E Go Menuva Li Zaev Po Vtorpat Misleweto Za Kandidaturata Na

KLIKNI! ^itajte ne i na internet i tamu sme besplatni skopskoeho.mk

br. 176 24.06.2021

SKOPJANI ISPRATIJA JASNA PORAKA ]e go menuva li

Zaev po vtorpat Sakam moderno Skopje koe }e zadr`i del od „staromodnite“ misleweto za obi~ai i mirisi kandidaturata na [ilegov?

Umreniot „Partizan 4“ o`ivea samo vo idejnite skici na Bogoev

Na sekoj ~ekor gledam gre{ki so zeleniloto, se sadi duri i pod podvoznici 2 RETROVIZOR Dodeka lindanot se ~isti od „Ohis“, na PMF }e se meri zagadenosta na vozduhot Vo Laboratorijata za hromato - }e se izveze kontaminiranata zemja gra fska analiza na Institutot za pod lindanot. he mija pri Prirodno-matemati~kiot Procesot na otstranuvawe na fakultet dnovive be{e prezenti- del od malata deponija treba da za- rana nova oprema za merewe na zavr {i do po~etokot na narednata go- gadenosta na vozduhot i po~vata za dinata dokolku dozvolat uslovite so vreme na procesot na ~istewe na pandemijata, pri {to bi se otstra- os tanatiot lindan i negovite izo- nile prvite koli~ini (700 toni) na meri vo fabrikata „Ohis”. Oprema- po~va kontaminirana so HCH i ~ist ta e donacija od Norve{ka vo ramki HCH – otpad. na proektot Nordik progres. Iljadnici toni toksi~en otpad se Ministerot za ìvotna sredina i deponirani vo dvorot na OHIS, osta- prostorno planirawe Naser Nure- tok od proizvodstvoto na pesticidot dini vo april go potpi{a Re{eni- Lindan, koj se pravel vo fabrikata. eto za odobruvawe na Planot za Me|u toksi~nite supstanci, ima i re medijacija na lokalitetot na zna~itelni ostatoci lindan, koj od OHIS AD Skopje, so {to }e moàt da 2009-ta e zabranet za proizvodstvo. zapo~nat aktivnostite za otstranu- Re~isi edna decenija podocna, Make- vawe na lindanot i na po~vata kont- donija se u{te bara na~in kako na- aminirana so lindan od malata jbezbolno da ja zatvori ovaa otvorena de ponija. Vo postapka e izdavawe na rana. Lindanot e pesticid, koj po- ro mna koli~ina toksi~en otpad koj dve dozvoli za izvoz na ovoj opasen rano se koristel vo zemjodelstvoto. se deponiral na otvoreno. Iako za- otpad, soglasno Bazelska Konven- Beliot pra{ok sluèl kako insekti- trupani, smrtonosnite supstancii cija: za vo Francija kade }e se izve - cid, a so negovoto odvojuvawe od vo OHIS se smetaat za najè{ka ze lindanot i za vo Holandija kade drugite soedinenija se sozdala og- eko lo{ka to~ka vo Makedonija. Se otvara konkursot za prostorot kaj „Treska“, ne se znae koj moè da u~estvuva polnat onie koi sakaat da konkuri- okrupnuvawe na parceli dokol ku raat. poseduvaat nad 30 otsto od zem ji{ - Pra{aweto e sega dali }e se teto. Op{tina Centar od lu ~u va dozvo li da niknat 30-tina zgradi, dali toa }e im se ovozmoì. Inve - oti Bogdanovi} najavi deka }e se stito rite, za koi Bogdanovi} ed na{ bori za zeleniloto. No, ako sudime re~e deka grubo mu se zakanuvale, spored ona {to se slu~uva kaj tvrdat deka poseduvaat pove }e od 90 „Holidej in” nadeìte deka „Treska” otsto od grade`noto zem ji{te vo nema da se betonizira se mini- ramki na grade`nite parceli. Pod- malni. Ve}e se najavi nova golema nele bara wa za dooformuvawe so se~a vo nejziniot krug. preostanatiot del i ne gledaat Del od mediumite objavija deka problem u{te sega da dobijat odob - investitorite na adresa na Op{ ti- re nie za gradba. na Centar do 7 juni, godinava pod- Prostorot kaj porane{nata fa - Se otvori konkursot za proekti za nele 20-tina barawa za okrupnuvawe brika „Treska” e re~isi 63.000 kva- prostorot na mestoto na fabrikata parceli preku otkup na dràvno zem- drat ni metri. Prebaruvaweto vo „Treska”. Gradona~alnikot Sa{a Bog- ji{te. Sopstvenicite na privatnoto sis temot na Agencijata za katastar danovi} izjavi deka go potpi{al ba- zemji{te sakaat da gradat spored na nedvi`nosti pokaùva deka del ra weto za javna na bav ka, kako i deka DUP koj be{e proglasen za nezakon- od parcelite se vo privatna, del konkursot }e trae 45 dena. Ama ne gi ski pred ~etiri godini, a spored pos- vo dràvna, a del vo me{ana sopst - otkriva uslovite koi treba da gi is- toe~kata regulativa moàt da ba raat venost. GRA\ANSKA DIOPTRIJA 3

NIKAKO DA PO^NE OBNOVATA NA KULTNIOT SPORTSKI OBJEKT Umreniot „Partizan 4“ o`ivea samo vo idejnite skici na Bogoev Site tie raboti okolu obnovata na salata prebavno se odvivaat. Duri mi asocira deka e politi~ka igra, za da glasame za u{te eden mandat, veli Dragan Ugrinovski

ubre, iskr{eni stakla, plo~ki, \fekalii, muvlosani yidovi, isko- rnat parket... i natamu se ma~na gletka koja se zateknuva koga }e se vleze vo nekoga{ poznatata sportska sala „Partizan 4” vo skopski Karpo{ IV. Objektot e i natamu celosno ru- iniran, a se u{te nema najavi deka }e po~ne negova rekonstrukcija kako {to predizborno veti gradona~al- i toj go ~eka po~etokot na gradbata koja po~ne. Inaku, idejnoto re{enie mi nikot Sefan Bogoev. [to napravi vo moèbi se tempira za da po~ne pred se dopa|a, ni veli Angela Nikolov - izminatite 4 godini? [to se pred po~etokot na kam pawata za s ka. slu~i so negovite cvrsti lokalnite izbori. No, i toa e [to }e se slu~i vo naredniot vetuvawa deka povtorno neizvesno. pe riod nikoj ne znae. Od op{tina }e oìvee „Partizan 4? - Site tie raboti okolu Karpo{ nema najavi, nitu, pak, od Slu{navme samo novi i obnovata na salata pre- Age ncija za mladi i sport. Gra|a ni - bavno se odvivaat. Duri mi te regiraa i okolu toa zo{to bilo DRAGAN UGRINOVSKI: asocira deka e politi~ka potrebno vo kompleksot da se pred- Mislam i deka nema igra, za da glasame za u{te vidi i bazen koga vo blizina ima ni da doìveam eden mandat. Mislam i deka duri dva!? Gradona~alnikot Bogoev stvarno da ja vidam nema ni da doìveam stvarno dal objasnuvawe deka bazenot }e go salata obnovena i deka da ja vidam salata obnovena i koristele u~enicite od osnovnite vetenoto e napraveno deka vetenoto e napraveno, ni u~ili{te vo Karpo{. No, kako veli gra|aninot Dragan Ugri- i da e, problem e {to na- novski. bliùvaat esenskite lo- novi najavi deka „}e se napravi ova Takvo e ~uvstvoto i kaj kalni izbori poradi {to ili ona...”. Poslednite se od fevru- mnogumina drugi ìteli na e pra{awe dali vakvite ari ovaa godina koga Bogev najavi ovaa skopska op{tina. Pred deka gradbata „}e po~ne godinava” i ~etiri godini vo izbornata ANGELA NIKOLOVSKA: deka parite se obezbedeni od Agen- programa na aktuelniot gra- Rekonstrukcijata cijata za mladi i sport. No, ottoga{ dona~alnik Bogoev im be{e postojano se odloùva. pomina re~isi polovina godina, a vetena rekonstrukcijata na Ve}e sum skeptik nema nitu najava za nejziniot po ~e - kultniot sportski objekt za koj gi deka }e po~ne tok. Nasproti toa, vo april godinava vrzuvaat mnogu dragi spomeni. No, Sovetot na op{tina Karpo{ donese, vetuvaweto od 2017 godina mnogu bav- odluka vo ramki na rekonstrukcijata no se realizira{e. Na po~etokot se objekti }e smeat da po~nat da se gra- da bide izgraden i bazen. Se razbi ra, javi problemot okolu utvrduvaweto dat vo predizborniot period. A doto - na sopstvenosta na objektot napraven ga{, gra|anite samo }e slu{aat novi vo 1969 godina kako podarok od fran- i novi najavi deka „}e se napra vi ova, Da ne ispadne biznis-zdelka cuskata vlada po katastrofalniot }e se napravi ona...” Vo realnosta, @itelkata na Karpo{ Dobrila An- zem jotres. Se menuvale mnogu gra|anite gi fa}a ma ~nina i donovska, koja ìvee kaj Mle~en resto - sopstvenici, zakupci i koris- nesigurnost koga pominu- ran, stravuva obnovata da ne stane nici, a op{tina Karpo{ duri vaat vo blizina na ovoj pre dmet na zadkulisni dogovarawa. vo 2019 godina ja po krenala objekt vo koj se sobiraat - Za àl, od rekonstrukcijata samo inicijativata za spas i ob- somnitelni lica. edno golemo - ni{to i nema nikakva nova na sportskata sala. {a nsa da se zavr{i vo ovoj mandat. Potoa slede{e prenesu- DOBRILA ANDONOVSKA: So drìnski e vo red. No, ona {to pla- vaweto na sopstevnosta vrz Ona {to pla{i, e da ne {i, i zatoa e moèbi i podobro da ne op{tinata, raspi{uvawe ko- se zavr{i od aktuelnata vlast e deka n kurs za ideen proekt, gla- se slu~i ista biznis }e bide ista biznis - zdelka kako so sawe na gra|anite za nego...a - zdelka kako so Adrenalinskiot park i }e zavr{i vo sega se ~eka na po~etok na gradbata! Adrenalinskiot Park i privatni race, potenciraa taa. - Rekonstrukcijata postojano se da zavr{i vo privatni race odloùva. Ve}e sum skeptik deka }e

24 juni 2021 4 VO FOKUSOT

SKOPJANI ISPRATIJA JASNA PORAKA ]e go menuva li Zaev po vtorpat misle Jas voop{to ne sum zadovolna od rabotata na gradona~alnikot [ilegov. Toj ne treba povtorno da se kandidira i SDSM treba da predloì nov lik, smeta skopjankata Maja Stefanovi} ko sekoj tret skopjanec vi pora ~u - Ava deka ne e zadovolen so va{ata rabota, treba li toga{ da se kan- didirate za niven gradona~alnik? Ili, }e se nadevate vo rejtingot na partijata koj e podobar od onoj na opozicijata (vo momentov), pa }e se nadevate deka partijata }e ja zavr{i rabotata? No, toa moè da bide me~ so dve ostrici... Vakvi dilemi se pojavija za skopskiot gradona~alnik Petre [ilegov i negovata partija SDSM otkako anketata na amerikanskiot IRI otkri porazitelno mislewe na gra|anite za gradskiot tatko na makedonskata metropola na istekot od negoviot Vsu{nost, sega odlukata }e bide ne zavidno nivo, posebno vo central- mandat. Aprilskoto anketirawe na vo racete na Zaev. Se otvora mo` - noto podra~je. Golem broj fasadi 1.222 ispitanici, dopolneto so nos ta toj da se premisli i da ne tokmu vo centarot ostanaa grda sli- 1.285 intervjua od odredeni op{ti - igra so [ilegov, tuku da ka na gradot poradi nere{eni ni pokaà deka duri 69 otsto od gra- predloì druga li~nost. A odnosi. Toj raboti neplanski. |anite imaat negativno mislewe za toa ve}e bi bilo vtoro Ne moè prvo da sreduva ona {to do sega go napravil [ile- premisluvawe na Zaev. trotoari i sadi zelenilo gov: 39 procenti izjavile deka se Pred nekoj mesec lid- koe totalno ne sodejstuvu - „mnogu nezadovolni” a 30 procenti va na prostorot. A potoa bile „donekade nezadovolni”! A i MAJA STEFANOVI]: dislocira trafiki i cela [ilegov i partiskiot lider Zoran Toj raboti neplanski. godina mestoto da e grdo. Zaev ve}e najavija deka aktuelniot Ne moè prvo da Ne se sredi ni problemot gradona~alnik povtorno }e vleze vo sreduva trotoari i sadi so ku~iwa skitici, haos e vo trka za skopski tatko. zelenilo koe totalno krugot na Klini~kiot centar, ni ne soodejstuvuva na prostorot veli skopjankata Maja Stefanovi}. Smetki so PROEKTI „]E BIDE“ erot na SDSM, me|u desetina drugi, partiskoto ~lenstvo ne go spomna [ilegov kako gradona - Koga vaka mislat i pove}e drugi Vo SDSM, pak, moàt da smetaat na ~a lnik koj ja ima negova apsolutna gra|ani toga{, verojatno, izli{no e poddr{kata vo Skopje od 21 otsto i na poddr{ka za nov mandat. Potoa se i pra{aweto na {to se dolì nega- opoziciskata VMRO-DPMNE i begaat premisli i javno izjavi deka go pod- tivnoto mislewe na gra|anite za za pet procenti. Na ova, bi moèlo da drùva [ilegov, me|utoa dali re- skopskiot gradona~alnik. O~igled- se smeta i na glasovite od koaliciski - jtingot meren od IRI kaùva se? no, gra|anite smetata deka ne go do- te partneri DUI (8 otsto) i na DPA (7 Dali Zaev i SDSM bi rizikuvale so bile ona {to im be{e veteno – ne procenti) za so partisko lobirawe da [ilegov, a so toa i mo`nosta da go dobija po~ist grad, ne se sredija izdejstvuva povtoren izbor, no ne so zagubat Skopje. Toa bi moèlo dolgogodi{nite infrastruk- [ilegov. da go odredi i pobednikot na- turni i soobra}ajni prob- No, ne mislat site lo{o za skop- parlamentarnite izbori. lemi, ne se napravija skiot gradona~alnik. Gra|anite, me|utoa, si go ka pitalni objekti... Se - Jas sum zadovolna od rabotata i kaàa svoeto i tie za toa nabavi skapa komunalna rezultatite na [ilegov. Sekoga{ pos- si imaat svoi argumenti. toi i podobro no go dade najdobroto vo - Jas voop{to ne sum ALEKSANDAR PANOV: vreme na pandemijata. Treba povtorno zadovolna od rabotata na da se kandidira i povtorno }e ja dobie gradona~alnikot [ilegov. Gi renovira{e ve}e mojata poddr{ka. Nema potreba SDSM Toj ne treba povtorno da se renoviranite trotoari da predlaga nov kandidat, ni re~e sko- kandidira i SDSM treba da i {to be{e nepotrebno pjankata An~e Simoska. predloì nov lik. Ne sum zadovol- tro{ewe pari na bidej}i higienata vo gradot e na

24 juni 2021 VO FOKUSOT 5 weto za kandidaturata za [ilegov? oprema, a ulicite i natamu se polni javite deka }e ja dislocira Univer- so |ubre, se formira novo gradsko zlna sala, sega Vladata najde pari pretprijatie, a ku~iwa-skitnici i da se renovira. Predizborno, seka - natamu gi kasaat gra|anite, vozduhot ko. Ezeroto Treska ne bilo vo negova i natamu ne e ~ist, gasifikacijata nadle`nost iako vetuva{e deka u{te ja nema, se ~eka na nov sistem „slednoto leto” }e ima bawawe vo na gradski prevoz, go nema tunelot nego, deka parnoto greewe }e dojde pod Kale, nema novi mostovi, nema vo nadle`nost na Gradot, deka gasot novi kru`ni tekovi, gimnazii, nema }e dojde do sekoj dom, deka e is- bawawe na ezeroto Treska, po{umu- toriski nastan da se zeme kredit od vawe na Vodno, pe{a~ka zona vo 70 milioni evra za nabavka centarot...Nasproti toa ima na brzi avtobusi... A na- postojani izjavi „}e naprav- mesto proekti koi sega ime”. treba{e da bidat gotovi - Kako da se bide zado- javnosta gi slu{a{e i volen od nego koga najgole - mata investicija mu e vo TATJANA DIMOVSKA: Чair kade gi renovira{e Sram da im e na site ve}e renoviranite troto a - gradona~alnici na ri i {to be{e nepotrebno grad Skopje, tro{ewe pari. Stavi asfalt ne gi biva za ni{to koj e kancerogen, plo{tadot ostana vo urnatini, nepotrebno e toa {to se pravi na Orce Nikolov i e samo arogantni izjavi deka „ne e faraon tro {ewe pari i vreme. Revizija pa da pravi kapitalni objekti”. pravat ve}e ~etiri godini..., ni veli - @iveam vo op{tina Centar i Aleksandar Panov. ne sum zadovolna ni od [ilegov ni od op{tinskiot gradona~alnik Sa- PROMA[ENI PRIORITETI {a Bogdanovi}. Чetiri godini nitu eden od niv ne saka{e da ima kon- Gra|anite, o~igledno, se revolti - takti so gra|anite koi gi glasaa, a rani od postojanite najavi koi koi imaa problemi i smetaa gi dava{e [ilegov deka }e deka grado na ~alnikot }e im „ras~isti” so gali ite i pomogne da se re{at. So drugite objekti od proek- Bogdanovi} se uni{ti Ka- tot „Skopje 2014”. Duri pi{tec, posebno ulica „Kozara” kade izdadoa 20 AN^E SIMOSKA: dozvoli za grad bi i ne za- Jas sum zadovolna od trupa so gra dili{ta koi rabotata i rezultatite prethodno bea stopirani. na [ilegov. Sekoga{ Sram da im e na site grado- - SDSM nema podgotven kandidat postoi i podobro, na ~alnici na grad Skopje, ne gi za gradona~alnik na Skopje. [ilegov no go dade najdobroto vo vreme biva za ni{to, pora~uva Tatjana nema kapacitet, sluh, harizma i na pandemijata Dimovska. {mek za Skopje i skopjani. Ne- Po vakvite seriozni zabe- ma qubov za Skopje, misle{ki od gra|anite izvesno lam deka ne di{i so vo anketata na IRI se poka`a deka e deka partiskite stratezi Skopje, smeta Zoran Mi- proektot „Skopje 2014” voop{to i ne vo SDSM imaat polni ra- t revski. im e me|u pova`nite prioriteti vo ce rabota. Oti ne e samo gradot nasproti ekologijata, ekono - [ilegov problemot.Alek- ZORAN MITREVSKI: mijata, infrastrukturata, pa duri i sandar Naumoski, grado na - uli~nite ku~iwa. No, forsiraweto ~alnikot na \or~e Petrov, Nema qubov za Skopje, presmetka so toj proekt na [ilegov dokolku sega bi se sprovele mislam deka mu donese imix na gradona~alnik koj izbori, bi zagubil od opozi- ne di{i so Skopje „saka da uriva a ne da gradi”. Po na- ciskata VMRO-DPMNE.

AGRONOVA DOO - SKLADI[TA MAXARI JAVNI I CARINSKI SKLADI[TA I [PEDICIJA Ul. Blagoja Stefkovski bb Maxari, 1000 Skopje Makedonija Tel: +389 2 2535 510 Mob: +389 71 382 062 email: [email protected]

24 juni 2021

VIZIJA 7

„SKOPSKO EHO“ PRA[UVA: KOI TRI RABOTI PRVO BI GI NAPRAVILE AKO STE GRADONAÂLNIK? ZOKA SPASOV MAJA LALOVI] DA SUM GRADONAÂLNIK NA GRAD SKOPJE ]e go zapram doseluvaweto vo Skopje Za lu|eto {to pita~at bi na{la re{enie so koe tie bi se angaìrale za da zarabotuvaat i da si obezbeduvaat egzistencija oka Spasov, trgovec – cve}arka po profesija, svojot Zanga`man bi go naso~ila kon voveduvaweto na red vo doseluvaweto. 1. Stop za migracijata kon metropolata Zgolemuvaweto na brojot na ìtelite vo glavniot grad ne zapira. Postojano se gradat novi zgradi, stano - vite vo niv brzo se rasprodavaat i vo niv se doseluvaat DA SUM GRADONAÂLNIK NA KARPO[ no vi stanari, so novi potrebi koi gradskata infrastru- ktura ne moè da gi zadovoli. Moj prioritet bi bilo da ]e sadam i ovo{ki me|u se zapre i destimulira doseluvaweto vo Skopje preku razni na~ini – od pravni pa do ekonomski. Osven Skop - javno zelenilo za ishrana je, treba da se razvivaat i drugi gradovi vo zemjava, no i ruralnite sredini. Tamu treba da se pravat dobri us- na socijalni slu~aevi lovi za rabota i za ìvot. Ako vaka prodolì, ve}e edna polovina od makedonskoto naselenie }e ìvee vo Skop - Celta mi e da se namali stimuliraweto na je, {to e prmenogu. urbanizacijata i nehumanata planska izgradba 2. Ulici i krstosnici bez pita~i rhitekt po profesija, Maja Lalovi} smeta deka jav- Re~isi da nema pogolema krstosnica vo gradot a na Anite povr{ini moàt da se koristat i za najrazli~ni koja nema pita~i ili pak lica koi nudat na proda`ba ne- nameni. { to, ili sakaat da vi gi izbri{at staklata na avtomobi- lite. Seto toa sozdava i grda i neprijatna slika za 1. Vitamini me|u javnoto zelenilo gra |anite. Osven ova, imame i pove}e pita~i po pe{a~ki Bi se anagaìrala okolu zgusnuvawe i zbogatuvawe gra dski ulici, po restorani i sli~no. Jas bi se pogri - na javnoto zelenilo so ovo{ni drva koi moàt da bidat ìla ovoj problem da se re{ava na razli~ni na~ini. Za odgleduvani za prehranbena potreba. Naglaseno za pot- tie lu|e bi na{la re{enie so koi i tie bi se anga ìra - re bite na socijalno zagrozenite semejstva. le za da zarabotuvaat i da si obezbeduvaat egzistenci- Osven ova, bi sproveduvala kontrola na parkirawe - ja. Osven ova, bi se pogriìla i za human tretman na to na javna povr{ina i korisno zelenilo. Parkiraweto uli~nite ìvotni. vo sopstvena parcela da prejde od plan vo realnost kako za kolektivnite, taka i za individualnite korisnici na 3. Centri za stanbeni objekti. Taka bi se oslobodile pe{a~kite po- bezdomnici vr {ini so cel da se zgolemi bezbednosta na pomladite i gra|anite koi imaat popre~enost vo dvièweto. Za bezdomnicite mora da se napravi pogolema 2. Destimulacija na urbanizacijata gri à i jas bi se anga ìra - Prioritet bi mi bila i itna promena vo legislati- la okolu toa. Prvenstveno vite za finansirawe na op{tinite. Tie sega najgolem bi napravila vistinski del od buxetot go obezbeduvaat od ednokratni finan- ce ntri za bezdomnici vo siski sretstva za komunalii pri izgradba. Celta mi e koi tie bi moèle da pre- da se namali stimuliraweto na urbanizacijata i nehu- s tojuvaat vo podolg vreme - manata planska izgradba koja dlaboko navleguva i gi o{- n ski period. Ne e dovolno te tuva pravata na gra|anite koi se postojani stanbeni ova {to se pravi sega i so korisnici, no i pravata zagarantirani so pove}e konven- {to tie moàt da se zaso- cii, kako pravo na sonce, vozduh i sli~no. lnat samo nekolku dena vo nedelata i toa koga tempe- 3. Salata „Partizan“ vo funkcija raturite se ekstremno ni- Obnova na “Partizan”, isto taka, bi mi bila eden od s ki. Vo centrite bi imalo prioritetite. Toa bi go pravela pod „itno” bidej}i doni - i pove}e drugi sodrìni raniot, sega napu{teniot i devastiran sportski centar so koi {to bi im se poma- vo naselbata Karpo{ 4 ne zasluùva takov izgled. Da se galo na ovie na{i so gra |a- renovira i pro{iri so zbogatena programa za rekre acija ni koi imaat potreba od i aktivnost na gra|anite na op{tinata i po{i ro ko bi mi po mo{. bila zada~a na koja so zadovolstvo bi ra botela.

24 juni 2021 8 FOTO DOKAZ GRA\ANITE DO GRADONA^ALNICITE

Otpadoci i |ubre nasekade se frla. Slu~ajno go Pove}e od 20 godini stoi ovaa nekoga{ snimiv dodeka se {etav na mojot velosiped. Nema ~uvarska ku}arka vo porane{niot sklad za tutun mesto niz Skopje kade nema vakvi mali deponii~ki. vo Vlae. Strav da te fati. A re{enie nikako Samite sme krivi za vakvata grda slika. Gordana da se najde. Aleksandar

Detsko igrali{te vo centarot na Skopje. Treva kolku saka{, igrali{teto zaklu~eno. Deca nema. Zo{to ne se ras~isti, pa da bide ubavo mesto za rekreacija, so prekrasni senki? Jovan

Foto Studio so 27 godi{no postoewe. Profesionalni uslugi od oblasta na Foto i Video produkcijata. Tel. 02/3062-018, 078 305-186

24 juni 2021 FOTO DOKAZ 9 GRA\ANITE DO GRADONA^ALNICITE

Edna pogolema fotelja si zasednala pod senka na bul. Partizanski Odredi. Mo`e da bila direktorska, {efovska... Koj znae ~ija, no tuka mestoto sigurno ne i e. Gra|anin na to~ak

Kejot na Vardar nekade e ubav, a nekade sosema zapu{ten. Pred mostot Obedineti Nacii edvaj se pominuva. Zarem ne e vreme za akcija? Jasmina

Po~ituvani ~itateli, Preku rubrikata „FOTO DOKAZ“ moète da ispratite poraki do skopskite gradona~alnici za se ona {to mislite deka treba da go popravat, Vo centarot na Skopje kaj Domot na grade`nicite dopravat, napravat, is~istat... ili pak da gi postoi i vakva ku}a. Nikoga{ dovr{ena. Horor vo dvorot. Sme se àlele, no nikoj pofalite za ne{to dobro sraboteno. Site va{i ne reagira. Sramota. Stanko fotografii i kratok komentar moè da ni gi ispratite na email: [email protected] Vo zavisnost od prostorot i soodvetnosta na sledete ne na porakite Redakcijata na „SKOPSKO EHO“ Skopsko Eho pogolemiot del od niv }e gi objavi vo vesnikot.

24 juni 2021 10 OBJEKTIV Crna statistika na pati{tata – najmnogu se gine vo sabota i nedela Spored statistikata na SZO go- Prosekot na zemjite-~lenki na Ev- di{no na svetsko nivo okolu 1,3 ropskata unija e 5 zaginati lica na milioni lica go gubat ìvotot vo 100.000 ìteli. Pritoa va`no e da soobra}ajni nezgodi, a okolu 50 se napomene deka, so isklu~ok na milioni se povredeni vo soobra - skandinavskite zemji koi imaat po }ajni nezgodi. Republi~kiot sovet 3 zaginati lica na 100.000 ìteli, za bezbednost na soobra}ajot na golem del od zemjite ~lenki na uni- pati{tata (RSBSP) informira de- jata imaat isto, ili sli~no nivo na ka vo periodot 2010-2020 vo Make- bezbednost na soobra}ajot na pa- donija statisti~ki najmnogu `rtvi ti{ tata, naveduva RSBSP. na pati{tata imalo vo 2013 godina, Od regionot Slovenija pokaùva a najmalku vo pandemiskata 2020. povisoko nivo na bezbednost na Spored tie statisti~ki podatoci, patniot soobra}aj vo odnos na site moè da se zaklu~i deka bezbed nosta ostanati zemji. na soobra}ajot na pa ti{tata vo Ma - Statistikata za 2020 godina po- kedonija beleì trend na podobru- kaùva deka od 125 lica koi zagi- vawe. Vo Makedoni ja vo 2020 godina nale vo soobra}ajni nezgodi, 57 125 lica go zagubile ìvotot vo soo- bile vo naseleno mesto, a 68 nadvor soobra}ajni nezgodi. Nedela so 28 i bra}ajni nezgodi. od naseleno mesto. Od zaginati te, sabota so 21 `rtva se najnebezbedni - Ako se trgne od pretpostavka 20 se pe{aci, 18 se motociklisti, 5 denovi a vtornik so 13 `rtvi e na- deka Makedonija ima 2 milioni velosipedisti, 6 voza~i na traktor, jbezbeden den. Najkriti~en vo 2020 ìteli, toa zna~i deka vo 2020 god- itn. Po meseci, najmnogu zaginati godina se pokaà periodot od 13.00 ina, ima 6,25 zaginati lica vo soo- ima vo avgust – 19 i juli – 17, a naj- do 14.00 ~asot , so 12 zaginati lica bra}ajni nezgodi na 100.000 ìteli. malku vo mart, 5 zaginati lica vo vo soobra}ajni nezgodi. INTERVJU 11

VELKO NEDELKOVSKI Sakam moderno Skopje koe }e zadr`i del od „staromodnite“ obi~ai i mirisi Problemati~no e ako gradot raste samo vnatre{no, ako se pritiska zgrada do zgrada, ako se zagraduva horizontot i patot na vetrot a{iot poznat pisatel Velko Ne- vozila i pove}ekatnici. Se zagubi Ndelkovski e nostalgi~en po onie skapocenoto spokojstvo na gra|anite. raboti koi bea karakteris ti~ni za Zgasnaa starite fabriki, za{to „staroto Skopje”, koga ima{e du{a so Skopje be{e (no ne ostana) rabot ni~- miris na lipi... ki grad.

 Koga }e kaète Skopje, koi  Skopje i skopjani davaat i misli i sliki vi se pojavuvaat? pla}aat, no dali instituciite i - Predzemjotresno Skopje! Na{i - gradona~alnicite dovolno mu da- ot detsko - mlade{ki Raj! Plaìte vaat na gradot? na Vardar – Gradska, Чairska, Ruska. - Skopjani pla}aat, normalno, za Plaàta na Treska kaj krivinata vo odrùvawe na ritmot na gradot. In- Saraj. Starata zgrada na gimnazijata stituciite i li~nostite predizbor- „Cvetan Dimov” vo koja u~ev. Ovo{ - no vetuvaat, no postizborno gi kite od na{ite maalski bav~i vo nare duciraat sopstvenite zborovi. {a ta skopska i moja rodna naselba Sum promenil (ili tie mene me pro- Чair. Gradskiot stadion koga tamu menile) pove}emina gradona~alni- na eks jugoslovenskiot prvoliga{ ci. Silen vpe~atok mi ostavi Koce „Vardar” mu gostuvaa Hajduk, Crvena Trajanovski. Чovekot gi otvori soo- zvezda, Partizan... Site tie ìvi bra}ajnite arterii i donese mnogu no stalgi~ni ostrovca budat spomeni ekolo{ko zelenilo. vo mene.  Dali Vie dovolno mu dadov-  Koe Skopje go sakate pove}e: te na gradot? Ova sega ili toa od porano? - So Skopje si razmenuvame idei, - Toa postaroto, bez premislu- si podaruvame du{a, nekoj nekomu vawe. Gradot be{e mnogu pomal po pove}e ili pomalku. Jas, kako pisa- obem i so ìteli, no ima{e du{a so tel, sum hroni~ar na Skopje. Bez- miris na lipi i so onie specifi~ni malku vo site moi raskazi, noveli, kve~erini na Kejot „13 Noemvri”, toa ro mani... za~uvan e ovde{niot na- kultno mesto za mnogu qubovi. De- ~in na ìvot, mentalitetot na ìte - ne{ novo Skopje, iskreno, premno gu lite. Toa e moj skromen prilog kon „vle~e” kon velegrad. Mravjalnik od ove kove ~uvawe na ova na{e zaed - do zgrada, ako se zagraduva horizon- ni~ko Skopje. tot i patot na vetrot. Bi sakal, tuka i tamu, da ostanat malite individ- @al za sru{enata  So {to najmnogu se gordeete ualni ku}i so ogradi od drveni ta- vo Skopje? ra bi. I po nekoe malo kolonijalno Avramova furna - Me raduva koga se pravat mali du}an~e za me{ovita stoka „od igla parkovi, ekolo{ki oazi, prijatni in- do lokomotiva”. So barem dve pre-  [to vi nedostasuva vo gradot, ovativni kat~iwa za odmor i razon- vrteni gajbi za narodska dru`ba so a {to bi odzele? oda. Me nervira koga vandali no}e gi pivo odnoga. Skopje i natamu spon- - Mi nedostasuva kino od tipot o{tetuvaat novopostavenite klu pi i tano }e raste, a se nadevam }e se „letna ve~erna scena”, takvi na vre me- drugi op{tonarodni rekviziti. Gord namaluvaat tekovnite komunalni to bea „Balkan bav~a” i Terasata na sum {to ìveam do Univerzalnata pro blemi. Do mot na grade`nicite. @al mi e za sala, za ~ija scena svo evreme no na - sru {enata Avramova furna na Bitpa - pi{av nekolku masov no odi grani i  Vo kakvo Skopje sakate da ì- zar, vo koja se prodavaa najvkusnite poseteni Novogo di{ni piesi za de- veete? simit poga~i. [to bi odzel? Da ima ca. Ovaa zna menita sala ja pame tat, - Sakam da ìveam vo moderno pomalku avtomobili, za smetka na vo- kako kulturolo{ki cut i praznik, ce- Skopje, koe sepak }e zadrì del od zewe velosiped i pe{a~ewe. Da se li generacii. Apeli ram da se vozo - svoite prepoznatlivi „staromodni” ob no vi i omasovi naj{irokoto [eta - bnovi nejzinata dejnost. obi~ai, mirisi i boi. Vo bezbedno, li{te vo Gradskiot park, so i okolu za no}no dvièwe Skopje, so disk - tie ìvopisni ezerca i mostovi. Da  Pregolemo li e Skopje za vas, ret no prisustvo i nadzor od poli- ima pove}e kulturni manifestacii na treba li da raste ili da se na- ciski pozornikari vo „civilka”. Da otvoreno, so sloboden vlez. I mnogu - mali? se zgriàt humano kutriwata so brojni pomali tereni za sportuvawe - Normalno e gradot da raste. No uli~na sudbina, na koi im go posve- na decata i mladite. problemati~no e ako toj raste samo tiv i svojot najnov objaven roman vnatre{no, ako se pritiska zgrada „Pes ja prequba”.

24 juni 2021 12 ZA NAS 25.000 VESNIKOT GO IMA I VO VA[ETO MAALO... tira` Zemete primerok na „Skopsko Eho“ na 100 lokacii niz gradot Ova se lokaciite kade mo`e da si zemete vesnik „Skopsko eho“, koj besplatno ve ~eka sekoj ~etvrtok: Автокоманда: Маркет КАЛИНКА; Драгстор ЕЛДЕ Ново Лисиче: АГРОВАРДАР ПРОМЕТ Аеродром: Тобако ТАБАК ИВ; Пекара ЈОВЧЕ ТЦ Бисер; Пилјара греен Тафталиџе 1: МЕСАРА АНДРЕА Фруит; Маркет ОКИ; ДИСКОНТ М; Месарница БЕЈБИ БИФ ТЦ Бисер Тафталиџе 2: ТОБАКО ВЕНЕРА Битпазар: Тобако ГАБЕРЦИ ТРЕЈД Центар: ДЕНЕСА ТОБАКО, ТОБАКО МТ АС, Бутел 2: ТП КИКИ; Продавница МАТАК ТОБАКО ЛАЦДИ, продавница ЦАЦИ, КИОСК ВИТА ПРЕС Влае: ТИКТАК Тобако Црниче: ПОЛО МАРКЕТ Водно: ВОДНО МАРКЕТ Чаир: Продавница ГИЛЕ СУПЕР ТРЕЈД; ТП КИКИ Железара: ПАПАК ТРЕЈД Ченто: МАРКЕТ АНГО КОМЕРЦ Капиштец: Тобако МАРТОН ТП Карпош 1: Продавница УН АМИГО ГРАНДЕ Карпош 2: Тобако ЕСТЕРА ЛУКА. Карпош 3: ТАК ТОБАКО; ДАНИ МЦ. Карпош 4: Зур и Гранап К. Вода: Тобако МОРНАР; Тобако ТО МИ АС; Маркет ДИМ Козле: ЗОКИ ГОЛД Населба Лисиче: ДИСКОНТ М @IVOT 13

ZDRU@ENIE „TAKT“ Samo eden procent od ènite rakovodat so sportski institucii Ova e jasen pokazatel za neednakva raspredelba Site sme vo DUP-ka na mo} i ova mora da se Kaj „Holidej in” }e se nasadat promeni, ni veli vi sokokatnici. Kaj „Treska” zgradi- pretsedatelkata na poli tanki, nad Kozle zgradi za Magdalena Spasovska do muvawe, kaj „Alumina” sigurno ne { to }e se krene... Da barame eni-sportistki ima mnogu vo zem- dupki niz Skopje? Nema fajde. Go @java, ènski sportski klubo vi is- izmerile tie Skopje i po dolìna i to taka, no mnogu malku èni up ra- Za taa cel, organizacijata glavno po {irina. Xabe nam ni e „popreku” vuvaat so niv!? Soznanijata po ka ù- go koristi sportot za razvoj na ve{ti - od nervozi. vaat deka duri 99 procenti od ~elnite ni kaj mladite lu|e, osobeno devojki - U{te koga gradona~alnikot na Ce- pozicii na sportskite organizacii i te i ènite. Preku sportski aktiv- n tar, Sa{a Bogdanovi} re~e deka do- institucii se dodeleni na maì, a nosti, igri i zabava, preku programa- bil pismo so zakani, jasna be{e samo 1 procent ili pomalku imame è- ta „Spo rt za razvoj”, vnesuvaat eduka- bo r bata. Nikoga{ ne slu{navme javno ni-menaxerki, èni-direktorki itn. tivni elementi koi im pomagaat na koj mu se zakanuval, a treba{e. Min- Zo {to e toa taka? Moè li i kako da mladite da se razvijat pravilno i da isterstvoto za transport i VRSKI, se smeni toa? Ova e edna od zada~ite na u ~at kako da go najdat svoeto mesto mu ja svitka rakata na prva – pogre{ - koi vo svoeto deluvawe si ja posta vi- vo za ednicata. Ve{tinite na koi go no od Op{tinata gi ~itale zakonite, la gra|anskata organizacija „Takt” koja posvetuvaat vnimanieto se: samo dopa taka i nivnite elaborati pet pari postoi ve}e sedum godini. ve r ba, liderstvo, komunikaciski ve- ne ~inat. Javniot interes e pogreban - Nastanavme kako rezultat na pra- { tini, solidarno st, empatija, timski vo mnogu prethodni DUP-ovi. znina vo zastapuvawata na pravata na duh itn. No, ovaa organizacija se an- Treba da se gradi, treba Skopje ènite vo sportot i sportskite orga- gaìra i za pravata za zdrav i ak- da se {iri, no ne e toa poentata. Se - nizacii. Edna od pri~inite be{e i tiven ìvot na de~iwata so popre- koj Grad ima svoja smisla, svoja fi- faktot {to pomalku od 1 procent od ~enost. lozofija na ìveewe. Treba da se è nite vo sportot se na odlu ~u - - Vo sorabotka so Speci- {titi kulturnoto nasledstvo, no da va~ ki pozicii vo sportskite jalna olim pijada i Op{ti - dojde i novoto, nenametlivo. Da se institucii, federacii i or- na Karpo{ pod gotvuvame vklopi vo na{eto sekojdnevie, da ni ganizacii. Iako deneska mo- programa za aktivno vkl- bide drugar~e. Osven zgradi i zgra- ème da vidime blago po- u ~uvawe na de ~iwata so durini da dobieme plus ne{to. Bo- mestuvawe na brojot na è - nus, xek-pot. Za nas, za na{ite deca, ni na rakovodni pozicii vo MAGDALENA SPASOVSKA: babi, dedovci, vnuci. Mesta kade }e sportot sepak stanuva zbor Stanuva zbor za rekreiraat, }e se druàt, }e igraat za neednakva raspredelba na neednakva raspredelba ping-pong vo centar na Skopje. ]e di- prava, finansii i mo`nosti na prava, finansii i {eme. Namesto toa se baraat DUP-ki za ènite vo sportot vo Makedo- mo`nosti za ènite vo vo zakonite, a site nie vo DUP-ka. nija. Ova e jasen pokazatel za need n - sportot vo Makedonija a kva i nepravedna raspredelba na mo} i ova mora da se promeni, ni veli pr- e tsedatelkata Magdalena Spasov s ka. popre~enost vo zdrav i aktiven ì- SKOPSKO EHO vot. Ovaa programa se razviva so po- ul. Dimo Haxi Dimov br. 38, Skopje d dr{ ka na op{tinite i o~ekuvame da tel: 078/418-692 Preku treneri do pobrzo se pro {iri nasekade vo zemjava, do- osnova~: vrabotuvawe na mladi dava Spasovska. Antonio Spasev Posebna be{e i akcijata „Sport za Redakcija: Vo ovoj period po~nuvame so site” koja se vode{e vo tri op{tini glaven i odgovoren urednik: inicijativa za poodbruvawe na vo zemjava i koja sodrè{e obuka na Hristo Ivanovski ve{tini za vrabotuvawe kaj mla- tre ne ri za sport za razvoj za soci- [email protected] dite lu|e. Analizite pokaàa deka jalna inkluzija na mladi preku Izdava~: mladite od u~ili{tata izle guvaat sportot. Vo akcijata nare~ena Na- EHO MEDIA GRUPA bez ve{tini kakvi {to se komuni- cionalen fitnes den minatata godina ul. Dimo Haxi Dimov br.38, Skopje kacija, nosewe odluki, re{ava we se vklu~ija pove }e od 20 op{tini vo ìro smetka: 290-1000000918-08 na konfliktni situa cii, samo do - zemjava i pove}e od 10.000 u~esnici Direktor: ver ba, liderstvo. Idejata ni e da za zaedni~ka promo cija na zdrav i ak- Vladimir Pandovski obu ~ime 15 treneri i sora botnici tiven ìvot. Vo dea i kampawa „Devo- Marketing: vo tri op{tini koi }e rabotat na jki kako nas” koja dostigna vidlivost [email protected] aktivno razvivawe na vakvi ve{ - od nad 300.000 lica. tel.078/444-021 tini kaj ovie mladi lu|e. Vo sport- - ]e prodolìme i natamu so na{i - Tira`: 25.000 primeroci sko – edukativni sesii planirame te celi, se dodeka ne se otstrani se- Ispe~ateno na: 23.6.2021 g. Pe~ati: „Evropa 92“ Ko~ani da se e vklu~at pove}e od 300 mla- ga{ nata nedovolna zastapenost na ul. Krièvska br.22 di, naveduvaat vo „Takt”. è nite vo odlu~uva~ki pozicii vo sportot, naveduva Spasovska.

24 juni 2021 Истакнете ја вашата реклама преку ТАБЛО Медиа

 Забележлив и кога не очекуваш  Флексибилен во промена на постерите  Прецизно одредување на таргет група  Сугестивен  Идеален за пренесување на детални информации  Внимателно избрани 500 локации во градот  50.000 лица дневна фреквенција

 Концепт на рекламирање со кој најлесно може да се дојде до саканата таргет група  Рекламирањето е во рамка во која се поставува постерот со рекламната порака МАРМАКС СТЕП  Рамките се лоцирани во станбени и деловни згради, ДООЕЛ Скопје исклучиво во приземјето, пред тел: 078/444-021 лифтот или во самиот лифт е-mail: [email protected] IMAME 15 KVORUM Nivniot brat, konomsko-socijalniot bilten Eod izminatata nedela beleì – najavi za zgolemuvawe na ceni i na ne e i na{ brat! danoci vo „Severna”, vo uslovi na ve}e 10.000 novi lica evidentira- a sinhronizirani i imaat postar e mestoto na ovie ni kako socijalni slu~ai. Svide- datum na zaedni~ko dejstvuvawe. blada~i i nasil ni ci, telstva za godi{niot uspeh na Ottuka, neophodna e silna ma- koi bezumno ve ru vaat u~e nicite nema, no }e gi imalo kon kedonska – nau~na, op{testvena i deka ispi{uvaat „no- krajot na letoto, a kako vrv na ap- narodna reakcija protiv politi~ - va isto rija”. Na bu - Nata{a KOTLAR surdot e namerata na vlasta da im kata nedodelkanost i agresivnost ni{ teto od isto ri ja- - TRAJKOVA napla}a pa{arina na p~elarite, na pretstavnicite od „Severna”. ta, tamu im e mestoto! zatoa {to nivnite p~eli odele na Ova go velam, osobeno imaj}i ja vo Vreme e da kaè me jasno i glas - dràvno zemji{te!? predvid „severna floskula” {to no, de ka seto ova sozdava problem Dodeka pak, nadvore{no-poli- neodamna prozvu~i vo eterot deka za Makedoncite i za makedonskata ti~ kiot bilten s* u{te traga po so- „Bugarite i Makedoncite istovre- dràva koja egzistira 77 godini so drìnata od predlogot na severniot meno zboruvaat ist jazik, no i na svoi javni, dràvni i nau~ni in- premier ponuden na isto~ niot sosed razli~ni jazici koi{to se odd- stitucii. zaradi (ne)do bro- so sedstvo i ira- elno me|unarodno priznati”!? Vreme e da kaème glasno, deka cionalno bri{e we na makedonskata Voop{to ne dolikuva da se ar- nivniot brat, ne e i na{ brat – ni - istorija, make donskiot jazik i na- tikulira ovaa prazna i evtina iz- tu bil, nitu }e bide! cionalen ide ntitet. java pred op{testvenata javnost, Makedonskiot narod e toj {to vo Na ova, poslednovo, treba da nebare ostanala bez pamet, pa }e vremeto i prostorot, pod vlijani- sme osobeno vnimatelni, vo uslo vi rakopleska na ovaa glupost. O, jata i pritisocite, niz pri~inite i na imensko, istorisko i identi - Gospode, pri tolku mnogu prou~u va - posledicite sozdava svoja istorija tetsko redefinirawe na ma kedon s- ~i na jazikot, na literaturata i – makedonska, ima svoj jazik i svoja kiot atribut soglasno Pres panskata istorijata, nie Makedoncite kako kultura–makedonski, svoja make- spogodba (2018). Dotolku pove}e, da onemevme i oglupavivme pred don ska dràva i avtenti~nost. Se- {to i bugarskata i gr~kata nadvo- ovaa ~udovi{na, nemoralna sodr - to ova mora da go branime so site re{ na politika vo odnos na make- ìna! na{i intelektualni i moralni donskata strana se ne dobronamerni, Vreme e da im se pokaè kade im sili, sega i ovde.

IN BOKS

dràvata pretpostavuva verti kal- Edno op{testvo na organizacija i institucii pred koi site se ednakvi kako gra|ani, Koga eden od najceneti - ne se percepira i ne funk ci onira kako politi~ki bitija. Ili, ja nema! te albanski intelektualci kako edno op{testvo, u{te pomalku Koga dràvata dominira vrz op{ tes - (barem taka go cenevme) }e }e funkcionira kako (unitarna) dr- tvoto, toa e recept za avto kratija kaè „albanskoto op{test - à va. Tolku barem razbirate, neli, ili duri i totalitarizam, ama koga vo vo MK” - ~ovek treba da vie {to upotrebuvate oksimoro ni op{testvoto }e ja marginalizira se podzamisli osobeno koga pro- kako multietni~ka drà va ili mul- dràvata ili }e proglasi deka taa movira edno op[esvo za site ili tietni~ka demokra tija? ne mu treba, toga{ toa e znak deka kako be{e onaa sega sli~na fraza I da pojasnam za onie koi }e me nema politi~ka zaednica ni op{tes - na DPMNE. Gra|anstvenost i demos lovat za zbor: op{testvoto (sekoe tven dogovor me|u razli~ ni te indi- NEMA, nitu imalo, a Ohridskiot e op{testvo) po definicija e plu- vidui i grupi. Ili deka delovi od predvorje za slednata faza koja se ralno, polno so razli~nosti i ide- op{testvoto se konstitu iraat vrz odviva, so taa razlika {to (del od) n titeti, interesi i kontradikcii, baza na sopstveni „op{test veni do- „makedonskoto op{testvo vo MK” pa i konflikti ({to ne e isto {to govori” koi moàt da bidat vo koliz- ili ne e svesno za toj proces ili i nasil stvo). Toa se vospostavuva ija so onoj ozna~en vo Ustavot, kako na merno turka kon nekakvi nadnaci- ho rizontalno i e obi~no ìvo i povelba na zaedni~kata dràva. o nalni, pa i balkanski fantazmi. pro men livo (osobeno vo delot na Biljana Vankovska Odamna e gotovo. Ako Makedonija ra zli~nite identitetski grupi), no - 20 juni, Fejsbuk

24 juni 2021 Stavovite izneseni vo kolumnite se li~ni stavovi na avtorite i ne se avtomatski i stavovi na redakcijata na „MAKEDONSKO EHO“ 16 IMAME KVORUM Vakcinite ne smeat da koristat godi{en odmor

oronata go mobilizira celiot cinata „zamina” na prodolèn vi- iza: [to ni se slu~i? Ksvet. Site bea i u{te se rastr ~a - kend! Ne rabote{e, odmara{e i Zdravstvenite ni za da go sotrat virusot, a voedno praznuva{e. Izgleda vo Makedonija vlasti se u{te ne ob- i da gi podobrat zdravstvenite ka- nedela e neraboten den i za vakci- jasnija zo{to Make- paciteti za podobro utre. Kako e vo nite. A boèm na makedonskata vak- donija vo svetski ra- Nikola Makedonija? cina ne i be{e dovolno odmor od m ki e vo vrvot po sm- TASEV Makedonskata vlast kon Korona ta ja nuari do april, koga re~isi cel rtnost od Kovid – 19. se odnesuva({e) leèrno, zbu ne to, svet se vakcinira{e, a na{ite Takva stru~na analiza nema, a ìv- dezorganizirano… kako da ~eka{e vlasti se trtkaa komu da se javat za otite na lu|eto se naj va` ni! samata da si zamine. Nitu ima{e da kupat ili izmolat nekoja kutija Sega e vreme i za da se napravi jasni protokoli, nitu dovolno bol- vak cini. Kaj li ne se javija. Duri i remont na protokolite za za{tita i ni~ki mesta, nitu soodveten kadar, vo britanskata MI6. za lekuvawe. Moèbi tamu e gre{ - nitu pak vakcini. A za onaa drugata I pak da se vratam na minatiot kata! I kone~no sega e vremeto da se za{tita na naselenieto, pred se vikend. Vakcinacijata be{e stavena gradat novi bolnici, da se pro{i - ekonomskata, da ne spomenuvam. na pauza. Se dobiva vpe~atok deka ruvaat kapacitetite, da se speci- Za sre}a, virusot se izmori, oti svesno se razvlekuva ovoj proces za jaliziraat novi infektolozi, da se go goni celiot normalen svet. Na{a - da se dobie slika deka se e vo red, na bavuva oprema, no i vakcini za ta vlast pak, ne se izmori vo objas- deka se si te~e nepre~eno, no i za da slednata godina. Ni treba i anal- nuvaweto deka napravila mnogu se zatskrie faktot deka izgleda pov- iza zo{to postapkite za nabavka virusot da stivne. Ne se spomenu- torno zaribaa so nabavkata na novi bea zgre{eni? Zo{to Makedonija vaat golemiot broj po~inati lica. vakcini. ]E, ]E, ]E… se iznaslu {av - me|u poslednite vo svetot po~na so No {to ako „pobedata” e samo prime poslednive nekolku mese ci. De imunizacija na naselenieto? Duri vre mena, kako i lani vo ovoj period? kineski ]E dojdat, de ruski ]E doj- i vo razurnatite od vojna, Avgan- Se podgotvuva li resornoto minis- dat… Eh da moè{e so vetuvawa, la- istan i Sirija, vakcini stignaa po- terstvo za eventualen nov bran? èwe i so ]E da se vakci ni ravme, brzo, otkolku kaj nas. Do provizii Mnogu dràvi u{te se borat pro- dosega po {est vakcini ]E prime v me. li be{e problemot ili do lo{ite tiv pandemijata: masovno imunizi - Pandemijata stivna, no ne smeat kontakti ili pak do neznaeweto na raat, organiziraat novi kapaciteti, da stivnat aktivnostite na Minis- partiski te rozi nasadeni na klu~ni nabavuvaat vakcini i za slednata terstvoto za zdravstvo i ostanatite pozicii vo instituciite odgovorni godina… institucii zadolèni za za{tita za ova? Makedonija gi ~eka ovie Na svoite gra|ani im ovozmo ù - na naselenieto. Ministerot Filip- odgovori! va at ve}e i da biraat koja vakcina }e ~e se pu{ti vo kampawa za da gi Minister za zdravstvo ne sta- ja primat. I vo Makedonija gra|anite fali gradona~alnicite od negovata vivme za da tera lokalna kampawa. moàt da biraat, no samo dali }e se partija kolku bile dobri, a namesto Ne treba da go gubi fokusot od pan- vakciniraat vo Vrawe, Ni{ ili Be- toa treba{e da gi aktivira site demijata. Makedonija nema luksuz za l grad ili pak na nekoj od grani~ nite ras polo` livi sili i da ja podgotvi vakcinata da koristi godi{en od- premini kon Bugarija. drà va ta za eventualen nov bran mor, oti moèbi pak ]E dojde, a vak- Vikendot {to izmina kaj nas vak- naesen. No i za da se napravi anal- cini pak ]E nema!

IN BOKS Koga EU }e razbere? KOGA EVROPA... Koga EU definitivno }e svati deka Bugar- Nema ija, so svoeto kapriciozno odnesuvawe, ne & stava veto na Re- publika Makedonija, tuku veto & stava nejze (na EU), toga{ {to Bugarija, dodu {a so golemo zadocnuvawe, }e bide isturkana na noze od samata Unija, kako sekoj neprirodno primen Tro- nema janski kow. Toga{, isto taka, Evropa }e svati (povtorno zadoc - neto) deka t.n. konsezualna demo kratija (ednoglasno donesuvawe na odluki) ne Paso{i nema, voza~ki doz- e ni{to drugo osven demokratija i neograni~eno pravo na edniot (naj~esto, vo li nema, registerski tab - bezna~ajniot), namesto demokratija na mnozinstvoto, bidej }i spored logikata li~ki nema, ama i {to }e vi na vetoto voljata na edniot se stava nad volja ta na ostanatite. Na toj na~in, se se koga vakcini isto nema. gubi neophodnata efikas nost vo ra boteweto, {to zna~i vo donesuvaweto na od- Sakate svidetelstva? E, lukite, i site stanuvaat zarobenici na ne~ij kapric. Zatoa, EU ne znae kade e, ne ma. EU? Nema. kon {to odi, nitu koj e nejziniot vistinski strate{ki interes, ako takov voop- A be nema {to nema. {to postoi, bidej}i Unijata opfa}a brojni zemji, so razli~ ni kulturi, tradicii Bleleleleskame. i in te resi. No, toa e nejzino pravo i nejzina volja. Neka & e so sre}a. Darija Andovska Qubomir Cuculovski – 11 juni, Fejsbuk -19 juni, Fejsbuk

24 juni 2021 Stavovite izneseni vo kolumnite se li~ni stavovi na avtorite i ne se avtomatski i stavovi na redakcijata na „MAKEDONSKO EHO“ IMAME KVORUM 17 Nema pravda, nema mir! (ili: Do priznavaweto – da bideme podobro oble~eni) nie koi go poniùvaat i se dis- nesuvani lagi i licemerie na vlas - vija tekstovi so „str u- Otanciraat od narodot gi nareku - tite vo najnoviot period. Nemo}ni ~ na” ana liza na sim- vaat „rasipani ni{to`nici” koi, sme zatoa sekoj kako saka moè da ne bolikata na upotre- se pak gi glasa istiot toj krajno pode - administrira. Najistrajna e i „kul- benite boi. Grupa è- len narod! Onie koi mislat samo za turata na omraza”. Pomladi vietnam - ni~ki, „spontano” gi sopstveniot interes kako moè da gi ci rekoa: ne gi zaboravame na{ite ~iste{e boenite dam- slu{nat èlbite ili pot re bite na neprijateli, zatoa {to odbra vme ì- ki od Triumfalnata Vladimir lu|eto?! Zemjata e krizno podra~je so vot. A prince zata od Monako u~e{e porta: se pra{uvam VELI^KOVSKI razni devijantni pojavi na koi ne im i zema{e ~asovi po ode we, govorewe {to napravivme tol- se obrnuva vnimanie. Najbanalni se i odnesuvawe i uspea so ednostaven ku triumfalno za zemjata? Umet- slednite: silen ma` korne stolb od iskren govor da ja spasi malata zemja nosta e ume t nost, a ìvotot ìvot, parkirali{te, no i celi klupi i kor- od okupacija. Kolumnistite i nata mu napi{al slikarot Rajnhard a seto pi za otpadoci, da ne zboruvame za seat otrov i odrabotuvaat za svo jata toa ne egzistira kaj nas, kako i „umet- ekolo{ki stra{no to no „zakonski” partija, sekako zaradi li~en inte- nost vo ìvotot”. Umetni~koto delo, sprovedeno se~ewe na drvja! Vakvite res. vsu{nost ja odrazuva stvarnosta vo i sli~ni destruktivnosti ne retko se Promenata na izgledot na fres- op{testvoto. [to napravija na{ite „zbogateni” so razni psihopatski de- kite vo crkvata Sv. Dimitrija afek- partiski „eli ti”? Da se potsetime: jstvija koi go sozdavaat ambientot na tivno go proglasija za bo`jo delo, sekoj fran cuski pretsedatel os- nezdravo mesto za ìveewe. Lu|eto pri {to na prethodnata vlast ne i tavil zad sebe nekoe vredno delo za se zbune ti, kako vo lo{ ko{maren smeta{e da go podigne megaloman- pametewe. Kade e izlezot od mrtvi - son, apati~ ni i umorni od ova ne- skiot „monument” Filip II i semejst- te vo di na ìvotot i tvore{tvoto, sre }no vre me. Kako e mo`no da rea- vo koj gi nadvisi site okolni objekti vo koi se izmes teni site vrednosti giraat na izjava na novoizbranata so svoite toni bronza no bez duh. kako i vremensko-prostornite od- sudijka deka nema da prifati priti- Sega pateti~no (vo odbrana na iden- red nici?! Zem jata ja pretvorivme vo sok od politi~ari koga lu|eto (koi se titetot) go slavat Blaè Koneski, a apsurdistan, a poduhovit e ispi{a - ispatile) otvoreno zboruvaat deka sekako i Krste Petkov Misirkov, de- niot gra fit: Vedna{ se vra}am, Go- onie na koi im se moè potplatuvaat loto na Slavko Janevski i drugi koi do! Ne e va`no, pi{uva Hemingvej, sudii i ja dobivaat „svojata” prav - dobija lo{o izvedeni statui „monu- dali patot e trnliv tuku kako si da?! Vpro~em, se naviknavme na no- menti”. oble~en. Do priznavaweto na zemja- vata „kultura na korupcija” i „kul tu ra Na{ata „[arena re volucija” ima- va o~igledno treba mnogu podobro na nepravda”, kako i na postojano iz- {e pra gmati~na cel, pri {to se poja- da se oble~eme!

Kako }e go dobijat u~enicite zasluèniot xeparlak za ocenkite, bez svidetelstva? zminative nekol - lektivnite odmori), nastavnicite }e koja {to treba{e da se koristi, kako Iku dena, vo javnos - moraat da brzaat do krajot na avgust i dosega{noto iskustvo so elektron- ta izleze informa- da gi popolnat svidetelstvata (mo- skiot dnevnik, go zadrùvam pravoto cija deka nema dovol - `no i za vreme na odmorot), nekoi da bidam skeptik za ova. Nekako, mno- no svidetelstva za se, u{te ra~no a nekoi so vnesuvawe gu trgnavme da ,,digitalizirame” za krajot na ovaa nastav - na podatoci vo programa za pe~a te - dràva koja za banalni pri~ini se na godina. Biroto za we. u{te znae da pobara izvod od ma- Bor~e razvoj na obrazovani- Poslednovo nekako me navede da ti~no koj ne e postar od {est mese ci MILO[ESKI eto reagira{e i ob - se nadovrzam na najavite za digital- no, toa e {to e... ni se moè! Moèbi ra zloì deka poradi izacija na u~ebnicite, a spored od- podobro da re~am, im se moè (na ak- problem so tenderskata postapka, re deni najavi i na idnoto otfrlawe tuelnite reformatori)! Za onie koi u~ili{tata nema da dobijat potreb - na pe~atenite dnevnici vo u~ili{- ne se informirani, da poso~am i ni svidetelstva za u~enicite, osven ta ta. Ne veruvam deka postoi nas- deka izminative 3 – 4 godini, za od- maturantite i polumaturantite a tavnik koj }e vi kaè deka aktuelniot re deni predmeti vo osnovnoto i sre- spored najavata, verojatno toa }e elektronski dnevnik go nema ,,iz- dnoto obrazovanie ne se ispe ~a te ni trae do avgust. Prvenstveno, onie vadeno od koà”, vo slu~ai na primer novi u~ebnici, iako, postoi realna koi {to se, u{te ìveat vo odredena koga ne se otvora vo momenti koga e potreba, odnosno, na s tav nicite bea zabluda deka nastavnicite posle 10 najpotreben, koga nema da zapameti doneseni vo situa cija da se sna o - juni imaat tri meseci odmor, gi uve- ocenki, izostanoci ili ~asovi {to |aat, nekoga{ da pe~atat samite, ru vam deka toa ne taka i mislam de- okolu polovina ~as nastavnikot gi u~enicite da fotogra firaat /ske- ka navistina e krajno vreme ovoj mit vnesuval i sli~no, no, da ne zboru- nira at stranici i sli~no. Da rez- da se demitologizira. Ova moè da vam predvreme, moèbi }e se vovede imirame, golem broj na u~enici, zna~i deka nastavnicite namesto da nekoj elektronski, funkcionalen, godi nava }e po~ekaat za xeparlakot gi zavr{at svoite obvrski vo ovoj {to }e moè da go zameni pe~ateni- od babite i dedovcite za uspehot kontekst do krajot na juni i po~etokot ot. Zasega, rasuduvaj}i spored ,,uspe- vo {kolo dodeka ne prika àt „dona juli (koga glavno zapo~nuvaat ko- hot” na nacionalnata platforma kaz”, odnosno, svidetelstvo.

24 juni 2021 Stavovite izneseni vo kolumnite se li~ni stavovi na avtorite i ne se avtomatski i stavovi na redakcijata na „MAKEDONSKO EHO“ 18 IMAME KVORUM

Doj~e Banka sega ve li Inflacija? Imaj zemja! deka ne ~eka te{ ka inflacija, a Fede - ralnite re zervi – Kopaj! Veli{ – sramota? umerena. Ko mu da veru vame? Bi trebalo osle preleàn Kovid 19 i po- zamislime za metodite). sebesi, ama nie ne Pdolga post-kovid sostojba koga Kaj nas i nevrabotenosta e zgo - sme za veru vawe. Bez voglavno sedev doma, izlegov mal- lemena (stagflacija-opasno). IN- panika, no imajte sp- ku da pro{etam, pa i niz prodavni - FLACIJATA e strav i trepet vo re mnost! Eden sovet: ci. [to da vidam, {ok! Cenite ekonomijata. Taa skoro ja uni{ti pra{ajte gi babite i skoknale nenormalno. Duri i voda, Amerika 1929-30 g. so serija na dedovci te kako ìve- zejtin, leb... Slu{aj}i vesti (idi- ban kroti i samoubistva, a potoa ja e le vo ~e tiriesetti - Samuel ot) poveruvav deka inflacijata e uni{ ti i Germanija (Vajmarovata te-pee se ttite godini SADIKARIO 2%, demek cenite skakaat kako lu- demokratija), poradi {to dojde od minatiot vek. Nie - KOLONOMOS di, a „nema” inflacija. Hitler na vlast. Nacistite go „re- iako bevme „bogati”, U{te pak velat cenite se ceni, {ija” problemot so poseben fond vo dvo rot sadevme grav, kompir, a inflacijata e ne{to drugo. (ministerot [aht), vetuva~ki noti, zelki, ~uvavme koko{ki, kom{i ja ta Zna~i deka ne sum samo jas idiot, voena industrija, karteli i naj set - ima{e cevka (bunar), a vo podrum tuku i masata – ako veruva vo ova. ne - pqa~kosuvawe. ~uvavme grav, oriz, bra{no i svin- Razbiram, sakaat smirena topka, Istorijata se vrti. PRIЧINI ska mast. bidej}i istoriski hiper-inflaci- ZA INFLACIJA SE: krizi, katas- Imaj zemja! Kopaj! Veli{ – sra- jata e = glad. Knigite na Merton i trofi, psiholo{ki (berzi na pr.), mota? Epa toa ti e, realnosta e fon Mizes velat deka cenata e dràven dolg, zgolemen input (zla- sra mota! Toga{, najmnogu se umira- glavniot motor, a Marks – zgole- to, nafta), broj (lu|e, vrabo te ni), {e od glad. [vajcarija i denes ima menost na na d nicata. Keins i Ruz- politi~ki (naftena kriza 1970), zakon za poseduvawe minimum zem- velt se krea to ri na t.n. „dràvna zgolemeni ceni (kost-pu{) ili zgo- ja. Nie neli }e bevme „[vajcarija intervencija” (bogami i nie da se lemena pobaruva~ka (dimand-pul). na Balkanite”?

skopskoeho.mkKLIKNI! ~itajte ne i na internet i tamu sme besplatni

Stavovite izneseni vo kolumnite se li~ni stavovi na avtorite i ne se avtomatski i stavovi na redakcijata na „MAKEDONSKO EHO“ DIREKTNO SO... 19

KIRIL SOTIROVSKI Na sekoj ~ekor gledam gre{ki so zeleniloto, se sadi duri i pod podvoznici o prof. Kiril Sotirovski, fi- na {umite i drvoto pri HEF. No, mora Stopatolog i dekan na Fakuletot za da istaknam deka lu|eto koi se del od {umarski nauki, pejza`na arhitektura odgovornite slu`bi se dovolno ospo - i ekoinènering „Hans Em” (HEF), so beni za pomalku delikatnite steb- zboru vame za se~ata na drvjata i odr- la. Nadle`nite, i lu|eto na teren, ù va weto na javnoto zelenilo na gra - mora da razberat deka zasaduvaweto dskoto podra~je. na novi mladi stebla, ne e nitu pri- bli`no dobra zamena na nepotrebno  [to ni pokaà slu~ajot so ot- otstraneti vozrasni stebla. So takov stranuvaweto na drvjata na uli- stav i izjavi, nadle`nite ja iritiraat cata „Orce Nikolov“? ne samo stru~nata javnost, tuku i gen- - @estokata reakcija na direktno eralnata, za{to na site im e jasno zasegnatite, pa i na po{irokata jav- deka golemi, dobro oformeni, mnogu- nost, nė potseti deka zeleniloto e deceniski stebla se mnogukratno po- mnogu ~uvstvitelna tema za gra|anite, vre dni i pozna~ajni od novozasadena i toa osobeno me raduva. Za konkret- sadnica. niot slu~aj, javnosta dobi dijametra- lno sprotivni tvrdewa za toa kakvi  Kakvi se sostojbite so zele- drvja se otstranija. Dodeka gra|anite niloto na podra~jeto na Gradot alarmiraa deka mnogu od drvjata bile Skopje? Edna{ ocenivte deka se de- sosema zdravi, odgovornite tvrdat primira~ki. deka bile otstraneti samo sosema su- - Ovoj moj radikalen stav verojatno vi drvja i nekolku koi bile so mnogu se dolì na ìvotnoto i profesion- izgniena drvesina koi pretstavuvaat alno iskustvo vrzano so zeleniloto, rizik po bezbednosta za lu|eto i za no i zatoa {to smetam deka ne{tata imotot. Vistinata e verojatno nekade moè sekoga{ podobro da se srabotat na sredina, no nikoga{ to~no nema da ili osmislat. Za àl, bukvalno na se- znaeme, za{to ne moème da dojdeme koj ~ekor gledam premnogu „gre{ki”, za do relevantni fakti post festum. koi na momenti ne mi se veruva deka Spored mene, vo slu~ai koga se raboti moè da ni se slu~uvaat. Naveduvam za delikatni golemi stebla, ~ija najekstremni primeri: sadnici zasa- - Za ova pra{awe treba da se ot - zdravstvena sostojba treba da se pro - de ni vo dlaboka senka, vo eden slu~aj vo ri seriozna debata, bidej}i ne se ceni, verojatno }e bide korisna prak - duri i vo podvoznik; na desetici sad- ra boti za sitni propusti ili nepra - sa nadle`nite da obezbedat stru~no nici zasadeni na mnogu mala povr {i - vilnosti, koi moè da se re{at za mislewe i od nezavisna institucija, na, zaradi {to pove}eto se osudeni na kratko vreme. Urbanoto zelenilo e kako da re~eme katedrata za za{tita izumirawe; sadnici na visokoraste` - nerazdelno vrzano so urbanizmot, a ni vidovi se zasaduvaat pod kro{ni zavisi i od mnogu drugi op{testveni na ve}e formirani stebla; lo{o odr- ~initeli, taka {to na celiot sistem Hortikulturni „xungli“ ùvawe na zeleniloto, so povredi na mu treba rekonstrukcija odnosno tra-  Dali trkata po zazelenuvawe to korata, na granki i sl.; zelenilo zaro - ns formacija. No koga zboruvam za ce- go namaluva kvalitetot na urbano to beno vo letni terasi, pa duri i vo za- liot sistem, mislam ne samo na onoj zelenilo? tvoreni objekti; sosema nestru~no, da direktno povrzan i odgovoren za urba- - Vo posledno vreme zabeleùvam ne re~am diletantsko zasaduvawe; no to zelenilo, tuku i na politi~kiot trend, na javnite povr{ini da se for- lo{ izbor na rastitelni vidovi kako sistem vo celost. Sė dodeka politi~ - sira ogromen broj sadnici na mala po- od bioekolo{ki aspekt, taka i od fun- kiot sistem ovozmoùva postoewe na vr {ina, i se apstrahira najosnov no to kcionalen, pa i estetski aspekt. In- t.n. „sultan” partii, partii po etni~ka pravilo vo hortikulturata, a toa e deka teresno e deka vo urbanoto zelenilo osnova, partizacija na administraci- rastenijata rastat, i deka im treba pro- se investira mnogu, no rezultatite od jata, }e postojat uslovi za korupcija. s tor za da rastat kvalitetno i za da pre- tie investicii se mnogukratno poma- Tuka ne mislam samo na finansiska ìv eat. Tokmu zaradi ovaa praksa, na li od realno ostvarlivite. korupcija, tuku i na site drugi oblici. mnogu mesta niz gradot moàm da poso - Se razbira, ima aktivnosti i pro- Spored toa, sostojbata so urbanoto ze- ~am primeri na zeleni povr{ini so ekti koi se za pozdravuvawe, i sepak lenilo, odnosno so celiot zelen sek- prerasnato i premnogu gusto zelenilo, postoi javna debata. Gledano niz po- tor, }e ni se podobri koga }e po~nat da so mnogu izumreni sadnici. Toa se es- {iroka optika, za edno op{testvo e se podobruvaat site ostanati sektori. tetski bezvredni hortikulturni to~ki, mnogu bitno deka moè da se slu{ne i No, kon su{tinski reformi mora da i go nagrduvaat prostorot namesto da sprotivstaveno mislewe, odnosno de- pristapime ~as poskoro zatoa {to go ra zu bavuvaat, i jas gi narekuvam „xu- ka ne postoi samo edna vistina – taa ovoj na~in na funkcionirawe poste- n gli”, vo nega tiven kontekst na zborot. na onie na koi se na vlast. peno ni vleguva vo kulturata i }e bide Istite, za àl, imaat i seriozni fi- te{ko da se iskoreni. Kako {to odmi - nansiski implikacii za javniot buxet,  Kakvi merki i postapki se nu va vremeto, najmladite generacii i da ne re ~am naj vulgarno, deka se fr- potrebni Skopje da dobie zelenilo nema da znaat za drug sistem i kul- leni pari na gra|a nite. kakvo {to mu e potrebno na gradot tura, zaradi {to pote{ko }e se prome - i na gra|anite? ni me kon podobro.

24 juni 2021 20 TALENTI

LUKA SAVI]EVI] Sonot da igram ko{arka vo SAD mi se ostvari, sega sonuvam za NBA Koga se odlu~iv za zaminuvawe vo SAD, obrazovanieto mi be{e vtora najva`na rabota. Na prvo mesto napredokot vo ko{arkata, a na vtoro mesto odli~noto obrazovanie koe go imaat, veli Luka. olku ~ekori, kolku treninzi, nat- to napredokot vo ko{arkata, a na Kprevari, proliena pot se pot- vto ro mesto odli~noto obrazovanie reb ni za da se napravi eden golem koe go imaat. Nema da mi bide lesno, is ~ekor, da se ostvari eden son? sve sen sum za toa bidej}i principot Se kako, mnogu. Takvo edno zasluè - na u~ewe e poinakov od Makedonija, no os tvaruvawe na prvi~niot son no }e se trudam. Se nadevam deka }e ovie meseci mu se slu~ilo na mla- uspeam da postignam se vo dvete ra- diot makedonski ko{arkar 19-go- boti koi mi se momentalno najva`ni di{niot Luka Savi}evi}, koj e del vo ìvotot. Sakam da osetam kako e od na{ata najdobra mladinska se- da se raboti vo takva sredina i mis- lekcija. Od neodamna, Luka e stu- lam deka vo momentov toa e najdobro dent na ameri kan skiot univerzitet mesto za moj napredok, ni veli Luka. Isto~en Mi~igen kade }e nastapuva Toj prethodno ko{arka igra{e vo i kako ko {arkar za istoimenata eki- {panskata prestolnina Madrid, vo pa koja igra vo MAK konferencijata redovite na Spanish basketball aca vo koja {to igraat dobri ekipi. Klu- de my, a {to be{e golemo iskus t vo bot ve}e go do~eka noviot igra~ so za ovoj porane{en osnovec vo OU epitetot „Ma gi~niot Luka” {to e se- „Jan Amos Komenski” i u~enik vo kako gole ma ~est za ovoj plejmejker. DSU „Sportska akademija” – parale- - Klubot ima nov trener, Sten Hit lka Ko{arka. No, vo seto ova osno - koj saka da ja gradi ekipata od po~e - v ni raboti bea talentot i naporna tok i da napravi eden „rebild” na ra bota. koga bil malo dete, koga za tretiot timot. Koga se odlu~iv za odeweto - Mora da se trenira naporno za rodenden za podarok dobil ko{ za- vo SAD, obrazovanieto mi be{e da se odrùva toj talent. Od moi 12 ka~en vo negovata soba. Toga{ ve}e vtora najva`na rabota. Na prvo mes - godini po~nav da treniram sekoj bilo jasno deka e opredelena idni- den, a nekoi denovi i dva pati na nata na deteto koe od site igra~ki den koga imav i individualni tren- najmnogu ja sakalo topkata. Po {es- Dobrata strana na inzi. Moram da potenciram deka so naest godini rastewe, trenirawe i site treneri so koi sum rabotel do brojni natprevari toj e sega pred menuvaweto na klubovite sega sum bil zadovolen. Sekoga{ nov predizvik da mu se ostvari nov - Mojot sovet do mladite koi ja sa- sum biral klubovi spored trenerot son – nastapi vo najdobrata svetska kaat ko{arkata, no i drugite sportovi koj }e me trenira, toa mi bilo naj- ko{arkarska liga – NBA. ili obrazovanieto voop{to e da ne se va` no. Ogromna poddr{ka imav i od - Na sekoe dete {to igra ko{arka, otkaùvaat. Isto taka im sovetuvam da moite roditeli. Trening nikoga{ ne son mu e da nastapi vo NBA ligata, gi menuvaat klubovite, se razbira vo sum propu{til, na smetka na mnogu taka i mene. Toa se u{te mi se ~ini zavisnost od trenerot. Sekoja nova ro dendeni, izleguvawa, zabavi.... dosta daleku, no sekako deka veru- sre dina e nov moment za dokaùvawe, na veduva Luka. vam eden den }e mi se ispolni toj a toa nosi nov predizvik, nov elan za Toj e sega svesen deka mu e ispol- son. Momentalno si imam dadeno rabota i dokaùvawe, veli Luka. net samo prviot del od ko{arkars - sam na sebe edna cel, a toa e napor- kiot son {to go ima. Toj po~na u{te na rabota, ni priznava Luka.

24 juni 2021

078 23 43 53 TV MANIJA 23

VALENTINA BAZERKO Vredi da bidat ovekove~eni poslednite tragi od nekoga{noto Skopje Kaj nas televiziite odamna ne se zanimavaat so ànrovi kako na primer dokumentarci ili patepisni reportaì i toa sozdava praznina koja nema da moè da se nadomesti, veli Bazerko ovinarot za nadvore{na politika gap, praznina koja nema da moè adek- Nvo Makedonskoto radio Valentina vatno da se nadomesti nitu vo idnina. Bazerko smeta deka televiziite treba Osven ova, na{ite televizii duri i da obrnat pogolemo vlijanie na doku- vo vakvite programi se pomalku vizu- mentarna programa za da gi zabeleàt elni, a pove}e narativno orientirani ne{tata koi se vo is~eznuvawe. i navistina docnime zad svetot. zatoa {to napredok odamna ne zna~i  [to im prepora~uvate na sko-  [to bi napravile kako emisi - grad okovan vo beton i asfalt. Ete, p jani da gledaat na televiziskite ja za da bide zadovolitelna i vred- tie posledni tragi od nekoga{noto pro grami i zo{to? na za gleda~ite? Skopje mislam deka se vredni da bi- - Emisiite od kulturata, dokumen- - Gi sakam emisiite vo koi se raz- dat ovekove~eni. tarnite filmovi i patepisnite re- ot krivaat ìvotni prikazni, gi sakam portaì se na vrvot od listata na i dokumentarcite koi go otkrivaat ne-  Dali Skopje e dovolno zasta- moite preporaki za gleda~ite. Glavno poznatoto i go preotkrivaat pomalku pe no kako tema na makedonskite gledam stranski kanali i voshitena poznatoto. Nie zaboravivme da vidi- te le vizii, dali glavniot grad e sum od na~inot na koj vo dokumentar- me kolku ubavini ima okolu nas, sekoj- dovolno otkrien kako novinarska nite programi umeat simpati~no i bez dnevno gi odminuvame kako i da ne se i sekoja druga tema? napor da go dolovat toa {to e su{tin- pokraj nas. Sega ve}e imame i edno - Duri i koga e zastapeno kako tema, sko za zemjite i gradovite. Kaj nas te- Sta ro Skopje vo is~eznuvawe i so za- Skopje e zastapeno nesoodvetno. Da se leviziite odamna ne se zanimavaat dovolstvo bi napravila eden dokume- govori za Skopje ne zna~i deka ne tre- so ovie ànrovi na sovremen profe - n tarec za toa Skopje koe sekojdnevno ba da mrdneme od temite za |ubreto, sionalen na~in i toa sozdava eden go zbri{uva napredokot koj i ne e toa, parkovite i zeleniloto. Gradovite imaat svoja kultura, imaat sloevi, imaat svoj ìvot isprepleten so ìv- Preku seriite se kalemat nekoi neevropski vrednosti otite na generaciite, svoi fazi na  [to smetate deka gra|anite bi trebalo da go izbegnuvaat na TV? rast i razvoj, a mediumite, za àl, - Nesomneno sinhroniziranite TV serii. Zo{to?Toa se samo navidum naivni odamna ne se vo ~ekor so toa {to e prikazni, no nivnata dominacija vo tv- programite ni nosi najmalku dva prob- Sko pje na dene{ninata. Ne samo vo lema. Koga eden akter sinhronizira 5 likovi, govoreweto mu e izve{ta~eno, a stvarnosta, tuku i vo mediumite, ni decata imitiraat, pa pra{ajte gi logopedite so kakvi problemi koi gi nemalo treba nova definicija na toa {to e porano se sre}avaat sega. Vtoriot problem e {to ovie serii pridonesuvaat za Skopje. Skopje ednostavno gi nadmina izvesno kalemewe na nekakvi neovde{ni i neevropski vrednosti. Bi bilo starite definicii na koi bevme na- poèlno da gi pra{ate i tie koi nabavuvaat programa zo{to e toa taka, no i reg- viknati. Vo tie definicii na Skopje ulatornite tela bi trebalo da se pozanimavaat so kvalitetot na programata. toa {to e Skopje sega, ednostavno ne go sobira. TELE – SKOP Jas vesti gledam, èna mi maici pere Mene vozeweto mi e rabota, a pari koga i poslednite pari ni gi zema. ne stasuvat duri i so starata cena. Ja pa naiven i neprosvetlen mis- Ama kako vestite te~at taka gle - lev deka Vladata treba da {tedi dam deka za xabe sum se potil. Ja u od buxetot i da ne se rasfrla ne - stvari sum trebalo da se raduvam pot reb no i taka da ima pari i za {o vlasta re{ila da ja ka~at ce- eko lo gijata, a ne od mene ekstra da nata. Novinarite sose urednicite ze ma. mnogu ubavo objasnija deka so toa I taka prosvetlen... presoble - i gledam v~era ja taka relak- {o }e pla}am pove}e }e pomognam kov toa mokrata – ispotena maica Ssirano televizija, normalno u da imame podobra ekologija u si oblekov nova i si produìv da vreme koga èna mi ne gleda turski Makedonija. gledam vesti. Da ne vi kaùvam {o serii, i odedna{ me obli pot. Na E, {to ti zna~i da si u~en kako se desi posle koga èna mi vide vesti kaàa deka gorivoto mnogu }e urednicite, odma ti stanuva jasno deka mora maica da pere, a v~era poskape. Lele {to }e pravam sega? deka Zaev misle za na{e arno duri ja isprala...

24 juni 2021 24 GRADSKI INFORMATOR

MAKEDONSKI NARODEN TEATAR TEATAR ZA DECA I MLADINCI 24 juni 29 juni 20.00 ~. 24 juni 20.00 ~. Podrum 25 juni 19.00 ~. Superbajkasti~no

MLADINSKI KULTUREN CENTAR 31 maj 20.00 ~.

Чuvaj mi go grbot, komedija Ulogi: Rajan Rejnolds, Selma Hajek, Antonio Banderas

ЧIFTE AMAM Otelo na Skopsko leto 23 juni 30 juni 20.30 ~. 14-TI PANFIZ, MNT plato Sala „Frosina”: Ti Xej Miler Sve~eno otvorawe Stendap komedija 20.45 ~. 20:45 ~asot SINEPLEKS 14-TI PANFIZ, „STRANICA“ produkcija Makedonija 24 juni - Festivalska premiera „Чetiri”

DRAMSKI TEATAR Jubilejna izlo`ba na Dim~e Koco po povod 110 godini od ra|aweto 24 Juni 20:00 na makedonskiot istori~ar na umetnost i likoven umetnik

KIC 22 juni do 6 juli Spirala na stravot: Novo Zaedni~ka izlo`ba na Julija poglavje na slo`uvalkata, horor Pociute (Litvanija ) i Vladimir Hipnoza na edna qubov Ulogi: Kris Rok, Semjuel Xekson Ilievski (Makedonija) POVA@NI TELEFONI VO SKOPJE

Protivpo`arna brigada 193 JSP-Skopje 3174 264 Aerodrom TAV 3148 333 Brza Pomo{ 194 Nacionalna besplatna SOS linija Me|ugradska avtobuska stanica Policija 192 za `eni `rtvi na semejno nasilstvo - - Skopje 2466 313 Klini~ki centar 3147 147 070 141 700; 141 700 Mati~na slu`ba 3223 787 Gradska op{ta bolnica 3087 400 AMSM-Telefon za sostojba na Hram „Sv. Kliment” 3237 218 pati{ta i informacii 15555 Vodovod i kanalizacija Pazaren inspektorat 3220 547 - Prijavi defekt-Skopje 0800 22555 AMSM-Telefon za pomo{ na pat i Celosen telefonski EVN Makedonija-prijava na {lepuvawe 196 imenik na Republika Makedonija 1188 defekti 0890 88888 @elezni~ka stanica-Skopje 3164 255 MNT biletarnica 02 3230 304

24 juni 2021

26 PISMA  Diva se~a za diva gradba na divi lu|e So mnogu javen i mediumski {um na~alnicite) - aktivizam!? vo koi bukvalno gi privatizira se prosledi nastanot (post festum Najskandaloznoto vo slu~ajot e planovite za naselbata #Cve}ara# - - po svadba tapani) so ve}e ise~enite deka prisutnata (prethodno pod- seto toa kako falsifikat }e pro - stebla vo drvoredot na ulica Orce gotvena) policiska ekipa se oglu{i pad ne kako #kula od karti#! Nikolov (seto toa od op{tinari- (i ismeva{e) na dadenite prigivori i A kako gledaat kolegite na nete pravdano so #javen interes#). Nie im ovozmoì na samonare~enite #in- goviot #arhitektonski# potpis si be vme tamu. vestitori# (od #objektot# - br. 67) ka ùva knigata #Graditelite vo Pred nastanot (i #performans#) da navlezat vo prostorot (dvorno Makedonija# kade {to ne e zastapen na ul. Orce Nikolov - pove}e i po go - mesto) na objektot na ul. Par te nij kako arhitekt, iako e potpisnik na lemi stebla i druga vegetacija bea Zografski, br. 63 (legalno izgraden navodniot proekt na legendarnata zbri{ani na 100 metri od Rezidenci - 1968 god.) i da ise~at 10-ina stebla zgrada na Hidrometeorolo{kiot jata na pretsedatelot na dr àva ta stari 40-ina godini i visoki po 15- zavod Skopje (vo {to nikoga{ potoa i toa na 23 maj (nedela i Na cionalen ina metri! toj ne uspea da se povtori!). den na Vlasite) i na den-pred (24 maj) Policijata be{e tamu, ne zaradi Debar maalo od osnova go gradea praznikot na Seslovenskite prosve- za~uvuvawe na javniot red i mir, tu - Debrani-graditeli, a denes na ve}e ti teli Kiril i Metodij. Nevladi - ku taa so svojot pristap i akti v - izgradenoto #gradat# - ru{iteli! ni aktivisti nema{e. - #sre}ni nost go naru{i javniot red i mir - Kako trgnalo - sekoj da moè da praz nici#!? davajki im #mig# na divite se~a~i da napravi se {to }e mu se prisaka - Gra|anite od naselbata #Cve}a - go naru{at tu|oto vladenie i da eden den me~kata moè da zaigra i ra# (Park-{uma Vodno) na vreme se upadnat vo imotot bez prethodno preku ogradata na Rezidencijata na spro tivstavija zvani~no (so Peti- stru~no (geodetsko i pravno) raz- pretsedatelot na dràvata. cija i Tu`ba za naru{uvawe na vlade- grani~uvawe! @arko Budimovski nie) i preku dostapnite mediumi. A za razlika na ulicata vo Debar Toa treba{e i mora{e da bide sose - maalo - na adresata Partenij Zogra- Po~ituvani ~itateli, ma dovolno za zeleniloto da se po{ - f ski,br.67 nema nitu po~ituvawe na rubrikata „Pisma“ e nameneta tedi barem izvesno vreme dodeka ne privatniot interes (sosedstvoto) za va{i reakcii i mislewa se razgledaat argumentite na spro- tuku samo neizmerna al~nost na rod- tistavenite strani. ninite i somislenici na #arhitek- po razni temi {to ve Za àl,se ispostavi deka grado na - tot# Krsto Todorovski koj {to zasegaat. Obra}awata moè ~alnicite i na dvete op{tini (Ce- bez nikakvi vistinski zasnovani da gi ispra}ate na na{ite ntar i Grad Skopje) vo kri ti~ni te pra va vo lokacijata i od pozicija na adresi: ul. Dimo Haxi Dimov denovi (6) pred da bide na pra ve na dolgogodi{en direktor na Zavodot br.38, Skopje; i na nepopravlivata {teta - ne is pra - za urbanizam na Makedonija gi mani - [email protected] ti ja nitu edna inspekcija, a toa ne pulira{e instituciite na drà va - Dopisite }e se objavuvaat go storija nitu celi izminati mesec ta za da realizira edna ìvotna cel vo izdanijata na vesnikot vo dena - se do denes! I nevladinite ak- - i toj da sozdade imot na Vodno! zavisnost od prostorot. ti visti ne projavuvaat (kako gra do- Iako mu trebaa 50 godini ìvot OVAOVA EE MESTOMESTO ZAZA VA[ATAVA[ATA REKLAMAREKLAMA ]E]E VEVE VIDATVIDAT NADNAD 25.00025.000 SEMEJSTVASEMEJSTVA (PO(PO NAJNISKINAJNISKI CENI)CENI) Marketing tel: 078/444-021 [email protected]

Нема јазик што нема да го научите со нас!!! БЦ Палома Бјанка 2 спрат 078/313-398 28 ZABAVA

SUDOKU HUMOR fotki, toj trgnal kon aerodromot, tamu videl Razgovaraat dvajca malo avion~e, se vtur- starci: nal vo nego i mu rekol – Abe Cvetko, koga na pilotot: ima{e 20 godini ode{e – Brgu, letaj nad so 20 godi{ni devojki, poàrot. na 50 godini ode{e so Pilotot se za~udil, no 20 godi{ni devojki, poslu{al. Koga bile sega so 80 godini pak to~no nad mestoto kade odi{ so 20 godi{ni de- {to bil poàrot bil vojki! najrazgoren, pilotot – Dobro… pra{al: – Epa kako ti uspeva?! – A neli e tuka malku – Abe i 100 godini da opasno? imam, 100 evra si se – Opasnost e moeto 100 evra! vtoro ime. Jas sum najdobriot i *** najavanturisti~kiot Eden fotoreporter fotoreporter na dobil zada~a da go svetot. snimi {umskiot poàr – Чekajte, ~ekajte… koj besneel na bliskata Sakate da kaète deka planina. Bidej}i sakal vie ne ste noviot da napravi dobri instruktor po letawe?!

24 juni 2021

30 ZDRAVJE

PRAVILA ZA POUBAVO SEKOJDNEVIE Dobar son, pojadok, dovolno voda, ve`bawe... i planirajte go denot „Sre}ata zavisi samo od nas“ - ovaa re~enica mo`e da ja smetate kako kli{e, no su{tinata na ubaviot den, a so toa i ubaviot `ivot najmnogu zavisi od nas samite, duri potoa i od okolinata. Kako da imate ubav den? Koi se osnovnite raboti bez koi nema da imate ubav den?

majte ubav den” e re~e nica {to „Inaj ~es to ja slu{ame vo forma na u~tivost na krajot od nekoj raz- govor. Ne retko ni predi zvikuva i ma~nina- oti vo vreme na aktuelni politi~ki promeni, stres, finansiska i profesionalna nestabil- nost, sta nu va te{ko e da se ima ubav den. A, naj~esto navistina ja doìvu- vame kako pro-forma na konverzaci- jata- bez navistina da se potru dime da ja slu{neme, a u{te pomalku da napravime ne{to za da imame ubav den. „Sre}ata zavisi samo od nas”- i ovaa re~enica moè da ja smetate Spijte minimum 6-7 ~asa. Ide- go planot i nema da imate ha- kako kli{e, no su{tinata na uba viot 1alno bi bilo dokolku vovedete oti~en den. Vo sprotivno ja ubi- den, a so toa i ubaviot ìvot na- t.n. ritam na spiewe: legnuvate vate dobrata volja i smi re- jmnogu zavisi od nas samite, duri vo isto vreme se koja ve~er i nos ta. potoa i od okolinata. Kako da imate stanuvate vo isto slednoto utro. ubav den? Koi se osnovnite raboti Na ovoj na~in kardiovaskularni - Ve`bajte, pe{a~ete... Ve`ba - bez koi nema da imate ubav den? ot sistem ra boti mirno i stabil- 5weto, makar i desetminutno e no, a toa avtomatski zna~i i deka magija koja ja kreva energijata, metabolizmot i energetskoto ni- pottiknuva la~e we na endorfin vo ni se stabilni. - hor monot na sre}ata i ubiva~ na bolkite, no i reduktor na Doru~kuvajte zadol ì tel no. Po stres-hormonite. Seto ova poma - 2mo`nost pred da izlezete od doma ga denot da go kontroli rate vie, kasnete ne{to, pa makar i samo a ne toj vas. jabolko, banana..., a potoa najde te vreme pred ru~ek da izedete Meditirajte, ~itajte... Smiruva - ne{to po kon kre tno. Ne go ostava- 6weto na umot e blagosloveno vre - jte teloto bez – „gorivo”. Izbegnu- me koe ne potro{eno zaludno ami vajte da ve ~e ra te. ve pottiknuva da bidete pokre a - tivni i pobliski so sebe” tvrdat Pijte dovolno voda. Po~nete go pobornicite na medi tacijata. Do - 3utroto so ~a {a voda, i toa so po- kolku ne moète da go smirite lovina isceden limon i la ìca umot i da meditirate, toga{ za- med, ili ednostavno - samo voda. dolìtelno ~itaj te kniga ili ed- Te loto dehidrira vo tekot na no}- nostavno nacrtajte ne{to na list ta, zatoa e ne opho dno vodata da se (barem desettina minuti vo de- nadoknadi. Vodata go „pali” meta- not) za da gi otrgnete mislite fo- bolizmot i site procesi na ~iste- kusirani na obvrski i griì. we na digestivniot sistem odat pobrzo. Dne vno gledajte da ispi - Bidete so semejstvo to, prijate - ete minimum 2 litra voda. 7li te... pomi ne te go del od denot so svoite bliski i ne zboruvajte Planirajte go denot odnapred. samo za obvr skite, ami i za ne- 4Imajte gi nautro vo um top 5 pri- va` ni temi kako vremeto, pro~i - oritetnite raboti za denot. Du- ta na kniga, sme{na slu~ka vo ri i zapi{ete gi. Potoe sledete denot, i sli~no.

24 juni 2021 MALI OGLASI 31

Се продаваат стаклени тегли со ка Продавам изнајмувам кревет за ма НЕДВИЖНОСТИ паци вкупно 500 на број.Цена за сажа НУГАБЕСТ со 2 години гаран една 5ден. Тел. 070 349 315 ција цена по договор 075 666621 Издавам еднособен стан, наместен, Продавам јамболии во одлична со Продавам планинарским чевли со парно греење во Кисела Вода. Тел. стојба. За повеќе информации обра бр.43,5 марка Лова бр42 марка Грис 076 471159 тете се на контакт телефонот 070 349 порт бр.41 марка Меиндл 075666621 Издавам во куќа со посебен влез, 2 315 Се продава вреќа за спиење еди соби со кујна и купатило комплет на Продавам бочви за вино во различна нечна, користена. Цена по договор. местени, во Дебар Маало.Тел: 077 големина.Добро сочувани Тел . 070 тел.075 947 510 624775 349 315 Планинарски ранец Алпина цена по Издавам финска 3 собна барака 65 Продавам фрижидер Горење со ко договор 075666621 м2 Тафталиџе , кај СитиМол ,.Двор , мора за длабоко замрзнување, пого Продавам тарот карти со скрипта на (не за куче ), гаража , паркинг. тел ден за викендичка,поволно 3000 српски. Цена: 860 ден.Инфо на 076 075 532 747 ден.,тел.077 524864. 226 162 (само после 17 ч.). Се продава двоспратна куќа во на Продавам голем циркулар за бичење Продавам селски кокошки јарки, пред селба К.ВодаСкопје 88м2 со дворно граѓа,даски и сл.Цена 550 евра. Те 10 дена почнаа даа да носат јајца место 190м2 плац 254м2.Цена по до лефонски број 078/980/025 цена 500 ден една говор.Тел 070 901846 Продавам: 1. Вага “Гоша“ Ќуприја Продавам количка за магацин и зелен Издавам 3 собна барака 65 м2 Таф метална, со тегови, до 300кг. 2. 4 пазар; парчиња мермер за вене талиџе , двор ( не за куче ) , гаража гуми ,,Мишелинпримаси ХП,, 255/45 цијан. Тел: 077 507832 паркинг. тел 075 532 747 R 18 Контакт: Драги.Телефон: 077 69 Сериозна жена чува и негува болни и Продавам стан 74 м2 во Кисела Вода 79 59 изнемоштени лица , со големо ра кули расадник на 11 кат од 13 ката Продавам биро со три фиоки, дрвена ботно искуство. Скопје 078275859. цена по договор 075666621 плотна и метална конструкција. Ди Математика деветолетка,средно,фа Се издава стан 40м2 со посебна мензии: 126x63x68. Цена 1000 ден. култетско образование во Вашиот спална соба,локација поликлиника Ј. Тел. 078 223 339 дом или кај мене,ON Сандански Аеродром) комплетно на Продавам Дрвена Трпезариска LINE:ZOOM,Viber,Skype 90 минути местен 070688111 маса со 4 Столици. Цена: Комплет 300,00 денари. Тел: Се издава или се продава дукан од 6.000 ден. Моб: 070/708059 и 076229515;070548879,проф Павле. 24 м2 наместен како канцелариски 078/678941 Продавам Алпина планинарски кондури простор на први кат во ДЦ Стара Продавам детски точак, релаксатор и бр. 43 и 44 скроз нови. Тел. 071 570 551 Рампа. Тел.078310816 половна детска количка. Цена: Сите Се продава или се издава наместен по 1.000 ден. Моб: 070/708059 и канцелариски простор од 46 м2 во ДЦ 078/678941 ВОЗИЛА Палата Кузман во Центар,Скопје на Продавам PC HP Windows 10 со Мо втори кат.078257174 нитор Acer Full HD Цена: Комплет Продавам „Гранде пунто“, бензинец, Изнајмуваам стан во Карпош 4, 67 м2, 6.000 ден. Моб: 070/708059 и 2008 година, 1400 кубика, 75 коња со со две тераси. Делумно реновиран. 078/678941 поминати 76.000 км. Тел. 070 267 148 Viber + 447417377573 Фотосесија за сите Прослави, Роден Се продава Шкода фелиција 95та од Продавам куќа во Ѓорче Петров кај дени и Свадби. Цена: 1.000 ден. Моб: прв сопственик. Сочувана, мала кило последна 5ка. 200м2, два посебни 070/708059 и 078/678941 метража, атестиран плин, кука за влечење. Цена по договор. Тел.075 влеза на два спрата. 070248448 Шнајдер,поправка на машка и женска 947 510 конфекција.Попуст за ученици и не вработени 20%.Работно време 09 Продавам дачија 2005, 98 000км. со атестиран плин, вградени клима и РАЗНО 17ч Бутел 1 Т.Ц Живко Брајковски(до кука. за 1000 ден минува 500 км. во пошта) тел.070/621521 одлична состојба, 1350 евра тел 072 Продавам кожна гарнитура тросед, Продавам велосипеди марка Бриџ 312 504 двосед, фотеља и витрина за телеви стон со гуми 26 со 6 брзини и велоси Продавам опел мерива најнов модел зор (гарнитура за дневна соба). Тел. пед марка Рог со гуми 26 и 18 брзини 2015, 139 000 км, комплетна опрема, 070 233 603 тел. 075666621 фабрички вграден плински уред, не Продавам телефонска секретарка Електричар поправа бела техника,до загадува, троши 3,7 л/100 км. во од Бродер 500 ден. и принтер (штам мофонија,менува стански табли и лична состојба, не е од увоз,7450 пач) Епсон 500 ден. тел. 075 532 747 електрични инсталации 075666621 евра, тел 072 312 504 MALI OGLASI vo SKOPSKO EHO Dovolno e da dojdete vo Redakcijata so napi{an tekst; da ni ispratite pismo ili va{iot kratok tekst za OGLASUVAJTE oglas (napi{ano kirili~no) da go dobieme na na{ata e-meil adresa (najdocna do ponedelnik do 16 ~.) ul. Dimo Haxi Dimov br.38, Skopje BESPLATNO [email protected]