BROŠURA 2014

Reke: linije života Dinarskog luka Očuvanje najvrednijih reka jugoistočne Evrope Kanjon reke Morače, Crna Gora © Andrija Vrdoljak WWF-Canon Vrdoljak © Andrija Crna Gora Morače, reke Kanjon Reke: linije života Dinarskog luka Očuvanje najvrednijih reka jugoistočne Evrope

SADRŽAJ:

05 ...... PREDGOVOR 06 ...... UVOD 07 ...... SAŽETAK 08 ...... METODOLOGIJA Za izdavača WWF – World Wide Fund for Nature, Rim, Italija, u maju 2014. Dozvoljena je potpuna ili delimična reprodukcija 10 ...... REGIONALNA KARTA ove publikacije uz obavezno navođenje naslova i autorstva gore navedenog izdavača. 12 ...... REKE I REČNI SEGMENTI OD IZUZETNOG ZNAČAJA ZA HRVATSKU © Tekst i dizajn: 2014. WWF 14 ...... REKA ZRMANJA Sva prava zadržana...... REKE I REČNI SEGMENTI OD IZUZETNOG ZNAČAJA ZA BOSNU I HERCEGOVINU Kontakt: Frančeska Antoneli, [email protected] 16

Dizajn i prelom: Sandro Drinovac, Đorđe Jovanović 18 ...... REKA NERETVA Lektura i prevod na srpski: Aleksandra Stamenković 20 ...... REKE I REČNI SEGMENTI OD IZUZETNOG ZNAČAJA ZA CRNU GORU WWF je jedna od najvećih, širom sveta priznatih, nezavisnih organizacija, koja se bavi zaštitom prirode i ima skoro 5 miliona 22 ...... REKA MORAČA pristalica i aktivnu globalnu mrežu u više od 100 zemalja. Misija WWF-a je da zaustavi uništavanje životne sredine i da stvori 24 ...... REKE I REČNI SEGMENTI OD IZUZETNOG ZNAČAJA ZA ALBANIJU budućnost u kojoj ljudi žive u skladu sa prirodom putem očuvanja svetske biološke raznovrsnosti, održivog korišćenja prirodnih resursa 26 ...... REKA VJOSA i smanjenja zagađenja i preterane potrošnje. 28 ...... ZAKLJUČAK PREDGOVOR

”Biološka raznolikost slatkovodnih ekosistema na Balkanu ističe se na globalnom nivou”

Naučnici su jednoglasni kada je reč o čudesnoj biološkoj raznolikosti Dinarskog luka, a posebnoI slatkovodnih ekosistema – tu su endemske vrste riba, puževa i drugih beskičmenjaka, dok ispod naših nogu, u tami špilja i podzemnih tunela caruje jedan veličanstveni, još neistraženi univerzum života. To je vrlo poseban deo naše planete. Deni Porej

Na našem mukotrpnom putu prema ekonomiji koja će učinkovitije raspolagati resursima, usled sve veće ljudske potražnje za energijom broj investicija u hidroenergetske zahvate u našem regionu eksponencijalno raste. Menjanjem rečnih tokova hidroenergetski zahvati utiču na nama poznate (i nepoznate) oblike života koji zavise od tih vekovima starih obrazaca i menjaju našu okolinu i lokalnu klimu. Kako postići ravnotežu između potrebe za energijom i mudrog upravljanja svojim vlastitim, jedinstvenim komadićem života na Zemlji? Da bismo pronašli odgovor na tu dilemu, moraćemo u nama samima pronaći volju i mudrost za donošenje ispravnih odluka.

WWF smatra da se te odluke mogu doneti putem otvorene i transparentne analize troškova i koristi hidroenergetskih zahvata. Ova publikacija je naš doprinos poboljšanju kvaliteta dijaloga. Ona ne nudi konačne odgovore. Apelujemo na naučnike, donosioce odluka, investitore i zainteresovanu javnost da je prouče, raspravljaju o njoj i poboljšaju je. To će nam pomoći u proceni težine i kompleksnosti činilaca koje moramo uzeti u obzir pri odlučivanju hoćemo li podržati neki hidroenergetski zahvat ili mu se suprotstaviti. Nadamo se da će ovo promišljanje uveriti sve zainteresovane kako se te odluke ne mogu donositi izolovano, već putem širokog društvenog konsenzusa i stoga služiti kao podsticaj za uključivanje u produktivni dijalog.

Deni Porej, dr. sc. Direktor programa za očuvanje prirode,

Skadarsko jezero, Crna Gora © Andrija Vrdoljak WWF-Canon Vrdoljak © Andrija Crna Gora jezero, Skadarsko WWF Mediteran 04 05 UVOD

“Hidroenergija nije zelena energija po definiciji”

Rečna mreža Dinarskog luka, sa svojim dugim, dubokim, nezagađenim i kristalno čistim vodama u svojoj srži je temelj dobrobiti za ljude, životinje i biljke. Priroda nam već hiljadama godina besplatno daje taj bogat i visoko kvalitetan resurs, a danas se on bezobzirno iskorišćava i zloupotrebljava. Ritam razvoja se ubrzava i region doživljava veliki porast hidroenergetskih zahvata, sa stotinama novih brana koje su u procesu planiranja ili Frančeska Antoneli izgradnje.

Hidroenergija je izvanredan izvor energije i u nekim je slučajevima ispravan izbor za namirivanje energetskih potreba. Ipak jedno mora biti jasno: hidroenergija nije zelena energija po definiciji. Svetska komisija za brane,II koju su pokrenule Svetska bankaIII i Međunarodna unija za očuvanje prirode (IUCN),IV već pre desetak godina pokazala je koliko se često brane grade bez adekvatne brige za lokalne zajednice i prirodu uzrokujući time više štete nego Delta reke Neretve u Hrvatskoj © Andrija Vrdoljak WWF-Canon koristi. Brane su uglavnom planirane i građene uzimajući u obzir isključivo ekonomske aspekte. SAŽETAK Dobra je vest da civilno društvo, investitori, te nacionalni i regionalni donosioci odluka postaju sve svesniji da se brane moraju planirati i graditi samo kada postoji korist za sve Kako bi se osigurala održivost slatkovodnih ekosistema, Dve dodatne analize identifikovale su sve vrste staništa zainteresovane strane, tako da se danas sve više u obzir WWF Mediteran je 2011. godine pokrenuo Inicijativu u regionu (analiza reprezentativnosti) i delove reka koji uzimaju društveni, ekološki i ekonomski aspekti. za održivu hidroenergetiku u Dinarskom luku (DASHI) su važni za kontinuitet toka (analiza kontinuiteta toka), s ciljem poboljšanja načina donošenja odluka o budućoj te ukazale na prisutnost raznovrsnih staništa u te četiri WWF (Mediteranski program u saradnji s Dunavsko- hidroenergetskoj infrastrukturi i radu postojećih zemlje, a samim tim i vrsta od kojih su mnoge endemske. karpatskim programom) osmislio je ovu publikaciju kao hidroelektrana. Zajedno s najvažnijim institucijama za Na temelju tih analiza izrađena je mapa najvrednijih delova doprinos odgovornijem donošenju odluka u planiranju zaštitu životne sredine iz zemalja Dinarskog luka WWF reka (strane 10 – 11). brana, naglašavajući važnost rečnih ekosistema Dinarskog je sproveo analizu kako bi se prepoznali netaknuti luka koji se ističu svojom biološkom raznolikošću ili rečni tokovi koji su središta biodiverziteta. Analizom je Rezultati analize pokazali su da je nivo celovitosti rečne jedinstvenošću. Ovo istraživanje sprovedeno je u saradnji obuhvaćeno 296 reka ukupne dužine 13.278 km i ukupne mreže Dinarskog luka izrazito visok i da su mnoge reke s najvažnijim institucijama za zaštitu životne sredine u površine sliva od oko 165.000 km2. još uvek u vrlo dobrom ili dobrom stanju. Ukupna dužina Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Hrvatskoj1 delova reka sa izuzetnim vrednostima iznosi čak 8.739 km, kako bi se osigurala usklađenost korišćenih informacija i Analiza je uzela u obzir stanje reka (na temelju njihove što obuhvata 66% ukupne dužine analiziranih reka. Zemlja metodologije s njihovim znanjem i iskustvom. Nadamo se hidrologije, morfologije korita, obalne vegetacije, kvaliteta s najvišim procentom očuvanih reka je Crna Gora sa 76% 1 Albanija: Glavna uprava za vode pri Ministarstvu za zaštitu životne da će svi uključeni u planiranje, projektovanje i izgradnju vode i upotrebe zemljišta u podslivu) i njihovo biološko izuzetnih vrednosti reka (898 km), potom slede Hrvatska sredine, Fakultet prirodnih nauka pri Univerzitetu u Tirani. Bosna i Hercegovina: Zavod za zaštitu kulturno-istorijskog i prirodnog nasleđa brana u Dinarskom luku znati da iskoriste ove informacije stanje na temelju distribucije slatkovodnih ribljih vrsta i sa 73% (3.301 km), Bosna i Hercegovina sa 60% (2.632 km) Republike Srpske, Federalno ministarstvo turizma i životne sredine Bosne na najbolji mogući način. i Albanija s takođe 60% (1.907 km). i Hercegovine. Hrvatska: Državni zavod za zaštitu prirode. Crna Gora: postojanja zaštićenih područja. Agencija za zaštitu životne sredine. 06 07 METODOLOGIJA

Prvi korak u postupku bila je izrada metodologije nakon koje Stanje reke određeno je zbrajanjem vrednosti pet je usledilo prikupljanje podataka (od nacionalnih institucija pokazatelja: hidrologije, kvaliteta vode, morfologije ili podataka javno dostupnih na internetu), a potom i korita,3 obalne vegetacije i upotrebe zemljišta. Svakom je GIS analiza. Po završetku postupka održana su konačna pokazatelju dodeljena numerička vrednost, a na temelju savetovanja s partnerskim institucijama. Metodologiju i GIS njihovog zbira, stanje rečnih segmenata klasifikovano je analizu sproveo je doktor nauka Krešimir Žganec, vanredni kao vrlo dobro, dobro, umereno dobro, slabo ili loše. Svi profesor na Sveučilištu u Zadru u Hrvatskoj. rečni segmenti u vrlo dobrom i dobrom stanju smatraju se rečnim segmentima sa izuzetnim vrednostima. Glavna Analiza je trajala nešto duže od godinu dana i obuhvatila je pretpostavka ovog pristupa je da su rečne deonice u vrlo četiri zemlje (Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i dobrom i dobrom stanju sposobne da zadrže karakteristike Hrvatsku). biološke raznolikosti dotične vrste reke i tipa staništa. Zatim su upotrebljeni podaci o distribuciji riba s Crvene 2 Kriterijumi: I) veličina podsliva, II) visinski raspon, Reke su prvo klasifikovane prema tipovima,2 a potom su liste IUCN-a, endemskih riba i zaštićenih područja za III) geologija i IV) hidrologija. 4 3 Za hidromorfološku analizu korišćeni su podaci iz izveštaja podeljene u rečne segmente – glavne analitičke jedinice. izračunavanje indeksa ukupne biološke važnosti (TBI) „Balkanske reke - plavo srce Evrope; hidromorfološki status Vrednovani rečni segmenti klasifikovani su na temelju svakog vrednovanog dela reke. Svi vrednovani rečni i projekti gradnje brana“, Crna liska (Fulica atra) © Andrija Vrdoljak WWF-Canon Euronatur, Riverwatch, FLUVIUS, Beč, mart 2012 rečnog tipa, staništa i njihovog stanja. segmenti sa ocenama 80 i 100 u TBI indeksu postali 4 Maksimalna vrednost TBI indeksa iznosi 100. su kandidati za rečne segmente vrlo visokog i visokog prioriteta zaštite.

Dva dodatna parametra, analizirana kako bi se dobio celokupni pregled, su reprezentativnost i kontinuitet toka. Analiza reprezentativnosti povećava vrednost posmatranog rečnog segmenta u umereno dobrom i slabom stanju jer je to jedino preostalo stanište te vrste u regiji (npr. delta Neretve u Jadranskom slivu ili reka Mirna u Istri), dok analiza kontinuiteta toka razmatra uzdužnu povezanost rečnih segmenata koji su prioritetni kandidati sa ostatkom rečne mreže. Više pojedinosti o usvojenoj metodologiji, korišćenim podacima i dobijenim rezultatima moguće je dobiti na zahtev. Slap Kravice na reci Trebižat, Bosna i Hercegovina © Andrija Vrdoljak WWF-Canon

08 Reka Vjosa, Albanija © Goran Šafarek WWF-Canon Siva guska (Anser anser) na delti Neretve u Hrvatskoj © Andrija Vrdoljak WWF-Canon 09 Mura Varaždin Drava Mađarska

Bednja

Krapina Dunav REGIONALNA KARTA Drava Slovenija Zagreb Česma Karašica Ilova Osijek SavaHrvatska Bijela Kupa Lonja Vuka Kupa Karlovac Sava Pakra REKE I REČNI SEGMENTI Glina Slavonski Brod Korana Rijeka Dobra Mirna Orljava Sava OD IZUZETNOG ZNAČAJA Prijedor Sava Una Raša Plitvička Vrbas jezera Una Gacka ZA DINARSKI LUK Bihać Banja Luka Sana Tuzla

Drina Jala Jezero Una Kruščica Bosna i Hercegovina Spreča Krivaja Lika Bosna Zenica Drina Srbija Vrbas

Zrmanja Sarajevo Krka Ramsko jezero Lim Čikola Buško Drina PREGLED: Doljanka jezero Jablaničko Rakitnica jezero Ljuta Drežanka Neretva Ceotina Split Cetina Tara Neretva Pivsko Mostar jezero Buna Tara - Analizirano 296 reka Trebižat Zalomka Bijelo Polje Lim Bregava Ibar - Ukupna dužina 13.278 km Neretva Krupa Crna Gora Jadransko more Nikšić - Ukupna površina sliva oko 165.000 km² Dubrovnik Kosovo*

Morača Bokokotorski Podgorica - 66% ukupne dužine analiziranih reka je zaliv

Reka Skadarsko/ Crnojevića Shkodra izuzetno (8.739 km) jezero Jezero Fierza Bar Shkodra - Zemlja s najočuvanijim rekama je

Drini i Zi Makedonija Crna Gora sa 76% izuzetnih reka (898 km), Mati za njom sledi Hrvatska sa 73% (3.301 km), Tirana Erzeni Ohridsko Bosna i Hercegovina sa 60% (2.632 km) Jadransko more Albanija jezero Shkumbini i Albanija s takođe 60% (1.907 km). Jezero LEGENDA Devolli Prespa Semani Korça Fieri

Osumi Najočuvaniji rečni segmenti Vjose Grčka

Rečni segmenti važni za kontinuitet toka Vjose

Drino Ostali vrednovani rečni segmenti * Ovaj naziv, bez prejudiciranja statusa Kosova, u skladu je sa Rezolucijom 1244 i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o Deklaraciji o nezavisnosti Hidrotehnički objekti za zadržavanje voda Kosova. 11 HRVATSKA REKE I REČNI SEGMENTI OD IZUZETNOG ZNAČAJA ZA HRVATSKU

Mura Analizirano je ukupno 4.522 km reka od kojih je Drava Hrvatska (Evropa) Varaždin 73% imaju izuzetnu vrednost (3.301 km). Od tih Drava reka, 998 km je uključeno zbog karakteristika Mađarska reprezentativnosti staništa, a 69 km zbog Bednja Sutla

kontinuiteta toka. Reka Zrmanja predstavljena Krapina Dunav je u ovoj publikaciji kao primer izuzetne Drava Slovenija Česma biološke i pejzažne raznolikosti koncentrisane Zagreb Srbija Ilova Karašica Sava Osijek Sava Voćinska r. na vrlo malom području te bogate podzemne Toplica

slatkovodne faune. Bijela Kupa Radlovačka r. Vuka Lonja Sava Kupa Pakra Orljava Londža Bosut Dobra Karlovac Dragonja Rječina V. Strug Sunja 27 % Najvredniji Korana Maja Mrežnica Slavonski Brod Rijeka Dobra Ostali Glina Orljava 73 % Mirna Sava Una Sava Dretulja Raša Fokus: reka Zrmanja Banja Luka Gacka Plitvička Bihać Jezera Pula Tuzla Krbavica Una Jezero Kruščica Krbava Jadova Krupa Zrmanja Jadransko more Lika Zenica

Krupa Zrmanja Bosna i Hercegovina Zrmanja Zadar Sarajevo

Krka Čikola

Cetina Šibenik

Split Cetina " Mostar LEGENDA PREPORUKE WWF-a

ZA REKU ZRMANJU Neretva Jadransko more Najočuvaniji rečni segmenti Kanjon reke Zrmanje (donji tok Zrmanje) je zaštićeni predeo, dok je drugi deo Crna Gora Zrmanje zajedno s pritokom Krupom zaštićen u sklopu Parka prirode Velebit Rečni segmenti važni za kontinuitet toka nacionalnim Zakonom o zaštiti prirode (oba pripadaju IUCN-ovoj kategoriji V). Dubrovnik Pored toga obe reke su deo mreže Natura 2000. Stoga se svi razvojni planovi " Ostali vrednovani rečni segmenti trebaju razmatrati u skladu s procedurama koje predviđaju hrvatski Zakon o Hidrotehnički objekti za zadržavanje voda zaštiti prirode i mreža Natura 2000. Te reke su dodatno zaštićene hrvatskim zakonskim propisima o vodama koji su usklađeni s Okvirnom direktivom o vodama. 13 REKA ZRMANJA

GLAVNE KARAKTERISTIKE

Reka Zrmanja, dužine 69 km, među najkraćim je rekama da bi se ponovo pojavile 15 km nizvodno kao stalni donji jadranskog slivnog područja. Nalazi se na području tok Zrmanje. gde se susreću mnogi ekosistemi i ima izuzetno bogat biodiverzitet. Zrmanja povezuje jugoistočne padine Velebita i Parka prirode Velebit. Ona je tipična krška GLAVNI PODACI reka koja je u gornjem toku oblikovala 7 km dugu dolinu O BIODIVERZITETU gde ulazi u 200 m dubok kanjon. Najznačajnija pritoka Zrmanje je reka Krupa, koja obiluje sedrenim tvorevinama. Celi tok reke Zrmanje uključen je u mrežu Natura 2000. Iza ušća Krupe Zrmanja takođe stvara sedrene barijere, Karakteristične vrste u gornjem toku reke slične su onima poput 11 metara visokog slapa Visoki buk, najvišeg koje nalazimo i u drugim krškim rekama, dok nizvodno vodopada na reci. Dalje nizvodno nalazi se Jankovića buk, od slapa Jankovića buk do estuara usled prodora morske poslednji vodopad na reci Zrmanji koji označava granicu vode prevladavaju primorske i morske vrste. U reci je između slatke i slankaste vode te različitih biotičkih zabeleženo ukupno 49 ribljih vrsta: 15 u slatkovodnom zajednica. Ostale pritoke su Krnjeza, Ričica i Otuča. Srednji delu, od kojih je 8 endemskih za jadranski sliv, a ostatak se deo toka Zrmanje delimično je sezonska reka i presušuje u nalazi na području estuara. U Zrmanji je uobičajena jegulja okolini Mokrog Polja gde njene vode nestaju u podzemlju, (Anguilla anguilla), inače kritično ugrožena u celom svetu, Reka Zrmanja, Hrvatska © Goran Šafarek WWF-Canon Suri orao (Aquila chrysaetos) © Wild Wonders of Europe Sven Zacek WWF

kao i čovečja ribica (Proteus anguinus), jedini pećinski “Hrvatska, kao najnovija članica i prodor stranih vrsta. Odnedavno postoje i planovi za vodozemac u Evropi koji u podzemnom toku Zrmanje Evropske unije, suočena je s izazovom izgradnju infrastrukturnih objekata za regulaciju reke u ima veliku populaciju. Kombinacija slatkovodnih staništa i koji predstavljaju napori EU-a za cilju zaštite od poplava u donjem toku. ekstenzivne poljoprivrede pogoduje vodozemcima (8 vrsta) očuvanje reka i prirode s jedne strane i i gmizavcima (20 vrsta) koji se pojavljuju u velikom broju. korišćenja hidroenergije kao obnovljivog Mnogi mekušci u reci pripadaju endemskim zaštićenim ili ZRMANJA U BROJEVIMA izvora s druge strane. Većina reka, koje ugroženim vrstama ili podvrstama. U kanjonu reke Zrmanje su u okviru ovog projekta prepoznate kao obitava i evroazijska vidra (Lutra lutra) te ugrožene vrste najistaknutije, je uključena i u mrežu ptica poput surog orla (Aquila chrysaetos) i orla zmijara 49 vrsta riba Natura 2000 u Hrvatskoj. Ova publikacija (Circaetus gallicus). dodatno naglašava važnost i potrebu za očuvanjem naše prirodne baštine.” 8 endemskih vrsta riba Danijela Šnajder, GLAVNE OPASNOSTI Državni zavod za zaštitu prirode, Hrvatska 20 vrsta gmizavaca Vode donjeg toka Zrmanje koriste se za reverzibilnu hidroelektranu Velebit (akumulacija vode) i veštačko 8 vrsta vodozemaca jezero Razovac, izgrađene 1984. Zbog reverzibilne hidroelektrane Velebit takođe su izgrađeni tuneli i cevi koji Zrmanju povezuju s Ričicom. Promene u hidrološkom režimu reke predstavljaju veliku opasnost za preživljavanje i stabilnost riblje faune, a ta je opasnost UGROŽENE PTICE: dodatno pojačana mogućnošću nadogradnje postojećeg Suri orao (Aquila chrysaetos) sistema hidroelektrane. Ostale velike opasnosti za Orao zmijar( Circaetus gallicus) biološku raznolikost Zrmanje su zagađenje vode, krivolov

Reka Zrmanja, Hrvatska © Goran Šafarek WWF-Canon 15 BOSNA I HERCEGOVINA REKE I REČNI SEGMENTI OD IZUZETNOG ZNAČAJA ZA BOSNU I HERCEGOVINU

Bosna i Hercegovina (Evropa) Analizirano je ukupno 4.408 km reka od kojih je 60% ima izuzetne vrednosti (2.632 km). Od toga Hrvatska je 486 km reka uključeno zbog karakteristika reprezentativnosti staništa, a 762 km zbog kontinuiteta toka. Reka Neretva u ovoj publikaciji Sava je predstavljena kao značajna zbog velikog broja Sava endemskih ribljih vrsta i složene podzemne hidrologije koja obogaćuje izvanrednu mrežu Prijedor Vrbas Tinja močvarnih područja u donjem toku. Una

Sana Banja Luka Bihać Drina Vrbanja Tuzla 40 % Najvredniji Sana Srbija Ostali Jala 60 % Vrbas

Spreča Ugar Una

Bosna Krivaja Fokus: reka Neretva Lužnica Drina Zenica

Vrbas Bosna

Drina Zadar Vrbas Sarajevo Neretva Ramsko Jadransko more jezero Rama Lim Hrvatska Šuica Buško Doljanka Bistrica jezero Jablaničko Drina jezero Rakitnica

Ljuta

Neretva Šibenik Drežanka Neretva Split Tara " Neretva

Mostar Sutjeska Buna Zalomka Trebižat

Neretva

LEGENDA PREPORUKE WWF-a Bregava ZA REKU NERETVU Krupa Crna Gora Najočuvaniji rečni segmenti Integrisanje aspekata zaštite prirode u postojeći Rečni segmenti važni za kontinuitet toka hidroenergetski sistem i primena relevantnih direktiva EU i modernih standarda pre daljnjih hidroenergetskih zahvata Dubrovnik " Ostali vrednovani rečni segmenti na reci Neretvi od ključne je važnosti. Hidrotehnički objekti za zadržavanje voda Jadransko more 17 peškelj (Scardinius plotizza) i neretvanska uklija (Alburnus REKA NERETVA neretvae). Podaci iz literature za Bosnu i Hercegovinu potvrđuju da je u slivu reke Neretve prisutna i riblja vrsta pijurica (Phoxinellus alepidotus) za koju je, kao i za sledećih pet vrsta klenova (Telestes dabar, Telestes metohiensis, Phoxinellus pseudalepidotus, Phoxinellus alepidotus, “Prethodna praksa je pokazala da su se Delminichthys adspersus i Delminichthys ghetaldii) poznato koncesije za izgradnju hidroelektrana da se sele u podzemne vode za vreme suvih letnih meseci. u regionu dodeljivale nasumično i bez Sve spomenute vrste klenova endemske su za određena strateške procene. Ovaj projekat će bez područja porečja Neretve. sumnje doprineti odabiru najistaknutijih slatkovodnih ekosistema i njihovoj U području se redovno gnezdi najmanje 115 ptičijih trajnoj zaštiti u budućnosti kroz vrsta, no ukupan broj ptičijih vrsta koje se koriste ovim politiku planiranja i donošenje planskih područjem iznosi više od 300 pošto je ovo takođe važno dokumenata.” evropsko odmorište i zimovalište za migratorne vrste ptica. Dejan Radošević, Oštrigar (Haematopus ostralegus) © Goran Šafarek WWF-Canon Zavod za zaštitu kulturno-istorijskog nasleđa, GLAVNE OPASNOSTI Republika Srpska/Bosna i Hercegovina Delovi donjeg toka Neretve značajno su izmenjeni u drugoj polovini dvadesetog veka, uglavnom melioracijom i hidroenergetskim zahvatima. Zahvaljujući melioraciji ostalo je još samo nekoliko fragmenata nekada velike mediteranske močvare od kojih je danas većina kultivisano zemljište. Neretva je u bivšoj državi takođe bila jedan od najvažnijih izvora električne energije dobijene iz vode. U srednjem i donjem delu porečja u pogonu je 12 hidroelektrana i akumulacionih jezera dok je dodatnih 9 u planu. To je imalo veliki uticaj na povezanost reke i ozbiljno je poremetilo vodni režim, dovodeći do drastičnog smanjenja ribljih i ptičijih populacija u slivu reke. Gornji tok Neretve, Bosna i Hercegovina © Michel Gunther WWF-Canon Mala prutka (Numenius arquata) © Goran Šafarek WWF-Canon GLAVNE KARAKTERISTIKE GLAVNI PODACI O BIODIVERZITETU REKE NERETVE Reka Neretva najveća je reka jadranskog slivnog područja NERETVA U BROJEVIMA koja teče kroz Bosnu i Hercegovinu u dužini od 203 km, Neretva i njene brojne pritoke pružaju staništa različitim a poslednjih 22 km kroz Hrvatsku. Duž gornjeg toka biljnim i životinjskim vrstama te nekolicini endemskih Neretve brojni potoci i izvori formiraju glavni tok koji vrsta koje su prepoznale odgovorne institucije za zaštitu vrsta riba teče netaknutim brzacima i vodopadima usecajući duboka prirode kako na nacionalnom, tako i na regionalnom 75 ždrela koja sežu čak i do 800 metara dubine. U poslednjih nivou. Delta Neretve je Ramsarsko područje i u postupku 30 kilometara toka, nizvodno od ušća reka Trebižat, je proglašavanja za područje Natura 2000, a močvarno 7 endemskih vrsta riba Bregava i Trebišnjica te neposredno pre ulivanja u područje Hutovo Blato zaštićeno je kao park prirode Jadransko more, njezina se dolina širi u najveću aluvijalnu (IUCN-ova kategorija V) i Ramsarsko područje. U reci deltu na Jadranu. Gornji deo, s površinom od 7.411 hektara Neretvi nalazi se 75 vrsta slatkovodnih riba, od kojih je 300 vrsta ptica u Bosni i Hercegovini, koji formiraju pritoke Krupa i Skrka, nekoliko endemskih i na crvenom crvenoj listi IUCN-a: močvarno je područje zvano Hutovo Blato. Delta Neretve pastrmka glavatica (Salmo marmoratus), mekousna i Hutovo Blato tvore jedno od tri ključna odmorišta za (Salmothymus obtusirostris), oštrulja (Aulopyge huegelii), 115 vrsta ptica redovno se gnezdi u području ptice selice na Jadranskom migratornom putu. podustva (Chondrostoma knerii), basak (Rutilus basak),

18 Reka Krupa, Park prirode Hutovo blato © Andrija Vrdoljak WWF-Canon 19 CRNA GORA REKE I REČNI SEGMENTI OD IZUZETNOG ZNAČAJA ZA CRNU GORU

Crna Gora (Evropa) Analizirano je ukupno 1.184 km reka od čega 76% ima izuzetnu vrednost (899 km). Od tih je reka 110 km uključeno zbog kontinuiteta toka, a nijedna nije uključena zbog karakteristika reprezentativnosti staništa. U ovoj publikaciji Srbija Morača je predstavljena kao reka s velikom Bosna i Hercegovina raznolikošću faune i flore te zbog njene važnosti za ekologiju Skadarskog jezera, Ramsarskog Čeotina područja i najvećeg jezera na Balkanu Tara Pivsko jezero Vrbnica Bijelo Polje Bistrica 24 % Najvredniji Bukovica Ostali Lim 76 % Tara Popča Komarnica Ibar

Morača Svinjača Fokus: reka Morača Gradišnica Sardup Morača Drcka Mrtvica Nikšić Lim Tara Kosovo* Majanska r. Temnjačka r.

Morača Jadransko more Zeta Mala reka

Morača Bokokotorski zaliv Podgorica

Cijevna Cijevna Reka Crnojevića

Bar Skadarsko/ LEGENDA PREPORUKE WWF-a Shkodra ZA REKU MORAČU jezero Albanija Bojana Najočuvaniji rečni segmenti Reka Morača jedna je od retkih preostalih reka slobodnog Jadransko more Rečni segmenti važni za kontinuitet toka toka u Evropi te je središte biološke raznolikosti. Izričito se preporučuje da se ne gradi nova infrastruktura čiji bi uticaj bio Ostali vrednovani rečni segmenti razarajući. *Ovaj naziv, bez prejudiciranja statusa Kosova, u skladu je sa Rezolucijom 1244 i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o Deklaraciji o nezavisnosti Hidrotehnički objekti za zadržavanje voda Kosova. 21 i akumulacija duž Morače poplavila bi se velika područja u REKA MORAČA gornjem toku reke što bi uticalo na dotok vode u Skadarsko jezero. Time bi se ugrozile lokalne i migratorne ptičije i riblje vrste, kao i druge vrste od međunarodnog značaja i GLAVNE KARAKTERISTIKE time u opasnost dovela jedno od tri glavna odmorišta za ptice na Jadranskom migratornom putu. Reka Morača pripada jadranskom slivu, a njeno porečje se proteže na 2.970 km². Sa ukupnom dužinom od 97 km ona je najveća pritoka Skadarskog jezera (nacionalni park i Ramsarsko područje) koja jezero snabdeva s 62% MORAČA I SKADARSKO JEZERO ukupne količine vode. Reka izvire na severu Crne Gore u podnožju planine Rzač. Njen izvor se nalazi na gotovo U BROJEVIMA 1.000 m nadmorske visine i ubrzo dobija karakteristike brze planinske reke koja vijuga prekrasnim kanjonom Platije u blizini Podgorice, glavnog grada Crne Gore. To je druga 54 vrsta riba Belobrada čigra (Chelidonias hybrida) © Wild Wonders of Europe Milan Radisics WWF najvažnija reka u Crnoj Gori i jedna je od retkih preostalih reka slobodnog toka u Evropi 31 endemskih vrsta riba GLAVNI PODACI O BIODIVERZITETU 282 vrste ptica

Glavne pritoke Morače su Mrtvica i Mala rijeka, a obe 150.000 ptica selica su zbog svoje prekrasne biološke raznolikosti uvrštene u područja Emerald mreže. Morača je dom za nekoliko vrsta zaštićenih riba: kritično ugrožena jegulja (Anguilla anguilla), ugrožena endemska vrsta skadarska mrenica (Gobio skadarensis) koja se nalazi jedino u slivu Skadarskog UGROŽENE VRSTE RIBA: jezera i donjem toku Morače, kao i ugrožena mekousna Jegulja (Anguilla anguilla) (Salmothymus obtusirostris), endemska vrsta Jadranskog Skadarska mrenica (Gobio skadarensis) sliva. Mekousna pastrmka (Salmo obtusirostris) Kanjon reke Morače ispunjava standarde značajnog Ružičasti pelikan (Pelecanus onocrotalus) © Andrija Vrdoljak WWF-Canon područja za ptice (IBA) zbog 29 različitih vrsta ptica koje žive u tom području. U kanjonu Platije živi 42% ukupne nacionalne gnezdeće populacije globalno ugroženog malog “Ova publikacija je vrlo značajan alat vranca (Phalacrocorax pygmeus). za donosioce odluka i sve uključene u zaštitu životne sredine u Crnoj Gori. Skadarsko jezero jedno je od najvažnijih ptičijih i ribljih Reke, slivovi i vodeni ekosistemi biološki staništa u mediteranskom regionu, a osigurava više od 90% su motor planete. Oni imaju vrlo slatkovodne ribe na crnogorskom tržištu i mesto je na kom značajnu ulogu ne samo u održavanju prezimljuje oko 150.000 ptica selica. Po pitanju raznolikosti prirodne ravnoteže, već i za pružanje flore, 1.600 biljnih vrsta registrovano je u kanjonu Morače, životno važnih usluga. Zato je važno da od čega je 60 endemskih za Balkansko poluostrvo, a više od se određeni delovi vodenih ekosistema 85 vrsta zaštićeno je na nacionalnom nivou. zaštite od bilo koje vrste poremećaja”

GLAVNE OPASNOSTI Milica Vukčević, Agencija za zaštitu životne sredine, Crna Gora Najveću opasnost za Moraču predstavlja plan Vlade Crne Gore za izgradnju četiri hidroelektrane. Izgradnjom brana Kanjon reke Morače, Crna Gora © Andrija Vrdoljak WWF-Canon Čun na Skadarskom jezeru, Crna Gora © Wild Wonders of Europe Milan Radisics WWF ALBANIJA REKE I REČNI SEGMENTI OD IZUZETNOG ZNAČAJA ZA ALBANIJU

Albanija (Evropa) Analizirano je ukupno 3.164 km reka od čega je za 60% ocenjeno da ima izuzetnu vrednost Crna Gora (1.907 km). Od tih reka je 223 km uključeno zbog karakteristika reprezentativnosti staništa, Kosovo* a 748 km zbog kontinuiteta toka. Reka Vjosa u Podgorica publikaciji je predstavljena kao jedna od nekoliko reka slobodnog toka u Albaniji s izuzetno vrednom biološkom raznolikošću i dobrim ili vrlo dobrim ekološkim statusom. Jezero Shkodra Fierza Skadarsko/ Shkodra 40 % Najvredniji jezero Ostali 60 %

Drini i Zi Jadransko more Makedonija Fokus: reka Vjosa Mati

Tirana Erzeni Ohridsko jezero Vjosa

Shkumbini Vjosa Jezero Prespa

Devolli

Semani Korça Fieri

Osumi

VjosaVjose LEGENDA PREPORUKE WWF-a Jadransko more Grčka

ZA REKU VJOSU Vjosa Vjose Najočuvaniji rečni segmenti Reka Vjosa je jedna od nekoliko preostalih reka slobodnog toka u Evropi i jedna je od najvažnijih za biodiverzitet Albanije. Reka bi morala ostati Rečni segmenti važni za kontinuitet toka netaknuta, zaštićena od ljudskog uticaja i hidroenergetskih zahvata. Drino Ostali vrednovani rečni segmenti Zbog prirodnih i bioloških vrednosti gornjeg dela sliva Vjose, od Tepelena do Pindskih planina u Grčkoj, celo bi se područje reke trebalo proglasiti * Ovaj naziv, bez prejudiciranja statusa Kosova, u skladu je sa Rezolucijom Hidrotehnički objekti za zadržavanje voda međunarodnim zaštićenim područjem, slično kao i postojeći prekogranični 1244 i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o Deklaraciji o nezavisnosti Park prirode Prespa. Kosova. 25 REKA VJOSA

GLAVNE KARAKTERISTIKE

Reka Vjosa jedna je od najvećih u Albaniji, ukupne dužine ima visok stepen raznolikosti staništa i vrsta, a njegova 272 km i slivom površine od 6.700 km², od čega se 4.365 delta (laguna Narta) i obalni pojas su 2004. proglašeni km² nalazi u Albaniji, a ostatak u Grčkoj. Izvor reke se predelom izuzetnih odlika. Reka Vjosa je središte nalazi u Pindskom gorju u Grčkoj. Na svojem putu Vjosa biodiverziteta Albanije koje pruža idealna rečna staništa prikuplja vodu iz podzemnih vodonosnika u albanskim različitim migratornim vrstama riba poput kritično planinama i teče kroz nekoliko okruga u Albaniji (Permeti, ugrožene jegulje (Anguilla anguilla). Tepelena, Gjirokastra, Fieri, Vlora), a potom se uliva u Jadran u blizini Vlore. Glavne pritoke su Sarandoporo Vjosa je takođe dom subendemskim vrstama riba kao što (Grčka), Drin i Shushica (Albanija), no postoje i mnoge su ohridska štipalka (Cobitis ohridana) i pindska brkica manje pritoke. (Oxynoemacheilus pindus). Dve globalno retke vrste takođe su pronašle utočište u Vjosi, a to su jadranska GLAVNI PODACI jesetra (Acipenser naccari) i rečna paklara (Lampetra O BIODIVERZITETU fluviatilis). Reka je također dom ugrožene evroazijske vidre (Lutra lutra). Retke, endemske ili reliktne vrste mogu se Reka Vjosa hiljadama godina ima stabilan i stalan pronaći na čitavom području sliva reke Vjose, a posebno slatkovodni ekosistem i hidrološki režim. Rečno područje u peščanim dinama i močvarama, gde nalazimo reliktne Reka Vjosa, Albanija © Goran Šafarek WWF-Canon Jegulja (Anguilla anguilla) © Erling Svensen WWF-Canon

ili retke biljne vrste kao što su četverolisna raznorotka rekama. Hidroelektrana Kalivaçi prva je koja se gradi (od “Albanija je zemlja s bogatom i (Marsilea quadrifolia), nekoliko vrsta orhideja, muvolovka 2007.) i primećuje se povećano vađenje šljunka u donjem zanimljivom hidrološkom mrežom (Heliosperma intonsum) i šafran (Crocus hadriaticus), toku reke Vjose, kao i u njenim pritokama Drinu i Shushici. koja se ne koristi pravilno ni za zaštitu dok se u gornjem delu reke može pronaći grčka planika Izgradnja svih hidroelektrana i nastavak vađenja šljunka vodenih resursa ni za dobrobit zajednice. (Arbutus andrachne) i populacije kefalonske muvolovke imaće velik uticaj na kontinuitet toka reke što bi moglo U zemlji se trenutno 95% energije (Silenece phallenia). dovesti do opadanja ribljih i ptičjih populacija u celom dobija iz hidroelektrana i istražuju se slivu. mogućnosti povećanja proizvodnje Obalna zona Vjosa-Narta navedena je kao drugo hidroenergije. U tom pogledu izražavam najznačajnije područje za ptice u Albaniji, posle područja svoju zabrinutost i apelujem da se Karavasta, sa oko 80 zabeleženih vrsta. Ta zona je poznata VJOSA U BROJEVIMA implementiraju ekološki standardi za kao glavno područje za prezimljavanje nekoliko globalno izgradnju hidroelektrana i sprovedu ugroženih vrsta ptica kao što su ružičasti plamenac strateške procene potrebe i uticaja kako (Phoenicopterus roseus) i sredozemni galeb (Ichthyaetus 80 vrsta ptica bi iskorišćavanje vodenih resursa bilo audouinii). Dalmatinski pelikan (Pelecanus crispus) takođe održivije, a zaštita našeg prekrasnog je prisutan. Planinski delovi porečja Vjose nude stanište 2 podendemske vrste riba ‘sistema plavih arterija’ postala stvarnost.” ugroženim vrstama ptica uključujući nekoliko vrsta strvinara (npr., Gypaetus barbatus, Neophron percnopterus, Pelumb Abeši, direktor uprave za životnu sredinu, Gyps fulvus). Ministarstvo za zaštitu životne sredine Albanija UGROŽENE VRSTE RIBA:

GLAVNE OPASNOSTI Jegulja (Anguilla anguilla)

Glavna opasnost koja preti Vjosi je izgradnja osam Cipal bataš (Mugil cephalus) hidroelektrana. Taj proces je intenziviran u poslednje Jesetre (Acipenser) četiri godine uz podršku politike prethodnih vlada koje su promovisale izgradnju hidroelektrana na albanskim Rečna paklara (Lampetra fluviatilis)

Reka Vjosa, Albanija © Goran Šafarek WWF-Canon 27 ZAKLJUČAK “Jedinstvena staništa kristalno plavih reka Dinarskog luka i Balkana pružaju utočište mnogim endemskim vrstama Analiza 296 reka u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj puno sredstava za revitalizaciju degradiranih ekosistema riba, beskičmenjaka i drugih organizama Gori i Hrvatskoj čiji je cilj bio istražiti celovitost rečne koji više ne mogu besplatno pružati važne usluge (npr. koje ne nalazimo nigde drugde na svetu. mreže Dinarskog luka evidentno je pokazala da su mnoge čistu, pitku vodu, zaštitu od poplava). U nekoliko evropskih Te reke su prepoznate kao neka od reke u dobrom ili vrlo dobrom stanju. Ukupna dužina zemalja brane na rekama se danas stavljaju van pogona, kao najvažnijih žarišta slatkovodne biološke delova reka izuzetnih vrednosti (uzimajući u obzir što je slučaj s Duerom u Španiji ili Loarom u Francuskoj. raznovrsnosti u Evropi. Nedavni razvoj, reprezentativnost i kontinuitet toka) iznosi čak 8.739 km, posebno u obliku velikih brana, drastično što obuhvata 66% ukupne dužine analiziranih reka. Zemlje Dinarskog luka bi trebalo da iskoriste prednost je izmenio njihov karakter. Svaki daljnji tuđih loših iskustava i prepoznaju reke koje je mudro zahvat trebalo bi se preduzeti uzimajući Dobro očuvane reke važna su prednost za ove zemlje i na zadržati netaknutima za buduće generacije te usvoje vrlo u vid njihovu jedinstvenu biološku njih treba gledati kao na priliku za promišljanje i pametno stroge standarde za planiranje, izgradnju i rad brana. Kao raznolikost i usluge ekosistema koje nam planiranje u budućnosti. Umesto toga u ovim zemljama što je Nelson Mandela rekao u svom govoru 2000. godine pružaju.” postoji opasnost od prenaglog odlučivanja za iskorišćavanje prilikom objavljivanja izveštaja Svetske komisije za brane, Krešimir Žganec, Sveučilište u Zadru, Hrvatska tog potencijala za dalje hidroenergetske zahvate. Trebalo “Brane su jedno od bojnih polja u areni održivog razvoja”. bi izbeći greške koje su napravile druge evropske zemlje U kontekstu tog složenog bojnog polja, nadamo se da će koje su, u nekim slučajevima, prekomerno iscrpile svoju ova publikacija doprineti donošenju najboljih mogućih rečnu mrežu. U mnogim slučajevima te zemlje danas imaju odluka. nacionalne programe za revitalizaciju vodotoka i troše

“Reke su jedan od najvrednijih darova prirode. Kao hidrologa brine me brz i nekoordiniran razvoj hidroenergije u Albaniji. Ključno je da se očuvaju naša postojeća područja od visoke ekološke vrednosti i biološke raznovrsnosti. Nadam se da će ova publikacija podstaći odgovorne institucije i donosioce odluka da pažljivo promisle o velikim branama ili drugim destruktivnim oblicima upotrebe zemljišta u Albaniji.“

Profesor Aleko Miho, Fakultet prirodnih nauka, Univerzitet u Tirani, Albanija Reka Vjosa, Albanija © Goran Šafarek WWF-Canon Šafarek © Goran Albanija Vjosa, Reka WWF-Canon Šafarek © Goran Albanija Vjosa, Reka 28 29 PARTNERSKE INSTITUCIJE

“Mnoge reke u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Albaniji još uvek su u gotovo prirodnom stanju i pružaju mnoštvo usluga ekosistema ljudima koji žive na njihovim obalama, od ribarstva do zaštite od poplava i

lepote predela. Hidroenergetski zahvati I Dinarski luk je područje u jugoistočnoj Evropi s površinom od približno 100.000 km² i više od 6.000 uvek uključuju smanjenje tih usluga i km obalne linije, a proteže se od Trsta u Italiji do Tirane u Albaniji. Uključuje delove Slovenije, Hrvatske, stoga se trebaju preduzimati s velikim Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore i Albanije. oprezom.” II www.internationalrivers.org/campaigns/the-world-commission-on-dams Irene Lucius, WWF Dunavsko-karpatski program III www.worldbank.org/ IV Močvare u delti reke Neretve u Hrvatskoj © Andrija Vrdoljak WWF-Canon Vrdoljak © Andrija u Hrvatskoj Neretve reke u delti Močvare www.iucn.org/ 30 Reke: linije života Dinarskog luka Očuvanje najvrednijih reka jugoistočne Evrope

296 analiziranih reka

dužina 13.278 km

66% ukupne dužine analiziranih reka je izuzetno (8.739 km) Ukupna površina sliva oko 165.000 km²

Zašto smo ovde? Da zaustavimo degradaciju životne sredine i izgradimo budućnost u kojoj će ljudi živeti u skladu s prirodom.

wwf.panda.org/serbia croatia.panda.org

© 1986. Panda simbol WWF-a – World Wide Fund For Nature ® "WWF" zaštitni je znak WWF-a