Prvi broj Vlasine iza{ao je 16. septembra 1926.

ISSN 1820–4643 BESPLATAN PRIMERAK

INFORMATIVNI BILTEN OP[TINE VLASOTINCE • BROJ 69-70 (249-250) • GOD. 6 (82) • MAJ – JUN 2013. Leto u Vlasotincu LuVl od 1. jula do 1. avgusta

p r e d r a g p e r u n i ^ i } PREKOMPONOVANA VLAST p o s e t i o v l a s o t i n C e STRANA 3. MEFESTMEFEST NA VLASINSKOM JEZERU od 11. do 14. jula STRANA 7.

HRONIKA CRNE TRAVE U Tehni~koj {koli „Milentije Popovi}“ GRAN PRI SMER ZA GEODEZIJSKE STRANA 4. U ITALIJI TEHNI^ARE STRANA 7. STRANA 5. 2 VESTI maj-jun 2013. godine

IZ FORUMA @ENA SPS-A PORU^UJU I DAQE NASTAVQAMO SA HUMANITARNIM AKCIJAMA P RIN^EVSKI PAR POSETIO Kao {to je i najavqeno u mesecu maju tupa je da sve vi{e gra|ana u~estvuje u i junu, Forum `ena SPS-a Vlasotinca wihovim akcijama. Povodom ovih imao je dve humanitarne akcije. de{avawa na dru{tvenim mre`ama DADINCE Sredinom maja ~lanice Foruma Ana zakazan je i sastanak predsedni{tva Ra{i}, Sun~ica Jovi} i Jovana Spasi} Foruma `ena sa kojeg je predsednica bile su u poseti porodici Miti}, koja Marina Ili} poru~ila: Prin~evski par Vladimir i Brigita Kara|or|evi} 29. maja posetili su vlasotina~ko selo Dadince i polo`ili cve}e na spomenik Dragi{i Cvetkovi}u, predsedniku Vlade Kraqevine Jugoslavije uo~i Drugog svet- skog rata. Spomen obele`je nalazi se u dvori{tu osnovne {kole ~iju je gradwu, svojevre- meno, finansirao i sam Dragi{a Cvetkovi}. Ina~e, Vladimir Kara- Da se podsetimo, spomen obele`je |or|evi} je najstariji sin princa Andreje i Dragi{i Cvetkovi}u podignuto je krajem princeze Marije, ro|enog brata kraqa juna 2012. godine u Dadincu, rodnom selu Petra Drugog. Princa Vladimira i wegovog oca Jovana, na inicijativu poz- princezu Brigitu osim me{tana Dadinca natog vlasotina~kog ginekologa dr Slavka do~ekao je Jovan Stojanovi}, zamenik Krsti}a. predsednika. V.M. ^ESTITALI PRAZNIK I ove godine, na Veliki petak, Op{tinski odbor Nove Srbije organizovao je uli~nu akciju podele uskr{wih jaja gra|anima Vlasotinca. Da nastupaju}e uskr{we praznike provedu u zdravqu i vesequ, u okriqu svojih porodica, tom prilikom Vlasotin~anima je poru~io Danijel Krsti}, potpredsednik Omladinske mre`e Nove Srbije.

`ivi u ataru sela Dowa Lopu{wa u - @elim da ka`em da svi ovi napadi mahali Ostrc. Tom prilikom uru~ena je od strane nesavesnih qudi koji ho}e da pomo} u garderobi i namirnicama, a uprqaju sve ono {to je dobro u ovom dogovorena je i odre|ena pravna pomo}. gradu ne}e pokolebati Forum `ena O uslovima u kojima `ivi ova porodica SPS-a da radi jo{ vi{e. Forum ima ne treba posebno govoriti, a podatak da veliku podr{ku za svoje akcije {to se wihova deca svakoga dana putuju do vidi iz broja gra|ana koji daruju svoje {kole dva sata je frapantan. Negde stvari i u~estvuju u akcijama. Za one polovinom juna, na drugom kraju na{e koji imaju neke sumwe vrata prostorije op{tine, u selu Xakmanovu Forum je SPS-a su otvorena ponedeqkom i sre- posetio porodicu Milenkovi} sa dom od 19 do 21 ~as, kada mogu da vide {estoro dece. Pomo} u garderobi i kako to izgleda u praksi. Nekima ove namirnicama stigla je i u ovu porodicu, na{e aktivnosti mo`da li~e na predi- ali ovog puta obezbe|en je i jedan zbornu kampawu, ali odgovorno tvrdim krevet. Ovu akciju su uspe{no sprovele da su ovo akcije humanitarnog karak- ~lanice Foruma `ena SPS-a Danijela tera. Mi smo otvoreni za sve qude dobre Mladenovi} i Jelena Joci}. U vremenu voqe, bez obzira na strana~ku pripad- izme|u ove dve akcije Forum je bio nost, jer ~lan Foruma `ena ne mora izlo`en napadima preko dru{tvenih istovremeno da bude i ~lan SPS-a. mre`a u kojima su kori{}ene bestidne Ovom prilikom pozivamo gra|ane koji la`i, a to je bio poku{aj da se javnost `ele da u~estvuju u na{im humanitarn- obmane. Sre}om, Forum je blagovremeno im akcijama da nam se pridru`e. DEMOKRATE PROSLAVILE SLAVU reagovao a dokaz da ispravno radi i pos- B. Petrovi} U Galeriji Kulturnog centra na Ne{i}evom keju Op{tinski odbor Demokratske stranke 6. maja proslavio je svoju krsnu slavu \ur|evdan. Krsna slava je proslavqena u prisustvu mnogobrojnih ~lanova, simpatizera stranke kao i predstavnika drugih poli- ti~kih partija. ^in rezawa slavskog kola~a obavio je sve{tenik Milorad Maksimovi}. Pozdravqaju}i prisutne predsednik OO DS dr Slavoqub Mitov rekao je, da Demokratska stranka ja~a svakim danom, da je ova stranka uvek spremna da iza|e na SA^UVAJMO ]IRILICU izbore i, kao i na prethodnim, pobedi. Ovogodi{wi doma}in slave dr Kosovka Ili} slavu je predala dr Momiru Kitanovi}u. Povereni{tvo Srpske Dveri u Srbiji pi{u gotovo iskqu~ivo latini- V.M. Vlasotincu 24. maja, a povodom verskog com. Dnevne novine koje izlaze na praznika Svetog ]irila i Metodija, }irilici mogu se nabrojati na prste jedne otaca slovenske pismenosti, organizova- ruke, dok je gotovo nemogu}e prona}i ned- lo je akciju dodele zahvalnica svim eqni ili mese~ni ~asopis koji je na sugra|anima koji su ime svoje firme }irilici. Ista, ili gotovo ista slika je i ispisali }irilicom. u drugim uslu`nim oblastima. ^ini se da Tom prilikom, Aleksandar Jovi}evi}, se vlasnici radwi ili firmi utrkuju da ~lan Dveri - Pokret za `ivot Srbije OO imena firmi budu na engleskom jeziku, Vlasotince, izme|u ostalog je istakao: naravno na latinici. Ipak, jedan broj – Svedoci smo, da iako je ustavom privrednika nije spreman da se zarad imenovana kao slu`beno pismo, }irilica neznatno ve}eg profita odrekne }iril- danas u svakodnevnoj upotrebi potisnuta ice, kao jednog, uz veru i jezik, najva`nijeg u drugi plan. Latinica je, na`alost, stuba nacionalnog identiteta srpskog postala jedino komercijalno pismo u naroda. Srbiji. Ugovori banaka, ra~uni za V.M. pla}awe, nazivi firmi i kompanija se u

KULTURNI CENTAR VLASOTINCE INFORMATIVNI BILTEN OP[TINE VLASOTINCE Adresa: M. Ore{kovi}a 1, Vlasotince, tel./faks: 016/875-314, e-mail: [email protected], `iro ra~un: 840 – 287668 – 36. Direktor: Sla|an Tasi}, Glavni i odgovorni urednik: Vesna Miltenovi}. Redakcija: Svetlana Stankovi} (novinar), Goran Miladinovi} (sport), Vlastimir Stamenkovi} (sport), Sne`ana \oki} (lektura i korektura), Boban Dimitrijevi} (prelom), [tampa: MVM - PRINT – Lebane. Bilten izlazi mese~no. Sva prava zadr`ava redakcija. Rukopisi se ne vra}aju. maj-jun 2013. godine AA kk tt uu ee ll nn oo 3

DR@AVNI SEKRETAR MINISTARSTVA OMLADINE plan za kapitalne investiCije I SPORTA PREDRAG PERUNI^I] POSETIO VLASOTINCE U TOKU IZRADA Op{tina Vlasotince po~ela je izradu Plana kapitalnih investici- ja i Programskog buxeta. Tehni~ku podr{ku finansira Evropska unija i Vlada [vajcarske kroz Program evropskog partnerstva sa op{tina- ma – EU PROGRES. Ovim }e se stvoriti uslovi za efikasnije tro{ewe NOVE STRATEGIJE novca iz buxeta i boqi pristup spoqa{nim izvorima finansirawa za velike projekte, kao {to su predpristupni fondovi ili donatorska sredstva. Plan kapitalnih investicija je javni strate{ki dokument kojim se odre|uju glavne smernice investicionog razvoja op{tine u Predrag Peruni~i}, dr`avni sekretar u u ciqu poboq{awa funkcionisawa Sportske narednih pet godina. Programski buxet prati ovaj plan i omogu}ava Ministarstvu omladine i sporta 10. juna pose- hale. Jedan od projekata vezan je za regulisawe planirawe javnih finansija u skladu i sa prioritetima na du`i rok. tio je Vlasotince. Pored Vlasotinca, Predrag grejawa, drugi za postavqawe radne podloge i Zakonom o buxetskom sistemu rok za uvo|ewe Programskog buxeta je Peruni~i} posetio je Lebane i Leskovac. Po tre}i za zavr{etak lokala koji se nalaze u 2015. godina. wegovim re~ima, ciq posete je obilazak terena sklopu hale. Vrednost ovih projekata je oko 17 – Op{tina je usvojila Pravilnik o izradi Plana kapitalnih inves- i upoznavawe sa pravim stawem na terenu, ali i miliona dinara. Na novinarsko pitawe da li }e ticija i pristupila izradi, a u toku je i prikupqawe predloga za kapi- da je obilazak op{tina i gradova u Srbiji sas- biti odobrena sredstva za wihovu realizaciju talne investicije. Sa namerom da se gra|ani ukqu~e u ovaj proces bi}e tavni deo aktivnosti Ministarstva omladine i dr`avni sekretar Predrag Peruni~i} je izme|u organizovana i javna rasprava. To je ujedno i prilika da gra|ani, pred- sporta. ostalog rekao: stavnici poslovnog sektora i grupa gra|ana, a i sve druge zaintereso- – U toku je izrada nove strategije sporta koja – Vrlo te{ko je u ovom trenutku precizno vane strane u~estvuju i daju svoje ideje o kapitalnim potrebama u zajed- kao prioritete vidi {kolski sport, razvoj i odgovoriti na ovo pitawe. Vreme je sveop{te nici – istakao je Marinko \or|evi}, koordinator Kancelarije za unapre|ewe infrastrukture i profesionalni ekonomske krize ali voqa postoji da krenemo sa lokalni ekonomski razvoj i koordinator radne grupe za pripremu Plana kapitalnih investicija i Programskog buxeta op{tine Vlasotince. Osim u Vlasotincu Evropska unija i Vlada [vajcarske preko EU PROGRES-a pru`a tehni~ku podr{ku za izradu Plana kapitalnih investicija i Programskog buxeta u op{tinama Nova Varo{, Ra{ka, Vladi~in Han i Medve|a.

V.M.

sport. U planu nam je da uvedemo i {kolski ~as radom. Vlada trenutno mo`e da razmatra samo za u~enike od prvog do ~etvrtog razreda. projekte koji imaju kapitalni zna~aj. Mi u Planiramo da realizujemo i akciju ferplej koja Ministarstvu sporta imamo malo novca kojim pre svega ima edukativni karakter, kako bismo bi pomogli nerazvijenih 40 op{tina. Ali, preventivno delovali a u ciqu smawewa nasiqa nadamo se, da }e po dobijawu datuma o po~iwawu na sportskim terenima i doga|ajima – istakao je pregovora sa Evropskom unijom biti omogu}eno tom prilikom Predrag Peruni~i}. kori{}ewe sredstava predpristupnih fondo- Op{tina Vlasotince je kod Ministarstva va.“ omladine i sporta konkurisala sa tri projekta V.M. OOSSNNOOVVCCII NNAA LLEETTOOVVAAWWUU PREZENTACIJA PLANA Prva grupa od 57 u~enika sedmog razreda iz ovda{wih osnovnih {kola, krenula je put Gr~ke na {estodnevni odmor o tro{ku op{tine. Oni }e odmarati u letovali{tu Nea Kariklatia, u organizaciji Turisti~ke agencije Bavka turs. Osim roditeqa sedmake su na odmor KAPITALNIH INVESTICIJA ispratili i predstavnici lokalne samouprave. U sali Skup{tine bar“, zamenu dela fasadne ta, o~ekivane rezultate, faze - U narednih {est dana, svuda gde se pojavite, predstavqa}ete svoj op{tine Vlasotince, 5.juna stolarije i horizontalnih i implementacije i izvore grad, svoju zemqu, svoju {kolu i {to je najva`nije svoje roditeqe. odr`ana je javna prezentacija vertikalnih oluka i sanaciju finansirawa. Javnoj Nemojte nigde i nikoga da obrukate. Vi ste mladi qudi koji }e sutradan i debata Plana kapitalnih vodovodne i kanalizacione prezentaciji prisustvovali voditi ovaj grad i zato bih voleo da se tako pona{ate - rekao je Neboj{a investicija na{e op{tine i mre`e i sanitarnih ~vorova su zainteresovani gra|ani, Stojanovi}, predsednik op{tine obra}aju}i se deci. Programskog buxeta. Ina~e, sa opremawem kabineta za predstavnici poslovnog sek- O tro{ku lokalne samouprave tokom juna meseca odmara}e se oko 300 tehni~ku podr{ku finansira izvo|ewe nastave u Gimnaziji tora, udru`ewa civilnog sek- u~enika sedmog razreda iz dve gradske i sedam seoskih {kola. Oni }e u Evropska unija i Vlada [vaj- i Tehni~koj {koli kao i tora kao i predstavnici ~etiri grupe po {est dana boraviti na Egejskom moru. Za ovu namenu carske preko Programa izgradwu Sportsko-tur- op{tinske radne grupe za op{tina Vlasotince iz buxeta izdvojila je oko {est miliona evropskog partnerstva sa isti~kog centra „Vlasina“. izradu PKI, predstavnici dinara.Sredinom juna, predsednik op{tine Neboj{a Stojanovi} pose- op{tinama EU PROGRES. Svaki projekat je pred- nadle`nih institucija i tio je u~enike i obe}ao da }e se akcija besplatnog letovawa za |ake Ovom prilikom pred- stavqen kroz ciqeve projek- drugi. organizovati i narednih godina. stavqeno je osam projekata V.M. V.M. koji }e biti uvr{}eni u petogodi{wi Plan kapi- talnih investicija op{tine. Projekti su vezani i za infrastruk- turno opremawe industi- jske zone, {kole u prirodi sa prate}om infrastruk- turom za specijalno fizi~ko ve`bawe dece i omladine sa posebnim potrebama, zelena ostrva u seoskim naseqima, izgrad- wu i rekonstrukciju vodovoda u seoskim mesnim zajednicama, dogradwu i rekonstrukciju zgrade Osnovne {kole „8. okto- 4 Skup{tinaSkup{tina maj-jun 2013. godine SA [ESTE SEDNICE SKUP[TINE OP[TINE VLASOTINCE USVOJEN REBALANS [esta sednica Skup{tine mi{qewa da predlo`eni rebal- rad Doma zdravqa, da se ne vide op{tine odr`ana je 24. maja. ans nije dobar, te da }e do kraja dugovi koje Dom zdravqa ima i Sednici je od 45 odbornika pris- godine morati jo{ jednom da se sli~no. Odbornici su izneli ustvovalo 42, kao i ~lanovi radi rebalans op{tinskog buxe- primedbu da u pojedinim mesnim Op{tinskog ve}a, {efovi ode- ta. Predstavnici vlasti odgovo- zajednicama ne rade ambulante, qewa op{tinske uprave i direk- rili su da se rebalansom da je zdravstvena za{tita tori preduze}a i ustanova ~iji omogu}ava nesmetani rad gra|ana lo{a. Ali, ~ulo se i su izve{taji i programi o radu op{tine, a da je i ranije, tokom mi{qewe da nema nikakvih bili na dnevnom redu sednice. jedne kalendarske godine, bilo zloupotreba, da se govornica Zapisnik sa prethodne sednice vi{e rebalansa. Nakon diskusi- koristi samo za dobijawe jef- usvojen je ve}inom glasova. Po je, predlo`ena odluka rebalansa tinih politi~kih poena, ali i jili Program za{tite ure|ewa i ka o izgradwi elektrane na bio- hitnom postupku, na dnevni red usvojena je ve}inom glasova. da zdravstvena za{tita gra|ana kori{}ewa poqoprivrednog gas. stavqena je ta~ka o izgradwi Slede}a ta~ka koja je izazvala mora biti boqa. Nakon diskusi- zemqi{ta, Odluku o odre|ivawu Odbornici su na ovoj sednici elektrane na biogas. Prva ta~ka burna reagovawa odbornika bila je, Izve{taj je usvojen ve}inom nadle`nog organa za sprovo|ewe za zamenika direktora Doma sednice bila je Odluka o izmeni je Izve{taj o radu ovda{weg glasova. Bez diskusije i postupka davawa u zakup poqo- zdravqa imenovali dr Nelu i dopuni buxeta za teku}u godinu Doma zdravqa. Diskusija polemike usvojeni su izve{taji privrednog zemqi{ta u Milenkovi}. Vladislav (rebalans buxeta). Pre glasawa odbornika bila je `ustra, ~ula o radu Narodne biblioteke dr`avnoj svojini. Zbog Gorunovi}, odbornik SPS-a je i usvajawa rebalansa razvila se su se mi{qewa odbornika da „Desanka Maksimovi}“ i Centra uskla|ivawa sa zakonom, na ovoj podneo ostavku na mesto polemika pojedinih odborni- prikazani Izve{taj nije vero- za socijalni rad. U daqem radu skup{tini usvojeni su statuti odbornika iz li~nih razloga. ka.Tokom diskusije ~ula su se dostojan, da se iz wega ne vidi odbornici su bez diskusije usvo- javnih preduze}a. Doneta je odlu- V.M.

SA SEDME SEDNICE SKUP[TINE OP[TINE PROMEWENA VLADAJU]A KOALICIJA Na sedmoj sednici Skup{tine op{tine „Privrednici Vlasotinca“. Pre po~etka rada a i gra|anima Vlasotinca kazao je, da ne `eli da ka`e Vlasotince, odr`anoj 26. juna, lokalna vlast u Skup{tine, po dnevnom redu, Dragan Spasi}, v.d. nijednu lo{u re~ o svom doskora{wem zameniku, da ga Vlasotincu je prekompovana. Naime, lokalnu vlast predsednika OO SNS Vlasotince i pomo}nik ceni i po{tuje kao ~oveka i privrednika, te da smatra sada ~ine i Demokratska stranka i Nova Srbija, a predsednika obavestio je odbornike da je u da je on imao lo{e savetnike sve vreme mandata koji su vlast su napustili GG "Privrednici Vlasotinca". odborni~ku grupu SNS pre{lo i sedmoro odbornika ga na kraju i doveli do ovakve situacije. Vlast su, na osnovu pro{logodi{weg koalicionog grupe GG „Privrednici Vlasotinca“. On je tada dodao, Novoizabrani zamenik predsednika dr Slavoqub sporazuma, ~inili SPS, URS, SNS i GG da ova odborni~ka grupa nije u~estvovala u nikakvim Mitov zahvaquju}i se na dobijenom poverewu rekao je, pregovorima oko formirawa nove vlasti, izme|u ostalog, da ne}e davati nikakva obe}awa, da ali i da SNS ne}e opstruirati novo- veruje u {iroke koalicije i da se nada da }e biti formiranu vlast. Ina~e, Jovan {irokih koalicija i na republi~kom nivou i nagoves- Stojanovi}, zamenik predsednika op{tine tio je red, rad i disciplinu. Na ovoj sednici za iz GG „Privrednici Vlasotinca“ podneo je ~lanove Op{tinskog ve}a izabrani su Slobodan ostavku ju~e, a dan pre toga 28 odbornika Stankovi}, predstavnik Nove Srbije i Dragan podnelo je zahtev za wegovu smenu i smenu Stamenkovi}, predstavnik DS. Na ovoj sednici dva ~lana Op{tinskog ve}a koja pripadaju Skup{tina je potvrdila mandat odborniku dr \or|u ovoj grupaciji. Na sednici je pro~itana Dimitrijevi}u sa liste Ivica Da~i} - SPS - PUPS. ostavka, u kojoj je dotada{wi zamenik Bez diskusije, ve}inom glasova, usvojen je rebalans predsednika op{tine Jovan Stojanovi} buxeta, zavr{ni ra~un op{tinske uprave, izv{taji o izme|u ostalog rekao, da je u radu nailazio radu preduze}a koji su bili na dnevnom redu, kao i na opstrukciju ~oveka ~iji je zamenik bio, ostale ta~ke dnevnog reda. i da je to jedan od razloga {to podnosi Na ovoj sednici odbornici su za v.d. direktora JKP ostavku. Skup{tina je prihvatila wegovu „Komunalac“ imenovli Novicu Tasi}a, za direktora ostavku, a za zamenika predsednika SRC „Vlasina“ Petra Cvetkovi}a, dosada{weg v.d. op{tine odbornici su izabrali dr direktora. Za v.d. direktora JP „Direkcija za urban- Slavoquba Mitova, odbornika DS-a. izam i izgradwu“ imenovan je Bo{ko Stan~i}, a za v.d. Predsednik op{tine Neboj{a Stojanovi}, direktora JP „^isto}a“ imenovan je Zoran zahvaquju}i na dosada{woj saradwi Jovanu Stojiqkovi}. Stojanovi}u, a obra}aju}i se odbornicima V.Miltenovi} IZLO@BA TERMOVIZIJSKIH FOTOGRAFIJA Izlo`ba termovizijskih fotografija tipskih zgrada sa podru~ja op{tine ti zadr`avaju enegiju, isto tako i gde je gube. Vlasotince otvorena je 10. juna u Giginoj ku}i. Izlo`ba je organizovana u okviru Ovom prilikom vlasnicima objekta na kojima je ura|eno termovizijsko nastavka aktivnosti na realizaciji projekta "Energetska efikasnost u zgradarstvu". fotografisawe dobili su elaborate energetske efikasnosti i energetske paso{e. Ina~e, projekat se sprovodi u 30 op{tina u Srbiji. Realizaciju projekta sprovodi V.M. Ministarstvo gra|evinarstva i urbanizma Republike Srbije, Nema~ka organizacija za me|unarodnu saradwu (GIZ) i op{tina Vlasotince. Goran Vu~kovi}, koordinator projekta istakao je tom prilikom, da je op{tina Vlasotince prepoznala zna~aj energetske efikasnosti i pred- stavqa jednu od op{tina u kojoj se projekat realizuje, te da je ovo pri- lika da vlasnici objekta koji su u~estvovali u projektu dobiju ener- getske paso{e. U ime lokalne samouprave prisutnima se obratio Marinko \or|evi}, koordinator Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj i naglasio, da je vlasotina~ka op{tina jedna od deset u jugoisto~noj Srbiji u kojoj se projekat realizuje. Realizacija ovog projekta bitna je jer projekat omogu}ava podizawe svesti gra|ana Srbije o zna~aju u{tede energije i potencijalnim investicionim i neinvesticionim merama za poboq{awe energetske efikasnosti. Anita Brajovi}, predstavnica GIZ-a podsetila je da se projekat sprovodi od 2010. godine i da je Pravilnik o sertifikaciji ura|en 2012. godine. Kampawa sadr`i tri kqu~na elementa, predstavqawe rezulta- ta energetskih analiza, javnu debatu u op{tinama i gradovima i aktivnosti koje svaka lokalna samouprava samostalno obavqa za konkretnu energetsku analizu i termografsku dokumentaciju lokalnih stambenih zgrada. Dejan Igwatovi}, profesor sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu istakao je, da se analizom dobija ta~na slika o tome gde objek- maj-jun 2013. godine CRNA TRAVA CRNA TRAVA 5

U TEHNI^KOJ [KOLI „MILENTIJE POPOVI]“ crnotravci dobitniCi U CRNOJ TRAVI OD OVE [KOLSKE GODINE „dobri^inog prstena“ nov obrazovni profil Istorija crnotravske Tehni~ke {kole }emo imati sigurno veliki broj kandida- je za diku i ponos i po~iwe jo{ od 15. sep- ta za upis u prvi razred. tembra 1919.godine kada su zapo~ete obra- Kakvu saradwu imate sa lokalnom zovno-vaspitne aktivnosti sa samoupravom? kamenoreza~kim kursom, uz odobrewe – Veoma korektnu i odgovornu u svakom tada{weg Ministarstva gra|evine. pogledu. Predsednik op{tine Slavoqub – Mnogo je kvalitetnih kadrova Blagojevi} sa svojim saradnicima ima iznedrila na{a {kola i to pre svega visok stepen razumevawa za potrebe na{e gra|evinskih tehni~ara, od kojih su {kole. @elim posebno da istaknem da mnogi posle toga zavr{ili fakultete, a na{a lokalna samouprava pla}a potom svoje znawe iskazali kao profe- tro{kove boravka u domu desetorici sori u {kolama i na fakultetima, i kao u~enika slabog materijalnog stawa. vrsni operativci i graditeqi na mnogim Koje pogodnosti jo{ nudi va{a {kola? gra|evinskim objektima u svetu i na{oj – Imamo izuzetno kvalitetan nastavni zemqi – zapo~iwe pri~u o samoj {koli kadar, kao i druge infrastrukturne wen direktor Radoje Jovi}. Kakve su sada prilike u va{oj {koli s obzirom da iz osnovnih {kola izlazi sve mawe |aka? – Ni{ta boqe no {to je i u drugim sre- dinama. Kod nas i puno te`e zbog ~iwenice da {kola gravitira na podru~ju gde je sve mawe |aka u osmogodi{wim U~enici od 1. do 4. razreda O[ u dru{tvu najboqih – rekao je u~iteq {kolama. Dolaze nam deca iz Vlasotinca, „Aleksandar Stojanovi}“ u Crnoj Travi Predrag Mateji}, koji je sa u~enicima i Pirota, Surdulice, Vrawa, Vladi~inog dobitnici su nagrade koju dodequje de~ji wihovim roditeqima boravio u Hana, kao i iz [umadije. ~asopis Vitez. Naime, oni su 11. maja Beogradu. Koliko ste imali |aka ove {kolske posetili Beograd i prisustvovali Putovawe i posetu Beogradu za godine koja je, evo, na zavr{etku? sve~anosti povodom dodele nagrade u~enike i wihove roditeqe omogu}ila je – U sva ~etiri razreda gra|evinske i „Dobri~in prsten“, a koju su dobili za lokalna samouprava Crne Trave. Po ekonomske struke bilo je 160 u~enika. svoje literarne radove. Ovo je bila pri- povratku iz Beograda malenu delegaciju Crna Trava slovi kao kolevka pogodnosti, jer dobro arhitektonsko lika da se mali Crnotravci dru`e sa primilo je rukovodstvo crnotravske gra|evinarstva, ali je, o~igledno, mawe re{ewe same {kole omogu}uje wenim svojim vr{wacima iz cele Srbije, pozna- op{tine, a mali{ani su se zahvalili zainteresovane dece za upis na profil u~enicima veoma prijatan boravak u tim piscima i glumcima. obe}av{i da }e se i tokom daqeg {kolo- gra|evinskog tehni~ara. samom objektu, gde u~enici svoje – Toga dana bilo je zadovoqstvo biti vawa potruditi da se uvek na|u me|u Koji }e obrazovni profil va{a {kola aktivnosti mogu da obavqaju unutar same na tom mestu i takvom skupu. Ovo je najboqima. od jeseni upisivati? {kole. U okviru {kolske biblioteke potvrda da se radom i zalagawem mo`e i V.M. – U posledwih nekoliko godina skoro postoji kwi`ni fond za ekonomsku i da je u potpunosti prestalo interesovawe gra|evinsku struku i u~enici tu pogod- za zanimawe gra|evinskog tehni~ara, i nost mogu da koriste besplatno. jedva da smo uspevali da upi{emo zakons- Raspola`emo jo{ i sa kwi`nim fondom OD NAREDNOG MESECA USLU@NI CENTAR USLUGE DOMA 3.900 DINARA Radovi na izgradwi crnotravskog Uslu`nog centra privode se kraju. Zavr{ava se U sklopu {kole postoji i radi Dom za u~enike, ~ije sme{tajne kapacitete koristi adaptacija nekoliko kancelarija u op{tinskoj zgradi gde }e Uslu`ni centar biti 42 u~enika. sme{ten. Vr{i se adaptacija i fasada zgrade ~ime }e se dobiti boqa termoenergets- – U domu mo`e da stanuje 76 u~enika u 24 sobe sa trokrevetnim krevetima. U~enici ka efikasnost. Uslu`ni centar }e Crnotravcima omogu}iti boqu i br`u uslugu pri- koji stanuju u domu imaju sva tri obroka, i to na mese~nom nivou ko{ta skromnih 3.900. likom dobijawa neophodnih dokumenata. Po planu, Centar sa radom treba da krene Najve}i deo dece sa strane koristi usluge doma i oni do sada nisu imali nikakvih krajem juna meseca. Ukupna vrednost projekta je 42.500 evra, od toga Evropska unija i primedbi na rad osobqa i kvalitet pru`enih usluga u domu – informi{e nas direk- {vajcarska Vlada daju 37.100 evra, ostala sredstva obezbedila je op{tina Crna Trava. tor Radoje Jovi}.

ki minimum tog profila. Zahvaquju}i od 12.000 kwiga stru~nog i op{teg obrazo- razumevawu nadle`nog ministarstva od vawa. Svi upo{qenici ~ine sve da se svi ove {kolske godine obrazova}emo na{i u~enici ose}aju prijatno u {koli i ZAVR[NA PRIREDBA u~enike za geodetske tehni~are - geome- samom domu, a to }emo sa puno voqe i tre. Posle Ni{a jedino na{a {kola na elana ~initi i u godinama koje su pred jugu Srbije ima}e ovakav obrazovni pro- nama, jer smo svi mi, u {koli, zbog te dece fil, i ve} smo imali veliki broj poziva i wihovog stru~nog obrazovawa i PRED[KOLACA iz bli`e okoline a i ~itave Srbije koji kvalitetnog usmerewa, {to nam je, ina~e, iskazuju interesovawe za upis ovog obra- i radna obaveza – ka`e nam na kraju raz- Pred{kolci crnotravskog vrti}a „Mladost“ su zajedno sa svojim drugarima iz zovnog profila. O~igledno da u Srbiji govora preduzimqivi direktor dipl.ing vrti}a 5. juna u centru Crne Trave priredili prigodan program za svoje roditeqe i malo ima geodetskih tehni~ara i zato Radoje Jovi}. V.Stamenkovi} zainteresovane sugra|ane. Kola`nim sadr`ajem budu}i prvaci obele`ili su kraj pred{kolske godine u vrti}u. Prisutni su imali priliku da u`ivaju u folklornom nastupu, pa~jem i pingvin plesu. Na kraju nastupa budu}im osnovcima uru~ene su diplome. Zavr{nu priredbu organizovali su Pred{kolska ustanova “Mladost“, talenat koji stasava Kancelarija za mlade i Omladinski klub Crna Trava. u maloj sredini Male sredine `ive, imaju du{u, nude lepotu. U wima stasavaju malobrojni ali uspe{ni u~enici, me|u kojima je i Jelena Zlatanovi}, u~enica IV razreda O[ „Aleksandar Stojanovi}“ – Crna Trava, odeqewe u Gradskoj. Ona je i ove {kolske godine imala puno uspeha na mnogobrojnim likovnim i literarnim konkursima, republi~kog i me|unarodnog karaktera. Me|u wima su: „De~je liparske ve~eri“ Srpska Crwa – osvojeno prvo mesto, „Radionica basnopisaca“ Beograd – drugo mesto, „Otaxbina i sloboda…“ Surdulica – prvo mesto, ZZJZ Leskovac „Dan bez duvanskog dima“ – prvo mesto, SSK „Mihail Babinka“ Novi Sad - tre}e mesto itd. Jelena je odli~na u~enica, od prvog razreda u~estvuje na mnogobrojnim konkursima i ima zapa`ene rezultate. Marqiva je, kreativna i veoma motivisana za izradu literarnih i likovnih radova. Naravno, wena uspe{nost se ogleda i u ostalim nastavnim predmetima i vannastavnim aktivnostima. Do ovih rezultata se do{lo velikim zala- gawem u~iteqice Qiqane Gligorijevi}, koja ve} nekoliko godina unazad bele`i izuzetne uspehe sa svojim u~enicima a koja se tako|e uspe{no bavi pisawem i ima zapa`ene rezul- tate na mnogim kwi`evnim konkursima. V.M. 6 gg rr aa dd ss kk aa ss ll aa vv aa maj-jun 2013. godine PROSLAVQENA VOJNI ORKESTAR ODU[EVIO VLASOTIN^ANE Vojni orkestar Ministarstva odbrane ju}i Svetog Nikolu, slavu Vlasotinca. GRADSKA SLAVA Srbije „Stanislav Bini~ki“ nastupio je Vojni orkestar „Stanislav Bini~ki“ 21. maja na platou ispred zgrade op{tine. slovi za najstariji orkestar u Srbiji. Vlasotin~ani su i ove godine 22. maja ranijih godina, potrudili da organizuje- Orkestar se predstavio raznovrsnim Osnovan je davne 1889. godine, a osnovao ga proslavili gradsku slavu prenos mo programe razli~ite sadr`ine, kako repertoarom i odu{evio sve prisutne. je kraq Aleksandar Obrenovi}. Vredno je mo{tiju Svetog oca Nikole. Rezawe bismo zadovoqili ukuse i starijih i Ina~e, bogat repertoar obuhvatio je kako pomenuti da je jedan od utemeqiva~a slavskog kola~a obavili su sve{tenici mla|ih `iteqa na{eg mesta. Ako je stranu tako i doma}u muziku, a sam nastup orkestra i poznati srpski kompozitor vlasotina~ke crkve uz prisustvo mnogo- svako dobro delo molitva Bogu, kao {to upotpunili su solisti~ki nastupi Stanislav Bini~ki, ~ije ime orkestar brojnih gra|ana ali i ~elnih qudi vla- ka`u na{u sveti oci, nadam se da smo i Merime Wegomir i ^ede Markovi}a. Te nosi. sotina~ke op{tine. ^estitaju}i slavu mi uradili ne{to dobro daju}i gradskoj ve~eri prisutne je pozdravio i predsednik V.M. gra|anima Vlasotinca predsednik slavi zna~aj koji zaslu`uje. op{tine Neboj{a Stojanovi}, ~estita- op{tine Neboj{a Stojanovi} je tom Ovom prilikom nastupile su i mla|e prilikom rekao: grupe Folklornog ansambla – I ove godine uprili~ili smo „Crnilovi}“. Tradicionalni doma}in tradicionalnu manifestaciju Dani gradske slave bio je Kulturni centar Vlasotinca, kojom ve} godinama unazad Vlasotince. obele`avamo i proslavqamo Svetog V.M. Nikolu, gradsku slavu . Mi smo se, kao i

PLES I KOLO UPRKOS KI[I Ve~erwi deo programa proslave Prvi tim Ansambla premijerno je izveo gradske slave po~eo je nastupom ~lanova [opske igre, u koreografiji Brace Plesnog kluba Fantasy. Oni su se tom pri- Stojkovi}a, dok se za muziku pobrinuo likom predstavili standardnim i latino Bratislav Val~i}. KUD „Bratstvo“ izveo je plesovima i nastupom vi{e strit dens tom prilikom Igre iz Pomoravqa, Igre iz formacija, u koreografiji Novice okoline Leskovca, Igre iz Srbije i \oki}a. Vlasotina~ke romske igre, u koreografiji Nakon nastupa sedamdesetak ~lanova Marka Stanojevi}a. ovog kluba usledio je blok narodne ^ak ni neumoqiva ki{a nije omela bro- izvorne muzike. jne izvo|a~e programa da sa osmehom na Folklorni ansambl – Crnilovi} pred- licu, uz neverovatnu `equ i energiju, IZLO@BOM SLIKA I PROJEKCIJOM FILMA stavio se Vrawanskom svitom, Igrama iz koncert izvedu do kraja. PO^ELO OBELE@AVAWE GRADSKE SLAVE [umadije, Igrama iz leskova~kog kraja. S.S. P O K R E T N E I S L I K E N A P L A T N U ODR@AN MUZI^KI FESTIVAL DE^JIH PESAMA Z A Z A Q U B Q E NIK E U U ME T NO S T PUNOLETSTVO „SREBRNE SIRENE“ Ove godine festival de~jih pesama pobedila je u kategoriji dece kompozitora „Srebrna sirena“, koji ve} osamnaest god- dok je specijalna nagrada sveukupnom Povodom gradske slave dana Prenosa izuzetno osmi{qenu filmsku pri~u. ina organizuje O[ „8. Oktobar“ odr`an je pobedniku festivala dodeqena mo{tiju Svetog oca Nikolaja, Kulturni Bratislav Bata An|elkovi} je potom na Dan gradske slave 22. maja. Pre neko- Aleksandru Nikoli}u iz Ni{a. centar Vlasotince priredio je vi{e govorio o slikama nastalim tokom tra- liko godina festival je pre{ao granice Po re~ima organizatora takmi~ewa kulturno-umetni~kih i zabavnih mani- jawa desete i jedanaeste likovne koloni- {kole i postao regionalno takmi~ewe. ovaj festival predstavqa simbol {kole festacija. je pod nazivom „Skobaqi} grad“, koji O~ekuje se da „Srebrna sirena“ dobije „8. Oktobar“, istovremeno gradi mostove U ponedeqak, 22. maja u republi~ki karakter. Na takmi~ewu prijateqstva me|u |acima i prosvetari- Galeriji Kulturnog centra pre- u~enici pevaju de~je pesme i pesme iz ma iz {kola ovog dela Srbije i podsti~e mijerno je prikazan dokumen- {kolskog programa a svoje mesto dobila su razvoj muzi~ke kulture u {kolama. Ove i deca kompozitori. godine on je odr`an na profesionalnoj tarni film Neboj{e Ili}a U centru grada nastupali su osnovci bini uz odli~no ozvu~ewe, za{ta se Ilketa „Jubilej – Put u iz: Ni{a, Trstenika, Leskovca, Lebana, pobrinula lokalna samouprava. Italiju“ dok je u saradwi sa Grdelice,Guberevca, Brestovca, Na republikom takmi~ewu odr`anom u Domom kulture u Vu~ju Bo{waca, Manojlovca, Bogojevca i Novom Be~eju, ekipa O[ „8. Oktobar“ osvo- prire|ena izlo`ba slika nasta- Vlasotinca. jila je prvo mesto za najboqi horski nast- la tokom trajawa likovne Najtalentovaniji osnovci takmi~ili su up u kategoriji ni`ih razreda. kolonije u Vu~ju. se u tri kategorije. Iako je ovo tek drugo u~e{}e na Film „ Jubilej – Put u Ove godine podr{ku organizatorima takmi~ewu horova, vlasotina~ki osnovci Italiju“ autora Neboj{e Ili}a pru`ilo je Udru`ewe muzi~kih i balet- su pozlatili svoj nastup. To samo govori skih pedagoga Srbije da se posledwih godina razvoju i nastao je tokom trajawa 50. U kategoriji u~enika od prvog do ~etvr- unapre|ewu muzi~ke kulture u {koli „8. Me|unarodnog festivala tur- tog razreda pobedila je Isidora Gruji} iz Oktobar“ poklawa veoma velika pa`wa. isti~kog filma koji je odr`an Leskovca, drugo mesto pripalo je Na|i Zbog toga nimalo nije iznenadila juna meseca 2012. godine u Le}eu. Ran|elovi} iz Leskovca dok je tre}e nagrada koju je nedavno Udru`ewe Na ovom Festivalu nagra|en mesto zauzela Emilija Dimitrijevi} iz muzi~kih i baletskih pedagoga Srbije je film Neboj{e Ili}a „Put na Vlasotinca. U kategoriji u~enika od petog dodelilo nastavniku muzi~ke kulture u Goru“. Posebnu pa`wu javnosti do osmog razreda pobedila je An|ela ovoj {koli Bojanu Ceni}u. On je dobio i medija privukao je gest slikara Lepojevi} iz Vlasotinca, druga je Milica godi{wu nagradu za svoj stru~no- Bratislava An|elkovi}a iz Vu~ja, koji je du`e od jedne decenije organizuje Dom Haxi – \oki} iz Vlasotinca dok je tre}e pedago{ki rad. mesto pripalo Aleksandri Miti} iz S. Stankovi} tom prilikom predsedniku Festivala g. kulture u Vu~ju. U~esnici kolonije bili Manojlovca. Jovana Miti} iz Manojlovca Antoniu Konteu poklonio sliku Pape su inspirisani Jasi~kim ravni{tem koje Jovana 2, ra|enu na kamenu plo~aru iz se nalazi u blizini hotela „Vlaina“, ali reke Vu~janke a baziliku Dileuku dari- slikama je svakako veliki pe~at dala i vao svojom slikom Madone, ra|enu na jedinstvena lepota kawona reke Vu~janke kamenu sa Kukavice. podno Skobaqi} grada, kao i ostaci ove, Neboj{a Ili} je kroz filmske nekada, velelepne tvr|ave. kadrove snimqene u Le}eu pokazao da je Iste ve~eri Fiorentino Nutrikato umetnost, ovog puta slikarstvo i film, najavio je organizovawe Me|unarodnog postavila mostove pribli`avawa me|u festivala turisti~kog, ekolo{kog, narodima i da ona bri{e granice me|u sportskog i kulinarskog filma qudima ma gde oni `iveli, ma ~ime se MEFEST – 2013, koji }e se odr`ati na bavili i ma kojoj veri pripadali. Vlasinskom jezeru od 11. do 14. jula ove „Kada pro|u svetovi i vekovi osta}e godine kao i likovnu koloniju koja }e na samo Bo`ji pe~ati o narodima, to su Vlasinskom jezeru po~eti tri dana rani- wihovi umetnici i mudraci“, poruka je je. koju je autor poslao gledaocima kroz S. Stankovi} maj-jun 2013. godine KK uu ll tt uu rr aa 7

NAKON ^ETIRI GODINE PONOVO ANTONIO KONTE SE ORGANIZUJE MEFEST OVE GODINE MEFEST PODR@AVAM OBNAVQAWE MEFESTA Povodom pripreme ovogodi{weg Srbiju u svetu boqe upoznaju i pomognu da se MEFEST-a Vlasotince je posetio Antonio stvori veliki lanac turisti~ke i kulturne NA VLASINSKOM JEZERU Konte, po~asni predsednik Festivala. razmene na svim kontinentima – istakao je On je tom prilikom izrazio veliko Antonio Konte. U Vlasotincu je 10. juna odr`ana Stigao nam je veliki broj konferencija za novinanre povodom odli~nih, kvalitetnih filmova zadovoqstvo {to se nakon pauze od ~etiri Po wegovim re~ima, kinematografija i organizovawa sedamnaestog visoke produkcije. Doma}i filmovi, godine ponovo organizuje Me|unarodni fes- turizam su nepobedivi dvojac ve} du`e od MEFEST-a, Me|unarodnog festi- iako ra|eni u skromnijim tehni~kim tival turisti~kog, ekolo{kog, sportskog i pedeset godina, nastao sa najstarijim festi- vala turisti~kog, ekolo{kog, sport- uslovima, obiluju veoma originalnim kulinarskog filma u Srbiji, nastao na valom ovog tipa, italijanskim, na kome je skog i kulinarskog filma i idejama, pristupima i filmskim Zlatiboru pre dvadesetak godina, na inici- stvoren slogan koji se koristi na svim fes- obele`avawa dve decenije od wegovog pri~ama - istakao je Ratko Orozovi}. jativu novinara Gavrila Azinovi}a. tivalima koji su deo Saveta me|unarodnih osnivawa. Ova manifestacija Predsednik `irija Nikola Posle Vrdnika, Brusa i Velikog filmskih festivala (ITCO): odr`a}e se od 11. do 14. jula na Lorencin je istakao zna~aj ~iwenice Gradi{ta, 17. MEFEST se ove godine, „Kinematografija i turizam doprinose Vlasinskom jezeru. da je MEFEST zadr`ao me|unarodni odr`ava u o~aravaju}em predelu Vlasinskog upoznavawu i miru me|u narodima“. Goste i brojne novinarske ekipe karakter. U trenutku kada se u zemqi jezera. – Ovu poruku posla}emo svetu i ove najpre je pozdravio Neboj{a prebrojava svaki dinar stvorena je Stojanovi}, predsednik Op{tine mogu}nost da se svetu poka`e {ta smo – Na svim ovim festivalima sam u~estvo- godine sa Vlasinskog jezera sredinom jula Vlasotince, koji je po`eleo uspe{no u~inili u oblasti dokumentarnog vao bez prekida. Ove godine u~estvujem u svo- meseca – poru~io je Antonio Konte, osniva~ organizovawe ovog zna~ajnog film- filma i da svet dovedemo u ovaj deo jstvu po~asnog predsednika. MEFEST je Festivala turisti~kog filma u Veneciji

skog de{avawa i naglasio da }e Srbije. sedi{te Direkcije MEFEST-a – MEFEST je postao ozbiqna ubudu}e biti u Vlasotincu. insitucija, koja je pobudila radoz- Predsednica Festivala Slavica nalost onih koji se bave dokumentarn- Gruba~ – Azinovi} je tom prilikom im filmom – istakao je Nikola tokom svih ovih godina okupqao stotine 1962. godine i predsednik Evropske tur- podsetila da je MEFEST nastao 1993. Lorencin. re`isera, predstavnike doma}ih i stranih isti~ke {tampe. godine, kao vrhunski kulturni Pored Gavrila Azinovi}a, tvorca medija, koji su zna~ajno doprineli tome da doga|aj, koji je imao za ciq popular- MEFEST-a on je podsetio i na zna~aj S.S. izaciju filmske kulture, kroz doku- Aleksandra Sa{e Petrovi}a za ute- mentarne filmove sa univerzalnim meqavawe ove filmske manifestaci- temama i da se tokom svog trajawa je u Srbiji. NI@U SE FESTIVALI I NAGRADE odr`avao na Zlatiboru, Fru{koj – Va`na je i ~iwenica da su doku- Gori, Kopaoniku i na Srebrnom mentarni i kratkometra`ni filmovi NEBOJ[I ILI]U jezeru. razli~itih formata najzad dobili – Energija po~etka je ona najja~a svoje festivalsko mesto i da imaju sve energija, energija mladosti. Na{ ve}i prostor da budu prikazivani jer Festival na Vlasinskom jezeru, nakon je sve vi{e festivala sa specijalizo- ~etvorogodi{we pauze, ponovo dobija vanim karakterom, odnosno tem- gran pri u italiji tu energiju po~etka i mladosti. atikom – dodao je Nikola Lorencin. MEFEST obnavqamo zahvaquju}i Ove godine na MEFEST-u }e se Najnovije filmsko ostvarewe Neboj{e skog turisti~kog i ekolo{kog filma, poseb- inicijativi Antonija Kontea i takmi~iti filmovi iz: Srbije, BiH, Ili}a Ilketa, dokumentarni film „Mobi no filmskog festivala u Le}eu. Festival je uspe{noj realizaciji porodice Italije, Ma|arske, Irana, Austrije, Dik – zemqa koja plovi“ nedavno je na po~eo i zavr{io se projekcijom Ilketovog Nutrikato – istakla je Slavica Norve{ke, Holandije, Poqske, Filmskom festivalu u portugalskom gradu filma „Put u Italiju“. Takmi~ilo se 200 Gruba~ – Azinovi}. Azerbejxana, Brazila, Rumunije, Sesimbra osvojio tre}e mesto, u kategoriji filmova iz 50 zemaqa sveta. Po wenim re~ima Gavrilo Ukrajine, Hrvatske, Bugarske, Za{tita prirode i `ivotiwskog sveta. Na S. Stankovi} Azinovi}, tvorac MEFEST-a, umeo je Litvanije, Francuske, SAD, Rusije, Festivalu je u takmi~arsku selekciju u{lo te 1993. godine i narednih petnaest Kanade, Australije, Egipta, 86 filmova iz 17 zemaqa. godina da prepoznaje, podsti~e i Paragvaja, Letonije, Iraka, Na Festivalu dokumentarnog filma okupqa qude oko ideje Festivala i Kazahstana, Gr~ke i ^e{ke. „Zlatna buklija“, koji je odr`an u Velikoj kao da nam danas poru~uje da nije sve S obzirom da je odli~no razra|ena Plani ovaj film je u oblasti ekologije osvo- istra`eno, da nam rasko{na lepota struktura nagra|ivawa, nagrade jio prvo mesto i nagradu Zlatna buklija. Vlasinskog jezera nudi mogu}nost odra`avaju sadr`ajnu raznolikost Na Sremfilm festu, koji je odr`an od 22. nove saradwe, novih putovawa putem filmova pristiglih na MEFEST. do 24. maja u [imanovcima specijalne pokretnih i nepokretnih slika i Pored nagrada koje nose ime osni- nagrade dobili su filmovi Neboj{e Ili}a novih saznawa. va~a ovog Festivala Gavrila „Mobi dik – zemqa koja plovi“ i drugi deo Generalni direktor MEFEST-a Azinovi}a i Aleksandra Sa{e filma „Kamen drevnog sneva~a“. Re~ je o Andrea Nutrikato je tom prilikom Petrovi}a, bi}e dodeqene nagrade po me|unarodnom festivalu dokumentarnog istakao da je wegov motiv za organi- kategorijama, za najboqi turisti~ki, filma iz oblasti turizma i ekologije. zovawe Festivala na Vlasinskom ekolo{ki, sportski i kulinarski Specijalno priznawe za najnoviji film jezeru, namera da se taj deo Srbije film. Planirane su i nagrade za orig- vlasotina~ki autor dobio je u Gr~koj, na promovi{e kao biser netaknute inalni scenario, filmsku Internacionalnom festivalu turisti~kog prirode. On je tom prilikom najavio fotografiju, zvu~ni dizajn, kulturni filma koji je odr`an u Amorgosu. i odr`avawe likovne kolonije na aspekt turizma, zanatstvo, seoski i Istovremeno je u ovom gradu odr`an i 11. Vlasinskom jezeru u ~ijem }e radu ekolo{ki turizam. Internacionalni skup kulture i turizma na u~estvovati tridesetak najboqih Ovogodi{wi MEFEST }e svakako kome je ovaj film prikazan. slikara iz cele Srbije, kao i pomo}i da svet upoznamo sa veoma Krunu ovogodi{weg uspeha Neboj{i odr`avawe tradicionalne mani- vrednom kulturnom ba{tinom i Ili}u predstavqa Gran pri koji je dobio za festacije „Vlasinsko leto“. izuzetnim prirodnim bogatstvima film „Mobi dik – zemqa koja plovi“ na 51. Umetni~ki direktor i selektor na{e zemqe, da poka`emo da jesmo i Me|unarodnom festivalu turisti~kog Festivala Ratko Orozovi} je tom da smo oduvek bili onaj lep{i, filma, koji je odr`an od 19. do 23. juna u prilikom istakao da je od pristiglih kreativniji deo sveta. Le}eu. Istovremeno, Neboj{i je dodeqena i 240 filmova iz 30 zemaqa sveta selek- specijalna poveqa za filmsko stvarala{tvo ciju pro{lo 73 filma. Svetlana Stankovi} i doprinos realizaciji i afirmaciji svet- 8 OO bb rr aa zz oo vv aa ww ee maj-jun 2013. godine GIMNAZIJA „STEVAN JAKOVQEVI]“ ELEKTRONSKI DNEVNICI U [KOLAMA

Od septembra meseca osnovnim i sredwim nastave i podsetnik profesora – rekao je Marinko SVE^ANOST ZA MATURANTE {kolama omogu}i}e se pristup elektronskoj eviden- \or|evi}, koordinator Kancelarije za lokalni ciji uvo|ewem takozvanih elektronskih dnevnika. ekonomski razvoj op{tine Vlasotince. Sve zainteresovane {kole mo}i }e da koriste Aplikacija }e koristiti roditeqima koji }e besplatni softver za vo|ewe elektronskih dnevni- uvo|ewem tzv. elektronskih dnevnika putem SMS-a ka pod nazivom „Transparentna {kola“. Ova ili elektronske po{te dobijati obave{tewa o oce- aplikacija je instalirana na centralnom serveru nama svoje dece, o eventualnim izostancima sa nas- koji se nalazi u op{tini i omogu}i}e prakti~no tave, informacije o najavqenim pismenim zadaci- neograni~eni broj korisnika bez dodatnih ulagawa ma, zakazanim roditeqskim sastancima, pohvalama u ra~unarsku opremu. Wu je mogu}e koristiti u pros- i opomenama koje su deca dobila, a istovremeno torijama {kole ali i sa bilo kog ra~unara koji ima roditeqima omogu}ava direktnu komunikaciju sa pristup Internetu. u~iteqima, nastavnicima i profesorima. – Dve osnovne i dve sredwe {kole u Vlasotincu, Ina~e, besplatni softver za vo|ewe elek- kao i sve seoske osnovne {kole sa podru~ja na{e tronske evidencije u {kolama op{tina Vlasotinca op{tine koje imaju pristup Internetu mo}i }e da dobila je jer je bila jedna od 5 lokalnih samoupra- koriste aplikaciju „Transparentna {kola“. Uz va koje su se javile na poziv preduze}a Mega Trend po{tovawe bezbedonosnih procedura propisanih in`ewering iz Beograda. Ovo preduze}e je poziv zakonom aplikacija omogu}ava profesorima evi- uputilo lokalnim samoupravama koje su u prethod- denciju rasporeda ~asova sa nastavnim planom, brz nom periodu koristile wihove usluge. i jednostavan unos i pregled ocena, evidenciju izostanaka, pohvala i opomena u~enika, najavu kon- V. Miltenovi} trolnih i pisanih zadataka, postavqawe skripti sa TEHNI^KA [KOLA U VLASOTINCU MODNA REVIJA ZA KRAJ [KOLSKE U Gimnaziji „Stevan {kolsku godinu sa odli~nim Jakovqevi}“ 11. juna je organi- upehom, dok su wih petnaestoro zovana sve~anost na kojoj su mat- dobitnici Vukove diplome. GODINE urantima ove {kole dodeqene Na predlog odeqenskih zajed- diplome, priznawa i nagrade za nica Nastavni~ko ve}e ove postignute uspehe na {kole donelo je odluku da se U ciqu da pro- takmi~ewima iz raznih oblasti, diploma |aku generacije za movi{e podru~ja svoga kao i posebno priznawe |aku `2012/2013. godine dodeli rada i da budu}im sred- generacije Ivoni Milenkovi}. Ivoni Milenkovi}, koja je wo{kolcima predstavi Na po~etku sve~anosti pored uspeha u {koli, postigla svoje aktivnosti i direktor {kole @ivan i odli~ne rezultate na mogu}nosti Tehni~ka [u{uli} je pozdravio profe- takmi~ewima i koju je istog {kola je 5. maja sore, |ake i wihove roditeqe. dana o~ekivao prijem na Belom priredila izlo`bu – Zajedno sa nama u Gimnaziji dvoru. svojih radova, modnu ste pre{li put odrastawa i Nakon sve~anosti profe- reviju i prigodan sazrevawa. Ponosni smo na sori: Miodrag @ivkovi}, prate}i program. va{u generaciju i `elimo vam Radmila Petkovi} i Promocija {kole orga- da upi{ete `eqene fakultete, Konstantin \okovi} odr`alisu nizovana je pod profilima iz oblasti gra|evinarstva i arhitek- da postanete dobri i vredni posledwi ~as razrednog sloganom „Tradicija kao inspiracija za uspeh i ture, ekonomije, ma{instva i tekstilstva. qudi – poru~io je maturantima stare{instva i oprostili se od trajawe“. Program je po~eo predstavqawem modnih direktor @ivan [u{uli}. ove generacije |aka, o~ekuju}i Predstavqamo vam svoje radove kako bismo vam kreacija studenata Tehnolo{kog fakulteta u Po wegovim re~ima od 75 narednog septembra u svojim olak{ali dono{ewe odluke pred velikom dile- Leskovcu. Publika je imala priliku da vidi i u~enika ~etvrtog razreda u~ionicama neke nove klince . mom kada treba odabrati put obrazovawa koji }e odoru cara Konstantina. Program je upotpuwen Gimnazije wih 43 je zavr{ilo S.Stankovi} kasnije odrediti i `ivotni put na{e dece. U nastupom ~lanova Plesnog kluba Fantasy a potom Tehni~koj {koli u~enici se osposobqavaju za su ~lanovi dramske sekcije izveli deo „@enskih kreativna i stru~na zanimawa i ve{tine, koje }e razgovora“, ~uvenog Du{ka Radovi}a. Promocija JASMINA \OR\EVI], PROFESORKA na{im |acima kasnije omogu}iti da lak{e je zavr{ena modnom revijom koju su pripremile TEHNI^KE [KOLE SA VELIKOM QUBAVQU kora~aju `ivotnim putem – istakla je Biqana profesorke i u~enici tekstilne struke. Oni se OSPOSOBQAVA SVOJE U^ENIKE Pej~i}, direktorka {kole. ve} nekoliko godina bave modom. Konfekcionar Ona je tom prilikom istakla da je ~itava tekstilstva kao novo i atraktivno zanimawe sve~anost u znaku obele`avawa velikog jubileja, vezano je za dizajn ode}e, odnosno za kreirawe 1.700 godina od dono{ewa Milanskog edikta. modela i za upoznavawe na~ina izrade ode}e. Kao moderna ustanova obrazovawa Tehni~ka Tokom {kolovawa ovi u~enici se bave {kola se trudi da odgovori zahtevima vremena u kreirawem, modelovawem i {ivewem ode}e. PROJEKTIMA kome `ivimo uvode}i modernizaciju i inovacije u Publika je imala priliku da vidi neke od modela radu. Ona istovremeno od zaborava ~uva skoro kreiranih tokom ove {kolske godine. vekovno trajawe, neguju}i tradicionalne vred- Sve~anosti su prisustvovali dekan, profesori nosti u svim oblastima rada. i studenti Tehnolo{kog fakulteta u Leskovcu, DO BIZNISA – Ciq ve~era{we izlo`be je da se budu}i sred- vlasnici preduze}a Gruppo Fiorentino, wo{kolci i wihovi roditeqi {to boqe upoznaju Nutrikato i Andrea Fiorentino. sa reformom obrazovawa i da dobiju priliku, Prohladno junsko ve~e na obali Vlasine, Jasmina \or|evi}, profesorka Tehni~ke {kole je jo{ 2006. vide i saslu{aju, pre nego {to donesu prvu va`nu muzikom, mlado{}u, kreativno{}u o`ivelo je godine bila jedan od inicijatora za pravqewe projekta Partnerstvo odluku u `ivotu, za{to je Tehni~ka {kola pravi kej, koji je u jednom trenutku zamenio velike na delu, a koje ima osnovu u realizaciji projekta Dostignu}a mladih izbor za wih - istakli su u~enici ove {kole na modne piste u prestonicama mode i postao prva u Srbiji i aktivirawe omladinskog preduzetni{tva. Usledila su po~etku programa. staza ka nekim drugim i ve}im modnim pistama, takmi~ewa, najpre takmi~ewe u Roterdamu (2009.), onda on – lajn Tehni~ka {kola se bavi {kolovawem u~enika bar za neke od |aka, u~esnika programa. takmi~ewe „Banke u akciji“ u Briselu (2010.), 2012. godine u~eni~ko u ~etvorogodi{wim i trogodi{wim obrazovnim S. Stankovi} preduze}e „Xin~e“ bilo je progla{eno za najboqe preduze}e u agro- biznisu, a nakon toga usledio je sajam u Gr~koj gde su u~estvovali kao ~lanovi privredne delegacije Srbije. Profesorka Jasmina \or|evi} o aktivnostima na projektu VLASOTINA^KA LETWA KREATIVNA RADIONICA „Partnerstvo na delu“ ka`e: – U 2010. godini u{li smo u projekat „Partnerstvo na delu“ sa Na 18. Prole}nim stru~nim susretima Vlasotina~ke letwe kreativne radionice i wene ekonomskom {kolom iz Fridrihshafena u Nema~koj. Od 300 ekonom- „Vaspita~i – vaspita~ima“, koji su odr`ani u prezentacije tokom Susreta vaspita~a u skih {kola u Srbiji na{a {kola je u{la me|u 200 izabranih {kola. Vrwa~koj bawi, PU „Milka Dimani} je prezento- Vrwa~koj bawi PU „Milka Dimani}“ dobila je Projekat je najpre finansirala nema~ka vlada. Bila sam menaxer u vala projekat „Vlasotina~ka letwa kreativna akreditaciju za unapre|ivawe obrazovawa i svim ovim projektima, a osnovni ciq je bio osposobqavawe u~enika radionica“. vaspitawa, odnosno stru~nog usavr{avawa za da ne{to nau~e o preduzetni{tvu, da kada iza|u iz {kole poku{aju Na konkurs za ovogodi{we Susrete stiglo je letwe i zimske {kole. Akreditaciju je dodelio da pokrenu sopstveni biznis. Qubav prema u~enicima je moj osnovni 115 radova iz 50 pred{kolskih ustanova iz Srbije Zavod za unapre|ewe vaspitawa i obrazovawa a pokreta~ki motiv za rad u ovim projektima, ali je sigurno da bez i nekoliko iz Republike Srpske i Crne Gore. ciqna grupa su vaspita~i, stru~ni saradnici i pomo}i Tehni~ke {kole ovi projekti ne bi ni bili realizovani. Za Komisija je odabrala 68 radova koji su prezento- deca. Za stru~no usavr{avawe vaspita~i }e dobi- ovaj rad sam nagra|ena, {to mi je omogu}ilo da kao ~lan delegacije vani tokom trajawa ovog skupa. jati po pet bodova neophodnih za dobijawe Srbije odem na usavr{avawe u SAD, pod pokroviteqstvom ameri~ke Rad na{eg vrti}a ocewen je visokim ocenama licence. vlade, a tema je bila omladinsko preduzetni{tvo. Ovo je ne samo moj od strane vaspita~a, stru~nih saradnika, direk- Ove godine Vlasotina~ka letwa kreativna uspeh ve} i uspeh tima koji je radio sa mnom, a ovakav uspeh povla~i tora pred{kolskih ustanova, prosvetnih savet- radionica odr`ana je od 24. do 28. juna a vodila ju sa sobom jo{ ve}u odgovornost u zajedni~kom radu na svim projekti- nika {kolskih uprava, predstavnika Zavoda za je likovni pedagog Mirjana Dimitrijevi}. Tema ma. unapre|ivawe obrazovawa i vaspitawa i pred- radionice bila je „Vrednost linije u prostoru i G.M. stavnika Ministarstva prosvete. strukturi slikane povr{ine“. Nakon uspe{ne realizacije ~etiri S. Stankovi} maj-jun 2013. godine OO bb rr aa zz oo vv aa ww ee 9 IVONA MILENKOVI], \AK GENERACIJE MILO[ TO[I], \AK GENERACIJE U TEHNI^KOJ [KOLI U GIMNAZIJI „STEVAN JAKOVQEVI]“ U BUDU]NOSTI VIDIM SEBE MEDICINA JE WEN IZAZOV I @EQA KAO USPE[NOG IN@EWERA Gimnazija „Stevan Jakovqevi}“ je i ove godine po ustaqenoj tradiciji Ove godine u Tehni~koj {koli utiske Milo{ To{i}. izabrala |aka generacije. Za ovo presti`no zvawe |aka generacije Ina~e, on se od osme godine aktivno izuzetno priznawe u~enik pored uspeha u zaslu`no je poneo Milo{ To{i}, koji je bavi fudbalom i ~lan je FK „Vlasina“. nastavnim aktivnostima mora da bude poha|ao arhitektonski smer. Dugo je ma{tao o tome da upi{e Fakultet uspe{an na takmi~ewima i u vannastavn- – To {to sam najboqi u svojoj im aktivnostima. generaciji ne zna~i da me|u Ove godine zvawe |aka generacije dod- nama nije bilo jo{ dobrih eqeno je Ivoni Milenkovi} iz u~enika. Biti najboqi me|u Vlasotinca. Priznawe joj je uru~eno na najboqima je san svakog od nas. sve~anosti prire|enoj prilikom Izborom za |aka generacije pri- opra{tawa direktora i profesora od ove pala mi je velika ~ast ali i generacije maturanata. obaveza da ukazano poverewe Mislim da je Gimnazija presti`na opravdam tokom daqeg {kolo- {kola, koja pru`a znawa iz razli~itih vawa – ka`e Milo{ To{i}. oblasti i omogu}ava upis na `eqeni Tokom razgovora Milo{ nam fakultet. Titula |aka generacije je veli- priznaje da je na po~etku sredwe ki uspeh i ona je podstrek za moje daqe {kole bio pomalo zbuwen i {kolovawe. Zahvaqujem se profesorima, oprezan ulaze}i, u do tada, pot- Nastavni~kom ve}u i drugovima koji su puno novu materiju iz oblasti me odabrali – ka`e Ivona Milenkovi}. gra|evinarstva. Kako su ~asovi [to se takmi~ewa ti~e, ona je osvojila prolazili i dani se nizali jedan prvo mesto na okru`nom takmi~ewu iz za drugim, uz veliku i nesebi~nu fizike i matematike. Voli da putuje i podr{ku profesora, on je usavr{ava strane jezike. Profesori za prona{ao sebe na poqu wu ka`u da je bila veoma vredna, odgovor- gra|evinarstva i arhitekture. na i uvek `eqna novih saznawa. dana krunisani su rezultati na{eg mar- Iz qubavi prema ovim oblasti- Za najboqe u~enike sredwih {kola iz qivog vi{egodi{weg rada – dodaje Ivona ma stigli su uspesi u {koli, na za sport i fizi~ko vaspitawe ali pre- cele Srbije W.K.V. Aleksandar Milenkovi}. takmi~ewima a istovremeno i sjajni vagnula je qubav prema gra|evinarstvu, Kara|or|evi} je 11. juna organizovao pri- Ona planira da upi{e i strudira med- rezultati u sportu. Milo{ To{i} tako da }e on od oktobra biti student jem na Belom dvoru. icinu i da jednog dana bude uspe{an u~esnik je republi~kog takmi~ewa iz Gra|evinsko-arhitektonskog fakulteta u – To je bila jedinstvena prilika da lekar. Statike i otpornosti materijala. Ni{u i ka`e da u budu}nosti sebe vidi upoznam sebi sli~ne u~enike iz cele Poru~ila bih gimnazijalcima, nar- Me|u nagrade najboqim |acima gener- kao uspe{nog in`ewera gra|evine. zemqe. Tako|e, za sve nas, nezaboravne avno i svim drugim u~enicima, da budu cije svakako spada i prijem kod Na kraju razgovora ovaj svestrani trenutke predstavqa upoznavawe sa vredni i uporni, jer }e se taj trud na kraju prestolonaslednika Aleksandra mladi} poru~uje svojim vr{wacima i prestolonaslednikom Aleksandrom isplatiti – ka`e na kraju na{eg razgovo- Kara|or|evi}a i princeze Katarine na mla|im drugarima iz {kole da u~ewe i Kara|or|evi}em. Na poseban na~in toga ra Ivona Milenkovi}. Belom dvoru. sport mogu da idu zajedno, da se ustvari S. Stankovi} – Malo kome se u `ivotu uka`e prili- odli~no dopuwuju, da sve mo`e da se ka da ode na Dvor Kara|or|evi}a. Ove postigne ukoliko se zaista voli i `eli. OSNOVNA [KOLA „SINI[A JANI]“ godine imao sam priliku da prisustvujem Sude}i po wegovoj energiji, entuzijazmu prijemu. Veoma sam sre}an i ponosan {to i radu, nimalo ne sumwamo da }e Milo{ VELIKI USPEH OSNOVACA IZ SRPSKOG JEZIKA I KWI@EVNOSTI mi se ukazala ta prilika i verovatno taj To{i} uspeti u svojim planovima i ost- dan }u veoma dugo pamtiti, kao jedan od varivawu svojih snova. ZAPIS SA KWI@EVNE OLIMPIJADE najlep{ih u `ivotu – prenosi nam svoje S. Stankovi} U organizaciji Ministarstva Karlovcima. Marijana i Aleksandra su O[ „8. OKTOBAR“ UKQU^ENA U OBELE@AVAWE prosvete i Dru{tva za srpski jezik i tom prilikom osvojila prvo, dok je kwi`evnost ove godine je prvi put orga- Milica zauzela drugo mesto. 1700 GODINA OD DONO[EWA MILANSKOG EDIKTA nizovana Kwi`evna olimpijada za Po re~ima profesora Slavi{e u~enike sedmog i osmog razre- PREDSTAVqEN ^ASOPIS da osnovnih {kola i gimnaz- SVE^ANA DODELA NAGRADA jalce. U~enici O[ „Sini{a Podru`nica Jablani~kog okruga tradicionalno dodequ- PRIRE\EN POVODOM VELIKOG JUBILEJA Jani}“ postigli su odli~ne je nagrade u~enicima i nastavnicima koji su imali najboqe Brojnim aktivnostima Osnovna U ~asopisu smo hronolo{ki rezultate. Na op{tinskom rezultate na okru`nom i dr`avnom nivou takmi~ewa. {kola „8. oktobar“ prikqu~ila se postavili tekstove. Na prvim stranica- takmi~ewu Marijana Jankovi} U Centru za stru~no usavr{avawe u Leskovcu, 23. maja obele`avawu 1700 godina od potpisi- ma su tekstovi o potpisivawu nagra|eni su u~enici @arko Ivkovi} i Aleksandar i Milica Pe{i} osvojile su vawa Milanskog edikta. Milanskog edikta, hri{}anstvu pre prva mesta dok je Aleksandra Stojkovi} i predmetni nastavnik Milovanka Pe{i}. Kristina Stamenkovi}, Marijana Jankovi}, Aleksandra Na preporuku Ministarstva dono{ewa ovog dokumenta, zatim su tu \oni} zauzela tre}e mesto. Na \oni} i Milica Pe{i}, u~enice osmog razreda tako|e su prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja tekstovi o hri{}anskim simvolima u okru`nom takmi~ewu one su se nagra|ene za rezultate postignute u oblasti kwi`evnosti, jo{ po~etkom godine u O[ „8. oktobar“ doba ranog hri{}anstva, o po~ecima pobedama plasirale na repub- srpskog jezika i jezi~ke kulture. Nastavnik Slavi{a je formiran tim za obele`avawe ovog hri{}anstva kod Slovena, biografija li~ko takmi~ewe koje je 12. [u{uli} je tom prilikom dobio nagradu za postignute zna~ajnog jubileja. cara Konstantina, beseda Episkopa maja odr`ano u Sremskim rezultate u radu sa decom. Jedan deo tima je u proteklom perio- ni{kog dr Jovana, veoma zanimqiv tekst du priredio prigodnu postavku o sabornom kr{tewu 35 u~enika ove USPE[NI U RECITOVAWU [u{uli}a ciq Kwi`evne olimpijade likovnih i literarnih radova na temu {kole i tekst o zlatnim multuiplama U~enica osmog razreda Elena Stankovi} je, je popularizacija srpskog jezika i Milanskog edikta, koji su izlo`eni u cara Konstantina, koje se danas nalaze u nakon pobeda na {kolskom, op{tinskom i kwi`evnosti, razvijawe u~eni~kih okru`nom takmi~ewu, i stigla do republi~kog holu {kole. Za ovu aktivnost pobrinuli numizmati~koj zbirci Vajfert, takmi~ewa u recitovawu. Republi~ka smotra pod znawa, ve{tina i sposobnosti, razvi- su se nastavnici ove {kole: Sretko Narodnog muzeja Srbije – rekao je nazivom „Pesni~e naroda mog“ odr`ana je u jawe qubavi prema ~itawu, Vidosavqevi}, Nikola @ivkovi}, Dragan Vidosavqevi}. Vaqevu 17. maja. Tom prilikom Elena je bila do`ivqavawu i tuma~ewu Dalibor Jovanovi} i Ivana Ceki}. U godini jubileja i wegovog zapa`ena i pohvaqena od strane `irija. kwi`evnoumetni~kih dela. Pripreme Osim toga, ovaj izuzetan jubilej bio obele`avawa, na raznim aktivnostima Iz O[ „Sini{a Jani}“ na okru`nom za ovo takmi~ewe tako|e omogu}avaju je povod da profesorke srpskog jezika okupili su se verou~iteqi, profesori takmi~ewu iz recitovawa Milica osposobqavawe u~enika za jezi~kos- Milena Stankovi} i Biqana srpskog jezika, istorije, likovne kul- Stanisavqevi} je tako|e postigla zapa`eni tilsku analizu umetni~kih tekstova, Milo{evi}, verou~iteq Dragan ture. rezultat i zauzela tre}e mesto u okrugu. podsticawe u~enika da razvijaju Vidosavqevi} i u~enici koji poha|aju Specijalno izdawe {kolskog sposobnost za novinarsku sekciju prirede specijalno ~asopisa najavqeno je i povodom estetsko vredno- izdawe {kolskog ~asopisa „Milanski po~etka Prvog svetskog rata, koje }e se vawe srpske i edikt“. Ovo izdawe nedavno je pred- {tampati slede}e godine. svetske kwi`evnos- stavqeno na konferenciji za novinare. S. Stankovi} ti, razvijawe u~eni~kih interesovawa prema istoriji kwi`evnosti, teoriji kwi`evnosti i kwi`evnoj kriti- ci, kao i upoz- navawe u~enika sa `ivotom i stvar- ala{tvom najzna~ajnijih srp- skih i svetskih pisaca. S.S. 10 KK uu ll tt uu rr aa maj-jun 2013. godine

U BIBLIOTECI PREDSTAVQENA dan biblioteke proslavqen ZBIRKA PESAMA "SVITAWE" PESNI^KO SAZREVAWE MILICE MITI] u obnovqenom zdawu U Narodnoj biblioteci „Desanka Maksimovi}“ 23. aprila pred- stavqena je druga zbirka pesama Dan Biblioteke „Desanka Maksimovi}“ 16. ovolikim trajawem. Zahvaquju}i podr{ci „Svitawe“, Milice Miti}, maja ove godine obele`en je u prostoru u kome je lokalne samouprave, mnogobrojnim ustanovama i u~enice Gimnazije „Stevan odnedavno sme{tena Biblioteka. Sve~anost pojedincima, kao i ministarstvima koja su nam Jakovqevi}“ u Vlasotincu. povodom 101. godi{wice ove ugledne ustanove iza{la u susret, uspeli smo da biblioteku, koja Po re~ima direktora bib- kulture prire|ena je u tzv. Palati Milana je proslavila prvu godinu drugog veka svoga pos- lioteke Srboquba Taki}a re~ je o zvani~nom ra|awu novog pesni~kog imena na vlasotina~kom poetskom nebu i to ba{ na Svetski dan kwige. Nakon prve zbirke pesama „Moj san“, Milica svakog dana izrasta u sve ve}u pesnikiwu. Wene pesme su pesme uzrastawa i sazrevawa - rekao je Srboqub Taki}. Jo{ u osnovnoj {koli Milica je imala sve petice u dnevniku i prvu zbirku pesama, u~estvovala je na mnogim kwi`evnim konkursima, pisala za {kolski list "P~elice". Podsticala sam je u radu, bodrila wenu svestranost, usmeravala da ~ita dobre pisce – istakla je Ana Stankovi}, wena nastavnica srpskog jezika u osnovnoj {koli. Milica me je obradovala ozbiqno{}u pojedinih stihova. Prosto je iznena|uju}e da neko sa 12 ili 15 godina razmi{qa o `ivotu kao ona. Najlep{i stihovi ove zbirke zra~e mladala~kim optimizmom. Mnogi weni stihovi ukazuju koliko se mudrosti krije iza detiwastog lica Milice Miti} i kako ona iznena|uju}e zrelo posmatra svet oko sebe.Ona predstavqa drugu stranu mladosti Srbije, koja gotovo nev- idqivo sazreva u senci ovih turobnih vremena. Ta mladost stvara u ti{ini i ne prihvata poreme}eni sistem vrednosti, koji se agresivno name}e preko medija - rekao je wen sada{wi profesor srpskog jezika Sa{a Stankovi}. O Milici Miti}, kao svestranom, odgovornom, vrednom, pedantnom i upornom osnovcu govorio je wen u~iteq ^aslav Jovi}. Milica je svestrana, pi{e poeziju, ilustruje svoje pesme, dobro joj ide matematika a posebno je krase skromnost i lepo vaspitawe - rekao je ^aslav Jovi}. S. Stankovi} POMO] BOLESNOM DRUGU Krajem aprila meseca na Ne{i}evom keju Pred{kolska ustanova „Milka Dimani}“ organizovala je prole}nu, humanitarnu „Va{ari- Val~i}a. tojawa, obnovimo u toj meri da je ona danas jadu“. Pored brojnih gostiju, na Dan biblioteke, ovu ustanova koja zaslu`uje svako po{tovawe. Pored Prihod od prodaje eksponata poklowen je za le~ewe najstariju ustanovu kulture u Vlasotincu obnovqene Gigine ku}e, dobili smo na {estogodi{weg Dragana Petkovi}a, polaznika Pripremnog posetili su u~enici osnovnih {kola i polaznici kori{}ewe i Upravnu zgradu GP Crna Trava, jo{ pred{kolskog programa u RJ „De~ja radost“ . vrti}a. Oni su toga dana dobili besplatne jedan reprezentativni objekat u na{oj varo{i, Aktivnostima su se prilikom izrade eksponata, pored dece i ~lanske karte i mogu}nost da se od najranijeg kako i dolikuje hramu kwige – istakao je direk- vaspita~a, pridru`ili i roditeqi. Akciju je podr`ao i veliki broj detiwstva dru`e sa kwigom. Sa wima je tog tor Biblioteke Srboqub Taki}. sugra|ana tako da je za porodicu obolelog de~aka prikupqeno oko sun~anog dana u dvori{tu prelepog zdawa drugo- Sve~anost je nastavqena u Giginoj ku}i, gde su 87.000 dinara. vao Vlasta Ceni}, de~ji pesnik i neprikosnoveni podeqena priznawa najvernijim ~itaocima i Pomo} malom Draganu bila je povod i za organizovawe humani- autor poezije na dijalektu. pojedincima koji su se tokom pro{le godine tarne priredbe koja je odr`ana u Bioskopu. Tom prilikom – Obele`avawe 101. godi{wice Biblioteke pokazali kao najve}i darodavci kwiga za obnovu pred{kolci su za svog druga izveli muzi~ke i dramske ta~ke kojima su predstavqa zadovoqstvo ali i veliku obavezu za kwi`nog fonda o{te}enog u po`aru 2008. godine. se predstavqali na ovogodi{wim takmi~ewima i festivalima sve nas koji imamo ~ast da radimo u ustanovi sa S. Stankovi} {irom zemqe. Mi smo ustanova koja se brigom o deci bavi humanitarnim radom po prirodi posla, pa nam nije strano da se ukqu~imo u pojedina~ne akci- je kako bismo pomogli oboleloj deci iz na{e sredine - isti~e direk- torka vrti}a Sne`ana Filipovi}. Po wenim re~ima za malog Dragana prikupqeno je 117.000 dinara. NAGRA\ENI NAJBOQI S.S. U^ENICI

Sve~ano uru~ivawe nagrada u~enicima koji su u~estvovali na likovno-literarnom Vaskr{wem konkursu uru~ene su sredinom maja meseca u Giginoj ku}i. Ina~e, Vaskr{wi likovno-literarni konkurs tradicionalno ve} nekoliko godina orga- nizuje Udru`ewe Po{tovalaca Svete Gore Atonske. Teme ovogodi{weg konkursa bile su „Konstantin Veliki car i svetac“ i „Pod ovim znakom }e{ pobediti“. Pozdravqaju}i prisutne predsednik Udru`ewa Sveta Gora Atonska Srba Taki} istakao je, da je ove godine na konkursu u~estvovalo preko 400 osnovaca sa svojim radovima, te je sama ta ~iwenica pokazala koliki ugled u`iva ova manifestacija i Udru`ewe Po{tovala- ca Svete Gore. Ipak, pored pohvala koje je imao za pristigle radove, predsednik Udru`ewa je izrazio i mi{qewe da bi, pored verou~iteqa i nastavnika likovne kulture, i ostali nastavnici morali aktivnije da se ukqu~e zbog svojih u~enika i wihovog potpunijeg informisawa i vaspitawa, zbog {kola u kojima rade, i zbog sebe samih. Tom prilikom osnovcima su uru~eni skromni pokloni. V.M. maj-jun 2013. godine DD rr uu {{ tt vv oo 11

SA KONGRESA URGENTNE MEDICINE RADNI^KE SPORTSKO-REKREATIVNE IGRE MOMIR KITANOVI] PREDSTAVIO BRONZA ZA @ENSKU FUDBALSKU EKIPU ISTRA@IVAWE O EDEMU PLU]A Sindikat zaposlenih u zdravstvu i veoma nam mnogo zna~i u smislu aktivnog socijalnoj za{titi Srbije i ove godine je odmora, rekreacije, dru`ewa i razmene U Jagodini je od 25. do 28. maja odr`an organizovao Radni~ke sportsko- stru~nih iskustava. Takmi~ewima u razn- osmi Kongres urgentne medicine rekreativne igre na kojima je u~estvova- im sportskim disciplinama mi u praksi Srbije, sa me|unarodnim u~e{}em. lo 1.200 medicinskih i socijalnih radni- pokazujemo ono {to savetujemo i svojim Tokom trajawa Kongresa odr`ano je ka. Igre su odr`ane od 1. do 8. juna na pacijentima, a to je negovawe zdravih ~etrdeset predavawa po pozivu, osam Sun~evom bregu u Bugarskoj. stilova `ivota – ka`e Jadranka usmenih predavawa, 106 poster Jablani~ki okrug predstavqalo je 29 Mom~ilovi}. prezentacija i {est radionica. radnika dok je iz Vlasotinca u Bugarskoj Wene koleginice ka`u, da ih nimalo Me|u u~esnicima ovog skupa bili su boravilo ~etvoro zaposlenih u Domu nije iznenadilo Jadrankino u~e{}e u specijalisti urgentne medicine iz zdravqa. Troje radnika i{lo je ekipi malog fudbala jer se ona od rane Vlasotinca dr Momir Kitanovi} i dr rekreativno dok se medicinska sestra mladosti bavi sportom. Jedno vreme Violeta Markovi}. zaposlena u patrona`noj slu`bi Jadranka trenirala je rukomet a kao dete je sa Doktor Momir Kitanovi} je u vidu Mom~ilovi} takmi~ila u ekipi za mali vr{wacima iz ulice, kako sama ka`e, poster prezentacije predstavio svoj rad `enski fudbal. volela da zaigra mali fudbal. Ona je i na temu: „Akutni edem plu}a – prehospi- – Na{a ekipa ponovila je pro{logo- ove godine pokazala da je u sportu izuze- talni tretman“. Pored toga, dr di{wi uspeh i osvojila bronzanu medaqu, tan borac i veoma spretan takmi~ar. Kitanovi} je kao koautor u~estvovao u {to ju je kvalifikovalo za takmi~ewe S. Stankovi} izradi poster prezentacija na teme: „ naredne godine. U~e{}e na ovim igrama Akutni mo`dani udar u radu urgentne medicine“ i „Glavoboqa kod pacijenata hitne pomo}i". – Odlu~io sam se za rad na temu

imali smo stoprocentno pre`ivqavawe pacijenata na prehospitalnom nivou. U takvim slu~ajevima veoma je va`no postavqawe pravilne dijagnoze, odre|ivawe prave terapije i pravilno postupawe tokom pru`awa lekarske pomo}i – isti~e dr Momir Kitanovi}. Me|u 17.386 pacijenata pre- gledanih u ovoj slu`bi tokom pro{le godine, wih 57 se javilo zbog tegoba izazvanih edemom plu}a. Ova bolest, po wegovim re~ima, ~esto se javqa kod hroni~nih bolesnika, kada Dr Sla|ana An|eli}, profesor na Medicinskom usled slabqewa sr~anog rada OBELE@EN DAN DOBROVOQNIH DAVALACA KRVI fakultetu u Beogradu i dr Momir Kitanovi} do|e do sakupqawa te~nosti u akutnog edema plu}a u prehospitalnom plu}ima. tretmanu jer se radi o veoma opasnoj Skup su organizovali: Srpsko bolesti koja se ~esto zavr{ava smrtnim lekarsko dru{tvo i Sekcija urgentne ishodom. Smrtnost kod edema plu}a je medicine. Doma}in skupa, predsednik NAGRADA GORANU STANKOVI]U ZA 75 DAVAWA KRVI negde oko 10 procenata. Na sre}u, tokom SO-e Jagodina Dragan Markovi} je svim 2012. godine u Slu`bi hitne medicinske u~esnicima Kongresa obezbedio dvod- Dan dobrovoqnih davalaca krvi pomo}i u vlasotina~kom Domu zdravqa nevno putovawe u Be~, u oktobru mesecu. oobele`en je 14. juna. Crveni krst S. Stankovi} Vlasotinca je organizovao sve~anost na kojoj su uru~ena priz- nawa najhumanijim Vlasotin~a- nima, koji su krv dali 5, 10, 20, 35 i USKR[WE RADOSTI VLASOTINA^KIH MALI[ANA 75 puta. Sve~anosti su prisustvo- vale kolege iz Crvenog krsta u I ove godine Centar za socijalni rad je organizovao tradicionalni Uskr{wi Bosilegradu i Crnoj Travi, pred- va{ar na kome su u~estvovala deca koja koriste usluge Centra za decu i omladinu. Ona stavnici Slu`be za transfuziju su tokom trajwa ove manifestacija prodavala svoje rukotvorne, koje su, inspirisana krvi iz Leskovca i Zavoda za trans- uskr{wim praznicima, uradila sa svojim vaspita~ima i negovateqicama. fuziju krvi iz Ni{a. Sve~anost su svojim programom upotpunili u~enici Osnovne {kole „Sini{a Pozdravqaju}i goste, predsedni- Jani}“. ca Crvenog krsta Vlasotinca Oni su svoje drugare iz Centra pozdravili pesmom, muzikom, igrom i glumom. Verica Jefti} je tom prilikom zah- Po re~ima direktora Centra za socijalni rad Mom~ila Igwatovi}a, novac valila qudima koji su svojim ple- prikupqen od prodaje rukotvorina bi}e iskori{}en za aktivnosti i izlete dece koja menitim gestom spasili ne~iji koriste usluge pomenutog centra. S.S. `ivot, pomogli izle~ewu mnogih pacijenata i vratili osmehe na wihova lica. – Davaoci krvi su heroji na{eg doba, koji nisu zaboravili plemeni- `ivot zna~i - ka`e Goran Stankovi}. tost i saose}ajnost, koji nisu zaborav- Priznawa za 35 davawa dobili su: ili potrebu da pomognu drugom ~oveku Dragan Radosavqevi}, Milo{ iako ga ne poznaju - rekla je Verica Stanojevi} i Srboqub Taki}. Plakete Jefti}. za najhumanije sredine dodeqene su Nagradu za 75 davawa krvi dobio je Gimnaziji „Stevan Jakovqevi}“ i ~etrdeset{estogodi{wi Goran Tehni~koj {koli. Stankovi} iz Vlasotinca, koji je krv Po re~ima Petra Val~i}a, predsed- po~eo da daje sa osamnaest godina. nika Dru{tva dobrovoqnih davalaca – Krv sam po~eo da dajem jo{ u sred- krvi ovogodi{wa poruka Svetskog dana woj {koli. To je na neki na~in postala dobrovoqnih davalaca krvi je " Svako tradicija u na{oj porodici. Moj sin davawe krvi je poklon! Pridru`i se i Nemawa ima dvadeset godina i ve} je krv ti". Tokom 2012. godine u Vlasotincu je dao pet puta. Dajem krv kada god to mogu. organizovano {est akcija tokom kojih je Nastavio sam ~ak i nakon operacije koju prikupqeno 646 boca krvi, {to je 2% u sam imao. Rado se odazivam i pozivu odnosu na broj stanovnika. qudi kojima krv u jednom trenutku S. Stankovi} 12 DD RR UU [[ TT VV OO maj-jun 2013. godine ODR@ANA SKUP[TINA KAPITALNA ISTRA@IVAWA UDRU@EWA SVETA GORA ATONSKA PRI^A O TR[]ANSKIM SRBIMA „ZADOVOQSTVO GRA\ANA INSTITUCIJAMA SISTEMA“ U aprilu i maju je na podru~ju Jablani~kog tiranih reklo je da je tra`ilo „veze i poznanstva“ Redovna Skup{tina Udru- Vidosavqevi}. okruga sprovedeno istra`ivawe o zadovoqstvu da bi zavr{ilo neki posao, a 46% je tvrdilo da to `ewa Po{tovalaca Svete Gore Po wegovim re~ima, Srbi su Atonske odr`ana je 6. juna u u 18. veku podigli svoju crkvu i gra|ana radom i uslugama javnog sektora – kako nikad nije ~inilo. Tako|e 45% ispitanika je galeriji Narodne biblioteke posvetili je Svetom Spiridonu. institucija lokalnog tako i republi~kog zna~aja. ~astilo slu`benika („kafa, slatki{i, novac) od „Desanka Maksimovi}“. S obzirom da su na mestu Od 500 anketiranih polovina su bile `ene. kojih ~ak tre}ina smatra „da je takav red“, {to Tom prilikom prikazan je izgradwe crkve nekada bile Polovina ispitanika je gradsko stanovni{tvo, ukazuje na duboko ukoreweno kulturno nasle|e. film „Put na Goru“, autora solane, najpre se uru{io zvonik ~etvrtina `ivi u prigradskim naseqima a Vi{e od polovine gra|ana nezadovoqno je Neboj{e Ili}a Ilketa. crkve a potom su nastala i druga ~etvrtina na selu. radom zdravstvenih institucija i Nacionalnom Potom je verou~iteq Dragan o{te}ewa. To je bio razlog da Skoro polovina ispitanika veoma retko odlazi slu`bom za zapo{qavawe. Ovo drugo je o~ekivano, Vidosavqevi}, uz video- tr{}anski Srbi podignu drugu i u neku od gradskih slu`bi, dok 42% pose}uje ove s obzirom na izra`enu nezaposlenost na jugu prezentaciju, govorio o `ivotu ve}u crkvu. Projekat hrama ura- slu`be do 10 puta godi{we, u skladu sa svojim Srbije. Republi~ke inspekcije su u vrhu najmawe Srba u Trstu i tamo{wem srp- dio je italijanski arhitekta potrebama. Anketirani su naj~e{}e odlazili u popularnih dr`avnih institucija. Svaki drugi Uslu`ni centar u koji je, u posledwih pola godine, ispitanik je nezadovoqan radom inspekcija koje bila skoro polovina wih (47%). Drugi deluju na podru~ju op{tine Leskovac. najpose}eniji segment javnih slu`bi jeste oblast Nezadovoqstvo radom sudova i policijske dru{tvenih delatnosti. uprave mawe je izra`eno. Gra|ane vi{e „ti{ti“ nedostatak informacija Pred{kolske i {kolske ustanove (od vrti}a, pa o procedurama, dokumentaciji i koracima koje do visoko{kolskih ustanova) su najboqe oceweni treba da preduzmu prilikom kontakta sa op{tin- deo dr`avnih institucija na lokalu. Osim wih, skim ili gradskim slu`bama, nego sam kontakt sa Centar za socijalni rad je ustanova ~ijim je radom slu`benicima, pokazuje istra`ivawe. zadovoqno vi{e ispitanika u odnosu na one koji su Neprijatnost u komunikaciji sa slu`benicima nezadovoqni. lokalnog i javnog sektora do`ivelo je 74% ispi- Kada su u pitawu velika preduze}a u ve}inskom tanika koji su naveli da je naj~e{}e bio u pitawu dr`avnom vlasni{tvu, polovina ispitanika nepotizam – zavr{avawe poslova ro|acima i pri- zadovoqno je uslugama Telekoma i Po{te. Radom jateqima preko reda, nequbaznost i ignorisawe Elektroprivrede Srbije nezadovoqno je 43% (npr. razgovarawe telefonom) dok stranka ~eka anketiranih, a medijski javni servis Srbije ne uslugu. Gotovo isti broj anketiranih (vi{e od podr`ava ~ak 77% Leskov~ana. 70%) nije ni poku{ao da uka`e slu`beniku na Istra`ivawe je sprovedeno u aprilu i maju u wegovu nekorektnost. A broj onih koji se nisu okviru projekta Udru`ewa Narodni parlament `alili, a imali su neprijatnosti sa slu`benici- „Ispravimo krive drine“. Anketu je sprovela i skom hramu Svetog Spiridona. Karlo Ma}iakini, ukrase hrama ma dr`avnih preduze}a i ustanova iznosi rezultate obradila Agencija za odnose s javno{}u Trst je sa 200.000 stanovnika izradio je umetnik iz Milana neverovatnih 96%. Publika iz Leskovca. jedini ve}i italijanski grad i \uzepe Bertni a `ivopisao ga je Kada je korupcija u pitawu, 54% gra|ana anke- luka na isto~noj obali Antonio Karemi. Za ovo Jadranskog mora, u wemu `ivi i velelepno zdawe mnogi tvrde

SABORNO KR[TEWE OSNOVACA

veliki broj Srba. Danas u Trstu da je svojom arhitekturom utica- `ivi oko 4.000 Srba, dok ih u lo na arhitekturu hrama Svetog samoj regiji ima oko 10.000. Save na Vra~aru. Istovremeno, Iako je u ovom gradu Srba to je i najve}i srpski hram van bilo jo{ u sredwem veku, na{e zemqe, a najve}i je i najbrojniji talas naseqavawa najlep{i hram u Trstu. dogodio se u osamnaestom veku Borave}i u Trstu tokom kada su se u Trst doselili Srbi aprila meseca Dragan Vidosa- iz Boke Kotorske, Dalmacije, vqevi} je biblioteci crkve Venecije i drugih krajeva Sveti Spiridon, u ime Austrougarske i Otomanske Udru`ewa „Loza“ i Udru`ewa imperije. Veliki broj wih Po{tovalaca Svete Gore veoma brzo se obogatio tako da Atonske poklonio sve brojeve su najlep{e palate, vile i Vlasotina~kog zbornika i sva U jubilarnoj godini kada se obele`ava 1700 godina od dono{ewa Milanskog edikta, na inicijativu brodovi bili u wihovom vlas- zna~ajnija izdawa vezana za ovda{wih verou~iteqa, a po blagoslovu wegovog pravosve{tenstva episkopa ni{kog Jovana i ni{tvu. Srbi u Trstu su u tom Vlasotince i kwige autora sa ovda{wih crkvenih vlasti, 25. maja uprili~eno je grupno (saborno) kr{tewe za u~enike osnovnih periodu bili veoma imu}ni i ovih prostora. {kola u Vlasotincu. Kr{tewe je obavqeno u vlasotinina~koj crkvi Svete Trojice, a ~in kr{tewa uticajni – istakao je Dragan S.S. obavili su sve{tenici vlasotina~ke crkve.

PLESNI KLUB „FANTASY“ PLESOM DO SNOVA I MEDAQA Plesni klub Fantasy i ove godine je u Vlasotincu organizovao plesno takmi~ewe na kome su u~esto- vali klubovi iz: Pirota, Ni{a, Grdelice, Kwa`evca, Bora, Svrqiga, Vlasotinca, Kragujevca i Kru{evca. Plesa~i iz Vlasotinca bili su originalni, uve`bani i sa sjajnim koreografijama tako da su odli~an plasman postigle dve hip-hop formacije i Street dance formacija za decu. Prva mesta osvojili su plesni parovi u kategoriji pred{kolaca i pionira dok je u kategoriji tre}eg razreda na{im plesa~ima pripalo drugo mesto. Ples postoji od pamtiveka i jedno je od najstarijih ~ovekovih izra`avawa emocija i predstavqa govor celog tela. Ple{emo kada smo sre}ni, kada `elimo da iska`emo emocije. Pokret je snaga i `ivot, ono {to nas ispuwava i {to nam dozvoqava da zavirimo i dotaknemo one davno zaboravqene delove prirode koji postoje u svima nama. To su uspeli da nam na podijumu SRC „Vlasina“ doka`u brojni u~esni- ci ovog tradicionalnog takmi~ewa. Plesni klub Fantasy je od 21. do 29. juna u~estvovao na Balkanskom folk festu u Bugarskoj, festivalu plesa i folklora. U toku su i pripreme za dr`avno prvenstvo u sportskom plesu koje }e se odr`ati okto- bra meseca u Novom Sadu. Dobri rezultati o~ekuju se i sa takmi~ewa „Beograd open“, koje }e se organi- zovati u Beogradu 29. septembra. S. Stankovi} maj-jun 2013. godine AktuelnoAktuelno 13 PLES NA TRGOVIMA „Rastimo uz ples – pred{kolci na trgovima 2013. godine“ naziv je projekta koji se u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hrcegovini realizuje od 2011. godine. Od pro{le godine u Ples na trgovima ukqu~ena je i Pred{kolska ustanova „Milka Dimani}“. Ove godine 11.500 pred{kolaca iz pomenute tri dr`ave zaplesalo je u isto vreme 31. maja. Plesali su polaznici vrti}a iz Vlasotinca, Smedereva, Subotice, Be~eja, Kovina, Zemuna, Obrenovca, Vladimiraca, Novih Banovaca, Lebana, Prokupqa, Ivawice, Ariqa, [ida, Velikog Gradi{ta, Leskovca, Pan~eva, Lapova, Temerina, ]uprije, Ni{a, Qiga, Ra~e, Budve, Ulciwa, Pqevaqa, Gora`da i Br~kog. Na trgu u Vlasotincu u plesu mali{anima su se pridru`ili vaspita~i i roditeqi. Uz muziku, ples, radost i razdraganost, trg u Vlasotincu je na trenutak o`iveo poput nekog prizora iz bajke. Obra}aju}i se prisutnima direktorka vrti}a Sne`ana Filipovi} istakla je zna~aj {to je PU „Milka Dimani}“ deo ovog zna~ajnog me|unarodnog projekta. Posebno se zahvalila roditeqima {to zdu{no podr`avaju vrti} u svim wegovim aktivnostima a deci je po`elela bezbri`no i sre}no odrastawe. S.S. MOST PONOVO U FUNKCIJI Radovi na vlasotina~kom mostu „Gazela“ po~etkom juna privedeni su kraju, te je i most ponovo u funkciji. Radovi su kasnili gotovo {est meseci. Radnici „Mostogradwe“ nas- tavi}e sa radovima ispod mosta, ali to ne}e ugroziti odvi- jawe saobra}aja, ka`e {ef gradili{ta Dragan Pavlovi}. Obele`avawe kolovoza obavi}e se ~im vremenske prilike dozvole, a bi}e regulisana i saobra}ajna signalizacija. „Dowi most“ u Vlasotincu deo je magistralnog puta M9 i za wegovo odr`avawe zadu`eni su „Putevi Srbije“. Da podsetimo ~itaoce, radovi na mostu krenuli su 4. sep- PRED[KOLSKA USTANOVA „MILKA DIMANI]“ tembra i po planu trebalo je da budu zavr{eni do kraja decem- bra 2012. godine, ali u me|uvremenu rokovi su u nekoliko navrata pomerani. Ta~na vrednost sanacije „Gazele“ bi}e poz- nata nakon {to se zavr{e i radovi ispod mosta. PRVA NAGRADA U SMEDEREVU V.M. ZA NAJBOQU EKOLO[KU PREDSTAVU NIKOLA STOJIQKOVI], STUDENT Ove godine na 10. Festivalu de~jih dramskih mnoge predstave kvalitetnije od predstava koje RA^UNARSKOG FAKULTETA U BEOGRADU radosti „Dedar“, odr`anom od 21. do 24. maja u nudi ve}ina profesionalnih pozori{ta, Smederevu PU „Milka Dimani}“ predstavqala su primerenije su deci, ne koriste jeftine govorne i NI@E USPEH ZA USPEHOM deca pripremnog pred{kolskog programa iz objek- telesne gegove. Posebno je va`no {to deca ovim ta „De~ja radost“, koju vode vaspita~ice Sla|ana oblikom rada sti~u jedinstvena iskustva. Milo{evi}, Maja Koci} i @irka Stanojevi}. – Pozori{te treba da bude radost i igra, ina~e Na{i pred{kolci izveli su predstavu „^uvari nije ni{ta. Upravo to su nam pokazala u svojoj planete“, Lele Stojanovi}. predstavi deca iz Vlasotinca - istakla je ~lanica JO[ JEDNA NIKOLINA POBEDA Ova predstava je dobila prvu nagradu u kate- `irija Sun~ica Milosavqevi}. goriji ekolo{kih predstava. Festival je organizovalo Udru`ewe vaspita~a Studenti Ra~unarskog fakul- oblasti za rad na projektima. ^lanovi `irija su tom prilikom ocenili da su „^igra“ i PU „Na{a radost“ u Smederevu. teta u Beogradu Nikola Pobednicima je uru~ena i Stojiqkovi} i Robert @uqevi} nov~ana nagrada od 1.000 i wihova koleginica Sawa dolara. Ivkov pobednici su studentskog – Bilo je lepo videti da su takmi~ewa na temu socijalnog svi u~esnici pokazali mnogo DANI PROLE]A preduzetni{tva pod nazivom inovativnosti, pri ~emu se „Berkeley&Belgrade: Build the Future“. posebno izdvaja pobedni~ka Grupa pripremnog pred{kol- Takmi~ewe je organizovao aplikacija. Jedva ~ekam da skog programa iz objekta „De~ja beogradski ogranak Udru`ewa vidim kako }e se prikazane ideje radost“, sa vaspita~icama studenata elektrotehnike Evro- razvijati u budu}nosti, jer Oliverom Stankovi}, Majom pe – EESTEC pri Elektro- zaista imaju mnogo potencijala – Miladinovi} i Biqanom tehni~kom fakultetu u Beogradu, istakao je Sa{a Slavni}, ~lan Petronijevi}, u~estvovala je na u saradwi sa kolegama na kali- `irija i vode}i JAVA arhitekta, Prvom de~jem festivalu fornijskom univerzitetu komentari{u}i pobedni~ku aplikaciju. muzi~ko-scenskog stvarala{tva Milo{ pod nazivom „Dani prole}a“, Mandi}, pred- koji je nedavno odr`an u Pirotu. stavnik orga- [esnaestoro vlasotina~kih nizacije pred{kolaca predstavilo se EESTEC je ta~kom „Mesto gde snovi istakao tim po~iwu“, u kategoriji plesno- povodom da su muzi~ko-scenski performans. u~esnici na Oni su tom prilikom osvojili ovaj na~in nagradu za najboqu koreografi- stekli nepro- ju. cewivo iskustvo i dobili pri- IZLETI ZA SVE liku da poka`u svoje PRED[KOLCE NAJ IGRA^KA – DIDAKTI^KO SREDSTVO Izleti za decu pripremnog Berkli. znawe. Ekipa PU „Milka Dimani}“ u~estvovala je nedavno na Timovi studenata pred- Ovo je samo jedna u nizu od pred{kolskog programa ove godine konkursu za „Naj igra~ku - didakti~ko sredstvo“ u Po`egi. Ovu stavili su svoja re{ewa – pobeda na takmi~ewima organizovani su od 5. do 7. juna. aplikacije, koje za ciq imaju razli~itih nivoa na{eg Jagodinski ZOO vrt posetilo je 218 manifestaciju po osmi put zaredom je organizovala PU „Olga umre`avawe raznih grupacija sugra|anina Nikole Stojiqko- dece, koja su putovala u pratwi vaspi- Jovi~i} – Rita“ iz Po`ege. qudi. Najboqi utisak na `iri vi}a, koji zavr{ava drugu godinu ta~a, lekara, medicinske sestre i Vlasotina~ki vrti} predstavio je didakti~ko sredstvo ostavio je pobedni~ki tim, koji studija na Ra~unarskom fakulte- stru~nih saradnika. Ovi izleti „Ro|endanska torta“, koje je osmislila Marina Markovi} a mod- je kreirao aplikaciju tu u Beogradu. tradicionalno se organizuju svake elovala Olivera Koci}. To je jedno od 29 diidakti~kih sredsta- „TEAMstitution“ sa ciqem da se S. Stankovi} godine za budu}e prvake. va i igra~aka iz cele Srbije, predstavqenih na ovogodi{wem pove`u mladi iz razli~itih S. Stankovi} konkursu. S.S. 14 RR ee pp oo rr tt aa `` aa maj-jun 2013. godine

U POSETI JEDINOJ @ITEQKI JAVORJA GMITRI MILI] Na pitawe da li bi se preselila u Vlasotince krepka starica odgovara da ne bi mogla da `ivi bez ~istog vazduha i hladne planinske vode, da ne bi volela samo da sedi ili da se pewe uz strme stepenice. HRABRO OSTALA NA SVOM OGWI[TU U ovom bespu}u dru{tvo joj pravi samo pas, nedostaju joj kom{ije, razgovor. Raduje se kad Crveni krast Vlasotinca je tokom trajawa „Nedeqe iznena|ena dolaskom nez- neko do|e. Obradovala se i paketima pomo}i, Crvenog krsta“ realizovao niz aktivnosti me|u kojima je i nanih posetilaca, radoznala posebno dolasku aktivista Crvenog Krsta i raz- obilazak stara~kih doma}instava na podru~ju na{e je, raspituje se za{to su govoru sa wima. op{tine. Tom prilikom ekipa Crvenog krsta obi{la je do{li. Pristaje na razgovor Ka`e, lekove joj redovno donose. Iako u pood- najstarije me{tane maklim godinama baka Gmitra nema visok priti- Jakovqeva i jedinu `ite- sak ali srce i vid joj polako slabe. Nagomilane qku sela Javorje, jednu godine lagano uzimaju svoj danak. Vreme posete od nastarijih stanovnika polako isti~e, treba obi}i i druge qude. Na ras- na{e op{tine devede- tanku Gmitra ka`e da je sre}na iako je sama u set~etvorogodi{wu selu i da svoje Javorje ne bi dala ni za jedno Gmitru Mili}. mesto na svetu. Na put do Javorja auto- Kaqena tokom godina i decenija, ova mobilom se mo`e samo do vreme{na starica `ivi svoj `ivot, u svome svetu Zlati}eva, odatle je i ne tra`i vi{e od toga. Vreme kao da je stalo u ekipa krenula pe{ice Javorju. Ispraznilo se selo, napredak civi- zajedno sa patrona`nom lizacije utro je put me{tanima ovog, nekada sestrom Nadicom velikog sela, i oni su krenuli za boqim `ivo- Kosti}. tom. Da li su ga na{li tamo negde u belom svetu, Celoj ekipi predstoji ne znamo… Uverili smo se da je wen svet ~ist, dugo pe{a~ewe kroz bez ru`nih emocija, pogrde, bez zavisti, bez {umu, blatwavim putem, borbe za presti`om. Wen jednostavni svet nisu stazama obraslim iskvarila ova turbulentna vremena u kome smo {ipra`jem. ^ak ni lova- pokidani na hiqade komada, u kome gubimo kom- ca nema uz put, ni bera~i pas i nadu da }e biti boqe. Ta surova vremena, pe~uraka toga dana nisu krenuli u potragu za zaradom. ali da se prethodno obu~e u o~igledno nisu stigla u Javorje, nikada ne}e ni Netaknuta priroda, poj ptica, stoletne {ume. Kao da niko novo odelo. Izlazi iz ku}e u sti}i, ili su stigla davno i od wih su pobegli nikada nije `iveo u ovom kraju. novom xemperu, tu je i nova svi Javor~ani. Nikad se ne zna a mo`da niko i Ipak do jedine i verovatno posledwe `iteqke Javorja keceqa, druga marama. nije zaintersovan da to sazna. uporna ekipa sti`e sa paketima pomo}i sme{tenim u U dru{tvu gostiju, koji su sve re|i u Javorju, prise}a se Gmitra je hrabro ostala u svom svetu i `ivi u skladu sa rance. Na veliko iznena|ewe, baku Gmitru, koja je uveliko lepih i tu`nih doga|aja iz svog `ivota. Prise}a se i dana prirodom, na svom ogwi{tu… i ne tra`i ni{ta vi{e od u{la u desetu deceniju `ivota, zati~u u ba{ti. U jednoj kada je morala da neguje nepokretnog supruga. Baka Gmitra toga! ruci motika, u drugoj {tap za sigurniji oslonac. I ona je izrodila je petoro dece i sada ima 23 praunu~adi. S. Stankovi}

SUSRET SA DU[ANOM CRNILOVI]EM, NAJSTARIJIM VLASOTIN^ANINOM PLANINARSKO DRU[TVO „MORI^“ OSVAJAWE [VARCVALDA UMERENOST U SVEMU KAO ELIKSIR ZDRAVQA Ro|en je na Mladence, 22. Nakon preseqewa iz ku}e u Sve jede, ali umereno. [etwa I [AR PLANINE maja 1914. godine. Ka`u da je Kamenici, u kojoj je ro|en, mu se svodi na obilazak najstariji Vlasotin~anin. Na sagradio je 1964. godine ku}u u dvori{ta i dolazak do kapije Jedanaestoro ~lanova plani- Do samog vrha od vlasotina~kih poziv patrona`ne sestre ulici Branislava Nu{i}a, jed- odakle se {iri predivan vidik narskog dru{tva „Mori~“ su sa planinara uspeo je da stigne jedino Nadice Kosti} da posetimo nom od najlep{ih delova na beskrajno zelenilo kolegama iz skoro cele Srbije Novica Stankovi}. najstarijeg sugra|anina sledi Vlasotinca. obli`wih brda i lepotu reke. po~etkom maja organizovali pohod – Godinama planinarim, obi{li na{ odlazak i pravo ^ika Du{an ka`e da su ga Na{e prisustvo mo`da ga je i na [varcvald. Putovawe za smo mnoge zemqe i osvojili najve}e iznena|ewe pri susretu sa `ene veoma volele, da je bio umorilo ali on i daqe insisti- Nema~ku su iskoristili i da se vrhove na Balkanu: Musalu u Du{anom Crnilovi}em. visok i nao~it ali da je on ra da pogledamo porodi~ne boqe upoznaju sa istorijom, Bugarskoj, Olimp u Gr~koj, nedavno U prole}no prepodne do~ekao voleo samo svoju `enu Mariju, fotografije u wegovoj sobi. Na arhitekturom i znamenitostima Titov vrh na [ar planini, ali mi nas je na teresi svoje porodi~ne koja je ro|ena u Kikindi. zidu slika sa ven~awa wegovih gradova kroz koje su prolazili. je iskustvo iz Makedonije ku}e sa koje se {iri vidik na Sudbonosni susret desio se u roditeqa iz 1909. godine. Majka Uprkos lo{em vremenu organi- neponovqivo. Borio sam se sa reku i okolna brda. U dvori{tu Beogradu a velika qubav Danica u predivnoj ven~anici. zacija pohoda je bila besprekorna vetrom ja~ine od 140 kilometara na tek dozrela tre{wa. ^itavi krunisana je brakom 1938. Pored we, slika ~ika Duleta a osvajawe planine, na kojoj je ~as. Put do vrha je izgledao tako `bunovi rascvetalog cve}a. godine. Samo godinu dana kasni- kada je imao negde oko 24 godine. izvori{te Dunava ostalo je kao {to sam bukvalno na svakih desetak Lepa slika koja podse}a na deti- je dobili su sina Vladislava, Sa po`utele fotografije zra~e doga|aj za pam}ewe. Od na{eg metara zastajao, pridr`avao se za wstvo. koji nakon profesorskog otmenost i elegancija. ^ika dr`avqanina uposlenog u radwi stene i ~ekao da pro|u najve}i ^ika Dule nas do~ekuje rada u Beogradu, sada Dule u lepo skrojenom odelu i sa podno ove planine saznali su da su udari vetra. Ali, kada se izborite sa osmehom i odmah `ivi u Vlasotincu. {e{irom na glavi. U velikom jedna od retkih srpskih ekspedicija sa takvom prirodnom silom ose}aj zapo~iwe pri~u o tome Iako je uveliko ramu mnogo mawih slika, ~itavo koja je krenula u osvajawe ove pito- je jedinstven a `eqa da uspete i kako mu je iste godine u{ao u stotu godinu porodi~no stablo. me planine. izdr`ite do kraja je nezaustavqi- kada je ro|en, otac `ivota ~ika Du{an Vra}amo se u sada{wost. Nakon pohoda na [varcvald va. Bilo je veoma rizi~no ali uspeo Qubomir poginuo u je zadr`ao smisao Sledi pri~a o potomcima. usledila su osvajawa Leskovika, sam da zastavu na{eg Dru{tva Cerskoj bitki avgusta za humor. [ala Du{an ima dvoje unu~adi, najve}eg vrha Ozrena, Vr{ke ^uke postavim na najvi{i vrh ove pla- 1914. godine. Sledi nije prestala ni Zorana i Marinu. Veliki ponos nedaleko od Zaje~ara, Tupi`nice nine - ka`e Novica Stankovi}. pri~a kako su izgledale kada je patrona`na su praunu~ad: Nenad, Bojan, kod Boqevca. Kako sam isti~e, `eqa mu je da u te posleratne godine sa sestra htela da mu Ivana, Marko i Zorica. Svi Svakako, neponovqivo iskustvo narednom periodu osvoji neki od majkom Danicom i `ive u Beogradu a leta sa ovogodi{wih akcija ~lanovi vrhova sa preko 4.000 metara. Bi}e dvojicom starije su velikim delom rez- „Mori~a“ poneli su sa [ar planine to najverovatnije Ararat u Turskoj. bra}e Velimirom i ervisana za i osvajawa Titovog vrha na 2.747 Nakon [varcvalda usledio je ^edomirom i kako je Vlasotince, kada pre- metara nadmorske visine. U ovoj odlazak na Ruj nedaleko od sa samo {esnaest divno dvori{te tik uz tradicionalnoj me|unarodnoj akci- Zvona~ke bawe a potom na Stre{er godina oti{ao u Vlasinu, o`ivi ji u~estvovalo je 800 planinara iz i Ostrozub. Beograd trbuhom za mlado{}u, smehom, Srbije, Bugarske, Makedonije, S. Stankovi} kruhom. Kada zastane {alom. Velike Britanije i Albanije. sa pri~om, kada Utisak koji domini- poku{a da se seti ra kroz celu pri~u o nekih detaqa, u porodici Crnilovi} je podse}awu mu beskrajno razumevawe poma`e snaha i podr{ka jedni drugi- Radmila. ma, ma gde se nalazili Nakon u~ewa i ma {ta radili. Sa limarskog zanata puno po{tovawa gov- usledio je odlazak za ori se o precima, sa Beograd, pa onda puno topline o zapo{qavawe u ro|acima iz Like, Ikarusu. Godinama Kikinde, [umadije i nakon toga ~ika Dule Vlasotinca, sa beskra- je dr`ao kafanu, koja jnom qubavqu pri~a se se nalazila na uglu o potomcima. Francuske i Du{anove ulice. proveri pritisak. ^ika Du{an je Na rastanku se dogovaramo Penziju je do~ekao na Vojno- {eretski dobacio: „Kako da, ako Bog da, jo{ jednom pose- tehni~kom institutu u o~ekuje{ da mi je pritisak u timo porodicu Crnilovi} dogo- Berogradu, u kome je u po~etku redu pored toliko lepih `ena u dine, na Mladence i radio kao avio limar a potom dvori{tu“. zabele`imo proslavu bio poslovo|a. Nakon ~etrdeset Za recept za dobro zdravqe i Du{anovog stotog ro|endana. godina rada, isto toliko je i dugove~nost ~ika Dule ka`e da Svetlana Stankovi} penzioner. Penzionerske dane ne pije, ne pu{i, redovno uzima provodi u rodnom Vlasotincu. pravilno raspore|ene obroke. maj-jun 2013. godine II ttoo ssee ddooggooddiilloo 15

U CIQU POBOQ[AWA @IVOTNOG STANDARDA GRA\ANA I O^UVAWA @IVOTNE SREDINE PERUNI^I] REALIZUJE SE JO[ JEDAN PROJEKAT UU POSETIPOSETI SRCSRC „VLASINA“„VLASINA“ Tokom juna meseca Vlasotince je posetio Predrag Peruni~i}, Op{tina Vlasotince, Udru`ewe gra|ana „Pore~je“ iz Vu~ja i dr`avni sekretar Ministarstva Udru`ewe „Osmeh“ iz Vlasotinca, uz podr{ku ambasade omladine i sporta. Ovom pri- Kraqevine Norve{ke, pokrenuli su projekat podr{ke likom on je posetio i Sportsko- skupqa~ima sekundarnih sirovina na podru~ju vlasotina~ke i rekreativni centar „Vlasina“, leskova~ke op{tine. U realizaciji ovog projekta u~estvova}e odnosno Sportsku halu. U razgov- deset porodica iz Vlasotinca koje se ve} bave ovom delatno{}u. oru je direktor Petar Cvetkovi} U~esnicima u projektu, pored donacija u vidu vozila za skupqawe upoznao dr`avnog sekretar sa sekundarnih sirovina, bi}e obezbe|ena i obuka za pravilno ruko- nekoliko projekata koji bi treba- vawe sekundarnim sirovinama koje u pojedina~nim slu~ajevima, lo da unaprede funkcionisawe zbog svojih karakteristika, mogu biti opasne po zdravqe qudi. Sportske hale. Porodice koje u~estvuju u projektu su iz marginalizovanih grupa – Na posledwoj sednici stanovni{tva i bi}e evidentirane na osnovu statisti~kih Op{tinskog ve}a prihva}en je podataka referentnih socijalnih ustanova. Ciq projekta je projekat nabavke podloge za par- ket. Ovim projektom SRC „Vlasina“ }e biti u mogu}nosti da organizuje niz manifestacija, i to ne samo sportskih. U sklopu Plana za kapitalne investicije op{tine Vlasotince, a koji treba da pomogne EU Progres, je i adaptacija poslovnih prostorija u prizemqu. 11. do 14. jula na Vlasinskom jezeru – rekao je Sada{we rukovodstvo SRC „Vlasina“ mnogo radi Petar Cvetkovi}, direktor SRC „Vlasina“. na prezentaciji usluga koje pru`a, pa }e tako 29. i Na kraju posete SRC "Vlasina" dr`avni sekre- 30. juna prisustvovati seminaru ko{arka{kih tar Peruni~i} je nagovestio da je para u buxetu trenera u SRC „[umice“ Beograd. Tom prilikom malo, ali }e u~initi sve {to je wegovoj mo}i kako }e i na{ Centar i op{tina Vlasotince imati svoj bi Vlasotince imalo {to boqu sportsku infra- {tand. Najavqeno je i prisustvo na Festivalu tur- strukturu. isti~kog i ekolo{kog filma koji }e se odr`ati od B.Petrovi} poboq{awe materijalnog polo`aja marginalizovanih grupa stanovni{tva na jugu Srbije. Projekat se sprovodi godinu dana, a ukupna vrednost projekta za Vlasotince i Leskovac iznosi 5 mil- KUD „SINI[A JANI]“ iona dinara. Nagla{avaju}i dobru saradwu sa op{tinom Vlasotince Bratislav Stamenkovi}, savetnik za programske aktivnosti „Pore~ja“ izme|u ostalog je istakao: – Obuku porodica koje u~estvuju u projektu sprove{}emo tokom juna meseca i nakon toga dodeli}emo planirane tricikle i to 10 VELIKI BROJ NAGRADA U BOGATOJ POZORI[NOJ SEZONI za Vlasotince i 20 za Leskovac. Sa onima koji ih budu dobili pot- pisa}emo i ugovore kojima se predvi|a vremenski period za koji re`irao Predrag Smiqkovi}, ne mogu da otu|e tricikle. U skladu sa projektom presu za bali- nagradu za najboqu mu{ku ulogu rawe dobi}e samo op{tina Vlasotince. dobio je Stefan Ciki}, dok je Projekat predvi|a nabavku prese visokog pritiska koja }e biti Valentina Stanojevi} dobitnica sme{tena u transfer stanici za odvajawe otpada u Vlasotincu. nagrade za najboqu `ensku ulogu. Pomo}u we }e se tretirati ~vrsti otpad i spremati za daqe Velike simpatije `irija i pub- otkupqivawe. like osvojila je i predstava O[ – Kao odgovorna samouprava orjentisana na radno anga`ovawe „Sini{a Jani}“, „Mewam pubertet svojih `iteqa, ali i na o~uvawu i unapre|ewu `ivotne sredine, – za bilo {ta povoqno“, koju je op{tina Vlasotince je odlu~ila da podr`i jedan ovakav projekat. re`irao Slavi{a [u{uli}. Svesni te{ke ekonomske situacije borimo se protiv siroma{tva Nagradu za koreografiju u ovoj pred- i trudimo se da koliko god je u na{oj mo}i olak{amo `ivot stavi dobio je Dalibor Koci}, za na{im sugra|anima – istakao je Dejan ^iki}, pomo}nik predsed- mu{ku ulogu nagra|en je Petar nika op{tine. Ivkovi}, za `ensku ulogu Predstavnici Udru`ewa „Pore~je“ naveli su primer iz Vrawa Aleksandra \oni}. gde je ovaj projekat ve} implentiran nagla{avaju}i, da su Re~ je o Smotri koja je do ove godine tradicionalno organizovana sakupqa~i sekundarnih sirovina prezadovoqni projektom jer Na ovogodi{woj smotri amaterskih pozori{ta u Surdulici, ali je ona iz tehni~kih razloga ove dnevno mogu da zarade izme|u 1500-2000 dinara. Srbije, koja je odr`ana u Lebanu od 27. maja do 1. godine preme{tena u Lebane. V. Miltenovi} juna KUD „Sini{a Jani}“ i O[ „Sini{a Jani}“ Nedavno je vlasotina~ka publika imala pri- u~estvovali su sa tri predstave. liku da vidi premijeru predstave "Boing - boing" S obzirom da je ovo jedna od najbogatijih u re`iji Predraga Smiqkovi}a. Sjajna gluma~ka pozori{nih sezona u Vlasotincu, nisu izostale ni ekipa, koju su ~inili: Dalibor Koci}, Stefan Folklorni ansambl „Crnilovi}“ je od 26. do 29. aprila nagrade. Predsednik KUD „Sini{a Jani}“ i Ciki}, Valentina Stanojevi}, Jelena [eli}, u~estvovao na {estom Internacionalnom festivalu u re`iser predstave „Fantasy scool“, Zoran Davini} Danica \or|evi} i Jovana Ne{i} odu{evili su Bratislavi. Pored folklora iz Vlasotinca na festivalu su dobio je nagradu za originalan tekst pomenute gledaoce. Mnogi od wih su nakon premijere ponovo u~estvovali ansambli iz Bugarske, Turske, Litvanije, predstave. Za istu predstavu `iri je dodelio gledali ovu predstavu prepunu vrcavog humora, Belorusije, Gr~ke, Rumunije i ansambl zemqe doma}ina nagrade za najboqi mu{ki i najboqi `enski zapleta i odli~ne glume. Slova~ke. Ina~e, ovaj festival je bio revijalnog karaktera. ansambl. S.S. Mnogobrojnoj publici Vlaostin~ani su se predstavili sple- Kada je re~ o predstavi „Boing - boing“, koju je tom Igara iz Srbije sa posebnim akcentom na kraj iz koga dolaze, Vrawanskom svit- om i Igrama iz isto~ne Srbije. Prisutni su mogli da vide deo narodne tradi- NASTUPALINASTUPALI UU BRATISLAVIBRATISLAVI cije Srbije i kraja iz koga dolaze. Ovo je bila jo{ jedna prilika da FA "Crnilovi}" predstavi svoj grad, svoju zemqu, deo kulturne ba{tine i naro- dne tradicije. Ina~e, festival je organizovao Mediteranian organization iz Bratislave. Tom prilikom, ~lanovi ansambla posetili su Be~, obi{li su dvorac [enburn i Dunavski kej.

V.M. 16 DD RR UU [[ TT VV OO maj-jun 2013. godine U MZ DOWI PRILEPAC TEKSTILNO [KOLSTVO U VLASOTINCU MNOGO AKTIVNOSTI Odmah posle rata 1946. godine, u odnosno vremenskom razdobqu u kome su Vlasotincu i okolini nastavila se pre- radili slede: Steva Bu|a, Joca Na Spasovdan kada su seoske liti- Neboj{e Stojanovi}a. rada i obrada tekstila u privatnom sek- Pamuklija{, Keva [najderka, Mica je u Dowem Prilepcu, razgovarali Na sam dan litija bilo je sve~ano toru (kroja~i, vunovla~ari, bojaxije, Pa{trakuqska, Dune Maca, Mirko smo sa Sa{om Cvetkovi}em, i kako dolikuje pravim doma}inima. kroja~i – {iva~i, abaxije). Isto se Bu|i}, @ika Crnatovi}, Mita Seizovi}, predsednikom ove mesne zajednice i Uz muziku i igru Kulturno umet- odnosi na jorganxije i u`are. Ako bi se na Bra}a Bosi}, (Branko i Boge), Ga{a saznali {ta je sve ura|eno u protek- ni~kog dru{tva „Glo`ane – trenutak vratili dvadesetak godina rani- Seizovi}, Vera Bixina, Olga Pan~evka, lom periodu: Prilepac“ obele`en je ovaj poseban je u vreme vladavine Kraqevine Srba, nadaqe afirmisani Bla{ko ^u~ka, Pera – Prva aktivnost u na{oj mesnoj dan. Hrvata i Slovenaca, kada je teritorijal- [trban i drugi. Naravno, i po selima u zajednici bilo je nasipawe i tam- B.Petrovi} no organizovana postojala Varo{ka okolini Vlasotinca bilo je afirmisanih ponirawe glavnog puta kao op{tina Vlasotince, Srez vlasotina~ki, kroja~a. Primera radi, u selu Jastrepcu Prvostepeni sud Leskovac, Oblast nadomak Vlasotinca i drugim okolnim ni{ka, tekstil u {irem smislu ~inili su selima zadugo je bio poznat Milutin abaxije (Vladimir Kuculovi}, Stanimirovi} „Denim“, a u selu Dadincu Aleksandar Mr{i}, Blagoje Coni}, Jordan Krsti}. Svi napred pomenuti i Radivoje Crnilovi}). Bojaxijnice - drugi nenamerno nepomenuti posedovali bojaxije (Svetozar Aran|elovi}, su svoje kroja~ke radwe – lokale van svo- Bo`idar Bojkovi}, Dimitrije Bojkovi}), jih porodi~nih zgrada. Na`alost, da se }ur~ije (Vladimir Karuovi}, Ilija odmah zapaziti, danas u Vlasotincu pos- Stefanovi}), jorganxije (Nikola toji samo jedna kroja~ka radwa (Kroja~ka Krsti}), kroja~i (Vojislav Aran|elovi}, radwa–butik“ Stojkovi} Rada) poznata Voja Sergixija, Vladimir Davini}, kao „Francuzi“ (porodi~na radwa). Radivoje Stankovi}, Zarije Stankovi}, Pomenuta zanimawa-zanati, prenosila Kosta Caki}, Dragutin Coni}), modiski- su se s kolena na koleno kao neka vrsta we (Darinka Nikoli}) fabrike {tofova amaneta. (Fabrika tkanina „Labud“ Gligorija Upravo su se tako prakti~no izu~avali Jorga~evi}a), u`ari (Petar zanati. Teoretsko obrazovawe, vi{e, Stanisavqevi}). op{te, mawe stru~no sticano je po~ev od Primetno je da je u to vreme bilo 1920. do 1950. godine u tzv. Stru~noj najvi{e kroja~a. produ`noj {koli. I ba{ zbog toga, mo`da i naziva pre- Jovan Mitrovi} poznativosti, po starosnoj strukturi (nastavi}e se)

priprema za asfaltirawe. Nakon toga usledilo je asfaltirawe i tom prilikom asfaltiran je i teren za REALIZOVAN PROJEKAT „PUT VINA“ mali nogomet i postavqena rasveta. Ovih dana svedoci smo realizacije prvog projekta u turizmu op{tine Vlasotince. Uz svesrdnu podr{ku Centra za razvoj Nakon toga ura|ena je i dopuna Jablani~kog i P~iwskog okruga i austrijske Agencije za razvoj (ADA) realizuje se projekat edukacije i razvoja regionalne sarad- uli~ne rasvete u Dowem Prilepcu. we turisti~kih organizacija sa juga Srbije. U okviru ovog projekta Vlasotince je dobilo {ansu za svoj prvi projekat u turizmu U sklopu priprema za proslavu „Put vina“. Ovaj projekat je izbor koordinatora Centra za razvoj i agencije ADA, koji su posle vi{emese~nih konsultacija i Spasovdana ura|ena je i adaptacija poseta vlasotina~kom okrugu odlu~ili da taj projekat ima perspektivu. Naravno, wihovo interesovawe nije bilo vezano za velike seoskog krsta. I na kraju, na radost privredne sisteme ve} za ruralna seoska doma}instva i isticawe prirodnih karakteristika jednog kraja, kao i specifi~nosti vina najmla|ih, ura|en je i de~ji park sa i hrane sa ovog podru~ja. Ovaj projekat obuhvata postavqawe informativnih tabli u parku ispred op{tine Vlasotince kao i na svim prate}im sadr`ajima. Ove zelenoj povr{ini na trgu Dragoquba Petkovi}a Stoleta. Sa trga staza daqe vodi do vinskog podruma Milutina Caki}a u selu akcije pokazuju da je mesna zajednica Dadincu, a odatle pe{ice kroz vinograde do sela Kozara i vinskog podruma „Stojiqkovi}“. Ovaj put vina }e biti obele`en Dowi Prilepac jedna aktivna i putokazima, na drvenim stubovima i oznakama pored puta. Finansijsku podr{ku projektu dala je lokalna samouprava i austrijska zdrava sredina, puna vrednih qudi agencija ADA. U razgovoru sa Slobodanom Raki}em, referentom za turizam op{tine Vlasotince saznali smo: spremnih da u~ine ne{to za sebe i – Projekat je uspe{no realizovan, a veliku pomo} imao sam i od svojih saradnika Olivere Stamenkovi}, dipl.turizmologa i okolinu. Veliku pomo} imao sam od Borivoja Nikoli}a, predsednika Planinarskog dru{tva „^emernik“. Zahvaqujemo se svim vinogradarima sa podru~ja op{tine svih ~lanova saveta mesne zajednice Vlasotince koji su tako|e dali doprinos u realizaciji ovog projekta. Vlasotina~ka op{tina osim vina ima puno toga da poka`e, kao i lokalne samouprave. Posebno a najva`nija je voqa i istrajnost u ostvarivawu ideja. Ovom prilikom pozivamo sve koji imaju nove ideje i sugestije da se jave na bih istakao veliku podr{ku i kontakt adresu: www.bobiturist gmail.com razumevawe predsednika op{tine B.Petrovi}

OBELE@EN DAN POBEDE NAD FA[IZMOM da se ne zaboravi I ove godine, predstavnici ovda{wih udru`ewa boraca prisutne je podsetio Stojan Stamenkovi}, predsednik obele`ili su 9. maj Dan pobede nad fa{izmom. U spomen parku op{tinske organizacije SUBNOR-a Vlasotince. On je ovom na Starom grobqu polo`ile su cve}e i du`nu po~ast odale del- prilikom rekao, da se `rtve ne smeju zaboraviti, a da sva egacije lokalne samouprave, SUBNOR-a Vlasotinca, pred- udru`ewa moraju nastaviti sa negovawem tradicije koja }e i u TOMISLAV MITI] stavnici Udru`ewa boraca ratova 1990 -1999, potomaka oslo- narednom periodu ~uvati se}awa na sve u~esnike ratova koji su bodila~kih ratova, ratnih veterana i predstavnici ratnih vo|eni na ovom prostoru, kao i na sve bitne datume iz srpske vojnih stare{ina. Na 68-oj godi{wici od pobede nad fa{izmom, istorije. na davne ratne godine i one koji su svoje `ivote dali za slobodu V.M. PREDSEDNIK SUBNOR-A

Izborna Skup{tina SUBNOR-a Vlasotince odr`ana je 15. maja. Na ~etvorogodi{woj Izbornoj skup{tini prisutni delagati najpre su razmatrali Izve{taj o radu OO SUBNOR-a u peri- odu od 2009. do 2013. godine, potom Izve{taj o radu za 2012. godinu kao i Program rada za teku}u godinu. Svi Izve{taji su usvojeni jednoglasno. Na sednici je usvojen i Godi{wi obra~un OO SUBNOR-a za 2013. godinu kao i Finansijski plan prihoda i rashoda za 2013. godinu. Na ovoj sednici izabran je novi Op{tinski odbor od 11 ~lanova, kao i Nadzorni odbor. Za predsednika Op{tinskog odbora SUBNOR-a i ~lana Skup{tine Okru`nog odbora SUB- NOR-a izabran je Tomislav Miti}, pukovnik u penziji. Za predstavnika u republi~koj Skup{tini SUBNOR-a i za sekretara vlasotina~kog SUBNOR-a izabran je Stojan Stamenkovi}. maj-jun 2013. godine *S P O R T* 17

F U D B A L JABLANI^KA OKRU@NA LIGA MORAVAC IZ PREDEJANA SRPSKOLIGA[ RADAN KORAK ISPRED JEDINSTVA IZ BO[WACA

„VLASINA“ peta U posledwem kolu odre|en je prvak 1. RADAN 30 23 4 3 77:20 73 Jablani~ke okru`ne lige, ekipa Radana je 2. JEDINSTVO (B) 30 22 5 3 66:32 71 Moravac iz Predejana je sasvim zaslu`eno osvojio prvo mesto i plasirao se u pobedom nad Slogom u Leskovcu osvojila vi{i rang Srpske lige grupa Istok. Jedini ozbiqni konkurenti bile su ekipe prvo mesto ispred ekipe Jedinstva iz 3. JEDINSTVO (GS) 30 19 4 7 77:47 61 Sloge iz Leskovca i Rudar Alposa iz Aleksina~kih rudnika. Ispred Vlasine je Bo{waca. Ove godine iz Vlasotinca su 4. JABLANICA 30 14 6 10 59:36 47 u~estvovale tri ekipe. Najboqe plasirana ipak iznena|ewe iz Gaxinog Hana – Zaplawac. Vlasina je zavr{nicu prvenstva 5. SLOGA 30 14 3 13 60:61 45 odigrala vrlo korektno i zaslu`eno se na{la u gorwem delu tabele Ni{ke zone. je ekipa Progresa iz Ladovice, koja se O~ekivawa su bila mo`da ve}a, ali bez adekvatne finansijske pomo}i ciq nalazi na jedanaestom mestu, Budu}nost iz 6. BOBI[TE 30 13 3 14 56:49 42 povratka u ve}i rang je samo misaona imenica. Uvek, na kraju sezone, treba Ora{ja se nalazi na trinaestom mestu, a 7. PLANTA@A 30 12 5 13 39:41 41 izvr{iti analizu i preduzeti prave mere u pripremnom periodu kako ne bi mesto ni`e je ekipa Gradaca iz Konopnice. 8. UMAC 30 12 3 15 52:56 39 dolazilo do {trajka igra~a u toku takmi~arske sezone. Fudbal je i daqe sport Ovo je sigurno jedna od najslabijih sezona broj jedan u Srbiji, iako reprezentacija Srbije nije uspela da se plasira na svet- vlasotina~kih timova. 9. ^EKMIN 30 11 5 14 60:55 38 sku fudbalsku smotru u Brazil 2014. godine. Tako je fudbal i u Vlasotincu sport 10. [UMADIJA 30 12 2 16 55:66 38 broj jedan, barem prema odvojenim 11. PROGRES 30 11 4 15 46:59 37 1. MORAVAC 30 22 4 4 81:19 70 sredstvima. Fudbalska lopta na Rezultati 30. kola: Budu}nost – 12. MLADI BORAC 30 11 2 17 46:64 35 2. SLOGA 30 21 2 7 63:36 65 zelenom tepihu i daqe pleni nav- [umadija 3:4, Progres – Mladi borac 4:4, 13. BUDU]NOST 30 10 3 17 42:57 32 3. RUDAR ALPOS 30 20 4 6 60:31 64 ija~e, zato i Vlasina sigurno Mladost – Gradac 4:2, Umac – Jablanica 2:2, zaslu`uje boqi tretman u nared- Jedinstvo (GS) – Planta`a 3:5, Jedinstvo 14. GRADAC 30 10 2 18 52:76 32 4. ZAPLAWAC 30 18 4 8 68:30 58 noj takmi~arskoj sezoni. Ostaje da (B) – ^ekmin 4:1, Sloga – Radan 1:2, Bobi{te 15. MLADOST 30 9 3 18 52:86 28 5. VLASINA 30 16 3 11 69:42 51 vidimo {ta }e biti u prelaznom – OFK Morava 3:2. 16. OFK MORAVA 30 8 4 18 39:73 28 6. PUSTA REKA 30 16 4 10 49:37 51 roku, {ta }e biti sa pripremama, a rezultati }e biti adekvatni 7. BALKANSKI 30 17 0 13 49:39 51 ovim aktivnostima. 8. SVRQIG 30 14 3 13 38:42 45 ME\UOP[TINSKA LIGA LESKOVAC 9. LU@NICA 30 13 3 14 47:40 42 10. BSK 30 12 5 13 42:42 41 Rezultati 30. kola: Vlasina - BSK 3:0, Svrqig – Napredak 1:1, 11. PUKOVAC (-1) 30 12 2 16 46:58 37 Vu~je – Jedinstvo 1:2, Sloga – LEMIND 1953 PRVAK 12. NAPREDAK 30 10 6 14 33:37 36 Lu`nica 2:1, Pusta reka – Rudar Alpos 0:2, Zaplawac – Pukovac 13. ZLO]UDOVO 30 8 4 18 37:57 28 6:1, Moravac – Malo{i{te 1:0, Ove godine u Me|uop{tinskoj jablani~koj ligi u~estvovala su i dva tima iz 14. VU^JE 30 7 1 22 35:99 22 Balkanski – Zlo}udovo 3:0. Vlasotinca: Jedinstvo iz [i{ave koje je zauzelo deveto mesto i Morava iz 15. JEDINSTVO (-1) 30 5 2 23 24:78 16 Glo`ana koja je zauzela jedanaesto mesto. Prvak ove takmi~arske sezone je ekipa Lemind 1953 iz Leskovca. 16. MALO[I[TE (-1) 30 4 3 23 35:89 12

R U K O M E T KARATE KLUB „[OTO-KAN“ MNOGO TAKMI^ARA, MNOGO MEDAQA U Leskovcu je 20. aprila odr`ano Stankovi} i Milan Radi}. Bronza je ovog karate takmi~ewe pod nazivom „IPPON puta pripala: Pavlu Stamenkovi}u, 016 KUP“, u organizaciji istoimenog Lazaru Jovi}u, Milanu Miti}u, Darku kluba. Na takmi~ewu je u~estvovalo 200 Mladenovi}u i Mihajlu Miti}u. takmi~ara iz 18 ekipa. Me|u Nedequ dana kasnije u SRC „Vlasina“ vlasotina~kim karatistima, ~lanovima odr`ano je Prvenstvo karate kluba KK „[oto – Kan“ zlatne medaqe osvojili „[oto – Kan“, na kome su u~estvovali svi su Marija Stoji~i} i Milan Radi}. ~lanovi kluba. Takmi~ewe je odr`ano u Srebro je pripalo Ivanu Mijajlovi}u i katama i borbama, u svim uzrasnim kate- Vladimiru Gor~i}u dok su bronzane gorijama. Najuspe{niji u ovoj polusezoni medaqe izborili: Nikola Stoji~i}, nagra|eni su peharima. Ove nagrade Stefan Stankovi}, \or|e Stankovi} i dobili su: Dejan Jovanovi}, An|ela R U K O M E T Milan Miti}. Stojanovi}, Milan Miti}, Miqan U Vrawu je 2. juna odr`an Me|unarod- Nikoli}, Nikola Petrovi}, An|ela PLANINKA ZASLU@ENO OSVOJILA PRVO MESTO ni karate turnir „Vrawe open 2013“ u Stojanovi} i Stefan Marinkovi}. organizaciji KK „Vrawe“. Na takmi~ewu Po re~ima trenera Vladimira je u~estvovalo 300 karatista iz 20 klubo- Petrovi}a takmi~ewe je kontrolnog tipa va. Vlasotina~kom klubu zlato su doneli pred polagawe za pojaseve, koje }e se Stefan Stankovi} i Dejan Jovanovi}. odr`ati krajem juna meseca. VLASOTIN^ANI O^EKIVANO Srebrna odli~ja osvojili su \or|e S. Stankovi} Zavr{ena je takmi~arska sezona u Prvoj ligi Srbije grupa Istok. Planinka je osvojila prvo mesto i na taj na~in opravdala ulogu favorita za ovu sezonu. Drugo mesto je osvojila ekipa Radni~ki 1951. Vlasotin~ani su na deobi {estog do osmog mesta i na taj na~in su ispunili o~ekivawa Uprave i igra~kog 1. PLANINKA 20 16 1 3 621:484 33 kadra. Za svaki ve}i uspeh potreb- 2. RADNI^KI 1951 20 16 0 4 600:534 32 na je i ve}a finansijska podr{ka, nisu dovoqna samo sredstva 3. DUBO^ICA 54 20 10 5 5 583:538 25 Sportskog saveza op{tine 4. JAGODINA 20 9 3 8 574:579 21 Vlasotince. Rukomet je u 5. ORK BOR 20 9 1 10 516:534 19 Vlasotincu sport koji se voli i koji se poznaje i uvek }e trajati u 6. JASTREBAC 20 9 0 11 618:589 18 na{oj op{tini. Inicijative za 7. BSK HEBA 20 9 0 11 596:602 18 boqi rukomet mogu se realizo- vati samo ako se ukqu~i ve}i broj 8. VLASOTINCE 20 8 2 10 604:629 18 zaqubqenika u ovaj sport, a pre 9. @ITORA\A 20 8 0 12 492:567 16 svega potrebno je poja~ati Upravni odbor pravnicima koji 10. \ERDAP 20 5 0 15 492:563 10 }e pomo}i na pravi na~in. 11. TOPLI^ANIN 20 5 0 15 515:592 10

REZULTATI 22. KOLA Vlasotince – Jastrebac 40:36; Dubo~ica 54 – Jagodina 32:32; Topli~anin – ORK Bor 29:22; Radni~ki 1951 – \erdap 29:28; @itora|a – BSK Heba 33:34; Slobodna ekipa Planinka; SERVISSERVIS VA@NI TELEFONI A U T O B U S K I SA O B R A ] A J Slu`ba obave{tewa 988 Agrobanka 875–678 Prijava smetwi 977 Alfa banka 875–730 SIGMA TRANS Slu`ba za hitne intervencije 112 Eurobank EFG AD Beograd 877–900 Vlasotince – Leskovac Policija 192 Uprava javnih pla}awa 875–358 Vatrogasna slu`ba 193 KBC AD Beograd Radnim danom: 5.30, 6.00, 6.30, 6.50, 7.30, 8.00, 8.25, 9.05, 10.00, 10.55, 11.55, 12.20, 12.50, Hitna pomo} 194 ekspozitura Vlasotince 875–647 13.10, 13.35, 14.05, 14.35, 15.00, 15.40, 16.25, 17.15, 17.45, 18,15, 19.30, 20.35 Ta~no vreme 95 Mewa~nice Nedeqom: 8.00, 10.00, 11.55, 13.35, 15,45, 18,15 Automoto savez Srbije 987 Tehniko 875-593 Leskovac – Vlasotince Rim 1 874–532 Radnim danom: 6.00, 6.30, 7.00, 7.30, 8.40, 9.30, 10.30, 11.25, 11.55, 12.20, 12.45, 13.20, 13.45, VLASOTINCE Rim 2 875–536 14.15, 14.40, 15.05, 16.00, 16.40, 17.00, 18.00, 18.25, 19.10, 20.10, 21,15 Hitna slu`ba 876–180 [op 870–398 Bolnica 875–215 Bata 875–333 Nedeqom: 9.30, 10.30, 12.45, 14.20, 17.00, 19.10 Dom zdravqa 875–434 Turisti~ke agencije Obele`eni polasci NE SAOBRA]AJU SUBOTOM, DR@AVNIM PRAZNICIMA i u periodu [KOLSKIH Policijska stanica 875–120 Duga turs 875–537 RASPUSTA. Polasci iz Vlasotinca (5.30) i Leskovca(6.00) ne saobra}aju subotom i dr`avnim praznicima. Vatrogasna slu`ba 875–128 Adria turs 876–225 Op{tina Vlasotince 875–122 CRNA TRAVA Dom zdravqa 811–224 VANLINIJSKI PREVOZ Kulturni centar Vlasotince 875–314 Policijska stanica 811–222 Gradska biblioteka 875–512 Op{tina Crna Trava 811–115 JP „Direkcija za urbanizam 811–118 PETKO PREVOZ ALEX TOURS i izgradwu“ 875–168 De~ji vrti} „Mladost“ 811–277 Vlasotince – Crna Trava Centar za socijalni rad 875–459 Tehni~ka {kola Vlasotince – Crna Trava JKP Komunalac 875–141 „Milentije Popovi}“ 811–114 5.40, 8.25 i 12.50 (subota i nedeqa 8.25) JKP Vodovod 875–350 O[ „Aleksandar Stojanovi}“ 811–105 6,00 i 17,30 Crna Trava – Vlasotince Fabrika vode „Nerezine“ 875–121 PZP Crna Trava 811–402 7.15, 11,30 i 14.30 (subota i nedeqa 11.30) Tr`i{te rada 875–592 Centar za socijalni rad 811–255 Crna Trava – Vlasotince Vlasotince – Gradska 5.40 i 13.50 Crveni krst 875–177 Po{ta Crna Trava 817–191 7,10 i 19,10 Po{ta 875–126 Elektrodistribucija 811–183 Gradska – Vlasotince 6.30 i 14.40 Elektrodistribucija 875–346 [umska uprava 811–152 Kancelarija za lokalni Poreska uprava 811–108 VLASOTINCE – BEOGRAD ekonomski razvoj 877–236 JKPUT „Vilin lug“ 811–313 Osnovni sud Leskovac jedinica Po{ta Sastav Reka 818–191 5,15 Vlasotince (Leskovac, Brestovac) Beograd (Stevanturs) Vlasotince 875–324 Mesna kancelarija Sastav Reka 268–392 6,30 Vlasotince (Leskovac) Beograd (Kanis) Organ za prekr{aje 875–334 Ambulanta Sastav Reka 268–384 Op{tinski javni pravobranilac 875–184 Mesna kancelarija Gradska 817–009 8,10 Vlasotince (Leskovac, Ni{) Beograd (Simplon) Gimnazija 875–152 Ambulanta Gradska 817–014 Tehni~ka {kola 875–125 Crveni krst 811–314 9,45 Vlasotince (Leskovac, Ni{) Beograd (Bata Reisen) O[ „8. oktobar” 875–450 Penzijsko invalidsko osigurawe 811–316 13,00 Vlasotince (Leskovac) Beograd (Bata Reisen) O[ „Sini{a Jani}“ 875–147 Biblioteka 811–312 SRC „Vlasina“ 875–200 Lova~ko udru`ewe 811–117 14,10 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Kolari) Beograd (Simplon) Sportski savez 875–716 SIZ Zdravstva 811–162 Udru`ewe penzionera 875–919 LESKOVAC 17,30 Vlasotince (Leskovac, Ni{) Beograd (Bata Reisen) Savez invalida rada 062/771-467 Zdravstveni centar 212–184 BEOGRAD – VLASOTINCE Op{tinska organizacija potro{a~a 875–132 Bolnica 251–244 SOS za decu i `ene `rtve nasiqa 877–490 Elektrodistribucija 230–213 10,15 Beograd (Lapovo, Leskovac) Vlasotince (Simplon) Gaga radio 877–297 @elezni~ka stanica 212–390 Vlasotina~ka crkva 875–806 Autobuska stanica LEGAS 215–550 13,40 Beograd (Bato~ina, Ni{, Leskovac) Vlasotince (Simplon) Poliklinika Eskulap 876–205 Autobuska stanica Ni{ekspres 242–237 15,50 Beograd (Ni{, Leskovac) Vlasotince (Bata Reisen) Veterinarska stanica 875–174 Ekos petrol 281–452 Veterinarska ambulanta Milo{-vet 875–033 De`urna apoteka 212–660 16,04 Beograd (Ni{, Brestovac, Leskovac) Vlasotince (Stevanturs) Kopernikus 876–228 Skup{tina op{tine 253–313 Kabl „Jala“ 877–000 Uslu`ni centar 213–946 19,10 Beograd (Leskovac) Vlasotince (Kanis) Total TV (kablovska preko satelita) 875–908 Vi{i sud 250–313 Reisen Pred{kolska ustanova „Milka Dimani}“ Osnovni sud 242–812 21,00 Beograd (Ni{, Leskovac) Vlasotince (Bata ) „De~ja radost“ 875–425 Privredni sud 230–502 NOVI SAD „Kolibri“ 875–204 Komunalno preduze}e 53–361 „P~elica“ – Stajkovce 869–927 Radio Leskovac 244–667 Vlasotince (Leskovac, Ni{, ]uprija, Velika Plana, 17,30 Inspekcije TV Leskovac 252–127 Beograd) Novi Sad (Bata Reisen) Poreska uprava (terenska kontrola) 875–176 Centar za socijalni rad 515–630 Novi Sad (Beograd, Velika Plana, ]uprija, Ni{, Tr`i{na inspekcija 875–923 Narodno pozori{te 232–592 7,20 Apoteke Leskova~ki kulturni centar 248–302 Leskovac) Vlasotince (Bata Reisen) Gradska apoteka 875–109 Narodna biblioteka 233–890 PO@AREVAC Apoteka Medika 875–395 Narodni muzej Leskovac 212–975 Apoteka Sveti Nikola 875–322 NI[ 6,30 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Svilajnac, @abari) Po`arevac (Sigma Tours) Apoteka Viva 871–042 Klini~ki centar 018/224–964 15,15 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Svilajnac) Po`arevac (Frenki) Apoteka \ina 875–737 De`urna apoteka Ni{ 018/512–336 Pekare Dom zdravqa 018/503–503 9,00 Po`arevac (Svilajnac, Ni{, Leskovac) Vlasotince (Frenki ) Pekara MG 875–742 Klinika za ginekologiju - porodili{te kancelarija 875–7222 018/238–181 13,30 Po`arevac (@abari, Svilajnac, Ni{, Leskovac)) Vlasotince (Sigma Tours) Pekara „Sawa“ 875–135 Psiholo{ke konsultacije 018/523–422 PIROT Rastavnica 875–551 Saobra}ajna policija 018/43–064 [ekspir 063/404–791 Autobuska stanica 018/255–177 6,30 Pirot (Babu{nica, Veliko Bowince, Svo|e) Vlasotince (M601) Pekara Dara 874–368 Autobuska stanica (rezerv.) 018/255–666 Pekara \ole 873–153 @elezni~ka stanica 018/264–625 17,15 Vlasotince (Svo|e, Veliko Bowince, Babu{nica) Pirot (M601) SAN–PEK 065/8452–581 Aerodrom 018/582–828 KRAGUJEVAC PEKARA „N“ 875–131 Narodno pozori{te 018/45–441 Zotest 386–9926 Univerzitetska biblioteka 018/523–119 7,30 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Para}in, ]uprija, Jagodina) Kragujevac (Frenki) Restorani Gradska biblioteka 13,45 Kragujevac (Jagodina, ]uprija, Para}in, Ni{, Leskovac) Vlasotince (Frenki) BCD hotel Grozd 876–047 „Stevan Sremac“ 018/511–405 Borina ~esma 874–749 Guwetinac (motel) 874–531 [e{ir 875–733 I N T E R N E T s a j t o v i P R E V O Z N I C I Veteran 875–646 www.988info.rs www.radiogaga.fm SIGMATRANS ...... 875–533 Jaz 874–222 (Poslovni i telefonski imenik) (Sajt Radija Gaga) SIMPLON ...... 874–474 ]irimixija 875–927 www.vlasotince.rs www.vlasotince.tel Picerije KANIS ...... 876–149 (Sajt grada Vlasotinca) (Sajt Televizije Vlasotince) 242–200 Dolce Vita 063/7801–155 www.os8oktobar.edu.rs www.okkvlasotince.com Magnifico 065/6511–144 STEVANTURS ...... 875–867 (Sajt Osnovne {kole „Osmi oktobar) (Sajt Ko{arka{kog kluba JOVI] ...... 215–666 Gondola 062/760–330 [email protected] „Vlasotince“) Benzinske pumpe (Sajt Osnovne {kole „Sini{a Jani}) www.vlasotince.com BATA REISEN ...... 876–149 Jugopetrol 877–030 www.tsvlasotince.edu.rs (Vlasotince kafe) 220–873 Boqare M&M 875–629 FRENKI ...... 260–013 Stajkovce Morava petrol 869–911 (Sajt Tehni~ke {kole) www.kkshotokan.com www.predskolska-mdimanic.edu.rs (Karate klub [oto-kan – Vlasotince) NI[EKSPRES ...... 242–237 Benzinska pumpa Benzin Bata 875–110 V&D ...... 063/8867–310 AS petrol 875–068 (Sajt Pred{kolske ustanove www.vlasotince.com/forum 281–382 Bob trejd 3869–939 „Milka Dimani}) (Vlasotina~ki forum) Banke www.nokesoft.com/fdv www.pekarasanja.e-vlasotince.info M601 ...... 010/323–601 Intesa banka 875–565 (Fondacija darovitih Vlasotince) (Pekara „Sawa“) GA[A BUS ...... 063/846–7771 Komercijalna banka 875–206 www.vlasotince.in.rs www.cementni.co.rs PETKO PREVOZ ...... 069/187–5993 (Za sve one koji vole Vlasotince) (Cementni proizvodi Vlasotince) ALEX TOURS ...... 064/424–2639