr{ina. Mreà elektri~nih vodova Deficit u stacionirawu vozila delimi~no se re{ava 1kV izvedena je podzemno, a jednim mawim delom nadzemno. i izgradwom planiranih javnih garaà (Plan generalne Postoje}e saobra}ajnice opremqene su, uglavnom, instala- regulacije javnih garaà koji je u fazi izrade programa): cijama javne rasvete. Na delu ul. Maksima Gorkog izgra|e- Kaleni} pijaca kapaciteta oko 390 PM i Gradi} „Pej- na je kontaktna mreà sa odgovaraju}im vodovima za napa- ton” kapaciteta oko 300 PM, kao i parkirawem u okviru jawe. regulacija ulica Vlade Ze~evi}a (27 PM) i Novopazarske Sistem re{avawa elektroenergetske mreè i postroje- (29 PM). wa dat je grafi~kim prilozima br. 5. – Plan elektroenergetske, TT i KDS mreè i objekata, R 1:500 i br. 8 – Sin- B.4.2. Komunalna hidrotehni~ka infrastruktura hron plan infrastrukturne mreè i objekata, R 1:500

B.4.2.1. Vodovodna mreà i objekti B.4.3.1. Uslovi za elektroenergetsku mreù, elektroenergetske objekte i postrojewa Lokacija predmetnog plana pripada áá visinskoj zoni Na osnovu urbanisti~kih pokazateqa kao i specifi~- vodosnabdevawa grada Beograda i pod uticajem CS „Vra- nog optere}ewa, za pojedine korisnike odre|en je potreban ~ar”. broj TS 10/0,4kV, koje treba realizovati za predmetno pod- Du` svih postoje}ih ulica koje su obuhva}ene ovim pla- ru~je. Za predmetno podru~je potrebno je izgraditi ~etiri nom i koje ga oivi~avaju, prolaze cevovodi pre~nika ∅80, (4) trafo-stanice, TS10/0,4 , instalisane snage 630 , ∅100, ∅150 i ∅250 . kV kVA mm kapaciteta 1000 uz zadràvawe postoje}ih TS Planom detaqne regulacije za izgradwu saobra}ajnice kVA 10/0,4 . Planirane TS 10/0,4 rasporediti po zonama na Slavija – @i~ka du` ulica Makenzijeve i 14. decembra po- kV kV slede}i na~in: stoje}i cevovodi ∅80 i ∅250 mm ukidaju se i zamewuju no- – Zona B: 1 (jedna) TS 10/0,4 instalisane snage vim pre~nika ∅150 i ∅400 mm. kV 630 , kapaciteta 1.000 ; Distributivne cevovode ∅80 mm u ulici Vlade Ze~evi- kVA kVA }a i ∅100 mm u ulici Novopazarskoj ukinuti, zameniti ih – Zona C: 3 (tri) TS 10/0,4kV instalisane snage novim minimalnog pre~nika ∅150 mm i povezati u ulici 630kVA, kapaciteta 1.000kVA. Makenzijevoj na planirani cevovod ∅150 mm. Formirani Planiranu dogradwu objekata u Zoni A napajati iz naj- vodovodni prsten oko blokova zatvoriti izgradwom cevo- bliè planirane TS 10/0,4kV iz Zone B ili C. Planirane voda ∅150 mm u ulici Maksima Gorkog sa strane ulice ko- TS 10/0,4kV postaviti u sklopu gra|evinskih objekata pod ja je blià granici predmetnog plana. slede}im uslovima: Postoje}e ku}ne prikqu~ke prevezati na planirane ce- – prostorije za sme{taj TS 10/0,4kV, svojim dimenzija- vovode. ma i rasporedom treba da posluè za sme{taj transforma- U objektima obezbediti dovoqan pritisak i dovoqne tora i odgovaraju}e opreme; koli~ine voda za sanitarne i protivpoàrne potrebe. – prostorije za TS predviditi u nivou terena ili sa ne- Vodovodnu mreù opremiti protivpoàrnim hidranti- znatnim odstupawem od prethodnog stava; ma na propisanom odstojawu, zatvara~ima, ispustima i – transformatorska stanica mora imati dva odvojena svim ostalim elementima neophodnim za weno pravilno odeqewa, i to: odeqewe za sme{taj transformatora i funkcionisawe i odràvawe. odeqewe za sme{taj razvoda visokog i niskog napona. Projekte uli~ne mreè i prikqu~aka raditi prema teh- Svako odeqewe mora imati nesmetan direktan pristup ni~kim propisima Beogradskog vodovoda a prema uslovima spoqa; JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija” od 26. februara – betonsko postoqe u odeqewu za sme{taj transforma- 2004. godine. tora mora biti konstruktivno odvojeno od konstrukcije zgrade. Izme|u oslonca transformatora i transformatora B.4.2.2. Kanalizaciona mreà i objekti postaviti elasti~nu podlogu u ciqu presecawa akusti~nih Lokacija predmetnog plana pripada Centralnom kana- mostova (prenosa vibracija); lizacionom sistemu, na delu na kome je izgra|ena mreà sa – obezbediti zvu~nu izolaciju tavanice prostorije za op{tim sistemom kanalisawa. sme{taj transformatora i blokirati izvor zvuka du` zi- Du` ulica obuhva}enih ovim planom prolaze kanali op- dova prostorije; {teg sistema OK 350, odnosno OK 400 koji gravitiraju ka – predvideti toplotnu izolaciju prostorija TS. kolektoru OB 60/110 cm u ulici Mar{ala Tolbuhina a ~i- Kolski pristup planirati izgradwom pristupnog puta ji je glavni recipijent kolektor u Nemawinoj ulici koji najmawe {irine 3m do najbliè saobra}ajnice. ide do KCS „@elezni~ka stanica”. U svakom novom objektu koji se gradi ili na wegovoj Za objekte obuhva}ene ovim planom koristiti postoje}e parceli, prema planskom ure|ivawu prostora, predvideti prikqu~ke na kanalizacioni sistem. mogu}nost izgradwe nove TS 10/0,4kV prema pravilima Projekte uli~ne mreè i prikqu~aka raditi prema teh- gradwe, osim ako je energetskim uslovima EDB druga~ije ni~kim propisima Beogradske kanalizacije a prema uslo- predvi|eno. Ukoliko se planirana TS ne gradi u novom vima JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija” br. á1-1-449. objektu ili na wegovoj parceli prema pravilima gra|ewa, Sistem re{avawa vodovodne i kanalizacione mreè ve} prema posebnim tehni~kim podacima za prikqu~ewe dat je na grafi~kim prilozima: EDB, tada se oni posebno prilaù uz zahtev za odobrewe za List br. 4. – Plan hidrotehni~ke mreè i objekata, izgradwu. R 1: 500 i Ukupan broj novih TS10/0, 4kV koji se pri odobrewu za List br. 8 – Sinhron plan infrastrukturne mreè i izgradwu odobrava, ne sme biti ve}i od broja koji je pla- objekata, R 1: 500. nom predvi|en. Napajawe planiranih TS 10/0,4kV bi}e iz postoje}e TS B.4.3. Elektroenergetska mreà i postrojewa 35/10kV „Neimar”. Nakon izgradwe TS 110/10kV „Obili}”, stvori}e se po- Na predmetnom podru~ju izgra|ena je elektri~na dis- trebna rezerva u TS 35/10kV „Neimar” na koju treba prikqu- trubutivna mreà objekata, naponskog nivoa 1, 10 i 35kV. ~iti elektri~ne vodove 10kV. U tom smislu potrebno je iz- Postoje}e TS 10/0,4kV izgra|ene su u sklopu gra|evinskih graditi dva elektri~na voda 10kV od TS 35/10kV „Neimar” 17. februar 2005. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 3 – 41 do planiranih TS 10/0,4kV. Planirani elektri~ni vodovi U objektima predvideti izvodne ormane. Iste postavi- 10kV od granice plana do postoje}e TS 35/10kV „Neimar” ti u hodnik u blizini ulaza. bi}e predmet posebnog planskog dokumenta. Postoje}e vodo- Izvodne ormane dimenzionisati za krajwe potrebe kove 10 i 1kV koji su u koliziji sa planiranim objektima iz- risnika u objektima. mestiti na novu lokaciju. Planirane elektri~ne vodove 10 Kroz privodnu telekomunikacionu kanalizaciju posta- i 1kV izvesti u koridoru postoje}ih i planiranih saobra- viti izvodne telekomunikacione kablove koji se zavr{ava- }ajnih i slobodnih povr{ina. Planirane elektri~ne vodo- ju u izvodnim ormanima. ve 10 i 1kV postaviti podzemno u rovu potrebnih dimenzija, u zavisnosti od broja elektri~nih vodova. Na mestima gde se B.4.5. Toplovodna mreà i postrojewa o~ekuju ve}a mehani~ka naprezawa vodove postaviti u ka- Predmetni blok pripada grejnom podru~ju toplane „Ko- blovsku kanalizaciju. warnik”, tj. toplotnom konzumu magistralnih toplovoda (∅457.2/6.3mm i ∅273/5mm) poloènih u ul. Mile{evskoj B.4.3.2. Uslovi za javno osvetqewe (S. Kova~evi}a) i Novopazarskoj (S. Milo{evi}a), ~ija toplovodna mreà radi u temperaturnom reìmu 150/75ºS sa Izvr{iti rekonstrukciju postoje}eg osvetqewa ulica pritiskom NP 25. Vlade Ze~evi}a (Ivana \aje) i Novopazarske tako da se po- Deo predmetnog bloka prikqu~en je na postoje}u toplo- stigne sredwi nivo luminancije od oko 0,6 cd/m². vodnu mreù koja je izvedena preko postoje}ih toplotnih Vodove javnog osvetqewa postaviti podzemno u rovu po- podstanica. Ostale povr{ine svoje potrebe za toplotnom trebnih dimenzija. Na mestima gde se o~ekuju ve}a mehani~- energijom trenutno zadovoqavaju koriste}i individualne ka naprezawa tla elektri~ne vodove postaviti u kablovsku izvore energije (el. energija i dr. ) kanalizaciju. Shodno urbanisti~kim parametrima datim ovim planom, izvr{ena je detaqna analiza toplotnog konzuma po- B.4.4. Telekomunikaciona mreà i objekti trebnog za grejawe toplom vodom postoje}ih i planiranih Predmetni kompleks pripada podru~ju postoje}e ATC povr{ina. „Krunski venac” ~ija je lokacija u okviru predmetnog Potreban konzum dat je po celinama tabelarno: plana. –––––––––––––––––––––––––––––––– Du` dela ulice Maksima Gorkog izgra|ena je telekomu- Celina Toplotni konzum (KW) –––––––––––––––––––––––––––––––– nikaciona galerija i magistralna telekomunikaciona ka- A 2.020 nalizacija kapaciteta od 24 do 40 cevi. –––––––––––––––––––––––––––––––– Du` ulice Vlade Ze~evi}a (Ivana \aje), Novopazarske, B 4.770 –––––––––––––––––––––––––––––––– Mekenzijeve i 14. decembra (Cara Nikolaja) izgra|ena je C 2.300 telekomunikaciona kanalizacija kapaciteta 2, 3, 4, 6, i 7. –––––––––––––––––––––––––––––––– Ukupno 9.090 cevi. –––––––––––––––––––––––––––––––– Kroz postoje}u telekomunikacionu kanalizaciju postavqeni su vla~ni telekomunikacioni kablovi, a od postoje- Predmetne celine prikqu~iti na postoje}u toplovodnu }ih okana do izvoda izvodni telekomunikacioni kablovi. mreù koju treba pruàti od postoje}eg toplovoda. Toplo- vodne cevi izvoditi kao predizolovane u sloju peska, beskanalno. Tako|e, omogu}iti prikqu~ewe pojedinih celina B.4.4.1. Uslovi za telekomunikacionu mreù iz ul. 14. decembra tako da se omogu}i nezavisno prikqu~i- Sistem re{avawa telekomunikacione mreè i objekata vawe svakog predmetnog objekta ili grupe objekata u zavi- dat je na grafi~kom prilogu br. 5. – Plan elektroenerget- snosti od dinamike wihove gradwe. Toplovodne prikqu~- ske, TT i KDS mreè i objekata, R 1:500 i br. 8 – Sinhron ke za toplotne podstanice voditi podzemno u javnim povr- plan infrastrukturne mreè i objekata, R 1:500. {inama (kolovozu ili trotoaru). Za odre|ivawe potrebnog broja telefonskih prikqu~a- Planirane toplovodne trase voditi u koridorima sle- ka kori{}en je slede}i princip: de}ih ulica: Vlade Ze~evi}a (Ivana \aje), 14. decembra – na svake dve stambene jedinice tri telefonska pri- (Cara Nikolaja) i Maksima Gorkog (potez od Novopazar- kqu~ka; ske do 14. decembra). – lokali: svaki lokal jedan telefonski prikqu~ak; Broj i ta~na dispozicija toplotnih podstanica bi}e dati pri izradi i overi daqe urbanisti~ke i tehni~ke do- – delatnosti: na svakih 25-50 m² korisne povr{ine jedan telefonski prikqu~ak. kumentacije. One moraju imati obezbe|ene pristupne kolsko-pe{a~ke staze i prikqu~ke na vodovod, el. energiju i Na bazi usvojenog principa uzimaju}i u obzir postoje- gravitacionu kanalizaciju. Dimenzije toplotnih podsta- }e i planirane kapacitete do{lo se do stava da je za pred- nica, na~in ventilirawa i zvu~nu izolaciju projektovati metno podru~je potrebno obezbediti oko 1.857 telefon- prema standardima JKP „Beogradske elektrane”. skih prikqu~aka. Ovaj broj telefonskih prikqu~aka obezbedi}e se tako Sstem re{avawa toplovodne mreè i objekata dat je na {to }e se izvr{iti preraspodela podru~ja glavnih teleko- grafi~kim prilozima br. 6. – Plan toplovodne mreè i munikacionih kablova tako da }e predmetni blokovi pri- objekata, R 1:500 i br. 8 – Sinhron plan infrastrukturne mreè i objekata, R 1:500. pasti podru~jima glavnih telekomunikacionih kablova No Idejno re{ewe toplovodne mreè predmetnog zadatka 17 i No 20 Automatske telefonske centrale „Krunski venac” – Distributivna telekomunikaciona mreà rekon- nije sadràno u „Planu detaqne regulacije saobra}ajnice struisa}e se, odnosno pove}a}e joj se kapacitet. Distribu- Slavija – @i~ka” te predstavqa wegovu dopunu. tivna telekomunikacijska mreà gradi se uvla~nim telekomunikacionim kablovima postavqenim kroz postoje}u B.4.6. Javne zelene povr{ine telekomunikacionu kanalizaciju. U regulaciji ulica nema postoje}eg zelenila niti Du` ulice 14. decembar (Cara Nikolaja) gradi}e se no- uslova za wegovo formirawe. va telekomunikaciona kanalizacija kapaciteta ~etiri cevi. Ova telekomunikaciona kanalizacija gradi}e se u B.5. Sredworo~ni program ure|ivawa sklopu izgradwe saobra}ajnice Slavija – @i~ka. javnog gra|evinskog zemqi{ta Od okana postoje}e telekomunikacione kanalizacije do Finansirawe planiranih radova na ure|ivawu javnog planiranih objekata graditi privodnu telekomunikacionu gra|evinskog zemqi{ta vr{i se iz buyetskih sredstava kanalizaciju kapaciteta dve cevi. Skup{tine grada Beograda. Broj 3 – 42 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 17. februar 2005.

B.5.1. Predmer i predra~un radova na ure|ivawu javnog gra|evinskog zemqi{ta Tabela predmera i predra~una radova na ure|ivawu javnog gra|evinskog zemqi{ta u granicama plana

B.6. Urbanisti~ke mere za{tite ugqen-monoksida, instalaciju sigurnosnog osvetqewa, prinudnu ventilaciju, sistem za odimqavawe, stabilni si- B.6.1. Urbanisti~ke mere za za{titu ìvotne sredine stem za automatsko ga{ewe poàra shodno odlukama o uslo- Uslovi Zavoda za za{titu zdravqa broj 522/2 od 7. apri- vima i tehni~kim normativima za projektovawe stambenih la 2004. ugra|eni su u odgovaraju}e delove plana. zgrada i stanova („Slu`beni list grada Beograda”, broj B.6.2. Urbanisti~ke mere za za{titu od poàra 32/4/83). Radi za{tite od poàra objekti moraju biti realizova- B.6.3. Urbanisti~ke mere za za{titu ni prema odgovaraju}im tehni~kim protivpoàrnim pro- od elementarnih nepogoda pisima, standardima i normativima: – objekti moraju biti realizovani u skladu sa Zakonom Radi za{tite od potresa objekti moraju biti realizova- o za{titi od poàra („Slu`beni glasnik SRS”, broj 37/88 ni i kategorisani prema Pravilniku o tehni~kim norma- i „Slu`beni glasnik RS”, broj 48/94); tivima za izgradwu objekata visokogradwe u seizmi~kim – objekti moraju imati odgovaraju}u hidrantsku mreù, podru~jima („Slu`beni list SFRJ”, br. 31/81, 49/82, 29/83, koja se po protoku i pritisku vode u mreì planira i pro- 21/88, 52/90). jektuje prema Pravilniku o tehni~kim normativima za spoqnu i unutra{wu hidrantsku mreù za ga{ewe poàra B.6.4. Urbanisti~ke mere za civilnu za{titu qudi („Slu`beni list SFRJ”, broj 30/91); i dobara – objektima mora biti obezbe|en pristupni put za vatro- U vezi sa civilnom za{titom, predvi|ena je izgradwa gasna vozila, shodno Pravilniku o tehni~kim normativima skloni{ta u skladu sa posebnim elaboratom: Prilogom me- za pristupne puteve... („Slu`beni list SRJ”, broj 8/95); ra za{tite od elementarnih nepogoda i prostorno-plan- – objekti moraju biti realizovani u skladu sa Odluka- skim uslovima od interesa za odbranu, koji je sastavni deo ma o tehni~kim normativima za projektovawe stambenih predmetnog plana. zgrada i stanova („Slu`beni list grada Beograda”, broj 32/4/83), Pravilnikom o tehni~kim normativima za elek- B.7. Inèwersko-geolo{ki uslovi tri~ne instalacije niskog napona („Slu`beni list Na osnovu geolo{ke gra|e terena i inèwersko-geolo- SFRJ”, br. 53/88, 54/88 i „Slu`beni list SRJ”, broj 28/95), {kih uslova u terenu, na prostoru regulacionog plana iz- Pravilnikom o tehni~kim normativima za za{titu objeka- dvojen je jedan inèwersko-geolo{ki rejon. Zastupqen je ta od atmosferskog pra`wewa („Slu`beni list SRJ”, broj na celom istraìvanom podru~ju, a obuhvata teren u raspo- 11/96), Pravilnikom o tehni~kim normativima za za{titu nu apsolutnih kota od 137 do 141 mnv. visokih objekata od poàra („Slu`beni list SFRJ”, broj Osnovu terena izgra|uju tercijerni sedimenti preko 7/84). kojih leè kvartarne naslage prekrivene slojem nasipa de- U skladu sa Zakonom o za{titi od poàra („Slu`beni bqine 0,5-1,5m. Kvartarni sedimenti predstavqeni su eol- glasnik SRS”, broj 37/ 88 i „Slu`beni glasnik RS”, broj skim naslagama – les i deluvijalnim sedimentima – lesni 48/94) postoji obaveza pribqawa saglasnosti na tehni~ku deluvijum i pra{inovito-peskovita glina. Tercijerni se- dokumentaciju od Uprave protivpoàrne policije. dimenti predstavqeni su laporovitom glinom i laporom. Za planiranu podzemnu garaù, povr{ine preko Podzemna voda je utvr|ena u sloju deluvijalne pra{ina- 1.500m², predvideti sopstveni prilaz za vozila i odgovara- sto-peskovite gline, na dubini 5,5-7,8m, u rasponu apsolut- ju}i broj rezervnih izlaza za vozila i korisnike, instala- nih kota 130-132 mnv. ciju za automatsku dojavu poàra, sistem za otkrivawe pri- Pri izgradwi i eksploataciji objekata visokogradwe sustva ugqen-monoksida, instalaciju sigurnosnog osvetqe- posebnu pa`wu treba obratiti na mogu}nost naknadnog wa, dizel agregat, prinudnu ventilaciju, sistem za odimqa- provlaàvawa temeqnog kontakta, pri ~emu moè do}i do vawe, stabilni sistem za automatsko ga{ewe poàra shod- naru{avawa prirodne lesne strukture i time se izazvati no odlukama o uslovima i tehni~kim normativima za pro- velika i nejednaka slegawa objekta, {to se moè {tetno jektovawe stambenih zgrada i stanova („Slu`beni list odraziti na konstrukciju objekta. grada Beograda”, broj 32/4/83). Deluvijalna glina koja je utvr|ena u podini lesnih se- Podzemne garaè, povr{ine preko 500m² moraju imati dimenata je povoqnih fizi~ko-mehani~kih karakteristi- sopstveni prilaz za vozila, rezervni izlaz za vozila i ko- ka i pogodna za fundirawe objekata, uz obaveznu za{titu risnike, hidrantsku mreù, sistem za otkrivawe prisustva temeqne jame u pogledu stabilnosti i dotoka podzemne vode. 17. februar 2005. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 3 – 43

Za slu~aj fundirawa u ovim sredinama, neophodno je pred- C.1.6.2. Indeks izgra|enosti (I) videti izradu drena`nih sistema oko objekata. Prose~an indeks izgra|enosti je I = 5,2, odnosno za Pri planirawu izvo|ewa saobra}ajnica u lesu treba vo- parcelu kat. br. 1432 maksimalni indeks izgra|enosti je diti ra~una o wegovoj osetqivosti na dejstvo mraza, a ni- I = 5,8, a za parcelu kat. br. 2171 maksimalni indeks iz- velacionim re{ewem treba obezbediti brzo i kontrolisa- gra|enosti je I = 4,3. Indeks obuhvata i nadzemne i pod- no odvo|ewe povr{inskih voda, kako bi se spre~ilo na- zemne korisne etaè (bez garaà, pomo}nih i prate}ih knadno provlaàvawe lesnog tla i naru{avawe prirodne tehni~kih prostora – definisano GP-om) i prioritetan lesne strukture. Pri planirawu komunalne infrastruktu- je u hijerarhiji urbanisti~kih parametara. re treba ra~unati na postojawe podzemne vode na dubini ve}oj od 5m i razupirawe rovova dubqih od 2m. C.1.7. Dozvoqena spratnost – visina objekata S obzirom da se u ovoj zoni nalaze objekti izuzetno ve- C. PRAVILA GRA\EWA like spratnosti, nije planirano pove}awe spratnosti osim dozi|ivawa potkrovqa na ravnim krovnim terasama, C.1. Pravila gra|ewa u zoni A tako da maksimalna spratnost za objekte koji su u postoje- }em stawu P+4 sada iznosi P+4+ Pk; za objekat P+8 iz- C.1.1. Pravila parcelacije nosi P+8+Pk i za objekat P+9 iznosi P+9+Pk. Zbog ve- likog deficita parking mesta u ovoj zoni prilikom nad- – Gra|evinske parcele formiraju se na osnovu postoje- zi|ivawa nije dozvoqeno formirawe novih stambenih je- }ih katastarskih parcela u skladu sa pravilima datim dinica, ve} samo pro{irivawe stanova koji se nalaze u ne- ovim planom. posrednom fizi~kom kontaktu sa ovim prostorom. – Svaka katastarska parcela na prostoru plana moè S obzirom da se u prizemqima objekata nalazi poslov- biti gra|evinska parcela. Wen poloàj definisan je ni prostor, kote poda prizemqa ve} su tome prilago|ene regulacionom linijom prema javnoj povr{ini i razdel- (0,20m od kote trotoara). nim granicama prema susednim parcelama iste ili druge namene. C.1.8. Pravila i uslovi za arhitektonsko, – Svaka gra|evinska parcela mora imati obezbe|en ne- estetsko oblikovawe objekata posredan kolski pristup na javnu saobra}ajnicu i prikqu- ~ak na komunalnu infrastrukturu. C.1.8.1. Oblikovawe zavr{ne etaè i krova U zoni A nalaze se samo dve katastarske parcele ~iji su Potkrovqe izvesti kao klasi~no potkrovqe sa nazit- brojevi 1432 i 2171 KO Vra~ar. Od dela parcele broj 1432 kom maksimalne visine 1,60 , i to iskqu~ivo u okviru po- formira se javni trg – pe{a~ki plato kako je dato u gra- m stoje}ih gabirita objekata, a u zavisnosti od veli~ine i fi~kom prilogu broj 10. Plan parcelacije javnih povr{i- oblika krova mogu}e je u okviru krova formirati i kori- na sa smernicama za sprovo|ewe R 1: 500. stan prostor u vidu dupleksa. Oblik krova uskladiti sa ar- C.1.2. Uslovi za pe{a~ke i kolske pristupe parcelama hitekturom objekta, a nagib krovnih ravni ne moè biti ve}i od 45º. Prozorske otvore izvesti kao krovne prozore. Kolski pristup parcelama ostvaruje se sa obodnih saobra}ajnica. Po{to su objekti dvostrano uzidani, kolski C.1.8.2. Primena zavr{nih materijala i boja pristup unutra{wim dvori{tima ostvaruje se kroz pasaè Prilikom nadzi|ivawa ravnih krovnih terasa upotre- na objektima iz ulica Vlade Ze~evi}a (Ivana \aje) i No- biti iste zavr{ne materijale i boje koji su primeweni vopazarske. prilikom izgradwe postoje}ih objekata.

C.1.3. Mogu}nosti i ograni~ewa javnog kori{}ewa objekata C.1.9. Pravila i uslovi za druge objekte na parceli U funkciji javnog kori{}ewa su delovi objekta koji se Nema mogu}nosti za izgradwu drugih objekata na parceli. nalaze ispod stubova koji formiraju kolonadu ispred lokala u Makenzijevoj ulici. Zabraweno je zatvarawe (zazi- C.1.10. Ure|ivawe slobodnih povr{ina parcele |ivawe) kolonada i bilo kakvo spre~avawe prolaza ispod U zoni A predvideti min. 10% zelenila. Postoje}e kva- stubova, a formirawem letwih ba{ta mora se omogu}iti litetno drve}e treba sa~uvati i za{tititi na osnovu de- nesmetano kretawe pe{aka. Letwe ba{te mogu se natkriva- taqnog geodetskog snimka i manuala valorizacije postoje- ti (za{tita od ki{e i sunca) iskqu~ivo lakim monta`no- }e vegetacije, u saradwi sa „JKP Zelenilo – Beograd”. demonta`nim nadstre{nicama. C.1.11. Ogra|ivawe gra|evinskih parcela C.1.4. Tipologija objekata Na prostoru zone A parcele se ne mogu ogra|ivati. Ba- Objekti su dvostrano uzidani sa pasaìma – prolazima {te restorana i kafi}a u prizemqima objekata koje se na- u unutra{wost parcele. laze u okviru parcele mogu se ogra|ivati iskqu~ivo zele- C.1.5. Poloàj objekata prema javnoj povr{ini nilom u pokretnim àrdiwerama. Objekti su postavqeni na gra|evinskoj liniji kako je C.1.12. Pravila i uslovi za intervencije dato u grafi~kom prilogu Regulaciono-nivelacioni plan na postoje}im objektima sa saobra}ajnim re{ewem i analiti~ko-geodetskim ele- – Svi objekti mogu se zadràti u postoje}oj formi i ob- mentima za obeleàvawe, list br 3, R 1:500. liku, tako|e se mogu i nadzidati i rekonstruisati. Ovi objekti mogu se i adaptirati (tavanski prostor u stambe- C.1.6. Parametri za zonu ni, ili stambeni, odnosno pomo}ni prostor u poslovni) ukoliko taj prostor zadovoqava propise za stanovawe, od- C.1.6.1. Stepen zauzetosti (S -%) nosno tu vrstu delatnosti. Prose~ni stepen zauzetosti u zoni A je S=50%, odno- – Suterenske i podrumske etaè mogu se u skladu sa pro- sno za parcelu kat. br. 1432 maksimalni stepen zauzetosti pisima pretvoriti i koristiti i za magacinske i poslov- je S =55%, a za parcelu kat. br. 2171 maksimalni stepen za- ne prostore ili garaìrawe automobila. uzetosti je S =42%, i to je i maksimalni mogu} stepen za- – Nije dozvoqena gradwa ili bilo kakva promena u pro- uzetosti svih objekata na parceli, {to zna~i da nema mo- storu koja bi mogla da ugrozi objekat ili funkciju na su- gu}nosti za bilo kakvo dozi|ivawe objekata, ve} samo nad- sednim parcelama, ili ima negativan uticaj na ìvitnu zi|ivawe u postoje}em gabaritu. sredinu. Broj 3 – 44 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 17. februar 2005.

C.1.13. Prikqu~ewe objekata na komunalnu Novo stanovawe planirano je na nadzemnim etaàma. infrastrukturnu mreù Nije dozvoqeno formirawe novih stambenih jedinica u su- Prikqu~ewe objekata je na postoje}u ili planiranu ko- terenskim i podrumskim etaàma. Poslovawe se moè oba- munalnu infrastrukturnu mreù u obodnim ulicama uz mo- vqati, zavisno od namene, i u podrumskim i suterenskim gu}nost prelaznih re{ewa (prema detaqnim uslovima JKP etaàma, prizemqu, na ostalim spratovima, odnosno ceo pribavqenim u momentu izrade urbanisti~kih uslova) do objekat moè biti sa namenom za poslovawe. Promena na- realizacije planiranih infrastrukturnih mreà. mene, pretvarawe stambenih objekata i prostorija u poslovne, i obrnuto, tako|e je dozvoqeno ukoliko su ispuwe- C.2. Pravila gra|ewa u zoni B i C ni uslovi predvi|eni vaè}im propisima. Tako|e se mogu graditi i parking-garaè, bilo podzem- C.2.1. Pravila parcelacije ne ili nadzemne, odnosno podzemno-nadzemne u kombinaciji sa stanovawem i poslovawem. – Gra|evinske parcele formiraju se na osnovu postoje- }ih katastarskih parcela u skladu sa pravilima datim – Svi objekti mogu se zadràti u postoje}oj formi i ob- ovim planom. liku, zameniti drugim objektima u skladu sa urbanisti~- – Svaka katastarska parcela na prostoru plana moè bi- kim parametrima datim planom, a mogu se i dograditi, nad- ti gra|evinska parcela. Wen poloàj je definisan regula- graditi i rekonstruisati. Tako|e se svi objekti mogu adap- cionom linijom prema javnoj povr{ini i razdelnim grani- tirati (tavanski prostor u stambeni, ili stambeni, odno- cama prema susednim parcelama iste ili druge namene. sno pomo}ni prostor u poslovni) ukoliko taj prostor zado- – Svaka gra|evinska parcela mora imati obezbe|en ne- voqava propise za stanovawe, odnosno tu vrstu delatnosti. posredan kolski pristup na javnu saobra}ajnicu i prikqu- – Nije dozvoqena gradwa ili bilo kakva promena u pro- ~ak na komunalnu infrastrukturu. storu koja bi mogla da ugrozi objekat ili funkciju na su- – Svaka katastarska parcela moè se deliti na dve ili sednim parcelama ili ima negativan uticaj na ìvitnu vi{e gra|evinskih parcela ukoliko svaki pojedina~ni deo sredinu. ispuwava prethodne uslove. – Podzemne etaè namewene su pomo}nim prostorijama, – Deoba katastarskih parcela na kojima se nalaze iz- ostavama, garaàma, a mogu se koristiti i kao poslovni i gra|eni objekti moè se izvr{iti ukoliko i posle deobe magacinski prostor ukoliko prostorije ispuwavaju ostale parcela ispuwava sve parametre date planom. propise. – Katastarska parcela moè se deliti i radi realiza- C.2.4. Tipologija objekata cije javnog interesa zbog pro{irewa regulacije ulica ili drugog prostora javnog interesa. Postoje}i i planirani tip izgradwe jesu dvostrano – Mogu}e je ukrupwavawe, to jest spajawe dve i vi{e uzidani objekti. Za nove objekte neophodno je obezbediti parcela radi formirawa nove gra|evinske parcele, bez kolski prilaz na parcelu, odnosno ulaz u podzemnu garaù. mogu}nosti promene namene i tipa izgradwe, uz korekciju kapaciteta prema novoj povr{ini parcele i primenu bonus C.2.5. Poloàj objekata prema javnoj povr{ini pove}awa indeksa izgra|enosti. – Poloàj objekata definisan je gra|evinskim linija- – Proces preparcelacije (spajawe ili deoba ili spaja- ma. Poloàj gra|evinskih linija dat je u grafi~kom pri- we pa nova podela) parcela regulisan je zakonom i potreb- logu Regulaciono-nivelacioni plan sa saobra}ajnim rena je izrada urbanisti~kog projekta na zahtev investitora, {ewem i analiti~ko-geodetskim elementima za obeleà- odnosno na predlog zainteresovanih lica i uz saglasnost vawe, list broj 2, R 1:500. Prostor izme|u gra|evinskih li- vlasnika zemqi{ta. nija je povr{ina na kojoj se moè graditi objekat. Obave- – Novoformirane parcele, nastale preparcelacijom, zno je postavqawe najisturenijeg dela objekta u nivou tere- moraju imati minimalnu {irinu fronta prema saobra}ajna na gra|evinsku liniju prema ulici, odnosno javnoj po- nici 9m, a minimalnu povr{inu 200m². vr{ini. Zadwa gra|evinska linija odre|uje minimalnu - Postoje}e katastarske parcele ~iji je front prema sa- udaqenost objekta ili wegovog dela od zadwe granice par- obra}ajnici uì od devet metara, i one ~ija je povr{ina cele i iznosi od 7 do 9m. mawa od 200m², zadràvaju se u postoje}em stawu i moè se – Ne dozvoqava se prelaèwe izvan gra|evinske li- na wima graditi u skladu sa parametrima za odgovaraju}u nije u javnu povr{inu bilo kojim delom objekta ispod po- zonu ili ako je mogu} dogovor sa susedima, planiraju se za vr{ine tla, osim stopa temeqa i podrumskih zidova – spajawe sa susednim parcelama, kako bi se formirala no- 0,15m i {ahtova podrumskih prostorija do nivoa kote va gra|evinska parcela. Kako su {irine frontova postoje- trotoara – 1m. }ih parcela male, uglavnom od devet do 12 metara, poèq- no je da do|e do spajawa parcela prvenstveno zbog ispuwa- C.2.6. Poloàj prema granicama susednih parcela vawa obaveze sme{tawa automobila na parceli. Za parcele – Postavqawe objekta u odnosu na susede ne sme da ugro- koje nastanu spajawem (ukrupwavawem) dve i vi{e parcela, zi wihove uslove kori{}ewa zemqi{ta. Obavezna je izra- odnosno preparcelacijom, tako da nova {irina fronta da projekata za{tite temeqnog iskopa i za{tite suseda. parcele bude jednaka ili ve}a od 16m primewuje se indeks – Tip izgradwe na celoj teritoriji plana jesu dvostra- izgra|enosti 3,5 u zoni B i 4,8 u zoni C. no uzidani objekti, {to zna~i da se objekti grade na granici prema susedu. C.2.2. Uslovi za pe{a~ke i kolske pristupe parcelama – Na kalkanskim zidovima prema susedima nije dozvo- – Ako je stacionarni saobra}aj re{en na parceli, u qeno otvarati prozore. prizemqu objekta obavezno planirati kolski prolaz mini- – Ukoliko su delovi objekata povu~eni od granica pre- malne {irine 3 m. ma susedu, prozori stambenih prostorija mogu se otvarati – Pristup parking garaì u unutra{wosti bloka koji ukoliko rastojawe od granice parcele prema susedu iznosi se ostvaruje kroz prizemqe objekta, mora da ima minimal- 1/5 visine objekta, ali ne mawe od 2,5 metara. Za otvarawe nu {irinom prolaza od 5 m. prozora na pomo}nim prostorijama, parapeta min. 1,8 metara, neophodno je da rastojawe od granice susedne parcele C.2.3. Mogu}nosti i ograni~ewa na~ina kori{}ewa objekata bude najmawe 1m. Na svim gra|evinskim parcelama mogu se graditi stam- – Za potrebe ventilacije i osvetqavawa pomo}nih beni-poslovni i stambeno-poslovni objekti. Svi novi prostorija u stanu (garderobe, kuhiwe, sanitarni ~voro- objekti u delovima prizemqa prema ulici moraju imati vi i sl.) ili zajedni~kog stepeni{ta u objektu dozvoqava poslovnu namenu. se formirawe svetlarnika. Na novoj zgradi potrebno je 17. februar 2005. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 3 – 45 po{tovati poloàj i dimenzije susedovog svetlarnika, Ovi parametri odnose se na sve parcele u zoni, s tim da ako ga ima, i preslikati ga u punoj povr{ini. se za parcele na uglovima ulica parametri mogu pove}ati – Povr{ina svetlarnika odre|uje se tako da svakom me- za 15%. tru visine zgrade odgovara 0,5 m² svetlarnika, pri ~emu on ne moè biti mawi od 6m². Ukoliko se svetlarnik uskla- C.2.9. Dozvoqena spratnost – visina objekata di sa poloàjem svetlarnika susednog objekta, ova povr{i- Maksimalna spratnost novih objekata: na moè biti umawena za 1/4. Minimalna {irina svetlar- – Zona B maksimalno P+4+M (mansardni krov ili po- nika je 2 m. Povr{ina svetlarnika ra~una se u neizgra|e- vu~ena etaà), maksimalna visina venca 16,5m. ni deo zgrade. Minimalna visina parapeta otvora u sve- – Zona C maksimalno P+5+Pe (povu~ena etaà), mak- tlarniku je 1,80 m. Ne dozvoqava se otvarawe prozora ili simalna visina venca 20m, odnosno maksimalna visina ventilacionih kanala na svetlarnik susednog objekta. Mo- venca povu~ene etaè je 23m. ra se obezbediti pristup svetlarniku i odvodwavawe at- Ukoliko na susednim parcelama ve} postoje objekti od- mosferskih voda. Nije dozvoqeno nadzi|ivawe i zatvara- govaraju}e spratnosti, neophodno je estetsko uskla|ivawe we postoje}ih svetlarnika. krovnih venaca (to ne zna~i svo|ewe na apsolutno istu visinu). C.2.7. Upu{tawe delova objekta u javnu povr{inu – Maksimalna spratnost data je na nivou zone grafi~- – Gra|evinski elementi na nivou prizemqa (izlozi lo- kim prilogom Regulaciono-nivelacioni plan sa saobra- kala) mogu pre}i gra|evinsku, odnosno regulacionu lini- }ajnim re{ewem i analiti~ko-geodetskim elementima za ju 0,30 metara po celoj visini ukoliko najmawa {irina obeleàvawe, list br. 3, R 1:500, me|utim, spratnost i ve- trotoara iznosi 3 metra. li~ina objekata zavise od urbanisti~kih parametara da- – Gra|evinski elementi (erkeri, doksati, balkoni, te- tih na nivou zone primewenih za svaku parcelu pojedina~- rase, nadstre{nice i sli~no) na nivou prvog sprata mogu no. Objekti na uglu mogu imati jedan sprat vi{e od mak- da pre|u gra|evinsku, odnosno regulacionu liniju (ra~una- simalne spratnosti na nivou zone u skladu sa svojim pa- ju}i od osnovnog gabarita objekta do horizontalne projek- rametrima. cije ispada), i to na delu objekta prema ulici maksimalno 0,60 metara, odnosno 1,20 metara ukoliko je {irina troto- C.2.10. Pravila i uslovi za arhitektonsko, ara ve}a od 3,5 metara, a prema zadwem dvori{tu 1,20 meta- estetsko oblikovawe objekata ra i ne moè zauzimati vi{e od dve tre}ine povr{ine celokupne fasade. C.2.10.1. Oblikovawe zavr{ne etaè i krova – Najisturenija ta~ka erkera mora biti unutar ravni – Posledwa etaà moè se izvesti kao potkrovqe, man- koja se postavqa pod uglom od 45 stepeni od granice prema sarda ili povu~ena etaà. susedu. Potkrovqe: visina nazitka potkrovne etaè iznosi – Posebnu pa`wu treba pokloniti oblikovawu obje- najvi{e 1,6m ra~unaju}i od kote poda potkrovne etaè do kata na uglu, nagla{avaju}i ugao arhitektonskim ele- ta~ke preloma krovne kosine. Nagib krovnih ravni prila- mentima. goditi vrsti krovnog pokriva~a. Maksimalni nagib krov- – Kota poda prizemqa stambenog prostora moè biti nih ravni je 45 stepeni. najvi{e 1,2m vi{a od kote trotoara, a za objekte koji u – Mansardni krov mora biti iskqu~ivo u gabaritu prizemqu imaju nestambenu namenu (poslovawe i delat- objekta (bez prepusta) projektovan kao tradicionalni man- nosti) kota poda prizemqa moè biti maksimalno 0,20m sardni krov upisan u polukrug, maksimalna visina prelo- vi{a od kote trotoara (denivelacija do 1,20m savladava ma kosine mansardnog krova iznosi 2,2 metra od kote poda se unutar objekta kod pretvarawa postoje}ih stanova u potkrovqa. lokale). – Prozorski otvori mogu se re{avati kao krovne baye – Na~in i dubinu fundirawa novplaniranih objekta, ili krovni prozori. kao i broj ukopanih etaà definisati nakon detaqnih ge- – Povu~enom etaòm smatra se fasadno platno posled- olo{kih istraìvawa za svaki novplanirani objekat. we etaè povu~eno pod uglom od 57 stepeni u odnosu na ho- rizontalnu ravan, odnosno fasadno platno povu~eno za mi- C.2.8. Parametri za zonu nimalno za 1,5 metara od fasade niìh spratova. Krov iz- Zona B: – indeks izgra|enosti za nove objekte I = 2,4, nad povu~ene etaè projektovati kao plitak kosi krov (do – stepen zauzetosti parcele je 60%. 15 stepeni) sa odgovaraju}im krovnim pokriva~em. Zona C: – indeks izgra|enosti za nove objekte iznosi I = 4,5, – stepen zauzetosti parcele je 70%. C.2.11. Pravila i uslovi za druge objekte na parceli – Bruto razvijena gra|evinska povr{ina objekta koja se Na gra|evinskoj parceli nije dozvoqena izgradwa dru- izra~unava mnoèwem povr{ine parcele sa indeksom iz- gih stambenih i poslovnih objekata u zale|u parcele. Do- gra|enosti, odnosno broj stanova u objektu, tako|e je uslo- zvoqeno je sanirawe i teku}e odràvawe postoje}ih obje- vqen brojem gara`nih i parking mesta koji se mogu smesti- kata u zale|u parcele do privo|ewa parcele planiranoj na- ti na parcelu. Za objekte koji se grade na parcelama nasta- meni. Na parceli se mogu graditi pomo}ni objekti – gara- lim objediwavawem vi{e mawih parcela, parametri se ra- è, koje ne ulaze u obra~un urbanisti~kih parametara. ~unaju prema povr{ini nove parcele, a indeks izgra|enosti se pove}ava (ukoliko je nova {irina fronta parcele C.2.12. Parkirawe na parceli ve}a ili jednaka 16m) u zoni B na 3,5, a u zoni C, na 4,8, bez Za svaku izgradwu novih stambenih i poslovnih objeka- pove}awa stepena zauzetosti i spratnosti objekata. ta neophodno je obezbediti sme{taj vozila na pripadaju}oj Maksimalni indeks izgra|enosti je prioritetan u hi- parceli. jerarhiji urbanisti~kih parametara. Indeks obuhvata i Parkirawe se moè obezbediti otvorenim parkinzima nadzemne i podzemne korisne etaè (bez garaà, pomo}nih na parceli, a ukoliko nema dovoqno mesta potrebno je iz- i prate}ih tehni~kih prostora – kako je definisano Gene- graditi podzemnu garaù ispod objekta. Inèwersko-geo- ralnim planom Beograda 2021). lo{ki uslovi terena omogu}avaju da se na celom prostoru – Ukoliko se na parceli gradi objekat ~ija je namena plana mogu izgraditi dve podzemne etaè, a na pojedinim samo parking garaà, stepen zauzetosti parcele moè se delovima i tri (kako je dato grafi~kim prilogom Inè- pove}ati do 100%, U prizemqu garaè prema ulici treba wersko-geolo{ka kategorizacija terena, R 1:500). izgraditi poslovni prostor, odnosno lokale kako bi se Garaè za sme{taj automobila mogu se graditi i kao sa- obezbedio kontinuitet sadràja du` trotoara. mostalni objekti na parceli, kao podzemno-nadzemne garaè. Broj 3 – 46 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 17. februar 2005.

Stepen zauzetosti na parceli za ove objekte moè biti i Za novosagra|ene stanove na parceli tako|e je obavezno 100%, a indeks izgra|enosti moè se pove}ati u odnosu na re{iti parkirawe – garaìrawe na parceli. Ukoliko teh- zadati, uskla|ivawem visine venca garaè sa susednim ni~ki nije mogu}e re{iti parkirawe na parceli za plani- objektima. U zavisnosti od kapaciteta garaè neophodno ranu dogradwu, mogu}e su intervencije samo u ciqu pro{i- je ispuniti sve saobra}ajne i protivpoàrne propise. rewa postoje}ih stambenih jedinica, bez mogu}nosti formirawa novih stambenih jedinica. C.2.13. Ure|ivawe slobodnih povr{ina parcele Novosagra|eni delovi objekta moraju svojim dimenzija- Postoje}e kvalitetno drve}e treba sa~uvati i za{titi- ma, materijalima i stilom da se uklapaju kako sa starijim ti na osnovu detaqnog geodetskog snimka i manuala valo- objektom, tako i sa okolnim objektima. Maksimalna sprat- rizacije postoje}e vegetacije, u saradwi sa „JKP Zelenilo nost tih objekata je na nivou zone. – Beograd”. Na podru~ju predmetnog plana nalaze se slo- Nadzi|ivawe predmetnih objekata mogu}e je ako se is- bodne i zelene povr{ine razli~ite po svom na~inu ure- traìvawima utvrdi da su oni fundirani na odgovaraju}i |ivawa i stepenu odràvawa, gde se po svom kvalitetu iz- na~in i da uve}awe optere}ewa na temeqe ne}e izazvati dvajaju ure|ena unutra{wa dvori{ta bogata raznolikim {tetne posledice po objekte. U suprotnom, potrebno je sadnim materijalom (ul. Vlade Ze~evi}a br. 24-26 i Wego- sprovesti odgovaraju}e intervencije na temeqima kao sa- {eva br. 92-94), kao i pojedina~ni primerci visokovredno- nacione mere ili pak u terenu, kako bi se omogu}ilo pri- vanog drve}a: kedar u ul. 14. decembra br. 17 i platani u hvatawe dodatnog optere}ewa. dvori{tu Wego{eve 92-94. Potrebne analize moraju se sprovesti u skladu sa Zako- Na parcelama stambeno-poslovne zone obezbediti: nom o geolo{kim istraìvawima („Slu`beni glasnik – u zoni B min. 30% zelenila. RS”, broj 44/95), uz uslov da objekat u konstruktivnom smi- – u zoni C min. 20% zelenila. slu zadovoqava potrebne uslove. Preporuka je da se prilikom ure|ewa novih parcela i rekonstrukcije postoje}ih primene elementi ba{te – pred- C.2.16. Uslovi i mogu}nosti fazne realizacije ba{te, sa prostorima za odmor, uz uno{ewe biolo{ki Ukoliko se planirani objekat realizuje fazno, potreb- vredne vegetacije, dekorativnih formi drve}a i {ibqa, no je zaokruìti gra|evinsku celinu u svakoj fazi, a po- cvetnih povr{ina i primenu „vertikalnog ozelewavawa” trebe za parkirawem re{avati tako|e sukcesivno sa iz- puzavicama i pewa~icama. gradwom. Povr{ine iznad planiranih ukopanih podzemnih gara- à re{iti kao „krovni vrt”sa propisnom podlogom, izola- C.2.17. Pravila i uslovi za evakuaciju otpada cionim slojevima i slojem plodne humusne zemqe debqine Prema uslovima „Gradske ~isto}e” broj 1186 od 5. feb- min. 60 cm. Obezbediti kontrolisano odvodwavawe staza- ruara 2004. godine, za evakuaciju otpadaka sastava kao ku}- ma i rigolama. Planirati poplo~ane i ozelewene povr{i- no sme}e neophodno je nabaviti sudove – kontejnere zapre- ne sa prostorima za miran odmor stanovnika i igru dece mine 1.100l koji koji se postavqaju u posebno izgra|enim mla|eg uzrasta. Za ozelewavawe primeniti dekorativne i prostorijama za dnevno deponovawe sme}a unutar samih cvetne forme niskog drve}a, {ibqa, perena, puzavica i sl. objekata, koje se grade kao zasebne, zatvorene prostorije, Iznad poluukopanih garaà primeniti poplo~ane po- bez prozora, sa elektri~nim osvetqewem, jednim to~e}im vr{ine, a za ozelewavawe mogu se koristiti kasetirane i mestom sa slavinom i holenderom, gajger slivnikom i re- kontejnerske sadnice u odgovaraju}im àrdiwerama. {etkom u podu. C.2.14. Ogra|ivawe gra|evinskih parcela Tamo gde je to mogu}e prostor za sme{taj kontejnera obezbediti na parceli izgradwom odgovaraju}e ni{e koja Zidane i druge vrste ograda tamo gde je to neophodno se moè oblikovati ili delimi~no sakriti primenom od- (pasaì za kolski ulazak na parcelu) postavqaju se na re- govaraju}eg zelenila. gulacionu liniju tako da ograda, stubovi i kapija budu na Do sme}are obezbediti direktan i neometan prilaz za parceli koja se ogra|uje. Vrata i kapije ne mogu se otvara- komunalna vozila i radnike JKP „Gradska ~isto}a”, pri ti van regulacione linije u javno gra|evinsko zemqi{te. ~emu se mora voditi ra~una da maksimalno ru~no gurawe Granice prema susedima mogu se ogra|ivati ìvom ze- kontejnera od pretovarnog mesta do komunalnog vozila iz- lenom ogradom, koja se sadi u osovini granice gra|evinske nosi 15m po ravnoj podlozi bez ijednog stepenika. parcele ili transparentnom ogradom do visine 1,40m, koja se postavqa tako da stubovi ograde budu na zemqi{tu C.2.18. Prikqu~ewe objekata na komunalnu vlasnika ograde. infrastrukturnu mreù C.2.15. Pravila i uslovi za intervencije Prikqu~ewe objekata je na postoje}u ili planiranu kona postoje}im objektima munalnu infrastrukturnu mreù u obodnim ulicama uz mogu}nost prelaznih re{ewa (prema detaqnim uslovima Postoje}i objekti na parceli ~iji indeks izgra|enosti JKP) do realizacije planiranih infrastrukturnih mreà prema{uje indeks za zonu zadat ovim planom ne mogu se dogra|ivati, ve} je dozvoqeno samo teku}e odràvawe, adap- D. SMERNICE ZA SPROVO\EWE PLANA tacija i pretvarawe tavanskog prostora u stambeni, odnosno stambenog i pomo}nog u poslovni ukoliko ispuwava D.1. Lokacije za daqu plansku razradu ostale vaè}e propise, kao i poboq{avawe uslova stanovawa (izgradwa kupatila, zamena instalacija, uvo|ewe cen- – Obavezna je izrada urbanisti~kog projekta za parcele tralnog grejawa i sl.). Ako se takav objekat uklawa i zame- br. 1415/1 i 1415/3 radi preparcelacije i stvarawa uslova wuje drugim, za wega vaè pravila kao i za svaku novu grad- za izgradwu podzemne garaè. wu u toj zoni. – Za sve ostale parcele ovaj plan predstavqa osnov za Postoje}i objekti na parceli ~iji stepen zauzetosti pre- izdavawe izvoda iz plana za izradu idejnog projekta radi ma{uje stepen zauzetosti za zonu zadat ovim planom a ~iji je izdavawa odobrewa za gradwu i izradu urbanisti~kog pro- indeks izgra|enosti mawi od zadatog, mogu se dogra|ivati jekta u skladu sa Zakonom o planirawu i izgradwi do planiranog maksimalnog indeksa izgra|enosti. („Slu`beni glasnik RS”, broj 47/03). Postoje}i objekti na parceli koji zauzimaju mawe od planiranog stepena zauzetosti parcele (60% u zoni B, 70% D.2. Odnos prema postoje}oj planskoj dokumentaciji u zoni C), odnosno objekti ~ija je BRGP mawa od maksimal- – Plan detaqne regulacije za izgradwu saobra}ajnice ne za tu parcelu, mogu se dogra|ivati do ispuwewa zadatih na potezu Slavija – @i~ka („Slu`beni list grada Beogra- urbanisti~kih parametara. da”, broj 15/04), dopuwuje se u okviru granice intervencije 17. februar 2005. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 3 – 47 u delu koji se odnosi na infrastrukturu, kako je dato u gra- snik RS”, broj 71/94), Pravilniku o sadrìni i izradi ur- fi~kom prilogu „Skupni prikaz komunalne infrastruktu- banisti~kog plana („Slu`beni glasnik RS”, broj 33/99), re” (sinhron plan), list br. 8. Odluci Skup{tine grada Beograda o pripremawu Regula- – Deo infrastrukture koji se nalazi u okviru saobra- cionog plana za centralnu zonu i zone gradskih potcelina }ajnica Wego{eve i Maksima Gorkog razradi}e se u na teritoriji grada („Slu`beni list grada Beograda”, broj Planu detaqne regulacije saobra}ajnice Maksima Gorkog 12/01) i Zakqu~ku o pristupawu izradi Regulacionog pla- (koji je u fazi izrade programa). na za deo podru~ja centralne zone – blok izme|u ulica Cvi- ji}eve, Ruzveltove, Albanske spomenice i Radmile Rajko- Sastavni deo ovog plana su i: vi} („Slu`beni list grada Beograda”, broj 22/02). GRAFI^KI PRILOZI Planski osnov 1. Postoje}a namena povr{ina R 1:500 2. Planirana namena povr{ina R 1:500 Prema Generalnom planu Beograda do 2021. godine („Slu- 3. Regulaciono-nivelacioni plan `beni list grada Beograda”, broj 27/03), predmetni blok na- sa re{ewem saobra}ajnih povr{ina lazi se u zoni komercijalnih zona i gradskih centara. i analiti~ko-geodetskim elementima Poslovno-trgova~ke ulice: za obeleàvawe R 1:500 4. Plan hidrotehni~ke mreè i objekata R 1:500 Tabela 1: Urbanisti~ki pokazateqi za parcele 5. Plan toplovodne i gasovodne mreè i objekte u poslovno-trgova~kim ulicama i objekata R 1:500 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 6. Plan elektroenergetske mreè i objekata R 1:500 Poslovno-trgova~ke ulice –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 7. Plan TT mreè i objekata R 1:500 Indeks izgra|enosti (I) 3. 5 (izuzetno 4. 5) 8. Sinhron-plan infrastrukturne mreè –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– i objekata R 1:500 Stepen zauzetosti (Z)) 75% 9. Regulaciono-nivelacioni plan –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– sa re{ewem saobra}ajnih povr{ina Visina slemena (spratnost) 22 (25) (P+6 do P+6+Pk) i inèwersko-geolo{kim rejonima R 1:500 izuzetno 32 (p+8+Pk) –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 10. Plan parcelacije javnih povr{ina Na~in parkirawa* uli~no parkirawe ili ivi~ne sa smernicama za sprovo|ewe R 1:500 garaè na 800 – 1.500 m –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– DOKUMENTACIJA Zelenilo min. 1 drvored u profilu 1. Zahtevi nadle`nim organizacijama –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 2. Uslovi i dokumentacija nadle`nih organizacija * Broj parking mesta za poslovawe prema Op{tim uslovima za 3. Originalne podloge parkirawe. 4. Odluka (Zakqu~ak) o pripremawu plana Posebni poslovni kompleksi: 5. Izvod iz GP-a Beograda 2021. 6. Podaci o postoje}em stawu Tabela 2: Urbanisti~ki pokazateqi za parcele 7. Inicijative za izradu plana i objekte u posebnim poslovnim kompleksima –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 8. Izve{taj o izvr{enoj stru~noj kontroli Posebni poslovni kompleksi 9. Izve{taj o javnom uvidu u CZ –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– * * * Indeks izgra|enosti (I) 3. 5 (izuzetno 5) Ovaj plan detaqne regulacije stupa na snagu osmog dana –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– od objavqivawa u „Slu`benom listu grada Beograda”. Stepen zauzetosti (Z) 60% (izuzetno 75%) Skup{tina grada Beograda –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Broj 350-15/05-Hááá-01, 16. februara 2005. godine Visina slemena (spratnost) 32 maks. (P+8+Pk) –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Predsednik Na~in parkirawa na svojoj parceli u garaì Milorad Perovi}, s. r. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Zelenilo 10 % i ozelewen parkinng –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Skup{tina grada Beograda na sednici odrànoj 16. * Broj parking mesta za poslovawe prema Op{tim uslovima za februara 2005. godine, na osnovu ~lana 54. stav 1. Zakona o parkirawe. planirawu i izgradwi („Slu`beni glasnik RS”, broj 47/03) i ~lana 10. i 16. Statuta grada Beograda („Slu`beni Op{ta pravila za komercijalne delatnosti list grada Beograda”, broj 14/04) donela je: Pravila za stepen zauzetosti PLAN DETAQNE REGULACIJE Parcela poslovawa moè biti izgra|ena i 100% pod posebno planiranim uslovima, u centralnoj zoni, kada je BLOKA IZME\U ULICA: CVIJI]EVE, RUZVELTOVE, potpuno usagla{ena sa svim susedima, kada zauzima celu ALBANSKE SPOMENICE I NIKODIMA MILA[A povr{inu bloka ili ako se naslawa na postoje}e (ili pla- (RADMILE RAJKOVI]) NA TERITORIJI OP[TINE nirane) kalkane susednih zgrada na zajedni~kim me|ama. PALILULA Visina delova objekta na zajedni~kim me|ama moè se raz- 1. UVOD likovati za 1 m za isti nivo. 1.1 Pravni i planski osnov za izradu i dono{ewe plana Pravila za parkirawe Pravni osnov Kod ve}ih intervencija u rekonstrukciji bloka, izgrad- Pravni osnov za izradu i dono{ewe Plana detaqne rewa podzemnih garaà u bloku mogu}a je u funkciji garaè gulacije bloka izme|u ulica: Cviji}eve, Ruzveltove, Albanske za korisnike okolnih objekata i parcela, pod uslovom da je spomenice i Radmile Rajkovi} (u daqem tekstu – plana) na dominantna namena bloka poslovawe, da je ukupna povr{i- teritoriji op{tine Palilula, sadrì se u odredbi ~lana 46. na zajedni~kog dvori{ta velika i da je pristup mogu} iz Zakona o planirawu i izgradwi („Slu`beni glasnik RS”, sporedne ulice. Mogu}e je da garaà u sredi{tu bloka bu- broj 47/03), Zakonu o kulturnim dobrima („Slu`beni gla- de podzemna a izuzetno do 2,5 m iznad zemqe. Na ivici bloka Broj 3 – 48 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 17. februar 2005. i na regulaciji bloka garaè po pravilu treba da budu vi- Ciqevi izrade plana su: {espratne. Krovne povr{ine podzemnih garaà moraju se – da se preispitaju postoje}i i mogu}i novi kapaciteti urediti kao pe{a~ke povr{ine sa znatnim u~e{}em speci- izgradwe u skladu sa parametrima definisanim General- jalnog krovnog zelenila. Vi{eeta`ne nadzemne garaè nim planom Beograda do 2021. godine („Slu`beni list treba graditi kao ivi~ne objekte koji se ne mogu graditi u grada Beograda”, broj 27/03); unutra{wosti kompaktnih blokova, osim kada je blok je- – redefinisawe re{ewa parkirawa i garaìrawa; dinstvena organizaciona celina. – ostvarivawe fazne izgradwe i privo|ewe zemqi{ta Za novoizgra|ene objekte potrebno je obezbediti po jed- planiranoj nameni. no parking mesto na povr{ini (zoni, bloku, kompleksu, parceli) na koju se odnosi plan. 1.3 Obuhvat plana Uslovi za izgradwu parking mesta odre|uju se prema 1.3.1. Granica plana slede}oj tabeli. Plan obuhvata blok na teritoriji op{tine Palilula. Tabela 3: Kapaciteti parking mesta za komercijalne Granicu plana ~ine spoqa{we regulacione linije uli- delatnosti (za novoizgra|ene objekte) ca Albanske spomenice i Nikodima Mila{a (Radmile Raj- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– kovi}), spoqa{wa linija trotoara silazne rampe Cviji}e- Namena 1 parking mesto na m² –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ve ulice i osa Ruzveltove ulice. Trgovina 50 m² prodajnog prostora Ukupna povr{ina plana iznosi oko 1,13 ha. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Administrativno-poslovni 1.3.2. Popis katastarskih parcela u okviru granice plana objekti 60 m² neto eta`ne povr{ine –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– KO Palilula R=1:500 d.l. 79; 80 Ugostiteqski objekti 2 postavqena stola sa ~etiri stolice Granica plana –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Hoteli 2-10 kreveta zavisno Delovi parcela: 888/1; 1688; 1686; 621/1;1664/1; 1586; od kategorije 1587; 1588; 1590; 1591; 1685; 1654; 1665; –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Cele parcele: 1655; 1660; 1663; 1664/2; 1661. [oping molovi, U slu~aju neusagla{enosti brojeva navedenih parcela i hipermarketi 50 m² prodajnog prostora –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– brojeva parcela sa grafi~kog priloga, vaè podaci sa grafi~kog priloga Kopije plana. Pravila za arhitektonsko oblikovawe Osnovni princip oblikovawa kod izgradwe novih po- 2. PRAVILA URE\IVAWA slovnih objekata u komercijalnim zonama u centru Beogra- 2.1 Namena i na~in kori{}ewa zemqi{ta da i pe{a~kim ulicama jeste prilago|avawe postoje}oj fizi~koj strukturi bloka i zadràvawe formirane parcela- Zemqi{te u okviru granica plana namewuje se za: cije i regulacije zgrada. Ovde se daju samo specifi~na Javno zemqi{te: pravila za poslovne objekte, a za sve ostalo vaè pravila – javne saobra}ajne povr{ine obodnih saobra}ajnica sa za blokove u delu pravilnika koji se odnosi na stanovawe. infrastrukturom. Oblikovawe objekta prilago|ava se karakteru ambijen- Ostalo zemqi{te: ta. Za ve}e objekte preporu~uje se da se idejno re{ewe do- – delatnosti sa stanovawem. bija konkursom. Za izloge koji su na izrazito osun~anoj strani preporu- Tabela 4: Bilans povr{ina na teritoriji plana –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ~uje se otvarawe kolonda, nadstre{nice ili povla~ewe sa Namena Povr{ina U~e{}e regulacione linije (arkade, kolonade). (m²) (%) Predmetno podru~je obra|ivano je u okviru Regulacio- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– nog plana dela MZ „Oslobodioci Beograda” izme|u ulica Javno gra|evinsko obodne saobra}ajnice Ruzveltove, Cviji}eve, Zdravka êlara i Preradovi}eve zemqi{te sa infrastrukturom 5.050 45 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– („Slu`beni list grada Beograda”, broj 11/96), u kojem je Ostalo gra|evinsko delatnosti sa ozna~eno kao Blok 12, predvi|en za daqu urbanisti~ku raz- zemqi{te stanovawem 6.220 55 radu putem javnog konkursa, na osnovu posebnih konkursnih –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– uslova, odnosno urbanisti~kim projektom u koji }e biti UKUPNO 11.270 100 ugra|eno prvonagra|eno konkursno re{ewe. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Popis katastarskih parcela za javno zemqi{te 1.2 Povod i ciq izrade plana Delovi parcela KO Palilula: 888/1; 1688; 1686; 621/1; Povod za izradu ovog plana detaqne regulacije je ini- 1655; 1664/2; 1664/1; 1663; 1661; 1660; 1586; 1587; 1588; 1590; cijativa Direkcije za gra|evinsko zemqi{te i izgradwu Beograda upu}ena Sekretarijatu za urbanizam broj 1591; 1685; 1654; 1665. 4472/96000-áá-1 od 4. februara 2002. godine. U slu~aju neusagla{enosti brojeva navedenih parcela i Pokretawu inicijative predhodilo je mi{qewe Urba- brojeva parcela sa grafi~kog priloga, vaè podaci sa gra- nisti~kog zavoda dato dopisom broj 350-1876/2002 od 19. fi~kog priloga Kopije plana. marta 2002. godine Sekretarijatu za urbanizam o opravda- 2.2. Karakter celine i zona nosti takvog postupka. Takvo mi{qewe proisteklo je iz razmatrawa inicijative Direkcije za gra|evinsko zemqi- Prostor obuhva}en ovim planom detaqne regulacije pri- {te i izgradwu Beograda i Regulacionog plana dela MZ pada prostornoj celini op{tine Palilula i nalazi se u cen- „Oslobodioci Beograda” izme|u ulica Ruzveltove, Cviji- tralnoj gradskoj zoni. Blok se nalazi u obodnoj zoni prosto- }eve, Zdravka êlara i Preradovi}eve („Slu`beni list ra izme|u ulica Ruzveltove, Cviji}eve, Zdravka êlara i Pre- grada Beograda”, broj 11/96), koji tretira predmetni blok. radovi}eve, poznatog kao Hayi-Popovac, koji karakteri{e Obavqenim javnim uvidom, odrànim od 29. septembra niska individualna izgradwa u unuta{wosti i vi{eporo- do 17. oktobra 2003. godine, obustavqena je procedura dodi~na stambena izgradwa (do P+4) po obodu, sa izuzetkom so- no{ewa ovog plana. litera spratnosti P+12-P+14 u Ruzveltovoj ulici. Na 73. sednici Komisije za planove Skup{tine grada Evidentna je zate~ena raznolikost gra|evinskog fonda Beograda, odrànoj 19. maja 2004. godine, prihva}ena je u okruèwu – od vi{espratnih objekata do prizemnih par- inicijativa preduze}a „Verano motors’’ da se obnovi proce- taja, iz razli~itih perioda, morfolo{kih i stilskih ka- dura izrade i dono{ewa plana. rakteristika i promenqivog boniteta. 17. februar 2005. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 3 – 49

Predmetni blok je ve}im delom neizgra|en i potpuno Zdravka êlara i Preradovi}eve („Slu`beni list grada neure|en, zapu{tenog i tro{nog gra|evinskog fonda. Beograda”, broj 11/96), ali se wen unutra{wi profil du- Blok se sastoji od {est katastarskih parcela od kojih ìnom predmetnog bloka mewa i ~ini ga: trotoar {irine jedna zauzima gotovo 2/3 povr{ine bloka i orijentisana je 2m, zelena povr{ina sa drvoredom {irine 1,5m, kolovoz ka ulicama Ruzveltovoj, Cviji}evoj i Nikodima Mila{a {irine 6m, jednostrano popre~no parkirawe {irine 5m i (Radmile Rajkovi}) i na woj ne postoji izgradwa. Ostalih trotoar {irine 2m. pet parcela nalaze se u zoni uz ulicu Albanske spomenice – Postoje}i profil Ruzveltove ulice se u segmentu od i karakteri{e ih individualna izgradwa (dve parcele uz ose ulice do regulacione linije predmetnog bloka {iri za ulicu Nikodima Mila{a (Radmile Rajkovi})), vi{eporo- 3m duìnom predmetnog bloka i na taj na~in formira tro- di~no stanovawe (jedna parcela uz ul. Albanske spomeni- toar {irine 3m, zelena povr{ina sa drvoredom {irine ce) i delatnosti (dve parcele ka Ruzveltovoj ulici). 4,5m, zona za tramvajske {ine od 3m i kolovoz {irine Cela povr{ina bloka nalazi se u denivelaciji od oko 4,5m. 6m duìnom segmenta Cviji}eve ulice od Ruzveltove do – Opsluìvawe korisnika predmetne lokacije JGS-em Nikodima Mila{a (Radmile Rajkovi}). ostaje kao u postoje}em stawu. Podela na zone na~iwena je prema karakteru obodnih – Postaviti odgovaraju}u saobra}ajnu signalizaciju. ulica i izgradwe u okolnom urbanom tkivu, kao i prema ka- – Podi}i kvalitet pe{a~kih kretawa i primeniti pro- rakteru i morfologiji samog predmetnog bloka. pise koji se odnose na nesmetano kretawe dece, starih, Zona A obuhvata parcele izme|u ulica Ruzveltove, Cvi- hendikepiranih i invalidnih lica („Slu`beni glasnik ji}eve i Nikodima Mila{a (R. Rajkovi}). Ovu zonu tangi- RS”, broj 18/97). raju jaki saobra}ajni pravci, te je neophodno prizemnu i – Po{to nije dozvoqeno parkirawe na trotoaru, izve- prvu etaù planirati za poslovne sadràje. Na preostalim sti ivi~wake ve}e visine, dok na mestima pe{a~kih prela- vi{im etaàma planirano je stanovawe ili poslovawe. za izvesti rampe sa upu{tenim ivi~wacima. Zbog svog karakteristi~nog poloàja u bloku (tangiraju je – U okviru trotoara, u nivou kolovoza, u ni{i odgova- tri saobra}ajnice), kao i povr{ine (zauzima oko 2/3 povr- raju}e dimenzije obezbediti prostor za sme{taj sudova za {ine bloka), zona A predstavqa potencijal za izgradwu prikupqawe otpada. atraktivnih komercijalnih i poslovnih sadràja ka koji- – Javno osvetqewe ulica obezbediti u skladu sa Uslo- ma }e gravitirati i blokovi u okruèwu orijentisani ka vima za elektroenergetsku mreù. Ruzveltovoj kao budu}oj poslovno-trgova~koj ulici. – Po vaè}im normativima iz Generalnog plana Beo- Zona B obuhvata parcelu u Ruzveltovoj ulici. S obzirom grada do 2021. godine („Slu`beni list grada Beograda”, da je tangira jak saobra}ajni pravac, neophodno je prize- broj 27/03) i uslovima Sekretarijata za saobra}aj áâ-02 mqe i prvu etaù planirati za poslovne sadràje. broj 346.4-1/03 od 6. marta 2003. godine. za novu stambenu Zona V obuhvata parcelu na uglu Ruzveltove i ulice Al- izgradwu potrebno je obezbediti 1. 1 parking mesto po sta- banske spomenice. Nalazi se na mestu na kome se regulaci- nu, a za delatnosti po jedno parking mesto za sme{tawe voja Ruzveltove ulice suàva, pa je neophodno formirati zila u garaì na 66m² BRGP. prostornu dominantu na ugaonoj poziciji i posti}i ve}u – Potreban broj PM ostvariti na pripadaju}oj parceli atraktivnost u smislu forme i sadràja, {to sa sobom ne- (u podzemnoj garaì ili na otvorenim parking povr{inama). minovno nosi ve}i intenzitet aktivnosti. Zona G obuhvata parcelu u ulici Albanske spomenice, a Tabela 5: Potreban i ostvaren broj parking mesta karakteri{u je mawi kapaciteti izgradwe u odnosu na zo- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ne uz Ruzveltovu ulicu zbog maweg intenziteta aktivnosti Zona Br. Br. Za Za Ste~ena Potreban Ostvaren u ulici Albanske spomenice. Planirani su sadràji sta- stanova lokala stan. delat. obaveza broj PM broj PM novawa i poslovawa. Prizemqe objekta mora biti poslov- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– nog sadràja. U smislu arhitektonskog oblikovawa, karak- A 100 179 110 179 125 414 414 teristika ove zone je ujedna~enost. B 9 11 10 11 - 21 21 Zona G’ obuhvata parcelu u ulici Nikodima Mila{a (R. V 19 23 21 23 - 44 44 Rajkovi}) i parcelu na uglu ulica Nikodima Mila{a (R. G 14 4 15 4 - 19 19 Rajkovi}) i Albanske spomenice. Karakteri{u je mawi ka- G’ 16 5 18 5 - 23 23 ukupno 158 222 174 222 125 521 521 paciteti izgradwe u odnosu na zonu G koji proizilaze iz –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– relativno malih povr{ina parcela (oko 250 ²). U slu~aju m – U ulici Albanske spomenice postaviti javni par- objediwavawa parcela u zoni G’ wene karakteristike po- king prostor (10 PM), koji ne ulazi u bilans potrebnog i staju iste kao za zonu G. ostvarenog broja PM. 2.3. Urbanisti~ki uslovi za javne povr{ine 2.3.2 Komunalna infrastruktura i javne objekte 2.3.2.1. Vodovodna mreà 2.3.1. Javne saobra}ajne povr{ine Kompleks pripada prvoj i delom drugoj visinskoj zoni – U saobra}ajnom smislu predmetni blok je definisan uz Ruzveltovu ulicu. ulicama Ruzveltovom, Cviji}evom, Albanske spomenice i U ulici Nikodima Mila{a (Radmile Rajkovi}) posto- Nikodima Mila{a (R. Rajkovi}). ji primarni cevovod prve visinske zone ∅700mm. Od di- – U planiranom stawu uli~ne mreè, prema General- stributivne mreè zastupqeni su vodovodi od ∅4/4 do nom planu Beograda do 2021. godine („Slu`beni list gra- ∅150mm. da Beograda” broj 27/03), Ruzveltova i Cviji}eva su ulice Svu postoje}u mreù pre~nika maweg od ∅150mm zame- prvog reda, dok su ulice Albanske spomenice i Nikodima niti vodovodom minimalnog pre~nika ∅150mm tako da Mila{a (R. Rajkovi}) pristupne. kompleks pripadne prvoj visinskoj zoni. U ulici Nikodi- – Zadràva se planirana regulacija ulica Cviji}eve i ma Mila{a ukinuti postoje}i vodovod ∅4/4” i postaviti Nikodima Mila{a (Radmile Rajkovi}) definisana Regu- novi ∅150mm. U ulici Albanske spomenice ukinuti vodo- lacionim planom dela MZ „Oslobodioci Beograda” izme- vod ∅80mm i postaviti novi ∅150mm. U Cviji}evoj ulici |u ulica Ruzveltove, Cviji}eve, Zdravka êlara i Prerado- ukinuti vodovod ∅100mm i postaviti novi ∅150mm. vi}eve („Slu`beni list grada Beograda”, broj 11/96). Pri izradi hidrauli~kog prora~una ra~unati sa slede- – Zadràva se planirana spoqna regulacija ulice Al- }im kotama pijezometra: banske spomenice definisana Regulacionim planom – min. 135 mnm, „Oslobodioci Beograda” izme|u ulica Ruzveltove, Cviji}eve, – maks. 145 mnm. Broj 3 – 50 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 17. februar 2005.

Trase novih cevovoda voditi javnim povr{inama, tro- – obezbediti zvu~nu izolaciju tavanice prostorije za toarima i uskladiti je sa ostalom infrastrukturom. sme{taj transformatora i blokirati izvor zvuka du` zi- Planirane objekte prikqu~iti na planiranu mreù dova prostorije; preko vodomera, a prema tehni~kim propisima „Beograd- – predvideti toplotnu izolaciju prostorija TS; skog vodovoda”. – prilikom dobijawa odobrewa za izgradwu novog objek- Na uli~noj mreì predvideti dovoqan broj nadzemnih ta dostaviti pozitivno mi{qewe JP „Elektrodistribucije protivpoàrnih hidranata. – Beograd” o mogu}nosti prikqu~ewa novih objekata na po- Za objekte sa vi{e spratova potrebno je obezbediti ure- stoje}u ili planiranu elektroenergetsku mreù. |aje za pove}awe pritiska. Kolski pristup planirati izgradwom pristupnog puta najmawe {irine 3m do najbliè saobra}ajnice . 2.3.2.2. Kanalizaciona mreà Prikqu~ne vodove 10 kâ, za planirane TS 10/0,4 kâ, Kanalizacija pripada centralnom sistemu beogradske izvesti na postoje}u vod 10 kâ , veza izme|u TS 110/10 kâ kanalizacije, i to delu koji se kanali{e po op{tem siste- „Pionir” i TS 10/0,4 kâ „Albanske spomenice 19”. Po- mu odvo|ewa ki{nih i upotrebqenih voda. stoje}e vodove 35, 10 i 1 kâ a koji su u koliziji sa planiranim objektima, izmestiti na novu lokaciju. Planirane Recipijent ovih voda je kolektor 70/125cm u Cviji}evoj ulici. vodove 10 i 1 kâ izvesti u koridoru postoje}ih i plani- Postoje}a kanalizacija zadovoqava nove potrebe, osim ranih saobra}ajnih i slobodnih povr{ina. Planirane kanalizacije u ulici Nikodima Mila{a (Radmile Rajko- vodove postaviti podzemno, a u rovu potrebnih dimenzija, vi}), gde je planirana rekonstrukcija postoje}eg kanala sa u zavisnosti od broja vodova u rovu. Na mestima gde se ∅300 na ∅400 , odnosno ukidawe postoje}eg ∅300 o~ekiju ve}a mehani~ka naprezawa vodove postaviti u ka- mm mm mm blovsku kanalizaciju. i postavqawe novog ∅400mm. Rekonstrukciju kanalizacije vr{iti po principu zame- Osvetqewem internih saobra}ajnica i parking prosto- ne postoje}e kanalizacije ve}im pre~nikom, po{tuju}i nira posti}i sredwi nivo kuminancije od oko 0,6 cd/m² . Vo- veletu podu`nog profila postoje}eg kanala. dove javnog osvetqewa postaviti podzemno, a u rovu potrebnih dimenzija. Na mestima gde se o~ekuju ve}a mehani~ka Prikqu~ewe objekata na uli~nu kanalizaciju raditi naprezawa tla vodove postaviti u kablovsku kanalizaciju. prema tehni~kim propisima „Beogradske kanalizacije”. Vode iz garaà pre upu{tawa u gradsku kanalizaciju, 2.3.2.4. TT mreà i objekti osloboditi masti i uqa putem odgovaraju}ih polo`nika separatora masti. Ovo podru~je pripada podru~noj ATC „Dunav” i plani- Za vode iz najniìh etaà, koje se ne mogu gravitacio- ranim IS „Albanske spomenice”, 5a kablovsko podru~je. no upustiti u gradsku kanalizaciju predvideti lokalno Postoje}i kapaciteti TT mreè ne zadovoqavaju, pa je po- pumpno postrojewe u okviru objekta. trebno u sklopu predmetnog bloka izgraditi istureni ste- Za funkcionisawe gradskog primarnog sistema vaè pen potrebnog kapaciteta. Planirani istureni stepen slu- ì}e i za druge TT korisnike izvan predmetnog podru~ja. uslovi dati osnovnim Regulacionim planom dela mesne za- Na osnovu urbanisti~kih pokazateqa i urbanisti~kih jednice „Oslobodioci Beograda” izme|u ulica Ruzveltove, normativa do{lo se do potrebnog broja telefonskih pri- Cviji}eve, Zdravka êlara i Preradovi}eve („Slu`beni kqu~aka za dato podru~je. Za re{ewe predmetnog podru~ja list grada Beograda”, broj 11/96). potrebno je realizovati planirani istureni stepen, kao i Granicom plana obuhva}en je deo tunelske deonice ki- rekonstruisati postoje}a kablovska podru~ja. Planirane {nog kolektora {ireg sliva dimenzija 320/320 koji prola- cm TT vodove – TT kanalizaciju izvesti u koridoru postoje}ih zi ispod predmetne teritorije, ne remeti gradwu planiranih i planiranih saobra}ajnih povr{ina. Planirane TT vodo- objekata i bi}e predmet posebnog planskog dokumenta. ve – TT kanalizaciju izvesti podzemno, a u rovu potrebnih 2.3.2.3. Elektroenergetska mreà i postrojewa dimenzija. Na mestima gde se o~ekuju ve}a mehani~ka naprezawa tla TT vodove postaviti u za{titnu cev. Na predmetnom bloku izgra|ena je mreà vodova 1 kâ za U planiranim objektima izgraditi unutra{wi ku}ni potrebe postoje}ih korisnoka elektri~ne energije. Na izvod potrebnog kapaciteta. obodnim saobra}ajnicama izgra|eni su vodovi 35,10 i 1 kâ, Istureni stepen izvesti u sklopu planiranih gra|evin- kao i instalacije javnog osvetqewa. Instalacije su izve- skih objekata. Za planirani istureni stepen predvideti dene podzemno, a u trotoarskom prostoru. povr{inu oko 50 m². Od planiranog isturenog stepena Na osnovu urbanisti~kih pokazateqa kao ispecifi~- obezbediti trase na postoje}u TT kanalizaciju, izgra|enu nog optere}ewa za pojedine korisnike odre|en je potreban na obodnim saobra}ajnicama. broj TS 10/0,4 kâ. Za predmetno podru~je potrebno je izgraditi tri nove TS10/0, kâ , instalisane snage 630 kâA , ka- 2.3.2.5. Toplovodna mreà i postrojewa paciteta 1.000 kâA. Ukupan broj novih TS 10/0,4 kâ koji se Predmetno podru~je pripada toplifikacionom sistemu moè dati odobrewem za izgradwu ne sme biti ve}i od bro- TO „Dunav”. Planirani objekti snabdeva}e se toplotnom ja predvi|enog ovim planom. Planirane TS 10/0,4 kâ izve- energijom iz magistralnog toplovoda á i granom toplovo- sti u sklopu gra|evinskih objekata i postaviti pod slede- da du` Dalmatinske ulice. }im uslovima: Predmetno podru~je }e biti prikqu~eno na magistral- – prostorije za sme{taj TS 10/0,4 kâ, svojim dimenzija- ni toplovod du` ulice Zdravka êlara ∅457.3/5.6 mm sa ma i rasporedom treba da posluè za sme{taj transforma- planiranim toplovodom du` ulice Albanske spomenice tora i odgovaraju}e opreme; ∅267/6.3 mm definisanim Regulacionim planom dela me- – prostorije za TS predviditi u nivou terena ili sa ne- sne zajednice „Oslobodioci Beograda” izme|u ulica Ru- znatnim odstupawem od prethodnog stava; zveltove, Cviji}eve, Zdravka êlara i Preradovi}eve – transformatorska stanica mora imati dva odvojena („Slu`beni list grada Beograda”, broj 11/96). odeqewa, i to: odeqewe za sme{taj transformatora i ode- Temperaturni reìm rada toplifikacionog sistema je qewe za sme{taj razvoda visokog i niskog napona. Svako 150/75 ºS NP25 u primarnom delu i 90/70 ºS u sekundarnom odeqewe mora imati nesmetan direktan pristup spoqa; delu . – betonsko postoqe u odeqewu za sme{taj transforma- Na osnovu urbanisti~kih parametara datih ovim pla- tora mora biti konstruktivno odvojeno od konstrukcije nom izvr{ena je analiza potrebnog toplotnog konzuma za zgrade. Izme|u oslonca transformatora i transformatora planirane povr{ine. U slede}em tabelarnom pregledu dat postaviti elasti~nu podlogu u ciqu presecawa akusti~nih je konzum po planiranim toplotnim podstanicama koje su mostova (prenosa vibracija); sme{tene u odgovaraju}u urbanisti~ku celinu: 17. februar 2005. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 3 – 51

Tabela 6: Konzum po planiranim toplotnim podstanicama {inama ~ija je {irina 3-4,5m koje celom duìnom uz neophod- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ne prekide za pristup vozila ili pe{aka odvajaju trotoar na- Urbanisti~ka Toplotna Toplotni mewen pe{acima od tramvajskih {ina i kolovoznog dela ulice. Izabrati sadnice visine od 2-3 , prilago|ene uslovima celina podstanica konzum (kW) m –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– velike zaga|enosti vazduha, uticajima poja~ane insolacije i G i G’ PS1 270 vetra kao i pove}anoj koncentraciji soli u supstratu tokom –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– B i V PS2 380 zimskog perioda. Preporu~uju se Acer platanoides ‘Globosum’, –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Tilia tomentosa, Tilia europaea ‘Pallida’, Crataegus sp. i sl. A PS3 635 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 2.3.4. Javni objekti A PS4 635 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Za predmetni blok potrebno je obezbediti sadràje de- A PS5 635 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ~je za{tite i osnovne {kole za ukupno 11 dece pred{kol- ukupno 2555 kW skog uzrasta i 47 {kolskog uzrasta. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Podru~je je na zadovoqavaju}i na~in pokriveno obekti- Toplotne predajne stanice (PS1÷PS5) su postavqene u ma de~jih ustanova, osnovnih {kola i objektima zdravstve- garaàma ili prizemqima predmetnih objekata. Prikqu~ene ne za{tite, koji se nalaze u bliskom okruèwu, te ne po- su na toplifikacioni sistem preko izmewiva~a toplote. stoje potrebe za pro{irewem wihovog kapaciteta. Toplotne podstanice su sme{tene u zasebnu prostoriju Osnovne {kole u neposrednom okruèwu ka kojima gra- sa spoqnim ulazom i pristupnom saobra}ajnicom, mini- vitira podru~je obuhva}eno predmetnim planom nalaze se u malnih dimenzija 5h3.5h2.6 mm. Prostorija predajne stani- Knez Danilovoj 35 i Preradovi}evoj 2. ce mora imati prikqu~ak na gravitacionu kanalizaciju, De~je ustanove u neposrednom okruèwu ka kojima gra- vodovod i elektroenergiju. Prostorije moraju biti osve- vitira podru~je obuhva}eno predmetnim planom nalaze se u tqene i ventilirane. Preradovi}evoj 2a, Kopernikovoj 16, Dalmatinskoj 45 i Ta~an broj i dispozicija planiranih toplotnih podsta- Vladetinoj 29. nica moè se mewati izradom daqe tehni~ke dokumentacije. Objekat zdravstvene za{tite u neposrednom okruèwu ka kome gravitira podru~je obuhva}eno predmetnim planom 2.3.3. Uslovi za regulaciju zelenih povr{ina nalazi se u Knez Danilovoj 16. Na osnovu uslova JKP „Zelenilo – Beograd” broj 1376/1 U zoni A na kat. parceli 1655 planira se izgradwa de- od 14. marta 2003. godine, te analizom postoje}eg stawa ze- ~jeg igrali{ta. Nakon po~etka izgradwe objekta na kat. lenih povr{ina na terenu, kao i proverom zastupqenosti parceli 1655 potrebno je izraditi projekat za krovno oze- zelenila u okviru bloka kori{}ewem aero-foto snimka, lewavawe i de~je igrali{te na platou na etaì P+2. moè se zakqu~iti da se pribli`no 5-10% povr{ine bloka nalazi pod vegetacijom koja je prete`no lo{eg kvaliteta. 2.4. Ure|ivawe javnog gra|evinskog zemqi{ta Drvored koji se planira du` Ruzveltove ulice sa jugoi- Finansirawe planiranih radova na ure|ivawu javnog sto~ne strane bloka, prilagoditi poloàju postoje}ih podgra|evinskog zemqi{ta vr{i se iz buyetskih sredstava zemnih instalacija. Drvoredi se sade na zatravqenim povr- Skup{tine grada Beograda.

Tabela 7: Predmer radova na ure|ivawu javnog gra|evinskog zemqi{ta Broj 3 – 52 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 17. februar 2005.

2.5. Za{tita kulturno-istorijskog nasle|a – centralizovano zagrevawe svih objekata, {to }e vi{e- Predmetno podru~je je van interesa sa aspekta za{tite struko smawiti stepen zaga|enosti vazduha; kulturno-istorijskog nasle|a, u skladu sa Uslovima Zavoda – primenu tehni~kih mera za za{titu od preterane in- za za{titu spomenika kulture grada Beograda, broj 022451 solacije, ali pri tome omogu}iti pasivno kori{}ewe so- od 14. januara 2003. godine. larne energije; – primeniti arhitektonsko-gra|evinske mere za za{ti- 2.6. Mere za{tite od poàra, elementarnih i drugih tu od buke; ve}ih nepogoda i prostorno-planski uslovi od interesa – ukloniti nehigijenske objekte u unutra{wosti bloka. za odbranu 2.8. Inèwersko-geolo{ki uslovi U ciqu za{tite qudi, materijalnih i drugih dobara od Na osnovu sagledanih inèwersko-geolo{kih karakte- ratnih razarawa, elementarnih i drugih nepogoda i opa- ristika geolo{ke sredine, planiranih sadràja, ~itavo snosti u miru i ratu, ukupna realizacija kompleksa mora ispitivano podru~je je podeqeno je na 2 rejona: A i B. biti realizovana uz primenu odgovaraju}ih preventivnih prostornih i gra|evinskih mera za{tite. Rejon A Obuhvata zaravweni, blago nagnut teren (1-2º) na central- Urbanisti~ke mere za za{titu od elementarnih nepogoda nom delu istraìvanog prostora. Geolo{ku osnovu terena iz- Radi za{tite od potresa planirani objekti moraju bi- gra|uju panonski glinovito-laporoviti sedimenti prekrive- ti realizovani i kategorisani prema Pravilniku o tehni lesoidom – „padinskim” lesom i lokalno nasipom. Ukup- ni~kim normativima za izgradwu objekata visokogradwe u na debqina nasipa iznosi 1-40 m, a prose~na debqina lesa seizmi~kim podru~jima („Slu`beni list SFRJ”, br. 31/81, oko 3-3,5 m. Lokalno je registrovana pojava podzemne vode, 49/82, 29/83, 21/88, 52/90). uglavnom u zoni kontakta vodopropusnih kvartarnih i prakti~no vodonepropusnih tercijarnih sedimenata i u sloju pa- Urbanisti~ke mere za za{titu od poàra dinskog lesa na dubini od 3,5 do 4 m od povr{ine terena. U Radi za{tite od poàra objekti moraju biti realizova- prirodnim uslovima teren je stabilan. Mikrorejon je pogo- ni prema odgovaraju}im tehni~kim protivpoàrnim pro- dan za urbanizaciju, uz po{tovawe osnovnih preporuka. pisima, standardima i normativima: – objekti moraju biti realizovani u skladu sa Zakonom Rejon (mikrorejon) B o za{titi od poàra („Slu`beni glasnik SRS”, broj 37/88 Obuhvata deo terena uz Cviji}evu ulicu ({ira zona Bul- i „Slu`beni glasnik RS”, broj 48/94); bulderskog potoka). Teren je zaravwen, subhorizontalan do – objekti moraju imati odgovaraju}u hidrantsku mreù, blago nagnut. Geolo{ku osnovu terena izgra|uju panonski koja se po protoku i pritisku vode u mreì planira i pro- laporoviti i glinovito-laporoviti sedimenti. Prekrive- jektuje prema Pravilniku o tehni~kim normativima za ni su poto~nim nanosom, odnosno proluvijalnim naslaga- spoqnu i unutra{wu hidrantsku mreù za ga{ewe poàra ma Bulbulderskog potoka, koje su predstavqene sredwezr- („Slu`beni list SFRJ”, broj 30/91); nim {qunkom u podini i glinom pra{inastom, lokalno – objektima mora biti obezbe|en pristupni put za va- muqevitom i mekanom u povlati. trogasna vozila, shodno Pravilniku o tehni~kim normati- U periodu istraìvawa (januar 2003) registrovana je vima za pristupne puteve... („Slu`beni list SRJ”, broj pojava podzemne vode na dubini 3,5–4m. U prirodnim uslo- 8/95), po kome najudaqenija ta~ka kolovoza nije daqa od vima teren je stabilan. Mikrorejon B se moè koristiti 25m od gabarita objekta. za urbanizaciju. – objekti moraju biti realizovani i u skladu sa Pravil- Iskopi u proluvijalnim sedimentima drè se privre- nikom o tehni~kim normativima za elektri~ne instalaci- meno vertikalno do 1,5 m. Dubqe iskope treba {tititi od je niskog napona („Slu`beni list SFRJ”, br. 53/88, 54/88 zaru{avawa i priliva podzemnih voda. i „Slu`beni list SRJ”, broj 28/95), Pravilnikom o teh- – Prostor Plana detaqne regulacije na kome se plani- ni~kim normativima za za{titu objekata od atmosferskog ra izgradwa objekata P+6 (zona A) sa tri ukopane etaè, pra`wewa („Slu`beni list SRJ”, broj 11/96). zahteva u daqoj fazi projektovawa detaqna geolo{ka is- Planirane podzemne garaè (broj ulaza i izlaza zavisi od traìvawa, koja }e ta~no definisati kotu fundirawa uko- povr{ine garaè) realizovati u skladu sa Odlukom o uslovi- panih etaà. Prisustvo visokog nivoa podzemne vode (3,5- ma i tehni~kim normativima za projektovawe stambenih zgra- 4m od povr{ine terena) uslovqava za{titu ukopanih delo- da i stanova („Slu`beni list grada Beograda”, broj 32/4/83). va odgovaraju}om hidroizolacijom. Da bi se spre~ile do- U skladu sa ~lanom 12. Zakona o za{titi od poàra punske deformacije u tlu i susednim objktima u ulici Ni- („Slu`beni glasnik SRS”, broj 37/88 i „Slu`beni glas- kodima Mila{a (Radmile Rajkovi}), pri izvo|ewu gra|e- nik RS”, broj 48/94) postoji obaveza pribavqawa saglasno- vinskog iskopa za novoprojektovane objekate potrebno je sti na tehni~ku dokumentaciju objekata od MUP-a Srbije – primeniti posebna re{ewa za{tite susednih objekata. Da SUP-a Uprave protivpoàrne policije u Beogradu. bi se spre~ile deformacije u trotoaru sa insatalacijama Za predmetni plan pribavqeno je Obave{tewe br. 217- du` ulica Ruzveltove, Cviji}eve i Nikodima Mila{a 19/03 od Uprave protivpoàrne policije u Beogradu. U fa- (Radmile Rajkovi}) potrebno je predvideti takvo re{ewe zi sprovo|ewa plana potrebno je pribaviti detaqne uslo- da se spre~e bilo kakva pomerawa u terenu. ve od Uprave protivpoàrne policije u Beogradu. – Prostor na kome se planira izgradwa objekata P+4 do P+6 (zona B, V, G i G’) sa dve ili tri ukopane etaè zah- Urbanisti~ke mere za civilnu za{titu teva da se za sve objekte predvidi za{tita od naknadno U vezi sa civilnom za{titom predvi|ena je izgradwa koncentrisanog dotoka vode u podtlo. Na~in i dubinu skloni{ta, u skladu sa posebnim elaboratom Prilog mera fundirawa definisati detaqnim istraìvawima za sva- za{tite od elementarnih i drugih ve}ih nepogoda i pro- ki novoplanirani objekat. Iskope ve}e od 2 m treba pod- storno-planski uslovi od interesa za odbranu zemqe, koji gra|ivati. Mogu}a su lokalna obru{avawa strmih neza- je sastavni deo predmetnog plana. {ti}enih iskopa. U raspadnutoj ispucaloj zoni tercijarnih sedimenata neujedna~eni su uslovi iskopa i na~ina za- 2.7. Mere za{tite ìvotne sredine {tite podzemnih objekata. Pri iskopu podzemnih objekata Jedan od osnovnih ciqeva izrade ovog plana detaqne u raspadnutoj ispucaloj zoni glinovito-laporovitih sedime- regulacije je unapre|ewe ìvotne sredine, koja je u pred- nata mogu se o~ekivati ve}a obru{avawa i pojava vode u tlu. metnom bloku veoma ugroèna. – Za pro{irewe regulacije Ruzveltove ulice moè se Za poboq{awe stawa ìvotne sredine treba predvide- koristiti lesni materijal jer se dobro sabija te se moè ti slede}e: ugra|ivati u nasipe. 17. februar 2005. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 3 – 53

– Pri izvo|ewu komunalne infrastrukture svi spojevi mo- u vezi sa nesmetanim kretawem dece, starih, hendikepiranih raju biti fleksibilni, a zatvarawe rovova izvoditi lesom u i invalidnih lica („Slu`beni glasnik RS”, broj 18/97). slojevima uz propisno sabijawe. Iskopi u proluvijalnim sedi- – Sve prikqu~ke objekata na komunalnu infrastruktu- mentima drè se privremeno vertikalno do 1,5 m. Dubqe isko- ru izvesti prema uslovima ovog plana i nadle`nih komu- pe treba {tititi od zaru{avawa i priliva podzemnih voda. nalnih preduze}a. U daqoj fazi projektovawa izraditi detaqna istraì- vawa za svaki novoplaniran objekat, a sve u skladu sa Zako- 3.3.2. Urbanisti~ki parametri nom o geolo{kim istraìvawima („Slu`beni glasnik – Visina objekata ne sme pre}i onu koja je planom de- RS”, broj 44/95) kao i Zakonom o planirawu i izgradwi finisana za tu parcelu. Maksimalna spratnost postoje}ih („Slu`beni glasnik RS”, broj 47/03). i planiranih objekata data je u Regulaciono-nivelacionom planu, R=1:500. 3. PRAVILA GRA\EWA – Maksimalna spratnost novih objekata u nizu iznosi 3.1. Vrsta i namena objekata P+6 u zoni A, B i V, P+5 u zoni G i P+4 u zoni G’. – Zavr{nu nadzemnu etaù izvesti u formi sprata sa – Zemqi{te obuhva}eno planom nameweno je delatnosti- blagim ili ravnim krovom ili u formi povu~ene etaè. ma (poslovnim i komercijalnim sadràjima) sa stanovawem. Iznad ove etaè nije dozvoqeno formirawe dodatnog ko- – Prizemqe svakog objekta u svim zonama mora da bude risnog prostora. nestambeno; prvi sprat u zonama A, B i V tako|e mora da bude nestamben. – Fasadna ravan povu~enog sprata mora biti minimal- – Poslovni i komercijalni sadràji ne smeju da ugro- no 2 m udaqena u odnosu na ravan fasade objekta. Spratna àvaju stanovawe, posebno u pogledu za{tite ìvotne sre- visina ove etaè moè biti ista kao i na niìm etaàma, dine, nivoa buke i aerozaga|ewa. a u skladu sa namenom prostora. – Na parcelama gde je planirana zamena postoje}ih – Kota prizemqa novih objekta odre|uje se u zavisnosti objekata novim, dok se ne steknu uslovi za zamenu, mogu}a od poloàja zgrade na parceli i to maksimum 50 cm iznad je rekonstrukcija objekata u postoje}em gabaritu. najvi{e kote okolnog terena ili najvi{e kote trotoara – Pre izgradwe novih objekata obavezno je uklawawe ispred objekta. Izuzetno, prizemqe objekta na kat. parceli postoje}ih dvori{nih objekata. 1655 ka ulici Nikodima Mila{a (Radmile Rajkovi}) moè biti izdignuto maksimum 1m. Kota prizemqa ne moè bi- 3.2. Uslovi za obrazovawe gra|evinske parcele ti nià od kote okolnog terena ili trotoara. – Parcela je definisana regulacionom linijom prema – Za objekat na kat. parceli 1655, u zoni A, kota prize- javnim povr{inama i razdelnim granicama parcela prema mqa se vezuje za Ruzveltovu ulicu, a prizemqe orijentisano susednim parcelama. ka ulici Nikodima Mila{a (R. Rajkovi}) je nivo -1 (zbog – Gra|evinske parcele se formiraju na osnovu postoje}ih denivelacije terena). katastarskih parcela, u skladu sa planom datim pravilima. – Kota venca novih objekata ra~una se od najniè kote – Mogu}e je spajawe vi{e postoje}ih parcela radi for- trotoara neposredno ispred objekta. Za objekat na kat. par- mirawa jedne parcele, uz uslov da se vr{i u okviru grani- celi 1655 kota venca ra~unata u odnosu na Ruzveltovu ulica celih parcela. U tom slu~aju ukupni planirani kapaci- cu, vaì i za deo objekta ka Cviji}evoj ulici do ulice Ni- teti izgradwe odgovaraju zbiru pojedina~nih kapaciteta. kodima Mila{a (R. Rajkovi}). Izuzetno, u slu~aju spajawa kat. parcela 1664/1 i 1664/2, – Kota venca najvi{e etaè stambeno-poslovnih objekata u planirani kapaciteti izgradwe odgovaraju zoni G. zoni A ne sme pre}i 24 m, u zoni B i V ne sme pre}i 22 m, u zo- – Nije mogu}a deoba katastarskih parcela. ni G 19m i u zoni G’ 16m, ra~unato od najniè kote trotoara – Svaka gra|evinska parcela mora imati obezbe|en pri- ispred objekta. Voditi ra~una o uskla|ivawu venca sa sused- stup na javnu povr{inu – ulicu kao i prikqu~ak na tehni~- nim objektima koji su izvedeni u skladu sa pravilima zona. ku infrastrukturu. – Maksimalni dovoqeni indeks zauzetosti za parcelu u zoni A je 100% za etaè od P do P+1 u odnosu na Ruzvelto- 3.3 Uslovi za izgradwu objekata vu ulicu, odnosno 50% za etaè od P+2 do P+6 u odnosu na Ovim planom dati su pokazateqi i pravila za izgradwu Ruzveltovu ulicu, u zoni B, G i G’ je 60%, a u zoni V je 70%. i rekonstrukciju bloka izgradwom novih objekata i zame- – Maksimalni dozvoqeni indeks izgra|enosti u zoni A nom postoje}ih objekata novim. i V iznosi 4,5, u zoni B iznosi 4, u zoni G iznosi 3,5, a u U grafi~kom prilogu Regulaciono-nivelaciono re{e- zoni G’ iznosi 3. we sa urbanisti~kim re{ewem saobra}ajnih povr{ina i – Bruto razvijena gra|evinska povr{ina (BRGP) parce- analiti~ko-geodetskim elementima za obeleàvawe, le (bloka) je zbir povr{ina i redukovanih povr{ina svih R=1:500, definisana je horizontalna i vertikalna regula- korisnih etaà svih zgrada parcele (bloka). U prora~unu cija za izgradwu objekata. potkrovqe se ra~una kao 60% povr{ine, dok se ostale nad- 3.3.1 Op{ti uslovi zemne etaè ne redukuju. Podzemne korisne etaè se redu- – Nije dozvoqena izgradwa ili bilo kakva promena u kuju kao i potkrovqe. Podzemne garaè i podzemne podsta- prostoru koja bi mogla da naru{i ili ugrozi objekat ili nice grejawa, kotlarnice, stanarske ostave, trafo-stanice funkciju na susednoj parceli. itd. , ne ra~unaju se u povr{ine korisnih etaà. Bruto raz- – Pravila za izgradwu data u planu odgovaraju obliku i vijena povr{ina etaè je povr{ina unutar spoqne kontu- veli~ini parcela. re zidova, odnosno zbir povr{ina svih prostorija i povr- – Izgradwa novih objekata uslovqena je obezbe|ivawem {ina pod konstruktivnim delovima zgrade (zidovi, stubo- odgovaraju}eg broja parking mesta za nove stambene ili po- vi, stepeni{ta i sl.). Odnos neto i bruto povr{ine ra~u- slovne jedinice. na se kao 1:1,25 a detaqnijom razradom ovaj odnos moè se – Ne planira se gradwa pomo}nih objekata na parceli, i druga~ije definisati, u zavisnosti od prirode objekta. uz obavezu uklawawa postoje}ih. Za objekat na kat. parceli 1655 etaà prizemqa iz ulice – Mogu}a je etapna realizacija pojedina~nih objekata Nikodima Mila{a (Radmile Rajkovi}) ulazi u obra~un pod uslovom da svaka etapa predstavqa konstruktivnu i BRGP kao korisna etaà, bez redukcije povr{ine . funkcionalnu celinu. – Izuzetno, u slu~aju objediwavawa izgradwe na kat. – Sudove za prikupqawe otpada za potrebe novih objeka- parcelama 1664/1 i 1664/2 (Albanske spomenice 34 i Niko- ta postaviti unutar istih, tako da budu lako dostupni kodima Mila{a (R. Rajkovi} 6) u zoni G’, dozvoqeno je da ka- risnicima i komunalnim vozilima. paciteti novonastale parcele odgovaraju onima za zonu G. – Prilaze i ulaze u objekat re{avati u skladu sa uslovima – U okviru volumena postoje}ih objekata mogu}a je re- Pravilnika o uslovima za planirawe i projektovawe objekata konstrukcija, sanacija i adaptacija do zamene objekata Broj 3 – 54 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 17. februar 2005. novim, u ciqu poboq{awa uslova i standarda stanovawa, to po principu jedan stan – 1. 1 parking mesto, a za delat- pod uslovom da su intervencije u skladu sa ostalim uslovi- nosti na 66m² bruto povr{ine jedno parking mesto. ma definisanim planom. – Na kat. parceli 1655, dozvoqeno je natkrivawe platoa – Uslov za ostvarivawe maksimalnih planom datih ka- ka ulici Nikodima Mila{a (Radmile Rajkovi}), na etaì paciteta je obezbe|ivawe potrebnog broja parking mesta i P+2, lakim nadstre{nicama do 50% povr{ine platoa.

Tabela 8: Maksimalni urbanisti~ki parametri definisani za zone

3.3.3. Poloàj objekta u odnosu na regulaciju, – Izuzetak prethodnog pravila je nadzemna gra|evinska granice gra|evinske parcele i susedne objekte linija objekta na kat. parceli 1655, za etaè od druge do – Poloàj gra|evinske linije u odnosu na regulacionu, kao {este, koja se ne moè prelaziti bilo kakvim ispadom. i postavqawe objekata dato je u Regulaciono-nivelacionom re- – Za deo objekta definisanog analiti~kom ta~kom T4 {ewu sa urbanisti~kim re{ewem saobra}ajnih povr{ina i (na uglu ulica Cviji}eve i Ruzveltove) dozvoqava se ispad analiti~ko-geodetskim elementima za obeleàvawe, R=1:500. preko regulacione linije za maks. 1,2m. – Novi objekti se postavqaju u neprekinutom nizu na – Gra|evinska linija podzemnih etaà moè da se poklapa planiranoj gra|evinskoj liniji, uz po{tovawe pravila za sa granicom gra|evinske parcele. Ne dozvoqava se prelaèwe izgradwu prema bo~nom susedu i obezbe|ivawe minimuma izvan gra|evinske linije u javnu povr{inu ili povr{inu su- slobodne povr{ine na parceli. sedne parcele bilo kojim delom zgrade ispod povr{ine tla. – Svi novi objekti moraju biti dvostrano uzidani, osim – Dvori{na (nadzemna) gra|evinska linija do koje je mogu- jedinstveno re{enog objekta u zoni A, koji je ugaoni, tj. na- }e izvr{iti izgradwu novog objekta u zonama B, V, G i G’ nalazi se izme|u tri saobra|ajnice i uzidan je samo sa jedne lazi se na minimalno 5m od zadwe granice parcele, u svemu strane prema susedima. kao {to je ucrtano na prilogu Regulaciono-nivelaciono re- – Nadzemna gra|evinska linija objekata poklapa se sa {ewe sa urbanisti~kim re{ewem saobra}ajnih povr{ina i regulacionom linijom. analiti~ko-geodetskim elementima za obeleàvawe, R=1:500. – Izuzetak prethodnog pravila je nadzemna gra|evinska – Nije dozvoqeno otvarawe fasadnih otvora na kalkan- linija objekta na kat. parceli 1655, za etaè od druge do skom zidu ka bo~nim susednim parcelama, osim u okviru {este, koja se povla~i u odnosu na regulacione linije, kao svetlarnika. {to je prikazano na grafi~kom prilogu Regulaciono-ni- – Dozvoqeno je otvarawe fasadnih otvora stambenih velaciono re{ewe sa urbanisti~kim re{ewem saobra}aj- prostorija na delu dvori{ne fasade objekata orijentisa- nih povr{ina i analiti~ko-geodetskim elementima za ne ka bo~nom susedu ukoliko je rastojawe tog dela fasade obeleàvawe, R=1:500. do granice parcele minimum 4m. Dozvoqeno je otvarawe – Prizemqa svih novih objekata moraju da budu povu~ena fasadnih otvora pomo}nih prostorija u stanu (kuhiwa, 3 u odnosu na regulaciju, uz formirawe kolonade na re- m WC, kupatilo, ostava...) na delu dvori{ne fasade objekata gulacionoj liniji. orijentisane ka bo~nom susedu ukoliko je rastojawe tog de- – Arhitektonski elementi tipa erkera, nadstre{nica, la fasade do granice parcele minimum 2m. balkona, terasa i sl., mogu se pojaviti kao ispadi na karak- – Prilikom izgradwe novih objekata postoje}i svetlar- teristi~nim delovima objekata (ugao, zavr{etak, sredi- nici, na objektima sa kojima se ovi dodiruju, moraju se uva- {wi trakt i sl.), uz uslov: àvati. Odnosno, pri izgradwi objekata u neprekidnom Kod trotoara maweg od 3,5m ne smeju da prelaze gra|e- nizu, na novom objektu se ostavqa svetlarnik iste veli~i- vinsku i regulacionu liniju horizontalnom projekcijom za ne i simetri~an svetlarniku postoje}eg objekta. 0,6 i da po~iwu na minimum 4 iznad kote nivelete jav- m m – Novi prolazi u unutra{wost parcele, ukoliko se ko- ne povr{ine ispred zgrade. Istureni deo ne sme biti ve}i riste kao kolski, treba da su najmawe ~iste {irine 3 i od 40% ukupne povr{ine cele fasade. m visine 4,5 . Kod trotoara ve}eg od 3,5m ne smeju da prelaze gra|e- m vinsku i regulacionu liniju horizontalnom projekcijom za – Granice parcela unutar bloka mogu se ogra|ivati zida- nim, transparentnim ili ìvim zelenim ogradama, uz uslo- 1m i da po~iwu na minimum 4m iznad kote nivelete javne povr{ine ispred zgrade. Istureni deo ne sme biti ve}i od ve da visina ograde ne prelazi 1,4 m, da se izvodi uz sagla- 50% ukupne povr{ine cele fasade. snost suseda, te da se elementi ograde nalaze u osovini gra- Horizontalna projekcija linije ispada moè biti naj- nice gra|evinske parcele ili na zemqi{tu vlasnika ograde. vi{e pod uglom od 45º od najblièg otvora na susednom – Izuzetak od prethodnog pravila je kat. parcela 1655, objektu. Ovi elementi ne smeju prelaziti granicu parcele na kojoj se plato na etaì P+2 (123.20m) mora ograditi ka susedima. transparentnom ~vrstom ogradom minimalne visine 1m ka 17. februar 2005. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 3 – 55 ulici Nikodima Mila{a (Radmile Rajkovi}) i Ruzvelto- dr. Istovremeno, neophodno je primeniti i vertikalno oze- voj, kao i prema susednim parcelama. lewavawe gde god je to mogu}e, kako na zasen~enim mestima, tako i na onim prostorima koji su vi{e osun~ani upotrebom 3.3.4. Uslovi za arhitektonsko oblikovawe objekata za tu svrhu primerenih sadnica – pewa~ica poput zimzelene – U oblikovawu objekata preporu~uje se moderan i ori- Hedera helix, listopadnih Ampelopsis sp. i Parthenocissus tri- ginalan arhitektonski izraz i upotreba savremenih gra|e- cuspidata. Posledwe dve su brzorastu}e vrste i u malom vre- vinskih materijala. menskom periodu pokrivaju ve}e vertikalne povr{ine, dok je – Posebnu pa`wu obratiti na obradu detaqa, kao {to su br{qen kao spororastu}a vrsta primerenija zasewenim me- istaknuti i sagledivi delovi objekta: prostori nameweni za stima. Dobro upijaju pra{inu i nusprodukte izduvnih gasova, pe{a~ka kretawa, atraktivna prizemqa, kolonade, portali stvaraju povoqnije mikroklimatske uslove koji su prijatniji ulaza i prodora, izlozi, parterno ure|ivawe platoa, zatim za boravak stanara, i leti u toku cvetawa, kao i u jesen pred fasadne ravni, uglovi objekata, zavr{ni venci i krovovi. kraj vegetacionog perioda, raznovrsnom bojom cvetova i li- Krov novog objekta moè biti kos ili ravan. Kosina kro- stova estetski upotpuwavaju prostor. va mora svojom dowom ivicom po~eti u ravni fasadnog zida Tako|e, neophodno je predvideti mesta sa klupama za od- doweg sprata, ra~unaju}i prostor potreban da se smesti hori- mor stanara i mawe prostore za de~je igrali{te. zontalni oluk. Nisu dozvoqeni prepusti i izlaèwe van ga- Nakon po~etka izgradwe objekta na kat. parceli 1655, barita zgrade. Ravan krov moè imati zidani deo maksimal- potrebno je izraditi projekat za krovno ozelewavawe i de- nog gabarita koji odgovara gabaritu vertikalnih komunika- ~je igrali{te na platou na etaì P+2. cija unutar objekta (stepeni{nog prostora i liftovskog ok- Daqom razradom projekta na predmetnoj lokaciji, u skla- na), kao i pergole i ostale elemente ure|ivawa krovne ba{te du sa zahtevom JKP „Zelenilo”, pristupiti izradi glavnog bez mogu}nosti zatvarawa i pretvarawa u koristan prostor. projekta za: a) ure|ivawe ozelewavawe slobodnog prostora – Nagib kosih krovnih ravni novih objekata prilagodi- bloka i b) kasetirano zelenilo i vertikalno ozelewavawe. ti vrsti krovnog pokriva~a, uz ograni~ewe da maksimalni dozvoqeni nagib za dvovodne krovove iznosi 40o, a jedno- 3.3.7. Uslovi za nesmetano kretawe invalidnih lica vodne krovove 15º. Obaveza je da se krovne ravni novih U predmetnom bloku omogu}iti neometano i kontinual- objekta postavqaju nagnute ka ulici. no kretawe invalidnih lica u skladu sa vaè}im Pravil- – Ne dozvoqava se oblik mansardnog krova. nikom („Slu`beni glasnik Republike Srbije”, broj 18/97). 3.3.5 Uslovi za izgradwu garaà na pojedina~nim parcelama 4. MERE SPROVO\EWA PLANA – Parkirawe u granicama predmetnog plana re{ava se u Ovaj plan detaqne regulacije predstavqa pravni i plan- funkciji planiranih namena, u garaì na pripadaju}oj parce- ski osnov za izdavawe izvoda iz plana za izgradwu objekata, li po principu jedan stan – 1. 1 parking mesto za stanovawe, saobra}ajnih povr{ina, ure|ewe zelenila, kao i svih prosto- a za delatnosti na 66m² bruto povr{ine jedno parking mesto. ra u okviru plana, a prema pravilima iz ovog plana, u skladu – Minimalan broj vozila u garaì ovog tipa definisa Zakonom o planirawu i izgradwi („Slu`beni glasnik san je da zadovoqi potrebe parkirawa vozila za kapacite- RS”, broj 47/03). te pripadaju}e gra|evinske parcele. Izuzetno, minimalni Propisuje se provera urbanisti~ko-arhitektonskog re- broj vozila u garaì na kat. parceli 1655, osim zadovoqe- {ewa za parcele 1661 i 1655 od strane Komisije za plano- wa potreba parkirawa vozila za kapacitete pripadaju}e ve Skup{tine grada Beograda. gra|evinske parcele, uve}ava se za 125pm za potrebe re{a- Regulacioni plan dela MZ „Oslobodioci Beograda” iz- vawa deficita parking mesta iz blokova koji gravitiraju me|u ulica Ruzveltove, Cviji}eve, Zdravka êlara i Prera- predmetnom planu, a sastavni su deo Regulacionog plana dovi}eve („Slu`beni list grada Beograda”, broj 11/96), dela MZ „Oslobodioci Beograda” izme|u ulica Ruzveltove, prestaje da vaì u granicama ovog Plana detaqne regula- Cviji}eve, Zdravka êlara i Preradovi}eve („Slu`beni cije, sem u slede}im ta~kama: list grada Beograda”, broj 11/96), (blokovi 6, 9 i 11). – datim uslovima za funkcionisawe primarnog grad- – Planirati ih u potpunosti kao ukopane. skog kanalizacionog sistema; – U zavisnosti od potrebe i u skladu sa mogu}nostima – definisanim regulacijama ulica Nikodima Mila{a na terenu, mogu biti vi{eeta`ne. (Radmile Rajkovi}) i Cviji}eve; – Podzemna gra|evinska linija }e se odrediti naknad- – planiranom toplovodu ∅267/6.3 mm du` ulice Alban- no na osnovu geomehani~kog elaborata za izgradwu podzem- ske spomenice. ne garaè i stawa susednih objekata. Sastavni deo Plana detaqne regulacije su i: – Svi ostali uslovi su u skladu sa tehni~kim normati- B. GRAFI^KI PRILOZI vima za ovu vrstu objekata. 1. Namena i na~in kori{}ewa zemqi{ta R=1:500 3.3.6 Uslovi za ozelewavawe parcela 2. Regulaciono-nivelaciono re{ewe Prema regulaciono-nivelacionom re{ewu po kome se sa urbanisti~kim re{ewem saobra}ajnih predvi|a izgradwa podzemnih garaà za svaku parcelu po- povr{ina i analiti~ko-geodetskim sebno, jedino mogu}e re{ewe za regulaciju slobodnih i ze- elementima za obeleàvawe R=1:500 lenih povr{ina pomenutih parcela svodi se na primenu 3. Elementi za sprovo|ewe plana R=1:500 boksova, kontejnera i àrdiwera. 4. Elektroenergetska i TT mreà R=1:500 Kako se podzemne garaè prema planu prostiru du` sva- 5. Vodovod i kanalizacija R=1:500 ke parcele celom wenom povr{inom, ne postoji prirodna 6. Toplovodna mreà i postrojewa R=1:500 veza izme|u biqaka i supstrata, te je zbog toga primena 7. Plan mreè i objekata infrastrukture kontejnerskog ozelewavawa, ve}ih i mawih boksova i àr- (Sinhron-plan) R=1:500 diwera jedino mogu}a. Zbog toga je va`no da izbor sadnog V. DOKUMENTACIJA materijala bude prilago|en uslovima i standardima unutar V1. Tekstualni deo blokovskog ozelewavawa. 1. Odluka o pripremawu Plana detaqne regulacije Ono }e se zasnivati prete`no na primeni nièg rasti- 2. Izve{taj o javnom uvidu wa, {ibqa, puzavica i perena uz sadwu sezonskog cve}a i odr- 3. Izve{taj o izvr{enoj stru~noj kontroli àvawe travwaka. Ukoliko tehni~ki uslovi dopu{taju, mogu- 4. Obrazloèwe Sekretarijata za urbanizam }e je iskoristiti i neke vrste drve}a koje su podesne za sad- 5. Ste~ene obaveze wu u boksovima, kao {to su Malus floribunda, Crataegus cruss- 6. Obrazloèwe osnovnih postavki koncepta galli, Carpinus betulus, Robinia pseudoacacia ‘Umbraculifera’ i Plana detaqne regulacije Broj 3 – 56 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 17. februar 2005.

7. Uslovi i podaci ovla{}enih institucija, zavodu Beograda sa molbom da iste razmotri i Sekretari- organa, organizacija i preduze}a jatu dostavi svoje mi{qewe o opravdanosti i mogu}nosti V2. Grafi~ki deo: izrade novog planskog akta za ovo podru~je. 1. Izvod iz Generalnog plana Beograda Ciqevi izrade plana do 2021. godine R=1:20.000 Izradom i dono{ewem ovog plana i definisawem mo- 2. Aerofoto snimak iz jula 2001. godine R=1:1.000 gu}eg obima izgradwe u saglasnosti sa pripadaju}im ze- 3. Topografski plan R=1:500 mqi{tem, stvorili bi se potrebni uslovi za dodelu ze- 4. Katastar podzemnih instalacija R=1:500 mqi{ta i izgradwu pojedina~nih objekata (a ne obaveznih 5. Kopija plana R=1:500 grupacija) na pripadaju}im parcelama, na kojima treba re- 6. Inèwersko-geolo{ka rejonizacija terena R=1:500 gulisati potrebne parking povr{ine, kao i sve ostale po- 7. Postoje}e stawe R=1:500 trebe u funkciji osnovnih namena prostora. * * * Ciq izrade plana je i definisawe javnog interesa, kao Ovaj plan stupa na snagu osam dana od objavqivawa u i obodne mreè saobra}ajnica i tehni~ke infrastrukture. „Slu`benom listu grada Beograda”. A.2. Obuhvat plana Skup{tina grada Beograda Opis granice plana Broj 350-16/05-Hááá-01, 16 februara 2005. godine Granica plana obuhvata deo teritorije op{tine ûka- Predsednik rice, definisane ulicama: Maki{kom, Trgova~kom, Ace Milorad Perovi}, s. r. Joksimovi}a, Drage Spasi}, potoka „Paripovac”, Spaseno- vi}evom i Novom 1. Povr{ina obuhva}ena planom iznosi oko 4,7 ha. Skup{tina grada Beograda na sednici odrànoj 16. fe- Granica plana ucrtana je u svim grafi~kim prilozima bruara 2005. godine, na osnovu ~lana 54. stav 1. Zakona o predmetnog plana. planirawu i izgradwi („Slu`beni glasnik RS”, broj Popis katastarskih parcela u okviru granice plana 47/2003), i ~lana 31. Statuta grada Beograda („Slu`beni KO ûkarica R=1:1.000 d.l. 10; 11; 14. list grada Beograda”, br. 14/04 i 34/04) donela je Delovi katastarskih parcela: PLAN DETAQNE REGULACIJE 489/1; 3407/1; 3416/9; 502; 759/3; 761/1; 991/1; 3421/3; 965/4; 948/5; 3421/8; 935/5; 935/4; 935/1; 935/2; 3121/4; 3485; ZA DEO @ARKOVA, UZ TRGOVA^KU ULICU 991/2; 3422/1; 1003/1; 1003/2; 1005/3; 1006/1; 1013; 1015/5; – OP[TINA ÛKARICA 1016/6; 1022/6; 1023/5; 1031/5; 1031/2; 1033/2; 1039/2; 1039/1; (nacrt plana) 1039/3; 1038/1; 1038/2; 1033/3; 747/6. A. UVOD Cele katastarske parcele: 1037/1; 1037/2; 3422/36; 1036/1; 1036/2; 1036/3; 1036/4; A.1. Povod i ciq izrade plana 1035/1; 1035/2; 1035/3; 1034/1; 1034/2; 1033/1; 3422/35; 973/1; 973/2; 974/1; 978; 979; 980; 981; 977/2; 985/2; 982; 983; 984; 992; Povod izrade plana 993; 971/2; 971/1; 970/1; 3407/31; 970/2; 975/1; 975/2; 974/2; Odluci za izradu predmetnog plana detaqne regulacije 969; 986/1; 986/2; 976; 3421/6; 977/1; 988; 990/1; 990/2; 990/3; (u daqem tekstu – plana) prethodile su aktivnosti i ini- 989; 987; 985/1; 985/3; 991/3; 935/3; 3421/7; 991/4. cijative: U slu~aju neslagawa brojeva navedenih parcela i brojeva – Direkcija za gra|evinsko zemqi{te i izgradwu Beogra- parcela sa grafi~kog priloga vaè podaci sa grafi~kog da, dopisom br. 6852/96000-âá-1 od 18. februara 2002, obratila priloga „Kopija plana katastarskog radnog originala”. se Sekretarijtu za urbanizam sa inicijativom za izradu novog urbanisti~kog plana za izgradwu objekata centralnih aktiv- A.3. Pravni i planski osnov nosti du` Trgova~ke ulice na teritoriji op{tine ûkarica. Pravni osnov – Odeqewe za komunalne i gra|evinske poslove Skup- Skup{tina grada Beograda na sednici odrànoj 13. de- {tine op{tine ûkarica dopisom br. ááá-02 br. 352-872/02 cembra 2002. godine donela je Odluku o pripremawu regu- od 19. marta 2002. god. dostavilo je Sekretarijatu za lacionog plana dela @arkova uz Trgova~ku ulicu („Slu- urbanizam Zakqu~ak Izvr{nog odbora Skup{tine op{ti- `beni list grada Beograda”, br. 27/02). ne ûkarica âá-03 br. 06/25-2 od 7. marta 2002. kojim se po- Stupawem na snagu Zakona o planirawu i izgradwi kre}e inicijativa za promenu namene prostora u delu izme- („Slu`beni glasnik RS”, broj 47/03), predmetni plan je na- |u ulica Trgova~ke, Ace Joksimovi}a i Drage Spasi}, tako stavqen da se radi kao Plan detaqne regulacije. da se povr{ine namewene sadràju aktivnosti centara pre- U toku izrade plana, a na inicijativu Direkcije za gra- namene u zonu individualnog stanovawa. Zakqu~ak je donet |evinsko zemqi{te i izgradwu Beograda, korigovana je na zahtev grupe gra|ana, starosedelaca @arkova, i legitim- granica obuhvata plana, tj. predmet razrade je prostor uz nih zemqi{no-kwi`nih vlasnika postoje}ih objekata. ulicu Trgova~ku, izme|u Maki{ke, Ace Joksimovi}a, Dra- – Grupa gra|ana naseqa @arkova obratila se 3. jula ge Spasi}, potoka Paripovac, Spasenovi}eve i Nove. 2002. Sekretarijatu za urbanizam sa inicijativom za promenu namene lokacije izme|u ulica Trgova~ke, Ace Joksi- Planski osnov movi}a i Drage Spasi} kako bi se na ovom prostoru omogu- Prema GP-u Beograda 2021. („Slu`beni list grada Beo- }ila izgradwa stambeno-poslovnih objekata. Uz inicijati- grada”, broj 27/03), podru~je obuhva}eno ovim planom ozna- vu priloèno je i mi{qewe Direkcije za gra|evinsko ze- ~eno je kao komercijalna zona i gradski centri. mqi{te i izgradwu Beograda br. 11815/96-âá-2 od 15. marta Urbanisti~ki pokazateqi za parcele i objekte u poseb- 2002, kojim obave{tava gra|ane da postoji veliko intere- nim poslovnim kompleksima van centralne zone su: sovawe potencijalnih investitora za promenu namene u po- – indeks izgra|enosti 0,5 menutoj zoni i veliki broj zahteva za dodelu mawih loka- – stepen zauzetosti parcele 50% cija za izgradwu objekata do 1.000 m², pa je ve} pokrenuta – visina slemena (spratnost) 12m (P+1) 18m (P+3) inicijativa za izradu novog urbanisti~kog plana kojim bi u zonama planiranim se preispitala namena data vaè}im DUP-om. za visoke objekte Navedene inicijative Sekretarijat za urbanizam je do- – na~in parkirawa na sopstvenoj parceli pisima br. 350.1-33/2002 od 28. februara 2002, 250.1-60/2002 – zelenilo min. 20% ozelewene od 18. aprila 2002. i 8. jula 2002. prosledio Urbanisti~kom povr{ine 17. februar 2005. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 3 – 57

B. PRAVILA URE\IVAWA Komercijalne zone su kompatibilne sa mawim proiz- B.1. Namena i na~in kori{}ewa zemqi{ta vodnim pogonima u smislu zanatskih ili servisnih usluga i delatnosti koje su u skladu sa uslovima za{tite ìvotne Zemqi{te u granicama plana nameweno je za: sredine u okruèwu. – javno gra|evinsko zemqi{te – saobra}ajne povr{ine sa infrastrukturom 1. Tabela bilansa povr{ina – zelene povr{ine – ostalo gra|evinsko zemqi{te –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– – komercijalne zone i gradski centri Namena povr{ina (zemqi{ta) kako je prikazano na grafi~kom prilogu „Namena i na- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– saobra}ajne povr{ine ~in kori{}ewa zemqi{ta” u R 1:500. 22.685,7 ² Javno gra|evinsko sa infrastrukturom m Za predmetni prostor planiraju se komercijalni sadr- zemqi{te ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– àji kao: mawi tr`ni centar, komunalni objekat – po{ta, zelena povr{ina 1.640,3 m² zatvorena pijaca, sadràji male privrede, zanatstvo i ugo- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– stiteqstvo, koje je mogu}e kombinovati sa sadràjima kul- Ostalo gra|evinsko komercijalne zone 21.527,5 ² ture (bioskop, prostori za zabavu, ve}e kwiàre sa prate- zemqi{te i gradski centri m }im sadràjima). –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Stanovawe se planira kao kompatibilna namena na eta- Ukupno obuhvat plana 46.853,5 m² àma iznad prizemqa. ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

2. Tabela uporednog prikaza urbanisti~kih pokazateqa

Obrazloèwe za odstupawe od parametara B.4. Urbanisti~ki uslovi za javne povr{ine Generalnog plana Analizom predmetne lokacije i parametara utvr|enih B.4.1. Saobra}aj i saobra}ajne povr{ine Generalnim planom uo~eno je da je potrebno planirati ve- B.4.1.1. Javne saobra}ajne povr{ine }e kapacitete i primeniti odgovaraju}e urbanisti~ke parametre Generalnog plana, a u ciqu racionalnog kori{}e- U okviru podru~ja predmetnog plana analizirane su i wa zemqi{ta i formirawa primerene urbane strukture, u definisane gra|evinske parcele za javne saobra}ajne po- skladu sa okolnim izgra|enim tkivom. vr{ine (ozna~ene S1–S9, prikazane na grafi~kom prilogu „Plan parcelacije javnih povr{ina sa smernicama za B.2. Karakter podru~ja sprovo|ewe” R 1:1.000) i wihova deoba nije dozvoqena. Prostor obuhva}en ovim planom pripada prostornoj celini op{tine ûkarica. S1 Predmetno podru~je deli visokofrekventna saobra}aj- Delovi katastarskih parcela: nica – Trgova~ka ulica, koja predstavqa uvodni pravac 3407/1; 489/1; 3416/9; 973/2; 3485; 974/1; 975/2; 974/2; 978; Ibarske magistrale. 977/1; 977/2; 981; 985/2; 985/3; 982; 984; 991/3; 993; 991/2; S obzirom na zna~aj uvodnog pravca i namenu defini- 3421/4; 935/2. sanu GP, name}e se da planirana struktura i kapaciteti u ovoj zoni budu maksimalno iskori{}eni. Cele katastarske parcele: Planiranom izgradwom, utvr|enom regulacijom, hori- 971/2. zontalnom i vertikalnom, obezbediti prepoznatqiv, domi- nantan, akcenat ulaznog pravca u grad. S2 U okviru prostora plana izdvajaju se dve zone, i to u Delovi katastarskih parcela: bloku 1, i u bloku 2 – zona A, a u bloku 3 zona B. 489/1; 3416/9; 1038/2; 1037/1; 3422/36; 973/2. U okviru bloka 1 i bloka 2, za koje je karakteristi~na S3 zona A, utvr|ene su parcele koje se obavezno razra|uju urba- Delovi katastarskih parcela: nisti~kim projektom i kod kojih je utvr|eno da namena bu- 3485; 3416/9; 3407/1; 971/1; 970/1; 502; 747/6; 759/3; 761/1; de iskqu~ivo komercijalne sadrìne, a vaè ostali para- 3407/31. metri koji su utvr|eni za zonu A. Za zonu B su karakteristi~ne usitwene parcele, pa su S4 zato i parametri niì. Delovi katastarskih parcela: 3407/31; 970/1; 991/1; 967/1; 968/1; 3421/6; 3421/3; 965/4; B.3. Uslovi za{tite kulturno-istorijskog nasle|a 990/1; 990/3; 948/5. Sa aspekta za{tite kulturnih dobara i u skladu sa Za- Cele katastarske parcele: konom o kulturnim dobrima predmetni prostor nije utvr- 970/2; 976/2; 968/2; 990/2. |en za kulturno dobro, ne uìva status prethodne za{tite i ne sadrì pojedine objekte koji uìvaju status za{tite, S5 dopis Zavoda za za{titu spomenika kulture grada Beograda Delovi katastarskih parcela: br. 041810, od 17. avgusta 2004. godine. 991/1; 3421/8; 935/5; 935/3; 935/4; 935/1; 3421/7; 991/4. Broj 3 – 58 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 17. februar 2005.

S6 ulicu planirati sa novom regulacijom (kolovoz po 7 m, Delovi katastarskih parcela: razdelno ostrvo 2 m i obostrani trotoar 3 m) kao i deo 969; 967/1; 970/1. ulice Ace Joksimovi}a (regulacije 22 m) do raskrsnice sa Trgova~kom ulicom. Ulicu Drage Spasi} (kolovoz 6 i S7 m obostrani trotoar po 1,5 m) rekonstruisati sa novim ele- Delovi katastarskih parcela: mentima regulacije. Od planirane ul. Drage Spasi} izgra- 970/1; 971/1. diti saobra}ajnice ka parcelama koje se oslawaju na Trgo- S8 va~ku ulicu, i parcelama koje se oslawaju na slepi krak Delovi katastarskih parcela: ulice Drage Spasi} – nova. Planiran je nastavak Spaseno- 1038/2; 1038/1; 1037/1; 1036/4; 1036/1; 1035/1; 1039/3; vi}eve ulice ka Maki{koj – ulica Nova 1 sa regulacijom 1039/1; 1034/1; 1039/2; 1033/3; 1033/2; 1033/1; 1031/1; 1031/2; ukupne {irine 8,5m, od ~ega kolovoz {irine 6m i trotoa- 1031/5; 3422/1; 1023/5; 980; 1022/6; 981; 982; 983; 1016/6; ri 1,5m i 1m. Postoje}a saobra}ajnica, pored privremene 1015/5; 983; 984; 1013; 1006/1; 1005/3; 1003/1; 1003/2; 992; postoje}e pijace, pretvara se u kolsko-pe{a~ku stazu u 991/2. funkciji prilaza planiranoj zoni komercijalnih delatno- Cele katastarske parcele: sti i za interventna vozila, te je na wenom kraju ka Maki- 1039/4. {koj ulici, zbog blizine raskrsnice sa Trgova~kom, neophodno postaviti stubi}e na obarawe. S9 Re{ewe saobra}ajnih povr{ina dato je u grafi~kom Delovi katastarskih parcela: prilogu „Regulaciono-nivelacioni plan (za gra|ewe obje- 3422/1; 980; 3422/35; 3422/36. kata i saobra}ajnica)” u R=1:500. B.4.1.2. Uli~na mreà B.4.1.3. Parkirawe Prema GP Beograda 2021, primarnu uli~nu mreù u od- Pregled kapaciteta za parkirawe za potrebe stanovni- nosu na funkcionalne rangove ~ine: ka i sadràja predmetne lokacije, dati su u tabeli br. 3, a – ulica Trgova~ka, sa dve trake po smeru i razdelnim odre|eni su prema vaè}im normativima, minimum jedno ostrvom, u rangu magistrale; parking mesto za – ulica Ace Joksimovi}a, sa jednom trakom po smeru, u – stanovawe: za svaku stambenu jedinicu rangu ulice drugog reda. – trgovina: na 66 m² BRGP, Ostale ulice u okviru granice plana pripadaju sekun- – poslovawe: na 80 m² BRGP, darnoj uli~noj mreì grada. – ugostiteqstvo: na dva stola sa po ~etiri stolice. Regulacija ul. Trgova~ke preuzeta je iz DUP-a Trgova~- Parkirawe za stambene objekte i planirane objekte re- ka („Slu`beni list grada Beograda”, broj 25/92). Maki{ku {avati u okviru pripadaju}ih parcela.

Tabela 3: Pregled kapaciteta za parkirawe

B.4.1.4. Javni gradski prevoz putnika B.4.1.5. Uslovi za nesmetano kretawe Predmetni prostor opslu`en je linijama autobuskog pod- dece, starih, hendikepiranih sistema JGS-a, preko kojih je {to na direktan {to na indi- i invalidnih lica rektan na~in povezan za svim delovima grada. U grafi~kom U toku razrade i sprovo|ewa plana primeniti odredbe prilogu date su mikrolokacije stajali{ta linija JGS-a. Pravilnika o uslovima za planirawe objekata u vezi sa ne- Prema GP Beograda do 2021, sistem opslu`ivawa lini- smetanim kretawem dece, starih, hendikepiranih i inva- jama JGS-a ostaje nepromewen. lidnih lica („Slu`beni glasnk RS”, broj 18/97). 17. februar 2005. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 3 – 59

B.4.1.6. Uslovi za evakuaciju otpada Postoje}e ku}ne prikqu~ke prevezati na planirane ce- Potrebno je obezbediti direktan i neometan pristup loka- vovode. cijama za sme}e, pri ~emu maksimalno rastojawe od pretovar- Dimenzije uli~ne vodovodne mreè treba da zadovoqe nog mesta do komunalnog vozila iznosi 15 m (maksimalno ru~- potrebe za vodom planiranih korisnika kao i za protivpo- no gurawe kontejnera) po ravnoj podlozi bez stepenika. Pri- àrne potrebe. stupne staze moraju biti najmawe {irine 3,5 m za jednosmerni Vodovodnu mreù opremiti protivpoàrnim hidranti- i 6 m za dvosmerni saobra}aj. Ukoliko se radi o slepim zavr- ma na propisanom odstojawu, zatvara~ima, ispustima i {ecima pristupnih staza, obavezna je izgradwa okretnice, jer svim ostalim elementima neophodnim za weno pravilno nije dozvoqeno kretawe komunalnih vozila unazad, s obzirom funkcionisawe i odràvawe. na to da su wihove gabaritne dimenzije 8,60h2,50h3,50m, ~iji je Projekte uli~ne mreè i prikqu~aka raditi prema teh- osovinski pritisak 10 t i polupre~nik okretawa 11 m. ni~kim propisima Beogradskog vodovoda a prema uslovima Planirati ni{e u okviru trotoara u nivou kolovoza. JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija” br. á1-1-756. B.4.2. Javne zelene povr{ine B.4.3.2. Uslovi za izgradwu kanalizacione mreè Sistem zelenila na teritoriji obuhva}enoj ovim pla- i objekata nom ~ine: Lokacija predmetnog plana pripada Centralnom kana- – zelene povr{ine i drvoredi. lizacionom sistemu, sa ve} zasnovanim separacionim si- 1-1 stemom kanalisawa i predstavqa integralni deo kanali- Delovi katastarskih parcela: sawa padine Banovog brda odnosno sliva koji gravitira ka 991/1; 991/3; 991/4; 3421/7; 935/1. ulici Milorada Jovanovi}a. 1-2 Recipijent upotrebqenih voda iz podru~ja Trgova~ke uli- Delovi katastarskih parcela: ce odnosno padine Banovog brda je fekalni kolektor „Bele 991/1; 991/4; 3421/7; 935/1; 935/3. vode – ûkarica”, koji du` ulica Milorada Jovanovi}a i Rad- ni~ke prihvata sve vode sa padine i vodi ih ka KCS „Mostar”. 1-3 Za prostor dela @arkova, oko Trgova~ke ulice, ura|en Delovi katastarskih parcela: je DUP „Trgova~ka” („Slu`beni list grada Beograda”, 991/1. Navedene kategorije planiranih zelenih povr{ina broj 25/92) u kome je definisana kanalizaciona mreà. predstavqaju dragocene ~inioce prirodnih, biolo{kih, Za kanalisawe upotrebqenih voda koristi se kanal FK ekolo{kih i ambijentalnih vrednosti podru~ja. Zadràva 400 u Repi{koj ulici, dok se kanalisawe atmosferskih vo- se sve postoje}e kvalitetno drve}e. da obavqa kanalima AAC 300 du` Trgova~ke ulice i pre- Na teritoriji u granicama plana nema formirane par- ko kolektora AK 800 koji se pruà ulicama Repi{kom i kovske povr{ine, a prostorna mogu}nost za podizawe i Drage Spasi}. Sakupqene atmosferske vode na dva mesta ure|ivawe nove zelene povr{ine – za{titno zelenilo je uz se ispu{taju u potok Paripovac. slepi krak ul. Drage Spasi} – nova i potok Paripovac. Ka- Sloèna topografija predmetnog plana, koji delom me- ko se predmetni teren nalazi u nagibu, planirati sadwu wa postoje}i plan (DUP „Trgova~ka”), uslovila je koncept vegetacije sa jakim korenovim sistemom, koja }e, uz posto- po kome se skupqene atmosferske i upotrebqene vode od- je}i potporni zid, {tititi tlo. Preko ure|ene zelene po- vode ka ulicama Maki{koj i Rajka Ruì}a i povezuju na povr{ine omogu}iti pristup individualnim parcelama. stoje}u ili ranije planiranu mreù. Drvoredi kao oblik linearnog zelenila izuzetno su va- Za deo planirane fekalne kanalizacije od kraja ulice àn element za formirawe ukupnog sistema zelenila (pla- Drage Spasi} do veze na ranije planirani fekalni kanal niran u trotoaru pristupne interne ulice). u ulici Rajka Ruì}a, obezbediti servisnu saobra}ajnicu Du` planiranih saobra}ajnica, gde prostorne mogu}no- radi odràvawa kanala. sti dozvoqavaju postaviti linijsko zelenilo. Planirati Du` saobra}ajnica obuhva}enih ovim planom potrebno je sadwu {kolovanih sadnica na optimalnom rastojawu i u predvideti kanalizacionu mreù po separacionom sistemu. skladu sa trasama podzemnih instalacija. Izabrati vrste Planirani uli~ni kanali ki{ne kanalizacije ne bi sme- otporne na gradske i klimatske uslove. li biti maweg pre~nika od ∅300 mm, a fekalni od ∅250 mm. Dozvoqeni radovi: Na~in izgradwe fekalne i ki{ne kanalizacije prilagodi- – rekonstrukcija – obnova drvoreda u svim ulicama gde ti hidrogeolo{kim i topografskim karakteristikama terena. je pojedina~no drve}e a za niz drve}a o{te}enog ili obo- Na mestima postoje}ih ispusta atmosferskih voda potrebno lelog obavezna je sanitarno-biolo{ka se~a. je izlivne glave i korito potoka Paripovac za{tititi od ero- B.4.3. Urbanisti~ki uslovi za javnu infrastrukturnu zije odgovaraju}im hidrotehni~kim merama (oblagawe re~nog mreù i objekte korita u zoni uzvodno i nizvodno od izlivne glave ispusta). Tehni~ku dokumentaciju za uli~nu mreù i prikqu~ke B.4.3.1. Uslovi za izgradwu vodovodne mreè raditi prema tehni~kim propisima i uslovima Beogradske i objekata kanalizacije. Lokacija predmetnog plana pripada áá visinskoj zoni vodosnabdevawa grada Beograda. B.4.3.3. Uslovi za izgradwu elektroenergetske Ulicom Trgova~kom prolazi magistralni cevovod pre~ni- mreè i objekata ka ∅600 mm, Maki{kom distributivni ∅250 mm i Repi{kom Na predmetnom podru~ju izgra|ena je elektri~na dis- magistralni ∅350 mm, odnosno distributivni ∅125 mm. trubutivna mreà naponskog nivoa 1 kâ i 10 kâ. Postoje}e distributivne cevovode pre~nika ∅80 mm Mreà vodova 10 kâ za potrebe postoje}ih TS 10/0,4 kâ koji se pruàju ulicama Ace Joksimovi}a odnosno Maki- izgra|ena je ispod trotoarskog prostora slede}ih ulica: {kom i oko bloka 3 predmetnog plana ukinuti. Trgova~ke, Maki{ke, Ace Joksimovi}a i Drage Spasi}, Za potrebe predmetnog plana potrebno je oko blokova 1, 2 ispod saobra}ajnih i slobodnih povr{ina. i 3 izgraditi prstenastu vodovodnu mreù pre~nika ∅200 Mreà vodova 1 kâ izvedena je podzemno i u mawem de- mm. Tako formirane prstene povezati sa postoje}im cevovo- lu nadzemno. Postoje}e saobra}ajnice opremqene su insta- dima ∅250 mm odnosno ∅350 mm u ulicima Maki{koj, Ace lacijama javne rasvete. Joksimovi}a i Repi{koj. U Bloku 1 du` slepe saobra}ajni- Na osnovu urbanisti~kih pokazateqa, za potrebe plani- ce izgraditi cevovod pre~nika ∅100 mm i povezati ga sa ranih potro{a~a izgraditi osam TS 10/0,4 kâ. planiranim ∅200 mm u ulici Drage Spasi}. Umesto cevovo- Planirane TS 10/0,4 kâ su raspore|ene po blokovima, i to: da ∅80 mm, koji se ukida, oko Bloka 3 izgraditi cevovod – 5 TS 10/0,4 kâ u bloku 1. pre~nika ∅100 mm i povezati ga sa planiranim cevovodom – 3 TS 10/0,4 kâ u blokovima 2 i 3. ∅200 mm u ulicama Nova 1. i Maki{koj u prsten. Planirane TS 10/0,4 kâ su kapaciteta 1000 KâA. Broj 3 – 60 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 17. februar 2005.

Planirane TS 10/0,4 kâ izgraditi u sklopu gra|evin- ve koji su poloèni u zemqu a kapaciteti ne odgovaraju po- skog objekta pod slede}im uslovima: ve}anom broju pretplatnika zadràti, a pored istih odnosno – prostorije za sme{taj TS 10/0,4 kâ, svojim dimenzija- do planiranih objekata poloìti nove podzemne telekomu- ma i rasporedom treba da posluè za sme{taj transforma- nikacione kablove, ~iji }e kapaciteti zadovoqiti krajwe tora i odgovaraju}e opreme; potrebe planiranih i postoje}ih korisnika telekomunika- – transformatorska stanica kapaciteta 1.000 kâA mo- cionih usluga. Distributivnu telekomunikacionu mreù ra imati najmawe dva odvojena odeqewa, i to: jedno odeqe- projektovati za krajwe potrebe pretplatnika. we za sme{taj transformatora i jedno odelewe za sme{taj U ciqu {to jednostavnijeg prelaska na nove tehnologije u razvoda visokog i niskog napona. Svako odeqewe mora oblasti telekomunikacija potrebno je obezbediti pristup svim imati nesmetan direktan pristup spoqa; postoje}im i planiranim objektima putem kablovske TK kana- – betonsko postoqe u odeqewu za sme{taj transforma- lizacije, odnosno potrebno je kapacitete kablovske TK kanali- tora mora biti konstruktivno odvojeno od konstrukcije zacije prilagoditi budu}im potrebama povezivawa na mreù zgrade; izme|u oslonca transformatora i transformatora objekata ~ija je izgradwa planirana regulacionim planom. postaviti elasti~nu podlogu u ciqu presecawa akusti~nih Planirati lokaciju za montirawe telekomunikacione mostova (prenosa vibracija); opreme za potrebe isturenog stepena IS „Staro @arkovo” – obezbediti sigurnu zvu~nu izolaciju prostorija za u okviru komercijalne zone Blok 1. Potrebno je obezbedi- sme{taj transformatora i blokirati izvor zvuka du` zi- ti prostor za sme{taj telekomunikacione opreme veli~i- dova prostorije; ne oko 50 m². Planirani istureni stepen povezati na ATC – predvideti toplotnu izolaciju prostorija transfor- „@arkovo” opti~kim kablom. matora. Planirane TK kablove poloìti kroz slobodne povr- Kolski pristup do prostorija TS obezbediti izgrad- {ine vode}i ra~una o propisnom rastojawu od drugih ko- wom pristupnog puta najmawe {irine 3 m do najbliè jav- munalnih objekata. Na prelazima ispod kolovoza saobra- ne saobra}ajnice. }ajnica, kao i na mestima gde se TK kablovi uvode u objek- Planirati dva podzemna voda 10 kâ koji se polaù du` te, TK kablove postaviti kroz za{titne cevi, odnosno kroz slede}ih ulica: Trgova~ke, Maki{ke, Ace Joksimovi}a, privodnu kanalizaciju. Drage Spasi} i Spasenovi}eve u obliku petqe od TS Ukoliko su TK instalacije maweg kapaciteta ugroè- 110/10 kâ „@arkovo”. Planirati podzemni vod 10 kâ koji ne planiranom izgradwom, iste izmestiti na pogodno i predstavqa vezu izme|u TS 10/0,4 kâ „Mije Ore{kog 54” bezbedno mesto ili efikasno za{tititi. (reg. br. â-748) i TS 110/10 kâ „@arkovo”. Planirane TS 10/0,4 kâ prikqu~iti na planirane podzemne vodove na B.4.3.5. Uslovi za izgradwu KDS mreè principu ulaz – izlaz. i objekata (kablovskog distr. sistema) Na grafi~kom prilogu dat je broj TS po blokovima. Lo- Kablovski distribucioni sistem (KDS) u svojoj osnov- kacije TS 10/0,4 kâ u blokovima odredi}e se daqom urba- noj ulozi vr{i prenos, emitovawe i distribuciju radio i nisti~kom razradom. TV programa. KDS obezbe|uje svojim korisnicima i slede- Planirane vodove 10 kâ izvesti izvesti podzemno, is- }e servise: internet, telemetrija, video na zahtev, video pod trotoarskog prostora slede}ih ulica: Trgova~ke, Ma- nadzor, govorni servisi itd. ki{ke, Ace Joksimovi}a, Drage Spasi}, Spasenovi}eve, Generalnim planom je predvi|ena izgradwa tehnolo{ki ispod planiranih saobra}ajnica i pe{a~kih staza, u rovu jedinstvene digitalne infrastrukture, ~ime }e se re{iti potrebnih dimenzija. problemi do kojih dolazi u praksi, kao {to su nekontroli- Planirani vodovi 10 kâ koji izlaze iz granice ovog sana izgradwa, neusagla{enost operatora sa kapacitetima plana bi}e predmet posebnog planskog dokumenta. pristupne i transportne mreè nacionalnog operatera itd. Postoje}e elektri~ne vodove koji su u koliziji sa pla- Planirane vodove za potrebe KDS izgraditi u korido- niranim sadràjem izmestiti na novu lokaciju. ru planiranih i postoje}ih TTvodova TT kanalizacije. Na mestima gde se o~ekuju ve}a mehani~ka naprezawa Planirane vodove KDS izgraditi podzemno a u rovu po- tla i tamo gde moè do}i do o{te}ewa podzemnih vodova 1 trebnih dimenzija. kâ i 10 kâ, iste postaviti u kablovsku kanalizaciju ili kroz za{titne cevi. B.4.3.6. Uslovi za izgradwu toplovodne mreè Sve planirane saobra}ajnice i pe{a~ke staze opremi- i objekata ti instalacijama javnog osvetqewa. Osvetqewem planira- Predmetni prostor pripada toplifikacionom sistemu nih saobra}ajnica i parking prostora posti}i sredwi ni- toplane „Cerak”, ~ija mreà radi u temperaturnom reì- vo luminancije od oko 0,8 cd/m². mu 150/75ºS, a sistem potro{a~a je indirektan, preko izmewiva~a toplote, nazivnog pritiska NP 6. Kroz predmetno B.4.3.4. Uslovi za izgradwu TT mreè i objekata podru~je izveden je magistralni toplovod ∅457.2/6.3 mm Predmetni kompleks pripada kablovskom podru~ju ATC koji je poloèn u Trgova~koj ulici. „@arkovo”. Kapacitet kablovskog podru~ja delimi~no za- Trenutno, potro{a~i obuhva}eni granicom predmetnog dovoqava sada{we potrebe pretplatnika. plana koriste individualne izvore energije (elektri~nu Distributivna TK mreà na kablovskom podru~ju izve- energiju, kotlarnice na ~vrsto ili lako te~no gorivo i dr). dena je armiranim kablovima postavqenim slobodno u ze- Shodno urbanisti~kim parametrima datih ovim planom mqu, a pretplatnici su preko spoqa{wih odnosno unutra- izvr{ena je detaqna analiza toplotnog konzuma za postoje}e {wih izvoda povezani sa distributivnom mreòm. i planirane povr{ine po predmetnim blokovima, koja je po- Potreban broj telefonskih prikqu~aka procewen je na sluìla za dimenzionisawe planirane cevne mreè. Dati bazi usvojenog principa: podaci prezentirani su slede}im tabelarnim prikazom: stambeni objekti: 2 stana – 3 telefonska prikqu~ka, –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– za delatnosti: 1 lokal – 1 telefonski prikqu~ak. Redni broj Ukupni kapacitet Q(KW) Na osnovu usvojenog principa i urbanisti~kih pokazate- bloka (postoje}i+planirani) qa do{lo se do stava da je za nove pretplatnike u granicama –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– kompleksa potrebno obezbediti ukupno oko 1.200 telefon- 1 6.300 skih prikqu~aka. Ovaj broj telefonskih prikqu~aka mogu}e –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– je prikqu~iti na ATC „@arkovo” tako {to }e se izgraditi 2 4.450 IS Staro @arkovo i poloìti glavni telekomunikacioni –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– kabl kapaciteta 600h4h0,4 i formirati novo kablovsko pod- 3 320 ru~je No20. Postoje}e telekomunikacione vodove koji su –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ugroèni pro{irewem postoje}ih saobra}ajnica izmestiti Σ 11.07 MW na bezbednu trasu. Distributivne telekomunikacione kablo- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 17. februar 2005. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 3 – 61

Prikqu~ewe ostvariti na postoje}i magistralni to- nalnije re{ewe, posebno u delovima gde preovladava niska – plovod ∅457.2/6.3 mm. Isti zbog planirane gradwe izme- individualna stambena izgradwa a to je urbanisti~ki Blok 3. stiti od ta~ke A do ta~ke B i udaqiti na minimalno 2m od Ovaj blok predvi|en je za gasifikaciju u ranijoj plan- gra|evinske linije Blok 2. skoj dokumentaciji (Urbanisti~ki uslovi za gasifikaciju Toplovodnu mreù izvoditi beskanalno, u predizolovanim dela naseqa Bele Vode na ûkarici, áH-04 br. 350. 3-891/03; cevima sa minimalnim nadslojem zemqe od 0,8m. Ista je raspo- 05-350-5709/03). re|ena optimalno i postavqena tako da predstavqa najcelis- Distributivna gasovodna mreà pritiska r=1/4 bara, obu- hodnije re{ewe u odnosu na prostorne mogu}nosti postoje}ih hvata gasovodni sistem od MRS „Bele vode” , po delu naseqa i planiranih saobra}ajnica, planiranog porasta toplotnog Bele Vode u koji spada i Blok 3 (pojas oko ulice Spasenovi}a). konzuma i najzad poloàja ostalih infrastrukturnih vodova. Niskopritisnu distributivnu gasnu mreù voditi u Planirane toplotne podstanice smestiti u prizemqa trotoarima saobra}ajnica u vidu prstenaste mreè. Pri- ili suterene predmetnih objekata unutar blokova i obezbe- likom polagawa gasovodnih cevi voditi ra~una o wegovom diti im pristupno kolsko-pe{a~ku stazu. One moraju pose- dozvoqenom rastojawu u odnosu na ostale infrastrukturne dovati prikqu~ke na vodovod, elektri~nu energiju i gravi- vodove. U rovu sa gasovodima poloìti vi{enamenske te- tacionu kanalizaciju. Wihov broj i dispozicija u okviru lekomunikacione kablove za daqinsko o~itavawe elek- novih gra|evinskih parcela definisati izradom i overom tronskih mera~a i drugih informativnih sistema. daqe tehni~ke dokumentacije. Za{titna zona u okviru koje je zabrawena svaka gradwa Prilikom projektovawa i izgradwe termotehni~kih vo- objekata suprastrukture iznosi: dova i postrojewa u svemu se pridràvati propisa iz „Odlu- – za gradski gasovod pritiska r=6/12 bara po 3m mere- ke o snabdevawu grada toplotnom energijom” („Slu`beni no sa obe strane cevi, list grada Beograda”, broj 2/87) i ostalih vaè}ih tehni~kih – za distributivni gasovod pritiska r=1/4 bara po 1m normativa i propisa ma{inske struke. mereno sa obe strane cevi. Pri projektovawu i izgradwi distributivnog gasovoda B.4.3.7. Uslovi za izgradwu gasovodne mreè u svemu po{tovati odredbe „Pravilnika o tehni~kim nor- i objekata mativima za polagawe i projektovawe distributivnog ga- Na predmetnom prostoru izveden je i u fazi eksploata- sovoda od polietilenskih cevi za pritisak do 4 bara” cije gradski gasovod pre~nika ∅168 mm, pritiska r=6/12 („Slu`beni glasnik RS”, broj 22/92). bara, koji je trasiran u koridoru Maki{ke ulice. Kori{}ewe prirodnog gasa za grejawe, pripremu tople vo- B.5. Ure|ivawe javnog gra|evinskog zemqi{ta de i mawe tehnolo{ke potrebe, predstavqa sa tehno-ekonom- Finansirawe planiranih radova na ure|ivawu javnog skog aspekta za{tite ìvotne sredine i termoenergetskih ka- gra|evinskog zemqi{ta se vr{i iz buyetskih sredstava rakteristika postoje}ih i planiranih potro{a~a najracio- Skup{tine grada Beograda.

Tabela 4: Ure|ivawe javnog gra|evinskog zemqi{ta – predmer radova Broj 3 – 62 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 17. februar 2005.

B.6. Inèwersko-geolo{ki uslovi projektovawe, gra|ewe, pogon i odràvawe gasnih kotlar- Inèwersko podru~je u morfolo{kom pogledu predsta- nica („Slu`beni list SRJ”, br. 20/92 i 33/92), Pravilni- vqa deo jugozapadne padine Ko{utwaka. Padina je blagog kom o tehni~kim normativima za unutra{we gasne insta- nagiba 3º–5º u pravcu reke Save, sa apsolutnim kotama lacije („Slu`beni list SFRJ”, broj 10/90), Pravilniku o 120–145 mnv. Na samom istra`nom prostoru nema povr{in- tehni~kim normativima za projektovawe i polagawe di- skih tokova, osim uz ju`nu granicu istra`nog prostora i stributivnog gasovoda od polietilenskih cevi za radni @arkova~ki potok – Paripovac. pritisak do ~etiri bara („Slu`beni list SRJ”, broj Na predmetnom prostoru mogu se izdvojiti dva inè- 20/92). Na osnovu Zakona o eksplozivnim materijama, zapa- wersko-geolo{ka rejona: qivim te~nostima i gasovima („Slu`beni glasnik SRS”, Ovim rejonom obuhva}eni su zaravweni delovi terena br. 44/77, 45/84 i 18/89) mora se pribaviti odobrewe za me- nagiba 1º–5º. sto izgradwe gasovoda i MRS-a od Uprave protivpoàrne policije u Beogradu; Mikrorejon A1 – ovim reonom obuhva}eni su zaravweni delovi terena nagiba 1º–5º. Tereni nagiba 1º–2º, nivo pod- – objekti moraju biti realizovani u skladu sa Pravil- zemne vode ispod 5 m od povr{ine terena. Izgra|eni su od nikom o tehni~kim normativima za za{titu niskonapon- fli{nih sedimenata – laporaca, glinaca i pe{~ara, pod- skih mreà i pripadaju}ih trafo-stanica („Slu`beni re|eno od glinovitih konglomerata koji su u povlatnom de- list SFRJ”, broj 13/78), Pravilnikom o izmenama i dopu- lu degradirani u debqini 2–8m. Ove sedimente prikriva- nama tehni~kih normativa za za{titu niskonaponskih mre- ju deluvijalno-proluvijalne i deluvijalne naslage debqi- à i pripadaju}ih trafo-stanica („Slu`beni list SRJ”, ne 3–5m. broj 37/95) i Pravilnikom o tehni~kim normativima za iz- Prema stawu i svojstvima geolo{ke sredine koje u~e- gradwu nadzemnih elektroenergetskih vodova nazivnog na- stvuju u konstrukciji ovog dela terena, mogu se koristiti pona od 1kâ do 400kâ („Slu`beni list SFRJ”, broj 65/88 kao podloge za oslawawe gra|evinskih objekata, uz uvaà- i „Slu`beni list SFRJ”, broj 18/92). vawe odre|enih preporuka. Planirane podzemne garaè (broj ulaza i izlaza zavisi Rejon B od povr{ine garaè) realizovati u skladu sa Odlukom o Ovim rejonom obuhva}eni su tereni nagiba ve}eg od 5º uslovima i tehni~kim normativima za projektovawe stam- sa izrazito razu|enim paleoreqefom ~vrste podloge. benih zgrada i stanova („Slu`beni list grada Beograda”, Tereni su izgra|eni od sarmatskih kre~waka. Kre~wa- broj 32/4/83). ke prekrivaju deluvijalne naslage debqine 1–3m. Nivo U skladu sa ~lanom 12. Zakona o za{titi od poàra podzemne vode nije utvr|en. Inèwersko-geolo{ke odlike („Slu`beni glasnik SRS”, broj 37/88 i „Slu`beni glas- terena u okviru mikrorejona B1 2 na neki na~in zahtevaju nik RS”, broj 48/94) postoji obaveza pribavqawa saglasno- detaqnije razmatrawe prostora pri urbanisti~kom plani- sti na tehni~ku dokumentaciju od Uprave protivpoàrne rawu. Denivelacija terena i razli~ita dubina zalegawa policije u Beogradu. ~vrstih stenskih masa zahtevaju prilago|avawe mikroloka- Za predmetni plan pribavqeno je Obave{tewe br. 217- cije objekata terenu. Prema stawu i svojstvima geolo{ke 261/04 od Uprave protivpoàrne policije u Beogradu. sredine koji u~estvuju u konstrukciji ovog dela terena, mogu se koristiti kao podloge za oslawawe gra|evinskih B.7.2. Urbanisti~ke mere za za{titu objekata, uz uvaàvawe odre|enih preporuka. od elementarnih nepogoda Radi za{tite od potresa objekti moraju biti realizova- B.7. Urbanisti~ke op{te i posebne mere za{tite ni i kategorisani prema Pravilniku o tehni~kim normativima za izgradwu objekata visokogradwe u seizmi~kim B.7.1. Urbanisti~ke mere za za{titu od poàra podru~jima („Slu`beni list SFRJ”, br. 31/81, 49/82, 29/83, Radi za{tite od poàra objekti moraju biti realizova- 21/88, 52/90). ni prema odgovaraju}im tehni~kim protivpoàrnim propisima, standardima i normativima: B.7.3. Urbanisti~ke mere za za{titu qudi i dobara – objekti moraju biti realizovani u skladu sa Zakonom U vezi sa civilnom za{titom predvi|ena je izgradwa o za{titi od poàra („Slu`beni glasnik SRS”, broj 37/88 skloni{ta, u skladu sa posebnim elaboratom Prilog mera i „Slu`beni glasnik RS”, broj 48/94); za{tite od elementarnih i drugih ve}ih nepogoda i pro- – objekti moraju imati odgovaraju}u hidrantsku mreù, storno-planski uslovi od interesa za odbranu zemqe, koji koja se po protoku i pritisku vode u mreì planira i proje sastavni deo predmetnog plana. jektuje prema Pravilniku o tehni~kim normativima za B.7.4. Urbanisti~ke mere za za{titu spoqnu i unutra{wu hidrantsku mreù za ga{ewe poàra ìvotne sredine („Slu`beni list SFRJ”, broj 30/91); @ivotnu sredinu na ovom prostoru ugroàvaju, izduv- – objektima mora biti obezbe|en pristupni put za va- nim gasovima i bukom, motorna vozila i u zimskom perio- trogasna vozila, shodno Pravilniku o tehni~kim normati- du, mnogobrojna ku}na loì{ta na ~vrsto gorivo. Iz tog vima za pristupne puteve ... („Slu`beni list SRJ”, broj razloga, sa ciqem za{tite ìvotne sredine, pridràvati 8/95), po kome najudaqenija ta~ka kolovoza nije daqa od se slede}ih uslova: 25 od gabarita objekta; m – ne dozvoqavaju se namene koje mogu zagaditi ìvotnu – objekti moraju biti realizovani u skladu sa Odlukom sredinu iznad dozvoqenih granica; o uslovima i tehni~kim normativima za projektovawe stambenih zgrada i stanova („Slu`beni list grada Beogra- – u delu objekata prema ulici izbegavati stanovawe u da”, broj 32/4/83), Pravilnikom o tehni~kim normativima suterenskim i prizemnim etaàma; za elektri~ne instalacije niskog napona („Slu`beni list – osloboditi unutra{wost blokova od nehigijenskih i SFRJ”, br. 53/88, 54/88 i „Slu`beni list SRJ”, broj 28/95) pomo}nih objekata i ovaj prostor planirati kao ozelewenu i Pravilnikom o tehni~kim normativima za za{titu obje- povr{inu; kata od atmosferskog pra`wewa („Slu`beni list SRJ”, – zagrevawe objekata vr{iti iskqu~ivo centralizo- broj 11/96); vano; – objekti moraju biti realizovani u skladu sa Odlukom – obezbediti dovoqno osun~anosti i provetrenosti; o uslovima i tehni~kim normativima za projektovawe i iz- – zelene nasade pa`qivo planirati, tako da imaju viso- gradwu gradskog gasovoda („Slu`beni list grada Beogra- ku biolo{ku, funkcionalnu i estetsku vrednost; da”, broj 14/77), Pravilnikom o tehni~kim normativima za – obezbediti adekvatnu ventilaciju podzemnih garaà. 17. februar 2005. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 3 – 63

V. PRAVILA GRA\EWA Svaka katastarska parcela koja ispuwava uslove za formirawe gra|evinske parcele postaje gra|evinska parcela. OP[TA PRAVILA Dozvoqava se formirawe gra|evinskih parcela spaja- Ovim planom data su pravila koja vaè za sve parcele wem katastarskih parcela, celih ili delova, u skladu sa zona A i B u okviru granice plana, izuzev za parcele javne Zakonom o planirawu i izgradwi („Slu`beni glasnik namene, za koje su pravila data u poglavqu B.4. Urbanisti~- RS”, broj 47/03). ki uslovi za javne povr{ine. Deoba katastarske parcele na kojoj se nalazi postoje- Pravila vaè za izgradwu zgrada, kao i zamenu ili re- }i objekat moè se izvr{iti, uz uslov da postoje}i obje- konstrukciju, pri ~emu se ne mogu pre}i vredosti parame- kat i posle deobe parcele ispuwava sve definisane parametre za zonu u kojoj se nalazi, a u skladu sa Zakonom o tara definisanih ovim planom. planirawu. Planirane objekte postaviti i izgraditi prema prvi- lima ovog plana. V.1.3. Poloàj zgrade Izgradwa novih objekata (odnosno broj stanova i povr- {ina poslovnog prostora) uslovqen je obezbe|ivawem od- Poloàj zgrade odre|en je gra|evinskom linijom prema govaraju}eg broja parking mesta na parceli. javnoj povr{ini i pema granicama susednih parcela. Na~in i dubinu fundirawa novoplaniranih objekata Gra|evinska linija je definisana kao linija do koje je kao i broj ukopanih etaà definisati nakon detaqnih ge- dozvoqeno gra|ewe, izuzev za prvi niz zgrada uz Trgova~ku otehni~kih istraìvawa za svaki novoplanirani objekat, ulicu, gde je gra|evinska linija, obavezuju}a. a sve u skladu sa Zakonom o geolo{kim istraìvawima Podzemna gra|evinska linija ne mora se poklapati sa („Slu`beni glasnik RS”, broj 44/95). nadzemnom, ali ne moè da pre|e regulacionu liniju i granicu parcele ka susedima. Gra|evinske linije pema javnoj povr{ini definisane V.1. Pravila gra|ewa za zonu A su na grafi~kom prilogu br. 2. „Regulaciono-nivelacioni plan za gra|ewe objekata i saobra}ajnica” u R 1:1.000. V.1.1. Namena zgrade Dozvoqena je izgradwa slobodnostoje}ih objekata. Dozvoqena je izgradwa zgrada komercijalnih ili kom- Dozvoqena je izgradwa vi{e objekata na parceli, s tim patibilnih namena. da rastojawe objekata unutar parcele iznosi 1/2 visine vi- Dominantna, preovla|uju}a namena su komercijalne {e zgrade, ali ne mawe od 5m. delatnosti, koja iznosi do 51% izgra|ene povr{ine Udaqenost planiranih objekata od bo~nih granica par- bloka, odnosno zone u kojoj je namena ozna~ena na gra- cele je minimalno 3 m. fi~kom prilogu broj 1. – Namena i na~in kori{}ewa Dozvoqava se izgradwa arhitektonskih elemenata tipa zemqi{ta. erkera, nadstre{nica i sl., koji se mogu pojaviti kao is- Izuzetak je deo zone u bloku 1 i 2 koja se razra|uje urba- padi na karakteristi~knim delovima objekata (ugao, zavr- nisti~kim projektom i gde je procenat komercijalnih de- {etak, sredi{wi trakt i sl. ) uz uslov da ne prelaze gra|e- latnosti 100%. vinsku i regulacionu liniju horizontalnnom projekcijom U bloku 1 (UP1) na prostoru ozna~enom za razradu, ur- za 1,2 m i da po~iwe na minimum 3 m iznad kote nivelete banisti~kim projektom planira se izgradwa iskqu~ivo sa javne povr{ine ispred zgrade. Istureni deo ne sme biti komercijalnim sadràjima atraktivnim i nedostaju}im ve}i od dve tre}ine ukupne povr{ine cele fasade. Gra|e- kao {to je mawi tr`ni centar, u ~ijem bi sklopu bila za- vinski elementi objekta svojom horizontalnom projekci- tvorena pijaca, objekat po{te, sadràji male privrede, za- jom ne smeju pre}i granicu parcele ka susedima. natstva i ugostiteqstva, koje je mogu}e kombinovati sa sa- Gra|ewe izme|u gra|evinske i regulacione linije nije dràjima iz oblasti kulture. dozvoqeno, izuzev potpuno ukopanog dela zgrade (odnosi se U bloku 2 (UP2) na prostoru ozna~enom za razradu ur- na objekte kojima se pristupa iz ulice Drage Spasi} – no- banisti~kim projektom planira se izgradwa iskqu~ivo sa va, zbog konfiguracije terena). komercijalnim sadràjima. Nije dozvoqena izgradwa ili bilo kakva promena u U bloku 1 i bloku 2 na ostalim parcelama pored komer- prostoru koja bi mogla da naru{i ili ugrozi funkcio- cijalne delatnosti planira se stanovawe kao kompatibil- nisawe i stati~ku stabilnost objekata na susednim par- na namena na etaàma iznad prizemqa. celama. Na nivou pojedina~nih parcela u okviru bloka namena Objekte projektovati u skladu sa namenom i predvi|e- definisana kao kompatibilna (stanovawe) moè biti do- nim tehnolo{kim postupkom, uz primenu odgovaraju}ih gra|evinskih materijala. minantna ili jedina. Nije dozvoqena izgradwa namena ili bilo koja pro- V.1.4. Urbanisti~ki parametri mena u prostoru, koji bi mogla naru{iti ili ugroziti ~ovekovu sredinu, objekat ili funkcije na susednim Urbanisti~ki parametri koji defini{u objekat su ste- objektima. pen zauzetosti parcele i indeks izgra|enosti. Nisu dozvoqene namene koje proizvode nivo buke, aero- Zauzetost parcele objektom utvr|uje se stepenom zauze- zaga|ewa i otpadne materije koje mogu da ugroze druge na- tosti parcele „S”, koji se izraàva u procentima. mene u okviru podru~ja plana i postoje}e stanovawe u nepo- Indeks izgra|enosti „I” je koli~nik bruto razvijene srednom okruèwu. gra|evinske povr{ine svih objekata na parceli i povr{i- ne parcele. Podzemne korisne etaè ulaze u obra~un in- V.1.2. Uslovi za obrazovawe gra|evinske parcele deksa izgra|enosti, osim povr{ina za parkirawe vozila, podzemnih garaà, sme{taj neophodne infrastrukture i Poloàj parcele utvr|en je regulacionom linijom u od- stanarskih ostava. Potkrovqa i korisne podzemne etaè nosu na javne povr{ine i razdelnim granicama prema su- ra~unaju se kao 60% povr{ine. sednim parcelama. Maksimalni stepen zauzetosti i indeks izgra|enosti Svaka gra|evinska parcela mora imati obezbe|en pri- definisani su u slede}oj tabeli: stup na javnu saobra}ajnu povr{inu, kao i prikqu~ak na –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– tehni~ku infrastrukturu. Zona Stepen zauzetosti „S” Maksimalan indeks izgra|enosti „I” Prose~na veli~ina parcele za zonu A iznosi oko osam –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ari. A do 70% 3,5 Minimalna povr{ina parcele za zonu A iznosi pet –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ari, a minimalna {irina fronta iznosi 20 m. Minimum zelene povr{ine na paceli 25%. Broj 3 – 64 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 17. februar 2005.

Stepen zauzetosti, indeks izgra|enosti i spratnost zgrada su u koorelaciji i uskla|uju se uz obavezno ostvarivawe minimuma zelenih povr{ina i normativa za parkirawe.

V.1.5. Visina objekta Visina objekta definisana je maksimalnom spratno- {}u, maksimalnom visinom kote venca i kote slemena, prema slede}oj tabeli: –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Zona Spratnost Maksimalna visina Maksimalna visina kote venca (m) kote slemena (m) –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– A P+4 18 19 A P+4+M (Ps) 21 22 A P+5+M (Ps) 24 25 A P+6 24,5 25,5 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Kota prizemqa objekta moè biti maksimalno do 1,2 m Slika 3 u odnosu na kotu pristupne ulice. Krovni pokriva~ uskladiti sa arhitekturom objekta i V.1.6. Pravila za arhitektonsko oblikovawe objekta primewenim materijalima na fasadi. Ukoliko se radi potkrovna etaà, mansardni krov ra- Gra|evinska linija potkrovnih etaà, ograda terasa diti prema pravilima. kod zgrada sa povu~enim spratom, ne sme da prelazi gra|e- Nije dozvoqena izgradwa mansardnog krova sa prepu- vinsku liniju ostalih etaà. stima niti on sme, na bilo koji na~in, da izlazi iz gabarita zgrade (slika 3). Novoplanirani mansardni krov mora biti projektovan kao tradicionalan mansardni krov (slika 1 i 2) . Mansaradni krov moè biti sa nadzitkom do 1 m (slika 1) ili bez wega (slika 2). Kosina do kote venca je nagiba 3:1 (slika 1). Spratna visina je 2,60 – svetla, a visina kote venca je na maks. 2,80 od poda. Nagib krovne ravni je maks. 12º od venca do slemena.

Slika 4

Gra|evinska linija povu~enog sprata odre|uje se tako da se eta`a povu~enog sprata povla~i pod uglom od 57º, tj. min 2m (slika 4). Objekti svojim gabaritom, volumenom i posebno geome- trijom krova treba da daju pe~at i karakter urbane forme.

V.1.7. Pravila za ogra|ivawe Dozvoqeno je ogra|ivawe zgrada, ali transparentnom ili ìvom ogradom, tako da visina ne prelazi 1,5 m. Zgrade prema Trgova~koj ulici mogu imati minimalnu, dekorativnu ogradu visine 0,5 m. V.1.8. Pravila za re{avawe parkirawa Parkirawe re{avati na parceli, na otvorenom parkin- Slika 1 gu ili u garaì u objektu, po normativu – 1PM po stanu i 1 PM na 80 m² poslovnog prostora. Pri izgradwi novih zgrada na parceli, najmawe 2/3 PM re{iti u garaì. Broj stanova definisati prema ostvarenom broju PM na parceli.

V.1.9. Pravila za evakuaciju otpadaka Potreban broj sudova za sme}e – kontejnera, zapremine 1.100 litara i gabaritnih dimenzija 1,37 h 1,20 h 1,45 m, postaviti u skladu sa normativima JKP „Gradska ~isto}a” – 1 kontejner na 600 m² korisne povr{ine poslovnog i 1 kontejner na 800 m² stambenog prostora. Sudovi za sme}e mogu biti sme{teni: – na slobodnoj povr{ini ispred objekta (kolovozu ili trotoaru sa oborenim ivi~wakom); – u betonskom boksu ili ni{i ogra|enoj lakim armira- Slika 2 no-betonskim zidovima, `ivom ogradom i sli~no); 17. februar 2005. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 3 – 65

– u okviru prostorija za dnevno deponovawe sme}a u Minimalna povr{ina parcele za zonu B. iznosi 350 m², objektima, koje se grade kao zasebne, zatvorene prostorije, a minimalna {irina fronta iznosi 18 m. bez prozora, sa elektri~nim osvetqewem, jednim to~e}im Dozvoqava se formirawe gra|evinskih parcela spaja- mestom sa slavinom i holenderom i slivnikom u podu. wem katastarskih parcela, celih ili delova, u skladu sa Zakonom o planirawu i izgradwi („Slu`beni glasnik V.1.10. Pravila za prikqu~ewe RS”, broj 47/03). na komunalnu infrastrukturu Objekat prikqu~iti na infrastrukturnu mreù uz V.2.3. Poloàj zgrade uslove i saglasnost nadle`nih komunalnih preduze}a, a u Poloàj zgrade odre|en je gra|evinskom linijom prema skladu sa grafi~kim prilogom br. 7 „Skupni prikaz komu- javnoj povr{ini i prema granicama susednih parcela. nalne infrastrukture”, u R 1:500. Gra|evinska linija je definisana kao linija do koje je dozvoqeno gra|ewe. V.1.11. Inèwersko-geolo{ki uslovi Podzemna gra|evinska linija ne mora se poklapati sa Denivelacija terena i razli~ite dubine zalegawa ~vr- nadzemnom, ali ne moè da pre|e regulacionu liniju i gra- stih stenskih masa zahtevaju prilago|avawe mikrolokacije nicu parcele ka susedima. objekata terenu. Prema stawu i svojstvima geolo{ke sredi- Gra|evinske linije prema javnoj povr{ini definisane ne koji u~estvuju u konstrukciji ovog dela terena, mogu se su na grafi~kom prilogu br. 2. „Regulaciono-nivelacioni koristiti kao podloge za oslawawe gra|evinskih objekata plan za gra|ewe objekata i saobra}ajnica” u R 1:1.000. uz uvaàvawe odre|enih preporuka. Dozvoqena je izgradwa slobodnostoje}ih objekata. – Novoplanirani objekti mogu se fundirati direktno Ne dozvoqava se vi{e objekata na parceli. (plo~e, trake unakrsno povezane) na dubini eliminisawa Udaqenost planiranih objekata od bo~nih granica par- humiziranog sloja. S obzirom na to da je teren u nagibu is- cele je minimalno 2 m. kopom za objekte }e se zasecati razli~iti litolo{ki ~la- Dozvoqava se izgradwa arhitektonskih elemenata ti- novi, pa se mogu o~ekivati neravnomerna slegawa. Pri zase- pa erkera, nadstre{nica i sl., koji se mogu pojaviti kao cima moè do}i do neo~ekivane pojave ~vrste stene ili do ispadi na karakteristi~nim delovima objekata (ugao, za- otkidawa zemqanih masa, posebno kad su zasi}ene vodom. Sve vr{etak, sredi{wi trakt i sl. ) uz uslov da ne prelaze iskope ve}e od 2m treba podgra|ivati. Predvideti prihvata- gra|evinsku i regulacionu liniju horizontalnnom pro- we povr{inskih i podzemnih voda odgovaraju}im drenaàma jekcijom za 1,2 m i da po~iwe na minimum 3 m iznad ko- a ukopane delove po mogu}stvu koristiti kao potporne kon- te nivelete javne povr{ine ispred zgrade. Istureni deo strukcije. Zaseci u terenu visine preko 2 m moraju se {titi- ne sme biti ve}i od dve tre}ine ukupne povr{ine cele ti od erodovawa i oburvavawa oko ukopanih objekata. fasade. Gra|evinski elementi objekta svojom horizon- – Pri izgradwi saobra}ajnica i parkinga na povr{ini talnom projekcijom ne smeju pre}i granicu parcele ka terena ili u plitkom zaseku – useku, potrebno je predvide- susedima. ti povr{insko odvodwavawe, stabilizaciju podtla zbija- Nije dozvoqena izgradwa ili bilo kakva promena u wem, kao i biogenu za{titu eventualnih kosina. Potrebno prostoru koja bi mogla da naru{i ili ugrozi funkcio- je izbegavati ve}e nagibe od propisanih i predvideti me- nisawe i stati~ku stabilnost objekata na susednim par- re za eliminisawe volumenskih promena. celama. – Kod objekata infrastrukture predvideti fleksi- Objekte projektovati u skladu sa namenom i predvi|e- bilne veze a zatrpavawe rovova (iskopa) izvoditi iskopa- nim tehnolo{kim postupkom, uz primenu odgovaraju}ih nim materijalom u slojevima, uz propisno sabijawe. Isko- gra|evinskih materijala. pe ve}e od 2m treba podgra|ivati u ciqu za{tite od eventualnog obru{avawa i priliva vode. V.2.4. Urbanisti~ki parametri – Izgradwa podzemnih etaà mogu}a je pod uslovom Urbanisti~ki parametri koji defini{u objekat su ste- prethodnog obezbe|ivawa stabilnosti temeqne jame i su- pen zauzetosti parcele i indeks izgra|enosti. sednih objekata u zoni uticaja, kao i drenirawa terena i Zauzetost parcele objektom utvr|uje se stepenom zauze- za{tite od {{tetnog uticaja podzemnih voda. tosti parcele „S”, koji se izraàva u procentima. Indeks izgra|enosti „I” je koli~nik bruto razvijene V.2. Pravila gra|ewa za zonu B gra|evinske povr{ine svih objekata na parceli i povr{i- ne parcele. Podzemne korisne etaè ulaze u obra~un in- V.2.1. Namena zgrade deksa izgra|enosti, osim povr{ina za parkirawe vozila, U bloku 3. utvr|ena je zona B, na svim parcelama. podzemnih garaà, sme{taj neophodne infrastrukture i Dozvoqena je izgradwa zgrada komercijalnih ili kom- stanarskih ostava. Potkrovqa i korisne podzemne etaè patibilnih namena. ra~unaju se kao 60% povr{ine. Maksimalni stepen zauzetosti i indeks izgra|enosti U bloku 3, pored komercijalnih delatnosti planira se definisani su u slede}oj tabeli: stanovawe kao kompatibilna namena na etaàma iznad –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– prizemqa. Zona Stepen zauzetosti „S” Maksimalan indeks izgra|enosti „I” Nije dozvoqena izgradwa namena ili bilo koja prome- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– na u prostoru, koja bi mogla naru{iti ili ugroziti ~ove- B do 30% 1,2 kovu sredinu, objekat ili funkcije na susednim objektima. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Nisu dozvoqene namene koje proizvode nivo buke, aero- Minimum zelene povr{ine na parceli je 20%. zaga|ewa i otpadne materije koje mogu da ugroze druge namene u okviru podru~ja plana i postoje}e stanovawe u nepo- V.2.5. Visina objekta srednom okruèwu. Visina objekta definisana je maksimalnom spratno- V.2.2. Uslovi za obrazovawe parcela {}u, maksimalnom visinom kote venca i kote slemena, prema slede}oj tabeli: Poloàj parcele utvr|en je regulacionom linijom u od- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– nosu na javne povr{ine i razdelnim granicama prema su- Zona Spratnost Maksimalna visina Maksimalna visina sednim parcelama. kote venca (m) kote slemena (m) Karakteristi~no za parcele u bloku 3 je da imaju sa dve –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– strane obezbe|en pristup na javnu saobra}ajnu povr{inu, B P+2+M (Ps) 12,5 13,5 kao i prikqu~ak na infrastrukturu. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Broj 3 – 66 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 17. februar 2005.

Kota prizemqa objekta moè biti maksimalno do 1,2 m – Pri izgradwi saobra}ajnica i parking prostora na u odnosu na kotu pristupne ulice. povr{ini terena ili u plitkom zaseku – useku, potrebno je predvideti povr{insko odvodwavawe, stabilizaciju pod- V.2.6. Pravila za arhitektonsko oblikovawe objekta tla zbijawem, kao i biogenu za{titu eventualnih kosina. Nije dozvoqena izgradwa mansardnog krova sa prepu- Deluvijalna pra{inasto-peskovita glina moè se ugra|i- stima, niti on sme, na bilo koji na~in, da izlazi iz gaba- vati u nasipe jer se dobro zbija. rita zgrade (slika 3). Novoplanirani mansardni krov mo- – Kod objekata infrastrukture predvideti fleksi- ra biti projektovan kao tradicionalan mansardni krov bilne veze a zatrpavawe rovova (iskopa) izvoditi delu- (slika 1 i 2) . vijalnim pra{inasto-peskovitom glinom u slojevima, uz Mansaradni krov moè biti sa nadzitkom do 1 m (sli- propisno sabijawe. Iskope ve}e od 2 m treba podgra|i- ka 1) ili bez wega (slika 2). vati u ciqu za{tite od eventualnog obru{avawa i pri- Kosina do kote venca je nagiba 3:1 (slika 1). liva vode. Spratna visina je 2,60 – svetla, a visina kote venca je – Izgradwa podzemnih etaà mogu}a je pod uslovom na maks. 2,80 od poda. prethodnog obezbe|ivawa stabilnosti temeqne jame i su- Nagib krovne ravni je maks. 12º od venca do slemena. sednih objekata u zoni uticaja, kao i drenirawa terena i Gra|evinska linija potkrovnih etaà, ograda terasa za{tite od {{tetnog uticaja podzemnih voda. kod zgrada sa povu~enim spratom, ne sme da prelazi gra|e- – Postoje}e objekte {{tititi od naknadnog prihra- vinsku liniju ostalih etaà. wivawa tla vodom a na slobodnim prostorima ne dozvoli- Gra|evinska linija povu~enog sprata odre|uje se tako ti formirawe deponija. da se etaà povu~enog sprata povla~i pod uglom od 57º, tj. min. 2 m. G. SMERNICE ZA SPROVO\EWE Krovni pokriva~ uskladiti sa arhitekturom objekta i Ovaj plan detaqne regulacije predstavqa pravni i primewenim materijalima na fasadi. planski osnov za izdavawe izvoda iz plana za izgradwu, zamenu, dogradwu i rekonstrukciju zgrada i ure|ivawe povr- V.2.7. Pravila za ogra|ivawe {ina javne namene, izradu urbanisti~kih projekata za par- Dozvoqeno je ogra|ivawe zgrada, ali transparentnom, celaciju i preparcelaciju u skladu sa Zakonom o planira- ili ìvom ogradom, tako da visina ne prelazi 1,5 m. wu i izgradwi („Slu`beni glasnik RS”, broj 47/03). Obavezni urbanisti~ki projekti UP1 i UP2 ozna~eni V.2.8. Pravila za re{avawe parkirawa su u grafi~kom prilogu broj 3 „Plan javnih povr{ina sa Parkirawe re{avati na parceli, na otvorenom parkin- smernicama za sprovo|ewe” u razmeri 1:500, zbog provere gu ili u garaì u objektu, po normativu – 1PM po stanu i arhitektonskog re{ewa i obezbe|ivawa obaveznih sadrà- 1 PM na 80 m² poslovnog prostora. Pri izgradwi novih ja odnosno formirawa gra|evinskih parcela. zgrada na parceli, najmawe 1/2 PM re{iti u garaì. U delu Bloka 1 koji se razra|uje urbanisti~kim projek- Broj stanova devinisati prema ostvarenom broju Pm na tom obavezuju}i je sadràj centra za snabdevawe – pijace parceli. (zatvorena) i prostora za po{tu. DUP Trgova~ke ulice op{tine ûkarice („Slu`beni V.2.9. Pravila za evakuaciju otpadaka list grada Beograda”, broj 25/92) stavqa se van snage u de- Potreban broj sudova za sme}e – kontejnera, zapremine lu obuhva}enom ovim planom, a DUP saobra}ajnice od Sav- 1.100 litara i gabaritnih dimenzija 1,37 h 1,20 h 1,45 m, po- ske magistrale do ulice Mihaila Petrovi}a („Slu`beni staviti u skladu sa normativima JKP „Gradska ~isto}a” – list grada Beograda”, broj 25/93) i DUP regulacije @ar- 1 kontejner na 600 m² korisne povr{ine poslovnog i 1 kova~kog potoka („Slu`beni list grada Beograda”, broj kontejner na 800 m² stambenog prostora. 2/92) predstavqaju ste~enu obavezu. Sudovi za sme}e mogu biti sme{teni: Sastavni deo ovog plana, pored tekstualnog dela je – na slobodnoj povr{ini ispred objekta (kolovozu ili trotoaru sa oborenim ivi~wakom); GRAFI^KI DEO Razmera – u betonskom boksu ili ni{i ogra|enoj lakim armira- 1. Namena i na~in kori{}ewa zemqi{ta 1:500 no-betonskim zidovima, ìvom ogradom i sli~no); 2. Regulaciono-nivelacioni plan – u okviru prostorija za dnevno deponovawe sme}a u (za gra|ewe objekata i saobra}ajnica) 1:500 objektima, koje se grade kao zasebne, zatvorene prostorije, 3. Plan javnih povr{ina sa smernicama bez prozora, sa elektri~nim osvetqewem, jednim to~e}im za sprovo|ewe 1: 500 mestom sa slavinom i holenderom i slivnikom u podu). 4. Vodovodna i kanalizaciona mreà i objekti 1: 500 5. Elektroenergetska mreà i postrojewa 1:1000 V.2.10. Pravila za prikqu~ewe 6. Telekomunikaciona mreà 1:1000 na komunalnu infrastrukturu 7. Toplovodna i gasovodna mreà i postrojewa 1:1000 Objekat prikqu~iti na infrastrukturnu mreù uz 8. Sinhron-plan 1:500 uslove i saglasnost nadle`nih komunalnih preduze}a, a u 9. Inèwersko-geolo{ka karta 1:500 skladu sa grafi~kim prilogom br. 7 „Skupni prikaz komu- 9.1 Inèwersko-geolo{ki profili nalne infrastrukture”, u R 1:500. DOKUMENTACIJA V.2.11. Inèwersko-geolo{ki uslovi 1. Izve{taj o javnom uvidu Prema stawu i svojstvima geolo{ke sredine koji u~e- 2. Izve{taj o stru~noj kontroli stvuju u konstrukciji ovog dela terena, daju se slede}e pre- 3. Odluka o izradi poruke: 4. Izvod iz GP Beograda 2021. – Objekti visokogradwe mogu se fundirati direktno 5. Postoje}e stawe (plo~e, trake – unakrsno povezane) na dubini eliminisawa 6. Ste~ene obaveze humiziranog sloja. Temeqewe objekata u deluvijalno pra- 7. Uslovi JKP {inasto-peskovita glina zahteva za{titu temeqa od pro- 8. Aùran topografski plan 1:1000 vlaàvawa, izolaciju svih vodovodnih i kanalizacionih 9. Kopija katastarskog originala 1:500 instalacija, regulaciju povr{inskih dotoka vode, a sve u 10. Izvod iz katastra podzemnih vodova 1:500 ciqu eliminacije wenog {{tetnog uticaja u toku izgrad- Prilog mera za{tite od elementarnih nepogoda i pros- we i eksploatacije objekata. torno-planski uslovi od interesa za odbranu 17. februar 2005. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 3 – 67

Ovaj plan detaqne regulacije stupa na snagu osmog dana rezervoara i rekonstrukciju crpne stanice „Pionir” od dana objavqivawa u „Slu`benom listu grada Beograda”. („Slu`beni list grada Beograda”, broj 13/02).

Skup{tina grada Beograda A.1.2. Planski osnov Broj 350-18/05-Hááá-01 16. februara 2005. godine Prema Generalnom planu Beograda 2021. („Slu`beni list grada Beograda”, broj 27/03), na {irem prostoru u od- Predsednik nosu na povr{ine obuhva}ene ovim planom detaqne regula- Milorad Perovi}, s. r. cije, zastupqene su slede}e zone: – saobra}aj i saobra}ajne povr{ine, – javne slu`be, javni objekti i kompleksi, Skup{tina grada Beograda na sednici odrànoj 16. fe- – komercijalne zone i gradski centri, bruara 2005. godine, na osnovu ~lana 54. Zakona o planira- – komunalne delatnosti i infrastruktorne povr{ine, wu i izgradwi („Slu`beni glasnik RS”, broj 47/03), i ~la- – stanovawe, na 31. Statuta grada Beograda („Slu`beni list grada Beo- – sport, sportski objekti, i grada” br. 14/04 i 30/04), donela je – zelene povr{ine. Potez ulice Partizanski put (Dragoslava Srejovi}a) PLAN DETAQNE REGULACIJE zadràva se u rangu ulice á reda, i daqe, sa vrlo velikim zna~ajem za vo|ewe javnog gradskog saobra}aja (autobusa). ZA REKONSTRUKCIJU SAOBRA]AJNICE PARTI- ZANSKI PUT (DRAGOSLAVA SREJOVI]A) SA PRI- A.2. Povod i ciqevi izrade plana PADAJU]OM INFRASTRUKTUROM, DOGRADWU RE- Predmetnim planom detaqne regulacije razra|uje se ZERVOARA I REKONSTRUKCIJU CRPNE STANICE deo teritorije op{tine Zvezdara i utvr|uju uslovi za re- „PIONIR” konstrukciju saobra}ajnice Partizanski put (Dragoslava á Srejovi}a) sa pripadaju}om infrastrukturom od Severnog bulevara (raskrsnice „Bogoslovija”) do ulice Jovanke Ra- dakovi} u duìni od oko 2.500 , dogradwu i rekonstrukci- A. UVOD m ju u celom kompleksu crpne stanice „Pionir” áá visinske A.1. Pravni i planski osnov za izradu i dono{ewe plana zone i rezervoara „Pionir” á visinske zone, i daju uslovi za izgradwu vodovoda ∅500 u okviru granice intervencije. A.1.1. Pravni osnov Osnov za izradu plana je Idejni projekat saobra}ajnice Pravni osnov za izradu i dono{ewe Plana detaqne Partizanski put od raskrsnice „Bogoslovija” do ulice Jo- regulacije saobra}ajnice Partizanski put (Dragoslava vanke Radakovi}, sa idejnim projektima: sanacije klizi{ta, Srejovi}a) sa pripadaju}om infrastrukturom, dogradwu vodovoda, kanalizacije, odvo|ewa otpadnih i ki{nih voda sa rezervoara i rekonstrukciju crpne stanice „Pionir”, gravitiraju}e teritorije ka ulici i idejnim projektima osta- sadrì se u Zakonu o planirawu i izgradwi („Slu`beni le potrebne infrastrukture. Nosilac izrade Idejnog projek- glasnik RS”, broj 47/03) i Odluci o pripremawu regula- ta saobra}ajnice je „Hidropromet-inèwering”, d.o.o. Beo- cionog plana za rekonstrukciju saobra}ajnice Parti- grad. Nosilac izrade Idejnog projekta sanacije klizi{ta je zanski put sa pripadaju}om infrastrukturom, dogradwu „Kosovoprojekt – Biro za specijalne konstrukcije”.

Slika 1: Planirana uli~na mre`a (Generalni plan Beograda 2021)

Broj 3 – 68 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 17. februar 2005.

A.3. Obuhvat plana KO Mirijevo d. l. 2; 6 R=1:2.500 A.3.1. Opis granice plana Deo: 609/2; 609/7; 3541/1; 607/1; 605/4; 605/2; 605/1; 578/1; Granicom plana obuhva}ena je: 578/12; 578/10; 578/7; 578/3; 578/2; 578/4; 578/5; 578/6; 580/6; – regulacija ulice Partizanski put (Dragoslava Srejo- 580/4; 580/3; 577/2; 708/3; 708/4; 708/1; 707/2; 707/1; 706/1; vi}a) u du`ini trase od 2.468,7m – deo koji se rekonstrui- 706/2; 705/1; 705/2. {e, od Bogoslovije do uklapawa u ulicu Jovanke Radakovi}, definisane Regulacionim Planom naseqa Mirijevo, U slu~aju neslagawa brojeva navedenih parcela i brojeva („Slu`beni list grada Beograda”, broj 20/02); parcela sa grafi~kog priloga, va`e podaci sa grafi~kog – planirani kompleks crpne stanice i rezervoara „Pi- priloga „Kopija plana katastarskog radnog originala”. onir”; i B. PRAVILA URE\IVAWA – koridor za postavqawe vodova od kompleksa crpne stanice do ulice Partizanski put (Dragoslava Srejovi}a), B.1. Namena i na~in kori{}ewa zemqi{ta ukupne povr{ine od oko 9,4 ha. B.1.1. Opis karakteristi~nih namena u okviru plana Granicom intervencije obuhva}en je deo ulice Jovanke Zemqi{te, u okviru granica plana, namewuje se za javno Radakovi} kroz koji prolazi planirani magistralni vodo- kako je prikazano na grafi~kom prilogu br. 1 („Plan na- vod ∅500 do hidrotehni~kog tunela ∅600 i planirana ka- mene povr{ina”), R1:2.500. nalizacija od granice plana do postoje}eg {ahta u rasksnici „Bogoslovija”. Trasa planiranog vodovoda de- Javno gra|evinsko zemqi{te finisana je i Regulacionim planom naseqa Mirijevo, ali 1.1.1. Javna saobra}ajna povr{ina: saobra}ajnica Par- je kapacitet cevi promewen pri izradi Idejnog projekta tizanski put (Dragoslava Srejovi}a) (gra|evinska parcela koji je osnov za izradu ovog plana. Granicom intervencije za javnu namenu ozna~ena br. 1). obuhva}ena je povr{ina od oko 1,4 ha. 1.1.2. Javni objekti: Crpna stanica i rezervoar „Pio- Podru~je plana ima orijentacioni smer severozapad–ju- nir” (gra|evinska parcela za javnu namenu ozna~ene br. 2) goistok i grani~i se: i trafo-stanica iz kompleksa benzinske stanice koja je – na severu kompleksom Omladinskog stadiona, kom- planirana za izme{tawe (gra|evinska parcela za javnu na- pleksom naseqa „Stara Karaburma” i delom kompleksa namenu ozna~ena br. 4). seqa „Nova Karaburma”; 1.1.3. Javna povr{ina: koridor za prolaz tehni~ke infra- – na istoku kompleksom naseqa „Nova Karaburma” do strukture od kompleksa crpne stanice do saobra}ajnice Dra- raskrsnice sa ulicom Jovanke Radakovi}; goslava Srejovi}a (Partizanski put), zelena travnata povr- – na jugu povr{inama naseqa Mirijevo i povr{inama {ina (gra|evinska parcela za javnu namenu ozna~ene br. 3). park-{ume Zvezdara; Sve kako je prikazano na grafi~kom prilogu br. 3 – na istoku povr{inama postoje}eg stanovawa (stambene („Plan gra|evinskih parcela za javne namene sa planom enklave u park-{umi Zvezdara) i povr{inama park-{ume Zve- sprovo|ewa”), R 1:1.000. Granice gra|evinskih parcela za zdara, obuhvataju}i postoje}i kompleks crpne stanice „Pio- javne namene, definisane ovim planom, ne mogu se mewati. nir”, pa sve do raskrsnice sa ulicom Mije Kova~evi}a. B.1.2. Popis katastarskih parcela za javne namene A.3.2. Popis katastarskih parcela U okviru granice plana slede}e katastarske parcele se u okviru granice plana izdvajaju za javne namene: U okviru granice plana nalaze se slede}e katastarske Javna saobra}ajna povr{ina – gra|evinska parcela br. 1 parcele: KO Zvezdara KO Zvezdara d. l. 2; 3; 4; 6; 7; 8; 9; 10; 11; 24; 25; 26 R=1:500 d. l. 2; 3; 4; 6; 7; 8; 9; 10; 11; 24; 25; 26 R=1:500 Cela: 2230/3; Cela: 2230/3; 1173/5; Deo: 1173/6; 618/2; 1173/4; 618/18; 618/28; 618/15; 618/29; Deo: 1173/6; 618/2; 1173/4; 618/18; 618/28; 618/15; 618/29; 618/14; 618/17; 2216/1; 1229/2; 1455/1; 1455/2; 2206; 2208; 2209; 618/14; 618/17; 2216/1; 1229/2; 1455/1; 1455/2; 2206; 2208; 2209; 5145; 2210; 2211; 2213; 2214/1; 2241/1; 2232/1; 2231/1; 2240/1; 5145; 2210; 2211; 2213; 2214/1; 2241/1; 2232/1; 2231/1; 2240/1; 2239/4; 2240/2; 2230/2; 2218/1. 2239/4; 2240/2; 2230/2; 2218/1; 618/3; 618/8. KO Palilula KO Palilula d. l. 55; 63; 64; 65; 66; 70; 71; 83; 84 R=1:500 d. l. 55; 63; 64; 65; 66; 70; 71; 83; 84 R=1:500 Cela: 1233/3; Cela: 1233/3; Deo: 5142/1; 424/1; 620/5; 124/4; 1191; 1204; 401/36; 401/46; Deo: 5142/1; 424/1; 620/5; 124/4; 1191; 1204; 401/36; 401/46; 1218/6; 401/52; 401/50; 620/11; 620/6; 1226/1; 1226/4; 1226/26; 1218/6; 401/52; 401/50; 620/11; 620/6; 1226/1; 1226/4; 1226/26; 1226/1; 1225/2; 1225/3; 1225/4; 1233/1; 1220/1; 1221/2; 1221/1; 1226/1; 1225/2; 1225/3; 1225/4; 1233/1; 1220/1; 1221/2; 1221/1; 1221/3; 1445/2; 1445/1; 1445/3; 1446; 1433/2; 1433/3; 1433/1; 1221/3; 1445/2; 1445/1; 1445/3; 1446; 1433/2; 1433/3; 1433/1; 1434/24; 602/1. 1434/24; 602/1. KO Palilula KO Palilula d. l. 88; 89; 90 R=1:1.000 d. l. 88; 89; 90 R=1:1.000 Cela: 5856; Cela: 5856; Deo: 6123/3; 5783; 5784; 5785; 5781; 5790; 6124/2; 5814; Deo: 6123/3; 5783; 5784; 5785; 5781; 5790; 6124/2; 5814; 5806; 6124/15; 5963/1; 6124/4; 5858; 5857. 5806; 6124/15; 5963/1; 6124/4; 5858; 5857. Javni objekti – gra|evinska parcela br. 2 Granicom intervencije obuhva}ene su slede}e katastarske parcele: KO Zvezdara KO Zvezdara d. l. 3; 4; 6; 7 R=1:500 d. l. 25; 26; 40; 41 R=1:500 Cele parcele: 1173/5; Deo: 2218/1; 3741; 3742/2; 3742/1; 3743; 3758; 3759; 3760; Deo parcele: 618/3; 618/18. 3761; 3812; 3780; 3781; 3782; 3783; 3784; 3786; 3787; 3788; 3789. Javne povr{ine – gra|evinska parcela br. 3 KO Palilula KO Zvezdara d. l. 90 R=1: 1000; d. l. 55 R=1:500 d. l. 3; 4 R=1:500 Deo: 5857; 5861, 5142/1. Deo parcele: 1173/4. 17. februar 2005. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 3 – 69

Javni objekti – gra|evinska parcela br. 4 U slu~aju neslagawa brojeva navedenih parcela i bro- KO Zvezdara jeva parcela sa grafi~kog priloga, va`e podaci sa gra- d. l. 11 R=1:500 fi~kog priloga „Kopija plana katastarskog radnog ori- Deo parcele: 1121. ginala”. B.1.3. Tabela bilansa povr{ina Tabela 1: Bilans povr{ina

B.2. Urbanisti~ki uslovi za javne povr{ine – ulicom Pere ]etkovi}a u rangu sabirne ulice, for- i javne objekte mirane kao trokrake raskrsnice; i B.2.1. Javne saobra}ajne povr{ine – ulicom Jovane Radakovi}, kojom ovaj potez nastavqa do naseqa Mirijevo u rangu ulice á reda, i ulicama Parti- B.2.1.1. Urbanisti~ki uslovi za saobra}ajne zanski put (Dragoslava Srejovi}a) i L. Stefanovi}a u rangu povr{ine i objekte ulica áá reda (asimetri~na ~etvorokraka raskrsnica). Uloga i zna~aj ulice Partizanski put (Dragoslava Sre- Procewuje se da ulica Partizanski put (Dragoslava jovi}a) u Beogradu Srejovi}a) neposredno opsluùje podru~je sa oko 60.000 Ulica Partizanski put (Dragoslava Srejovi}a) u mreì stanovnika. Tako|e je i izvestan broj poslovnih jedinica postoje}eg stawa kategorisana je u rangu ulice I reda. Ovaj kao i radnih mesta koncentrisan u neposrednom koridoru saobra}ajni pravac ima izuzetno va`nu ulogu koja se ogleda ulice Partizanski put (Dragoslava Srejovi}a). u povezivawu naseqa Mirijevo sa uòm centralnom zonom grada. To je ujedno i najkra}a veza sa centranim gradskim Tabela 2: Kvantifikacija gravitacionog podru~ja du` podru~jem kao i veza sa primarnom uli~nom mreòm grada. ulice Dragoslava Srejovi}a (Partizanski put) Trasa ovog poteza od raskrsnice „Omladinski stadion”, pe- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– we se prema Zvezdari, prolazi severnom padinom park-{ume [ifra Povr{ina Broj Zaposleni Broj Zvezdara i u svom prodoru do naseqa Mirijevo opsluùje i zone (ha) stanovnika po mestu poslovnih 2001 rada 1990. jedinica 2001. pojedine, vi{e delove naseqa Karaburma. Duìna ovog pote- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– za, od raskrsnice „Omladinski stadion” do Ulice Kara|or- 14 50,29 4.594 2.681 142 |eva zvezda u Mirijevu, iznosi 3.872 m. Na ovom potezu, pored 15 70,77 14.244 624 192 krajwih raskrsnica, od zna~aja su jo{ raskrsnice sa: 16 53,04 6.665 3.246 114 – ulicom Marijane Gregoran u rangu ulice áá reda, sa 18 79,49 18.080 121 138 ulivom na ulicu Partizanski put (Dragoslava Srejovi}a); 81 178,77 3.647 5.821 138 89 955,89 36.754 149 429 – ulicom Volginom u rangu sabirne ulice, formirane Ukupno 1.388,25 83.984 12.642 1.153 kao trokrake raskrsnice; –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Slika 2: Gravitaciono podru~je du` ulice Partizanski put (Dragoslava Srejovi}a) od raskrsnice „Omladinski stadion” do Kara|or|eve ulice u nasequ Mirijevo

Ada Huja

16 14

15 81 18 Zvezdar a

MMiir ri ij jevoevo

Broj 3 – 70 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 17. februar 2005.

Planiran razvoj uli~ne mreè na uèm i {irem podru~ju Normalni popre~ni profil rekonstruisane ulice Par- ul. Partizanski put (Dragoslava Srejovi}a) tizanski put (Dragoslava Srejovi}a) treba da sadrì osnov- Za planski period GP-a, u zoni gravitacionog podru~- ne funkcionalne elemente prema slede}im podacima: ja koga opsluùje ulica Partizanski put (Dragoslava Sre- Od km 0+032.18 do km 0+675 jovi}a), planiran je zna~ajan razvoj primarnih uli~nih pravaca. Na zapadu, od Pan~eva~kog mosta prema jugu, pred- Pro{irewe postoje}eg profila loèn je pravac magistralnog unutra{weg prstena UMP, a Saobra}ajne trake 2h6 = 12 na istoku Spoqna magistralna tangenta na koju se naseqe Obostrani trotoar 2h3 = 6 Mirijevo povezuje preko ulice Kara|or|eva zvezda. Pored direktnih veza sa magistralnim saobra}ajnicama naseqa Od ulice Volgine do km 1+352 Karaburma i Mirijevo dobijaju vi{e mogu}ih alternativ- Nova konstrukcija nih veza sa {irim gradskim prostorom preko mreè nièg reda, i to: Mirijevskog bulevara za vezu sa Vi{wi~kom Saobra}ajne trake 2h6 = 12 ulicom i preko ulica Kara|or|eva zvezda, Milana Raki}a Trotoar sa leve strane 1h3 = 3 i îngrijine za vezu sa Bulevarom kraqa Aleksandra i Trotoar sa desne strane 1h2 = 2 ulicom Dimitrija Tucovi}a. Zelena traka sa desne strane 1h2,50 = 2,50 Potez ulice Partizanski put zadràva se u rangu ulice Od 1+352 do 1+810 á reda i daqe sa vrlo velikim zna~ajem za vo|ewe javnog sa- km km obra}aja (autobusa). Veze sa sekundarnom uli~nom mreòm Nova konstrukcija u zoni sanacije aktivnog klizi{ta zadràvaju se kao u postoje}em stawu. potpornom konstrukcijom (prema Idejnom projektu sanaci- Na {irem podru~ju koje opsluùje ova saobra}ajnica, u je klizi{ta – „Kosovoprojekt – Biro za specijalne kon- predstoje}em planskom periodu ne o~ekuju se zna~ajnije strukcije”) promene kako u pogledu ve}eg pove}awa obima korisnika ovog prostora tako i u odnosu na promenu namene sadràja. Saobra}ajne trake 2h6 = 12 Trotoar sa leve strane 1h3 = 3 S obzirom na postoje}i zna~aj i ulogu ulice Partizan- Trotoar sa desne strane 1h2 = 2 ski put (Dragoslava Srejovi}a), kao i na ~iwenicu da }e Zelena traka sa desne strane 1h2,50 = 2,50 ona i u budu}nosti biti vaàn saobra}ajni pravac za pove- zivawe dela Karaburme, Zvezdare i Mirijeva sa central- Od km 1+810 do ulice Jovanke Radakovi} nim gradskim podru~jem, wen funkcionalni rang se i u narednom planskom periodu defini{e kao ulica á reda. Pro{irewe postoje}eg profila U odnosu na budu}i o~ekivan razvoj uli~ne mreè na Saobra}ajne trake 2h6 = 12 uèm i {irem podru~ju isto~nog dela grada, koji }e obez- Trotoar sa leve strane 1h3 = 3 bediti alternativne mogu}nosti u povezivawu sa drugim Trotoar sa desne strane 1h2 = 2 sektorima gradske teritorije, na pravcu ulice Partizan- Zelena traka sa desne strane 1h2,50 = 2,50 ski put (Dragoslava Srejovi}a) o~ekuje se konstantno ume- ren porast saobra}ajnog optere}ewa. Analiza postoje}eg i Od km 2+467,92 do km 3+440 prognoziranog saobra}ajnog optere}ewa i wegove struktu- Postoje}e stawe izgra|ene ulice re na potezu saobra}ajnice Partizanski put (Dragoslava Srejovi}a) ukazuje da je na ovom potezu potrebno obezediti Saobra}ajne trake 2h4,50 = 9 saobra}ajni profil od dve saobra}ajne trake po smeru sa Obostrani trotoar 2h2,50 = 5 obostranim trotoarima. [irinu trotoara ne defini{e Pro{irewe kolovoza za autobuska stajali{ta nije pla- samo obim i protok pe{aka ve} i zahtevi infrastruktur- nirano, ve} stajali{ta vozila GSP-a treba organizovati nih sistema poloènih u koridoru ove saobra}ajnice. na proto~nim trakama sa obeleènim BUS stajali{tima. Na pravcu ovog poteza i u budu}nosti }e saobra}ati Potrebne povr{ine za korisnike JGS-a obezbediti na ra- gradski autobus. Za potrebe autobuskog saobra}aja na lini- ~un {irine zelene trake (koja je prekinuta na delu staja- jama koje koriste ovaj potez, potrebno je obezbediti odgo- li{ta u duìni od 40 m) sa ugradwom odgovaraju}e opreme. varaju}e prostore za autobuska stajali{ta. Sastavni deo plana detaqne regulacije je grafi~ki Na potezu ulice Partizanski put (Dragoslava Srejovi- prilog: „Normalni popre~ni profili”, R=1:100. }a), ako se izuzmu krajwe raskrsnice „Bogoslovija” i raskrsnica sa Kara|or|evom u Mirijevu, u postoje}em stawu i Situacioni plan u budu}nosti, egzistira}e tri primarne povr{inske raskr- Svi elementi situacionog plana rekonstrukcije ulice snice i to sa ulicama Marijane Gregoran – Volginom, Pe- Partizanski put (Dragoslava Srejovi}a) definisani su na re ]etkovi}a i sa ulicama L. Stefanovi}a – Jovanke Ra- osnovu polaznog kriterijuma da se maksimalno ispo{tuju dakovi}. S obzirom na obim saobra}aja u skretawu, geome- postoje}i prostorni odnosi prema okruèwu. Ovaj krite- triju ukr{taja i nepovoqne nivelacione odnose ove raskr- rijum posebno se odnosi na levu ivicu profila gde se po- snice potrebno je regulisati svetlosnom signalizacijom. stoje}a saobra}ajnica nalazi u ~vrstoj situacionoj i nive- Na osnovu izloènih ~iwenica definisani su elemen- lacionoj vezi sa postoje}im namenama. ti popre~nog profila, situacionog plana, podu`nog pro- S obzirom na usvojeni geometrijski i normalni po- fila, na~in odvodwavawa saobra}ajnice, tip kolovozne pre~ni profil, desna strana profila u su{tini odre|uje konstrukcije i ostali elementi na nivou detaqnosti koji obim zauzimawa povr{ina postoje}ih namena, posebno daje idejni projekat, potrebni za izgradwu saobra}ajnice. kompleksa park-{ume Zvezdara. Na ovoj strani profila kao posledica situacionog poloàja rekonstruisane sao- Popre~ni profil bra}ajnice neophodno je ru{ewe odre|enog broja objekata. Dimenzionisawe osnovnih funkcionalnih elemenata Na po~etku i na kraju deonice predmetne saobra}ajnice ko- geometrijskog i normalnog popre~nog profila izvr{iti ja se rekonstrui{e izvr{iti weno uklapawe u postoje}e na osnovu osnovnih programskih elemenata kojima su de- elemente popre~nog profila. finisani zahtevi proto~nog saobra}aja, pe{a~kih kreta- Situacioni plan definisan je potrebnim analiti~ko- wa, instalacija, kao i prostornih ograni~ewa postoje}eg geodetskim elementima prikazanim u grafi~kom prilogu stawa proiza{la uglavnom sa jedne strane iz zna~ajnih ur- br. 2 „Regulaciono-nivelacioni plan za gra|ewe saobra- banih sadràja sa leve strane i park {ume Zvezdara i re|e }ajnih povr{ina i objekata sa analiti~ko-geodetskim ele- urbane strukture sa desne strane. mentima za obeleàvawe” R 1:500. 17. februar 2005. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 3 – 71

Podu`ni profil treba konstatovati da su usvojene {irine jednog i drugog Nivelacioni odnosi planirane trase ulice Partizan- trotoara, pre svega, rezultat zahteva za obezbe|ivawe pro- ski put (Dragoslava Srejovi}a) definisani su na osnovu stora koji je neophodan za sme{taj svih planiranih insta- nekoliko kriterijuma, s obzirom na ~iwenice koje su veza- lacija u popre~nom profilu. ne za oblikovawe popre~nog profila i nivo rekonstruk- Parkirawe cije postoje}e kolovozne konstrukcije: – po{tovati nivelacione odnose postoje}e saobra}aj- Na~in organizovawa saobra}aja u ulici Partizanski nice na mestima gde se vr{i pro{irewe profila kolovo- put (Dragoslava Srejovi}a) podrazumeva zabranu parkira- za i samo poja~awe postoje}e kolovozne konstrukcije; wa u popre~nom profilu saobra}ajnice. S obzirom na ~i- – da se ostvare optimalni nivelacioni odnosi na me- wenice koje se odnose na namenu povr{ina u okruèwu ove stima gde se postoje}a konstrukcija ru{i u celini; saobra}ajnice problemi parkirawa moraju se re{avati u – zadràti optimalne nivelacione odnose na mestima okviru sekundarne mreè ulica koje opsluùju Partizan- ukr{taja sa drugim ulicama; ski put (Dragoslava Srejovi}a) odnosno individualnih – rekonstruisati nivelacione elemenate na mestima na parcela. kojima oni ne zadovoqavaju polazne programske uslove za Parking povr{ina ispred preduze}a „Beograd-put”, ko- rekonstrukciju. ja se koristi za parkirawe vozila zaposlenih, zbog pro{i- Elementi nivelacionog plana prikazani su u odgovara- rewa profila gubi svoju funkciju, tako da se parkirawe ju}em grafi~kom prilogu. vozila nakon rekonstrukcije ulice Partizaniski put mora Na osnovu podataka koji su prezentirani mogu}e je za- obavqati u okviru poslovnog kompleksa odnosno sopstvene kqu~iti da se nepovoqni nivelacioni elementi, veliki parcele, a kako je definisano i u planerskim opredeqe- podu`ni nagibi, javqaju u zoni preduze}a „Beograd-put” wima GP Beograda 2021. godine. i raskrsnice sa Volginom ulicom. Zbog prostornih ograni~ewa i sadràja koji se nalaze u zoni ovih ekstremnih Zelene povr{ine nagiba usvojen je i polupre~nik vertikalne krivine ko- Saobra}ajnica Partizanski put (Dragoslava Srejovi- ji ne zadovoqava grani~ne elemente za kategoriju ulica }a) projektovana je sa popre~nim profilom koji u sebi sa- kojoj pripada Partizanski put (Dragoslava Srejovi}a). drì zelenu traku koja se nalazi sa desne strane popre~- Prevazilaèwe ovih nedostataka u nivelacionom planu nog profila i razdvaja kolovoz od trotoara. Ova traka je izvr{iti odgovaraju}om saobra}ajnom signalizacijom {irine 2,5 m i wena osnovna uloga je formirawe prosto- odnosno opremom, pri ~emu se saobra}ajni tokovi u nave- ra, zajedno sa trotoarom, za provo|ewe novoplaniranih in- denoj zoni reguli{u koordiniranom semaforskom signa- stalacija du` rekonstruisane trase Partizanskog puta lizacijom. (Dragoslava Srejovi}a). Od Volgine ulice pa do Vipavske sa desne strane pro- Raskrsnice fila nalazi se kompleks park-{ume Zvezdara. Pro{ire- Osnovna programska opredeqewa za rekonstrukciju wem ulice Partizanski put (Dragoslava Srejovi}a) deo ulice Partizanski put (Dragoslava Srejovi}a) podrazu- ovih povr{ina bi}e zauzet izgradwom elemenata popre~- mevaju zadràvawe svih postoje}ih veza sa postoje}om nog profila. Minimizirawe zauzimawa povr{ina {um- uli~nom mreòm, pri ~emu je na osnovu saobra}ajnih ana- skog kompleksa Zvezdara konceptualno je realizovano pro- liza i prognoza za svaku od raskrsnica odre|en wen zna- jektovawem posebnog tipa monta`ne potporne konstrukci- ~aj, nivo saobra}ajne opremqenosti i karakteristike je sa elementima ozelewavawa, ~ime se vizuelni i kon- funkcionalnih elemenata popre~nog profila prikqu~- struktivni efekti zasecawa svode u optimalne granice. nih pravaca. U okviru Idejnog projekta rekonstrukcije ulice Par- Rekonstrukcijom ulice Partizanski put ostvariti kon- tizanski put (Dragoslava Srejovi}a) ura|en je poseban takte sa slede}im ulicama: Generala Ara~i}a, Milice idejni projekat ure|ivawa zelenih povr{ina. Ovim pro- Jankovi} i Ulaz 1 „Beograd-put”, Ulaz 2 „Beograd-put” i jektom definisani su svi relevantni parametri postoje- Marijane Gregoran, Ulaz 3 „Beograd put” i Volgina, Tri- }eg i planiranog stawa. Ukupno je potrebno pose}i 251 glavska, Vipavska, Ptujska, Savinska, Pere ]etkovi}a, stablo razli~itih debqinskih razreda, kao i kvaliteta, Astronomska, Lokrumska i Jovanke Radakovi}. a predvi|ena je sadwa 124 komada drvorednih sadnica u Projektom saobra}ajne opreme i signalizacije predvi- okviru park-{ume Zvezdara u kontaktnoj zoni sa novopla- deti da raskrsnice sa ulicama Milice Jankovi}, Volgi- niranom saobra}ajnicom, podizawe travwaka i ìve nom, Pere ]etkovi} i Jovanke Radakovi} budu semafori- ograde visine 1 m. zovane. Raskrsnicu sa Ptujskom ulicom projektovati kao raskr- Kolovozna konstrukcija snicu sa ograni~enim pristupom bez kontinuiteta funk- S obzirom na ~iwenicu da se radi o rekonstrukciji po- cionalnih elemenata popre~nih profila. stoje}e saobra}ajnice, planirana su dva koncepta izgradwe: poja~awe postoje}e konstrukcije sa izradom nove na Pe{a~ke povr{ine pro{irewu do punog profila i izgradwa nove kolovozne Normalnim popre~nim profilom rekonstrukcije ulice konstrukcije na celom profilu. Za potrebe definisawa Partizanski put (Dragoslava Srejovi}a) predvideti obo- kolovozne konstrukcije izra|ena je posebna tehni~ka doku- strane pe{a~ke povr{ine ~ija je {irina sa leve strane mentacija. 3m, a sa desne 2–3 m. Pe{a~ka povr{ina sa desne strane od Odvodwavawe ulaza u preduze}e „Beograd put” ka Mirijevu (od km 0+675) odvojena je od proto~nog kolovoza zelenim trakom ~ija {i- Odvodwavawe rekonstruisane ulice Partizanski put rina iznosi 2,5 m. S obzirom na to da se na levoj strani (Dragoslava Srejovi}a) obezbediti u zatvorenom sistemu saobra}ajnice u najve}em delu nalaze individualni stam- ki{ne kanalizacije koji se sastoji iz sistema slivnika i beni objekti, a time i intenzivnija pe{a~ka kretawa, tu se ki{ne kanalizacije postavqene u profilu saobra}ajnice. predvi|a i ve}a {irina trotoara. Na suprotnoj strani, na Odvodwavawe rekonstruisane ulice Partizanski put delu poteza koji se rekonstrui{e, budu}i da u popre~nom (Dragoslava Srejovi}a) je predmet posebnog projekta koji profilu preovla|uju zelene povr{ine park-{ume Zvezdara, je sastavni deo celokupne tehni~ke dokumentacije idejnih kontinuitet kolovoznih elemenata profila prekinuti ze- projekata rekonstrukcije ulice Partizanski put. Prema lenom trakom, ~ime se ostvaruju povoqniji vizuelni ele- navedenom projektu, odvodwavawe atmosferskih voda sa menti i uklapawe u okruèwe. Me|utim, pored navedenog, kolovoza obezbe|eno je sa 120 slivnika koji su raspore|eni Broj 3 – 72 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 17. februar 2005. uz niù ivicu popre~nog profila. Kolovozna plo~a i – klasi~ni armiranobetonski potporni zid sa posebno ivi~waci formiraju trougaoni rigol kojim se voda podu- obra|enom vidnom povr{inom; `no vodi od jednog do drugog slivnika. Svi detaqi odvod- – monta`ni potporni zid od prefabrikovanih eleme- wavawa atmosferski voda sa kolovoza dati su u navedenom nata (pojedina~ni konstruktivni elementi tipa talpe od- projektu. nosno korita) koji formiraju prostorni ro{tiq sa ispu- Obezbediti stabilnosti putne konstrukcije i wenu za- nom zemqanim materijalom i humusom, uz mogu}nost ozele- {titu od procednih voda iz zale|a park-{ume Zvezdara pro- wavawa vidne povr{ine. Ovaj tip konstrukcije projekto- jektovawem posebnog drena`nog sistema koji je poloèn u van je u zoni park-{ume Zvezdara. drena`nom rovu ispod leve ivice zelene razdelne trake. Pozicije potpornih konstrukcija prikazane su u odgo- Drenaù preko posebnih drena`nih {ahtova povezati na varaju}em grafi~kom prilogu. ki{nu kanalizaciju koja je poloèna u profilu ulice. B.2.1.2. Uslovi javnog gradskog prevoza Potporne konstrukcije Ulicom Partizanski put (Dragoslava Srejovi}a) pro- Nastojati da se projektnim re{ewem i oblikovawem laze tri autobuske linije: popre~nog profila rekonstruisane ulice Partizanski – linija 27a povezuje naseqe Mirijevo preko Ruzvelto- put (Dragoslava Srejovi}a) omogu}i {to mawe zauzimawe ve ulice, Vukovog spomenika i Bulevara kraqa Aleksandra povr{ina, posebno u zoni park-{ume Zvezdara, {to uslo- sa Trgom republike; vqava da se na mestima useka umesto {karpe primeni odgo- – linija 27l povezuje Mirijevo sa Vukovim spomenikom; varaju}a potporna konstrukcija. – linija 27E od Mirijeva do Trga republike pruà se Potporne konstrukcije projektovati u vidu dva osnovna ulicom 29. novembra, {to je i najkra}a veza naseqa Miri- tipa: jevo sa najuìm centralnim podru~jem.

Slika 3: Polo`aj i naziv stajali{ta javnog gradskog saobra}aja na pravcu ulice Partizanski put (Dragoslava Srejovi}a)

Omladinski stadion KARABURMA Gen. Ara~i}a Marijane Gregoran Triglavska

Astronomska

ZVEZDARA ]alije

Klani~ka

Baneks

Bosutska

Ladne vode

Kara|or|eva MIRIJEVO Seli{te

Prema istraìvawima1 Saobra}ajnog fakulteta, pome- poboq{ati uslovi odvijawa JGS-a odnosno nivo usluge nute linije u toku dana prevezu 36.295 putnika, od ~ega li- JGS-a po deonicama, ukqu~uju}i i makro uticaje stanica i nija broj 27a preveze oko 67%. raskrsnica. Stajali{ta formirati u desnoj saobra}ajnoj Na trasi du` ulice Partizanski put (Dragoslava Srejo- traci u svakom smeru. vi}a) od Kara|or|eve u Mirijevu do Omladinskog stadiona Na delu trase ulice Partizanski put (Dragoslava Sre- nalazi se 11 autobuskih stajali{ta koja koriste pomenute jovi}a), koji je u okviru granice Plana, planirano je osam tri linije. Stajali{ta sa najve}im protokom putnika nala- stajali{ta, i to po slede}em redosledu u smeru ka Miri- ze se izme|u Omladinskog stadiona i Triglavske ulice. jevu: Bogoslovija, Generala Ara~i}a, „Beograd-put”, Vol- Ulica Partizanski put (Dragoslava Srjovi}a) predsta- gina, Triglavska, Vipavska, Astronomska i ]alije. Pro- vqa glavni koridor linija JGS koje opsluùju podru~je se~no rastojawe izme|u stajali{ta u pravcu ka Mirijevu je Mirijeva, gorwe Karaburme kao i sadràje du` ove ulice. oko 360 metara, minimalno 280 metara (Generala Ara~i}a Rekonstrukcijom ulice Partizanski put (Dragoslava Sre- – „Beograd-put”), a maksimalno 532 metra (Astronomska- jovi}a) sa po dve saobra}ajne trake po smeru zna~ajno }e se ]alije). U pravcu ka centru prose~no rastojawe izme|u stajali{ta je oko 330 metara, minimalno rastojawe stani- –––––––––––– 1 Istraìvawe karakteristika transportnih zahteva, trans- ca je 280 metara (Generala Ara~i}a – „Beograd-put”), a portne ponude, efikasnosti i kvaliteta sistema javnog maksimalno 390 metara (Volgina – Triglavska). U posto- masovnog transporta putnika u Beogradu, Saobra}ajni fakul- je}em stawu prose~no rastojawe izme|u stajali{ta u prav- tet, Beograd, 2001. cu ka Mirijevu je oko 500 metara, minimalno 245 metara 17. februar 2005. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 3 – 73

(Generala Ara~i}a – Marijane Gregoran), a maksimalno – novi tranzitni vodovodni cevovod ∅500 mm, 685 metara (Triglavska – Astronomska). U pravcu ka cen- – novi distributivni vodovodni cevovod ∅150 mm. tru, u postoje}em stawu, prose~no rastojawe izme|u staja- Tako|e je planirana i rekonstrukcija crpne stanice li{ta je tako|e oko 500 metara, minimalno 340 metara „Pionir”, zamenom dva postoje}a pumpna agregata od po 50 l/s (Generala Ara~i}a – Marijane Gregoran), a maksimalno sa dve pumpe kapaciteta od po 100 l/s, ~ime bi se kapacitet 710 metara (Triglavska – Astronomska). crpne stanice poja~ao za oko 100 l/s. Predvi|a se da rekonstrukciji saobra}ajnice prethodi B.2.1.3. Uslovi za nesmetano kretawe izme{tawe (ukidawe) svih instalacija u ulici Partizan- invalidnih lica ski put (Dragoslava Srejovi}a), a sve pre primene mera sa- U toku razrade i sprovo|ewa plana primeniti odredbe nacije. To zna~i da se planira va|ewe cevovoda ∅250 mm. Pravilnika o uslovima za planirawe i projektovawe objeka- S obzirom na to da je profil puta vrlo prostorno ogra- ta u vezi sa nesmetanim kretawem dece, starih, hendikepira- ni~en planira se postavqawe levog i desnog vodovodnog nih i invalidnih lica („Slu`beni glasnik RS”, broj 18/97). sekundara na 0,7 m odnosno 1,3m od ivi~waka odnosno 0,5 Na pe{a~kim prelazima postaviti oborene ivi~wake. m na delu saobra}ajnice Jovanke Radakovi}, gde je {irina Na semaforima postaviti zvu~nu signalizaciju. saobra}ajnice 9+2,5+2,5 m, kako bi bili najvi{e udaqeni od temeqa zgrada, a da se jedan vodovodni primar ∅500mm B.2.1.4. Pravila za evakuaciju otpada stavi u ulicu na 1,5 m od desnog ivi~waka. Prilikom izrade tehni~ke dokumentacije predvideti Ovakav pre~nik cevovoda pojavquje se na ~itavoj duì- ni{e ili poluni{e use~ene u trotoar za postavqawe po- ni saobra}ajnice Partizanski put (Dragoslava Srejovi}a) stoje}ih sudova za sme}e. i Jovanke Radakovi} od Volgine do hidrotehni~kog tunela, s tim {to je u ulici Jovanke Radakovi} drugi profil same B.2.1.5. Uslovi za panoramski punkt saobra}ajnice. – Vidikovac Na delu saobra}ajnice od Vojnog kompleksa do Volgine U okviru predmetnog podru~ja nalazi se i pozicija sa nema sekundara na levoj strani, jer se postoje}i potro{a- koje se ostvaruje izuzetna ekspozicija na prostor zemun- ~i snabdevaju sa druge strane. Planirani cevovodi bi tre- skog Gardo{a, preko vodene povr{ine Dunava, ravnice balo da se prave u skladu sa o~ekivanim pritiscima, a ta- Pan~eva~kog rita do Vi{wi~kog rta. Ova pozicija pruà ko|e i problemati~nim terenom sa aktivnim klizi{tima u izuzetnu panoramu i obja{wava srukturu i status severnog kome se nalazi cevovod. dela Beograda. O~ekivani pritisci koji se javqaju redovno na potezu U ciqu za{tite panoramskog pogleda neophodno je od Volgine do ulice Bosutske bili bi 5-6 bara. Tako|e bi ukqu~iti i prostore izvan Plana, odnosno uspostaviti vi- trebalo imati na umu i da je ovo /potisni/ cevovod i da je sinsku regulaciju za teritoriju ispod nivelete Partizan- mogu}e da do|e do hidrauli~kog udara, zbog ~ega je potreb- skog puta (Dragoslava Srejovi}a). no vr{iti stalni nadzor i kontinualno odràvawe. U okviru saobra}ajnice Partizanski put (Dragoslava Primarni cevovod ∅500mm planiran je da bude od duktilnog liva sa VRS spojem kako bi mogao da izdrì izve- Srejovi}a), u {irini od 2,5m (na ra~un prostora iznad konstruktivnih delova saobra}ajnice – dijafragmi) i duìni od sna zatezawa, kao i mawa puzawa zemqi{ta. Sekundarni vodovodni cevovodi mogu biti tako|e od 40m planira se prostor panoramskog punkta – Vidikovca u skladu sa grafi~kim prilogom br. 2 „Regulaciono-nivelaci- pomenutog duktilnog liva ali i od PE cevi tako|e. oni plan za gra|ewe saobra}ajnih povr{ina i objekata sa Tranzitni cevovod ∅500mm polazi od crpne stanice analiti~ko-geodetskim elementima za obeleàvawe”, R 1:500. „Pionir” i vezuje se na ∅600mm kod hidrotehni~kog tune- Prostor ograditi prema {karpi i opremiti urbanim la Zvezdara. Planira se samo vezivawe ovog tranzitnog ce- mobilijarom (klupe, svetiqke...). Ova pe{a~ka povr{ina vovoda na sekundare kod Volgine ulice sa leve i desne planira se sa druga~ijom zavr{nom obradom (betonski po- strane i dodatnih popre~nih vezivawa vi{e nema na trasi ligonal elementi u boji i sl. ). Elemente za izgradwu de- ovog cevovoda. finisati pri izradi glavnog projekta u okviru planira- Na najvi{im mestima na trasi predvi|eni su vazdu{ni nih konstruktivnih i dodatnih elemenata puta. ventili, a na najniìm ispusti, i to su jedini objekti na Teritorija ispod nivelete Partizanskog puta (Drago- mreì. Nisu planirani nikakvi eventualni za{titni slava Srejovi}a), tretirana prostorno-programskim kon- objekti, galerije, tuneli i dr., po{to u slu~aju puzawa ze- ceptom Karaburme, ovim planom dobija ograni~ewe visin- mqi{ta mogu vi{e da naude cevovodu jer ovi objekti ne mo- ske regulacije do apsolutne kote +150m nadmorske visine, gu da spre~e pokretawe terena. kako bi se uspostavila za{titna vizura. Pristup planiranom vidikovcu ostvariti samo preko Kanalizaciona mreà pe{a~kih komunikacija. Kanalizaciona infrastruktura podru~ja u okviru planskog dokumenta pripada centralnom kanalizacionom si- B.2.2. Komunalna infrastruktura stemu. B.2.2.1. Hidrotehni~ka infrastruktura Planiranim re{ewem defini{e se nekoliko slivova kanalisawa atmosferskih i upotrebqenih otpadnih voda, Vodovodna mreà i to: Radi poboq{awa vodosnabdevawa áá visinske zone beo- – sliv koji gravitira skveru kod Bogoslovije na kom gradskog vodovodnog sistema kome pripada ve}i deo cen- podru~ju je postoje}i sistem kanalisawa op{ti. Recipi- tralnih delova grada i Dunavska padina sa {irim prosto- jent ki{nih i upotrebqenih otpadnih voda u ovoj zoni je rom saobra}ajnice Partizanski put (Dragoslava Srejovi- kolektor 70/120cm, koji se kroz ulicu 29. novembra uliva u }a), planira se dogradwa vodovodnog kompleksa „Pionir”, bulbulderski kolektor 250/230cm u Cviji}evoj ulici; kao i izgradwa novog tranzitnog cevovoda ka vodovodnom – deo u tzv. infleksiji gde je u slivu neposredno ispod, tunelu Zvezdara. formirano kanalisawem nekoliko podslivova, koji gravi- U okviru rekonstrukcije saobra}ajnice Partizanski put tiraju kolektorima 2 h 1200mm na Adi Huji. Po veli~ini (Dragoslava Srejovi}a) planirana je gradwa nove komore re- postoje}ih recipijenata izdvajaju se kolektori 60/110cm u zervoara „Pionir” zapremine 20.000 m³, gradwa nove crpne ulici Veqe Miqkovi}a, 60/110cm u ulici Triglavskoj i stanice „Pionir 2” i planirana je gradwa novih cevovoda u Vojvode Micka, kolektori 60/110cm u ulici Stevana Hri- ulici Partizanski put (Dragoslava Srejovi}a) i to: sti}a, Danteovoj, Uralskoj, Patrisa Lumumbe, kao deo je- – novi vodovodni cevovod ∅250 mm kao zamena za posto- dinstvenog sliva, uz niz kolektora op{teg sistema mawih je}i ∅250 mm, pre~nika ∅250mm i ∅300mm; Broj 3 – 74 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 17. februar 2005.

– deo od raskrsnice sa ulicom Jovanke Radakovi} ka Na mestima gde se o~ekuju ve}a mehani~ka naprezawa sve Mirijevskom potoku, koji pripada separacionom sistemu elektri~ne vodove postaviti u kablovsku kanalizaciju. kanalisawa gde se kao ozbiqniji recipijenti mogu smatra- Postoje}u TS 10/0,4 kâ (reg. br. 1819), koja se nalazi u ti kanali za odvo|ewe upotrebqenih otpadnih voda pre~- okviru postoje}e benzinske stanice, koja je u koliziji sa nika ∅400mm, kao i atmosferski pre~nika ∅300mm, uz planiranom saobra}ajnicom izmestiti u okviru pro{ire- ki{ni kanal pre~nika ∅500mm du` Mirijevskog potoka. wa trotoara kako je to prikazano u odgovaraju}im grafi~- Stawe kanalisawa cele ove padine do Dunava predvi|e- kim prilozima. no je da bude zasnovano na rastere}ewu kanala op{teg sistema od ki{nih voda i wihovo uvo|ewe u Dunav, dok bi re- Kompleks crpne stanice „Pionir” cipijent upotrebqenih otpadnih voda bio interceptor. Rekonstrukcijom crpne stanice „Pionir” predvi|ena Re{ewe kanalisawa je predvi|eno u slede}im celinama: je zamena postoje}eg transformatora snage 400 kâ sa tran- – deo od raskrsnice sa Jovankom Radakovi} do Pere sformatorom snage 1000 kâA. ]etkovi}a, sa o~ekivanim ne{to ve}im prilivom upotrebqenih voda, iz kojih razloga je i predvi|en separacioni B.2.2.3. TT mreà sistem, sa odvo|ewem upotrebqenih otpadnih voda u posto- Podru~je saobra}ajnice Partizanski put (Dragoslava je}i OK250mm, i transportom ki{nih voda daqe ka Tri- glavskoj ulici; Srejovi}a), u oblasti fiksne telefonije, nalazi se na pod- – deo od ulice Pere ]etkovi}a do Triglavske, odnosno, ru~ju dve ATC (automatske telefonske centrale) „Dunav” i od Marijane Gregoran (Vopine) do Triglavske, kao jedin- ATC „Karaburma”. Distributivna TT mreà izvedena je armiranim kablovima postavqenim slobodno u zemqu, a pret- stvena celina koja gravitira ka kolektoru 60/110cm u ulici Triglavskoj odnosno Vojvode Micka, gde je predvi|en platnici su preko spoqa{wih odnosno unutra{wih izvoda kolektor op{teg sistema; povezani sa distributivnom mreòm. Postoje}i kapaciteti – deo od Volgine do ulice Milice Jankovi}, i daqe do TT mreè delimi~no zadovoqavaju sada{we potrebe. kolektora 60/110cm u ulici Veqe Miqkovi}a, tako|e je Postoje}u kablovsku TT kanalizaciju, od TT okna broj predvi|en kao op{ti sistem; 90 do TT okna broj 415 zadràti jer svojim kapacitetom i – deo od ulice Milice Jankovi} do skvera kod Bogoslo- kvalitetom zadovoqava budu}e potrebe TT i KDS. vije, sa ulivom u kolektor op{teg sistema 70/120, i daqe u Sve postoje}e kablove koji upadaju u profil regulacije bulbulderski kolektor. i ugroèni su ukinuti i zameniti novim, trasom kroz kanalizaciju ili slobodno poloènim u zemqu. Sve distri- B.2.2.2. Elektri~na mreà butivne kablove sa leve strane Partizanskog puta (Drago- U koridoru planirane saobra}ajnice izgra|eni su vodo- slava Srejovi}a) koji su ugroèni premestiti na desnu vi 1 kâ, 10 kâ i 35 kâ kao i instalacije javnog osvetlewa. stranu u TT kanalizaciju. Vod 35 kâ izgra|en je u trotoarskom prostoru ulice Distributivne TT kablove koji su postavqeni kroz TT Partizanski put (Dragoslava Srejovi}a), od raskrsnice kanalizaciju ~iji kapacitet ne zadovoqava perspektivne „Bogoslovija” do ulice Marijane Gregoran. Drugi vod 35 potrebe korisnika TT usluga neophodno je zameniti novim kâ popre~no prelazi preko planirane saobra}ajnice iz ve}eg kapaciteta. smera Volgine ulice. Distributivne TT kablove koji su poloèni u zemqu, a Postoje}i vodovi 10 kâ izgra|eni su podzemno, u troto- kapaciteti ne odgovaraju pove}anom broju pretplatnika, arskom prostoru ulice Partizanski put, sa obe strane sao- zadràti, a pored istih odnosno do planiranih objekata bra}ajnice. Postoje}i vodovi 1 kâ izgra|eni su nadzemno poloìti nove podzemne TT kablove ~iji }e kapacitet za- u ulici Partizanski put (Dragoslava Srejovi}a). dovoqiti krajwe potrebe planiranih i postoje}ih kori- Postoje}e instalacije javnog osvetqewa izvedene su u snika TT usluga. ranijem vremenskom periodu i ne zadovoqavaju potrebe za Planiranu TT kanalizaciju postaviti u trotoarskom osvetlewem planirane saobra}ajnice. prostoru planirane saobra}ajnice, podzemno, u rovu po- U koridoru planirane saobra}ajnice planira se iz- trebnih dimenzija. gradwa kablovskog voda 110 kâ. Za izgradwu ovog voda Na predmetnom podru~ju nema izgra|enih KDS kapaci- predvideti prostor {irine oko 1,5 m u kolovozu. teta te realizaciju KDS-a treba izvesti u skladu sa potre- Postoje}e vodove 35 kâ, koji su u koliziji sa trasom bama korisnika sa obe strane saobra}ajnice. planirane saobra}ajnice, na delu predmetne saobra}ajnice Za potrebe kablovskog distributivnog sistema (KDS) u od raskrsnice „Bogoslovija” do Ulice Marije Gregoran, okviru postoje}e i planirane TT kanalizacije planirati izmestiti na novu lokaciju. dve PVC cevi radi polagawa opti~kih i koaksijalnih ka- Postoje}e vodove 10 kâ i 1 kâ koji su u koliziji sa tra- blova za potrebe KDS-a. Na mestima gde se o~ekuju ve}a me- som planirane saobra}ajnice, treba izmestiti na na novu hani~ka naprezawa tla, TT vodove postaviti u za{titnu cev. lokaciju. Planirane vodove 10 kâ i 1 kâ poloìti u trotoarskom prostoru planirane saobra}ajnice, podzemno, u Kompleks crpne stanice „Pionir” rovu potrebnih dimenzija. Za potrebe prenosa podataka predvideti postavqawe Planiranu saobra}ajnicu opremiti instalacijama javnog osvetqewa. Planirano osvetlewe mora zadovoqiti opti~kog kabla na relaciji CS Pionir – Knez Milo{a 27 slede}e fotometrijske veli~ine: i daqe postoje}im kablom do KKC u Deligradskoj. – prose~na luminancija od 2 cd/m² pri suvom kolovozu, B.2.2.4. Gasovodna mreà i postrojewa – op{ta ujedna~enost luminancije: Lmin./Lsr. h 100 od 40 % uzdu`na, U okviru predmetne saobra}ajnice predvideti izgrad- – ujedna~enost luminancije: Lmin./Lmax h 100 od 70 %. wu niskopritisnog (r=1÷4 bara) distributivnog gasovoda, Za osvetqewe primeniti savremene svetiqke sa sijali- koji polagati u profilu Partizanskog puta od ulice Laze cama na principu natrijuma visokog pritiska koje imaju Stefanovi}a do Triglavske. Distributivni gasovod }e bi- dobre fotometrijske karakteristike. Stubove sa svetiq- ti deo gasovodne mreè koja }e se prstenasto pruàti od kama postaviti u trotoarskom prostoru sa obe strane pred- postoje}ih i planiranih merno-regulacionih stanica na metne saobra}ajnice. Predvideti osvetqewe stani~nih po- teritoriji Karaburme i Mirijeva (MRS „Karaburma 1”, vr{ina i terminusa. „Karaburma 2” i „Mirijevo”). Napajawe javnog osvetqewa vr{i}e se iz postoje}e Za{titna zona u kojoj je zabrawena gradwa objekata supra- elektri~ne mreè javnog osvetqewa. Mreù 1 kâ javnog strukture iznosi 1m mereno sa obe strane gasovodne cevi. osvetlewa izvesti podzemno, u trotoarskom prostoru pred- Prilikom rekonstrukcije saobra}ajnice Partizanski metne saobra}ajnice, u rovu potrebnih dimenzija. put (Dragoslava Srejovi}a) pridràvati se svih stavki iz 17. februar 2005. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 3 – 75

Pravilnika i tehni~kih normativa za projektovawe i po- Pristup kompleksu ostvariti iz Severnog bulevara. lagawe distributivne gasovodne mreè od polietilenskih Prostor za sme{taj slu`benih vozila i vozila zaposle- cevi („Slu`beni list SRJ”, broj 20/92). nih obezbediti na pripadaju}oj parceli. Na mestima ukr{tawa gasovoda sa kolovozom saobra}aj- Deo kompleksa crpne stanice du` granice komleksa nice isti mora biti za{ti}en za{titnom cevi ili nekim prema Severnom bulevaru je rezervisana povr{ina za iz- drugim za{titnim elementom, u skladu sa vaè}im propi- gradwu UMP-a, kako je prikazano u grafi~kom prilogu br. sima i normativima. 2 „Regulaciono-nivelacioni plan za gra|ewe saobra}ajnih povr{ina i objekata sa analiti~ko-geodetskim elementi- B.2.3. Javne zelene povr{ine ma za obeleàvawe” R 1:500. Postoje}u kvalitetnu vegetaciju maksimalno uklopiti u novoprojektovano linearno zelenilo du` planiranog B.2.4.2. Rezervoar pro{irewa saobra}ajnice. Postoje}e drvorede obnavqati Na sada{woj lokaciji kompleksa rezervoara „Pionir” vrstom koja dominira u drvoredu. predvi|ena je izgradwa jo{ jedne komore od 21.000 m³ kako Vegetaciju koja se planiranim pro{irewem saobra}aj- bi se kapacitet ukupnog rezervoarskog prostora na toj lo- nice uklawa, nadoknaditi novoplaniranom sadwom u okvi- kaciji pove}ao za 50%. ru prostora park-{ume du` saobra}ajnice. Planirana je i nova granica vodovodnog kompleksa Du` ulice Partizanski put (Dragoslava Srejovi}a) uz „Pionir” zbog potreba neposredne sanitarne za{tite svih Omladinski stadion zadràti postoje}i linearni zasad objekata kao i neophodno obezbe|ivawe za{titnog korido- gledi~ije. ra od 10 m izme|u planiranog rezervoara i budu}e regula- Postoje}e zelenilo u okviru Vojnog kompleksa uklopi- cije novoplanirane saobra}ajnice UMP, ~ija je pozicija ti u novoprojektovano re{ewe ozelewavawa. preuzeta iz Generalnog projekta UMP-a i bi}e predmet po- Planirati nove drvorede na delovima uz trasu gde ne posebnog planskog dokumenta. stoje. Predvideti sadwu negovanih sadnica na optimalnom Sve kote dowe i gorwe plo~e i preliva kod planiranog me|usobnom rastojawu. Pri izboru sadnog materijala pred- rezervoara zadràvaju se kao kod prethodne dve postoje}e nost dati vrstama otpornim na aerozaga|ewa i zasoqavawa. komore. Zbog razlike u kotama terena, potrebno je postavi- U zelenim trakama izme|u kolovoza i trtoara planirati ti za{titni armirano-betonski zid prema saobra}ajnici. parterno zelenilo u skladu sa trasama podzemnih instalacija. Gra|evinska linija planiranog rezervoara predvi|ena U zoni pro{irewa saobra}ajnice kroz postoje}i {um- je na rastojawu od 10 m od regulacije planirane saobra}aj- ski pojas (park-{uma Zvezdara) nastojati da se on maksi- nice UMP. malno o~uva i za{titi, uz odgovaraju|e mere nege i oblikovawa. Na nestabilnom terenu predvideti odgovaraju}e sa- B.2.4.3. Ostali javni objekti u okviru naciono zelenilo koje smiruje i vezuje tlo kao prate}a me- kompleksa crpne stanice ra mehani~kim. Izgradwa novih objekata u kompleksu crpne stanice i Glavne projekte ure|ivawa i ozelewavawa raditi na rezervoara „Pionir” planira se u okviru zone izgradwe, a osnovu prethodno izra|enog geodetskog snimka postoje}eg rekonstrukcija (dogradwa) postoje}ih objekata u okviru zo- stawa zelenila i manuala valorizacije vegetacije. ne rekonstrukcije (dogradwe), kako je dato u grafi~kom prilogu br. 2 „Regulaciono-nivelacioni plan za gra|ewe B.2.4. Javni objekti saobra}ajnih povr{ina i objekata sa analiti~ko-geodetskim elementima za obeleàvawe” R 1:500. B.2.4.1. Crpna stanica Urbanisti~ki parametri (dozvoqena visina objekata, Predvi|a se zavr{etak rekonstrukcije crpne stanice stepen zauzetosti i indeks izgra|enosti) za izgradwu novih „Pionir” gde se planira zamena tri postoje}a agregata od objekata (novi poslovni prostor, izme{teni hangar i sl.), po 50 l/s, sa tri nova od 100 l/s od kojih je jedan ve} zamewen. kao i rekonstrukciju i dogradwu postoje}ih objekata koji se Na taj na~in se o~ekuje da wen rad ide i na 250 l/s u kri- zadràvaju dati su u odnosu na gra|evinsku parcelu: znim uslovima. – „Sz” = 40%, Planom razvoja BVS-a do 2002. i daqe, uz novi rezervo- – „I” = 0,85, ar od oko 20.000 m³ rekonstruisa}e se postoje}a crpna sta- – slobodnih zelenih povr{ina min. 10% od povr{ine nica u okviru postoje}ih gabarita, sa ciqem da se pove}a parcele, kapacitet transporta iz prve u drugu zonu na 350 l/s, uz od- – parkirawe u okviru kompleksa prema normativima govaraju}u rezervu kapaciteta u agregatima od 50-100%. GP: 1PM na 80m² BRGP. S obzirom na to da se radi o jedinstvenom pogonu za po- Postoje}e fizi~ke strukture (hangar, magacini, obje- tiskivawe odre|ene koli~ine vode iz prve u drugu zonu, u kat – konsignacija) planirane su za ru{ewe u BRGP od oko okviru daqe rekonstrukcije treba sagledati kako se svi 4.000 m², dok se zadràva oko 3.340 m² BRGP nadzemno (po- predvi|eni rezervni agregati mogu spakovati na najboqi stoje}i poslovni prostor BVK-a oko 1060 h 3=3.180 m² i na~in. U postoje}oj crpnoj stanici predvi|ena su tri mala objekat crpne stanice oko 160 m²) i oko 7.500 m² BRGP agregata od po 100 l/s (ukupno 300 l/s) od traènih 350 l/s, podzemno (dva rezervoara po 3.750 m²). {to zna~i da bi sa malim pove}awem agregata dobili tra- Novi poslovni prostor planira se u okviru gra|evin- ènih 350 l/s, pa i prevazi{li taj zahtev. skih linija, na minimalnom rastojawu od 3m od regulaci- Snabdevawe druge visinske zone vodom (na Dunavskoj je planirane saobra}ajnice UMP, maksimalne spratnosti padini) je u potpunosti kroz tunel Zvezdara, pa crpna sta- P+4. Maksimalno BRGP nadzemno ovog objekta je 14.000 m². nica „Pionir” ima i ulogu rezervnog pogona. Predvi|eno Dogradwa i nadgradwa postoje}eg poslovnog prostora je slede}e re{ewe agregata crpne stanice „Pionir”: planira se u okviru datih gra|evinskih linija do maksi- – radni agregati: 1 h SCP 150-500 + 2 h SCP 200-500, malne spratnosti P+3, ukupne maksimalne BRGP dogra|e- – rezervni agregat: 1 h SCP 200-500. no oko 4.400 m² i BRGP nadgra|eno oko 1.060 m². êtvrti agregat SCP 200-500 od 132kW predvi|a se u Izgradwom novog rezervoara BRGP podzemno se uve}ava nastavku niza novih pumpi. za oko 3.750 m². Predvi|ena je izgradwa novog trafoa od 620 kâA ~ime –––––––––––– bi se u istom prostoru zamenio sada postoje}i trafo od Napomena: Indeks izgra|enosti ra~unat je u odnosu na bruto 315 kâA. razvijenu gra|evinsku povr{inu korisnih etaà (nadzemnih i Na objektu crpne stanice predvi|ena je izmena usisnih podzemnih korisnih etaà, osim povr{ina za parkirawe vozila, i potisnih cevovoda samo neposredno uz pumpu, dok svi sme{taj neophodne infrastrukture koja opsluùje predmetni ostali delovi prelivno-ispusnog sistema ostaju isti. objekat i podzemnih garaà). Broj 3 – 76 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 17. februar 2005.

B.2.5. Ure|ivawe javnog gra|evinskog zemqi{ta Tabela 4: Ure|ivawe javnog gra|evinskog zemqi{ta – predmer radova

Podaci u datoj tabeli su orijentacioni a detaqni su spomenika kulture grada Beograda, da ne bi do{lo do uni- prikazani u okviru Idejnog projekta. {tavawa kulturno-istorijskih slojeva. Finansirawe planiranih radova na ure|ivawu javnog Ukoliko bi se prilikom izvo|ewa zemqanih radova na- gra|evinskog zemqi{ta se vr{i se iz buyetskih sredstava i{lo na arheolo{ke ostatke, sve radove treba obustaviti Skup{tine grada Beograda. i obavestiti Zavod za za{titu spomenika kulture grada Be- ograda kako bi se preduzele neophodne mere za{tite. B.3. Ambijentalne celine Plan i program eventualnih iskopavawa u tom slu~aju raditi u Zavodu za za{titu spomenika kulture grada Beo- B.3.1. Za{tita kulturno-istorijskog nasle|a grada a u saradwi sa investitorom gradwe, koji je po ~l. Uslovi Zavoda za za{titu spomenika kulture grada Be- 110. Zakona o kulturnim dobrima („Slu`beni glasnik RS”, ograda koji se odnose na izradu Plana detaqne regulacije broj 71/94) duàn da obezbedi finansijska sredstva za ar- za rekonstrukciju saobra}ajnice Partizanski put sa pri- heolo{ka istraìvawa. padaju}om strukturom, dogradwu rezervoara „Pionir” i re- B.4. Urbanisti~ke op{te i posebne mere za{tite konstrukciju crpne stanice „Pionir”, potvr|uju da na predmetnom podru~ju nema arheolo{kih nalaza. B.4.1. Urbanisti~ke mere za za{titu ìvotne sredine S obzirom na to da postoji mogu}nost da se oni otkri- Iz priloène dokumentacije „Detaqna analiza uticaja na ju tokom izvo|ewa zemqi{nih radova, a zbog blizine arhe- ìvotnu sredinu saobra}ajnice Partizanski put”, kojom je olo{kog nalazi{ta Karaburma, izvo|a~ i investitor rado- razmatran koncept rekonstrukcije saobra}ajnice Partizan- va du`ni su da o po~etku istih obaveste Zavod za za{titu ski put (Dragoslava Srejovi}a) na osnovu idejnih projekata 17. februar 2005. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 3 – 77 saobra}ajnice i prate}ih instalacija, na osnovu izvr{ene ulice Partizanski put sa pripadaju}om infrastrukturom kvantifikacije mogu}ih uticaja na ìvotnu sredinu, mi{qe- daju se slede}e geotehni~ke preporuke: wa i uslova nadle`nih institucija i zna~aja saobra}ajnice za – Trasa ulice Partizanski put (Dragoslava Srejovi}a) }e {iru dru{tvenu zajednicu zakqu~eno je da je izgradwa saobra- se od skvera kod Bogoslovije (stacionaà 0+000) do raskr- }ajnice opravdana i da }e primenom predvi|enih mera do}i do snice sa Volginom ulicom (stacionaà 0+816,452) u duì- valorizacije kvaliteta elemenata ìvotne sredine u odnosu ni od oko 816 m izvoditi u stabilnom terenu. Povr{inske na sada{we stawe, posebno imaju}i u vidu aktivno klizi{te delove terena izgra|uje les, koji je veoma povoqnih geomeha- kao i neregulisano pitawe odvo|ewa otpadnih voda. ni~kih karakteristika. Materijali su laki za iskop, a pre- U tom smislu potrebno je preduzeti odre|ene mere za- ma gra|evinskim normama GN-200 svrstavaju se u áá kategori- {tite koje su sadràne u elaboratu „Detaqne analize uti- ju. Iskopi se mogu izvoditi vertikalno dubine do 2m. caja na ìvotnu sredinu nove saobra}ajnice Partizanski – Trasa novoprojektovane saobra}ajnice u delu od raskr- put” koja je sastavni deo ovog plana. snice sa Volginom ulicom (stacionaà 0+816,452) do stam- Mere koje su planirane i koje treba peduzeti u ciqu sma- benog objekta u ulice Partizanski put (Dragoslava Srejovi- wewa ili spre~avawa {tetnih uticaja na ìvotnu sredinu: }a) br. 57 (stacionaà 1+350), u duìni od oko 540m, prola- – mere koje su predvi|ene zakonima i drugim propisima, zi kroz uslovno stabilni teren. Po litolo{kom sastavu, po- – op{te mere i tehni~ka re{ewa u ciqu za{tite ìvot- vr{inske delove terena izgra|uju glinovito-laporoviti se- ne sredine, dimenti, koji su hidroskopni i u prisustvu vode podlo`ni – sanacija aktivnog klizi{ta, bubrewu. Ovaj deo terena je u sada{wim uslovima umiren, – odvo|ewe atmosferskih i upotrebqenih voda, ali se procesi klizawa lako mogu aktivirati, nekontroli- – sanirawe instalacija vodosnabdevawa, sanim zasecawem ili natapawem vodom. Materijali za iskop – ozelewavawe i ure|ivawe zelenih povr{ina, pripadaju ááá kategoriji prema GN-200. – neophodnost mera i postupaka kontrolisanog priku- – Trasa ulice Partizanski put (Dragoslava Srejovi}a) pqawa i odlagawa otpada, u delu od broja 57 (stacionaà 1+350) do raskrsnice sa – monitoring, ulicom Pere ]etkovi}a (1+833,387), u duìni od oko 480 – posebne mere i tehni~ka re{ewa za{tite ìvotne m prolazi kroz nestabilan teren. Izgradwa saobra}ajnice sredine, i infrastrukturnih objekata u ovom delu terena ne prepo- – mere u toku izvo|ewa radova, ru~uje se pre prethodnog sanirawa terena. – mere u toku redovne eksploatacije saobra}ajnice, – Za sanaciju ovog dela terena kao primarna mera pred- – mere za slu~aj udesa na saobra}ajnici. vi|ena je potporna konstrukcija, pored povr{inskog odvodwavawa, planirawa terena, izrada ki{ne i fekalne ka- B.4.2. Urbanisti~ke mere za za{titu od poàra nalizacije. Da bi se obezbedila stabilnost ulice Prti- Radi za{tite od poàra planiranu rekonstrukciju rea- zanski put (Dragoslava Srejovi}a), predvi|ene su potpor- lizovati u skladu sa odgovaraju}im tehni~kim protiv- ne konstrukcije. Ove potporne konstrukcije izvode se kao poàrnim propisima, standardima i normativima: dijafragme dimenzija 250h80 cm, a na vrhu imaju vezne gre- – objekti moraju biti realizovani u skladu sa Zakonom de dimnzija 250h50 cm. Dijafragme su na razmaku od 2 m. o za{titi od poàra („Slu`beni glasnik SRS”, broj 37/88 Ukupna duìna potporne konstrukcije du` ulice Parti- i „Slu`beni glasnik RS”, broj 48/94); zanski put (Dragoslava Srejovi}a) je 458m. – realizovati hidrantsku mreù, koja se po protoku i – Trasa saobra}ajnice od raskrsnice sa ulicom Pere pritisku vode u mreì planira i projektuje prema Pravil- ]etkovi}a (1+833,387) do kraja novoprojektovane trase niku o tehni~kim normativima za spoqnu unutra{wu hi- (stacionaà 2+450) u duìni od oko 620 m, izvodi}e se u drantsku mreù za ga{ewe poàra („Slu`beni list stabilnom terenu, u kome povr{inske delove izgra|uje pra- SFRJ”, broj 30/91); {inasto-peskovita glina. Iskopi u ovom delu izvodi}e se – objektima mora biti obezbe|en pristupni put za va- materijalima koji pripadaju áá kategoriji prema gra|evin- trogasna vozila, shodno Pravilniku o tehni~kim normati- skom normama GN-200. vima za pristupne puteve („Slu`beni list SRJ”, broj 8/95) Otvoreni iskopi bez podgra|ivawa mogu se izvoditi do – objekti moraju biti realizovani i u skladu sa Pravil- dubine 1,5 m. Dubqe iskope treba projektovati sa odgovara- nikom o tehni~kim normativima za elektri~ne instalaciju}om tehni~kom za{titom rova, s obzirom na to da se gline je niskog napona („Slu`beni list SFRJ”, br. 53/88, 54/88 odlikuju prslinsko-pukotinskom porozno{}u pa bi kod ne i „Slu`beni list SRJ”, broj 28/95), Pravilnikom o teh- za{ti}enih stranica rova moglo do}i do obru{avawa. ni~kim normativima za za{titu objekata od atmosferskog Za slu~aj pro{irewa trase u delovima stabilnog tere- pra`wewa („Slu`beni list SRJ”, broj 11/96) na gde se zahteva usecawe u prirodan teren vi{e od 1,50 m U skladu sa ~lanom 12. Zakona o za{titi od poàra obavezno je predvideti odgovaraju}i za{titni zid sa dre- („Slu`beni glasnik SRS”, broj 37/88) postoji obaveza pri- naòm iza zida ili ako ima mogu}nosti teren nivelacio- bavqawa saglasnosti na tehni~ku dokumentaciju objekata no urediti u nagibu 1:1. od MUP-a Srbije – SUP-a – Uprave protivpoàrne poli- Kompleks crpne stanice cije u Beogradu. Povr{inske delove terena do dubine oko 6m, izgra|uju B.4.3. Urbanisti~ke mere za za{titu kvartarni sedimenti predstavqeni lesnim horizontima i od elementarnih nepogoda lesoidnom glinom, ispod kojih se pojavquju laporovite Objekti moraju biti kategorisani i realizovani u gline tercijerne. skladu sa Pravilnikom o tehni~kim normativima za iz- Podzemna voda se pojavquje na kontaktu kvartranih i gradwu objekata visokogradwe u seizmi~kim podru~jima tercijarnih sedimenata. Ranije izvedenim istraìvawima („Slu`beni list SFRJ”, br. 31/81, 49/82, 29/83, 2/88, 52/90). (1962. god.), utvr|ena je dubina podzemne vode od 7,5-8m. Projektovana kota fundirawa je iznad nivoa podzemne vode, B.4.4. Urbanisti~ke mere od interesa za odbranu ali se sa uzbrdne strane (ka Ledina~koj ulici) moè o~ekivati Prema obave{tewu Ministarstva odbrane – Sektora za dotok mawih koli~ina procednih voda u temeqni iskop. gra|evinsko-urbanisti~ku delatnost – Uprava za ure|ewe Projektovanom kotom fundirawa 141,05, temeqni kon- prostora i infrastukturu odbrane int. br. 5-4 od 17. fe- takt bi se jednim delom ostvario u ja~e sti{qivom lesu, a bruara 2004. dobijena je saglasnost za prolaz planiranog delom u sredwe sti{qivoj lesoidnoj glini. Da bi se izbe- magistralnog vodovoda kroz kompleks Vojne bolnice. gla heterogenost tla u temeqnom kontaktu, predlaè se izrada tamponskog sloja debqine 1m, do kote ∼140mnv. B.5. Inèwersko-geolo{ki uslovi Tamponski sloj treba izvoditi od prera|enog lesnog Na osnovu analize svih ranije izvedenih istraìvawa materijala iz iskopa ({qun~ani tampon se ne prerporu~uje, kao i istraìvawa za potrebe izrade Idejnog projekta zbog mogu}nosti prikupqawa podzemne vode i raskva{avawa Broj 3 – 78 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 17. februar 2005. lesnih materijala, osetqivih na provlaàvawe). Tampon- áâ ski sloj od prera|enog lesa treba izvoditi u tri sloja od Ovaj plan detaqne regulacije stupa na snagu osmog dana po 30cm uz kontrolisano zbijawe. od dana objavqivqawa u „Slu`benom listu grada Beograda”. V. SPROVO\EWE PLANA Skup{tina grada Beograda Broj: 350-19/05-Hááá-01, 16. februara 2005. godine Ovaj plan predstavqa osnov za izdavawe izvoda iz plana i odobrewa za izgradwu u skladu sa Zakonom o planira- Predsednik wu i izgradwi („Slu`beni glasnik RS”, broj 47/03) i za Milorad Perovi}, s. r. eksproprijaciju zemqi{ta u ciqu realizacije objekata od op{teg ineteresa. Skup{tina grada Beograda na sednici odrànoj 16. V.1. Spisak planova koji se stavqaju van snage februara 2005. godine, a na osnovu ~lana 54. Zakona o pla- dono{ewem plana nirawu i izgradwi („Slu`beni glasnik RS”, broj 47/03), a U okviru grance ovog plana, wegovim stupawem na sna- u vezi sa ~lanom 31. Statuta grada Beograda („Slu`beni gu, mewaju se delovi slede}ih planova: list grada Beograda”, br. 14/04 i 30/04) donela je – DUP dela MZ „Karaburma” za podru~je izme|u ulica: Vi- {wi~ke, Vojvode Micka, Triglavske, Partizanski put i Bo- PLAN DETAQNE REGULACIJE re Vukmirovi}a,(„Slu`beni list grada Beograda”, broj 4/92) ZA IZGRADWU PRAVOSLAVNOG HRAMA SA PRATE]IM (ovaj plan preuzet je kao ste~ena obaveza u kontaktnom pod- OBJEKTIMA NA PODRU^JU ÛKARICE ru~ju ali je u okviru granice plana saobra}ajnice izvr{ena korekcija geometrije raskrsnica koje se rekonstrui{u zbog A. UVOD pro{irewa ulice Partizanski put (Dragoslava Srejovi}a); A.1. Pravni i planski osnov – DUP H MZ op{tine Palilula, („Slu`beni list gra- Pravni osnov za izradu i dono{ewe predmetnog plana je: da Beograda”, broj 22/67) 1. Zakon o planirawu i izgradwi („Slu`beni glasnik (ovaj plan preuzet je kao ste~ena obaveza u kontaktnom pod- RS”, broj 47/03); ru~ju ali je u okviru granice Plana saobra}ajnice izvr{ena 2. Odluka o pripremawu urbanisti~kog projekta za izgrad- korekcija geometrije rasksnica koje se rekonstrui{u zbog wu pravoslavnog hrama sa prate}im objektima na podru~ju û- pro{irewa ulice Partizanski put (Dragoslava Srejovi}a); karice, doneta na sednici Skup{tine grada Beograda 26. sep- – RP naseqa Mirijevo, („Slu`beni list grada Beogra- tembra 1996. („Slu`beni list grada Beograda”, broj 15/96). da”, broj 20/02) Dopisom Sekretarijata za urbanizam od 26. avgusta 2003. (Predmetni plan se u okviru granice Plana saobra}aj- br. 350-4574, nakon stupawa na snagu Zakona o planirawu i nice mewa zbog uklapawa novoplanirane raskrsnice sa izgradwi („Slu`beni glasnik RS”, broj 47/03), definisano ulicom Jovanke Radakovi}). je da urbanisti~ki projekat nije planski dokument koji do- Sastavni deo ovog plana su i: nosi Skup{tina grada, tako da je potrebno ovaj urbanisti~- ki projekat formalno i sadràjno uskladiti sa Zakonom i áá izraditi kao Plan detaqne regulacije pavoslavnog hram s Grafi~ki prilozi Plana detaqne regulacije: prate}im objektima na podru~ju ûkarice. 1. Plan namene povr{ina sa inèwersko- Prema Generalnom planu Beograda 2021. („Slu`beni list -geolo{kom kartom R 1:2.500 grada Beograda”, broj 27/03) namena predmetnog podru~ja je: 2. Regulaciono-nivelacioni plan – prema karti Planirano kori{}ewe zemqi{ta: javne za gra|ewe objekata i saobra}ajnih slu`be, javni objekti i kompleksi; povr{ina sa analiti~ko-geodetskim – prema karti Planirano javno gra|evinsko zemqi{te elementima za obeleàvawe R 1:1.000 i ostalo gra|evinsko zemqi{te: ostalo gra|evinsko ze- 2.1. Podu`ni profil R1:100/1.000 mqi{te unutar gra|evinskog rejona. Tako|e prema GP Beograda 2021. zemqi{te na kome se 2.2. Normalni popre~ni profili R 1:100 nalaze verski objekti i objekti iz wihovog sastava ne spa- 3. Plan gra|evinskih parcela za javne da u javno gra|evinsko zemqi{te nego pripada ostalom namene sa planom sprovo|ewa R 1: 1.000 gra|evinskom zemqi{tu. 4. Plan mreè i objekata infrastrukture U predmetni plan je ugra|en korigovan, prvonagra|eni (sinhron-plan) R 1:1.000 rad Konkursa za arhitektonsko-urbanisti~ko re{ewe pravoslavnog hrama sa prate}im objektima na podru~ju ûka- ááá rice koji je sproveden 1995. godine. Dokumentacija Plana detaqne regulacije: 1. Odluka o pristupawu izradi plana A.2. Povod i ciq izrade plana 2. Izve{taj o javnom uvidu Povod izrade plana je formirawe specijalizovanog 3. Izve{taj o izvr{enoj stru~noj kontroli centra – pravoslavnog hrama sa prate}im objektima na pod- 4. Obrazloèwe Plana ru~ju ûkarice. 5. Koncept Plana Ciq izrade plana je zaokruìvawe osnovnih funkcija 6. Uslovi i mi{qewa JKP i drugih za naseqa Skojevsko, Vidikovac i Cerak, u smislu zadovo- u~esnika u izradi Plana qewa prvenstveno duhovnih potreba dela stanovni{tva, 7. Geolo{ko-geotehni~ka dokumentacija kao i stvarawe prostora za organizovawe umetni~kih i obrazovnih programa. Grafi~ki prilozi dokumentacije: 1d. Topografski plan R 1:1.000 A.3. Obuhvat plana 2d. Kopija plana sa granicom Plana R 1:1.000 A.3.1. Opis granice plana 3d. Katastar vodova i podzemnih instalacija R 1:1.000 Podru~je plana obuhvata deo teritorije op{tine ûka- 4d. Inèwersko-geolo{ka karta terena R 1:2.500 rica izme|u linije kolovoza ulice Kneza Vi{eslava na ju- 5d. Izvod iz Generalnog plana Beograda goistoku, ograde Filmskog grada na severoistoku, {ume u 2021. sa poloàjem prostora visini Vatrogasnog doma na severozapadu, regulacione li- obuhva}enim Planom R 1:20.000 nije kolovoza prilaznog puta Vatrogasnom domu na jugoza- 6d. Ste~ene obaveze R 1:10.000 padu, neposredno uz naseqe Sportski centar a preko puta 7d. Izvod iz Idejnog projekta R 1:5.000 naseqa Skojevsko. 17. februar 2005. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 3 – 79

Popis katastarskih parcela delovi katastarskih parcela: 1962; 1961/2,1961/4; 1985/2; KO ûkarica 1985/4; 1986/2; 1986/4; 1984/2; 1984/3. Kopija katastarskog plana S3 – delovi katastarskih parcela: 1975; 13517/4;1 d.l. 16, 17, 296 razmere 1:1000; br. 953-1/722 od 21. 03. 1997. 3595/3. J1 – delovi katastarskih parcela: 1974; 1975; 13517/4; Podru~je plana detaqne regulacije 13595/3. cele katastarske parcele: 1962; 1963; 1964; 1965; 1966; 1967; 1968; 1969; 1970; 1971; U slu~aju neslagawa brojeva navedenih parcela sa bro- 1977/1; 1972; 1973; 1974; 1975; 1976/1; 1976/2; 1977/2; 1978; jevima parcela u grafi~kom prilogu, merodavan je grafi~- 1979; 1980/1; 1980/2; 1981/2; 1982/2; -1983/2; 1984/2; 1984/4; ki prilog. 1985/4; 1961/4; 13517/4; delovi katastarskih parcela: B.1.1.2. Javne saobra}ajne povr{ine 1961/2; 1985/2; 1986/2; 1984/3; 1984/1; 1983/1; 1982/1; Predmetna lokacija je sa jugoisto~ne strane oivi~ena 1981/1; 13517/5; 13595/6; 13595/3; 1977/4. ulicom Kneza Vi{eslava koja je u funkcionalno rangiranoj uli~noj mreì grada u rangu ulice I reda, a sa jugoza- Zona intervencije padne strane Vatrogasnim putem koji je sekundarnog zna~a- delovi katastarskih parcela:1958/2; 3449/5; 1951/8; ja i lokalnog karaktera . 1951/9; 1959/2; 1961/3; 3449/3; 1961/2; 1951/3; 1951/4; 1985/2; Kolski pristup predmetnom kompleksu ostvariti sa po- 1985/3; 1959/3; 13595/6; stoje}ih saobra}ajnica Kneza Vi{eslava i sa Vatrogasnog cela katastarska parcela: 3449/4. puta, kako je prikazano grafi~kim prilogom (Regulacio- no-nivelacioni plan sa urbanisti~kim re{ewem saobra- Ovim planom defini{e se kompleks pravoslavnog hra- }ajnih povr{ina i analiti~ko-geodetskim elementima R ma sa prate}im objektima na podru~ju ûkarice, koji ima 1:500, list 2). povr{inu od oko 52.100 m². Slu`beni prilaz za potrebe hrama i objekte u porti U slu~aju neslagawa brojeva navedenih parcela sa bro- ostvariti pristupnom stazom iz ulice Kneza Vi{eslava jevima parcela u grafi~kom prilogu, merodavan je grafi~- preko upu{tenog ivi~waka i oja~anog trotoara. ki prilog. Uslovi za javni gradski saobra}aj A.3.2. Opis granice zone intervencije U postoje}em stawu du` saobra}ajnice Kneza Vi{eslava, a Zona intervencije je autobusko stajali{te (u ciqu for- pored predmetnog prostora, prolaze autobuske linije JGS-a. mirawa novog autobuskog stajali{ta), potez upravan na U planiranom stawu opsluènost ovog podru~ja ostaje ulicu Kneza Vi{eslava na jugoistoku (u ciqu realizacije kao u postoje}em stawu. termotehni~kog prikqu~ka), potez upravan na Vatrogasni Postoje}e autobusko stajali{te (BUS) u ulici Kneza put na jugozapadu i potez na krajwem zapadu granice plana Vi{eslava se rekonstrui{e, tako {to se formira u obli- koji je upravan na Vatrogasni put i linearno se pruà ka ku ni{e dimenzija 30m h 3m, kako je prikazano grafi~kim zapadu (u ciqu prikqu~ka vodovodne i kanalizacione mre- prilogom (Regulaciono-nivelacioni plan sa urbanisti~- è). kim re{ewem saobra}ajnih povr{ina i analiti~ko geodetskim elementima R 1:500, list 2). B. PRAVILA URE\IVAWA Za bezbedno i neometano kretawe vozila JGS-a du` ulice Kneza Vi{eslava u vreme realizacije plana, budu}i B.1. Namena i na~in kori{}ewa zemqi{ta front gradili{ta prema postoje}oj saobra}ajnici posta- U okviru plana zemqi{te je nameweno za javne i za viti na propisan na~in. ostale namene. B.1.2. Ostalo gra|evinsko zemqi{te B.1.1. Javno gra|evinsko zemqi{te Namena ostalog gra|evinskog zemqi{ta prema sprove- Gra|evinske parcele za javnu namenu su: denom konkursu i programu Srpske pravoslavne crkve je – javna saobra}ajna povr{ina – deo regulacije ulice kompleks pravoslavne crkve sa slede}im sadràjem i kapa- Kneza Vi{eslava – trotoar S1; citetima: –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– – javna saobra}ajna povr{ina – deo regulacije ulice Objekti BRGP Spratnost Vatrogasni put – trotoar S2; –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– – javna saobra}ajna povr{ina – prilaz za kompleks Hram sa zvonikom 465 / SPC i za merno-regulacionu stanicu S3; Kapela 40 / – javna povr{ina za komunalne delatnosti (MRS) J1, Crkveni dom 1.076 Po+P+1–2 kako je prikazano na grafi~kom prilogu „Plan parcelaci- Parohijski dom 1.035 Po+P+1 je javnih povr{ina sa smernicama za sprovo|ewe” R 1:1.000, Crkvena prodavnica 400 Po+P+2 list 3. Misionarski dom 1.240 Po+P+1+Pk Medijski centar SPC 1.240 Po+P+1+Pk B.1.1.1. Popis katastarskih parcela Bioskop sa tr`nim centrom 2.526 Po+P+1 za javne namene Konaci 5.126 Po+P+1+Pk KO ûkarica Letwa pozornica 210 P Kopija katastarskog plana Obdani{te 1.875 Po+P+1–Pk d.l. 16, 17, 296 razmere 1:1.000; br. 953-1/722 od 21. 03. 1997. Stanovawe za potrebe SPC 6.938 Po+P+1+Pk –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Javna saobra}ajna povr{ina Sadràji su u funkciji SPC i mogu biti grupisani S1 – trotoar uz ulicu Kneza Vi{eslava du` jugoisto~- prema nameni: ne granice plana: – stanovawe, cele katastarske parcele: 1980/1; 1976/2; – trgovina, delovi katastarskih parcela: 1984/1; 1983/1; 1982/1; – poslovawe, 1981/1; 1977/2; 1977/1; 1977/4; 13517/5; 13595/6; 13595/3. – bioskop, S2 – trotoar uz ulicu Vatrogasni put du` jugozapadne – obdani{te, granice plana: – porta. Broj 3 – 80 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 17. februar 2005.

B.1.2.1. Karakteristi~ne celine i zone B.1.2.2. Interne saobra}ajne povr{ine Ostalo gra|evinsko zemqi{te podeqeno je na dve zone. i stacionarni saobra}aj Zona A – porta sa prate}im sadràjima u funkciji SPC. Interne saobra}ajne povr{ine re{iti u funkciji pro- Odre|ena je granicama katastarskih parcela na severo- storne dispozicije planiranih objekata sa elementima ko- zapadu i severoistoku, tj. regulacionim linijama saobra- ji omogu}avaju nesmetano kretawe o~ekivanih vozila (ko- }ajnica (ulica Kneza Vi{eslava) na jugoistoku i (Vatroga- munalna, protivpoàrna itd.). sni put) na jugozapadu. Kolovoznu konstrukciju internih saobra}ajnih povr- Zonu A ~ine: {ina koje omogu}uju prilaz parkinzima a sluè za snabde- cele parcele 1963; 1964; 1965; 1966; 1967; 1968; 1969; vawe, protivpoàrne i komunalne potrebe, dimenzionisa- 1978; 1979; 1980/2; 1981/2; 1982/2; 1983/2; ti u odnosu na vaè}e propise i o~ekivano saobra}ajno op- delovi parcela 1961/4; 1962; 1984/2; 1985/4; 1986/4. tere}ewe, sa kolovoznim zastorom od asfalt-betona. Na planiranim otvorenim parking povr{inama pred- Zona A sadrì pet funkcionalnih celina: – porta – hram sa zvonikom, kapela, crkveni dom, paro- videti zastor od prefabrikovanih elemenata beton-trava hijski dom, crkvena prodavnica; (BT plo~e) sa otvorima za sadnice. – medijski centar SPC – medijska stanica i misionar- Nivelaciono re{ewe novoplaniranih saobra}ajnih po- ski dom; vr{ina odrediti na osnovu detaqnog geodetskog snimka – obdani{te; terena i uz po{tovawe nivelacije postoje}ih ulica na ko- – bioskop sa tr`nim centrom – polifunkcionalni je se naslawa predmetni prostor. centar; Odvodwavawe svih saobra}ajnih povr{ina vr{iti gra- – stanovawe za potrebe SPC – studentske kolonije iz vitaciono u sistemu zatvorene ki{ne kanalizacije. dijaspore, hri{}anski kongresi, letwe radionice, pri- Pe{a~ka kretawa re{iti u skladu sa postoje}im sta- vremeno zbriwavawe ugroènih, stanovawe za sve{ten- wem, koridorski uz kolovoz postoje}e ulice Kneza Vi{e- stvo, profesore i slu`benike. slava i posebnim pe{a~kim stazama unutar kompleksa kroz ure|ewe slobodnih povr{ina. Zona B – posebni sadràji u funkciji SPC. Odre|ena je granicom katastarskih parcela na severo- Potrebe za stacionirawem vozila re{iti u granici zapadu i severoistoku, regulacionom linijom saobra}ajni- plana u okviru pripadaju}e parcele, prema normativima ce (ulica Kneza Vi{eslava) na jugoistoku i granicama ka- preuzetim iz GP Beograda 2021. („Slu`beni list grada Be- tastarskih parcela (zona A) na jugozapadu. ograda”, broj 27/03): – za stanovawe 1 PM (80 m² BRGP) na 1 stan Zonu B ~ine: – za trgovinu 1 PM (66 ² BRGP) cele parcele 13517/4; 1970; 1971; 1972; 1973; 1974; 1975; m 1976/1, – za poslovawe 1 PM (80 m² BRGP) delovi parcela 1977/1; 1977/2; 13595/3; 13595/6. – za bioskop 1 PM na 7 sedi{ta – za obdani{te 1 PM po grupi dece Zona B sadrì dve funkcionalne celine: – konaci – za mona{tvo i sve{tenstvo na kra}em borav- – za specifi~ne sadràje u okviru porte oko 50 PM. ku u Beogradu; Stacionirawe vozila re{iti na otvorenom parking – letwa pozornica. prostoru i u podzemnoj garaì.

Tabelarni prikaz orijentacionih kapaciteta i potreba Broj Broj Broj Broj Broj Broj Potrebno Objekti BRG[ lokala zaposlenih stanovnika stanova korisnika soba PM Hram 465 23

Kapela 40

Crkveni dom 1.076 1 4 4

Parohijski dom 1.035 4 12 12

Crkvena prodavnica 400 3 5

Misionarski dom 1.240 3 3

Medijski centar SPC 1.240 10 10

Bioskop i tr`ni centar 2.526 14 18 35

Konaci 5.126 18 57 57 50

Letwa pozornica 420 2 10

Obdani{ta 1.875 14 14

Stanovawe za potrebe SPC 6.938 20 20 115 39 60

UKUPNO 22.381 34 93 131 43 226 17. februar 2005. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 3 – 81

B.1.2.3. Uslovi za nesmetano kretawe je izgraditi dva voda 10 kâ od postoje}e TS 110/10 kâ invalidnih lica „@arkovo” do predmetnog kompleksa radi formirawa petqe Na podru~ju plana obezbediti kretawe invalidnih li- vodova 10 kâ kojom }e se obuhvatiti i druge TS 10/0.4 kâ ca nesmetano i u kontinuitetu. U toku razrade i sprovo|e- na ovom podru~ju. wa plana primeniti odredbe Pravilnika o uslovima za Lokacija vodova 10 kâ od kompleksa do postoje}e TS planirawe i projektovawe objekata u vezi sa nesmetanim 110/10 kâ „@arkovo” bi}e predmet posebnog planskog do- kretawem dece, starih, hendikepiranih i invalidnih lica kumenta. („Slu`beni glasnik RS”, broj 18/97). Planiranu TS 10/0.4 kâ izgraditi u sklopu gra|evinskog objekta koji se prvi realizuje, a u zavisnosti od urba- B.1.2.4. Uslovi za evakuaciju otpada nisti~kog re{ewa predmetnog prostora, i to u zoni A. Tehnologiju evakuacije otpadaka iz planiranih obje- B.3.2.2. TT mreà i objekti kata ostvariti preko sudova – kontejnera (zapremina Ovo podru~je pripada podru~noj ATC „@arkovo” kao 1.100 litara, dimenzije 1.38h1.20h1.45m) u skladu sa pro- gramom predvi|enim sadràjima postaviti najmawe 28 i kablovskom podru~ju No3 a koje }e se realizovati iz- sudova. gradwom isturenog stepena (IS) „Filmski grad”. Mesto prikqu~ka predmetnog kompleksa bi}e iz postoje}eg TT Za sme{taj sudova izraditi u nivou kolovoza posebne okna br. 131 u ul. Kneza Vi{eslava. Od postoje}eg TT ok- ni{e ogra|ene zelenilom ili betonskim zidovima propi- na do pojedinih TT korisnika potrebno je izgraditi TT sanih dimenzija. vodove potrebnog kapaciteta. Veza od postoje}eg TT okna B.2. Tabela bilansa povr{ina br. 131 do IS ostvari}e se posredstvom postoje}e TT kanalizacije. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Bruto povr{ina Javno gra|evinsko Ostalo gra|evinsko –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– plana m² zemqi{te na podru~ju zemqi{te na podru~ju R. br. Objekti Tel. plana m² plana m² –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 1. hram oko 52.100 oko 1.350 oko 50.750 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 2. kapela 3. parohijski dom 3 B.3. Komunalna infrastruktura 4. crkveni dom 2 B.3.1. Hidrotehni~ka infrastruktura 5. konaci 2 6. obdani{te 1 B.3.1.1. Vodovodna mreà i objekti 7. letwa Predmetni prostor pripada ááá visinskoj zoni vodo- 8. bioskop i tr`ni centar 15 snabdevawa sa postoje}im primarnim vodovodom ∅500 i 9. crkvena prodavnica 1 ∅400 u ulici Kneza Vi{eslava i sekundarnim vodovodom 10. stan. sa del. (ju`no) 20 ∅100 za snabdevawe Vatrogasnog doma. Lokaciju prikqu~i- 11. stav. sa del. (severno) 40 ti na postoje}i vodovod ∅100. 12. medijski centar 3 S obzirom na to da je u pitawu veliki prostor gde je protivpoàrna potro{wa vode mnogo ve}a od sanitarne, 13. misionarski 1 potrebno je fizi~ki razdvojiti dve navedene mreè i za –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– svaku postaviti odgovaraju}i vodomer. Ukupno 88 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– B.3.1.2. Kanalizaciona mreà i objekti B.3.2.3. Mreà KDS Predmetni prostor pripada centralnom kanalizacionom sistemu, delu na kome se kanalisawe obavqa parcijal- Kablovski distribucioni sistem (KDS) u svojoj osnov- no, preko primarne i sekundarne mreè. noj ulozi vr{i prenos, emitivawe i distribuciju radio i TV programa. KDS obezbe|uje svojim korisnicima i slede- Glavni odvodnici za atmosferske vode su Repi{ki i }e servise: internet telemetrija, video na zahtev, video @arkova~ki potok, kao i Padinski kanal, a za upotre- nadzor, govorni servisi itd. bqene vode kolektor 120/180 u ulici Milorada Jovano- Planirane vodove za potrebe KDS izgraditi u korido- vi}a. ru planiranih i postoje}ih TT vodova – TT kanalizacije. Kanale sa lokacije usmeriti prema postoje}im kanali- Planirane vodove KDS izgraditi podzemno, a u rovu po- ma u ulici Miloja Zaki}a. Minimalni pre~nik planirne trebnih dimenzija. kanalizacije za atmosferske vode je ∅300, a minimalni pre~nik kanalizacije za upotrebqene vode je ∅250. B.3.3. Termotehni~ke instalacije Zbog promene koeficijenta oticaja na lokaciji, kroz Tehni~ku dokumentaciju izvr{iti proveru kapaciteta po- B.3.3.1. Toplovodna mreà i postrojewa stoje}e atmosferske kanalizacije i po potrebi je rekon- Kako se radi o podru~ju sa specifi~nim namenama po- struisati. vr{ina i kako me|u grejnim sistemima nema o{tre podele, Tehni~ku dokumentaciju za spoqnu mreù i prikqu~ke re{ewe grejawa mogu}e je ostvariti prikqu~ewem na oba na postoje}u mreù raditi prema vaè}im normativima i centralizovana sistema ukoliko za to postoji opravdana uslovima JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija”. inicijativa. Predmetni kompleks pripada grejnom podru~ju toplane B.3.2. Elektroenergetska mreà i postrojewa „Cerak”, odnosno toplotnom konzumu magistralnog toplovoda ∅323.9/5.9 mm izvedenog du` ulice Kneza Vi{eslava. B.3.2.1. Elektri~na mreà i objekti Toplotnom energijom predmetni kompleks napajati iz Za potrebe planiranih potro{a~a elektri~ne energije komore KO 1. predmetnog kompleksa potrebno je izgraditi TS 10/0.4 kâ Prikqu~ak na postoje}i toplovod (∅323.9/5.6 mm) sa odgovaraju}om mreòm 10 i 1 kâ kao i instalacijama ostvariti putem toplovodnih cevi (∅108/3.6 mm). Toplo- javnog osvetqewa. vodnu trasu voditi podzemno sa minimalnom dubinom uko- Napajawe planirane TS 10/0.4 kâ bi}e orijentisano na pavawa od 0,8m. vode}i ra~una o me|usobnom rastojawu u postoje}u TS 110/10 kâ „@arkovo”. U tom smislu potrebno odnosu na ostale infrastrukturne vodove. Broj 3 – 82 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 17. februar 2005.

B.3.3.2. Gasovodna mreà i postrojewa Sa aspekta za{tite kulturnih dobara i u skladu sa Za- Kori{}ewe prirodnog gasa kao osnovnog energenta konom o kulturnim dobrima predmetni prostor nije utvr- omogu}i}e se izgradwom slede}ih elemenata gasovodnog |en za kulturno dobro, ne uìva status prethodne za{tite sistema: i ne sadrì pojedina~ne objekte koj uìvaju status za{tite. Posebnih uslova za za{titu kulturno-istorijskog na- – prikqu~nog gasovoda pre~nika ∅88.9mm, pritiska sle|a za predmetno podru~je nema. r=6/12 bara od postoje}eg gradskog gasovoda ∅273mm, koji je poloèn u koridoru ulice Kneza Vi{eslava, i to sa strane predmetnog kompleksa, do merno-regulacione stanice; B.5. Urbanisti~ke op{te i posebne mere za{tite – merno-regulacione stanice kapaciteta â=320 m³/h u B.5.1. Urbanisti~ke mere za za{titu ìvotne sredine kojoj }e se vr{iti smawewe pritiska sa r=6/12 bara na U kompleksu primeniti delatnosti koje u radnim uslo- r=1/4 bara, kontrola protoka gasa i wihova odorizacija; vima ne kontaminiraju ìvotnu sredinu i ne ugroàvaju – distributivnog gasovoda pritiska r=1/4 bara. ostale mirne sadràje. Za{titne zone u kojima je zabrawena svaka gradwa obje- U projektovawu potkrovqa primeniti odgovaraju}e to- kata suprastrukture iznosi: plotne izolacione materijale. Potkrovqa osvetliti ver- – za prikqu~ni gasovod ∅88.9mm, r=6/12 bara, po 3m. tikalnim prozorskim otvorima. Obezbediti zasenu prosto- sa obe strane gasovodne cevi; ra u porti gde se oekuje ve}e okupqawe qudi. – za merno-regulacionu stanicu, 15m u radijusu oko we; – za distributivni gasovod r=1/4 bara po 1 m sa obe B.5.2. Urbanisti~ke mere za za{titu od poàra strane gasovodne cevi. Merno-regulaciona stanica je objekat opremqen sa svom Objekti moraju biti realizovani u skladu sa Zakonom o neophodnom ormaturom sa dva protiv-poàrna {ahta i za{titi od poàra („Slu`beni glasnik SRS”, broj 37/88 i „Slu`beni glasnik RS”, broj 48/94). ogradom oko we i ima pristupnu saobra}ajnicu {irine 3m. Merno-regulacionu stanicu (MRS) smestiti u okviru Objekti moraju imati odgovaraju}u hidrantsku mreù, koja se po pritisku i protoku projektuje u skladu sa Pra- za{titne ograde na povr{ini dimenzija oko 12 h 10,5m na posebnoj gra|evinskoj parceli rezervisanoj za wu. Izgrad- vilnikom o tehni~kim normativima za spoqnu i unutra- wu planirati u okviru zone B. {wu hidrantsku mreù za ga{ewe poàra („Slu`beni Prilikom ukr{tawa postoje}eg gradskog gasovoda list SFRJ”, broj 30/91). Objektima mora biti obezbe|en pristupni put za vatro- ∅273mm. i planiranih saobra}ajnica predvideti ugradwu za{titnih kanala . gasna vozila u skladu sa Pravilnikom o tehni~kim norma- Za projektovawe i izvo|ewe navedenih elemenata gaso- tivima za pristupne puteve („Slu`beni list SRJ”, broj vodnog sistema u svemu primeniti: 8/95), po kome najudaqenija ta~ka kolovoza nije daqa od 25 m. 1. Uslove i tehni~ke normative za projektovawe i iz- od gabarita objekta. gradwu gradskog gasovoda („Slu`beni list grada Beogra- Objekti moraju biti realizovani u skladu sa Pravilni- da”, br. 14/77, 19/77, 18/82, 26/83 i 6/88); kom o tehni~kim normativima za elektri~ne instalacije 2. Pravilnik o tehni~kim uslovima i normativima za niskog napona („Slu`beni list SFRJ”, br. 53/88, 54/88 i projektovawe i izgradwu distributivnih gasovoda od po- „Slu`beni list SRJ”, broj 28/95), Pravilnikom o tehni~- lietilenskih cevi za radni pritisak od 4 bara kim normativima za za{titu objekata od atmosferskog („Slu`beni glasnik RS”, broj 22/92). pra`wewa („Slu`beni list SRJ”, broj 11/96), Odlukama o uslovima i tehni~kim normativima za projektovawe i iz- B.3.4. Zelene povr{ine gradwu gradskog gasovoda („Slu`beni list grada Beogra- da”, br. 14/77, 19/97, 18/82, 26/83), Pravilnikom o tehni~kim Povr{ina na kojoj se nalazi kompleks pravoslavnog normativima za projektovawe, gra|ewe, pogon i odràvawe hrama Sv. Luka nalazi se u rubnoj zoni {ume Ko{utwak. U gasnih kotlarnica („Slu`beni list SFRJ”, 10/90), Pra- ciqu za{tite zelenog fonda, postoje}u kvalitetnu vegeta- vilnikom o tehni~kim normativima za unutra{we gasne ciju maksimalno uklopiti u novoprojektovano pejza`no instalacije („Slu`beni list SRJ”, br. 20/92 i 33/92). ure|ivawe. Pri izboru sadnog materijala prednost dati li{}arskim vrstama koje su dominantne na predmetnoj lo- U skladu sa Zakonom o ekplozivnim materijama, zapaqi- kaciji. vim te~nostima i gasovima („Slu`beni glasnik SRS”, br. Projekat ure|ivawa uraditi u skladu sa namenom objekta. 44/77, 45/84, 18/89) mora se pribaviti odobrewe za mesto lo- U okviru kompleksa postoje}a i planirana parking me- kacije od Uprave protivpoàrne policije. sta zaseniti sadnicama visokih li{}ara. Predvideti sad- Investitor ima obavezu pribavqawa saglasnosti na wu {kolovanih sadnica na svakom tre}em parking mestu. tehni~ku dokumentaciju od MUP-a Srbije SUP-a – Uprave Oko komleksa planirati prete`no ìvu ogradu. protivpoàrne policije u Beogradu. U okviru granica predmetnog kompleksa, ure|ivawe ze- Podzemne garaè (broj ulaza i izlaza zavisi od povr- lenih i slobodnih povr{ina re{iti posebnim projektom, {ine garaè) realizovati u skladu sa Odlukom o uslovima a u skladu sa saobra}ajnim i arhitektonsko-gra|evinskim i tehni~kim normativima za projektovawe stambenih zgra- re{ewem kao i trasama podzemnih instalacija. da i stanova („Slu`beni list grada Beograda”, broj Glavne projekte ure|ivawa i ozelewavawa raditi na 32/4/83). osnovu prethodno izra|enog geodetskog snimka postoje}eg Za predmetni plan pribavqeno je Obave{tewe br. 217- stawa zelenila i manuala valorizacije vegetacije. 52/03 od MUP-a – SUP-a – Uprave protivpoàrne policije u Beogradu. B.4. Ambijentalne celine B.5.3. Urbanisti~ke mere za za{titu Podru~je plana je u severnom delu op{tine ûkarica i od elementarnih nepogoda pripada sredwoj prostornoj zoni grada Beograda, tj. urbanisti~koj celini Banovo brdo. Objekti moraju biti kategorisani i realizovani u Prioritet ove gradske celine definisan je sadrà- skladu sa Pravilnikom o tehni~kim normativima za iz- jima vezanim za kulturu, centralne i javne funkcije, {to gradwu objekata visokogradwe u seizmi~kim podru~jima odre|uje karakter prostora. („Slu`beni list SFRJ”, br. 31/81, 49/82, 29/83, 2/88, 52/90). Posebna vrednost ovog gradskog podru~ja su velike zelene {umske i sportsko-rekreativne celine u okviru park- B.5.4. Urbanisti~ke mere za za{titu qudi i dobara {ume Ko{utwak sa pripadaju}im sportskim centrom i U vezi sa civilnom za{titom investitor ima obavezu kompleksom sportskog centra Dràvni institut za fizi~- uplate doprinosa za izgradwu skloni{ta, saglasno ~lanu ku kulturu (DIF). 74. Zakona o odbrani („Slu`beni glasnik RS”, broj 45/91). 17. februar 2005. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 3 – 83

B.6. Inèwersko-geolo{ki uslovi Na osnovu celokupnog saznawa o geotehni~koj konstruk- U morfolo{kom pogledu predmetna lokacija predsta- ciji terena na predmetnoj lokaciji, gra|evinska povr{ina vqa plato pri grebenu po kojem je trasirana ulica Kneza na ovom prostoru povoqna je za gradwu objekata, {to se osli- Vi{eslava koja ga ograni~ava u jugoisto~nom delu i nala- kava ~vrstom stenskom masom u podini i pra{inasto-pesko- zi se na koti 196–202 mnv, sa blagim nagibom padine oko vito-glinovitim materijalom u zoni iskopa, sa nivoom pod- 3,5% prema jugozapadu. zemne vode van dubine fundirawa. Jedino ograni~ewe zbog Na ovom delu terena uo~ene su dve vrta~e: razu|enog paleoreqefa je mogu}nost neravnomernog slegawa – u centralnom delu vrta~a dubine od oko 1 m , general- tla ispod objekta. Temeqni iskop za objekte predmetnog kom- nog pruàwa od istoka ka zapadu; pleksa izvr{iti u glinovitom materijalu koji po GN 200 – u zapadnom delu vrta~a mawih dimenzija i dubine od klasifikaciji zemqi{ta pripada ááá kategoriji iskopa. Za oko 3 m, najve}im delom zapuwena nasutim materijalom. sve iskope od 1,5 m za nivo daqeg projektovawa potrebno je Na osnovu postoje}ih podataka istraìvawa geolo{ku izvr{iti zanalizu uslova iskopa i definisati radni nagib. osnovu terena izgra|uju: sarmatski kre~waci koji se na U daqoj fazi projektovawa neophodno je uraditi dodatna ovom delu javqaju na dubini od 5,5 i 13,5 m. Preko wih na- geolo{ko-geotehni~ka istraìvawa. Istraìvawa uraditi u taloèni su kvartarni sedimenti predstavqeni: eluvijal- skladu sa odredbama Pravilnika o potrebnom stepenu izu~eno- no-deluvijalnom glinom sa kre~wa~kom drobinom, deluvi- sti inèwersko-geolo{kih svojstava za potrebe planirawa, jalno-proluvijalno, glinovito-pra{inasto tlo, deluvijal- projektovawa i gra|ewa („Slu`beni glasnik RS”, broj 51/96). no pra{inasto-glinoviti materijal i pra{inasto-pesko- viti lesoidi. Povr{inu terena prekriva nasuto tlo koje je B.7. Ure|ivawe javnog gra|evinskog zemqi{ta produkt antropogene delatnosti. Finansirawe planiranih radova na ure|ivawu javnog U vreme izvo|ewa istraìvawa (dubina istraìvawa gra|evinskog zemqi{ta vr{i se iz buyetskih sredstava 15 m), nije konstatovan nivo podzemne vode. Skup{tine grada Beograda.

Predmer radova na ure|ivawu javnog gra|evinskog zemqi{ta

Radovi na ure|ivawu javnog Vrsta Jedinica Intervencija Ukupna gra|evinskog zemqi{ta mere rekonstrukcija novo koli~ina

Izuzimawe zemqi{ta sapbra}ajnice m² 1.350 1.350

Kanalizacija (ki{na) min. ∅ 300 m 47 47

Kanalizacija (fekalna) min. ∅ 250 m 80 80 Trafo-stanica 10/0,4 kâ u objektu kom. 1 1

Toplovod ∅ 108/3,6 mm m 60 60

Gasovod gradski R=6/12 bara m 14 14

MRS B=320 m²/h kom. 1 1 delimi~na potpuna Saobra}ajnice (trotoar) trotoar m± 1.350 1.350

V. PRAVILA GRA\EWA {to je uslovqeno izradom urbanisti~kog projekta za predmetne katastarske parcele. Ovim planom dati su pokazateqi i pravila za izgradwu 1.2. Objekte postavqati u okviru planiranih spoqnih i novih objekata. unutra{wih gra|evinskih linija. Horizontalna regulacija za izgradwu objekata defini- 1.3. Dozvoqena je izgradwa tremova – nadstreha u pro- sana je: storu koji se javqaju vezani uz objekte ili slobodnostoje}i – regulacionom linijom ka ulici Kneza Vi{eslava i na otvorenom prostoru, maksimalne visine do 4m. Pozici- Vatrogasnom putu; ja tremova nije odre}ena gra|evinskim linijama. – gra|evinskom linijom udaqenom: prete`no 21,5 m od 1.4. Maksimalna visina nadzitka potkrovne eta`e je kolovoza ulice Kneza Vi{eslava, 8 m od regulacione li- 1,20 . nije Vatrogasnog puta, 9 i 14 od granice parcele ka m m m 1.5. Krovovi su vi{evodni sa krovnim pokriva~ima ko- {umi na severozapadu i prete`no 9 od granice parcele m ji odgovaraju nagibima krovnih ravni. ka Filmskom gradu na severoistoku; 1.6. Nije dozvoqena izgradwa mansardnih krovova. – unutra{wim gra|evinskim linijama definisanom rastojawima u odnosu na analiti~ki definisane ose pravca 1.7. Osvetqewe potkrovne eta`e planirati preko sever-jug (O1) i pravca zapad-istok (O2) i na granice kata- vertikalnih krovnih prozora sme{tenih u krovnim starskih parcela. bayama. Horizontalna i vertikalna regulacija prikazane su na 1.8. Ispadi na objektima (erkeri, doksati, balkoni, grafi~kom prilogu Regulaciono-nivelacioni plan sa ur- ulazne nadstre{nice) mogu prelaziti gra|evinsku liniju banisti~kim re{ewem saobra}ajnih povr{ina i analiti~- maksimalno 1 m i to na maksimalno 50% povr{ine fasa- ko-geodetskim elementima R 1:500, list 2. de na minimalnoj visini od 4 m iznad trotoara. 1.9. Prilikom projektovawa i izgradwe novih objekata V.1. Op{ta pravila po{tovati instituciju pravoslavnog hrama kao dominant- nog duhovnog repera i urbanog motiva u prostoru u smislu 1.1. Mogu}a je parcelacija i preparcelacija katastar- ostvarivawa arhitektonsko-stilske uskla|enosti objekata skih parcela tj. formirawe novih gra|evinskih parcela u kompleksu sa arhitekturom hrama. Broj 3 – 84 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 17. februar 2005.

1.10. Dozvoqeno je ogra|ivawe objekata ili celina unu- Pove}awe kapaciteta se planira i kroz izgradwu kape- tar kompleksa pravoslavnog hrama, pri ~emu je ograda tran- le i crkvene prodavnice u porti, kao i multifunkcinal- sparentna i maksimalne visine 1,6 m. nog centra na obodu porte. 1.11. Za svaki novoplanirani objekat u daqoj fazi pro- Deo teritorije plana razra|ivan kroz UTU moè se jektovawa uraditi detaqna geolo{ka istraìvawa koja }e razra|ivati kroz urbanisti~ki projekat. definisati ta~nu dubinu i na~in fundirawa objekata, kao Realizacija hrama, prema navedenim UTU je zavr{ena. i za{titu susednih objekata i postoje}e infrastrukture; Realizacija parohijskog doma, prema navedenim UTU je istraìvawa uraditi u skladu sa Zakonom o geolo{kim is- u toku. traìvawima („Slu`beni glasnik RS”, broj 44/95) kao i sa Najmawa teritorija koja se moè razra|ivati urbani- Zakonom o planirawu i izgradwi („Slu`beni glasnik sti~kim projektom je zona. RS”, broj 47/03). Obzirom da se plan sprovodi kroz izradu urbanisti~- 1.12. Objekte prikqu~iti na infrastrukturnu mreù uz kih projekata obavezno je razmatrawe idejnih arhitekton- uslove i saglasnost nadle`nih komunalnih ku}a. skih re{ewa planiranih objekata za svaku zonu na Komisi- 1.13. Svaku fazu realizacije u potpunosti komunalno ji za planove SGB. opremiti. Ovaj plan detaqne regulacije predstavqa pravni i urbanisti~ki osnov za izradu obaveznih urbanisti~kih pro- V.2. Pravila za zonu A jekata, ozna~enih na grafi~kom prilogu „Plan parcelacije javnih povr{ina sa smernicama za sprovo|ewe” R 1:1.000, 2.1. Kota prizemqa hrama je na maks. 0,90 m od kote trotoara. list 3. 2.2. Kota venca zvonika je 24,5 m. \. SADR@AJ OSTALOG DELA PLANA 2.3. Kota venca kupole je 18 m. 2.4. Kota venca broda hrama je 10,5 m. GRAFI^KI PRILOZI 2.5. Kota prizemqa kapele je 0,20 m. List 1 Namena i na~in kori{}ewa zemqi{ta 2.6. Arhitektonsko oblikovawe parohijskog i crkvenog sa podelom na karakteristi~ne zone R 1:1.000 doma ostvariti u stilu sa arhitekturom hrama. List 2 Regulaciono-nivelacioni plan sa 2.7. Stepen zauzetosti gra|evinske parcele S je maks. 17%. urbanisti~kim re{ewem saobra}ajnih 2.8. Indeks izgra|enosti gra|evinske parcele I je povr{ina i analiti~ko-geodetskim maks. 0,55. elementima R 1:500 2.9. Kota prizemqa prate}ih objekata je maks 0,20 m, od List 3 Plan parcelacije javnih povr{ina kote pristupnog trotoara ako je u prizemqu poslovawe, tj. sa smernicama za sprovo|ewe R 1:1000 maks 1,2 m, ako je u prizemqu stanovawe. List 4 Plan vodovodne i kanalizacione 2.10. Spratnost objekata je maks. P+2 ili P+1+Pk mreè i objekata R 1:500 (maks. visina venca u odnosu na kotu pristupnog trotoara List 5 Plan elektroenergetske i TT mreè je 10,5 m). i objekata R 1:500 2.11. Kolski prolaz kroz prizemqa objekata ima mini- List 6 Plan toplovodne i gasovodne mreè malnu {irinu od 5,50 m. i objekata R 1:500 i minimalnu visinu od 2,80 m. List 7 Skupni prikaz komunalne 2.12. De~ja ustanova je kapaciteta 170 mesta sa 1.875 m² infrastrukture (sinhron-plan) R 1:500 BRGP i parcelom od 1870 m². List 8 Inèwersko-geolo{ka karta i profili R 1:500 V.3. Pravila za zonu B 3.1. Stepen zauzetosti gra|evinske parcele S je maks. 9%. DOKUMENTACIJA 3.2. Indeks izgra|enosti gra|evinske parcele I je Tekstualni deo maks. 0,31. 1. Odluka o pripremawu izrade plana 3.3. Kota prizemqa objekata je maks 0,20 m od kote pri- 2. Izve{taj o javnom uvidu stupnog trotoara. 3. Obrazloèwe Sekretarijata za urbanizam 3.4. Spratnost objekata je P (letwa pozornica) tj. i gra|evinske poslove P+1+Pk (konaci) sa visinom prizemqa od 4,5 m, pri ~emu 4. Izvod iz UTU je maks. visina venca (letwa pozornica) 5 m odnosno 9 m (konaci) u odnosu na kotu pristupnog trotoara. 5. Raspis konkursa 6. Uslovi JKP G. FAZNOST IZGRADWE 7. Izve{taj o izvr{enoj stru~noj kontroli Plan daje mogu|nost fazne realizacije po zonama (zona A i zona B). Grafi~ki deo D. SPROVO\EWE PLANA D.1. Izvod iz GP-a 2021 R 1:20.000 D.2. Topografska podloga R 1:500 D.1. Ste~ene obaveze D.3. Katastarska podloga R 1:1.000 Urbanisti~ko-tehni~ki uslovi – UTU (br. 350- D.4. Katastar podzemnih instalacija 2582/99) na osnovu kojih je izdata urbanisti~ka dozvola i vodova R 1:500 prihvataju se kao ste~ena obaveza u smislu zadràvawa D.5. Korigovano – usagla{eno analiti~ko-geodetskih elemenata tj. odre|enih gra|e- konkursno re{ewe R 1:500 vinskih linija za objekte: hram sa zvonikom, crkveni dom i parohijski dom. * * * Kapaciteti iz navedenih UTU nisu ste~ena obaveza. Ovaj plan stupa na snagu osmog dana od dana objavqiva- Plan predvi|a mogu}nost pove}awa kapaciteta objekata wa u „Slu`benom listu” grada Beograda. u porti (parohijski dom i crkveni dom) u odnosu na navedene UTU, s obzirom na to da su UTU tretirali izgradwu Skup{tina grada Beograda hrama u celini i izgradwu prve faze prate}ih objekata. Broj 350-20/05-Hááá-01, 16. februara 2005. godine 17. februar 2005. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 3 – 85

Stru~na Skup{tina grada Beograda na sednici odrànoj 16. fe- koefic. bruara 2005. godine, na osnovu ~lana 31. Statuta grada Be- sprema ograda („Slu`beni list grada Beograda”, br. 14/04 i 30/04) Slu`ba za odràvawe i tehni~ku i ~lana 7. Odluke o Nagradi grada Beograda za stvarala- pripremu {tvo mladih („Slu`beni list grada Beograda”, broj 5/03), 5. [ef Slu`be za odràvawe donela je i tehni~ku pripremu VSS 5,2 6. Glavni inèwer za gra|evinsko-zanatske RE[EWE radove VSS 4,7 7. Samostalni inèwer za IO i TO O IMENOVAWU KOMISIJE ZA DODELU NAGRADE za gra|evinsko-zanatske radove VSS 4,2 GRADA BEOGRADA ZA STVARALA[TVO MLADIH 8. Glavni inèwer za IO i TO za liftove VSS 4,7 9. Samostalni inèwer za IO i TO 1. Imenuje se u Komisiju za dodelu Nagrade grada Beo- za liftove VSS 4,2 grada za stvarala{tvo mladih, na vreme od dve godine i to: 10. Samostalni inèwer za IO i TO za elektroradove VSS 4,2 za predsednika: 11. Inèwer za IO i TO za elektroradove VSS/V[S 3,6 – dr Mirko Vujo{evi}, profesor Fakulteta organiza- 12. Samostalni inèwer za IO i TO cionih nauka i Elektrotehni~kog fakulteta, hidropostrojewa VSS 4,2 13. Tehni~ar za IO i TO za gra|evinsko- za ~lanove: -zanatske radove SSS 3,15 – Dr @arko Smiqani}, profesor Fakulteta likovnih 14. Tehni~ar za IO i TO za liftove SSS 3,15 umetnosti, 15. Tehni~ar za IO i TO za elektroradove SSS 3,15 – Ratomir – Rale Damjanovi}, kwièvnik, urednik áá pro- 16. Tehni~ar za IO i TO za hidropostrojewa SSS 3,15 grama Radio Beograda, 17. Tehni~ar za analizu i kalkulaciju cena SSS 2,75 – Miodrag Sretenovi}, profesor, direktor Muzi~ke 18. Tehni~ar za protivpoàrnu za{titu SSS 3,15 {kole „Stankovi}”, – Biqana Radosavqevi}, psiholog, direktor Osnovne Slu`ba za odràvawe na teritorijama {kole „Miroslav Anti}”. gradskih op{tina 2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo- 19. Rukovodilac radne jedinice VSS 5 grada”. 20. Tehni~ar za IO i TO za gra|evinsko- -zanatske radove SSS 3,15 Skup{tina grada Beograda 21. Tehni~ar za IO i TO za liftove SSS 3,15 22. Tehni~ar za IO i TO za elektroradove SSS 3,15 Broj 112-35/05-Hááá-01, 16. februara 2005. godine 23. Tehni~ar za poslove odràvawa higijene zgrade SSS 3,15 Predsednik Milorad Perovi}, s. r. Slu`ba hitnih intervencija 24. [ef slu`be hitnih intervencija VSS 5 25. Dispe~er SSS 3,15 26. Elektromonter VKV/KV 2,85/2,6 Na osnovu ~lana 131, 132, 135. i ~lana 145. stav 1. Zako- 27. Liftmonter VKV/KV 2,85/2,6 na o radu („Slu`beni glasnik RS”, br. 70/01 i 73/01), Po- 28. Vodoinstalater VKV/KV 2,85/2,6 sebnog kolektivnog ugovora za komunalna preduze}a grada Beograda („Slu`beni list grada Beograda”, br. 29/02, 5/03 ááá – SEKTOR ZA PRAVNE i 11/03), ~lana 3. Statuta Javnog preduze}a za stambene I OP[TE POSLOVE usluge i ~lana 131. Pojedina~nog kolektivnog ugovora Jav- 29. Direktor Sektora za pravne nog preduze}a za stambene usluge („Slu`beni list grada i op{te poslove VSS 6,5 Beograda”, br. 14/03, 17/03 i 8/04), Savez sindikata Srbije 30. Referent za administrativne poslove SSS 2,8 – Sindikalna organizacija – Javno preduze}e za stambene usluge, direktor i gradona~elnik grada Beograda, kao Slu`ba za imovinsko-pravne poslove ovla{}eni organ osniva~a, 17. februra 2005. godine za- 31. [ef Slu`be za imovinsko-pravne kqu~uju poslove VSS 5 32. Pravni zastupnik VSS 4 33. Vi{i referent za imovinsko-pravne KOLEKTIVNI UGOVOR poslove VSS 3,8 34. Referent za administrativne-poslove SSS 2,7 O IZMENI POJEDINA^NOG KOLEKTIVNOG UGO- 35. Vi{i referent za imovinske-poslove VSS 4 VORA JAVNOG PREDUZE]A ZA STAMBENE USLUGE 36. Referent za imovinske-poslove u dokumentacionom centru SSS 3 ^lan 1. 37. Vi{i referent za imovinu U Pojedina~nom kolektivnom ugovoru Javnog preduze}a i promet nekretnina VSS 4 za stambene usluge („Slu`beni list grada Beograda”, br. 38. Referent za imovinu i promet nekretnina SSS 2,9 14/03, 17/03 i 8/04) Prilog „Pregled poslova po grupama i 39. Administrativni referent za promet nekretnina SSS 2,65 koeficijentima radnih mesta”, mewa se i glasi: 40. Vi{i referent za poslovni prostor i garaè VSS 4 „PREGLED SISTEMATIZOVANIH POSLOVA 41. Referent za poslovni prostor i garaè SSS 2,9 I KOEFICIJENATA WIHOVE SLO@ENOSTI 42. Referent za imovinske poslove Stru~na u radnoj jedinici SSS 2,9 koefic. sprema Slu`ba za normativne á – OP[TE RUKOVO\EWE i kadrovske poslove 1. Zamenik direktora preduze}a VSS 7 43. [ef Slu`be za normativne 2. Tehni~ki sekretar direktora preduze}a SSS 2,95 i kadrovske poslove VSS 4,9 44. Vi{i referent za normativne poslove VSS 4 áá – SEKTOR ZA TEHNI^KE POSLOVE 45. Vi{i referent za pravne poslove VSS 4 3. Direktor Sektora za tehni~ke poslove VSS 6,5 46. Referent za kadrovske poslove SSS 3 4. Tehni~ki sekretar direktora sektora SSS 2,8 47. Psiholog VSS 3,8 Broj 3 – 86 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 17. februar 2005.

Stru~na Stru~na koefic. koefic. sprema sprema Slu`ba za op{te poslove Komercijalna slu`ba 48. [ef Slu`be za op{te poslove VSS 4,8 80. [ef slu`be VSS 4,8 49. Vi{i referent za op{te poslove VSS 3,8 81. Vi{i referent za komercijalne poslove VSS 3,8 50. Vi{i referent za op{te poslove 82. Referent za komercijalne poslove SSS 2,9 PPZ i ZNR VSS 3,8 83. Magacioner SSS 2,75 51. Referent za administrativne poslove 84. Pomo}ni magacioner – distributer SSS 2,65 u radnoj jedinici SSS 2,75 52. Referent za administrativne poslove â – SAMOSTALNA SLU@BA pisarnice i arhive SSS 2,75 ZA JAVNE NABAVKE 53. Referent za arhivu SSS 2,9 85. Pomo}nik direktora VSS 5,7 54. Daktilograf SSS 2,35 86. Vi{i referent za javne nabavke 55. Dispe~er za putni~ka vozila SSS 3 i ugovarawe VSS 4 56. Voza~ putni~kog vozila SSS 2,45 87. Referent za javne nabavke i ugovarawa V[S 3,25 57. Radnik na umnoàvawu materijala 88. Referent za administrativne poslove i faksu ááá stepen 2,4 i arhivu SSS 2,7 58. Kafe kuvarica áá stepen 1,65 âá – SAMOSTALNA SLU@BA ZA áâ – SEKTOR ZA EKONOMSKO- MARKETING I INFORMISAWE -FINANSIJSKE POSLOVE 89. Pomo}nik direktora VSS 5 59. Direktor Sektora za ekonomsko- 90. Promo asistent VSS 3,6 -finansijske poslove VSS 6,5 91. Tehni~ki asistent SSS 2,7 60. Referent za administrativne poslove SSS 2,8 âáá – SAMOSTALNA SLU@BA Finansijska slu`ba ZA UPRAVQAWE KVALITETOM, INFORMACIONI SISTEM 61. [ef finansijske slu`be VSS 5 I INTERNU KONTROLU 62. Vi{i referent za obra~un, pra}ewe i kontrolu poreza VSS 4,2 92. Pomo}nik direktora VSS 5,7 63. Likvidator á SSS 2,85 93. Glavni inèwer za kvalitet VSS 4,6 64. Likvidator áá SSS 2,85 94. Inèwer za kvalitet VSS 4 65. Likvidator ááá SSS 2,75 95. Projektant informacionog sistema VSS 4,6 66. Referent za fakturisawe 96. Sistem inèwer VSS/V[S 3,8 i naplatu prihoda á SSS 2,85 97. Sistem administrator V[S/SSS 3,4 67. Referent za fakturisawe 98. Administrator baze podataka VSS/V[S 3,6 i naplatu prihoda áá SSS 2,85 99. Samostalni projektant V[S 3,6 68. Referent za obra~un zarada, naknada 100. Kontrolor VSS/V[S 3,6 i drugih primawa SSS 2,9 101. Administrativni referent SSS 2,6 69. Referent za obradu teku}ih ra~una i reklamacija SSS 2,75 ^lan 2. 70. Blagajnik SSS 2,9 Ova izmena Pojedina~nog kolektivnog ugovora Javnog Slu`ba plana, analize i analiti~kog preduze}a za stambene usluge stupa na snagu danom zakqu~i- kwigovodstva vawa, a primewiva}e se narednog dana od dana objavqiva- 71. [ef slu`be VSS 5 wa u „Slu`benom listu grada Beograda”. 72. Vi{i referent za plan, analizu i izve{taje VSS 4 Javno preduze}e za Skup{tina grada 73. Vi{i referent za naplatu prihoda, stambene usluge Beograda kalkulaciju cena, raspodelu Broj 500/05, Beograd, Broj 36-189/05-5-G, Beograd, i statisti~ke izve{taje VSS 4 17. februara 2005. godine 17. februara 2005. godine 74. Vi{i referent AOP-a V[S/SSS 3,3 75. Referent AOP á za tro{kove i prihode Generalni direktor Gradona~elnik od odràvawa i poslovnog prostora SSS 2,9 Du{an Raki}, s. r. Nenad Bogdanovi}, s. r. 76. Referent AOP áá za tro{kove i prihode od odràvawa i garaà SSS 2,9 Savez sidikata Srbije 77. Referent AOP ááá za tro{kove sindikalna organizacija i prihode od odràvawa SSS 2,75 Javno preduze}e za stambene usluge 78. Referent AOP za materijalno Broj b.b./05, Beograd, 17. februara 2005. godine kwigovodstvo i otkup stanova SSS 2,9 79. Referent za obradu radnih naloga Predsednik, i {ifrirawa SSS 2,75 Obrenovi} Sneàna, s. r. 17. februar 2005. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 3 – 87

SADR@AJ

Strana Strana Plan detaqne ragulacije Bulevara kraqa Alek- Plan detaqne regulacije za deo @arkova, uz Tr- sandra za podru~je blokova C2, C3, C6–9 – – – – – 1 gova~ku ulicu – op{tina ûkarica (nacrt plana) – 56 Plan detaqne regulacije bloka izme|u ulica: Plan detaqne regulacije za rekonstrukciju sao- Dimitrija Tucovi}a, @ivojina @ujovi}a, Qubqan- bra}ajnice Partizanski put (Dragoslava Srejovi}a) ske i êgarske, op{tina Zvezdara – – – – – – – – – 21 sa pripadaju}om infrastrukturom, dogradwu rezervo- Plan detaqne regulacije blokova 132 i 133 izme- ara i rekonstrukciju crpne stanice „Pionir” – – 67 |u ulica: Vlade Ze~evi}a (Ivana \aje), Wego{eve, Plan detaqne regulacije za izgradwu pravosla- Maksima Gorkog, 14. decembra (Cara Nikolaja) i Ma- vnog hrama sa prate}im objektima na podru~ju û- kenzijeve – op{tina Vra~ar – – – – – – – – – – – – – 36 karice – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 78 Plan detaqne regulacije bloka izme|u ulica: Cvi- Re{ewe o imenovawu Komisije za dodelu Nagrade ji}eve, Ruzveltove, Albanske spomenice i Nikodima grada Beograda za stvarala{tvo mladih – – – – – – 85 Mila{a (Radmile Rajkovi}) na teritoriji op{tine Kolektivni ugovor o izmeni Pojedina~nog kole- Palilula – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 47 ktivnog ugovora Javnog preduze}a za stambene usluge –85 Broj 3 – 88 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 17. februar 2005.

„SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA” prodaje se u zgradi Skup{tine grada Beograda, Trg Nikole Pa{i}a 6, prizemqe – BIBLIOTEKA, 3229-678, lok. 259 Pretplata: telefon 3061-706, 3061-688

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ Izdava~ Grad Beograd – Sekretarijat za informisawe, Beograd, Trg Nikole Pa{i}a br. 6. Faks 3233-909. Teku}i ra~un 840-742341843-24. Odgovorni urednik ГРАДА БЕОГРАДА RADOJKA SRETENOVI]. Telefoni: 3244-325, 3229-678, lok. 242, 246. [tampa: JP „Slu`beni glasnik”, [tamparija „Glasnik”, Beograd, Lazareva~ki drum 15