ČUKARU PEKI PROJECT

OKVIR ZA PRIBAVLJANJE ZEMLJIŠTA I RASELJAVANJE (LARF) SADRŽAJ

1 Uvod 5 1.1 Kratak opis Projekta 5 1.2 Vlasnik Projekta 5 1.3 Lokacija Projekta i klјučne komponente 6 1.4 Principi za pribavljanje zemljišta i pristup zemlјištu 7 1.5 Obrazloženje okvira raselјavanja 8 2 Pravni i institucionalni okvir 9 2.1 Klјučni relevantni zakoni Republike Srbije 9 3 Pregled socio-ekonomskih uslova u projektnom području 12 3.1 Grad Bor 12 3.2 Zajednice u zoni uticaja projekta 13 3.3 Klјučne demografske tendencije 13 3.4 Izvori prihoda 14 3.5 Dostupnost javnih službi 14 3.6 Anketiranje i prikuplјanje podataka za LARF I RAP 15 4 Pregled mogućih uticaja na zemlјište 15 4.1 Oblast obuhvaćena Projektom i zahtevi u pogledu zemljišta 15 4.2 Procena uticaja na zemlјište 15 4.3 Analiza alternativnih rešenja 17 4.4 Privremeni pristup zemlјištu 18 5 Ispunjavanje uslova i prava na nadoknadu 18 5.1 Postupak pribavljanja zemlјišta 18 5.2 Ispunjavanje uslova za nadoknadu 19 5.3 Zamenska vrednost 20 5.4 Načini nadoknade 22 5.5 Prava na nadoknadu 22 6 Postupak pribavljanja zemlјišta 27 6.1 Anketiranje 27 6.2 Priprema ponuda za kupovinu 27 7 Uključivanje zainteresovanih strana i upravlјanje žalbama 30 7.1 Strategija uključivanja zainteresovanih strana 30 7.2 Plan za uključivanje zainteresovanih strana 31 7.3 Žalbeni mehanizam 33 8 Pružanje podrške ugroženim kategorijama ljudi 35 8.1 Denicije 35 8.2 Postupak identikacije 35 8.3 Mere podrške 35 9 Ponovno uspostavljanje izvora prihoda 36 9.1 Pregled potencijalnih uticaja na izvore prihoda 36 9.2 Pitanja nasledstva 36 9.3 Mere ponovnog uspostavljanja izvora prihoda i njihovo pobolјšanje 37 10 Monitoring i evaluacija 38 10.1 Interni monitoring obaveza denisanih LARF-om 39 10.2 Eksterne revizije 39 11 Modalitet sprovođenja 41 11.1 Resursi i organizacija 41 11.2 Aktivnosti spoljnih saradnika 41 11.3 Upravlјanje informacijama 42

Dodatak 1: Reference 43 Dodatak 2: Pismo o bonusu i posvećenosti pravičnosti 44 Dodatak 3: Kalkulator zakupa 46

SLIKE I TABELE

Spisak slika List of Figures Slika 1: Lokacija nalazišta Čukaru Peki 6 Figure 2: Tim za pribavljanje zemljišta 41

Spisak tabela List of Tables Tabela 1: Ukupan broj parcela i objekata za pribavljanje 16 Tabela 2: Upisana namena zemlјišta na parcelama 16 Tabela 3: Vlasništvo nad zemlјištem sa stanjem u avgustu 2018. godine 17 Tabela 4: Matrica prava 23 SKRAĆENICE

ESIA Procena uticaja na životnu sredinu i društveno okruženje GLAC Vodič za pribavljanje zemlјišta HRIA Procena uticaja na lјudska prava IFC Međunarodna nansijska korporacija LARF Okvir za pribavljanje zemlјišta i raselјavanje PS Performance Standards RAP Akcioni plan za raselјavanje RS Republika Srbija SEP Plan uključivanja zainteresovanih strana TSF Jalovište 1 UVOD

Okvir za pribavljanje zemlјišta i raselјavanje (LARF) daje ažurirani pregled politika na kojima se zasniva pribavljanje zemlјišta za projekat Gornje zone rudnika Čukaru Peki (Projekat), pripremljen od strane kompanije Rakita. On se tiče pristupa zemlјištu, pribavljanja zemlјišta, nadoknade za pribavljeno zemlјište i raselјavanje u vezi sa nalazištem bakra i zlata u sklopu Projekta. Ovaj izveštaj prikazuje usklađenost Projekta sa Performance Standards (PS) Međunarodne nansijske korporacije (IFC). Pored toga, Projekat sadrži i Plan uključivanja zainteresovanih strana (SEP), koji je objavlјen na srpskom i engleskom jeziku u februaru 2017. godine. Projekat je posvećen otvorenoj i transparentnoj komunikaciji sa lokalnim zajednicama. Prvu verziju LARF-a pripremili su kompanija Rakita i tim konsultanata za pribavljanje zemlјišta i raselјavanje, nakon rada u Srbiji od oktobra 2016. do aprila 2017. godine. Prvobitno objavlјivanje i informativni sastanci o LARF-u održani su u maju 2017. godine. Ovaj ažurirani izveštaj obuhvata promene u planiranju Projekta, uređenju i pribavljanju zemlјišta do avgusta 2018. godine i očekuje se da će biti objavlјen u oktobru 2018. godine. Tamo gde su promene bile veće, date su detalјne informacije i o staroj i o novoj politici radi lakšeg snalaženja.

1.1 Kratak opis Projekta

Projekat je lociran u granicama istražne licence za geološka istraživanja Brestovac- Metovnica. Nalazište mineralnih sirovina Čukaru Peki, na kojem je trenutno glavni fokus razvoja, podelјeno je na dve zone - „gornju zonu” i „donju zonu”. Kompanija Rakita je završila Studiju prethodne izvodlјivosti za gornju zonu i trenutno sprovodi Studiju izvodlјivosti eksploatacije ovog rudnog nalazišta visokog kvaliteta rude bakra i zlata. Istovremeno je u toku istraživanje donje zone, koja ne sadrži rudu visokog kvaliteta, ali daje veću tonažu. Kako je studija prethodne izvodlјivosti napredovala, planirani prostor za realizaciju Projekta je više puta revidiran i u daljem je razvoju.

1.2 Vlasnik Projekta

Kompanija Rakita je srpska kompanija koja trenutno vrši istražne i razvojne aktivnosti u Timočkoj krajini u istočnoj Srbiji, u blizini grada Bora, i ima licencu za istraživanje u okviru Projekta. Očekuje se da će Projekat predstavlјati značajnu investiciju za grad Bor i Srbiju u celini. Kompanija Rakita je trenutno u vlasništvu i predstavlja zajednički poduhvat kompanija Nevsun Resources d. o. o. (Nevsun) i Freeport-McMoRan

Kao što je opisano u daljem tekstu, kompanija Rakita sprovodi istražne aktivnosti u skladu sa Odlukom Sektora za geologiju i rudarstvo Ministarstva rudarstva i energetike br. 310-02-0221/2012-14, od 3. marta 2015. godine.

5 Exploration Corporation (Freeport). Nevsun je kanadska rudarska kompanija srednjeg nivoa. Freeport je najveći svetski proizvođač bakra i molibdena i značajan proizvođač zlata. Projekat je privukao i veliki interes drugih investitora, ali do oktobra 2018. godine vlasništvo nad Projektom se nije promenilo. Kompanija Rakita se pridržava visokih standarda u oblasti zdravlјa, bezbednosti i zaštite životne sredine i teži da postigne pozitivan, dugoročan i održiv uticaj u lokalnoj zajednici u kojoj posluje.

1.3 Lokacija Projekta i klјučne komponente

Projekat se nalazi na oko 6 km južno od grada Bora, koji je regionalni administrativni i rudarski centar, i otprilike 245 km jugoistočno od Beograda ( Slika 1). Lokacija Projekta je povolјna za rudarsku infrastrukturu (put, železnica, struja, voda) i u blizini je nedavno unapređene topionice u sklopu Rudarsko-topioničarskog basena Bor.

Slika 1: Lokacija Projekta Čukaru Peki (Izvor slike: Google Earth)

1.3.1 Komponente Projekta

Očekuje se da će rudnik podzemne eksploatacije, razvijen u gornjoj zoni, imati dubinu između 450m do 850m ispod površine zemlјe. Pristup rudnom ležištu će se odvijati kroz dva tunela, koji će u početnoj fazi imati svrhu istražnog niskopa za potvrđivanje mineralnih rezervi gornje zone. Očekuje se da će se prvi tunel na kraju koristiti kao

6 primarni za pristup podzemnom rudniku kada se on razvije, a drugi će se koristiti za ventilaciju. Operativna infrastruktura rudnika će podrazumevati tipične rudarske objekte, kao i administrativne prostorije (upravne zgrade), uklјučujući radionicu za opremu, skladište goriva, fabriku za proizvodnju betona, administrativne kancelarije i infrastrukturu za upravlјanje energijom i vodom. Po završetku operativne faze rudnika u gornjoj zoni, planira se rekultivacija terena. Ulegnuće bi ostalo na površini tla iznad rudnika, a sleganje tla u nekoj meri očekivalo bi se unutar kružne zone (tj. zone sleganja) oko ovog ulegnuća.

1.3.2 Očekivani plan razvoja

Kompanija Rakita sprovodi istražne aktivnosti na osnovu Rešenja Sektora za geologiju i rudarstvo Ministarstva rudarstva i energetike br. 310-02-0221/2012-14. Naime, iako su u prošlosti obavlјeni određeni istražni radovi na projektnom području, nisu identikovane mineralne naslage dok kompanija Rakita nije otkrila nalazište Čukaru Peki u julu 2012. godine. Nakon istraživanja 2017. i 2018. godine, očekuje se da će Studija izvodlјivosti za Projekat biti objavlјena sredinom 2019. godine. U periodu od 2018. do 2020. godine Nevsun će nastaviti da radi na dozvolama za rad i razvoju nalazišta Čukaru Peki i, uz pozitivno rešene studije izvodlјivosti, dozvole i odobrenja nadležnih organa i odgovarajuće nansiranje, Nevsun predviđa početak proizvodnje u gornjoj zoni nalazišta Čukaru Peki tokom 2022. godine. Očekuje se da će operacije vađenja i prerade mineralnih sirovina trajati oko 10 godina, ali tačan vremenski okvir za ove aktivnosti biće preciznije dat u Studiji izvodlјivosti za gornju zonu. Očekuje se da će se izgradnja i operativne aktivnosti odvijati prema planu rada koji obuhvata 24 sata dnevno, sedam dana u nedelјi i 365 dana u godini. Biće nastavlјena procena donje zone, mada razvoj donje zone rudnika tek treba da se potvrdi istražnim bušenjima i tehničkim/ekonomskim studijama koje su još uvek neophodne. Projektno područje je takođe podelјeno na šest zona prema infrastrukturnim objektima koji se predviđaju u njima. Opis tih zona dat je u odelјku 4: Pregled potencijalnih uticaja na zemlјište.

1.4 Principi za pribavljanje zemljišta i pristup zemlјištu

Kompanija Rakita trenutno pribavlja zemlјište od privatnih vlasnika po principu dobrovoljnosti na osnovu kupoprodajnih ugovora. Zemlјište se takođe zakupljuje od

Napominje se da je poslednja predstavljena verzija LARF-a preliminarna karta opšteg uređenja rudnika. Međutim, lokacija rudarskih postrojenja/objekata je od tada doživela veliku reviziju, a projekat rudnika nastavlja da se razvija. U tom kontekstu trenutno nije dostupna nijedna karta projektovanih postrojenja/objekata. Karta će biti dostupna u projektnom Prostornom planu posebne namene, koji će prema predviđanjima biti podnet Vladi u novembru 2018. godine. 7 vlasnika zemlјišta na privremenoj osnovi za istražna bušenja, radi postavlјanja monitoring uredjaja i za druge kratkoročne potrebe Projekta. Pre samog pristupa zemljišnoj parceli, vlasnik zemljišta i predstavnici kompanije Rakita pregovaraju i potpisuju ugovor o zakupu. Procedura kod zakupa zemljišta se, kao i kod ugovora o kupoprodaji, u potpunosti zasniva na principu dobrovoljnosti. Kompanija Rakita je utvrdila sledeće principe za upravlјanje aktivnostima pribavljanja i pristupa zemlјi. • Usklađivanje procesa pribavljanja zemlјišta sa važećim zakonima u Srbiji i standardima učinka IFC, posebno IFC PS5; • Svođenje na minimum zahteva za pribavljanje zemlјišta analizom alternativa kako bi se izbeglo nepotrebno ekonomsko i zičko raselјavanje; • Kupovina zemlјišta na osnovu dogovorenih transakcija o poravnanju na principu dobrovoljnosti; • Usklađivanje procesa pribavljanja zemlјišta sa međunarodnim standardima o lјudskim pravima, procenjenog putem nezavisne procene uticaja na lјudska prava (HRIA); • Nadoknada za izgublјeno zemlјište, strukturna i polјoprivredna sredstva po zamenskoj vrednosti i premije koje se primenjuju za tržišnu vrednost zemlјišta obračunate su tako da prodavac na kraju transakcije povrati sve, kako bi lјudi mogli u potpunosti da povrate svu svoju imovinu na novoj lokaciji, ako tako žele; • Nadoknada za šumska dobra po tržišnoj vrednosti, u skladu sa zakonodavstvom Republike Srbije; • Višestruke konsultacije sa vlasnicima zemlјišta da bi se postigla rešenja prihvatlјiva za obe strane; • Procena i ublažavanje bilo kakvih uticaja na životne uslove; Sagledavanje i ublažavanje bilo kakvih uticaja na način života vlasnika zemljišta; • Identikacija domaćinstava i vlasnika koji se smatraju ugroženim i pružanje pomoći takvim domaćinstvima i vlasnicima; • Rekultivacija zemlјišta gde god je zakonski, tehnički i ekonomski izvodlјivo da se zemlјište vrati u svoje prethodno stanje i kategoriju upotrebe nakon zatvaranja rudnika.

1.5 Obrazloženje okvira raselјavanja

Ovaj LARF utvrđuje politike i procedure koje kompanija Rakita primenjuje da bi pribavljanje zemlјišta i pristup zemlјištu bili u skladu sa prethodno navedenim principima. Iako se osnova i dalјe razvija, ovaj LARF je osmišlјen da ispuni zahteve IFC-a, u kojima se navodi sledeće:

8 „Kada tačna priroda ili obim pribavljanja zemlјišta ili ograničenja korišćenja zemlјišta u vezi sa projektom sa potencijalom da izazove zičko i/ili ekonomsko raselјavanje nisu poznati zbog faze razvoja projekta, klijent će izraditi Okvir za raselјavanje i/ili vraćanje izvora prihodaprihoda u prvobitno stanje u kojem su izloženi opšti principi usklađeni sa ovim standardom. Kada se denišu pojedinačne komponente projekta i neophodne informacije postanu dostupne, takav okvir će se proširiti u poseban akcioni plan za raselјavanje.” Shodno tome, po objavljivanju LARF-a u oktobru 2018. godine i nakon konačnog denisanja prostora potrebnog za realizaciju Projekta, kompanija Rakita će izraditi Akcioni plan za raselјavanje (RAP). Od RAP-a se očekuje da: • utvrdi broj lјudi i popiše imovinu za raselјavanje; • dokaže da je raselјavanje neizbežno i precizno navede koji napori se čine da se raselјavanje svede na minimum; • opiše regulatorni okvir koji je u osnovi pribavljanja zemlјišta; • opiše proces redovnih konsultacija sa lјudima ugroženim raselјavanjem; • opiše metodologiju procene imovine; • deniše prava i obaveze za sve kategorije raselјevanja; • dokumentuje sve zahteve za vraćanje izvora prihoda u prethodno stanje i srodne programe; • dokumentuje organizacioni okvir za sprovođenje RAP-a; • dokumentuje žalbeni mehanizam; • dokumentuje procenu i ublažavanje rizika po ugrožene kategorije lјudi; • dokumentuje zahteve u pogledu monitoringa i evaluacije; • razvije preliminarni plan sprovođenja aktivnosti i budžet.

2 PRAVNI I INSTITUCIONALNI OKVIR

2.1 Klјučni relevantni zakoni Republike Srbije

2.1.1 Ustav

Ustav Republike Srbije (Službeni glasnik RS 98/06, član 58) garantuje mirno uživanje svojine i druga imovinska prava stečena na zakonit način. Ustav dalјe garantuje ravnopravnost privatnog, kooperativnog i javnog vlasništva. Pravo na imovinu može se ograničiti samo zarad javnog interesa (koji deniše i odobrava Vlada), pa čak i tada, samo nakon nadoknade ne manje od tržišne vrednosti imovine.

9 2.1.2 Zemlјišni posed i registracija

U Srbiji, imovinska prava, uklјučujući i prava nad zemlјištem, stiču se nad imovinom koja je nastala/izgrađena, stečena (kupoprodajom, poklonom, na osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju), nasleđena ili dodelјena od strane suda, na zakonit način. U nekim slučajevima, imovinska prava se mogu steći na osnovu upotrebe tokom vremena (sticanje na osnovu održaja). Imovinska prava mogu biti predmet određenih ograničenja u pogledu korišćenja. Na primer, polјoprivredno zemlјište se može koristiti samo za polјoprivredu, osim ako se ne izvrši promena namene zemljišta , kroz zakonom regulisanim usvajanjem planskog dokumenta, koje podrazumeva i plaćanje odgovarajućih nadoknada. Uopšteno, svi su u obavezi da se uzdrže od kršenja prava drugih, a zaštita se može tražiti od države. Vlada Srbije je uspostavila katastar nepokretnosti, koji se održava u skladu sa srpskim Zakonom o državnom premeru i katastru (Službeni glasnik RS br. 72/09, 18/10, 65/13 i 15/15, 96/15, 47/17, 113/17, 27/18, 41/18). Sva prava ili obaveze u vezi sa nepokretno- stima moraju biti registrovana u katastru, uklјučujući pravo svojine, ali i terete na parceli. Tačnost podataka o registraciji u ovom registru povećala se kako su dodati i podaci iz prethodnih registara (uklјučujući i registre koje su neke opštine vodile u formi zemljišnih knjiga) i javnim objavlјivanjem raspoloživih podataka u svim opštinama, mada još uvek postoje oblasti i/ili pojedinačni slučajevi u kojima podatke treba ažurirati. Nedavno usvojeni Zakon o postupku upisa u katastarnepokretnosti i vodova (Službeni glasnik RS broj 41/18) ima za cilј da dodatno osavremeni i digitalizuje evidencije nepokretnosti u Srbiji.

2.1.3 Procena vrednosti

Vrednovanje imovine reguliše se Zakonom o procenitelјima vrednosti nepokretnosti (Službeni glasnik RS, br. 108/16 i 113/17). Ovim zakonom je uveden okvir za rukovođenje radom procenitelјa vrednosti nepokretnosti i akreditovanih procenitelјskih organizacija u Srbiji. Smernicama se detalјno objašnjavaju profesionalne odgovornosti procenitelјa i utvrđuje njihov etički kodeks, koji je delom izrađen na osnovu evropskih i međunarodnih standarda procene. Konkretno, u vezi sa izveštajima o proceni vrednosti, ovaj zakon propisuje najviše standarde jasnoće, integriteta i nepristrasnosti, kao i odgovarajući nivo detalјnosti za profesionalne procene. Zakonom su priznate sledeće međunarodne stručne organizacije procenitelјa: Evropski savez udruženja procenitelјa, Kraljevska organizacija stručnjaka i Institut za procenu i njihovi stručni certikati koji se izdaju kvalikovanim procenitelјima vrednosti imovine.

10 Međunarodni certikati priznati ovim zakonom su: (i) Priznati evropski procenitelј (ii) Registrovani član Kralјevske organizacije stručnjaka i (iii) Član Instituta za procenu - MAI. Ministarstvo nansija izdaje nacionalne licence za procenitelјe.

2.1.4 Promet imovine

Promet imovine je regulisan Zakonom o prometu nepokretnosti (Službeni glasnik RS br. 93/14, 121/14 i 6/15), uklјučujući promet privatne i javne imovine. Zakonom je precizirano da se ugovori o prometu nepokretnosti moraju formalizovati, odnosno potvrditi kod javnih beležnika registrovanim na teritoriji na kojoj se nalazi imovina. Javni beležnici moraju dostaviti svaki ugovor o prometu nepokretnosti lokalnom katastru nepokretnosti, nadležnom sudu i lokalnoj Poreskoj upravi, koja naplaćuje porez na prenos apsolutnih prava. Zakon takođe predviđa da u pogledu polјoprivrednog zemlјišta vlasnici susednih parcela imaju pravo preče kupovine, dok u slučaju šumskog zemlјišta to pravo ima država,. To znači da vlasnici susednih parcela moraju da dobiju priliku da daju istu ili bolju ponudu vlasniku koji nudi svoje zemljište na prodaju. Sticanje imovine u državnom vlasništvu detalјnije je uređeno u Zakonu o javnoj svojini (Službeni glasnik RS br. 72/11, 88/13, 105/14, 104/16, 108/16, 113/17). Ovaj zakon predviđa da se odredbe koje se odnose na raspolaganje privatnom imovinom (kao što su prodaja, zamena i zakupi) primenjuju i na javnu imovinu, ako zakonom nije drugačije propisano. S druge strane, korišćenje, zakup i pribavljanje polјoprivrednog zemlјišta u državnom vlasništvu detalјno se uređuju Zakonom o polјoprivrednom zemlјištu (Službeni glasnik RS 62/06, 65/08, 41/09, 112/15). Ovim zakonom se propisuje i postupak javnog nadmetanja za zakup ili kupovinu zemlјišta.

2.1.5 Zajednička svojina

Muškarci i žene imaju jednaka prava u Srbiji (član 15. Ustava Republike Srbije), uklјučujući mogućnost sticanja formalnih zakonskih prava na imovini. Prema Porodičnom zakonu (Službeni glasnik RS 18/05, 72/11, 6/15), ako su formalna zakonska prava nad imovinom/sredstvima stečena tokom braka, zakon pretpostavlјa da se podjednako dele između supružnika, osim ako drugačiji ugovor nije formalno registrovan kod suda (član 171). Kada supružnici zajednički poseduju imovinu, potrebna je saglasnost supružnika za svaki ugovor o prometu nepokretnosti.

11 2.1.6 Zaštita životne sredine

Srbija poseduje široki korpus zakona za zaštitu životne sredine. Između ostalog, Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu (Službeni list Republike Srbije, br. 135/04, 36/09) od subjekata koji sprovode projekte u određenim industrijama (uklјučujući rudarstvo) zahteva se da procene uticaji na životnu sredinu pre početka takvog projekta kako bi se postigla preventivna zaštita životne sredine.

3 PREGLED SOCIO-EKONOMSKIH USLOVA U PODRUČJU PROJEKTA

3.1 Grad Bor

Bor je grad i administrativni centar Borskog okruga u Istočnoj Srbiji. Grad zauzima teritoriju od 856 km. Iako je okružen planinama nadmorske visine od preko 1000 metara, Bor ima relativno nisku nadmorsku visinu od 378 metara. Teritorija grada Boraima preko 400 km puteva, od kojih je asfaltirano oko 300 km. Bor je povezan sa naseljem Donji Milanovac putem koji se nastavlјa dalјe kao auto-put Dunav (Đerdap). Bor se nalazi na putu i pruzi koji se kreću jugoistočno od Beograda ka Zaječaru i Nišu. Grad Bor se sastoji od mesnih zajednica koje su podelјene u dve grupe - gradske (smeštene u granicama grada Bor) i seoske. Očekuje se da će se u tri lokalne mesne zajednice odvijati pribavljanje zemlјišta za potrebe Projekta, i to su: Brestovac, Slatina i Metovnica. Bor je lokacija jednog od najvećih rudnika bakra u Evropi, a od 1903. godine predstavlja

12 rudarski centar, kada je jedna francuska kompanija počela sa radom na toj lokaciji. Osim eksploatacije bakarne rude, metalurške obrade i proizvodnje blister bakra, elektrolitičkog bakra i srodnih metala, u gradu je izgrađeno više procesnih postrojenja na kojima se zasniva industrijska proizvodnja u samom gradu, kao i drugi prerađivački kapaciteti u Srbiji.

3.2 Zajednice u zoni uticaja Projekta

Selo Brestovac je u neposrednoj blizini Bora, a veliki deo stanovništva je povezan sa gradom. Mnogi lјudi imaju stanove ili kuće u Boru ili žive u njima, a obrazovni status stanovništva je viši od gradskog proseka. Brestovac je najveće od tri identikovana lokalna naselјa koja su potencijalno pod uticajem aktivnosti pribavljanja zemlјišta. Sam pribavljanje zemlјišta započet je u lokalnoj zajednici Brestovac u septembru 2015. godine. Selo Slatina takođe se nalazi u blizini Bora. Ovo selo je, po svemu sudeći, u prošlosti iskusilo mnoge negativne posledice drugih rudarskih aktivnosti na datom području. Borska reka prolazi kroz selo i uzvodno u blizini lokacije starih jalovišta, koja su izgleda zagadila reku. Zbog toga je stanovništvo Slatine uglavnom osetlјivo kada su u pitanju zagađenje i životna sredina. Treća lokalna zajednica od koje se očekuje da će osetiti manje direktne uticaje Projekta je Metovnica. Za razliku od Brestovca ili Slatine, ovo selo je razuđenog tipa, raspoređeno u više manjih naselјa.

3.3 Klјučne demografske tendencije

Grad Bor je relativno raznolik, sa ukupno 32 različite nacionalnosti registrovanih na tom području. Najnoviji javno dostupni podaci o etničkoj pripadnosti potiču iz popisa iz 2002. godine i pokazuju da su u to vreme naselјa u Boru sa srpskom etničkom većinom bila: Bor, Brestovac, Donja Bela Reka i Oštrelј. Naselјa sa vlaškom etničkom većinom bila su: Bučje, Gornjane, Krivelј, Luka, Metovnica, Tanda, Topla i Šarbanovac. Naselјa mešovite etničke pripadnosti obuhvatala su: Zlot (relativna srpska većina) i Slatina (relativna vlaška većina). Prema popisu iz 2011. godine, grad Bor je imao 48.615 stanovnika, dok je grad imao 34.160 stanovnika.

13 3.4 Izvori prihoda

Lokalna privreda Bora se skoro isklјučivo oslanja na sektor rudarstva i metalurgije. Ostale relevantne privredne aktivnosti uklјučuju trgovinu, proizvodnju, nekretnine i za veoma mali procenat radnika - građevinarstvo, polјoprivredu i saobraćaj. Područje ima potencijala za turizam, koji je trenutno nedovolјno razvijen. Polјoprivreda je na tom području nedovolјno razvijena, delom zbog lošeg kvaliteta zemlјišta i istorijskog zagađenja od rudarstva, nezakonitog odlaganja otpada, upotrebe septičkih jama i činjenice da se lokalno stanovništvo radije opredelјuje za zapošlјavanje u sektoru rudarstva. Zemlјišne parcele su takođe vrlo male i raštrkane, sa relativno lošim pristupom što otežava polјoprivredu. Na polјoprivrednom zemlјištu koje se obrađuje obično rade stariji članovi domaćinstva, često dopunjujući penzije, a mlađi članovi domaćinstva obično ostvaruju svoje prihode iz formalnog radnog odnosa. Polјoprivredni proizvodi se uglavnom koriste za potrošnju u domaćinstvu ili kao stočna hrana za sitnu stoku.

3.5 Dostupnost javnih službi

Električna energija koju dostavlјa JP „Elektroprivreda Srbije” dostupna je u celom Boru, međutim, kao rezultat zastarele opreme, povremeno se javlјaju prekidi električne energije. Preko 90% domaćinstava i institucija povezano je sa javnim sistemom grejanja. U Boru, povezanost sa javnim vodovodom čije usluge pruža Javno komunalno preduzeće „Vodovod” iznosi 100%, dok je u seoskim područjima oko 75%. Metovnica se nalazi među naselјima koja imaju sopstveni vodovod, mada je deo domaćinstava u naselјu povezan sa javnim sistemom vodosnabdevanja. Seoska područja nisu povezana sa javnim kanalizacionim sistemom, a domaćinstva koriste sopstvene septičke jame. Otpad se sakuplјa i transportuje do gradske deponije dva puta nedelјno iz grada i jednom nedelјno iz seoskih područja. Ulična rasveta je obezbeđena za oko 85% teritorije grada i 75% seoskog područja. Celokupna teritorija Bora pokrivena je telekomunikacionom infrastrukturom. Dostupna je ksna i mobilna telefonija, a prisutno je i nekoliko operatera interneta i kablovske televizije. Obrazovne ustanove dostupne su u Boru od predškolskih do srednje škole, uklјučujući i privatne škole. Tehnički fakultet Univerziteta u Beogradu nalazi se u Boru. Dostupne javne usluge obuhvataju Dom zdravlјa i seoske ambulante u selima, sportske centre, turističke organizacije, Narodnu biblioteku, Kulturni centar i Centar za socijalnu zaštitu.

Izvor: Strategija održivog razvoja opštine Bor (sada grada Bora) za period 2011—2021. godine.

14 3.6 Anketiranje i prikuplјanje podataka za LARF i RAP

Bilo je malo dodatnih sekundarnih socioekonomskih podataka o lokalnim zajednicama potencijalno pod uticajem Projekta. Dodatni primarni socioekonomski podaci prikuplјeni su anketiranjem domaćinstava, informativnim razgovorima i na sastancima fokus grupa, kako za aktivnosti vezane za kupovinu zemlјišta, tako i za procenu uticaja na životnu sredinu i socijalnih uticaja. Rezultati ovih aktivnosti prikuplјanja podataka biće detalјno predstavlјeni u RAP-u.

4 PREGLED MOGUĆIH UTICAJA NA ZEMLЈIŠTE

4.1 Oblast obuhvaćena Projektom i zahtevi u pogledu zemljišta

Za razvoj Projekta i izgradnju povezanih objekata neophodno je izvršiti pribavljanje zemlјišta. Zbog bezbednosti, površina pribavljanja će obuhvatiti i zonu sleganja tla. Iako prostor neophodan za realizaciju Projekta nije još uvek konačno denisan, pribavljanje zemlјišta je u toku u šest predloženih zona u kojima se očekuje da će zemlјište biti potrebno. Očekuje se da će svih šest zona zajedno sadržati sledeće objekte: • Zona 1 obuhvata područje za ulaz u rudnik i niskop i iznosi približno 191 ha; • Zona 2 obuhvata očekivani podzemni rudnik i iznosi približno 148 ha; • Zona 3 obuhvata područje za otaciju i povezane objekte i iznosi približno 45 ha; • Zona 4 obuhvata infrastrukturne koridore i spolјne nadzorne stanice i iznosi približno 179 ha; • Zona 5 obuhvata jalovište i iznosi približno 435 ha; • Zona 6 obuhvata železnički terminal, utovarnu stanicu i ponovno trasiranje javnog puta, ali ukupna površina trenutno nije poznata.

4.2 Procena uticaja na zemlјište

Do sada je za pribavljanje zemlјišta određeno oko 998 ha zemlјišta. To uklјučuje 880 ha privatnog zemlјišta i 118 ha opštinskog i državnog zemlјišta. Očekuje se da će to dovesti do raselјavanja lјudi koji poseduju zemlјu i/ili žive u okviru zona pribavljanja zemljišta za potrebe Projekta. Očekuje se da će najveći deo tog raselјavanja biti ekonomsko, što znači da će lјudi izgubiti pristup zemlјištu na kojem ne žive, kao i bilo kojim strukturama ili zasadima na tom zemlјištu. Od avgusta 2018. godine trebalo bi da deset domaćinstava bude zički raselјeno, što znači da oni barem delimično žive (često sezonski) na parcelama koje su prodate Projektu.

15 Površina od 998 ha koju treba pribaviti obuhvata oko 1888 parcela, sa 43 objekta na tim parcelama. Neki od tih objekata su pogodni za stanovanje, ali pre svega su tu u pitanju pojate, ambari i ostali skladišni objekt. Tabela 1 predstavlјa parcelu i broj objekata prema zonama.

Tabela 1: Ukupan broj parcela i objekata za pribavljanje

ZONA PRIBAVLJANJA ZEMLJIŠTA PARCELE OBJEKTI 1: Niskop 300 8 2: Podzemni rudnik 200 3 3: Flotacija i povezani objekti 51 - 4: Infrastruktura 367 12 5: Jalovište 970 20 6: Potencijalna železnička i/ili putna infrastruktura Ukupno parcela 1888 43

Tabela 2 predstavlјa namenu zemlјišta koja je prvobitno registrovana u katastru nepokretnosti u okviru zona Projekta. Više od 50% zemlјišta koje kompanija Rakita planira da pribavi trenutno je registrovano kao njiva ili livada, a dodatnih 36% su šume.

Tabela 2: Upisana namena zemlјišta na parcelama AD O A JE AL UGA AD OĆNJAK AŠNJAK V VINOGR OST LIV ZONA PRIBAVLJANJA ZEMLJIŠTA POL ŠUMA P JAR

1: Niskop 86.2 59.7 20.1 1.3 2.7 20.0 0 1.0 2: Podzemni rudnik 76.1 18.6 5.3 0.2 12.8 33.6 0 0.7

3: Flotacija i povezani objekti 17.1 5.1 0.4 - 17.6 4.8 0 - 4: Infrastruktura 90 32.3 24.6 1.7 5.0 24 0 1.9 5: Jalovište 173.3 146.5 47.0 22.9 9 34.4 0.1 1.8 6: Potencijalna železnička i/ili putna infrastruktura Ukupno parcela 442.7 262.2 97.4 26.1 47.1 117.2 0.1 1.8

Tabela 3 predstavlјa status vlasništva nad zemlјištem na parcelama u avgustu 2018. godine, uklјučujući one koje su već pribavljene i one koje su još uvek u postupku pribavljanja. Ukupno posmatrano, za potrebe Projekta je pribavljeno nešto manje od

16 70% parcela u privatnom vlasništvu u zonama i 62% od ukupnog trenutno projektovanog zemlјišta kada se uklјuči i zemljište u javnoj svojini.

Tabela 3 : Vlasništvo nad zemlјištem sa stanjem u avgustu 2018. godine

SVE U PRIVATNOM U DRŽAVNOM U VLASNIŠTVU KOMPANIJE RAKITA ZONA PRIBAVLJANJA ZEMLJIŠTA PARCELE VLASNIŠTVU VLASNIŠTVU (OD UKUPNO)

# ha # ha # ha # ha

1: Niskop 300 191 285 185.7 15 5.3 229 150.3 2: Podzemni rudnik 200 148 129 83.2 71 64.8 92 65.5

3: Flotacija i povezani objekti 51 45 47 26.2 4 18.6 30 14.5 4: Infrastruktura 367 179 347 173.1 20 5.9 246 113.9 5: Jalovište 970 435 920 411.4 50 23.6 580 261.8 6: Potencijalna železnička i/ili putna infrastruktura Ukupno parcela 1888 998 1728 880 160 118 1177 605

Na kraju, takođe će biti i parcela izvan navedenih zona koje će se pribaviti za potrebe Projekta. To je zato što su neki vlasnici parcela u zonama odlučili ili će odlučiti da prodaju sve svoje parcele u toj oblasti Projektu . Ti zahtevi se rešavaju od slučaja do slučaja. Ukupan broj takvih parcela još nije poznat. Avgusta 2018. godine kompanija Rakita je odlučila da pribavi dodatnih 228 parcela u ukupnom iznosu od 100 ha izvan zona. Procene i priprema ponuda za kupovinu za još 209 parcela takođe su u toku.

4.3 Analiza alternativnih rešenja

Tokom tekućeg postupka pribavljanja kompanija Rakita je pokušala da izbegne pribavljanje nepotrebnog zemlјišta koji bi mogao dovesti do zičkog ili ekonomskog raselјavanja lјudi. Alternativna rešenja su procenjivana na osnovu socijalnih i ekoloških razmatranja. Trase ili lokacije objekata/postrojenja u Projektu donekle su prilagođene kako bi se izbeglo raselјavanje, posebno onih vlasnika koji ne žele da prodaju zemlјište Projektu. Mnoge parcele u vlasništvu lјudi koji nisu volјni da prodaju, a za koje se Projekat nadao da će ih pribaviti, uklonjene su mape Projekta. Kompletni opisi završnog plana Projekta i alternativnih rešenja za smanjenje raselјavanja biće predstavlјeni u Proceni uticaja na životnu sredinu i socijalnih uticaja Projekta (ESIA), koja je trenutno u izradi. ESIA će dokumentovati obrazloženja za izbor konačnog plana/projekta. ESIA će uklјučiti i biozičke i socio-ekonomske studije i procenu uticaja.

17 4.4 Privremeni pristup zemlјištu

Projekat takođe pristupa zemlјištu na privremenoj osnovi za istražno bušenje i druge kratkoročne aktivnosti. Da bi omogućila takav pristup, kompanija Rakita potpisuje ugovore o zakupu sa vlasnicima zemlјišta. Projekat plaća vlasnicima zemlјišta za korišćenje njihovog zemlјišta na godišnjoj ili mesečnoj osnovi i nadoknađuje svaku štetu koja se javi, za useve, stabla ili drugu imovinu.⁴ Kada je postupak zakupa završen, Projekat vraća zemlјište u prvobitno stanje.

5 ISPUNЈAVANЈE USLOVA I PRAVA NA NADOKNADU

5.1 Postupak pribavljanja zemlјišta

Do sada je postupak pribavljanja zemlјišta obuhvatao sledeće klјučne korake: • razvoj okvira za nadoknadu zasnovan na lokalnoj tržišnoj vrednosti zemljišta, bonusima i principu zamenske vrednosti za zemlјište, objekte i polјoprivredna dobra i tržišne vrednosti za šume; • izradu baze podataka imovine i terenskog rada i protokola socijalnog istraživanja za prikuplјanje potrebnih podataka na osnovu parcela i domaćinstva; • angažovanje uključivanje zainteresovanih strana u pogledu zona pribavljanja zemlјišta, anketiranja i postupaka nadoknade; • izradu baze podataka o parcelama na osnovu nacionalnih katastarskih podataka; • vrednovanje zemlјišta,izgrađenih objekata i postojećih zasada (objekti, drveće i usevi) na svakom pogođenom zemlјištu; • sprovođenje socijalnih istraživanja sa domaćinstvima pod uticajem Projekta, uklјučujući i pitanja o životnom standardu; • identikaciju ugroženih kategorija i izradu odgovarajućih mera pomoći; • pripremu ponuda za kupovinu na osnovu baze podataka o imovini; • nalizaciju ponuda za kupovinu na dobrovoljnoj bazi; • isplatu prodavaca i potvrdu upisa prenosa zemljišta kod Službe za katastar nepokretnosti; • izradu metodologije praćenja uticaja i procena i po potrebi • rešavanje žalbi. Socio-ekonomske ankete stanovništva započete su 2015. godine, a nastavile su se tokom 2016, 2017. i 2018. godine. Više detalјnih informacija o anketama i postupku nadoknade navodi se u narednom odelјku.

⁴ Postoji mali broj zakupa koji se isplaćuju mesečno, obzirom da su potpisani pre nego što je Projekat prešao na plaćanje na godišnjem nivou. Ako ovi mesečni zakupi budu zahtevali obnavljanje, oni će biti prebačeni u godišnji zakup.

18 5.2 Ispunjavanje uslova za nadoknadu

Osobe koje su pod uticajem Projekta ispunjavaju uslove za nadoknadu i/ili podršku za ublažavanje uticaja za sledeću imovinu: • zemljište; • polјoprivredni usevi, šumsko drveće, voće, višegodišnji i godišnji usevi; • infrastruktura: privatna i javna, stambena i komercijalna i druge nepokretnosti; • prihodi (tokom faze preselјenja i/ili u fazi vraćanja načina života u prvobitno stanje); • ostala sredstva za život, uklјučujući zajedničke resurse kao što su oni koji pripadaju zadrugama; • lokacije kulturne baštine; • pristupne trase do imovine.

Podrška koja se odnosi na navedeno može uklјučivati, na primer, nadoknade za preselјenje imovine, prelazne nadoknade ili obezbeđivanje prevoza do lokalnih banaka, sudova ili javnobeležničkih kancelarija.

5.2.1 Uknjiženo i vanknjižno (registrovano i neregistrovano) vlasništvo i korišćenje

Imovina može biti u formalno registrovanom vlasništvu ili formalno registrovanoj upotrebi (korišćenju), pri čemu ta prava registruju i priznaju relevantni organi; ili neformalnom vlasništvu ili neformalnoj upotrebi, bez ovih zaštita („vanknjižno vlasništvo”). Imovina takođe može biti u vlasništvu pojedinca ili u vlasništvu dva ili više lica (supružnika ili suvlasnika). Istorijski gledano, neka imovina je bila u društvenom vlasništvu (sada zastarela „društvena svojina”), što može iskomplikovati katastarsku evidenciju. Zakonski posmatrano, vlasnici zemlјišta su denisani kao pojedinci koji imaju formalno zakonsko vlasništvo nad zemlјištem, upisanim u katastar. Ukoliko su pojedinci vlasnici imovine, ali nemaju potrebnu vlasničku dokumentaciju, kompanija će raditi sa njima kako bi formalizovala njihovo vlasništvo u pravnom sistemu. Ovo će omogućiti kompaniji Rakita da potpiše iste ugovore i sporazume i da im pruži iste nadokande i druga prava kao i ostalim formalnim vlasnicima imovine. Korisnici se takođe mogu podeliti na formalne i neformalne korisnike. Formalni korisnici zemlјišta ili objekata su lјudi koji su sa vlasnicima potpisali zakup ili najam. Neformalni korisnici su oni koji pozajmlјuju zemlјište ili objekte od prijatelјa ili porodice ili oni koji koriste javno zemlјište bez sankcija. I jednoj i drugoj vrsti korisnika biće nadoknađena svaka izgrađena ili zasađena imovina koju poseduju.

19 Iako kompanija Rakita formalno stiče svojinu na zemlјištu nakon završenog procesa kupoprodaje i registracje nastale promene u katastru nepokretnosti, svi vlasnici i korisnici koji se raselјavaju najmanje tri meseca unapred dobijaju obaveštenje o tome od strane kompanije , tj. pre datuma kada će kompanija Rakita koristiti predmetno zemlјište i zahtevati da se druge namene zaustave.

5.2.2 Uknjiženi i neuknjiženi (registrovani i neregistrovani) objekti

Objekti takođe mogu biti ili uknjiženi (upisani u katastar) ili neuknjiženi. Tamo gde postoje neuknjiženi objekti (objekti koji nisu upisani), ti objekti će biti srušeni pre nego što kompanija Rakita preuzme vlasništvo nad parcelom, u skladu sa zakonskim procedurama za rušenje objekata u Srbiji. Vlasnici tih objekata će ipak dobiti potpunu nadoknadu za objekte, kao što je denisano u nastavku.

5.3 Zamenska vrednost

Projekat nadoknađuje većinu izgublјene imovine (nepokretna imovina: zemlјište, objekti i zasadi na parcelama koje treba pribaviti) po zamenskoj vrednosti. Zamenska vrednost se obračunava tako da podrazumeva tržišnu vrednost imovine, sa stopama koje utvrđuje Republički geodetski zavod i koje su javno dostupne. Zamenska vrednost takođe obuhvata i sve troškove prometa povezane sa vraćanjem takve imovine (npr. porez na prenos, troškove registracije/upisa). Međutim, neće sva popisana imovina u potpunosti biti izgublјena. Zemlјište i objekti će postati vlasništvo kompanije Rakita, a ugroženi lјudi više neće imati pristup toj imovini. Međutim, kada je reč o zasađenim dobrima, Projekat planira da što duže omogući lјudima pristup kako bi vlasnici mogli da iskoriste dodatnu vrednost te imovine. Više detalјnih informacija o metodologijama nadoknade za svaku od kategorija imovine dato je u nastavku. Sva zemlјa se nadoknađuje po zamenskoj vrednosti, sa dodatkom primenlјivih premija, bonusa i dopunskih nadoknada (pogledati matricu prava za detalјne iznose). Vlasnici zemlјišta mogu da biraju zamenu u naturi, pri čemu se identikuje alternativna parcela za vlasnika zemlјišta. Vlasnici su takođe u mogućnosti da biraju novčanu nadoknadu. Zamensku vrednost za novčanu nadoknadu izračunavaju nezavisni procenitelјi koristeći uporednu metodu. Zemlјište se upoređuje sa relevantnim prometima (parcele koje se aktivno prodaju ili su nedavno prodate) u tom području, uz uzimanje u obzir različitih karakteristika parcele, kao što su pristup infrastrukturi, kvalitet zemlјišta i trenutna namena. Kvalitet zemlјišta ocenjuju stručni procenitelјi na osnovu nacionalnih standarda i kategorija zemlјišta. Naime, te procene zemlјišta takođe čine osnovu cena

20 koje kompanija Rakita plaća vlasnicima zemlјišta od kojih je zemlјište zakuplјeno na privremenoj osnovi. Kada se vlasništvo nad parcelom deli, nadoknada se podjednako deli između suvlasnika ili se deli prema udelima koje svaki od vlasnika poseduje u imovini. U retkim slučajevima, svakom vlasniku zemlјišta koji prodaje zemlјište kompaniji Rakita isplaćuje se minimalni iznos od 25.000 RSD, kada je njihov ukupni obračun nadoknade bio manji zbog podele nadoknade. To znači da kada je nadoknada zbog male veličine parcele i neobično velikog broja vlasnika manja od 25.000 RSD po vlasniku, isplaćuje se dopunska nadoknada kako bi se nadoknada dopunila do minimuma. Svi objekti se nadoknađuju po zamenskoj vrednosti novog objekta sa istim projektom. To znači da se amortizacija objekta ne uzima u obzir. Zamenska vrednost objekata izračunava se tako da uklјučuje materijale, troškove rada, transportne troškove i troškove prometa. Zamenska vrednost se primenjuje i za formalne i za neformalne objekte. Polјoprivredni zasadi, uklјučujući pašnjake, useve, stabla voća i oraha, nadoknađuju se po zamenskoj vrednosti. Zamenska vrednost se obračunava tako da uklјučuje troškove pripreme zemlјišta za sadnju, novo seme ili sadnice, vreme do sazrevanja (tj. proizvodnje) za nove bilјke i prošle prinose i ulazni rad pre obrađivanja. Ne vrše se odbijanja po osnovu amortizacije. Pored toga, vlasnicima će biti dozvolјeno da koriste polјoprivredna dobra (tj. izvrše žetvu), gde je moguće. Nadalјe, ako vlasnici zemlјišta žele da i dalјe koriste parcele koje su prodali kompaniji Rakita za polјoprivredu, biće im dozvolјeno da zakupe istu ili sličnu parcelu od kompanije bez ikakvih troškova dok zemlјa ne postane neophodna za potrebe Projekta. Ovaj novi mehanizam nije bio dostupan 2017. godine i predstavlјa zalaganje kompanije Rakita da olakša odlazak vlasnika zemlјišta sa njihove bivše zemlјe. U slučaju da ubuduće za potrebe Projekta bude neophodna zemlјa data bivšem vlasniku u zakup, zakupac će biti obavešten o tome mesec dana ranije, a sva zasađena dobra će mu biti nadoknađena pre raselјavanja. Šume i šumsko zemljište, odnosno prirodno stvorena drvna masa pogodna za drvnu građu ili drvo za ogrev jedina su sredstva koja se nadoknađuju po tržišnoj vrednosti. To je zbog toga što srpsko zakonodavstvo propisuje nadoknadu tržišne vrednosti za ova sredstva, a stope za različite vrste šuma utvrđuje država. Kao i kod polјoprivrednog zemlјišta, kompanija Rakita radi na razvoju sistema za vlasnike zemlјišta da nastave sa korišćenjem ili zakupom šumskih dobara nakon prenosa svojine nad parcele kompaniji Rakita.

21 5.4 Načini nadoknade

Trenutno, jedino zasađena dobra i objekti ispunjavaju uslove za novčanu nadoknadu. Međutim, za zemlјišne i stambene objekte vlasnici imaju pravo na nadoknadu u naturi ili u gotovini. Za zemlјište, zamena u naturi znači parcelu iste veličine i sličnog kvaliteta na obližnjoj lokaciji ili na lokaciji u blizini ostale imovine vlasnika zemlјišta. U praksi, većina vlasnika nije zainteresovana za nadoknadu u naturi za zemlјište i izabrala je novac. Kada vlasnik zemlјišta odluči da primi zamensko zemlјište, a ne novac u gotovini, vlasnik po svojoj volјi identikuje predloženu zamensku parcelu (uz pomoć kompanije Rakita, ako je to neophodno), nakon čega Rakita obično kupuje zemlјište i prenosi ga kao nadoknadu vlasniku. Kompanija Rakita takođe može pomoći pogođenom licu prilikom obrade transakcije koja je izvršena u gotovini. U nekim slučajevima kompanija Rakita nudi i parcele izvan zona pribavljanja Projekta, koje su već u vlasništvu kompanije Rakita, za zamenu u naturi. Naime, za nekoliko slučajeva u kojima su vlasnici prodali svoje stambene objekte u okviru pribavljanja zemlјišta, kompanija Rakita je sarađivala sa njima tokom čitavog procesa kako bi im pomogla pri donošenju odluke gde će živeti nakon prodaje. U većini slučajeva vlasnici kuća su već posedovali kuću istog ili bolјeg kvaliteta na drugim mestima. U drugim slučajevima, kupili su odgovarajuću kuću novcem od nadoknade. Više detalјa o ovim slučajevima zičkog raselјavanja biće dato u RAP-u.

5.5 Prava na nadoknadu

Matrica prava na nadoknadu koja sumira navedeno predstavlјena je u Tabeli 4. Promene u avgustu 2018. u odnosu na LARF 2017 uklјučuju minimalno plaćanje po vlasniku opisano gore. One takođe podrazumevaju da je bonus koji isplaćuje kompanija Rakita prilikom pribavljanja povećan sa 60% procenjene zamenske vrednosti za svaku parcelu na 100%. Pored toga, za većinu vlasnika zemlјišta sada postoji bonus od 50.000 RSD po parceli. Dodatna premija, bonus za parcelu i minimalna isplata biće dostupni samo vlasnicima koji su bili vlasnici predmetne parcele pre 5. decembra 2017. godine. Konačno, matrica prava na nadoknadu sada uklјučuje mogućnost zakupa za privremeni pristup zemlјištu. Pismo u kojem se najavlјuju te promene decembra 2017. godine dodato je Dodatku 2: Pismo o bonusu i posvećenosti pravičnosti. Obrazac kalkulatora za plaćanje zakupa dat je u Dodatku 3: Kalkulator zakupa.

22 Tabela 4: Matrica prava na nadoknadu

VRSTA GUBITKA POGOĐENO LICE PRAVA NA NADOKNADU Novčana nadoknada u punom iznosu zamenske vrednosti plus primenlјiva premija, bonus, dopunska nadoknada (ako se primenjuje) i troškovi prometa. Za one koji imaju formalno vlasništvo nad svojom parcelom pre 5. decembra 2017. godine premija je 100% zamenske vrednosti, bonus je 50.000 RSD po parceli, a u relevantnim slučajevima, primenjuje se dopunska nadoknada kako bi se osigurala minimalna isplata od 25.000 RSD po vlasniku. Za one sa formalnim vlasništvom na svojoj parceli na dan 6. decembra ili kasnije premija je 60% zamenske vrednosti i ne primenjuje se bonus niti dopunska nadoknada. ILI Vlasnik Zamena zemlјišta u naturi do vrednosti ukupne gotovinske nadoknade. Pribavljanje I zemlјišta Druga pomoć, npr. troškovi prometa ili pravna pomoć. (polјoprivredno, I građevinsko, Ispunjavanje uslova za učešće u programima vraćanja životnog standarda u prvobitno stanje. šumsko zemlјište, Na osnovu stepena rezidualnih uticaja na životni standard. U najmanju ruku, ovo uklјučuje pašnjaci itd.) slobodno i dobrovolјno obučavanje o nansijskom upravlјanju i određivanje prioriteta za zakup polјoprivrednog zemlјišta iz Projekta.

Informacije o zakupu zemlјišta najmanje tri meseca pre ulaska na zemlјu kako bi se Korisnik korisniku omogućilo da pronađe drugo zemlјište za zakup. (formalni ili neformalni) I Druga pomoć, npr. pomoć za pronalaženje zamenskog zemlјišta za zakup.

Nadoknada, bilo u gotovini (po zamenskoj vrednosti) ili u naturi. Pregovara se od Praksa slučaja do slučaja sa odgovarajućim nadležnim organima. VRSTA GUBITKA POGOĐENO LICE PRAVA NA NADOKNADU

Novčana nadoknada, obračunata na 50% od prodajne vrednosti zemlјišta (RSD/m2) pomnožena sa zemlјištem koje se daje u zakup, plus bilo koja relevantna dopunska nadoknada. Zakupi su godišnji, obezbeđuju Projektu prava korišćenja za određenu oblast za godinu dana, uz naknadna plaćanja izvršena prema istim formulama ako je potrebno više vremena. Na snazi je minimalna isplata od 31.000 RSD po parceli, pri čemu se dopunska nadoknada primenjuje po potrebi. ⁵ I Vlasnik Isplata paušalnih suma za materijalne gubitke za vrstu postavljenog objekta ili infrastrukture takođe se plaća na godišnjem nivou. Tekuće stope (sve u RSD) iznose 5000 za put, 15.000 za objekat, 5000 za ispitnu jamu i Privremeni 50.000 za platformu za bušenje. gubitak I pristupa zemlјištu Nadoknada za gubitak pristupa bilo kojim usevima, drveću, građevinskim površinama ili polјima sa senom plaća se godišnje po ksnoj stopi (RSD/m2 ). Tekuće stope su 10 za useve, 15 za drveće, 50 za građevinske površine i 10 za polјa sa senom.

Informacije o korišćenju zemlјišta najmanje tri meseca pre ulaska na zemlјu kako bi se korisniku omogućilo da pronađe drugo zemlјište za zakup. Korisnik I Druga pomoć, npr. pomoć za identikaciju zamenskog zemlјišta za zakup.

Novčana nadoknada pri punoj zamenskoj vrednosti. I Gubitak Prava na žetvu zasađenih dobara. zasađenih dobara: I godišnji i baštenski Vlasnik Prioritet prilikom zakupa polјoprivrednog zemlјišta od Projekta. usevi, voće ili vinogradi I Ispunjavanje uslova za učešće u programima vraćanja životnog standarda u prvobitno stanje. Na osnovu stepena rezidualnih uticaja na životni standard.

⁵ Model koji se u Projektu koristi za izračunavanje iznosa plaćanja dat je u Dodatku 3. VRSTA GUBITKA POGOĐENO LICE PRAVA NA NADOKNADU

Novčana nadoknada po tržišnoj vrednosti stabala (nacionalno utvrđene stope). I Gubitak Prioritetna prava za zakup zemlјišta od kompanije Rakita za korišćenje šumskih dobara, gde je moguće. Vlasnik šumskih stabala I Ispunjavanje uslova za učešće u programima vraćanja životnog standarda u prvobitno stanje. Na osnovu stepena rezidualnih uticaja na životni standard.

Novčana nadoknada pri punoj zamenskoj vrednosti. Materijalni troškovi, troškovi rada i troškovi prometa za ponovnu izgradnju novog objekta istog projekta i karakteristika. I Vlasnik Druga pomoć, npr. organizovan prevoz pokretne imovine ili nadoknada za selidbu , Gubitak pomoć za kupovinu drugačijeg stambenog objekta uporedivog kvaliteta novcem od privatnih stambenih nadoknade. objekata ( uknjiženih Informacije o pribavljanju objekta najmanje tri meseca pre ulaska na zemlјu kako bi i neuknjiženih) se zakupcu omogućilo da pronađe novi smeštaj. Taj period se može produžiti u Korisnik posebnim okolnostima. (zakupac) I Druga pomoć, npr. organizovan prevoz pokretne imovine ili nadoknada za selidbe, pomoć za pronalaženje novog smeštaja za zakup.

Gubitak privatnih Novčana nadoknada pri punoj zamenskoj vrednosti. Materijalni troškovi, troškovi rada i nestambenih objekata troškovi prometa za ponovnu izgradnju novog objekta istog projekta i karakteristika. Vlasnik (ograde, šupe, I navodnjavanje itd.) Druga pomoć, npr. organizovani transport pokretne imovine ili nadoknada za selidbu.

Gubitak transportne Alternativni putevi za održavanje pristupa. Sva druga infrastruktura koju treba Zajednice/Vlada infrastrukture opravdati od slučaja do slučaja. VRSTA GUBITKA POGOĐENO LICE PRAVA NA NADOKNADU

Gubitak javnih Nadoknada, bilo u gotovini ili zamenskim objektima i zgradama. Pregovara se od objekata (aerodromi, Vlada slučaja do slučaja sa nadležnim organima. javne zgrade itd.)

Novčana nadoknada za izgublјeni neto prihod tokom perioda prelaska (do ponovnog uspostavlјanja poslovnih delatnosti). Gubitak poslovnih Vlasnik poslovnog I prihoda i/ili subjekta (formalnog Druga pomoć, npr. organizovani transport pokretne imovine ili nadoknada za selidbu. izvora prihoda ili neformalnog) I Ispunjavanje uslova za učešće u programima vraćanja izvora prihoda u prvobitno stanje. Na osnovu stepena rezidualnih uticaja na izvore prihoda.

Gubitak lokacija Svi objekti za koje je utvrđeno da su objekti od kulturnog značaja biće fotograsani, a kulturne baštine ili Zajednica / vlasnik lokacije planovi izgradnje će se arhivirati pre pribavljanja. Sve pronađene grobnice će biti uticaji na njih predmet konsultacija sa vlastima kako bi se utvrdile tačne procedure za preselјenje. 6 POSTUPAK PRIBAVLJANJA ZEMLЈIŠTA

6.1 Anketiranje

Kompanija Rakita je angažovala ovlašćene sudske procenitelje nepokretnosti da se uklјuče u procenu vrednosti nepokretne imovine za šumarstvo i polјoprivredu (stručnjaci za procenu zemlјišta, useva i stabala voća), kao i građevinarstvo za procenu svih objekata na zemlјišnim parcelama pod uticajem Projekta. Rakita je takođe angažovala posvećeno osoblјe za sprovođenje amketiranja u domaćinstvima o socijalnoj dobrobiti i izvorima prihoda. Sprovođenje istraživanja obuhvata tri komponente: • terensku verikaciju katastarskih podataka i nova merenja ako se čini da su ispravke neophodne; • inventar imovine od strane sertikovanih procenitelјa; • socio-ekonomsko anketiranje domaćinstava koja su u posedu zemlјišta. (Do danas nisu identikovani korisnici zemlјišta, samo vlasnici zemlјišta.)

6.2 Priprema ponuda za kupovinu

6.2.1 Identikacija i vrednovanje

Identikacija parcela, vlasnika i korisnika

Katastarski podaci su dobijeni od lokalne službe za katastar nepokretnosti. Svaka parcela koju kompanija Rakita želi da pribavi upisana je u bazu podataka Projekta zajedno sa dostupnim informacijama o vlasnicima zemlјišta. Pre početka istraživanja predstavnici kompanije Rakita sastali su se sa gradskim čelnicima i razgovarali sa svim vlasnicima zemlјišta da bi: • proverili tačnost katastarskih podataka, naročito u vezi sa imenima i mestom prebivališta vlasnika i suvlasnika i dobili adrese vlasnika i podatke za kontakt; • u slučajevima zajedničkog vlasništva proverili koji vlasnik koristi parcelu ili upravlјa parcelom; • dobili imena bilo kog formalnog ili neformalnog korisnika zemlјe (gde je moguće); • organizovali sprovođenje ankete; • označili potencijalno složene scenarije vlasništva (preminule osobe, osobe čije mesto prebivališta nije poznato, lica koja borave u inostranstvu).

27 Terenska verikacija katastarskih podataka i premer

Licencirani geometri sproveli su dodatnu verikaciju katastarskih podataka na terenu. To uklјučuje proveru tačnosti topografskih podataka i razgovore sa vlasnicima zemlјišta i susedima kako bi se utvrdilo da li postoje sporovi oko međa koji su povezani sa parcelama. Nijedan takav spor između suseda nije identikovan. Ova terenska verikacija je takođe poslužila da potvrdi rezultate socio-ekonomskih anketa u vezi sa vrstama imovine na svakoj parceli. Procenitelјi sa odgovarajućim kvalikacijama posetili su svaku parcelu radi procene vrednosti imovine. Ti licencirani procenitelјi su procenili korišćenje zemlјišta, prebrojali stabla i useve prema vrstama i produktivnosti i pregledali objekte za vrednovanje. U kombinaciji, te procene imovine poslužile su kao osnova za ponude za kupovinu.

6.2.2 Ponuda za kupovinu

Ponude za kupovinu su pripremlјene za svaku procenjenu parcelu na osnovu popisane imovine. Te ponude interno odobrava rukovodstvo kompanije Rakita nakon pregleda izveštaja sa procene imovine i iznosa nadoknade. Ponude su poverlјive prirode dok se ne predstave vlasnicima zemlјišta. Kad je potrebno, osoblјe kompanije Rakita radi sa vlasnicima zemlјišta da utvrdi da li razumeju detalјe ponude i ugovora. Takođe, po potrebi, nudi se pravna pomoć za rešavanje pitanja u vezi sa svojinskim pravima.

6.2.3 Postupak ugovaranja

Za nalizaciju kupoprodajnog ugovora obično se zahteva postupak u dva koraka. • Prvo, zaposleni u Službi za pribavljanje zemljišta kompanije Rakita će se susresti sa vlasnicima zemlјišta u njihovoj kući ili u kancelariji kompanije Rakita, fotokopiraće njihove dokumente za identikaciju, objasniće žalbeni mehanizam, predstaviće ponudu za kupovinu i raspravlјaće o svim pitanjima ili problemima koji iskrsnu. Ponuda za kupovinu se ostavlјa vlasniku zemlјišta kako bi je razmotrio, u vremenskom periodu denisanom u ponudi. Često grupa suvlasnika daje punomoćje jednom iz grupe da bi se ovaj postupak ubrzao, posebno kada neki suvlasnici žive drugde. • Drugo, kada su sve strane zainteresovane za prihvatanje ponude za kupovinu, održava se još jedan sastanak za potpisivanje ugovora. U tom trenutku, javni beležnik je prisutan kako bi potvrdio (solemnizovao) ugovor stavlјanjem klauzule o potvrđivanju ugovora, čime promet postaje validan. Taj drugi sastanak obično se odvija u kancelariji javnog beležnika.

28 Za one parcele na kojima postoji pravo preče kupovine pismo se šalјe i svim relevantnim susedima nakon što se vlasniku parcele dâ inicijalna ponuda. Mora se poštovati period čekanja 15-30 dana, počev od trenutka kada poslednji sused dobije pismo. Nakon perioda čekanja zakonski se smatra da su se susedi odrekli prava na kupovinu zemlјišta od vlasnika po istoj ceni kao u ponudi za kupovinu.

Finalizacija transakcije

Za zaklјučivanje ugovora kod javnih beležnika potrebna su sledeća dokumenta: • 5 kopija (ili više, u zavisnosti od broja vlasnika zemlјišta) kupoprodajnog ugovora; • 2 kopije potvrde o nepokretnosti za katastarske parcele; • fotokopija i kopija očitanih ličnih karata na elektronskom čitaču identikacionih dokumenata; • fotokopija i kopija lične karte zakonskog zastupnika kompanije Rakita; • kopija izvoda kompanije Rakita iz Agencije za privredne registre; • dokaz vlasnika zemlјišta o vlasništvu nad imovinom; • potvrda o identikaciji parcele (identikacija starih brojeva parcela — primenjuje se za katastar u opštini Brestovac) iz službe katastra u Boru; • dokazi o ponudama u slučaju prava preče kupovine, zajedno sa katastarskim izvodima kojima se utvrđuju broj i lokacije susednih parcela i podaci o njihovim vlasnicima; • blanko kopije uplatnice; • saglasnost supružnika vlasnika za zaklјučivanje ugovora, po potrebi; • dokaz o uplati naknade. Pored navedenog, sudovi ili javni beležnici imaju pravo da zatraže dodatnu dokumentaciju, ili od prodavca ili od kupca imovine.

Druge vrste ugovora

Do danas, kompanija Rakita potpisuje gore opisane ugovore o kupoprodaji sa vlasnicima zemlјišta. Tim ugovorima se kompaniji Rakita u potpunosti prenosi vlasništvo nad parcelama. Kompanija Rakita je takođe stekla pristup zemlјištu na osnovu ugovora o privremenom zakupu. To su vrste ugovora koje kompanija Rakita koristi za pristup zemlјištu tokom programa bušenja. Na primer, prava korišćenja se mogu potencijalno koristiti za prenosne vodove, cevovode ili tampon-zone.

29 6.2.4 Plaćanje i upis

Kada se ugovor potpiše, isporučuje se u sedište Rakite, gde se obrađuje za plaćanje. Plaćanja se vrše prenosom na bankovne račune. U slučajevima kada vlasnici zemlјišta ili korisnici zemlјišta nemaju bankovni račun, kompanija Rakita im pomaže da ih otvore. Kompanija Rakita zatim podnosi ugovor sa potrebnim dokumentima kancelariji Poreske uprave u Boru kako bi se utvrdio porez na prenos prava svojine. Nakon plaćanja poreza na prenos, kompanija Rakita podnosi zahtev katastru za izmenu podataka o nosiocu prava svojine sa potrebnim dokumentima (kupoprodajni ugovor i plaćeni porezi). Katastar zatim upisuje kompaniju Rakita kao vlasnika parcele.

6.2.5 Prenos svojine

Kada služba katastra završi upis kompanije Rakite kao vlasnika kuplјene parcele, formalno obaveštenje o promeni upućuje se kompaniji Rakita i bivšem vlasniku zemlјišta. Postoji rok od 15 dana za eventualne žalbe, nakon čega vlasništvo kompanije Rakita nad parcelom postaje pravnosnažno.

7 UKLJUČIVANJE ZAINTERESOVANIH STRANA I ŽALBENI MEHANIZAM

7.1 Strategija uključivanja zainteresovanih strana

Kompanija Rakita je posvećena integraciji ekoloških i socijalnih pitanja u planiranju i razvoju Projekta, kao i uspostavlјanju i održavanju konstruktivnih odnosa sa zainteresovanim stranama, uklјučujući lokalne zajednice na području grada Bora. Kompanija Rakita je 2014. godine formirala Info centar, lociran u centru Bora. To je mesto na kojem se zainteresovane strane mogu sastati sa predstavnicima kompanije Rakita, razgovarati licem u lice o pitanjima i nedoumicama koje potencijalno imaju i pregledati projektne dokumente. Kompanija Rakita je takođe posvećena usklađivanju planova i postupaka sa glavnim zahtevima IFC-a o smislenom uklljučivanju zainteresovanih strana i konsultacijama. SEP se ažurira svake dve godine maksimalno, a najnovija verzija datira iz februara 2017. godine. Ova verzija SEP-a je javno dostupna u Info centru kompanije Rakita i na njenoj internet stranici. SEP obuhvata uključivanje zainteresovanih strana oko postupka pribavljanja zemlјišta i javnih sastanaka radi konsultacija sa zajednicama ugroženim pribavljanjem zemlјišta.

30 Sastanci i konsultacije sa lokalnim zajednicama su u toku i nastaviće da se održavaju sa grupama i članovima zajednica tokom faze razvoja Projekta. Ugroženi vlasnici i korisnici zemlјišta će nastaviti da se konsultuju i informišu o pravima na nadoknadu i kriterijumima za ispunjavanje uslova, vrednovanju, stopama nadoknade i mogućnostima za nadoknadu, pitanjima u vezi sa programima za vraćanje izvora prihoda i kulturnom baštinom.

7.2 Plan za uključivanje zainteresovanih strana

Uključivanje zainteresovanih strana će postojati u svim fazama planiranja i sprovođenja pribavljanja zemlјišta. Protekle i buduće aktivnosti su detalјnije navedene u nastavku.

7.2.1 Prethodne konsultativne aktivnosti oko pribavljanja zemlјišta i nadoknada

Do danas su održane sledeće konsultacije o pribavljanju zemlјišta: • Inicijalni sastanci u 2015. godini u tri ugrožene zajednice sa vlasnicima parcela u zoni 1 kako bi se pružile preliminarne informacije o procesu planiranja pristupa zemlјištu; • Dva dodatna sastanka u zajednicama u septembru 2015. godine sa svim identikovanim vlasnicima zemlјišta čije je zemlјište u tom trenutku bilo zemlјište od interesa;

31 • Anketiranje 2016. godine domaćinstava sa ugroženim vlasnicima zemlјišta u zoni 1 koji su bili zainteresovani za prodaju zemlјišta; • Razgovori licem u lice i sastanci za razmenu informacija sa članovima zajednice i odabranim uzorkom vlasnika zemlјišta 2016. godine; • Sastanak u Brestovcu u januaru 2017. godine kako bi se ponovilo predstavlјanje informacija o postupku pribavljanja zemlјišta; • Obuka borskog osoblјa za pribavljanje zemlјišta i odnos sa zajednicom u januaru 2017. godine o SEP-u; • Sastanci za javno informisanje i otvorena vrata u martu 2017. godine u Brestovcu i Slatini, gde je zainteresovanim stranama data mogućnost da usmeno dobiju informacije i pruže povratne informacije u vezi sa predloženim programom pribavljanja zemlјišta koji se razvija radi podrške LARF-u; • Sastanci sa čelnicima zajednica u Boru, Slatini, Brestovcu i Metovnici u martu i aprilu 2017. godine; • Komunikacija sa vlasnicima zemlјišta telefonom i pokretanje nove runde anketiranja domaćinstava u aprilu 2017. godine; • Dani otvorenih vrata sa jakim fokusom na pribavljanje zemlјišta u Boru, Slatini, Brestovcu i Metovnici u avgustu 2017. godine; • Sastanci u zajednicama sa delimičnim fokusom na pribavljanje zemlјišta u Slatini, Brestovcu i Metovnici u avgustu 2018. godine; • Tekuće socio-ekonomsko anketiranje, popis imovine i procena zemlјišta do avgusta 2018. godine. Ponude za kupovinu na osnovu rezultata procene parcela pojedinačno se isporučuju vlasnicima parcela na razmatranje. Ove isporuke se najčešće obavljaju lično, za vlasnike nepokretnosti koji žive u toj oblasti, ili se šalju poštom, vlasnicima nepokretnosti koji žive na većoj udalјenosti od Borskog regiona. Ove interakcije takođe predstavlјaju priliku da se razjasne elementi ponude ili druga srodna pitanja. Dodatni sastanci i interakcije se mogu organizovati po potrebi. Tokom ovog perioda, kompanija Rakita takođe razmatra moguće mere pomoći koje se mogu pružiti u slučajevima zičkog raselјavanja i/ili uticaja na izvore prihoda. Poseban fokus se stavlјa na određivanje statusa ugroženih kategorija lјudi i denisanje mera pomoći kako bi se zadovolјile potrebe onih koji se smatraju ugroženim.

7.2.2 Fokus grupe

Razgovori u fokus grupama vođeni su tokom ESIA i HRIA. Po potrebi, mogu se održati dodatne fokus grupe kako bi se razgovaralo o potencijalnim merama za vraćanje životnog standarda u prvobitno stanje za lјude koji su raselјeni pribavljanjem zemlјišta.

32 7.2.3 Objavlјivanje LARF-a

Vlada, lokalni organi, grad i tri ugrožene zajednice u projektnom području upoznati su sa LARF-om iz 2017. godine. Konkretni događaji uklјučivali su prezentacije ministarstvu zaduženom za rudarstvo i gradu Boru, otvorena vrata u lokalnim mesnim zajednicama i Boru sa lokalnom upravom. LARF je takođe objavlјen na engleskom i srpskom jeziku na internet stranici kompanije Rakita i dostupan je u Info centru kompanije Rakita. Nova verzija, LARF 2018, biće dostupna na internetu u Informativnom centru, a grad Bor, sela Brestovac, Slatina i Metovnica biće obavešteni o novom izdanju.

7.3 Žalbeni mehanizam

Kompanija Rakita se obavezala da obezbedi ekasan mehanizam za rešavanje problema ili žalbi zainteresovanih strana blagovremeno, na pravičan i dosledan način, sa odlukama koje su međusobno prihvatlјive za obe strane. Mehanizam kompanije Rakita za žalbe u zajednici je osmišlјen tako da ispunjava zahteve standarda učinka IFC-a i kriterijume delotvornosti za žalbene mehanizme vansudskim putem u skladu sa Vodećim principima UN o poslovanju i lјudskim pravima. Mehanizam kompanije Rakita za žalbe u zajednici može primati žalbe od bilo koje eksterne zainteresovane strane, ali je prvenstveno osmišlјen radi rešavanja problema i žalbi sledećih grupa zainteresovanih strana: • lokalnih pojedinaca i grupa koji su potencijalno ugroženi Projektom; • vlasnika zemlјišta ili korisnika parcela koji su ugroženi istraživanjem kompanije Rakita, pribavljanjem zemlјišta i/ili raselјavanjem; • lokalnih i nacionalnih NVO ili drugih reprezentativnih organizacija koje se mogu baviti problemima ili žalbama pogođenih zainteresovanih strana u njihovo ime. Kompanija Rakita će primeniti sledeće principe u pogledu upravlјanja žalbama i remedijacije u kontekstu Projekta: • Žalbe se registruju i potvrđuju u roku od 8 kalendarskih dana od prijema, odgovor na njih se šalјe u roku od 22 kalendarska dana od prijema i prate se do zatvaranja; • Žalbe treba rešiti u roku od najviše 30 kalendarskih dana⁵; • Modalitet za žalbeni mehanizam uklјučuje mogućnosti za učešće nezavisnih trećih strana (npr. nezavisnih procenitelјa) kako bi se neslaganja rešila na pravedan način i sporazumno; međutim, kompanija Rakita neće sprečiti pogođene zainteresovane strane da koriste druge sudske ili vansudske mehanizme ako nisu zadovolјni predloženim rešenjem po njihovim žalbama. Opšti cilј je da se u najvećem mogućem broju žalbi izbegne pribegavanje pravosudnom sistemu.

⁶ Ovo je indikativna vremenska linija, a stvarni vremenski okvir ya rešavanje svake žalbe preilagodiće se tako da zainteresovanim stranama omogući da učestvuju u postupku ispitivanja i rešavanja sporova.

33 Žalbe, pitanja ili problemi mogu se dostaviti direktno kompaniji Rakita. Podaci za kontakt: Rakita Exploration doo Moše Pijade 46/6 19210 Bor Broj telefona: 030 2150067 Imejl: [email protected]

Žalbe se takođe mogu podneti anonimno, tako što se ubacuju u kutiju za žalbe smeštenu na ulazu u Info centar kompanije Rakita u Boru. Međutim, kompanija Rakita može imati ograničena sredstva za ispitivanje anonimnih žalbi jer nije u mogućnosti da stupi u kontakt sa osobom koja je podnela žalbu ili da joj odgovori. Po r e d t o g a , m e h a n i z a m p o l i t i k e uzbunjivača kompanije Nevsun dostupan je internim i eksternim zainteresovanim stranama kako bi prijavile potencijalno kršenje etičkog kodeksa kompanije, uklјučujući i kršenje korporativnih politika, uklјučujući zdravstvena i bezbednosna, ekološka, operativna ili etička pitanja. Politika uzbunjivača pruža uslove za poverlјivost, anonimnost i zaštitu od odmazde. Mehanizmu politike uzbunjivača može se pristupiti preko sledećih kanala: • telefonom: Pozovite 1-866-921-6714 (centrala) da razgovarate sa iskusnim stručnjakom ili ostavite poruku; • imejlom: [email protected]; • pismeno: predsedniku Revizorskog odbora Upravnog odbora kompanije Nevsun. Posteri sa informacijama o politici uzbunjivača kompanije Nevsun postavlјeni su u kancelariji kompanije Rakita i Info centru kompanije Rakita u Boru za dodatne informacije.

34 8 PRUŽANJE PODRŠKE UGROŽENIM KATEGORIJAMA LJUDI

8.1 Denicije

Ugrožene kategorije lјudi koji zbog svoje polne, etničke pripadnosti, starosne dobi, zičkog ili mentalnog invaliditeta, nepovolјnog ekonomskog položaja ili socijalnog statusa mogu biti pod većim negativnim uticajem postupka pribavljanja zemlјišta u odnosu na druge i koji mogu biti organičeni u svojoj sposobnosti da traže ili iskoriste nadoknade. U kontekstu Projekta, potencijalno ugrožene kategorije ljudi mogu biti: • osobe sa invaliditetom, mentalnim ili zičkim; • lјudi sa teškim bolestima; • starija lica, posebno kada žive sami ili su penzionisani i oslanjaju se na svoje zemlјište za prihodovanje; • domaćinstva koja vode žene i koja žive sa ograničenim sredstvima; • domaćinstva koja uopšte nemaju prihode ili imaju vrlo ograničene prihode. Do sada, interno raselјena lica nisu identikovana u okviru zajednica koje su ugrožene Projektom. Vlasi su važna manjinska etnička grupa koja je prisutna u projektnom području, posebno u Slatini. Iako među Vlasima potencijalno ima ugroženih kategorija ljudi, vlaška etnička pripadnost sama po sebi ne predstavlјa ugroženost u kontekstu pribavljanja zemlјišta u Projektu.

8.2 Postupak identikacije

Potencijalno ugrožene kategorije ljudi prethodno se identikuju tokom socio- ekonomskih anketa za svaku zonu. Ljudi označeni kao ugroženi kontaktiraju se tokom pregovaračkog postupka, a za one koji su faktički ugroženi izrađuju se mere pomoći. Tim merama se ugroženim kategorijama ljudi omogućava da u potpunosti učestvuju u postupku pribavljanja zemlјišta. Kada je relevantno, članovi porodice se podstiču da se uklјuče u pregovarački postupak radi zaštite interesa ugroženih kategorija ljudi. Postojeći podaci o potencijalno ugroženim licima i grupama su takođe dobijeni od lokalnih organa i predstavnika zajednice, uklјučujući i Kancelariju za socijalnu zaštitu.

8.3 Mere pomoći U radu sa relevantnim lokalnim organima kompanija Rakita nastoji da izbegne nesrazmerne uticaje na ugrožene kategorije ljudi koji su posledica postupaka pribavljanja zemlјišta i raselјavanja. Mere pomoći tokom postupka pribavljanja zemlјišta i raselјavanja obuhvataju sledeće:

35 • konkretnu pomoć u pregovorima (dodatne posete); • konkretnu pomoć u razumevanju i pripremi papirologije; • prelaznu i privremenu pomoć (do danas to je prvenstveno bio transport do pravno imenovanih lica i natrag, ali bi u budućnosti to moglo uklјučiti pomoć u hrani, pomoć u drugim stvarima u naturi ili privremenu medicinsku pomoć). Tamo gde je prikladno i izvodlјivo, ugrožene kategorije ljudi će biti prioriteti za uklјučivanje u druge socijalne programe i druge programe koje kompanija Rakita sprovodi u zajednici ili za zapošlјavanje kod izvođača radova. Do sada nije bilo slučajeva da postupak pribavljanja zemlјišta utiče na izvore prihoda tako da lјudi postanu još ugroženiji. Ako dođe do takvog slučaja, kompanija Rakita bi svesrdno podsticala vlasnika parcele da izabere opciju zamene zemlјišta, a ne novčanu nadoknadu. Osim toga, ukoliko se ubuduće jave uticaji na izvore prihoda, kompanija Rakita će ohrabriti vlasnike ili korisnike zemlјišta da zakupe parcele od kompanije Rakita kako bi se ti uticaji ublažili.

9 PONOVNO USPOSTAVLJANJE IZVORA PRIHODA

9.1 Pregled potencijalnih uticaja na izvore prihoda

Na osnovu kontakata sa vlasnicima zemlјišta i rezultata socio-ekonomskog istraživanja, čini se da zemlјište nije glavni izvor prihoda. Tamo gde se koristi za proizvodnju zemlјište obično služi za proizvodnju ograničene količine hrane za domaće životinje. Zabeleženi su neki slučajevi razmene useva. U slučajevima kada ugrožena osoba/domaćinstvo ima pristup drugoj zemlјi za korišćenje, tj. ugrožena parcela nije jedino zemlјište koje koriste/obrađuju, uticaji verovatno nisu veliki. Međutim, kada je ugroženo zemlјište jedino zemlјište u vlasništvu ugroženih kategorija lјudi, odnosno jedino zemlјište koje ugroženi lјudi koriste ili na kojem se intenzivno bave proizvodnjom hrane za prodaju ili ishranu životinja za prodaju (ili prodajom životinjskih proizvoda), uticaji bi bili veći. Svi takvi uticaji detalјno će se razmotriti u RAP-u.

9.2 Pitanja nasledstva

Naime, mogu se javiti posebni slučajevi u kojima su zajednički vlasnici parcela bili bračni drugovi, ali je jedan supružnik preminuo. U tim slučajevima rizik od uticaja na izvor prihoda, koji je rezultat pribavljanja zemlјišta koji sprovodi kompanija Rakita, može biti povećan. Osim ako ne postoji testament u kojem se navodi drugačije, zakon propisuje

36 da udeo preminulog suvlasnika nasleđuju svi pravni naslednici, uklјučujući i supružnika i svu decu u jednakim delovima. U nekim slučajevima, supružnik koji je živ može nastaviti da koristi parcelu jer drugi naslednici nisu formalizovali svoje pravno potraživanje zemlјišta. Međutim, formalizacija vlasništva će kompaniji Rakita biti neophodna za kupovinu parcele, a to bi moglo dovesti do rizika od lišavanja živih supružnika njihovih izvora prihoda. Kada dođe do takvih situacija, supružnik se registruje kao ugroženo lice i ispunjava uslove za pomoć namenjenu osetlјivim licima, uklјučujući i mogućnost dodelјivanja zamenske parcele.

9.3 Mere ponovnog uspostavljanja izvora prihoda i njihovo pobolјšanje

Do danas nisu identikovani slučajevi uticaja na izvore prihoda, pri čemu su vlasnicima zemlјišta u potpunosti isplaćene nadoknade za ekonomsko raselјavanje kroz postupak nadoknade u gotovini. Projekat će nastaviti da prati uticaj na izvore prihoda i razviće odgovarajuće mere za ublažavanje uticaja ukoliko se jave rezidualni uticaji na izvore prihoda ili socijalnu dobrobit pogođenih domaćinstava. U tom kontekstu, Projekat se i dalјe fokusira na mogućnosti za pobolјšanje izvora prihoda. U februaru 2018. godine Projekat je razvio dva mehanizma za pobolјšanje izvora prihoda: obuku za nansijsko upravlјanje i mehanizam zakupa kako bi lјudi mogli besplatno da zakupe polјoprivredno zemlјište od Projekta dok ono ne postane neophodno kompaniji Rakita za potrebe Projekta. Oba mehanizma detalјnije se opisuju u nastavku.

9.3.1 Obuka upravljanja nansijama

Obuka upravljanja nansijama je važan deo ublažavanja rizika od osetlјivosti koji se javlјa tokom postupka pribavljanja zemlјišta kao rezultat novčane nadoknade. Mnogi vlasnici zemlјišta su živeli sa niskim ili ksnim prihodima pre dolaska Projekta i dobiće relativno velike sume novca od prodaje zemlјe. Kako bi se ublažio rizik da neki lјudi pogrešno potroše novac od nadoknade i uvećale pogodnosti koje bi nastale nadoknadom, kompanija Rakita je zaklјučila ugovor sa nezavisnom trećom stranom za sprovođenje nansijske obuke. Obuka nije obavezujuća i ne predlaže neku određenu vrstu ulaganja. Ona se pre svega bavi osnovama ulaganja i sadrži pregled različitih mogućnosti i rizika. Kursevi su potpuno dobrovolјni i otvoreni za sve odrasle članove domaćinstava koja su prodala ili koja su dobila ponude od kompanije Rakita da joj prodaju svoje zemlјište.

37 9.3.2 Zakup polјoprivrednog zemlјišta

U Projektu poljoprivredno zemlјište postaje dostupno za zakup svim vlasnicima zemlјišta koji su prodali zemlјište Projektu. Ugovori o zakupu su besplatni i omogućavaju korisnicima da se bave samo polјoprivrednim delatnostima. Oni ne dozvolјavaju izgradnju objekata, vodovodne infrastrukture ili druge infrastrukture. Svaka ugovorna strana može raskinuti Ugovor o zakupu, pismeno, slanjem obaveštenja mesec dana ranije. Ako su usevi zasađeni na zakuplјenoj imovini i ne mogu se prikupiti u roku od jednog meseca, kompanija Rakita će nadoknaditi zakupcu procenjenu vrednost useva. Zakupi će omogućiti bilo kojem vlasniku zemlјišta koji želi da počne ili nastavi prethodnu polјoprivrednu delatnost da to i učini. Oni takođe služe da ublaže rizik da se vlasnicima zemlјišta koji su primili nadoknadu i pokušali da kupe ili uzmu polјoprivredno zemlјište pod zakup na nekom drugom mestu naplati uvećana stopa zbog opštih saznanja o njihovoj prethodnoj prodaji Projektu.

9.3.3 Ostali programi u zajednici

Navedene mere uklapaju se u širi program kulturnih aktivnosti i inicijativa za razvoj zajednice koje je Rakita sprovela u okviru sopstvenog programa korporativne socijalne odgovornosti. Do danas taj program obuhvata mere za pobolјšanje životnog standarda koje su otvorene za zajednicu kao celinu, a ne samo za vlasnike zemlјišta koji su prodali zemlјište kompaniji Rakita. U kompaniji su organizovane obuke u oblasti informacionih tehnologija i zanatske proizvodnje i obezbeđena je podrška lokalnim organizacijama u vidu donacija i opreme. Nezavisno od izvora prihoda, u Projektu su sprovedene ekološke akcije čišćenja lokalnih reka.

10 MONITORING I EVALUACIJA

Monitoring i evaluacija će se sprovoditi kako bi se utvrdilo šta se pokazalo uspešnim u dosadašnjem postupku pribavljanja zemlјišta i zašto i da li su potrebne modikacije, promene ili korektivne mere, ako ih ima, u postupcima pribavljanja zemlјišta. Monitoring je prikuplјanje podataka tokom vremena kojima se meri napredak za osvarivanje cilјeva pribavljanja zemlјišta. Evaluacijom se sumiraju ti podaci kako bi se utvrdilo da li se cilјevi ispunjavaju prema očekivanjima i da li su potrebne dodatne mere socijalnog upravlјanja.

38 10.1 Interni monitoring obaveza denisanih LARF-om

Monitoring i evaluacija podelјeni su u sledeće tri komponente: • monitoring dobijenih informacija; • monitoring rezultata; • ocenjivanje rezultata.

Monitoring dobijenih informacija: Meri da li se usluge, resursi ili dobra obezbeđuju prema planu i onako kako se deniše u LARF-u. Dobijene informacije su usluge, resursi ili dobra koja doprinose postizanju rezultata i, na kraju, želјenih ishoda. Monitoring dobijenih informacija vrše interno predstavnici kompanije Rakita, kontinuirano.

Monitoring rezultata: Meri direktne rezultate na osnovu dobijenih informacija, na primer broj lјudi koji su primili nadoknadu ili koji su završili kurs obuke. Monitoring dobijenih informacija i rezultat zajedno beleže ekasnost u sprovođenju Projekta.

Ocenjivanje rezultata: Deniše u kojoj meri se dobijene informacije i rezultati Projekta postižu ili u kojoj meri će verovatno ostvariti cilјeve programa. Ocenjivanje rezultata, zajedno sa podacima o praćenju rezultata, ukazuje na to da li program stvarno funkcioniše i da li treba nastaviti njegovu primenu u postojećem obliku ili je neophodno izvršiti fundamentalne promene. Ocenjivanje rezultata najčešće sprovodi eksterni revizor. Ocenjivanje rezultata se može integrisati sa postupkom usklađivanja i završnog praćenja i revizije.

10.2 Eksterne revizije

U kompaniji Rakita se planiraju eksterne revizije, uklјučujući i završnu reviziju aktivnosti za pribavljanje zemlјišta.

10.2.1 Eksterne revizije

Eksterna revizija, koju sprovodi nezavisni revizor, sprovešće se najmanje jednom, kada su ispunjene obaveze iz RAP-a. Dodatne revizije mogu se sprovesti u redovnim intervalima ako nove obaveze proizilaze iz početne revizije ili ako su kasnije u razvoju Projekta potrebni dodatni RAP-ovi. Važna komponenta eksternih revizija biće procena aktivnosti kompanije Rakita u postupku pribavljanja zemlјišta za usklađivanje sa IFC PS5. Očekuje se da će obim poslova eksternog revizora obuhvatiti sledeće zadatke:

39 • Opšti deo: • pregled LARF-a i RAP-a i procena usklađenosti sa PS5; • razgovor sa reprezentativnim uzorkom ugroženih domaćinstava i preduzeća o iskustvima u pribavljanju zemlјišta i svim promenama u njihovom kvalitetu života. • Postupak nadoknada: • procena dostupnosti prava na nadoknadu u odnosu na obaveze RAP-a; • procena stopa nadoknada u odnosu na zamenske vrednosti. • Ponovno uspostavljanje izvora prihoda: • procena sprovođenja programa za izvore prihoda i uspeha ponovnog uspostavljanja izvora prihoda. • Monitoring i evaluacija: • pregled internih procedura monitoringa i izveštavanja kako bi se utvrdilo da li se one preduzimaju u skladu sa LARF-om i RAP-om; • pregled interne evidencije o monitoringu kao osnove za identikaciju potencijalnih područja neusaglašenosti i problema koji se ponavlјaju. • Žalbe: • pregled evidencije žalbi zbog dokaza o većoj neusaglašenosti ili ponovlјenom lošem učinku u sprovođenju mehanizma za upravlјanje žalbama. • Ugrožene grupe ljudi: • procena mera za skrining i pružanje pomoći ugroženim grupama ljudi, povezane evidencije i učinka kako bi se utvrdila usklađenost sa LARF-om i RAP-om. • Sprovođenje: • procena da li su resursi bili adekvatni za sprovođenje LARF-a i RAP-a; • procena potrebe za obukom ili izgradnjom kapaciteta u timu za pribavljanje zemlјišta; • procena uspeha sistema za upravlјanje podacima.

10.2.2 Završna revizija

Rakita takođe planira da organizuje završnu reviziju, koju će sprovesti eksterni revizor dve do tri godine nakon završetka aktivne faze pribavljanja zemlјišta. Završna revizija će poslužiti kao konačna evaluacija elemenata opisanih u obimu poslova navedenih u tekstu. Takođe će proveriti da li su uzete u obzir preporuke iz bilo koje eksterne revizije i da li je neka žalba ostala nerešena.

40 11 MODALITET SPROVOĐENJA

Celokupnu odgovornost za sprovođenje LARF-a i RAP-a snosi Viši menadžer za pribavljanje zemlјišta. Sadašnja organizaciona šema tima za pribavljanje zemlјišta prikazana je u nastavku na Slici 2.

Slika 2: Tim za pribavljanje zemlјišta

Viši menadžer za pribavljanje zemljišta

Konsultant za Pravna upravljanje podrška raseljavanjem

Menadžer Viši administrator Specijalista Savetnik za za pribavljanje za pribavljanje za GIS baze pribavljanje zemljišta zemljišta podataka zemljišta

Procenitelji Asistent Administrator za pribavljanje za pribavljanje zemljišta zemljišta (x2)

Agent za pribavljanje zem- ljišta (tok pribavljanja)

Agent za pribavljanje zem- ljišta (tok bušenja)

11.1 Resursi i organizacija

Pristup zemlјištu je direktna odgovornost Višeg potpredsednika za projekte u Srbiji i generalnog direktora kompanije Rakita. Svakodnevnim radom u vezi sa LARF-om, uklјučujući zadatke u pogledu pribavljanja zemlјišta, rukovodi Viši menadžer za pribavljanje zemlјišta.

11.2 Aktivnosti spoljnih saradnika

Sledeći zadaci biće povereni spoljnim saradnicima: • usaglašavanje sa klјučnim cilјevima IFC PS5: lokalni i međunarodni konsultanti za raselјavanje odgovorni su za pružanje pomoći u razvoju i sprovođenju LARF-a;

41 • vrednovanje: za vrednovanje pogođenih parcela i imovine zaklјučeni su ugovori sa podizvođačima koji su nacionalni certikovani procenitelјi; • revizija: kompanija Rakita planira da angažuje revizora izabranog među renomiranim pojedincima sa velikim međunarodnim iskustvom u pribavljanju zemlјišta i raselјavanju.

11.3 Upravlјanje informacijama

Upravlјanje informacijama će biti što jednostavnije. Očekuje se da će se informacije koje su potrebne za program pristupa zemlјištu prikuplјati i njima upravlјati na dva nivoa: • na nivou parcele, jer su prava na nadoknadu povezana sa zemlјišnim parcelama; • na nivou domaćinstva, jer se izvori prihoda mere i prate na nivou domaćinstava pogođenih gubitkom zemlјišta.

42 DODATAK 1: REFERENCE

Međunarodni standardi • IFC Performance Standard 5, stav 16.

Zahtevi srpskog zakonodavstva • Ustav Republike Srbije (Službeni glasnik RS broj 98/06, član 58); • Zakon o državnom premeru i katastru (Službeni glasnik RS br. 72/09, 18/10, 65/13 i 15/15 - Odluka Ustavnog suda, 96/15, 47/17 - autentično tumačenje, 113/17, 27/18 i 41/18); • Zakon o procenitelјima vrednosti nepokretnosti (Službeni glasnik RS, broj 108/2016); • Zakon o planiranju i izgradnji (Službeni glasnik RS br. 72/09, 81/09 - kor., 64/10 - Odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 - Odluka US, 50/13 - Odluka KZ, 98/13 - odluka US, 132/14 i 145/14); • Zakon o prometu zemlјišta (Službeni glasnik RS br. 93/14, 121/14 i 6/15); • Zakon o javnoj svojini (Službeni glasnik RS br. 72/11, 88/13, 105/14, 104/16, 108/16); • Zakon o polјoprivrednom zemlјištu (Službeni glasnik RS br. 62/06, 65/08, 41/09, 112/15, 80/17); • Porodični zakon (Službeni glasnik RS br. 18/05, 72/11, 6/15); • Zakon o legalizaciji objekata (Službeni glasnik RS broj 96/15); • Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (Službeni glasnik RS broj 41/18).

Planovi kompanije Rakita • Plan za uključivanje zainteresovanih strana

Politike kompanije Nevsun Resources Ltd • Politika uzbunjivača

Za dodatne informacije obratite se Info centru kompanije Rakita: Adresa: Moše Pijade 46/6, Bor, Srbija Imejl: [email protected] Telefon: +381 30 215 00 67 Internet stranica: www.rakita.net

43 DODATAK 2: PISMO O BONUSU I POSVEĆENOSTI PRAVIČNOSTI

44 45 DODATAK 3: KALKULATOR ZAKUPA

46 Rakita Info centar Moše Pijade 46/6, Bor, Srbija [email protected] +381 30 215 00 67 www.rakita.net