Spomenica Istorijskog Arhiva SREM” {Tampan Je Zahvaquju}I Materijalnoj Pomo}I Pokrajinskog Sekretarijata Za Kulturu

Glavni urednik: Mr \or|e \uri}

Redakcija: Dr Nenad Lemaji} Dr Qubodrag Dimi} Nada Simi}-Lemaji}

Lektor: Tatjana Pivni~ki-Drini}

Prevod rezimea: Slobodan Maksimovi}

Izdava~: Istorijski arhiv „SREM”

Tira`: 500

[tampa: GRAFAMPROMET Ruma, Jovana Suboti}a 33

ISSN: 1451-3676 SPOMENICA

ISTORIJSKOG ARHIVA „SREM”

SREMSKA MITROVICA 2008. Ovaj broj ~asopisa „Spomenica Istorijskog arhiva SREM” {tampan je zahvaquju}i materijalnoj pomo}i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu. SADR@AJ CONTENTS

^LANCI I RASPRAVE ARTICLES AND TREATISES Sofija Boì}: Srbi u Sremu i parlamentarni izbori u Kraqevini SHS – Serbs in Srem ad par lia mentary elec tions in the King dom of the Serbs, Croats and Slovenes ...... 9 Radomir J. Popovi}: Sremci u protokolu {aba~kog magistrata – Cit i zens of Srem in the pro to col of the [abac mag is trate ...... 26 Sneàna Boàni}: Ravani~ka sela i sela velikog ~elnika Radi~a Postupovi}a ,,u Ma~vi” – Vil lages in ravanica re gion and the vil lages of the high of fi cial Radi~ Postupovi} ”in Ma~va” ...... 34 Goran Vasin: Ktitorska delatnost patrijarha Georgija Brankovi}a u Sremskim Karlovcima – Patronal ac tiv i ties of the patri arch Georgije Brankovi} in Sremski Karlovci ...... 46 Boris Stojkovski: Ba~ki ùpan Vid – Vid, the ùpan of Ba~ka ...... 62

PRILOZI I GRA\A CONTRIBUTION AND MATERIALS Du{ko M. Kova~evi}: Inventari manastira [i{atovca i Petkovice iz 1919. godine – In ven to ries of mon as ter ies [išatovac and Petkovica of 1919...... 75 Vladan Gavrilovi}: Obaveze provincijalnog Srema 1714. godine u porezu i ogrevu – Duties of the pro vin cial Srem in 1714 in taxes and fire wood ...... 121 Aleksandar Kasa{: Zapisnici Mati~ne komisije za osnivawe Instituta za izu~avawe istorije Vojvodine pre ~etiri decenije – Minutes of the Com mittee for founding the In stitute for studies of the his tory of Vojvodina four de cades ago...... 127 ISTORIOGRAFIJA HISTORIOGRAPHY Mihael Antolovi}: Srpska istoriografija o Nemcima u Vojvodini – Ser bian his to ri og ra phy on Ger mans in Vojvodina ...... 149 Predrag Vajagi}: Istoriografija o Sremskom frontu – His to ri og ra phy of the Srem front ...... 166

PRIKAZI I BELE[KE REVIEWS AND NOTES Goran Vasin: Sremska Mitrovica – grad vredniji od carske k}eri – Sremska Mitrovica – City worther than an em peror’s Daugh ter...... 183 Mihael Antolovi}: Istoriografija pred izazovom postmoderne. Ri~ard X. Evans, U odbranu istorije – His to ri og ra phy at the Chal lenges of Postmodernism Rich ard J. Ev ans, In Defense of History ...... 188 Miroslav Pavlovi}: Historija Osmanske dr`ave i civilizacije, priredio Ekmeleddin Ihsanoglu – The His tory of the Otto man State and Civ i li za tion, Ed ited by Ekmeleddin Ihsanoglu ...... 193 Boris Stojkovski: ^ovek sredweg veka – The Man of the Mid dle Ages ..199

IN MEMORIAM Nenad Lemaji}: Akademik Slavko Gavrilovi} ...... 203 ^LANCI I RASPRAVE

ARTICLES AND TREATISES

Sofija Bo`i} 9

UDK 324(=163.41)(497.1)"1920/1927"(093.2) 329(=163.41)(497.5)"1920/1927"(093.2 Sofija Bo`i} Institut za noviju istoriju Srbije – Beograd

SRBI U SREMU I PARLAMENTARNI IZBORI U KRAQEVINI SHS

Sa`etak: Rad predstavqa prilog istoriji parlamentarizma u jugoslovenskoj dr`avi. Analizirani su rezultati parlamentarnih izbora 1920, 1923, 1925. i 1927. godine (stepen izlaznosti bira~kog tela, izborni rezultati po srezovima, broj, politi~ka pripadnost, nacionalna stru - ktura, mesto prebivali{ta izabranih poslanika i drugo) na podru~ju Srema, s posebnim akcentom na srpske stranke i wihove kandidate. Kqu~ne re~i: Srem, Kraqevina SHS, Narodna skup{tina, Par la- ment, narodni poslanici.

Pre ujediwavawa Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. godine Srem je bio jedna od osam ùpanija na koje je bila podeqena teritorija Hrvatske i Slavonije u Habzbur{koj monarhiji i imao je, prema podacima iz 1910, 397.103 stanovnika, od toga 103.988 Hrvata ili 26,2% i 183.156 Srba ili 44,7%.1 Uredbom iz 1922. godine postao je jedna od 33 teritorijalno-administrativne oblasti u dràvi, sa sedi{tem u Vukovaru.2 Pri tome, Srem- ska oblast obuhvatala je isto podru~je koje je nekada bilo u sastavu Sremske ùpanije. Uredba, koja je stupila na snagu tek sredinom dvadesetih godina, vaìla je sve do dono{ewa Zakona o nazivu i podeli Kraqevine na upravna podru~ja 3. oktobra 1929, kada je prostor Srema podeqen izme|u Dunavske, Drinske i Savske banovine, a Ustavom iz 1931. izme|u Dunavske i Savske.3

1 Josip Lakatoš, Narodna statistika, Zagreb 1914, 21. 2 Slu`bene novine Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, br. 92, 28. april 1922. 3 „Zakon o nazivu i podeli Kraqevine na upravna podru~ja”, Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije, br. 232, 4. oktobar 1929; Ustav Kraqevine Jugoslavije od 3. septembra 1931. godine, Beograd 1931. Pitawe pripadnosti Srema predstavqalo je jabuku razdora izme|u Srba i Hrvata otkada je otvoreno 1848–49. godine, pa je optere}ivalo i srpsko-hrvatske odnose u Kraqevini SHS/Jugoslaviji. Vi{e o tome: Vasilije \. Kresti}, Srpsko-hrvatski odnosi i jugoslovenska ideja u drugoj polovini XIX veka, Beograd 1988, 83–109; Mira Radojevi}, „Sporazum Cvetkovi}–Ma~ek i pitanje razgrani~enja u Sremu”, Istorija 20. veka, 10 Srbi u Sremu i parlamentarni izbori u Kraqevini SHS

Prema rezultatima popisa stanovni{tva iz 1921. godine, prvog popisa koji je ra|en u jugoslovenskoj dràvi, na podru~ju Sremske ùpanije ìvelo je 389.098 stanovnika, od toga po veroispovesti 182.635 pravoslavnih, 165.212 rimokatolika, 5.635 grkokatolika, 31.921 evangelik, 262 muslimana, 2.503 „izraeli}ana”, 904 „drugih” i 26 „bez konfesije i nepoznato”. Podaci o materwem jeziku popisane populacije kaù da je Sremska ùpanija imala 286.677 Srba ili Hrvata, 1.636 Slovenaca, 14.525 êho- slovaka, 4.352 Rusina, 195 Poqaka, 942 Rusa, 19.829 Ma|ara, 58.133 Nemca, 63 Arnauta, 15 Turaka, 154 Rumuna (Cincara), 152 Italijana, 13 Francuza, 12 Engleza i jo{ 2.400 pripadnika drugih naroda. U Zemunu je registrovano 18.528 stanovnika, od toga 7.473 pravoslavnih, 9.653 rimokatolika, 33 grkokatolika, 684 evangelika, 48 muslimana, 617 „izraeli}ana”, 15 „drugih” i 5 „bez konfesije i nepoznato”. Po materwem jeziku, Zemun je imao 10.158 Srba ili Hrvata, 260 Slovenaca, 277 êhoslovaka, 3 Rusina, 26 Poqaka, 533 Rusa, 451 Ma|ara, 6.631 Nemca, 11 Arnauta, 5 Turaka, 41 Ru- muna, 37 Italijana, 18 Francuza, 6 Engleza i 71 gra|anina koji je govorio nekim drugim jezikom.4 Po{to pripadnost pravoslavnoj veri predstavqa pouzdanu osnovu za odre|ivawe broja Srba, zna~i da je u Sremskoj ùpaniji bilo 46,93% srpskog stanovni{tva i u Zemunu 40,33%. Uo~i Prvog svetskog rata stranka s najvi{e pristalica kod Srba u Sremu bila je Radikalna stranka, a sna`ne poku{aje da se i sama u~vrsti na tom prostoru ~inila je Srpska samostalna stranka.5 Zato je politi~ki ìvot Srema obeleàvalo pre svega suparni{tvo tih dveju politi~kih organizacija.6 U tom pogledu ni{ta se nije promenilo ni u Kraqevini SHS u kojoj su strana~ke aktivnosti, zamrle tokom ratnog perioda, ponovo oìvele odmah po wenom osnivawu. Po{to su sru{ene dràvne granice koje su delile dve politi~ke stranke sli~ne programske orijentacije, radikali iz nekada{we Ugarske i Trojednice pri{li su radikalima iz Srbije, nastavqaju}i da deluju u okviru jedinstvene strana~ke orga -

1–2/1992, 61–72; Mira Radojevi}, „Srpsko-hrvatski spor oko Vojvodine 1918–1941”, Istorija 20. veka, 2/1996, 39–72; Mira Radojevi}, „Srpsko-hrvatski spor oko Bosne i Hercegovine i Vojvodine u periodu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca / Jugoslavije”, Dijalog povjesni~ara-istori~ara 2, Zagreb 2000, 325–339. 4 Definitivni rezultati popisa stanovni{tva od 31 januara 1921 god., Sarajevo 1932, 280–288. 5 Lazar Raki}, Radikalna stranka u Vojvodini 1902–1919, Novi Sad 1983, 143; Gordana Krivokapi}-Jovi}, Srpska narodna samostalna stranka 1903–1914, Zagreb 2000, 67. 6 Vasilije \. Kresti}, Istorija srpske {tampe u Ugarskoj, Novi Sad 1980, 329–340. Sofija Boì} 11 nizacije.7 Za razliku od radikala samostalci su u{li u novu, Demokratsku stranku u kojoj }e, nekoliko godina kasnije, do}i do raskola koji }e rezultovati formirawem jo{ jedne, Samostalne demokratske stranke.8 Najzna~ajnije srpske politi~ke stranke u Kraqevini SHS redovno su izlazile na parlamentarne izbore, odràne 1920, 1923, 1925. i 1927. godine, isti~u}i svoje kandidatske liste i na podru~ju Srema. U ovom radu, koji predstavqa prilog istoriji parlamentarne tradicije u Jugoslaviji (istovremeno i proverava stereotip o srpskoj dominaciji nad ostalim narodi- ma9), osvetli}emo izborne rezultate na tom delu dràvne teritorije, s posebnim akcentom na srpske stranke i wihove kandidate. Na izborima za Ustavotvornu skup{tinu 28. novembra 1920. godine, prvim izborima koji su odràni u Kraqevini SHS, Srem je, sa svojih deset srezova (Zemunski, [idski, @upawski, Vinkova~ki, Ilo~ki, Staropazo- va~ki, Mitrova~ki, Rumski, Iri{ki i Vukovarski), ~inio posebnu izbornu jedinicu. Procenat zastupqenosti Srba u nacionalnoj strukturi stanovni{tva Zemunskog sreza, zajedno s gradom Zemunom, iznosio je 64,88%; u [idskom srezu Srbi su u strukturi stanovni{tva u~estvovali sa 44,66%, u @upawskom sa 6,22%, u Vinkova~kom, s gradom Vinkovcima, sa 12,98%, u Ilo~kom sa 43,10%, u Staropazova~kom, zajedno s Petrovaradi- nom i Sremskim Karlovcima, sa 50,85%, u Mitrova~kom, zajedno s gradom Mitrovicom, sa 74,66%, u Rumskom sa 52,49%, u Iri{kom sa 74,66% i u Vukovarskom, s gradom Vukovarom, sa 36,05%. Od 81.074 bira~a Sremske ùpanije na izbore je iza{lo 56.254 glasa~a ili 69,65%. U Mitrova~kom i Iri{kom izbornom srezu, gde je bilo najvi{e Srba, od 8.847, odnosno 5.503 bira~a, glasalo je 5.805, odnosno 3.927 gra|ana, {to iznosi 65,61% i 71,36%. Zemunski srez, sa 10.052 bira~a, dao je 6.446 glasa~a ili 64,12%, u Rumskom srezu, sa 6.719 bira~a, bilo je 4.316 glasa~a ili 62,45%, u Staropazova~kom srezu, sa 11.605 bira~a, glasalo je 7.592 gra|anina ili 65,42%; u [idskom srezu, sa 7.131 bira~em, glasalo je 5.297 gra|ana ili 74,28%, u Ilo~kom, sa 5.700 bira~a, 4.146 gra|ana ili 72,73%, u

7 L. Raki}, Nav. delo, 203. O Radikalnoj stranci u Kraqevini SHS i posebno na po - dru~ju Sremske `upanije vid.: Gordana Krivokapi}-Jovi}, Oklop bez viteza: O socijalnim osnovama i organizacionoj strukturi Narodne radikalne stranke u Kraqevini Srba, Hr - vata i Slovenaca (1918–1929), Beograd 2002. 8 Podrobnije: Branislav Gligorijevi}, Demokratska stranka i politi~ki odnosi u Kraljevini Srba Hrvata i Slovenaca, Beograd 1970; Hrvoje Matkovi}, Svetozar Pribi}evi} i Samostalna demokratska stranka do {estojanuarske diktature, Zagreb 1972. 9 Na potrebu i zna~aj ovakvih istra`ivawa ve} je ukazano u radovima prof. \or|a Stankovi}a „Srbi u Slavoniji na izborima na Ustavotvornu skup{tinu 1920. godine”, Tokovi istorije, 1–2/2002, 45–66 i Istorijski stereotipi i nau~no znanje, Beograd 2004. 12 Srbi u Sremu i parlamentarni izbori u Kraqevini SHS

Vukovarskom, sa 8.120 bira~a, 6.530 gra|ana ili 80,41%, u Vinkova~kom, sa 8.677 bira~a, 6.016 gra|ana ili 69,34% i u @upawskom srezu, sa 8.720 bira~a, 6.179 gra|ana ili 70,86%. Najmawe glasa~a dao je Rumski srez, a najvi{e Vukovarski. Glasa~i Sremske `upanije opredeqivali su se izme|u osam kandidat - skih lista: socijaldemokratske, komunisti~ke, radikalne, demokratske, zatim liste Saveza zemqoradnika, Hrvatske zajednice, Hrvatske seqa~ke pu~ke stranke i Hrvatske pu~ke stranke. Na svakoj listi bilo je upisano po 17 kandidata. Najmawe 10 kandidata sa socijaldemokratske liste i isto toliko sa komunisti~ke bili su Srbi, na radikalskoj listi i na listi Saveza zemqoradnika Srbi su bili svi kandidati, na demokratskoj je istaknuto 13 Srba, dok se na listama hrvatskih politi~kih stranaka nije nalazio nijedan Srbin. Me|u kandidatima su bili i neki od najzna~ajnijih onovremenih politi~ara, poput Nikole Pa{i}a kao nosioca liste Radikalne stranke, dr @arka Miladinovi}a i dr Vojislava Jawi}a, tako|e radikala; kandidovali su se i Milorad Dra{kovi} (demokratska lista), Vitomir Kora} (socijaldemokratska lista), Nikola Grulovi} (komunisti~ka lista), dr Ladislav Poli} (Hrvatska zajednica), Stjepan Radi} i dr Juraj Krwevi} (Hrvatska pu~ka seqa~ka stranka) i drugi.10 U Mitrova~kom srezu ubedqivu pobedu odnela je Radikalna stranka, osvojiv{i 4.092 glasa. Sledili su, daleko zaostaju}i, Savez zemqoradnika sa 520 glasova i Demokratska stranka sa 430 glasova, a zatim Komunisti~ka i Hrvatska pu~ka seqa~ka stranka sa po 206 glasova, Hrvatska zajednica, Socijaldemokratska stranka i Hrvatska pu~ka stranka. U Iri{kom srezu radikali su pobedili isto tako nadmo}no, sa 2.746 osvojenih glasova. Iza wih su bili socijaldemokrati sa 466 glasova, komunisti sa 345 glasova, demokrati sa 123 glasa itd. Sli~no je bilo i u Zemunskom srezu: prvo mesto osvojili su radikali sa 4.249 glasova, a daleko iza wih na{li su se demokrati sa 942 glasa. I u Rumskom srezu, koji je tako|e imao apsolutnu ve}inu srpskog stanovni{tva, radikali su bili u velikoj prednosti sa 2.694 osvojena glasa prema 503 glasa za Hrvatsku pu~ku seqa~ku stranku, 453 glasa za socijaldemokrate, 306 za demokrate, 114 za komuniste, 113 za Hrvatsku zajednicu, 103 za Savez zemqoradnika i 31 za Hrvatsku pu~ku stranku. Glasa~ima Staropazova~kog sreza najvi{e poverewa ulivala je, kao u ve} navedenim srezovima, Radikalna stranka, za koju je glasalo 3.945 gra|ana, dok je 959 gra|ana glasalo za komuniste, 799 za Hrvatsku pu~ku

10 Statisti~ki pregled izbora narodnih poslanika za Ustavotvornu Skup{tinu Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, izvr{enih na dan 28. novembra 1920. god., Beograd 1921, £££ deo (Hrvatska i Slavonija). Sofija Bo`i} 13 seqa~ku stranku, 696 za Hrvatsku zajednicu, 650 za demokrate, 246 za socijaldemokrate, 180 za Hrvatsku pu~ku stranku i 113 za Savez zemqoradnika. [idski srez dao je 1.788 glasova radikalima, 760 komunistima, 729 socijaldemokratima, 720 Hrvatskoj pu~koj seqa~koj stranci, 667 Hrvatskoj pu~koj stranci, 348 demokratima, 242 Hrvatskoj zajednici i 38 Savezu zemqoradnika. U Ilo~kom srezu 2.352 gra|anina glasalo je za radikale, dok su sve ostale stranke za wima daleko zaostajale. U Vuko- varskom srezu vodili su radikali sa 2.891 glasom ispred komunista koji su dobili 1.209 glasova. U Vinkova~kom srezu najvi{e glasova osvojila je Hrvatska pu~ka seqa~ka stranka sa 2.548 glasova, a posle we su se na{le Hrvatska zajednica sa 935 i Radikalna stranka sa 830 glasova. Hrvatska pu~ka seqa~ka stranka bila je na prvom mestu i u @upawskom srezu, sa 4.328 glasova. Glasovi koje su politi~ke stranke osvojile u sremskim srezovima navedeni su u tabeli:

Hrvatska Hrvatska Socijal- Komuni- Demo- pu~ka Savez IZBORNI Radika- pu~ka Hrvatska demo- sti~ka kratska stranka zemqora- SREZ lna lista seqa~ka zajednica kratska lista lista (Jugosl. dnika stranka lista klub) Zemun 4.249 27 331 337 942 33 484 43 % 65,9 0,4 5,13 5,2 14,6 0,5 7,5 0,66 [id 1.788 720 760 242 348 667 729 38 % 33,75 13,59 14,34 4,56 6,56 12,59 13,76 0,71 @upawa 71 4.328 723 459 119 427 22 29 % 1,14 70,04 11,70 7,42 1,92 6,91 0,35 0,46 Vinkovci 830 2.548 612 935 195 768 72 57 % 13,79 42,35 10,17 15,54 3,24 12,76 1,19 0,94 Ilok 2.352 425 316 412 352 127 132 28 % 56,72 10,2 7,62 9,93 8,49 3,06 3,18 0,67 Stara Pazova 3.945 799 959 696 650 180 246 113 % 51,96 10,52 12,63 9,16 8,56 2,37 3,24 1,48 Mitrovica 4.092 206 206 174 430 51 125 520 % 70,49 3,54 3,54 2,99 7,40 0,87 2,15 8,95 Ruma 2.694 503 114 113 306 31 453 103 % 62,41 11,65 2,64 2,61 7,08 0,71 10,49 2,38 Irig 2.746 113 345 67 123 40 466 21 % 69,92 2,87 8,78 1,70 3,13 1,01 11,86 0,53 Vukovar 2.891 213 1.209 898 514 651 28 123 % 44,27 3,26 18,51 13,75 7,87 9,96 0,42 1,88 Sremska `upanija 25.658 9.882 5.575 4.333 3.979 2.975 2.757 1.075 % 45,61 17,56 9,91 7,70 7,07 5,28 4,90 1,91 Broj poslanika 7 3 1 1 1 1 – – 14 Srbi u Sremu i parlamentarni izbori u Kraqevini SHS

Broj glasova stranaka u Sremskoj `upaniji na izborima 1920. godine

Radikalna lista

Hrvatska pu~ka seqa~ka stranka

Komunomunisti~ka lista

Hrvatska zajednica

Demokratska lista

Hrvatska pu~ka stranka (Jug. klub)

Soc. dem. lista

Savez zemqoradnika

Ako rezultate glasawa uporedimo sa udelom Srba u stanovni{tvu izbornih srezova, utvrdi}emo da su u srezovima gde je srpski narod bio zastupqen u velikom broju pobe|ivali radikali, dok su sve ostale stranke zaostajale daleko iza wih. To vaì i za srpska mesta u srezovima s malim procentom Srba, kao {to su Mirkovci u Vinkova~kom srezu, gde su radikali dobili 328 glasova, a ostale stranke od samo jednog glasa (za komuniste) do najvi{e 25 glasova (za Hrvatsku zajednicu). Tamo gde je bilo malo Srba – u Vinkova~kom i @upawskom srezu – srpske stranke pro{le su lo{e (u @upawskom srezu utoliko gore jer je odziv srpskih bira~a bio slab), a glasa~i Hrvati opredeqivali su se prete`no za Hrvatsku pu~ku seqa~ku stranku. Ukupno uzev, u celoj Sremskoj ùpaniji na izborima za Ustavotvornu skup{tinu ubedqivu pobedu odnela je Radikalna stranka sa 25.658 glasova, a sledile su Hrvatska pu~ka seqa~ka stranka sa 9.882 glasa, Komunisti~ka partija sa 5.575, Hrvatska zajednica sa 4.333, Demokratska stranka sa 3.979, Hrvatska pu~ka stranka sa 2.975, Socijaldemokratska partija sa 2.757 i Savez zemqoradnika sa 1.075 glasova. Za narodne poslanike izabrano je 14 kandidata, od toga 7 s liste Radikalne stranke: pored pomenutih Nikole Pa{i}a, dr @arka Miladinovi}a, advokata iz Rume, i dr Vojislava Jawi}a, profesora bogoslovije iz Beograda, to su bili i Vlada Savi}, ratar iz Kamenice, dr Quba Popovi}, ~inovnik iz Kame - nice, Mi lan Nedeqkovi}, penzionisani profesor iz Sremskih Karlova - ca, i Milan Mladenovi}, sve{tenik iz La}arka, svi Srbi. S liste Demokratske stranke izabran je samo Srbin Milorad Dra{kovi}, ministar unutra{wih dela iz Beograda, a s liste Komunisti~ke partije Sofija Boì} 15

Srbin Nikola Grulovi}, obu}ar iz Rume. Osim devet srpskih poslanika, u Ustavotvornu skup{tinu u{lo je i pet Hrvata: Mato Leakovi}, seqak iz Bo{waka, s liste Hrvat ske zajednice; dr Janko [imrak, profesor iz Zagreba, s liste Hrvatske pu~ke stranke, i Stjepan Radi}, Mato Babogredac, ratar iz Bo{waka, i Karlo Hauzler, kwièvnik i „braniteq” iz Krièvca, s liste Hrvatske pu~ke seqa~ke stranke. Slede}i parlamentarni izbori u Kraqevini SHS odràni su 18. marta 1923. U Sremu je birano 10 poslanika u 10 izbornih srezova, na 182 glasa~ka mesta,11 a istaknuto je 11 kandidatskih lista: Radikalne stranke, Nezavisne radikalne – Proti}, Hrvatske republikanske seqa~ke stranke (HRSS), Demokratske stranke, Slovenske qudske i Hrvatske pu~ke stranke, Zemqoradni~ke, Socijaldemokratske, Srpske, Hrvatske teà~ke, Inva - lidske i Ratni~ke stranke.12 U celom Sremskom izbornom okrugu bilo je u bira~kim spiskovima ukupno 99.300 upisanih gra|ana, a na izbore je iza{lo 82.011 glasa~a ili 82,58%, {to je bilo znatno vi{e nego 1920. U Vinkova~kom izbornom srezu od 11.488 bira~a glasalo je 9.530 (83,0%), u Vukovarskom od 8.654 – 8.686 (100,3%), u @upawskom od 8.591 – 7.992 (93,0%), u Zemunskom od 12.439 – 9.615 (77,2%), u Ilo~kom od 9.540 – 5.906 (61,9%), u Iri{kom od 6.523 – 5.093 (78,1%), u Mitrova~kom od 10.780 – 7.744 (71,8%), u Rumskom od 11.636 – 9.773 (84,0%), u Staropazova~kom od 11.944 – 10.717 (89,7%) i u [idskom od 7.705 – 6.955 (90,3%).13 I ovog puta najvi{e glasa~a dao je Vukovarski srez, gde uop{te nije bilo apstinenata, a najmawe Ilo~ki. U Vinkova~kom srezu ubedqivo je pobedila Hrvatska republikanska seqa~ka stranka sa 7.443 glasa, dok je drugoplasirana Radikalna stranka osvojila tek 911 glasova. HRSS je tako|e bila na prvom mestu i u Vukovar - skom srezu sa 3.411 glasova, ali ni Radikalna stranka nije mnogo zaostajala – imala je 3.321 glas. U @upawskom srezu HRSS je odnela jo{ jednu ubedqivu pobedu sa 7.274 glasa, ostaviv{i daleko iza sebe Demokratsku stranku sa 329 glasova, Hrvatsku pu~ku sa 171, Radikalnu sa 119 glasova itd. Me|utim, u Zemunskom srezu pobedili su radikali sa 5.264 glasa prema 1.308 glasova demokrata i 1.134 glasa HRSS-a. U Ilo~kom srezu HRSS je odnela 2.160 glasova, a Radikalna stranka 1.564. Ukupno 2.759 glasova radikali su osvojili u Iri{kom srezu, a najvi{e glasova posle wih dobili su socijaldemokrati – 1.009. Sa 3.706 glasova radikali su se na{li

11 Statistika izbora narodnih poslanika Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca odr`anih 18 marta 1923. godine, 1. 12 Isto, 2–3. 13 Isto, 8. 16 Srbi u Sremu i parlamentarni izbori u Kraqevini SHS na prvom mestu i u Sremskomitrova~kom srezu, ispred Zemqoradni~ke stranke sa 1.074 glasa i Demokratske stranke sa 867 glasova. Radikalna stranka odnela je pobedu i u Rumskom srezu sa 2.916 glasova prema 2.616 glasova HRSS-a i 1.005 glasova socijaldemokrata. U Staropazova~kom srezu Radikalna stranka osvojila je 3.815 glasova, HRSS 2.981, Nema~ka stranka 1.213, Demokratska 1.087 itd., dok je u [idskom srezu HRSS dobila 2.662 glasa, a Radikalna 1.891. Rezultati glasawa podrobnije su predstavqeni u slede}oj tabeli:14

Nezav. IZBORNI Soc. Nema- Srp- Hrv. Inva- Ratni- HRSS RS DS Zemq. radi- SREZ dem ~ka ska pu~ka lidska ~ka kalna Vinkovci 7.443 911 494 23 152 133 23 271 34 46 % 78,10 9,6 5,2 0,2 1,6 1,4 0,2 2,8 0,4 0,5 – Vukovar 3.411 3.321 863 18 225 346 163 227 31 81 % 39,3 38,2 9,9 0,2 2,6 4,0 1,9 2,6 0,4 0.9 – @upawa 7.274 119 329 24 29 13 4 171 5 24 % 91,0 1,5 4,1 0,3 0,3 0,2 0,1 2,1 0,1 0,3 – Zemun 1.134 5.264 1.308 410 906 50 170 19 94 260 % 11,8 54,7 13,6 4,3 9,4 0,5 1,8 0,2 1,0 2,7 – Ilok 2.160 1.564 229 606 131 798 62 53 115 48 140 % 36,6 26,5 3,9 10,3 2,2 13,5 1,0 0,9 1,9 0,8 2,4 Irig 591 2.759 203 1.009 18 352 45 29 25 29 33 % 11,6 54,2 4,0 19,8 0,3 6,9 0,9 0,6 0,5 0,6 0,6 Sr. Mitrovica 594 3.706 867 568 171 384 1.074 45 198 137 % 7,7 47,8 11,2 7,3 2,2 5,0 13,9 0,6 2,5 1,8 – Ruma 2.616 2.916 793 1.005 951 782 124 60 414 112 % 26,8 29,8 8,1 10,3 9,7 8,0 1,3 0,6 4,2 1,2 – St. Pazova 2.981 3.815 1.087 244 1.213 484 409 78 168 196 12 % 27,8 35,6 10,2 2,3 11,3 4,5 3,8 0,7 1,6 1,8 0,4 [id 2.662 1.891 712 969 214 78 55 227 27 91 29 % 38,3 27,2 10,2 13,9 3,1 1,1 0,8 3,3 0,4 1,3 0,4 Sremski okrug 30.866 26.266 6.885 4.876 4.010 3.420 2.129 1.180 1.111 1.024 244 % 37,6 32,0 8,4 5,9 4,9 4,2 2,6 1,4 1,4 1,3 0,3

Broj poslanika 5 4 1 – – – – – – – – Zapa`a se izrazit porast uticaja Radi}evog HRSS-a kod hrvatske populacije u Sremu, pa je ta stranka osvojila najve}i broj glasova i dobila pet poslanika. Radikalna stranka je sa~uvala krug svojih pristalica koji je stvorila ve} uo~i izbora za Ustavotvornu skup{tinu, ali s obzirom na znatno pove}awe broja glasa~a, procentualno gledano ona je pro{la mnogo lo{ije nego 1920: sa 45,61% osvojenih glasova pala je na 32%. Iz wenih 14 Isto, 103–105. Sofija Bo`i} 17

Broj glasova HRSS stranaka u Sremu na izborima 1923. RS DS

40,00% Socijaldemokratska 35,00% Nema~ka 30,00% 25,00% Srpska 20,00% Zemqoradni~ka 15,00% 10,00% Hrvatska pu~ka 5,00% Nezavisna radikalna 0,00% Invalidska

? Ratni~ka redova izabrana su 4 poslanika, dok je druga najja~a stranka u zemqi koja se, pored Radikalne, oslawala uglavnom na srpsko bira~ko telo, Demokrat - ska, u periodu izme|u dva parlamentarna izbora pove}ala broj pristalica (sa 7,07% na 8,4% glasa~kog tela), ali ne i broj poslanika. Sremski okrug u Narodnoj skup{tini je trebalo da predstavqaju demokrata Svetislav Popovi}, Srbin, dr`avni podsekretar na raspolagawu, radikali Bogdan Mila{inovi}, advokat, Du{an Markovi}, sve{tenik, Milan Nedeqko - vi}, profesor, i dr Vojislav Jawi}, sve{tenik, svi Srbi, kao i radi}evci \uro Rajkovi}, zemqoradnik, Mato Babogredac, zemqoradnik, dr Nikola Niki}, advokat, Pavao Hauk, zemqoradnik, Hrvati, i Jakob [obloher (Schoblocher), „sitni~ar”, Nemac.15 U periodu izme|u drugih i tre}ih parlamentarnih izbora do{lo je do zna~ajnih pregrupisavawa na politi~koj sceni, budu}i da se Svetozar Pribi}evi} s grupom pristalica 1924. odvojio od Demokratske stranke i osnovao Samostalnu demokratsku stranku. Formirawe nove stranke, na ~ijem se ~elu na{ao najistaknutiji srpski politi~ar iz Hrvatske, zna~ajno se odrazilo na opredeqivawe srpske populacije demokratske orijentacije izvan Srbije, na podru~ju nekada{we Habzbur{ke monarhije: ona je ostala uz svog vo|u, daju}i mu podr{ku na predstoje}im izborima za Narodnu skup{tinu, 1925. i 1927. godine. Na tre}e parlamentarne izbore, odr`ane 8. februara 1925. godine, iza{lo je, od 111.391 upisanog bira~a u Sremu, 92.192 gra|anina ili 82,9%:

15 Isto, 163–167. 18 Srbi u Sremu i parlamentarni izbori u Kraqevini SHS

10.481 glasa~ od 12.366 u Vinkova~kom srezu (84,75%), 9.935 od 11.611 u Vukovarskom srezu (85,56%), 8.260 od 9.725 u @upawskom srezu (84,93%), 10.159 od 13.667 u Zemunskom srezu (74,33%), 6.443 od 7.640 u Ilo~kom srezu (84,33%), 5.791 od 6.836 u Iri{kom srezu (84,71%), 9.557 od 11.495 u Mitro- va~kom srezu (83,14%), 10.779 od 13.288 u Rumskom srezu (81,11%), 13.165 od 15.833 u Staropazova~kom srezu (83,14%) i 7.622 od 8.930 u [idskom srezu (85,35%). Ponovo je najve}a izlaznost bira~a zabeleèna u Vukovarskom srezu, a najmawa je bila u Zemunskom srezu. Glasa~i su se opredeqivali izme|u lista HRSS-a ~iji je nosilac bio dr Vlatko Ma~ek, Srpske stranke (nosilac @ika Nikoli}), Radikalne stranke (Nikola Pa{i}), Socijalde - mo kratske (Vitomir Kora}), Zemqoradni~ke (Vojislav J. Lazi}), Hrvatske pu~ke stranke (dr Janko [imrak), Nema~ke (dr Georg Grasl), Samostalne demokratske (dr Svetislav Popovi}), Hrvatske stranke prava (Gustav Per~ec), Radikalne disidentske (Milan Nedeqkovi}), Demokratske (dr Stevan Simeonovi} ôki}) i Hrvatske narodne stranke (dr \uro [ur - min). HRSS je i ovog puta odnela ubedqivu pobedu u Vinkova~kom srezu, osvojiv{i 7.142 glasa (68,1%), dok je na drugom mestu bila Radikalna stranka sa 1.730 glasova (16,5%), a na tre}em Samostalna demokratska stranka sa 641 glasom (6,1%). U Vukovarskom srezu redosled je bio isti: HRSS sa 3.085 glasova (31,4%), Radikalna stranka sa 4.720 (48,1%) i Samostalna demokratska stranka sa 970 (9,9%). Ve}inu glasova HRSS je dobila i u @upawskom srezu – 6.134 (74,3%), Radikalna stranka 837 (10,1%) a Samo- stalna demokratska stranka 811 (9,8%). U Zemunskom srezu, me|utim, glasa~i su se opredeqivali potpuno druga~ije. Tu je ubedqivo pobedila Radikalna stranka, sa 6.043 glasa (59,5%), iza we se na{la Samostalna demokratska stranka sa 1.625 glasova (15,9%), dok je tre}a bila Nema~ka stranka sa 952 glasa (9,4%). Radikali su pobedili, sa 3.378 glasova (52,4%), i u Ilo~kom srezu, a sledili su HRSS sa 1.845 glasova (28,6%) i socijal- demo krati sa 440 glasova (6,8%). U Iri{kom srezu radikali su se tako|e na{li na prvom mestu, sa 4.055 glasova (70,0%), dok je na drugom mestu bila Samostalna demokratska stranka sa 548 glasova (9,4%), a na tre}em HRSS sa 463 glasa (7,9%). Gra|ani Mitrova~kog sreza najvi{e poverewa imali su u Radikalnu stranku daju}i joj 6.305 glasova (66,0%), zatim u Samostalnu demokratsku stranku kojoj su dali 855 glasova (8,9%) i Zemqoradni~ku stranku koja je dobila 805 glasova (8,4%). U Rumskom srezu pobedila je Radikalna stranka sa 4.720 glasova (41,1%), dok je HRSS osvojila 1.981 glas (17,3%) a Samostalna demokratska stranka 1.424 glasa (14,1%). Isti redosled bio je i u Staropazova~kom srezu i [idskom srezu: radikali 6.087 Sofija Boì} 19 glasova (46,2%), odnosno 3.254 glasa (42,6%), HRSS 2.715 glasova (20,6%), odnosno 2.517 glasova (32,9%), i Samostalna demokratska stranka 1.707 glasova (12,9%), odnosno 654 glasa (8,6%). O rezultatima glasawa govori tabela.16

IZBORNI Nema- Soc. Rad. RS HRSS SDS ZS HPS DS SS HNS HSP SREZ ~ka dem. disid. Vinkovci 1.730 7.142 641 332 42 33 212 162 43 39 76 27 % 16,5 68,1 6,1 3,1 0,5 0,3 2,0 1,6 0,5 0,4 0,7 0,2 Vukovar 4.720 3.085 970 414 48 164 284 17 72 20 66 39 % 48,1 31,4 9,9 4,2 0,5 1,1 2,9 0,1 0,7 0,2 0,6 0,3 @upawa 837 6.134 811 71 33 21 192 16 37 10 57 38 % 10,1 74,3 9,8 0,9 0,4 0,2 2,3 0,2 0,5 0,1 0,7 0,5 Zemun 6.043 767 1.625 952 191 309 49 104 38 24 34 22 % 59,5 7,6 15,9 9,4 1,9 3,1 0,5 1,0 0,4 0,2 0,3 0,2 Ilok 3.378 1.845 289 199 440 65 36 29 105 14 37 7 % 52,4 28,6 4,5 3,1 6,8 1,0 0,6 0,5 1,6 0,2 0,6 0,1 Irig 4.055 463 548 15 443 54 19 98 30 22 21 23 % 70,0 7,9 9,4 0,3 7,7 0,9 0,4 1,7 0,5 0,4 0,4 0,4 Mitrovica 6.305 710 855 219 332 805 33 39 211 14 23 11 % 66,0 7,5 8,9 2,3 3,5 8,4 0,4 0,4 2,2 0,1 0,2 0,1 Ruma 4.720 1.981 1.424 1.302 747 187 100 90 104 31 50 45 % 41,1 17,3 14,1 15,7 6,5 1,6 0,9 0,9 0,8 0,3 0,4 0,4 St. Pazova 6.087 2.715 1.707 1.368 115 285 70 223 80 419 53 38 % 46,2 20,6 12,9 10,4 0,9 2,2 0,6 1,7 0,6 3,2 0,4 0,3 [id 3.254 2.517 654 265 494 84 227 63 25 15 20 15 % 42,6 32,9 8,6 3,5 6,5 1,1 2,9 0,9 0,3 0,2 0,3 0,2 Srem. okrug 41.129 27.359 9.524 5.137 2.885 2.007 1.222 841 745 608 437 265 % 44,6 29,8 10,3 5,5 3,1 2,2 1,3 0,9 0,8 0,7 0,5 0,3 Br. poslanika 6 3 1 – – – – – – – – – Broj glasova stranaka u Sremu na izborima 1925. RS HRSS $ $ $ $ SDS $ $ $ $ $ $ Nema~ka $ $ $ $ Soc. dem. $ ZS HPS DS SS Rad. disid. HNS ? HSP

16 Statistika izbora narodnih poslanika Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca odr - `anih 8. februara 1925. godine, Beograd 1926. 20 Srbi u Sremu i parlamentarni izbori u Kraqevini SHS

Me|u prve tri stranke sada se na{la, pored Radikalne i HRSS-a, Sa- mo stalna demokratska stranka, koja je ostavila daleko iza sebe Demokrat - sku stranku preuzev{i ve}inu wenih dotada{wih bira~a. U Parlament su u{la {estorica radikala, Srbi: dr Vojislav Jawi}, ministar na raspolagawu, Du{an Markovi}, prota, dr Jovan Radivojevi}, advokat, dr Quba Popovi}, novinar, Nikola Bingu lac, trgovac, i Nikola P. Pa{i}, pred - sednik vlade; trojica radi}evaca, Hrvati: Anton Babi}, zemqoradnik, dr Vladimir Ma~ek, advokat, i Marjan Peuli}, zemqoradnik, i jedan samostalni demokrata, Srbin, dr Svetislav Popovi}, advokat. Na ~etvrtim parlamentarnim izborima 11. septembra 1927. godine glasalo je 82.518 ili 71,4% od 115.647 bira~a, na 201 glasa~kom mestu. Najve}a izlaznost bila je u Vukovarskom srezu, 9.668 glasa~a od 12.748 bira~a ili 75,8%, a najmawa u Ilo~kom srezu, 4.915 ili 63,9% od 7.697. U Vinkova~kom srezu glasalo je 9.427 gra|ana (75,1%) od 12.545 bira~a, u @upawskom 7.167 (73,3%) od 9.785, u Zemunskom 9.698 (69,3%) od 13.999, u Iri{kom 4.494 (65,0%) od 6.919, u Mitrova~kom 8.392 (72,0%) od 11.656, u Rumskom 10.623 (72,9%) od 14.579, u Staropazova~kom 11.333 (69,1%) od 16.396 i u [idskom 6.792 (72,9%) od 9.323.17 Na ovim izborima istaknut je ve}i broj kandidatskih lista nego ikada do tada, ~ak 17. Pri tome, samo Radikalna stranka istakla je ~ak 4 liste (Bo`idara @. Maksimovi}a, Vojislava Jawi}a, dr Qube Popovi}a i Dragi{e Stojadinovi}a). Nosilac liste Demokratske stranke bio je Milan \. Milojevi}, a nosilac liste wenih disidenata Damjan Kere~ki. Na izborima su u~estvovale i Samosta - lna demokratska stranka (dr Svetislav Popovi}), Zemqoradni~ka stranka (Dragi{a \. Zdravkovi}), Srpska stranka (Jovan Sevdi}), Nema ~ka stranka (Jozef Vilhelm), Socijaldemokratska (Vitomir Kora}), Stranka nezavisnih radnika (Quba Radovanovi}), kao i hrvatske stranke: Hrvatska seqa~ka (dr Qudevit Ke`man), Hrvatska republikanska (Marko Do{en), Nezavisna hrvatska seqa~ka (dr Nikola Niki}), Hrvatska pu~ka (Ilija Petri~evi}) i Hrvatski blok (dr Al bert Bazala).18 U hrvatskim srezovima Vinkovci i @upawa glasa~i su se i daqe opredeqivali za Hrvatsku seqa - ~ku stranku, dok su srpski glasa~i u ostalim srezovima ostali podeqeni uglavnom izme|u Radikalne i Samostalne demokratske stranke. Pristali - ce radikala odlu~ivali su se prvenstveno za radikalsku listu Bo`idara @. Maksimovi}a, koja je odnela najve}i broj glasova u Sremskom okrugu i obezbedila 4 poslanika, Srbe: dr Bogdana Mila{inovi}a, advokata i

17 Statistika izbora narodnih poslanika Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca odrànih 11 septembra 1927, izradio D-r Laza M. Kosti}, Beograd 1928, 8–9. 18 Isto, 154–161. Sofija Boì} 21 kraqevskog javnog bele`nika, Boìdara Maksimovi}a, ministra na raspolagawu, Emilijana Grbi}a, sve{tenika, i dr Jovana M. Radivojevi}a, advokata. Samostalna demokratska stranka na{la se po broju glasova na tre}em mestu, {to joj je donelo 3 poslani~ka mesta koja su zauzeli Srbi dr Milan Kosti}, na~elnik u penziji, dr Nikola Radojevi}, advokat, i dr Svetislav Popovi}, ministar na raspolagawu. Tri mandata dobila je i Hrvatska seqa~ka stranka, koja je zauzela drugo mesto u Sremu; to su bili Hrvati dr Qudevit Ke`man, novinar, dr Sigismund âjkovac, profesor, i Srbin dr Sekula Drqevi}, advokat.19 Izborni rezultati ostvareni 1927. detaqnije su prikazani u tabeli:

IZBORNI SREZ RS HSS SDS RS NS ZS SD HB RS Vinkovci 1.697 4.442 946 211 662 47 47 382 30 % 18,0 47,1 10,0 2,2 7,0 0,5 0,5 4,1 0,3 Vukovar 3.172 748 1.652 459 592 545 52 865 41 % 32,8 7,8 17,1 4,8 6,1 5,6 0,5 9,0 0,4 @upawa 986 4.005 465 192 84 24 22 554 15 % 13,7 55,8 6,5 2,7 1,2 0,3 0,3 7,7 0,2 Zemun 2.554 459 2.710 390 938 1.077 167 81 619 % 26,3 4,7 28,0 4,0 9,7 11,1 1,7 0,8 6,4 Ilok 1.307 1.050 488 515 276 213 331 144 51 % 26,6 21,4 9,9 10,5 5,6 4,3 6,7 2,9 1,0 Irig 1.172 301 691 781 29 616 565 12 99 % 26,1 6,7 15,4 17,4 0,6 13,7 12,6 0,2 2,2 Mitrovica 1.859 403 1.783 1.546 222 1.700 313 64 24 % 22,2 4,8 21,3 18,4 2,6 20,3 3,7 0,8 0,3 Ruma 2.318 1.148 1.646 1.323 1.829 824 838 61 49 % 21,8 10,8 15,5 12,5 17,2 7,8 7,9 0,6 0,5 St. Pazova 2.126 2.096 1.689 1.106 1.300 743 54 219 1.408 % 18,5 18,3 14,7 9,6 11,3 6,5 0,5 1,9 12,3 [id 1.849 1.725 1.082 332 404 211 254 114 33 % 27,2 25,4 15,9 4,9 6,0 3,1 3,7 1,7 0,5 Sremski okrug 19.040 16.377 13.152 6.855 6.336 6.000 2.643 2.496 2.369 % 23,1 19,8 15,9 8,3 7,7 7,3 3,2 3,0 2,9 Broj poslanika 4 3 3 – – – – – –

19 Isto, 363–368. 22 Srbi u Sremu i parlamentarni izbori u Kraqevini SHS

IZBORNI DS DS NHS HP NR RS HR SS SREZ (dis.) Vinkovci 65 370 364 80 18 36 20 8 % 0,7 3,9 3,9 0,9 0,2 0,4 0,2 0,1 Vukovar 96 356 271 243 514 22 27 13 % 1,0 3,7 2,8 2,5 5,3 0,2 0,3 0,1 @upawa 83 357 144 23 27 162 16 17 % 1,2 5,0 2,0 0,3 0,4 2,3 0,2 0,2 Zemun 265 10 23 238 124 11 16 16 % 2,7 0,1 0,2 2,5 1,3 0,1 0,2 0,2 Ilok 394 9 31 38 8 10 37 14 % 8,0 0,2 0,6 0,8 0,2 0,2 0,8 0,3 Irig 75 17 6 23 66 13 21 7 % 1,7 0,4 0,1 0,5 1,5 0,3 0,5 0,1 Mitrovica 125 93 12 137 64 11 29 6 % 1,5 1,1 0,1 1,6 0,8 0,1 0,3 0,1 Ruma 217 138 23 72 64 25 34 13 % 2,0 1,3 0,2 0,7 0,6 0,2 0,3 0,1 St. Pazova 207 96 35 113 123 20 57 85 % 1,8 0,8 0,3 1,0 1,1 0,2 0,5 0,7 [id 400 27 268 50 8 16 11 8 % 5,9 0,4 4,0 0,7 0,1 0,2 0,2 0,1 Sremski okrug 1.927 1.473 1.177 1.017 1.016 326 268 187 % 2,3 1,8 1,4 1,2 1,2 0,4 0,3 0,2 Br. poslanika – – – – – – – – Sofija Bo`i} 23

Kada uporedimo rezultate ostvarene na svim parlamentarnim izborima, uo~avamo da je srpsko bira~ko telo u Sremu u nacionalnom i ideolo{kom pogledu uglavnom bilo homogeno, budu}i da se opredeqivalo za srpski program Radikalne stranke, a u mnogo mawoj meri za Demokratsku / Samostalnu demokratsku stranku i wen jugoslovenski program. Analiza izbornih rezultata govori i o politi~koj i nacionalnoj strukturi poslani~kih kandidata. Godine 1920. izabrano je 14 kandidata, od toga 9 Srba, {to iznosi 71,42% ukupnog broja poslanika. Ako izuzmemo Nikolu Grulovi}a s liste Komunisti~ke partije, koja je zastupala klasni, a ne nacionalni program, udeo srpskih poslanika opada na 64,28%, {to je i daqe znatno vi{e od u~e{}a Srba u nacionalnoj strukturi Srema. Godine 1923. izabrano je 10 poslanika, me|u wima 5 Srba ili 50%, {to je mawe nego na prethodnim izborima i pribli`no u skladu sa strukturom stanovni - {tva. Na izborima 1925. Srbi su dobili 7 od 10 poslanika ili ~ak 70%. S obzirom na to da je jedan od wih pripadao Samostalnoj demokratskoj stranci koja je pre{la u opoziciju, iz redova Radikalne stranke, optu- ìvane za politi~ku hegemoniju u dràvi, bilo je 60% izabranih srpskih kandidata. Godine 1927. u Parlament je u{lo ~ak 8 Srba ili 80%, ali je jedan od wih, Sekula Drqevi}, bio ~lan HSS-a i ne moè se ubrajati me|u srpske poslanike; trojica su bili iz opozicione Samostalne demokratske stranke, dok su samo ~etvorica (40%) pripadali Radikalnoj stranci.

RS HSS DS SDS KP HZ HPS 1920. 7 3 1 1 1 1 1923. 4 5 1 1925. 6 3 1 1927. 4 3 3 Ukupno: 21 14 2 4 1 1 1 Broj poslanika izabranih na parlamentarnim izborima u Kraqevini SHS

Do zanimqivih saznawa dolazi se i kada se ispita poreklo i stalno mesto prebivali{ta izabranih poslanika. Utvrdili smo da su iz Srema bila {estorica od 9 poslanika izabranih 1920: dr @arko Miladinovi} iz Rume, Vlada Savi}, dr Quba Popovi} i Milan Nedeqkovi} iz Kamenice, Milan Mladenovi} iz La}arka i Nikola Grulovi} iz Be{ke. Ro|eni Sremci bila su trojica od 5 poslanika iz 1923, a ~etvorica su `ivela na tom podru~ju: Svetislav Popovi} iz Zemuna, dr Bogdan Mila{inovi} iz 24 Srbi u Sremu i parlamentarni izbori u Kraqevini SHS

Vinkovaca, Mi lan Nedeqkovi} i zemunski sve{tenik Du{an Markovi}, rodom iz Mo{orina u Ba~koj. Srem je bio zavi~aj ~etvorice od 7 poslanika izabranih 1925: dr Jovana Radivojevi}a iz Iriga, Nikole Bingulca iz Vukovara, dr Qube Popovi}a i dr Svetislava Popovi}a, a i sve{tenik Du{an Markovi} i daqe je ìveo u Zemunu. Godine 1927. u Parlament su u{la, od 8 izabranih, {estorica Srba sa stalnim prebivali{tem u Sremu: dr Jovan Radivojevi} iz Iriga, dr Mi lan Kosti} iz [ida, dr Nikola Radojevi} iz Sremske Mitrovice, dr Svetislav Popovi}, dr Bogdan Mila{inovi} i Emilijan Grbi}, sve{tenik u Rumi rodom iz Raji}a kod Novske. To zna~i da je oko 47% Srba u Sremu u Ustavotvornoj skup{tini predstavqalo 42,85% poslanika s wihovog prostora ili, ako izuzmemo komunistu Nikolu Grulovi}a, samo 35,71%; godine 1923 – 40%, 1925 – 50% i 1927 – 60%. Ako uzmemo u obzir samo „hegemoniste” radikale i demokrate, dolazimo do rezultata od 42,85% (1920), odnosno 40% (1923). Kada iz razmatrawa izuzmemo Samostalnu demokratsku stranku koja je u potowem periodu ~inila zajedni~ki front s hrvatskim politi~kim snagama, i wene poslanike dr Svetislava Popovi}a, dr Milana Kosti}a i dr Nikolu Radojevi}a, dobijamo rezultat od 40% (1925) i 30% (1927). Prema tome, udeo srpskih poslanika koji su pripadali tzv. hegemonisti~kim snagama, a koji su bili domicilno vezani za Srem, u svim skup{tinskim sazivima bio je ispod procenta u~e{}a Srba u nacionalnoj strukturi sremskog stanov - ni{tva. U proseku, Srba „hegemonista” iz Srema bilo je ukupno 17 ili 38,63%. Ra{~lawavawem dostupnih podataka s parlamentarnih izbora po vi{e kriterijuma, do{li smo do rezultata koji, iako se radi o jednom uèm dràvnom podru~ju, otvaraju pitawe utemeqenosti teze o tzv. „velikosrp - skoj hegemoniji” nad nesrpskom, posebno hrvatskom, populacijom u dràvi, koja je iz politi~ke sfere bila preneta i u nauku, optere}uju}i pre svega istoriografiju o srpsko-hrvatskim odnosima. Po{to nam nije namera da donosimo dalekose`ne zakqu~ke, re}i }emo samo kako istraìvawe ukazuje na to da je slika pro{losti mnogo sloènija od nametnutih stereotipa, da se ona mora stvarati imaju}i u vidu sve nijanse i da se postoje}e predstave o minulim zbivawima moraju stalno preispitivati. Sofija Boì} 25 Sofija Boì} In sti tute for Modern History of Serbia – Belgrade

SERBS IN SREM AD PARLIAMENTARY ELECTIONS IN THE KINGDOM OF THE SERBS, CROATS AND SLOVENES

SUMMARY

This pa per anal yses the re sults of par lia men tary elec tions held in 1920, 1923, 1925, and 1927 (turn out lev els, elec tion re sults in srez ad min is tra tive units; the num ber, po lit i cal af fil i a tion, na tional struc ture, place of res i dence of the elected members of parlia ment etc.) on the terri tory of Srem, paying special atten tion to Serbian polit i cal par ties and their can didates. The paper estab lishes that the Ser bian elector ate mostly voted for the Radi cal Party, and, to a much lesser extent, for the Dem o cratic/In de pend ent Dem o cratic par ties. By break ing down the ac ces si ble data accord ing to sev eral differ ent crite ria we reached the re sults (propor tion of Ser bian MPs res i den tially con nected to Srem who be longed to the so-called he ge - mony forces amounted to 38.63%, and was be low the per cent age of Ser bian share in the na tional struc ture of the pop ula tion of Srem – around 47%), which, al though per tain ing to a small re gion of the coun try, ques tion the founda tions of the the sis of ”Great Ser bian he ge mony” over non-Ser bian, par tic u larly Cro atian, pop u la tion in the coun try. This thesis was transferred from the polit i cal sphere into the sphere of sci ence, bur den ing pri mar ily the his to ri og ra phy of Serbo-Cro atian re la tions. 26 Sremci u protokolu {aba~kog magistrata

UDK 94(497.11)"1808/1812"(093.2) 94(497.113)"1808/1812":929(093.2) Radomir J. Popovi} Istorijski institut Beograd

SREMCI U PROTOKOLU [ABA^KOG MAGISTRATA

Sa`etak: U ovom radu na osnovu Protokola {aba~kog magistrata navedeni su qudi iz Srema i wihove veze sa ustani~kom Srbijom, ponajvi{e sa [aba~kom nahijom. Ve}ina podataka odnosi se na razna nov~ana potra`ivawa proistekla iz imovinsko-pravnih i interesnih veza qudi sa leve i sa desne strane Save, ali ima i podataka o doseqavawu u Srbiju i prepisci ustani~kih pograni~nih vlasti sa austrijskim. Kqu~ne re~i: protokol, Sremci, [aba~ka nahija, Prvi srpski ustanak, obligacioni odnosi.

Protokol {aba~kog magistrata od 1808. do 1812. godine jedan je od retkih dokumenata koji osvetqavaju dru{tvene prilike u Srbiji u Prvom srpskom ustanku. Rukopis Protokola koji se ~uvao u Narodnoj biblioteci izgoreo je u nema~kom bombardovawu Beograda 1941. godine. Nikola Krsti} priredio ga je i od{tampao, sre}om, u Glasniku Srpskog u~enog dru{tva.1 Protokol je vo|en od 1/13. aprila 1808. do 23. decembra 1811 / 4. januara 1812. godine. U rukopisu Protokol je imao 111 ispisanih listova i nekoliko praznih na kraju, a u {tampanom obliku ima 222 stranice i 881 protokolarni broj. Prire|iva~ Protokola N. Krsti} je u predgovoru istakao: „Protokol ovaj … jedan je od najznamenitijih pismenih dokumenata iz vremena Kara|or|eva. Isti je protokol jedan jedini ove vrste pismeni spomenik iz vremena prvog srpskog oslobo|ewa. U wemu se nalaze mnogi podaci, koji }e mo}i doprineti, da se rasvetle gdekoji tadawi 1 Protokol {aba~kog magistrata od 1808. do 1812. godine, Glasnik SUD, 2-gi odeqak, gra|a za noviju istoriju Srbije, 2-gi odeqak, Beograd 1868. Osim tog protokola iz Prvog srpskog ustanka sa~uvana su jo{ dva: Dølovodnÿy protokolý odþ 1812. Maæ 21. do 1813. Avgusta 5. Kara-\or|a Petrovi}a, vrhovnogþ vo`da i gospodara naroda srpskogþ, Glasnik Dru{tva srbske slovesnosti, 1848 – 9 listova, 224, 126; Delovodni protokol Kara|or|a Petrovi}a, prire|iva~i Mile Nedeqkovi} i dr., Kragujevac 1988; Protokolþ pisama prote Mat¢e Nenadovi}a o ratovanõ kray Drine 1811, 1812 i 1813 god, priredio Qubomir Nenadovi}, Beograd 1861. Radomir J. Popovi} 27 doga|aji. U wemu se nalaze obave{tewa o tome kako je na{e ota~estvo bilo ustrojeno-ure|eno u prvo vreme svoje slobode”. Taj izvor, naàlost, nije u dovoqnoj meri kori{}en u istoriografiji.2 Izme|u Ma~ve i Srema, susednih srpskih oblasti u dvema dràvama, uspostavqene su mnogostruke i zna~ajne veze u vreme Prvog srpskog ustan - ka, o ~emu je najvi{e pisao Slavko Gavrilovi}.3 U Protokolu {aba~kog magistrata pomiwu se imena ìteqa [aba- ~ke nahije na osnovu kojih se zakqu~uje da su poreklom iz Srema: Jovan Srem~evi},4 Stanko Sremac,5 Savo Sremac,6 Rista Sremac,7 Petar Sremac,8 Pavle Mijailovi} Sremac, ìteq [aba~ki,9 i Sima Iriànin,10 ili se pored imena i prezimena ozna~ava mesto u Sremu iz kojeg poti~u, kao {to su Dimitrije Stefanovi}, za kojeg se kaè da je iz Cesarije pre{ao,11 Rista Ristivojevi}, ìteq Mitrova~ki,12 Arsenije

2 Slavko Bogojevi}, Luka Lazarevi} u Protokolu [aba~kog magistrata i Delovo dnom protokolu Kara|or|a Petrovi}a, Zbornik br. 1 (2004), 37–46. 3 Slavko Gavrilovi}, Agrarni pokreti u Sremu i Slavoniji po~etkom H£H veka, SANU, Beograd 1960, 233; Vojvodina i Srbija u vreme Prvog srpskog ustanka, Institut za izu~avawe istorije Vojvodine, Novi Sad 1974; Gra|a za dru{tvenu i privrednu istoriju Srema po~etkom H£H stole}a, Istorijski arhiv Autonomne Pokrajine Vojvodine, Srem - ski Karlovci 1958, H; Gra|a o Sremu i wegovim vezama sa Srbijom, izbor i obja{wewa S. Gavrilovi}, Istorijski arhiv AP Vojvodine, Sremski Karlovci 1965; Slavko Benovi}, Sremski trgovci i Prvi srpski ustanak do 1809 godine, Zbornik MS za dru{tvene nauke 5 (1953) 5–25; @ivan Se~anski, Gra|a o Ticanovoj buni u Sremu 1807. godine, Istoriski institut, Beograd 1952, 195; Slavko Gavrilovi}, Janko Neme~ek (Teodor Pleme~kovi}), srbijanski uhoda u Sremu 1807, Zbornik MS za dru{tvene nauke 23 (1959) 87–96; Dimitrije Dimi}, Prilozi za Ticanovu bunu u Sremu g. 1807.,Letopis Matice srpske 119 (1), 194 (1876); Miodrag Kolari}, Dimitrije Puqevi}, trgovac iz Sremske Mitrovice i snabdeva~ za vreme Prvog ustanka, Zbornik MS. Serija dru{tvenih nauka 7 (1954) 169–176; Rob ert Paulovi}, Sud bina srpskih izbeglica posle Prvog srpskog ustanka prema aktima Slavonsko-sremske gene ralne komande u Petrovaradinu, Zbornik MS. Serija dru{tvenih nauka 7 (1954) 126–146. 4 Protokol {aba~kog magistrata, 22. 5 Isto, 24, 6 Isto, 27. 7 Isto, 119. 8 Isto, 119–120. 9 Isto, 135. 10 Isto, 154–155. 11 Isto, 9. 12 Isto, 19. 28 Sremci u protokolu {aba~kog magistrata

Mari}, ìteq Iri{ki,13 Sil ves ter iz Mitrovice iz Cesarije,14 Sima Plav {i}, biv{i iz Cesarije sela Kuzmina,15 Novak Milija{evi} iz Mitrovice, 16 Pa nta Vragoli}, iz Divo{a,17 Pavle Lu ki} iz Rume,18 Stefan Romanovi}, ìteq zemun - ski,19 i Vasa Staji} iz Rume.20 Po{to je Protokol pripadao sudu, to je i logi~no {to su u wemu najvi{e za- stupqeni podaci iz oblasti gra|anskog prava, to jest razna nov~ana potraìva- wa, poravnawa, izvr{avawe naplate, na - knade {tete, a u mawem broju nalaze se podaci o dopisivawu ustani~kih vlasti sa austrijskim vlastima i doseqavawu Uro{ Kneèvi}, Laza Lazarevi}, Sremaca u Srbiju. komandant [aba~ke nahije Na po~etku Protokola nalaze se tri zabele{ke o izvesnom Petru Beloguzu iz Rume, koji je bio duàn Isailu iz Cerovca, sela u Posavo-Ta mnavi. Zbog toga je magistrat u [apcu pisao magistratu u Rumi 29. aprila 1808. godine,21 traè}i da prona|e du`nika i po{aqe ga u Srbiju. Zahtev je u narednih mesec dana ponovqen jo{ dva puta i ne moè se saznati da li je Beloguz do{ao na mitrova~ku skelu na sastanak sa svojim poveriocem i da li je uop{te isplatio dug.22 Pavle Luki}, iz Rume, kao du`nik nagodio se

13 Isto, 47. 14 Isto, 56. 15 Isto, 63. 16 Isto, 75–76, 78–79. 17 Isto, 90. 18 Isto, 90–91. 19 Isto, 100–101. 20 Isto, 166. Milivoje Vasiqevi} je iz Protokola izdvojio imena 565 Ma~vana i po wemu je to „bio prvi ve}i popis stanovni{tva Ma~ve sa po~etka 19. veka” (Ma~va, istorija, stanovni{tvo, Bogati} 1996, 215). 21 Svi datumi u tekstu su po novom kalendaru, izuzev u citatima. 22 Isto, 6, 9. Radomir J. Popovi} 29

28. decembra 1808. godine sa Nikolom ârkaxijom, {aba~kim ìteqem, i od danas da nema vi{e ni{}a Nikola traìti.23 U Protokolu od 1808. do 1810. godine ~esto se javqa ime trgovca Novaka Milija{evi}a iz Mitrovice, koji je preko magistrata u [apcu potraìvao dugove. Tako je 1. oktobra 1808. godine traìo naplatu duga od Vukosava Vukoti}a iz Uzve}a od 45 gro{a i 14 para, koji je priznavao svoj dug i koji je tog dana poloìo polovinu sume, a ostatak da isplati o svetom Luki, bez svakoga odgovora. Sud je kasnije presudio da Vukoti} ostatak duga treba da isplati na skeli u Mitrovici 30. oktobra. Tih dana svoj dug Milija{evi}u priznavao je Petar Mati} iz pocerskog Metkovi}a, pa je magistrat u [apcu 4. oktobra 1808. godine obavezao da dug od 477 forinti, koje je tu`ni dugovao od februara iste godine i koji je bio spreman da isplati do 30. oktobra, radi verovawa, potpisuem svoje ime i ru~ni krst polaèm.24 Ali, ni Mati} nije isplatio celokupan dug, pa je sud u [apcu 26. decembra 1808. godine doneo novu presudu po kojoj je preostali dug morao da isplati do \ur|evdana 1809. godine.25 Dokaz da je Novak Milija{evi} imao razgranate poslove u Ma~vi je i potvrda koju mu je magistrat izdao da moè du`nike da poziva i sa wima sravwuje ra~une.26 Milija{evi} je umro 1809. ili 1810. godine i iz Protokola se ne vidi da li je naplatio svoja dugovawa u [aba~koj nahiji.27 Atanasije Aleksi} dugovao je 270 gro{a Milovanu Markovi}u iz Mitrovice, pa se 6. oktobra 1808. godine obavezao da }e isplatiti dug. Tekst te obaveze glasi: „Obligacija, kopija. No 393. sverhu 270 gr. i slovom velim: dvesta sedamdeset gro{a, koji ja dolupotpisati primio jesam u pi}u na Mitrova~koj skeli, od majstora Milovana Markovi}a iz Mitrovice, i da je vreme pro{lo termina da mu nisam isplatio, toga radi dajem danas obligaciju, i obavezujem se, da }u do 1. novembra 1808. isplatiti bez svakoga odgovora, Boqeg radi verovawa potpisujem svojeru~no ime. U [apcu,

23 Isto, 90–91. 24 Isto, 75–76, 80, 78–79. 25 Isto, 90. 26 „N° 424. Daje se od S.M.[. imenutom Novaku Milija{evi}u, cesarskom podajniku iz Mitrovice, da mu je slobodno po Ma~vi du`nike prizivati, { wima ra~une saver{avati. Toga radi preporu~ujemo gore imenutoga kmetom, u kom god selu bude svog du`nika na{ao, da i preslu{aju i nami pismeno po{aqu. Boqeg radi verovawa potvr|ujemo murom. 14. dekembra 1808. godine u [apcu”(Isto, 89). 27 U septembru 1810. godine Pantelija Drezgi} iz Dubqa tu`io je Ivana Kovi}a iz [a pca, ali Kovi} se izgovarao na neku `enu, po~iv{ago Novaka Milio{evi}a iz Mitro- vice. Sud je odlu~io da na mitrova~koj skeli suo~i Novakovu udovicu i parni~are i, ako bi se koji od parni~ara odre|enog dana ne bi pojavio na skeli, taj bi bio kriv (Isto, 169). 30 Sremci u protokolu {aba~kog magistrata

Deo Protokola magistrata [aba~ke nahije Radomir J. Popovi} 31

24. septembra 1808. Atanasije Aleksi}”.28 [aba~ki terzija Jovan Milin - kovi} izdao je obligaciju na 489 gro{a za dug Risti Ristivojevi}u 18. maja 1808.29 Izvesni Sil vester iz Mitrovice u ime Pani}a i Petri~evi}a, a na osnovu priznanice, tuìo je Ostoju Milo{evi}a iz [apca za dug, a Milo{evi} se obavezao da }e dug od 3.088 gro{a isplatiti do Mitrovdana 1808. godine.30 U Protokolu se nalaze podaci o ortakluku izme|u ìteqa iz [aba - ~ke nahije i onih iz Srema. Tako je Sima Slo mo 30. maja 1808. godine pri - mio kaparu za neku dunavsku vodenicu od ortaka Jovana Radinovi}a iz Belegi{a i Georgija ûdi}a iz Zemuna. Po{to Radinovi} i ûdi} nisu bili zadovoqni vodenicom, oni su se pred {aba~kim magistratom razorta~ili, tako {to je Slo mo isplatio ortake u iznosu od 1.000 gro{a, a novac je u magistratu primio Zemunac ûdi}.31 U ortakluku su bili Ze- munci Sima Dimitrijevi} (u Protokolu Sima Dimitriju), Dimitriju Nikolaju i Cincar Janko Popovi} (Janko Binba{a). Zemunski trgovci morali su se najpre zakleti u {aba~koj crkvi da }e ta~an trgova~ki ra~un predati Cincar Janku, posle ~ega je ovaj pristao da im isplati 100 dukata, i drugo ostaje duàn, dok gore pomenuti ~ist ra~un po zakletvi ne po{aqu, i kad ra~un po{aqu nam u magistrat, onda }e sve novce poloìti. Boqeg radi verovawa dajemo ovaj ekstrakt za sigurnost, i magistarskim murom potvr|ujemo.32 Srbi iz Srema su od po~etka ustanka prelazili u Srbiju i tu se nastawivali, ukqu~ivali u ustani~ku vojsku ili zapo~iwali da se bave zanatima i trgovinom. Godina 1808. bila je mirna i to je jedan od razloga {to su te godine u Protokolu zabeleèni prelasci Sremaca u Srbiju. Arsenije Mari} iz Iriga do{ao je u [abac po~etkom jula 1808. godine, èle}i da pod kiriju uzme mehanu od Gavrila Prizrenca,33 a Sima Plav- {i} iz Kuzmina javio se {aba~kom magistratu 24. avgusta nameran ovde ostati posvem, i svoju decu ho}e dovesti.34 Izvesni Lazo @adani, za kojeg je navedeno da je iz Cesarije, verovatno iz Srema, bio je seiz Cincar Janka

28 Isto, 80–81. 29 Isto, 19. 112. N°6. Maya. Sa qubavqu namirio se g. Rista Ristivojevi} `iteq mitrova~ki iz Cesarije i Jovan Milinkovi} terzija, [ap~anin, za ra~un od Pe{te. I Jovan~e ostaje du`an g. Risti 489 gro{a i dao obligaciju da 24. maja 1808. bez izgovora isplati” (Isto, 19). 30 Isto, 56. 31 Isto, 25. 32 Isto, 67–68. 33 Isto, 47. 34 Isto, 63. 32 Sremci u protokolu {aba~kog magistrata

Popovi}a. 35 Da je bilo netrpeqivosti izme|u starosedelaca i do{qaka svedo~i jedna presuda od 28. januara 1809. godine kada je Mladen Marja- novi}, momak Luke Lazarevi}a, dobio 25 batina zato {to „kav|io se i govorio, da }e Sremce ise}i” i uz to jednom Sarajliji oteo kapu, isekao je i sebi novu napravio.36 Magistrat je izdavao paso{e za prelazak u Austriju, pa je tako 3. maja 1808. godine izdat paso{ Gr. Pedikovi}u, cesarcu, radi prelaska granice, ali isto tako izdavane su putne isprave za putovawe od jedne do druge nahije. Biv{em dràvqaninu Austrije, za koga se ne zna odakle je ta~no poreklom, Jovici Markovi}u, dat je paso{ za prelazak iz [aba~ke u Vaqevsku nahiju u selo \ur|evac.37 Ve} smo rekli da se u Protokolu pomiwu lica ~iji nadimci ili pre - zimena ukazuju na wihovo srema~ko poreklo, ali su oni ve} bili gra|ani ustani~ke Srbije. Tako se pomiwe napasnik Jovan Srem~evi}, koji je za poku{aj silovawa dobio 50 batina, zatim Stanko Sremac, koji je zbog neizvr{ewa nare|ewa kneza Ilije Markovi}a, oborkneza [aba~ke nahije, ka`wen sa 11 batina, zatim hajduk Savo Sremac, koji je sa nekoliko drugova napustio hajdu~ki ìvot.38 Simu Iriànina tuìo je aprila 1810. godine Sava Ra{i} iz Para{nice, danas dela Crne Bare, za dug od 80 gro{a, da bi godinu dana kasnije Simina udovica tuìla skelexiju Marka Radovano- vi}a za nekakvu orta~ku ba{tu.39 Dakle, u Protokolu {aba~kog magistrata Sremci se pomiwu u ~etrdesetak protokolarnih numera (No 36, 51, 57, 60, 95, 100, 104, 112, 135, 145, 153, 161, 259, 305, 332, 348, 349, 380, 382, 388, 389, 390, 392, 393, 424, 426, 428, 429, 452, 457, 462, 503, 526, 527, 529, 581, 651, 688, 699, 722). Ta~an broj nezahvalno je iznositi jer verovatno postoje li~nosti koje su iz Srema, ali eksplicite nije to navedeno. U svakom slu~aju, ovaj sudski dokument osvetqava ìve veze izme|u Srba s leve i s desne strane Save i omogu}ava da se makar i delimi~no spozna svakodnevni ìvot, na~in na koji su funkcionisale privreda i uprava, kolike su bile cene namirnica, kakve su bile kazne za razne prekr{aje, zatim da se spozna moral onda{weg nara{taja.

35 Isto, 119. Wega je tu`io sudu 15/27. marta 1809. godine @ivko Juri{i} iz Grabovca za dug od 149 gro{a. 36 Isto, 100. 37 Isto, 8, 16. 38 Isto, 22, 24, 27. 39 Isto, 154–155, 176. Radomir J. Popovi} 33

Radomir J. Popovi} In sti tute for His tory Bel grade

CITIZENS OF SREM IN THE PROTOCOL OF THE ŠABAC MAGISTRATE

SUMMARY

Citi zens of Srem are mentioned in about forty proto col paragraphs in the Pro- to col of the Šabac mag is trate (N° 36, 51, 57, 60, 95, 100, 104, 112, 135, 145, 153, 161, 259, 305, 332, 348, 349, 380, 382, 388, 389, 390, 392, 393, 424, 429, 452, 457, 462, 503, 526, 527, 529, 581, 651, 688, 699, 722). It would be very dif fi cult to state the exact number because there might have been more citi zens of Srem mentioned in the Pro to col who were not ex plic itly named as such. Nev er the less, this court doc ument sheds light on the vi brant con nec tions be tween Serbs on the left and right banks of the river Sava and en ables us, if only par tially, to learn of the ev ery day life, func tion ing of the economy and ad min is tra tion, what the prices of goods were, what the sentences were for differ ent vio la tions, and what the morals were of the gen er a tions at the time. 34 Ravani~ka sela i sela velikog ~elnika Radi~a …

UDK 911.37:94(497.11)"13/14" 091=163.41"1428/1429" Sne`ana Bo`ani} Odsek za istoriju – Filozofski fakultet Novi Sad

RAVANI^KA SELA I SELA VELIKOG ^ELNIKA RADI^A POSTUPOVI]A ,,U MA^VI”

Saètak: Ubikacijom zemqi{nih priloga ,,u Ma~vi” koji su pripa - dali ravani~kom vlastelinstvu i wihovo pore|ewe sa prilozima ,,u Ma- ~vi” iz poveqe despota \ur|a Brankovi}a velikom ~elniku Radi~u Po stupovi}u, dobija se potpunija slika o istorijsko-geografskom pro - storu uè Ma~ve, krajem H£¤ i po~etkom H¤ veka. Knez Lazar je poklonio svojoj zadu`bini, manastiru Ravanici, 14 sela ,,u Ma~vi”. Ravani~ka sela ,,u Ma~vi” bila su locirana na desnoj obali reke Save, isto~no od dana{weg [apca. Na osnovu ubikacije ovih 14 priloga ,,u Ma~vi” dolazi se do zakqu~ka da su ona ~inila severnu granicu Ma~ve i Ma~vanske banovine. Despot \ura| Brankovi} izdao je povequ 7 indikta 1428/29. godine kojom potvr|uje dobra i ba{tine velikom ~elniku Radi~u Postupovi}u. Na prostoru Ma~ve bilo je dodeqeno 19 priloga, koje su ~inili: 1 trg, 16 sela i 2 seli{ta. Ova poveqa ujedno predstavqa potvrdu da je Ma~va 1428/1429. godine ulazila u sastav srpske dràve, od po~etka \ur|eve vladavine. Izvr{ena ubikacija zemqi{nih priloga ,,u Ma~vi”, na osnovu ovih poveqa, upu}uje nas na zakqu~ak da se uà Ma~va u sredwem veku prostirala jugoisto~no od ùpe Bitve, du` Save prema u{}u Kolubare i dopirala je na jug do Tamnave, a na zapad do reke Drine. Kqu~ne re~i: Ma~va, Srem, granica, Ravani~ka hrisovuqa, knez La - zar, veliki ~elnik Radi~ Postupovi}, despot \ura| Brankovi}, Sava, Kolubara, Tamnava, Bitva.

Manastirske poveqe pru`aju neprocewive informacije o naseqima, stanovni{tvu, radnim obavezama i da`binama zavisnih qudi i daju sliku `ivota na sredwovekovnom vlastelinstvu.1 Utvr|ivawe topograf-

1 Manastirske poveqe, ponekad, sadrè i popise zavisnog stanovni{tva te su nezao - bilazne za demografska istraìvawa i istraìvawa etni~kih odnosa. Obaveze zavisnog stanovni{tva popisuju se u sredwovekovnim manastirskim poveqama u posebnom delu pod nazivom ,,Zakon Srbqem”. Obaveze Vlaha se pi{u u vidu ,,Zakona Vlahom”. Poveqe su zna~ajne za izu~avawe istorijske geografije. U wima se beleè imena sela, zaselaka, Sneàna Boàni} 35 sko-toponimijskog kontinuiteta naseqa, kroz ceo sredwi vek, od izuzetnog je zna~aja jer potvr|uje kontinuitet stanovni{tva na odre|enom prostoru. Ubikacijom zemqi{nih priloga ,,u Ma~vi” koji su pripadali ravani~kom vlastelinstvu i wihovo pore|ewe sa prilozima ,,u Ma~vi” iz pove - qe despota \ur|a Brankovi}a velikom ~elniku Radi~u, dobija se potpunija slika o istorijsko-geografskom prostoru uè Ma~ve, krajem H£¤ i po~etkom H¤ veka. 2 Pod pojmom Srem, u sredwem veku, podrazumevalo se znatno {ire podru~je nego danas, jer je Srem zahvatao i teritoriju ju`no od Save (,,onostrani Srem”).3 Ma|arski izvori spomiwu ,,ovostrani” Srem (citerior Sirmia), severno od Save, i ,,onostrani” Srem (ul te rior Sirmia), ju`no od we.4 Uà Ma~va, prema rezultatima istraìvawa M. Dini}a, leàla je uz Savu jugoisto~no od Bitve prema u{}u Kolubare.5 Pod Ugarskom, to je bio districtus de Ma cho u kojem se nalazio i grad (castrum) Ma~va, ~iji poloàj planina, reka, potoka, izvora, napu{tenih naseqa a me|e se u manastirskim poveqama, u najve}em broju slu~ajeva, precizno i detaqno navode, {to omogu}ava precizniju ubika - ciju naseqa. 2 Nu`no je ista}i da se postavqena tema prati sa stanovi{ta istorijske geografije. Prema op{tepoznatoj definiciji predmet istorijske geografije je geografska sredina i ~ovek kao ~lan mawe ili ve}e zajednice u toku istorije. Istraùje se odnos izme|u prirodne sredine koja je nepromenqiva: poloàj, reqef, klima i qudske zajednice koje se mewaju. 3 M. Blagojevi}, Pregled istorijske geografije sredwovekovne Srbije, Zbornik za IMS 20 (1983), 75–76. 4 Geografske granice dana{weg Srema se u prostornom i teritorijalnom pogledu razlikuju u odnosu na sredwovekovne. Pod Sremom se danas podrazumeva oblast izme|u Dunava i doweg toka Save, ~iju zapadnu granicu obrazuje nepravilna linija koja po~iwe ispod Daqa, a zavr{ava se vi{e u{}a Bosuta u Savu. Ovo je granica novijeg datuma, a utvr|ena je tek posle osloba|awa Srema od Turaka i obnavqawem Sremske ùpanije. Sredwovekovna ùpanija Srem obuhvatala je, me|utim, samo isto~nu polovinu dana{we oblasti od linije Susek–La}arak, dok je zapadna polovina spadala pod Vukovsku ùpaniju. Sem ùpanija ovoga imena, Sremom je u sredwem veku nazivana i oblast ju`no od Save, dana{wa Ma~va i pore~je Kolubare. Ova ~iwenica da je sredwovekovni Srem obuhvatao obe obale Save bila je davno uo~ena i zapaèna, ali se i posle toga pri tuma~ewu istorijskih izvora ~esto gubila iz vida, {to je dovodilo do odre|enih zabluda i nejasno}a. M. Dini}, Sredwevekovni Srem, Glasnik ID u Novom Sadu £¤ (1931), 1; ¤£££ (1935), 439–444. 5 Da se Kolubara ra~unala u Ma~vu, moè se na}i potvrda u ugarskim izvorima. Ve} je K. Jire~ek upozorio da je jedna ugarska poveqa datirana 16. £H 1319. godine: ,,propre Kalabar in Macho ”. K. Jire~ek, Istorija Srba £, Beograd 1952, 201. U pitawu je reka Kolubara, pa i wena dol ina oko sredweg ili doweg toka, koja se po K. Jire~eku prostirala ,,izme|u Beograda i [apca”; M. Dini}, Zapadna Srbija u sredwem veku, Srpske zemqe u sredwem veku, priredio S. ]irkovi}, Beograd 1978, 47. 36 Ravani~ka sela i sela velikog ~elnika Radi~a … nije bliè poznat. Po tom gradu nazvana je i banovina: item cas tro Ma cho nominato, unde Banatus Machoviensis denominatur.6 Od vremena vladavine ugarskog kraqa Bele £¤ (1235–1270) pomiwe se, ju`no od Save, ugarsko ma~vanski Banat (ma|. Ma cho, Machow, ~itaj Ma~ó), koji je obuhvatao ne samo malu dana{wu ravnicu Ma~vu kod [apca nego i slivove reke Kolubare, Qiga, Tamnave i Uba, kao i planina sve do naspram Zvornika na Drini.7 Postojao je i grad Ma~va, samo mu poloàj nije poznat.8 Iscrpnom analizom istorijskih podataka i ubikacijom toponima na terenu, M. Blagojevi} je do{ao do zakqu~ka da se zapadna granica sredwo - vekovne oblasti Ma~va nalazila na Drini izme|u Loznice i Badovinaca, ili malo severnije. Isto~na granica se nalazila na desnoj obali Kolubare, izme|u Medo{evca i Konatice, a svakako i ne{to severnije od sela Konatice. Ju`nu granicu ~ini dol ina reke Tamnave, potom dolina sredweg i doweg toka reke Jadar. Severna granica polazila je negde od Drine oko Badovinaca u pravcu Kitoga pa je i{la na Savu povi{e [apca, potom desnom obalom Save do Beqina i onda mawe utvr|enim pravcem do u{}a Kolubare.9 Knez Lazar, kao ktitor, priloìo je manastiru Ravanici preko sto pedeset sela, koja su se nalazila u Brani~evu, Peku, Zvi`du, Ma~vi i dru - gim oblastima, godi{wi prihod od 150 litara srebra ,,od ca rine u Novom Brdu” i druge nov~ane prihode.10 Pored sela, zaselaka, seli{ta, zabela, wiva i sl. koja su navedena sa opisom svojih me|a u poveqi su navedeni i prihodi od pana|ura pored 6 Castrum Ma cho pomiwe se prvi put za vreme rata kraqa Milutina i Karla Roberta 1319. godine: A. Hubera, Ludwi g I. von Ungarn und die ungarischen Vasallenländer, Archiv für österreichische Geschichte, 66 (1885), 1; P. Markovi}, Odno{aji izme|u Srbije i Ugarske (1331–1355), LMS 221 (1903), 6; J. Radoni}, Sporazum u Tati i srpsko ugarski odnosi od H£££ do H¤£ veka, Glas SKA 187 (1941), 129. 7 Na prostoru Ma~vanske banovine, od sredine H£££ pa do sredine H¤ veka, smewivala se ugarska i srpska vlast. Smewivawe srpske i ugarske vlasti ostavilo je duboke tragove u celokupnom ìvotu na pomenutom prostoru. 8 M. Purkovi}, Odre|ivawe me|a, Etnologija 1–2 (1940), 65. 9 M. Blagojevi}, Naseqa u Ma~vi i pitawa srpsko-ugarske ugranice, Vaqevo, postanak i uspon gradskog sredi{ta, Vaqevo 1994, 88. U okvirima Ma~ve nisu se nalazile dobro poznate ùpe: Ub, Nepri~ava, Rabas, Pepeqevac, Qig, Toplica, Gorwa i Dowa Obna. 10 U vreme cara Du{ana (1331–1355) ratovalo se u vi{e navrata sa Ugarskom, a kada su posle smrti kraqa Lajo{a £ (1342–1382) u Ugarskoj izbile unutra{we borbe, knez Lazar je uspeo da pro{iri svoju vlast sve do Save. M. Spremi}, Jadar u sredwem veku, Jadar u pro{losti £, Novi Sad 1985, 41–76 (=Prekinuti uspon: srpske zemqe u poznom sredwem veku, Beograd 2005, 3–42). Sneàna Boàni} 37 samog manastira i u vi{e mesta u severnoj Srbiji, koji su pripadali Ravanici. Pokloweni su prihodi od pana|ura koji se odràvao o Spasovdanu kod same Ravanice, zatim pana|ur svete Petke na Dunavu i dva pana|ura u Podgorici u Ma~vi (prole}ni i jesewi). Izgubqeni orig inal ove izuzetno zna~ajne sredwovekovne poveqe prenose nam tri raspoloìve kopije.11 Knez Lazar je poklonio svojoj zadu`bini, manastiru Ravanici, 14 sela ,,u Ma~vi”.12 To su slede}a sela: Podgorica, Popovac, Brekovica, Ovo{, Brekova, Staglovo, Vlasenica, Zvizd, Drugi Zvizd, âgaq, Brati{ince, Sopince, Grm i Luka.13 Od pomenutih sredwovekovnih priloga nisu sa~uvana imena za sle - de}a sela: Popovac, Ovo{, Staglovo, Brati{ince, Sopince, Grm i Luku. Ostali prilozi manastira Ravanice ,,u Ma~vi” sa~uvali su se do dana- {wih dana kao istoimena sela ili su wihova imena ostala u nazivu loka- liteta na tom podru~ju. Selo Podgorica danas ne postoji, ali terenskim istraìvawima ustanovqeno je da postoji lokalitet Podgorica, koji se nalazi u isto~nom delu sela Dragojevac, severno od Debrca na reci Savi.14 Selo Vlasenica iz Ravani~ke hrisovuqe i danas postoji pod istim nazivom i locirano je 3 do 5 km jugozapadno od sela Debrc na Savi.15 Selo Brekovica je dana{wi lokalitet Brekovac koji se nalazi 6 km severozapadno od sela Debrc na Savi i oko 2-3 km zapadno od Prahova.

11 Postoje Vrdni~ki, Bolowski i Ravani~ki prepis. O Lazarevoj ktitorskoj poveqi za Ravanicu pogledati: F. Bari{i}, O poveqama kneza Lazara i patrijarha Spiridona, Zbornik FF u Beogradu HH-1 (1974), 367–371. 12 F. Miklosich, Monumenta Serbica spectancia historiam Serbiae, Bosnae, Ragusii, Vienne 1858, 196–200; V. Petkovi}, Starine – zapisi, natpisi, listine, Beograd 1923, 59; S. Novakovi}, Zakonski spomenici srpskih dràva sredweg veka, Beograd 1912, 769–770; S. Novakovi}, Bele{ke k istoriji [apca i {aba~ke vladi~anske stolice, GN^ 9 (1887), 2–5; S. ]irkovi}, Ravani~ka hrisovuqa, Manastir Ravanica, Beograd 1981, 69–82. 13 G. [krivani}, Ravani~ko vlastelinstvo, istorijsko-geografska istraìvawa, I^ H¤£–H¤££, 1966–1967 (1970), 235–253; G. [krivani}, Ravani~ko vlastelinstvo, Ravanica 1381–1981, Beograd 1981, 83–99; M. Purkovi}, Popis sela u sredwevekovnoj Srbiji, Godi{wak SFF £¤, 2 1939–1940 (1940), 66, 67, 83, 113, 122, 130, 142, 143, 156, za sela Bre - kovica, Ovo{, Brekova, Staglovo, âgaq, Grm, Brati{ince, Luka, Popovci i Sopince navodi samo da se nalaze u Ma~vi, ali nije izvr{io wihovu ubikaciju. 14 M. Purkovi}, Popis sela u sredwevekovnoj Srbiji, 128. Selo Podgorica nalazilo se nekoliko kilometara severnije od sela Prahova, koje je pripadalo vlastelinstvu velikog ~elnika Radi~a. 15 M. Purkovi}, Popis sela u sredwevekovnoj Srbiji, 95, identifikuje ovo selo sa selom Vlasenica u Postamnavskom srezu, kod Vladimiraca. 38 Ravani~ka sela i sela velikog ~elnika Radi~a …

Selo Zvizd i Drugi Zvizd zauzimali su, svakako, prostor gde se nalazi dana{we selo Zvizd, 3-4 km severozapadno od Prahova i severno od De- brca.16 Selo âgaq i danas postoji na terenu sa nepromewenim nazivom. Ono je locirano 6 km severno od Debrca i sela Prahova.17 Za sva ravani~ka sela u Ma~vi data je zajedni~ka me|a, {to upu}uje na zakqu~ak da su bila grupisana u jednom wenom kraju. Kao me|nici pomiwu se reka Sava, selo Popovac, selo Brekovica, Duboki potok, koji postoji i danas pod imenom Duboka reka, zatim selo Vlasenica i selo Prahovo, ali i drugi me|nici ~iji se poloàj nije mogao utvrditi i identifikovati na terenu. Ravani~ka sela u Ma~vi bila su locirana na desnoj obali reke Save, isto~no od dana{weg [apca. Na osnovu ubikacije ovih 14 sela ,,u Ma~vi” dolazi se do zakqu~ka da su ona ~inila severnu granicu Ma~ve i Ma~vanske banovine. Ispravom iz 1428/29. godine ,,blago~estivi i hristoqubivi gospodin Srbqem Gjurg i s bogodarovanimi sinovi gospodstva mi” potvrdio je velikom ~elniku Radi~u ,,u ve~nu ba{tinu” posede koje je imao pod despotom Stefanom Lazarevi}em i neke koje je dobio od ugarskog kraqa @igmunda.18 Odredio je ,,da ih ima” do kraja ìvota, a posle svoje smrti moè ih ostaviti kome èli. Darivani posedi ~elniku Radi~u nisu se mogli oduzeti ,,ni za jedno sagre{enije krome nevere”.19 Poveqa ujedno predstavqa i najdragoceniji podatak o vladavini despota \ur|a Brankovi}a Ma~vom. To je svetovna ba{tinska poveqa kojom se potvr|uju ranije ste~ena prava svojine, tj. dràvnine, uìvawa, sloboda raspolagawa i naslednosti.20 Ova poveqa je od velike vrednosti za

16 V. Petkovi}, Starine – zapisi, natpisi, listine, 59, navodi postojawe sela Gorwi Zvezd i Dowi Zvezd; M. Purkovi}, Popis sela u sredwevekovnoj Srbiji, 95, navodi da danas postoji selo Zvizdar kod Uba; M. Dini}, Zapadna Srbija u sredwem veku, Srpske zemqe u sredwem veku, 46. 17 G. [krivani}, Ravani~ko vlastelinstvo, istorijsko-geografska istraìvawa, 250. 18 Q. Stojanovi}, Stari srpski hrisovuqi, akti, biografije, letopisi, tipici, pomenici, zapisi i dr., Spomenik SKA £££ (1890), 3–4; S. Novakovi}, Zakonski spomenici srpskih dràva sredweg veka, 333–335. 19 M. Spremi}, Despot \ura| Brankovi} i wegovo doba, Beograd 1994, 98, 116–119, 167, 170–173, 185, 204, 339, 467, 529, 570, 588, 591, 632, 714, 722, 753, 762. 20 Svetovne ba{tinske poveqe ne sadrè odredbe kojima se reguli{u odnosi ba{tin - skih podanika prema vlastelinu u pogledu rada i uop{te davawa. U wima nema podataka o razgrani~ewu zemqi{nih priloga kao ni o kulturama koje su gajene na tim imawima. Sneàna Boàni} 39 istorijsku geografiju, jer sadrì preko 90 raznovrsnih sredwovekovnih geografskih naziva i toponima, od kojih je znatan broj nepoznat po obliku i locirawu.21 Na prostoru Ma~ve ~elniku Radi~u bilo je dodeqeno najvi- {e poseda, ukupno 19 naseqa.22 êlnik ili veliki ~elnik Radi~ predstavqa izuzetno zna~ajnu li~nost na politi~koj pozornici sredwovekovne Srbije, po~etkom H¤ veka.23 Prvi put u istorijskim izvorima pomiwe se 1413. godine kada ga je despot Stefan postavio za glavnog zapovednika srpskog vojnog odreda, koji je poslat da pomogne sultanu Mehmedu u ratu protiv brata, sultana Muse.24 Od tada, on je bio aktivan u~esnik mnogih dru{tveno-politi~kih doga|aja u Srbiji.25 Prisustvovao je sklapawu ugovora u Smederevu izme|u Venecije Leksikon srpskog sredweg veka, priredili Sima ]irkovi} i Rade Mihaq~i}, Beograd 1999, 529–532 (R. Mihaq~i}). 21 U Brani~evu je ~elnik Radi~ imao 11 naseqa, u Ku~evu 5, u Ma~vi 19, u Nekudimskoj vlasti 1 selo, u Lepenici 2 sela, na podru~ju Rudnika 15 naseqa, u Ma~vi 19, u Gorwoj Moravi 7 naseqa, u {iroj okolini Kru{evca 3 sela, u Rasini 5 naseqa i na podru~ju Belasice (Kopaonik) 2 sela. Posedovao je ,,delove” u rudnicima kod Novog Brda i na Rudniku, zatim ,,ku}e” i druge zgrade. 22 S. Novakovi}, Zakonski spomenici srpskih dràva sredweg veka, 335 (£H). 23 O wegovom poreklu malo se zna. Po narodnom predawu, bio je sin vojvode Milutina, koji je poginuo u Kosovskom boju. Wegovo prezime bilo je Postupovi}. @ena mu se zvala Ana a po jednom turskom dokumentu pretpostavqa se da je imao sina Misaila. S. Novakovi}, Veliki ~elnik Radi~ ili Obla~i} Rade, Glasnik SUD 50 (1881), 122–164; M. Blagojevi}, Dràvna uprava u srpskim sredovekovnim zemqama, Beograd 1997, 6, 70–71, 84, 239–242, 290. 24 Opisuju}i ovaj doga|aj u biografiji despota Stefana Lazarevi}a Konstantin Fi - lo zof beleì da ,,nad despotovim vojnicima be{e na~elnik Radi~, ~elnik, mu` naj hra - briji i najmudriji, a sa malo re~i mnogo svr{ava{e”. Konstantin Filozof, @itije despota Stefana Lazarevi}a, preveo Lazar Mirkovi}, Beograd 1936, 105–106. 25 Jedan od najteìh sukoba izme|u Dubrovnika i despota Stefana Lazarevi}a, najkrupniji ove vrste u srpsko-dubrova~kim odnosima, izbio je 1419. godine, kada je des - pot naredio da se uzapti jedan veliki karavan srebra koji je trebalo da krene iz Vidina. Tom prilikom je zapleweno 1.200 litara srebra. Dubrova~ka vlada se àlila preko svojih poslanika despotu da im je on obe}ao da }e nadoknaditi {tetu. Kako je despot Stefan umro, stvar nije mogla biti ure|ena i ostala je da je okon~a wegov naslednik, des pot \ura|. Ovaj spor se protezao ~itav niz godina. U pregovorima oko zaplewenog srebra koji je u istoriografiji zabeleèn kao ,,vidinska afera” jedan od aktivnih pregovara~a sa Dubrovnikom bio je i ~elnik Radi~. M. Dini}, Za istoriju rudarstva u sredwovekovnoj Srbiji i Bosni ££, Beograd 1962, 54–55; U Srebrnici se desio veliki sukob 1427. godine zbog surove eksploatacije i nasilnih postupaka prema rudarima. êlnik Radi~ aktivno je u~estvovao u pregovorima oko osloba|awa uhap{enih dubrova~kih trgovaca, koji su zatvoreni zbog u~estvovawa u pobuni u Srebrnici. M. Dini}, Za istoriju rudarstva u sredwovekovnoj Srbiji i Bosni £, Beograd 1955, 62–68. 40 Ravani~ka sela i sela velikog ~elnika Radi~a … i despota \ur|a i pri tome je ~elnik Radi~ potpisan kao ,,co mes pa lati- nus”.26 Podigao je manastir Blagove{tewa na reci Grabovni~ici27 i mana - stir Sv. \or|a u Vra}ev{nici, osigurav{i im istovremeno i prihode za izdràvawe.28 Bio je ,,drugi” ktitor manastira Kastamonita na Svetoj gori.29 Darivao je i manastir Svetog Pavla na Svetoj gori.30 U samoj poveqi despot \ura| isti~e da sela potvr|uje ,,u ve~nu ba{tinu” ~elniku Radi~u. U nastavku poveqe isti~e da je navedene posede ~elnik Radi~ drào u vreme despota Stefana, u ~iju dràvu je ulazila i Ma~vanska banovina. Ova poveqa ujedno predstavqa potvrdu da je Ma~va 1428/1429. godine ulazila u sastav srpske dràve, od po~etka \ur|eve vladavine.31 Na prostoru Ma~ve bilo je dodeqeno 19 priloga, koje su ~inili 1 trg, 16 sela i 2 seli{ta.32 Darivani su: trg Debrc, Prahovo, Stadinci, Bo- {waci, Trstenica, seli{te pusto Konatice, Dobra Glava, Medoeva Reka, Zagreb, Lu(ti{tic)a, [tira, druga [tira, tre}a [tira, Ti~arije, Batar, Podluìje, Ti{ica, Strelci i seli{te Razloe.

26 S. Qubi}, Listine o odno{ajih izme|u Ju`noga Slovenstva i Mleta~ke republike £H, Zagreb 1890, 80–85. 27 Des pot \ura| izdao je 1429/1430. godine povequ ~elniku Radi~u potvr|uju}i mu ,,u ve~nu ba{tinu” crkvu Blagove{tewa pre~iste Bogorodice, koju je sazidao ,,svojim trudom” na re~ici Grabovni~ici, desnoj pritoci Rasine. U pomenutoj poveqi des pot \ura| pored sinova spomenuo je i svoju suprugu Jerinu. Q. Stojanovi}, Stari srpski hrisovuqi, akti, biografije, letopisi, tipici, pomenici, zapisi i dr., 4; S. Novakovi}, Zakonski spomenici srpskih dràva sredweg veka, 336–337. 28 I. Ruvarac, O Bogorodi~inom manastiru u Rade{ini u H¤ veku, GN^ 20 (1900), 251–252; G. Babi}, Dru{tveni poloàj ktitora u despotovini, Moravska {kola i weno doba, Beograd 1972, 146–147. 29 S. Novakovi}, Zakonski spomenici srpskih dràva sredweg veka, 548–553. 30 Des pot \ura| Brankovi} izdao je povequ kojom odobrava ~elniku Radi~u ,,da moè od svojih sela pokloniti manastiru Svetog Pavla Gorwu Pe{~anicu u Brani~evu”. Q. Stojanovi}, Stari srpski hrisovuqi, akti, biografije, letopisi, tipici, pomenici, zapisi i dr., 5; S. Novakovi}, Zakonski spomenici srpskih dràva sredweg veka, 531–532. 31 M. Spremi}, Despot \ura| Brankovi} i Ma~vanska banovina, I^ HHH£££ (1976), 23–36 (=Prekinuti uspon: srpske zemqe u poznom sredwem veku, Beograd 2005, 91–105). 32 Q. Stojanovi}, Stari srpski hrisovuqi, akti, biografije, letopisi, tipici, pomenici, zapisi i dr., 3–4; S. Novakovi}, Zakonski spomenici srpskih dràva sredweg veka, 335 (£H). Q. Stojanovi} u svom izdawu poveqe iz 1428/29. godine me|u prilozima ~elnika Radi~a ,,u Ma~vi” navodi i selo Tre}a [tira kojeg nema u izdawu S. Novakovi}a. Sneàna Boàni} 41

Istraìva~i nisu uspeli da utvrde gde su se nalazila slede}a sela: Stadnici, Podlu`je, Strelci, Ti{nica33 i seli{te Razloe.34 Najpoznatiji prilog bio je sredwovekovni trg35 Debrc sa pana|urom tj. sajmom koji se odràvao svake godine na praznik Sv. Pantelejmona (po starom kalendaru slavio se 27. jula a po dana{wem 9. avgusta). Bitna razlika izme|u pana|ura i trga je privremenost pana|ura. U poznom sredwem veku, pana|uri su uticali na sta tus naseqa u kojem su se odràvali i doveli su do pojave ~itave kategorije mawih trgova.36 Danas postoji selo Debrc, na Savi, gde su bile i gradske ru{evine, jugoisto~no od [apca. To je bilo poznato sredwovekovno mesto. Na samoj ugarskoj granici kraq Dragutin podigao je stalnu rezidenciju u gradu Debrc, na Savi.37 Arhiepiskop Danilo ££ beleì da se u Debrcu nalazio ,,slavni dvor” kraqa Dragutina ,,u zemqi zvanoj Sremu” gde je on provodio najvi{e vremena.38 Kao grad, castrum Debrechen, spomiwe se Debrc u jednoj poveqi kraqa @igmunda iz 1392. godine.39 Uz trg Debrc pridodato je i selo Prahovo, koje je pripadalo trgu Debrcu. To je dana{we selo Provo, severoisto~no od Debrca oko 5 km, na desnoj obali Save.40 Selo Bo{waci sa~uvalo je naziv u imenima sela Veliki i Mali Bo{wak, jugozapadno od Debrca, u dolini Tamnave.41

33 O pretpostavkama u vezi sa ubikacijom naseqa Ti{nica pogledati kod: M. Isailovi}, Vaqevo i okolne oblasti u sredwem veku, Posebno izdawe Narodnog muzeja u Vaqevu, kw. ¤, Vaqevo 1989, 104. Ovo selo nalazilo se najverovatnije na levoj obali Drine. 34 Pomenuta sela danas ne postoje ili su mo`da tokom godina promenila naziv, {to je mawe verovatno. 35 LSSV, 737–739 (D. Kova~evi}-Koji}). 36 LSSV, 488–489 (S. ]irkovi}). Ne mo`e se u svakom slu~aju gde se navodi trg sa pana|urom tvrditi da je iz pana|ura nastao trg, kao {to je slu~aj i sa trgom Debrc sa pana|urom u Ma~vi. 37 ISN £, Beograd 1981, 442. 38 Arhiepiskop Danilo ££, @ivoti kraqeva i arhiepiskopa srpskih – Slu`be, pripre- mili: Gordon Mak Danijel i Damwan Petrovi}, dana{wa jezi~ka varijanta: Lazar Mir - kovi}, Dimitrije Bogdanovi} i Damjan Petrovi}, Beograd 1988. 39 M. Dini}, Zapadna Srbija u sredwem veku, Srpske zemqe u sredwem veku, 47. 40 M. Purkovi}, Popis sela u sredwevekovnoj Srbiji, 132. Danas postoji selo Provo, u Postamnavskom srezu kod Vladimiraca. 41 M. Purkovi}, Popis sela u sredwevekovnoj Srbiji, 65, pretpostavqa da je selo Bo - {wa ci, koje je pripadalo ~elniku Radi~u, dana{we selo Mali Bo{wak u Postamnavskom srezu kod Vladimiraca; A. Hanxi}, [abac i wegova okolina u H¤£ veku, [abac 1970, 201–202, 276, br. 88, 280, br. 89. U turskim dokumentima iz H¤£ veka zabele`ena su sela 42 Ravani~ka sela i sela velikog ~elnika Radi~a …

Selo Trstenica i danas postoji pod istim nazivom, jugozapadno od Obrenovca.42 Seli{te pusto Konatice je dana{we selo Konatice, jugoisto~no od Obrenovca, izme|u sela Dra`evca i Stepojevca. Seli{te predstavqa zemqi{te sa ku}om i oku}nicom, naseqe, zaselak, selo, ali naj~e{}e se pod wim u sredwovekovnom diplomati~kom materijalu podrazumeva napu{teno naseqe.43 Seli{ta nastaju kao rezultat niza dru{tveno-ekonomskih i politi~kih promena. S vremenom su neka seli{ta prerasla u selo. Nepo - sredna veza seli{ta sa unutra{wom kolonizacijom ogleda se u prerastawu seli{ta, koje je bilo sa oku}nicom, u selo. Selo Dobra Glava najverovatnije se nalazilo na dana{wem loka - litetu Dobra Glava, jugoisto~no od Obrenovca, u ataru sela Dra`evca.44 U neposrednoj blizini sela Dobra Glava nalazila su se sela Medojeva Reka i Zagreb.45

Gorwi i Dowi Bo{wak. Po A. Hanxi}u, prvi odgovara selu Dragiwu, a drugi selu Mali Bo{wak. 42 M. Purkovi}, Popis sela u sredwevekovnoj Srbiji, 150, beleì da danas postoji selo Trstenica kod Obrenovca. G. [krivani}, Vlastelinstvo ~elnika Radi~a Postupo vi}a, I^ 20 (1973), 132–133. 43 \. Dani~i}, Rje~nik iz kwièvnih starina srpskih £, Beograd 1863, 365, do{ao je do zakqu~ka da su ,,seli{te i selo isto”, po tome {to se uz seli{ta kao i uz selo spomiwu, u sredwovekovnim poveqama, vodenice, vinogradi, vo}waci, wive, livade, pri ~emu je on izvodio zakqu~ak da je u wima bilo qudi; V. S. Karaxi}, Srpski rje~nik, 676, seli{te ozna~ava kao ,,lo cus olim habitatus”; V. Maùrani}, Prinosi za hrvatsko pravno-povijesni rje~nik ££, 1298, izjedna~ava seli{te sa selom. Prema wegovom mi{qewu to je ,,zemqi{ta s ku}om i ku}i{tem, gde stoji ratar, slobodan ili kmet, ili bi imao stajati, pak je prolazno pusto, ali po tom i mesto, gde je bilo selo”. T. Taranovski, Istorija srpskog prava u Nemawi}koj dràvi, £, Istorija dràvnog prava, priredio R. Mihaq~i}, Beograd 2002, 58, pod seli{tem podrazumeva ,,mesto sa ku}om”; S. Novakovi}, Selo, Beograd 1943, 106–113, do{ao je do zakqu~ka da u poznijem srpskom diplomati~kom materijalu ,,seli{te nije bilo selo, nego ostavqeno i prazno selo, ali da ostavqeno selo u staro vreme nije bilo ono {to je danas, po{to u nestalnom ìvotu onoga vremena svaki ~as svako selo moglo se obratiti u seli{te a svako seli{te u selo”. Tako|e on dodaje da ,,seli{te doista zna~i napu{teno selo” i ta tvrdwa po ovom autoru ,,moè se razli~itim spomenicima posvedo~iti”; Rade Mihaq~i}, Seli{ta, Zbornik FF u Beogradu 9, 1 (1967), 172–224 (=Srpska pro{lost i narodno se}awe, Beograd 2001, 89–158). 44 P. @. Petrovi}, [umadijska Kolubara, Naseqa HHH£ (1949), 36; G. [krivani}, Vlastelinstvo velikog ~elnika Radi~a Postupovi}a, 132, selo danas ne postoji ali je sa~uvan topografski naziv u jednom bregu sela Draèvca, jugoisto~no od Obrenovca. 45 Selo Medojeva Reka je najverovatnije dana{we selo Medo{evac, jugoisto~no od Obrenovca a severoisto~no od Lazarevca. Selo Zagreb danas ne postoji ali mu je ime sa~u - vano u jednom topografskom nazivu, u ataru sela Utrine kod Velikog Borka, jugoisto~no od Obrenovca. M. Isailovi}, Vaqevo i okolne oblasti u sredwem veku, 102–106. Sneàna Boàni} 43

Na podru~ju Ma~ve, ~elniku Radi~u pripadala su i sela [tira, Drugi [tira i Tre}a [tira.46 Sela danas ne postoje, ali postoji re~ica [tira koja proti~e kroz Loznicu.47 M. Spremi} je izneo pretpostavku da ,,mo`da dana{wa Loznica le`i na mestu jednog od sela koje je nosilo ime [tira”.48 Postoje i tri potesa pod imenom [tira na ovom podru~ju. Jedan potes se nalazi u izvori{nom delu reke, izme|u Gorwe Borine, Kostajnika i Zaja~e, a drugi severno od Paskovca, u kraju gde se u [tiru s desne strane uliva re~ica [ermetovica. Tre}i se nalazi u selu Kraji{nici, izme|u puta Loznica–Zaja~a i same reke [tire. U wihovoj blizini nalazilo se i selo Pti~arije.49 Terenskim istra - `ivawem, G. [krivani} je ustanovio da postoji Ti~ar poqe, u Lozni~kom poqu. Ti~ar poqe je ravan ,,na desnoj obali reke Drine, od Koviqa~e do Loznice i daqe do utoka reke Jadar”.50 Ti~ar poqe je opevano u srpskim juna~kim pesmama. U H¤£ veku postojala je nahija Pti~ar na {irem podru~ju Loznice koja je obuhvatala planine Cer i Iverak.51 U neposrednoj blizini sela Trstenice nalazilo se sredwovekovno selo Batar. Na samoj levoj obali Drine, izme|u Bawe Koviqa~e i Malog Zvornika, danas postoji istoimeno selo.52

46 M. Purkovi}, Popis sela u sredwevekovnoj Srbiji, 160, samo je zabeleìo da je postojalo selo [tira u sredwem veku ali nije uspeo da izvr{i wegovu ubikaciju. 47 Re~ica [tira izvire ispod visa Glavica na planini Borawi i proti~e kroz Zaja~u, Paskovac, Vo}wak i Loznicu. M. Spremi}, Jadar u sredwem veku, Jadar u pro{losti £, Novi Sad 1985, 41–76 (=Prekinuti uspon: srpske zemqe u poznom sredwem veku, Beograd 2005, 3–42). 48 M. Spremi}, Jadar u sredwem veku, 9; M. Barjaktarevi}, Jadar. Uvodne napomene, Glasnik Etnografskog muzeja u Beogradu 27 (1964), 12, nap. 5. 49 V. Kari}, Srbija. Opis zemqe, naroda i dràve, Beograd 1887, 631, pomiwe u svom delu ,,razvaline od neke varo{i u poqu ispod Loznice”; M. \. Mili}evi}, Kneèvina Srbija, Beograd 1876, 526, zabeleìo je da ,,niè Loznice, u poqu ima ostataka kao od kakve goleme varo{i”. 50 M. \. Mili}evi}, Kneèvina Srbija, 522; G. [krivani}, Vlastelinstvo velikog ~elnika Radi~a Postupovi}a, 132. 51 A. Handì}, Dva prva popisa Zvorni~kog sandàka (iz 1519. i 1533. godine), Sarajevo 1986, 104; Nahiji Pti~ar 1530. pripadala su slede}a sela: Dowa i Sredwa @eravija, Trbu- {nica, Loznica, Klupci, Zapoqina, Kozjak, Lipnica, Gorwi i Dowi Dobri}, Grn ~a ra, Trbosiqe, Bela Reka, Stupnica, Slatina, Dowe i Gorwe Nedeqice, Sredwi Br wac, Veliko Selo, Kukavi~i}, Trno{a, Dowa Badwa, Gorwa i Dowa Gra~anica, Cerova, Dvorska, Jarebice, Le{nica, Hur{a, Cernica, Pomija~a, Plavaw i Radol. M. Spremi}, Jadar u sredwem veku, 41. 52 A. Aleksi}, Ma~va, Glasnik SUD 72 (1891), 48–52. Postoji i vodotok Batar koji ide od Drine do Zasavice. On proti~e izme|u dana{wih sela Glogovca i Sovqaka. 44 Ravani~ka sela i sela velikog ~elnika Radi~a …

Prou~avaju}i geografski raspored sela koje je ,,u Ma~vi” drào veliki ~elnik Radi~, M. Blagojevi} ih je svrstao u ~etiri grupe. Prva grupa sela nalazila se uz desnu obalu reke Save i grani~ila se sa selima ,,u Ma~vi” koja su pripadala manastiru Ravanici. Druga grupa priloga bila je locirana u dolini Kolubare, ju`no od Obrenovca, tre}a grupa u dolini Tamnave, a ~etvrta du` desne obale Drine i to od Loznice na sever do Crne Bare.53 Posedi velikog ~elnika Radi~a ,,u Ma~vi” nalazili su se na istom geografskom podru~ju gde su bila locirana i ravani~ka sela. Ravani~ka sela u Ma~vi bila su sme{tena na desnoj obali reke Save, isto~no od dana - {weg [apca. Na osnovu precizne ubikacije ovih 14 sela ,,u Ma~vi” dolazi se do zakqu~ka da su ona ~inila severnu granicu Ma~ve i Ma~vanske banovine. Ubikacijom priloga ,,u Ma~vi”, koji su bili dodeqeni manastiru Ravanici, i wihovo pore|ewe sa prilozima ,,u Ma~vi”, koji su se nalazili u vlasni{tvu ~elnika Radi~a, omogu}ava nam se da {to preciznije identi - fikujemo istorijsko-geografski prostor uè Ma~ve u sredwem veku. Uà Ma~va se, na osnovu podataka iz Ravani~ke poveqe i podataka iz poveqe kojom je despot \ura| 1428/29. godine potvrdio ba{tinske posede ~elnika Radi~a, prostirala jugoisto~no od ùpe Bitve54, du` Save55 prema u{}u Kolubare56, i dopirala je na jug do Tamnave57, a na zapad do Drine.58

53 M. Blagojevi}, Naseqa u Ma~vi i pitawa srpsko-ugarske ugranice, 83. 54 @upa Bitva obuhvatala je prostor sa obe strane meridijanskog toka Bitve, pro sti - ru}i se na zapad do Drine izme|u Badovinaca pa do wenog u{}a, a na istok do Save izme|u [apca i Drenovca, odnosno u{}a Bitve. Severnu granicu ~inilo je staro korito Save, na pravcu zapadni deo Zasavice i uporedni~ki deo Bitve. Ju`na granica pribliàvala se [apcu, Kitogu i i{la daqe prema Drini do u visinu Badovinaca. 55 Reka Sava predstavqa hidrografski, prirodni i jasno vidqivi me|nik. Wena du - ìna celim tokom iznosi 940 km. Izvire u Julijskim Alpama kao dve reke koje se sastaju kod Radovqice. Ona te~e kroz dana{wu Sloveniju i Hrvatsku, ~ine}i prirodnu granicu izme|u Hrvatske i Bosne pre nego {to u|e na teritoriju Srbije, gde se u Beogradu, uliva u Dunav. 56 Kolubara je reka u zapadnoj Srbiji, desna pritoka Save, duga oko 123 km. Nastaje od Obnice i Jablanice u Vaqevu. Ve}e pritoke su: Gradac i Qig, desne pritoke, i Tamnava, leva pritoka. Uliva se u Savu kod Obrenovca. 57 Tamnava je reka u Srbiji, najve}a pritoka Kolubare u koju se uliva kod sela De è - vica. Izvire na jugoisto~nim padinama planine Vla{i}a. Duga je 78,5 km. 58 Reka Drina je duga 329 km. Nastaje spajawem reka Tare i Pive, kod [}epan Poqa. Ve}e pritoke Drine sa leve strane su: Sutjeska, Bistrica, Pra~a, Driwa~a i Jawa, a sa desne: ]ehotina, Lim, Rzav, Qubovija i Jadar. Sneàna Boàni} 45

Sne`ana Bo`ani} Fac ulty of Phi los o phy Novi Sad

VILLAGES IN RAVANICA REGION AND THE VILLAGES OF THE HIGH OFFICIAL RADI^ POSTUPOVI] ”IN MA^VA”

SUMMARY

Deter min ing the lo ca tion of land con tri butions ”In Ma~èva” which be longed to feu dal lords of Ravanica, and their com par i son to the land con tri butions ”In Ma~va” from des pot \ura| Brankovi}’s char ter given to the high of fi cial Radi~ Postupovi} gives us a more com pre hen sive pic ture of the his tor i cal and geo graph i - cal re gion of central Ma~va at the end of the 14th and the be gin ning of the 15th century. Prince Lazar donated 14 villages ”In Ma~va” to his endow ment, Ravanica monas tery. Villages belong ing to Ravanica ”In Ma~va” were lo cated on the right bank of the river Sava, east of the pres ent-day city of Šabac. Upon de ter min ing the lo ca tion of these 14 con tri butions ”In Ma~va”, one can reach the con clu sion that they com prised the north ern bor der of Ma~va and Ma~vanska Banovina (prov i - nce). Despot \ura| Brankovi} is sued his char ter in the 7th indiction in 1428/29 in which he con firms goods and pos ses sions to the high of fi cial Radi~ Postupovi}. 19 con tri butions were given in the re gion of Ma~va, includ ing 1 square, 16 vil lages, and 2 settle ments. The charter further indi cates that the high offi cial Radi~ held the afore men tioned prop erty dur ing the reign of des pot Stefan whose state also incor - porated Ma~vanska Banovina. This char ter also con firms that in 1428/29 Ma~va was a part of the Ser bian state, from the be gin ning of \ura|’s reign. Deter min ing the lo ca tion of the land con tri butions ”In Ma~va” which was carried out from the two aforemen tioned charters points us to the conclu sion that the central Ma~va region stretched from Bitva `upa (small admin is tra tive unit) in the south east, along the river Sava to wards the mouth of the river Kolubara, to the river Tamnava in the south, and to the river Drina in the west. 46 Ktitorska delatnost patrijarha Georgija Brankovi}a …

UDK 271.222(497.11)-726.1:929 Georgije, srpski patrijarh 930.85(497.113 Sremski Karlovci)"1830/1907" Goran Vasin Odsek za istoriju – Filozofski fakultet Novi Sad

KTITORSKA DELATNOST PATRIJARHA GEORGIJA BRANKOVI]A U SREMSKIM KARLOVCIMA

Sa`etak: Monumentalne i reprezentativne zgrade u Sremskim Kar- lovcima nastale su mahom u vreme patrijarha Georgija Brankovi}a. Ovaj prvojerarh Srpske crkve po svojoj ktitorskoj i graditeqskoj delatnosti spada u red najzna~ajnijih arhijerereja u istoriji Karlova~ke mitropolije. Ne mawe, patrijarh se istakao i u obnovi institucije Karlova~ke bogoslovije, koju je poku{ao da uzdigne na rang fakulteta. Ciq ovog rada je da u punoj meri prika`e kakav je i koliki zna~aj patrijarha Brankovi}a u oblikovawu i stvarawu Sremskih Karlovaca kakve danas znamo. Kqu~ne re~i: patrijarh Georgije Brankovi}, ktitor, Sremski Kar- lovci, Patrijar{ija, Bogoslovski semi nar, Stefaneum, Bogoslovija, Pro - po vedni~ki fond, Srpski Sion.

Li~nost i delo srpskog patrijarha Georgija Brankovi}a sagledavamo ne samo kroz wegovu politi~ku biografiju i ~iwenicu da je duè od ~etiri i po decenije aktivno u~estvovao na politi~koj sceni Srba u Monarhiji, nego i kroz nemerqivu delatnost u graditeqskoj i zadu`binarskoj sferi. Gotovo da nema zna~ajnije srpske institucije koja ovog srpskog arhijereja ne pamti kao svog dobrotvora. Gimnazije, Bogoslovija, mnogobrojne crkve i manastiri, dobrotvorna dru{tva, slikari i pesnici u liku Georgija Brankovi}a imali su svog velikog mecenu. Nebrojeno dokumenata u arhiv- skom fondu svedo~i da su siroma{ni kmetovi sa Fru{ke gore i iz Srema, kao i bogati i ugledni trgovci, od patrijarha traìli blagoslov, materi - jalnu pomo} ili savet. Stari i iskusni politi~ar, patrijarh Georgije Brankovi}, nikoga nije ostavqao pred zatvorenim vratima, smatraju}i da }e ga wegovo delo u velikoj meri nadìveti. Pogled na Sremske Karlovce bez gra|evina koje je podigao ovaj srpski arhijerej dao bi sliku male va ro- {i koja sem Sabornom crkvom u centru ne bi imala ~ime da se podi~i. Najmonumentalniji i najzna~ajniji, i ktitorski i gra|evinski, poduhvat srpskog patrijarha Brankovi}a bio je Patrijar{ijski dvor u Srem- Goran Vasin 47

Dana{wa zgrada Bogoslovije u Sremskim Karlovcima skim Karlovcima. Ideja zidawa patrijar{ijsko-mitropolitskog dvora u Karlovcima nije bila nova. Jo{ su srpski mitropoliti u osamnaestom veku imali viziju da je potrebno podi}i reprezantativnu zgradu, koja }e sluìti kao rezidencija. Ne moè se sa ta~no{}u ustanoviti kada je izgra|en prvi slu`beni dvor. Pomiwe se dvor u vreme mitropolita Vi}entija Jovanovi}a, ali se zna da je on dvor zidao u Beogradu. U nekoj vrsti dvora, koji je sam podigao, ìveo je patrijarh Arsenije Jovanovi} [akabenta. Pomenuti dvor je izgoreo u poàru 1788. Mitropolit Stefan Stratimirovi} osnovao je Fond za zidawe mitropolitske rezidencije. Poku{aja je bilo i kasnije 1878–79. kada je raspisan konkurs za zidawe dvora, ali nije bio uspe{an.1 Kada je do{ao na ~elo Srpske crkve, patri - jarh Georgije je do{ao na ideju da podigne ve}i i komforniji dvor za svoje i op{te mitropolitske poslove. Kao arhitekta angaòvan je jedan od onovremenih najpoznatijih Srba te struke, Vladimir Nikoli}.2

1 Du{an N. Petrovi}, Patrijarh Georgije Brankovi}, zadu`binar i prilo`nik, Novi Sad 2006, 34–42. 2 Vladi mir Nikoli} je ro|en u Senti 13. juna 1857. Krstio ga je u srpskoj crkvi Sve - tog arhangela Mihaila kapelan \or|e Brankovi}, budu}i srpski patrijarh Georgije. Nikada u potpunosti nije razja{weno da li je Nikoli} dobio posao posle raspisanog konkursa, pozivom ili dogovorom sa svojim kumom sa kr{tewa patrijarhom Georgijem (Donka Stan~i}, Arhitekt Vladi mir Nikoli}, Novi Sad 1999, 12). 48 Ktitorska delatnost patrijarha Georgija Brankovi}a …

Na samom kraju 1891. sazvana je komisija tim povodom,3 a prva sednica dr`ana je u januaru 1892, kada je pregledan i odobren predlog Vladimira Nikoli}a.4 Odluku je doneo Saborski odbor na sednici kojoj su prisu stvo- vali patrijarh Brankovi}, Ilarion Ruvarac, To{a Nedeqkovi} i Justin Kowovi}, a sednicu je zbog bolesti napustio Nika Maksimovi}. Konsta- tovalo se da Nikoli} sa prora~unom, honorarom, planovima i tro{kovima bude ispla}en u visini od 209.000 forinti. Vladimir Nikoli} se preselio iz Beograda u Sremske Karlovce. Dobro se uklopio u novu sredinu. Pri - jateqi su mu bili episkop i budu}i patrijarh Lukijan Bogdanovi}, zatim wegov brat ginekolog Milo{ Bogdanovi}, slikar Uro{ Predi} i igumani manastira Kru{edola i Beo~ina.5 Po sopstvenom svedo~ewu, nacrte je zavr{io marta 1892. u Beogradu.6 Kraj zidawa planiran je za 1. oktobar 1893. Pre radova trebalo je da se stari dvor sru{i. Patrijarh Georgije osvetio je temeq budu}eg dvora u Sremskim Karlovcima 30. juna 1892.7 Tom prilikom u temeq je stavqena i Spomenica sa celokupnim istorijatom bitnih doga|aja iz istorije Karlova~ke mitropolije od patrijarha Arsenija, kao i sa pojedina~nim detaqima koje smo spomenuli o prethodnim mitropolit- skim rezidencijama. Preduzima~i su bili Karl Lerer i Bela Peklo, koji su ve} u aprilu 1892. kupili i nabavili {ezdeset i pet hiqada cigala za dvor.8 Gradwa je napredovala relativno brzo. U toku 1893. dvor je izidan do prve plo~e, a do juna 1894. spoqa{wost je u potpunosti zavr{ena.9 Posta- vqene su ograde od kovanog gvo`|a, a u toku 1894. i osvetqewe, koje je uradila firma Eger (Eger) iz Budimpe{te.10 U toku 1895. posa|ena je trava, zatim lipe i kestenovi (za sumu od 1.200 forinti), dok je ispred dvora bilo poplo~ano kamenom stazom. Godine 1897. ura|ena je staza ispred Saborne crkve i dvora. Pre nego {to je stupio u novu Patrijar{iju, Brankovi} je dobio dozvolu od Magistrata i Gradske uprave u Sremskim Karlovcima.

3 Srpski Sion, br. 49, 1891, 795. 4 Srpski Sion, br. 15, 1892, 78. 5 Isto, 24. 6 Donka Sta~i}, Nav. delo, 21; Vladi mir Nikoli}, Odbrana u stvari gradwe nove srpske velike gimnazije novosadske, Sremski Karlovci 1900, 22. 7 Srpski Sion, br. 26, 1892, 434. 8 Donka Stan~i}, Nav. delo, 46. 9 Nikoli} je u toku 1895. podneo ra~un za prozore na dvoru koji su tada postavqani, u visini od 1.607 forinti (ASANUK, S. O., 1729/609 za 1895). 10 Firma Eger postavila je 43 stuba na ogradu oko dvora (izve{taj: ASANUK, S. O., 1380, 788, 1077/1895). Goran Vasin 49

Patrijar{ijski dvor u Sremskim Karlovcima

Sve~ano useqewe obavqeno je 11. avgusta 1895.11 Dvor je toga dana i osve}en. Veliko osve}ewe je obavqeno na praznik Svetog velikomu~enika Dimitri - ja, kome je posve}ena dvorska kapela12 i koji je ujedno bio krsna slava patrijarha Georgija. Proslava je za onovremene uslove bila grandiozna. Slavilo se i osve- }ewe i krsna slava patrijarha Georgija. Patrijar{ija je u pravom smislu re~i bila ukras Sremskih Karlovaca, ali i Mitropolije uop{te. Poziva- lo se na amanet koji je ostavio Stefan Stratimirovi}, a koji je ispunio patrijarh Georgije. Bdeniju dan uo~i Mitrovdana su prisustvovali arhimandriti beo~inski Platon Tele~ki i hopovski Mitrofan [evi},13

11 Neposredno pre useqewa stigao je iz Be~a name{taj koji je napravio fabrikant Johan Klepfer (Johann Klopfer). Potraìvao je svotu od 5.338 forinti (ASANUK, S. O., 3436/1157 za 1895). 12 Dvorsku kapelu Sv. velikomu~enika Dimitrija ure|ivao je po ugledu na enterijer Aja Sofije u Carigradu u neovizantijskom stilu (Donka Stan~i}, Nav. delo, 18). Kapelu je oslikao poznati srpski slikar Uro{ Predi}, kome to ne}e biti jedini posao vezan za de - la tnost srpskog patrijarha, o ~emu }e biti re~i. Tro{kove oslikavawa je platio patri - jarh, a stolarski posao je ko{tao dvadest hiqada forinti. 13 Mitrofan [evi}, episkop ba~ki (1898–1918). Vid.: Sava, episkop {umadijski, Srp - ski jerarsi od devetog do dvadesetog veka, Beograd, Podgorica, Kragujevac 1996, 321–322. 50 Ktitorska delatnost patrijarha Georgija Brankovi}a … protosin|el Lukijan Bogdanovi}, profesor bogoslovije Dimitrije Bran - kovi},14 kao i vladike pakra~ki Miron i vr{a~ki Gavrilo Zmejanovi}. Liturgiju je na sam praznik sluìo patrijarh uz sasluèwe arhimandrita Tele~kog, protosin|ela Bogdanovi}a, prote Vu~kovi}a, rektora Bogo- slovije, i sve{tenstva. Kapelu je osvetio Brankovi} uz sasluèwe vladike Mirona pakra~kog. Od zvanica treba ista}i podbana Danila Stankovi}a, To{u Nedeqkovi}a, Ilariona Ruvarca, feldmar{ala Lemaji}a, kao i mnoge druge. U sve~arskoj atmosferi re|ale su se zdravice, a hvaqeni su Uro{ Predi} i Vladimir Nikoli}. Predi}eve ikone i wegovo slikarstvo bili su opisani do najsitnijih detaqa. Prvak liberala, Mihailo Po - lit-Desan~i}, u svojoj zdravici u prvi plan je naglasio da nekada u Srem- skim Karlovcima nije bilo dostojne zgrade za srpskog patrijarha. Tada dolazi do sloge izme|u jerarhije i naroda. Istakao je da Georgije Bran- kovi} zna koje su patwe naroda i {ta je narodu potrebno, uz pozdrav da ìvi patrijarh Georgije Brankovi}.15 Postavqene su biste patrijarha Brankovi}a i mitropolita Strati - mirovi}a. Ugra|ena su dva bela kamina, postojale su prostorije za Wegovu Svetost i vladike, zatim sale za odràvawe sednica Sinoda i kasnije Sve- tog arhijerejskog sabora.16 Postojalo je vi{e trpezarija. U glavnoj su do- minirale velika kaqeva pe} i preko celog zida slika Paje Jovanovi}a Seoba Srba.17 Lamperije visokog kvaliteta, stilski name{taj i orname n- talne dekoracije plafona bile su tako|e odlika dvora. U samom dvoru postojala je velika biblioteka sa 6.000 kwiga, 10.000 svezaka, 21 rukopi - snom kwigom i 28 rukopisa Jovana Raji}a. Kompletna biblioteka Ilario - na Ruvarca sa 2.432 dela tako|e je poklowena patrijar{ijskoj bi blio teci.18 Posle re{avawa pitawa vezanih za novu zgradu Patrijar- {ije na red je do{lo pitawe na koji na~in omogu}iti mnogobrojnim u~e-

14 Dimitrije Brankovi}, episkop zadarski (1912–1920). Vid.: Sava, episkop {umadij - ski, Nav. delo, 162. 15 Srpski Sion, br. 46, 1896, 743–749. 16 Posle ujediwewa Patrijar{ije 1920, dvor je bio u funkciji. U wemu su stolovali srpski patrijarsi Dimitrije (1920–1930) i Varnava (1930–1937) koji }e izgradwom zgrade nove Patrijar{ije premestiti sredi{te u Beograd 1936. Od tada dvor je letwa rezidencija srpskog patrijarha, a danas sredi{te Eparhije sremske. U dvoru je posle Prvog svetskog rata boravio i poglavar RZPC mitropolit Antonije. 17 Paja Jovanovi} je sliku Seoba Srba naslikao za potrebe Milenijumske proslave u Budimpe{ti 1896, da bi se Srbi reprezentovali na {to boqi na~in. Slike je ko{tala 10.000 forinti. Posle izlo`be preneta je u Patrijar{ijski dvor u Sremskim Karlo v- cima. 18 Posle Drugog svetskog rata biblioteci Ilariona Ruvarca gubi se svaki trag. Goran Vasin 51 nicima Bogoslovije, a na neki na~in i Bogosloviji, lak{e i boqe fun kcionisawe. O potrebi zidawa seminara za bogoslove je pisao i rektor Bogoslovije prota Jovan Vu~kovi}. Da bi se na {to boqi na~in upoznao sa funkcionisawem institucija sli~ne namene u pravoslavnom, ali i katoli- ~kom svetu, Vu~kovi} je posetio mnoga mesta u Monarhiji i van we, Zadar i ruske duhovne akademije, zatim Zagreb, Be~, Prag, Inzbruk, Berlin, Ti - bingen, ne{to je ~uo i o internatima u Engleskoj. Tada je prota izneo i svoje predloge o ure|ewu seminara.19 Proslava po~etka zidawa Bogoslovskog seminara bila je u znaku li~nosti patrijarha Georgija. Godine 1900. na- vr{ilo se deset godina od kada je Georgije Brankovi} stao na ~elo Srpske crkve, a ujedno se ispunilo i sedamdeset godina wegovog ìvota. Za praznik Svetog velikomu~enika Georgija – \ur|evdan, osve}en je kamen temeqac za Bogoslovski semi nar. Sve je u Karlovcima bilo u znaku proslave jubileja srpskog patrijarha. Dan uo~i praznika bila je bakqada, Brankovi}a je pozdravio Petar Stankovi}. Na \ur|evdan sluèna je sveta arhijerejska liturgija sa episkopima Mihailom, Lukijanom i Mitrofanom. U oltaru je sve vreme bio i patrijarh. Posle liturgije litija je krenula na mesto gde je trebalo da po~ne gra|ewe seminara. Kao i prilikom osve}ewa temeqa Patrijar{ije, tako je i ovom prilikom postavqena Spomenica. U woj je opisan gest Save Tekelije iz 1842, kada je odredio da se druga tre}ina kamate wegove zaklade odvaja za podizawe zgrade za srpske bogoslove, kao i istorijat ideje da se podigne zgrada. Govore su odràli Ilarion Ruvarac i prota Vu~kovi}. Na ovoj sve~anosti bili su i gosti iz Beograda u ime mitropolita Inokentija.20 Patrijarh je za ovaj vaàn projekat ponovo angaòvao Vladimira Ni- koli}a. U pismu zetu Milanu, naglasio je da ne zna da li da zidawe poveri Nikoli}u (Vladi), ili da raspi{e licitaciju. Bojao se da se „ne javi neki lola iz belog sveta, pa je boqe da se stvar preda Vladi, nego nekoj protuvi”. Nikoli} tada jo{ uvek nije bio zavr{io prora~un, jer mu je bila bolesna majka.21 Ne{to kasnije Brankovi} i Nikoli} su potpisali ugovor o poslu, a gradwa je tekla bez problema. Patrijarh se nadao da }e sve za par meseci biti gotovo. Do novembra zgrada je bila pod krovom, a u martu 1901. je malterisana. Pitawe zelenila bilo je bitno pa je patrijarh morao da kupi jo{ zemqi{ta. U pitawu je bila zemqa odre|enog Fridriha koji je plani -

19 Jovan Vu~kovi}, Predlog za osnivawe internata uz pravoslavno bogoslovsko u~ili - {te u Karlovcima, Bogoslovski glasnik, Sremski Karlovci 1904, 137–143. 20 Srpski Sion, br. 15, 1900, 244–245; Branik, br. 25, april/maj 1900. 21 Sava, episkop {umadijski, Pisma patrijarha Georgija Brankovi}a, Kragujevac 1994, 15. 52 Ktitorska delatnost patrijarha Georgija Brankovi}a … rao da na tom mestu podigne birtiju, pa su radikali tvrdili da je obavezno tu mora podi}i patrijarhu u inat.22 Na samoj zgradi postoji natpis PRAVOSLAVNI BOGOSLOVSKI SEMINAR, kao i re~i PATRIJARH GEORGIJE SRPSKOM NARODU. Veliko predvorje, plafoni bez ukrasa, jednostavna stepeni{ta, sve je delovalo mona{ki i asketski.23 Govorilo se da ukupna suma potrebna za zidawe prema{uje 230.000 kruna.24 Krajem 1901. patrijarh je sa ~lanovima saborskog odbora posetio skoro zavr{en semi - nar. Zgrada je delovalo veli~anstveno, bio je utisak prisutnih.25 Sem i nar je otvoren 2. oktobra 1904. (po{to su u toku 1902–1903. vr{eni veliki radovi na unutra{woj i spoqnoj dekoraciji, ~ime je zgrada dobila na monumentalnosti). U prvoj generaciji bogoslova koji su bili u novoj zgradi Seminara bilo je i li~nosti26 koje su kasnije postale od velikog zna~aja po Srpsku crkvu. Upraviteq je bio Vikentije Vuji}.27 Zvani~no primawe pitomaca u Semi nar po~elo je 17. avgusta 1904, a sa radom se po~elo 19. septembra. Manastiri Grgeteg, Kru{edol, Beo~in, Hopovo, Rakovac i Velika Remeta dr`ali su bogoslove iz udaqenih krajeva besplatno do po~etka rada Seminara. Vrhovni nadzor nad Seminarom je imao patrijarh Georgije. Disciplinarna pravila su potpisana 28. juna 1904. Zanimqivo je ista}i, primera radi, da su pitomci u septembru, oktobru, aprilu, maju i junu ustajali u pet u jutro, a u novembru, decembru, januaru, februaru i martu u pola {est. Posle jutrewa sledio je doru~ak, koji je trajao petnaest minuta. Predavawa su trajala do podne, da bi u petnaest minuta posle dvanaest po~eo ru~ak koji se zavr{avao oko jedan. Zatim je sledilo slobodno vreme do dva ili tri sata u zavisnosti od godi{weg doba, da bi se poslepodne provelo u u~ewu. Obavezna je bila i ve~erwa slu`ba, kao i ve~era posle we.28 Ni tada se nije zaustavio srpski patrijarh kada su Sremski Karlovci u pitawu. Tre}a zadu`bina koju je podigao bila je ne mawe reprezentativna,

22 Isto, 25. 23 Donka Stan~i}, Nav. delo, 136–138. 24 Srpski Sion, br. 21, 1901, 329–330. 25 Srpski Sion, br. 50, 1901, 837–838. 26 Svetozar Trlaji} (kasnije episkop gorwokarlova~ki kojeg su ubile usta{e 1941) i Svetislav Bradvarevi} (budu}i mitropolit crnogorsko-primorski 1947–1960. i veliki stradalnik pod komunisti~kim re`imom); Du{an N. Petrovi}, Nav. delo, 92–95. 27 Vikentije Vuji}, episkop banatski (1936–1939). Vid.: Sava, episkop {umadijski, Srpski jerarsi, 76–77. 28 Nikola Gavrilovi}, Karlova~ka bogoslovija (1794–1920), Sremski Karlovci 1984, 110–116. Goran Vasin 53

Saborna crkva i Patrijar{ijski dvor u Sremskim Karlovcima ni mawe zna~ajne nego prve dve, a to je bila zgrada Crkveno-narodnih fon - dova.29 Jo{ dok se zavr{avala gradwa Seminara, bila je uveliko u planu ova zgrada, a po nacrtima arhitekte Nikoli}a zavr{avao se i urbanisti - ~ki izgled centra Sremskih Karlovaca. Nastao je problem gde smestiti Saborski odbor, jer u Patrijar{iji nije bilo mesta. Jo{ u vreme kada je sazidao dvor, Nikoli} je po nalogu Saborskog odbora 1897. prou~avao mogu}nost da se prostorno dozida jo{ prostorija. Na sednici Odbora 1898. je smatrao da to nije mogu}e, tako da je u toku 1899. predlo`io da se zida u potpunosti nova zgrada.30 Odlukom Saborskog odbora da se podigne zgrada crkveno-narodnih fondova moralo se re{iti pitawe ku}e Petra i Jovana Stankovi}a. Ku}a i zemqi{te su kupqeni 1896.31 Predra~un i projekat je Nikoli} napravio u decembru 1898, a 1899. u martu je uz mawe dopune i komisija usvojila re{ewe. Tro{kovi su ceweni na 235.000 hiqada kruna. Najpre je januara 1901. Mihailo Polit-Desan~i} sa~inio i potpisao gra-

29 Od 1964. u toj zgradi se nalazi Bogoslovija svetog Arsenija Sremca u Sremskim Karlovcima. 30 Donka Stan~i}, Nav. delo, 155–156. 31 ASANUK, MPA, S. O., 2982/1896. 54 Ktitorska delatnost patrijarha Georgija Brankovi}a …

|evinski ugovor sa Nikoli}em. Juna 1901. osve}en je temeq ove zgrade. Kao po matrici, osvetio je zemqi{te i temeq patrijarh Georgije, polo`ena je Spomenica koju je pro~itao Laza Sekuli}, saslu`ivale su i vladike Mi - ron, Lukijan i Mitrofan, a tu su bili i svi ~lanovi Saborskog odbora.32 Do avgusta se ve} dospelo do zidawa sprata. Grubi spoqa{wi radovi bili su gotovi u jesen 1901. U junu 1902. bili su gotovi svi radovi, a u toku septembra Nikoli} je pisao da komisija jo{ uvek nije iza{la na lice mesta. U oktobru su se ~inovnici po~eli useqavati. Godine 1903. Nikoli} je po blagoslovu patrijarha kupio i nov name{taj u vrednosti od skoro 5.000 kruna. Nabavqen je i sto za predsednika i dve gvozdene pe}i. Radovi na unutra{wosti zgrade i u samoj unutra{wosti trajali su jo{ nekoliko godina. Sala za sednice (Sabornica) morala se prepraviti tako {to je dozidana galerija, kao i neke prostorije. Fasada je izuzetno dekorisana, postoji pet kupola i veliki broj ukrasa. Mnoge od tih zanimqivih detaqa Nikoli} je prihvatio u Be~u, gde se {kolovao. Za sam kraj postavqena je i ograda u toku 1906–1907. U znamenitosti Sremskih Karlovaca koje su pred lice javnosti do- {le u vreme patrijarha Georgija spada i Semeni{te manastirskih pitomaca – Stefaneum. Posle prestanka rada Mona{ke {kole u manastiru Novo Hopovo 1899. ubrzo je doneta odluka Patronata {kole, sa Ilarionom Ruvarcem na ~elu, da se {kola ponovo otvori. Na taj na~in je donesena i odluka da se u Sremskim Karlovcima podigne ustanova u kojoj bi mana stir- ski pitomci posle ukidawa Mona{ke {kole mogli nastaviti {kolovawe. Patrijarh Georgije je u tu svrhu poklonio zemqi{te na kojem se mogla podi}i zgrada u kojoj bi stipendisti-pitomci dobili besplatno stanova- we i sve osnovne potrebe. Zgrada je sazidana 1903.33 I za ovu zgradu je Vladi- mir Nikoli} uradio projekat, godinu dana ranije, 1902. Kada se poredi sa ostalim gra|evinama, koje su ra|ene po poruxbini patrijarha Brankovi}a, Stefaneum je najskromniji. Duga~ki hodnici, spavaonice, kabineti za nastavu muzike i pevawa, prostorije za u~ewe i spavawe. Semeni{te je po- ~elo da radi, ali je posle izvesnog vremena u zgradu useqeno Blagodjejanije (Stefaneum koji je osnovao mitropolit Stefan Stratimirovi} 1798). De-

32 Du{an N. Petrovi}, Nav. delo, 102–103. 33 Na ulazu u zgradu Stefaneuma, stoji natpis: „Zdawe ovo nameweno semeni{tu mana - stir skih pitomaca podignuto je zajedni~kim prinosom srpskih pravoslavnih manastira za vreme sre}ne vladavine Wegova C i Kr. Apost. Veli~anstva Frawe Josifa prvog i crkvene uprave Wegove Svetosti Georgija Brankovi}a aem i patrijarha srpskog godine 1903” (Donka Stan~i}, Nav. delo, 168–170; Du{an N. Petrovi}, Nav. delo, 123–125). Goran Vasin 55 finiti vno je funkcionisalo od {kolske 1908/1909, u vreme srpskog pa tri- jarha Lukijana Bogdanovi}a. Sremski Karlovci imaju tri pravoslavne crkve: Sabornu crkvu – Sv. oca Nikolaja, Dowu crkvu – Svetih apostola Petra i Pavla, i Gorwu – posve}enu Vavedewu presvete Bogorodice.34 Patrijarh Georgije Brankovi} je, na svoju zamisao a opet u dogovoru sa Vladimirom Nikoli}em, izveo rekonstrukciju i obimnije radove na Gorwoj crkvi. Radovi su vr{eni u vreme prote Vasilija Konstantinovi}a,35 koji je o tome ostavio bele{ku. Tako on navodi da su 1897. u julu okre~eni crkva i oltar, zatim toraw i deo drvenarije u crkvi. Zid koji vodi iz uli~ice ka crkvi je prezidan, za naknadu od 620 forinti. U periodu od avgusta do novembra 1903. crkva je u potpunosti renovirana. Ikonostas je o~i{}en, stolovi i zidovi iznutra su prefarbani, postavqen je delom novi pod, stavqeni su novi prozori, a sve po èqi patrijarha Georgija. Ceo posao je uradio arhitekta Vladimir Nikoli}. Crkva je na zna~aju dobila zahvaquju}i ~iwenici da je patrijarh Georgije re{io da u woj bude sahrawen, {to je iziskivalo pravqewe kripte. Zbog toga je crkva i spoqa i iznutra u velikoj meri morala biti re- konstruisana, ali je Nikoli} uspeo da o~uva ve}i deo wene arhitekture iz osamnaestog veka. Za ceo posao je izdvojeno 8.000 kruna. Tro{kove je pove - }ala ~iwenica da je gradwa kripte morala da promeni koli~inu sve tlosti koja dopire u crkvu, pa su stoga dozidani novi prozori. Sve finansi jske tro{kove je podneo patrijarh Georgije.36 Crkva je osve}ena u novembru 1903. na dan hramovne slave, Vavedewa presvete Bogorodice. Osvetio ju je arhimandrit Georgije Leti} uz sasluèwe prote Konstantino vi}a. Litur - giju je sluìo vladika budimski Lukijan, dok su patrijarh Georgije i vladika Gavrilo bili u oltaru. Sve~anost je zavr{ena ru~kom u Patri jar{iji .37 Kao bitna ustanova kod Srba, u patrijarhovo vreme funkcionisala je i Karlova~ka bogoslovija.38 Uo~i smrti patrijarha Germana, ponovo je za

34 O samoj crkvi i wenom istorijatu vid.: Vojislav Mati}, Gorwa crkva u Sremskim Karlovcima, Beograd 1983; Vojislav Mati}, Karlova~ke crkve, Beograd 2003. 35 Vasilije Konstantinovi} je bio katiheta, profesor bogoslovije i paroh Gorwe crkve od 1885. Pisao je o Sremskim Karlovcima. Najpoznatija su mu dela: Karlovci sa wegovom okolinom, Sremski Karlovci 1882; Deset godina u parohiji kod Gorwe crkve Vavedewa Presvete Bogorodice 1885–1895, Sremski Karlovci 1896. 36 Donka Stan~i}, Nav. delo, 182–184; Du{an N. Petrovi}, Nav. delo, 130–132. 37 Srpski Sion, br. 22, 1903, 701. 38 Bogoslovija u Sremskim Karlovcima osnovana je 1794. Prve {kole u Karlovcima su osnovali Rusi Maksim Suvorov i Emanuil Koza~inski. U vreme 1749–1768. osnivane su 56 Ktitorska delatnost patrijarha Georgija Brankovi}a … rektora izabran Ilarion Ruvarac, ali je on to zvawe odbio. Kasnije je na predlog administratora episkopa Vasilijana za rektora imenovan Emili- jan pl. Radi}. Ve} u toku 1889–1890. pokrenuto je pitawe preure|ewa Bogo - slovije. Dolaskom Georgija Brankovi}a za patrijarha nastale su promene. U {kolskoj 1890/1891. Emilijan pl. Radi} je podneo ostavku. Rektor je postao prota iz Be~eja Jovan Borota a profesori jeromonah Mihailo Gruji}, kasnije episkop gorwokarlova~ki, i Milutin Jak{i}, a pored wih tu su bili i Georgije Petrovi}, German Opa~i}, Jovan @ivanovi} i Va- silije Vuji}. Disciplinarna pravila su doneta u novembru 1890 (zvani~no usvojena 1898). Marta 1891. za profesora je imenovan i Jovan Vu~kovi}, koji je do tada bio profesor zadarske bogoslovije. U narednoj {kolskoj godini, 1891/1892, Bogoslovija je pre{la u novu zgradu, zadu`binu bra}e An|eli} u kojoj su se nalazile i Karlova~ka gimnazija i Bogoslovija. Ovu zgradu je podigao sremskomitrova~ki prota Stevan An|eli} u spomen na bra}u An|eli}, patrijarha Germana i protu Stevana.39 Jedno krilo zgrade je koristila Bogoslovija, a drugo Gimnazija. ^etiri u~ionice, zbornicu, biblioteku, prostoriju za rektora, Bogoslovija je namenski upotrebila. U rektoratu, gde se ujedno i zasedalo, bio je portret patrijarha Georgija. Zvani~no su u septembru 1891. za profesore imenovani Jovan Vu~kovi} i Vladimir Zeremski.40 Kao katiheta radio je i proto|akon Lukijan Bogda - novi}. 41 Sredinom aprila 1892. za novog rektora je imenovan prota Jovan Vu~kovi}. Patrijarh Georgije je na predlog Nastavni~kog ve}a doneo odluku da se od {kolske 1892/1893. poja~a nastava crkvenoslovenskog jezika. U toku 1894. profesor bogoslovije German Opa~i} imenovan je za episkopa ba~kog. Na predlog Sinoda do{lo je do povi{ewa plata profesora Bogo- slovije: povi{ica na sta` i{la je na svakih pet godina, a ne na deset, plus naknada za stanarinu. Mitrofan [evi} je 1895. razre{an odlukom patri - jarha Georgija sa mesta profesora i postavqen je za nastojateqa manastira Hopovo. Na wegovo mesto je do{ao Dimitrije Brankovi}, nekada{wi u~e- nik zadarske i atinske bogoslovije. U toku 1895. Vasilije Vuji} je postao direktor gimnazije, pa je za profesora umesto wega postavqen Radivoj Vr- pokrovo-bogorodi~ine {kole, koje su naro~ito imale uticaja u vreme mitropolita Pavla Nenadovi}a. Osnivawu Bogoslovije prethodilo je osnivawe Prve srpske gimnazije u Kar - lovcima, 1792. Bogoslovija je osnovana 1. februara 1794. 39 Nekoliko dana nakon svog postavqena za srpskog patrijarha Georgije Brankovi} je izvr{io ~in osve}ewa temeqa budu}e zgrade Gimnazije i Bogoslovije. 40 Vladi mir Zeremski, kasniji vladika gorwokarlova~ki Ilarion Zeremski (1920–1931). Vid.: Sava, episkop {umadijski, Srpski jerarsi, 196–197. 41 Nikola Gavrilovi}, Karlova~ka bogoslovija (1794–1920), Sremski Karlovci 1984, 75–77. Goran Vasin 57 hovac.42 Vu~kovi} je u zabele{ci za 1891–1892. primetio da je stawe u u~i - li{tu lo{e i da vlada op{te nepoverewe, na prvom mestu od strane patrijarha i vladika prema nastavnicima, a ni me|u nastavnicima stawe nije boqe. Veliku krivicu za ovakvo stawe snosili su i profesori. U~eni - ci su se pona{ali lo{e, a neki od wih su ~ak i pretili profesorima i pona{ali se raskala{no. Smatralo se da su neki od wih u potpunosti ne- sposobni. ^esto se u~ilo iz tzv. Borotinih skripti, koje su generacijama prepisivane. Ni crkveno pojawe nije bilo boqe, a u~ilo se po re~ima Jo - vana Danilovca (Jovana @ivanovi}a) na prepotopski i zastareo na~in.43 Sednica Arhijerejskog sinoda od 25. novembra 1897. protekla je u znaku usvajawa Statuta o ustrojstvu pravoslavnog bogoslovskog u~ili{ta u Sremskim Karlovcima. Po Statutu najvi{a vlast je Sveti arhijerejski sinod sa srpskim patrijarhom na ~elu. Rektor i nastavni~ko ve}e vodili su u~ili{te. Patrijarh, kao vrhovni nadzornik, postavqao je privremene profesore i pomo}nike. Rektora postavqa Sinod na period od tri godine. Profesori, redovni i privremeni, moraju biti sve{tena lica. [kolska godina traje od praznika Uspewe Bogorodice pa do Vidovdana. Kada su zemni ostaci Vuka Stefanovi}a Karaxi}a preno{eni iz Be~a za Beograd 29. septembra 1897, na stanici u Sremskim Karlovcima bili su prisutni svi profesori Bogoslovije, a na sve~anosti u Beogradu Jovan @ivkovi} i Dimitrije Brankovi}. Upravo je Brankovi}, odlukom patrijarha Georgija, pre{ao na novu du`nost igumana u Kuve`dinu, a sli~no je bilo i sa Ila - rionom Zeremskim koji je postao iguman Hopova.44 Na mesto Zeremskog kao profesor do{ao je Valerijan Pribi}evi}.45 Od 13. do 15 maja 1906. na sednici Sinoda pod predsedni{tvom epi- sko pa temi{varskog Georgija Leti}a do{lo je do promene Statuta. Bogo- slovsko u~ili{te je podignuto na rang bogoslovije.46 Formiran je Savet Bogoslovije. Zvawa su postala: rektor, redovni profesori i vanredni profesori, docenti i u~iteqi bogoslovije. Za kandidate su mogli biti pri-

42 Isto, 78–82. 43 Isto, 84–85. 44 Isto, 88–92. 45 Valerijan Pribi}evi} je bio ro|eni brat poznatog politi~ara Svetozara Pribi - }evi}a i vikarni episkop sremski u periodu 1940–1941. Vid.: Sava, episkop {uma dijski, Nav. delo, 48. 46 Fakti~ki je Bogoslovija postala neka vrsta fakulteta. Molba da se osnuje fakultet zvani~no je upu}ena vlastima sa sednice Svetog sinoda 1903. Do po~etka rata 1914, iako je Bogoslovija radila na visokom nivou, potvrda za fakultet bogoslovskih nauka nija stigla. 58 Ktitorska delatnost patrijarha Georgija Brankovi}a … mqeni samo mladi}i sa zavr{enom gimnazijom ili realkom. Rektora je i daqe postavqao Sinod, od nastavnika u Bogosloviji (redovnih i van red - nih profesora i docenata) traìlo se da imaju akademsko obrazovawe. Za vanrednog profesora je bila potrebna disertacija, koju je vrednovao Savet. To je bila jedna od posledwih promena u Bogosloviji za ìvota patrijarha Georgija.47 Jo{ jedna zanimqivost zavre|uje pa`wu. Odlukom Nastavnog ve}a 17. avgusta 1895. re{eno je da se najboqi pismeni radovi u~enika po- ~nu nagra|ivati. Prilozi za fond uzeti su od taksa za popravne i naknadne ispite. Me|u nagra|enim u~enicima bili su: Radoslav Gruji} (u svojim {kolskim godinama 1896/1897, 1897/1898, 1898/1899), Dimitrije Vitkovi}, Svetozar Trlaji} i Dimitrije Kirilovi}.48 O Karlova~koj bogosloviji izneto je, me|utim, i nekoliko ne ba{ prijatnih konstatacija. Liberali su smatrali da bogoslovi nisu radili ni{ta, da su bili vrlo lo{e obu~eni, da su uvek mogli biti vi|eni u kr~mama, da su se ~esto tukli i tumarali no}u po ulicama, a neki su se druìli i sa odre|enom vrstom èna. Me|u wima nisu bile retke ni psovke.49 Verovatno da stawe u Bogosloviji nije bilo svaki put idealno, ali ~esto su od strane opozicije prikazane negativne krajnosti. Patrijarh Georgije i pored po~etnog nepoverewa u profesore, kao vrhovni nadzornik ove {kole, u~inio je da se ona ipak podigne na vi{i nivo, ali realni propusti uvek su neminovni. Pri Karlova~koj bogo slo viji bilo je 1894. osnovano dru{tvo Sv. Jovana Milostivog, koje je vodilo ra~una o siroma{nim i bolesnim u~enicima Bogoslovije. Svake godine Geor gije Brankovi} je davao za fond 100 forinti. Moè se napomenuti da je patrijarh Georgije pomogao i osnivawe Vatrogasnog dru{tva u Sremskim Karlovcima 1897. Osnovao je i Fond svetog Save 1894. Ciq formirawa ovog fonda je, u stvari, bio da se stabili - zuju i probaju o~uvati srpske veroispovedne {kole, jer sama {kola je jedan od stubova srpske du{e, zajedno sa crkvom. Tako je sa ulogom od 10.000 forinti osnovan fond Sv. Save 14. januara 1894. Stawe srpskih veroispo - vednih {kola pod pritiskom ma|arizacije bilo je vrlo lo{e, tako da je ovo bio zakasneli ~in, ali je ipak dao efekat.50 Brankovi} je osnovao i Propovedni~ki fond. Na neki na~in sve{te - nicima je trebalo pomo}i da se {to boqe i lep{e izraàvawu, a problemi 47 Nikola Gavrilovi}, Nav. delo, 96–98. 48 Isto, 147–155. 49 Prilog o lo{em stawu srpskog sve{tenstva izlazio je u tri nastavka u Braniku, br. 80, 81, 82, 1891. 50 \oko Slijep~evi}, Istorija Srpske pravoslavne crkve, ££, Beograd 1991, 187. Goran Vasin 59 s tim u vezi su postojali. Jo{ je mitropolit Vi}entije Jovanovi} 1732. pred sobom imao elaborat o stawu srpskog sve{tenstva u kojem su glavni problemi bili sli~ni ovima iz vremena srpskog patrijarha Georgija. Prob- lem koji je s naro~ito velikim intenzitetom po~eo da se javqa bili su nazareni, ali i neke druge ideje koje je patrijarh okarakterisao kao socijalisti~ke, pri tome najvi{e imaju}i na umu neke od stavova srpskih radikala. Trebalo je sve{tenike spremiti da brane hri{}ansku veru i re~ima i delima. Zbog svega toga je za pedesetogodi{wicu svoje sve{te ni- ~ke slu`be, na praznik Sv. Dimitrija 1905, patrijarh osnovao Propove - dni~ki fond sa ulogom od 20.000 kruna. Fond je prestao da postoji kad je patrijarh umro. Nekoliko dana posle osnivawa ovog fonda pomogao je i delo Antonija Haxi}a koje je trebalo da Karlova~ku mitropoliju prikaè u slici i re~i. Za to je tako|e dao 20.000 kruna.51 U dobro~instva patrijarha Brankovi}a mogu se ubrojati i materijalno pomagawe listova Brankovo kolo, Srpski soko52 i Srpski p~elar, kao i finansirawe pokreta - wa lista Srpski Sion. Me|u velike proslave i jubileje vezane za ime patrijarha Georgija Brankovi}a u Sremskim Karlovcima ovom prilikom izdvajamo dve: 1900. godine proslavu sedamdeset godina ìvota patrijarha srpskog i deset godina wegovog upravqawa srpskom crkvom, i 1905. godine pedeset godina sve{tenstva patrijarha. Patrijarh Srpski Georgije 13. marta 1905. napu - nio je 75 godina ìvota. Iste godine ispunilo se i pedeset godina wegove sve{teni~ke slu`be, kao i jubilej od 15 godina kako je upravqao Srpskom crkvom. Tim povodom Wegova Svetost je darovala sabornoj crkvi Sv. oca Nikolaja u Sremskim Karlovcima veliko zvono, koje je po dimenzijama i ja~ini zvuka nadma{ivalo Sremske Karlovce. Izlivawe zvona je ko{talo 13.500 kruna. Radove je izveo Anton Novotni iz Temi{vara, a zvono53 je osvetio episkop ba~ki Mitrofan [evi}. Patrijarhov ro|endan prosla- vqen je relativno skromno, u Patrijar{ijskom dvoru. Prisutno je bilo mona{tvo i sve{tenstvo. Posle dugog govora u patrijarhovo zdravqe i u ime mnogogodi{we wegove slu`be na patrijara{kom tronu, kako je rekao

51 Georgije Magara{evi}, Pedeset godina, Sremski Karlovci 1905, 315–317. 52 Srpskim sokolima patrijarh je u Karlovcima poklonio ku}u za wihov dom. 53 Na zvonu se nalazio natpis: „U slavu Bo`ju i Svetog velikomu~enika Dimitrija, a u spomen 75. godine ìvota svoga, 50. godina sve{teni~ke i 23. godine arhijerejske slu`be svoje priloì zvono ovo katedralnoj Sv. Nikolajevskoj crkvi Karlova~koj Georgije Bra n - kovi}, Arhiepiskop karlova~ki mitropolit i patrijarh srpski, Wegovog veli~anstva cara i apostolskog kraqa Frawe Josifa Pravi tajni savetnik, kr. Ugarskog velika{kog doma ~lan i vi{e Ordena ovo kavaqer, velekrstnik itd, godine 1904”. 60 Ktitorska delatnost patrijarha Georgija Brankovi}a … arhimandrit manastira Koviq Georgije Vidicki, Brankovi} je odgovorio da }e kao i do sada raditi sve za Crkvu i narod. Liturgiju je sluìo vladika budimski Lukijan i episkopi Gavrilo i Mitrofan. Odràno je i blago darewe za patrijarhovo zdravqe. Me|u zvanicama je bio prisutan i general Borojevi}.54 Patrijarha je za ru~kom pozdravio vladika vr{a~ki Gavrilo. Govorili su i upravnik Tekelijanuma Stevan V. Popovi} i Laza Sekuli}.55 Za 17 godina, koliko je bio na ~elu Srpske crkve u Monarhiji, patri - jarh Georgije Brankovi} je na poqu zadu`binarstva, na poqu obnove crkava i manastira i na prosvetnom planu u~inio dosta. Naro~ito je obim we go - vog dela vidqiv u duhovnoj prestonici Mitropolije Sremskim Karlovci - ma. Nova reprezentativna zgrada Patrijar{ije, Bogoslovski semi nar, zgrada Narodnih fondova, Stefaneum, poboq{awe rada Bogoslovije, obnova Saborne i Vavedewske crkve, rezultati su koje je postigao za vreme svog arhipastirovawa. Mnogobrojne kulturne institucije i dnevni listo - vi tako|e su upamtili patrijarha kao svog dobrotvora. Sremski Karlovci su od male i neure|ene varo{i zahvaquju}i wemu, po svom ure|ewu, postali ponos Srba u Monarhiji u predve~erje ukidawa srpske autonomije i simbo - li~nog kraja Karlova~ke mitropolije nestankom i smr}u patrijarha Luki - jana Bogdanovi}a 1913.

54 Za patrijarha Georgija i generala Svetozara Borojevi}a vezana je zanimqiva pri~a. Jednom prilikom, kada je bio u poseti grani~nim trupama, Borojevi}a je u Sremskim Ka r - lovcima sve~ano primio patrijarh Georgije. Organizovan je bio sve~ani ru~ak u Pa tri - jar{iji sa mnogobrojnim zvanicama. Tada se dogodila neprijatna scena. Po{to je bla go slovio ru~ak, patrijarh je }utao gotovo sve vreme ru~ka. Po pravilu, niko nije smeo da govori pre wega. A }utao je jer se Borojevi} godinu dana ranije o`enio Amalijom fon [tajnbah, u [tefansdomu u Be~u. Sinu je dao ime Franc. Patrijarh mu je, posle }utawa, pred svim zvanicama rekao kako bi za wega i Srpsku crkvu bila velika ~ast da su blagoslovili ovaj brak, ali se to nije dogodilo. Potom je nastupilo novo }utawe, koje je potrajalo jo{ tri sata, a ceo ru~ak pro{ao je bez ijedne zdravice; Borislav Mihailovi} Mihiz, Autobiografije o drugima, Beograd 1986, 296–303. 55 Georgije Magara{evi}, Nav. delo, 100–104. Goran Vasin 61

Goran Vasin The History De partment Novi Sad

PATRONAL ACTIVITIES OF THE PATRIARCH GEORGIJE BRANKOVI] IN SREMSKI KARLOVCI

SUMMARY

In the 17 years he spent as the leader of the Ser bian Church in the Mon ar chy, the Pa tri arch Georgije Brankovi} left be hind many en dowments. He also did a lot in re construct ing churches and monas ter ies, as well as in the sphere of edu ca tion. The en tire volume of his work can be seen, partic u larly, in the spiri tual capi tal of the Metropolitanate – Sremski Karlovci. The new repre sen ta tive build ing of the Patri arch ate, the sem i nary, Narodni Fondovi build ing, Stefaneum build ing, im - proved work of the Theo log i cal col lege, re con struc tion of the Cathe dral and of the Church of the En trance of the Most Holy Theotokos into the Tem ple, are all the re - sults that Brankovi} achieved dur ing his leader ship. Nu mer ous cul ture in sti tu tions and daily newspa pers have also remem bered the Patri arch as their benefac tor. Sremski Karlovci grew from a small and disor derly town to a place which, due to its or ga ni za tion, be came a mat ter of pride for Serbs in the Mon ar chy on the eve of the ab oli tion of Ser bian au ton omy and the sym bol i cal end of the Karlovci Metropo - litanate af ter dis appear ance and death of the Patri arch Lukijan Bogdanovi} in 1913. 62 Ba~ki `upan Vid

UDK 94(439)"10" 321.17:929 Vid, ba~ki `upan Boris Stojkovski Odsek za istoriju – Filozofski fakultet Novi Sad

BA^KI @UPAN VID

Saètak: U radu se govori o verovatno prvom ba~kom ùpanu Vidu, bliskom saradniku ugarskog kraqa Solomona. On je u~estvovao u sukobima sa Pe~enezima, kao i u ratu sa Vizantijom 1071–1072. godine. Bio je jedan od najbliìh saradnika kraqa Solomona, wegov najverniji savetnik koji je imao svoju ulogu i u unutra{wim odnosima izme|u kraqa i wegove bra}e. Istoriografija je dosta negativno pisala o wemu, pozivaju}i se na izvore koji su ga smatrali krivcem za izbijawe sukoba izme|u kraqa Solomona i prin~eva Geze i Ladislava. Za ovaj sukob verovatno i nije bio kriv, ali je, sude}i po hronikama i literaturi, bio vlastoqubiv ~ovek, a mo`da i odani savetnik svoga vladara. Kqu~ne re~i: ba~ki ùpan Vid, kraq Sol omon, Ugarska, H£ vek.

Na teritoriji koja je u crkvenom smislu pripadala Kalo~koj, odnosno Kalo~ko-ba~koj nadbiskupiji u sredwovekovnoj Ugarskoj, nastale su Ba~ka, Bodro{ka i Sremska ùpanija. Nastanak ùpanija je bio dugotrajan proces, koji se u tradiciji pripisuje Svetom Stefanu, prvom ugarskom kraqu. Ba~ka ùpanija navodi se kod Salaija, koji se poziva na \ulu Pau- lera, me|u 45 najstarijih ùpanija.1 Na wihovom ~elu se od osnivawa nalazio ùpan (co mes, ma|arski ispán) koji je u svojoj ùpaniji u kraqevo ime obavqao administrativnu, sudsku i vojnu vlast. Zadràvao je za sebe tre}inu prihoda, a druge dve delio saradnicima. Takva je situacija bila i u Ba~koj ùpaniji na ~ijem se ~elu nalazio Vid. On je na ~elu ùpanije bio u vreme kraqa Solomona (1063–1074).

1 Szent István (1001–1038), A magyar nemzet története, Szalay József, átdolgozó Baróti Lajos, Bu da pest 2002, internet izdawe URL: http://mek.oszk.hu/00800/00892, daqe: Szalay. Boris Stojkovski 63

Poreklo i prvi pomeni Izvori navode da je Vid bio de genere Gutkeled, odnosno iz roda Gut- -Keled, roda koji je bio blizak sa [taufovcima.2 Evo {ta o poreklu ovog kraqevskog slu`benika kaè najva`niji izvor Ilustrovana hronika (Ké - pes krónika): De generatione ergo Gwth-Keled plura enarrantur sed pro certo per Petrum regem, dum idem fu git ad Henricum caesarem, in adiutorium sunt ei adiu - cti. De cas tro Stoph sunt exorti di Sueuia, unde im per ator Fridricus ortum habet.3 I drugi izvori, poput Poùnske hronike, navode da je rod Gutkeled pro- teran iz Svevije, iz zamka [tauf, odakle i car Fridrih vodi poreklo.4 Wegovo ime je, me|utim, o~igledno slovensko, {to nas moè uputiti na to da je bio slovenskog porekla ili, ~ak, i Sloven. Sloveni su u velikom broju ìveli na teritoriji koju su Ma|ari 895. godine naselili, dakle na podru~ju Panonije, ukqu~uju}i i Ba~ku. Slovene kao starosedeoce navodi i Petar Rokai u Istoriji Ma|ara,5 ali i ma|arska istoriografija. Sentklarai, primera radi, jasno navodi da je u vreme doseqavawa sloven - ski ele ment bio veoma jak i da su Sloveni bili gusto naseqeni upravo u nekada {woj ju`noj Ma|arskoj, izme|u Mori{a, Tise i Doweg Dunava.6 Jo{ jedan podatak koji ilustruje prisustvo Slovena u Panoniji jeste i taj da su Ma|ari zate~ene Slovene prodavali na obalama mora Vizantijskog carstva (verovatno Crnog mora), o ~emu nas obave{tava i Ibn-Rusteh.7 Kako su postojali slovenski toponimi i u vreme kraqa Stefana (Svetog), a preuzimane su slovenske re~i i za neke dràvne funkcije,8 jasno je da je Slovena bilo i kasnije, i da je slovenski ele ment bio izuzetno jak.9

2 A magyar nemzet története, szerkesztí Szilágyi Sándor, Bu da pest 1894, internet izdawe URL: http://mek.oszk.hu/00800/00893, daqe Szilágyi; Szentpétery Imre, Scriptores rerum Hungaricarum, vol. I, Buda pest 1937, 369, fusnota 1, daqe SRH I. 3 Képes krónika (Dercsényi Dezsí, A Képes krónika és a kora, Csapodiné Gádonyi Klára, A Képes krónika miniatúrái, Mezei László, A Krónika latin szövege, Geréb László, A Krónika latin szövege), Buda pest 1964, 91, daqe Képes krónika. 4 Szentpétery Imre, Scriptores rerum Hungaricarum, vol. II, Buda pest 1938, 35, daqe SRH II. 5 Petar Rokai, Zoltan \ere, Tibor Pal, Aleksandar Kasa{, Istorija Ma|ara, Beo- grad 2002, 15, daqe Istorija Ma|ara; v. tako|e i 26–27. za slovenske toponime i leksiku koja je prodrla u ma|arski jezik, a vezana je za dr`avnu upravu. 6 Szentkláray Jení, A szerb monostoregyházak történeti emlékei Délmagyarországon, Érteke - zések a történeti tudományok körébíl XXII, Buda pest 1908, 3–4. 7 Békefi Remig, A rabszolgaság Magyarországon az Árpádok alatt, Buda pest 1901, 5. 8 Up. fusnotu 5. 9 Jovan Radoni}, Srbija i Ugarska u sredwem veku, Vojvodina 1, Novi Sad 1939, 128–129. 64 Ba~ki `upan Vid

Slovenskog porekla je mogao biti i Vid. Wegov prvi pomen datira gotovo 15 godina pre nego {to }e postati zna~ajan politi~ki faktor i glavni savetnik kraqa Solomona. Naime, 1055. godine osnovana je tihawska bene- diktinska opatija u kojoj se kao svedoci pomiwu ùpani Ernei, Anda{ (Andrija), Marton, Vojteh i Vid.10 Vida kao jednog od svedoka prilikom izdavawa ove poveqe pomiwe i Sentpeteri; navodi se da se Vidovo ime pomiwe u osniva~koj poveqi ove opatije reda benediktinaca.11 Slede}i trag o wemu je ve} iz doba kraqa Solomona, ~iji je bliski savetnik i saradnik bio. Oko 1067. kraq Solo mon je izdao povequ kojom osniva opatiju Zazty. U ovoj poveqi se kao svedoci navode palatin i ùpan Radovan, ùpan Ilija, kao i ùpan Vid (Co mes Wydus).12 Godine 1267. Bela £¤ je potvrdio ovu povequ. Kao {to se moè primetiti, sva imena su izrazito slovenska, {to govori o velikom uplivu i zna~aju Slovena u dràvnoj upravi. Vid je o~igledno bio vrlo zna~ajan upravo u ovim turbulentnim godinama, kada od 1038. do 1077. traju unutra{we borbe u Ugarskoj i dina - sti~ka previrawa. Wegov posed je bilo mesto Busija ili, kako ga jo{ izvori nazivaju, Buzija{. Ovde su 1071. upali Pe~enezi u Ugarsku, pre{av{i Savu.13 O tome da je ovaj posed bio u rukama Vida istoriografija se slaè. Petar Rokai ovaj posed naziva Busija kod Zemuna, dodaju}i da je bila upravo vlasni{tvo ùpana Ba~ke Vida.14 Sa wim se donekle slaè i Sila|i, koji Buzija{ sme{ta u Srem.15 Srem je lokacija Buzija{a, odnosno Busije, i po Sentpeteriju. On vrlo konkretno kaè da je Buziás in comitatu Sirmiensi (Szerém), dakle, radi se o mestu u Sremskoj ùpaniji.16 Sremska ùpanija se samostalno pomiwe tek 1096. godine,17 ali je Sentpeteri o~igledno

10 Rokay Péter, Salamon és Póla, Újvidék 1990, 61, v. i fusnote 10–14 na 66; Isti, Krónikatanulmányok, Debrecen 1999, 8. 11 SRH I, 371, fusnota 2, cuius (odnosi se na Vida, nap. B.S.) nomen iam a. 1055. in diplomate fundantionali Tihanyiensi inter tes tes legitur. 12 Wenzel Gusztáv, Árpádkori új okmánytár, Pest 1860, 24–27, izdata je cela poveqa; Rokay P., Salamon és Póla, 62, v. i fusnote 18–30 za prate}u bibliografiju u vezi sa ovom poveqom; Isti, Krónikatanulmányok, 10–11. 13 Képes krónika, 125, Bisseni per Albam Bulgarima venientes transnataverunt flumen Zava in campum Buzias… 14 Istorija Ma|ara, 37. 15 Szilágyi, IV. Fejezet. Salamon és a herczegek. Az ország kiterjesztése. 16 SRH I, 369, fusnota 4. 17 Kristó Gyula, A vármegyek kialakulása Magyarországon, Nemzet és Emlékezet, Bu da pest 1988, 457, daqe Kristó, A vármegyek. Boris Stojkovski 65 pomiwe u odnosu na svoje vreme, jer je wemu bila poznata kao Sremska. On za ovaj posed navodi da ga je upravo Vid posedovao i da su se tamo nalazili wegov dvor i imawe.18 \ula Pauler se tako|e slaè da je ovo mesto pripadalo Vidu, ali ovo mesto stavqa bliè dana{wem Pa~etinu19 i naziva ga Buziás alio nomine Fulberfalva. Ono se pomiwe 1377. Po Pauleru, kako su Pe~enezi mogli pre}i samo Savu, a na ovom mestu se kao posednici u ùpi Vuki pomiwu Gutkeledi iz Srema, to je potvrda da se Buzija{ upravo tu nalazio.20 Me|utim, ovo mi{qewe je usamqeno, i geografski i istorijski nema drugu potvrdu, dok su argumenti za stavove drugih autora ipak ja~i. Stoga, najverovatnije je da je posed Vida bio u Sremu, i to mogu}e kod Zemuna. Period upada Pe~eneza, zatim sukoba Ugarske i Vizantije i razmirica kraqa Solomona i hercega Geze, period je kada Vid postaje savetnik kraqa Solomona i vaàn u~esnik u ovim doga|ajima.

Vid kao ba~ki ùpan i kraqevski savetnik i wegova uloga Najverovatnije podstaknuti od Vizantije, ili ih je Ma|arska za to krivila, Pe~enezi 1071. upadaju u Srem. Ma|ari opsedaju Beograd i Sirmijum, a kraq Solo mon gubi pod Beogradom svoj pe~at. Vizantinci su bili pobe|eni i morali su se povu}i, ali ubrzo prelaze u protivnapad. Pe~enezima, koje su u pomo} pozvali Vizantinci, tada se suprotstavqa ùpan Vid sa ba~kim ratnicima.21 Dakle, 1071. godina je granica kada je Vid najkasnije postao ba~ki ùpan. Ili kada bar po imenu znamo ùpana Ba~ke.22 Vida Duda{ Eden navodi kao ba~kog ùpana oko 1072. godine, smatra ga za jednog od najmo}nijih qudi u dràvi, ~oveka ~ije se ime spomiwe vi{e puta u doba kraqa Solomona. Duda{ Vida navodi kao prvog ùpana na popisu ba~kih ùpana.23 U poveqama se, pak, ime ùpana spomiwe od 1111. godine.24 Ovu godinu uzima i I{tvan Bona, koji je vrlo sumwi~av u tome da se u ovom veku uop{te moè pomiwati Ba~ka ùpanija. On osnivawe Ba~ke 18 SRH I, 369, fusnota 4, cuius curia et mansio fuit in Wuziasloka. 19 Pauler Gyula, A magyar nemzet története az Árpádházi királyok alatt I, Bu da pest 1893, 151–152, v. i fusnotu 238. na str. 557–558. 20 Pauler, Nav. delo, str. 557–558, fusnota 238. 21 Képes krónika, 125–126. 22 Kristó, A vármegyek, 454. 23 Dudás Ödön, Bács és Bodrog fíispánok, Századok 5, Buda pest 1871, 440. 24 Kristó, A vármegyek, 454, up. i fusnotu 197 na 591. 66 Ba~ki ùpan Vid

ùpanije sme{ta u kasnije doba, u doba kraqeva Ladislava i Kolomana.25 Ukoliko bi ovaj stav bio ispravan, Vid ne bi mogao biti ba~ki ùpan, kako ga navode izvori i prihvata istoriografija. Ve} smo rekli da se Ba~ka ubraja u najstarije ùpanije, a ovo je jedini autor koji pobija postojawe ùpanije u periodu u kojem je Vid bio aktivan. Vidova pozicija kod kraqa Solomona je izuzetno va`na. Ferenc Mak, jedan od vode}ih ma|arskih medievista, naziva Vida najuticajnijim kraqe - vim savetnikom.26 Kraqev savetnik Vid je bio od 1071.27 Po Sentpeteri - jevom mi{qewu on je bio i najverniji kraqev savetnik.28 Nije nemogu}e da je tada postao i ùpan, mo`da upravo zbog poseda Buzija{ gde su upali Pe- ~enezi kojima se, verovatno, suprotstavio. Po Radoni}u, Vid je imao tesne veze sa slovenskim, srpskim stanovni{tvom tih krajeva.29 Mo`da su to upravo ba~ki vojnici sa kojima je ratovao. Kada se okon~ao sukob sa Vizantijom i kada je Ugarska osvojila Beo- grad, zarobqeno je mnogo qudi. Solomonova bra}a Geza i Ladislav bili su milosrdniji prema zarobqenicima od Solomona i vi{e im se qudi pre- dalo nego wemu. Geza je potom iz Vizantije dobio krunu, tzv. Krunu svetog Stefana, dowi deo dana{we ma|arske krune. Ma|arska tradicija, ali i nau~na javnost, imaju}i kao izvor Ilu - stro vanu hroniku, izuzetno negativno govori o Vidu. Naziva se zavidnim savetnikom i zloduhom,30 a u Hronici se kaè da je bio i protiv Boga i protiv qudi.31 Za \erfija on je spletkaro{.32 Ma|arska tradicija govori o tome da je Vid stalno nagovarao kraqa Solomona da se sukobi sa svojom bra}om.33 Evo kako je to sve video hroni~ar iz H£¤ veka. Slu{aju}i savete Vida Solo mon je odlu~io da se obra~una sa bra}om. Vid ga je savetovao da plen koji je zadobijen u Beogradu podeli na ~etiri dela. Vidu bi pripala jedna ~etvrtina, druga ~etvrtina bi pripala wegovom zetu Iliji, tre}a

25 Bóna István, Az Árpádok korai várairól, Debrecen 1995, 35. 26 Makk Ferenc, Salamon és I. Géza viszálya, A turulmadártól a kettískeresztig. Tanulmányok a mag yarság régebbi történelméríl, Szeged 1998, 153. 27 Ibid. 28 SRH I, 371, fusnota 2. 29 J. Radoni}, Nav. delo, 130. 30 Istorija Ma|ara, 37. 31 Képes krónika, 127. 32 Györfy György, Az új társadálmi rend válsága trónküzdelmek, Magyarország története tíz kötetben, Elízmények és magyar történet 1242-ig, I/1, Buda pest 1987, 881–882. 33 Szilágyi, IV. Fejezet. Salamon és a herczegek. Az ország kiterjesztése. Boris Stojkovski 67 vojnicima a ona preostala ~etvrtina Gezi.34 Ovaj podatak je vanredno vaàn jer nam ukazuje na to da je Vid imao sestru ili ~ak mo`da }erku, kao i na to da je wegov zet tako|e bio ùpan i jedan od kraqevih savetnika, a wegovo ime se pomiwe, kao {to je gore opisano, i u ranijim poveqama. Me|u nizom minijatura Ilustrovane hronike koje ukra{avaju wene stranice nalazi se i jedna na kojoj je prikazana podela plena izme|u ~etvorice qudi. Jedan od wih je i Vid, koji je i predlagao podelu plena, a koji je nazvan qubimcem kraqa Solomona.35 Dobijawe krune od Vizantije, po Maku, u~inilo je da je Geza zako ra - ~io ka tronu, da je wegova hercegovina (ducatus) time krenula protiv kraqevstva, zbog ~ega je on pravi krivac za sukob, a ne Solo mon ili wegov savetnik Vid.36 Mak smatra da literatura gre{ku neopravdano pripisuje Solomonu i ba~kom ùpanu Vidu.37 Vid je, posle ovih doga|aja, predloìo kraqu Solomonu da teritoriju princa Geze dodeli wemu. Hroni~ar navodi wegove re~i da dva ma~a ne mogu u iste korice, dràvom ne moète da vladate vas dvojica.38 Postoji i ovakva minijatura, na kojoj Vid, koji se naziva tvorcem raspre Solomona i Geze, stoji desno od kraqa i u rukama drì korice i dva ma~a.39 Chronicon Monacense XV veka navodi kako je Vid podsticao Solomona da istera Gezu iz kraqevstva i pri tom navodi, tako|e, gorepomenute re~i da nam sicut duo gladii in una va gina simul esse non possent.40 âk navodi da je Vyd autem regebat regem, sicut magis ter disci pulum, in interitumque Geyse laborabat.41 Dakle, zahtevao je da vlada i da ima novu titulu. Autor Képes krónika-e kaè da je Vid otrovnim re~ima omamio kraqa Solomona i da je tako prekinuo prijateqstvo izme|u bra}e.42 Ova ideja ùpana Vida je bila utoliko ~udnija i neobi~nija jer je teritorija bila

34 Képes krónika, 127–128; Makk F., Nav. delo, 153; Pauler Gy., Nav. delo, 154–155. Zbog ovog predloga navedeni autori, ali i dobar deo ma|arske istoriografije, smatraju Vida krivcem za izbijawe sukoba izme|u ugarskih prin~eva. O ovom doga|aju v. i Kristó Gyula, A XI. Századi hercegség története Magyarországon, Buda pe st 1974, 83. Kri{to ovde ~ak smatra da je kraq bio primoran da svojim savetnicima dopusti da rade kako su nameravali. 35 Képes krónika, 57, detaqan opis same minijature. 36 Makk F., Nav. delo, 153. 37 Ibid, up. i fusnotu 47 za dodatnu literaturu koja tako|e Vida smatra krivcem za izbijawe sukoba Geze i Solomona, a koju ovom prilikom nismo koristili. 38 Képes krónika, 128. 39 Képes krónika, 58. 40 SRH II, 76. 41 Ibid. 42 Képes krónika, 128. 68 Ba~ki ùpan Vid deqena me|u ~lanovima kraqevske ku}e, tako da je Vidova èqa motivisana ja~awem jednog feudalnog gospodara i ciq je bio oduzimawe ducatus-a princu Gezi.43 Kako su se stvari kasnije razvijale? Vid je bio poslat Gezi u ciqu izmirewa dva brata Arpadovi}a, a, kako hroni~ar, izrazito naklowen Ge- zi, kaè, princ je bio oprezan jer se pla{io Vidovog lukavstva.44 Pro- gla{eno je primirje, a posle Boì}a je Vid sa jednim nema~kim vo|om podsticao kraqa da napadne Gezu. Govorio mu je da odlu~no napadne i pobedi Gezu, da napadne do isteka primirja.45 Kako Sila|i kaè, kraq je pristao na zaveru svog savetnika, koji je vladao kraqem kao majstor u~enikom.46 Do bitke na skeli Kemej, severoisto~no od Solnoka, do{lo je 26. februara 1073. godine. Vojska prin~eva se raspala, Sol omon je pre{ao Tisu i napao Gezu kod mesta Nagyfiaegyház, i ostala mu je samo jedna grupa vojnika. Bitka je zavr{ena Solomonovom pobedom.47 Me|utim, Vid, koga hroni~ar naziva podlim, jadnim i zlim,48 savetovao je kraqa da u trenutku kada se Gezina vojska raspada i dok su wegovi plemi}i zapla{eni, izvr{i odlu~ni napad i uni{ti ih. Kako je Geza po - zvao u pomo} i druge prin~eve i velika{e, me|u wima i one iz ê{ke, Vid je rekao da }e ~e{ka vojska na}i smrt kod wega i ba~kih vojnika.49 @upan Erwei predlagao je kraqu mir i protivio se bratoubila~kom ratu, napadaju}i i Vida {to predlaè kraqu rat. Me|utim, po hronici, Vidove re~i su ipak vi{e uticale na kraqa nego predlozi miroqubivog Erweija.50 Sredinom marta, 14. dana 1074. ujutru, u petak, izbila je odlu~uju}a bitka blizu Pe{te, na brdu Mo|oro.51 Prva ~e{ka grupa

43 Makk F., Nav. delo, 153–154, ovde govori o Vidovoj zaveri, sa ciqevima koje smo ve} naveli. V. i Kristó Gy., A XI. Századi hercegség története Magyarországon, 84. 44 Képes krónika, 129. 45 Ibid. 46 Szilágyi, V. Fejezet. Salamon bukása. I. Géza király. 47 Bitka je lepo opisana kod Sila|ija, v. prethodnu fusnotu i u Képes krónika, 130–131. 48 Re~ nyomorult u ma|arskom ima upravo ova zna~ewa, u latinskom on je vero detestabilis, Képes krónika, 132. 49 Ibid. 50 Ibid, i Sila|i se tako|e drì hronike, Szilágyi, V. Fejezet. Salamon bukása. I. Géza király, kao i Rokai, Istorija Ma|ara, 37. 51 Szilágyi, V. Fejezet. Salamon bukása. I. Géza király, hronologiju potvr|uje i Istorija Ma|ara, 37, kao i Makk F., Nav. delo, 155. Boris Stojkovski 69 zgwe~ila je bednog Vida i wegove Ba~vane.52 Geza i Laslo su, kako autor hronike kaè, pobedili Bo`jom pomo}i a, dolaze}i s druge strane, tokom bitke, Laslo (Ladislav) je spazio Vidov le{. Ladislav se ovom prilikom poneo hri{}anski (bar po hronici koja stoji ~vrsto na wegovoj i Gezinoj strani, a izrazito protiv Vida) i oplakao je le{,53 rekav{i pri tom kako pla~e za Vidom iako je bio protiv mira. U isto vreme Ladislav se ~udio kako je Vid, koji nije bio iz kraqevske ku}e, èleo da bude herceg. Tako|e je tada rekao kako vidi wegovo srce koje je za hercegstvom ùdelo i ma~em odse~enu glavu koja je krunu èlela.54 Potom ga je tamo sahranio. Solomonova majka, spaziv{i sina koji se vratio iz bitke, rekla mu je, pla~u}i, kako nikada nije slu{ao wene savete, niti savete Erweija, ve} samo Vida, koji je wega i wegove (verovatno misli i na vojnike, ali i na wegovu bra}u) uni{tio.55

Zakqu~ak Ovako je svoj kraj na{ao Vid, ba~ki ùpan i glavni savetnik ugarskog kraqa Solomona. Li~nih podataka o wemu nema, ne znamo ni wegovo mesto ro|ewa, ni vreme. Prvi pomeni o wemu su jo{ iz 1055, {to nas moè navesti na pretpostavku da je ro|en 20-ih ili 30-ih godina H£ veka. @upan je postao vrlo rano, a najkasnije 1071, i to prvi ùpan Ba~ke kojeg znamo po imenu, {to je mo`da i najva`nija stvar vezana za ovog ~oveka. Da je imao }erku ili sestru, znamo posredno, jer je imao zeta Iliju. Poreklom je, po hronikama, verovatno iz Nema~ke. Wegovo ime upu}uje na to da je Sloven, a slovenskog ìvqa na teritoriji Ugarske je bilo od doseqewa 895. godine. Ma|arska istoriografija, oslawaju}i se na kasnije izvore, Vida uzima za glavnog krivca za sukob koji je posle primirja izbio izme|u kraqa Solomona i wegove bra}e, Ladislava i Geze. Me|utim, Ferenc Mak dosta ubedqivo pokazuje da je Geza, koji je bio protivkraq i krunu dobio od vizantijskog cara Mihaila Parapinaka, prouzrokovao sukob. Vid je, vrlo mogu}e, ipak bio veoma vlastoqubiv. Po hronici, a nijedno istoriograf - sko delo tome nije suprotstavilo druge argumente, èleo je da bude herceg, odnosno da zavlada teritorijom kojom je upravqao Geza. Vid je podsticao Solomona na obra~un sa Gezom. Bitku kod Keveja je dobio Solo mon, ali je, opet po nagovor Vida, krenuo u novi obra~un i 52 Képes krónika, 133. 53 Képes krónika, 134–135. 54 Ibid. 55 Ibid, 135. 70 Ba~ki ùpan Vid izgubio. Gezi je pomogao brat Ladislav, Oto, ~e{ki velika{, i drugi. Upravo je izgleda u sukobu sa ~e{kim vojnicima, koje je sam èleo da uni- {ti, svoj kraj na{ao i Vid. Wegova vlastoqubivost mu je, izgleda, zanavek u ma|arskim hronikama i ogromnom delu istoriografije donela epitet ~o - veka koji je kriv za smrt velikog broja qudi, epitet spletkaro{a, zloduha, iako je, mo`da, samo bio odan svom kraqu. Za sukob prin~eva verovatno i nije kriv. Me|utim, ukoliko je wegova te`wa za vla{}u i plenom makar delimi~no ta~no opisana u hronici, u toj wegovoj osobini treba traìti i wegov krah. Posle bitke kod Mo|oroda, gde je ùpan Vid poginuo, zemqom iznu- renom sukobima i gla|u zavladao je kraq Geza, koji je umro 1077. godine. Na vlasti se tada u~vrstio Ladislav. Boris Stojkovski 71

Boris Stojkovski The History De partment Novi Sad

VID, THE @UPAN OF BA^KA

SUMMARY

The topic of this pa per is an at tempt at re con struc tion of the bi ogra phy of the first ùpan (chief tain) of Ba~ka whose name was Vid. Al though Ba~ka ùpanija was perhaps estab lished as early as during the reign of the first Hungar ian king Stefan (Saint), Vid was the first ùpan of Ba~ka mentioned by sources and partially ac cepted in his to ri ogra phy. He was an as so ci ate, coun selor and one of the most loyal peo ple to the Hun gar ian king Sol omon who ruled from 1063 to 1074. Vid was involved in the conflicts with Pechenegs, as well as in the war against Byzan tium from 1071 to 1072. He played an im por tant role in in ter nal af fairs in Hungary, par - tic ularly in con nec tion with the con flict be tween King Sol omon and princes Geza and Ladislaus. Hun gar ian sources, i.e. chron i cles, are rather unani mous in blacken - ing Vid’s role and his per son. He is con sid ered a plot ter and the cause of the con flict be tween the king and the princes. Although Vid may have been power-hun gry, which prob a bly cost him his life, per haps he was rather a man loyal to his king, but also a man who craved power and the spoils. PRILOZI I GRA\A

CONTRIBUTION AND MATERIALS

Du{ko M. Kova~evi} 75

UDK 271.222(497.11)(497.113)-523/.4"1919"(093.2) Du{ko M. Kova~evi} Odsek za istoriju – Filozofski fakultet Novi Sad Nedeqka Kova~evi} Novi Sad

INVENTARI MANASTIRA [I[ATOVCA I PETKOVICE IZ 1919. GODINE

(Senima Dragice i Milana Raji}a i jeromonaha Rafaila Mom~ilovi}a)

Saètak: U radu su prire|ena tri dokumenta koja ~ine inventar mana - stira [i{atovca od 30. marta / 12. aprila 1919. Prvi je pismo nastojateqa manastira Beo~ina Joakima ûpi}a episkopu Mironu Nikoli}u o primopredaji materijala sa ,,iskazom vrednosnih papira i ulo`nih kwiìca imetka manastira [i{atovca”. Drugi dokument je zapisnik sastavqen prilikom primopredaje uprave nad manastirom [i{atovcem. Tre}i doku - ment ~ini sam inventar. Prvi deo inventara ide uz sam zapisnik i u wemu su zabeleèni zate~eno stawe sto~nog fonda, te zalihe hrane i drugih potrep - {tina. Potom dolazi drugi deo inventara od ukupno 829 stavki. Kqu~ne re~i: manastir [i{atovac, manastir Petkovica, fru{ko- gorski manastiri, episkop Miron Nikoli}.

U Arhivu SANU u Sremskim Karlovcima me|u mnogobrojnim dokumentima ~uvaju se inventari fru{kogorskih manastira sa~iweni razli~itim povodima, naj~e{}e prilikom postavqawa novog igumana. Dodu{e, u nekim slu~ajevima, kao {to je to slu~aj sa opisom iz 1753, inventari su nastali naredbom mitropolita. Na sli~an na~in nastao je inventar manastira [i{atovca i delom Petkovice, kada je ,,zamenik AEMitropolita” episkop pakra~ki Miron Nikoli} 5/18. januara 1919. dao ovla{}ewe da se povodom promene igumana izvr{i popis u oba manastira. Potom je arhimandrit nastojateq manastira Beo~ina dr Joakim ^upi} obavestio 12/15. aprila 1919. episkopa pakra~kog Mirona Nikoli}a da je, na osnovu dobijenog ovla{}ewa, obavio ,,dne 30. marta (12. aprila) 1919. g. propisno i inventarno primopredaju manastira [i{atovca na licu mesta od dosadaweg privremenog upraviteqa jerom. O. Neofita Sabado{a novopostavqenom priv. upravitequ patr. protosingelu Dr Petroniju Trbojevi}u”. 76 Inventari manastira [i{atovca i Petkovice iz 1919. godine

Tako je nastao inventar koji donosimo u celini, i koji sadrì dragocene podatke o stawu manastira. Naime, inventar beleì podatke o zemqi{nom posedu, manastirskim zdawima, crkvi, konacima, ekonomskim zgradama, re~ju, o svemu onome {to je ~inilo [i{atovac i Petkovicu i {to je u vreme Drugog svetskog rata, u genocidnom pohodu Nezavisne Dràve Hrvatske protiv Srba i wihove duhovne ba{tine, gotovo sasvim uni{teno. Dodu{e, u inventaru je izostavqena jedna preva`na stavka, kada je u odeqku o riznici i arhivi re~eno da ,,sve dragocenosti i crkvene utvari kao i kwige nalaze}e se u arhivi posebno se u kwigama vode”. Dakle, u ovom inventaru izostavqen je popis riznice, {to je nenadoknadiv propust s obzirom na potowu zlu sudbinu koja je zadesila manastir. Me|utim, da se o riznici i te kako vodilo ra~una, svedo~i izve{taj o stawu manastira iz 1911. godine. U izve{taju se o riznici, biblioteci i arhivi [i{a - tovca kaè: ,,Nalaze se u dve sobe nove u dowem hodniku spoqa zatvorene jakim gvozdenima vratima. Riznica je skinuta s kora i unesena u drugu sobu. Pojedine su stvari zgodno i lepo poname{tane. Kwige jo{ nisu po brojevima sloène. Nema inventara (treba 1000 kartona). Arhiva jo{ nije ure|ena, a dolazi u ustu sobu, gde i biblioteka. Uop}e riznica i biblioteka su u uzornom redu” (Arhiv Srpske akademija nauka i umetnosti, Sremski Karlovci, Prezidijal arhidijaceze 1912/236). Inventar manastira [i{atovca, datiran 30. marta / 12. aprila 1919, ima tri dela. Prvi se odnosi na pismo nastojateqa manastira Beo~ina Joakima ûpi- }a episkopu Mironu Nikoli}u o ,,primopredaji materijala” sa ,,iskazom vrednosnih papira i ulo`nih kwiìca korenita imetka manastira [i{atovca”; potom sledi drugi dokument – zapisnik sastavqen ,,o primopredaji uprave man [i{a - tov ca”, te, na kraju, tre}i dokument – sam inventar. Prvi deo inventara ide uz sam zapisnik i u wemu je zabeleèno zate~eno stawe sto~nog fonda, zatim zalihe hrane i drugih potrep{tina. Potom dolazi drugi deo inventara od ukupno 829 stavki u kojima je dat inventar crkve, konaka i pomo}nih zgrada. Na kraju smo du`ni da kaèmo da se inventar manastira [i{atovca nalazi u Arhivu SANU u Sremskim Karlovcima u fondu Prezidijal arhidijaceze, pod signaturom 1919/193.

Dokumenti glase:

Wegovu Visokopreosve{tenstvu Gospodinu Mironu Nikoli}u episkopu pakra~kom, zameniku AEMitropolita itd.

u Sremskim Karlovcima

Na temequ ovla{tewa i opunomo}ewa, dobivenog visokim otpisom od 5/18. januara 1919. br. 1/prez. arh. eh. 1919. obavio sam dne 30. marta /12. aprila/ 1919. g. propisno i inventarno primopredaju manastira [i{atovca na licu mesta od Du{ko M. Kova~evi} 77 dosadaweg privremenog upraviteqa jerom. o. Neofita Sabado{a novopostavqe - nom privr. upravitequ patr. protosingelu Dr. Petroniju Trbojevi}u i podnosim Va{omu Visokopreosve{tenstvu u u~tivosti uz priklop jednog primerka inven - tara i odnosnog primopredajnog zapisnika ovaj svoj izve{taj. Nakon predaje duhovne uprave, koja je izvr{ena u sv. hramu posle propisanog molebnog ~ina, pristupilo se odmah predaju materijalne uprave. Vrednosne hartije i ul. kwige, koje se ~uvaju i koje su na|ene u gvozdenoj man. kasi, predane su novopostavqenom upravitequ po ta~no sastavqenom iskazu, koji je priloèn primopredajnom zapisniku. Hranu je primio novopostavqeni upraviteq po ekonomskim kwigama; no, po{to izgleda da je fakti~ki mnogo mawe hrane, naro~ito je~ma, to je novopo - stavqeni upraviteq zapisni~ki izjavio, da }e dati svu hranu ponovo premeriti i onda fakti~ko stawe hrane utvrditi. Ostale pokretnosti i nepokretnosti man. imutka predane su odnosno primqene potpuno po inventaru sastavqenom dne. 30 marta/12. aprila/ 1919. god. koji je tako|er primopredajnom zapisniku priloèn. Najposle slobodan sam izvestiti Va{e Visokopreosve{tenstvo, da sam iz blagajnice man. [i{atovca primio K. 40 – (40 kruna) u ime dve dnevnice. Va{em Visokopreosve{tenstvu u Man. Beo~inu, dne 2/15. aprila 1919. godine. odani Dr. Joakim ûpi} arhimandrit-nastojateq

Iskaz Vrednosnih papira i ulo`nih kwi`ica korenita imetka manastira [i{atovca.

Teku- Naziv Broj Uloèna svota Primedba }i obveznice Uz koju broj ili ulo`. kamatu K f kwiìce 1. Obveznice za regal. 604 4 ½% 3300 od{tetu 2. Obveznice za regal od{tetu 0535 4 ½% 1000 3. Obveznice za regal od{tetu 02693 4 ½% 200 4. Obveznice hrv. 66 4% 200 zemqorasperatnice 5. Obveznice ugar. krunske 1311 4% 9100 rente 6. Ulo`na kwiìca Sr. 23 1500 22 Karlova~ke zadr. 78 Inventari manastira [i{atovca i Petkovice iz 1919. godine

7. Ulo`na kwiìca Sr. 1415 2835 74 Karlova~ke zadruge 8. Ulo`na kwiìca centr. 429/XXXVII 19.482 96 kred. zavoda 9. Ulo`na kwiìca centr. 82/XXXVII 845 88 kred. zavoda 10. Ulo`na kwiìca centr. 283/XXXVII 20154 13 kred. zavoda 11. Ulo`na kwiìca centr. 342/XXXIX 4640 kred. zavoda 12. Ulo`na kwiìca centr. 121/XXXXI 5796 95 kred. zavoda 13. ^lanska kwiìca 500 sredoto~ne pecare 14. Obveznica £ ratn. zajma sa 25336 5000 kup 15. Obveznica ££ ratn. zajma sa 460.388 1000 kup 16. Obveznica ££ ratn. zajma sa 460.384 1000 kup 17. Obveznica ££ ratn. zajma sa 460.385 1000 kup 18. Obveznica ££ ratn. zajma sa 460.386 1000 kup 19. Obveznica £££ ratn. zajma sa 588.705 1000 kup 20. Obveznica £££ ratn. zajma sa 588.706 1000 kup 21. Obveznica £¤ ratn. zajma sa 1.094.944 1000 kup 22. Obveznica £¤ ratn. zajma sa 1.094.945 1000 kup 23. Obveznica ¤ ratn. zajma sa 1.279.137 1000 kup 24. Obveznica ¤ ratn. zajma sa 1.279.138 1000 kup 25. Obveznica ¤£ ratn. zajma sa 062.511 1000 kup 26. Obveznica ¤£ ratn. zajma sa 062.512 1000 kup 27. Akcija Srp. banke u Zagrebu 7872 200 28. Akcija Srp. banke u Zagrebu 7873 200 Du{ko M. Kova~evi} 79

29. Akcija Srp. banke u Zagrebu 9666 200 30. Akcija Srp. banke u Zagrebu 1645 100 31. Sre}ka austr. crv. krsta 7 20 32. Sre}ka ugar. crv. krsta 91 10 33. Sre}ka italijan. crv. krsta 37 25 lira 34. Sre}ka bazilika serije 2124 5 10 35. Sre}ka bazilika serije 3916 43 10 36. Sre}ka Jassiv serije 4090 23 4 37. Sre}ka Jassiv serije 4091 43 4 38. Sre}ka Jassiv serije 4574 19 4 39. Sre}ka Jassiv serije 4162 29 4 40. Sre}ka Jassiv serije 2664 55 4 41. Obveznica ruska 15.274 2 100 rubaqa 42. Privre. ulog kod cetr. 21.742 kred. zavoda u Novome Sadu 43. Jam~evina za zemqu od 1360 Gavre Proti}a iz Divo{a ul. kw. br. 113 srp. zemq. zadruge u Divo{u 26/¤£ 910

U manastiru [i{atovcu 30. marta (12. aprila) 1919.

Predao: Primio: Neofit Sabado{ Dr. Petronije Trbojevi} jeromonah patr. protosin|el Pred nama: Arhimandrit- nastojateq Dr. Joakim ^upi} izaslanik zam. AEMitropolita Haxi Arsenije Jeremi} jeromonah Ger man Joji} jeromonah Jero|. Matej ]iri} jerom. Isaija Stratimirovi} revizor man. ra~una

Zapisnik sastavqen o primopredaji uprave man. [i{atovca, obavqenoj na licu me - sta 30. marta (12. aprila) 1919. godine iz ruku dosadaweg privremenog upraviteqa jerom. o. Neofita Sabado{a, novopostavqenom privr. upravitequ patrijar{ij - skom protosingelu Dr. Petroniju Trbojevi}u u prisutnosti izaslanika Visoko- 80 Inventari manastira [i{atovca i Petkovice iz 1919. godine preosve}enog Gospodina episkopa pakra~kog Mirona zamenika AEMitropolita, arhimandrita Dr. Joakima ûpi}a, nastojateqa man. Beo~ina na temequ odluke od 5/18. januara 1919. br. 1/prez. arh. eh. 1919. Prisutni potpisani: Po{to se bratstvo ~inoobu~eno iskupilo gore pomenuti izaslanik otvara bratsku sednicu u prisutnosti novopostavqenog upraviteqa i poziva bratstvo u sv. hram gde }e se sa amvona pro~itati spomenuti visoki otpis i predaja duhovne uprave izvr{iti. U sv. hramu u prisustvu izaslanika, novopostavqenog nastojate - qa, podru~nog bratstva i man. |aka, pro~itao je izaslanik sa amvona spomenuti visoki otpis te je uz shodan govor u ime Visokopreosve}enog gospodina episkopa pakra~kog Mirona, zamenika AEMitropolita razre{io od duhovne uprave ovoga manastira dosadaweg mu privremenog upraviteqa jerom. O. Neofita Sabado{a, te istu upravu predao novopostavqenom privremenom upravitequ patr. protosingelu Dr. Petroniju Trbojevi}u i istoga prisutnom man. bratstvu prikazao kao novopostavqenog upraviteqa preporu~iv{i ovome poverenu mu sv. obiteq i bratiju, a bratiju opet u smislu poloènih zaveta i mona{kih pravila opomenuo i pozvao na du`nu bezuslovnu poslu{nost, potpuno po{tovawe i iskrenu odanost prema novopostavqenom upravitequ. Novopostavqeni upraviteq zahvaquje se na odlikovawu i poverewu Visokopreosve}enom g. episkopu Mironu zam. AEMitro- polita i poziva podru~no mu bratstvo, da ga u poverenom zadatku svesrdno pomogne i time je predaja duhovne uprave izvr{ena i zavr{ena. Nakon toga pristupilo se predaji odnosno primawu pokretnog i nepo kret - nog imutka manastirskog novopostavqenom nastojatequ. Najpre se pristupilo predaji blagajnice po stawu, koje je danas prona|eno. Kqu~ od blagajnice, koja ima po propisu tri kqu~a, predao je izaslaniku ovoma- nastirski namesnik O. Arsenije Jeremi} to je izaslanik otvoriv{i i pregledav - {i kasu, na{ao u istoj gotovinu od K 21.000.00, a kod namesnika u ru~noj kasi K 951.82. Prema blag. kwizi prihoda i rashoda vi{ak je K 22.197.67 do~im se u kasi nalazi K 21.951.82, ostatak pak od K 245.85 duguje ovoman. blagajni ovda{wi brat jerom. German Joji}, koji se dug u ime odluke Upravnog odbora br. U. O. 623/278 eh. 1918. u mese~nim obrocima otpla}uje. U man. blagajni nalazio se i ~uvao jedan zlatni lanac krst sa krunom, no isti se sada nalazi na upotrebi kod Vpreosv. gosp. episkopa vikara Ilariona Zeremskog. Najposle na|ene su i predane novome upravitequ vrednosni papiri i ulo`ne kwiìce u iskazu koji se % ovam primopredajnom zapisniku prilaè. Arhiva je predana bez inventara, kako se nalazi {to u biblioteci, {to opet u odajama upraviteqevim i u kancelariji namesnikovoj. Man. kwi`nica i riznica predane su po posebnim popisima, koji se u istima nalaze. Zatim je novopostavqenom upravitequ predan, kao {to sledi: Du{ko M. Kova~evi} 81

£. Hrane i semewa

1. P{enice ...... 715 q 20 kg 2. Zobi ...... 102 q 34 kg 3. Je~ma ...... 94 q 03 kg 4. Kukuruza ...... 756 q 73 kg u klipu 5. Kukuruza okruwena ...4 q 69 kg 6. So~iva ...... 3 q 68 kg 7. Deteline...... 05 kg 8. O~inaka ...... 10 q 01 kg

Sve ovo primio je novopostavqeni upraviteq po stawu ekonomskih kwiga, no fakti~no }e se stawe utvrditi naknadno novim premeravawem.

££. Sena:

Sena se nalazi oko 15 vozova.

£££. Marve:

1.) kowa: 1. kobila od 7–9 god .....2 kom. 2. kowa od 7–9 godina ....2 kom.

2.) rogate marve: 1. volova do 6. god ...... 2 kom. 2. volova od 6 do 8 god ...18 kom. 3. krava matori ...... 8 kom. 4. krava vremeni ...... 2 kom. 5. krava junica ...... 9 kom. 6. bikova ...... 1 kom. 7. teladi ...... 2 kom. 8. junaca od 1–4 god .....20 kom. svega 62 kom.

3.) sviwa: 1. nerastova...... 1 kom. 2. krma~a...... 11 kom. 3. krma~a nazimadi .....6 kom. 4. braova...... 14 kom. 5. prasica mu{ki ...... 22 kom. 82 Inventari manastira [i{atovca i Petkovice iz 1919. godine

6. prasica `enski...... 14 kom. svega 69 kom.

4.) ovaca: 1. ovnova ...... 1 kom. 2. ovnova jagawaca .....33 kom. 3. ovaca jagawaca ...... 73 kom. 4. ovaca {iqe`adi .....42 kom. 5. jagawaca `enski .....31 kom. 6. {kopaca ...... 1 kom. svega 181 kom.

£¤. Vina:

Vina se prema registru pi}a nalazi 7 hk 14 l no fakti~no je na|eno 386 litara.

¤. Rakije:

Ima 584 litre.

¤£. Viktualije:

1. masti ...... 350 kg 2. {unki...... 20 kom. 3. slanine ...... 18 kom. 4. pasuqa bela ...... 100 kg 5. pasuqa `uta ...... 60 kg 6. krumpira ...... 400 kg 7. kupusa ribana ...... 2akova 8. bela bra{na ...... 100 kg 9. lebna bra{na ...... 800 kg 10. mekiwa ...... 300 kg 11. luka crna ...... 180 kg 12. luka bela ...... 8venaca 13. pekmeza ...... 90 kg Ostale pokretnosti i nepokretnosti ovoman. imutka predane su odnosno primqene, potpuno po inventaru sastavqenom u dva ravnoglasna primerka dne 30. marta/12. aprila 1919. u man. [i{atovcu; jedan se od ova dva primerka inventara uva|a u ekshibitni protokol ovoman. uprave pod br. 34-eh 1919. i ostavqa na pohranu u man. arhivu, a drugi se primerak prila`e pod ½ ovom primopredajnom zapisniku. Du{ko M. Kova~evi} 83

Nakon toga je obavqena fakti~na predaja materijalne uprave time {to je dosada{wi privremeni upraviteq jerom. O. Neofit Sabado{ predao kqu~eve od svih prostorija i ormanova novopostavqenom upravitequ u prisustvu izaslanika i bratstva. Izaslanik razre{ava posle toga u ime Vpreosv. Gosp. episkopa pakra~kog Mirona za. AVMitropolita dosadaweg privremenog upraviteqa od do sada mu poverene uprave man. [i{atovca i predaje ovu novopostavqenom upravitequ patr. protosingelu Dr. Petroniju Trbojevi}u, predstavqaju}i mu ujedno i sve zvani~ne pe~ate kako one od manastirske uprave, tako i one od man. parohijskog zvawa.

Zakqu~eno i potpisano:

Predao: Primio: Neofit Sabado{ Dr. Petronije Trbojevi} jeromonah patr. protosin|el

Pred nama: Arhimandrit nastojateq Dr. Joakim ]upi} Izaslanik zam. AEMitropolita

Ger man Joji} Jeromonah

Haxi Arsenije Jeremi} jeromonah

joro|. Matej ]iri}

perovo|a: jerom. Isaija Stratimirovi} revizor man. ra~una 84 Inventari manastira [i{atovca i Petkovice iz 1919. godine

Zemqi{ni posed j Ime op{tine u kojoj g Ozna~ewe Ozna~ena ^ist a o o a b r nepokretnost le`i n zemqi{ta po koli~ina prihod po w d v b a

e n o v

i vrsti povr{ine katastru t m i j o n n ~ i k o d obra|ivawa u a r

jut. p.hv. u K. F. e r r r N R P g B (kultura) 1. Manastir [i{atovac 1 Oranica 555 306 2. ” ” 1 Vrtova 17 1224 3. ” ” 1 Livada 37 1386 4. 1 [ume 530 312

” ” i j 5. ” ” 1 Vo}waka – – i ` e r

6. ” ” 1 Pa{waka 80 1015 j o

7. ” ” 1 Neplodno 11 1393 t i t 8. ” ” 1 Grobqe – – s a l v

9. ” ” 1 Vinograda 4 1434 10. ” ” 1 Ritine – – U ukupno 1238 607 6350 52 a m i s i p t o p

a s

a k i n s i p a Z

a n a r t s

a w d e l s o P

Du{ko M. Kova~evi} 85

0 0 0 0 0 0 0 0 0

0 0 0 0 0 0 0 0 0 a m a n u r k u t s o n d e r

V 5 5 0 0 0 0 0 0 0 ......

3 1 2 2 0 0 0 0 9

5 0 0 0 8

3 3 2 5

a w e ` u l s o g o b i e v t i l o m

e j u q b e r t o p u e s o t { a Z

. v s a z i i d a q e ~ e w a v o n a t s a z

. v h . p e t { i r o v d 3 5 9 4

1 0 5 9

4 2 1 1

1 1

a k a n o K i a v k r C

1 1 1

a n { l a k

6 0 4

a c i n ~ a v o k

k a d r a ~

1 1 2

m u r d o

2 1 3

a c i n i x i k a r

1 1

a n i c a g a m

1 1

a v r d a z a p u {

1 1

a l o k a z a p u

{

1 1 2

a l a t {

2 2 4

a d o h a z

3 3 1 1 8

a c i n o a { u s

1 1

a c i n o a r p

1 1

a c i n o a { e m

1 1

i n j u k 1 1

6 0 2 w

a r o m o d k

Z 4 2 6

a k e t o i l b i B – a v i h r a

1 1

a k a m a s a b

2 2

a k i n d o h 3 3 6

a j i r a z e p a r t

1 1

a b o s 2 2 8 2 0 4 1 1 1 4

o o t n n u a t o

m m i i r a a e n e

l l p z z r n p e s i

j i i

p u

s a r r k

n p u p

a k { o l u . t n u r g j o r b 1 1 1 1 1 1 1 1 e

c i

o e e r r {

o w w u a j

u g u a a l e a o d d r a q

v z z m

s o B

v . k o o o i i t a v s g k k k k

e s

a s s s s w a e m r r r r r r n r d a

i i i i p e p

t t t i

t P r u s s s

s a n

a a p ” a a e v a

n n n k n m }

a a

a a r a u

C ” K M M K M M

j o r b i n d e r 1 2 3 4 5 6 7 8 9 86 Inventari manastira [i{atovca i Petkovice iz 1919. godine

Tabela sa pregledom gra|evina na imawu Du{ko M. Kova~evi} 87

Posledwa strana inventara sa potpisima 88 Inventari manastira [i{atovca i Petkovice iz 1919. godine

red. Ime op{tine u Imenovawe koli- Vrednost Na~in Primedba broj kojoj nepokret- povlastice ~ina K F. ruko- nost le`i vawa 1. Manastir vodenica 1 10.000 - [i{atovac 2. ” ” vodenica 1 3.000 - izdaje se pod zakup 3. ” ” privilegije 2 ^uva se Od W. Vel. Marije u arhivi Terezije 4. ” ” privilegije 1 ” ” Od W. Vel. Josifa ££ 5. ” ” privilegije 2 ” ” Od ruskog cara Petra £ 6. ” ” privilegije 1 ” ” Od kwaza ruskog Teodora [... ukupno 13.000

Ostale pokretnosti

teku}i Predmet Broj Vrednost Primedba broj komada K f £. Pokretnosti crkve i kapele a) crkve: 1 ^asna trapeza od mermera 1 500 2 Krst okovan sa kamewem 1 60 3 Ru~nih okovanih krstova 2 60 4 Drvenih ru~nih krstova 5 25 5 Evan|eqe u crvenoj kadifi 1 60 6 Srebrna darohranilnica u woj 3 60 srebrna kutija i zlatna ka{ika 7 Antimins od god. 1731. 1 10 8 Komad srp. platna u kome je 1 60 antimins 9 Prestolnih ~iraka od srebra 4 80 10 Sud za sv. miro 1 4 11 Srebrna tacn za mumakaze 2 10 12 Velikih gvozdenih ~iraka 6 24 13 Srebrnih kandila 9 196 14 Analogija 3 18 Du{ko M. Kova~evi} 89

15 Amvon 1 8 16 Petohqebnica od kina-srebra 1 50 17 Orman za petohqebnicu 1 2 18 Drvenih astal~i}a 2 8 19 Stolica sa platnom presvu~ena 1 1 60 20 Drveni sanduk za vosak 1 1 21 ]ivot sa sv. Despotom Stefanom 1 1000 [tiq. 22 Odjejanija sv. Despota Stefana 2 500 [tiq. 23 Pojas od crvene svile 1 25 24 Kruna na sv. Stefanu 1 100 [tiqanovi}u 25 Pe~at 1 25 26 Izobraènije 1 100 27 Izobraènije Bogorodice 1 50 28 Krst u ruci sv. Stefana 1 60 [tiqanovi}a 29 Krst o vratu sv. Stefana 1 [tiqanovi}a 30 Kolajna sv. Stefana 1 [tiqanovi}a 31 Prstewa sv. Stefana 4 [tiqanovi}a 32 Krst u futroli od smaragda 1 33 Mali }ivot 1 20 34 Srebrna da{~ica sa 8 sv. 9 25 ~astica 35 Krst sa ~asnim drvetom 1 15 36 Ikona sv. Bogorodice 1 20 37 Kutija od pleha 1 3 38 Stari pokrov od tila 1 20 39 âr{av od ~ipaka 1 1 40 Polijelej sa 6 sve}a 1 30 41 Kadionica srebrnih 2 80 42 Srebrnih ibrik 1 10 43 Bakarni ibrik 1 80 44 Od srebra pozla}en putir 1 20 45 Od srebra pozla}en diskos 1 15 90 Inventari manastira [i{atovca i Petkovice iz 1919. godine

46 Od srebra pozla}ena zvezdica 1 10 47 Zlatna ka{ika 1 30 48 Kopqe 1 2 49 Britva za nafore 1 40 50 Guba ? 1 60 51 Vozduh (darci) 3 36 52 Zavesa na dverima 3 18 53 Tepiha razne veli~ine 6 24 54 Barjaka novijih 2 120 55 Barjaka starijih 2 40 56 Drvenih ~iviluka 2 2 57 ^in ? u rami 1 2 58 Diptihon u rami 1 1 59 Srebrni tawir za nafore 1 25 60 Kesa za prosfore 3 1 20 61 Drvena spomenica na zidu 1 3 62 Tablica 4 63 Celiva}i ikona razne veli~ine 57 228 64 Obi~nih venaca za ven~awe 2 80 65 Nov felon od bele svile na grane 1 700 sa celim priborom 66 Crvenkastih felona s’ celim 3 300 priborom 67 Crnih felona s’ celim 2 80 priborom 68 Stari crni felon 1 20 69 Stari crni epitrahiq 1 6 70 Ubrusa za pre~est 15 15 71 Pokrova za kivor od srp. platna 3 9 72 Pokrova bordo na grane 1 20 73 Pokrova od crvena somota 1 10 74 Pokrova na kivot od belog 1 6 atlasa 75 Pokrova na kivot od crnog 1 3 atlasa 76 Pokrova na analogije 2 8 77 Pokrova od bordo pli{a 1 12 78 Pokrova od crna somota 1 6 79 Starih svilenih ~ar{ava 2 4 Du{ko M. Kova~evi} 91

80 Velikih prestolnih ~ar{ava od 17 51 srp. platna 81 Malih ~ar{ava od srp. platna 17 34 82 Velikih pe{kira za ruke 19 19 83 Sve{teni~kih stihara 12 78 84 \akonskih stihara 9 36 85 Stari diskos 1 3 86 Stari vazduh 1 1 87 Starih narukvica pari 5 4 88 Bakren pribor za mironosawe 1 1 20 89 Bakren kotli} 1 3 90 Makazice 1 30 91 Mala |a~ka analogija 1 1 20 92 înija od nikla za vodu 1 3 93 Plehana kutija za dràwe ìta 1 20 94 Tasova 2 40 95 Pleh piksli za novac 3 3 96 Crni krst za decu 1 4 97 Velika ikona Spasiteqeva 1 12 98 Velika ikona Bogorodice 1 12 99 Uramqenih prokimena 2 4 100 Ikona-polagawa Hrista u grob 1 3 101 Arhijerejski èzal 1 10 102 Igumanski èzal 1 6 103 Drvenih celivaonika 3 12 104 Velikih starih ikona 9 9 105 Mineja 24 240 106 Veliki tipik 1 20 107 Raznih molbenih kwiga 6 18 108 @itija svetih 4 80 109 Nov trebnik od Nikolajevi}a 1 5 110 Novih paskalija 3 12 111 Sluèbnika 3 18 112 Starih oktoiha 4 40 113 Raznih kwiga 6 36 114 Apostol 1 10 115 Akatist 1 20 116 Psaltira 2 25 92 Inventari manastira [i{atovca i Petkovice iz 1919. godine

117 Mesecoslov 1 5 118 Srbqaka 2 20 119 ^aslovaca 3 12 120 [tap za paqewe polijeleja 1 30 121 [tap za ga{ewe polijeleja 2 2 122 Sud od pleha za vodu 1 2 123 Fla{ica za vodu i vino 2 40 124 Meovi 1 1 20 125 Zvonce 1 60 126 Plehana kutija za tamjan 1 40 127 [iroka daska 1 1 20 128 Drvenih pquca 3 2 40 129 Tigaw za vatru 1 40 130 Gvozdenih vatraqa 2 40 131 Bakrena krstionica 1 30 132 Drvenih klepala 2 2 133 Maqiva za klepala 1 10 134 Gvozdena zve~ka 1 4 135 Mali tepih na crkv. vrata 1 60 136 Gvo`|e za brisawe nogu 1 1 20 137 ^asna trapeza na koru 1 6 138 Antimins 1 6 139 Stari stakleni orman 1 4 140 Stari }ivot sv. Despota Stev. 1 8 [tiqanovi}a 141 Starih drvenih ikona 12 12 142 Starih pla{tanica 2 3 20 143 Gvozdenih kov~ega 3 6 144 Drveni kov~eg za pla{tanice 1 2 145 Staro srebrno kandilo 1 3 146 \akonskih stihara 4 96 147 Orar vezen sa zlatom 1 16 148 Starih felona 2 48 149 Raznih ~ar{ava 15 30 150 Neupotrebqivih epitrahiqa 2 4 151 Neupotrebqivih felona 3 8 152 Sve{teni~kih stihara od platna 18 36 153 Felona od srp. platna 4 8 Du{ko M. Kova~evi} 93

154 \a~kih stihara od srp. platna 11 13 20 155 Neupotrebqivih |akonskih 6 12 stihara 156 Ko`nih futrola za krstove 13 13 157 Staro zvonce 1 40 158 Raznih crkvenih kwiga 7 14 159 Pleh kalafa za mitru 1 1 160 Zvona na torwu 2 32

b) kapele:

161 ^asna trapeza zidana 1 6 162 Antimins 1 2 163 Starih ~ar{ava 1 1 164 ^irak na prestolu 1 40 165 Velikih gvozdenih ~iraka 2 2 166 Starih zavesa na dveri 3 1 167 Stari epitrahiq 1 1 168 Drveni celivaonik 1 1 169 Drveni ikonostas 1 170 Drvene nogare 1 1 171 Starih drvenih ikona 6 6 172 Starih drvenih stolova 16

v) crkve man. Petkovice:

173 ^asna trapeza zidana 1 6 174 Antimins 1 1 175 Drveni ikonostas 1 176 Stara plehana petohlebnica 1 2 177 Stari ~irak na sv. prestolu 1 60 178 Plehana kutija 1 40 179 Stara kadionica 1 2 180 [tap za ga{ewe polijeleja 1 40 181 Tasova 4 80 182 Starih zavesa na dveri od {tofa 3 3 183 Drvenih ikona 8 8 184 Polijelej stakleni 1 12 94 Inventari manastira [i{atovca i Petkovice iz 1919. godine

185 Drveni celivaonik 1 3 186 Velikih gvozdenih ~iraka 2 4 187 Drvene merdevine 1 1 188 Drvenih stolova 19 189 Drvenih pevnica 2 190 Srebrnih kandila 2 12 191 Pleh. piksla za novac 2 2 192 Male drvene merdevine 1 1

Pokretnosti }elijskog zdawa: a) prvi sprat. £. Patrijara{ko odelewe. Prva spava}a soba:

193 Politiran krevet 1 16 194 Pro{ivena slamarica 1 2 195 Madrac 1 10 196 Belih jastuka 3 18 197 Jorgan 1 12 198 Pli{ani pokriva~ (kopertuh) 1 8 199 Vand-tepih 1 4 200 Betforlag 1 2 201 No}ni orman~i} 1 14 202 Umivaonik politiran 1 20 203 Niski sve}wak 1 1 204 Politiranih {ifonera 2 60 205 Stol sa pli{anim stolwakom 2 16 206 Otoman pli{ani 1 24 207 Stolica prevu~enih sa crven. 3 18 {tofom 208 Ikona ,,Izobra`enije carskih 1 4 dveri lavre Hilendarske” 209 Jastuk i roletna u prozoru 2 3 210 Komad crvenog tepiha i 1 2 3 linoleum 211 Ikona matere Bo`je 1 1 212 Behalter za ~etku 1 1 Du{ko M. Kova~evi} 95

Druga spava}a soba:

213 Krevet (alt-classich-matt) 1 30 214 Feder madrac 1 24 215 Madrac u 3 dela 1 18 216 Jastuka 3 18 217 Jorgan (stari) i letwi jorgan 2 24 bordo 218 Zeleni pokriva~ (kopertuh) 1 4 219 Vand-tepih 1 2 220 Betforlag 1 2 221 No}ni orman~i} u wemu no}ni 3 16 sud 222 Niski sve}wak 1 1 223 Zelena firanga na prozoru 1 10 224 Jastuk i roletna s’ ~ipkom u 2 4 prozoru 225 Dvokrilni {ifoner (matt) 1 4 226 Pe} od kaqeva 1 30 227 Politiran klajder{tok 1 8 228 Stol sa zelenim stolwakom 2 14 229 Pli{ano kanape sa uzglavqem i 3 30 2 jastuka 230 Stolica pli{om prevu~ena 3 36 231 Vuneni poslu`aonik za fla{u 1 1 na stolu 232 Ikona ,,Arapska majka Bo`ja” 1 1 233 Ikona ,,sv. Sava blagosiqa 1 10 srp~ad” 234 Va{kastn sa crnom mramornom 6 40 plo~om i ogledalom na wemu i u wemu roza boje bokal i lavor sa dve ~inijice za ~e{aq i sapun 235 ^iviluk za pe{kir 1 1 236 Kibla za vodu 1 2 237 Linoleum pred va{kastnom 1 1 238 Bela pquca 1 1

Tre}a pisa}a soba: 96 Inventari manastira [i{atovca i Petkovice iz 1919. godine

239 Pe} od kaqeva 1 25 240 Firange grao boje 2 24 241 Roletne sa ~ipkom i 2 jastuka u 4 8 prozorima 242 Pisa}i stol /matt/ gore zelene 5 28 boje sa pet fioka i na wemu jedna mastionica sa dve ~a{e i upija~ sve od kino-srebra 243 Na pisa}em stolu kwiga za 1 2 kupqewe priloga fondu sv. Save 244 Na pisa}em stolu pritiskiva~ sa 1 1 likom patrijarha Georgija 245 Zelena jagwe}a ko`a pod pisa}im 1 2 stolom 246 Naslowa~a pred pisa}im stolom 1 4 247 Politiran eta`er za kwige 1 4 248 Slika Petra \urkovi}a 1 2 249 Slika cara i kraqa V. Josifa £ 1 10 250 Slika patrijarha Georgija 1 10

^etvrta. Salon soba:

251 Pe} od kaqeva 1 30 252 Firange od kupferpli{a 3 48 253 Roletna sa ~ipkom i 3 jastuka u 6 24 prozorima 254 ^etverono`ni stol i na wemu 2 8 ~ojani stolwak 255 Salonsko kanape ot 1 36 kupferpli{a sa jastukom 256 Naslowa~a (foteqa) od 6 96 kupferpli{a 257 Vel. ogledalo (matt) sa 1 50 ve{ta~kim cve}em 258 Ve{ta~ke palme u balkonima od 2 4 majolike 259 [tendera za ve{ta~ke palme 2 8 260 Slika, raznih vladara (jedne 8 16 veli~ine) Du{ko M. Kova~evi} 97

261 Portre patrijarha Georgija u 1 30 potpunom arhijerejskom ornatu 262 Portre patrijarha Germana 1 15 263 Slika episkopa Nikanora 1 1 (ni{kog) 264 Veliki crveni tepih kroz svih 1 24 pet soba 265 Nastojateqski `ezao 1 4 266 Veliki luster 1 100

Peta. Spava}a soba:

267 Firanga roza boje 1 10 268 Roletna sa ~ipkom i jastukom u 2 4 prozoru 269 Krevet (alt-deittcsh-matt) 1 32 270 Federmadrac 1 24 271 Madrac u tri dela 1 18 272 Jastuka 3 18 273 Jorgan 1 10 274 Dupli svileni pokriva~ 1 12 (kopertuh) 275 Betforlag 1 2 276 Vand-tepih 1 2 277 Umivaonik sa mramornom crnom 5 32 plo~om i ogledalom i u wemu porculanski {areni lavor i bokal sa tawiri}ima za sapun i ~e{aq 278 Kibla za vodu 1 2 279 Pquca od porculana 1 1 280 Linoleum pred umivaonikom 1 1 281 No}ni orman~i} sa kamenom 3 16 plo~om i u wemu no}ni sud 282 ^iviluk za pe{kir 1 1 283 Otoman sa svilenim uzglavqem u 1 28 bojama 284 Svilene foteqe u jednakoj boji 2 16 285 Vand-tepih uz otoman 1 2 286 Trono`ni stol~i} 1 6 98 Inventari manastira [i{atovca i Petkovice iz 1919. godine

287 Dvokrilni {ifoner (matt) i 1 32 gore mawa vrata 288 Politiran klajder{tok 1 8 289 Tepih pod stolom 1 6 290 Pe} od kaqeva 1 25 291 Ikona, majke Bo`je 1 2 292 Slike ,,Hercegova~ki rawenik” 1 15

[esta. Soba za kafu i pu{ewe:

293 Karniene na prozorima od 2 12 ùtoga mesinga sa draperijama 294 Dve roletne sa ~ipkom i dva 4 8 jastuka u prozorima 295 Pe} od kaqeva 1 30 296 Predpe}wak sa ma{icama 1 4 297 Sanduk za drva od pleha 1 5 298 Ve}i stol za izvla~ewe sa dve 3 24 ma{inare 299 Ko`nih stolica 5 40 300 Drvenih stolica 7 28 301 Stol~i} na ~etiri noge u }o{ku 1 4 302 Plehana vise}a lampa 1 16 303 Ko`no kanape sa ko`nim 1 32 jastu~etom 304 Zeleno {tofano kanape 1 24 305 Vel. kredenc sa crnim mermerom, 1 50 orman~i}ima i fiokama 306 Porculanske vazne na kredencu 2 4 307 Staklena dvofla{a u kredencu i 2 2 lopatica za mrve 308 Ma{ina za tej u kredencu 1 5 309 â{a za prawe gro`|a u 1 1 kredencu 310 U kredencu: fla{a {arena 1 1 311 U kredencu: {arena tacn 1 1 60 312 U kredencu: {arena ~a{a 1 60 313 U kredencu: srebrni 1 12 posluàvnik Du{ko M. Kova~evi} 99

314 U kredencu: {oqice od metala za 2 1 20 jaja 315 U kredencu: staklenih slanika 2 80 316 Plehana pquca 1 1 317 Politiran klajder{tok 1 8 318 Slika: Majska skup{tina u 1 2 Karlovcima 319 Slika: Zbor nastojateqa u man. 1 1 Grgetegu 320 Slika: Srp. Narod- crkveni 1 2 sabor u Karlovcima 321 Slika: Srpski vladari 1 2 322 Slika: Man. [i{atovac 1 1

Sedma. Soba do kafecimera:

323 Veliki stakleni orman 1 24 324 Bela gvozdena furuna 1 16

££. Nastojateqsko odelewe:

Prva soba spava}a:

325 Pe} od kaqeva (krem) 1 30 326 Karnisne od mesinga sa crvenim 2 8 draperijama 327 Dve roletne s ~ipkom i dva 4 16 jastuka u prozorima 328 Krevet (alt-deittsch-matt) 1 28 329 Feder-madrac 1 24 330 Jastuci od perja 3 12 331 Jorgan (fri) 1 16 332 Dupli pokriva~ (kopertuh) 1 16 bordo na grane 333 Vand-tepih 1 2 334 Betforlag od jagwe}e ko`e 1 5 335 No}ni orman~i} sa no}nim 2 12 sudom 336 Dvosve}wak 1 1 100 Inventari manastira [i{atovca i Petkovice iz 1919. godine

337 Dvokrilni {ifoner za rubqe 1 32 338 Gvozdeni klajder{tok 1 10 339 Otoman sa uzglavqem, bordo na 1 28 grane 340 Foteqe kao i otoman 2 16 341 Vand-tepih uz otoman 1 6 342 Tepih pred otomanom 1 6 343 Mali jastuk 1 1 344 Zeleni tepih kroz svih pet soba 2 60

Umivaonica:

345 Tu~ana pe} 1 4 346 Dvokrilni orman za haqine i 1 28 rubqe (matt) 347 Orman za ru~nu apoteku 1 8 348 ^iviluk za rubqe 1 1 349 Pleh va{ti{ 1 4 350 Kada za prawe nogu 1 4 351 Linoleum pred va{kastnom 1 1 352 Roletna sa ~ipkom u prozoru 1 1 353 Klozet 1 12 354 Behalter za ~etke 1 2 355 Mali crveni tepih u zahodu 1 50

Druga. Soba pisa}a:

356 Pisa}i stol sa fiokama, gore 1 28 zelena ~oja 357 Mastionica sa tacnom 1 3 358 Feder{tih 1 20 359 Podmeta~ i upija~ 2 60 360 Ko`na naslowa~a pred pisa}im 1 8 stolom i ko`nim jastu~etom 361 Politiran stela` za kwige 1 5 362 Korpa za papir 1 1 363 Dvokrilni orman za 1 24 kancelarijski pribor 364 Gvozdena kasa sa tri kqu~a 1 70 Du{ko M. Kova~evi} 101

365 Pquca od porculana 1 1 366 Zelena pe} od kaqeva 1 50 367 Predpe}wak, àra~, vatraq i 4 5 ma{ice 368 Salonsko kanape, bordo pli{ 1 30 369 Salonske foteqe, bordo pli{ 2 24 370 Telefonski stroj 1 10 371 êtvorono`ni astal~i} 1 10 372 Zidni sat sa tri kugle 1 16 373 Slika, W. Veli~. Kraqa F. 1 6 Josifa £ 374 Termometer na salonskim 1 60 vratima 375 Bordo crvena koà pred 1 2 {rajbigi{em 376 Tepih od vrata do pisa}eg stola 1 1 60 377 Tepih pred ~etvorono`nim 1 6 astal~i}em 378 Karnisna od mesinga sa 1 6 draperijama 379 Roletna sa ~ipkom 1 4 380 Jastuk u prozoru 1 1

Tre}a. Soba salon

381 Ikona ,,Molitva Hrista u 1 12 vinogradu” 382 Slika ,,Hercegova~ko robqe” 1 12 383 Slika ,,Bosanski begunci” 1 12 384 Ikona sv. Nikola na kredencu 1 12 385 Ogledala sa konzolima od 4 30 mramora i dve staklene vazne za cve}e 386 Stol na dve noge sa rezbarijama 1 12 387 Stolwak od kupfer pli{a 1 32 388 Salonsko kanape od kupfer 1 32 pli{a 389 Salonske foteqe od kupfler 6 72 pli{a 390 Veliki tepih pod stolom 1 24 102 Inventari manastira [i{atovca i Petkovice iz 1919. godine

391 [igendera sa dve biste cara i 1 14 kraqa F. Josifa 392 Kredenc sa mramornom plo~om i 14 70 u wemu: od stakla i alpaka tacna, jedan porculanski bokal bez poklopca za tej, jedna ~a{a za prawe gro`|a, jedan staklni buterhalter, jedan srebrni poslu`avnik sa dva ibrika, jedna cukerpiksla sa ma{icama za {e}er od srebra 393 Pe} od kaqeva (krem) 1 90 394 Predpe}wak, `ara~, vatraq i 4 10 va{ice 395 Plehana korpa za drva 1 6 396 Ofen{irm od pleha 1 6 397 Luster, lampa sa 9. sve}a 1 16 398 Korpica za vizitkarte na stolu 1 1 399 Srebrni trosve}wak kod 1 16 ogledala 400 Srebrni dvosve}wak kod 1 12 ogledala 401 Karnisne drvene sa crvenim 2 32 draperijama i belim zavesama 402 Dve roletne s’ ~ipkom i 2. 4 8 jastuka u prozoru

^etvrta soba. Gostinska:

403 Pe} od kaqeva (braun) 1 30 404 Krevet sa federmadracem i sa 3. 3 50 kratka madraca 405 Tri jastuka, jorgan, jastu~i} i 5 30 krevetski zastira~ {areni sve na krevetu 406 Vantepih u tepih pred krevetom 2 5 407 No}ni orman~i} sa no}nim 2 14 sudom 408 ^irak od kina-srebra 1 16 409 Staro kanape sa jastu~etom 24 410 Stolice prevu~ene 3 24 Du{ko M. Kova~evi} 103

411 Trono`ni astal~i} sa malim 1 5 pokriva~em 412 Politiran klajder{tok 1 8 413 Porculanska pquca 1 1 414 Plehani va{ti{ sa komplet 1 10 servizom belo-{aren 415 Ogledalo nad va{ti{em 1 6 416 Kibla od pleha za vodu i 2 2 linoleum 417 Slika ,,Seoba Srba” 1 16 418 Karniena od mesinga sa crvenim 1 16 draperijama 419 Roletna s’ ~ipkom i jastu~e u 2 4 prozoru

Peta. Soba gostinska:

420 Krevet s’ federmadracem i 3. 1 50 kratka madraca 421 Tri jastuka, crveni jorgan, 5 30 jastu~i} zastira~ na grane sve na krevetu 422 Vandpih i tepih crveni pored 2 5 kreveta 423 No}ni orman~i} sa no}nim 1 14 sudom 424 îrak od kina-srebra 1 16 425 îviluk za haqine 1 2 426 Kanape od bordo ~oje na grane s 1 28 jastu~i}em 427 Stolice prevu~ene kao i kanape 3 18 428 êtvorono`na astal~i}a sa 2 16 stolwakom i ogledalom 429 Va{kastn sa lavorom i bokalom 1 10 430 Linoleum 1 1 431 Plehana kibla za vodu 1 1 432 Ogledalo na zidu 1 6 433 Slika ,,Hercegova~ko ma~evawe” 1 16 434 Pquca od porculana 1 1 435 Karniena od mesinga sa crvenom 1 14 draperijom 104 Inventari manastira [i{atovca i Petkovice iz 1919. godine

436 Roletna sa ~ipkom i jastu~e u 2 4 prozoru 437 Tepih plavo-crven pod stolom 1 6

Hodnik u patrijar{kom odelewu:

438 Crveni lauftepih ,,kokus” 1 48 439 Sanduk za drva 1 12 440 Pquca 2 1 80 441 Drveni klajder{tok 1 2 442 Raznih slika na zidu 23 25

Hodnik u nastojateqskom odelewu:

443 Stol za izvla~ewe s’ pokriva~em 1 8 na grane 444 Crveni lauftepih ,,kokus” 1 30 445 Gvozdeni stub s fewerom 1 10 446 ^iviluka 2 2 447 Raznih slika na zidu 15 17 448 Sanduk za drva 1 12 449 Pquca 1 1 450 Crveni kokus tepih na 3 16 skalinama

Bratsko odeqewe: Prva. Soba bratska:

451 [ifoner jednokrilni 1 16 452 Veliki orman za paroh. zvawe sa 1 16 odnosnim kwigama 453 Kanape prevu~eno crnom ko`om 1 20 staro 454 Politiran ata`er 1 4 455 Drveni stolica 1 2 456 Ogledalo 1 12 457 Gvozdena pe} 1 8 458 Roletna u prozoru 1 3 Du{ko M. Kova~evi} 105

Druga. Gostinska soba

459 Gvozdena pe} 1 6 460 Polovni krevet s’ 1 18 federmadracem i gorwim madracem 461 Tri jastuka, `uti jorgan i 5 30 zastira~ 462 Umivaonik sa lavorom i 1 6 bokalom 463 Ogledalo 1 4 464 Kibla za vodu 1 1 465 Sto sa crvenim stolwakom 1 10 466 Kanape od zelena {tofa staro 1 16 467 No}ni orman~i} 1 8 468 Ikone: sv. Pantelija i sv. 2 6 Varvara 469 Roletne od platna u prozoru 1 3

Tre}a. Gostinska soba:

470 Gvozdena pe} 1 6 471 Krevet drveni sa slamaricom i 1 16 madracem 472 Tri jastuka i zastira~ krevetski 4 24 473 No}ni orman~i} 1 10 474 Staro plavi~asto kanape 1 16 475 Va{kastn 1 6 476 Kibla za vodu 1 1 477 Stol sa crvenim stolwakom 1 6 478 Vjeruju uramqeno 1 2 479 Roletna od platna u prozoru 1 3 480 Ogledalo 1 5

^etvrta. Bratska soba 106 Inventari manastira [i{atovca i Petkovice iz 1919. godine

481 Politiran krevet s’ 1 12 federmadracem i tri pro{ivena jastuka 482 Tri jastuka od perja i bordo 4 25 jorgan 483 No}ni orman~i} 1 6 484 Stol sa stolwakom 2 8 485 Politiran klajder{tok 1 6 486 Stolica pletena 1 2 487 Vandepih 2 4 488 Ikone: ,,Vjeruju” i ,,Bogorodice” 2 2 489 Tri bunde, fusak i }ebe 5 174 490 Stol sa stolwakom 1 7 491 Roletne od platna u prozorima 2 6 492 Gvozdena pe} 1 6

b) Prizemqe: Trapezarija:

493 Veliki stol 1 24 494 Mawih stolova 1 6 495 Makih stolova 2 6 496 Dvokrilni ormana za 1 24 porculansko posu|e 497 Stakleni ormana za stakleno 1 12 posu|e 498 Orman sa tri fioke politiran 1 18 za trapez. rubqe 499 Kredenc 1 28 500 Nalowa sa belim ~ar{avom za 1 6 `itije svetih 501 Ve{ta~ke palme 2 4 502 Klajder{tok gvozdeni 1 6 503 Velika tu~ana pe} 1 32 504 Korpa za drvo 1 4 505 Stolica 18 44 506 Pquca 2 2 507 Visa}a lampa sa {irmom 1 25 508 Zidni sat pokvaren 1 4 Du{ko M. Kova~evi} 107

509 Roletne stare u prozorima 4 8 510 Raznih ve}ih i mawih tepiha 12 30 511 Stolwaka-vikejajvanda 3 2 512 Ikona: sv. Stevana u gradu 1 6 Morovi}u deli narodu hranu 513 Ikona: Mati Bo`ja i Ro`destvo 3 6 presvete Bogorodice i Raspjatije

514 Portre: kraq. F. Josifa i kraq. 2 26 Jelisaveta 515 Portre: ep. Vikentije Popovi} 1 8 (Vr{a~ki) 516 Portre: pukovnik Josif od 1 8 Monasterlija 517 Portre: pukovnik Sekula 1 8 Vitkovi} 518 Portre: mitropol. Pavle 1 8 Nenadovi} 519 Portre. Mitropol. Stefan od 1 8 Stratimirovi} 520 Portre: patrijarh Arsenije 1 8 Jovanovi} ([akabend) 521 Portre. patrijarh Mojsej 1 8 Putnik 522 Slika: patrijarh Josif Raja~i} 1 1 523 Slika: Patrijarh Georgije 1 1 Brankovi} 524 Slika: episkop Vasilijan 1 1 Petrovi} 525 Slika: episkop Lukijan 1 1 Mu{icki 526 Portre: mitropol. Stefan 1 8 Stankovi} 527 Portre: arhiman. Lukijan 1 8 Mu{icki 528 Portre: arhiman. Pahomije 1 8 Jovanovi} 529 Portre: arhiman. Gavarilo 1 8 Stefanovi} 530 Portre: arhiman. Ilarion 1 1 Ruvarac 108 Inventari manastira [i{atovca i Petkovice iz 1919. godine

531 Portre: iguman Amfilohije pl. 1 8 Jeremi} 532 Portre: iguman mitrofan 1 8 Pavlovi} 533 Srebrnih ka{ika za jelo 17 55 534 Srebrnih noèva 13 30 535 Srebrnih viqu{aka 12 50 536 Srebrnih malih ka{ika za belu 4 17 50 kafu 537 Srebrnih malih ka{ika za crnu 3 20 kafu 538 Srebrnih vel. ka{ika za supu 1 12 539 Srebrnih vel. ka{ika za varivo 3 24 540 Srebrnih vel. ka{ika za mleko 2 10 541 Obi~ne ka{ike, viqu{ke, 50 noèvi, male ka{ike i,t,d. za svagdawu potrebu 542 Posluàonika 4 15 543 Stakleno posu|e 120 544 Porculansko posu|e 100

Kuhiwa:

545 Veliki {tedwak 1 8 546 Veliki stol 1 16 547 Mawi stol 1 14 548 Malstol i tri stolice 5 15 549 Dvokrilni orman sa stela`ijama 1 20 550 Veliki stela` za sudove 1 16 551 Bure za vodu od 7. akova 1 12 552 Okovan sanduk za drva 1 10 553 Klupe male za prawe sudova 2 4 554 Daska za se~ewe hleba 1 2 555 Orman~i} za ejscajg 1 40 556 Emajlirano kuhiwsko posu|e 70 557 Porculansko posu|e 39 558 Ve{alica za razne modle 1 14 558 Hak{tok 1 6 560 Lampa 1 1 20 Du{ko M. Kova~evi} 109

561 Ostale razne kuhiwske stvari 80 mawe vrednosti kao: cedila, piksle, trenice, itd. nalaze u opisu kod namesnika

Kuhiwski {pajz:

562 Drveni duga~ak sto 1 14 563 Veliki duga~ki stela` 1 16 564 Kavez sa re{etkom za meso i sa 1 18 orman}i}em 565 Daska za razvijawe testa 2 2 40 566 Hak{toka 2 12 567 Decimal-vaga 1 8 568 Ribe`a za kupus 2 16 569 Ma{ina za seckawe mesa 1 4 570 Sanduk za varivo sa tri odeqka 1 17 571 Mawi stol za ce|ewe sira 1 6 572 Ostale razne mawe stvari nalaze 20 se u popisu kod namesnika

Veliki {pajz:

573 Velika stelaà 2 100 574 Emajlirani kanti za mast 6 120 575 Sanduk za belo bra{no 1 16 576 Gvozdeni raàw 1 40 577 Buter-fas 1 7 578 Pletenih fla{a-demijon 2 6 579 [pric za ruè 1 5 580 Satara stara 1 20 581 âbrica za sir 11 66 582 Kada za pekmez 1 220

^eqadska soba:

583 Pe} gvozdena 1 6 584 Drveni krevet 1 12 585 Stolica prosta 1 2 110 Inventari manastira [i{atovca i Petkovice iz 1919. godine

586 Stol 1 4 587 Lampa 1 1 588 Ikona ,,Hrista Spasiteqa” 1 1 589 Ikona ,,Majke Bo`ije” 1 1

Kuhiwski podrum:

590 Buradi sa {rafovima za kupus 2 32 591 Krastav~ara 1 2 592 Putuwe od cin-pleha za vodu 2 20 593 Korito za {urewe debelih sviwa 1 12 594 Rem 1 4 595 Samar 1 5

Namesnikove sobe:

596 Slika patrijarha Raja~i}a 1 1 597 Portre patrijarha Lukijana 1 2 598 Portre episkopa [evi}a 1 2 599 Pe} gvozdena 1 8 600 Pe} od kaqeva (braun boje) 1 24 601 Podpe}wak 1 1 602 Pisa}i stol `uto obojadisan 1 10 603 Orman politiran sa ovalnim 1 12 staklom 604 [ifoner flodrovan dvokrilni 1 8 605 Stol `uto obojadisan 1 6 606 Stol mali 1 4 607 Ogledalo 1 4 608 Plehana kutija za ki{obrane 1 1 609 Crvenih tepiha pa pod 2 12 610 Stari pisa}i sto 1 6

Riznica i arhiva:

611 Veliki stakleni orman sa 3 120 stela`ama za kwige 612 Pisa}i politirani stol 1 16 Du{ko M. Kova~evi} 111

613 Pisa}i stol na ~etiri noge `uto 1 8 obojadisan i na wemu zelena ~oha 614 Stolica drvena 1 4 615 Duple male stela` merdevine 1 6 616 Plehana piksla za mape 1 6 617 Dva velika staklena ormana za 2 320 dragocenosti i odjejanija 618 Sve dragocenosti i crkvene utvari kao i kwige nalaze}i se u arhivi posebno se u kwigama vode

Isku{enikova soba:

619 Raspjatije 1 3 620 Gvozdena pe} 1 6 621 Drveni krevet sa slamaricom i 1 6 jastukom 622 Plehani va{ti{ sa lavorom i 3 4 bokalom od pleha 623 Dvokrilni flod. orman za ve{ i 1 4 haqine 624 Orman~i} flod. sa tri fioke 1 3 625 Raf za odelo 1 1 626 Ikone: sv. Jovana, Ilije i majke 3 1 Bo`ije 627 Stolica drvena 1 2

Op{ta man. kancelarija:

628 Pisa}i stol 1 16 629 Na stolu: staklena mastionica, 4 3 feder{til i drveni upija~ sa ravnalom od pleha 630 Stol za otvarawe sa 1 6 vikelajvandom 631 Pisa}i orman (pult) 1 12 632 Stolica drveni 3 18 633 Telefonski stroj i ko`na 2 16 po{tanska torba 112 Inventari manastira [i{atovca i Petkovice iz 1919. godine

634 Crveno kanape 1 24 635 Gvozdeni klajder{tok 1 6 636 Od drota ~iviluk za kqu~eve 1 60 637 Ikona sv. Nikola 1 6 638 Slike patrijarha Georgija i 2 4 Lukijana 639 Pe} bela od kaqeva 1 8

Soba do kancelarije:

640 Velika stela`a za {peceraj 1 12 641 Sanduk za {e}er 1 2

642 Plehana piksla za {peceraj 5 10 643 Pu{ka dvocevka stara 1 6

\a~ka soba:

644 Gvozdeni kreveta 2 12 645 Dve pro{ivene slamarice sa 2. 4 20 jastuka 646 Stol i drvena stolica 2 6 647 Vandtepiha 2 4 648 Gvozdena pe} 1 6 649 Drveni stari umivaonik sa 3 3 lavorom i bokalom 650 Ikone: sv. Raspjatije, ]irila i 2 2 Metodija

[pajz bra{nara:

651 Veliki sanduk za bra{no sa 3 1 40 odeqewa 652 Stari orman i stela` za razne 2 20 stvari 653 [priceva za preonosporu i za 6 67 sumporisawe 654 Gvozdena pe} za peglawe 1 6 655 Kantar kila{ i sanduk za sol 2 4 656 \upa za vinograd 4 2 40 Du{ko M. Kova~evi} 113

657 Lanac za merewe 1 10 658 Motika za va|ewe bra{na 1 60 659 Stol sa tri gvozdene i dve 6 46 drvene klupe u park 660 \er~iva nova za prozore 2 20 661 Bardak za olaj u korpi 1 4 662 Istresaqka za med 1 12 663 Dve velike kante za med (jedna 2 9 stara) od pleha

Kuvari~ina soba:

664 Drveni krevet i slamarica 2 4 665 Stol~i} i stolica 2 6 666 Gvozdena pe} 1 6 667 Orman~i}, va{ti{ i lavor 3 6 668 Staro {tofano kanape 1 16 669 Iskona sv. Stefana arhi|akona 1 1

Ve{erkina soba:

670 Slika Patrijarha Stefana 1 2 Stratimir. 671 Drveni krevet i slamarica 2 4 672 Astal 1 6 673 Orman~i} i va{kastn 2 6 674 Gvozdena pe} 1 6

Peraonica i peglaonica:

675 Duga~ki stol za peglawe 1 24 676 Dva bureta za vodu, korito i 4 28 nogare 677 Tu~ani veliki lonac 1 6 678 Bakrena oranija i gvozdene 2 60 nogare 679 Pegli za ugaq i {togl 2 6 680 \ebe za peglawe 1 6 681 Ampera 2 6 114 Inventari manastira [i{atovca i Petkovice iz 1919. godine

682 Stolna rubenina 150 683 Krevetska rubenina 260 684 U`e za su{ewe rubqa 8

Me{aonica hleba:

685 Gvozdena pe} 1 4 686 Klupa, nogare, na}ve i jastuk 4 12 687 Pet sa}urica i pet krpa za 10 20 hlebac 688 Sito, grnalo i lopata 3 4 689 Zastira~ beo na na}ve 1 6

Parakuvari~ina soba:

690 Pe} gvozdena 1 4 691 Krevet gvozdeni 1 6 692 Drvena klupa i lampa 2 2 693 Ikona sv. Sava 1 50

Drvara:

694 Ru~na testera, sekira, drvene 4 5 nogare i lopata

Pokretnosti podruma: a) vinski podrum

695 Ba`darenih buradi: 1. od 674 l, 1 20 453 od 688 l, 1, od 692, 1, od 685, 1, od 687, 1, od 692, 1, od 635, 1, od 604, 1, od 686, 1, od 325, 1, od 346, 1, 261, 1, od 152, 1, od 177, 1, od 158, 1, od 105, 1, od 119, 1, od 59, i 2, od 60 l. 696 Neba`darenih buradi: 1, od 750, 10 279 2, od 600, 2, od 650, 1, od 740, 1, od 660, 1, od 250, 1, od 270, 1, od 150. 697 Kada, ~abrova, vrtaqa i levkova 13 120 698 Vezionica od 260 l 2 24 Du{ko M. Kova~evi} 115

699 Kadica, kapuwa, ru~ka i vizir 4 9 700 Presa komplet i rebler za 2 68 gro`|e 701 Slavina od mesinga 1, od drveta 5 6 4 702 Natega~a staklena i lanac za 2 1 60 burad 703 Drvena maqica 1 60 704 ^abrenika 2 2 40

b) rakijski podrum:

705 Ba`darenih buradi za rakiju: 1, 6 78 80 od 323, 1, od 58, 1, od 327, 1, od 236, 1, od 265, i od 120 l 706 Neba`darenih buradi za rakiju: 5 220 20 1, od 1100, 1, od 650, 1, od 500, 1, od 150, i 1, 120 l 707 Otvoreno bure od 1100 l 1 60 708 Frtaqa 1, ~obawe 2, levak 1, 5 18 grad za rakiju 1

Pokretnosti {tala: a) kowska {tala:

709 Par sersana paradni 1 120 710 Dva para sersana za radne kowe 2 120 711 Ko`ni i prteni ular 2 8 712 Ular sa lancima na jaslama 2 8 713 Dvoje vile, dve lopate i dve 6 13 60 ~e{agije 714 ]ebeta kom. 3 26 715 Lampa 1 1 60 716 Kreveta 2 8 717 Gurtna 2 3 20 718 Jedan francuski i dva obi~na 3 36 kajasa 719 Dvoje trezle sa `valama i 4 6 7 {vajdrekla 720 Kibla za vodu 2 12 116 Inventari manastira [i{atovca i Petkovice iz 1919. godine

721 Duga~kih lanaca 2 7 80 722 Sanduk za dr`awe obroka 1 4

Pokretnosti ostalih nuzgrednih zgrada; a) {upa do {tale

723 Drveni orman za stvari 1 6 724 Crne karuce kupe kola i 3 1800 {tajervagn 725 Obi~ni gvozdeni kola 2 440 726 Saonice bele paradne i par 2 84 praporaca 727 Podiza~ za karuce 1 3 728 Plet za karuce, letwi 1 3 729 ^eze i dvoje duga~kih lotri 3 48 730 Ogrqaka od lanaca 2 9 731 Trapova od kowskih kola 1 12 732 Ram za hamove 1 4

Ka~ara:

733 Ma{ina za grabqewe strwike i 1 24 livade 734 Ma{ina za ravnawe livada 1 30 735 Seja~ica za ve{ta~ko |ubre 1 700 ,,Vestfalia” 736 Seja~ica za kukuruze ,,Kvadrat 1 400 smo”? 737 Cirkular testera 1 246 738 [parta~ za kukuruze 1 3 10 739 ^etiri velike kade i 2 stara 6 264 bureta 740 Starih tu~anih plugova sa 6 60 kole~kama 741 Saonice proste 1 15 742 Dvostruke merdevine 1 6

Magacin: Du{ko M. Kova~evi} 117

743 Vetrena~a 1 24 744 Trier 1 20 745 Decimalna vaga 1 24 746 Vika i merica 2 5 80 747 Powava (cirada) 2 1 60 748 Xakova 20 40 749 Lopate 2 3 20

Gasara:

750 Kanta mawa i ve}a za gas 2 5 751 To~ir 1 1 20 752 Pumpa za gas 1 1 80 753 Buradi praznih od gasa 2 10

Ba{tovanski alat:

754 Svrdla za udarawe koqa 3 6 755 A{ova 2 24 756 Motika 2 16 757 Grabaqa malih 2 9 758 Makaze za rezawe 1 1 40 759 [nur 1 1 80 760 Korpa crna 1 3

^ardak:

761 Kruwa~a 1 240 762 Korpe crne 3 9 763 Daske 2 2

Pokretnosti na sala{u: a) volovska {tala

764 [trawki za volove 24 72 765 ^e{agije 3; lopate 4; vila 5 12 24 766 Kolica za |ubre 1 50 118 Inventari manastira [i{atovca i Petkovice iz 1919. godine

767 Lampa 1 1 20

b) kravska {tala:

768 Vile 1; lopata 1 2 4 769 Lampa 1 1 20 770 [tranki za krave i klepetu{a 1 20 60 771 Muzlica i kanta za mleko 2 8 772 Stol~i} za mu`ewe 1 2

v) ov~iji naslon

773 Jasala 3 30 774 Vile 1 3 775 Muzlica i kanta za mleko 2 8 776 Krila od ostava 12 72 777 Valova za solewe 2 4

g) {upa:

778 Seja~ice „Unimu Drill” od 16 do 2 1895 50 24 reda 779 Se~karica ,,Beuttalle” 1 500 780 Se~karica ,,Fromell” za repu 1 103 pokvarena 781 Prekrupa~a ,,Mniverr-all” 1 300 782 ,,Goppol” pokvaren 1 370 783 Kosa~ice ,,Miloame i Corme” 2 2200 784 Kosa~iva za travu 1 500 785 Taslemilijal u {tali 1 186 786 Gvozdenih volovskih kola 5 2400 787 Ora}i plugova sa kole~kama 10 1200 788 Ora}i plugova sa 4. brazde 2 340 789 Ora}i plugova za bregove 2 170 790 Kultivatora 2 264 27 791 Kopa}i i zagrta}i plugova 6 48 792 Lan~ana dqa~a te{ka 1 164 56 793 Obi~nih drqa~a 6 144 Du{ko M. Kova~evi} 119

794 Vaqaka drveni 3 30 795 Jarmova 12 72 796 Ojladi predwi i stra`wi 12 36 797 @drep~anika 2 12 20 798 Duga~kih lotri za vozidbu 12 96 799 Secer za sijawe kukuruza 1 120 800 Merdevine duga~ke 1 12 801 Tocilo za o{trewe no`eva na 1 30 kosa~icama 802 Lanaca za kola 3 5 10 803 No` za seno i slamu 1 5 20 804 Dvoroge vile 1 1

U manastiru [i{atovcu 30. marta (12. aprila) 1919.

Prilikom primopredaje uprave man. [i{atovca, obavqen je 30. marta (12. aprila) 1919. pregledano, sa fakti~kim stawem sravweno, u redu prona|eno i u celosti predano:

Predao: Primio: Neofit Sabado{ Dr. Petronije Trbojevi} jeromonah patr. protosin|el

Pred nama:

Arhimandrit Dr. Joakim ^upi} kao izaslanik Haxi Arsenije Jeremi} jeromonah Ger man Joji} jeromonah Jero|. Matej ]iri} Jerom. Isaija Stratimirovi} revizor man. ra~una 120 Inventari manastira [i{atovca i Petkovice iz 1919. godine

Du{ko M. Kova~evi} The History De partment Novi Sad Nedeljka Kova~evi} Novi Sad

INVENTORIES OF MONASTERIES ŠIŠATOVAC AND PETKOVICA OF 1919

SUMMARY

The pa per con sists of an in tro duc tion with com ments and three doc uments which re fer to the in ven tory of Šišatovac mon as tery, dated March 30 / April 12, 1919. The first doc ument is a let ter by the cus to dian of Beo~in monas tery Joakim ^upi} to the bishop Miron Nikoli} on transfer of mate rial with a statement of secu - ri ties and mort gage re cords of Šišatovac mon as tery. The other doc ument brings notes taken dur ing the trans fer of man age ment over Šišatovac mon as tery. The third doc ument com prises the in ven tory it self. The first part of the in ven tory goes along with the notes and it re cords the num ber of live stock, food stock, and other ne ces si - ties. The sec ond part of the in ven tory holds 829 items in total. The items give the in - ven tory of the church, res i dences and aux il iary build ings. Un for tu nately, the in ven tory of the trea sury was not taken at that time. The sig nif i cance of these in ven - tories lies in the fact that during the World War II, the monas tery was pillaged and destroyed by Ustaše, so these inven to ries pres ent a price less source for re construc - tion of the state the mon astery was in. Vladan Gavrilovi} 121

UDK 94(497.113 Srem)"17"(093.2) 336.2(497.113)"1714"(093.2) Vladan Gavrilovi} Odsek za istoriju – Filozofski fakultet Novi Sad

OBAVEZE PROVINCIJALNOG SREMA 1714. GODINE U POREZU I OGREVU

Saètak: Habzbur{ka monarhija je do{la u posed Srema u dva navra - ta. Prvi put jedan deo (ve}i) Srema pripao je Monarhiji posle Karlova~kog mira 1699. godine a drugi put je, posle Poàreva~kog mira 1718. godine, Srem u celini pripao Monarhiji. Srem je u po~etku dodeqen kao donacija plemi}u Liviju Odeskalkiju, da bi carske vlasti uskoro odlu~ile da Odeskalkiju bude dodeqen samo jedan deo, dok bi drugi zadràle za sebe, odnosno stvorile komorska naseqa. Obaveze prema dràvi – poreze, imali su i jedni i drugi, {to je prikazano u ovom radu. Kqu~ne re~i: porezi, Srem, Odeskalki.

Od pada Beograda pod Turke 1521. godine turske trupe su zapo~ele da upadaju u Srem, da bi posle ugarskog poraza na Moha~u 1526. Srem, kao i ju`ni i centralni delovi Ugarske, potpao pod tursku vlast. U Turskoj carevini Srem je bio sve do Velikog be~kog rata kao jedna od pokrajina u dubokoj pozadini carstva.1 Po~etak Be~kog rata (1683) za Srem i wegovo stanovni{tvo zna~io je kraj mirnih vremena; po~ela su stalna razarawa, prolasci vojski, be`awa sa vekovnih ogwi{ta.2 U toku rata, koji je zavr{en Karlova~kim mirom 1699. godine, Srem je vi{e puta mewao gospodare da bi na kraju ostao podeqen na „austrijski” i „turski” – u oba slu~aja pod tu|inskom vla{}u.3 U leto 1697, malo pre ~uvene bitke kod Sente (11. septembra) koja je donela potpunu pobedu u ratu Habzbur{koj monarhiji, desio se jedan vrlo va`an doga|aj, doga|aj koji }e umnogome odrediti daqu sudbinu Srema. Bilo je to davawe

1 Slavko Gavrilovi}, Srem od kraja H¤££ do sredine H¤££££ veka, Novi Sad 1979, 17. 2 Isto. 3 O Velikom be~kom ratu i Karlova~kom miru dosta je duga~ak spisak liter ature. Spomenu}emo samo neka dela: Vasiq Popovi}, Isto~no pitawe, Sarajevo 1965; Aleksandar Fori{kovi}, Tekelije, Novi Sad 1966; Gligor Stanojevi}, Srbija u vreme Be~kog rata, Beograd 1976; Du{an J. Popovi}, Srbi u Vojvodini, kw. ££, Novi Sad 1990; Aleksa Ivi}, Istorija Srba u Vojvodini, (ponovqeno izdawe), Novi Sad 1996. 122 Obaveze provincijalnog Srema 1714. godine u porezu i ogrevu donacije na Srem (30. juna 1697) papinom ro|aku, knezu Liviju Odeskalkiju, na ime pozajmqene sume od 325.000 forinti caru Leopoldu £ za vo|ewe rata s Turcima.4 Po{to opasnost od Turaka jo{ nije minula, car je ipak sebi, odnosno dràvi, u posebnom ugovoru u julu 1697. rezervisao pravo na tvr|ave Petrovaradin, Slankamen i Zemun sa miqom prostora oko wih, ~ime je ve} na po~etku okrwio „Odeskalkijev Srem” i postavio temeq za komorske (dràvne) provizorate u wemu.5 Kako se na teritoriji Srema 1702. godine formirala Podunavska vojna granica i deo Posavske vojne granice, Odeskalkijev Srem je jo{ vi{e smawen, {to je dovelo do stalnih rasprava Odeskalkija i wegovih namesnika, s jedne strane, i carskog dvora s druge strane.6 Istorija Srema do rata 1716. moè se posmatrati iz dva ugla: kroz istoriju Petrovaradinskog komorskog provizorata i naseqa u wegovom okviru i kroz istoriju smawenog Odeskalkijevog spahiluka. Ipak, postojao je i niz dodirnih ta~aka, pogotovo zbog toga {to je Komora imala pravo na desetinu, rabotu, ca rine i sa Odeskalkijevog spahiluka, a isto tako u sremske prilike se stalno me{ala vojska sa svojim {tabom u Petrovaradinu.7 Zbog takve situacije do{lo je 1714. do novog ugovora izme|u carskih vlasti i Odeskalkijevog spahiluka, u kojem je znatno promewena prva ta~ka ugovora iz 1697. o dodeli celog Srema knezu Liviju Odeskalkiju. Ugovor je izmewen s obja{wewem da se Darovnica odnosi samo na jedan deo Srema, ~ija vrednost odgovara pozajmqenoj sumi od 325.000 forinti. Time je u Odeskalkijev spahiluk bilo ukqu~eno 36 naseqa, od ~ega 16 u gorwem a 20 u dowem Sremu, kao i 56 pustara (44 u gorwem i 12 u dowem Sremu). Centar spahiluka postao je Ilok.

* Habzbur{ka monarhija je do{la u posed celog Srema tek posle austro-turskog rata 1716–1718. godine. Te nove teritorije, tzv. „turski Srem”, stavqene su pod komorsku upravu, a iz wih su se 1728. razvili Zemunski, Mitrova~ki i Karlova~ki spahiluk.8 Bez obzira na ove promene, Ilo~ko vlastelinstvo (Odeskalkijevo) 20-ih i 30-ih godina H¤£££ veka bilo je najve}e u Sremu i tada je imalo u svom sastavu 35 naseqa.9 Ono je 1737. podeqeno na dva dela, na Ilo~ko

4 Porodica Odeskalki poti~e od stare plemi}ke porodice Erba, ~iji je rodo na~el - nik Hen rik Erba 1165. bio carski vikar u Milanu. Od Nikanora Erba, markgrofa od Benedeta, i wegove `ene Lukrecije Odeskalki, potekao je rodona~elnik ku}e Odeskalki, Livije Erba Odeskalki, praded istoimenom Liviju, kojem je dodeqen Srem 1697 (Du{an J. Popovi}, Plemstvo, Vojvodina ££, b.g., 114). 5 Slavko Gavrilovi}, Nav. delo, 22. 6 Isto, 53. 7 Isto, 38. 8 Isto, 72. 9 Du{an J. Popovi}, Plemstvo, 114. Vladan Gavrilovi} 123

(Gorwosremsko) i Iri{ko (Dowosremsko) vlastelinstvo. Ilo~ko vlastelinstvo je brojalo 16 naseqa a iri{ko 19.10 Do novih promena u okvirima spahiluka u Sremu do{lo je 1745. kada su mnoga naseqa inkorporisana u novonastalu Vojnu granicu, a druga naseqa, iako pod Komorom ili pod spahilukom, na{la su se u novoformiranoj Sremskoj `upaniji, zadr`avaju}i svoj raniji status u okvirima spahiluka ili Komore.11 Na ta naseqa su razrezivane sve feudalne, podlo`ni~ke da`bine, od kojih su posebno va`ne bile porez ili kontribucija, kao i ogrev i pali sade za vojne garnizone i tvr|ave.

* Provincijalni Srem morao je da 1714. godine preda 15.087 palisada, 14.176 forinti u novcu kontribucije i 847 hvati garnizonskog ogreva. Deo ogreva uzimale su vojno-komorske ustanove u Petrovaradinu, 24 hvata su dobijali tamo- {wi jezuiti a 18 hvati frawevci. Ogrev je razrezivan prema kontribuciji: na 100 forinti kontribucije po 6 hvati drva.12 Godine 1714. to je iznosilo:

kontribucija – forinti ogrev – hvati

– Komorska naseqa 3.232 194 – Dowi Srem 7.974 478 – Gorwi Srem 2.970 175 14.176 847

Pojedina naseqa su davala:

Komorska naseqa:

kontribucija – forinti ogrev – hvati

Poroniz (Bukovac) 200 12 Carloviz 1.000 60 Kerzedin 400 24 Slankamen 600 36 Cameniz 400 24 Ledeniz 300 18 Beuczin 300 18 10 Isto. 11 Prikqu~ewem mnogih naseqa i pustara Vojnoj granici znatno je smawena veli~ina spahiluka u Sremu a samim tim i opseg Sremske `upanije, koja }e teritorijalno biti najmawa me|u slavonskim `upanijama (Slavko Gavrilovi}, Nav. delo, 459–461). 12 Arhiv Hrvatske, Zagreb, Slavonska generalna komanda, 19/1714. 124 Obaveze provincijalnog Srema 1714. godine u porezu i ogrevu

Patka 32 2 3.232 194

Dowi Srem: Gruschentool (Kru{edol) 400 24 Irrick 1.800 108 Neradin 350 21 Riviza 240 14 Verdnik 360 22 Jassak 600 36 Steanovaz 400 24 Pessenova 550 33 Schulyom 340 20 Gregoreovaz 400 24 Nandiolos (Man|elos) 500 30 Radinaz 340 20 Vysnefze 54 4 Paulovaz 250 15 Porkovaz 120 7 Schnatinaz 120 7 Kukinas 150 9 Maradik 300 18 Pesska 450 27 Csortanovaz 250 15 7.974 478

Gorwi Srem: Svilos 40 2 Grabova 80 4 Susseck 120 7 Illok 120 7 Luba 100 6 Soth 80 4 Molovin 60 3 Pakladin 100 6 Pazinaz 300 18 Martinaz 150 9 Ladiarak 200 12 Erdevik 600 36 Divoss 300 18 Remete 100 6 Lessimir 240 14 Pinkula 100 6 2.970 17513

13 Isto. Vladan Gavrilovi} 125

Na osnovu izlo`ene tabele mo`emo utvrditi da su Karlovci (Sremski Karlovci) bili najve}e komorsko naseqe koje je davalo 1.000 forinti poreza i 60 hvati ogreva.14 U okvirima Odeskalkijevog spahiluka u dowem Sremu najve}a naseqa su bila Irig, koji je na osnovu toga davao 1.800 forinti poreza i 108 hvati ogreva, i Jasak sa 600 forinti i 36 hvati.15 U gorwem delu Srema, tako|e u okviri - ma Odeskalkijevog spahiluka, najve}e naseqe je bio Erdevik (600 forinti poreza i 36 hvati ogreva), potom Susek (400 forinti, 24 hvata), Pa~inac (Ba~inci) i Di- vo{ sa 300 forinti i 24 hvata, pa tek daleko iza wih Ilok sa 120 forinti i 7 hvati ogreva.16

14 Isto. 15 Isto. 16 Isto. 126 Obaveze provincijalnog Srema 1714. godine u porezu i ogrevu

Vladan Gavrilovi} The History De partment Novi Sad

DUTIES OF THE PROVINCIAL SREM IN 1714 IN TAXES AND FIREWOOD

SUMMARY

After the Karlovac Peace Treaty of 1699, a (larger) part of Srem was in corpo - rated into the Habs burg Mon ar chy, and the en tire Srem was in cor porated into the Mon ar chy af ter the Po`arevac Peace Treaty of 1718. In the be gin ning, Srem was donated to a no ble man Livije Odeskalki, how ever, be fore long the im pe rial autho - rities decided to give him only a small part of it, and keep the rest where they cre- ated chamber settle ments. In 1714 the impe rial author i ties collected taxes and duties in fire wood from Odeskalki’s spahiluk (Upper and Lower Srem), and from author i ties of the chamber settle ments, which is the topic of this paper. Aleksandar Kasa{ 127

UDK 94(497.113):001.32"1968"(093.2) Aleksandar Kasa{ Odsek za istoriju – Filozofski fakultet Novi Sad

ZAPISNICI MATI^NE KOMISIJE ZA OSNIVAWE INSTITUTA ZA IZU^AVAWE ISTORIJE VOJVODINE PRE ^ETIRI DECENIJE

Sa`etak: U radu se objavquje {est originalnih zapisnika sa sastana - ka Mati~ne komisije za osnivawe Instituta za izu~avawe istorije Vojvo- dine 1968. koji je imao osnovni zadatak da, pored Katedre za istoriju Filo zofskog fakulteta u Novom Sadu, razvija istorijsku nauku na vojvo- |anskom prostoru i da, stvaraju}i nau~ni potencijal preko raznih projekata – od arheologije do savremenog doba, do kraja HH veka, u wemu bude napisana sinteza istorije Vojvodine. Na ~elu te Mati~ne komisije bio je dekan Filozofskog fakulteta dr Bo{ko Novakovi}, a sekretar akademik ^edomir Popov. Kqu~ne re~i: Mati~na komisija Instituta za izu~avawe istorije Voj vodine, osniva~ki zapisnici, istorija institucija, istorija Vojvodine, Filozofski fakultet u Novom Sadu.

Da i danas postoji Institut za izu~avawe istorije Vojvodine, ove jeseni bi obeleìo ~etiri decenije od svog osnivawa u kojima su nau~nu i stru~nu karijeru otpo~eli mnogi vojvo|anski istori~ari i arheolozi, i pro{log i ovog veka. Rade}i na jednoj nau~noj monografiji o razvoju vojvo|anske istoriografije i wenih institucija do{ao sam do nekoliko vrednih dokumenata o osnivawu i formirawu Instituta za izu~avawe istorije Vojvodine – tj. do Zapisnika Mati - ~ne komisije ~iji je osnovni zadatak trebalo da bude formirawe ovog instituta. Institut je trebalo da okupi postoje}i kadar i formira novi kadar koji bi kroz zajedni~ki nau~ni rad i projekte do kraja HH veka napisao monografsku sintezu istorije Vojvodine a, kasnije, ispostavilo se, i sintezu istorije radni~kog i komunisti~kog pokreta ove pokrajine, posebno Narodnooslobodila~kog rata i revolucije 1941–1945. Po~etkom 50-ih godina u Novom Sadu je postojao Ogranak Filozofskog fakulteta iz Beograda – Grupa za istoriju, jedna od najstarijih grupa pri Filo- zofskom fakultetu koju je ~inio relativno mali broj istori~ara iz Novog Sada a vi{e wih iz Beograda. Prva generacija studenata na ~etvorogodi{we studije istorije u Novom Sadu upisana je 1954, kada je Filozofski fakultetu u Novom Sadu tek osnovan u sastavu Filozofskog fakulteta u Beogradu. Prva generacija 128 Zapisnici Mati~ne komisije za osnivawe Instituta za… svr{enih novosadskih istori~ara iza{la je 1958, a na Fakultetu je kao asistent ostao samo êdomir Popov na predmetu Op{ta istorija novog veka kod Petra I. Popovi}a. On }e, zajedno sa svojim profesorom, biti jedan od osniva~a budu}eg Instituta za istoriju Vojvodine u Novom Sadu. Prilikom obeleàvawa decenije rada Instituta za istoriju Vojvodine1 u svom obra}awu prisutnima M. Pali} je rekao: „Proces stvarawa Instituta za istoriju u Vojvodini otvoren je jednim savetovawem o stawu u vojvo|anskoj istoriografiji u Pokrajinskom komitetu Saveza komunista Vojvodine 1966. godine. Na ovom savetovawu je ro|ena ideja o osnivawu jedne nau~ne institucije za isto - riju u Vojvodini. Pri tome se imala u vidu mogu}nost okupqawa grupe nau~nih radnika koji su tada radili u raznim ustanovama u Vojvodini i izvan we, od kojih i nekolicina u tada postoje}em Istorijskom arhivu Pokrajinskog komi teta Saveza komunista Vojvodine koji su do tada radili na prikupqawu podataka iz istorije radni~kog pokreta i ~iji su dotada{wi rezultati ukazivali na mogu}nost pisawa i jednog broja tema iz istorije radni~kog pokreta i KPJ (SKJ) u Vojvodini”. Ovi nau~ni i politi~ki razlozi osnivawa jednog posebnog Instituta za istoriju Vojvodine morali su tada pro}i kroz odre|ene proce dure. Slede}i korak u~iwen je iste godine, 1966, u Skup{tini Vojvodine prilikom utvr|ivawa stawa nau~nog rada iz oblasti istorije Vojvodine kada je konstatovano „da je insti- tucionalna baza slaba, naro~ito u oblasti dru{tvenih nauka”, pa je preporu~eno da se preispita mogu}nost osnivawa Instituta za izu~avawe istorije. Iz ovoga je 1967. proiza{la odluka da se formira grupa nau~nih radnika sa zadatkom da na~ini potreban elaborat za osnivawe instituta za istoriju. U jesen iste godine elaborat je razmotren „na dva savetovawa nau~nih i dru- {tveno-politi~kih radnika na kojima je preovladalo mi{qewe da treba osni - vati institut, ali zbog nemogu}nosti da se u wemu, kao stalni radnici, odmah angaùje ve}i broj nau~nih radnika, da to najpre bude ustanova sa mawim brojem stalnih radnika, ali sa znatno ve}im brojem tzv. spoqnih saradnika iz Vojvodine i izvan we, a na prvom mestu sa Katedre za istoriju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, koji su se, u ono vreme mogli okupiti i angaòvati u vidu dopunskog rada”.2 Pored navedenih razloga, za budu}i institut nije bilo dovoqno doktora i magistara nauka pa je u tom smislu angaòvawe sa Filozofskog fakulteta i te kako bilo potrebno i zna~ajno. Skup{tina SAP Vojvodine se saglasila da se osnuje Institut za istoriju u Novom Sadu i da wegov osniva~ bude Filozofski fakultet u Novom Sadu, uz ne- malu finansijsku pomo} Pokrajinskog fonda za nau~ni rad Vojvodine. Decembra 1966. godine Savet Filozofskog fakulteta doneo je odluku o osnivawu Instituta i formirawu Mati~ne komisije sa osnovnim zadatkom da osnuje Institut i da raspi{e konkurs za prijem stalno zaposlenih radnika. 1 Rad M. Pali}a, tada{weg direktora Instituta za istoriju Vojvodine, povodom decenije postojawa Instituta objavqen je u Godi{waku Dru{tva istori~ara Vojvodine, Novi Sad 1978,19–275. 2 Isto. Aleksandar Kasa{ 129

ZAPISNIK Prve sednice Mati~ne komisije Instituta za izu~avawe istorije Vojvodi ne, odr`ane 18. januara 1968. godine u 10 ~asova3

Prisutni svi ~lanovi Mati~ne komisije, sem dr I{tvana Selija, koji je opravdano odsutan.

Dnevni red sednice: 1. Konstituisawe Komisije (izbor predsednika) 2. Raspisivawe konkursa za popunu osam stalnih radnih mesta u Institutu 3. Dogovor o izradi Programa rada Instituta U vezi sa prvom ta~kom dnevnog reda Komisija se konstituisala na taj na~in {to je za predsednika jednoglasno izabran dr Bo{ko Novakovi}, dekan Filozof- skog fakulteta. Posle iscrpnije razmene mi{qewa oko formulisawa konkursa, Komisija je jednoglasno odlu~ila da se konkurs raspi{e za slede}a radna mesta: a) jednog saradnika za praistorijsko-anti~ki pe riod pro{losti Vojvodine b) tri saradnika za noviju istoriju Vojvodine (period 1690–1918) v) ~etiri saradnika za savremenu istoriju Vojvodine (period 1918–1965) Konkurs se raspisuje za sva nau~na zvawa: nau~ni savetnik, vi{i nau~ni saradnik, nau~ni saradnik i asistent. Komisija je konstatovala da se rad na pripremawu programa rada Insti- tuta mora odmah otpo~eti i zavr{iti do po~etka marta. Program treba da bude dugo ro~an (za narednih sedam-osam godina) i konkretan za 1968. godinu. U ciqu pripremawa nacrta Programa na sednici je imenovana i posebna komisija u sastavu: dr Petar Popovi}, dr Slavko Gavrilovi}, dr Josip Mirni}, dr Bogdan Brukner, êdomir Popov. U vezi sa radom na Programu odlu~eno je da se najpre obave {iroke konsul- tacije sa ve}im brojem nau~nih radnika na ~iju saradwu Institut ra~una u slede- }im godinama. Odlu~eno je da se na konsultativni sastanak u petak 26. januara 1968. godine pozovu: svi ~lanovi Katedre za istoriju Filozofskog fakulteta, zatim dr Arpad Lebl, dr Nikola Ga}e{a, dr Boìdar Kova~ek, dr I{tvan Seli, dr Radoslav ûri}, dr Bogdan Brukner, Rajko Nikoli}, Aleksandar Fori{kovi}, Danilo Keci}, Kalman êhak, La zar Raki} i \er| Gal, svi iz N. Sada; dr Sima ]irkovi}, dr Andrija Radeni}, dr Rajko Veselinovi}, Nikola Popovi}, dr Jovan Marjanovi}, dr Bogumil Hrabak, dr Jovan Mili}evi}, dr Vasilije Kresti}, dr Jovanka Kali}-Miju{ovi}, Pero Damjanovi} i dr Branko Petranovi}, svi iz Beograda i dr Kosta Milutinovi} iz Zadra. Sastanak je zavr{en oko 12,30 ~asova

Zapisni~ar Predsednik Sekretar Mati~ne komisije Mati~ne komisije ^edomir Popov, s.r. Dr Bo{ko Novakovi}, s.r.

3 Originali Zapisnika se nalaze u registraturi Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. 130 Zapisnici Mati~ne komisije za osnivawe Instituta za…

ZAPISNIK

Vo|en na sastanku posve}enom izradi programa rada Instituta za istoriju Vojvodine odrànom 26. januara 1968. godine u zgradi Filozofskog fakulteta. Prisutni: dr Petar Popovi}, dr Slavko Gavrilovi}, dr Rajko Veselinovi}, dr Kosta Milutinovi}, dr Arpad Lebl, dr Branko Petranovi}, dr Branko Vrane{evi}, dr Bogdan Brukner, dr Du{anka Dini} Kneèvi}, dr Nikola Ga}e{a, dr I{tvan Seli, Kalman êhak, Danilo Keci}, Lazar Raki}, Vasa Vojvodi}, Ksenija Ga|anski i êdomir Popov. Dnevni red sednice 1. Diskusija o dugoro~nom i kratkoro~nom programu rada Instituta Dr Bo{ko Novakovi} otvorio je sastanak i pozdravio prisutne u~esnike diskusije. Dr Petar Popovi} obrazloìo je ciqeve i zadatke sastanka upoznav{i prethodno u~esnike sa do sada izvr{enim pripremnim poslovima, sa po~etkom rada Instituta. Dr Arpad Lebl iznosi svoj predlog tema sa podtemama za istraìva~ke radove Instituta (Vidi prilog)4 Dr Slavko Gavrilovi} smatra Leblov predlog kao op{ti zadatak Instituta Dr Josip Mirni} poziva Lebla koji je wegov li~ni konkretni plan za sednicu, ili nekoliko slede}ih godina. Dr Slavko Gavrilovi} daje obja{wewe o tematskim okvirima u kojima bi trebalo da se kre}e rad Istorijskog instituta Vojvodine mo`da u prvoj, ali i narednoj godini rada. Gavrilovi} pomiwe neke teme koje mogu biti ra|ene u okviru Instituta; drugarica Zirojevi} iz turskog perioda obradila bi trgova~ki promet fru{kogorskih manastira itd., drug Radevi} bi prihvatio rad o vojvo|anskim intelektualcima u Srbiji do 1878; dr Kresti} ve} radi istoriju narodnosti, a verovatno }e raditi neka politi~ka pitawa iz perioda Bahovog apsolutizma; srbijansko-vojvo|anskim vezama u 19. veku rukovodi}e dr Stojan~evi}. Milan Petrov prijavi}e svilarstvo Vojvodine u doba Bahovog apsolutizma, Fori{kovi} – seoba Srba u Rusiju i neke druge teme o politi~kom ìvotu Vojvodine u 18. veku; ocewuju se i teme Nikole Petrovi}a, Jovana Mili}evi}a i drugih. Dr Popovi} treba u najkra}e vreme prijaviti konkretne pomenute teme. A. Radeni} }e prijaviti temu seqa{tvo Ba~ke i Banata pred prvi svetski rat. Dr Nikola Ga}e{a napomiwe da }e se baviti agrarnom problematikom. Od 1968//69.5 Napomiwe da }e pored agrarne reforme u Ba~koj, Banatu i Sremu izme|u dva rata, nastaviti istraìvawa i posle drugog svetskog rata. Za daqu

4 Do wega u Registraturi nismo do{li, a ovaj Zapisnik je pisan rukom ^. Popova. 5 Verovatno je gre{ka u Zapisniku jer se Nikola Ga}e{a bavio periodom od 1918. do 1949. Aleksandar Kasa{ 131 perspektivu Ga}e{a predlaè izu~avawe nema~ke nacionalnosti u Vojvodini izme|u dva rata; privredni, politi~ki i kulturni aspekt. Dr Branislav Vrane{evi}. Treba otpo~eti sa serijom monografija najve- }ih industrijskih preduze}a. Druga op{tija tema nacionalni razvitak i pokreti pojedinih nacionalnosti. Odmah treba (konkretno) uzeti u plan razvitak svih partija u Vojvodini od 1849. do 1890. Treba obraditi i istoriju svih vojvo|anskih manastira, a ne samo sremskih. Najzad, trebalo bi nastaviti ediciju Prvi socijalisti u Vojvodini. Dr Kosta Milutinovi}, potrebno bi bilo uspostaviti kontakt sa Institu - tom dru{tvenih nauka u Beogradu koji namerava da prou~ava istoriju Vojvodine u toku prvog svetskog rata i to naro~ito sa osvrtom na 1918. Druga tema: razvoj jugoslovenske misli u Vojvodini; tre}a tema: uloga Vojvodine u Isto~nom pita - wu. Treba prou~avati veze Vojvodine sa drugim jugoslovenskim krajevima (tu ima niz tema). Za najkonkretniji plan: Vojvodina i Dalmacija u 19 veku. Dr Bogdan Brukner, predlaè Praistorija Vojvodine, rok tri godine. Na temi }e raditi dva arheologa iz Beograda. Dr Rajko Veselinovi}, radio bi period od 16. do kraja 18. stoqe}a. Radi te - me koje su zajedni~ke sa Vojvodinom i druge oblasti Jugoslavije (biv{a Karlova - ~ka mitropolija. Prva konkretna tema „Zadu`bine nepokretnih imawa od 16 do 19 st.” (broj, raspored, fizi~ka i pravna lica, wihova ekonomska i socijalna snaga, odnos seqa{tva i wihova aktivnost na tim imawima, ne samo {to je stvoreno posle turskog perioda. Za period 1968/72. plan za ovu godinu istraùje u Sremskim Karlovcima. U kontekstu ove teme – testamentarne ostavine do konca 1969. Perspektivne teme: Narodno-crkveni sabori – wihov politi~ki zna~aj za formirawe nacionalne svesti; fondovi i fondacije u Karlova~koj mitropoliji do prvog svetskog rata; manastirski prwavori (socijalno-ekonomska studija). Danilo Keci} Institut moè do kraja 1975. imati deset monografija iz istorije radni~kog pokreta Vojvodine, predvi|ene studijskim projektom iz istorije SKJ. Institut bi trebalo da se angaùje i na pripremawu nau~nog skupa posve}enog pedesetogodi{wici SKJ. Teme projekta su ve} re~ene a razdobqe od 1868. do 1950. Pespektivne teme: Profa{isti~ke i fa{isti~ke organizacije u Vojvodini izme|u dva svetska rata. Konkretna tema: Radni~ki revolucionarni pokret u Vojvodini u periodu 1918–1921. Rok 1968–1970. La zar Raki} Radikalna stranka u Vojvodini do prvog svetskog rata (period rada (1968–1970). Kalman êhak Konkretna tema: Radni~ki pokret u Banatu 1868–1890 (rok 1968–1969). Dugoro~ni poslovi: Delatnost SDP Ugarske i radni~ki pokret u Vojvodini do 1919. Dr Branko Petranovi}, zalaè se za obradu tema iz zavr{nog perioda rata i neposrednih godina posle rata. Na tim temama treba raditi dokumentaristi~ki ali i na konkretnim temama. Predlaè teme: Narodni front od sredine 1944 do kraja 1945, Srem socijalno-politi~ka struktura revolucije (1941–1946). Pre - 132 Zapisnici Mati~ne komisije za osnivawe Instituta za… dlaè da se jo{ obradi sudbine nema~ke narodnosne grupe u toku drugog svetskog rata. Dr Josip Mirni}, po{to se Institut ne}e ograditi od studijskog projekta Istorije SKJ, Institut Vojvodine bi trebalo da se u~lani u Zajednicu instituta za prou~avawe istorije Vojvodine. U Program instituta treba ukqu~iti i radove na istoriji Sente i Subotice koje se ve} rade, ili da se bar sara|uje na ovim monografijama. Uspostaviti {to te{wi kontakt sa ustanovama koje rade na pitawima istorijske nauke (Matica srpska, Arhiv APV u Sr. Karlovcima). Dr Du{anka Dini}-Kneèvi} podràva Mirni}evu ideju u smislu argumenata dr Popovi}a da se poslovi odvijaju posle stabilnijeg Instituta. Dugoro~na tema: Vojvo|ansko podru~je u gra|i dubrova~kog arhiva u 16. i 17. veku (ona ili Kreki}). Dr Petar Popovi} u vezi Vojvodine sa ostalim jugoslovenskim oblastima predlaè temu: Vojvodina i Crna Gora u 19. veku (kulturno-prosvetne veze) – tri godine. Vasa Vojvodi}: Politi~ka dru{tvena delatnost Ujediwene omladine srpske; Kulturno-prosvetne veze Vojvodine i Bosne i Hercegovine u 19. veku do 1878; Vojvo|anski Srbi prema ustanku 1875–1878; Pomo} Srbije vojvo|anskim Slovacima i Buwevcima da se odupru ma|arizaciji (1968). Dr Slavko Gavrilovi}: Civilni Srem 1775–1815 (tri godine) – ve} sada po~iwe da radi razdobqe 1775–80; Srem i Slavonija u prvoj polovini 18. veka (pet godina); Banatski manastiri u 18. veku; Potiski di{trikt do 1848. Boriti se da Institut dobije izdava~ku delatnost. Odnosi i saradwa Instituta i Matice srpske bi}e sigurno uspe{no ostvareni. Dr Petar Popovi}: Izbe}i ponavqawe tema i raditi na pokretawu izdava~ke delatnosti.

^. Popov, s.r. Aleksandar Kasa{ 133

ZAPISNIK

êtvrte sednice Mati~ne komisije Instituta za izu~avawe istorije Vojvodine, odràne 29. avgusta 1968. u 12 ~asova. Sednici su prisustvovali svi ~lanovi Komisije izuzev: dr Branislava Bukurova, dr Stevana Josifovi}a i dr Josifa Mirni}a. Dnevni red: 1. Primawe zapisnika sa tre}e sednice. U vezi sa ovom ta~kom dr Bo{ko Novakovi}, koji nije prisustvovao prethodnoj sednici, povoqno se izrazio o novom na~inu vo|ewa zapisnika, a dr Petar Popovi} i dr Slavko Gavrilovi} konstatovali su da je zapisnik zabeleìo sve najva`nije momente sa tre}e sednice. Odluka: Zapisnik tre}e sednice Mati~ne komisije usvaja se jednoglasno. 2. Dr Bogdan Brukner – izbor za nau~nog saradnika. Na po~etku diskusije dr Novakovi}, kao predsedavaju}i, izrazio je àqewe {to sednici ne prisustvuje ni jedan od referenata o dr Brukneru, tim pre {to je jedan od referenata i jedan ~lan Mati~ne komisije (dr Stevan Josifovi}). Ali, bez obzira na to, dodao je dr Novakovi}, mi danas moèmo pristupiti izboru dr Bruknera jer je referat o wemu veoma jasan, precizan i podroban, te daje dosta elemenata za dono{ewe merodavne odluke. Dr Petar Popovi} je mi{qewa da referat lepo potvr|uje utisak koji smo mi i do sada imali o dr Brukneru: da je on zreo, vredan i sposoban nau~ni radnik. Dr Boìdar Kova~ek smatra da je ovaj izbor dr Bruknera ustvari samo formalnost, jer je on nedavno biran za honorar - nog docenta na Filozofskom fakultetu, kada su ~lanovi ove Komisije ve} glasali za wega. Uzimaju}i re~ u diskusiji dr Sl. Gavrilovi} je podvukao da je u dosada- {wem radu Brukner ispoqio nekoliko prvorazrednih kvaliteta: izvanredan je poznavalac na{eg terena, jer se godinama bavio terenskim istraìva wima, bilo kao saradnik Vojvo|anskog muzeja, bilo kao drugih vrlo autoritativnih istra - ìva~kih ekipa; Brukner osim toga ima smisla za sintezu, a pokazao je da je u{ao u vrlo {iroke probleme svoje nauke; kao inteligentan, agilan i predu zimqiv radnik Brukner }e sigurno biti jedan od najkorisnijih saradnika Instituta za istoriju Vojvodine. Na predlog dr Selija i dr Novakovi}a pristupilo se glasawu. Odluka: dr Bogdan Brukner izabran je jednoglasno za nau~nog saradnika Instituta za izu~avawe istorije Vojvodine na du`nost }e biti postavqen 1. septembra 1968. 2. Dr Nikola Gavrilovi} – produàvawe ugovora o honorarnom radu. êdomir Popov je obavestio da je dr Nikola Gavrilovi} konkurisao za saradnik a na{eg Instituta, ali da }e postupak oko wegovog izbora trajati sigurno jo{ oko dva meseca. Po{to mu 1. septembra isti~e ugovor o honorarnom radu kod nas, on bi se do eventualnog izbora u Institut na{ao bez posla. Zato bi trebalo produìti ugovor o honorarnom radu s wim za jo{ dva meseca. Dr Bo{ko Nova kovi} i dr Boìdar Kova~ek su mi{qewa da bi ugovor vaqalo produìti jo{ za tri meseca, jer se moè desiti da izborna procedura ne bude okon~ana za dva meseca. Ovom predlogu pridruìo se i dr Slavko Gavrilovi}, da je dosada{wim vrednim 134 Zapisnici Mati~ne komisije za osnivawe Instituta za… istraìva~kim radom dr Nikola Gavrilovi} opravdao poverewe koje mu je ukazano s na{e strane. On je izneo i molbu dr Nikole Gavrilovi}a da mu se odobri petnaestodnevno odsustvo radi putovawa u Francusku sa jednom delegacijom prosvetnih radnika. êdomir Popov je predloìo da se ovo odsustvo odobri, obzirom da on ove godine nije iskoristio ni godi{wi odmor koji mu zakonski pripada. Na pitawe dr Selija iz kojih se sredstava ispla}uje honorar dr Gavrilovi}u, ^. Popov je odgovorio da je to od akontacije od 50.000 dinara koja je Institutu odobrena jo{ krajem pro{le godine. Seli je tada rekao da i u Upravnom odboru Pokrajinskog fonda za nau~ni rad postoji povoqno mi{qewe o ugovoru Instituta sa Nikolom Gavrilovi}em i o wegovom honorisawu upravo iz ove akontacije. Odluka: ugovor o honorarnom radu s dr Nikolom Gavrilovi}em produùje se jo{ za tri meseca; odsustvo od 15 dana odobrava se u vreme kada mu bude potrebno. 4. Teku}a pitawa. a// êdomir Popov je upoznao Komisiju sa izve{tajem Upravnog odbora Pokrajinskog fonda za nau~ni rad o dodeqivawu sume od 330.000 n. dinara Insti- tutu. Ovom svotom Fond finansira sedam projekata Instituta: Praistorija Voj - vodine, Etni~ki odnosi na teritoriji Vojvodine u praistorijskom i anti~kom periodu i u doba seobe naroda, Ju`na Ugarska pod turskom vla{}u, Privredna i dru{tveno-politi~ka istorija Vojvodine od kraja 17. v. do 1861, Vojvodina i weni susedi u 19. veku, Vojvodina krajem 19. veka i po~etkom 20. veka, Najnovija istorija Vojvodine. Osmi projekat – Istorija radni~kog pokreta i NOB-a u Vojvodini, koga Institut preuzima od Istorijskog arhiva PK SKS za Vojvodinu finansira se jo{ i ove godine iz Fonda za kulturu. Po{to jo{ nisu ra{~i{}ena pitawa daqeg finansirawa ovog projekta, Fond za nau~ni rad nije jo{ odobrio Insti - tutu 145.000 din. Koliko bi on ko{tao. Zbog toga ~etiri saradnika, koliko bi bilo angaòvano na wegovoj realizaciji, ne}e mo}i da bude postavqeno na radna mesta u Institutu i ako budu izabrani, sve dok se ova sredstva ne dobiju. [to se ti~e prvih sedam projekata oni }e dobijenim sredstvima mo}i da se uspe{no realizuju bez znatnijih reducirawa i pored toga {to su ta sredstva za 70.000 din mawa od traène sume. Dobijena sredstva bi}e preba~ena na teku}i ra~un Insti- tuta ~im se Upravnim odborom Pokrajinskog fonda bude potpisan ugovor. Pot - pisivawe ugovora mo}i }e se obaviti za nekoliko dana, jer sekretar Instituta u zajednici sa rukovodiocima projekata upravo zavr{ava prikupqawe dokumenta- cije za taj ugovor. Posle kra}e razmene mi{qewa o finansijskom poloàju Instituta, u kojoj su u~estvovali svi prisutni, Komisija je prihvatila informaciju stru~nog sekretara. b/ êdomir Popov obavestio je komisiju i o razgovoru koji je vodio sa saradnicima Centra za politi~ke studije Vojvodine o mogu}nosti privremenog sme - {tawa Instituta u prostorijama ovog Centra (biv{a Vi{a {kola politi~kih nauka). ^lanovi Komisije odobrili su ovu inicijativu i preporu~ili sekretaru Instituta da ih uskoro i okon~a, kako bi se znala situacija ustanove u pogledu sme{taja. Aleksandar Kasa{ 135

c/ Komisija je prihvatila odluku sekretara Instituta i administrativne slu`be o honorarima ~lanova referentske komisije za kandidate koji su se javili na konkurs za saradnike za Savremenu istoriju Vojvodine. Ova odluka je doneta za vreme raspusta. Razmotreno je i pitawe honorara ~lanovima ostale dve referent - ske komisije. Na predlog dr Novakovi}a i ^. Popova odlu~eno je: ~lanovima komisije koji su pisali referat za dr Bogdana Bruknera isplati po 100 novih dinara. ^lanovima komisije koji su pisali za dr Kostu Milutinovi}a, A. Fori - {kovi}a, K. ^ehaka i [. Mesaro{a isplati po 300 n. dinara. Sednica je zavr{ena u 13,30 ~asova

Predsednik Mati~ne komisije Zapisni~ar Dr Bo{ko Novakovi}, s.r. ^edomir Popov, s.r. 136 Zapisnici Mati~ne komisije za osnivawe Instituta za…

ZAPISNIK

Pete sednice Mati~ne komisije Instituta za istoriju Vojvodine, odr`ane 28. septembra 1968. u prisustvu svih ~lanova osim dr Du{anke Dini}-Kne`evi} (opravdano odsutna). Sednica je po~ela u 12,10 minuta.

Dnevni red: 1. Prijem zapisnika ~etvrte sednice Dr Bo{ko Novakovi} otvorio je sednicu izraàvaju}i zadovoqstvo zbog uspe{nog toka poslova oko po~etka rada Instituta i dobro rada same Mati~ne komisije, ~ije se delovawe bliì zavr{etku. Zatim je postavio pitawe primawa zapisnika sa prethodne sednice. Dr Stevan Josifovi} je zamolio da se ovoga puta zapisni~ki konstatuje da na pro{loj sednici nije prisustvovao – {to je tako|e u{lo u zapisnik – jer je bio na slu`benom putu u inostranstvu. Dr Josip Mirni} dao je istu informaciju o svom izostanku sa prethodne sednice. ^lanovi komisije priznali su oba izosta n- ka kao opravdana. êdomir Popov zamolio je ~lanove Komisije da uvaè izvesne ispravke koje treba uneti u poziv za ovu sednicu. U poziv je naime, pogre{no uneto da se vr{i i izbor Mesaro{ [andora, kao {to su pogre{no nazna~ena i zvawa u koja se pojedini kandidati biraju. 2. Izbori a/ Kosta Milutinovi} za nau~nog savetnika. Dr Bo{ko Novakovi} izjavquje da je ~itao referat i neke Milutinovi}eve radove koji su na wega ostavili dobar utisak. I pored toga {to je svoje zama{no delo opteretio velikim brojem publicisti~kih radova, Milutinovi}, po mi - {qe wu dr Novakovi}a dobro radi nau~ni posao. Mnogi wegovi zakqu~ci imaju punu nau~nu vrednost i doprinose istoriografiji Vojvodine. Kao primer soli - dnog nau~nog rada dr Milutinovi}a, on navodi studiju o Svetozaru Markovi}u. Dr Novakovi} konstatuje da referat o kandidatu nije ulazio o podrobnosti i analize pojedinih radova K. Milutinovi}a, ali iz sasvim razumqivih razloga: tih razloga je zaista mnogo i o wima se i mogao dati samo jedan op{ti sud. Na osnovu svega dr Novakovi} zakqu~uje da }e Kosta Milutinovi}, kao dobar poznavalac pro{losti Vojvodine biti koristan i na{em Institutu. Dr Slavko Gavrilovi} èli samo da ponovi ono {to je ve} rekao na jednoj od predhodnih sednica Komisije kad je bilo re~i o izboru referenata za dr Kostu Milutinovi}a. Za wega Milutinovi} je vrlo vredan i produktivan nau~ni radnik; u velikom broju svojih radova on je dao i takvih koji su od nesumwive nau~ne koristi i vrednosti. Ali Kosta Milutinovi} je i brzopisac kod koga su i mnogi zakqu~ci brzopleto izvedeni. On se u svome radu sluì gotovo iskqu~ivo sekundarnim izvorima, a radovi mu ostavqaju utisak velike razlivene pri~e u kojoj ima malo stvarnih rezultata. Milutinovi} ima sklonost da o svemu i sva~emu pi{e i da svuda objavquje. Wemu se doista mora priznati da je veliki popularizator nauke ali su mu zato radovi povr{ni i bez specifi~ne teìne karakteristi~ne za ozbiqno nau~no stvarala{tvo. U Institutu Kosta Miluti- Aleksandar Kasa{ 137 novi} mo}i }e da koristi mla|im saradnicima svojim poznavawem bibliografije i uvidom u op{tiju problematiku vojvo|anske pro{losti, ali ne i svojim nau - ~nim metodom. [to se ti~e referata o dr Kosti Milutinovi}u, Slavko Gavrilo - vi} misli da je on pisan u superlativima, da se ~uvao svakog prigovora kandidatu i da je zbog toga nekriti~an i neobjektivan. Po{to misli da Institut ne bi od prisustva dr K. Milutinovi}a imao nikakve {tete, ali ni koristi – zbog wegove orijentacije na mawe parcijalne teme – dr Slavko izjavquje da }e se uzdràti od glasawa za dr Kostu Milutinovi}a. Uzimaju}i ponovo re~, dr Bo{ko Novakovi} podse}a da ni jedan kriti~ki sud Qubomira Nedi}a nije ta~an, ali je ovaj pisac i nau~nik ipak veliki zbog svoga stava i svoje osobenosti. Uostalom, nije bilo nau~nika, ~ak i onih najve}ih, koji nije gre{io i koji se nije u~io na tim gre{kama. Mada to izgleda parado - ksalno, nekada i te gre{ke mogu imati zna~aja za nau~no stvarala{tvo. Dr Petar Popovi} smatra da referatu ne treba prigovarati {to detaqnije nije ulazio u stvarala{tvo dr Koste Milutinovi}a jer je broj wegovih radova zaista veliki. Ima opravdanih prigovora na kvalitet nekih Milutinovi}evih radova, ali je sigurno da me|u wima ima i vrlo vrednih. Osim toga, o Milutino - vi}u su do sada (prilikom wegovih izbora za vanrednog i redovnog profesora Filozofskog fakulteta u Zadru) dva puta pisali referate i tako eminentni nau~nici kao {to su akademici Grgo Novak i dr Vaso Bogdanov, tako da ovo nije bilo prvo ocewivawe wegove nau~ne li~nosti. U na{ Institut Kosta Milutino- vi} ne dolazi da bi bio unapre|en, ve} dolazi u nau~no zvawe koje ve} ima. Najzad, Kosta Milutinovi} je publikovao i publikuje svoje radove u vrlo uglednim doma}im i stranim edicijama, {to je tako|e potvrda izvesne vrednosti wegovih radova. Svojom vredno{}u i {irokim poznavawem Vojvodine, Kosta Milutino - vi} }e svakako koristiti istorijskom institutu Vojvodine, pa }e stoga i dr Petar Popovi} glasati za wegov izbor u predloèno zvawe. Dr Josip Mirni} smatra da je u toku svog vrednog i priqe`nog dugogo di- {weg istraìvawa u Milutinovi}a dosta i takvih radova koji mu ne}e ~initi ~ast. Mnogo toga uradio je nesolidno, a umeo je da bude i subjektivan u ocewivawu qudi i doga|aja iz pro{losti (na primer, pi{u}i o Vasi Staji}u). Istina, ve}i broj wegovih radova ima i niz va`nih pitawa u kojima sitne faktografske gre- {ke gube zna~aj, ali utisak o wegovoj nesolidnosti kao nau~nika i istraìva~a ostaje i moè se potvrditi na vi{e primera. Mirni} je izneo primere o Milu- tinovi}evom radu na prikupqawu gra|e o Vasi Pelagi}u i Lazi Nan~i}u. Mir- ni} se pridruùje Gavrilovi}evoj konstataciji da Milutinovi} radi parcialne teme i pi{e mnogo malih radova, ali veruje da bi Institut mogao uticati na wega da se poduhvati i rada na nekoj ve}oj i ozbiqnijoj monografiji. S tim u vezi dr Petar Popovi} kaè da }e orijentacija svakog saradnika Instituta, pa i Koste Milutinovi}a, zavisiti koliko od wega samog, tako i od programske orijentacije ustanove, pa se stoga ne treba bojati da }e neko u Insti - tutu iscrpqivati svoj rad na mawim prilozima. Dr I{tvan Seli: te{ko mu je da govori o Milutinovi}u jer wegove radove ne poznaje. On nema nikakvog razloga da ne veruje dr Slavku Gavrilovi}u i dr Jo- sipu Mirni}u, ali isto tako ni dr Novakovi}u, dr Popovi}u i, kona~no, refera - 138 Zapisnici Mati~ne komisije za osnivawe Instituta za… tu potpisanom od uvaènih stru~waka. Posle ovakve diskusije, on se samo pla{i da bi eventualnim dolaskom dr Milutinovi}a u Institut tamo mogli nastati odnosi nepovoqni za mirnu i stvarala~ku atmosferu. No bez obzira na to on je odlu~io da se opredeli za referat i da glasa za Milutinovi}ev izbor u Institut. Dr Petar Popovi} izraàva uverewe da razlike u gledi{tima iznete ovde o Milutinovi}evom delu ne}e uop{te uticati na li~ne i me|uqudske odnose u In- stitutu i da radna atmosfera tamo ne}e biti poreme}ena. Ovo mi{qewe dr Popo - vi}a potvrdili su i dr Gavrilovi} i dr Mirni}, izjavquju}i da je Kosta Mi lutinovi} pogodan za saradwu i prijatan u li~nim odnosima. Dr Branislav Bukurov je o~ekivao vi{e potpuno formiranih nau~nika i boji se da }e se konkurs Instituta javiti samo mla|i jo{ nedovoqno afirmisani nauni radnici (asistenti) i da je po sredi neko neprincipijelno uticawe na qude da se ne javqaju na konkurs. Ba{ zato {to se javilo malo formiranih nau~nika, a ina~e zbog svog znawa i poznavawa istorije Vojvodine, Kosta Milutinovi} }e biti nesumwivo od velike koristi mladom Istorijskom institutu. Milutinovi} je potpuno zreo da bude biran za savetnika u Institutu, a dr Bukurov se pomalo i ~udi da on ho}e da napusti jedno sigurno mesto na Filozofskom fakultetu u Zadru i do|e u jednu ustanovu koja je na staklenim nogama, {to se ti~e materijalne obezbe|enosti. U svakom slu~aju dr Bukurov }e glasati za Milutinovi}ev izbor. Dr Petar Popovi} opovrgava sumwe dr Bukurova oko ne~istih poslova oko konkursa. On navodi primer dvojice na{ih istori~ara (dr Rajka Veselinovi}a i Nikole Petrovi}a) o ~ijem se dolasku u Institut govorilo, ali koji se iz li~nih, porodi~nih ili nekih drugih vlastitih razloga ipak nisu odlu~ili da konkuri{u. Nikakve agitacije i intervencije doista nije bilo. Posle ovog obja{wewa dr Bukurov izjavquje da povla~i svoju sumwu. êdomir Popov dao je kratko obja{wewe povodom mi{qewa dr Bukrova da Institut jo{ nije materijalno obezbe|en. On je rekao da se ovaj institut nalazi u poloàju kao i druge sli~ne ustanove u Vojvodini, pa i Jugoslaviji: ni jednom samim osnivawem nije za ve~ita vremena obezbe|ena egzistencija. Wihov opstanak i razvoj, zavisi}e pre svega, od wihovih programa i nau~nih rezultata koje ostvaruju, a dabogme od materijalnih mogu}nosti dru{tvenih zajednica koje ih izdràvaju. Na poziv dr Bo{ka Novakovi}a pre{lo se na glasawe o izboru dr Koste Milutinovi}a. Odluka: Sa {est glasova za i dva uzdràna dr Kosta Milutinovi} izabran je za nau~nog savetnika Instituta za istoriju Vojvodine. Na du`nost u Institut dr Milutinovi} bi}e postavqen od 1. decembra 1968. s tim da mu se dopusti rad na Filozofskom fakultetu u Zadru do 1. februara 1969. godine. b/ Aleksandar Fori{kovi} za asistenta. Dr Slavko Gavrilovi} izjavquje da on smatra Aleksandra Fori{kovi}a ~ovekom najve}e erudicije me|u istori~arima Vojvodine. Marqivim radom je postigao {iroko obrazovawe, koncepcijsko gledawe na pro{lost. To su izvanre - dni preduslovi za daqi nau~ni razvitak. Kombinovana sa savesnim istraì va - wima i minucioznim analizama, Fori{kovi}eva erudicija da}e uskoro trajne nau~ne rezultate. O ba{ ovakvom pravcu Fori{kovi}evog razvoja svedo~i wegov Aleksandar Kasa{ 139 svakodnevni marqivi istraìva~ki rad u Arhivu APV u Sremskim Karlovcima. Fori{kovi} ima i veliko metodolo{ko znawe koje je stekao kod Radovana Samar - xi}a na studijama tre}eg stepena. Ako ne nastanu te{ko}e objektine prirode (ne- pristupa~nost sovjetskih arhiva) Fori{kovi} }e u dogledno vreme zavr{iti te zu. U slu~aju ovakvih te{ko}a Fori{kovi} }e se morati opredeliti za neku drugu istoriografsku temu. Na osnovu svega {to je izneto, dr Gavrilovi} misli da je Fori{kovi} zasluìo pozitivniji referat od ovoga koji je dobio, jer }e nesumwivo biti jedan od najmarkantnijih saradnika Instituta. Dr Boìdar Kova~ek misli da je nasuprot brzopiscu dr Milutinovi}u o kome se malo~as govorilo, Fori{kovi} sporopisac. Zato se wegova prava vrednost i ne moè meriti volumenom wegovih radova. Jedna od pozitivnih osobina Fori{kovi}evih je da on poseduje jedan vredan nau~ni entuzijazam koji nije zama - gqen nekriti~no{}u prema problematici kojom se bavi. To pokazuje wegov rad o Savi Tekeliji koja je najboqa sinteza napisana o ovoj li~nosti. Fori{kovi} je nau~nik sa stavom i koncepcijom, te }e Institut u wemu dobiti korisnog i vrednog saradnika. Dr Petar Popovi} je iznena|en uzdràno{}u referata, budu}i da svi znamo Fori{kovi}a kao sposobnog, vrednog i darovitog mladog istori~ara. O wemu najboqe mi{qewe ima i sredina u kojoj je do sada radio, a u prvom redu wegov dosada{wi direktor dr Jorjo Tadi}. Pored svih iznetih kvaliteta wega u na{ Institut preporu~uje i wegovo zvawe magistra. Dr Stevan Josifovi} postavqa pitawe za{to je Fori{kovi} tako dugo studirao – oko deset godina. êdomir Popov obja{wava da je Fori{kovi} u tim godinama bio jedno vreme zaposlen, a da je i bolovao. Posle diskusije pre{lo se na glasawe o kandidatu. Odluka: Aleksandar Fori{kovi} izabran je jednoglasno za asistenta In- stituta za izu~avawe istorije Vojvodine. Na du`nost Fori{kovi} }e biti postavqen 1. novembra 1968. Dr Petar Popovi} izvesti}e i formalno Istorijski institut u Beogradu o Fori{kovi}evom izboru u na{ Institut. c/ Kalman êhak za asistenta. U vezi sa ovim izborom dr Josip Mirni} èli da pokrene jedno na~elno pitawe kojim }e biti obuhva}eni i ostali kandidati koji sada rade u Istorij - skom arhivu PK SKS za Vojvodinu. Re~ je o qudima sa dugim radnim staòm koji u svojoj sada{woj ustanovi imaju zvawe „Samostalnog istraìva~a”. To je zvawe visoko u na{im ustanovama – mo`da i u rangu vanrednog profesora. Svi ti qudi imaju preko 40 godina ìvota i takvo zvawe su i zasluìli svojim radom. To su va`ne stvari na koje bi i ova Komisija morala da obrati pa`wu. Svi ovi qudi imaju dosta veliki broj radova: êhak ima dosta objavqene gra|e, a i radova; Keci} je objavio preko hiqadu stranica teksta, Pali} preko nekoliko radova, ima i kwigu o Albusu koja bi mogla imati i rang doktorske teze; Veg ima radova. Svi dakle imaju izvesnu afirmaciju. Istupali su i na raznim nau~nim skupovima i simpozijumima. To je i referente povuklo da ih predloè izri~ito za asistente. Oni sada postavqaju pitawe, a Mirni} s wima duboko deli mi{qewe, mogu li se sloìti s tim da budu birani samo za asistente. Oni ne èle da budu asistenti. 140 Zapisnici Mati~ne komisije za osnivawe Instituta za…

Bili bi i materijalno i moralno o{te}eni jer su suvi{e stari da budu birani za asistente. Zato Mirni} predlaè da budu izabrani za vi{e stru~ne saradnike. Tada bi imali iste plate kao i sada, ako ne i vi{e a prema wima bi bio u~iwen jedan human gest. Za takav gest ima osnova i u zakonu i u referatima. Dr I{tvan Seli misli da wihov izbor u zvawe vi{ih stru~nih saradnika ne}e biti ba{ tako lako. Osnovno pitawe je za koja zvawa je konkurs raspisan i za koja su se oni zvawa javili. Dr Petar Popovi} smatra da Mirni}ev predlog vodi jednom presedanu, jer nas ve} na prvom koraku tera da odstupimo od ranije donetih odluka i usvojenih kriterijuma. Mi smo se ranije dogovorili da }emo uzimati samo saradnike za nau~na zvawa a ne i za stru~na i da }emo prilikom svakog izbora dràti nau~ne kriterije vrlo visoko. Dr Mirni} tvrdi da se ne radi niokakvom presedanu. Samo u ovom slu~aju je takva situacija i ona se kasnije ne}e ponavqati. Mi sada samo imamo posla sa grupom zrelih nau~nika koji su do sada postigli visoke nau~ne rezultate, a koji nisu stekli formalnu kvalifikaciju – doktorat, samo iz objektivnih razloga. êdomir Popov osporava Mirni}evu tvrdwu da bi izbor ~etvorice kandidata u zvawe vi{eg stru~nog saradnika bio Zakonski osnovan, ~ak i da se bez ika - kve rezerve uzmu sve tvrdwe o kvalitetima i dometima pomenutih kandidata. Evo za{to: danas zapravo i ne postoji ni jedan zakonski akt o organizaciji nau~nog rada. Stari op{ti zakon iz 1958. prestao je da vaì jo{ aprila 1965, jer nije blagovremeno usagla{en sa novim Ustavom. Qudi su dodu{e u nau~nim ustanovama postupali po wemu ali }e zato morati da revidiraju sve odluke donete posle wegovog prestanka, tj. posle aprila 1965. Postupati po tom zakonu, danas kad si - guro znamo, da on ne vaì bilo bi u najmawu ruku neobazrivo. Novi republi~ki zakon o organizaciji nau~nog rada koji treba da se donese do kraja ove godine, u nacrtu izri~ito kaè da se u nau~noj ustanovi mogu birati i stru~ni radnici, ali „za vr{ewe stru~nih poslova u istraìva~kom radu”. Poznato je me|utim da mi od Fonda za nau~ni rad nismo dobili ni jedan di nar za vr{ewe stru~nih poslova i da }e svi na{i saradnici obavqati iskqu~ivo nau~ne poslove. Dr Josifovi} i dr Mirni} misle da su tu u pitawu formalnosti preko kojih se mirne du{e moè pre}i. êdomir Popov, me|utim misli da bi to bila neka vrsta svesne malverza - cije i obmane Fonda za nau~ni rad, na koju se sigurno niko od prisutnih ne bi tako lako odlu~io. Ako ve} treba da u~inimo ustupak onda birajmo pomenute kandidate za nau~ne saradnike, a oni }e kako su sami govorili, uskoro doktorirati i time preduhitriti stupawe na snagu novog zakona koji ovakav izbor onemogu}uje. Dr Petar Popovi} je rekao da to ne dolazi u obzir, a Mirni} kaè da niko ne moè garantovati da }e ti qudi u tako kratkom roku doktorirati. Dr Bo{ko Novakovi} misli da je onda najboqe da ne pravimo nikakva odstupawa od pre|a{we odluke jer bismo mogli lako izgledati u najmawu ruku da smo nepredostro`ni. Dr Seli ponavqa da se izbor moè vr{iti samo za zvawa za koga je konkurs raspisan. Mirni} tada predlaè da se pomenutim kandidatima sta` proveden u Aleksandar Kasa{ 141

Istorijskom arhivu PK prizna kao sta` u nau~noj ustanovi da bi dobili ve}i li~ni dohodak. ^. Popov obja{wava da se to moè regulisati budu}im pravilnikom o li~nim dohocima Instituta. Mirni} zahteva da se wegov predlog usvoji kao preporuka Mati~ne komisije Komisiji za pravilnik o li~nim dohocima, koji }e biti sastavqen jo{ na ovoj sednici. Posle kra}e razmene mi{qewa, Mati~na komisija usvojila je Mirni}ev zahtev, pa je on odustao od predloga da se êhak, Keci}, Pali} i Veg biraju za vi{e stru~ne saradnike. Posle toga Mati~na komisija odlu~uje da jednovremeno glasa za sva ~etiri pomenuta kandidata, na osnovu predloga dr Bo{ka Novakovi}a. Odluka: Kalman êhak, Danilo Keci}, Milenko Pali} i [andor Veg jednoglasno su izabrani za asistente Instituta za istoriju Vojvodine. Postavqawe ove ~etvorice asistenata, obavi}e se onda kad Institut dobije finansijska sredstva za realizaciju projekta u izu~avawu istorije radni~kog pokreta i SKJ, na kome ovi qudi rade. Dr Nikola Ga}e{a za nau~nog saradnika. Dr Bo{ko Novakovi} postavqa pitawe ovog izbora uz konstataciju da ovde imamo pred sobom jedan vrlo pozitivan referat i jedan sasvim jasan slu~aj. Dr Petar Popovi} dodaje da je kandidat koji se bira svima poznat kao izvanredno priqeàn, sposoban i ~estit nau~ni radnik i ~ovek s kojim je veliko zadovoqstvo sara|ivati. Oceni dr Popovi}a pridruùje se i dr Gavrilovi}, pa predsedavaju}i, po{to je slu~aj sasvim jasan, poziva odmah na glasawe. Odluka: Dr Nikola Ga}e{a izabran je jednoglasno za nau~nog saradnika Instituta za izu~avawe istorije Vojvodine. Na du`nost se dr Ga}e{a postavqa odmah, tj. 1. oktobra 1968. godine. 3. Razno: Dr Petar Popovi} i êdomir Popov dali su obave{tewe ~lanovima Komi- sije o Ugovoru i drugim uslovima za kori{}ewe prostorija u Vi{oj {koli dru- {tveno politi~kih nauka (ulica Sutjeska br. 1), budu}em Centru za politi~ke studije Vojvodine. Pored obaveza prihva}enih Ugovorom, predstavnici Insti- tuta prihvatili su i zahtev vlasnika prostorija da se kod nas u slu`bu primi je - dna sprema~ica koja je do sada bila na radu u Vi{oj {koli dru{tveno politi~kih nauka. Za uzvrat Institut }e dobiti pet vrlo lepih radnih prostorija, sa jednim hodnikom i sanitarnim ~vorom. Useqavawe u prostorije moè po~eti odmah. ^lanovi Komisije odobrili su sklopqeni Ugovor i druge uslove, povoqno oceniv{i rad predstavnika Instituta na re{avawu pitawa prostorija. Raspisivawe konkursa za radno mesto sprema~ice. Na predlog Petra Popovi}a Komisija je jednoglasno odlu~ila da se takav konkurs odmah raspi{e. ^. Popov obja{wava da se konkurs ne mora raspisivati u {tampi ve} oglasom na oglasnoj tabli u zgradi Vi{e {kole politi~kih nauka. Odluka: Odmah raspisati konkurs za radno mesto sprema~ice i to objavom na oglasnoj tabli u zgradi u Sutjeskoj br. 1. 142 Zapisnici Mati~ne komisije za osnivawe Instituta za…

c/ Dr Petar Popovi} iznosi predlog da se dva stalna saradnika, koja smo do sada izabrali i postavili na rad u Institutu, kooptiraju za ~lanove Mati~ne komisije kojoj sad predstoji jo{ da donese normativne akte Instituta. Dr Mirni} misli da nije potrebno wihovo kooptirawe u Mati~nu komi - siju ve} da je dovoqno da ako se oni ukqu~e u rad komisije tih normativnih akata. êdomir Popov je uveren da je vrlo dobro ako ih kooptiramo ba{ u Mati~nu komisiju, iako }e oni raditi i u posebnim komisijama za pisawe ovih akata. Po{to jo{ ne mogu da se formiraju samoupravni organi Instituta, dobro je da one stalne ~lanove koje smo do sada izabrali i postavili ukqu~imo u dono{ewe svih merodavnih odluka od ìvotne va`nosti za Institut. Takve merodavne odluke donose se ba{ u Mati~noj komisiji. Zato ne treba oklevati s wihovim koopti- rawem jer }e upravo wihov rad najvi{e zavisiti od normativnih propisa koji se ovde donesu. Odluka: dr Bogdan Brukner i dr Nikola Ga}e{a kooptiraju se za ~lanove Komisije. d/ Formirawe Komisija za dono{ewe normativnih propisa. Na predlog êdomira Popova formiraju se dve komisije: za Statut i za Pravilnik o li~nim dohocima. Odluka: U Komisiju za Statut imenuje se: dr Petar Popovi} (za predsedni - ka), dr Slavko Gavrilovi}, dr Nikola Ga}e{a, êdomir Popov i @ivan @ivanovi}. U Komisiju za pravilnik o li~nim dohocima imenuju se: dr Josip Mirni} (za predsednika), dr Boìdar Kova~ek, dr Bogdan Brukner, Aleksandar \or|evi} i Helena Mehdjih. e/ Dr Petar Popovi} informi{e Komisiju da uprava Instituta predvi|a radni dogovor sa svim rukovodiocima projekata i pojedinim saradnicima In - stituta o zakqu~ivawu ugovora za po~etak rada i finansirawa usvojenih nau~nih projekata. Komisija odobrava ovu inicijativu i aùrnost uprave Instituta. Sednica je zakqu~ena u 14,15. ~sova.

Predsednik Zapisni~ar

Mati~ne komisije sekretar Mati~ne komisije (Dr Bo{ko Novakovi}), s.r. (^edomir Popov) s.r. Aleksandar Kasa{ 143

ZAPISNIK

Vo|en na [estoj sednici Mati~ne komisije Instituta za izu~avawe istorije Vojvodine, odr`anoj 14. oktobra 1968. u prisustvu svih ~lanova, osim Branislava Bukurova. Sednica je po~ela u 10,10 ~asova.

Dnevni red: 1/ Usvajawe Zapisnika sa prethodne sednice. U vezi sa zapisnikom dr Bo{ko Novakovi} èli da iznese jedan predlog i da saop{ti jedan svoj utisak. Prvo, predlaè da se i na budu}im sednicama Mati~ne komisije, iako je wen rad pri kraju, kao i u radu Instituta, uvede praksa referisawa o izvr{enim odlukama i zakqu~cima sa predhodne sednice. Tim se ne samo kontroli{e rad izvr{nih organa Instituta, ve} se sti~e i najboqi uvid u wegov celokupni rad i u ostvarqivost usvojenih re{ewa. Drugo, dr Novakovi} smatra da su zapisnici sa sednica Mati~ne komisije primer kako ih treba voditi i u fakultetskim organima, a i u budu}im organima Instituta. Samo pomo}u ovako iscrpnih, a istovremeno preglednih i preciznih zapisnika, moè se dobiti prava slika o radu tih organa i o delovawu cele ustanove. On misli da i to na ovoj sednici treba konstatovati. Dr Josip Mirni} smatra da je zapisnik sa prethodne sednice zaista iscr- pan, ali nije ba{ siguran da ga je trebalo ba{ tako voditi. On ne kaè da je zapisnik neta~an, ili da je u wega u{lo i ne{to {to na sednici nije re~eno. Prob lem je u tome {to nije ni moglo u}i sve: iz zapisnika se ne ose}a atmosfera i {timung u kojima su pojedini sudovi i ocene izricani, pa ovako ogoqeni mogu ostaviti pogre{an utisak o toku sednice. Tako na primer iz zapisnika proizilazi da su se samo Slavko Gavrilovi} i on izja{wavali negativno o dr Kosti Milutinovi}u, a me|utim bilo je i drugih replika koje zapisni~ar nije mogao da uhvati. Da stvar bude gora posle se taj zapisnik iznosi i na javnost, iako bi sve ono {to je re~eno na sednici Mati~ne komisije trebalo da bude na{a interna stvar. Zbog svega toga Mirni} kaè da bi on svoju diskusiju napisao da }e ono gotovo u celini biti uneta u zapisnik. Po wegovom mi{qewu zapisnik bi ipak trebalo voditi malo saètije i u op{tijim konstatacijama. Dr Petar Popovi} se slaè s Mirni}em da u zapisnik ne moè da u|e ba{ sve, jer mi nemamo ni magnetofon, niti stenografa. Ali on misli da su i pored toga zapisnici sa na{ih sednica vrlo dobri, da je u wih zapisni~ar uneo ono {to je najbitnije i da ba{ ovakvo vo|ewe zapisnika vaqa nastaviti, jer samo tako moèmo dobiti potpunu sliku o radu Mati~ne komisije. êdomir Popov ne èli da brani svoj zapisnik niti smatra da je savr{en. On je jo{ na drugoj sednici Komisije kad je odlu~eno za op{irniji zapisnik skrenuo pa`wu na nemogu}nost da se u wega unese sve i da }e to biti pomalo i subjektivan izbor onoga {to na sednicama bude re~eno. Jedino {to sada moè re}i to je da se svojski trudio da prilikom toga izbora bude {to pouzdaniji i {to objektivniji. Ina~e, on se ne slaè sa Mirni}em da treba zazirati od onoga {to je na sednicama re~eno. Naravno mi ne moramo praviti reklamu u javnosti na{ih 144 Zapisnici Mati~ne komisije za osnivawe Instituta za… sednica, ali sve ono {to je do sada re~eno na sednicama Mati~ne komisije bilo je i principijelno i po{teno, pa se od toga ne moramo ni stideti. Odluka: Usvaja se zapisnik sa pete sednice Mati~ne komisije. 2/ Dr Nikola Gavrilovi} – izbor nau~nog saradnika Instituta. Ukazuju}i na javnost i odre|enost referata o dr Nikoli Gavrilovi}u, dr Bo{ko Novakovi} poziva prisutne referente da i usmeno izloè svoje stavove o ovom kandidatu, ukoliko to smatraju za potrebno. Dr Slavko Gavrilovi} ponavqa ono {to je u referatu napisano – da on smatra Nikolu Gavrilovi}a vrlo korisnim budu}im ~lanom Instituta. Zato {to se opredelio za jedno retko obra|ivanu i malo poznatu problematiku, zato {to poznaje solidno nekoliko jezika i zato {to je vrlo ozbiqno shvatio {ansu koja mu se ovoga puta pruìla za nesmetani nau~ni i stvarala~ki rad, {ansu koju ranije nije imao, on }e sigurno dosta doprineti radu Instituta. Jedino {to bi hteo da objasni to je u pogledu zvawa za koje se dr Nikola Garilovi} predlaè. On se na konkurs javio za zvawe vi{eg nau~nog saradnika. Pa`qivo pregledav{i wegove radove referentska komisija je zauzela stav da ga oni pre svega svojim obimom i kvantitetom jo{ ne kvalifikuju za tako visoko zvawe. Dr Nikola Gavrilovi} ima tezu koja nije publikovana i nekoliko mawih nau~nih radova objavqenih u periodi~nim publikacijama. Po visokim kriterijumima koji se primewuju na na{em fakultetu, a i u ovoj Komisiji, referenti su bili mi{qewa da je to dovoqno upravo za zvawe nau~nog saradnika pa ga za wega i preporu~uju. U kra}im diskusijama sa navodima dr Slavka Gavrilovi}a sloìli su se dr Petar Popovi} i dr Bo{ko Novakovi}, pa je izvr{eno glasawe. Odluka: Dr Nikola Gavrilovi} izabran je jednoglasno za nau~nog saradni - ka Instituta, a na du`nost }e biti postavqen 1. novembra 1968. 3/ Razno: a/ Dr Petar Popovi} i êdomir Popov upoznali su Mati~nu komisiju sa ostva rivawem odluka prethodne sednice i konstatovali da su sve odluke izvr{e - ne, osim sve~anog otvarawa Instituta, koja je pomerena sa 12. na 19. oktobar. Ovo pomerawe izvr{eno je zbog prodavnice name{taja koja nije mogla blagovremeno da isporu~i kupqenu robu. Propust je u~iwen i sa strane administracije, jer Kosta Milutinovi} i Aleksandar Fori{kovi} i wihove ustanove nisu jo{ zvani~no obave{tene o izboru u na{ Institut niti o datumima postavqawa. Taj propust bi}e odmah otklowen. êdomir Popov izvestio je Komisiju o nabavkama name{taja koja je izvr- {ena i na koju je utro{eno do dana ove sednice oko 16.000 novih dinara. Dr Bo{ko Novakovi} je saop{tio da }e, zbog odlaska u Vrawe biti odsutan prilikom sve~anog otvarawa Instituta, ali da }e ga zameniti prodekan dr Radoslav ûri} koji }e u ime Fakulteta, kao osniva~a odràti uvodnu re~. b/ Komisija je preporu~ila da se ubrza rad na dono{ewu normativnih akata Instituta, koje bi trebalo zavr{iti u toku novembra t.g.

Predsednik Mati~ne komisije Zapisni~ar Mati~ne komisije Dr Bo{ko Novakovi}, s.r. stru~ni sekretar ^edomir Popov, s.r. Aleksandar Kasa{ 145

Aleksandar Kasaš The History De partment Novi Sad

MINUTES OF THE COMMITTEE FOR FOUNDING THE INSTITUTE FOR STUDIES OF THE HISTORY OF VOJVODINA FOUR DECADES AGO

SUMMARY

Around the mid dle of the 1960s sci en tific, polit i cal and other needs arose in Novi Sad to found the Insti tute for Stud ies of the His tory of Vojvodina with the prin ci pal goal to, not only de velop the sci ence of his tory in the prov ince, but also to arrive at a scien tific synthe sis of the history of Vojvodina, from the prehis toric to the mod ern times, through var i ous monographies, by pub lish ing top i cal an thol o - gies of ar chive ma te ri als, by ar che o log i cal ex ca va tions etc. At the time, de spite the fact that there was a History De partment at the Faculty of Philos o phy in Belgrade, the idea came about to form a commit tee with the objec tive of founding the In stitute for Stud ies of the His tory of Vojvodina. This pa per pres ents notes of this Com - mit tee as a con tri bu tion to the his tory of his to ri og ra phy in Vojvodina. ISTORIOGRAFIJA

HISTORIOGRAPHY

Mihael Antolovi} 149

UDK 323.15(=112.2)(497.113):930(497.11) 94(=112.2)(497.113):930 Mihael Antolovi} Pedago{ki fakultet Sombor

SRPSKA ISTORIOGRAFIJA O NEMCIMA U VOJVODINI1*

Sa`etak: Rad predstavqa poku{aj kriti~kog vrednovawa dosada- {wih rezultata srpske istoriografije o Nemcima u Vojvodini. Pored naj - zna ~ajnijih istoriografskih radova u radu su analizirani i pojedini pu blicisti~ki spisi od va`nosti za ovu temu. Kqu~ne re~i: srpska istoriografija, Nemci, Vojvodina.

Pro{lost Nemaca na prostorima Vojvodine, uprkos wihovoj brojno - sti i uticaju koji su imali na ukupan istorijski razvitak ovog podru~ja od vremena wihovog doseqavawa u 18. veku sve do sredine 20. stole}a, dugo je vremena bila izvan neposrednog vidokruga srpske istoriografije. Poput istoriografija zapadnoevropskih zemaqa ~iji je primer sledila, i srpska istorijska nauka je tokom posledwa dva stole}a najve}im delom bila usredsre|ena na srpsku dràvu i naciju. Odatle je i mawinska problematika postala legitiman predmet istorijskog istraìvawa znatno kasnije, tek po okon~awu Drugog svetskog rata. Nezainte re sovanost istorijske nauke za nacionalne mawine bila je odre|ena okolno{}u da je tradicionalna politi~ka istoriografija, usmerena prevashodno na izu~avawe nacionalne dr- àve i wenih odnosa sa drugim dràvama i nacijama, u ~itavom me|uratnom periodu zadràla ubedqivu prevagu nad ostalim istoriografskim ànro- vima koji su se, upravo u to vreme, borili za svoje mesto u akademskom svetu. Za nacionalne mawine, kao uostalom i za bilo koje druge „marginalne” teme koje danas izazivaju du`nu pa`wu istori~ara, poput mentaliteta i privatnog ìvota qudi u pro{losti, dowih dru{tvenih slojeva, èna, mawinskih dru{tvenih i kulturnih grupa…, nije bilo interesovawa niti prostora u akademskoj istoriografiji.2 [irewe interesovawa istori - ~ara na brojna ranije zapostavqena podru~ja ìvota qudi u pro{losti 1 * Zahvaqujem se dr Vladimiru Gajgeru (Vladi mir Gei ger), nau~nom savetniku Hrvat - skog instituta za povijest u Zagrebu, na korisnim primedbama i savetima koje mi je uputio prilikom pisawa ovog ~lanka. 2 Georg G. Iggers, Geschichtswissenschaft im 20. Jahrhundert. Ein kritischer Überblick im internationalen Zusammenhang, Göttingen 2007, str. 63. 150 Srpska istoriografija o Nemcima u Vojvodini koje je nastupilo tokom druge polovine 20. veka otvorilo je mogu}nost da istorijska nauka, pored ostaloga, u horizont svojih istraìvawa postavi i problem nacionalnih mawina. Srpska istoriografija je, dele}i ovaj zajedni~ki evropski trend, imala i odre|ene posebnosti sadràne prvenstve - no u ~iwenici da je tokom ve}eg dela 20. stole}a (1918–1991) predstavqala deo jugoslovenske istoriografije. Idejni i dru{tveni procesi tokom postojawa dveju jugoslovenskih dràva davali su ton razvoju srpske istoriografije u odabiru istraìva~kih tema, preovla|uju}im konceptima i metodolo{kim usmerewima. Kao „nacionalna nauka” istorija je u me|u- ratnom periodu u zna~ajnoj meri bila funkcionalizovana u ciqu gra|ewa zajedni~kog op{tejugoslovenskog identiteta nove jugoslovenske dràve. Tokom postojawa socijalisti~ke Jugoslavije, budu}i pod budnom prismo - trom komunisti~ke partije, istoriografija je izu~avawu pro{losti „ju - goslovenskih naroda i narodnosti” pristupala sa marksisti~kih pozicija usmeravaju}i zna~ajan deo svojih interesovawa ka istoriji radni~kog pokreta, Narodnooslobodila~kog rata i socijalisti~ke revolucije. Op{te obele`je razvoja srpske i jugoslovenske istoriografije tokom 20. veka jeste wena izloènost sna`nim politi~kim i ideolo{kim pritiscima i stavqa we pod svojevrsni nadzor zainteresovanih, u prvom redu politi~kih, struktura mo}i.3 U takvim okolnostima, sasvim je razumqivo da pojedina pitawa sve do kraja postojawa jugoslovenske dràve nisu bila istorio - grafski rasvetqena. Jednu od takvih „istoriografskih belina” predstavqala je i istorija Nemaca u Vojvodini, s obzirom da joj me|uratna istorio grafija nije posvetila zna~ajniju pa`wu, dok posle Drugog svetskog rata nije bilo „popularno” pisati o Nemcima budu}i da bi se u tom slu~aju svakako moralo odgovoriti i na pitawe o wihovoj posleratnoj sudbini. Celokupna srpska istoriografija o vojvo|anskim Nemcima moè se podeliti u dva vremenski nejednaka perioda – tokom postojawa socijalisti~ke Jugoslavije (1945–1991) i od wenog raspada do danas (1991–2008). U na{em radu ukaza}emo na radove najzna~ajnijih autora koji su izu~avali istoriju Nemaca u Vojvodini dok }emo, potom, analizirati i dela istori~ara kojima ova tema nije predstavqala glavno poqe istraìva~kih interesovawa ali koji su, ipak, dali zna~ajan doprinos wenom boqem poznavawu. Kona~no, poku{a}emo da se osvrnemo i na publicisiti~ke spise koji su se pojavili tokom posledwe decenije budu}i da, iako ne predsta - vqaju nau~na dela, uti~u na kolektivne istorijske predstave u daleko ve}oj meri nego nau~na istoriografija. Istovremeno, publicisti~ki radovi 3 Vid.: \or|e Stankovi}, Qubodrag Dimi}, Istoriografija pod nadzorom. Prilozi istoriji istoriografije, £–££, Beograd 1996; Kosta Nikoli}, Pro{lost bez istorije. Polemike u jugoslovenskoj istoriografiji 1961–1991. Glavni tokovi, Beograd 2003. Mihael Antolovi} 151 svedo~e, ponaj~e{}e, o onome o ~emu istoriografija jo{ uvek nije dala kona~an sud. Tokom postojawa socijalisti~ke Jugoslavije srpska istoriografija je posvetila svega dve monografije istoriji Nemaca u Vojvodini koje su uz monografiju slovena~kog istori~ara Du{ana Bibera – Nacizam i Nemci u Jugoslaviji 1933–1941,4 predstavqale gotovo sve {to je jugoslovenska istoriografija imala da kaè o ovom pitawu. Re~ je o radovima Josipa Mir ni - }a i Petra Ka~avende kojima je zajedni~ko da su nastala na tragu partij ske istoriografije i postavki koji je izneo Biber. U wima je, na razli~ite na~ine i u nejednakoj meri, prisutna politi~ka intencija da se posleratna sudbina Nemaca u Vojvodini racionalizuje i opravda wihovom delatno- {}u uo~i Drugog svetskog rata i tokom wega. Ovim, me|utim, prestaje svaka sli~nost izme|u radova ove dvojice istori~ara. Monografija Josipa Mirni}a – Nemci u Ba~koj u Drugom svetskom ratu,5 predstavqa heuristi- ~ki sna`no utemeqeno delo koje po~iva na bogatoj izvornoj gra|i iz doma- }ih i stranih arhiva. Isto se odnosi i na literaturu, budu}i da je autor iskoristio gotovo sve {to je u to vreme bilo objavqeno. Premda je u sredi{tu Mirni}evog razmatrawa period Drugog svetskog rata, on je u uvod- nom delu zna~ajnu pa`wu posvetio glavnim politi~kim i dru{tvenim procesima koji su obeleìli ìvot nema~ke mawine ne samo u Ba~koj nego i u Vojvodini tokom me|uratnog perioda. Svoju eksplikaciju Mirni} je doveo do oktobra 1944, tj. do evakuacije nema~kog ìvqa i oslobo|ewa Vojvo- dine, dok sudbinu preostalih Nemaca u Ba~koj tokom meseci koji su usle dili do okon~awa ratnh zbivawa u maju naredne godine nije uzimao u razmatrawe. Na taj na~in, wegovo delo u hronolo{kom pogledu nije dove - deno do kraja a najtraumati~nija epizoda istorije ba~kih Nemaca ostala je istoriografski nerasvetqena. Pored pomenute monografije, Mirni} je jedno svoje kra}e saop{tewe posvetio regrutovawu ba~kih Nemaca u jedinice SS-a,6 dok odre|ene podatke o nema~koj mawini sadrè i wegovi radovi posve}eni sistemu ma|arske okupacije Ba~ke i Barawe, kao i analizi poloàja Vojvodine u kontekstu zbivawa na prostoru Jugoslavije tokom ratne 1943. godine.7

4 Dušan Biber, Nacizem in Nemci v Jugoslaviji 1933–1941, Ljubljana 1966. 5 Josip Mirni}, Nemci u Ba~koj u Drugom svetskom ratu, Novi Sad 1974. 6 Josip Mirni}, The Enli stment of Volksdeutschers from the Ba~ka Region in the Waffen-SS, in: The Third Reich and the Yugo sla via 1933–1945, Bel grade 1977. 7 Sistem fa{isti~ke okupacije u Ba~koj i Barawi: ma|arska okupacija jugoslovenskih zemaqa, Zbornik za dru{tvene nauke MS, 35 (1963), str. 5–62; Vojvodina u sistemu odnosa unutar Narodnooslobodila~kog rata i socijalisti~ke revolucije u Jugoslaviji 1943, Istra`ivanja, 8 (1979), str. 205–227. 152 Srpska istoriografija o Nemcima u Vojvodini

Delo Petra Ka~avende – Nemci u Jugoslaviji 1918–1945,8 predstavqa neuspeli istoriografski poku{aj da se na veoma ograni~enom prostoru sinteti~ki predstavi pro{lost nema~ke mawine od naseqavawa Nemaca u 18. veku do zavr{etka Drugog svetskog rata, {to ~ini sadràj prvog dela wegove kwige (str. 7–69). U drugom, dokumentarnom delu, autor u vidu priloga donosi 36 dokumenata koji treba da ilustruju wegove ocene o dràwu nema~ke mawine tokom Drugog svetskog rata. Ka~avendinom delu moè se izneti niz primedbi razli~itog karaktera. U prvom redu, ono je veoma pre- tenciozno koncipirano sa namerom da pruì celovit pogled na istorijski razvoj Nemaca u Jugoslaviji. U tome autor nije uspeo, budu}i da naslov rada ne odgovara wegovom stvarnom sadràju. Ono {to pada u o~i jeste Ka~aven - dino povr{no poznavawe problematike o kojoj je odlu~io da pi{e sinteti~ki rad, slaba upu}enost u literaturu i izvore, kao i niz generalizacija izrazito ideolo{kog karaktera. U celini, Ka~avendino delo predstavqa neuspelu kompilaciju pomenutih Biberovih i Mirni}evih radove te nasu - mice izabrane nema~ke istoriografske lit era ture, budu}i da su mu nepo - znata dela nema~kih autora koja su nezaobilazna za ovu temu (H. U. Wehler, H. Sundhaussen, F. Gottas, J. V. Senz…). Ono {to tako|e odlikuje Ka~avendin rad jeste izrazita tendencioznost pri tuma~ewu pojedinih istorijskih fe- nomena koja na momente ostaje na nivou dnevne politi~ke propagandi sti - ke.9 Pretencioznost u naslovu rada ponajvi{e dolazi do izraàja u wegovoj strukturi – Ka~avenda je najvi{e prostora u svojoj kwizi posvetio Nemci - ma u Banatu tokom Drugog svetskog rata, aktivnost nema~ke mawine u drugim jugoslovenskim pokrajinama je tek ovla{ spomenuta dok su Nemci na prostoru Slovenije gotovo u potpunosti izostavqeni. Posebnu neko mpe- tentnost autor je ispoqio na ~iweni~kom nivou budu}i da je wegovo delo prepuno faktografskih neta~nosti. Ipak, odre|enu vrednost kwige predstavqa selektivan odabir dokumenata koji donekle mogu biti od koristi istraìva~u.10

8 Petar Ka~avenda, Nemci u Jugoslaviji 1918–1945, Beograd 1991. 9 Primera radi, u zakqu~ku svoga rada Ka~avenda tvrdi da je „Kulturbund u Jugo sla - viji bio orijentisan na neposredno stvarawe ’nema~ke podunavske dr`ave’, pa je time bila motivisana celokupna wegova aktivnost. Ovakav odnos dobro je do{ao onima koji su poku{avali – i sada poku{avaju – da pravdaju Tre}i rajh i posebno folksdoj~ere posle Drugog svetskog rata (podvukao M. A.)”. Isto, str. 68. 10 Ka~avendina kwiga, osim {to je izazvala veoma negativne reakcije u podunav sko - {vap skoj {tampi, nai{la je i na veoma lo{u kritiku od strane jednog od najboqih po - znavalaca istorije Nemaca na jugoslovenskom podru~ju – Vladimira Gajgera. Vid. wegovu kritiku u: ^asopis za suvremenu povijest, 25, 1 (1993), str. 216–218. Mihael Antolovi} 153

Tokom 90-ih godina pro{log veka istorija Nemaca u Vojvodini pri- vukla je interesovawe dvojice srpskih istori~ara mla|e generacije. Re~ je o Branku Be{linu i Zoranu Jawetovi}u koji su u vi{e svojih radova na nov i nepristrasan na~in – sine ira et stu dio, pristupili izu~avawu slabo po - znatih pitawa iz pro{losti nema~ke mawine u Vojvodini i Jugoslaviji. Na taj na~in, oboga}ena su istorijska znawa o politi~kom, ekonomskom, dru{tvenom i kulturnom razvoju vojvo|anskih Nemaca. Li{ena ideolo- {kih zapreka koje su davale ton pisawu starije generacije istori~ara, istorija podunavskih [vaba11 je, zahvaquju}i radovima Be{lina i Jawe- tovi}a, stavqena u {iri kontekst jugoslovenske i evropske istorije. Branko Be{lin je u svojoj monografiji – Vesnik tragedije. Nema~ka {tampa u Vojvodini 1933–1941,12 istoriografski rasvetlio ranije gotovo u potpunosti nepoznato pitawe periodike nema~ke nacionalne mawine na teritoriji Vojvodine. Uprkos hronolo{kim granicama u naslovu Be{linove kwige, on je dao analizu nema~ke {tampe u Vojvodini u celom me|u- ratnom periodu prate}i wen razvitak u kratkim crtama od wenih po~etaka u 18. stole}u. Ono {to karakteri{e Be{linovo delo jeste sagledavawe nema~ke {tampe u kontekstu ukupne nema~ke mawinske politike u Vojvodini. Slede}i ovaj metodolo{ki postupak Be{lin je uspeo da pokaè promene u nema~koj {tampi kao posledice politi~kih procesa koji su se odvijali me- |u pripadnicima nema~ke mawine kao i u wenim odnosima sa jugoslovenskim vlastima. Izvr{iv{i minucioznu analizu sve raspoloìve nema~ke {tampe Be{lin je ukazao na weno bogatstvo i na zna~aj koji ona ima kao istorijski izvor. Ovo posebno stoga {to se upravo pomo}u {tampe moè nadomestiti oskudnost izvorne arhivske gra|e vezane za Nemce u Vojvo- dini u me|uratnom periodu. Kwiga predstavqa neophodan vodi~ kroz, ina~e, veoma razvijenu i mnogobrojnu nema~ku {tampu pri ~emu su u woj mnoga pitawa, poput katoli~kih i protestantskih glasila, prvi put postala predmet istoriografske analize. Ovo se u jo{ ve}oj meri odnosi na

11 Pojam „Podunavske [vabe” nastao je po~etkom 20-ih godina pro{log stole}a u aka - demskim krugovima Vajmarske Nema~ke sa ciqem da ozna~i onaj deo pripadnika nema~kog naroda koji su nastawivali prostore ugarskog dela nekada{we Austrougarske monarhije a koji su se nakon wenog raspada, kao dijaspora, na{li u dràvama-na sle dni cama: Kraqevini SHS, Ma|arskoj i Rumuniji. Prvi su ovaj izraz 1922/1923. upotrebili nema - ~ki geograf Herman Ridiger (Hermann Rüdiger) i wegov kolega sa Univerziteta u Gracu, Robert Ziger (Rober t Sieger). Vid.: Anton Tafferner, Donauschwäbische Wissenschaft, u: Josef Volkmar Senz (hrsg.), Donauschwäbische Lehrer- und Forschungsarbeit. 25 Jahre ADL: 1947–1972, München 1973, str. 74–77. 12 Branko Bešlin, Vesnik tragedije. Nema~ka štampa u Vojvodini 1933–1941. godine, Novi Sad – Sremski Karlovci 2001. 154 Srpska istoriografija o Nemcima u Vojvodini nema~ke kulturne i privredne ~asopise koji su do pojave Be{linove studije bili ta bula rasa ne samo za srpske istori~are nego su ostali izvan vidokruga i srpske germanistike. Pored pomenute monografije, vaqa ukazati i na kra}i Be{linov spis nau~no-popularnog karaktera – Naseqavawe Ne - maca u Vojvodinu.13 Predstavqaju}i u osnovnim crtama „herojsko doba” istorije podunavskih [vaba, autor je pruìo sintetski pregled wihove kolonizacije na prostore ju`ne Ugarske, {to je tema koja nije bila posebno obra|ivana u srpskoj istoriografiji. Odatle proisti~e i vrednost ove publikacije koju odlikuju preglednost, informativnost i podsticajnost ka novim istraìvawima. Branko Be{lin je istoriji Nemaca u Vojvodini posvetio i vi{e ~la - naka i rasprava u kojima se bavi razli~itim pitawima, a posebno se isti~e pregledni rad – Nemci u Vojvodini 1918–1941, gde su na jezgrovit i sadrà - jan na~in istaknuti dominantni politi~ki, dru{tveni, privredni i kulturni procesi koji su determinisali ìvot nema~ke mawine u me|uratnom periodu.14 Pri tome, rad je zasnovan na obiqu lit era ture te, istovremeno, on predstavqa i solidan presek stawa srpske i nema~ke istoriografije o Nemcima u Vojvodini do po~etka 90-ih godina 20. veka. Pored vi{e radova u kojima se Be{lin bavi pojedinim pitawima vezanim za nema~ku mawin - sku {tampu u Vojvodini te ~lanak o istoriografiji o Nemcima u jugois- to~noj Evropi,15 naro~ito treba ista}i wegov rad posve}en najuticajnijem piscu podunavskih [vaba – Adamu-Mileru Gutenbrunu.16 Gutenbrunov kwièvni rad te wegov uticaj na nacionalno bu|ewe i politi~ko organi - zovawe svojih sunarodnika u Ba~koj i Banatu bili su u potpunosti nepoznati srpskoj istoriografiji. Pored ostalog, Be{lin je u radu ukazao

13 Branko Be{lin, Naseqavawe Nemaca u Vojvodinu, Novi Sad 2007. Ova bogato ilu - strovana kwiìca prvobitno je objavqena na nema~kom jeziku – Die Ansiedlung der Deutschen in der Wojwodina, Novi Sad 2006, dok je kao predloàk za oba izdawa posluìo ~lanak namewen nastavnicim istorije – Naseqavawe Nemaca u Vojvodinu, Nastava i isto - rija, 4 (2005), str. 25–38. 14 Branko Bešlin, Nemci u Vojvodini 1918–1941, Tokovi istorije, 1–4, (1999), str. 207–239. 15 Kulturno-prosvetni ~asopisi Nemaca u Vojvodini izme|u dva svetska rata, Zbor nik MS za istoriju, 52 (1995), str. 155–169; Der Landwirt (Die Landpost) – ~asopis za poqopri - vredu i zadrugarstvo Nemaca u Kraqevini Jugoslaviji, Zbornik MS za istoriju, 53 (1996), str. 161–169; Nema~ka katoli~ka {tampa u Vojvodini i wen spor sa nacionalsocijalistima 1935–1941. godine, Zbornik MS za istoriju, 59–60 (1999), str. 107–123; Nemci u sredwoj i jugoisto~noj Evropi – istorija, privreda, pravo, jezik, Zbornik MS za istoriju, 58 (1998), str. 233–245. 16 Dva istorijska romana o Podunavskim [vabama, Istraìvawa, 15 (2004), str. 183–211. Mihael Antolovi} 155 na kwièvne paralele i na mogu}e me|usobne uticaje Gutenbruna i Milo{a Crwanskog, {to predstavqa posebnu vrednost budu}i da ovo pitawe ranije nije bilo pokretano u nauci. Prvi srpski istori~ar koji je poku{ao da nau~no sagleda poloàj pripadnika nema~ke mawine u Jugoslaviji nakon Drugog svetskog rata bio je Zoran Jawetovi}. Otvaraju}i jednu gotovo u potpunosti tabuisanu temu srpske i jugoslovenske istoriografije svoja istraìvawa saop{tio je u radu pod naslovom – Izme|u Hitlera i Tita. Nestanak vojvo|anskih Nema - ca.17 Pionirski po svom karakteru, Jawetovi}ev rad je nai{ao na poziti- vne kritike u inostranstvu, dok je u Srbiji ostao nedovoqno zapaèn ~ak i unutar zajednice akademskih istori~ara. Ono {to karakteri{e Jaweto- vi}ev pristup jeste akribi~nost u pogledu izvora, s obzirom na to da je konsultovao sve izvore koji su mu bili dostupni, opreznost u wihovoj kritici te objektivnost i uravnoteènost prilikom dono{ewa zakqu- ~aka. Posebnu odliku Jawetovi}evog metoda predstavqa ~iwenica da je sudbinu vojvo|anskih Nemaca smestio u evropski kontekst porede}i je sa istorijskim iskustvom nema~kih mawina u drugim zemqama centralne, isto~ne i jugoisto~ne Evrope. Premda u svome sredi{tu nema neposredno istoriju Nemaca u Vojvodini, Jawetovi}eva kwiga posve}ena problemu od{tete `rtvama nacizma u odnosima SFRJ i SR Nema~ke – Od Au{vica do Brijuna, svojevrsni je nastavak prethodnog dela budu}i da je pitawe imovine nekada{wih pripadnika nema~ke mawine trajno tokom dugog perioda optere}ivalo me|usobne odnose dveju dràva.18 Sinteti~ki, pak, pogled na istoriju jugoslovenskih Nemaca u me|uratnom razdobqu Jawetovi} je dao u svojoj monografiji posve}enoj nacionalnim mawinama u Kraqevini SHS/Jugoslaviji – Deca careva, pas tor~ad kraqeva.19 Pored pomenutih monografskih dela, razli~itim aspektima iz pro{losti Nemaca na podru~ju dana{we Vojvodine posve}eno je mno{tvo Jawetovi}evih ~lanaka u kojima se bavi istorijom Nemaca u me|uratnom i poratnom periodu. Izuzetak su ~lanci posve}eni me|usobnim odnosima Nemaca i Srba u Vojvodini te rasprava o specifi~nom mentalitetu i karakterologiji podunavskih [vaba koji, usled samog tematskog okvira,

17 Zoran Janjetovi}, Betw een Hitler and Tito. The Disap pear ance of the Vojvodina Germans , Bel grade 2000. Kwiga je doìvela i drugo izdawe, tako|e na engleskom jeziku, u Beogradu 2005. godine. 18 Zoran Janjetovi}, Od Auschwitza do Brijuna. Pitanje odštete `rtvama nacizma u jugoslavensko-zapadnonjema~kim odnosima, Zagreb 2007. 19 Zoran Janjetovi}, Deca careva, pastor~ ad kraljeva. Nacionalne manjine u Jugoslaviji 1918–1941, Beograd 2005. 156 Srpska istoriografija o Nemcima u Vojvodini zahvataju razdobqe od nepuna tri stole}a – od 18. do sredine 20. veka.20 Svo- jom va`no{}u isti~u se Jawetovi}evi ~lanci posve}eni odnosu Vajmarske republike prema nema~koj mawini u Jugoslaviji, nacifikaciji vojvo|anskih Nemaca i wihovom u~e{}u u zemqovlasni~koj strukturi Vojvodine.21 U radovima koji se odnose na vreme nakon Drugog svetskog rata, Jawetovi} je poku{ao da odgovori na razli~ita, u ranijoj istoriografiji u potpunosti neobra|ena pitawa poput ukupnog poloàja Nemaca u Jugoslaviji, wihovog odvo|ewa na prinudni rad u SSSR, uspostavqawu logora za nema- ~ki ìvaq, karakteru i uslovima pod kojim su pripadnici nema~ke mawine napu{tali jugoslovensku dràvu i dr.22 Pored navedenih radova Josipa Mirni}a, Petra Ka~avende, Branka Be{lina i Zorana Jawetovi}a koji su u celini posve}eni Nemcima u Vojvodini i Jugoslaviji, pojedini srpski istori~ari su se sporadi~no do- ticali razli~itih pitawa vezanih za pro{lost Nemaca na ovom prostoru. Re~ je uglavnom o radovima maweg obima ili pak sintetskim pregledima u kojima se, pored ostalog, odre|ena pa`wa poklawa i istoriji Nemaca u Vojvodini. Radovi iz ove grupe jesu razli~itog karaktera, nastali su u duga~kom periodu po okon~awu Prvog svetskog rata do danas i wihovi autori nisu iskqu~ivo istori~ari. Vredan prilog poznavawu pro{losti Nemaca u Sremu predstavqa mo nografija Radoslava Markovi}a o In|iji u Sremu23 dok analizu wegovih radova posve}enih ekonomskim odnosima srpskog i nema~kog stanov-

20 Odnosi Srba i Nemaca u Vojvodini XVIII–XX vek, Tokovi istorije, 1–2, 1996, str. 55–70; Srbi i Nemci u Vojvodini i ma|arizacija, Etni~ki odnosi Srba sa drugim narodima i etni~kim zajednicama, Beograd 1998, str. 115–131; Die Konflikte zwischen Serben und Donauschwaben, Südostforschungen, 58 (1999), str. 119–168; Duhovni profil vojvo|anskih Švaba, Tokovi istorije, 1–2 (2000), str. 55–67. 21 Vajmarska republika i nema~ka manjina u Jugoslaviji, Tokovi istorije, 1–4 (1998), str. 140–155; O nacifikaciji vojvo|anskih [vaba, Tokovi istorije, 1–4 (1999), str. 240–260; O {irewu zemqoposeda vojvo|anskih Nemaca izme|u dva svetska rata, Godi{wak za dru{tvenu istoriju, 1–3 (1998), str. 101–111. 22 Prilog prou~avawu poloàja folksdoj~era u Jugoslaviji 1944–1948, Istorija 20. veka, 1 (1996), str. 143–152; Deportacija vojvo|anskih Nemaca na prinudni rad u Sovjetski Savez krajem 1944. i po~etkom 1945. godine, JI^, 1 (1997), str. 157–168; The Dis ap pear ance of the Ger mans From Yu go sla via: ex pul sion or em i gra tion?, Tokovi istorije, 1–2 (2003), str. 73–89; Nemice u logorima za folksdoj~ere u Vojvodini 1944–1948, Srbija u modernizacijskim procesima 19. i 20. veka. 2, Poloàj ène kao merilo modernizacije (ur. Latinka Perovi}), Beograd 1998, str. 496–504; Odlazak vojvo|anskih Švaba – proterivanje ili iseljavanje, Tokovi istorije, 3–4 (1997), str. 111–117; O dràvljanstvu jugoslovenskih Nemaca, Tokovi istorije, 1–2 (2002), str. 25–35. 23 Radoslav Markovi}, In|ija. Prilog za prou~avawe naseqa u Vojvodini, Novi Sad 1923. Mihael Antolovi} 157 ni{tva u Sremu sadrì pregledni ~lanak Qubomira Ivan~evi}a.24 Trotomna sinteza Du{ana Popovi}a o Srbima u Vojvodini donosi pone - {to podataka i o naseqavawu nema~kog stanovni{tva u 18. veku.25 Isto se odnosi i na mnogobrojne radove akademika Slavka Gavrilovi}a posve}ene istoriji Srema i pojedinih sremskih naseqa26 dok se neposredno na Nemce odnose wegova dva priloga posve}ena wihovom naseqavawu u Rumu te wihovom broj~anom stawu u Ba~koj i Sremu.27 Kolonizacijom Nemaca na prostore dana{we Vojvodine bavio se u nekoliko svojih radova i Lazar ]e lap.28 Op{te aspekte kolonizacije Podunavqa u 18. veku analizirao je Nikola Petrovi}29 dok je od izuzetne koristi obiman ~lanak Mirka Mi- trovi}a posve}en naseqavawu Vojvodine od 18. do 20. veka.30 Ono {to odlikuje Mitrovi}ev tekst jeste saèto i jasno izlagawe te iscrpna bibliografija radova koji se odnose na kolonizaciju Vojvodine. Na temu naseqavawa Vojvodine najopse`nije delo sintetskog karaktera predstavqa rad Borislava Jankulova – Pregled kolonizacije Vojvodine u 18. i 19. veku.31 Iako nije pisan na osnovu izvorne arhivske gra|e, rad je zasnovan na bogatoj ma|arskoj i nema~koj literaturi te je i danas nezaobilazno delo i

24 Qubomir Ivan~evi}, Ekonomska borba Srba i Nemaca u radovima Radoslava Mar- kovi}a, Zbornik MS za dru{tvene nauke, 6 (1953), str. 47–58. 25 Du{an J. Popovi}, Srbi u Vojvodini, £–£££, Novi Sad 1990 (2. izdawe). 26 Slavko Gavrilovi}, Ruma – trgovi{te u Sremu 1718–1848/49, Novi Sad 1969; Isti, Irig – trgovi{te u Sremu 1687–1849, Novi Sad – Irig 1994; Isti, Gra|a za privrednu i dru{tvenu istoriju Srema po~etkom 19. stole}a, Novi Sad 1958; Isti, Srem od kraja 17. do sredine 18. veka, Novi Sad 1979; Isti, Srem, Banat i Ba~ka od kraja 18. do sredine 19. veka, Zbornik za istoriju MS, 6 (1972), str. 9–26; Isti, Privredne i dru{tvene prilike u In|iji 1746–1849, Godi{wak Filozofskog fakultetau Novom Sadu (1961). Isti, [id i {idsko vlastelinstvo 1699–1849, Zbornik MS za dru{tvene nauke, 16 (1958), str. 36–52; Isti, Bilješke Josipa Hajnocija o Srijemu 1789. godine, Starine JAZU, 53 (1966), str. 175–189. 27 Naseqavawe Nemaca u Rumu u vreme Josifa ££, Zbornik za istoriju MS, 11 (1975), str. 118–126; Statisti~ki podaci o Slovacima i Nemcima u Ba~koj i Sremu 1818. godine, Zbornik za istoriju MS, 4 (1971), str. 119–120. 28 Prilog prou~avawu kolonizacije Vojvodine krajem 18. veka, Zbornik MS za dru{tvene nauke, 29 (1961), str. 79–88; Kolonizacija Nemaca u dana{woj Vojvodini 1790–1792, Zbor- nik MS za dru{tvene nauke, 32–33 (1962), str. 115–123; Postanak Francestala kao ratar - skog naseqa u Zemunu, Zadru`ni arhiv, 7 (1959), str. 165–172. 29 Nikola Petrovi}, O nekim otvorenim i spornim pitanjima kolonizacije srednjeg Podunavlja u XVIII veku, JI^, 1–2 (1976), str. 19–45. 30 Mirko Mitrovi}, Naseljavanje i kolonizacija Vojvodine 1690–1945, Godišnjak Društva istori~ara Vojvodine, 1982, str. 195–247. 31 Borislav Jankulov, Pregled kolonizacije Vojvodine u XVIII i XIX veku, Novi Sad 1961. 158 Srpska istoriografija o Nemcima u Vojvodini polazi{te za svako daqe izu~avawe naseqavawa i migracija u celini, pa tako i kada je re~ o kolonizaciji nema~kog ìvqa. Kada je re~ o Nemcima na prostoru ju`ne Ugarske u 19. veku, situacija je u potpunosti druga~ija budu}i da postoji svega nekoliko naslova koji se, i to parcijalno, odnose na ovu temu. Iako revolucija 1848/49. i srpski po - kret u Ugarskoj predstavqaju jednu od „velikih tema” srpske istoriogra - fije, ona gotovo da uop{te nije posvetila pa`wu ulozi i dràwu nema~kog stanovni{tva tokom, u mnogo ~emu presudnih, revolucionarnih zbivawa. U svojim monografskim radovima o ustanku Srba u Vojvodini, odnosno srpskom pokretu u Sremu tokom revolucije 1848/49, Vasa Bogdanov i Sla - vko Gavrilovi} uzgred pomiwu i nema~ki ìvaq.32 Uprkos tome, radovi ove dvojice istori~ara zajedno sa nekoliko ~lanaka Dake Popovi}a, La - zara ]elapa, Svetolika Suboti}a i Koste Petrovi}a, posve}enih pojedinim gradovima u Vojvodini za vreme Revolucije, predstavqaju i daqe nezao bilaznu literaturu za poznavawe poloàja i stavova nema~kog stanovni{tva u ju`noj Ugarskoj tokom revolucije 1848/49. godine.33 Pored navedenih dela vaqa ukazati na jo{ nekoliko radova koji, pored ostalog, donose odre|ena saznawa o Nemcima u ju`noj Ugarskoj u 19. veku. Me|u wima, svojim zna~ajem, isti~e se monografija Arpada Lebla koji je, analiziraju}i obrazovawe gra|anskih stranaka u Vojvodini krajem 19. i po~etkom 20. veka, odre|enu pa`wu posvetio i bu|ewu nacionalne svesti nema~kog stanovni{tva te formirawu prve nema~ke politi~ke partije.34 Ono {to daje ton Leblovom pisawu jeste danas ve} prevazi|eni metodolo{ki pristup koji se zasniva na postavkama tzv. marksisti~ke istoriografije. Uprkos tome, na nivou heuristike i faktografije re~ je o dobro utemeqenom i veoma korisnom delu. Va`ni podaci o broj~anom kretawu stanovni{tva Vojvodine i wegovoj nacionalnoj, verskoj i imovinskoj strukturi tokom druge polovine 18. i prve polovine 19. veka sadràni su u

32 Vasa Bogdanov, Ustanak Srba u Vojvodini i ma|arska revolucija 1848. i 1849, Su bo - tica 1929; Slavko Gavrilovi}, Srem pre i u toku srpskog narodnog pokreta 1848–1849, Beograd, Vaqevo 1997. (2. dopuweno izdawe) 33 Daka Popovi}, Pan~evo u srpskom pokretu 1848–1849, Novi Sad 1954. Isti, Vojvo|anski gradovi u buni 1848–49. Zbornik MS za dru{tvene nauke, 6 (1954), str. 5–46. i 8 (1954), str. 16–41; Isti, Vojvo|anski gradovi u buni 1848–49. (Zemun), Zbornik MS za dru{tvene nauke, 10 (1955), str. 33–51 i 11 (1955), str. 39–54; La zar ]elap, Zemun u srpskom pokretu 1848–1849, Novi Sad 1960; Svetolik Suboti}, Bela Crkva u doga|ajima iz 1848/49, Zbornik MS za dru{tvene nauke, 27 (1960), str. 91–122; Kosta Petrovi}, Kako su birani narodni poslanici za Majsku i Septembarsku skup{tinu 1848, Prilozi za politi~ku, kulturnu i privrednu istorije Vojvodine, 5 (1954), str. 39–44. 34 Arpad Lebl, Gra|anske politi~ke stranke u Vojvodini 1887–1914, Novi Sad 1979. Mihael Antolovi} 159 radu Antala Hegedi{a i Katarine ôbanovi} – Demografska i agrarna sta tistika Vojvodine 1767–1867.35 Zajedno sa ~lankom Zoltana \erea, koji analizira demografske promene na prostoru Vojvodine po~etkom 20. veka uslovqene masovnim iseqavawem stanovni{tva, delo A. Hegedi{a i K. ôbanovi} moè da posluì kao korisna nadopuna Leblovom pisawu.36 \ereov rad, iako predstavqa sinteti~an pogled na fenomen emigracije, pored ostaloga, donosi i vredna zapaàwa o iseqavawu i brojnom kretawu nema~kog stanovni{tva. O razli~itim aspektima ìvota nema~ke mawine u Vojvodini u me|u - ratnom periodu postoji vi{e radova, uglavnom maweg obima. U radu posve - }enom „Banatskoj republici” Toma Milenkovi} ukazuje i na raspoloèwe nema~kog stanovni{tva prema novim srpskim/jugoslovenskim vlastima 1918/1919. godine.37 Nevelik spis Jovana Durmana posve}en je fenomenu razvijenog zadrugarstva me|u vojvo|anskim Nemcima.38 U domen ekonomske istorije spadaju i radovi Nikole Ga}e{e koji je u sklopu raz matrawa agrarne reforme i kolonizacije u Ba~koj, Banatu i Sremu posle Prvog svetskog rata odre|enu pa`wu posvetio i mestu i ulozi nema~kog stanovni{tva u ovim procesima. Pored wegove tri monografije, posebnu va`nost zavre|uje wegov ~lanak o Nemcima u agrarnoj reformi i vlasni- {tvu obradivog zemqi{ta u Vojvodini.39 Op{ti pogled na dru{tvene karakteristi ke nema~ke mawine u Vojvodini u periodu 1918–1929. dao je Goran Nikoli} u svom magistarskom radu.40 Iako je pisan sa sociolo{kog stanovi{ta, Nikoli}ev rad predstavqa solidnu sintezu u kojoj je kori - {}ena razli~ita literatura i koja donosi obiqe podataka vezanih za udeo nema~ke mawine u dru{tvenoj strukturi Vojvodine, wen kulturni i

35 Antal Hegediš, Katarina ôbanovi}, Demografska i agrarna statistika Vojvodine 1767–1867, Novi Sad, 1991. 36 Zoltan \ere, Iseqavawe iz Torontalske, Ba~ko-bodro{ke i Sremske ùpanije u periodu od 1900. do 1910. godine, Istraìvawa, 13 (1990), str. 165–178. 37 Toma Milenkovi}, Banatska republika i ma|arski komesarijat u Banatu (31. okto - bar 1918 – 20. februar 1919), Zbornik MS za istoriju, 32 (1985), str. 99–142. 38 Jovan Durman, Zadrugarstvo Nemaca u Jugoslaviji do Drugog svetskog rata, Novi Sad 1954. 39 Nikola Ga}e{a, Agrarna reforma i kolonizacija u Ba~koj 1918–1941, Novi Sad 1968; Isti, Agrarna reforma i kolonizacija u Banatu 1918–1941, Novi Sad 1972; Isti, Agrarna reforma i kolonizacija u Sremu 1918–1941, Novi Sad 1975; Isti, Nemci u agrarnoj reformi i vlasni{tvu obradivog zemqi{ta u Vojvodini 1919–1941, Zbornik za istoriju MS, 13 (1976), str. 71–94. 40 Goran Nikoli}, Nema~ka nacionalna manjina u Vojvodini 1918–1929, magistarski rad u rukopisu, Pravni fakultet, Novi Sad, 1992. 160 Srpska istoriografija o Nemcima u Vojvodini obrazovni nivo, u~e{}e u ekonomskom ìvotu i druga pitawa. Pored pome- nutog rada, Nikoli} se u dva kra}a teksta osvrnuo na Nemce u Vojvodini u me|uratnom periodu kao i na wihovo sudbinu nakon Drugog svetskog rata.41 Problem odnosa vlasti, odnosno pojedinih zna~ajnih politi~kih partija, prema nacionalnim mawinama u Vojvodini tokom postojawa Kraqevine SHS bili su predmet razmatrawa Bogumila Hrabaka i Qubomirke Krk - qu{.42 Premda u wihovim radovima nije re~ iskqu~ivo o nema~koj ma wi- ni, oni sadrè zna~ajne podatke o percepciji wihovih zahteva te o mestu ko je su imali u politi~kim koncepcijama Radikalne, Demokratske i Samo- stalne demokratske stranke. Sli~nog je karaktera i ~lanak Dragana Te{i}a posve}en odnosu vojnih struktura Kraqevine Jugoslavije prema nacionalni m mawinama u godinama pred Drugi svetski rat. Zbog svoje brojnosti ali i sna`nih veza sa svojom maticom, nema~ka mawina je iza- zivala veliko podozrewe jugoslovenskih vojnih vlasti.43 Iako ne tretiraju neposredno nema~ku mawinu u Vojvodini, nekoliko ~lanaka Aleksandra Kasa{a donose vredne podatke o raspoloèwu nema~kog ìvqa tokom druge polovine 30-ih godina.44 Kada je, pak, re~ o kulturnom i prosvetnom aspektu nema~ke mawine u me|uratnom periodu, vredna pa`we je rasprava Branislava Gligorijevi}a o nastavi na mawinskim jezicima u Vojvodi- ni,45 dok zna~ajne podatke donose sinteti~ki radovi Qubodraga Dimi}a i Biqane [imunovi}-Be{lin posve}eni kulturnoj, odnosno prosvetnoj

41 Goran Nikoli}, Nemci u Vojvodini izme|u dva svetska rata – formiranje nacionalnog identiteta, u: Nenad Stefanovi} (ur.), Jedan svet na Dunavu. Razgovori i komentari, Beograd 2003 (peto izdawe), str. 139–158; Goran Nikoli}, @ivot nakon skidanja sa krsta, u: Isto, str. 172–176. 42 Bogumil Hrabak, Demokratska i Samostalna demokratska stranka u Vojvodini 1919–1928. o nacionalnim mawinama, Zbornik MS za istoriju, 34 (1986), str. 157–191; Qu - bo mirka Krkqu{, Radikalna i demokratska {tampa u Vojvodini o nacionalnom pi tawu 1919–1929, Zbornik MS za istoriju, 36 (1987), str. 57–89. 43 Dragan Teši}, Vojska Kraljevine Jugoslavije i nacionalne manjine u godinama uo~i April- skog rata, Istorija 20. veka, 2 (1996), str. 75–91. 44 Aleksandar Kasaš, Vojvo|anska javnost i Minhenski sporazum, Minhenskiot dogovor i jugo slovenskite i ~ehoslova~kite narodi, Skopje 1980, str. 379–389; Isti, Antiratna aktivnost napredne vojvo|anske omladine u godinama uo~i Šeste pokrajinske konferencije KPJ za Vojvo dinu, Istraìvanja, str. 67–77. 45 Branislav Gligorijevi}, O nastavi na jezicima narodnosti u Vojvodini 1919–1929, Zbornik za istoriju MS, 5 (1972), str. 55–83. Mihael Antolovi} 161 politici u Kraqevini Jugoslaviji.46 Iako delovi u kojima se govori i nema~koj mawini u Vojvodini ~ine neznatan deo obe monografije, wihova va`nost ogleda se prvenstveno u tome {to je nema~ka mawinska kulturno-prosvetna politika uklopqena u op{ti jugoslovenski kontekst. Po- sebnu zanimqivost predstavqa ~lanak Sandre Nedimovi} posve}en nema~kim rimokatoli~kim organizacijama u Apatinu, budu}i da je pisan na osnovu tzv. „usmene istorije” (Oral History ).47 Dràwe nema~ke mawine tokom Drugog svetskog rata tematizovano je u nekoliko radova, koji se naj~e{}e odnose na {iru ratnu problematiku. Takvi su radovi Boìdara Ivkovi}a o ekonomskoj eksploataciji Banata od strane okupatorskih vlasti, o uni{tavawu Jevreja i pqa~ki wihove imovine te o radnim i koncentracionim logorima u Banatu.48 Temu logora obra|uje u svojoj monografiji i Branislav Popov Mi{a koji, me|utim, ne ostaje uvek na o~ekivanom nivou objektivnosti.49 Slobodan Milo{evi}, istori~ar iz Beograda, autor je rada o kvislin{kim snagama u Banatu tokom Drugog svetskog rata50 dok problem u~e{}a pripadnika nema~ke nacionalne mawine u borbama protiv narodnooslobodila~kog pokreta raz matra Antun Mileti}. Od zna~aja je pomenuti i Mileti}ev rad posve}en organizovanom preseqavawu i evakuaciji Nemaca iz Slavonije i Srema,51 kao i ~lanak R. Mitrovi}a o odnosu nema~kog stanovni{tva

46 Qubodrag Dimi}, Kulturna politika Kraqevine Jugoslavije (1918–1941), £–£££, Beo- grad 1997; Biqana [imunovi}-Be{lin, Prosvetna politika u Dunavskoj banovini (1929–1941), Novi Sad 2007. 47 Sandra Nedimovi}, Marienbund i Christusjugend u Apatinu od 1935. do 1944. godine, Pe- tni~ke sveske, br. 55, Usmena prošlost – istraìvanja društvene istorije. Zbornik radova, Valjevo 2004, str. 19–37. 48 Boìdar Ivkovi}, Neki metodi ekonomske politike i privredne plja~ke okupatora u Banatu 1941–1944, u: Vojvodina 1941–1944, Novi Sad 1967, str. 175–200; Isti, Uni{tewe Jevreja i pqa~ka wihove imovine u Banatu 1941–1944, Tokovi revolucije, 1 (1967), str. 373–402; Isti, Zatvori, koncentracioni i radni logori u Banatu 1941–1944 : primene fa{isti~kih metoda genocida, Zbornik za dru{tvene nauke MS, 39 (1964), str. 108–134. 49 Branislav Popov Miša, Nema~ki zatvori i koncentracioni logori u Banatu 1941–1944, Beograd – Novi Sad 1992. 50 Slobodan D. Miloševi}, Kvislinške snage u Banatu u slu`bi nema~kog okupatora 1941–1944. godine, Vojno-istorijski glasnik, 1 (1979), str. 139–153. 51 Antun Mileti}, Vojne formacije Folksdoj~era u borbi protiv NOP-a na nema~koj okupa- cionoj teritoriji NDH (1941–1944), Zbornik Historijskog instituta Slavonije i Baranje, 11 (1974), str. 91–115; Isti, Preseljenje i evakuacija folksdoj~era iz Srema i Slavonije 1942–1944, Zbornik Historijskog instituta Slavonije i Baranje, 12 (1975), str. 15–22. 162 Srpska istoriografija o Nemcima u Vojvodini prema Jevrejima.52 Tekst Zorana @ileti}a o vojvo|anskim Nemcima tokom Drugog svetskog rata, pisan u formi politi~ke publicistike, ne zasluùje znatniju pa`wu istori~ara.53 Kada je re~ o sudbini nema~ke mawine u Vojvodini nakon Drugog svetskog rata, pored ve} pomenutih radova Zorana Jawetovi}a, neophodno je uka zati na voluminozno delo Nikole Ga}e{e o posleratnoj agrarnoj reformi i kolonizaciji 1945–1948.54 kao i na monografiju Jelene Popov posve}enu Narodnom frontu u Vojvodini.55 ^lanak Stevana Ma~kovi}a posve }en logorisawu nema~kog stanovni{tva u Seki}u,56 te rad Bojana Draì}a o demografskim promenama i kolonizaciji na podru~ju Apati - na,57 iako nevelikog obima, sadrè vredne podatke budu}i da se u wima pi{e iz lokalne perspektive. Fenomen logora za nema~ki ìvaq u Gakovu i Kru{evqu kao i za{tita zdravqa pritvorenih logora{a privukli su pa- `wu Branislava Danilovi}a koji je ovim temama posvetio dva svoja rada.58 Iako po struci nije istori~ar, Danilovi} je na osnovu gra|e Istorijskog arhiva u Somboru pruìo vredne podatke o ìvotu u logorima kao i o higijenskim i zdravstvenim prilikama koje su u wima vladale. Nedostaci dela jesu metodolo{kog i konceptualnog karaktera jer su autoru promakli va`ni istoriografski radovi koji bi wegovo izlagawe smestili u jasniji istorijski kontekst. No, uprkos navedenim mawkavostima, Danilovi}eva dela su zna~ajan doprinos boqem poznavawu ove dugo vremena pre}utkivane pojave u istoriji poratne Vojvodine. Odre|ene podatke vezane za nema~ko stanovni{tvo sadrè i monografije pojedinih mesta u Vojvodini. Ono {to karakteri{e radove ove vrste jeste da oni nisu istoriografski u strogom smislu re~i nego se nalaze negde izme|u istoriografije, publicistike i kwièvnosti. Ovo

52 R. Mitrovi}, Sudbina Jevreja u krajevima gde su folksdoj~eri preuzeli vlast aprila 1941, Zbornik, 2, Jevrejski istorijski muzej, Beograd 1973, str. 265–273. 53 Zoran @ileti}, Nemci u Vojvodini i Drugi svetski rat, u: Nenad Stefanovi} (ur.), Nav. delo, str. 159–171. 54 Nikola L. Ga}eša, Agrarna reforma i kolonizacija u Jugoslaviji 1945–1948, Novi Sad 1984. 55 Jelena Popov, Narodni front u Vojvodini 1944–1953, Novi Sad 1986. 56 Stevan Ma~kovi}, Logor za Nemce u Seki}u, Ex Panonnia, 8 (2004), str. 16–26. 57 Bojan Draì}, Demografske promene i agrarna reforma u Apatinu 1945–46, Petni~ke sveske, br. 52, Mali ~ovek i velika istorija – istraìvanja dru{tvene istorije. Zbornik radova, Valjevo 2002, str. 117–133. 58 Branislav Danilovi}, Za{tita zdravlja stanovni{tva u Somborskom okrugu (1944–1947), Sombor 2006; Isti, Gakovo i Kru{evlje – logori za Podunavske [vabe u Ba~koj (1945–1947. godine), Sombor 2007. Mihael Antolovi} 163 prvenstveno stoga {to wihovi autori po pravilu nisu istori~ari a u me - todolo{kom smislu ove monografije ponaj~e{}e imaju karakter hronika ili, pak, romansiranih pripovesti o pro{losti odre|enog naseqa. U najve}em broju slu~ajeva ovi radovi nisu pisani sa nau~nim aparatom dok zna~ajan deo kazivawa po~iva na se}awima savremenika i wihovim kazi- vawima. S obzirom da gotovo da nema grada i naseqa u Vojvodini koje nema neku vrstu ovakve monografije, upu}ujemo na dva bibliografska pregleda u kojima su, jednim delom, popisani radovi ove vrste.59 Tokom posledwe decenije pro{log veka, pro{lost Nemaca u Vojvo dini postala je predmet interesovawa i pojedinih srpskih kwièvnika i publicista. Romanom Miodraga Matickog – Idu Nemci, prekinuto je vi- {e decenijsko }utawe i skrenuta je pa`wa srpske javnosti na sudbinu Nemaca u Vojvodini nakon Drugog svetskog rata.60 Kako je re~ o kwièvnom delu, ono je prevashodno istorijski izvor za vreme u kojem je nastalo, dok na nivou faktografije i tuma~ewa ono obiluje raznim istorijskim nepre - ciznostima i pogre{kama. Od ne{to ve}eg zna~aja za istoriografiju je delo novinara Slobodana Mari~i}a – Susedi, xelati, `rtve, posve}eno istoriji nema~ke mawine u Jugoslaviji.61 U prvom redu, Mari~i}evo delo nosi sve odlike publicisti~kog pisawa istorije – nasuprot pitkom stilu wemu se moè izneti niz su{tinskih prigovora koji se svode na nedovoqnu upu}enost autora u temu kojom se bavi. Odatle, Mari~i}ev rad vrvi od faktografskih neta~nosti, neargumentovanih tvrdwi kao i pravopisnih pogre{aka. U celini, zna~aj ove povr{ne kwige ponajpre se sastoji u tome {to je doprinela obnavqawu interesovawa za jednu zapostavqenu istoriografsku temu.62 Druga~iji po svome pristupu jeste zbornik razgovora i ko - mentara sa nekoliko istaknutih pripadnika nekada{we nema~ke mawine koji su se tokom Drugog svetskog rata, odnosno po wegovom okon~awu, iselili iz Jugoslavije. Kwigu je priredio novinar Nenad Stefanovi} pod

59 Milenko Beqanski, Sto kwiga i kwiìca Milenka Beqanskog: bibliografija, Sombor 1996; Mi lan Dr~a, Dosada{wi rezultati i zadaci izdava~ke delatnosti vojvo|anske istoriografije s posebnim osvrtom na ediciju „Vojvodina u borbi”, za period NOB-a i revolucije, Istraìvawa, 13 (1990), str. 243–247. 60 Miodrag Maticki, Idu Nemci, Beograd 1994. 61 Slobodan Mari~i}, Susedi, dèlati, `rtve. Folksdoj~eri u Jugoslaviji, Beograd – Pan~evo 1995. 62 Mari~i}evo delo je podvrgao minucioznoj kritici jedan od najboqih poznavalaca podunavsko{vapske lit er ature Anton [erer. Vid.: Anton Scherer, Irrtümer, Manipulat io- nen und Fälschungen im neuesten Werk über die Deutschen in Jugoslawien, Graz 1997. Na Mari~i}eve mnogobrojne propuste ukazao je i Vladimir Gajger: âsopis za suvremenu povijest, 27, 2 (1995), str. 335–343. 164 Srpska istoriografija o Nemcima u Vojvodini naslovom Jedan svet na Dunavu.63 Se}awa nekada{wih ìteqa Vojvodine propra}ena su konciznim pregledom istorije podunavskih [vaba iz pera Gorana Nikoli}a i Zorana @ileti}a. Tekstove Nikoli}a i @ileti}a objavqene u ovoj kwizi ve} smo kriti~ki vrednovali dok za zbornik u celini moèmo re}i da nosi odlike memoarske i autobiografske liter a - ture te ga kao takvog treba i ~itati. Sli~nog karaktera jeste i dvotomni zbornik se}awa pod uredni{tvom Nade`de Radovi} – Dunavske [vabice, koji donosi ispovesti „obi~nih èna” o wihovim ìvotima u me|uratnoj, ratnoj i poratnoj Vojvodini.64 Posebnu vrednost prikupqenih se}awa ~ini wihova nepretencioznost i slikovitost dok bogatstvom detaqa predstavqaju prvorazredni izvor za rekonstrukciju nekada{weg sistema vrednosti, mentaliteta i indivudualne „slike sveta”. Utoliko, re~ je o zna~ajnim svedo~anstvima za kulturnu istoriju te istoriju tzv. privatnog ìvota. Na samom kraju, smatramo da je vredan pomena i ~asopis pod nazivom – Fenster: poverenje, pomirenje, poštenje, koji od 2003. izdaje Nema~ko udru- èwe za dobrosusedske odnose u Sremskim Karlovcima. Pod uredni{tvom Stjepana Sedera na stranicama ovog lista objavqen je niz zanimqivih priloga o razli~itim aspektima istorije nema~kog naroda na prostorima Vojvodine, wegovim odnosima sa drugim etni~kim zajednicama i me|uso b - nim kulturnim proìmawima. Pregled istoriografskih i publicisti~kih radova na koje smo uka - zali izvesno ne predstavqa iscrpnu bibliografiju napisa o Nemcima u Vojvodini na srpskom jeziku. Me|utim, nastojali smo da kriti~ki vred- nujemo one radove koji se u celini odnose na pomenutu temu kao i radove koji u sklopu {ire problematike osvetqavaju pojedina pitawa iz pro{lo - sti Nemaca u Vojvodini. U tom smislu, smatramo da je opravdano ustvrditi da podunavske [vabe kao istraìva~ka tema nisu promakle pa`wi srpskih istori~ara ali da mnogim va`nim pitawima wihove istorije srpska istoriografija nije posvetila odgovaraju}e interesovawe. Isto- vremeno, dosada{wi rezultati srpske istoriografije o Nemcima u Vojvo - dini predstavqaju solidnu osnovu i putokaz za daqa istraìvawa istorijskog razvoja ove, u nauci relativno zapostavqene, etni~ke zajednice. 63 Nenad Stefanovi}, Nav. delo. Kwiga je u periodu 1996–2007. {tampana u 7 izdawa na srpskom jeziku dok je, u me|uvremenu, prevedena i na nema~ki i engleski jezik. Vid. kri - ti~ki osvrt Vladimira Gajgera: Tko je kriv za genocid nad Podunavskim Nijemcima? Ili o najnovijem srbijanskom prikazu sudbine Folksdoj~era u Titovoj Jugoslaviji, âsopis za suvremenu povijesti, 29, 2 (1997), str. 389–398. 64 Nade`da Radovi} (ur.), Dunavske [vabice, I–II, Beograd – Veternik 2001. Mihael Antolovi} 165

Mihael Antolovi} Fac ulty of Ped a gogy Sombor

SER BIAN HIS TO RI OG RA PHY ON GER MANS IN VOJVODINA

SUMMARY

Focused on the state and the na tion, the Ser bian his to ri ogra phy did not pay any sig nif i cant at ten tion to study ing the pasts of dif fer ent mi nor ity eth nic groups in clud ing the his tory of Ger mans in Vojvodina. Although there are sev eral ar ti cles and short papers, which entirely or partially treat certain issues related to Germans in Vojvodina, the Ser bian his to ri ogra phy has, so far, dedi cated only four mono - graphic pieces to this sub ject. The works in ques tion are the ones by Josip Mirni}, Petar Ka~avenda, Branko Bešlin, and Zoran Janjetovi}. Works by Mirni} and Ka~avenda were writ ten with more or less expressed ideolog i cal bias, whereas Bešlin and Janjetovi} tried to give an objec tive and bal anced rep re sen ta tion in their works – sine ira et stu dio, about the history of the German ethnic minor ity in Vojvodina. Dur ing the 90s of the last century, the inter est in the his tory of Ger mans in Vojvodina was re newed, which was man i fested in an in creased num ber of jour - nalis tic, liter ary, and historiographical papers ded icated to the topic which was for- gotten for a long time. 166 Istoriografija o Sremskom frontu

UDK 94(497.1)"1941/1945":930(497.11) 355.48(497.1)"1944/1945":930(497.11) Predrag Vajagi} Ba~ka Palanka

ISTORIOGRAFIJA O SREMSKOM FRONTU

Saètak: Rad daje prikaz objavqene istoriografske gra|e koja se bavi de{avawima na Sremskom frontu tokom 1944/45. godine ukazuju}i na jedno od protivre~nih pitawa iz na{e bliske pro{losti. Sremski front pred - stavqa odre|enu istorijsku kontroverzu koja se otvara u posledwoj deceniji HH veka, kada wome po~iwu da se bave mnogi kwièvnici, istori~ari i publicisti. Kqu~na pitawa na koja se traè odgovori jesu broj poginulih i opravdanost postojawa Sremskog fronta. Kqu~ne re~i: Sremski front, Drugi svetski rat, NOB, istoriografija.

Dvadeseti vek nam ostavqa niz protivre~nih i osetqivih pitawa koje treba razmotriti, pri ~emu se javqaju odre|ene vrste neslagawa u interpretaciji istorijskih doga|aja i zakqu~aka koji iz wih proizlaze. Pone kad su te protivre~nosti ~isto akademske, izme|u dva istori~ara ili dve istorijske {kole, ali vrlo ~esto one znaju prerasti u otvorenu podelu dru{tva u kojem ìvimo. Ta pitawa su osetqiva zbog toga {to se odnose na posebno bolne, tragi~ne i poniàvaju}e periode pro{losti na{eg naroda. Upravo u takvoj atmosferi se vrlo lako javqaju istorijske kontroverze. Jedna od wih jeste Sremski front. Sremski front ima svoje mesto u objavqenoj istoriografskoj gra|i, ali, sa druge strane, treba osvetliti i wegovo mesto u istorijskoj pro{lo - sti na{eg naroda. Pristup istorijskim de{avawima na Sremskom frontu mewao se prate}i savremena de{avawa i poku{avaju}i da prikaè pravu istinu; u tom procesu dolazilo je i do zloupotreba ~iji su ciqevi bile revizije dosada{wih istina. Najvi{e re~i o doga|ajima na Sremskom frontu napisano je u monografijama borbenih jedinica koje su u wemu u~estvovale, kao i u zborni ci - ma se}awa boraca tih jedinica. Te monografije je te{ko i pobrojati, s obzirom na to da je borbenih jedinica bilo mnogo, a da je u posleratnoj istoriografskoj publicistici bila ustaqena praksa da se o svakoj od wih Predrag Vajagi} 167 obavezno napi{e monografija koja je izlazila u ediciji {tampanoj od strane Jugoslovenske narodne armije. To je bila {ematski pisana literatura, koja je obuhvatala opis zna~ajnih de{avawa tokom borbenog puta odre|ene jedinice od wenog osnivawa pa sve do kraja rata, a va`no mesto su zauzimala de{avawa tokom borbi na Sremskom frontu. Problem kod takve vrste liter a ture jeste odsustvo bilo kakvog nau - ~nog aparata. Ceo tok izlagawa zasnovan je na subjektivnosti pisca, koji je naj~e{}e bio ~lan jedinice o kojoj se monografija pi{e a u vreme wenog nastanka obi~no je imao visok ~in u JNA. Od{tampane, ove kwige bi pro- nalazile svoja mesta u domovima i bibliotekama po mestima SFRJ gde su se nalazile ve}e kasarne. Subjektivni opisi li~nih doìvqaja tokom borbi nikada nisu dovodili u pitawe opravdanost Sremskog fronta, ispravnost postupaka na wemu vezanih za lanac komandovawa, odgovornost za neuspehe. Jednostavno re~eno, bilo kakva sumwa i kriti~ko razmatrawe nisu postojali. Re~ neuspeh su{tinski je bila zabrawena za kori{}ewe u tim monografijama. Do uspeha se dolazilo velikim naporima i gubicima, ali ciq je uvek bio ostvaren. Pri~e o borbama u Sremu bile su deo celine koja je tre - balo da vr{i vaspitnu i obrazovnu ulogu mladim generacijama koje su sta- savale u senci doga|aja NOR-a iz kojeg je proistekla nova komunisti~ka Jugoslavija. Sa monografijama vezanim za Sremski front ne{to je druga~ije. Naj- zna~ajna od ovih monografija siguno jeste Sremski front 1944 –19451 ~iji su autori Qubivoje Pajovi}, Du{an Uzelac i Milovan Xelebxi}. Prvi od wih zauzimao je visoko mesto komandanta artiqerijske brigade, {to je nosilo jedno druga~ije li~no iskustvo i sagledavawe doga|aja. U odabiru ratnih izve{taja moè se na}i mno{tvo dokaza o srazmerama stradawa u borbi, o problemima sa kojima se susrela Jugoslovenska armija, a nare|ewa o borbenim operacijama povezana su sa izve{tajima o stepenu wihove uspe - {nosti. Iz svega ovoga proizlazi jedna vrsta nagove{taja de{avawa sagledana o~ima obi~nog vojnika. Monografija je bogata fotografskom gra|om koja odslikava komandni kadar sukobqenih strana, slike iz neposredne borbe i ìvota u prvim linijama fronta. Kartografski je obra|ena svaka faza borbi po~ev{i od prikaza nema~kih utvr|enih linija na Sremskom frontu, do zavr{nih borbi za oslobo|ewe zemqe. Ono {to jo{ vredi ista - }i, u vezi sa ovom monografijom, jeste ~iwenica da autori ne izdvajaju Sremski front nego ga sagledavaju kao celinu jedinstvenog fronta u Jugo - slaviji.

1 Qubivoje Pajovi}, Du{an Uzelac, Milovan Xelebxi}, Sremski front 1944–1945, BIGZ, Beograd 1979. 168 Istoriografija o Sremskom frontu

Vi{e u~esnika opisalo je borbe u kojima su u~estvovali, tako {to su napisali monografije koje hronolo{ki prate de{avawa na Sremskom fro - ntu. Ovoj literaturi zajedni~ko je to {to su doga|aji razmatrani na isti na~in, uz male razlike u wihovom opisu. Tu pre svega mislimo na dela U rovovima Sremskog fronta Milorada Gon~ina,2 Na Sremskom frontu Mi- ladina Stevanovi}a,3 170 dana na Sremskom frontu Jovana Radovano vi}a, 4 Sremski front Dragoquba Tmu{i}a.5 Zna~aj navedenih dela je u tome {to su napisana u prvom licu, vi|ewem neposrednih u~esnika doga|aja. Wihovom komparativnom analizom dolazimo do sitnih detaqa koji su skriveni u arhivskim dokumentima ili velikim istorijskim studijama. Sa vojno-politi~kog aspekta pitawe Sremskog fronta najboqe je obradio Obrad Bjelica u svojoj studiji Jugoslovenski front i odnosi sa saveznicima 1944–1945 koja je posledwe zna~ajnije delo napisano o ovoj temi.6 Autor Bjelica je tako|e bio akter borbi na mestu komandanta odeqewa. Prilikom pisawa studije koristio je obimne izvore, prete`no prvog reda, zatim se}awa mnogih savremenika. Obrad Bjelica je uspeo da tokove vrlo komplikovanih vojno-poli ti- ~kih situacija obradi na `iv i pristupa~an na~in, da ~itaocu dr`i pa- `wu uvode}i ga u dramati~ne doga|aje. Analizira uslove nastanka fronta, koji stavqa kao kariku u lanac celokupnog savezni~kog fronta prema fa- {isti~koj Nema~koj. Posebno skre}e pa`wu na istorijski zna~aj Srema. Prema wegovom mi{qewu, Sremski front se nije mogao izbe}i. Da ga nisu stvorile snage NOVJ-a, stvorili bi ga drugi, pre svega Crvena armija, koja nije mogla da rizikuje i do|e u opasnu situaciju da bude napadnuta u Ma|ar - skoj, {to bi imalo velike posledica na pitawe samostalnosti nove Jugo- sla vije. Front je ~uvao oslobo|eni Beograd, a borbama na wemu jedinice Jugoslovenske armije postale su ravnopravan saveznik u antihitlerovskoj koaliciji. Detaqno je opisan prelaz sa partizanskih na frontalna dejstva, uz mi{qewe da su gubici mogli biti mawi da se u mnogobrojnim situacijama

2 Milorad Gon~in, U rovovima Sremskog fronta, VINC, Beograd 1988. 3 Miladin Stevanovi}, Na Sremskom frontu, Kulturni centar Gorweg Milanovca, 1985. 4 Jovan Radovanovi}, 170 dana na Sremskom front: moji drugovi proleteri, Sova, Beo grad 1995. 5 Dragoqub Tmu{i}, Sremski front 23. H 1944. – 12. £¤ 1945, Dnevnik, Novi Sad 1987. 6 Obrad Bjelica, Jugoslovenski front i odnosi sa saveznicima 1944. – 1945, Midim print, Beograd 1995. Predrag Vajagi} 169 adekvatnije postupilo u angaòvawu qudi i sredstava. I Bjelica tako|e Sremski front sagledava kao sastavni deo celokupnog fronta u Jugosla - viji, kojem je ciq bilo spre~avawe povla~ewa Nema~ke Grupe armija ,,E” koje je trebalo da kapituliraju na na{oj teritoriji. Posebnu pa`wu obratio je na odnose i saradwu sa zapadnim saveznicima i prati ih sve do wihovog zao{travawa, do momenta kada jedinice Jugoslovenske armije izbiju na italijansko-austrijsku granicu. Monografija sadrì obimnu faktografiju, podatke i informacije iz svih oblasti borbenih dejstava, ìvota, rada i svestrane saradwe sa stanovni{tvom koja je razvijena u samoj borbi. Opisana je obuka i {kolovawe komandnog kadra i boraca na linijama Sremskog fronta. Tekst je propra - }en brojnim {emama, faksimilima, ratnim fotografijama, {to ga ~ini posebo interesantnim. Pisan je hronolo{ki, stru~no, sa obiqem detaqa. Na taj na~in kriti~ki su obra|eni navedeni doga|aji, presecaju}i bitne momente tokom zavr{ne faze rata na tlu Jugoslavije i odnosa sa saveznici - ma. Sintezom poznatih stavova i dostignu}a problematiku de{avawa na Sremskom frontu osvetlio je nizom novih elemenata i ~iwenica, daju}i nau~ni doprinos sagledavawu Drugog svetskog rata u Jugoslaviji. U memoarskim delima Sremskim frontom bavi se jedino Ugqe{a Kr- sti} koji donosi svoje vi|ewe, vi|ewe iz ugla jednog od onih boraca koji su prisilno mobilisani u redove NOVJ-a nakon oslobo|ewa Srbije i Beo - grada. Tokom rata on je pripadao Ravnogorskoj omladini, da bi zatim bio mobilisan i upu}en kao borac Artiqerijske brigade 1. proleterske divi - zije u Srem. Verno do~arava atmosferu koja je vladala me|u beogradskom omladinom koja se na{la u prvim linijama fronta. Opisuje borbe u kojima je u~estvovao, kao i de{avawa ~iji je svedok bio. Iz wegovih re~i se moè sagledati problematika neadekvatnog odnosa komandnog kadra prema si - tuaciji na frontu koja je naj~e{}e bila uzrok velikih gubitaka. On osu|uje slawe mladi}a iz Srbije u borbu bez prethodne vojni~ke obuke, stavqaju}i to u ravan sa planiranim i smi{qenim zlo~inom prema Srbiji koji naziva ,,crvenim terorom”. Svoje memoare osmislio je kao hroniku ìvota i smrti, u vidu virtuelnog dijaloga izme|u predaka i potomaka, kao preplitawe sada{wosti Sremskog fronta sa doga|ajima i dru{tvenim procesima koji su proistekli iz we ili su joj neposredno prethodili. Memoari Na Sremskom frontu zati{ije objavqeni su u martu 2004, posthumno,7 i imaju vrednost u tome {to donose opise doga|aja o kojima se

7 Ugqe{a Krsti} je preminuo 2002. godine, kwigu je objavila wegova }erka Anika Krsti}: Ugqe{a Krsti}, Na Sremskom frontu zati{ije. Hronika ìvota i smrti, Vajat, Beograd 2004. 170 Istoriografija o Sremskom frontu malo znalo, a dolaze posle decenija javnih ili pre}utanih zabrana, samo - cenzure ili ideologizovanih pogleda na sve ono {to se oko nas zbivalo, ka - da nije bilo mogu}e iskazati stvarnu razli~itost pogleda i kriti~ko preispiti vawe onoga {to se doga|alo tokom Drugog svetskog rata i neposredno posle wega. Zarad stvarne samospoznaje i onoga {to zovemo odgovornost i pomi- rewe, zarad kriti~kog mi{qewa, kwige poput ove su vrlo bitne. Na veliku àlost danas gotovo da i nema onih koji bi ih iz ugla svedoka mogli napisati, i ta istorija }e ostati takva, nenapisana. Od visokih komandanata jedinica Jugoslovenske armije svoja se}awa ostavili su komandanti armija Peko Dap~evi} i Kosta Na|. U svom delu Kako smo vodili rat8 general Dap~evi} sa stru~ne strane analizira pre - lazak sa partizanskog na~ina ratovawa na frontalni. U toj analizi on deo odgovornosti za te{ko}e koje su tom prilikom nastale prebacuje na vrho v - nog komadanta J. B. Tita koji je kod svojih komandanata insistirao da tokom rata po svaku cenu izbegavaju frontalne borbe sa neprijateqem. Tako|e su veliki gubici prouzrokovani i tehni~kom inferiorno{}u jedinica Jugoslovenske armije prema neprijatequ. Prema generalu Dap~evi}u bitka na Sremskom frontu bila je bitka za Beograd, jer su se veoma jake snage Nemaca ukopale na dubini od oko sto kilometara od glavnog grada. Ja~inu Nemaca on sagledava iz ~iwenice da su oni ~ak jedanaest puta uspevali da probiju partizanske linije i krenu ka Beogradu, ali uvek su bivali vra}eni na prvobitne poloàje. Borbe su bile te{ke jer na{i borci nisu imali iskustva u ovakvim sukobima, a u toku je bilo i prenaoruàvawe i popuna jedinica, {to su po wemu bili dodatni razlozi za gubitke. Me|utim, prema mi{qewu drugih visokih stare{ina, upravo je Peko Dap~evi} kriv za neuspe{no komandovawe 1. jugoslovenskom armijom na Sremskom frontu. Tako misli gen eral Qubodrag \uri}, koji u svoje memoare prenosi se}awe na jedan posleratni susret Tita i generala JNA. To- kom tog razgovora nekoliko generala ocenilo je da Dap~evi} nije znala~ki rukovodio tim borbama {to je dovelo do pogibije preko 30.000 mladih boraca iz Srbije. Tako|e, \uri} otvoreno kazuje da je Sremski front bio masakr neobu~enih boraca.9 Negativan stav prema Sremskom frontu imao je i general Radivoje Jovanovi} Bradowa, koji je tako|e smatrao da Sremski front nije bio neophodan, da ga je trebalo po svaku cenu izbe}i neprihvatawem frontalne

8 Peko Dap~evi}, Kako smo vodili rat, SKZ, Beograd 1956. 9 Qubodrag \uri}, Se}awa na qude i doga|aje, Rad, Beograd 1989. Predrag Vajagi} 171 borbe, tako {to bi se neprijateq zaobi{ao. To mi{qewe prenosi general \oko Jovani} u svojoj ispovesti datoj novinaru Milanu [arcu, a koja je objavqena posle wegove smrti u nedeqniku NIN.10 Prema generalu Jova- ni}u Sremski front je bio nuàn i potreban, i on se ne slaè s mi{qewem da je to bilo `rtvovawe mladi}a iz Srbije. Drugog re{ewa nije bilo, rat se morao zavr{iti. Crvena armija je pruàla pomo} u borbama, ali se Jugo- slavija morala sama osloboditi, a, da bi se to ostvarilo, qudi su morali biti mobilisani. Vojni~ka obuka novomobilisanih je bila u skladu sa mogu}nostima u ratnim situacijama. General Pavle Jak{i} u svojim memoarima Nad uspomenama prenosi komentare visokog partijskog rukovodioca Andrije Hebranga koji je zame - rao Titu da ga vi{e zanima popravka Belog dvora nego de{avawa na Sremskom frontu. On optuùje i pojedine visoke partijske i dràvne ruko- vodioce da su se vi{e bavili lovom na dragocenosti po kraqevskim rezidencijama i vilama na Dediwu, nego pripremama boraca i {tabova za frontalni rovovski rat na Sremskom frontu.11 U sintezama jugoslovenske istorije pitawu Sremskog fronta pokla- walo se vi{e ili mawe pa`we. U najve}em broju slu~ajeva samo se kon- statuju de{avawa na wemu, u sklopu zavr{nih borbi za oslobo|ewe Jugo slavije, izbagavawem davawa bilo kakvih sudova i ocena. Ipak, vredi pomenuti razmatrawa profesora Branka Petranovi}a ko ji u svojoj trodelnoj Istoriji Jugoslavije 1918–1988. isti~e da se na Sremskom frontu NOVJ susrela sa jednim novim na~inom rata, fronta - lnim sukobima i rovovskim ratom. Na ovom frontu borci NOVJ su se susreli sa artiqerijskim dvobojima i pozicionom borbom, sa jedinicama koje su popuwene novim bora~kim kadrom, jo{ golobradim mladi}ima, nevi~nim ratovawu, bez vojne spreme i obuke, ba~enim u grotlo borbi koje su zbuwivale i stare borce partizanskih jedinica. To je dovelo do ma sov- nog stradawa boraca u uslovima ratovawa za koje oni nisu bili pripre - mqeni. Prema prof. Petranovi}u broj poginulih na Sremskom frontu nije ta~no utvr|en. Istoriografija je koristila brojku od 30.000 poginulih, ali tu cifru osporavaju komandanti NOVJ, smatraju}i da nije poginulo vi{e od 10.000 boraca. On tako|e iznosi i ~iwenicu da postoje komandanti

10 Mi lan [arac, Smrt u Sremu (Ispovest generala \oke Jovani}a), NIN, br. 2598, 12. H 2000. 11 Pavle Jak{i}, Nad uspomenama, Rad, Beograd 1990. 172 Istoriografija o Sremskom frontu jedinica NOVJ iz tog vremena koji otvaraju i pitawe celishodnosti Srem- skog fronta, ali ne navodi wihova imena.12 êtiri godine kasnije, u svojoj kwizi Srbija u Drugom svetskom ratu 1939–1945, profesor Petranovi} odlazi korak daqe tvrdwom da su poku- {aji utvr|ivawa poginulih na Sremskom frontu dali cifru od 15.000 boraca, uz ocenu da je ,,Sremski front u crno zavio Srbiju”. Zatim poku{ava da oceni Titovu ulogu, smatraju}i da je on najverovatnije radi renomea NOVJ èleo da Sremski front drè jugoslovenske jedinice, bez obzira {to nisu bile pripremqene za takvu vrstu ratovawa. Tako|e iznosi pretpostavku da je napredovawe zadràno kako snage NOVJ, sa srpske strane, ne bi upale u NDH i kako oslobo|ewe ne bi bilo sli~no onome iz 1918. godine. U slu~aju napredovawa postojala je opasnost da se sudare snage dve nepomirqive strane. Ofanzivni pohod NOVJ mogao bi sli~iti okupaciji koja je dolazila iz Srbije. No prodor NOVJ na zapad zemqe bio je neostvariv bez podr{ke Crvene armije koja je u januaru i februaru 1945. godine bila strate{ki vezana borbama izme|u Budimpe{te i Balatona. Osim toga, ona nije mogla i}i daqe, na zapad Jugoslavije, od utvr|ene linije koja je bila dogovorena izme|u Staqina i êr~ila u Moskvi, oktobra 1944. godine. Tek zbog stawa velikih frontova, pretpostavke za proboj Sremskog fronta stvorene su po~etkom aprila 1945. godine. Tako su partizanske snage od oktobra 1944. do aprila 1945. godine mo rale da se zadrè na utvr|enim poloàjima u Sremu, uglavnom u rovovskom ratu, umrtvqene, ako se izuzme nema~ka protivofanziva i protivodgovor jedinica Jugoslovenske armije januara 1945. godine, kada se front ustalio oko [ida. Nare|ewe General{taba za proboj Sremskog fronta izdato je 9. aprila 1945. godine. Ofanziva Jugoslovenske armije preduzeta je u vreme kada je Crvena armija ve} prodrla u Austriju, ~ime je odstupnica nema~kih trupa iz Jugoslavije bila dovedena u pitawe. Iznosi se i cifra mobilisanih qudi u Srbiji posle oslobo|ewa Srbije i Beograda, koju profesor Petranovi} procewuje na 300.000 boraca ro|enih izme|u 1912. i 1927. godine. Do ove brojke se do{lo analizom govo - ra na osniva~kom kongresu KP Srbije, gde je Branko Ne{kovi} istakao da se pozivu na mobilizaciju odazvalo oko 250.000 qudi, od ~ega je iz borbenih jedinica dezertiralo wih oko 7.000, a na poziv se nije odazvalo oko 25.000 qudi.13

12 Branko Petranovi}, Istorija Jugoslavije 1918–1988, tom ££, Prosveta, Beograd 1988, 422. 13 Branko Petranovi}, Srbija u Drugom svetskom ratu 1939–1945, VINC, Beograd 1992, 645–647. Predrag Vajagi} 173

Sama analiza ovih stavova profesora Petranovi}a govori nam o procesu pomerawa stavova u na{oj istoriografiji, do kojeg se do{lo raspadom SFRJ i nestankom jednopartijskog sistema. Publicista Vasa Kazimirovi} u svojoj kwizi Srbija i Jugoslavija 1914–1945. doti~e se teme Sremskog fronta u vi{e navrata. Pri mobili - zaciji u redove NOVJ vr{ena je kategorizacija qudstva, pa su tako lica, koja su smatrana pripadnicima pokreta Draè Mihailovi}a ili wegovim simpatizerima, slata na Sremski front gde su dobijala najteè zadatke, poput ~i{}ewa minskih poqa.14 Prema Kazimirovi}u, u borbama na Sremskom frontu poginulo je vi{e od 30.000 qudi, te zbog tolikih gubitaka on postavqa pitawe celishodnosti tih borbi. U Sremskom frontu on vidi Titovu te`wu da NOVJ na ovaj na~in oja~a svoj renome u zemqi i svetu. Pobeda koja je ostvarena bila je Pirova, s obzirom da su gubici 1. i 3. jugoslovenske armije bili uàsni. Obe armije su imale oko 36% izba~enih boraca iz stroja. Da su par- tizanski stratezi blokirali granicu du` Ma|arske i liniju Dravograd – Vara`din, bilo bi sa~uvano vi{e hiqada mladih ìvota. Za najodgovor - nije imenuje Tita, na~elnika General{taba Arsu Jovanovi}a, kao i koman- dante armija Peka Dap~evi}a i Kostu Na|a. Nemci su u aprilu i maju nameravali da se predaju zapadnim saveznicima, dok je ciq partizanskih stratega bio da se neprijateq {to pre slomi bez obzira na `rtve. Taktika je, prema Kazimirovi}u, trebalo da bude ~ekawe kona~nog sloma Nema~ke, a do tad ,,dejstvovati krajwe oprezno, vi{e ve{to, a mawe ishitreno, da bi se sa~uvalo {to vi{e mladih ìvota”.15 U delima objavqenim posledwih nekoliko godina, zanimqivo je mi- {qe we istori~ara Du{ana T. Batakovi}a koji u svojoj kwizi Nova isto - rija srpskog naroda navodi da je Titov glavni ciq bio i ostao slamawe ,,velikosrpske hegemonije”, te da je shodno ostvarewu toga trebalo kazniti Srbiju. To ka`wavawe zapo~elo je ulaskom jedinica Crvene armije, nakon ~ega je usledila masovna mobilizacija srpske omladine poslate na Srem- ski front, u vojvo|ansku ravnicu, gde je u strate{ki nepotrebnim juri{i - ma na utvr|ene nema~ke poloàje poginulo preko 10.000 mladi}a iz ugle dnih srpskih porodica koje su novim vlastima bile sumwive. Ova stradawa najvi{e su pogodila srpsku omladinu.16

14 Vasa Kazimirovi}, Srbija i Jugoslavija 1914–1945, tom £¤, Prizma, Kragujevac 1995, 1364. 15 Isto, 1370. 16 Du{an T. Batakovi}, Nova istorija srpskog naroda, Na{ dom, Beograd 2002, 342. 174 Istoriografija o Sremskom frontu

U emigrantskoj literaturi de{avawima na Sremskom frontu bavio se Milan L. Raji}, koji je bio jedan od 1.300 kaplara, pre rata predsednik Demokratske omladine a za vreme rata u vezi sa pokretom Draè Mi hailo - vi}a. Po oslobo|ewu je uhap{en i osu|en od strane Vojnog suda na kaznu od osam godina zatvora. U SAD je emigrirao 1964. godine. U svojoj kwizi Srpski pakao u komunisti~koj Jugoslaviji, objavqenoj 1975. u îkagu, optu- ùje vo|stvo KPJ da je vrlo lako pre{lo preko svih stradawa i `rtava koje je podneo srpski narod i preko izvr{ene prisilne mobilizacije mladi}a, mahom iz sela Srbije. Svi ti mladi}i su bili sme{teni u barakama koje je tokom rata podigla tehni~ka organizacija ,,Tot”, za potrebe sme{taja prisilno dovedenih radnika. Nekoliko dana su mokri i kaqavi po susneìci i vetru ve`bali ispred tribine na Bawici, a ~im bi stigle nove grupe, ovi su odmah sprovo|eni na Sremski front. Pored mu{ke omladine sakupqane, prema mi{qewu Milana L. Raji}a, ne po godi{tu nego po visini i izgledu, mobilisana je i ènska omladina, koja je tako|e sprovo|ena na front gde su postajale bolni~arke. Broj mobilisanih èna procewuje se na oko dve hiqade. Broj poginulih na Sremskom frontu on precewuje na wih 70.000.17 Sa strate{ke strane, Mi lan L. Raji} smatra da nije postojala potreba za borbom na Sremskom frontu, jer su Nemci, u to vreme, ve} potu~eni i na Zapadu i na Istoku, i na svim frontovima su se povla~ili. U takvoj si tuaciji na wih su poslata nepripremqena, nenaoruàna, gola i bosa deca. Taj, krajwe nevojni~ki, postupak on poistove}uje sa zlo~inom, podstaknut time {to Srbija nije prihvatila komunisti~ki pokret, u jesen 1941. godine, i on se morao povu}i u Bosnu, te je na kraju rata zbog toga morala da plati svoju cenu. Na Sremskom frontu najve}i broj boraca izginuo je u juri{ima na utvr|ene neprijateqske bunkere i poloàje, jer „nema~ki ~elik nije znao za milost”. Me|utim, on iznosi i mi{qewe da su jedan deo mladi}a pobili komunisti, {to zasniva na pri~i roditeqa poginulih boraca koji su posle rata sa limenim sanducima pohodili Srem i lutaju}i po wegovim pro- stranstvima traìli svoje sinove. Me|u telima koja su prona|ena bilo je onih sa ranama na potiqku lobawe. Slika iz Katani}eve ulice u Beogradu u to vreme je tu`na: na po~etku ulice nalazila se limarska radwa, a ispred we gomile limenih mrtva~kih sanduka i seqaci koji ih kupuju. De{avalo se da se omladinci sa zape~e}enim pismom po{aqu na front, a oni koji su ga ipak otvorili, mogli su da pro~itaju jasnu direktivu da se donosilac pisma likvidira, nakon ~ega bi dezertirali i u godinama posle rata o tome svedo~ili. 17 Mi lan L. Raji}, Srpski pakao u komunisti~koj Jugoslaviji, îkago 1975, 30. Predrag Vajagi} 175

Glavnim krivcima Milan L. Raji} imenuje Tita, Aleksandra Ranko - vi}a, Milovana \ilasa, Edvarda Kardeqa, Arsa Jovanovi}a.18 Ovakve tvrdwe i mi{qewa o Sremskom frontu Milana L. Raji}a objavqene su u listu Eparhije banatske Srpske pravoslavne crkve, 1993. godine, pod naslovom Sremski front – Srpski martirologin.19 U novijoj feqtonskoj literaturi isti~u se dva autora: Mladenko Coli} sa feqtonom Proboj Sremskog fronta20 i Antun Mileti} sa svojim feqtonom Nova saznawa o Sremskom frontu.21 Oba feqtona su objavqena u dnevnim novinama Politika. Pukovnik dr Mladenko Coli}, nekada profesor vojne istorije na Vojnoj akademiji u Beogradu, u svom feqtonu iznosi ~iwenice da je Srem - ski front za Nemce bio od posebnog zna~aja jer je obezbe|ivao isto~ne granice Paveli}eve NDH, ~ija bi propast dovela do vrlo te{ke pozicije za wihove frontove u Ju`noj Ma|arskoj i Italiji (grupe armija ,,Jug”, ,,F” i ,,C”). S druge strane, za NOP su borbe u Sremu, posle oslobo|ewa Beograda, imale veliki zna~aj jer je tim pravcem bilo najpovoqnije nastaviti napre - dovawe ka Vinkovcima i Zagrebu. Tako|e, front je omogu}avao povoqne i bezbedne uslove za rad najvi{ih organa NOP-a. I kod ovog autora u prvi plan izbija ~iwenica da je jugoslovenski front bio sastavni deo savezni- ~kog lanca frontova prema Nema~koj, a u isto vreme trebalo je vezati Gru - pu armija ,,E” kako se ona ne bi ubacila protiv Crvene armije u ofanzivi na Blatnom jezeru u Ma|arskoj. Beogradski istori~ar Antun Mileti} u svom feqtonu je analizirao vojnu operaciju u Sremu na osnovu dokumenata iz nema~kih arhiva. Pose - bnu pa`wu je posvetio analizi gubitaka jedinca jugoslovenskih armija, otvaraju}i pitawe da li su oni zaista bili i neophodni. Iz feqtona se mo`e saznati dilema koju je imao komandant Jugoisto - ka feldmar{al Maksimilijan fon Vajks o potezu snaga NOVJ-a i Crvene armije nakon Beogradske operacije. On je strahovao od toga da ove snage ne forsiraju Dunav kod Novog Sada i Savu kod Obrenovca i na taj na~in pre- seku xep u Sremu, zbog ~ega je i do{lo do naredbe Vrhovne komande Ver- mahta da se polo`aji u Sremu moraju braniti po svaku cenu.22

18 Isto, 31–32. 19 Banatski vesnik, broj 1/2, 1993, 16–18. 20 Mladenko Coli}, Proboj Sremskog fronta, feqton, Politika, april 2006. 21 Antun Mileti}, Nova saznawa o borbama na Sremskom frontu, Politika, maj 1994. 22 Antun Mileti}, Nova saznawa o borbama na Sremskom frontu, Politika, 18. maj 1994. 176 Istoriografija o Sremskom frontu

Tek 13. januara 1945. posledwi delovi Grupe armija ,,E” prelaze most na Drini kod Vi{egrada i tada Sremski front postaje jo{ va`niji jer je tek trebalo da se jedinice ove grupe armija izvuku iz Bosne dolinom reke Save. Mileti} se u svom feqtonu osvr}e i na mobilizaciju u Srbiji, proce- wuju}i da je pod oru`je odvedeno oko 300.000 mladi}a koji su popunili redove 1. i 3. jugoslovenske armije. Ovi mladi borci su pro{li cen tre za obuku u trajawu od nekoliko dana, a zatim su poslati u ratne operacije, u kojima se nisu snalazili. Sa takvim bora~kim kadrom nisu se sna{li ni ko mandni kadrovi Jugoslovenske armije, a poseban problem je bilo prenao - ruàvawe novim ruskim, oru`jem, za ~ije rukovawe je trebalo organizova - ti dodatne kurseve, a za to nije bilo vremena. Glavna vrednost ovog Mileti}evog feqtona je analiza broja poginu - lih. Autor iznosi cifru od 58.290 boraca, pri ~emu mu kriterijum nije bila samo bitka u Sremu nego je sagledao ukupna dejstva 1. i 3. jugoslovenske armije. U svojoj oceni smatra da su svi gubici iznad 10% izba~enih iz stroja previsoki, a da su gubici ove dve armije od 36%, izvan svih normi. Qud- ski ìvoti su malo bili ceweni, a mogu}i razlozi za to su leàli u tome {to se mogla uvek dobiti popuna iz Srbije. Od 300.000 mobilisanih u Srbiji 1944. godine, wih oko 80.000 je poginulo, od ~ega oko 60.000 boraca u me|ure~ju Save i Drave gde su borbe bile najè{}e. Na kraju svog feqtona Mileti} se pita za{to je u proboju fronta izostao manevar iz Ma|arske koja je do kraja marta bila osvojena a zatim oslobo|en i Be~ od strane Cr- vene armije. Borbe na Sremskom frontu su jo{ uvek vo|ene, a 16. aprila 1945. godine otpo~ela je bitka za Berlin, nude}i kao alternativu blokadu ma|arske granice i linije Dravograd–Vara`din koja bi spasila hiqade mladih ìvota.23 U vezi sa naporima da se utvrdi ta~an broj poginulih vredi ista}i istraìvawa potpukovnika Dragoquba Tmu{i}a. On je u svojoj monogra - fiji Sremski front 23. H 1944 – 13. £¤ 1945 objavio spisak imena poginulih boraca iz svih jedinica koje su u~estvovale u borbama u Sremu i do{ao je do broja od pribli`no 15.000 poginulih. Do promene odnosa prema de{avawima na Sremskom frontu do{lo je i u uxbeni~koj literaturi. Ranije je za osmi razred kori{}en uxbenik autorke Qiqane Mladenovi}-Maksimovi}, u kojem je Sremski front pri - kazan kao karika u povezivawu savezni~ke akcije u Italiji i akcije Crvene armije u Ma|arskoj. O proboju fronta se govori u sklopu plana Genera l - {taba Jugoslovenske armije koji je povezan sa ulaskom Crvene armije u

23 Isto. Predrag Vajagi} 177

Austriju, pri ~emu su dejstva u Sremu odsekla odstupnicu nema~kim snaga - ma na tlu Jugoslavije. Uspe{nim probojem fronta stvoreni su uslovi za napredovawe jedinica Jugoslovenske armije prema zapadu zemqe.24 Ovakva ocena se zadràla u uxbenicima istorije za osmi razred punih dvanaest godina.25 Do promene zakqu~aka u vezi sa de{avawima na Sremskom frontu dolazi 2002. godine, kada u {kolama po~iwe da se koristi uxbenik za osmi razred Du{ka M. Kova~evi}a, Dejana Mikavice, Branka Be{lina i Biqane [imunovi}-Be{lin, profesora na odseku za istoriju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Ovaj tim autora zadràva ocenu da je Sremski front predstavqao kariku u povezivawu savezni~kih frontova na zapadu i istoku Evrope, te da je zadatak Jugoslovenske armije bio da odse~e odstupnicu nema~kim snagama na tlu Jugoslavije i na taj na~in pomogne Crvenoj armiji u operacijama koje je vodila u Austriji. Novinu predstavqa ocena da su bez iskustva u vo|ewu frontalnih borbi stradali mnogi mladi, tek mobilisani borci iz Srbije.26 Novi uxbenik koji se pojavio 2005. godine i koji je napisao tako|e tim autora: Suzana Raji}, Kosta Nikoli} i Neboj{a Jovanovi}, ocewuje dola- zak Crvene armije u Srbiju kao presudan za proterivawe Nemaca ali i za pobedu partizana u gra|anskom ratu. Iznesen je podatak da je od oktobra 1944. godine do maja 1945. godine u Srbiji mobilisano oko 250.000 mladi}a, nevi~nih ratovawu, ~esto bez ikakve vojne spreme i obuke. Najè{}e borbe tokom zavr{nih operacija za oslobo|ewe Jugoslavije vo|ene su u panonskoj ravnici na liniji reka Bosut – Batina, gde se stvorio Sremski front. Pre- ma autorima, u sremskoj ravnici Narodnooslobodila~ka vojska susrela se sa novim, za wu nepoznatim na~inom ratovawa – frontalnim sukobima i rovovskom borbom. U takvom ratu masovno je stradalo vi{e od 13.000 mla - di}a iz Srbije.27 Iz komparativne analize ovih ocena prisutnih u uxbenicima za osmi razred u osnovnim {kolama u Srbiji, u vremenskom periodu od 1989. do 24 Qiqana Mladenovi}-Maksimovi}, Istorija za ¤£££ razred osnovne {kole, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Beograd 1989, 85. 25 Nikola L. Ga}e{a, Qiqana Mladenovi}-Maksimovi}, Du{an @ivkovi}, Istorija za 8. razred osnovne {kole, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Beograd 2000, 8. prera|eno izdawe, 134–135. 26 Du{ko M. Kova~evi}, Dejan Mikavica, Branko Be{lin, Biqana [imunovi}-Be - {lin, Istorija za 8. razred osnovne {kole, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Beograd 2002, 174. 27 Suzana Raji}, Kosta Nikoli}, Neboj{a Jovanovi}, Istorija za 8. razred osnovne {kole, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Beograd 2005, 157. 178 Istoriografija o Sremskom frontu

2005. godine, moè se videti da je do{lo do promene u mi{qewu i da se ocene borbi na Sremskom frontu razlikuju. U uxbenicima iz HH£ veka prvi put je prikazana tragi~nost sudbine mladi}a mobilisanih i poslatih na Sremski front, gde su mnogi od wih poginuli. Savremeni istori~ari nisu se mnogo bavili tematikom Sremskog fronta u svojim radovima objavqivanim u istorijskim ~asopisima. Ipak vredi ista}i profesora dr Aleksandra Kasa{a i wegov rad Istorijske kontroverze o Sremskom frontu 1944/1945. godine koji je objavqen u Spo - menici Istorijskog arhiva „Srem”. U svom radu prof. Kasa{ raspravqa o mno{tvu kontroverznih ocena o Sremskom frontu u na{oj novijoj istori - ji, ali i publicistici, do kojih je do{lo posebno krajem dvadesetog i po~etkom ovog veka raspadom druge jugoslovenske dràve, ali i otvarawem ,,srpskog pitawa”, mesta, uloge i zna~aja ove najbrojnije slovenske nacije na balkanskom prostoru. Sremski front, prema wegovoj oceni, uspostavqen je u vreme zavr- {nih operacija za kona~no osloba|awe jugoslovenskih teritorija u Dru - gom svetskom ratu i zna~ajna je istoriografska tema ne samo u vojnom smislu. Wime su se bavili mnogi istori~ari, publicisti, ali i memoa- risti. Kontroverzna pitawa vezana za Sremski front su prvo otvorili kwièvnici, i na taj na~in su tu temu doveli pod istraìva~ku lupu mla - |ih nara{taja istori~ara, publicista i politi~ara koji su po~eli da je koriste u dnevno-politi~ke svrhe. U nizu ovih kontroverznih pitawa najprovokativni je je ono o zna~aju i svrsishodnosti Sremskog fronta na samom kraju rata kada se wegov ishod znao, odnosno izricawe suda o potre - bama tolikih `rtava na frontu. Svakako je najteè dati odgovor na pitawe ta~nog broja poginulih, jer se upravo brojevima najlak{e manipuli{e u politi~ke svrhe. Posmatraju}i spoqnopoliti~ke odnose prof. Kasa{ smatra da je za Tita od velikog zna~aja bio razgovor sa britanskim feldmar{alom Haro - lo dom Aleksanderom u februaru 1945. godine i wegova poseta Sremskom frontu radi uveravawa zapadnih saveznika o vojnoj snazi jugoslovenskih partizana. Strategijski je trebalo razuveriti Vinstona êr~ila o mo}i i zna~aju ~etni~kog pokreta, posebno u Srbiji, te da ne postoji mogu}nost uticaja kraqa Petra ££ Kara|or|evi}a na zbivawa u Jugoslaviji, ~ime je otpadala mogu}nost restauracije monarhije. U radu se, sa stanovi{ta antikomunizma i antibrozov{tine koji imaju dosta poklonika, daje osvrt i na manipulaciju `rtvama jedne izgu- bqene mladosti. Prof. Kasa{ se poziva na ,,teoriju distance” u istorijskim analizama savetuju}i istori~arima koji dolaze da se u svojim Predrag Vajagi} 179 istraìvawima pridràvaju relevantnih sudova o istorijskim doga|aji - ma i li~nostima koje su obeleìle data vremena. Osvr}u}i se na razmi{qawa i ocene istori~ara, pomiwe prof. Bra- nka Petranovi}a i smatra da je on zbog toga {to je i sam bio mobilisan u partizanske jedinice izbegavao da daje konkretnije ocene o ovom pitawu. Odgovor na pitawe za{to su Nemci davali toliko snaàn otpor u Sremu, prema prof. Kasa{u, leì u wihovim strahovawima od sovjetske, tj. partizanske osvete u slu~aju zarobqavawa, pa su oni svim snagama {titili svoje povla~ewe ka teritorijama pod kontrolom zapadnih saveznika. U radu se otvaraju i mnoga druga pitawa poput pobune Albanaca 1945. godine, stradawa vojvo|anskih Nemaca te problem radikalnijeg stava prema hrvatskom stanovni{tvu u Sremu.28 Ovim radom je pobrojana doma}a istriografska gra|a, dok je po strani ostala inostrana, pre svega nema~ka i sovjetska ~ije su vojske u~e- stvovale u borbama na Sremskom frontu. Problem u vezi sa stranom isto - riografskom gra|om je u tome {to ona nije kod nas prevo|ena pa je samim tim i nedostupna za {iru ~itala~ku publiku. Sigurno da je ta strana istoriografska gra|a dragocena jer osvetqava de{avawa na Sremskom frontu iz potpuno druga~ijeg ugla.

28 Aleksandar Kasa{, Istorijske kontroverze o Sremskom frontu 1944 / 1945. godine, Spomenica Istorijskog arhiva „Srem”, 5, 2006, 225–231. 180 Istoriografija o Sremskom frontu

Predrag Vajagi} Ba~ka Palanka

HISTORIOGRAPHY OF THE SREM FRONT

SUMMARY

His to ri og ra phy re lated to the Srem front dis cusses nu mer ous con tro ver sial assess ments made in our more recent history, but also in journal ism, that were given at the be gin ning of dis in te gra tion of the sec ond Yu go slav state. Con tro ver sial ques tions were first posed by Ser bian writ ers who brought this sub ject un der the in - ves ti ga tive mag ni fy ing glass of his to ri ans, but also of pol i ti cians and journa l i sts as well who use the sub ject in daily po lit i cal pur poses, which cre ates the problem of abuse. Historiographical mate rial related to the Srem front can be divided, accord - ing to the time it appeared, into the mate rial dating to the social ist Yugo sla via and the one dat ing to the pe riod af ter its dis in te gra tion. In the youn ger his to ri og ra phy, the subject of the Srem front is ap proached from a criti cal standpoint, where the most atten tion is paid to a reeval u a tion of the signif i cance and useful ness of the Srem front at the end of the war, i.e. au thors look for an ap prox i mate num ber of the killed during the mili tary engage ment. Histo ri og ra phy of the Srem front is not fully eluci dated because foreign sources are miss ing, primar ily the German and Russian ones. PRIKAZI I BELE[KE

REVIEWS AND NOTES

Goran Vasin 183

Goran Vasin Odsek za istoriju – Filozofski fakultet Novi Sad

Sremska Mitrovica – grad vredniji od carske k}eri (glavni urednik Nenad Lemaji}), Sremska Mitrovica 2008.

Neophodnost bavqewa lokalnom istorijom, koja je u ranijim perio- dima ~esto bila zanemarena, donosi pred ~itaoce monografiju posve}enu jednom od najva`nijih centara u Sremu, gradu slavne pro{losti – Sremskoj Mitrovici. Pogled na istoriju grada svetog Dimitrija, iz pera tima istori~ara, pruà ~itaocima mogu}nost da svoja saznawa obogate zanimqivim tekstom ali i mnogobrojnim kvalitetnim fotografijama koje stvaraju impresivnu sliku teritorije koja datira skoro dva milenijuma. Prvo poglavqe Anti~ki Sirmijum (napisao prof. dr Nenad Lemaji}) daje nam na saèt na~in pogled na same po~etke istorije grada. Prvi pomen rimskih legija je jo{ iz prvog veka pre n. e. Smatra se da je naseqe imalo veze sa Keltima ili Ilirima. Sirmijum se javqa i u vezi sa znamenitim Panonskim ustankom u vreme Oktavijana. Status kolonije grad je dobio u vreme Flavijevaca (najverovatnije Domicijana), o ~emu svedo~i naziv Colona Flavia Sirmium. S vremenom grad je postao va`na raskrsnica pu - teva ka Singidunumu, Dalmaciji i Bo- sni, {to je uticalo na wegov brz eko nomski napredak. Vrlo brzo je po- ~ela i urbanizacija svih naseqa, ali i oblasti u blizini Sirmijuma. Zna - ~aj dunavske granice Rimskog carstva (Limes) ~esto je stavqao grad u prvi plan. Stanovni{tvo grada bilo je sastavqeno mahom od doseqenih Rimqana i me{avine doma}eg ilir- sko-kelt skog elementa. U gradu se prilikom vojnih pohoda pomiwu i carevi Marko Aurelije i Septimije Sever. Nekoliko pohoda iz grada poveo je i Maksim Tra~anin. Prvi car 184 Sremska Mitrovica – grad vredniji od carske k}eri ro|en u okolini Sirmijuma je bio Decije Trajan (249–251). Kako se teì{te Carstva pomeralo ka Dunavu i Savi usled stalnih ratovawa sa varvarima, Sirmijum je bio nezaobilazan u svim vojnim pohodima i va`na strate{ka ta~ka odbrane. U wemu su sem Decija Trajana ro|eni i carevi: Aurelijan (270–275), Prob (276–282), Maksimijan Herkulije (podigao palatu negde u okolinu Sirmijuma), Konstancije ££ i Gracijan (375–383). U vreme cara Dioklecijana oblast oko grada nazivala se Druga Panonija (Panonia Secunda). Za istoriju Sirmijuma naro~ito je bio zna~ajan Galerije. Vrlo verovatno je za sredi{te svog dela Carstva ovaj grad izabrao Licinije. Znameniti car Konstantin Veliki u periodu 316–321. ~esto je boravio u Sirmijumu, gde je i osnovao kovnicu zlatnog novca. Posle wegove smrti car Konstancije od grada pravi vaàn centar Carstva, naro~ito u verskom pogledu. U Iliriku i Panoniji neko vreme je preovladavalo arijanstvo, koje je car pomagao. Od kraja ~etvrtog veka grad se nalazio u rukama Gota, posle ~ega je wegovu istoriju te{ko rekonstruisati. Goti i Huni su vi{e-mawe uni{tili sve civilizacijske i urbanisti~ke tekovine iz perioda Carstva. Arheolo{ka istraìvawa otkrila su postojawe pal ate, dve javne ìtnice, terme, hipodroma, delove bedema, ulice, vodovod i privatne ku}e. Sa~uvani su i mnogobrojni mozaici, koji svedo~e o nekada{wem sjaju i slavi ovog zna~ajnog rimskog grada. Vizantija se dokopala Sirmijuma tek 567. Nedugo zatim grad se na{ao na udaru Avara, koji su ga osvojili 582. O zna~aju ovog grada za Vizantiju svedo~i re~enica koju je izgovorio car Tiberije – kako bi radije avarskom kaganu da ima dve k}eri dao jednu, nego {to bi mu svojevoqno dao Sirmijum! Za hri{}ane je tako|e zna~aj grada bio veliki. U vezi sa wim se pomiwu sv. Irinej (prvi episkop Sirmijuma), sv. Dimitrije (za{titnik grada koji se po nekim izvorima rodio i ìveo u gradu, i po kojem grad nosi dana{we ime Mitrovica), sv. Sinerot, sv. Anastasija, kao i êtiri fru{kogorska mu~enika. Slede}a dva poglavqa Civitas Sancti Demetrii i Turski period (tako|e napisao prof. dr Nenad Lemaji}) govore nam o periodu sredweg veka i o dobu turske uprave gradom (H¤£ i H¤££ vek). Vizantinci, Bugari, Ugari i Sloveni lomili su kopqa oko teritorija vezanih za grad i wegovu okolinu. Imena careva Vasilija ££, Jovana i Manojla Komnina, koji su vodili ratove u ovim predelima, svedo~e nam o zna~aju grada, a {ire i Srema, po samu Vizantiju. Kada je palo Carstvo 1204, grad su osvojili Ugari i dràli su ga sve do kraja svoje sredwovekovne dràve. Sa propa{}u vizantijskog grada nestalo je i wegovo ime, odnosno do{lo je do preno{ewa imena grada na wegovu okolinu. Ne{to ranije razvilo se naseqe na mestu dana{we Goran Vasin 185

Ma~vanske Mitrovice, koje je postalo i sredi{te biskupije. Nedaleko se nalazio i pravoslavni manastir Svetog Dimitrija, koji je u velikoj meri uticao na ~uvawe starog i formirawe novog naseqa. Zna~aj se mora dati i podatku da je u okolini grada Sava najuà za prelazak, pa su prihodi od skelarina bili bitni za ugarske kraqeve i lokalne feudalce. Podatak iz 1347. svedo~i da je mesto imalo status grada Civitas Sancti Demetrii. U wemu sre}emo i Dubrov~ane, {to govori i o trgova~kom napretku Mitrovice. Posle poraza @igmundove vojske kod Nikopoqa 1396. jedan turski odred opusto{io je grad i wegovu okolinu, {to je uticalo na ekonomske probleme stanovnika u narednom periodu. Prvi srpski vladar koji je drào grad bio je despot \ura| Brankovi}. U slede}im decenijima ~esti su bili ugarsko-turski sukobi u gradu i wegovoj okolini. êsti upadi Turaka doveli su i do migracija Srba na ovo podru~je. Odbrana granice poverena je uglavnom sremskim Brankovi}ima, koji se tu pomiwu od vremena despota Vuka 1465. Pad Ugarske pod vlast Osmanlija u periodu od 1521, odnosno Moha~ke bitke 1526, dovodi do potpunog ru{ewa grada i razarawa wegove okoline. U periodu turske uprave pravoslavni Srbi nalazili su se u te{kom poloàju, ali su ipak na{li oslonac u obli`wim fru{kogorskim manastirima, koje su sa revno{}u podizali i odràvali. Kult svetorodne dinastije Nemawi}, ali i ni{ta mawe vaàn kult sremskih Brankovi}a vezanih za Kru{edol, bili su nacionalna potpora Srbima u ovom te{kom periodu. Doba austrijske uprave u Sremu (napisao dr Vladan Gavrilovi}) doneo je promene i u na~inu ìvota i samoj organizaciji u gradu. Turska vlast u Sremu je okon~ana sklapawem Poàreva~kog mira 1718. Od 1728. Mitrovica je kao najbitnije naseqe Srema postala deo feudalnog poseda grofa Koloreda. Ne{to kasnije grad sa okolinom prelazi u ruke barona Marka Peja~evi}a. Od 1745. bila je ukqu~ena u Vojnu granicu. Posle Beogradskog mira 1739. mno{tvo izbeglica iz Srbije naselilo se u grad i wegovu okolinu. Od 1747. {tab Petrovaradinske regimente nalazio se u Mitrovici, {to je doprinelo wenom ekonomskom razvoju i dovelo do toga da grad bude progla{en za slobodni grani~arski komunitet 1765. Grad je ponovo podvrgnut Petrovaradinskoj regimenti 1787. Prva apoteka je otvorena 1806, a bolnica 1826. Prva srpska crkva u gradu pomiwe se 1729, a nova velelepna Sv. arhi|akona Stefana zidana je u periodu 1791–1794. Mitrova~ki trgovci odigrali su u vreme Prvog srpskog ustanka va`nu ulogu u snabdevawu ustanika oru`jem. Grad je neprekidno ekonomski ja~ao i imao sve ja~u gra|ansku klasu u vreme pred revoluciju 1848–49. Ni Mitrov~ani nisu zaostali u ovim burnim vremenima za svojim 186 Sremska Mitrovica – grad vredniji od carske k}eri sunarodnicima u Monarhiji. Ratni sukobi 1848–49. ekonomski su oslabi - li grad. Ceo Srem na{ao se u te{kom poloàju usled ratnih operacija. Slomom revolucije do{lo je do restauracije austrijske vlasti. Sve do razvoja~ewa Granice 1881. Mitrovica je tavorila, a od tada je po~eo pono - vni nagli uspon grada. Mitrovica gra|anskog doba (1849–1918) naziv je poglavqa koje je napisao mr \or|e \uri}. Grad se na po~etku ovog perioda nalazio u rukama vojnih vlasti, tako da ekonomska situacija nije bila naro~ito povoqna. Slomom Bahovog apsolutizma, kada je donet novi Zakon o op{tinama, stawe je krenulo naboqe. Razvoja~ewe Vojne granice 1881 (teklo je u vi{e faza od 1871) dovelo je do toga da su nekada{we teritorije i naseqa do{le pod vlast civilnih organa u Ugarskoj i Hrvatskoj. Srem je bio prikqu~en Trojednoj kraqevini. Na ~elu prve op{tinske uprave od 1871. na{ao se ]ira pl. Mileki}. Ekonomski jaki Srbi iz Mitrovice izborili su se za status grada 1881, a srpski jezik i }irilica su bili ravnopravni u op{tin- skoj upotrebi. Za gradona~elnika je novembra 1881. izabran Mileki}, koji je na toj funkciji ostao do 1907. U narednim godinama doneti su grb i Statut grada. Privredni uspon grad je doìveo krajem H£H i po~etkom HH veka. Pu{tawe nekoliko pru`nih pravaca u Mitrovici (prvi 1884) i Sremu dopri nelo je wenom ekonomskom razvitku. Mnogobrojne hrastove {ume bile su pravo prirodno bogatstvo i sirovina koja je pokrenula industrijsku proizvodwu. U gradu su otvarani kreditni zavodi i banke. Od 1906. je po~elo asfaltirawe ulica. Mitrova~ko gra|anstvo imalo je zna~ajnu ulogu u nacionalnoj borbi Srba u Monarhiji. Otvarawe ~itaonice, proslave praznika Sv. Save, formirawe raznih dobrotvornih dru{tava, pokazali su da mitrova~ki Srbi ne zaostaju za Srbima {irom Monarhije u nacionalnom pogledu. Od 1895. postojao je Srpski dom. Kulturne i ekonomske veze sa Srbijom bile su tako|e izuzetno jake. Sarajevski atentat i po~etak rata doveli su Srbe u Monarhiji u nepovoqan poloàj. Mnogi su svedeni na gra|ane drugog reda, a situacija u gradu nije bila povoqnija nego u drugim delovima Monarhije. Posle pobede na Ceru srpska vojska je krenula u ofanzivu na Srem, me|utim, posle poraza na Legetu i povla~ewa srpske vojske iz Doweg Srema septembra 1914. usledila je masovna odmazda austrougarskih vlasti. Mnogobrojni Srbi su se dobrovoqno javili u srpsku vojsku u toku 1914. Ujediwewe sa Srbijom, novembra 1918, do~ekano je sa odu{evqewem. Poglavqe pod nazivom Sremska Mitrovica u jugoslovenskoj dràvi napisala je dr Biqana [imunovi}-Be{lin. U novoformiranoj kraqevini grad se prvo nalazio u Sremskoj oblasti, a od 1927. u Sremskoj ùpaniji. Goran Vasin 187

Dat je opis ìvota u gradu tridesetih godina pro{log veka. Najzna~ajnija kulturna ustanova Srba u Mitrovici izme|u dva rata bila je Srpska gra- |anska ~itaonica. Slomom Kraqevine Jugoslavije, posle Aprilskog rata 1941, grad je do{ao pod upravu organa NDH. Vrlo brzo po~ela su hap{ewa i likvidacije istaknutih antifa{ista, ali i sasvim nedu`nih gra|ana Sr- ba, Roma i Jevreja. Od kraja rata, odlukom Privremene narodne skup{tine Demokratske Federativne Jugoslavije formirana je Autonomna Pokrajina Vojvodina koja je obuhvatala Ba~ku, Banat i Srem, ukqu~uju}i i Sremsku Mitrovicu. Prikazan je i razvoj grada i wegove okoline u periodu so - cijalisti~ke Jugoslavije. Posledwu celinu ~ini poglavqe sa nazivom Geografski podaci o naseqima op{tine Sremska Mitrovica (napisala Nada Simi}-Lemaji}). Na pregledan na~in prikazani su istorijski, statisti~ki i geografski podaci za sva mesta iz op{tine Sremska Mitrovica. Posebnu pa`wu u ovoj monografiji zavre|uju mnogobrojne fotogra - fije. Od samog po~etka pa do kraja monografije nalazimo slike koje nam pribliàvaju ìvot u Mitrovici kroz vekove. Od kovanog novca, mozaika, likova rimskih careva, mnogobrojnih karata, fresaka, do portreta zname - nitih Mitrov~ana kroz period 1849–1918, odnosno fotografija koje prate razvoj grada od 1918. pa do dana{wih dana, dobijamo jedan novi pogled na ìvot i qude u Mitrovici. Moramo ista}i da je grupa istori~ara (prof. dr Nenad Lemaji}, dr Vladan Gavrilovi}, mr \or|e \uri}, dr Biqana [imunovi}-Be{lin i Nada Simi}-Lemaji}) uradila posao vredan svake pohvale. Dva milenijuma istorije grada do~arana su ~itaocima na zanimqiv i pregledan na~in. Jasan i koncizan tekst isprepleten fotografijama, geografskim kartama i prilozima ~ini celinu koja nam daje gotovo sve {to je neophodno da se upoznamo sa istorijom ovog slavnog grada. Monografija koja tako odgova - ra zadacima koje postavqa istorijska nauka, ali i pristupom autora, zavre|uje pa`wu i {ire ~itala~ke publike. 188 Istoriografija pred izazovom postmoderne

Mihael Antolovi} Pedago{ki fakultet Sombor

Istoriografija pred izazovom postmoderne Ri~ard X. Evans, U odbranu istorije, SKZ, Beograd 2007, 459 str. Prevod sa engleskog i pogovor Risto Tubi}

Ri~ard X. Evans je ugledni britanski istori~ar sredwe generacije (r. 1947). Wegova nau~na interesovawa usmerena su prvenstveno ka politi- ~koj, dru{tvenoj i kulturnoj istoriji Nema~ke od sredine H£H veka pa do danas. Evans je autor vi{e kwiga me|u kojima se izdvajaju: Death in Ham- burg: So ci ety and Pol i tics in the Chol era Years 1830–1910 (1987), Re think ing Ger man His tory (1987), In Hit ler’s Shadow: West Ger man Histo ri ans and the At - tempt to Es cape from the Nazi Past (1989), Re read ing Ger man His tory: from Uni- fi ca tion to Re uni fi ca tion 1800–1996 (1997), Tales from the German Un derworld: Crime and Punish ment in the Nine teenth Cen tury (1998), Telling Lies About Hit- ler: The Ho lo caust, His tory and the Da vid Irving Trial (2002), The Coming of the Third Reich (2003), The Third Reich in Power 1933–1939 (2005). Kwiga U odbranu istorije (In Defence of History ) koju ovom prilikom `elimo da predstavimo je srpski prevod drugog, pro{irenog i dopuwenog, izdawa na engleskom jeziku iz 2003. godi - ne. Evansovo delo je objavila Srpska kwi- `evna zadruga kao petu po redu kwigu u okviru svoje presti`ne biblioteke Isto - rijska misao posve}ene teorijskim i metodolo{kim pitawima istorijske nauke. Ve} sam pogled na naslov Evansovog dela upu}uje na primetnu analogiju sa dve - ma, uz Karovu – [ta je istorija?, najuticajnijim kwigama posve}enim teorijskim i metodolo{kim pitawima istorijske nauke u HH stole}u. Re~ je, svakako, o Apo - logiji istorije Marka Bloka te Borbi za istoriju Lisjena Fevra. Naslov svojoj kwizi Evans, po svemu sude}i, nije slu~ajno izabrao, budu}i da ideje Bloka, Mihael Antolovi} 189

Fevra i naro~ito Kara u velikoj meri ba{tini u svojim shvatawima {ta jeste istorija i {ta bi ona trebalo da bude. Ono u ~emu se Evansovo delo su{tinski razlikuje od Blokovog i Fevrovog jeste prvenstveno razli~i - tost wihovih ciqeva – dok Blokova i Fevrova dela predstavqaju svojevr- sne programatske spise, manifeste nove istorije, za Evansovu kwigu se unekoliko pojednostavqeno moè ustvrditi da je pisana sa namerom da upravo odbrani tekovine „francuske istorijske revolucije” koju su otpo - ~eli Blok i Fevr a nastavili wihovi brojni sledbenici unutar tzv. istoriografske {kole Anala. Daleko od toga da je Evans analista po svojim metodolo{kim ube|ewima ali je svakako izdanak one, unutar sebe veoma razu|ene, vrste istorijskog mi{qewa koja se razvijala tokom prve polovine HH veka a kojoj je osnovno obele`je davalo zajedni~ko suprot - stavqawe koncepcijama klasi~nog istoricizma i pozitivizma. U tom smislu su marksisti~ka, sociolo{ka, ekonomska, dru{tvena i razne druge istorije, kao protivteà doga|ajnoj H£H-ovekovnoj istoriografiji, omogu}ile prevladavawe wenih ograni~ewa u liku tzv. nove istorije. Uprkos razli~itim sadràjima koji su joj pripisivani, ~ini nam se da su dve ideje prisutne u svim pojavnim oblicima nove istorije – radilo se o {koli Anala, istorijskoj socijalnoj nauci, dru{tvenoj istoriji, ili Novoj ekonomskoj istoriji – vera u mogu}nost saznavawa pro{le stvarnosti te nastojawe za „totalnom istorijom” koja bi pruìla sveobuhvatno saznawe o ìvotu qudi u pro{losti. Drugim re~ima, bez obzira na raznolikost teorijskih usmerewa i metodolo{kih pristupa u istoriografiji tokom prve tri ~etvrtine HH stole}a, svima wima jeste zajedni~ki stav da pro- {la stvarnost moè biti legitiman predmet istorijskog istraìvawa. U istaknutoj ili mawe istaknutoj formi, ovakav epistemolo{ki optimizam predstavqao je crvenu nit koja je ujediwavala razli~ite istoriografske {kole u HH veku. Ovako zasnovanoj istorijskoj nauci je tokom posledwe ~etvrtine HH veka bio upu}en izazov od strane nove idejne orijentacije koju je oli~avao postmodernizam. Budu}i da se prvobitno manifestovao u umetnosti i kwi- èvnosti, postmodernizam nije neposredno privukao pa`wu istori~ara, i ina~e nesklonih bavqewu teorijskom stranom svoje nauke. Me|u tim, po- stmoderno mi{qewe, nastalo kao opozicija evropskoj Pro svetiteqskoj tradiciji , predstavqa poku{aj korenitog raskida sa racionalnim osnovama evropske misli. U tom smislu, postmodernizam i wegovi glavni pro- tagonisti Mi{el Fuko, @ak Derida, @an Fransoa Liotar, nagla {a vaju- }i probleme jezika i zna~ewa i odbacuju}i pojam objektivnosti kao bes - predmetan, osporili su legitimitet racionalnog saznavawa stvarnosti. 190 Istoriografija pred izazovom postmoderne

Na taj na~in, postmodernizam je doveo u pitawe ne samo istorijsku nauku nego i celokupni nau~ni diskurs progla{avaju}i nauku za jo{ jednu u nizu „velikih pri~a” – metanaracija, ~iji se skriveni smisao sastoji u pozako- wewu tj. legitimisawu odre|enog poretka mo}i. Odatle je postmodernom mi{qewu zajedni~ko odbacivawe svih metanaracija kao neverodostojnih. Problem za istorijsku nauku pojavio se u trenutuku kada je i istoriogra - fija, sagledana iz postmoderne perspektive, okarakterisana kao „velika pri~a” koja ne moè da polaè pravo na istinitost i objektivnost nego predstavqa tek jednu od mno{tva razli~itih i me|usobno konkurentnih pripovesti o pro{losti. Ideje postmodernizma prodrle su u istoriografiju sa relativnim zadocwewem – tek u drugoj polovini 70-ih godina pro{log veka, da bi na punoj snazi dobile tokom naredne dve decenije kada su se upravo i razvila najè{}a sporewa izme|u zastupnika postmodernih koncepcija istorio - grafije i wihovih protivnika. Evansova kwiga, prvi put objavqena 1997, nastala je kao odgovor postmodernom poricawu istinitosti i nau~nosti istoriografije u trenutku kada je rasprava ve} po~ela da gubi na intenzi - tetu. Utoliko ona predstavqa i svojevrsni rezime i pregled najzna~ajnijih polemika vo|enih izme|u suprotstavqenih strana o prirodi istorije, istoriografije i karakteru, kao i samoj mogu}nosti istorijskog saznawa. Od koga/~ega Ev ans brani istoriju? On, prvenstveno, nastoji da odbrani temeqe istori~arskog zanata koje su zastupnici postmodernog mi{qewa u istoriografiji nastojali da, u celini ili delimi~no, ospore. U tom ciqu, Evans je analizirao koncepcije Hejdena Vajta, Kita Xenkinsa, Aluna Munsloa, Elizabete Dids Ermart, Beverlija Sautgejta, Franka Ankersmita, Pola de Mana kao i mnogih drugih istaknutih zagovornika postmodernizma u istoriografiji. Pored svih razlika koje me|u wima po - stoje, ~ini se da osnovu wihovog mi{qewa predstavqa nekoliko stavova: istorija nije u stawu da sazna predmet svoga prou~avawa budu}i da ona – pro{lost, vi{e ne postoji nego je posredovana istori~arima u vidu isto - rijskih izvora koji nisu identi~ni sa pro{lom stvarno{}u. Odatle, s obzirom da je istorija neizostavno upu}ena na pisana saop{tewa o pro- {lo sti, ona nije ni{ta drugo do grana kwièvnosti. Pri tome, u struktu - rirawu svojih radova istori~ari se sluè nizom stilskih figura i zapleta koji su svojstveni kwièvnom delu, {to samo potvr|uje postmo - derno gledi{te o istoriji kao kwièvnoj vrsti kojoj je opravdano pri - stupati iskqu~ivo sa estetskog stanovi{tva. Budu}i da je pro{la stvarnost nesaznatqiva, wu nije mogu}e rekonstruisati u skladu sa ~u ve - nom Rankeovom maksimom wie es eigentlich gewesen. Istovremeno, svi Mihael Antolovi} 191 poku{aji uno{ewa smisla u pro{lost ~ove~anstva posredstvom stavqawa pojedina~nih doga|aja i procesa u odre|eni konceptualni okvir nu`no vode wihovom iskrivqavawu u obliku „velike pripovesti”. Stoga, jedini legitiman predmet istori~ara jesu male – mikro, teme vezane za pojedinca i wegova neposredna iskustva. Sa druge strane, svaka „velika pripovest” sadrì u sebi mawe ili vi{e prikriveno nastojawe za legitimacijom mo}i i kontrolom, te sluì opravdawu razli~itih vidova dominacije – mu{karaca, pripadnika bele rase ili vladaju}e klase u dru{tvu. Odatle, zakqu~uju postmodernisti, „mikroistorija” usredsre|ena na mawinske grupe u dru{tvu – polne, rasne, klasne, seksualne – jeste jedina legitimna vrsta istoriopisawa. Polaze}i od idejnog nasle|a Edvarda Kara i Xefrija Eltona, Evans je, sa pozicija umerenog realiste, podvrgao temeqnoj kritici postmodernisti~ku koncepciju istorije i istoriografije. U prvom redu, to zna~i da Evans smatra da je pro{lost mogu}e spoznavati upravo posredstvom istorijskih izvora koji se nikako ne mogu svoditi iskqu~ivo na jezi~ke artefakte sa bezbroj mogu}ih zna~ewa u potpunosti zavisnih iskqu~ivo od li~nosti istori~ara, kako to ~ine postmodernisti. U tom smislu, on nagla {ava su{tinsku va`nost razlikovawa primarnih i sekundarnih izvora, tj. izvora i liter a ture. Predmet Evansove kritike jeste i shvatawe da je svakom istoriografskom radu koji stremi ka sintezi imanentna latentna namera usmerena ka apologiji odre|enih dru{tvenih elita. Naprotiv, on smatra da je danas jedan od najva`nijih zadataka istorije upravo sintetsko predstavqawe pro{losti ~ove~anstva. Ovo prvenstveno stoga {to je u situaciji obeleènoj rastakawem jedinstvenog duhovnog univerzuma, enor- mne akumulacije qudskih znawa kada se o sve bezna~ajnijim pojavama zna sve vi{e i vi{e, nastupio gubitak ose}aja za celinu istorijskog doga|awa. Odatle je, smatra Evans, pisawe sinteza najpre~i zadatak savre mene istoriografije. Kona~no, poricawe istorije kao oblika nau~nog diskursa otvara mogu}nost za relativizacije svake vrste. Naime, „ravnopravnost i pluralizam istina” koji zagovora postmoderna vodi usponu iracionalnog u istorijskom mi{qewu te neograni~enom falsifikovawu istorije. Na taj na~in, dovode se u pitawe racionalna istorijska znawa koja predstavqaju najpouzdaniju branu razli~itim poku{ajima manipulacija i zloupotreba pro{losti i kolektivnog se}awa. Svoje osporavawe postmodernisti~ke koncepcije istorije i istoriografije Evans je strukturirao unutar osam jasno ome|enih poglavqa koja slede logiku koju je Edvarda Kar primenio u svojoj znamenitoj kwizi – [ta je istorija?. Naime, nakon Uvoda (str. 7–22) slede poglavqa – 192 Istoriografija pred izazovom postmoderne

Istorija istorije (str. 23–54), Istorija, nauka i moralnost (str. 55–88), Istori~ari i wihove ~iwenice (str. 89–118), Izvori i wihova interpreta - cija (str. 119–146), Uzro~nost u istoriji (str. 147–181), Dru{tvo i poje di - nac (str. 182–212), Znawe i mo} (str. 213–248), Objektivnost i wene granice (str. 249–282). Nakon osnovnog teksta slede Zavr{ne primedbe (str. 283–352) koje predstavqaju kratak rezime Evansovih pogleda na istoriografiju. Iza ovog svojevrsnog zakqu~ka sledi spisak komentarisane lektire (str. 387–410) koju autor preporu~uje za podrobnije upoznavawe sa pojedinim pitawima o kojima je raspravqao u svojoj kwizi, imenski registar (str. 411–420) te sadr`ajan pogovor (str. 421–454) iz pera prevodioca Rista Tubi}a. Istaknuti filozof, dobro upu}en u probleme filozofije istorije i teorijska pitawa istoriografije, Tubi} je fenomen postmodernizma u istoriografiji smestio u op{ti misaoni okvir druge polovine HH stole - }a ~ime je u zna~ajnoj meri olak{ao razumevawe same pojave koja najve}em delu obrazovanih ~italaca, ipak, nije dovoqna jasna. Ovo posebno ako se ima u vidu vi{ezna~nost pojava i ideja koje se jednim imenom ozna~avaju kao postmoderne. Srpska istoriografija, poput niza drugih malih nacionalnih isto - riografija, ostala je mimo sna`nog potresa izazvanog uplivom postmodernog mi{qewa u istorijsku nauku. Stoga, danas kada je postmodernizam kao specifi~na duhovna orijentacija, suprotno svojoj osnovnoj ideji, ipak „oti{ao u istoriju”, pojava kwige Ri~arda Evansa u zna~ajnoj meri poma`e upoznavawu sa glavnim pravcima razvitka istoriografije u zemqama Zapadne Evrope i SAD-a tokom minulih 30-ak godina. Istovremeno, ~ita- we Evansovog dela neminovno name}e pitawe samosvesti istori~ara te struke u celini, i podsti~e na povratak teorijskim i metodolo{kim pitawima istorijske nauke. Promi{qawem osnova na kojima ona po~iva te jasnom sve{}u o wenim mogu}nostima ali i neminovnim ograni~ewima, istoriografija postaje kriti~nija, samopouzdanija i otpornija na ve~ita nastojawa da wena znawa budu nadzirana i kontrolisana. Miroslav Pavlovi} 193

Miroslav Pavlovi} Odsek za istoriju – Filozofski fakultet Novi Sad

Historija Osmanske dr`ave i civilizacije, priredio Ekmeleddin Ihsanoglu, Orijentalni institut u Sarajevu, IRCICA, Sarajevo, 2004, str. 1223

Posve}enost istoriji Osmanskog carstva znameniti Inalxik u predgovoru ovog voluminoznog dela upore|uje, zbog ogromnog prostora wenog civilizacijskog uticaja, sa zanimawem za svetsku istoriju. Ipak, osnovna tendencija ne pretenduje ekumenskom niti multikulturalnom odli~ju, nego je skoncentrisana na islamski, {tavi{e, turski elemenat Osmanske imperije. U pojedinim segmentima ona je i turkocentri~na. Turski istori- ~ar, Ilber Ortajli, koautor, u svojim ranijim radovima (Najduì vek imperije), pod terminom „osmanski” podrazumeva uticaj svih naroda Car- stva, dok se ovde poku{ava gotovo enciklopedijski dati analiza institucija sistema dràvne vlasti, najkra}e re~eno dominacije vladaju}eg elementa. Sam Ihsanolu, prire|iva~, uo~ava jedino osmansko-turski i turski identitet, koje ne deli nacionalna nego vremenska odrednica. Prvi obuhvata carstvo a drugi doba republike. Zbog ve}eg broja autora tekstova, kao i sublimacije prvobitne dve celine izdate na turskom jeziku u jednu kod bo- sanskog prevoda, ose}a se jezi~ka i stil- ska neujedna~enost. Najizra ènija je kod Ortajlija, koji pleni precizno{}u i jasno}om, i kod Ihsanolua, ~ija su dva segmenta o obrazovawu i nauci znatnijeg obima. Historija Osmanske dràve i civilizacije poduhvat je Centra za istra - ìvawe islamske istorije, umetnosti i kulture iz Istambula (IRCICA). Nasta- la je u okviru projekta Istorije musli- manskih naroda. Prvi tom publikovan je 1994. a drugi 1998. Rezultat je dobro prou~ene osmanske arhivske gra|e turske 194 Historija Osmanske dràve i civilizacije ali i zapadne istoriografije. Analiti~ki metod, zane marenost politi~ke istorije i izdiferenciranost na segmente dru{tve ne, politi~ke, verske, pravne, kulturne i birokratske istorijske analize svedo~e o savremenosti pristupa i {irini opsega, koji, po svedo~ewu pri re|iva~a, nema premca. Uo~ava se osam celina, uz iscrpnu bibliografiju, hronologiju i re~nik termina. Devet autora tekstova ~ine stru~ni tim, gde je svako bio zaduèn za posebnu oblast, osim kod prvog poglavqa. Ilustra cije, karte, genealogije i crteì na zavidnom su nivou. Prvo poglavqe, Osmanska politi~ka historija, podeqeno je hronolo - {kom odrednicom na dva segmenta. Feridun Eme|en i Kemal Bejdili izdvo- jili su Ku~ukkajnarxijski mirovni sporazum kao prelomni momenat osmanske istorije. Pregled politi~ke istorije saèt je (na svega 153 stranice) i predstavqa op{ti uvid. Ne obiluje novim tuma~ewima niti se previ{e razlikuje od stavova zapadne istoriografije, sem u jednom. Prote - ìra se stanovi{te koje }e podràti i ostali, najvi{e Ihsanolu, o „siste - mu pravednosti” koji podrazumeva tolerantnost islamskog prava i jaku centralisti~ku upravu, {to je omogu}ilo nesmetani razvoj sopstvenih identiteta balkanskih naroda. Ne{to vi{e je nagla{en uticaj musliman - skog stanovni{tva u Rumeliji, dok su ratovi i bitke navedeni u glavnim crtama. Osnovna linija izlagawa prati dràvotvorne elemente, te`wu ka ja~awu i {irewu dràvne vlasti. Pravne kodifikacije su posebno ista- knute, dok se pravi zna~ajna razlika u terminologiji gaza, dràva, carstvo, hilafet. Verski identitet i sunitski karakter islamski orijentisanog carstva postepeno proizlaze iz osnovnog teksta unose}i novi elemenat u razmatrawa osmanske istorije. Nekolicina termina, Fetret devri, Islahat Ferman‘, Meôrutiyet, lako se mogu povezati sa poznatim doga|ajima. Prikaz slabqewa dràvne mo}i, odlikovan preciznim i jasnim formulacijama i analizama, najvredniji je segment poglavqa. Sitne gre{ke, poput tvrdwe da je za sukobe me|u nacijama kriva pravoslavna crkva, ne odslikavaju glavnu tendenciju. Osetqivo pitawe, ~ak i dana{we turske politike – Jermensko pitawe, predstavqeno je sa tipi~nog stanovi{ta turske istoriografije, dok su masovna stradawa Jermena ostala u senci doga|aja koji su im prethodili. Nacionalno bu|ewe Turaka povezano je sa ratom protiv Grka i stvarawem Republike Turske. Osmansko dràvno ure|ewe (159–338. str.) Mehmeta Ip{irlija jedinstven je enciklopedijski prikaz zvawa i titula u saraju, dràvnim i pokra - jinskim institucijama i institucijama ilmije. Donosi terminolo{ka obja{wewa, istorijat razvoja i, kao poseban deo, prihode pojedinih insti - tucija. Posebno je zna~ajna uporedna analiza me|usobne zavisnosti Miroslav Pavlovi} 195 pojedinih du`nosnika. Sami nazivi titula i zvawa dati su i u turskoj transkripciji . Opis saraja, dopuwen kasnijim analizama u drugim pogla - vqima, osvetqava ulogu enderuna u obrazovawu osmanske elite. Detaqno su opisani i uloga i vrste divana, {to omogu}ava uvid u proces odlu~ivawa u najvi{im krugovima, bilo da je re~ o centralnoj ili pokrajinskoj admi- nistraciji. Posebno su nagla{ene promene u funkcionisawu slu`bi u doba reformi, naro~ito tanzimata i uvo|ewe novih institucija i zvawa. O iscrpnosti analize svedo~i i razmatrawe funkcionisawa Porte i istorijat razvoja diplomatske slu`be. Vredno pa`we je pitawe kul sistema, kojem je, kao i u vi{e drugih slu~ajeva, posve}ena uporedna analiza na vi{e mesta, u zavisnosti od upravne ili pravne analize. Osim klasi~nog opisa, Mehmet Ip{irli se kod tuma~ewa feudalnog pokrajinskog sistema, naro- ~ito u doba krize i pojave ~iftluka, upu{ta u razmatrawe uzroka sla bqe wa Carstva. Sledstveno tome, kod analize ilmijskog ure|ewa izdvoji}e posebno poglavqe o nedostacima. Osnovna odlika jeste preglednost sadràja, s obzirom da je svaka va`nija institucija predstavqena u okviru zasebnog poglavqa. Vi{e je razloga zbog ~ega Upravno ure|ewe u doba tanzimata i kasnije (341–406. str.) Ilbera Ortajlija organizaciono i stilski odstupa od prethodnih stranica. Reformsko doba nije moglo doneti postojanost institu - cija, koje nisu mogle biti analizirane kao takve, nego u sklopu stalnih promena. U skladu sa takvim pristupom sam tekst je hronolo{ki segmenti - ran, za razliku od prethodnog problemskog pristupa. Ujedno je to i mana, jer se ne moè ste}i uvid kako je funkcionisala vlada u doba tanzimata, koliko je i kojih ministarstava imala, {to je uobi~ajeni pristup prethodnog poglavqa. Osnovna Ortajlijeva te`wa povezuje moderne republikanske institucije i, {tavi{e, traì im korene u tanzimatskim reformama, i naro - ~ito u reformama u doba me{rutijeta. Promene u funkcionisawu insti tucija sagledane su i u svetlu poja~ane te`we za centralizacijom i otporima na koje je ona nailazila. Ilber Ortajli podvla~i svoj sud o prenagla{avawu zapadnih uticaja na reformske procese. Povezano s tim je i razmatrawe uticaja otvarawa {kola i gra|ewa èleznice, kao „najva - `nijih doga|aja u posledwih ~etrdeset godina imperije”. Znatno izraèniji enciklopedijski karakter ima naredno poglavqe, Organizacija vojske kod Osmanlija (409–511. str.), Abdulkadira Oz|ana, gde je predstavqeno stotinak vojnih korpusa, zvawa i ~inova. Zadràn je pristup istorijske analize i prikaza osnovne uloge i poloàja svih zvawa i korpusa. Posebna analiza posve}ena je sistemu dev{irme, kao osnovi vojnog ure|ewa u klasi~no doba imperije, kada je vojska bila najmo}nija. 196 Historija Osmanske dràve i civilizacije

Posve}enost detaqima, ishrani, ode}i, du`nostima i obuci vojnih jedi nica posebno doprinosi slikovitom uvidu u stawe osmanske vojske. To je dopuweno predstavqawem reformskih poku{aja i ukidawa pojedinih redova, pre svega jani~ara. Problemski pristup zadràn je i kada su u pitawu nove institucije. Poglavqe Pravo kod Osmanlija (513–594. str.), Akifa Ajdina, posedu - je dve celine, od kojih je druga nastavak institucionalne analize, poput prethodnih poglavqa. Prvi deo je svojevrsna rasprava o osmanskom pravnom sistemu i odnosu {erijatskog i kanonskog (obi~ajnog) prava. Osno- vni problem pravne analize predstavqa poloàj obi~ajnog prava prema {erijatskom pravnom sistemu i stepen tolerancije islamskog pravnog si - stema prema intervenciji spoqa. Zna~aj pravnih propisa i podlo`nost promenama u provincijalnim ravnima pove}an je u moderno vreme dostup- no{}u dokumenata savremenom istraìva~u, najpre sixilskih popisa. Intervencija dràvnog sistema u pravnu regulativu, koja ne protivre~i {erijatu, a na osnovu ixtihada, definisana je kao obi~ajno pravo. Treba ista}i da se sam termin razlikuje od wegove konvencionalne upotrebe. Kod Osmanlija se upravo odnosi na kodifikovano pravo. Jedinstvenost ove pravne analize nagla{ena je i jednom ozbiqnom studijom o mezhebu. Wen zna~aj je tim ve}i {to je ovo pitawe islamskog prava u nauci prili~no neistraèno. Osim {to je izloèn opis i obja{wene vrsta mezheba, izvr- {eno je istraìvawe o wihovoj prakti~noj primeni. Tako se do{lo do zakqu~ka da je hanefijski mezheb naj~e{}e kori{}en, naro~ito u Rumeliji. Ne{to ve}a pa`wa posve}ena je nemuslimanskim narodima i wihovoj pra- vnoj za{titi. Oslawaju}i se na obi~ajno pravo i vlastite sudove, podvu- ~ena je ~iwenica da nemuslimani nisu mogli da se ne obra}aju {erijatskim sudovima za pitawa za koja obi~ajni sudovi nisu bili nadle`ni, a najpre krivi~no pravna. Upravo je hanefijski mezheb propisivao nadle`nost {e - rijatskih sudova u takvim slu~ajevima. Kraj poglavqa donosi kra}u anali - zu pravnog poloàja mustemena, stranaca na privremenom boravku u Osmanskom carstvu. Kao poseban segment obra|eno je pravo posle tanzi - mata, naro~ito odnos {erijatskog prava i novih propisa, sa op{tom kon- statacijom da su reforme donele evropske pravne norme, koje su postepeno preuzimale ingerencije {erijata. Bahaedin Jedijildiz primenio je savremeni pristup u poglavqu Osmansko dru{tvo (595–692. str.) koji odlikuje te`wa za razumevawem sva- kodnevnog, privatnog ìvota obi~nog naroda. Osim dve izdvojene grupa - cije stanovni{tva, vojske i raje, jasno se uo~ava znatno dubqa izdi ferenciran ost osmanskog dru{tva. Glavni nedostatak odaje poglavqe Miroslav Pavlovi} 197 o raji, gde je predstavqen krajwe oskudan, najelementarniji prikaz fakti - ~kog stawa, {to je u skladu sa tendencijom ovog dela. Nasuprot tome stoje ozbiqne nau~ne analize, tabelarno ure|ene, sa demografskim podacima. Dru{tvena analiza ispra}ena je kroz jo{ jedan seg ment, analizu urbanog, ruralnog i nomadskog stanovni{tva, uz posebnu pa`wu na migrativne tendencije. Naslovi nekih potpoglavqa – Porodica u osmanskom dru{tvu, Socijalna kretawa, Svakodnevni ìvot, najboqe svedo~e o aktuelnosti i studioznosti. Nezaobilazna tema kraja svakog, pa i ovog poglavqa, jesu promene koje donose reforme. Naredno poglavqe o Religiji (693–770. str.) Ahmeta Ja{ara O|aka donosi podelu islama na slu`beni – koji svoje mesto pronalazi u zvani~noj dràvnoj ideologiji; narodni – is lam usmene kulture, verovawa i tradi - cije; medresanski – visoki islam, islam kwige, i misti~ki – tekijski islam. Osnovna odlika ovakve podele ne odstupa od glavne crte islamske religije me|u muslimanima Carstva, osmanskog sufizma. Pojava tarikata me|u Osmanlijama vezuje se za osnivawe dràve i wenih prvih institucija, odakle proizlazi wihov snaàn uticaj. Poloàj, vrste i me|usobni odnosi sufijskih organizacija ovde su detaqno predstavqeni. Pobune {ejhova i sukobi koje su izazivali neki misti~ki redovi posmatraju se u kontekstu sukoba sunijskog i heterodoksnog islama. Dru{tvena kriza prelamala se i na religiozna pitawa, zbog ~ega se sunizam povezivao sa vladaju}im krugovima i postepeno dobijao odli~je politiziranog islama. Ahmet O|ak zakqu~uje da je re~ o „religijskom idiomu”, politiziranoj ideologiji dveju suprotstavqenih grupa, koje su svoje poqe sukoba projektovale na religijski plan. Obrazovawe i nauka u Osmanskoj dràvi (771–1043. str.) Ekmeledina Ihsanolua poseduje dva segmenta. Prvi je posve}en institucijama a drugi nau~noj literaturi. Osim opse`ne predstave obrazovnog sistema od osnovnih {kola i medresa do kasnijih ru`dija, idadija i fakulteta, u ovom prvom delu, glavno je pitawe odnosa islamske i zapadne tradicije. Dosta je u nauci zastupana tvrdwa da je konzervativno islamsko dru{tvo ostajalo zatvoreno za zapadne uticaje gotovo sve do Doba lala. Ihsanolu temeqno analizira ne samo zapadne uticaje nego i stepen prihvatawa zapadnih dostignu}a od najranijeg perioda. Ta analiza ostaje ograni~ena na geogra - fiju i delom medicinu, bez upu{tawa u ostale nau~ne oblasti, dok od vremena Selima £££ nije po~elo kopirawe zapadwa~kih institucija. Istaknut je zna~aj Uredbe o narodnom obrazovawu iz 1869. bez upu{tawa u poloàj nemuslimana. Drugi deo poglavqa predstavqa popis dela i 198 Historija Osmanske dràve i civilizacije nau~nika koji su doprineli razvoju nauke Osmanskog carstva i wihovog zna~aja za islamsku osmansku nauku, budu}i da su svi muslimani. Historija osmanske dràve i civilizacije, kao jedna ozbiqna studija o svim vidovima ìvota jednog od nekada najmo}nijih carstava sveta, ne - retko prelazi u gotovo pravo enciklopedijsko delo. Na vi{e mesta pri- metne su nedoslednosti prevodioca kod transkripcije toponima, nekada je toponim preveden, a nekada se navodi u originalu. Potkrale su se i materijalne gre{ke: Zenta (treba Senta), Sokod (Soko) i sl., kao i nepotrebno zadràvawe izafetske konstrukcije kod prevoda sa turskog. Ostaje {teta {to zna~ajnija pa`wa nije posve}ena nemuslimanskim narodima, ~ime bi samo delo bilo potpunije i svakako zna~ajnije sa stanovi{ta balkanskih nacionalnih istoriografija. Boris Stojkovski 199

Boris Stojkovski Odsek za istoriju – Filozofski fakultet Novi Sad

^ovek sredweg veka, priredio @ak le Gof, CLIO, Beograd, 2007.

@ak le Gof, jedan od najve}ih ìvih medievista i istori~ara uop{te, jo{ 1987. je uz pomo} stru~waka za sredwi vek sa raznih meridijana priredio italijansko izdawe kwige koja je pred nama: pod nazivom L’uomo medievale, u izdawu Gius, Laterza&Figli S.p.a, Roma–Bari. Dve decenije potom, 2007. godine zalagawem beogradske izdava~ke ku}e CLIO na srpsko trì{te iza{la je kwiga pod nazivom ôvek sredweg veka, u tvrdom povezu, na 396 stranica. Iz we, u maniru najboqeg strukturalizma, saznajemo kako su izgledali qudi sredwega veka, kakva su bila wihova shvatawa, razmi- {qawa i poloàj u ovoj velikoj istorijskoj epohi. Ovo delo sa~iwava uvod, u kojem se govori uop{teno o ~oveku sredweg veka, i deset poglavqa o deset tipova sredwovekovnih qudi koje je pisalo desetoro francuskih, ruskih i italijanskih istori~ara. Sa ova tri jezika kwigu su prevele Qiqana Mirkovi}, Sawa \urkovi}, Mirela Radosavqevi} i Alisa âvlina. @ak le Gof je napisao uvod pod nazi - vom ôvek sredweg veka u kojem polemi {e o tome da li je postojao tipi~an sredwo ve - kovni ~ovek. Le Gof smatra da je postojao odre|en jedinstven sistem vre dnosti koji je karakterisao ~oveka koji je ìveo u Evropi u sredwem veku. Pi{e o novim qudima koji se javqaju u sredwovekovnom gradu, promene koje su u wemu nasta jale i socijalne i politi~ke opsesije novog gradskog ~oveka. Drè}i se Brodelovog dugog trajawa Le Gof prikazuje qude razli~itih staleà daju}i wihove zaje - dni~ke osobenosti. \ovani Mikoli je pisac prve glave pod nazivom Monasi. Mikoli u ovoj glavi prikazuje jedan od najkarakteristi~ni jih 200 ôvek sredweg veka staleà sredweg veka, a to su monasi. Iako me|u mona{tvom navodi i bitne razlike, Mikoli ~itala~kom auditorijumu kroz kasnoanti~ke i rane sre - dwovekovne izvore prikazuje razvoj mona{tva u celini, obja{wava wegov vrhunac, sistem vrednosti i naposletku krizu u postojawu. Verovatno najpoznatiji arhetipovi sredwega veka jesu vitezovi. Ra - tnik i vitez je naziv druge glave nastale iz pera Franka Kardinija. U ovoj glavi su obra|eni romanti~ni vitezovi, tako|e i hri{}anski poput Ro- lana i Sida. Naravno, mona{ko-vite{ki redovi su morali na}i mesto u jednom prikazu sredwovekovnih ratnika, kao i krsta{i. Kardini je posebno podvukao misti~no-religijski uticaj na vite{tvo i ratnike. Tako|e pomiwe i sve one lepe osobine koje su krasile vitezove, poput rasko{i i muèvnosti, ali se bavi i sindromom herojstva iz pro{losti iz aspekta psihoanalize. Tre}u glavu je pisao \ovani Kerubini i ona nosi naziv Seqak i rad na poqima. Najve}i deo sredwovekovnog stanovni{tva zapadne Evrope, ali ne i samo we, upravo su bili seqaci. Stoga i ne iznena|uje {to postoji glava posve}ena upravo ovim qudima. Kerubini obra|uje ìvot seqaka u razli- ~itim delovima Evrope, od severa ka jugu. Seqake, tj. poqoprivrednike, deli i po zanimawima, kao i po tome da li su u planinama, {umama ili u ravni~arskim krajevima. Kerubini opisuje poqoprivredne radove, doba kada se vr{e, tako|e i kulture koje je taj seqak uzgajao. Pi{e o stavu seqaka prema gospodarima, kao i o sistemu vrednosti koji je krasio, ili mogao da krasi, sredwovekovnog radnika na poqima. Varo{anin, odnosno stanovnik zapadnoevropskog grada, naslov je i tema ~etvrte glave koju je napisao @ak Rosio. Ova glava govori o ure|ewu samog grada kao i o stanovnicima koji u wemu ìve. Rosio pi{e o porodi - cama siroma{nih te bogatijih qudi. Opisuje u kakvim su uslovima verova - tno ìveli, govori o brojnosti porodice ali i o odnosima prema susedima. Kako je sredwovekovno dru{tvo hijerarhizovano, pojedinac je morao da ima odnos sa sebi ravnima i bio je upu}en na wih. Rosio se bavi i popula - cijom gradova. U ovoj glavi, vi{e nego u drugim glavama, poziva se na bro- jne istorijske izvore, literarna dela, pre svega. Poseban akcenat je stavqen na predstavnika vi{eg gra|anskog staleà. Marija Tereza Fumagoli i Beonio Brokijeri autori su pete glave pod nazivom Intelektualac. Pisci ove glave na po~etku iznose podelu intelektualaca i nazive koje su za wih kori{}eni. Intelektualci su bili veza - ni za veru, crkvu ali i univerzitete, koji su se proìmali sa religijom. U tom kontekstu se pomiwe i niz crkvenih intelektualaca, ne samo rimske crkve nego i onih koji su osu|eni kao jeretici. Pre svega, u obzir se moraju Boris Stojkovski 201 uzeti Jan Hus, kao i Viklif. Poglavqe koje se bavi intelektualnim ìvo - tom sredwovekovnih qudi ne moè da pro|e bez slobodnih ve{tina i pode - le nauka. Intelektualce sredweg veka dvoje italijanskih medievista prikazuje i kroz wihova dela, opet koriste}i niz izvora, poput Bona- venture, Tome Akvinskog, Abelara, Bekona i drugih. Italijanski medievista Enriko Kastelnuovo autor je {este glave, koja se bavi sredwovekovnim umetnikom. Ona se tako i zove – Umetnik. Ka- stelnuovo odgovara na niz pitawa vezanih za umetnike. Kako su stvarali? U kojim uslovima? Iako i sam priznaje da je odgovor teàk i da sigurno ne}e biti celovit, Kastelnuovo nas ipak uvodi u svet niza umetnika. Govori o goti~koj umetnosti, zlatarima i drugim minijaturnim umetnostima. Po- sebno polemi{e oko anonimnosti umetnika, mawku biografija stvarala - ca. Naro~ito je upadqivo razlikovawe u~ene i neprosve}ene publike, uz nezaobilaznu vezu umetnosti i vere. Ekonomski ìvot ~oveka svake epohe mo`da je i najzna~ajniji jer je obezbe|ivao egzistenciju qudima. Aron Gurevi~, ruski medievista (autor kwige Kategorije sredwovekovne kulture, objavqene u srpskom prevodu jo{ 1994. u izdawu Matice srpske), napisao je sedmu glavu, pod nazivom Trgo - vac. U eseju Aron Gurevi~ posmatra trgovca sredwovekovne Evrope. Jasno podvla~i razliku koja postoji izme|u trgovca ranog i poznog sredwega veka. Obra|uje poloàj i odnos trgovca prema dru{tvu i protivre~nost wegove pozicije. Hri{}anska crkva je imala i dosta kriti~ki stav prema trgovcu a posebno zaradi koju ostvaruju i zelena{ewu. Pozni sredwi vek donosi „nove qude”, energi~ne, sposobne trgovce koji su povezani sa celim tada poznatim svetom, posebno na Mediteranu. Kristijana Klapi{-Ziber autorka je osme glave posve}ene ènama, wihovom poloàju i porodi~nom ìvotu u sredwovekovnoj zapadnoj Evro - pi. Ovaj esej je nazvan @ene i porodica. Jedna od tema ove glave jeste brak, kao i odnos supru`nika u braku, iz aspekta ène. Promena porodice i mi- raz tako|e se obra|uju, kao i obaveza poslu{nosti ène kako prema ocu i bratu tako i prema muù. Razmatrani su i seksualnost i stav crkve prema braku, kao i pitawe poro|aja u sredwovekovnoj zapadnoj Evropi, posebno sa akcentom na Italiji. Autorka se bavi i {irim aspektom seksualnih odnosa, uokviravawem mu{ko – ènskih odnosa, kao i sredwovekovnim tabuima. Religija a posebno crkva i weni uzusi gledawa na svet „iznedrili” su i pretposledwu, devetu glavu. Ona nosi nazi Svetiteq. Autor je Andre Vo{e. Ideal svetiteqstva i mu~eni{tva bio je izuzetno karakteristi~an za sredwi vek. Mistika i op~iwenost Istokom, isposni{tvom, pu - 202 ôvek sredweg veka stiwa~kim mona{tvom i tradicijama ranog hri{}anstva imale su dalek i jak odjek u Evropi, posebno u ranom sredwem veku. Gotovo svaki narod je imao svog sveca za{titnika, crkve u velikim centrima osnovali su qudi koji su kasnije kanonizovani, a me|u svetiteqima je bilo i vladara. Vo{e je pisao i o duhovnicima, jereticima i propovednicima a na kraju i o ulozi svetiteqa u sredwovekovnom hri{}anstvu. Bronislav Gromek je autor posledweg eseja pod imenom Marginalac i bavi se ~ovekom sa margine dru{tva sredwovekovne zapadne Evrope. Gro- mek opisuje sudbine qudi koji su iz raznih razloga izop{teni iz zajednice. U ovoj glavi su obra|eni razli~iti uzroci i tipovi izgawawa qudi iz wihove zajednice. Govori se o vidovima kazni, kao i o samoj su{tini poloàja marginalaca. Izvori o prognanicima su vi{e nego skromni. Preko sudskih spisa iz Engleske i Italije sredweg veka autor poku{ava da nam u eseju pribliì biografije marginalaca. Sem toga, govori o jo{ nekim vr- stama ka`wenika i qudi sa margine dru{tva. Pomiwu se minstreli i òngleri, ali se detaqnije govori i o prostitutkama. Posledwi deo ovog raznorodnog staleà jesu i prosjaci. Iako me|u qudima sa dna dru{tvene lestvice postoje osetne razlike, u ovoj glavi dat je i niz wihovih zajedni~kih karakteristika koje se ogledaju pre svega u tome {to su za dru{tvo bili – marginalci. Nakon uvoda i deset poglavqa, eseja koji su rekonstrukcije biografija qudi najrazli~itijih staleà sredweg veka, ne sledi zakqu~ak. Postoji jedna dosta detaqna bibliografija strane liter a ture i posle toga sadràj. Neki staleì su svesno presko~eni, kako to kaè Le Gof u uvodu. Feudalac bi, primera radi, zahtevao detaqnu opservaciju o feudalizmu kao sistemu. Stoga su upravo i uzeti ovi qudi; preko wihovih biografija, sistema vrednosti, sli~nosti i razlika, prikazan nam je jedan druga~iji sredwi vek. Stoga je ovo delo obavezno {tivo svim istori~arima, ali i onima koji se ne bave ovom naukom, jer ru{i stereotipe o sredwem veku i pribliàva jednu veliku epohu svakom ~itaocu, nezavisno od wegove struke. 203

IN MEMORIAM

Akademik Slavko Gavrilovi} (Sremske Laze kod Vinkovaca, 1. ££ 1924 – Novi Sad, 15. £H 2008)

Akademik Slavko Gavrilovi} je ro|en 1924. godine u Sremskim La- zama, malom sremskom mestu kraj Vinkovaca u dana{woj Hrvatskoj. Sva- kodnevni `ivot u wegovom detiwstvu i ranoj mladosti u godinama izme|u dva svetska rata, koji nije bio nimalo lak, samo je oja~ao wegovu sna`nu li~nost. Wegov nau~ni rad u mnogo ~emu bi}e odgovor na pitawa koja mu je nametalo okru`ewe rane mladosti. Srem, srpski narod i agrarna proble - matika provla~e se kroz ve}inu wegovih radova. Svaka nova kwiga ili ~lanak bio je odgovor na neke aspekte ovih pitawa. Ti odgovori su uvek bili temeqni, promi{qeni i argumentovani i ostavqali su dubok utisak na stru~nu javnost. Osnovnu {kolu je akademik Gavrilovi} zavr{io u Sremskim Lazama a gimnaziju poha|ao u Vinkovcima, Sremskim Karlov- cima i Novom Sadu. Nevoqe u Drugom svetskom ratu uticale su na wegovo {kolovawe. Kao i ve}ina mladih Srba iz Srema ukqu~io se u narodno - oslobodila~ki pokret a od leta 1943. godine stupio je u Slavoniji u parti- zanski odred i ostao u JNA do kraja rata. Po{to je maturirao u Novom Sadu 1946. godine, upisao je istoriju na Filozofskom fakultetu u Beo- gradu. Tokom studija predavao je istoriju u Zemunu a nakon diplomirawa sa odli~nim uspehom 1951. godine prvi posao dobio je u u~iteqskoj {koli u 204

Prizrenu. Potom 1953. godine prelazi u Novi Sad, za koji }e ostati vezan celog ìvota. Dve godine je radio kao kustos Vojvo|anskog muzeja u Novom Sadu a potom je izabran za asistenta za istoriju na novoosnovanom Filozofskom fakultetu. Ve} 1956. godine doktorirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu disertacijom Agrarni pokreti u Sremu i Slavoniji po~etkom H£H veka. Nastavni~kom karijerom osta}e vezan za Filozofski fakultet u Novom Sadu gde je pro{ao sva nastavni~ka zvawa od docenta preko vanrednog do redovnog profesora. Vi{e godina je bio {ef katedre za istoriju, ~lan Univerzitetskog saveta, mnogih komisija kao i rukovodilac velikog broja nau~nih projekata. Predavao je Pomo}ne istorijske nauke i Na cionalnu istoriju novog veka koju je preuzeo od, tako|e istaknutog nau- ~nika, Vase ûbrilovi}a. Kod studenata je ostao u se}awu kao izuzetan profesor {irokog srca. Bio je mentor mnogim magistrantima i doktorandima koji su pod wegovom sigurnom rukom izrasli u vrsne nau~nike i pedago{ke radnike. Od 1988. godine prelazi na Istorijski institut SANU, gde radi do penzionisawa 1995. godine. Vanredni ~lan SANU postao je 1978. a redovni 1985. godine. Veoma aktivno je sudelovao u stvarawu Instituta za istoriju u No- vom Sadu (1968), za ~ije je osnivawe napisao osnovni referat. Niz godina je bio predsednik Nau~nog ve}a instituta i jedan od najaktivnijih wegovih ~lanova. Tokom rada u SANU u okviru wenog Istorijskog odeqewa bio je rukovodilac ili ~lan Odbora za prou~avawe Prvog srpskog ustanka, Me|uakademijskog odbora za istraìvawe i objavqivawe arhivske gra|e o balkanskim trgovcima u Ugarskoj u H¤£££ veku, Odbora za romantizam i Sentandrejskog odbora. Bio je i predsednik Nau~nog ve}a Istorijskog instituta SANU. Od po~etka nau~nog rada bio je povezan sa najstarijom nau~nom i kulturnom institucijom kod Srba Maticom srpskom. Bio je ~lan Odbora Odeqewa dru{tenih nauka Matice srpske, ~lan wenog Upra- vnog odbora i stalni saradnik. U periodu od 1966. do 1969. godine bio je glavni urednik Zbornika za dru{tvene nauke Matice srpske a potom i no - vopokrenutog Zbornika Matice srpske za istoriju, ~ijih je sedamdeset brojeva uredio (od 1970. do 1995. godine). Bio je i ~lan uredni{tva Mati - ~inog kapitalnog izdawa Srpski biografski re~nik. Sara|ivao je u velikom broju ~asopisa a u nekima je bio i ~lan redakcije. Bio je potpredsednik Nau~no-memorijalnog centra „Patrijarh Josif Raja~i}” u Sremskim Kar- lo vcima i predsednik Malog istorijskog dru{tva Novi Sad. Svojim radovima dao je zna~ajan doprinos prou~avawu pro{losti Sremske Mitrovice. Svakako me|u radovima sa mitrova~kom tematikom treba izdvojiti monografiju Mitrovica – trgovi{te u Sremu H¤£££ i H£H 205 veka. Neki od wegovih mnogobrojnih radova objavqeni su i u mitrova~kim nau~nim i kulturnim ~asopisima: Spomenica Istorijskog arhiva „Srem”, Zbornik Muzeja Srema i Sun~ani sat. Dobitnik je velikog broja priznawa, me|u kojima su Oktobarska nagrada grada Beograda za monografiju Srem u revoluciji 1848–1849. i Oktobarska nagrada grada Novog Sada za monogafije Ruma i Prilog istoriji trgovine i migracije Bal kan–Podunavqe H¤£££, H£H veka. Nagradu za ìvotno delo Udruèwe univerzitetskih nastavnika u Novom Sadu do - delilo mu je 1998. a na svoj ro|endan 1. februara 2008. primio je Februarsku nagradu grada Novog Sada. Na{ najboqi poznavalac istorijskih arhiva u Be~u, Budimpe{ti, Zagrebu, Sremskim Karlovcima, Beogradu i Novom Sadu istraìvao je i obja vqivao gra|u iz wihovih fondova. Wegovu impozantnu nau~nu zao- stav{tinu ~ini vi{e stotina jedinica me|u kojima su oko 40 monografija, mnogobrojne zbirke izvora, studije, ~lanci, rasprave, bele{ke i prikazi. Jedan je od kqu~nih autora kapitalnog dela srpske istoriografije Is - torija srpskog naroda. dr Nenad Lemaji}

207

CIP - Katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice srpske, Novi Sad 93/94(497.113) SPOMENICA Istorijskog arhiva "Srem" / odgovorni urednik \or|e \uri}. - 2002, 1- .- Sremska Mitrovica : Istorijski Arhiv "Srem", 2002-. - 24 cm. Tira` 500. ISSN 1451-3676 COBISS.SR-ID 186901511